Pravilnik o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla i načinu vršenja službene kontrole životinja pre i posle njihovog klanja

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način i postupak sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla i način vršenja službene kontrole životinja pre i posle njihovog klanja.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) oznaka zdravstvene ispravnosti jeste oznaka koja se izdaje u skladu sa Pravilnikom o obliku i sadržini žiga, odnosno potvrde o bezbednosti divljači za ishranu ljudi, kao i o načinu i postupku obeležavanja hrane životinjskog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 44/07) kojom se potvrđuje da je sprovedena službena kontrola u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
2. 2) službena kontrola hrane životinjskog porekla jeste svaki oblik kontrole hrane životinjskog porekla u proizvodnji i prometu koju ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: nadležni organ) ili organ ovlašćen u skladu sa posebnim propisom sprovodi radi potvrde usaglašenosti sa odredbama propisa kojima se uređuje veterinarstvo i bezbednost hrane.

Član 3

(1) Službena kontrola hrane životinjskog porekla sprovodi se u objektima koji posluju hranom životinjskog porekla koji su registrovani, odnosno odobreni u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

(2) Postupak službene kontrole hrane životinjskog porekla obuhvata:

1. 1) kontrolu dobre higijenske prakse i procedura vezanih za primenu načela koja su zasnovana na sistemu analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP);
2. 2) kontrolu svežeg mesa;
3. 3) kontrolu školjkaša i ostalih mekušaca;
4. 4) kontrolu proizvoda ribarstva;
5. 5) kontrolu sirovog mleka i mlečnih proizvoda.

Član 4

Prilikom sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla nadležnom organu se omogućava pristup zgradama, prostorijama, instalacijama i drugim elementima infrastrukture, kao i pristup svim dokumentima i podacima koji su u vezi sa poslovanjem hranom životinjskog porekla i pruža sva neophodna pomoć.

Član 5 Kontrola dobre higijenske prakse i NASSR-a

Kontrola dobre higijenske prakse sprovodi se na način da se proveri stalna i pravilna primene procedura koje se odnose na:

1. 1) informacije u vezi sa lancem hrane;
2. 2) izgled i održavanje prostorija i opreme;
3. 3) preoperativnu, operativnu i postoperativnu higijenu;
4. 4) ličnu higijenu zaposlenih;
5. 5) obuke po pitanju održavanja higijene i radnih procesa;
6. 6) kontrolu štetočina;
7. 7) kontrolu kvaliteta vode;
8. 8) kontrolu temperature;
9. 9) kontrolu hrane koja ulazi i izlazi iz objekta i kontrolu dokumentacije koja prati tu hranu.

Član 6

Kontrola NASSR-a sprovodi se na način da se proveri stalna i pravilna primena postupaka kojima se utvrđuje da hrana životinjskog porekla zadovoljava mikrobiološke kriterijume u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju opšti i posebni uslovi higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa, da se sa sporednim proizvodima životinjskog porekla postupa u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje način postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla i da su proizvodi i hrana životinjskog porekla u saglasnosti sa zahtevima koji se odnose na rezidue, zagađivače, zabranjene supstance i strana tela koja mogu predstavljati fizičke rizike.

Član 7

Prilikom sprovođenja kontrole dobre higijenske prakse i NASSR-a, a u zavisnosti od stepena procenjenog rizika utvrđenog na osnovu opasnosti po javno zdravlje, a kada je to moguće i po zdravlje životinja, procene dobrobiti životinja u objektima za klanje, vrste, kapaciteta i efikasnosti proizvodnih procesa i ranijih podataka, naročita pažnja obraća se na:

1. 1) utvrđivanje da li zaposleni i poslovi koje oni obavljaju u objektu u svim fazama proizvodnog procesa ispunjavaju propisane uslove higijene hrane;
2. 2) proveru odgovarajuće evidencije subjekta u poslovanju hranom;
3. 3) uzimanje uzoraka za laboratorijsku analizu u slučaju da je to neophodno;
4. 4) proveru podataka iz dokumenata i nalaza prethodnih kontrola.

Član 8 Kontrola svežeg mesa

Postupak kontrole svežeg mesa u objektima za klanje, objektima za rasecanje mesa i u objektima za obradu i rasecanje mesa divljači sastoji se od:

1. 1) provere podataka o lancu hrane;
2. 2) pregleda životinja pre klanja;
3. 3) provere dobrobiti životinja;
4. 4) pregleda životinja posle klanja;
5. 5) kontrole sporednih proizvoda životinjskog porekla i specifičnog rizičnog materijala;
6. 6) laboratorijskog ispitivanja.

Član 9

Provera podataka o lancu hrane iz člana 8. tačka 1) ovog pravilnika sastoji se od:

1. 1) provere i analize relevantnih informacija iz evidencije gazdinstva sa koga potiču životinje namenjene za klanje, uzimajući u obzir i dokumentovane rezultate te provere i analize tokom sprovođenja pregleda životinja pre i posle klanja;
2. 2) pregleda sertifikata i uverenja o zdravstvenom stanju, kao i nalaza veterinara koji vrši kontrolu na nivou primarne proizvodnje;
3. 3) provere i drugih dokumenata u cilju garantovanja zdravstvene ispravnosti hrane životinjskog porekla, kao što je primena integrisanih sistema, odnosno sertifikata treće nezavisne strane i provere životinja na koje se te dodatne mere odnose.

Član 10

(1) Ako se u toku provere podataka o lancu hrane utvrdi da za neku životinju ne postoje podaci o lancu hrane, ta životinja kolje se odvojeno od drugih životinja, a meso zaklane životinje zadržava se do dobijanja podataka o lancu hrane.

(2) Ako se u toku provere podataka o lancu hrane na osnovu evidencije na gazdinstvu utvrdi da postoje ograničenja vezana za kretanje životinja ili neusklađenost sa propisima koji se odnose na upotrebu veterinarskih lekova, odnosno ako se sa sigurnošću ne može utvrditi identitet životinje, takve životinje se ubijaju odvojeno od drugih životinja, a njihovo meso se proglašava nebezbednim za ishranu ljudi.

Član 11

(1) Pregled životinja pre klanja sprovodi se u roku od 24 časa od dopremanja životinja u objekat za klanje, a najkasnije 24 časa pre klanja.

(2) Pregledom životinje pre klanja utvrđuje se da li životinja ima znake koji ukazuju:

1. 1) da nisu poštovani propisani uslovi gajenja;
2. 2) na postojanje stanja koje bi moglo imati negativne posledice po zdravlje ljudi ili životinja, posebno na otkrivanje zoonoza i bolesti koje su određene zoosanitarnim kodeksom Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja – Office Internationall des Epizooties ( u daljem tekstu: OIE).

(3) U postupku pregleda životinja pre klanja sprovodi se i klinički pregled svih životinja koje je subjekt u poslovanju hranom odvojio od ostalih životinja.

(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana veterinarski inspektor može, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, da dozvoli da se pregled životinja pre klanja izvrši na gazdinstvu porekla životinja.

Član 12

(1) U slučaju prinudnog klanja izvan klanice, kao i u slučaju odstreljene divljači u objektu za klanje ili u objektu za obradu i rasecanje mesa divljači proverava se izjava koja prati trup životinje koju je izdao veterinar u skladu sa posebni propisom.

(2) Kada je pregled životinje pre klanja izvršen na gazdinstvu porekla životinje, u objektu za klanje se pregled pre klanja obavlja u obimu koji je potreban za proveru i evidenciju podataka.

Član 13

Provera dobrobiti životinja u postupku službene kontrole hrane životinjskog porekla sprovodi se proverom zaštite i dobrobiti životinja za vreme klanja i pri prevozu, u skladu sa propisom kojim se uređuje dobrobit životinja.

Član 14

(1) Posle klanja, trupovi, unutrašnji organi i prateći sporedni proizvodi životinjskog porekla podvrgavaju se pregledu.

(2) Pregled posle klanja obuhvata vizuelni pregled spoljašnjih površina, pregled trupa, unutrašnjih organa, odnosno sporednih proizvoda životinjskog porekla, a po potrebi i palpaciju i inciziju delova trupa, unutrašnjih organa i sporednih proizvoda.

(3) U slučaju prinudnog klanja, trup se, što je moguće pre, podvrgava pregledu.

Član 15

Kontrola sporednih proizvoda životinjskog porekla sprovodi se kontrolom uklanjanja, kategorizacije i odvajanja specifično rizičnog materijala i obeležavanja sporednih proizvoda životinjskog porekla, u skladu sa propisom kojim se uređuje način postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla.

Član 16

Radi postavljanja konačne dijagnoze ili otkrivanja bolesti, otkrivanja prisustva rezidua ili zagađivača u količini koja premašuje nivo utvrđen u skladu sa posebnim propisom, utvrđivanja usklađenosti sa mikrobiološkim kriterijumima ili otkrivanja drugih činilaca usled čijeg prisustva postoji potreba da se meso proglasi nebezbednim za ishranu ljudi ili da se ograniči njegova upotreba, sprovode se laboratorijska ispitivanja.

Član 17 Kontrola školjkaša i ostalih mekušaca

Kontrola školjkaša i ostalih mekušaca u proizvodnji i prometu sprovodi se vizuelnim pregledom, organoleptičkim i laboratorijskim ispitivanjem i pregledom dokumentacije kojom se potvrđuje poreklo i ispunjenost zahteva koji se odnose na higijenu hrane životinjskog porekla.

Član 18 Kontrola proizvoda ribarstva

Kontrola proizvoda ribarstva obuhvata:

1. 1) pregled dokumentacije kojom se potvrđuje poreklo i ispunjenost zahteva koji se odnose na higijenu hrane životinjskog porekla;
2. 2) organoleptičko ispitivanje na slučajnom uzorku u svim fazama proizvodnje, obrade i prerade;
3. 3) laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja nivoa ukupnog osnovnog eteričnog nitrogena i trimetilaminskog nitrogena;
4. 4) laboratorijsko ispitivanje na histamin metodom slučajnog uzorka;
5. 5) laboratorijsko ispitivanje nivoa rezidua i zagađivača;
6. 6) laboratorijsko ispitivanje mikrobioloških uslova;
7. 7) laboratorijsko ispitivanje metodom slučajnog uzorka na prisustvo parazita;
8. 8) laboratorijsko ispitivanje u slučaju sumnje na prisustvo drugih fizičkih rizika koji mogu imati uticaj na zdravlje ljudi.

Član 19

U postupku kontrole proizvoda ribarstva posebno se sprovodi kontrola otrovnih riba iz porodica Tetraodontidae, Molidae, Diodontidae i Canthigasteridae, kao i riba koje sadrže biotoksine, kao što je Ciguatera, odnosno druge toksine koji su opasni po zdravlje ljudi.

Član 20 Kontrola sirovog mleka i proizvoda od mleka

Kontrola sirovog mleka i proizvoda od mleka sprovodi se na gazdinstvima za proizvodnju mleka i u objektima za sakupljanje, obradu i preradu mleka i obuhvata:

1. 1) pregled dokumentacije kojom se potvrđuje poreklo i zdravstveni status životinja;
2. 2) proveru uslova uzgoja i držanja životinja;
3. 3) kontrolu upotrebe veterinarskih lekova;
4. 4) kontrolu higijenskih uslova objekata za obradu;
5. 5) kontrolu kvaliteta sirovog mleka, u skladu sa posebnim propisom.

Član 21

(1) U postupku sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla procenjuje se bezbednost hrane životinjskog porekla za ishranu ljudi.

(2) Hrana životinjskog porekla koja je bezbedna za ishranu ljudi označava se oznakom zdravstvene ispravnosti.

(3) Hrana životinjskog porekla koja nije bezbedna za ishranu označava se u skladu sa posebnim propisom, ako:

1. 1) potiče od životinja koje nisu bile podvrgnute pregledu pre klanja, osim ako se radi o odstreljenoj divljači;
2. 2) potiče od životinja čiji unutrašnji organi i sporedni proizvodi nisu bili podvrgnuti pregledu posle klanja;
3. 3) potiče od životinja uginulih pre klanja, mrtvorođenih, nerođenih ili zaklanih u starosti mlađoj od sedam dana;
4. 4) meso potiče sa mesta ubodnih rana;
5. 5) potiče od životinja obolelih od zaraznih bolesti koje su određene zoosanitarninm kodeksom OIE;
6. 6) potiče od životinja obolelih od generalizovanih bolesti kao što su septikemija, pijemija, toksemija ili viremija;
7. 7) nije u skladu s mikrobiološkim kriterijumima;
8. 8) pokazuje znake invazije parazitima;
9. 9) sadrži rezidue ili zagađivače u količinama većim od propisanih;
10. 10) potiče od životinja ili trupova koji sadrže ostatke zabranjenih materija ili od životinja koje su bile lečene zabranjenim materijama;
11. 11) su bubrezi i jetra od životinja starijih od dve godine sa područja na kome je sistematskim praćenjem prisustva štetnih materija i rezidua utvrđeno prisustvo teških metala u životnoj sredini;
12. 12) potiče od mesa koje je bilo nepropisno tretirano sredstvima za dekontaminaciju;
13. 13) potiče od mesa koje je bilo nepropisno tretirano jonizirajućim zračenjem ili UV zracima;
14. 14) sadrži strana tela, osim kod odstreljene divljači;
15. 15) sadrži povećan nivo radioaktivnosti;
16. 16) pokazuje patoanatomske promene, anomalije u konzistenciji, nedovoljno iskrvarenje (osim kod odstreljene divljači) ili organoleptičke promene, a naročito intenzivan miris polnih karakteristika;
17. 17) potiče od iscrpljene i mršave životinje;
18. 18) potiče od mesa koje sadrži specifični rizični materijal, osim u slučajevima predviđenim posebnim propisom;
19. 19) je prljava ili sadrži fekalna ili druga zagađenja;
20. 20) sadrži krv, koja zbog zdravstvenog stanja životinje od koje potiče ili kontaminacije tokom procesa klanja, može predstavljati opasnost za zdravlje ljudi ili zdravlje životinja;
21. 21) predstavlja rizik za zdravlje ljudi ili zdravlje životinja iz drugih razloga.

Član 22

Prilikom sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla preduzimaju se mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Član 23 Službena kontrola životinja pre i posle klanja

Službena kontrola kopitara, goveda, ovaca, koza, svinja, živine, gajene divljači i lagomorfa pre klanja u objektu za klanje vrši se na sledeći način:

1. 1) proverom identiteta životinje;
2. 2) proverom dokumentacije;
3. 3) pregledom kojim se proverava usaglašenost sa propisima o dobrobiti životinja i da li životinje pokazuju znake bolesti koja bi mogla štetno uticati na zdravlje ljudi ili životinja.

Član 24

(1) Službena kontrola svinja, živine, gajene divljači i lagomorfa pre klanja na gazdinstvu porekla vrši se na sledeći način:

1. 1) kontrolom evidencije i dokumentacije na gazdinstvu uključujući i podatke o lancu hrane;
2. 2) pregledom životinja radi utvrđivanja:

(1) da li postoji oboljenje koje se može preneti na druge životinje ili ljude rukovanjem ili upotrebom mesa,

(2) da li ponašanje životinja pojedinačno ili u grupi ukazuje na mogućnost pojave bolesti;

(3) znaka poremećaja u opštem ponašanju ili znaka bolesti, zbog kojih bi meso moglo da bude nebezbedno za ishranu ljudi;

(4) da li postoje dokazi ili razlozi za sumnju da životinje sadrže rezidue u količinama koje premašuju propisani nivo ili rezidue zabranjenih supstanci.

(6) Posle izvršenog pregleda pre klanja na gazdinstvu porekla, svinje se direktno šalju na klanje bez mešanja sa drugim svinjama.

Član 25

(1) Kada se u postupku službene kontrole živine pre klanja utvrdi pojava kliničkih simptoma bolesti, takva živina se ne kolje za ishranu ljudi.

(2) Živina iz stava 1. ovog člana može se zaklati na liniji klanja na kraju procesa klanja, ako se preduzmu preventivne mere kako bi se izbegla opasnost od širenja patogenih mikroorganizama i ako se odmah po završetku klanja oprema i prostorije očiste i dezinfikuju.

Član 26

Pregled pre klanja živine koja se uzgaja za proizvodnju masne jetre i živine sa odloženom evisceracijom koja je zaklana na gazdinstvu porekla vrši se na način propisan u članu 24. ovog pravilnika.

Član 27

(1) Službena kontrola svinja, živine, gajene divljači i lagomorfa čije klanje se ne izvrši u roku od tri dana od dana izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju, a koje nisu napuštale gazdinstvo sa koga potiču, vrši se na način da se pregled pre klanja tih životinja ponovi, a novo uverenje o zdravstvenom stanju izdaje se u skladu sa posebnim propisom.

(2) Službena kontrola životinja iz stava 1. ovog člana čije klanje se ne izvrši u roku od tri dana od dana izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju, a koje su upućene na klanje ili se već nalaze u objektu za klanje vrši se na način da se prethodno utvrde razlozi zbog kojih klanje nije izvršeno i da se ponovo izvrši pregled pre klanja.

Član 28

Službena kontrola posle klanja goveda mlađih od šest nedelja vrši se na sledeći način:

1. 1) vizuelnim pregledom glave i vrata zarezivanjem i pregledom retrofaringealnih limfnih čvorova (Lnn.retropharygealis), pregledom usne šupljine i ždrela i palpacijom jezika;
2. 2) vizuelnim pregledom pluća, dušnika i jednjaka, palpacijom pluća, zarezivanjem i pregledom bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. bifurcationes, eparteriales et mediastinales), pri čemu se dušnik i glavni ogranci bronhija otvaraju po dužini, a donja trećina pluća zareže vertikalno u odnosu na glavnu osu (ovi rezovi nisu potrebni ako pluća nisu namenjena za ishranu ljudi);
3. 3) vizuelnim pregledom srčane maramice i srca, pri čemu se srce zareže uzdužno kako bi se otvorile srčane komore i zarezala srčana pregrada;
4. 4) vizuelnim pregledom dijafragme;
5. 5) vizuelnim pregledom jetre, limfnih čvorova jetre i pankreasa (Lnn.portales) palpacijom prema potrebi, zarezivanjem jetre i njenih limfnih čvorova;
6. 6) vizuelnim pregledom želudačano-crevnog trakta, mezenterijuma, limfnih čvorova oko želuca i mezenterijuma (Lnn.gastrici,et mesenterici), palpacijom i, prema potrebi, zarezivanjem limfnih čvorova oko želuca i mezenterijuma;
7. 7) vizuelnim pregledom i, prema potrebi, palpacijom slezine;
8. 8) vizuelnim pregledom bubrega i, prema potrebi, zarezivanjem bubrega i pripadajućih limfnih čvorova (Lnn.renales);
9. 9) vizuelnim pregledom porebrice i potrbušine;
10. 10) vizuelnim pregledom i palpacijom područja oko pupka i zglobova i, prema potrebi, zarezivanjem područja oko pupka i otvaranjem zglobova i pregledom sinovijalne tečnosti.

Član 29

(1) Službena kontrola posle klanja goveda starijih od šest nedelja, ovaca, koza svinja i kopitara vrši se na sledeći način:

1. 1) vizuelnim pregledom glave i vrata zarezivanjem i pregledom mandibularnih, retrofaringealnih i parotidnih limfnih čvorova (Lnn. retrophyryngeialis, mandibularesi et parotidei), pregledom spoljašnjih mišića za žvakanje (m. maseter) na kojima se naprave dva reza paralelno s donjom vilicom, kao i pregledom unutrašnjih mišića za žvakanje (m. pterigoideus) koji se zarežu jednim rezom, vizuelnim pregledom i palpacijom jezika koji se mora osloboditi da bi se mogao obaviti detaljan vizuelni pregled usne šupljine i ždrela i vilica koje treba palpirati i uklanjanjem krajnika;
2. 2) vizuelnim pregledom dušnika i jednjaka, vizuelnim pregledom i palpacijom pluća, zarezivanjem i pregledom bronhijalnih i medijastinalnih limfnih čvorova (Lnn. bifurcationes,epateriales et mediastinales), pri čemu se dušnik i glavni ogranci bronhija otvaraju po dužini, a donja trećina pluća zareže vertikalno u odnosu na glavnu osu (ovi rezovi nisu potrebni ako pluća nisu namenjena za ishranu ljudi);
3. 3) vizuelnim pregledom srčane maramice i srca, pri čemu se srce zareže uzdužno kako bi se otvorile srčane komore i zarezala srčana pregrada;
4. 4) vizuelnim pregledom dijafragme;
5. 5) vizuelnim pregledom i palpacijom jetre, limfnih čvorova jetre i pankreasa (Lnn. portales), zarezivanjem na unutrašnjoj strani jetre i baze kaudalnog režnja – špigelovog režnja kako bi se pregledali žučni kanali;
6. 6) vizuelnim pregledom želudačno-crevnog trakta, mezenterijuma, limfnih čvorova oko želuca i mezenterijuma (Lnn. gastrici, et mesenterici), palpacijom i, prema potrebi, zarezivanjem limfnih čvorova oko želuca i mezenterijuma;
7. 7) vizuelnim pregledom i, prema potrebi, palpacijom slezine;
8. 8) vizuelnim pregledom bubrega i, prema potrebi, zarezivanjem bubrega i pripadajućih limfnih čvorova (Lnn. renales);
9. 9) vizuelnim pregledom porebrice i potrbušine;
10. 10) vizuelnim pregledom polnih organa (osim penisa ako je već uklonjen);
11. 11) vizuelnim pregledom i, prema potrebi, palpacijom i zarezivanjem vimena i pripadajućih limfnih čvorova (Lnn. supramamarii), a kod krava otvaranjem svake polovine vimena dugim dubokim rezom do cisterne (sinus lactiferes) i zarezivanjem limfnih čvorova vimena, osim ako vime nije namenjeno za ishranu ljudi.

(2) Službena kontrola posle klanja sivih i belih konja vrši se i ispitivanjem na melanozu i melanome pregledom mišića i limfnih čvorova (Lnn. subhromboidei), pregledom plećke ispod lopatične hrskavice nakon što se olabave vezivni mišići jedne plećke i otvaranjem bubrega rezom kroz celi bubreg i pregledom bubrega.

(3) Na osnovu epidemioloških i drugih podataka sa gazdinstva za tovne svinje koje su od odbijanja od sisanja držane u kontrolisanim uslovima smeštaja u okviru integrisanih sistema proizvodnje službena kontrola posle klanja može se vršiti samo vizualnim pregledom trupova i unutrašnjih organa.

Član 30

(1) Službena kontrola živine posle klanja vrši se na sledeći način:

1. 1) dnevnim pregledom unutrašnjih organa i telesnih šupljina na reprezentativnom uzorku živine;
2. 2) detaljnim pregledom na slučajnom uzorku delova živine ili celih trupova koji su posle pregleda posle klanja proglašeni nebezbednim za ishranu ljudi, pri čemu se uzorak uzima slučajnim izborom iz svake proizvodne serije živine istog porekla;
3. 3) dodatnim pregledima koji su potrebni kada postoji razlog za sumnju da je meso zaklane živine nebezbedno za ishranu ljudi.

(2) Kada je na gazdinstvu porekla živine došlo do odlaganja vađenja iznutrice živine koja se uzgaja za proizvodnju pašteta (foie gras), pregled posle klanja obuhvata i kontrolu uverenja o zdravstvenoj ispravnosti za živinu, a kada se zaklana živina prevozi direktno sa gazdinstva u objekat za rasecanje, pregled posle klanja vrši se u objektu za rasecanje.

Član 31

(1) Službena kontrola divljači posle klanja vrši se na sledeći način:

1. 1) vizuelnim pregledom trupa, njegovih šupljina i, prema potrebi, organa kako bi se otkrile sve anomalije koje nisu rezultat lova i utvrdilo da je smrt uzrokovana lovom, a ne drugim razlozima, a ako se ta ocena ne može doneti samo na osnovu vizuelnog pregleda, obavljaju se i laboratorijska ispitivanja;
2. 2) ispitivanjem organoleptičkih anomalija;
3. 3) palpacijom organa;
4. 4) u slučaju da postoje ozbiljni razlozi za sumnju na prisustvo rezidua ili zagađivača, uključujući i zagađivače iz prirodne sredine, uzimaju se uzorci i sprovode laboratorijska ispitivanja;
5. 5) otkrivanjem simptoma koji ukazuju da meso predstavlja opasnost za zdravlje ljudi, i to:

(1) neuobičajenog ponašanja ili poremećaja opšteg stanja žive životinje na koje je ukazao lovac,

(2) generalne prisutnosti tumora ili apscesa na različitim unutrašnjim organima ili mišićima,

(3) artritisa, orhitisa, patoloških promena na jetri ili slezini, upale creva ili područja oko pupka,

(4) prisustva stranih tela koja nisu rezultat lova, u telesnim šupljinama, želucu ili crevima ili u mokraći, ukoliko je vidljiva promena u boji porebrice i potrbušine (ako postoje navedeni unutrašnji organi),

(5) prisustva parazita,

(6) stvaranja velikih količina gasova u želudačano-crevnom traktu uz promenu boje unutrašnjih organa (ako ti organi postoje),

(7) anomalija u pogledu boje, konzistencije ili mirisa mišićnog tkiva i organa,

(8) starih otvorenih preloma,

(9) neuhranjenosti i/ili opštih, odnosno lokalizovanih edema,

(10) svežeg srašćivanja uz porebricu i potrbušinu,

(11) drugih vidljivih raširenih promena, kao što je raspadanje;

1. 6) rasecanjem po dužini, kičmenog dela i glave, na zahtev veterinarskog inspektora.

Član 32

(1) Službena kontrola posle odstrela sitne divljači kod koje nije obavljena evisceracija odmah nakon odstrela vrši se na reprezentativnom uzorku životinja iz istog izvora.

(2) Ako se u toku službene kontrole iz stava 1. ovog člana utvrdi da postoji bolest koja je prenosiva na čoveka ili bilo koji simptom koje ukazuje da meso predstavlja opasnost za zdravlje ljudi, neophodno je da se izvrši pregled na čitavoj grupi odstreljenih životinja kako bi se procenilo da li je meso bezbedno za ishranu ljudi ili je neophodno svaku odstreljenu životinju posebno ispitati, a po potrebi i izvršiti laboratorijska ispitivanja.

Član 33

(1) Službena kontrola gajene divljači posle klanja sprovodi se palpacijom i, ako se proceni da je to potrebno, zarezivanjem onih delova životinje kod kojih je došlo do bilo kakvih promena ili koji su sumnjivi iz bilo kog drugog razloga.

(2) U zavisnosti od vrste gajene divljači službena kontrola posle klanja vrši se kao i za domaće životinje odgovarajuće vrste, na način propisan ovim pravilnikom.

(3) Ako je klanje gajene divljači izvršeno na gazdinstvu porekla divljači, pregled posle klanja u klanici obuhvata proveru uverenja o zdravstvenoj ispravnosti za životinje čije je klanje izvršeno na gazdinstvu porekla.

Član 34 Službena kontrola životinja pre i posle klanja u slučaju određenih zaraznih bolesti

U slučaju transmisivne spongiformne encefalopatije (TSE) službena kontrola posle klanja sprovodi se u skladu sa merama za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje ove zarazne bolesti.

Član 35

(1) U slučaju cisticerkoze službena kontrola posle klanja goveda starijih od šest nedelja i svinja obuhvata zarezivanje mišića za žvakanje, osim ako se primenjuje poseban serološki test ili ako goveda potiču sa gazdinstva za koje je potvrđeno da je slobodno od ove zarazne bolesti.

(2) Meso zaraženo cisticerkozom nije bezbedno za ishranu ljudi, osim delova životinje koji nisu zaraženi i koji se podvrgavaju osposobljavanju hladnim tretmanom, posle čega se mogu se proglasiti bezbednim za ishranu ljudi.

Član 36

Prestao je da važi (vidi član 14. Pravilnika 48/2022-85)

Član 37

U slučaju sakagije službena kontrola vrši se kod kopitara pregledom sluznice dušnika, grkljana, nosnih šupljina, sinusa i njihovih šupljina, a na način da se glava raspolovi po sredini i izreže nosna pregrada, a meso konja kod kojih je dijagnostikovana sakagija proglašava se nebezbednim za ishranu ljudi.

Član 38

(1) U slučaju tuberkuloze službena kontrola vrši se kod životinja koje su pokazale pozitivnu ili sumnjivu reakciju na tuberkulin ili kod kojih postoji sumnja na zarazu i te životinje kolju se odvojeno na način da se preduzmu mere zaštite i spreči kontaminacija drugih trupova, linije klanja i zaposlenih u objektu za klanje.

(2) Meso životinja kod kojih su pregledom posle klanja otkrivene primarne tuberkulozne promene na većem broju organa ili delova trupa proglašava se nebezbednim za ishranu ljudi, a ako je tuberkulozna promena otkrivena u limfnim čvorovima samo jednog organa ili dela trupa, onda se samo zaraženi organ ili deo trupa i pripadajući limfni čvorovi proglašavaju nebezbednim za ishranu ljudi.

Član 39

(1) U slučaju bruceloze službena kontrola vrši se kod životinja koje su pokazale pozitivnu ili sumnjivu reakciju na test na brucelozu ili kod koji postoji sumnja na zarazu i te životinje kolju se odvojeno na način da se preduzmu mere zaštite i spreči kontaminacija drugih trupova, linije klanja i zaposlenih u objektu za klanje.

(2) Meso životinja kod kojih se pregledom posle klanja otkriju promene koje ukazuju na akutnu infekciju brucelozom proglašava se nebezbednim za ishranu ljudi.

(3) Ako životinje pokazuju pozitivnu ili sumnjivu reakciju na test na brucelozu, njihovo vime, genitalni trakt i krv se proglašavaju nebezbednim za ishranu ljudi, čak i ako se na liniji klanja ne otkriju nikakve promene.

Član 40

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda i kontrole životinja pre klanja i proizvoda životinjskog porekla („Službeni list SFRJ”, broj 68/89, „Službeni list SCG”, broj 10/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 44/07, 91/09, 14/10 i 68/10), osim odredaba koje se odnose na pregled jaja i proizvoda od jaja, pregled meda i evidencije o pregledu životinja pre klanja i proizvoda životinjskog porekla.

Član 41

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. juna 2011. godine.

(2) Broj 110-00-00303/2010-09

(3) U Beogradu, 21. decembra 2010. godine

(4) Ministar,

(5) dr Saša Dragin, s.r.