Pravilnik o merilima za obračun i određivanje visine naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 1 Cilj ovog pravilnika

(1) Ovim pravilnikom uređuju se merila za obračun naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi u vazdušnom prostoru Republike Srbije - Oblasti informisanja vazduhoplova u letu Beograd (FIR Beograd) i merila za određivanje visine tih naknada.

(2) Ovaj pravilnik se primenjuje na usluge u vazdušnoj plovidbi koje pružaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi sertifikovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj i propisima donetim na osnovu tog zakona, za opšti vazdušni saobraćaj.

Član 2 Preuzimanje uredbi Evropske unije

(1) Ovim pravilnikom preuzimaju se Uredba Komisije (EZ) br. 1794/2006 od 6. decembra 2006. godine koja predviđa zajedničku šemu naplate za usluge u vazdušnoj plovidbi i Uredba Komisije (EZ) br. 1191/2010 od 16. decembra 2010. godine kojom se menja Uredba Komisije (EZ) br. 1794/2006 koja predviđa zajedničku šemu naplate za usluge u vazdušnoj plovidbi.

(2) Uredba Komisije (EZ) br. 1794/2006 od 6. decembra 2006. godine koja predviđa zajedničku šemu naplate za usluge u vazdušnoj plovidbi daje se u Prilogu 1. ovog pravilnika.

(3) Uredba Komisije (EZ) br. 1191/2010 od 16. decembra 2010. godine kojom se menja Uredba Komisije (EZ) br. 1794/2006 koja predviđa zajedničku šemu naplate za usluge u vazdušnoj plovidbi daje se u Prilogu 2. ovog pravilnika.

Član 3 Značenje izraza

(1) Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) ECAA sporazum označava Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
2. 2) ISAO označava Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva;
3. 3) Nacionalno nadzorno telo (National Supervisory Authority – NSA) u Republici Srbiji – Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
4. 4) naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi jesu rutne naknade i terminalne naknade;
5. 5) Okvirna uredba je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba, koja je u pravni poredak Republike Srbije preuzeta Prilogom 1. Pravilnika o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi („Službeni glasnik RS”, br. 32/11, 54/12 i 24/13);
6. 6) Uredba o pružanju usluga je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 550/2004 od 10. marta 2004. godine o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba, koja je u pravni poredak Republike Srbije preuzeta Prilogom 2. Pravilnika o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi („Službeni glasnik RS”, br. 32/11, 54/12 i 24/13).

(2) Izrazi „Zajednica”, „propisi Zajednice”, „Službeni list Evropske unije”, „aerodrom Evropske unije” i „država članica” koji se koriste u ovom pravilniku tumače se saglasno tačkama 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma i odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menja i dopunjava Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.

Član 4 Rutne naknade

(1) Rutne naknade se obračunavaju i njihova visina određuje po merilima koja su predviđena potvrđenim međunarodnim ugovorima koji obavezuju Republiku Srbiju.

(2) Rutne naknade obuhvataju troškove pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi nastale pružanjem tih usluga na ruti u odnosu na uređaje i usluge, u zonama naplate u njihovoj nadležnosti, troškove Direktorata na ime regulatornih i nadzornih poslova, troškove angažovanja kvalifikovanih tela (priznatih organizacija) kako je navedeno u članu 3. Uredbe o pružanju usluga, kao i troškove koji proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.

(3) Na sve ono što nije predviđeno propisima iz člana 2. ovog pravilnika, na način obračuna rutnih naknada i određivanje njihove visine primenjuju se Uslovi primene sistema rutnih naknada i uslovi plaćanja koje je donela Proširena komisija Evropske organizacije za bezbednost vazdušne plovidbe (Evrokontrol), koji se daju u Prilogu 3. ovog pravilnika.

Član 5 Objavljivanje jedinice rutne naknade

(1) Direktor Direktorata objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” izvod iz akta nadležne komisije Evrokontrola o visini jedinice rutne naknade za Republiku Srbiju i akt o visini kamatne stope na zakasnelu uplatu rutne naknade, za svaku kalendarsku godinu.

(2) Visina jedinice rutne naknade i visina kamatne stope na zakasnelu uplatu iz stava 1. ovog člana objavljuju se i u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Član 6 Izuzeća od plaćanja

(1) Od obaveze plaćanja rutnih naknada oslobođeni su svi letovi navedeni u članu 9. stav 1. Priloga 1. ovog pravilnika.

(2) Pored letova navedenih u stavu 1. ovog člana, od obaveze plaćanja rutnih naknada oslobođeni su i:

1. 1) vojni letovi koje obavljaju vojni vazduhoplovi Republike Srbije i vojni letovi koje obavljaju vojni vazduhoplovi drugih država na osnovu međunarodnih ugovora;
2. 2) letovi za potrebe obuke koji se obavljaju isključivo radi sticanja dozvole ili ovlašćenja članova letačke posade, ukoliko je to naznačeno u planu leta. Letovi se moraju obavljati isključivo unutar vazdušnog prostora Republike Srbije. Ti letovi ne smeju da služe za prevoz putnika i/ili tereta, kao ni za pozicioniranje, odnosno prelet vazduhoplova;
3. 3) letovi koji se obavljaju isključivo u svrhu provere opreme koja se koristi ili je namenjena za korišćenje kao zemaljska navigaciona oprema, isključujući pozicionirajuće letove;
4. 4) kružni letovi koji se završavaju na aerodromu sa koga je vazduhoplov poleteo, tokom kojih nije došlo do međusletanja;
5. 5) letovi koji se obavljaju isključivo prema pravilima vizuelnog letenja (VFR);
6. 6) humanitarni letovi odobreni od strane nadležnog organa;
7. 7) letovi carinskih organa i organa unutrašnjih poslova.

Član 7 Naplata rutne naknade

(1) Rutne naknade za Republiku Srbiju naplaćuje Evrokontrol – Centralni biro za naplatu rutnih naknada (CRCO), na osnovu međunarodnog ugovora koji obavezuje Republiku Srbiju.

(2) Ukupna naplaćena sredstva iz stava 1. ovog člana, uplaćuju se na račun Direktorata i na račun Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa učešćem troškova Direktorata, odnosno Agencije u troškovnoj osnovi zone naplate. Deo naplaćenih sredstava koji se odnosi na troškove Evrokontrola se, shodno sporazumu o isplati rutnih naknada za predmetnu godinu između učesnika u zoni naplate rutnih naknada, uplaćuje na račun Evrokontrola po instrukcijama navedenim u računu za plaćanje Evrokontrol kontribucije.

Član 8 Terminalne naknade

(1) Način obračuna terminalnih naknada koje su obavezni da plaćaju operateri vazduhoplova koji za poletanje i sletanje koriste aerodrome u Republici Srbiji utvrđuje se u skladu sa članom 11. stav 1. i Dodatkom V Uredbe Komisije (EZ) br. 1794/2006, bez primene prelaznog perioda navedenog u Dodatku V, dok se ostale odredbe Uredbe Komisije (EZ) br. 1794/2006 koje se odnose na terminalne naknade primenjuju po prijemu Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije.

(2) U svrhu obračuna terminalne naknade, let u dolasku i let u odlasku računa se kao jedan let.

(3) Za obračun iz stava 2. ovog člana koristi se let u odlasku, odnosno poletanje.

Član 9 Prinudne mere

Prema operaterima vazduhoplova koji odmah ne postupe prema instrukcijama za plaćanje naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i koji, u ostavljenom roku, u celosti, ne plate tu naknadu, biće privremeno uskraćeno, ograničeno ili kompletno otkazano pružanje tih usluga i preduzete druge raspoložive mere u skladu sa važećim propisima.

Član 10 Izveštavanje

Odredbe člana 4. stav 4, člana 8. stav 1, člana 13. stav 3. i člana 15. stav 2. Priloga 1. ovog pravilnika kojima je propisana obaveza izveštavanja Evropske komisije i razmena informacija sa Evropskom komisijom o troškovnim osnovama, primeniće se po prijemu Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije.

Član 11 Završne odredbe

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Odluka o primeni Uslova primene Sistema rutnih naknada i uslova plaćanja („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 2/11).

Član 12 Stupanje Pravilnika na snagu. Primena Pravilnika

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim Priloga 2. koji se primenjuje po prijemu Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije.

(2) Brisan je raniji stav 2. (vidi član 2. Pravilnika - 55/2019-81)

(3) Broj 1/0-01-0006/2011-0010

(4) U Beogradu, 8. decembra 2011. godine

(5) Upravni odbor

(6) Predsednik,

(7) Milutin Mrkonjić, s.r.

(8) Prilozi

(9) PRILOG 1.

Član 13 Određivanje jedinica naknade za zone naplate

(1) 1. Države članice moraju da obezbede da se jedinice naknade utvrđuju za svaku zonu naplate na godišnjem nivou. Moraju, takođe, da obezbede da se jedinice naknade utvrđuju unapred, za svaku godinu, za period koji nije duži od pet godina.

(2) 2. U slučaju neočekivanih većih promena saobraćaja ili troškova, jedinice naknade se mogu izmeniti tokom godine.

(3) 3. Države članice moraju da obaveste Komisiju i Evrkontrol, ako je to primenjivo, o jedinicama naknade utvrđenim za svaku zonu naplate.

Član 14 Naplata naknada

(1) 1. Države članice mogu da naplate naknade kroz jedinstvenu naknadu po letu.

(2) 2. Korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi moraju sve naknade za usluge u vazdušnoj plovidbi da plate odmah i u celosti.

(3) 3. Države članice će obezbediti efektivnu primenu prinudnih mera. Te mere mogu da obuhvate usklaćivanje pružanja usluga, zadržavanje vazduhoplova, kao i druge mere prinudne naplate u skladu sa važećim propisima.

Član 15 Transparentnost obračunskog mehanizma

(1) 1. Države članice moraju da obezbede da se o politici obračuna naknada obavljaju redovne konsultacije sa predstavnicima korisnika vazdušnog prostora. U tu svrhu moraju da im dostave potrebne informacije o obračunskom mehanizmu, kao što je navedeno u Dodatku VI. ove uredbe ili, ako država članica donese odluku u skladu sa članom 1. stav 6. ove uredbe, moraju da im dostave potrebne informacije, kao što je navedeno u Dodatku III. Deo 2. ove uredbe, te da organizuju efikasne i transparentne konsultativne sastanke radi prezentiranja tih informacija, kao i informacija navedenih u članu 8. ove uredbe, uz prisustvo zainteresovanih pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.

(2) 2. Ne dirajući u odredbu člana 18. Uredbe o pružanju usluga, relevantna dokumentacija se stavlja na raspolaganje predstavnicima korisnika vazdušnog prostora, Komisiji, Evrokontrolu i nacionalnom nadzornom telu, tri nedelje pre održavanja konsultativnog sastanka.

Član 16 Pravo na žalbu

Države članice se staraju da se odluke donete u skladu sa ovom uredbom pravilno obrazlože i da podležu efikasnom razmatranju i/ili žalbenom postupku.

Član 17 Omogućavanje praćenja usaglašenosti

(1) 1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da omoguće nacionalnom nadzornom telu, odnosno priznatoj organizaciji koja deluje u njegovo ime, vršenje inspekcija i provera (nadzor), uključujući i posete na licu mesta.

(2) Lica koja su ova tela ovlastila imaju pravo da:

(3) (a) pregledaju relevantna računovodstvena dokumenata, popise imovine, inventara i svih drugih materijala koji su relevantni za utvrđivanje naknada za usluge u vazdušnoj plovidbi;

(4) (b) uzimaju kopije ili izvode iz takvih dokumenata;

(5) (c) traže usmeno objašnjenje na licu mesta;

(6) (d) ulaze u odgovarajuće poslovne prostorije, na zemljište ili u prevozna sredstva.

(7) Ovakve inspekcije i provere treba da budu sprovedene u skladu sa procedurama na snazi u državama članicama u okviru kojih se iste i sprovode.

Član 18 Stupanje na snagu

(1) 1. Ova uredba stupa na snagu sedmog dana nakon dana njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.

(2) 2. Ova uredba će se primanjivati od 1. januara 2007. godine.

(3) Međutim, države članice mogu da odlože primenu čl. 9, 10, 12, 13 i 14, na rutne naknade, do 1. januara 2008. godine.

(4) Države članice mogu da odlože primenu člana 9. i čl. od 11 – 15, na terminalne naknade, do 1. januara 2010. godine.

(5) Ako države članice odluče da odlože primenu u skladu sa podstavom (2) i (3) ovog stava, o tome moraju da obaveste Komisiju.

(6) DODATAK I.

(7) PROCENA USLOVA ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI NA AERODROMIMA NA KOJE SE ODNOSI ČLAN 1. STAV 6. OVE UREDBE

(8) Sledeći uslovi treba da budu procenjeni u skladu sa članom 1. stav 6 ove uredbe:

(9) 1. U kojoj meri pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi mogu slobodno da ponude da pruže usluge u vazdušnoj plovidbi ili da odustanu od pružanja tih usluga na aerodromima:

(10) – postojanje bilo kojih značajnih ekonomskih barijera koje sprečavaju pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi da ponudi da pruži usluge u vazdušnoj plovidbi ili da odustane od pružanja tih usluga,

(11) – postojanje bilo kojih značajnih zakonskih barijera koje sprečavaju pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi da ponudi da pruži usluge u vazdušnoj plovidbi ili da odustane od pružanja tih usluga,

(12) – dužina trajanja ugovora,

(13) – postojanje procedure koja dopušta da se imovina i osoblje jednog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi prenese drugom.

(14) 2. U kojoj meri aerodromi mogu slobodno da odrede ko će na njima pružati usluge u vazdušnoj plovidbi, uključujući i opciju samoopsluživanja uslugama u vazdušnoj plovidbi:

(15) – sposobnost aerodroma ili na drugi način, da se krene u pravcu samoopsluživanja uslugama u vazdušnoj plovidbi,

(16) – postojanje zakonskih, ugovornih ili praktičnih prepreka u vezi sa mogućnošću aerodroma da promeni pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi,

(17) – uloga predstavnika korisnika vazdušnog prostora u procesu selekcije pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

(18) 3. U kojoj meri postoji izbor pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi za koje aerodrom može da se odluči:

(19) – postojanje strukturne rigidnosti koja ograničava efektivan izbor usluga u vazdušnoj plovidbi za aerodrome,

(20) – dokaz o alternativnim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući i mogućnost samoopsluživanja uslugama, što aerodromu daje mogućnost izbora pri selekciji usluga u vazdušnoj plovidbi.

(21) 4. Nivo na kojem aerodromi podležu pritiscima komercijalnih troškova ili propisa zasnovanih na podsticajima:

(22) – da li aerodromi aktivno konkurišu na poslovima u vazduhoplovstvu,

(23) – u kojoj meri se na aerodrome odnosi naknada za usluge u vazdušnoj plovidbi,

(24) – da li aerodromi posluju u konkurentnom okruženju ili pod ekonomskim podsticajima namenjenim da limitiraju cene ili na drugi način podstaknu smanjenje troškova.

(25) DODATAK II.

(26) TRANSPARENTNOST TROŠKOVNE OSNOVE

(27) 1. IZVEŠTAJNA TABELA

(28) Države članice, kao i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, moraju da popune sledeću izveštajnu tabelu za svaku zonu naplate koja je pod njihovom odgovornošću.

(29) Navedene brojčane vrednosti moraju da budu stvarne vrednosti za godine od (n-3) do (n-1) i planirane vrednosti za godine od (n) nadalje. Stvarni troškovi moraju da se utvrde na osnovu završnih računa. Planirani troškovi moraju da budu utvrđeni u skladu s poslovnim planom koji se zahteva prema uslovima za izdavanje sertifikata pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi propisanim u članu 7. Uredbe o pružanju usluga.

(30) Troškovi se određuju u nacionalnoj valuti.

(31) 2. DODATNE INFORMACIJE

(32) Pored navedenog, države članice i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da dostave najmanje i sledeće informacije:

(33) – opis metodologije koja je korišćena za raspodelu troškova uređaja ili usluga između različitih usluga u vazdušnoj plovidbi, zasnovanih na popisu uređaja i usluga iz ICAO Regionalnog plana vazdušne plovidbe za Evropski region (dok. br. 7754) i opis metodologije koja je korišćena za raspodelu tih troškova između različitih zona naplate;

(34) – opis i objašnjenje razlika između planiranih i stvarnih vrednosti za godinu (n-1);

(35) – opis i objašnjenje planiranih troškova za petogodišnji period zasnovanih na planu poslovanja;

(36) – opis troškova država članica (ostali troškovi države);

(37) – opis i objašnjenje metode koja je usvojena za obračun troškova amortizacije: istorijski troškovi ili sadašnji troškovi. Ako se koristi obračun na osnovu sadašnjih troškova, treba dostaviti uporedne podatke o istorijskim troškovima;

(38) – obrazloženje troškova kapitala, uključujući elemente imovinske osnove;

(39) – opis troškova za svaki aerodrom, za svaku zonu naplate terminalnih naknada; za aerodrome sa manje od 20.000 operacija javnog (komercijalnog) avio-prevoza godišnje za koje se obračunava prosek tokom prethodne tri godine, troškovi mogu biti predstavljeni zbirno;

(40) – specifikacija meteoroloških troškova sa podelom na direktne troškove i „troškove osnovne MET delatnosti” koji se definišu kao troškovi pomoćnih uređaja i usluga koji takođe služe za meteorološke potrebe uopšteno. To uključuje opštu analizu i prognozu, osmatranje pomoću meteorološkog radara i satelita, mreže za prizemno osmatranje i visinsko merenje, meteorološke komunikacione sisteme, centre za obradu podataka i pomoćna istraživanja osnovne delatnosti, obuku i administraciju;

(41) – opis metodologije koja se koristi za raspodelu ukupnih MET troškova i troškova osnovne MET delatnosti za potrebe civilnog vazduhoplovstva i između zona naplate.

(42) DODATAK III.

(43) POSEBNI ZAHTEVI ZA TRANSPARENTNOST PRUŽANJA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI NA AERODROMIMA NA KOJE SE ODNOSI ČLAN 1. STAV 6.

(44) 1. TROŠKOVI USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

(45) 1.1. Izveštajna tabela

(46) Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da popune sledeću izveštajnu tabelu za svaku zonu naplate terminalnih naknada koja je pod njihovom odgovornošću.

(47) Navedene brojčane vrednosti moraju da budu stvarne vrednosti za godine od (n-3) do (n-1) i planirane vrednosti za godinu (n) i naredne. Stvarni troškovi moraju da se utvrde na osnovu završnih računa. Planirani troškovi moraju da budu utvrđeni u skladu sa zahtevanim poslovnim planom.

(48) Troškovi se utvrđuju u nacionalnoj valuti.

(49) 1.2. Dodatne informacije

(50) Pored navedenog, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da dostave, najmanje, i sledeće informacije:

(51) - opis metodologije koja je korišćena za raspodelu troškova uređaja ili usluga između različitih usluga u vazdušnoj plovidbi, na osnovu popisa uređaja i usluga iz ICAO Regionalnog plana vazdušne plovidbe za Evropski region (dokument br. 7754);

(52) - opis i objašnjenje razlika između planiranih i stvarnih vrednosti koje nisu poverljive prirode za godinu (n-1);

(53) - opis i objašnjenje petogodišnjih planiranih troškova i investicija u vezi sa očekivanim saobraćajem, koji nisu poverljive prirode;

(54) - opis i objašnjenje metode koja je usvojena za obračun troškova amortizacije: istorijski ili sadašnji troškovi;

(55) - objašnjenje troškova kapitala.

(56) 2. FINANSIRANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

(57) Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da dostave sledeće informacije za svaku zonu naplate terminalnih naknada:

(58) - opis načina na koji se troškovi pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi finansiraju.

(59) DODATAK IV.

(60) OBRAČUN JEDINICA RUTNIH USLUGA

(61) 1. Jedinica rutne usluge obračunava se množenjem faktora razdaljine i faktora mase predmetnog vazduhoplova.

(62) 2. Faktor razdaljine se dobija tako što se brojem 100 podeli broj pređenih kilometara u ortodromi između tačke ulaska i izlaska zone naplate, u skladu sa poslednjim poznatim planom leta, koji je predmetni vazduhoplov podneo u svrhu regulisanja protoka vazdušnog saobraćaja.

(63) 3. Ako su tačke ulaska i izlaska nekog leta u zoni naplate identične, faktor razdaljine mora da bude jednak udaljenosti po ortodromi između tih tačaka i najudaljenije tačke iz plana leta.

(64) 4. Razdaljina koja se uzima u obzir pri obračunu treba da se umanji za 20 km za svako poletanje i za svako sletanje na teritoriju države članice.

(65) 5. Faktor mase, izražen kao broj sa dva decimalna mesta, predstavlja kvadratni koren količnika dobijenog deljenjem metričkih tona u maksimalnoj sertifikovanoj masi vazduhoplova na poletanju, koja je navedena u potvrdi o plovidbenosti ili nekom ekvivalentnom zvaničnom dokumentu koji podnese operater vazduhoplova, sa 50. Ako ta masa nije poznata, treba koristiti poznatu masu najtežeg vazduhoplova istog tipa. Ako neki vazduhoplov ima više maksimalnih sertifikovanih masa na poletanju onda treba koristiti najveću od njih. Ako neki operater vazduhoplova koristi dva ili više vazduhoplova koji su različite verzije istog tipa, za svaki vazduhoplov tog tipa treba koristiti prosek maksimalnih masa na poletanju svih vazduhoplova tog tipa. Obračunavanje faktora mase po tipu vazduhoplova i po operateru vrši se najmanje jednom godišnje.

(66) DODATAK V.

(67) OBRAČUN JEDINICE TERMINALNE USLUGE

(68) 1. Jedinica terminalne usluge mora da bude jednaka faktoru mase za predmetni vazduhoplov.

(69) 2. Faktor mase izražen kao broj sa dva decimalna mesta, predstavlja količnik dobijen deljenjem maksimalne sertifikovane mase vazduhoplova na poletanju u metričkim tonama, u skladu sa Dodatkom IV. tačka 5, sa brojem 50 i stepenovanjem dobijenog količnika eksponentom 0,7. Međutim, u prelaznom periodu od pet godina nakon obračuna prve jedinice terminalne naknade u skladu s ovom uredbom, navedeni eksponent mora da bude između 0,5 i 0,9.

(70) DODATAK VI.

(71) MEHANIZAM OBRAČUNA

(72) 1. IZVEŠTAJNA TABELA

(73) Države članice moraju da popune sledeće izveštajne tabele za svaku zonu naplate pod njihovom odgovornošću. Takođe, države članice moraju da podnesu konsolidovanu Tabelu 1 za svaku zonu naplate pod njihovom odgovornošću.

(74) Ako zona naplate obuhvata vazdušni prostor više od jedne države članice, one treba da popune tabelu zajedno u skladu sa ugovorima navedenim u članu 4. stav 4. ove uredbe.

(75) Navedene brojčane vrednosti moraju da budu stvarne vrednosti za godine od (n-3) do (n-1) i planirane vrednosti za godine od (n) nadalje. Ukupni troškovi utvrđuju se kao zbir svih ukupnih troškova navedenih u Tabeli 1, a koji se odnose na datu zonu naplate.

(76) 2. DODATNE INFORMACIJE

(77) Pored navedenog, države članice moraju da prikupe i dostave najmanje i sledeće informacije:

(78) - opis i obrazloženje za uspostavljanje različitih zona naplate, posebno u pogledu zona naplate terminalnih naknada i mogućih uzajamnih subvencija između aerodroma;

(79) - opis i objašnjenje obračuna planiranih naplativih jedinica usluge;

(80) - opis politike izuzeća i opis finansijskih sredstava za pokriće troškova u vezi sa istim;

(81) - opis prihoda iz drugih izvora ako postoje;

(82) - opis i obrazloženje podsticajnih mera koje se primenjuju na pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi i, posebno, modaliteta koji se primenjuju u utvrđivanju zakonskih uslova na nivou jedinice naknada. Opis i objašnjenje ciljeva u smislu učinaka i modaliteta uzimanja u obzir istih prilikom utvrđivanja maksimalnih jedinica naknade;

(83) - opis planova pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi sa ciljem ispunjenja planiranih zahteva i ciljeva učinaka;

(84) - opis i objašnjenje podsticajnih mera koje se primenjuju na korisnike usluga u vazdušnoj plovidbi.

(85) PRILOG 2.

(86) Uredba Komisije (EU) br. 1191/2010 od 16. decembra 2010. godine kojom se menja i dopunjava Uredba Komisije (EZ) br. 1794/2006 od 6. decembra 2006. godine koja predviđa zajedničku šemu naplate za usluge u vazdušnoj plovidbi

Član 11a „Podela rizika

(1) 1. Ovim članom se propisuje mehanizam podele rizika saobraćaja i troškova. Primenjuje se u skladu sa principima navedenim u članu 11. Uredbe (EU) br. 691/2010.

(2) 2. Sledeći troškovi neće biti uzeti u obzir pri podeli rizika saobraćaja i treba da budu nadoknađeni bez obzira na razvoj saobraćaja:

(3) (a) utvrđeni troškovi određeni primenom člana 5. stav 2. ove uredbe sa izuzetkom sporazuma koji se odnose na prekogranično pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju;

(4) (b) utvrđeni troškovi pružalaca meteoroloških usluga;

(5) (c) odobren prenos iz prethodne godine ili referentnog perioda i bonusi ili penali koji proizlaze iz podsticajne šeme;

(6) (d) negativni ili pozitivni prenosi koji su rezultat promena u saobraćaju, koji treba da budu nadoknađeni najkasnije u godini n+2.

(7) Pored toga, države članice mogu da izuzmu od podele rizika saobraćaja utvrđene troškove pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi kojima je dozvoljeno da pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi bez sertifikacije, u skladu sa članom 7. stav 5. Uredbe (EZ) br. 550/2004.

(8) 3. Ako tokom date godine, stvarni broj jedinica usluga ne premašuje ili pada ispod planiranog broja ustanovljenog na početku referentnog perioda za više od 2%, dodatni prihod ili gubitak prihoda pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi u odnosu na utvrđene troškove neće se prenositi.

(9) 4. Ako tokom date godine n, stvarni broj jedinica usluga premašuje planirani broj ustanovljen na početku referentnog perioda za više od 2%, najmanje 70% od dodatnih prihoda koje je ostvario odnosni pružalac (pružaoci) usluga u vazdušnoj plovidbi koji premašuje 2% razlike između stvarnog broja jedinica usluga i planiranog u odnosu na utvrđene troškove, treba da bude vraćen korisnicima vazdušnog prostora, najkasnije u godini n+2.

(10) Ako tokom date godine n, stvarni broj jedinica usluga padne ispod planiranog broja ustanovljenog na početku referentnog perioda za više od 2%, najviše 70% gubitka prihoda koji ostvari odnosni pružalac (pružaoci) usluga u vazdušnoj plovidbi koji premašuje 2% razlike između stvarnog broja jedinica usluga i planiranog u odnosu na utvrđene troškove snose, u principu, korisnici vazdušnog prostora, najkasnije u godini n+2. Međutim, države članice mogu da odluče da produže period prenosa ovakvih gubitaka prihoda na nekoliko godina u cilju očuvanja stabilnosti jedinice naknade.

(11) 5. Raspodela rizika saobraćaja navedena u stavu 4. ovog člana treba da bude ustanovljena kroz nacionalni plan učinka ili plan učinka funkcionalnog bloka vazdušnog prostora za ceo referentni period, u skladu sa konsultacijama navedenim u članu 8. ove uredbe.

(12) 6. Ako je tokom date godine n, stvarni broj jedinica usluga manji od 90% od planiranog broja ustanovljenog na početku referentnog perioda, pun iznos gubitka prihoda koji ostvari odnosni pružalac (pružaoci) usluga u vazdušnoj plovidbi koji premašuje 10% razlike između stvarnog broja jedinica usluga i planiranog, u odnosu na utvrđene troškove snose, u principu, korisnici vazdušnog prostora, najkasnije u godini n+2. Međutim, države članice mogu da odluče da produže period prenosa ovakvih gubitaka prihoda na nekoliko godina u cilju očuvanja stabilnosti jedinice naknade.

(13) Ako tokom date godine n, stvarni broj jedinica usluga premaši 110% planiranog broja ustanovljenog na početku referentnog perioda, pun iznos dodatnih prihoda koje je ostvario odnosni pružalac (pružaoci) usluga u vazdušnoj plovidbi koji premašuje 10% razlike između stvarnog broja jedinica usluga i planiranog, u odnosu na utvrđene troškove, treba da bude vraćen korisnicima vazdušnog saobraćaja u godini n+2.

(14) 7. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, bez sopstvenog kapitala ili sa sopstvenim kapitalom koji ne prelazi 5% ukupnih obaveza na dan 31. decembra 2011. godine, mogu da budu izuzeti od podele rizika saobraćaja tokom prvog referentnog perioda, da bi se omogućilo dostizanje nižeg učešća duga u finansiranju. Ti pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji su izuzeti od podele rizika saobraćaja treba da budu navedeni u planu učinka, radi razmatranja od strane Komisije, kao i u dodatnim informacijama koje dostavljaju države članice u skladu sa Dodatkom II. ove uredbe. Države članice treba da opišu i obrazlože mere planirane za postizanje nižeg učešća duga u finansiranju i njihov vremenski raspored.

(15) 8. Sledeće principe treba primeniti na mehanizam podele rizika troškova:

(16) (a) ako tokom celog referentnog perioda stvarni troškovi padaju ispod troškova utvrđenih na početku referentnog perioda, nastalu razliku zadržava odnosni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi, država članica ili kvalifikovano telo (priznata organizacija);

(17) (b) ako tokom celog referentnog perioda stvarni troškovi premašuju troškove utvrđene na početku referentnog perioda, nastalu razliku snosi odnosni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi, država članica ili kvalifikovano telo (priznata organizacija), ne dirajući u primenu pokretanja mehanizma upozorenja u skladu sa članom 18. Uredbe (EU) br. 691/2010;

(18) (c) tačke (a) i (b) mogu da se ne primene na razliku između stvarnih i utvrđenih troškova za koju se može smatrati da nije pod kontrolom pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, država članica ili kvalifikovanih tela (priznatih organizacija), kao rezultat sledećeg:

(19) (i) nepredviđenih promena nacionalnih penzionih propisa i propisa računovodstvenog obračuna penzije;

(20) (ii) nepredviđenih promena nacionalnih poreskih zakona;

(21) (iii) nepredviđenih i novih stavki troškova koji nisu pokriveni nacionalnim planom učinka ali se zahtevaju zakonom;

(22) (iv) nepredviđenih promena u troškovima ili prihodima po osnovu međunarodnih ugovora;

(23) (v) značajnih promena kreditnih kamatnih stopa.

(24) Ne dirajući u član 6. stav 1. podstav (3) ove uredbe, listu nekontrolisanih faktora troškova utvrđuje nacionalno nadzorno telo sa liste navedene u podtačkama od (i) - (v) podstava (1) i ista treba da bude deo plana učinka.

(25) Ako su tokom celog referentnog perioda stvarni troškovi niži od troškova utvrđenih na početku referentnog perioda, nastala razlika će biti vraćena korisnicima vazdušnog prostora kroz prenos u naredni referentni period.

(26) Ako tokom celog referentnog perioda stvarni troškovi prelaze troškove utvrđene na početku referentnog perioda, nastala razlika će biti preneta na korisnike vazdušnog prostora kroz prenos u neredni period. Nacionalno nadzorno telo mora izričito da se saglasi sa prenosom, nakon što utvrdi da je:

(27) (i) razlika stvarnih troškova naspram utvrđenih troškova zapravo rezultat razvoja koji je izvan uticaja odnosnog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, države članice ili kvalifikovanog tela (priznate organizacije);

(28) (ii) razlika u troškovima preneta na korisnike posebno identifikovana i kategorizovana.

(29) Preneseni iznos mora da bude naveden po činiocima i opisan u dodatnim informacijama koje se dostavljaju u skladu sa Dodatkom VI. ove uredbe.”

1. 12) U članu 12. st. 1, 2. i 3. se zamenjuju kako sledi:

(30) „1. Države članice, na nacionalnom nivou ili na nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora mogu, na nediskriminatornoj i transparentnoj osnovi, da ustanove ili odobre podsticajne šeme kako bi se podržala unapređenja u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi ili smanjili uticaji vazduhoplovstva na životnu sredinu, što rezultira različitim obračunom naknada, u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana. Ovi podsticaji mogu da se primene na pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi i/ili na korisnike vazdušnog prostora.

(31) 2. U skladu sa članom 11. Uredbe (EU) br. 691/2010, države članice, na nacionalnom nivou ili na nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora mogu da usvoje finansijske podsticaje za dostizanje ciljeva učinaka od strane odnosnih pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi. Jedinica naknade može da bude prilagođena da obezbedi bonus ili penale u skladu sa stvarnim nivoom učinaka pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi u odnosu na relevantni cilj. Takvi bonusi ili penali treba da budu primenjeni jedino ako promene učinaka imaju bitan uticaj na korisnike. Nivo bonusa i penala koji se primenjuju treba da bude primeren ciljevima koji treba da se postignu i ostvarenim učincima. Nivo promene učinaka i primenjenog nivoa bonusa i penala treba da bude utvrđen nakon ponude za konsultacije u skladu sa članom 8. ove uredbe i uspostavljen nacionalnim planom ili planom učinaka funkcionalnog bloka vazdušnog prostora.

(32) 3. Ako država članica odluči da primeni podsticajnu šemu na korisnike usluga u vazdušnoj plovidbi, ona će, nakon ponude za konsultacije u skladu sa članom 8. ove uredbe, prilagoditi naknade prema njima, kako bi one odrazile napore koje su ti korisnici uložili, posebno u pogledu:

(33) (a) optimizacije korišćenja usluga u vazdušnoj plovidbi;

(34) (b) smanjenja uticaja letenja na životnu sredinu;

(35) (c) smanjenja sveukupnih troškova usluga u vazdušnoj plovidbi i povećanja njihove efikasnosti, posebno smanjivanjem ili prilagođavanjem naknada u skladu sa opremom vazduhoplova koja povećava kapacitet ili neutralizuje nepovoljnosti nastale izborom manje opterećenih ruta;

(36) (d) ubrzavanja razvoja ESAR ATM mogućnosti.”

1. 13) Član 13. se menja i dopunjava kako sledi:

(37) (a) st. 1. i 2. se menjaju kako sledi:

(38) „1. Države članice moraju da obezbede da se jedinice naknade utvrđuju za svaku zonu naplate na godišnjem nivou.

(39) Jedinice naknade se utvrđuju u nacionalnoj valuti. Ako države članice koje čine deo funkcionalnog bloka vazdušnog prostora odluče da utvrde zajedničku zonu naplate sa jednom jedinicom naknade, ta jedinica naknade se izražava u Evrima ili u nacionalnoj valuti jedne od tih država članica. Države članice koje su u pitanju treba da obaveste Komisiju i Evrokontrol o primenjenoj valuti.

(40) 2. U skladu sa članom 11. stav 4(e) Uredbe (EZ) br. 549/2004 i članom 18. Uredbe (EU) br. 691/2010, jedinice naknade mogu da budu izmenjene u toku godine, ako je pokrenut mehanizam upozorenja.”

(41) (b) dodaje se sledeći stav 4:

(42) „4. Tokom prve godine referentnog perioda, jedinice naknade treba da se izračunavaju na osnovu plana učinka odnosne države članice ili funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, dostavljenog do 1. novembra, u godini koja prethodi početku referentnog perioda. Ako su planovi učinka usvojeni posle 1. novembra u godini koja prethodi početku referentnog perioda, jedinice naknade treba da budu ponovo izračunate, ukoliko je to potrebno, na osnovu konačnog usvojenog plana ili primenjenih korektivnih mera.”

1. 14) U članu 14. stav 1. se zamenjuje sledećim:

(43) „1. Države članice mogu naplaćivati naknade kroz jednu naknadu po letu. Ako su naknade fakturisane i naplaćene na regionalnom nivou, valuta naplate može da bude Evro i administrativna jedinica naknade koja nadoknađuje fakturisanje i naplatu troškova može biti dodata na odnosnu jedinicu naknade.”

1. 15) Član 15. se briše.
2. 16) U članu 17. uvodni deo podstava (1) se zamenjuje sledećim:

(44) „Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da omoguće nacionalnom nadzornom telu, odnosno kvalifikovanom telu koje deluje u njegovo ime, vršenje inspekcija ili provera (nadzor), uključujući i posete na licu mesta. Ovlašćena lica imaju pravo da:”

1. 17) Sledeći član 17a se dodaje:

Član 17a „Razmatranje

Razmatranje šeme učinka od strane Komisije u skladu sa članom 24. Uredbe (EU) br. 691/2010 treba da uključi mehanizam podele rizika potpisan članom 11a. ove uredbe, podsticajne šeme propisane članom 12. ove uredbe, kao i njihov uticaj i efektivnost u postizanju postavljenih ciljeva učinka.”

1. 18) Dodatci od I - VI se menjaju i dopunjavaju u skladu sa Dodatkom ove uredbe.