Pravilnik · Istraživanje nesreća u saobraćaju, transportna zajednica
21 član. Prečišćen tekst, objavljen u: 50/2016.
Donet na osnovu: Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Zakon o Vladi.
Ovim pravilnikom se bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda u pomorskoj plovidbi, kao i način praćenja primene bezbednosnih preporuka.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na istraživanje ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u unutrašnjoj plovidbi, osim odredbi koje se odnose na obaveštavanje i unos podataka u Evropsku informacionu platformu za pomorske nesreće (European Marine Casualty Information Platform – u daljem tekstu: EMCIP).
(1) Radi izbegavanja kašnjenja u pokretanju bezbednosne istrage posle prijema obaveštenja o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći ili pomorskoj nezgodi (u daljem tekstu: nesreće u pomorskoj plovidbi), donosi se plan pripravnosti.
(2) Prijem obaveštenja o nesrećama u pomorskoj plovidbi mora biti obezbeđen 24 časa dnevno.
(1) Organi i organizacije, pomorske kompanije, zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje i drugi članovi posade broda, lica koja su učestvovala u nesreći u pomorskoj plovidbi, kao i sva druga fizička i pravna lica koja imaju saznanja o takvoj nesreći, bez odlaganja obaveštavaju Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar).
(2) Obaveštenje o nesreći u pomorskoj plovidbi podnosi se telefonom, elektronskom poštom ili na drugi pogodan način, a primljena obaveštenja se evidentiraju.
(3) Obaveštenje iz stava 2. ovog člana, u zavisnosti od podataka kojim raspolaže pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o podnosiocu obaveštenja, podatke za kontakt, podatke o datumu i vremenu obaveštenja, imenu i zastavi broda, IMO broju broda, vremenu i datumu nesreće u pomorskoj plovidbi, podatke o mestu nesreće, vrsti nesreće, podatke o trenutnoj poziciji broda, smeru plovidbe i/ili luci uplovljenja, podatke o broju članova posade, teretu i/ili o broju putnika, podatke o broju ozbiljno povređenih, poginulih i/ili nestalih, podatke o oštećenjima broda ili proceni oštećenja, podatke o zagađenju mora ili proceni zagađenja, procenu opasnosti od mogućeg nastupanja posledica nesreće u pomorskoj plovidbi po ljude, imovinu i okolinu, kao i podatke o ostalim brodovima koji su učestvovali u nesreći u pomorskoj plovidbi.
(4) Podaci iz stava 3. ovog člana, koji nisu bili raspoloživi u momentu dostavljanja obaveštenja, dostavljaju se naknadno, u najkraćem roku po njihovom saznanju, kao i sve druge poznate informacije koje se odnose na nesreće u pomorskoj plovidbi.
(1) Po prijemu obaveštenja o nesreći u pomorskoj plovidbi, u slučaju vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće, u najkraćem mogućem roku pokreće se bezbednosna istraga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje istraživanje nesreća u saobraćaju.
(2) U slučaju ozbiljne pomorske nesreće, u najkraćem mogućem roku pokreće se postupak prethodne procene o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage, na osnovu koje se donosi odluka o pokretanju bezbednosne istrage.
(1) U postupku prethodne procene iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika, preduzimaju se neophodne mere da se izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju, nedostatke i oštećenja broda, podatke o zagađenju životne sredine, pregled svih događaja, određivanje vremena kad se dogodila ozbiljna pomorska nesreća, spisak lica koja su bila ukrcana na brodu koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi, kao i vrstu nesreće.
(2) Pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage ozbiljne pomorske nesreće uzimaju se u obzir zaključci do kojih može dovesti bezbednosna istraga u cilju sprečavanja budućih nesreća, javni profil nesreće, prepoznatljivost nesreće, moguće nastupanje posledica nesreće, obim raspoloživih i predviđenih sredstava u slučaju protivrečnih prioriteta, obim zaostataka u istraživanju nesreća, rizici povezani sa nesprovođenjem istrage, teške telesne povrede koje su zadobili članovi posade i putnici na brodu, zagađenja ekološki osetljivih područja, eventualna oštećenja konstrukcije broda, kao i da li može doći do prekida glavne lučke operacije.
(1) U slučaju pomorske nezgode, pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage, obavlja se procena o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage pri čemu se uzima u obzir težina pomorske nezgode, vrsta broda i tereta na njemu, kao i mogućnost da rezultati bezbednosne istrage mogu uticati na sprečavanje pomorskih nezgoda.
(2) Posle donošenja odluke o istraživanju ozbiljne pomorske nesreće ili pomorske nezgode istraga se sprovodi u najkraćem mogućem roku, kao u slučaju vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće.
(3) Ako se donese odluka da se sprovodi bezbednosna istraga, preduzimaju se hitne mere kako bi se omogućilo očuvanje dokaza.
(1) Bezbednosna istraga pokreće se pismenom odlukom.
(2) Odlukom o pokretanju bezbednosne istrage obrazuje se radna grupa, kojom rukovodi glavni istražitelj u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: glavni istražitelj), koji utvrđuje obim, smernice i vremenski raspored bezbednosne istrage.
(3) Pored podataka iz stava 2. ovog člana, odluka o pokretanju bezbednosne istrage sadrži sledeće podatke: broj bezbednosne istrage, datum pokretanja bezbednosne istrage, ime broda, zastavu broda, IMO broj broda, datum i mesto, odnosno poziciju nesreće ili nezgode, vrstu nesreće ili nezgode, kratak opis nesreće ili nezgode, podatke o drugim brodovima koji su učestvovali u nesreći ili nezgodi, uputstvo o izveštavanju Evropske agencije za bezbednost pomorskog saobraćaja (EMSA), u skladu sa unosom podataka u EMCIP, kao i uputstvo o obaveštavanju bitno zainteresovane države o pokrenutoj bezbednosnoj istrazi.
(4) Ako je odluka o pokretanju bezbednosne istrage doneta po prethodnoj proceni o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage, pored podataka iz stava 3. ovog člana, u odluku se unose i podaci o preduzetim radnjama i aktivnostima, dokumentaciji i materijalnim dokazima prikupljenim tokom procene, koji se smatraju delom te bezbednosne istrage.
Obaveštenje o pokretanju bezbednosne istrage objavljuje se na internet stranici Centra i sadrži podatke o broju bezbednosne istrage, datumu pokretanja, imenu broda, zastavi broda, datumu i mestu, odnosno poziciji nesreće ili nezgode, vrsti pomorske nesreće ili nezgode i ostalim brodovima koji su učestvovali u nesreći ili nezgodi, kao i kratak opis nesreće ili nezgode.
(1) Ako se na osnovu izvršene prethodne procene odluči da se ne pokrene istraživanje ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nezgode, donosi se pismena odluka da se ne pokrene bezbednosna istraga, kojom će se obrazložiti razlozi takve odluke.
(2) Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime broda, zastavu broda, IMO broj broda, vreme, datum i mesto nesreće u pomorskoj plovidbi, vrstu pomorske nesreće i nezgode, kratak opis nesreće ili nezgode, podatke o ostalim brodovima koji su učestvovali u nesreći u pomorskoj plovidbi, podatke o sprovedenom postupku prethodne procene (samo za ozbiljne nesreće), razlog i obrazloženje nepokretanja bezbednosne istrage, uputstvo o evidentiranju nesreće ili nezgode i unosu podataka o pomorskim nesrećama i nezgodama u Srpsku informacionu platformu za nesreće u pomorskoj plovidbi (SMCIP) i uputstvo o evidentiranju nesreća i nezgoda u skladu sa unosom podataka o nesrećama u pomorskoj plovidbi u EMSIR.
(3) Odluka da se ne pokrene bezbednosna istraga se ne objavljuje, osim u slučaju nepokretanja istrage ozbiljne pomorske nesreće, kada se uz odluku o nepokretanju istrage objavljuju i razlozi nepokretanja bezbednosne istrage.
(4) Odluka o nepokretanju istrage se poništava i istraživanje se pokreće, ako se proceni da okolnosti drugog istraživanja ukazuju da bi nesreća mogla biti deo niza nesreća u pomorskoj plovidbi.
(1) Centar u saradnji sa drugim nadležnim organima razvija strategiju u vezi sa obimom, smernicama i vremenskim rasporedom bezbednosne istrage. Centar tokom cele bezbednosne istrage prikuplja i štiti dokaze u svrhu istrage.
(2) Postupak bezbednosne istrage sprovodi se tako da se isključi neizvesnost i dvosmislenost i omogući donošenje pravilne ocene o uzrocima nesreće u pomorskoj plovidbi.
(1) Radna grupa kojom rukovodi glavni istražitelj prikuplja dokaze u najkraćem roku.
(2) Glavni istražitelj obezbeđuje da nijedan brod koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi ne bude isključen iz plovidbe duže nego što je to neophodno radi prikupljanja dokaza.
(3) U početnoj fazi bezbednosne istrage, istražitelji prikupljaju dokaze koji pomažu u razumevanju nesreće u pomorskoj plovidbi i utvrđivanju njenih uzroka, imajući u vidu obim istrage.
(4) Osim podataka koji se prikupe u početnoj fazi istrage, prikupljaju se i odgovarajući osnovni i referentni podaci, što uključuje dokaze ili podatke koje sadrži sistem nadzora, sistem upravljanja plovidbom, kao i podatke kojim raspolaže pomorska uprava, služba spašavanja, pomorska kompanija i brod koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi.
(1) Istražitelj po potrebi proverava i baze podataka, uključujući baze podataka EMCIP i druge izvore informacija, radi utvrđivanja bezbednosnih pitanja koja mogu biti značajna za nesreću u pomorskoj plovidbi koja se istražuje i obilazi mesto nesreće i/ili događaja radi prikupljanja izvornih dokaza i početne ocene nesreće ili nezgode.
(2) Ako nije moguće da se obezbedi mesto nesreće, pribavlja se relevantna dokumentacija o nesreći – fotografije, audiovizuelni zapisi, skice ili druga sredstva, radi prikupljanja važnih dokaza, a po potrebi i naknadne rekonstrukcije događaja.
(3) Ako je na brodu koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi ugrađen Sistem zapisivanja podataka o plovidbi, odnosno zapisivač podataka o putovanju (VDR), istražitelj pribavlja i čuva informacije zabeležene na njemu. Posebno se preduzimaju preventivne mere kojima se obezbeđuje čuvanje podataka VDR-a, da bi se sprečilo novo zapisivanje preko tih podataka, prikupljaju se važne informacije iz elektronskih izvora, na brodu i na kopnu i pregledaju se relevantni dokumenti i podaci po redu koji se smatra prioritetnim.
(1) Istražitelj vodi razgovore sa dostupnim svedocima čije iskaze smatra važnim i pravi plan razgovora.
(2) Potencijalni svedoci su lica koja su učestvovala u nesreći u pomorskoj plovidbi i u njenim posledicama, ili koja su videla nesreću, lica koja učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći, zaposleni u pomorskoj kompaniji, zaposleni u lukama, projektanti, stručnjaci za tehničke popravke i dr.
(3) Ako nije moguće razgovarati direktno sa svedocima, preduzimaju se mere za pribavljanje dokaza na drugi način.
(4) Informacije se proveravaju ako je to moguće i pribavljaju se dodatna dokazna sredstva u slučaju protivrečnih iskaza između svedoka.
(1) Radi obavljanja naučnog istraživanja, inspekcijskog pregleda ili ispitivanja na kopnu, po potrebi se obezbeđuju određeni dokazi. Pre uklanjanja dokaza sa mesta nesreće u pomorskoj plovidbi, dokazi se fotografišu na licu mesta i štite se odgovarajućim merama opreza.
(2) Glavni istražitelj, ako oceni da je potrebno za deo bezbednosne istrage, traži specijalističko ispitivanje, posebno tehničko ispitivanje broda, kao i različitih sastava i opreme na brodu, koje obavljaju odgovarajući stručnjaci.
(1) Izveštaji o istrazi, bezbednosne preporuke i izjave učesnika u nesreći u pomorskoj plovidbi čuvaju se trajno.
(2) Dokumente o pregledu broda i druge odgovarajuće dokumente koji se u postupku istraživanja dobiju od države zastave broda, vlasnika, brodara, klasifikacionih društava, pomorskih kompanija ili drugih nadležnih organa vraćaju se licu, instituciji ili državi od kojih su primljeni u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnog izveštaja o istrazi.
(3) Ostala dokumentacija čuva se najmanje deset godina posle brisanja broda iz upisnika brodova Republike Srbije, o čemu se podaci pribavljaju od ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno nadležne lučke kapetanije.
Istražitelj koji vodi istragu, prema potrebi u saradnji sa drugim nadležnim organima, analizira prikupljene dokaze i podatke radi utvrđivanja uzroka nesreće u pomorskoj plovidbi.
(1) Bezbednosne preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, kao i nadležnim organima i organizacijama, radi preduzimanja potrebnih mera u cilju njihovog sprovođenja.
(2) Bezbednosna preporuka treba da bude potrebna, delotvorna, izvršiva, primerena, ciljana, navedena na jasan, sažet i direktan način, definisana tako da može biti osnova za korektivne planove, sa naglaskom na bezbednosne nedostatke koje treba rešiti.
(3) Bezbednosne preporuke se evidentiraju i vodi se statistika o njihovom sprovođenju, pri čemu se uzimaju u obzir i izrečene kazne po podnetim prijavama za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja pravnih i fizičkih lica po izdatim bezbednosnim preporukama i nedostavljanja izveštaja o preduzetim merama.
(4) Po potrebi se preduzimaju i druge adekvatne preventivne mere koje se radi primene bezbednosnih preporuka upućuju stranama na koje se odnose, nadležnim organima i organizacijama.
Upozorenje radi uzbunjivanja se izdaje kada je to potrebno zbog okolnosti slučaja radi sprovođenja hitnih mera u cilju sprečavanja opasnosti od novih nesreća u pomorskoj plovidbi i obaveštenja o tome dostavljaju se svim privrednim i drugim subjektima pomorskog saobraćaja, kao i ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Ovaj pravilnik je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima Uredbe Komisije broj 1286/2011 od 9. decembra 2011. o donošenju opšte metodologije za istraživanje nesreća i nezgoda, usvojene u skladu sa članom 5. stav 4. Direktive 2009/18/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.
(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
(2) Broj 110-00-45/2016-06
(3) U Beogradu, 26. maja 2016. godine
(4) Ministar,
(5) prof. dr Zorana Mihajlović, s.r.
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.