Pravilnik o metodama rada u oblasti geomagnetizma i aeronomije

Član 1 Predmet uređivanja

Ovim pravilnikom uređuju se geofizičke metode koje se organizuju i realizuju u oblasti geomagnetizma i aeronomije.

Član 2

Primenjene geofizičke metode obuhvataju stručne, razvojne i naučno-istraživačke projekte, zadatke, programske aktivnosti i radove u oblasti geomagnetizma i aeronomije.

Član 3 Značenje izraza

Pojedine definicije i izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) „magnetsko polje Zemlje ili geomagnetsko polje” je prirodno fizičko polje promenljivo u vremenu i prostoru, odnosno vektorska veličina određena pravcem, smerom i intenzitetom koja se može prikazati uglovima i komponentama vektora magnetskog polja Zemlje;
2. 2) „vektor magnetskog polja Zemlje” je tangenta na magnetske linije sila u tački posmatranja pri čemu je pravac vektora magnetskog polja određen uglovima deklinacije i inklinacije, a njegov intenzitet izražen ukupnim, odnosno totalnim intenzitetom (F ili T komponenta);
3. 3) „deklinacija” (D) je ugao između ravni magnetskog meridijana i geografskog meridijana tačke posmatranja, odnosno uglovni element vektora geomagnetskog polja, čija se vrednost kreće od 0 do 360° i pozitivna je u smeru kazaljke na satu;
4. 4) „inklinacija”(I) je ugao između vektora totalnog intenziteta (F ili T komponente) i njegove projekcije u horizontalnoj ravni (H komponente), odnosno uglovni element vektora geomagnetskog polja koji se meri u vertikalnoj ravni i ima vrednosti od -90° do +90°;
5. 5) „horizontalna komponenta vektora geomagnetskog polja” (H) je projekcija vektora totalnog intenziteta (T) u horizontalnoj ravni;
6. 6) „severna komponenta vektora geomagnetskog polja” (X) je projekcija horizontalne komponente geomagnetskog polja (H) na h-osu;
7. 7) „istočna komponenta vektora geomagnetskog polja” (Y) je projekcija horizontalne komponente geomagnetskog polja (H) na u-osu;
8. 8) „vertikalna komponenta vektora geomagnetskog polja” (Z) je projekcija vektora totalnog intenziteta (T) na vertikalnu z-osu;
9. 9) „vektor totalnog intenziteta geomagnetskog polja” (T ili F komponenta) je tangenta na magnetske linije sile u tački posmatranja i predstavlja apsolutnu vrednost vektora geomagnetskog polja koja se izražava u jedinicama Tesla (T) i nano Tesla [1 nT = 10–9 T];
10. 10) „geomagnetizam” je naučna oblast u kojoj se primenom različitih metoda snimanja, registrovanja i merenja proučavaju promene vektora magnetskog polja Zemlje u prostoru i u vremenskom domenu, na opservatorijama, referentnim stanicama i na mreži mernih stanica i tačaka;
11. 11) „elektromagnetizam” je naučna oblast u kojoj se primenom različitih metoda snimanja, registrovanja i posmatranja proučavaju promena vektora električnog i elektromagnetskog polja Zemlje u prostornom i vremenskom domenu, na opservatorijama i mreži mernih stanica i tačaka;
12. 12) „aeronomija” je naučna oblast koja se bavi fizičkim i hemijskim osobinama gornje atmosfere koju čine magnetosfera i jonosfera iznad 50 km visine, i aeronomija obuhvata različite eksperimentalne metoda snimanja, registrovanja i praćenja promena fizičkih parametara jonosfere i magnetosfere Zemlje;
13. 13) „geomagnetski premer” jesu stručni poslovi trokomponentnih merenja i merenja magnetskih varijacija na projektovanoj mreži sekularnih stanica i na mreži tačaka I i II reda na teritoriji Republike Srbije, a prema međunarodnim standardima koje propisuje IAGA (Internacionalna asocijacija za geomagnetizam i aeronomiju);
14. 14) „seizmomagnetizam” je metoda merenja, proučavanja i analize zakonomernosti promena magnetskog polja Zemlje, magnetskih svojstava stena i pojava koje prethode zemljotresu u seizmički i tektonski aktivnim područjima, kao i ispitivanja globalnih tektonskih pomeranja i geodinamičkih procesa;
15. 15) „paleomagnetizam” je metoda proučavanja promene magnetskog polja Zemlje u prošlosti, globalnih i regionalnih geodinamičkih i geotektonskih procesa i objašnjavanja procesa koji uslovljavaju stvaranje magnetizacije kod stena;
16. 16) „opservatorija” je lokacija sa izgrađenim objektima u kojima su postavljeni instrumenti, uređaji i prateća oprema za izvršavanje propisanih i standardizovanih programa opservatorijskih merenja i posmatranja u oblasti geomagnetizma, elektromagnetizma i aeronomije (ova definicija važi i za stanicu za neprekidna ili periodična merenja);
17. 17) „magnetogram” je grafički zapis koji sadrži sekundne ili minutne registracije varijacija komponenata geomagnetskog polja u zavisnosti od vremena (dT);
18. 18) „jonogram” je grafički zapis odziva emitovanog impulsa od jonosfere koji prikazuje zavisnost visine odbijanja emitovanog signala od date frekvencije;
19. 19) „geofizički instrumenti” su instrumenti koji se koriste za merenja promena intenziteta vektora magnetskog, električnog i elektromagnetskog polja Zemlje, vektora remanentne magnetizacije i magnetskih svojstava stena i opservatorijska merenja promena jonosferskih i magnetosferskih fizičkih parametara;
20. 20) „geofizički podaci” su kategorija geopodataka koji se dobijaju na opservatorijama, mreži mernih stanica i tačaka i koji su direktno ili indirektno povezani sa državnom teritorijom, regijom, lokacijom ili određenom geografskom oblašću;
21. 21) „planetarni tročasovni indeksi geomagnetske aktivnosti” (KP) su indeksi kojima se izražava planetarna geomagnetska aktivnost, a klasifikuju se i određuju na pravilno raspoređenim svetskim opservatorijama, centrima i servisima za indekse solarno-geomagnetske aktivnosti;
22. 22) „opservatorijski tročasovni indeksi geomagnetske aktivnosti” (Kgck) su indeksi kojima se izražava geomagnetska aktivnost na svakoj opservatoriji (geomagnetska opservatorija Grocka ima svoju standardizovanu skalu tročasovnih indeksa geomagnetske aktivnosti koji se upoređuju sa planetarnim indeksima geomagnetske aktivnosti);
23. 23) „Referentno geomagnetsko polje Republike Srbije” (RGMP-RS) je model geomagnetskog polja koji čine permanentna i periodična varijaciona i trokomponentna geomagnetska merenja, koja su izvedena na geomagnetskoj opservatoriji Grocka, na materijalizovanim stanicama i tačkama referentne geomagnetske mreže na državnoj teritoriji Republike Srbije, u različitim epohama i model RGMP-RS sadrži Normalno geomagnetsko polje (model: NGMP-RS) i Anomalijsko geomagnetsko polje Republike Srbije (model: AGMP-RS);
24. 24) „Referentna geomagnetska mreža” stanica i tačaka na državnoj teritoriji Republike Srbije (RGMS) je skup stanica i tačaka na kojima se obavljaju permanentna i periodična geomagnetska merenja i ispitivanja;
25. 25) „elektromagnetsko polje Zemlje” je prirodno fizičko polje, promenljivo u vremenu i prostoru i sastavljeno od električnog i magnetskog dela, koji su povezani procesom elektromagnetske indukcije;
26. 26) „električno polje Zemlje” ili geoelektrično polje nastaje u procesu indukcije, pod uticajem promenljivih telurskih ili zemnih strujnih tokova;
27. 27) „severna komponenta vektora geoelektričnog polja” (Ex) je projekcija horizontalne komponente geoelektričnog polja (E) na h-osu;
28. 28) „istočna komponenta vektora geoelektričnog polja” (Ey) je projekcija horizontalne komponente geoelektričnog polja (E) na u-osu;
29. 29) „zemne struje” su električni strujni tokovi koji su indukovani u provodljivim delovima zemljine kore;
30. 30) „geoelektromagnetska mreža” na državnoj teritoriji Republike Srbije je skup regionalnih profila, stanica i tačaka, na kojima se izvode permanentna i periodična elektromagnetska merenja i ispitivanja;
31. 31) „magnetotelurogram” je grafički prikaz varijacija komponenata geoelektričnog i geomagnetskog polja u zavisnosti od vremena;
32. 32) „elektromagnetski premer” jesu stručni poslovi terenskih merenja i ispitivanja elektromagnetskog polja Zemlje na projektovanim elektromagnetskim profilima, stanicama i tačkama;
33. 33) „modeliranje” je postupak interpretacije geoelektromagnetskih podataka u kojem se za određeni geološki model izračunavaju prividne električne otpornosti;
34. 34) „inverzija” je postupak interpretacije geolektromagnetskih podataka u kojem se merenjem prividne električne otpornosti dobijaju odgovarajući geološki modeli;
35. 35) „sekularna stanica” je mesto trajno stabilisano geomagnetskom belegom na kojoj se vrše apsolutna trokomponentna merenja i registruju dnevne varijacije uglovnih elemenata i komponenta geomagnetskog polja;
36. 36) „sekularne varijacije” jesu prvi izvod normalnog geomagnetskog polja koji sadrži godišnje promene određenog elementa ili komponente vektora geomagnetskog polja;
37. 37) „magnetometar” je instrument za registrovanje i merenje promena komponenata vektora geomagnetskog polja (protonski magnetometar GSM-19 registruje i meri totalni intenzitet vektora geomagnetskog polja, a fluksgejt magnetometar i protonski magnetometar dIdD automatski registruju i mere promene tri komponente geomagnetskog polja);
38. 38) „variometar” je magnetometar koji kontinualno registruje promene uglovnih elemenata ili komponenata vektora geomagnetskog polja;
39. 39) „variometarska stanica” je lokacija na kojoj su postavljeni instrumenti za registrovanje varijacija za apsolutna i bazna merenja komponenata vektora geomagnetskog polja (merenja na variometarskoj stanici mogu da se upoređuju sa merenjima na drugoj opservatoriji ili stanici);
40. 40) „seizmomagnetska mreža” tačaka državne teritorije Republike Srbije je skup tačaka na kojima se obavljaju periodična i permanentna seizmomagnetska merenja;
41. 41) „geomagnetske karte” su tematske karte na kojima se prikazuju promene normalnih vrednosti, sekularne promene i anomalijske vrednosti komponenta vektora geomagnetskog polja za državnu teritoriju Republike Srbije;
42. 42) „tehnička dokumentacija” je skup svih elaborata i projekata koji se izvode u geomagnetizmu, elektromagnetizmu i aeronomiji, a koja sadrži podatke o metodama opservatorijskih i terenskih merenja i ispitivanja, uslovima i načinima izvođenja navedenih merenja i ispitivanja, kao i bazama geoprostornih podataka koje se dobijaju u procesu merenja i ispitivanja u oblasti geomagnetizma i aeronomije;
43. 43) „geomagnetska belega” je nemagnetična belega za podzemno, odnosno nadzemno obeležavanje sekularnih stanica i tačaka državne referentne geomagnetske mreže Republike Srbije;
44. 44) „seizmomagnetska belega” je nemagnetična belega za podzemno, odnosno nadzemno obeležavanje tačaka seizmomagnetske mreže Republike Srbije;
45. 45) „Jonosfera” je deo Zemljine atmosfere gde je koncentracija slobodnih elektrona i jona (nastalih pod dejstvom sunčevog zračenja) dovoljno visoka da utiče na propagaciju radio-talasa;
46. 46) „Magnetosfera” je najviši deo Zemljine atmosfere, udaljen od Zemlje nekoliko desetina do nekoliko stotina prečnika Zemlje, koji prati oblik geomagnetnog polja;
47. 47) „zviždući atmosferik (visler)” je talas indukovan električnim pražnjenjem pri udaru groma koji prolazi kroz magnetosferu prostirući se duž linija geomagnetnog polja i registruje se kao silazni ton u čujnom opsegu;
48. 48) „kritična frekvencija” je granična frekvencija pri kojoj se emitovani talas reflektuje sa površine jonosferskog sloja;
49. 49) „visina reflektujućeg sloja” je visina sa koje je radio talas reflektovan, a koja se određuje iz vremena za koje je potrebno da emitovani impuls otputuje do sloja i vrati se na Zemlju;
50. 50) „virtuelna visina” je visina koja se dobija pod pretpostavkom da talas putuje brzinom svetlosti kroz vakum;
51. 51) „medijana” daje središnji broj grupe brojeva, što znači da polovina brojeva ima vrednosti koje su veće od srednje a polovina ima vrednosti koje su manje od nje;
52. 52) „remanentna magnetizacija” je stanje namagnetisanosti koju telo zadržava kada na njega prestane dejstvo spoljašnjeg magnetišućeg polja;
53. 53) „primarna remanentna magnetizacija” je magnetizacija koju je stenska masa stekla u trenutku njenog stvaranja usled induktivnog dejstva magnetskog polja Zemlje (prirodna remanentna magnetizacija je vektorski zbir svih prisutnih remanetnih magnetizacija u steni koje je stenska masa stekla od trenutka njenog stvaranja pa do trenutka njenog ispitivanja);
54. 54) „paleodeklinacija” je deklinacija vektora geomagnetskog polja u geološkoj prošlosti Zemlje određena na osnovu primarne remanentne magnetizacije orijentisanih uzoraka;
55. 55) „paleoinklinacija” je inklinacija vektora geomagnetskog polja u geološkoj prošlosti Zemlje određena na osnovu primarne remanentne magnetizacije orijentisanih uzoraka (paleoinklinacija se koristi za definisanje geografske širine na kojoj je stena formirana i za određivanje polariteta magnetskog polja Zemlje u vreme njenog stvaranja);
56. 56) „paleoitenzitet” je apsolutna vrednost geomagnetskog polja u geološkoj prošlosti Zemlje određena na osnovu paleomagnetskih i arheomagnetskih isptivanja;
57. 57) „magnetska susceptibilnost” je veličina koja pokazuje sposobnost materijala da se namagnetiše pod dejstvom spoljašnjeg magnetskog polja;
58. 58) „demagnetizacija” je postupak koji se koristi u paleomagnetizmu radi određivanja primarne remanentne magnetizacije;
59. 59) „metoda termalne demagnetizacije” je zagrevanje paleomagnetskih uzoraka do Kirijeve temperature na kojoj prisutne magnetske faze gube svoja magnetska svojstva;
60. 60) „metoda demagnetizacije naizmeničnim poljem” je delovanje naizmeničnog magnetskog polja na paleomagnetske uzorke do koercitivne vrednosti prisutnih magnetičnih minerala.

Član 4 Geofizičke metode

(1) Istraživanja u oblasti geomagnetizma i aeronomije izvršavaju se i razvijaju primenom metoda opservatorijskih, laboratorijskih i terenskih merenja i ispitivanja i metoda geomagnetskog, seizmomagnetskog i geoelektromagnetskog premera.

(2) Primenjene metode iz stava 1. ovog člana usaglašene su sa istraživanjima koja izvode i razvijaju međunarodne asocijacije za geofiziku, geomagnetizam i aeronomiju, i to Internacionalna asocijacija za geomagnetizam i aeronomiju (IAGA), Mreža svetskih geomagnetskih opservatorija (INTERMAGNET) i Evropska asocijacija za periodična terenska geomagnetska merenja (MagNet-e).

Član 5 Državni referentni geofizički sistem

(1) Državni referentni geofizički sistem sadrži geofizičke metode istraživanja u oblasti geomagnetizma i aeronomije i definisan je magnetskim i elektromagnetskim poljem Zemlje, fizičkim procesima i uslovima u jonosferi i magnetosferi, odnosno svakom pojedinačno određenom vrednošću fizičkih veličina i parametara u geomagnetizmu, elektromagnetizmu i aeronomiji.

(2) U Državnom referentnom geofizičkom sistemu vrše se opservatorijska, laboratorijska, eksperimentalna i terenska geomagnetska, geoelektrična, elektromagnetska, seizmomagnetska, paleomagnetska merenja i ispitivanja, geomagnetski premeri i ispitivanja u aeronomiji.

Član 6

Državni referentni geofizički sistem sadrži sledeće metode:

1. 1) metodu opservatorijskih geomagnetskih merenja i ispitivanja;
2. 2) metodu opservatorijskih geoelektričnih i elektromagnetskih merenja ispitivanja;
3. 3) metodu opservatorijskih aeronomskih (magnetosferskih i jonosferskih) merenja i ispitivanja;
4. 4) metodu državnog geomagnetskog, elektromagnetskog i seizmomagnetskog premera;
5. 5) metodu paleomagnetskih i arheomagnetskih merenja i ispitivanja.

Član 7 Geomagnetski referentni sistem

(1) Geomagnetski referentni sistem je sistem u kojem se izvode neprekidna opservatorijska snimanja ili registracije varijacija geomagnetskog polja, apsolutna opservatorijska merenja i određivanje baznih vrednosti uglovnih elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja.

(2) Geomagnetski referentni sistem je definisan i kategorijom magnetskih varijacionih i trokomponentnih merenja promena vektora geomagnetskog polja, u prostoru i za određenu vremensku epohu.

Član 8

Geomagnetski referentni sistem definisan je osnivanjem i programskim aktivnostima Geomagnetske opservatorije Grocka (GCK) i projektovanjem referentne geomagnetske mreže stanica i mernih tačaka na državnoj teritoriji Republike Srbije.

Član 9 Referentna geomagnetska mreža

Referentna geomagnetska mreža sadrži mrežu sekularnih ili permanentnih stanica i mrežu mernih tačaka I i II reda, koje su pravilno raspoređene i projektovane po celokupnoj državnoj teritoriji Republike Srbije.

Član 10

Sastavni delovi Referentne geomagnetske mreže Republike Srbije su referentna Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK), projektovana seizmomagnetska mreža tačaka u seizmički aktivnim oblastima, kao i geoelektromagnetska mreža regionalnih profila i mernih stanica i tačaka.

Član 11 Modeli geomagnetskog polja

Na osnovu rezultata permanentnih, periodičnih, varijacionih i trokomponentnih geomagnetskih merenja, koja se izvode na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK) i na materijalizovanim stanicama i tačkama Referentne geomagnetske mreže državne teritorije Republike Srbije, definisani su modeli geomagnetskog polja koji se odnose na određenu vremensku epohu.

Član 12

(1) Model Referentnog geomagnetskog polja Republike Srbije (RGMP-RS) sadrži definisane modele normalnog i anomalijskog geomagnetskog polja u Republici Srbiji.

(2) Za uglovne elemente i komponente vektora geomagnetskog polja, na osnovu matematičkih formula i transformacija, definisan je model Normalnog geomagnetskog polja u Republici Srbiji, za određenu epohu (NGMP-RS).

(3) Za uglovne elemente i komponente vektora geomagnetskog polja, na osnovu matematičkih transformacija i formula, definisan je model Anomalijskog geomagnetskog polja u Republici Srbiji, za određenu epohu (AGMP-RS).

(4) Model iz stava 2. ovog člana usklađuje se sa modelom Internacinalnog referentnog geomagnetskog polja, za određenu vremensku epohu (IGRF-a).

Član 13 Katalog Geomagnetskih karata za teritoriju Republike Srbije

(1) Na osnovu definisanih modela geomagnetskog polja izrađuje se Katalog geomagnetskih karata za državnu teritoriju Republike Srbije.

(2) Geomagnetske karte se izrađuju na osnovu rezultata svih geomagnetskih merenja i ispitivanja izvedenih u okviru Geomagnetskog referentnog sistema, koji se odnose na određenu vremensku epohu.

(3) Geomagnetske karte se prikazuju u Katalogu geomagnetskih karata za državnu teritoriju Republike Srbije.

Član 14

Sadržaj Kataloga geomagnetskih karata se određuje prema sledećim tematskim celinama:

1. 1) uglovnim elementima i/ili komponentama vektora geomagnetskog polja;
2. 2) kategoriji i/ili redu izvedenih geomagnetskih merenja;
3. 3) vrednostima normalnog, anomalijskog i sekularnog geomagnetskog polja Republike Srbije;
4. 4) vrednostima geomagnetskog polja za određenu vremensku epohu.

Član 15 Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK)

(1) Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK) je organizovana celina u kojoj su na posebno izabranoj lokaciji izgrađeni opservatorijski infrastrukturni objekti, odnosno varijaciona i apsolutna kućica.

(2) U varijacionoj kućici postavljeni su automatski, digitalni instrumenti – trokomponentni i skalarni magnetometri, na kojima se registruju neprekidne sekundne varijacija komponenta geomagnetskog polja.

(3) U apsolutnoj kućici postavljeni su magnetometri, koji se koriste za geomagnetska merenja i na osnovu dobijenih rezultata merenja izračunavaju se bazne vrednosti uglovnih elemenata i komponenata geomagnetskog polja.

Član 16

Opservatorijski infrastrukturni objekti iz člana 15. ovog pravilnika izgrađeni su od proverenih nemagnetičnih građevinskih materijala, na izabranoj lokaciji na kojoj nisu registrovane pojačane veštačke smetnje i drugi uticaji na promene intenziteta vektora geomagnetskog polja.

Član 17

Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK), od 2005. godine punopravni je član INTERMAGNET-a i ima Sertifikat o članstvu koji sadrži ime, kod i adresu opservatorije: Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK), 11306 Grocka, Beograd, Republika Srbija (Geomagnetic Observatory Grocka (GCK), 11306 Grocka, Belgrade, Republic of Serbia).

Član 18 a) Metode geomagnetskih opservatorijskih merenja i ispitivanja

Metode geomagnetskih opservatorijskih merenja na osnovu kojih se određuju, odnosno izračunavaju bazne vrednosti uglovnih elemenata ili komponenta vektora magnetskog polja Zemlje jesu:

1. 1) metoda magnetsko varijacionih merenja;
2. 2) metoda apsolutnih merenja.

Član 19 Metoda magnetskih varijacionih merenja

(1) Metoda magnetskih varijacionih merenja sadrži neprekidne opservatorijske, sekundne registracije varijacija uglovnih elemenata ili komponenata vektora geomagnetskog polja (D, I, H, Y, H, Z i F/T).

(2) Na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka primenom metode magnetskih varijacionih merenja, proizvode se magnetogrami: sekundne, minutne, časovne varijacije geomagnetskog polja.

(3) Magnetogram iz stava 2. ovog člana dat je kao primer u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 20

Magnetogrami iz člana 19. ovog pravilnika predstavljaju dnevne varijacije komponenata geomagnetskog polja, koje se prikazuju u obliku Intermagnet-ovih fajlova, odnosno baza numeričkih podataka i dijagrama i mogu biti proizvedeni na sekularnim, referentnim ili privremenim stanicama i mernim tačkama referentne magnetske mreže Republike Srbije.

Član 21 Metoda apsolutnih merenja i izračunavanje baznih vrednosti

(1) Metoda apsolutnih merenja sastoji se od merenja ternutnih ili apsolutnih vrednosti geomagnetskog polja, i na osnovu tih rezultata merenja izračunavaju se bazne vrednosti uglovnih elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja.

(2) Bazne vrednosti izračunate na način iz stava 1. ovog člana, koriste se za:

1. 1) kontrolu rada opservatorijskih trokomponentnih magnetometara (variometara) i skalarnih magnetometara;
2. 2) definisanje klase opservatorijskih dnevnih varijacija komponenta geomagnetskog polja u apsolutnim vrednostima;
3. 3) postupak svođenja/redukcije geomagnetskog, elektromagnetskog i seizmomagnetskog premera i drugih terenskih geomagnetskih merenja.

Član 22 b) Opservatorijski instrumenti i uređaji

(1) Opservatorijski instrumenti koji se koriste za geomagnetska merenja i ispitivanja su magnetometri (trokomponentni i skalarni) i variometri.

(2) Skalarni magnetometar registruje i meri promene intenziteta jedne komponente vektora geomagnetskog polja (npr. apsolutne vrednosti totalnog intenziteta, odnosno F ili T komponente).

(3) Trokomponentni magnetometar registruje i meri promene intenziteta tri komponente vektora geomagnetskog polja (npr. apsolutne vrednosti X, Y, Z ili D, I, F komponente).

(4) Variometar je opservatorijski sistem koji sadrži trokomponentni magnetometar i skalarni magnetometar i koji registruje sekundne varijacije elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja (npr. za registracije D, H, Z; X, Y, Z i D, I, F komponenata).

Član 23 Akvizicija geomagnetskih opservatorijskih merenja

Akvizicija geomagnetskih podataka je hardverska i softverska komponenta variometra i magnetometra, koja se koristi za snimanje, arhiviranje i kreiranje fajlova i baza sekundnih i minutnih geomagnetskih podataka, a može biti sastavni deo instrumenta ili je izrađena kao prateća oprema koja se instalira uz instrument.

Član 24 Kontrola rada opservatorijskih instrumenata i uređaja

(1) Na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK) vrši se kontrola ispravnosti i kvaliteta rada automatskih opservatorijskih sistema – magnetometara, variometara, akvizicije i prateće opreme.

(2) Prekidi u procesu neprekidnih opservatorijskih registracija i merenja, izazvani sistemskim ili nekim spoljašnjim uticajima otklanjaju se u najkraćem vremenskom intervalu.

Član 25

(1) Posle završenih kontrolnih postupaka i analiza, u odgovarajućim programskim paketima, izvodi se procesiranje registrovanih sekundnih varijacija i filtriranje i izračunavanje minutnih vrednosti varijacija geomagnetskog polja.

(2) Minutne varijacije komponenta geomagnetskog polja iz stava 1. ovog člana prikazuju se u standardnom formatu Intermagnet-ovih fajlova minutnih vrednosti (INI fajlovi), koji su uključeni u protokol za transfer opservatorijskih geomagnetskih podataka prema svetskim Intermagnet-ovim servisima.

Član 26 v) Obrada i primena opservatorijskih geomagnetskih podataka

(1) Obrada opservatorijskih geomagnetskih registracija i merenja sadrži postupke izračunavanja i određivanje baznih vrednosti uglovnih elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja.

(2) Posle završenog postupka određivanja baznih vrednosti, izvodi se obrada i analiza sekundnih registracija varijacija geomagnetskog polja do nivoa minutnih vrednosti, a u narednim postupcima izračunavaju se srednječasovne i dnevne vrednosti uglovnih elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja.

(3) Podaci iz stava 2. ovog člana, čine deo osnovnih baza opservatorijskih geomagnetskih podataka i prikazuju se u obliku baznih dijagrama i standardnih tabela srednječasovnih i dnevnih vrednosti vektora geomagnetskog polja.

Član 27 Geomagnetska aktivnost

(1) Na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK) određuju se tročasovni indeksi geomagnetske aktivnosti, na osnovu primene standardnih algoritama i programa za automatsko skaliranje i izračunavanje indeksa geomagnetske aktivnosti.

(2) Opservatorijski tročasovni indeksi geomagnetske aktivnosti prikazuju se u standardnim tabelama koje su sastavni deo sadržaja geomagnetskih biltena i godišnjaka.

Član 28

Geomagnetski podaci se koriste za primenjena geofizička i geološka istraživanja, za istraživanja u saobraćajnoj i telekomunikacionoj infrastrukturi, u informatičkim tehnologijama geoprostornih podataka, u istraživanjima i proceni prirodnih i mineralnih resursa, za ekološka istraživanja i za zaštitu životne sredine, za procene rizika od prirodnih katastrofa i u međunarodnoj razmeni podataka.

Član 29 g) Baždarenje instrumenata

(1) Na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK) izvode se postupci i protokoli za baždarenje instrumenata i uređaja za magnetska merenja prema zahtevima zaintresovanih strana i trećih lica.

(2) Metoda baždarenja instrumenata i uređaja za magnetska merenja izvodi se prema standardima koji važe za tačnost opservatorijskih instrumenata (magnetometara).

Član 30

(1) Rezultati baždarenja instrumenata i uređaja prikazuju se u tehničkom izveštaju i tabeli popravki koji se dostavljaju naručiocu baždarenja.

(2) Visina takse za baždarenje instrumenata za magnetska merenja utvrđuje se u skladu sa Pravilnikom o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda („Službeni glasnik RS”, br. 116/13, 5/14 – ispravka, 8/14, 120/14, 29/15, 35/16 i 110/16).

Član 31 d) Tehnička dokumentacija za opservatorijska geomagnetska merenja

(1) Tehnička dokumentacija opservatorijskih geomagnetskih merenja se sastoji od:

1. 1) sekundnih registracija – izvornih geomagnetskih podataka registrovanih na opservatorijskim instrumentima i kopiranim na dva eksterna hard diska, odnosno na CD, DVD ili na USB memoriju;
2. 2) štampanja i publikovanja periodičnih publikacija (geomagnetskih biltena, godišnjaka i elaborata realizacije).

(2) Tehnička dokumentacija iz stava 1. ovog člana, trajno se čuva u užoj unutrašnjoj jedinici Republičkog geodetskog zavoda (u daljem tekstu: Zavod) nadležnoj za poslove geomagnetizma i aeronomije, i u arhivu Zavoda.

Član 32 đ) Periodične publikacije geomagnetskih podataka

(1) Periodične publikacije u kojima se prikazuju geomagnetski podaci su geomagnetski mesečni bilteni, geomagnetski godišnjaci i elaborati realizacije.

(2) U geomagnetskom mesečnom biltenu prikazuju se preliminarni rezultati izvedenih geomagnetskih opservatorijskih merenja i ispitivanja, za tekući kalendarski mesec.

(3) U elaboratu realizacije prikazuju se preliminarni rezultati izvedenih geomagnetskih opservatorijskih merenja i ispitivanja za kalendarsku godinu.

Član 33

(1) U Geomagnetskom godišnjaku prikazuju se konačni i uporedivi rezultati opservatorijskih geomagnetskih merenja i ispitivanja, koja su izvedena na geomagnetskoj opservatoriji u toku jedne kalendarske godine.

(2) Geomagnetski godišnjak ima bibliografske brojeve, ima urednike i redakcioni odbor (UDK, ISSN broj i CIP katalogizaciju) i on je periodična publikacija koju priprema, izrađuje i objavljuje Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK).

Član 34 Metode opservatorijskih geoelektričnih i elektromagnetskih merenja i ispitivanja

(1) Geoelektrična i elektromagnetska opservatorijska merenja sastoje se od neprekidnih registracija promena komponenata električnog i magnetskog polja Zemlje, odnosno promena vektora elektromagnetskog polja Zemlje.

(2) Merenja iz stava 1. ovog člana vrše se u specijalno izgrađenim i opremljenim opservatorijama ili stanicama.

Član 35

Geoelektrična i elektromagnetska opservatorijska merenja vrše se zbog potrebe ispitivanja promena vektora elektromagnetskog polja Zemlje, u vremenu i prostoru, i za potrebe elektromagnetskog sondiranja, odnosno kao podrška elektromagnetskom premeru.

Član 36 a) Geoelektrična i elektromagnetska opservatorija

Geoelektrična i elektromagnetska opservatorija u Grockoj je termostatiran paviljon izgrađen od nemagnetičnih materijala, u kojem su instalirani automatski, digitalni geoelektrični i elektromagnetski instrumenti i uređaji.

Član 37 b) Instrumenti za merenje geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja

(1) Instrument za merenje geoelektričnog polja registruje varijacije sa dva dipola električnih sondi na rastojanju od 150 do 300 m, pri čemu je komponenta dipola Ex u pravcu magnetskog severa (N), a Ey u pravcu magnetskog istoka (E).

(2) Električne sonde za merenje geoelektričnog polja izrađene su u obliku bakarnih ploča, dimenzija 100 h 50 cm ili kao ugljene šipke dimenzija 30–80 cm i poprečnog preseka F = 4–10 cm, ukopane u zemlju na dubini od najmanje 100–200 cm i povezane su sa mernim instrumentom jednožilnim bakarnim, licnastim i širmovanim kablom poprečnog preseka od najmanje F = 3 mm².

Član 38

Frekventna karakteristika geoelektričnog instrumenta je u opsegu od DC-200 Hz, rezolucija merenja geoelektričnog polja je 10 µV, a korak uzorkovanja podataka u opservatorijskim uslovima rada je 10 Hz.

Član 39

(1) Relativne varijacije geomagnetskog polja registruju se sistemom od dva magnetometra, i to:

1. 1) fluks-gejt magnetometrom sa frekventnom karakteristikom od DC-10 Hz;
2. 2) indukcionim magnetometrom sa frekventnom karakteristikom od 0,0001 do 200 Hz.

(2) Magnetometrima iz stava 1. ovog člana kontinuirano se registruju sekundne i minutne varijacije tri komponente geomagnetskog polja: HX, HY i HZ komponente.

Član 40

Temperaturni koeficijent magnetometara treba da bude <0,2 nT/°C, a korak uzorkovanja zavisi od namene obrađenih podataka i sinhronizovan je sa instrumentom za merenje geoelektričnog polja, pri čemu je nivo šuma <0.667remms.

Član 41 Akvizicija registracija geoelektromagnetskog polja

Akvizicija podataka geoelektromagnetskog polja i određivanje režima rada geoelektričnih i elektromagnetskih instrumenata i uređaja vrši se odgovarajućim licenciranim softverskim paketom, koji se nakon određenog vremenskog perioda ažurira.

Član 42

(1) Merni instrumenti se povezuju sa uređajem za automatsko punjenje akumulatora (APA uređaj) radi obezbeđenja autonomije rada u periodu od najmanje 12 časova.

(2) Kontrola rada mernih instrumenata vrši se svakoga dana, a u slučaju nestanka električne energije i van radnog vremena.

(3) Merni instrumenti imaju električnu zaštitu od visokih napona indukovanih u Zemljinoj kori usled atmosferskih pražnjenja.

(4) Sinhronizacija tačnog vremena na mernim instrumentima vrši se GPS prijemnikom.

Član 43

Registracije geoelektromagnetskog polja, svakodnevno se očitavaju sa akvizicije mernih instrumenata na odgovarajući medij pogodan za prenos podataka na daljinu.

Član 44 v) Obrada podataka geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja

(1) Magnetotelurogram sadrži sekundne i minutne registracije tri komponente geomagnetskog polja HX, HY i HZ, koje su izražene u jedinicama [nT] i dve horizontalne komponente geoelektričnog polja Eh i Eu, koje su izražene jedinicama [mV/km].

(2) Magnetotelurogrami predstavljaju osnovu za obradu i analizu geoelektromagnetskih podataka.

(3) Magnetotelurogram iz stava 1. ovog člana dat je kao primer u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 45

Obrada registracija varijacija geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja odvija se kroz sledeće faze:

1. 1) preliminarna obrada registracija varijacija geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja;
2. 2) obrada i analiza registracija varijacija geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja.

Član 46

Preliminarna obrada registracija varijacija geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja obuhvata sledeće postupke:

1. 1) konverziju DTA u TRD datoteke sa filtracijom u cilju eliminisanja veštačkih smetnji;
2. 2) konverziju binarne TRD datoteke u sekundne tekst datoteke;
3. 3) grafički prikaz i vizuelnu kontrolu podataka.

Član 47

Obrada i analiza registracija varijacija geoelektričnog i geoelektromagnetskog polja obuhvata sledeće postupke:

1. 1) računanje minutnih vrednosti iz sekundnih korišćenjem filtera od 30 do 29 sekunde;
2. 2) računanje srednje časovnih vrednosti korišćenjem filtera od 00-59 minute, i određivanje ekstremnih minutnih vrednosti;
3. 3) računanje srednje dnevnih varijacija za mesec, sezonu i godinu za magnetski mirne, poremećene i sve dane, kao i grafički prikaz istih.

Član 48 g) Tehnička dokumentacija za geoelektrična i elektromagnetska opservatorijska merenja

(1) Tehnička dokumentacija za geoelektrična i elektromagnetska opservatorijska merenja se sastoji od:

1. 1) izvornih podataka snimljenih na geoelektričnim i elektromagnetskim opservatorijskim instrumentima i kopiranim na dva eksterna hard diska, odnosno na CD, DVD ili na USB memoriju;
2. 2) periodičnih publikacija (geoelektričnih biltena, godišnjaka i elaborata realizacije).

(2) Tehnička dokumentacija iz stava 1. ovog člana, trajno se čuva u užoj unutrašnjoj jedinici Zavoda nadležnoj za poslove geomagnetizma i aeronomije i u arhivi Zavoda.

Član 49

(1) Obrađene srednje časovne i srednje dnevne varijacije za mesec, sezonu i godinu, kao i za magnetski mirne, poremećene i sve dane, prikazuju se u geoelektričnom mesečnom biltenu, elaboratu realizacije i godišnjaku.

(2) Geoeletrični mesečni bilten sadrži rezultate praćenja i proučavanja geoelektromagnetskog polja na opservatoriji na mesečnom nivou koji se mogu prikazati u elektronskoj ili štampanoj formi.

(3) U elaboratu realizacije prikazuju se rezultati obrade i analize varijacija geoelektromagnetskog polja na opservatoriji, na godišnjem nivou.

Član 50

(1) Geoelektrični godišnjak sadrži:

1. 1) tabelarne srednje časovne vrednosti komponenata geoelektričnog polja;
2. 2) dijagrame telurograma za sve dane u mesecu;
3. 3) mesečne, sezonske i godišnje dnevne varijacije komponenata geoelektričnog polja za magnetski mirne, poremećene i sve dane;
4. 4) grafički prikaz dnevnih varijacije komponenata geoelektričnog polja.

(2) Geoelektrični godišnjak je periodična publikacija koja ima svoj UDK, ISSN broj i CIP katalogizaciju.

Član 51 Metode opservatorijskih jonosferskih i magnetosferskih merenja i ispitivanja

Jonosferska i magnetosferska merenja i ispitivanja vrše se na Jonosfersko- magnetosferskoj stanici u Grockoj.

Član 52

Metode opservatorijskih merenja i ispitivanja u aeronomiji sastoje se od:

1. 1) redovnih, digitalnih registracija varijacija jonosferskih parametara metodom vertikalnog sondiranja, za srednju i visoku jonosferu (registracije jonograma);
2. 2) praćenja promena magnetosferskih parametara (registracije sonograma).

Član 53 Metoda vertikalnog sondiranja

(1) Metoda vertikalnog sondiranje je radiotalasno sondiranje jonosfere pomoću jonosferskog rekordera (jonosonde ili jonosondera) koji emituje seriju 30–120 kratkih impulsa po sekundi u vertikalnom pravcu (trajanje jednog impulsa je 30–100 μs).

(2) Reflektovani jonosferski impulsi se beleže u formi jonograma, koji daju korelaciju između učestanosti transmitovanog impulsa i njegove virtuelne visine odbijanja.

Član 54

Metoda vertikalnog sondiranja obuhvata:

1. 1) istraživanje strukture i morfologije jonosfere;
2. 2) ispitivanje dinamičkih procesa (dnevne, sezonske i ciklične promene kritičnih frekvencija i njihovih visina, u zavisnosti od promena intenziteta solarno geomanetske akivnosti);
3. 3) dobijanje parametara za održavanje kratkotalasnih radio veza;
4. 4) određivanje apsorpcije radio talasa u režimu neprekidnog sondiranja;
5. 5) dobijanje integralnog nivoa polarizacionih gubitaka.

Član 55 b) Jonosonda – uređaj za vertikalno sondiranje

Jonosonda je jonosferski radar koji koristi visokofrekventne radiotalase u opsegu 0,5–30 MHz i omogućava praćenje stanja u jonosferi na visinama na kojima se pojavljuju E i F slojevi jonosfere.

Član 56

Sistem za vertikalno sondiranje jonosfere sastoji se od jonosonde ili jonosondera – uređaja za vertikalno sondiranje sa pratećom kompjuterskom opremom, od izvora stalnog napajanja električnom energijom (UPS uređaj), GPS prijemnika za sinhronizaciju tačnog vremena i antenskog sistema, odnosno od predajne antene i sistema prijemnih antena. Jonosonda je sa antenskim sistemom povezan podzemno kanalisanim kablovima.

Član 57 Instalacija jonosonde i antenskih sistema

(1) Pri instalaciji jonosonde, sve spoljašnje konekcije moraju biti isključene, a jonosonda se postavlja u stabilnu i nepromenjivu poziciju koja omogućava najbolji pristup za rad.

(2) Prostorija u kojoj je instalirana jonosonda i pomoćna oprema, mora biti čista i klimatizovana, a platforma (odnosno sto) na kojoj je postavljena jonosonda služi kao radna površina za opservatora, sa koje je obezbeđen pristup zidnim priključcima antene.

Član 58 Jonosferski antenski sistem

(1) Jonosferski antenski sistem sastoji se od jedne predajne antene i četiri prijemne antene koje su postavljene u pravilnom geometrijskom rasporedu.

(2) Predajna antena može biti udaljena od najbliže antene oko 30 m i najmanje 130 m od jonosonde. Ako su uslovi instalacionog mesta ograničeni, predajna antena može biti instalirana na maksimalno 1.500 m od jonosonde.

(3) Svaka od prijemnih antena može biti udaljena najmanje 16 m od bilo kog dela predajne antene i prijemna antena može biti udaljena najmanje 10 m od visokonaponskog dalekovoda.

(4) Prostor na kome se instaliraju jonosferske antene mora biti očišćen od vegetacije.

Član 59

(1) Pre uključivanja na strujni izvor predajna antena mora biti povezana sa jonosondom.

(2) U bezbednom delu radne platforme postavlja se profesionalni UPS uređaj sa akumulatorima, koji obezbeđuje neprekidno napajanje električnom energijom i kontinualni rad jonosonde u režimu 0–24 sata.

Član 60

(1) Jonosonda je povezana sa spoljašnjim GPS prijemnikom, koji obezebeđuje sinhronizaciju signala tačnog vremena UTC (UT – Universal Time) sa tačnošću od 1 pps

(2) (1 puls u sekundi).

Član 61 Podešavanje podataka o stanici

Identifikacione oznake (ID) koje se dodeljuju svakoj instaliranoj jonosondi su:

1. 1) STATION ID – jedinstveni trocifreni broj koji se upotrebljava za označavanje svih dobijenih podataka;
2. 2) URSI CODE – jedinstveni kod od pet karaktera koji je dodeljen jonosferskoj stanici od URSI – međunarodne organizacije za radio nauke i koji je povezan sa lokacijom jonosondera, a ne sa njegovim modelom ili konfiguracijom hardvera (URSI – Union Radio-Scientifique Internationale, francuski; International Union of Radio Science, engleski);
3. 3) SERIJSKI BROJ – jedinstveni broj koji dodeljuje proizvođač instrumenta.

Član 62 v) Programiranje jonosferskih merenja i obrada jonograma

(1) Jonosferska merenja se izvode po zadatom programu koji predstavlja set operacionih parametara koji definišu jedan logičan sled merenja koji se izvodi jonosondom.

(2) U zavisnosti od potrebnih jonosferskih podataka, programi merenja se izvode po unapred zadatom rasporedu po kojem jonosonda automatski snima jonograme, u određenim vremenskim intervalima po beskonačnoj petlji.

(3) Jonogram iz stava 2. ovog člana dat je kao primer u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 63

Snimanje jonograma vrši se u zadatim vremenskim intervalima koji mogu biti na 5; 7,5; 10; 15 i 30 minuta, u zavisnosti od izabranog režima (standardni ili prema međunarodnim kampanjama).

Član 64

Sa snimljenih jonograma dobijaju se sledeći podaci:

1. 1) automatski skalirani parametri jonosfere i profil elektronske gustine;
2. 2) maksimalna upotrebljiva frekvencija (MUF);
3. 3) direktogram koji pokazuje dnevni grafik kosih odziva.

Član 65

(1) Očitavanje i redukcija jonograma vrši se prema međunarodnim standardima koje je propisala URSI – Međunarodna organizacija za radio nauke i prema Priručniku za interpretaciju i redukciju jonograma (Handbook of Ionogram Interpretation and Reduction).

(2) Očitavanje podataka može biti automatsko pomoću softvera instaliranog na uređaju za sondiranje jonosfere ili ručno prema standardima iz stava 1. ovog člana.

(3) Kategorija jonosferskih parametara koji se očitavaju sa jonograma imaju međunarodno usvojene definicije, oznake i jedinice.

(4) Primer međunarodnog standarda za očitavanje jonosferskih parametara iz stava 1. ovog člana dat je u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 66 g) Metode jonosferskih prognoza

Metode jonosferskih prognoza su postupci kojim se predviđaju stanja i procesi u jonosferi, za neko definisano buduće vreme, na određenoj lokaciji, kao i odgovarajuće posledice tog stanja na uspostavljanje i održavanje radio komunikacija, koje se odvijaju posredstvom jonosfere.

Član 67

(1) Podaci koji se dobijaju metodom vertikalnog sondiranja jonosfere osnova su za prognoziranje osnovnih jonosferskih parametara (foE, foF1, foF2 i hF) i prognoziranje potrebnih parametara za održavanje kratkotalasnih radio-veza (MUF, MUF LD, MUF UD i hmF2).

(2) U slučaju mirne, neporemećene jonosfere postoji promena kritičnih frekvencija tokom dana (dnevna varijacija, 24-časa), tokom godine (sezonska varijacija) i tokom trajanja ciklusa sunčeve aktivnosti (ciklična varijacija).

Član 68

(1) Metodom dugoročne radio-prognoze predviđa se stanje jonosfere za svaki mesec i za svaku godinu, tokom trajanja sunčevog ciklusa.

(2) Metodom kratkoročne prognoze predviđa se očekivano stanje u jonosferi i stepen njene poremećenosti u toku dana (24 časa), ona se izrađuje za nekoliko dana ili za ceo mesec i povezuje promene geomagnetske i jonosferske aktivnosti sa delovanjem solarne aktivnosti.

Član 69

(1) Predviđanje osnovnih parametara jonosfere (foE, foF1, foF2 i hF) i predviđanje parametara kratkotalasnih radio-veza (MUF, MUF LD, MUF UD i hmF2) radi se na mesečnom nivou i izdaje krajnjim korisnicima ove klase geoprostornih podataka, prema sporazumu ili ugovoru o saradnji.

(2) Prognozne vrednosti jonosferskih parametara iz stava 1. ovog člana izdaju se državnim organima i institucijama prema sporazumu o saradnji, bez naplate takse.

(3) Za izdavanje jonosferskih parametara iz stava 1. ovog člana pravnim licima, naplaćuje se taksa prema Pravilniku o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

Član 70 a) Vislerska metoda

(1) Vislerska metoda je sondiranje magnetosfere pomoću vislerske stanice koja u datom trenutku i na datom mestu registruje signale zviždućih atmosferika ili vislera, kao i vreme njihovog pojavljivanja, trajanje i oblik vislera, a registrovani podaci se prikazuju u obliku sonograma.

(2) Sonogrami daju korelaciju između magnetsoferskih parametara, odnosno korelaciju učestanosti vislerskog signala i vremena registracije, kao i vremenski interval trajanja vislerskih signala.

Član 71

(1) Vislerska stanica radi prema standardizovanim i definisanim režimima međunarodnih organizacija ili posebnih istraživačkih programa ili kampanja.

(2) Režim rada vislerske stanice obuhvata primenu vislerske metode za:

1. 1) određivanje strukture magnetosfere putem promene N(h) duž linije geomagnetnog polja shodno geografskoj širini na kojoj se magnetosferska stanica nalazi;
2. 2) ispitivanje morfologije magnetosfere i zakonomernosti promena magnetosferskih parametara pod uticajem promena indeksa solarne i geomagnetske aktivnosti i ispitivanje pojava magnetosferskih i jonosferskih poremećaja i bura;
3. 3) ispitivanje dinamičkih procesa u magnetosferi i ispitivanje magnetosfersko-jonosferskih interakcija;
4. 4) ispitivanje pojava koje prate električna pražnjenja u atmosferi povezanih sa promenom vislerskog signala.

Član 72 Vislerska stanica

Vislerska stanica se sastoji od antene za prijem vislerskih signala, odgovarajuće konstruisanog pojačivača, kompjuterske jedinice za registraciju, prikazivanje i obradu vislera, izvora stalnog napajanja električnom energijom (UPS uređaj sa ugrađenim akumulatorima) i od GPS prijemnik za sinhronizaciju tačnog vremena.

Član 73 Instalacija vislerske stanice

(1) Antensko polje sastoji se od jedne prijemne vislerske antene za dugotalasne signale u audio opsegu tipa rod ili loop ili ukrštene loop antene.

(2) Vislerska antena može biti udaljena od visokonaponskih dalekovoda najmanje 10 m. Lokacija na kojoj se instalira vislerska antena mora biti očišćena i održavana od celokupne vegetacije u prečniku od 2 m od antene i izolovana od prepreka provodljivosti prema relaciji, da je udaljenost prema najdužoj dimenziji prepreke, u odnosu od najmanje 10:1.

Član 74

Prijemna antena se povezuje u sistem vislerske stanice putem podzemno kanalisanih kablova preko zidnih priključaka sa odgovarajućim pojačavačem, koji je povezan sa odgovarajućom akvizicijom vislerskih signala.

Član 75

(1) Vislerska stanica sadrži računar na kojem je instaliran specijalno dizajniran softver za registracije, snimanje, arhiviranje i audio vizuelno prikazivanje vislerskih signala u radnoj memoriji stanice (audio i video zapis).

(2) Audio vizuelno prikazivanje je sastavljeno od snimanja zvuka, slike i jačine vislerskih signala, za vremenske intervale snimanja koji se mogu programski zadati.

(3) U radnoj memoriji vislerske stanice postoje galerije za prikazivanje vislerskih signala za dnevne, mesečne i godišnje periode.

Član 76

(1) Pojačavač i specijalni softver izrađeni su prema zahtevu da se audio signal sa antene digitalizuje i dobija odgovarajuće pojačanje, tako da se može prikazati na monitoru računarskog sistema, u formi slike i zvuka, odnosno kao audio i video zapis.

(2) Tokom normalnih operativnih uslova, pojačavač, računar i pomoćna oprema su instalirani u čistoj i klimatizovanoj prostoriji na platformi, koja služi kao radna površina za operatora.

(3) U bezbednom delu radne platforme postavlja se profesinalni UPS, koji obezbeđuje neprekidno napajanje električnom energijom i kontinualni rad vislerske stanice u režimu 0–24 sata.

Član 77

Sinhronizacija vislerske stanice sa signalom tačnog vremena obezbeđuje se upotrebom spoljašnjeg GPS prijemnika, koji je povezan sa uređajem za preciznu sinhronizaciju sa UT signalom i sinhronizacija se obezbeđuje sa tačnošću od 1 pps (1 puls u sekundi).

Član 78 b) Programiranje merenja i sonogrami

(1) U zavisnosti od potrebnih podataka, rad vislerske stanice se može programirati. Program merenja predstavlja set operacionih uputstava koja definišu jedan logičan sled merenja, koje se izvodi vislerskom stanicom.

(2) Programi merenja se izvode po unapred zadatom rasporedu koji predstavlja ponavljanje sekvenci različitih programa merenja i aktiviraju se komandom datom preko tastature kompjutera ili se automatski aktiviraju pomoću softvera.

Član 79

(1) Po zadatom rasporedu vislerska stanica, u određenim vremenskim intervalima daje sonograme i kada raspored teče, programi merenja započinju automatski po beskonačnoj petlji.

(2) Snimanje sonograma vrši se u zadatom vremenskom intervalu ili kontinualno, a vremenski interval snimanja može biti od 2 do 5 minuta svakih sat vremena ili se može podesiti, tako da se vislerski signali snimaju kontinualno 24 ili više sati, u zavisnosti od izabranog režima rada stanice (standardni ili prema međunarodnim kampanjama).

(3) Sonogram iz stava 2. ovog člana dat je kao primer u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 80

Sa snimljenih sonograma dobijaju se sledeći podaci:

1. 1) tačno vreme registrovanja signala;
2. 2) vremenski i frekventni opseg snimljenih vislerskih signala;
3. 3) broj i oblik registrovanih vislerskih signala;
4. 4) promena snage signala.

Član 81 v) Tehnička dokumentacija za jonosfersko-magnetosferska merenja i ispitivanja

Tehničku dokumentaciju jonosfersko-magnetosferskih merenja i ispitivanja čine snimljeni podaci, mesečni bilteni, godišnjaci i Elaborat realizacije.

Član 82

(1) Snimljeni podaci sa jonosonde arhiviraju se u memoriji sondera, a sa vislerske stanice u memoriji računara.

(2) Na računaru koji je povezan sa jonosondom i računaru na kome je moguće vršiti pregled vislera, obezbeđeno je snimanje jonograma (i vrednosti parametara očitanih sa jonograma) i vislera na druge medije (CD, DVD, USB memorija ili spoljašnji hard disk).

(3) Posle svakog isteklog meseca, potrebno je da se podaci sa radnog računara kopiraju i čuvaju na najmanje dva različita prenosiva medija.

Član 83

(1) Rezultati jonosferskih i magnetosferskih merenja na jonosferskoj i magnetosferskoj stanici prikazuju se u periodičnim publikacijama.

(2) U mesečnom biltenu se prikazuju prikupljeni rezultati izvedenih jonosferskih i magnetosferskih merenja u toku kalendarskog meseca. Bilteni u elektronskoj formi izrađuju se za svaki mesec tokom kalendarske godine, a po potrebi izrađuju se i u štampanoj formi i u njima se rezultati prikazuju tabelarno i grafički.

(3) Jonosferski bilteni osim merenih vrednosti sadrže i medijane vrednosti kritičnih frekvencija, maksimalno upotrebljivih frekvencija i vrednosti za visine E i F jonosferskih slojeva, u zavisnosti od vremena.

(4) U magnetosferskim biltenima broj vislera se prikazuje tabelarno za svaki dan u kome su registrovani.

(5) U Godišnjaku, odnosno godišnjem biltenu prikazuju se konačni i uporedivi rezultati jonosferskih i magnetosferskih merenja za kalendarsku godinu.

(6) U Elaboratu realizacije prikazuju se preliminarni rezultati izvedenih jonosferskih i magnetosferskih merenja, za proteklu kalendarsku godinu.

Član 84 Geomagnetski premer

(1) Geomagnetski premer sadrži različite kategorije geomagnetskih merenja, posmatranje i proučavanje promena vektora geomagnetskog polja za određene epohe, odnosno godine, na celokupnoj teritoriji države.

(2) Metoda geomagnetskog premera obuhvata trokomponentna, apsolutna i bazna geomagnetska merenja, registracije dnevnih varijacija i periodično ponovljena geomagnetska merenja.

(3) Izvođenjem geomagnetskih premera vrši se prikupljanje i selekcija geomagnetskih podataka, koji se koriste u analizama prostornih i vremenskih karakteristike geomagnetskog polja, za proučavanje i interpretaciju regionalnih i lokalnih anomalija vektora geomagnetskog polja i izradu Kataloga geomagnetskih karata.

Član 85

(1) Geomagnetski premer obuhvata pripremu tehničke dokumentacije za izradu stručnih projekata i elaborata, pripremne radove i terenska geomagnetska merenja i ispitivanja; obradu, analizu i interpretaciju prikupljenih geomagnetskih podataka i izradu geomagnetskih karata različitih razmera i za različite epohe.

(2) Državni geomagnetski premer jesu stručni poslovi pripreme i terenskog uspostavljanja i održavanja referentne geomagnetske mreže tačaka, planiranja, organizacije i izvođenja terenskih geomagnetskih merenja, obrade i analize geomagnetskih podataka i izrade elaborata geomagnetskog premera.

Član 86

Sve kategorije državnih geomagnetskih premera teritorije Republike Srbije izvode se u okviru Referentne geomagnetske mreže, koja je sastavni deo Referentnog geomagnetskog sistema, i oni se izvode prema metodama i standardima koje su propisale međunarodne asocijacije i organizacije za geomagnetizam i aeronomiju (IAGA i MagNet-e).

Član 87 a) Kategorije državnih geomagnetskih premera

(1) Geomagnetski premer se izvodi na referentnoj mreži sekularnih stanica, na referentnoj mreži tačaka I reda i mreži tačaka II reda.

(2) Pored navedenih kategorija geomagnetskog premera, na zahtev korisnika ili naručioca izvode se i detaljni geomagnetski premeri.

(3) Za izvođenje detaljnih geomagnetskih premera iz stava 2. ovog člana, naplaćuje se taksa prema Pravilniku o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

Član 88 b) Referentne geomagnetske mreže

(1) Geomagnetski premer na sekularnim stanicama izvodi se na referentnoj mreži sekularnih stanica u Republici Srbiji i obavlja se u toku jedne ili dve kalendarske godine.

(2) Referentna geomagnetska mreža sekularnih stanica, navedena u stavu 1. ovog člana, sadrži 15 trajno stabilizovanih i materijalizovanih tačaka, koje su ravnomerno raspoređene na teritoriji Republike Srbije, na prosečnom međusobnom rastojanju od 80 km.

Član 89

(1) Referentna geomagnetska mreža sekularnih stanica sadrži položajne opise u kojima su prikazane koordinate materijalizovanih stanica.

(2) U referentnu mrežu sekularnih stanica uključena je i Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK).

(3) Položajni opis svake sekularne stanice sadrži skicu sa opisom lokacije, spisak koordinata, izabrani tip trajne stabilizacije i druge važne informacije o sekularnoj stanici.

(4) Primer standardnog obrasca za položajni opis stanice ili tačke iz stava 3. ovog člana dat je u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 90

(1) Geomagnetski premer prvog reda izvodi se na referentnoj mreži tačaka I reda i obavlja se svakih 10–15 godina. Tačke I reda su materijalizovane kamenim belegama i rastojanje između tačaka prvog reda je 20–30 km.

(2) Geomagnetski premer drugog reda izvodi se na referentnoj mreži tačaka II reda i obavlja se svakih 15–20 godina. Rastojanje između tačaka II reda je 7–11 km.

(3) Kombinovani geomagnetski premer izvodi se na referentnoj mreži tačaka I i II reda i može trajati do 15 godina.

Član 91

(1) Referentna mreža tačaka I reda na državnoj teritoriji Republike Srbije sastoji se od 480 tačaka, koje su projektovane po sistemu trouglova i na terenu su trajno stabilizovane i obeležene nemagnetičnim betonskim belegama.

(2) Sastavni deo referentne mreže tačaka I reda čini i Geomagnetska opservatorija Grocka (GCK).

(3) Položajni opis sadrži koordinate, izabrani tip trajne stabilizacije i druge potrebne informacije o mernoj tački I reda (Prilog 6).

Član 92

(1) Referentna geomagnetska mreža tačaka II reda projektuje se i održava za potrebe regionalnih i lokalnih premera.

(2) Tačke II reda nisu stabilizovane i obeležene nemagnetičnim belegama i georeferencirana pozicija, odnosno koordinate tačaka se projektuju na topografskim kartama, pre početka kampanje geomagnetskog premera.

Član 93 v) Izbor, stabilizacija i održavanje mreže geomagnetskih tačaka

Izbor lokacije za sekularnu, varijacionu stanicu i geomagnetsku tačku I reda vrši se prema sledećim kriterijumima:

1. 1) izmerene vrednosti uglovnih elemenata i komponenta vektora geomagnetskog polja moraju biti reprezentativni za regiju;
2. 2) na vrednosti geomagnetskog polja na lokaciji stanice ne treba da utiču magnetske anomalije izazavane geološkim strukturama;
3. 3) podpovršinski sloj terena u okolini stanice potrebno je da bude homogen prema parametru električne provodnosti;
4. 4) izabrana lokacija za stanicu mora biti izvan uticaja izvora veštačkih smetnji kao što su električne železnice, elektrane, elektro vodovi, antenski sistemi, bazne stanice mobilne telefonije i ostali izvori.

Član 94

(1) Održavanje mreže geomagnetskih stanica i tačaka vrši se radi kontinuiteta u izvođenju kampanje premera i ono obuhvata:

1. 1) praćenje i utvrđivanje promena na mernim stanicama ili tačkama;
2. 2) izbor tipa stabilizacije za mernu stanicu ili tačku;
3. 3) obnovu stabilizacije oštećenih i uništenih belega;
4. 4) popunjavanje i proširivanje mreže novim tačkama;
5. 5) otklanjanje grešaka u određivanju pozicije mernih tačaka i unošenje nastalih promena u elaborate mreža.

(2) Primeri tipova trajne stabilizacije mernih stanica ili tačaka iz stava 1. tačka 2) ovog člana dati su u Prilogu 7, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 95

(1) Tačka merenja smatra se oštećenom u slučaju da je oštećena ili uništena nadzemna belega, a podzemna belega je ostala neoštećena.

(2) Tačka merenja smatra se uništenom, ako je uništena i nadzemna i podzemna belega.

Član 96 g) Metoda geomagnetskog premera

Metoda geomagnetskog premera sastoji se od registracija geomagnetskih varijacija, odnosno magnetsko varijacionih merenja, apsolutnih i baznih merenja na stanicama i tačkama, kao i trokomponentnih merenja uglovnih elemenata ili komponenata vektora geomagnetskog polja, na referentnoj mreži mernih tačaka.

Član 97 Magnetsko varijaciona merenja

Magnetsko varijaciona merenja obuhvataju sekundne registracije varijacija uglovnih elemenata ili komponenta vektora geomagnetskog polja na sekularnim, varijacionim i referentnim stanicama za periodična magnetska merenja.

Član 98

(1) Tokom trajanja geomagnetskog premera na sekularnim stanicama, na lokaciji sekularne stanice instalira se variometar, odnosno trokomponentni magnetometar za registracije sekundnih varijacija komponenata geomagnetskog polja.

(2) Variometar registruje sekundne varijacije tri komponente vektora geomagnetskog polja (X, Y, Z ili D, H, Z komponente).

(3) U okolini sekularne stanice na rastojanju 20-25 m od pozicije variometra, instalira se protonski magnetometar koji registruje sekundne varijacije totalnog intenziteta vektora geomagnetskog polja (F komponente), u periodu dok traje sekularni geomagnetski premer.

(4) Svaka sekularna stanica je stabilisana i trajno obeležena odgovarajućim nemagnetičnim belegama.

Član 99

(1) Tokom trajanja kampanje geomagnetskog premera, variometarska metoda se primenjuje u slučaju kada je rastojanje geomagnetskih tačaka I reda od Geomagnetske opservatorije Grocka (GCK) veće od 80 km, odnosno tada se izabere povoljna i proverena lokacija na kojoj se postavlja varijaciona stanica (pokretna ili terenska opservatorija).

(2) Na varijacionoj stanici iz stava 1. ovog člana instalira se trokomponentni magnetometar i jedan protonski magnetometar kojima se neprekidno izvode registracije sekundnih varijacija komponenta vektora geomagnetskog polja, u periodu dok traje geomagnetski premer.

Član 100

(1) Metodom magnetskih varijacionih merenja na sekularnim i varijacionim stanicama, dobijaju se magnetogrami, odnosno terenski magnetogrami na kojima su prikazane sekundne, minutne, časovne i dnevne varijacije komponenata geomagnetskog polja.

(2) Terenski magnetogrami se prikazuju u obliku dijagrama i u formatu numeričkih fajlova sekundnih i minutnih geomagnetskih podataka.

Član 101 Apsolutna i bazna geomagnetska merenja

Na sekularnim, varijacionim i referentnim stanicama redovno se izvode apsolutna i bazna merenja komponenata vektora geomagnetskog polja, na izabranoj pomoćnoj stanici koja može biti udaljena oko 100–200 m od pozicije gde su instalirani trokomponentni i protonski magnetometar.

Član 102

(1) U procesu apsolutnih i baznih geomagnetskih merenja na sekularnim i variometarskim stanicama, koristi se azimut iz metoda opažanja Sunca u dve serije (ili dva girusa), i DIF apsolutna merenja, odnosno magnetska merenja deklinacije (D), inklinacije (I) i totalnog intenziteta (F), u dve serije.

(2) Serije apsolutnih i baznih merenja iz stava 1. ovog člana izvode se upotrebom deklinaciono-inklinacionog magnetometra, koji se označava kao DIM ili DIF magnetometar. Serije apsolutnih i baznih merenja na sekularnim i variometarskim stanicama izvode se svakog dana, u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima.

Član 103 Trokomponentna geomagnetska merenja

(1) Trokomponentna apsolutna merenja vektora geomagnetskog polja izvode se u Referentnoj geomagnetskoj mreži tačaka, odnosno na selektovanim tačkama I i II reda, kada se primenjuje metoda azimuta iz opažanja Sunca i metoda deklinacionih i inklinacionih merenja, uz istovremeno merenje totalnog intenziteta vektora geomagnetskog polja (metoda DIF merenja).

(2) Dve serije geomagnetskih merenja iz stava 1. ovog člana izvode se korišćenjem različitih tipova magnetometara i rezultati merenja se upisuju u standardne zapisnike trokomponentnih geomagnetskih merenja.

Član 104 d) Instrumenti za izvođenje geomagnetskog premera

(1) Tokom izvođenja i trajanja kampanja geomagnetskog premera za varijaciona, apsolutna i bazna geomagnetska merenja, koriste se magnetometri.

(2) Magnetska varijaciona merenja izvode se trokomponentnim i skalarnim magnetometrima, koja se označavaju kao variometri, a najčešće se koriste trokomponentni fluks gejt magnetometar i protonski magnetometar, za merenja totalnog intenziteta vektora geomagnetskog polja.

(3) Za izvođenje serija trokomponentnih apsolutnih i baznih geomagnetskih merenja, na stanicama i tačkama, koriste se DIM – deklinaciono inklinacioni magnetometri.

Član 105 Kontrola rada instrumenata i opreme tokom izvođenja geomagnetskog premera

Prilikom izvođenja geomagnetskih premera, najmanje jedanput dnevno vrši se kontrola rada svih postavljenih i korišćenih instrumenata i prateće opreme, prema procedurama i postupcima koje usvoje opservatori i oni u terenski dnevnik i zapisnike upisuju sve korišćene procedure i postupke.

Član 106 đ) Obrada rezultata geomagnetskog premera

Obrada rezultata geomagnetskog premera obuhvata:

1. 1) preliminarnu obradu registrovanih sekundnih i minutnih varijacija elemenata ili komponenta vektora geomagnetskog polja;
2. 2) preliminarnu obradu rezultata izvedenih apsolutnih i baznih merenja i trokomponentnih geomagnetskih merenja na stanicama i tačkama referentne mreže;
3. 3) dobijanje magnetograma, odnosno registrovanih dnevnih varijacija na sekularnim i varijacionim stanicama i upoređivanje sa registrovanim dnevnim varijacijama na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK);
4. 4) izračunavanje konačnih apsolutnih vrednosti uglovnih elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja na stanicama i tačkama referentne mreže, na kojima je izveden geomagnetski premer.

Član 107

Fajlovi registrovanih sekundnih varijacija komponenata vektora geomagnetskog polja se procesiraju, obrađuju i analiziraju do nivoa minutnih varijacija. Ovi postupci se izvode na terenu dok traje geomagnetski premer.

Član 108

(1) Na osnovu izvršenih apsolutnih merenja, izračunavaju se bazne vrednosti komponenata vektora geomagnetskog polja. Izračunate bazne vrednosti se koriste za dobijanje apsolutnih vrednosti registrovanih komponenata geomagnetskog polja, odnosno magnetograma na stanicama i tačkama referentne mreže (dnevne varijacije geomagnetskog polja).

(2) Obrada trokomponentnih geomagnetskih merenja, koja su izvedena na stanicama i tačkama referentne mreže, sadrži izračunavanje preliminarnih apsolutnih vrednosti komponenata vektora geomagnetskog polja.

Član 109

(1) Magnetogrami, odnosno dnevne varijacije registrovane na sekularnim i varijacionim stanicama, upoređuju se sa magnetogramima registrovanim na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK).

(2) Korekcije za dnevne varijacije koriste se u procesu izračunavanja i upoređivanja setova apsolutnih trokomponentnih geomagnetskih merenja na sekularnim i varijacionim stanicama i tačkama refrentne mreže.

Član 110

Izračunate konačne apsolutne vrednosti uglovnih elemenata i komponenata vektora geomagnetskog polja na stanicama i tačkama referentne mreže, koriste se u procesu svođenja rezultata geomagnetskog premera, za izradu modela geomagnetskog polja i za izradu geomagnetskih karata.

Član 111 e) Svođenje rezultata geomagnetskog premera

(1) Registracije dnevnih varijacija i apsolutna trokomponentna geomagnetska merenja, koja se izvode tokom geomagnetskog premera, koriste se u procesu svođenja ili redukcije geomagnetskih podataka i za izračunavanje normalne vrednosti ili odgovarajuće srednjogodišnje vrednosti geomagnetskog polja, na sekularnim stanicama za određenu epohu.

(2) Na osnovu svedenih, odnosno redukovanih geomagnetskih podataka određuju se vrednosti normalnog geomagnetskog polja i sekularne promene na stanicama i tačkama referentne mreže za određenu epohu.

(3) Obrađeni i svedeni geomagnetski podaci prikazuju se u Katalogu sekularnih stanica i tačaka referentne geomagnetske mreže.

(4) Katalog iz stava 3. ovog člana je osnova za izradu modela referentnog geomagnetskog polja, modela sekularnih varijacija, modela anomalijskog dela geomagnetskog polja za teritoriju Republike Srbije, za određenu epohu, kao i za izradu geomagnetskih karata referentnog geomagnetskog polja, geomagnetskih karata sekularnih varijacija i anomalija geomagnetskog polja za teritoriju Republike Srbije, za određenu epohu.

Član 112 ž) Geomagnetski premer na kompenzacionom krugu na aerodromu

(1) Prema zahtevima aerodroma, avio kompanija i drugih firmi koje imaju delatnosti u avio saobraćaju, izvode se geomagnetska merenja na kompenzacionom krugu na aerodromu.

(2) Kompenzacioni krug iz stava 1. ovog člana je infrastrukturni objekat izgrađen na delu aerodromske piste, koji se nalazi van uticaja različitih izvora veštačkih smetnji na gradijent vektora geomagnetskog polja.

Član 113

(1) Na kompenzacionom krugu izvodi se geomagnetski premer deklinacije i ispituje se homogenost gradijenta totalnog intenziteta geomagnetskog polja.

(2) Rezultati geomagnetskih merenja na kompenzacionom krugu na aerodromu, iz stava 1. ovog člana, prikazuju se u Tehničkom izveštaju koji se dostavlja naručiocu posla.

(3) Prema standardima međunarodnih asocijacija za avio saobraćaj, geomagnetski premer na kompenzacionom krugu na aerodromima ponavlja se i izvodi jedanput godišnje.

Član 114

(1) Za uslugu geomagnetskog premera na kompenzacionom krugu na aerodromu naplaćuje se taksa prema Pravilniku o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

(2) Specifikacija obračunate takse za izvedena geomagnetska merenja na kompenzacionom krugu na aerodromu, dostavlja se naručiocu, koji je obavezan da izvrši plaćanje u zakonskom roku i da obezbedi tehničke i operativne uslove za izvođenje geomagnetskih merenja.

Član 115 z) Tehnička dokumentacija za geomagnetski premer

Za uspostavljenu geomagnetsku mrežu tačaka izrađuje se sledeća tehnička dokumentacija:

1. 1) projekat geomagnetskog premera;
2. 2) Elaborat o izvedenim geomagnetskim merenjima;
3. 3) baze podataka o izvedenim geomagnetskim premerima na teritoriji Republike Srbije.

Član 116

(1) Projektom geomagnetskog premera definišu se metodologija sa uputstvima za realizaciju radova po fazama, vreme i potrebna sredstva za realizaciju radova.

(2) Za potrebe izrade glavnog projekta geomagnetskog premera vrše se prethodni radovi, koji obuhvataju prikupljanje geofizičkih podataka sa određenih potencijalnih područja ispitivanja različitim geofizičkim metodama, kao i prikupljanje geoloških i geodetskih podloga, karata i podataka.

Član 117

Elaborat o geomagnetskim merenjima je skup dokumenata i podataka nastalih u postupku projektovanja i realizacije geomagnetskog premera.

Član 118

(1) Baze podataka o geomagnetskim premerima formira, izrađuje i održava uža unutrašnja jedinica Zavoda nadležna za radove u oblasti geomagnetizma i aeronomije, a na osnovu podataka o izvedenim državnim geomagnetskim premerima na teritoriji Republike Srbije kroz različite epohe, kao jedinstvenu bazu geoprostornih podataka.

(2) Baze podataka o geomagnetskim premerima iz stava 1. ovog člana predstavljaju integralni deo geomagnetskog informacionog sistema, koji se u informatičkom smislu izrađuje i održava u Zavodu, u skladu sa važećim podzakonskim aktima.

Član 119 Seizmomagnetski premer

(1) Seizmomagnetski premer obuhvata stručne poslove terenskog uspostavljanja i održavanja mreže tačaka, planiranja i organizacije geomagnetskih merenja, izvođenja terenskih geomagnetskih merenja po uspostavljenoj mreži tačaka i na baznim stanicama, obrade prikupljenih podataka seizmomagnetskog premera, analize tih podataka i izrade elaborata seizmomagnetskog premera.

(2) Seizmomagnetski premer je određen klasom seizmomagnetskih merenja, koja se izvode u okviru metoda geomagnetskih merenja i ispitivanja.

(3) Seizmomagnetski premer se izvodi na mreži materijalizovanih tačaka, na projektovanim profilima, kao i na stanicama za kontinualna seizmomagnetska merenja, koje su raspoređene na državnoj teritorije Republike Srbije.

(4) Projektovana seizmomagnetska mreža tačaka sastavni je deo Referentne geomagnetske mreže Republike Srbije.

Član 120 a) Metodologija seizmomagnetskog premera

Seizmomagnetski premer obuhvata:

1. 1) tehničke i inženjerske procedure i načine rada u metodama geomagnetskih terenskih merenja i ispitivanja;
2. 2) obnovu i održavanje seizmomagnetske mreže tačaka;
3. 3) tehničku dokumentaciju za realizaciju seizmomagnetskih premera;
4. 4) kontrolu kvaliteta dobijenih rezultata seizmomagnetskog premera.

Član 121

(1) Seizmomagnetski premer sadrži ponovljena ili periodična i kontinualna merenja intenziteta vektora geomagnetskog polja, na seizmomagnetskoj mreži tačaka ili po profilima u seizmički aktivnim oblastima, sa propisanom klasom tačnosti.

(2) Seizmomagnetski premer iz stava 1. ovog člana izvodi se periodično, najmanje dvaput godišnje, u seizmički aktivnim oblastima.

Član 122

(1) Seizmomagnetski premer po profilima izvodi se po unapred definisanim pravcima upravno na rasedne strukture, u seizmički aktivnim oblastima.

(2) Seizmomagnetski premer na stanici za kontinualna merenja se obavlja na unapred izabranoj stanici, u seizmički aktivnoj oblasti.

Član 123 b) Seizmomagnetska merenja po mreži tačaka

Seizmomagnetski premeri u seizmički aktivnim oblastima na teritoriji Republike Srbije realizuju se kroz:

1. 1) selekciju seizmički aktivnih oblasti;
2. 2) projektovanje seizmomagnetske mreže tačaka;
3. 3) određivanje bazne stanice za seizmomagnetska merenja;
4. 4) primenu metoda seizmomagnetskog premera;
5. 5) obradu i analizu seizmomagnetskih podataka.

Član 124

(1) Seizmomagnetska mreža tačaka obuhvata materijalizovane i trajno stabilizovane tačke, koje svojim prostornim rasporedom i određenim položajem, omogućavaju neposredno izvođenje i održavanje seizmomagnetskih premera.

(2) Seizmomagnetska mreža tačaka projektuje se u okviru državnih granica na izabranim seizmički aktivnim područjima.

Član 125

(1) Na projektovanoj seizmomagnetskoj mreži tačaka izvode se merenja totalnog intenziteta vektora geomagnetskog polja upotrebom protonskih magnetometara.

(2) Na nekoliko referentnih tačaka seizmomagnetske mreže mogu se izvoditi i trokomponentna geomagnetska merenja, a u okolini seizmomagnetskih tačaka mogu se izvoditi merenja susceptibilnosti stenskog materijala.

(3) Rezultati merenja susceptibilnosti stenskih uzoraka i druge karakteristike stenske mase beleže se u terenskom dnevniku, koji sadrži sledeće podatke: naziv i koordinate lokaliteta uzorkovanja, fotografiju lokaliteta; broj uzorka ili nabušenog jezgra i njegovu orijentaciju geološkim i/ili sunčevim kompasom, skicu mesta uzorkovanja; vrstu stene, relativnu starost i tektonske karakteristike.

Član 126

Na svakoj projektovanoj seizmomagnetskoj mreži vrši se izbor jedne ili više baznih stanica, pri čemu se pre instaliranja baznih stanica i početka merenja, sinhronizuje GPS prijemnik na magnetometrima, koji se koristi tokom seizmomagnetskih merenja i u procesu pozicioniranja i određivanja koordinate stanica i mernih tačaka.

Član 127

(1) Na izabranoj baznoj stanici neprekidno se registruju dnevne varijacije totalnog intenziteta geomagnetskog polja, odnosno F komponente, u periodu dok traju geomagnetska merenja na tačkama seizmomagnetske mreže.

(2) Geomagnetski podaci dobijeni na baznoj stanici predstavljaju referentne podatke, pomoću kojih se svode rezultati geomagnetskih merenja na tačkama seizmomagnetske mreže.

Član 128

Pri izboru i postavljanju baznih stanica i seizmomagnetskih tačaka proverava se uslov homogenosti, tako da gradijent geomagnetskog polja bude manji od [dF/d/ ~ 1 nT/m]. Uslovi homogenosti proveravaju se pre svakog ponovljenog seizmomagnetskog merenja.

Član 129

(1) Registracije sekundnih varijacija totalnog intenziteta geomagnetskog polja, na svakoj seizmomagnetskoj tački, izvode se u intervalima od 15 minuta.

(2) Seizmomagnetska merenja izvode se u uslovima mirne geomagnetske aktivnosti, odnosno kada su registrovani magnetski mirni dani, Q-dani.

Član 130 Uspostavljanje i stabilizacija seizmomagnetske mreže tačaka

(1) Uspostavljanje seizmomagnetske mreže tačaka obuhvata radove kojima se određuje položaj i stabilizuju seizmomagnetske tačke.

(2) Mesto za seizmomagnetsku tačku bira se tako da istovremeno obezbeđuje trajnost belege i pogodnost za izvođenje geomagnetskih merenja.

(3) Trajnost belege obezbeđuje se izborom mesta koje nije podložno značajnijem pomeranju zbog sleganja zemljišta, pojave klizišta ili nekih drugih pomeranja na izabranom mestu, koji bi doveli do uništenja belege.

Član 131

Održavanje seizmomagnetske mreže tačaka jesu radovi kojima se održava kvalitet i funkcionalnost seizmomagnetskih tačaka merenja.

Član 132

Održavanje seizmomagnetske mreže tačaka obuhvata:

1. 1) praćenje i utvrđivanje promena na tačkama;
2. 2) izmeštanje i obnovu stabilizacije oštećenih i uništenih belega;
3. 3) popunjavanje i proširivanje mreže novim tačkama;
4. 4) otklanjanje grešaka u određivanju tačaka i provođenje promena u elaboratima mreža.

Član 133

Trajna stabilizacija seizmomagnetskih tačaka vrši se trajnom belegom, koja mora biti izrađena od nemagnetičnog materijala.

Član 134 v) Izbor seizmički aktivne oblasti

(1) Na osnovu analize geoloških, geofizičkih i geomagnetskih podataka (karte hazarda, epicentralne karte, geološke karte i druge informacije) može se izvršiti selekcija seizmički aktivne oblasti.

(2) U izabranoj seizmički aktivnoj oblasti, projektuje se i uspostavlja seizmomagnetska mreža tačaka.

(3) Pri izboru tačaka za seizmomagnetska merenja uzima se u obzir geološki sastav, tektonska struktura u seizmički aktivnoj oblasti (raspored aktivnih raseda i položaj seizmogenih blokova), konfiguracija i karakteristike terena i homogenost gradijenta geomagnetskog polja.

Član 135 g) Instrumenti i prateća oprema za seizmomagnetski premer

(1) Seizmomagnetska merenja se obavljaju protonskim magnetometrima, koji imaju osetljivosti 0.01 nT i tačnosti merenja od 0.2 nT.

(2) Jednom godišnje vrše se kontrolna merenja kojima se određuje instrumentalna greška i ona mora biti u okviru tačnosti instrumenta.

Član 136 d) Obrada seizmomagnetskih merenja

(1) Metoda seizmomagnetskih merenja sastoji se od postupaka merenja sa dva protonska magnetometra, sa jednim se meri na mernim tačkama, a drugim na baznoj stanici, u oblasti seizmomagnetskog premera.

(2) Rezultati seizmomagnetskih merenja i registracije (seizmomagnetski podaci) memorišu se su u instrumentu radi dalje obrade i arhiviraju na trajni medijum (hard disk).

(3) Vrši se transfer podataka iz instrumenta u računar i utvrđuje se da su merenja izvršena pod povoljnim uslovima, bez prekida u radu magnetometra i sa dovoljnim kvalitetom.

Član 137

(1) Kontrola registrovanih seizmomagnetskih podataka i preliminarna obrada podataka obavlja se na terenu i obuhvata proveru:

1. 1) kompletnosti i kontinuiranosti merenja;
2. 2) postojanja neophodnog broja podataka za svako merenje;
3. 3) kvalitet merenja koji se vidi na podatku merenja.

(2) Utvrđeni propusti, greške ili nedostaci, otklanjaju se ponovnim seizmomagnetskim merenjima.

Član 138

(1) Obrada seizmomagnetskih podataka vrši se specijalizovanim softverom u dve faze.

(2) Prva faza obrade obuhvata:

1. 1) filtriranje seizmomagnetskih podataka - uklanjanje podataka koji su registrovani pod uticajem veštačkih smetnji;
2. 2) računanje razlika istovremeno merenih trenutnih vrednosti na tački i na baznoj stanici tj. otklanjanje dnevnih varijacija sa bazne stanice;
3. 3) upoređivanje dnevnih varijacija na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK) i terenskoj baznoj stanici.

(3) Druga faza ili konačna obrada podataka obuhvata:

1. 1) osrednjavanje razlika istovremeno merenih trenutnih vrednosti na tački i na baznoj stanici;
2. 2) računanje razlika na svakoj tački u odnosu na prethodni premer.

Član 139

Na osnovu izvedenih ponovljenih premera na definisanoj seizmomagnetskoj mreži tačaka izrađuje se karta promena intenziteta geomagnetskog polja, u seizmički aktivnoj oblasti.

Član 140 đ) Seizmomagnetska merenja po profilima

(1) Merenja totalnog intenziteta geomagnetskog polja duž profila upravnih na pravac pružanja raseda ili rasedne zone čije bi potencijalno aktiviranje bilo uzročnik zemljotresa, izvode se radi dobijanja detaljne raspodele anomalija geomagnetskog polja u neposrednoj okolini geološke strukture.

(2) Dužine odabranih profila su različite u zavisnosti od veličine strukture i iznose od nekoliko desetina metara do nekoliko kilometara.

(3) Geomagnetska merenja se izvode na jednakim rastojanjima po profilu, a za merenja se koriste mobilni i visoko precizni protonski magnetometri.

Član 141

(1) Analizom geomagnetskih merenja po profilima dobijaju se informacije o prostornom položaju i aktivnosti strukture, koje se ne mogu detektovati pomoću geoloških ili topografskih indikacija.

(2) Detaljna slika raspodele geomagnetskog polja u blizini aktivnih raseda omogućava:

1. 1) proučavanje strukture raseda;
2. 2) adekvatan izbor lokacija za kontinualna i povremena merenja.

Član 142 e) Kontinualna seizmomagnetska merenja

(1) Metoda kontinualnih seizmomagnetskih merenja podrazumeva da se na najmanje jednoj ili više lokacija na teritoriji Republike Srbije identičnim instrumentima vrše neprekidna i istovremena merenja varijacija geomagnetskog polja.

(2) Lokalne promene geomagnetskog polja koje prethode zemljotresu, utvrđuju se simultanim i kontinualnim merenjem totalnog intenziteta polja, na najmanje dve stanice, od kojih se jedna nalazi u seizmički aktivnoj oblasti, a druga, referentna, u seizmički mirnoj oblasti (npr. geomagnetska opservatorija ili referentna magnetska stanica).

(3) Registrovane razlike totalnog intenziteta geomagnetskog polja na stanicama iz stava 2. ovog člana pokazuju promene, koje se određuju i povezuju sa promenama seizmičke i tektonske aktivnosti.

Član 143

(1) Zbog potrebe praćenja i proučavanja seizmomagnetskih pojava, planira se uspostavljanje privremene automatske stanice za permanentna merenja i registracije promena vektora geomagnetskog polja u seizmički aktivnoj oblasti.

(2) Magnetometri koji se koriste u radu privremene automatske stanice, imaju veliku tačnost i poseduju sistem za prihvatanje podataka u realnom vremenu, a stanica radi u automatskom režimu, koji obezbeđuje njeno funkcionisanje u dužem vremenskom periodu, bez stalnog ljudskog prisustva.

Član 144 ž) Tehnička dokumentacija za seizmomagnetski premer

Za uspostavljenu seizmomagnetsku mrežu tačaka izrađuje se sledeća tehnička dokumentacija:

1. 1) projekat seizmomagnetskog premera;
2. 2) Elaborat o seizmomagnetskim merenjima;
3. 3) položajni opis i spisak koordinata za svaku seizmomagnetsku tačku.

Član 145

(1) Projektom seizmomagnetskog premera se definiše tehnologija izvođenja radova i obezbeđuju detaljna uputstva za realizaciju svake faze radova, kao i vreme i sredstva potrebna za realizaciju radova.

(2) Za potrebe izrade glavnog projekta seizmomagnetskog premera vrše se prethodni radovi, koji obuhvataju prikupljanje geofizičkih podataka sa određenih potencijalnih područja ispitivanja različitim geofizičkim metodama, kao i prikupljanje geoloških i geodetskih podloga, karata i podataka.

Član 146

Elaborat o seizmomagnetskim merenjima je skup dokumenata i podataka nastalih u postupku projektovanja i realizacije seizmomagnetskog premera.

Član 147

Položajni opis seizmomagnetskih tačaka sadrži:

1. 1) položajni opis tačaka;
2. 2) spisak koordinata tačaka;
3. 3) skicu mreže.

Član 148 Baze podataka seizmomagnetskih merenja

(1) Bazu podataka seizmomagnetskih merenja formira, izrađuje i održava Zavod, na osnovu podataka izvršenih seizmomagnetskih premera, kao jedinstvenu i integrisanu bazu seizmomagnetskih podataka.

(2) Baza podataka iz stava 1. ovog člana sadrži Elaborate realizacije seizmomagnetskih merenja.

(3) Baza seizmomagnetskih podataka na teritoriji Republike Srbije integralni je deo geomagnetskog informacionog sistema, koji se u informatičkom smislu izrađuje i održava u Zavodu, u skladu sa važećim podzakonskim aktima.

Član 149 Elektromagnetski premer

Elektromagnetski premer obuhvata stručne poslove planiranja, organizacije i izvođenja terenskih merenja i ispitivanja, i analize dobijenih podataka u vremenskom i prostornom domenu.

Član 150 a) Metodologija elektromagnetskog premera

Metoda elektromagnetskog premera se koristi za ispitivanje električne otpornosti stena, na osnovu koje se definišu:

1. 1) tektonski sklop ispitivane oblasti;
2. 2) geološki sastav i građa ispitivane oblasti;
3. 3) procena geotermalne energije i hidrogeološke potencijalnosti ispitivane oblasti;
4. 4) promene geoelektrične provodljivosti stena u seizmički aktivnim oblastima.

Član 151

Elektromagnetske metode merenja i ispitivanja vektora elektromagnetskog polja Zemlje su:

1. 1) elektromagnetsko sondiranje kojim se ispituju promene električne otpornosti stena po dubini (u geološkim sredinama s horizontalnim ili vrlo blago nagnutim slojevima), a dubina ispitivanja zavisi od frekvencije elektromagnetskog polja i električne otpornosti istražnog poluprostora;
2. 2) elektromagnetsko profiliranje kojim se ispituju promene električne otpornosti u uzdužnim, lateralnim geološkim strukturama (kao što su vertikalni rasedi i strmi slojevi), a dubinski zahvat ispitivanja ostaje uvek isti, ali se menja raspored tačaka merenja.

Član 152

Elektromagnetski premer izvodi se u sledećim fazama:

1. 1) rekognosciranje terena – izbor mesta za postavljanje elektromagnetske stanice u okolini projektovane tačke, koje zadovoljava uslove merenja, u pogledu nivoa industrijskih i drugih smetnji (probne registracije elektromagnetskog polja rade se u trajanju 12–24 sata);
2. 2) uspostavljanje elektromagnetskih stanica na osnovu rezultata probnih merenja na profilu;
3. 3) izvođenje elektromagnetskih merenja na odabranim elektromagnetskim stanicama, prema metodologiji koja podrazumeva baznu i satelitsku stanicu, a u cilju eliminacije industrijskih smetnji na elektromagnetsko polje;
4. 4) instaliranje elektromagnetske stanice sa registracijama u dužem vremenskom periodu između terenskih kampanja.

Član 153

(1) Elektromagnetski premer se izvodi po profilima regionalnog i detaljnog reda.

(2) Na regionalnim profilima premeri se izvode sa rastojanjem mernih stanica 5–50 km, a na detaljnim profilima sa rastojanjima mernih stanica 1–2 km, i profili se postavljaju upravno na geotektonske jedinice.

Član 154

Profili iz člana 153. ovog pravilnika formiraju se sledećim aktivnostima:

1. 1) određivanje dispozicije mernih tačaka – elektromagnetskih stanica;
2. 2) određivanje bazne stanice za elektromagnetska merenja;
3. 3) razrada i primena metoda elektromagnetskih merenja i ispitivanja;
4. 4) obrada i interpretacija merenih podataka;
5. 5) izrada elaborata realizacije rezultata elektromagnetskog premera.

Član 155 b) Elektromagnetska merenja

(1) Elektromagnetska stanica je merno mesto na kojem su postavljeni instrumenti i prateća oprema za registracije promena elektromagnetskog polja, u određenom vremenskom periodu.

(2) Pri prvoj instalaciji elektromagnetske stanice, GPS uređajem se određuju georeferencirane koordinate stanice.

Član 156

(1) Merenje na elektromagnetskim stanicama sastoji se od sledećih postupaka:

1. 1) instalacija instrumenata za magnetska merenja-registraciju;
2. 2) instalacija instrumenata za električna merenja-registraciju;
3. 3) uključivanje i startovanje registracije podataka;
4. 4) dnevno praćenje i kontrola stanja registracije.

(2) Mere se varijacije elektromagnetskog polja Zemlje, u zavisnosti od orijentacije senzora za merenje:

1. 1) u pravcu geografskog meridijana – Hx, Hy, Hz, Ex i Ey komponente;
2. 2) u pravcu geomagnetskog meridijana – H, D, Z, Ex i Ey komponente.

(3) Vreme trajanja neprekidnih registracija varijacija elektromagnetskog polja Zemlje, na elektromagnetskim stanicama, je od tri do pet dana u zavisnosti od namene elektromagnetske stanice i od uslova u geoelektromagnetskoj aktivnosti.

Član 157

(1) Na elektromagnetskoj stanici vrše se sledeće kontrole, i to:

1. 1) dnevna kontrola vrednosti registracije elektromagntskog polja na instrumentima;
2. 2) dnevna kontrola slobodnog prostora na disku za beleženje podataka;
3. 3) dnevna kontrola elktričnog napajanja i stanje električnih linija;
4. 4) stanje libele na magnetometrima.

(2) Kontrola merenja i očitavanje elektromagnetskih podataka vrši se na terenu, uz istovremeni grafički prikaz rezultata.

(3) Ako se preliminarnim kontrolama podataka realizovanih merenja utvrde propusti, greške ili nedostaci, isti se moraju otkloniti i elektromagnetska merenja se produžavaju i nastavljaju.

(4) Bitni parametri, faktori i informacije o elektromagnetskim merenjima na mreži mernih profila i stanica, zapisuju se u Dnevnik elektromagnetskog premera.

Član 158 v) Instrumenti i prateća oprema za merenje elektromagnetskog polja Zemlje

Registracije varijacija elektromagnetskog polja na elektromagnetskim stanicama vrše se paralelno sa dva uređaja, i to:

1. 1) uređaja koji se sastoji od fluks-gejt magnetometra i instrumenta za električno polje sa frekventnim karakteristikama DC–10 Hz;
2. 2) uređaja koji se sastoji od indukcionog magnetometra i uređaja za električno polje frekventne karakteristike 0,1 mHz – 200 Hz.

Član 159

(1) Instrument za merenje geoelektričnog polja registruje varijacije polja sa dva dipola električnih sondi na rastojanju od 50 m, koji su orijentisani u pravcima sever–jug (N–S) i istok-zapad (E–W).

(2) Trokomponentni fluks-gejt i indukcioni magnetometar, za registracije varijacija geomagnetskog polja orijentisan je u pravcu magnetskog severa (N).

Član 160

Električne sonde su nepolarizujuće, u obliku posude sa zasićenim rastvorom bakar sulfata (CuSO4) i uronjenom bakarnom šipkom na koju se priključuje merni kabl.

Član 161

(1) Merni dispozitiv za električno polje zahteva ravan prostor od 80 x 80 m, a visinske razlike između pojedinih električnih sondi treba da su manje od 5 m.

(2) Za postavljanje mernog dispozitiva za električno polje, potrebno je obezbediti magnetni teodolit i busolu za određivanje pravca magnetskog severa.

Član 162 g) Obrada i interpretacija podataka

Obrada podataka vrši se radi dobijanja raspodele specifične električne otpornosti sa dubinom, kao i ocene tačnosti izvršenih merenja i dobijenih rezultata.

Član 163

(1) Obrada elektromagnetskih podataka vrši se u sledećim fazama:

1. 1) izračunavanje dnevnih varijacija elektromagnetskog polja;
2. 2) filtracija i decimacija varijacija elektromagnetskog polja;
3. 3) grafički prikaz i vizuelna kontrola varijacija elektromagnetskog polja;
4. 4) spektralna analiza varijacija elektromagnetskog polja;
5. 5) izračunavanje i grafički prikaz prividne električne otpornosti u funkciji periode;
6. 6) izračunavanje i grafički prikaz raspodele električne otpornosti u funkciji dubine;
7. 7) interpretacija modeliranjem i inverzijom.

(2) Inverzijom ili inverznim modeliranjem vrši se pretvaranje izračunatih vrednosti prividne električne otpornosti u funkciji periode, u model stvarnih otpornosti i dubina i tako dobijeni geološki model omogućava precizniju, kvalitetniju i pouzdaniju geološku interpretaciju.

(3) Modeliranjem se za pretpostavljeni geološki model računaju teorijske vrednosti prividne električne otpornosti u funkciji periode, koje se upoređuju sa merenim podacima.

(4) Ukoliko se modeliranjem ne dobije odgovarajuće slaganje podataka, model se menja i ponovo se računaju teorijske prividne električne otpornosti, a postupak se ponavlja sve dok se ne postigne odgovarajuće podudaranje teorijskih i merenih vrednosti prividne električne otpornosti.

Član 164 d) Tehnička dokumentacija za elektromagnetski premer

(1) Trajno se čuva tehnička dokumentacija elektromagnetskog premera, i to:

1. 1) izvorni podaci skinuti sa elektromagnetskih terenskih instrumenata na najmanje dva računarska medijuma za skladištenje – čuvanje podataka;
2. 2) projekat istraživanja elektromagnetskog polja Zemlje na terenskim elektromagnetskim stanicama i profilima;
3. 3) elaborat realizacije o rezultatima obrade i interpretacije elektromagnetskog polja Zemlje na terenskim elektromagnetskim stanicama i profilima.

(2) Tehnička dokumentacija iz stava 1. ovog člana može se čuvati na: eksternim hard diskovima, CD, DVD i USB memorijama.

Član 165

(1) Projektom se definiše tehnologija izvođenja radova i obezbeđuju detaljna uputstva za realizaciju svake faze radova, kao i vreme i sredstva potrebna za realizaciju radova.

(2) Za potrebe izrade glavnog projekta državnog elektromagnetskog premera, izvodi se rekognosciranje potencijalnih područja ispitivanja i prikupljanje geološko-geofizičkih podataka.

Član 166

Elaborat realizacije državnog elektromagnetskog premera, predstavlja skup dokumenata i podataka nastalih u postupku realizacije dela projektovanog elektromagnetskog premera.

Član 167

Uža unutrašnja jedinica Zavoda nadležna za radove u oblasti geomagnetizma i aeronomije formira i izrađuje bazu podataka elektromagnetskog premera i istu čuva u svojoj arhivi i arhivi Zavoda.

Član 168 Paleomagnetska ispitivanja

Izvođenje paleomagnetskih ispitivanja je usklađeno sa protokolima, procedurama i metodologijom propisanom od strane svetskih referentnih paleomagnetskih laboratorija, uz primenu terenskih i laboratorijskih metoda i korišćenje posebne opreme i instrumenata.

Član 169

(1) Paleomagnetska ispitivanja obuhvataju planiranje i organizaciju terenskih paleomagnetskih radova i organizaciju i izvođenje laboratorijskih paleomagnetskih merenja.

(2) Paleomagnetskim ispitivanjima dobijaju se paleomagnetski podaci koji predstavljaju merene vrednosti paleodeklinacije, paleoinklinacije i paleointenziteta, kao i merene vrednosti magnetskih svojstava uzoraka.

(3) Paleomagnetski podaci se koriste za potrebe osnovnih geoloških istraživanja, u rudarstvu, arheologiji, ekologiji i zaštiti životne sredine, odnosno u monitoringu kvaliteta vazduha i tla.

Član 170 a) Planiranje i izvođenje terenskih paleomagnetskih radova

Planiranje terenskih paleomagnetskih radova podrazumeva pripremu istraživanja na osnovu višegodišnjih Projekata paleomagnetskih istraživanja i prikupljanje dokumentacije o prethodnim istraživanjima na istraživanom prostoru, topografske i geološke karte, nautičkog godišnjaka za godinu u kojoj se izvode terenski paleomagnetski radovi.

Član 171

(1) Terenski paleomagnetski radovi obuhvataju rekognosciranje i terensko uzorkovanje.

(2) Rekognosciranje terena podrazumeva odabir reprezentativnih mesta uzorkovanja na istraživanom području i na osnovu toga planiranje samog postupka uzorkovanja.

(3) Prilikom odabira reprezentativnih mesta uzorkovanja vodi se računa o sledećem:

1. 1) da stenska masa nije kretana i da je sveža;
2. 2) da se zna geološka starost izdanka stenske mase;
3. 3) da se sa datog izdanka može uzeti dovoljan broj paleomagnetskih uzoraka.

Član 172

(1) Terensko paleomagnetsko uzorkovanje je bušenje jezgara dužine 50 mm i prečnika 25,4 mm iz stenske mase pomoću terenske bušilice, koja ima burgiju sa dijamantskom krunom i vodeno hlađenje, orijentaciju izbušenih jezgara i njihovo obeležavanje.

(2) Prilikom izvođenja terenskog paleomagnetskog uzorkovanja, iz stava 1. ovog člana, uporedo se vrši merenje tektonskih karakteristika na mestu uzorkovanja, slikanje mesta paleomagnetskog uzorkovanja i vodi se terenski dnevnik.

Član 173 b) Laboratorijska paleomagnetska merenja

Laboratorijska paleomagnetska merenja obuhvataju niz postupaka kojima se definiše vektor karakteristične remanentne magnetizacije (paleodeklinacija, paleoinklinacija i paleointenzitet), magnetska svojstva stena i određuje vrsta prisutnih magnetičnih minerala.

Član 174

Paleomagnetska laboratorijska merenja obuhvataju sledeće postupke:

1. 1) sečenje izbušenih jezgara na uzorke standardnih dimenzija i njihovo obeležavanje;
2. 2) merenje remanentne magnetizacije pre demagnetizacije i nakon svakog koraka demagnetizacije;
3. 3) merenje magnetske susceptibilnosti pre demagnetizacije i nakon svakog koraka termalne demagnetizacije;
4. 4) merenje anizotropije magnetske susceptibilnosti;
5. 5) demagnetizaciju uzoraka radi određivanja karakteristične remanentne magnetizacije metodom demagnetizacije u naizmeničnom polju i/ili termalnom demagnetizacijom;
6. 6) identifikaciju prisutnih magnetičnih minerala u steni testom sticanja izotermalne remanentne magnetizacije (IRM), termalnom demagnetizacijom trokomponentne IRM (Lovrijev metod), merenjem Kirijeve temperature.

Član 175

Laboratorijska paleomagnetska merenja izvode se magnetometrima i drugim geofizičkim instrumentima, koji se pre upotrebe kalibrišu u paleomagnetskoj laboratoriji.

Član 176 v) Demagnetizacija

(1) Demagnetizacija stenskih uzoraka iz člana 172. ovog pravilnika, vrši se metodom termalne demagnetizacije.

(2) Metodom termalne demagnetizacije stenski uzorak se greje, korak-po-korak, do određene temperature i ohladi do sobne temperature u nultom polju, kada mu se meri remanentna magnetizacija i magnetska susceptibilnost i postupak merenja se ponavlja za zadatu povećanu temperaturu.

(3) Uzorak se zagreva do one temperature dok se intenzitet remanentne magnetizacije ne svede na minimum.

Član 177

(1) Metodom demagnetizacije u naizmeničnom polju uzorak se izlaže dejstvu naizmeničnog polja određene jačine koje se smanjuje do nule, kada se meri remanentna magnetizacija uzorka.

(2) Pri svakom sledećem koraku, jačina polja kojem se izlaže uzorak povećava se do nivoa maksimalne vrednosti, pri kojoj se intenzitet remanentne magnetizacije svodi na minimum.

Član 178 g) Identifikacija prisutnih magnetičnih minerala

Na uzorak se primenjuje polje promenljivog intenziteta dok se ne dostigne saturacija (daljim povećanjem intenziteta polja, remanentna maganetizacija ne raste, ostaje konstantna). Intenzitet saturacione magnetizacije je veličina koja je različita za svaki magnetični mineral.

Član 179

(1) Primenom Lovrijeve metode paleomagnetskih laboratorijskih merenja uzorak se namagnetiše u jednom koraku duž x, y i z ose, pri čemu je zadati intenzitet polja duž svake ose različit i određuje se na osnovu dijagrama izotermalne remanentne magnetizacije.

(2) Termalna demagnetizacija uzorka vrši se korak po korak, dok se intenzitet magnetizacije ne svede na minimum.

Član 180

Primenom metoda merenja Kirijeve temperature vrši se kontinuirano merenje promena magnetske susceptibilnosti u uzorku tokom zagrevanja od sobne temperature do 700 °C i obrnuto hlađenjem uzorka od 700 °C do sobne temperature.

Član 181

(1) Anizotropija magnetske susceptibilnosti je zavisnost veličine magnetske susceptibilnosti od pravca merenja.

(2) Postupak merenja anizotropije magnetske susceptibilnosti radi određivanja oblika elipsoida susceptibilnosti sastoji se u merenju magnetske susceptibilnosti uzorka u 15 različitih položaja.

Član 182 d) Način čuvanja paleomagnetskih uzoraka

Uzorci se čuvaju na sledeći način:

1. 1) uzorci na kojima se izvode merenja drže se u specijalnim držačima za uzorke od tri sloja permaloja;
2. 2) nakon završenih laboratorijskih merenja uzorci sa svih lokaliteta se odlažu u specijalno napravljene kutije u kojima se čuvaju, a na kutijama se beleži godina uzorkovanja i nazivi lokaliteta.

Član 183 đ) Obrada paleomagnetskih podataka

(1) Obrada paleomagnetskih podataka sastoji se od faze preliminarne i faze finalne obrade paleomagnetskih podataka.

(2) Faza preliminarne obrade paleomagnetskih podataka vrši se u toku laboratorijskih merenja radi praćenja primenjene metodologije.

(3) Faza finalne obrade paleomagnetskih podataka vrši se posle izvršenih paleomagnetskih merenja.

Član 184

(1) Faza finalne obrade obuhvata:

1. 1) laboratorijske i terenske testove stabilnosti na sve dobijene paleomagnetske podatke;
2. 2) primenu statističke metode za određivanje srednjeg paleomagnetskog pravca (srednje vrednosti paleodeklinacije i paleoinklinacije kao i polaritet paleoinklinacije) za svaki pojedinačni lokalitet i za skup lokaliteta iste geološke starosti sa parametrima preciznosti (α95 i k).

(2) Na osnovu merenja anizotropije magnetske susceptibilnosti na uzorcima, određuje se srednja vrednost magnetskog susceptibiliteta na nivou lokaliteta, stepen anizotropije, lineacije i folijacije, kao i forma elipsoida susceptibilnosti.

Član 185

Obrada paleomagnetskih podataka vrši se licenciranim softverskim paketom programa za instrumente: REMA5, Remasoft 3, PMGSC, SAFYR 3.2 i SAFYR 6 i Anisoft 4.2.

Član 186 e) Tehnička dokumentacija za paleomagnetska ispitivanja

Tehničku dokumentaciju paleomagnetskih ispitivanja čine projekat, elaborat paleomagnetskih laboratorijskih merenja i terenski dnevnik.

Član 187

(1) Projektom se definiše način izvođenja paleomagnetskih radova i definišu faze radova.

(2) Za potrebe izrade glavnog projekta paleomagnetskih ispitivanja ili za potrebe izrade drugih projekata, u kojima su uključena paleomagnetska ispitivanja, vrše se prethodni radovi, koji obuhvataju prikupljanje dokumentacije o relevantnim prethodnim ispitivanjima na istražnom prostoru, topografske i geološke karte.

Član 188

(1) Elaborat paleomagnetskih ispitivanja jeste skup dokumenata i podataka nastalih u postupku projektovanja i realizacije paleomagnetskih merenja.

(2) U Elaboratu realizacije prikazani su preliminarni rezultati izvedenih paleomagnetskih merenja za kalendarsku godinu.

Član 189

(1) Terenski dnevnik sadrži podatke i informacije o terenskim paleomagnetskim ispitivanjima, i to:

1. 1) naziv lokaliteta uzorkovanja i koordinate mesta uzorkovanja,
2. 2) broj nabušenog jezgra i njegova orijentacija geološkim ili sunčevim kompasom,
3. 3) vrste stena i relativna starost,
4. 4) tektonske karakteristike mesta uzorkovanja,
5. 5) skica mesta uzorkovanja sa položajem izbušenih jezgara.

(2) Terenski dnevnik iz stava 1. ovog člana vodi rukovodilac terenskih paleomagnetskih ispitivanja.

Član 190 Međunarodna saradnja u oblasti geomagnetizma i aeronomije

Učešće i rad u međunarodnim telima i komisijama iz oblasti geofizike, geomagnetizma i aeronomije, učešće na međunarodnim konferencijama, kongresima i simpozijumima, razmena i korišćenje geoprostornih podataka u izradi razvojnih, tehnoloških i naučno istraživačkih projekata, u saradnji sa nacionalnim, regionalnim i međunarodnim institucijama koje deluju u oblasti geofizike, geomagnetizma i aeronomije, sastavni su deo međunarodne saradnje, koja se prema važećim zakonskim propisima izvodi u Zavodu.

Član 191

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 02 broj 95-628/2016

(3) U Beogradu, 22. februara 2017. godine

(4) V.d. direktora,

(5) Borko Drašković, s.r.

(6) Prilozi

(7) Prilog 1 - Primer magnetograma

(8) Prilog 2 - Primer magnetotelurograma

(9) Prilog 3 - Primer jonograma

(10) Prilog 4 - Primer međunarodnog standarda za očitavanje jonosferskih parametara

(11) Prilog 5 - Primer sonograma

(12) Prilog 6 - Primer standardnog obrasca za položajni opis stanice ili tačke Geomagnetske referentne mreže

(13) Prilog 7 - Primeri tipova trajne stabilizacije mernih stanica ili tačaka