Pravilnik · Elektronske komunikacije i ptt saobraćaj
16 članova. Prečišćen tekst, objavljen u: 98/2024.
Donet na osnovu: Zakon o elektronskim komunikacijama.
Ovim pravilnikom bliže se uređuje način dokumentovanja prekomernih neto troškova za pružanje usluga univerzalnog servisa, merila koja se primenjuju za ostvarivanje prava na nadoknadu prekomernih neto troškova, kao i metodologija kojom se utvrđuje visina sredstava za svakog privrednog subjekta koja se plaćaju na ime finansiranja prekomernih neto troškova pružanja usluga univerzalnog servisa u prethodnom obračunskom periodu.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
(1) Razuman zahtev krajnjeg korisnika na teritoriji Republike Srbije za odgovarajućim širokopojasnim pristupom internetu i pristupom govornoj komunikacionoj usluzi na jednoj fiksnoj lokaciji krajnjeg korisnika, odnosno na mestu njegovog prebivališta ili boravišta (u daljem tekstu: razuman zahtev) je zahtev za realizaciju priključka, ukoliko se dostupnost usluga univerzalnog servisa ne može omogućiti na uobičajen komercijalni način ili putem drugih instrumenata javne politike u roku od 18 meseci od dana podnošenja zahteva i ukoliko su troškovi realizacije priključka niži ili jednaki iznosu diskontovanih očekivanih novčanih tokova pružaoca usluga od pružanja usluga univerzalnog servisa povezanim krajnjim korisnicima u periodu otplate od 20 godina (u daljem tekstu: granična vrednost za razuman zahtev).
(2) Pružalac usluga je dužan da realizuje svaki razuman zahtev.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, ukoliko su troškovi realizacije priključka viši od granične vrednosti za razuman zahtev, pružalac usluga je dužan da i ovakav zahtev realizuje, ako krajnji korisnik finansira iznos iznad granične vrednosti za razuman zahtev.
(4) Pružalac usluga je dužan da realizuje zahteve iz st. 2. i 3. ovog člana primenom najefikasnijih i najekonomičnijih tehničkih rešenja.
(1) Ukoliko su troškovi realizacije priključka niži od iznosa koji se dobija diskontovanjem očekivanih novčanih tokova pružaoca usluga od pružanja usluga univerzalnog servisa povezanim krajnjim korisnicima u periodu otplate od deset godina, takvi troškovi ne mogu biti predmet nadoknade.
(2) Ukoliko su troškovi realizacije priključka viši od iznosa koji se dobija diskontovanjem očekivanih novčanih tokova pružaoca usluga od pružanja usluga univerzalnog servisa povezanim krajnjim korisnicima u periodu otplate od deset godina, a niži od iznosa koji se dobija diskontovanjem očekivanih novčanih tokova pružaoca usluga od pružanja usluga univerzalnog servisa povezanim krajnjim korisnicima u periodu otplate od 20 godina, takvi troškovi mogu predstavljati prekomerno opterećenje za pružaoca usluga i mogu biti predmet nadoknade.
(1) Krajnji korisnik podnosi pružaocu usluga zahtev za pružanjem usluga univerzalnog servisa (u daljem tekstu: zahtev) u pisanoj ili elektronskoj formi. Pružalac usluga procenjuje visinu troškova realizacije zahteva i ukoliko utvrdi da je podneti zahtev razuman saglasno članu 3. stav 1. ovog pravilnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva obaveštava krajnjeg korisnika o tome, uz procenjeni rok realizacije priključka i predlog za zaključenje ugovora sa odgovarajućim kvalitetom usluga univerzalnog servisa, po pristupačnim cenama, na isti način, odnosno u istoj formi u kojoj je primljen zahtev krajnjeg korisnika.
(2) Ukoliko zahtev nije razuman, saglasno članu 3. stav 1. ovog pravilnika, pružalac usluga je u obavezi da procenu visine troškova realizacije priključka po krajnjem korisniku, izvrši tako što će obračunati prosečan trošak za slučaj povezivanja najmanje 50% potencijalnih krajnjih korisnika, a kojima usluge univerzalnog servisa mogu biti obezbeđene u okviru istog projekta.
(3) Ukoliko su troškovi realizacije priključka iz stava 2. ovog člana, niži ili jednaki graničnoj vrednosti za razuman zahtev iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika zahtev se smatra razumnim.
(4) Ukoliko zahtev nije razuman, saglasno članu 3. stav. 1. i članu 5. stav 3. ovog pravilnika, pružalac usluga u roku od 30 dana od dana prijema zahteva obaveštava krajnjeg korisnika o tome, kao i o procenjenim troškovima priključka iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika i roku realizacije priključka, i upućuje mu zahtev za izjašnjenje u vezi sa učešćem u finansiranju troškova realizacije zahteva iznad granične vrednosti za razuman zahtev, na isti način, odnosno u istoj formi u kojoj je primljen zahtev krajnjeg korisnika.
(5) Ukoliko se krajnji korisnik u roku od 30 dana od prijema zahteva za izjašnjenje izjasni da će učestvovati u finansiranju troškova iznad granične vrednosti za razuman zahtev, pružalac usluga je dužan da krajnjem korisniku dostavi predlog za zaključenje ugovora kojim se utvrđuju međusobne obaveze u vezi sa izgradnjom neophodne infrastrukture.
(6) Ukoliko se krajnji korisnik ne izjasni u roku od 30 dana od prijema zahteva za izjašnjenje iz stava 4. ovog člana, smatraće se da je odustao od učešća u finansiranju troškova iznad granične vrednosti za razuman zahtev.
(7) Nakon izgradnje neophodne infrastrukture, pružalac usluga sa krajnjim korisnikom zaključuje ugovor o pružanju usluga sa odgovarajućim kvalitetom usluga univerzalnog servisa, po pristupačnim cenama i realizuje takav priključak.
(8) Obaveza pružaoca usluge postoji i kada se drugo fizičko ili pravno lice izjasni da će finansirati troškove iznad granične vrednosti za razuman zahtev i zaključi ugovor kojim se utvrđuju međusobne obaveze u vezi sa izgradnjom neophodne infrastrukture.
Pružalac usluga je dužan da Regulatoru, najkasnije do kraja drugog tromesečja tekuće godine za prethodnu godinu, dostavi izveštaj o pružanju usluga univerzalnog servisa, koji najmanje sadrži:
(1) Uz izveštaj iz člana 6. ovog pravilnika, pružalac usluga može dostaviti i zahtev za nadoknadu prekomernih neto troškova pružanja usluga univerzalnog servisa (u daljem tekstu: zahtev za nadoknadu prekomernih troškova).
(2) Pružalac usluga je dužan da uz zahtev za nadoknadu prekomernih troškova dostavi obračun neto troškova, izvršen na način propisan u Prilogu 1 ovog pravilnika, kao i da dokumentuje troškove koji predstavljaju prekomerno opterećenje, u skladu sa Prilogom 2 ovog pravilnika.
(3) Prilog 1 i Prilog 2 su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
(4) Pružaoci usluga imaju pravo na nadoknadu samo onih prekomernih troškova koji su nastali nakon donošenja odluke o određivanju pružaoca usluga, po stupanju na snagu ovog pravilnika.
Vrednovanje imovine i kapitala i obračun troškova i rezultata za potrebe dokazivanja prekomernih neto troškova vrši se shodnom primenom odredaba o modelu tekućih troškova regulisanim podzakonskim aktom Regulatora kojim se bliže uređuje primena troškovnog principa i izveštavanje od strane privrednog subjekta sa značajnom tržišnom snagom u oblasti elektronskih komunikacija.
Regulator angažuje nezavisnog revizora radi provere usklađenosti obračuna prekomernih neto troškova sa propisanim načinom obračuna tih troškova, saglasno Prilogu 1 i Prilogu 2 ovog pravilnika, kao i radi provere obračuna granične vrednosti za razuman zahtev iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika i obračunatih iznosa u smislu člana 4. stav 1. i člana 5. stav 2. ovog pravilnika.
(1) Prilikom provere usklađenosti, Regulator može od pružaoca usluga zahtevati dodatne informacije potrebne za utvrđivanje opravdanosti zahteva pružaoca usluga, odnosno iznosa prekomernih neto troškova.
(2) Ukoliko pružalac usluga u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja za dopunu zahteva za nadoknadu prekomernih troškova, ne dostavi sve tražene informacije iz stava 2. ovog člana, Regulator rešenjem odbacuje zahtev kao nepotpun.
Ukoliko nezavisni revizor tokom provere obračuna granične vrednosti iz člana 3. stav 1. i obračunatog iznosa u smislu člana 5. stav 2. ovog pravilnika ukaže na postojanje neopravdano odbijenih zahteva ili da je krajnji korisnik učestvovao u finansiranju iznosa iznad granične vrednosti za razuman zahtev koji nije bio adekvatno obračunat, Regulator donosi rešenje kojim obavezuje pružaoca usluga da realizuje predmetne zahteve ili da izvrši povrat sredstava primljenih od strane krajnjeg korisnika.
(1) Merila koja se primenjuju za ostvarivanje prava na nadoknadu prekomernih neto troškova, odnosno kriterijumi koji se uzimaju u obzir pri utvrđivanju iznosa prekomernih neto troškova su:
(2) Pri utvrđivanju iznosa prekomernih neto troškova koji će biti nadoknađeni pružaocu usluga, Regulator uzima u obzir sve dostavljene informacije i dokumentaciju koju pružalac usluga smatra relevantnom za odlučivanje Regulatora, a čija dostava nije propisana ovim pravilnikom.
(1) Regulator, u roku od tri meseca od dana prijema urednog zahteva za nadoknadu prekomernih troškova u sladu sa članom 7. stav 1. ovog pravilnika, donosi rešenje kojim utvrđuje iznos prekomernih troškova koji se pružaocu usluga nadoknađuju, kao i način njihove nadoknade.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko Regulator u propisanom roku za donošenje rešenja, ne raspolaže podacima potrebnim za utvrđivanje učešća pojedinačnih obveznika univerzalnog servisa u finansiranju prekomernih neto troškova, rešenje donosi odmah po prijemu i izvršenoj obradi ovih podataka.
(1) Sredstva za nadoknadu prekomernih neto troškova obezbeđuju se iz sredstava koja obveznici univerzalnog servisa plaćaju na ime finansiranja prekomernih neto troškova univerzalnog servisa, na poseban račun koji se vodi kod Regulatora.
(2) Obveznik univerzalnog servisa je privredni subjekt čiji prihod od obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija u prethodnoj kalendarskoj godini iznosi više od 1% ukupnih prihoda od obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija na teritoriji Republike Srbije.
(3) Podatke o prihodima privrednih subjekata Regulator pribavlja uvidom u službenu evidenciju podataka od značaja za utvrđivanje visine sredstava koje privredni subjekti plaćaju Regulatoru za pokrivanje administrativnih troškova nastalih prilikom upravljanja, kontrole i sprovođenja režima opšteg ovlašćenja, dostavljenih putem godišnjih upitnika.
(1) Iznos pojedinačne naknade obveznika univerzalnog servisa utvrđuje se tako što se ukupna visina prekomernih neto troškova množi sa procentom učešća prihoda od obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija svakog obveznika univerzalnog servisa u ukupnom prihodu ostvarenom od obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija obveznika univerzalnog servisa u prethodnoj kalendarskoj godini.
(2) Obveznici univerzalnog servisa su dužni da u roku od 15 dana od prijema rešenja iz člana 13. stav 1. ovog pravilnika uplate utvrđenu visinu sredstava na poseban račun koji se vodi kod Regulatora.
(3) Ukupan iznos sredstava koji obveznici univerzalnog servisa plaćaju na ime finansiranja univerzalnog servisa mora da odgovara ukupnom iznosu prekomernih neto troškova utvrđenih rešenjem iz člana 13. ovog pravilnika.
(4) Ukoliko je pružalac usluga istovremeno i obveznik univerzalnog servisa, utvrđeni iznos prekomernih neto troškova će biti umanjen za iznos njegovog učešća u plaćanju na ime finansiranja univerzalnog servisa.
(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. marta 2025. godine.
(2) Broj 002820426 2024 50911 003 000 012 005 04 003
(3) U Beogradu, 29. oktobra 2024. godine
(4) Predsednik Saveta,
(5) Dragan Kovačević, s.r.
(6) Prilog 1
Ukupni neto troškovi univerzalnog servisa
Ukupni neto troškovi pružanja usluga univerzalnog servisa se izračunavaju prema formuli:
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
NCUSi – proverljivi neto troškovi u godini i, izračunati za usluge koje su neprofitabilne za pružaoca usluga u posmatranoj poslovnoj godini i za koje se traži nadoknada. Uzimaju se u obzir samo troškovi nastali zbog pružanja usluga univerzalnog servisa i s njima povezani prihodi;
USOdef – višak troškova nad prihodima od pružanja usluga univerzalnog servisa;
NCUSaccess – neto troškovi pružanja pristupa širokopojasnom pristupu internetu i pristupu govornoj komunikaciji po pristupačnim cenama na fiksnoj lokaciji;
NCUSaffordable – neto troškovi pružanja usluga univerzalnog servisa po pristupačnoj ceni za socijalno ugrožene potrošače;
IB – tržišne pogodnosti, odnosno nematerijalne koristi koje pružalac usluga ostvaruje ispunjenjem obaveze univerzalnog servisa.
Obračun predstavlja zbir komponenti deficita (višak troškova nad prihodima) korigovan za iznos nematerijalnih koristi. U slučaju da jedna komponenta predstavlja pozitivnu maržu, takva vrednost ne treba da se koristi za kompenzaciju mogućih negativnih marži procenjenih u drugim komponentama. Pružalac usluga je dužan da vodi računa da nema dvostrukog obračunavanja bilo kojih troškova ili nematerijalnih koristi ili njihovog preklapanja u okviru različitih obračunskih komponenti.
Neto troškovi pružanja usluga odgovarajućeg širokopojasnog pristupa internetu i pristupa govornoj komunikacionoj usluzi po pristupačnim cenama na fiksnoj lokaciji
Neto troškovi vezani za obezbeđivanje priključka za razuman zahtev iznad standardnih komercijalnih uslova obračunavaju se prema formuli:
NCUSaccess = TC – Trmin ≤ Trmax
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
Trmin – granična vrednost za nadoknadu prekomernih troškova;
Trmax – granična vrednost za razuman zahtev;
TC – ukupni troškovi investicije.
Granične vrednosti (za nadoknadu prekomernih troškova i za razuman zahtev) za obezbeđivanje širokopojasnog pristupa internetu i pristupa govornoj komunikacionoj usluzi na fiksnoj lokaciji izračunavaju se korišćenjem očekivanog ukupnog neto operativnog toka gotovine generisanog od krajnjeg korisnika ili grupe krajnjih korisnika u definisanom roku otplate. Granične vrednosti treba izračunati za svaki slučaj pojedinačno, kako bi se uzeo u obzir broj krajnjih korisnika povezanih preko jednog konkretnog projekta povezivanja i prosečni relevantni prihod po povezanom krajnjem korisniku (ili grupi povezanih krajnjih korisnika). Formula za izračunavanje je sledeća:
Alternativno, granična vrednost za nadoknadu prekomernih troškova obračunava se prema formuli:
Dok se granična vrednost za razuman zahtev obračunava prema formuli:
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
DCF – Diskontovani neto godišnji novčani tok – očekivani godišnji prihodi koje generiše krajnji korisnik ili grupa krajnjih korisnika usluge pristupa širokopojasnom internetu i govornoj komunikacionoj usluzi, diskontovan pomoću stope WASS;
CF – prosečan neto godišnji novčani tok od krajnjih korisnika ili grupe krajnjih korisnika povezanih sa predmetnim priključkom;
n – period u godinama za koji se izračunava diskontovani neto novčani tok.
Da bi se uzela u obzir činjenica da se novčani tokovi od krajnjeg korisnika ili grupe krajnjih korisnika primaju tokom cele godine, a ne samo na kraju godine, formula koristi konvenciju diskontovanja sredinom godine (dakle, period n u formuli je prilagođen za 0,5). Granične vrednosti definisane su periodom n merenim u godinama. Period n odgovara ukupnom vremenu potrebnom da pružalac usluga generiše dovoljan neto novčani tok od krajnjeg korisnika ili grupe krajnjih korisnika da pokrije svoje investicione troškove.
Granična vrednost za nadoknadu prekomernih troškova se izračunava korišćenjem perioda od 10 godina, dok se granična vrednost za razuman zahtev izračunava na osnovu perioda od 20 godina.
Obračunati iznosi predstavljaju ukupnu investicionu vrednost koja se očekuje da će biti vraćena pružaocu usluga u vidu neto gotovinskog toka od krajnjeg korisnika ili grupe krajnjih korisnika uzimajući u obzir vremensku vrednost novca.
Novčani tok od krajnjeg korisnika ili grupe krajnjih korisnika povezanih na širokopojasni internet i/ili kojima je obezbeđen pristup govornoj komunikacionoj usluzi je ukupni prihod primljen od krajnjih korisnika umanjen za operativne troškove koje je moguće izbeći. Formula za izračunavanje ove vrednosti glasi:
CF = (R – OpEx) × No_u × 12
Pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
R – prosečan mesečni prihod po krajnjem korisniku, odnosno prihodi uključeni u obračun neto troškova pružanja usluga univerzalnog servisa odgovaraju onima koje bi pružalac usluga dobio od krajnjih korisnika širokopojasnog pristupa internetu i javne govorne komunikacione usluge na fiksnoj lokaciji u okviru razumnog zahteva.
OPEX – prosečni mesečni operativni troškovi koji se mogu izbeći u vezi sa predmetnim priključkom, tj. u vezi sa pružanjem usluga krajnjim korisnicima (npr. operativni troškovi koji ne bi nastali da krajnji korisnik nije povezan).
No_u – broj korisnika – broj krajnjih korisnika kojima je omogućena usluga pristupa širokopojasnom internetu i govornoj komunikacionoj usluzi na fiksnoj lokaciji u okviru projekta povezivanja.
Prihodi i sve druge direktne koristi koje je ostvario pružalac usluga kao rezultat ispunjenja obaveza univerzalnog servisa uključuju:
1) direktne prihode – prihode od svih usluga koje pružalac usluga pruža krajnjim korisnicima u okviru univerzalnog servisa, kao što su:
jednokratne naknade za povezivanje i instalaciju;
mesečne naknade za uslugu pristupa širokopojasnom internetu i govornu komunikacionu uslugu na fiksnoj lokaciji;
veleprodajne prihode;
druge prihode ako je primenljivo.
2) indirektne prihode, kao što su prihodi od poziva koje plaćaju svi komercijalno održivi krajnji korisnici kada pozivaju neodržive krajnje korisnike. Ako pružalac usluga odluči da isključi takve neodržive krajnje korisnike koji funkcionišu isključivo na komercijalnim principima, ekonomski održivi krajnji korisnici ne bi mogli da ih pozovu i pružalac usluga bi prestao da dobija neki deo prihoda povezanih sa takvim pozivima.
TC – Ukupni troškovi investicije
Troškovi investicije pokrivaju neto troškove koje efikasni pružalac usluga ne može izbeći u ispunjavanju razumnog zahteva za pružanje usluga odgovarajućeg širokopojasnog pristupa internetu i pristupa govornoj komunikacionoj usluzi na fiksnoj lokaciji. Ovo podrazumeva da trošak pružanja usluge za nove krajnje korisnike treba da uključuje samo inkrementalne troškove, odnosno troškove koje bi pružalac usluga mogao da izbegne kada ne bi pružao uslugu „neodrživim” krajnjim korisnicima (isključenje usluge ili odbijanje zahteva za povezivanjem).
Neodrživi krajnji korisnici su krajnji korisnici ili grupe krajnjih korisnika kod kojih su ukupni direktni i indirektni prihodi za privrednog subjekta veći od nastalih troškova. Dakle, to su krajnji korisnici koje bi pružalac usluga, postupajući isključivo na komercijalnim principima, odlučio da ne opslužuje da ne postoji obaveza pružanja usluga univerzalnog servisa.
Pružaocu usluga je dozvoljeno da primeni razumni prinos na dodatni kapital angažovan u pružanju usluga neodrživim krajnjim korisnicima, koji se meri stopom ponderisanih prosečnih troškova kapitala (Weighted Average Cost of Capital – WACC), koju obračunava Regulator.
Obračun neto troškova univerzalnog servisa treba da uključi samo dugoročne inkrementalne troškove vezane za pružanje univerzalnog servisa, kao što su troškovi sledećih aktivnosti:
1) ispunjavanje svih razumnih zahteva za jednokratno priključenje na javnu fiksnu mrežu; veza treba da podržava prenos glasa i podataka brzinom dovoljnom da obezbedi funkcionalan pristup širokopojasnom internetu na osnovu zahteva definisanih relevantnim pravilnikom, koji uzima u obzir tehničke mogućnosti i preovlađujuće tehnologije koje koristi većina pretplatnika, a koje je realizovano primenom odgovarajućeg tehničkog rešenja uz najniže moguće troškove;
2) ispunjavanje svih razumnih zahteva za pružanje javno dostupne telefonske usluge unutar mrežne veze navedene u tački a.
Obračun troškova treba da se zasniva na troškovima koji se mogu pripisati elementima pruženih usluga, a koje se mogu pružiti samo uz gubitak ili pod uslovima koji su van uobičajenih komercijalnih standarda.
Ukupni troškovi su:
1) Direktni troškovi – direktno povezani sa komercijalnim aktivnostima i jedinstvenim elektronskim komunikacionim uslugama pružaoca usluga, kao i finansijski rashodi u onom delu u kome se direktno mogu vezati za komercijalnim aktivnostima i jedinstvenim elektronskim komunikacionim uslugama pružaoca usluga;
2) Zajednički troškovi – operativni i finansijski troškovi pružaoca usluga u onim oblastima na koje se odnose opšte aktivnosti pružaoca usluga.
Pošto su zajednički troškovi nezavisni od nivoa i obima aktivnosti pružaoca usluga i stoga ne reaguju na marginalne promene u uslugama, takve troškove treba smatrati troškovima koji se ne mogu izbeći, tako da ih treba isključiti u svrhu izračunavanja ukupnih neto troškova. Izuzeci od ovog pravila mogu biti prihvaćeni samo ako pružalac usluga dokaže da neke funkcije generišu zajedničke troškove na koje bi uticao prestanak pružanja usluga univerzalnog servisa neodrživim krajnjim korisnicima.
Formula za izračunavanje ukupnih troškova investicije glasi:
TC = CAPEX × (1+WACC) + OPEX
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
CAPEX – inkrementalni investicioni troškovi nastali ispunjavanjem razumnog zahteva za povezivanje. Pružalac usluga je u obavezi da pruži informacije o identifikaciji, troškovima i informacije o broju potrebnih fizičkih delova u razumnoj granularnosti kako bi opravdao i verifikovao prijavljene troškove ulaganja;
OPEX – relevantni inkrementalni operativni troškovi nastali ispunjavanjem razumnog zahteva za povezivanje.
U obračun ne mogu biti uključeni ekonomski neopravdani troškovi, kao što su:
1) troškovi sprovođenja specifičnih mera potrebnih u svrhu javne bezbednosti, pristupa hitnim službama, obezbeđivanja bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga i sprovođenja drugih aktivnosti koje su prema Zakonu o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 35/23, u daljem tekstu: Zakon) dužni da omoguće krajnjim korisnicima bez naknade,
2) pružanje komunikacionih usluga van obima univerzalnog servisa,
3) kompenzacije i/ili povraćaj (ili administrativni i drugi troškovi u vezi sa takvim isplatama) izvršeni krajnjim korisnicima kao rezultat neispunjavanja propisanog kvaliteta usluge,
4) troškovi zamene i/ili nadogradnje telekomunikacione opreme u toku normalne modernizacije mreže, ukoliko modernizacija mreže nije potrebna za pružanje usluga univerzalnog servisa najmanje propisanog kvaliteta,
5) troškovi dostavljanja detaljne specifikacije pruženih usluga sa obračunom zaduženja za svaku pojedinačnu uslugu kao i omogućavanja dodatnih usluga npr. selektivna zabrana poziva i identifikacija poziva) kada je omogućavanje tih usluga nametnuto kao obaveza pružaocima usluga,
6) troškovi nastali zbog neefikasnog rada,
7) svi rashodi koji se ne odbijaju od poreza,
8) „vanredni” troškovi,
9) troškovi koji se ne odnose na period za koji pružalac usluga traži nadoknadu.
Neto troškovi pružanja usluga univerzalnog servisa po pristupačnoj ceni
Neto troškovi vezani za pružanje usluga univerzalnog servisa po pristupačnoj ceni za osobe sa invaliditetom i socijalno ugrožene potrošače izračunavaju se prema formuli:
NCUSaffordable = (T – Tsocial) × No_u × 12
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
NCUSaffordable – neto troškovi za pružanje usluga univerzalnog servisa socijalno ugroženim krajnjim korisnicima po cenama koje odstupaju od cena u normalnim komercijalnim uslovima;
T – proverljiva troškovno orijentisana tržišna cena minimalnog mesečnog tarifnog plana u godini i koja ispunjava tražene uslove kvaliteta usluge;
Tsocial – maksimalna cena koja se naplaćuje socijalno ugroženim potrošačima u toku kalendarskog meseca za korišćenje usluga obuhvaćenih univerzalnim servisom;
No_u – prosečan broj krajnjih korisnika koji plaćaju cenu za socijalno ugrožene potrošače na kraju kalendarskog meseca u godini za koju se traži naknada za prekomerni teret.
Pružalac usluga ima pravo da zahteva nadoknadu prekomernih troškova koji su ekvivalentni obezbeđivanju tarifnog plana koji zadovoljava minimalne zahteve kvaliteta usluge (npr. minimalni tarifni plan koji ispunjava zahteve brzine definisane u relevantnom podzakonskom aktu).
Pružalac usluga treba jasno da identifikuje (npr. putem zvaničnog obaveštenja) kojim krajnjim korisnicima ili grupama krajnjih korisnika obezbeđuje sniženu cenu za socijalne kategorije potrošača, koja odstupa od cena u normalnim komercijalnim uslovima. Takođe, na zahtev Regulatora pružalac usluga mora biti u mogućnosti da dokaže legitimnost dodele snižene cene određenom krajnjem korisniku ili grupi krajnjih korisnika. Ako pružalac usluga nije u mogućnosti da to dokaže, povezani troškovi se isključuju iz obračuna nadoknade prekomernih troškova.
Nematerijalne koristi (tržišne pogodnosti)
Nematerijalne koristi predstavljaju odbitnu stavku u obračunu ukupnih neto troškova. Nematerijalne koristi mogu biti korporativna reputacija i imidž brenda, efekat životnog ciklusa kupaca, sveprisutnost, poznavanje tržišnog okruženja i uspostavljen odnos sa krajnjim korisnikom putem pošte. Iako se radi o nematerijalnim koristima, ove vrednosti za potrebe obračuna prekomernih neto troškova moraju biti kvantifikovane.
Nematerijalne koristi izračunavaju se prema formuli:
IB = BV + LCE + BU + BME + BM
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
BV – korporativna reputacija i imidž brenda;
LCE – efekat životnog ciklusa kupaca;
BU – sveprisutnost;
BME – poznavanje tržišnog okruženja;
BM – uspostavljen odnos sa krajnjim korisnikom putem pošte.
Korporativna reputacija i imidž brenda (BV)
Opšte je prihvaćeno da pružanje usluga univerzalnog servisa pozitivno doprinosi reputaciji pružaoca usluga. Nematerijalna korist za pružaoca usluga ogleda se uvećanoj vrednosti brenda zbog pružanja univerzalnog servisa.
Vrednovanje brenda i reputacije kompanije vrši se na osnovu troškova marketinga pružaoca usluga za godinu za koju se podnosi zahtev za nadoknadu. Ukupni troškovi marketinga mogu se odnositi na:
1) određenu uslugu, i kao takvi troškovi ne treba da budu uključeni u obračun i
2) kompaniju ili njenu reputaciju, koji se uzimaju u obzir pri obračunu nematerijalne koristi.
Obračun vrednosti korporativne reputacije i imidža brenda se vrši u dva koraka. Najpre je potrebno identifikovati deo troškova neproizvodnog marketinga kompanije koji je povezan sa rezidencijalnim krajnjim korisnicima:
1) utvrđivanje troškova neproizvodnog marketinga,
2) utvrđivanje učešća ovih troškova koji su relevantni za rezidencijalne krajnje korisnike.
Drugi korak je utvrđivanje učešća koje je povezan sa činjenicom da je privredni subjekt pružalac usluga.
Ilustracija 1.
Dakle, tržišna pogodnost koja je rezultat rasta vrednosti brenda se izračunava prema formuli:
BVi = MCi × MCcorp% × MCuso%
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
BVi – vrednost brenda i reputacije pružaoca usluga u godini i;
MCi – ukupni troškovi marketinga pružaoca usluga u godini i;
MCcorp% – udeo troškova korporativnog marketinga u ukupnim troškovima marketinga pružaoca usluga u godini i;
MCuso% – udeo korporativnih troškova marketinga prema fizičkim licima u ukupnim troškovima marketinga pružaoca usluga u godini i.
Efekat životnog ciklusa kupaca (LCE)
Efekat životnog ciklusa krajnjeg korisnika odnosi se na činjenicu da krajnji korisnik koji je danas neprofitabilan može postati profitabilan u budućnosti. Drugim rečima, krajnji korisnik iz društvene grupe koji koristi ekonomski neisplative proizvode može vremenom da migrira na šeme ekonomski isplativih proizvoda. Prema tome, operator bi pružao uslugu krajnjem korisniku sa početnim gubitkom u kratkom roku očekujući da će ovaj krajnji korisnik vremenom postati profitabilan. Pružalac usluga će u ovoj situaciji imati koristi ukoliko takav krajnji korisnik ostane lojalan pružaocu usluga i nakon što postane profitabilan.
Da bi se izračunala vrednost efekta životnog ciklusa, neophodno je utvrditi broj krajnjih korisnika koji su u posmatranom vremenskom periodu migrirali sa ekonomski neisplativih na ekonomski isplative proizvode i pritom odlučili da ostanu lojalni pružaocu usluga. Pretpostavka je da drugi privredni subjekti ne bi pružali usluge koje su ekonomski neisplative. Sledeći korak je izračunavanje neto sadašnje vrednosti dodatnog (inkrementalnog) prihoda za svaki od relevantnih programa za period od pet godina. Alternativno, korist se može proceniti primenom relativno visoke diskontne stope da bi se odrazio rizik od gubitka krajnjih korisnika u toku perioda koji se razmatra.
Tržišna pogodnost koja proizilazi iz efekta životnog ciklusa krajnjeg korisnika se izračunava prema formuli:
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
LCEi – efekat životnog ciklusa pružaoca usluga u godini i;
NPV5 – neto sadašnja vrednost inkrementalnog prihoda od migriranih krajnjih korisnika za period od pet godina;
IPmigr – inkrementalni profit od migriranih krajnjih korisnika ekonomskog programa n do m;
GCR – bruto stopa odliva (gubitak rezidencijalni krajnjih korisnika – fiksne linije);
Nmigr – ukupan broj migriranih krajnjih korisnika socijalnog programa na „ekonomski program“ n do m;
Pr – prosečan godišnji profit po krajnjem korisniku ekonomski isplative usluge n do m.
Sveprisutnost (BU)
Sveprisutnost se definiše kao kapacitet pružaoca usluga da pruža svoje usluge na teritoriji cele zemlje i generalno se odnosi na inkambent privredne subjekte.
Efekat sveprisutnosti se odnosi na krajnje korisnike koji migriraju iz neprofitabilnog geografskog područja u profitabilno geografsko područje i ostaju lojalni pružaocu usluga uprkos postojanju konkurencije, odnosno alternativnih pružaoca usluga. Zbog toga pružalac usluga ima niže troškovima povezane sa sticanjem takvih krajnjih korisnika u poređenju sa ovim troškovima koje imaju njegovi konkurenti. Dakle, nematerijalna korist nastaje iz dva razloga:
1) krajnji korisnik nije svestan postojanja konkurencije;
2) krajnji korisnik je lojalan pružaocu usluga zahvaljujući prethodnom dobrom iskustvu.
Ukoliko se ne identifikuju neprofitabilna geografska područja, smatra se da ova tržišna pogodnost ne postoji.
Ilustracija 2.
Tržišna pogodnost u vidu sveprisutnosti se izračunava prema formuli:
BUi = NPV5 = IP × GCR = (Nmigr × USP% × Pr) × GCR
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
BUi – korist od sveprisutnosti pružaoca usluga u godini i;
NPV5 – neto sadašnja vrednost prihoda pružaoca usluga od migriranih krajnjih korisnika za period od pet godina;
IPmigr – inkrementalni profit pružaoca usluga od migriranih krajnjih korisnika iz neprofitabilnih do profitabilnih područja;
GCR – bruto stopa odliva (gubitak krajnjih korisnika u profitabilnim oblastima – fiksne linije);
Nmigr – broj krajnjih korisnika koji su se preselili iz neprofitabilnih u profitabilna područja. Može se proceniti kao broj pretplatnika koji su otkazali uslugu zbog promene prebivališta, prilagođeno za učešće opšte populacije koja migrira iz neprofitabilnih u profitabilna područja. U nedostatku konkretnih informacija o promeni prebivališta iz neprofitabilnih u profitabilna područja, mogu se uzeti u obzir ukupne promene prebivališta ponderisane procentom krajnjih korisnika u neprofitabilnim područjima;
USP% – udeo migriranih krajnjih korisnika koji će verovatno izabrati pružaoca usluga. Alternativno, može biti korišćeno učešće pružaoca usluga u profitabilnim područjima;
Pr – prosečan godišnji profit po krajnjem korisniku u profitabilnim oblastima.
Poznavanje tržišnog okruženja (BME)
Pružanje usluga univerzalnog servisa potencijalno može poboljšati kvalitet podataka dostupnih pružaocu usluga (kao što su demografski podaci, komunikacijske potrebe lokalnih krajnjih korisnika, komunikacija i obrasci ponašanja lokalnih krajnjih korisnika itd.). Posedovanje detaljnog i sveobuhvatnog profila krajnjeg korisnika može potencijalno povećati mogućnosti unakrsne prodaje usluga pružaoca usluga.
Ukoliko pružalac usluga proceni da je finansijska vrednost ove nematerijalne koristi zanemarljiva i isključi je iz obračuna prekomernih neto troškova, dužan je da Regulatoru dostavi detaljno obrazloženje i obezbedi informacije na osnovu kojih je takva procena napravljena.
Slanje pošte (BM)
Marketinška komunikacija sa krajnjim korisnicima putem isporuka faktura pruža nematerijalnu korist za pružaoca usluga uz relativno male dodatne troškove. Slanje mesečnih faktura krajnjim korisnicima pruža pružaocu usluga dodatnu marketinšku priliku da promoviše različite usluge pružaoca usluga, kao i usluge eksternih krajnjih korisnika bez troškova isporuke. U tom smislu, vrednost ove nematerijalne koristi za pružaoca usluga je barem vid uštede.
Tržišna pogodnost koja proističe iz uspostavljenog odnosa sa klijentom se izračunava prema formuli:
BMi = NUSO × Cinv × Iads%
pri čemu simboli imaju sledeća značenja:
BMi – korist od slanja faktura krajnjim korisnicima pružaoca usluga u godini i;
NUSO – broj krajnjih korisnika koji koriste usluge univerzalnog servisa;
Cinv – prosečni godišnji trošak fakturisanja koji je proizvod troškova slanja po fakturi i broja faktura poslatih krajnjem korisniku pružaoca usluga;
Iads% – učešće faktura koje su sadržale reklamnu poruku u ukupnom broju poslatih faktura.
Prilog 2
U okviru dokazivanja neto troškova koji predstavljaju prekomerno opterećenje, pružalac usluga Regulatoru dostavlja dokumentaciju koja mora sadržati najmanje sledeće informacije:
1) Opis i način obračuna neto troškova usluga univerzalnog servisa;
2) Izveštaj o neto troškovima;
3) Detaljan pregled zahteva za pristup obezbeđenim u okviru pružanja usluga univerzalnog servisa;
4) Izveštaj o neto troškovima obezbeđivanja pristupačne cene;
5) Registar imovine korišćene za pružanje usluga univerzalnog servisa;
6) Izveštaj o nematerijalnim koristima;
7) Glavna knjiga pružaoca usluga sastavljena u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
8) Dokazi koji potkrepljuju vrednost tražene nadoknade prekomernih troškova;
9) Finansijski izveštaji pružaoca usluga;
10) Izjava pružaoca usluga da realizovani zahtevi za koje se traži nadoknada prekomernih troškova nisu finansirani iz drugih izvora.
Opis i način obračuna neto troškova univerzalnog servisa predstavlja opisnu osnovu za izradu Izveštaja o neto troškovima. Opis i način obračuna troškova pružanja usluga univerzalnog servisa mora biti sam po sebi razumljiv, dobro strukturiran i u potpunosti usklađen sa odredbama Zakona i podzakonskih akata. Takođe, mora da sadrži opis svih logičkih i matematičkih procesa koji se koriste za izračunavanje i alokaciju troškova, prihoda i nematerijalnih koristi u vezi sa pružanjem usluga univerzalnog servisa.
Izveštaj o neto troškovima treba da sadrži informacije o troškovima pružanja usluga univerzalnog servisa za relevantnu poslovnu godinu, raščlanjene po pojedinačnim komponentama usluge. Izveštaj o neto troškovima sadrži informacije o operativnim i kapitalnim troškovima, prihodima, nematerijalnim koristima koje rezultiraju kvantitativnom procenom neto troškova pružanja usluga univerzalnog servisa. Izveštaj o neto troškovima pružaoca usluga treba da ima format prikazan u Tabeli 1.
Tabela 1 Izveštaj o neto troškovima
Komponente univerzalnog servisa
Neto troškovi US
(Dobitak/Gubitak )
Širokopojasni pristup internetu i pristup govornoj komunikaciji po pristupačnim cenama na fiksnoj lokaciji
a
Posebne mere za socijalno ugrožene krajnje korisnike
b
Neto troškovi pružanja usluga univerzalnog servisa
c=a+b
Ukupne nematerijalne koristi (IB)
d=e1+e2+e3+e4+e5
Korporativna reputacija (BV)
e1
Efekat životnog ciklusa (LCE)
e2
Sveprisutnost (BU)
e3
Poznavanje tržišnog okruženja (BME)
e4
Slanje računa poštom (BM)
e5
Prekomerni neto troškovi
f=c-d
-
Detaljan pregled za svaki pojedinačni zahtev za pristup u okviru obaveze univerzalnog servisa predstavlja input za analizu da li je zahtev za pristup razuman i naknadni obračun iznosa nadoknade prekomernih troškova pružanja usluga univerzalnog servisa.
Tabela 2 Detaljan pregled zahteva za pristup
Detaljan pregled zahteva za pristup
ID
Adresa
Opis
Dužina, km
Troškovi investicije (TC), RSD
Prosečni mesečni prihod po krajnjem korisniku (R), RSD
Prosečan mesečni trošak po korisniku (OPEX), RSD
Broj povezanih krajnjih korisnika (No_u)
Godišnji prosečni tok gotovine od krajnjih korisnika, RSD
Tabela 3 Izračunavanje graničnih vrednosti
Godina
a
n
n+1
n+2
n+3
...
n+20
Godišnji novčani tokovi od krajnjih korisnika (nediskontovani)
b
Diskontovani novčani tokovi od krajnjih korisnika
c=b/(1+WACC)*a
Da li je period otplate <10 godina?
∑ (n, n+9)
Da li je period otplate >20 godina?
∑ (n+10, n+20)
Ukupni troškovi ulaganja (TC) svakog priključka praćeni su detaljnom podelom prihvatljivih investicionih troškova, dostavljenom prema najmanje nivoom granularnosti prikazanom u Tabeli 4:
Tabela 4 Ukupni troškovi ulaganja (TC) za svaki priključak
Troškovi materijala i radova
Jedinica
Količina
Prosečna cena
Ukupni troškovi US
a
b
c=a*b
Naziv materijala / radova 1
Naziv materijala / radova 2
Naziv materijala / radova 3
…
Naziv materijala / radova n
Ukupno
Podaci iz Tabela 2, 3 i 4 se dalje koriste za izračunavanje neto troškova univerzalnog servisa povezanim sa obezbeđivanjem pristupa u skladu sa Tabelom 5.
Tabela 5 Izračunavanje granične vrednosti razumnog zahteva
Sažetak izveštaja
Min
Max
Procenjen CAPEX
NCUS access
Konekcija 1
Konekcija 2
Konekcija 3
…
Konekcija n
Ukupno
Izveštaj o neto troškovima obezbeđivanja pristupačne cene treba da sadrži informacije o neto troškovima obezbeđivanja pristupačne cene krajnjim korisnicima ili grupama krajnjih korisnika za poslovnu godinu za koju pružalac usluga traži nadoknadu. Izveštaj sadrži podatke o prosečnom broju socijalno ugroženih krajnjih korisnika na kraju meseca za relevantnu poslovnu godinu, komercijalnu mesečnu cenu koja predstavlja proverljivu troškovno orijentisanu tržišnu cenu minimalnog mesečnog tarifnog plana u tekućoj poslovnoj godini koji ispunjava zahteve kvaliteta usluga prema relevantnom podzakonskom aktu, čime se dobija kvantitativna procena neto troškova pružanja usluga univerzalnog servisa po pristupačnoj ceni. Izveštaj o neto troškovima po osnovu pružanja usluga po pristupačnoj ceni pružaoca usluga treba da ima format prikazan u Tabeli 6.
Tabela 6 Izveštaj o neto troškovima obezbeđivanja pristupačne cene
Obezbeđivanje posebnih mera za socijalno ugrožene krajnje korisnike
Jedinica
Prosečan broj socijalno ugroženih krajnjih korisnika na kraju meseca
Pristupačna mesečna cena
Komercijalna mesečna cena
Ukupni troškovi US
a
b
c
(c-b)*a
Usluga 1
Usluga 2
Usluga 3
…
Usluga n
Ukupno
Pružalac usluga treba da dostavi registar imovine koju pružalac usluga koristi za pružanje usluga univerzalnog servisa, a koji će se koristiti za verifikaciju obračuna cene investicije i cene kapitala pružaoca usluga. Registar imovine treba da bude usaglašen sa finansijskim izveštajima i treba da sadrži informacije kao što su bruto knjigovodstvena vrednost, akumulirana amortizacija, korisni vek trajanja, godina nabavke, neto knjigovodstvena vrednost, metod revalorizacije i revalorizacione vrednosti, ako je primenljivo. Na zahtev Regulatora, pružalac usluga treba da dostavi kompletnu listu imovine (ne samo imovinu koja se koristi za pružanje usluga univerzalnog servisa) u svrhu verifikacije.
Izveštaj o nematerijalnim koristima pružalac usluga treba da pripremi posebno za svaku nematerijalnu korist. U Izveštaju o nematerijalnim koristima treba detaljno opisati osnovne pretpostavke, kao i pristup koji je pružalac usluga odabrao. U nastavku su tabele za nematerijalne koristi:
Tabela 7 Izveštaj o nematerijalnim koristima: Korporativna reputacija (BV)
Opis
Jedinica
n
n+1
n+2
n+3
n+4
Ukupni troškovi marketinga
[RSDm]
a
Učešće vezano za marketing kompanije
[%]
b
Učešće vezano za krajnje korisnike
[%]
c
Vrednost korporativne reputacije
[RSDm]
d=(a*b)*c
-
-
-
-
Tabela 8 Izveštaj o nematerijalnim koristima: Sveprisutnost (BU)
Opis
Jedinica
n
n+1
n+2
n+3
n+4
Broj krajnjih korisnika koji su migrirali iz neprofitabilnih u profitabilna područja
[#]
a
Učešće migriranih krajnjih korisnika koji biraju pružaoca usluga
[%]
b
Prosečni profit po krajnjem korisniku u profitabilnom području
[RSD]
c
Inkrementalni profit od lojalnih krajnjih korisnika koji su migrirali
[RSD]
d=a*b*c
Gubitak od krajnjih korisnika u profitabilnim područjima – fiksne linije (bruto odliv)
[%]
e
Inkrementalni profit – 1. godina
[RSDm]
f
Inkrementalni profit – 2. godina
[RSDm]
g=f*(1-e)
Inkrementalni profit – 3. godina
[RSDm]
h=g*(1-e)
Inkrementalni profit – 4. godina
[RSDm]
i=h*(1-e)
Inkrementalni profit – 5. godina
[RSDm]
j=i*(1-e)
Ukupno
[RSDm]
k=f+g+h+i+j
Diskontna stopa
[%]
l
NSV efekta sveprisutnosti
[RSDm]
m=NVP (l;f;g;h;i;j)
Tabela 9 Izveštaj o nematerijalnim koristima: Efekat životnog ciklusa (LCE)
Opis
Jedinica
n
n+1
n+2
n+3
n+4
Krajnji korisnici koji migriraju od socijalnog programa do ekonomskih programa
[#]
f=a+b+c+d+e
-
-
-
-
-
Ekonomski program 1
[#]
a
Ekonomski program 2
[#]
b
Ekonomski program 3
[#]
c
Ekonomski program 4
[#]
d
Ekonomski program 5
[#]
e
Prosečni godišnji profit po krajnjem korisniku - ekonomski program 1
[RSD]
g
Prosečni godišnji profit po krajnjem korisniku - ekonomski program 2
[RSD]
h
Prosečni godišnji profit po krajnjem korisniku - ekonomski program 3
[RSD]
i
Prosečni godišnji profit po krajnjem korisniku - ekonomski program 4
[RSD]
j
Prosečni godišnji profit po krajnjem korisniku - ekonomski program 5
[RSD]
k
Ukupni inkrementalni profit
[RSD]
l=a*g+b*h+c*i+
+d*j+e*k
-
-
-
-
Gubitak krajnjih korisnika – fiksne linije (bruto odliv)
[%]
m
Inkrementalni profit – 1. godina
[RSDm]
n
-
-
-
-
Inkrementalni profit – 2. godina
[RSDm]
o=n*(1+m)
-
-
-
-
Inkrementalni profit – 3. godina
[RSDm]
p=o*(1+m)
-
-
-
-
Inkrementalni profit – 4. godina
[RSDm]
q=p*(1+m)
-
-
-
-
Inkrementalni profit – 5. godina
[RSDm]
r=q*(1+m)
-
-
-
-
Ukupno
[RSDm]
s=n+o+p+q+r
-
-
-
-
Diskontna stopa
[%]
t
NSV efekta životnog ciklusa
[RSDm]
U=NPV (t;n;o;p;q;r)
-
-
-
-
Tabela 10 Izveštaj o nematerijalnim koristima: Slanje pošte (BM)
Opis
Jedinica
n
n+1
n+2
n+3
n+4
Prosečan broj krajnjih korisnika – socijalna šema
[#]
a
Poštarina po računu
[RSD]
b
Broj računa poslatih krajnjim korisnicima
[#]
c
Učešće računa koji su uključivali oglase
[%]
d
Vrednost koristi slanja poštom
[RSDm]
e=a*(b*c)*d/1000000
U zavisnosti od dostupnosti podataka, pružalac usluga izuzetno može umesto traženog dokumenta za dokazivanje prekomernih neto troškova univerzalnog servisa dostaviti zamenski dokument ili zamenski set informacija, uz jasno navođenje koji dokument se zamenjuje i na koji način, pri čemu suština dostavljene dokumentacije i podataka mora biti minimalno ekvivalentna traženim informacijama, odnosno dostavljeni podaci od strane pružaoca usluga moraju imati uporedivu informacionu suštinu.
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.