Pravilnik o Listi opasnih supstanci, vrstama i količinama opasnih supstanci i kriterijumima za razvrstavanje kompleksa u komplekse nižeg reda i komplekse višeg reda

Prilozi

PRILOG

Lista opasnih supstanci

Opasne supstance koje su obuhvaćene kategorijama opasnosti navedenim u koloni 1. Dela 1. ovog priloga podležu graničnim količinama navedenim u kolonama 2. i 3. Dela 1.

Kada je opasna supstanca obuhvaćena Delom 1. ovog priloga, a navedena je i u Delu 2., primenjuju se granične količine navedene u kolonama 2. i 3. Dela 2.

Deo 1.

Kategorije opasnih supstanci

Ovaj deo obuhvata sve opasne supstance koje potpadaju pod kategorije opasnosti navedene u koloni 1.:

Kolona 1

Kolona 2

Kolona 3

Kategorije opasnosti

Granična količina (u tonama) opasnih supstanci, za primenu

Zahteva za komplekse nižeg reda

Zahteva za komplekse višeg reda

Odeljak „Nˮ – OPASNOST PO ZDRAVLJE

„N1” AKUTNA TOKSIČNOST, kategorija 1, svi putevi izlaganja

5

20

„N2” AKUTNA TOKSIČNOST

– kategorija 2, svi putevi izlaganja

– kategorija 3, inhalaciono (vidi napomenu 7)

50

200

„N3” SPECIFIČNA TOKSIČNOST ZA CILJNI ORGAN – JEDNOKRATNA IZLOŽENOST

Spec. toks. – JI kategorija 1

50

200

Odeljak „R” – FIZIČKE OPASNOSTI

„R1a” EKSPLOZIVI (vidi napomenu 8)

– Nestabilni eksplozivi ili

– Eksplozivi, podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.5 ili 1.6, ili

– Supstance ili smeše koje imaju eksplozivna svojstva prema metodi A.14 koja je data u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (vidi napomenu 9) i nisu klasifikovane u klasu opasnosti: organski peroksidi ili samoreaktivne supstance i smeše

10

50

„R1b” EKSPLOZIVI (vidi napomenu 8)

Eksplozivi, podklasa 1.4 (vidi napomenu 10)

50

200

„R2” ZAPALJIVI GASOVI

Zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2

10

50

„R3a” ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 11.1)

Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 ili zapaljive tečnosti, kategorija 1

150 (neto)

500 (neto)

„R3b” ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 11.1)

Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji ne sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 niti zapaljive tečnosti, kategorija 1 (vidi napomenu11.2)

5000 (neto)

50000 (neto)

„R4” OKSIDUJUĆI GASOVI

Oksidujući gasovi, kategorija 1

50

200

„R5a” ZAPALJIVE TEČNOSTI

– Zapaljive tečnosti, kategorija 1, ili

– Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja, ili

– Druge tečnosti čija je tačka paljenja ≤ 60 °C, koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja (vidi napomenu 12)

10

50

„R5b” ZAPALJIVE TEČNOSTI

– Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa, ili

– Druge tečnosti sa tačkom paljenja ≤ 60 °C kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa (vidi napomenu 12)

50

200

„R5s” ZAPALJIVE TEČNOSTI

Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3, koje nisu obuhvaćene pod „R5aˮ ni „R5bˮ

5000

50000

„R6a” SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI

Samoreaktivne supstance i smeše, tip A ili B, ili Organski peroksidi, tip A ili B

10

50

„R6b” SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI

Samoreaktivne supstance i smeše, tip C, D, E ili F ili Organski peroksidi, tip C, D, E ili F

50

200

„R7” SAMOZAPALJIVE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE

Samozapaljive tečnosti, kategorija 1

Samozapaljive čvrste materije, kategorija 1

50

200

„R8” OKSIDUJUĆE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE

Oksidujuće tečnosti, kategorija 1, 2 i 3, ili

Oksidujuće čvrste supstance i smeše, kategorija 1, 2 i 3

50

200

Odeljak „E” – OPASNOST PO ŽIVOTNU SREDINU

„E1” OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU

– kategorija Akutno 1, ili

– kategorija Hronično 1

100

200

„E2” OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU

kategorija Hronično 2

200

500

Odeljak „O” – DODATNE OPASNOSTI

„O1” Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH014

100

500

„O2” Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 1

100

500

„O3” Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH029

50

200

Deo 2.

Imenovane opasne supstance

Kolona 1

CAS BROJ

(videti napomenu 22.)

Kolona 2

Kolona 3

R. B.

OPASNE SUPSTANCE

Granična količina (u tonama) opasnih supstanci, za primenu

Zahteva za komplekse nižeg reda

Zahteva za komplekse višeg reda

1.

Amonijum nitrat (napomena13.)

-

5 000

10 000

2.

Amonijum nitrat (napomena 14.)

-

1 250

5 000

3.

Amonijum nitrat (napomena15.)

-

350

2 500

4.

Amonijum nitrat (napomena 16.)

-

10

50

5.

Kalijum nitrat (napomena 17.)

-

5 000

10 000

6.

Kalijum nitrat (napomena 18.)

-

1 250

5 000

7.

Arsen pentoksid, arsenatna (V) kiselina i/ili njene soli

1303-28-2

1

2

8.

Arsen trioksid, arsenitna (III) kiselina i/ili njene soli

1327-53-3

-

0,1

9.

Brom

7726-95-6

20

100

10.

Hlor

7782-50-5

10

25

11.

Jedinjenja nikla u obliku praha koja se mogu udahnuti: nikl monoksid, nikl dioksid, nikl sulfid, trinikl disulfid, dinikl trioksid

-

-

1

12.

Etilenimin

151-56-4

10

20

13.

Fluor

7782-41-4

10

20

14.

Formaldehid (koncentracija ≥ 90%)

50-00-0

5

50

15.

Vodonik

1333-74-0

5

50

16.

Hlorovodonik (tečni gas)

7647-01-0

25

250

17.

Alkili olova

-

5

50

18.

Tečni zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2 (uključujući TNG) i prirodni gas (napomena 19.)

-

50

200

19.

Acetilen

74-86-2

5

50

20.

Etilen oksid

75-21-8

5

50

21.

Propilen oksid

75-56-9

5

50

22.

Metanol

67-56-1

500

5 000

23.

4,4'-metilen-bis-(2-hloranilin) i/ili njegove soli, u obliku praha

101-14-4

-

0,01

24.

Metil izocijanat

624-83-9

-

0,15

25.

Kiseonik

7782-44-7

200

2 000

26.

2,4-Toluen diizocijanat

2,6- Toluen diizocijanat

584-84-9

91-08-7

10

100

27.

Karbonil dihlorid (fozgen)

75-44-5

0,3

0,75

28.

Arsin (arsen trihidrid)

7784-42-1

0,2

1

29.

Fosfin (fosfor trihidrid)

7803-51-2

0,2

1

30.

Sumpor dihlorid

10545-99-0

-

1

31.

Sumpor trioksid

7446-11-9

15

75

32.

Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini (uključujući TCDD), izraženi kao ekvivalent TCDD (napomena 20.)

-

-

0,001

33.

Sledeći karcinogeni ili smeše koje sadrže sledeće karcinogene u koncentracijama iznad 5% masenih:

4-Aminobifenil i/ili njegove soli,

Benzotrihlorid, Benzidin i/ili soli, Bis (hlormetil) etar, Hlormetil metil etar, 1,2-Dibrometan, Dietil sulfat, Dimetil sulfat, Dimetil karbamoil hlorid, 1,2-Dibrom-3-hlorpropan,1,2-Dimetilhidrazin, Dimetilnitrozamin,

Heksametilfosfor triamid, Hidrazin,

2-Naftilamin i/ili soli, 4-Nitrodifenil i 1,3-Propansulton

-

0,5

2

34.

Derivati nafte i alternativna goriva:

a) benzini i primarni benzini

b) kerozini (uključujući goriva za mlazne avione)

v) gasna ulja (uključujući dizel gorivo, ulja za loženje u domaćinstvu i mešavine gasnih ulja)

(g) teška ulja za loženje;

(d) alternativna goriva koja služe za iste namene i sa sličnim svojstvima u pogledu zapaljivosti i opasnosti po životnu sredinu kao i proizvodi iz tačaka (a) do (g)

-

2 500

25 000

35.

Amonijak, bezvodni

7664-41-7

50

200

36.

Bor trifluorid

7637-07-2

5

20

37.

Vodonik sulfid

7783-06-4

5

20

38.

Piperidin

110-89-4

50

200

39.

Bis (2-dimetilaminoetil) (metil) amin

3030-47-5

50

200

40.

3-(2-Etilheksiloksi) propilamin

5397-31-9

50

200

41.

Smeše (*) natrijum hipohlorita klasifikovane kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 [H400], koje sadrže manje od 5% aktivnog hlora i nisu klasifikovane ni u jednu drugu kategoriju opasnosti navedenu u Tabeli I Priloga. (*)Pod uslovom da smeša u odsustvu natrijum hipohlorita ne bi bila klasifikovana kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 [H400]

-

200

500

42.

Propilamin (napomena 21.)

107-10-8

500

2000

43.

Terc-butil akrilat (vidi napomenu 21.)

1663-39-4

200

500

44.

2-Metil-3-butennitril (vidi napomenu 21.)

16529-56-9

500

2000

45.

Tetrahidro-3,5-dimetil-1,3,5,-tiadiazin-2-tion (dazomet) (vidi napomenu 21.)

533-74-4

100

200

46.

Metil akrilat (vidi napomenu 21.)

96-33-3

500

2000

47.

3-Metilpiridin (vidi napomenu 21.)

108-99-6

500

2000

48.

1-Brom-3-hlorpropan (vidi napomenu 21.)

109-70-6

500

2000

NAPOMENE za Deo 1. i Deo 2.

1. Supstance i smeše su klasifikovane u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje hemikalijama i propisima donetim na osnovu tog zakona.

2. Smeša se tretira na isti način kao supstanca, pod uslovom da je u okviru graničnih koncentracija propisanih prema njenim svojstvima, koja su predmet propisa kojima se uređuju klasifikacija, pakovanje, obeležavanje i oglašavanje hemikalija, osim kada je posebno naveden njen procentualni sastav ili drugi opis.

3. Granične količine navedene u Delu 1. i Delu 2. ovog Priloga odnose se na svaki kompleks.

Količine koje treba uzeti u obzir kod primene odredbi zakona kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, su maksimalne količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku. Opasne supstance prisutne u kompleksu samo u količinama jednakim ili manjim od 2% od propisane granične količine, zanemariće se pri izračunavanju ukupne prisutne količine, ako je njihovo mesto u kompleksu takvo da ne mogu biti pokretač velikog udesa bilo gde u kompleksu.

4. Sledeća pravila, kojima se uređuje sabiranje opasnih supstanci ili kategorija opasnih supstanci, primenjuju se gde je potrebno, i to:

Kada u kompleksu nije prisutna ni jedna pojedinačna opasna supstanca u količini koja je jednaka ili veća od propisanih graničnih količina, primenjuje se sledeće pravilo za određivanje da li je kompleks obuhvaćen odredbama zakona kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Kompleks je kompleks višeg reda, ako je zbir:

q1/QU1 + q2/QU2 + q3/QU3 + q4/QU4 + q5/QU5 + … jednak ili veći od 1,

gde je qx = količina opasne supstance x (ili kategorija opasnih supstanci) koja potpada pod Deo 1. ili Deo 2. ovog Priloga,

i QUX = propisana granična količina za opasnu supstancu ili kategoriju x iz kolone 3. Dela 1. ili iz kolone 3. Dela 2. ovog Priloga.

Kompleks je kompleks nižeg reda, ako je zbir:

q1/QL1 + q2/QL2 + q3/QL3 + q4/QL4 + q5/QL5 + …jednak ili veći od 1,

pri čemu je qx = količina opasne supstance x (ili kategorija opasnih supstanci) koja potpada pod Deo 1. ili Deo 2. ovog Priloga,

i QLX = propisana granična količina za opasnu supstancu ili kategoriju x iz kolone 2. Dela 1. ili iz kolone 2. Dela 2. ovog Priloga.

Ovo pravilo se koristi za procenu opasnosti po zdravlje, fizičkih opasnosti i opasnosti po životnu sredinu. Zbog toga se mora primeniti tri puta:

(a) za sabiranje količina opasnih supstanci koje su navedene u Delu 2. ovog priloga i klasifikovane u klasu opasnosti: akutna toksičnost, kategorija 1, 2. ili 3. (inhalaciono) ili specifična toksičnost za ciljni organ – jednokratna izloženost (Spec. Toks. – JI), kategorija 1, sa količinama opasnih supstanci koje potpadaju pod odeljak „Nˮ, stavke od „N1ˮ do „N3ˮ Dela 1. ovog Priloga;

(b) za sabiranje količina opasnih supstanci koje su navedene u Delu 2. ovog Priloga i klasifikovane u klasu opasnosti: eksplozivi, zapaljivi gasovi, zapaljivi aerosoli, oksidujući gasovi, zapaljive tečnosti, samoreaktivne supstance i smeše, organski peroksidi, samozapaljive tečnosti i čvrste supstance, oksidujuće tečnosti i čvrste supstance, sa količinama opasnih supstanci koje potpadaju pod odeljak „Rˮ, stavke od „R1ˮ do „R8ˮ, Dela 1. ovog Priloga;

(v) za sabiranje količina opasnih supstanci koje su navedene u Delu 2. ovog Priloga i klasifikovane u klasu opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1, kategorija Hronično 1 ili kategorija Hronično 2, sa količinama opasnih supstanci koje potpadaju pod odeljak „Eˮ, stavke „E1ˮ i „E2ˮ Dela 1. ovog Priloga.

Odredbe zakona kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance se primenjuju kada je bilo koji zbir dobijen pod (a), (b) ili (v) jednak ili veći od 1.

5. Opasne supstance na koje se ne primenjuju propisi o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju hemikalija, uključujući otpad, ali koje su prisutne ili mogu biti prisutne u kompleksu i koje, pod uslovima koji postoje u kompleksu, imaju ili mogu imati ista svojstva u pogledu mogućnosti izazivanja udesa, uslovno se svrstavaju u najsličniju kategoriju opasnosti ili imenovanu opasnu supstancu, koja je obuhvaćena ovim pravilnikom.

6. U slučaju kada se opasne supstance, zbog svojih svojstava mogu razvrstati u više od jedne kategorije opasnosti iz Dela 1. Liste opasnih supstanci, primenjuje se najniža granična količina. Međutim, za primenu pravila iz napomene 4, primenjuje se najniža granična količina za svaku grupu kategorija u napomenama 4(a), 4(b) i 4(v), koja odgovara razmatranoj klasifikaciji.

7. Opasne supstance koje pripadaju klasi opasnosti akutna toksičnost, kategorija 3, peroralno (H301), spadaju pod odeljak „H2ˮ AKUTNA TOKSIČNOST u onim slučajevima kada se ne mogu klasifikovati niti na osnovu akutne inhalacione toksičnosti, niti na osnovu akutne dermalne toksičnosti, na primer usled nedostatka ubedljivih podataka o inhalacionoj i dermalnoj toksičnosti.

8. Klasa opasnosti Eksplozivi obuhvata i eksplozivne proizvode, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije. Ako je količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu poznata, ta količina se uzima u obzir za potrebe primene ovog pravilnika. Ako količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu nije poznata, za potrebe ovog pravilnika ceo proizvod se tretira kao eksploziv.

9. Ispitivanje eksplozivnih svojstava supstanci i smeša je neophodno samo ako se skrining procedurom u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija1 utvrdi da bi supstanca ili smeša mogla imati eksplozivna svojstva.

10. Ako je eksploziv koji je klasifikovan u podklasu 1.4 raspakovan ili prepakovan, svrstava se pod odeljak „P1aˮ, osim ako se u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije utvrdi da opasnost tog eksploziva još uvek odgovara podklasi 1.4.

11.1. Zapaljivi aerosoli klasifikovani prema propisima kojima se uređuju aerosolni raspršivači kao „Veoma zapaljiviˮ i „Zapaljiviˮ aerosoli, odgovaraju klasi opasnosti Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, respektivno, prema propisima kojima se uređuju hemikalije.

11.2. Za korišćenje ovog odeljka mora se dokumentovati da aerosolni raspršivač ne sadrži zapaljivi gas, kategorija 1 ili 2, niti zapaljivu tečnost, kategorija 1.

12. U skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija hemikalija, tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35 °C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su ispunjeni uslovi iz tog propisa. Ovo međutim ne važi pod uslovima kao što su visoka temperatura ili pritisak, i stoga su takve tečnosti obuhvaćene ovim odeljkom.

13. Amonijum nitrat (5 000/10 000): đubriva koja imaju svojstvo samorazgradnje.

Ovo se primenjuje na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata (složena/kombinovana đubriva koja sadrže amonijum nitrat sa fosfatom i/ili potašom) koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje prema UN ispitivanju u koritu (vidi UN Priručnik o ispitivanjima i kriterijumima, Deo III. pododeljak 38.2.), i kod kojih je sadržaj azota koji potiče od amonijum nitrata:

– između 15,75%(1) i 24,5%(2) masenih i koja ili ne sadrže više od 0,4% ukupno zapaljivih/organskih materija ili koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota;

– 15,75% masenih ili manje i neograničen sadržaj zapaljivih materija.

14. Amonijum nitrat (1250/5000): kvaliteta kao za đubriva

Ovo se primenjuje na prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota i kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

– više od 24,5%, masenih, osim za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata s dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće,

– više od 15,75% masenih za smeše amonijum nitrata i amonijum sulfata,

– više od 28%(3) masenih za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće.

udeo azota 15,75% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 45% amonijum-nitratu

udeo azota 24,5% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 70% amonijum-nitrat

udeo azota 28% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 80% amonijum-nitratu

15. Amonijum nitrat (350/2500): tehnički

Ovo se primenjujnje na amonijum nitrat i smeše amonijum nitrata kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

– između 24,5% i 28%, masenih i koji ne sadrži više od 0,4% zapaljivih supstanci,

– više od 28%, masenih, i koji ne sadrži više od 0,2% zapaljivih supstanci.

Takođe se primenjuje na vodene rastvore amonijum nitrata u kojima je koncentracija amonijum nitrata veća od 80% masenih.

––––––––

1 Detaljnija uputstva o izuzimanju od obaveze ispitivanja mogu se naći u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (Metoda A.14).

16. Amonijum nitrat (10/50): „nespecifični” materijal i đubriva koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.

Ovo se primenjuje na:

– materijal koji se odbacuje u toku proizvodnog procesa i na amonijum-nitrat i smeše amonijum-nitrata, prosta đubriva na bazi amonijum-nitrata i složena đubriva na bazi amonijum-nitrata označena u napomenama 14. i 15. koje krajnji korisnici vraćaju ili su vratili proizvođaču, privremenom skladištu ili postrojenju za ponovnu obradu, reciklažu ili tretman radi bezbedne upotrebe, jer više ne ispunjavaju uslove iz napomena 14. i 15.;

– đubriva iz prve alineje napomene 13. i iz napomene 14. ovog priloga, koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.

17. Kalijum nitrat (5000/10000):

Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u kuglicama/granulama), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.

18. Kalijum nitrat (1250/5000):

Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u obliku kristala), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.

19. Prerađen biogas

Prerađen biogas se može klasifikovati pod redni broj 18. Dela 2. ovog priloga, kada je obrađen u skladu sa važećim standardima za prečišćen i prerađen biogas, čime se obezbeđuje kvalitet koji je jednak kvalitetu prirodnog gasa, uključujući sadržaj metana, i koji sadrži maksimalno 1% kiseonika.

20. Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini

Količine polihlorovanih dibenzofurana i polihlorovanih dibenzodioksina se izračunavaju korišćenjem sledećih faktora:

WHO 2005 TEF

2,3,7,8-TCDD

1

2,3,7,8-TCDF

0,1

1,2,3,7,8-PeCDD

1

2,3,4,7,8-PeCDF

0,3

1,2,3,7,8- PeCDF

0,03

1,2,3,4,7,8-HxCDD

0,1

1,2,3,4,7,8-HxCDF

0,1

1,2,3,6,7,8-HxCDD

1,2,3,7,8,9-HxC DF

1,2,3,7,8,9-HxCDD

1,2,3,6,7,8- HxCDF

2,3,4,6,7,8- HxCDF

1,2,3,4,6,7,8-HpCDD

0,01

OCDD

0,0003

1,2,3,4,6,7,8-HpCDF

0,01

1,2,3,4,7,8,9- HpCDF

OCDF

0,003

(T = tetra, P = penta, Hx = heksa, Hp = hepta, O = okta)

Referenca — Van den Berg et al: The 2005 World Health Organisation Re-evaluation of Human and Mammalian Toxic Equivalency Factors for Dioxins and Dioxin-like Compounds The 2005 World Health Organisation Re-evaluation of Human and Mammalian Toxic Equivalency Factors for Dioxins and Dioxin-like Compounds

21. U slučajevima kada ova opasna supstanca potpada pod kategoriju „R5aˮ Zapaljive tečnosti ili „R5bˮ Zapaljive tečnosti, primenjuju se najmanje granične količine.

22. CAS broj je naveden samo kao pokazatelj.