Pravilnik · Kultura, umetnost i javno informisanje
3 člana. Prečišćen tekst, objavljen u: 11/2017.
Donet na osnovu: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
(1) Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program Škole za muzičke talente u Ćupriji.
(2) Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o planu i programu muzičkog obrazovanja i vaspitanja dece i omladine sa izrazitim muzičkim sposobnostima („Službeni glasnik SRS – Prosvetni glasnik”, broj 2/90).
(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Prosvetnom glasniku”.
(2) Broj 110-00-256/2017-04
(3) U Beogradu, 27. novembra 2017. godine
(4) Ministar,
(5) Mladen Šarčević, s.r.
UVOD
Škola za muzičke talente u Ćupriji (u nastavku teksta Škola) jedina u Republici Srbiji ostvaruje određeni program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog kulturnog, prosvetnog i istorijskog značaja. Osnovana je 1973. godine po uzoru na Centralnu muzičku školu u Moskvi i školu Menjuhin u Londonu. U Školi se istovremeno stiče osnovno i srednje, opšte i muzičko obrazovanje i vaspitanje u uslovima školskog i domskog smeštaja, po jedinstvenom nastavnom planu i programu. Školu pohađaju učenici različitog uzrasta od šest do 18 godina iz svih krajeva Republike Srbije. Ukoliko postoji potreba Škola može da realizuje i pripremni program namenjen deci od šest i sedam godina sa ciljem razvijanja motoričkih i slušnih sposobnosti, odnosno kao vid pripreme za polaganje prijemnog ispita i dalje školovanje u ovoj Školi.
Cilj i zadatak
Osnovni cilj i zadatak Škole je da prati i otkrije izrazito muzički nadarenu decu i da ih po posebnom programu obrazuje, pružajući im izuzetne uslove za njihov pravilan opšti razvoj i optimalni razvitak njihovih talenata. Osim pružanja opšteg osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i pojačanog muzičkog programa koji se odnosi na gudačke instrumente (violina, viola, violončelo i kontrabas), Škola realizuje i zadatke porodičnog vaspitanja, prilogođavajući uslove života porodičnom ambijentu koji će stimulisati slobodni razvitak ličnosti dece i njihovih kreativnih mogućnosti.
Kako populaciju ove škole čine učenici posebnih muzičkih sposobnosti, čiji je tempo napredovanja u stručnoj nastavi dinamičnniji od prosečnog, potrebno je ostvariti paralelnost tog napredovanja i u opšteobrazovnoj nastavi adekvatnim vidovima nastave i izborom metoda i tehnička rada. S tim u vezi je i posebno naglašena uloga nastavnika koji u većini programa realizuju individualnim radom ili radom u sasvim malim grupama. To dovodi do razvoja bliskih odnosa sa učenicima i proširivanja uloge nastavnika ulogom roditelja jer se ova deca rano odvajaju od porodice.
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se učenici osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika, na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
– stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani;
– razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;
– opismenjavanje učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;
– postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;
– upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;
– osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);
– razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;
– razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;
– uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);
– osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih rodova i vrsta;
– upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;
– postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;
– razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;
– postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);
– usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;
– upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
– razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
– navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;
– podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;
– podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);
– vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;
– razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.
(5 časova nedeljno, 185 godišnje)
Operativni zadaci:
– usvajanje pravilnog izgovaranja glasova, glasovnih skupova, reči i rečenica;
– savladavanje tehnike čitanja i pisanja na ćiriličkom pismu;
– navikavanje na upotrebu književnog jezika u govoru i pisanju;
– formiranje navike za čitko, uredno i lepo pisanje;
– postupno uvođenje u doživljavanje i razumevanje književnih tekstova;
– uočavanje vrsta književnih dela prema zahtevima programa;
– usvajanje osnovnih književnoteorijskih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa;
– osposobljavanje za usmeno i pismeno prepričavanje, pričanje i opisivanje prema zahtevima programa.
Prethodna ispitivanja
Ispitivanje sposobnosti svakoga deteta za govorno opštenje (sposobnost za reprodukovanje kraćeg sadržaja, umešnost za slobodno govorno komuniciranje, bogatstvo rečnika, odstupanja od književnog jezika, govorni nedostaci); ispitivanje predznanja iz čitanja i pisanja (poznavanje slova, čitanje i pisanje); formiranje individualnih tabela sa rezultatima ispitivanja radi ujednačavanja odeljenja, izbora metoda i postupaka i praćenja napredovanja učenika.
Priprema za čitanje i pisanje
Vežbe u posmatranju (vizuelne vežbe) – zapažanje i odabiranje značajnih pojedinosti; razvijanje analitičkog posmatranja, tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, životinja, lica, slika, crteža i ilustracija; zapažanje oblika, boja, položaja predmeta i bića; uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije.
Vežbe u slušanju (akustičke vežbe) – otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje govornih karakteristika (govora) nastavnika, druga, glumca i spikera. Negovanje pažljivog slušanja govornika i sagovornika.
Razvijanje kulture usmenog izražavanja: pričanje na osnovu posmatranja i pričanje na osnovu niza slika; prepričavanje teksta, lutkarske predstave, crtanog filma.
Formiranje i usavršavanje kulture komuniciranja: navikavanje na kulturnu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaženje u raznim okolnostima.
Usvajanje i razvijanje pojma rečenice, reči i glasa. Razvijanje osećanja za osnovne govorne jedinice.
Analitička, sintetička i analitičko-sintetička vežbanja.
Leksička i sintaksička vežbanja: bogaćenje rečnika, aktiviranje pasivnog rečnika, analiza glasovne strukture reči. Vežbe artikulacije – čist, jasan i pravilan izgovor svih glasova.
Motoričke vežbe: vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izražavanje; usmereno i slobodno crtanje – u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture; spontanost, doslednost i funkcionalnost u zahtevima da se učenici umešno služe priborom za pisanje, crtanje i slikanje.
Početno čitanje i pisanje
Osnovni nastavni pristup učenju čitanja i pisanja ostvaruje se primenom glasovne analitičko-sintetičke metode. U njene strukturne delove (pristupne jezičke aktivnosti, analitička i sintetička vežbanja za usvajanje pojma glasa, pisanje slova, čitanje odgovarajućeg teksta i razgovor o njemu, pisanje reči i rečenica i sl.) funkcionalno i osmišljeno integrišu se posebni postupci: odvojeno, uporedno i kombinovano učenje čitanja i pisanja, pojedinačno i grupno usvajanje slova – prema slobodnom opredeljenju učitelja i u zavisnosti od datih nastavnih okolnosti.
U okolnostima prethodnog stručnog i organizovanog obezbeđenja neophodnih udžbenika i nastavnih sredstava, učitelj se može opredeliti i za kompleksni postupak u učenju čitanja i pisanja.
Uvežbavanje logičkog čitanja na odgovarajućim tekstovima iz bukvara: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglašavanje reči, tečno povezivanje reči u rečenici jačinom i tempom prirodnoga govora. Osmišljeno i podsticajno vrednovanje čitanja svakog učenika ponaosob. Razgovor o pročitanom.
Uvežbavanje grafički pravilnog i estetski valjanog (lepog) pisanja: pojedinačnih slova, reči i rečenica. Sistematično i dosledno ostvarivanje higijenskih, tehničkih i praktičnih navika vezanih za pisanje (pravilno sedenje i držanje tela, funkcionalna upotreba pribora za pisanje i sl.). Odmereno, primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob.
Posebna metodička briga usmerava se na učenike koji već imaju izvesna predznanja iz čitanja i pisanja, kao i na one učenike koji zaostaju u sticanju osnovne pismenosti.
Usavršavanje čitanja i pisanja
Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodišta), nastavlja se uvežbavanje i usavršavanje čitanja i pisanja i tokom drugog polugodišta, do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmišljenim i primerenim povezivanjem stečenih znanja i veština, tokom usvajanja početnog čitanja i pisanja, sa odgovarajućim programskim sadržajima iz ostalih predmetnih područja (gramatika i pravopis, jezička kultura, lektira) načelno se omogućuje učeniku da na svakom času govori, čita i piše.
JEZIK
Gramatika
Rečenica; reč; glas i slovo – prepoznavanje.
Uočavanje uloge glasa u razlikovanju značenja reči.
Razlikovanje rečenice kao obaveštenja, pitanja i zapovesti izgovorom (intonacijom) i prepoznavanjem u tekstu.
Izgovor i pisanje glasova ć, č, đ, dž, h i r, ako učenicima pričinjavaju teškoće.
Pravopis
Upotreba velikog slova na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena, imena naselja (jednočlana).
Pravilno potpisivanje (ime, pa prezime).
Upotreba tačke na kraju rečenice. Mesto i funkcija upitnika i uzvičnika u rečenici.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Slavujak
Narodna pesma: Božić štapom bata
Jovan Jovanović Zmaj: Mati
Desanka Maksimović: Hvalisavi zečevi
Grigor Vitez: Nema za mačke škole
Momčilo Tešić: Slikovnica
Mira Alečković: Vetar sejač
Dušan Radović: Jesenja pesma
Stevan Raičković: Crtanka
Vlada Stojiljković: Sa mnom ima neka greška
Voja Carić: Proleće
Ljubivoje Ršumović: Au, što je škola zgodna
Vladimir Andrić: Hleb
Izbor iz poezije Jovana Jovanovića Zmaja, Momčila Tešića, Desanke Maksimović i Grigora Viteza
Izbor iz narodne lirike (uspavanke i šaljive pesme)
Epika
Narodna priča: Sveti Sava i đaci (Bukvar)
Narodna priča: Golub i pčela
Dositej Obradović: Dva jarca; Dve koze
Desanka Maksimović: Bajka o labudu
Branko Ćopić: Sunčev pevač
Toma Slavković: Zec i vuk
Božidar Timotijević: Kad proleće dođe, sve nabolje pođe
Dragan Lukić: Jabuka (Bukvar)
Ezop: Lav i miš
Lav Tolstoj: Dva druga
Izbor iz narodne epike (šaljive priče, poslovice, zagonetke, brzalice)
Drama
Dušan Radović: Tužibaba
Laza Lazić: Car i skitnica
Aleksandar Popović: Neće uvek da bude prvi
Popularni i informativni tekstovi
Izbor iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu
Čitanje teksta
Pravilno i tečno čitanje naglas reči, rečenica i kratkih tekstova – provera razumevanja pročitanog. Osposobljavanje učenika da u čitanju uočavaju i znake interpunkcije (tačka, upitnik, uzvičnik). Postupno ovladavanje intonacijom obaveštajnih, upitnih i uzvičnih rečenica. Prilagođavanje čitanja tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo čitanje).
Čitanje dijaloškog teksta – individualno i po ulogama. Sistematsko, dosledno i kritičko vrednovanje učeničkog čitanja.
Uvođenje učenika u čitanje, u sebi, rečenica i kratkih tekstova (nakon savladavanja osnovnih elemenata tehnike čitanja naglas).
Aktivno slušanje umetničkog čitanja teksta (zvučni i video-zapisi).
Navikavanje učenika na pravilno disanje; sticanje higijenskih navika pri čitanju.
Tumačenje teksta
Tekstovi iz lektire koriste se za usavršavanje čitanja i pisanja i uvođenje učenika u osnovne pojmove o književnosti.
Uočavanje naslova, imena autora, sadržaja i ilustracija u knjizi.
Uočavanje prostornih i vremenskih odnosa i bitnih pojedinosti u opisima bića i prirode. Uočavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka. Zapažanje osnovnih emocionalnih stanja (radosno, tužno, smešno). Pojmovi dobro, zlo.
Odgovori na pitanja o pročitanom sadržaju (rečenice, odlomka, pesme, priče, basne, bajke, dramskog teksta). Uočavanje i razumevanje karakterističnih rečenica u tekstu.
Sistematično i postupno usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.
Književni pojmovi
Lirika
Pesma; stih i strofa; osnovno osećanje – na nivou prepoznavanja.
Epika
Priča; događaj; mesto i vreme zbivanja.
Književni lik – izgled, osnovne etičke osobine i postupci.
Poslovica, zagonetka – prepoznavanje.
Drama
Dramska igra. Dramska radnja (na nivou prepoznavanja).
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje – slobodno i usmereno: prepričavanje kraćih i jednostavnijih tekstova iz bukvara, čitanke, časopisa za decu, lutkarskih pozorišnih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za decu.
Pričanje o događajima i doživljajima – slobodno i usmereno: teme koje se odnose na bliže i šire okruženje (neposredna okolina, roditeljski dom, škola, igra, izleti; posete, susreti); pričanje na osnovu stvaralačke mašte; pričanje prema nizu slika – postupno otkrivanje slika, po logičnom redosledu.
Opisivanje predmeta – slobodno i podsticanjem: uočavanje i imenovanje izrazitih obeležja jednostavnih predmeta i omiljenih igračaka; opisivanje biljaka i životinja – opisivanje biljaka na osnovu zajedničkog posmatranja; slobodno opisivanje životinje ljubimca i opisivanje životinja na osnovu zajedničkog posmatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i životinja na osnovu ličnog iskustva/sećanja i znanja iz predmeta svet oko nas.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: pravilan izgovor glasova, suglasničkih grupa, reči, onomatopeja, brzalica.
Ortografske vežbe: prepisivanje reči i kratkih rečenica sa datim zadatkom; proveravanje i vrednovanje urednosti i čitkosti pisanja.
Diktat za primenu pravopisnih pravila. Autodiktat.
Leksičke vežbe: građenje reči; sinonimi; antonimi; reči sa umanjenim i uvećanim značenjem i sl.
Sintaksičke vežbe: usmereno i samostalno sastavljanje rečenica; rečenice sa dopunjavanjem; rečenice od zadatih reči i sl.
Odgonetanje i rešavanje rebusa.
Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih i epskih).
Scensko improvizovanje dramskog/dramatizovanog teksta.
Služenje rečnikom i pisanje/stvaranje sopstvenog rečnika.
Konvencionalni jezički standardi u usmenom opštenju (sa nepoznatom i odraslim sagovornikom – upotreba lične zamenice Vi iz poštovanja i pristojnosti); pisanje čestitke.
Domaći pismeni zadaci (do pet) i njihova analiza na času – u drugom polugodištu.
(5 časova nedeljno, 185 godišnje)
Operativni zadaci:
– uočavanje i shvatanje rečenice kao osnovne jezičke kategorije; prepoznavanje i razumevanje glavnih rečeničnih delova;
– upoznavanje sa fonetskim i morfološkim pojmovima prema zahtevima programa;
– savladavanje novih programskih zahteva iz pravopisa;
– ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja latinicom;
– motivisanje, podsticanje i usmeravanje na čitanje lektire;
– uvežbavanje čitanja naglas; usavršavanje čitanja u sebi u funkciji tumačenja teksta;
– uočavanje i tumačenje bitnih činilaca teksta prema zahtevima programa;
– simultano usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova;
– ovladavanje osnovnim oblicima jezičkog izražavanja i dalja usavršavanja i negovanje jezičke kulture;
– sistematsko i dosledno realizovanje programiranih i njima sličnih vežbanja u govoru i pisanju.
JEZIK
Gramatika
Rečenica – obaveštenje, pitanje i zapovest. Uočavanje potvrdnih i odričnih rečenica. Obeležja rečenice u govoru (intonacija i pauza) i u tekstu (veliko početno slovo i znaci interpunkcije: tačka, upitnik, uzvičnik).
Prepoznavanje glavnih delova rečenice (predikat, subjekat).
Imenice i glagoli (uočavanje i prepoznavanje). Razlikovanje osnovnih glagolskih oblika za iskazivanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena; razlikovanje potvrdnih i odričnih glagolskih oblika. Razlikovanje roda i broja imenica.
Glas i slog, samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela reči na slogove u izgovoru (jednostavniji primeri).
Pravopis
Upotreba velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena, nadimaka uz lično ime, imena životinja, višečlanih geografskih imena i ulica (jednostavniji primeri).
Pisanje adrese.
Rastavljanje reči na kraju reda (osnovna pravila).
Pisanje rečce li u upitnim rečenicama i rečce ne uz glagole u odričnim rečenicama.
Skraćenice za mere (korelacija sa nastavom matematike).
Tačka. Upitnik. Uzvičnik. Dve tačke i zapeta u nabrajanju.
Usvajanje latinice – čitanje i pisanje u drugom polugodištu.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Majka Jova u ruži rodila
Narodna pesma: Smešno čudo
Porodične i šaljive narodne lirske pesme – izbor
Jovan Jovanović Zmaj: Patak i žabe
Momčilo Tešić: Prolećno jutro u šumi
Mira Alečković: Pesma za mamine oči
Branko Ćopić: Bolesnik na tri sprata
Dušan Radović: Lepo je sve što je malo
Stevan Raičković: Kad počne kiša da pada
Dragan Lukić: Škola
Miroslav Antić: Tajna
Ljubivoje Ršumović: Jednoga dana
Vladimir Andrić: Daj mi krila jedan krug
Dobrica Erić: Čuo sam
Izbor iz poezije Ljubivoja Ršumovića i Dobrice Erića
Izbor iz Antologije srpske poezije za decu (priredio Dušan Radović)
Epika
Narodna pesma: Marko Kraljević i orao
Narodne pripovetke: Staro lijino lukavstvo; Sedam prutova
Narodna priča: Sveti Sava, otac i sin
Srpske narodne bajke – izbor
Narodne basne: Konj i magarac; Lisica i gavran
Dositej Obradović: Pas i njegova senka
Desanka Maksimović: Slikarka zima
Grozdana Olujić: Šarenorepa
Branko Ćopić: Doživljaji mačka Toše (odlomci)
Hans Kristijan Andersen: Bajke (izbor)
Jakob i Vilhelm Grim: Tri brata
Aleksandar Sergejevič Puškin: Bajka o ribaru i ribici
Lav N. Tolstoj: Vrabac i laste
Feliks Salten: Bambi (odlomak)
Izbor iz narodnog usmenog stvaralaštva (šaljive priče, poslovice)
Drama
Gvido Tartalja: Zna on unapred
Dragan Lukić: Stara slika na zidu
Aleksandar Popović: Dva pisma
Popularni i informativni tekstovi
Izbor iz enciklopedija i časopisa za decu
Čitanje teksta
Uvežbavanje i usavršavanje tehnike čitanja naglas i u sebi s razumevanjem pročitanog. Usklađivanje intonacije i tempa čitanja sa prirodom teksta (pripovedanje, opis, dijalog). Postupno i dosledno uvođenje učenika u način vođenja dnevnika o pročitanim knjigama; povremeno čitanje i komentarisanje zabeleški na posebnim časovima. Čitanje dijaloškog teksta po ulogama.
Čitanje naglas i u sebi, sa ograničenim vremenom i unapred postavljenim zahtevima (usmereno čitanje). Čitanje u sebi kao priprema za samostalno čitanje i učenje.
Tumačenje teksta
Slobodno (samostalno) saopštavanje utisaka o pročitanom tekstu.
Razumevanje pročitanog teksta. Uočavanje hronologije i povezanosti događaja u pripovedanju. Zapažanje karakterističnih detalja u opisivanju lika i ambijenta. Razumevanje namera i osećanja opisanih u tekstu. Zauzimanje vlastitih stavova prema postupcima likova. Otkrivanje i tumačenje poruka u tekstu.
Shvatanje važnijih celina u tekstu (odeljak) i određivanje podnaslova. Shvatanje odeljka u celini i u njegovim bitnim pojedinostima.
Uočavanje različitih značenja reči u tekstu i tumačenje njihove izražajne funkcije.
Sistematično usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.
Književni pojmovi
Lirika
Pesma, osećanja; stih, strofa – na nivou prepoznavanja i imenovanja.
Epika
Fabula – redosled događaja (prepoznavanje).
Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci.
Poruke.
Epska pesma, bajka, basna – prepoznavanje.
Drama
Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog; pozornica, glumac – na nivou prepoznavanja.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje sadržine kraćih tekstova, filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu – slobodno detaljno prepričavanje; detaljno prepričavanje po zajedničkom planu; prepričavanje sadržaja u celini i po delovima (slobodno i po zajedničkom planu).
Pričanje o događajima i doživljajima – individualno i po zajedničkom planu; predmetnost pričanja: bliže i dalje okruženje, stvarnost i mašta, neposredno doživljavanje i sećanje/ranije stečeno iskustvo; pričanje prema nizu slika izloženih u celini, koje predstavljaju celovit, zanimljiv i dinamičan događaj.
Opisivanje predmeta sa kojim se učenik prvi put sreće; vlastiti izbor predmeta za opisivanje – slobodno ili po ranije utvrđenom planu. Opisivanje biljaka i životinja na osnovu neposrednog posmatranja – osobine koje su najuočljivije u trenutku posmatranja. Usvajanje osnovnih elemenata pristupa opisivanju – stvaranje zajedničkog i individualnog plana opisa.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: pravilan izgovor reči, iskaza, kraćih rečenica i poslovica.
Ortografske vežbe: prepisivanje rečenica i kraćih odlomaka tekstova radi usavršavanja tehnike i brzine pisanja; uvežbavanje čitkog i urednog rukopisa.
Autodiktat i kontrolni diktat: provera tačnosti zapamćivanja i usvojenosti pravopisnih pravila.
Leksičke i semantičke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno značenje reči; građenje reči – formiranje porodica reči; sinonimi i homonimi; neknjiževne reči i njihova zamena jezičkim standardom i dr.
Sintaksičke vežbe: samostalno i podsticajno sastavljanje rečenica, proširivanje zadatih rečenica, prilagođavanje reda reči komunikativnim potrebama u kontekstu. Zagonetanje i odgonetanje, rešavanje i sastavljanje rebusa i ukrštenih reči.
Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih).
Scensko prikazivanje dramskog/dramatizovanog teksta.
Služenje rečnikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.
Slušanje i vrednovanje/kritičko procenjivanje govora/razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji.
Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje razglednice i kraćeg pisma.
Domaći pismeni zadaci (do osam) i njihova analiza na času.
(5 časova nedeljno, 185 godišnje)
Operativni zadaci:
– ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja na oba pisma;
– savladavanje proste rečenice (pojam, glavni delovi);
– sticanje osnovnih pojmova o imenicama, pridevima i glagolima;
– postepeno uvođenje u tumačenje osnovne predmetnosti književnog dela (osećanja, događaji, radnje, likovi, poruke, jezičko-stilske karakteristike);
– ovladavanje usmenim i pismenim izražavanjem prema zahtevima programa (prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje);
– postepeno upoznavanje metodologije izrade pismenog sastava.
JEZIK
Gramatika
Imenice: zajedničke i vlastite; rod i broj imenica.
Glagoli: radnja, stanje, zbivanje; razlikovanje oblika kojima se označava sadašnjost, prošlost i budućnost. Razlikovanje lica i broja glagola. Potvrdni i odrični oblik glagola.
Pridevi: rod i broj prideva; opisni i prisvojni pridevi.
Rečenica: pojam rečenice; vrste rečenica po značenju: obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne; glavni delovi rečenice – predikat i subjekat; reči koje označavaju mesto, vreme i način vršenja radnje; potvrdni i odrični oblik rečenice.
Uočavanje upravnog govora u tekstu.
Reči koje znače nešto umanjeno i uvećano.
Reči istog oblika, a različitog značenja.
Reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja.
Pravopis
Obnavljanje i vežbe u primeni pravopisnih pravila.
Upotreba velikog slova u pisanju imena naroda, višečlanih geografskih imena, praznika, naslova knjiga, časopisa i novina.
Pisanje datuma.
Pisanje naziva ulica.
Pisanje brojeva slovima.
Pisanje rečce NE uz glagole, prideve i imenice.
Pisanje rečce LI.
Azbuka i abeceda – izgovor napamet i uočavanje primene u spiskovima učenika i sl. Interpunkcijski znak na kraju obaveštajnih, upitnih, uzvičnih i zapovednih rečenica.
Pisanje suglasnika j u rečima (otklanjanje grešaka ako ih učenici čine) – između samoglasnika i - o/o - i;
Pisanje skraćenica tipa: br., uč., str., god. i skraćenice za mere.
Ortoepija
Pravilno izgovaranje glasova Č, Ć, Dž, Đ i H.
Intonacija rečenice: ton i jačina glasa u izgovaranju rečenice; isticanje reči u rečenici (rečenični akcenat); intonaciono podešavanje glasa u izgovaranju obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne rečenice; izgovaranje potvrdnog i odričnog oblika rečenice; značaj brzine i pauze u govoru.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Ženidba vrapca Podunavca
Narodna pesma: Dvije seje brata ne imale
Branko Radičević: Cic
Jovan Jovanović Zmaj: Prolećnica
Vojislav Ilić: Prvi sneg
Grigor Vitez: Kakve je boje potok
Desanka Maksimović: Vožnja
Dragan Lukić: Šta je otac
Dušan Vasiljev: Zima
Dušan Radović: Zamislite
Dušan Kostić: Septembar
Branislav Crnčević: Ljutito meče
Ljubivoje Ršumović: Domovina se brani lepotom
Dobrica Erić: Slavuj i sunce
Milovan Danojlić: Ljubavna pesma
Branko Miljković: Pesma o cvetu
Miroslav Antić: Šta je najveće
Običajne narodne lirske pesme (izbor)
Izbor iz poezije Dušana Radovića
Epika
Narodna pesma: Marko Kraljević i beg Kostadin
Narodna basna: Vuk i jagnje
Ezop: Kornjača i zec
Narodna pripovetka: Sveti Sava i seljak bez sreće
Narodne pripovetke: Vetar i sunce; Svijetu se ne može ugoditi
Narodna bajka: Čardak ni na nebu ni na zemlji
Desanka Maksimović: Priča o raku krojaču
Branko Ćopić: Mačak otišao u hajduke
Stevan Raičković: Bajka o belom konju
Branko V. Radičević: Samoća
Grozdana Olujić: Staklareva ljubav
Stojanka Grozdanov Davidović: Priča o dobroj rodi
Arapska narodna pripovetka: Lav i čovek
Braća Grim: Bajke (izbor)
Maksim Gorki: Vrapčić
Oskar Vajld: Sebični džin
Sun Ju Đin: Svitac traži prijatelja
Pjer Gripari: Zaljubljene cipele
Drama
Dušan Radović: A zašto on vežba
Aleksandar Popović: Led se topi
Jovanka Jorgačević: Nikad dva dobra
Dopunski izbor
Pored navedenih dela, nastavnik i učenici slobodno biraju najmanje dva, a najviše još četiri dela za obradu.
Naučnopopularni i informativni tekstovi
Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu
Čitanje teksta
Postupno i sistematično navikavanje učenika na doživljajno čitanje teksta kao značajnog preduslova za njegovo valjano tumačenje na času (sa odgovarajućim i primerenim podsticanjem).
Usmereno/istraživačko čitanje u funkciji produbljivanja doživljaja teksta i neposredne pripreme za njegovo tumačenje. Čitanje odlomaka iz teksta radi dokazivanja/obrazlaganja sopstvenih stavova.
Sistematske vežbe u izražajnom čitanju i kazivanju različitih vrsta teksta (postepeno i funkcionalno ovladavanje osnovnim elementima/činiocima dobre dikcije). Čitanje dramskog i dramatizovanog teksta po ulogama radi učenja napamet i scenskog improvizovanja.
Podsticanje i ohrabrivanje učenika da zapisuje svoje utiske o pročitanim tekstovima. Povremeno čitanje i komentarisanje takvih zapisa.
Tumačenje teksta
Slobodno i spontano saopštavanje ličnog doživljaja i prvih utisaka o pročitanom tekstu.
Zapažanje i obrazlaganje osnovne predmetnosti pročitanog teksta (osećanja, pesničke slike, fabula, radnja, informacija). Tumačenje književnih likova. Otkrivanje i slobodno obrazlaganje poruka književnoumetničkog teksta.
Uočavanje i dokazivanje povezanosti/međuzavisnosti kompozicijskih delova teksta. Postepeno uvođenje u razumevanje stilogene funkcije jezika kao sredstva izražavanja u književnoumetničkom tekstu (naročito u lirskoj pesmi).
Simultano usvajanje i upotreba književnih i funkcionalnih pojmova. Dalje negovanje učeničkih navika da svoje stavove dokazuju pojedinostima iz teksta.
Književni pojmovi
Lirika
Ritam; naglašeni i nenaglašeni slogovi; rima. Pesnička slika kao sastavni činilac kompozicije lirske pesme.
Poređenje – prepoznavanje stilskog sredstva.
Porodične narodne lirske pesme, šaljiva pesma, rodoljubiva pesma – osnovna obeležja.
Epika
Fabula: povezanost događaja s mestom, vremenom i likovima.
Književni lik: izgled; govorna karaterizacija književnog lika; odnosi među likovima.
Piščev govor i govor likova.
Razgovor, opis – na nivou prepoznavanja i imenovanja.
Narodna i autorska bajka – prepoznavanje.
Drama
Radnja u drami. Razvoj dramskog sukoba. Dramski lik i glumac. Scenski prostor – na nivou prepoznavanja i spontanog uvođenja u svet dramske/scenske umetnosti.
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju sledeće pojmove: slično, različito, suprotno, izražajno; zapažanje, ponašanje, postupak, ubedljivo, neočekivano; snalažljivost, radoznalost.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje sadržine tekstova, igranih i animiranih filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu – detaljno (opširno), po zajedničkom i individualnom planu; sažeto prepričavanje po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu za prepričavanje.
Pričanje o doživljajima i događajima, stvarnim i izmišljenim (naročito u funkciji stvaranja pogodne atmosfere za čitanje i tumačenje teksta). Pričanje prema slici sa celovitim događajem po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu. Pričanje po zadatim rečima. Nastavljanje priče podstaknuto datim početkom.
Opisivanje ljudi i prirode: spoljašnja obeležja osobe koja se opisuje (fizički portret), njene osnovne karakterne crte (duhovni profil) i ponašanje u konkretnim životnim okolnostima (postupci, reakcije, govor). Kolektivna i samostalna posmatranja prirode (šetnja, izleti, posete, dokumentarni filmovi) na osnovu kojih se uvežbava opisivanje uočljivih i zanimljivih pojedinosti koje su međusobno povezane. Samostalno biranje motiva i izdvajanje detalja koji učenika posebno zaokupljaju i podstiču na opisivanje – najčešće u pismenom obliku. Uvežbavanje planskog pristupa u opisivanju (zajednički i individualni planovi/podsetnici za opisivanje).
Izveštavanje – sažeto informisanje o sebi (kratka autobiografija).
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, snimanje čitanja, analiza snimka i odgovarajuće vrednovanje.
Ortografske vežbe: prepisivanje teksta sa ćirilice na latinicu. Uvežbavanje čitkog i urednog rukopisa, uz primenu pravopisnih pravila. Prepisivanje teksta sa datim zadatkom.
Diktati: sa dopunjavanjem, autodiktat, izborni diktat, kontrolni diktat.
Leksičke i semantičke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno značenje reči, građenje reči – formiranje porodica reči; iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i njihova zamena jezičkim standardom.
Sintaksičke i stilske vežbe: dopunjavanje iskaza različitim mogućnostima u skladu sa ponuđenom govornom situacijom, proširivanje rečenice unošenjem ličnog tona, sažimanje rečenice radi pojačanja njene informativne moći i dr.
Intonaciono podešavanje glasa u izgovoru pojedinih rečenica (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) ili nekih njihovih delova (rečenični akcenat). Uvežbavanje podešavanja reda reči prema komunikativnim potrebama u kontekstu.
Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih).
Scensko prikazivanje dramskog i dramatizovanog teksta.
Zagonetanje i odgonetanje, sastavljanje i rešavanje rebusa i ukrštenih reči. Služenje rečnikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.
Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje pisma, čestitke i razglednice.
Slušanje i vrednovanje govora i razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji.
Sistematsko uvođenje u način planiranja (izrada podsetnika) i pisanja tzv. slobodnih pismenih sastava.
Dva pismena zadatka – jedan u prvom i jedan u drugom polugodištu.
(4 časa nedeljno, 148 godišnje)
Operativni zadaci:
– proširivanje znanja o prostoj rečenici i njenim delovima;
– savladavanje osnovnih pojmova o promenljivim i nepromenljivim rečima;
– osposobljavanje za izražajno čitanje i kazivanje;
– postupno osposobljavanje učenika za samostalno tumačenje osnovne predmetnosti književnog teksta i scenskih dela (osećanja, fabula, radnja, likovi, poruke, stilogenost scenskog izraza);
– navikavanje na sažeto i jasno usmeno i pismeno izražavanje prema zahtevima programa;
– savladavanje osnova metodologije izrade pismenih sastava.
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje i utvrđivanje znanja usvojenih u prethodnim razredima. Uočavanje reči koje u govoru i pisanju menjaju svoj osnovni oblik (promenljive reči) – bez definicija i zahteva za promenom po padežima i vremenima. Uočavanje reči koje zadržavaju svoj osnovni oblik u svim situacijama (nepromenljive reči) bez imenovanja vrsta tih reči.
Rečenica – pojam glagolskog predikata (lični glagolski oblik); uočavanje reči i grupe reči (sintagma) u funkciji objekta i priloških odredaba za mesto, vreme i način. Pojam subjekta; uočavanje reči u funkciji atributa uz imenicu i imeničkog skupa reči (imenička sintagma). Red rečeničnih članova u rečenici.
Imenice – zbirne i gradivne; rod i broj – pojam i prepoznavanje. Pridevi – prisvojni i gradivni – uočavanje značenja, roda i broja u rečenici. Zamenice – lične; rod i broj ličnih zamenica; lična zamenica u funkciji subjekta u rečenici – pojam i prepoznavanje. Brojevi – glavni (osnovni) i redni – pojam i prepoznavanje u rečenici. Glagoli – pojam i osnovna značenja prezenta, perfekta i futura; vežbe u rečenici zamenom glagolskih oblika u vremenu, licu i broju. Upravni i neupravni govor. Utvrđivanje i sistematizacija sadržaja obrađenih od I do IV razreda.
Pravopis
Upotreba velikog slova u pisanju: imena država i pokrajina i njihovih stanovnika; imena naselja (gradova, sela) i njihovih stanovnika. Pisanje upravnog i neupravnog govora (sva tri modela). Navodnici. Zagrada. Pisanje prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imena (-ov/-ev, -in/-ski). Pisanje suglasnika j u pridevskim oblicima na -ski, i u ličnim imenima i prezimenima. Pisanje skraćenica tipa: itd., sl., npr. i skraćenica koje označavaju imena država. Ponavljanje, uvežbavanje i proveravanje osposobljenosti učenika za primenu obrađenih pravopisnih pravila.
Ortoepija
Uočavanje naglašenih i nenaglašenih reči: vežbe u izgovaranju akcenatskih celina. Vežbe za otklanjanje grešaka koje se javljaju u govoru učenika. Izgovor svih suglasnika i glasovnih grupa u skladu sa književnojezičkom normom č, ć, dž, đ, h; - ds - (ljudskih), - io, - ao itd. Vežbe za otklanjanje grešaka koje se javljaju u govoru i pisanju učenika. Uočavanje diferencijalne (distinktivne) funkcije akcenta u rečima istog glasovnog sastava, a različitog akcenta.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Nadžnjeva se momak i devojka
Narodna pesma: Jelenče
Jovan Jovanović Zmaj: Ciganin hvali svoga konja
Vojislav Ilić: Jesen
Desanka Maksimović: Paukovo delo
Dušan Radović: Plavi zec
Dragan Lukić: Drug drugu
Miroslav Antić: Junačka pesma
Branislav Crnčević: Mrav dobra srca
Branko Ćopić: Mjesec i njegova baka
Stevan Raičković: Ka da to bude
Milovan Danojlić: Trešnja u cvetu
Dobrica Erić: Svitac pšeničar i vodeničar
Ljubivoje Ršumović: Aždaja svome čedu tepa
Izbor iz poezije Milovana Danojlića
Federiko Garsija Lorka: Luckasta pesma
Epika
Narodna pesma: Jetrvica adamsko koleno
Narodna pesma: Stari Vujadin
Narodna pripovetka: Međed, svinja i lisica
Narodna bajka: Pepeljuga
Narodna priča: Najbolje zadužbine
Janko Veselinović: Grad
Isidora Sekulić: Pozno jesenje jutro
Miroslav Demak: Violina
Branislav Nušić: Prva ljubav
Branko V. Radičević: Priča o dečaku i Mesecu
Branislav Crnčević: Bosonogi i nebo
Grozdana Olujić: Oldanini vrtovi i druge bajke (izbor)
Svetlana Velmar-Janković: Knjiga za Marka (Zlatno jagnje, Stefanovo drvo)
Hans Kristijan Andersen: Ružno pače
Rene Gijo: Bela Griva
Luis Kerol: Alisa u zemlji čuda
Braća Grim: Trnova ružica
Antoan de Sent Egziperi: Mali Princ (odlomak)
Mihael Ende: Beskrajna priča (odlomak)
Drama
Gvido Tartalja: Podela uloga
Aleksandar Popović: Pepeljuga
Dobrica Erić: Čik, da pogodite zbog čega su se posvađali dva zlatna brata
Dopunski izbor
Pored navedenih dela, nastavnik i učenici slobodno biraju najmanje tri, a najviše još pet dela za obradu.
Naučno-popularni i informativni tekstovi
Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove (odlomak)
Mihajlo Pupin: Od pašnjaka do naučenjaka (odlomak)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.
Čitanje teksta
Čitanje naglas i u sebi kao uvod u razgovor o tekstu. Usmereno čitanje (s prethodno datim zadacima): otkrivanje karakteristika likova (postupci, reči, izgled, osobine), radnji, događaja, prirodnih pojava i opisa; uočavanje jezičko-stilskih slika. Čitanje usklađeno s vrstom i prirodom teksta (lirski, epski, dramski, naučno-popularni, novinski itd.). Podsticanje učenika na varijacije u tempu, jačini i intonaciji glasa i na logičko pauziranje pri čitanju. Usmereno čitanje u sebi: brzo shvatanje sadržine, traženje odgovarajućih podataka o liku, opisu, osećanjima i načinu njihovog prikazivanja. Kazivanje napamet naučenih poetskih i proznih celina i odlomaka. Scenske improvizacije.
Tumačenje teksta
Uočavanje i tumačenje pesničkih slika, toka radnje, glavnih likova i osnovnih poruka u književnom delu. Uočavanje značajnih pojedinosti u opisu prirode (otkrivanje čulnih draži: vizuelnih, akustičkih, kinetičkih, taktilnih, mirisnih i drugih). Ukazivanje na značajna mesta, izraze i reči kojima su izazvani pojedini utisci u poetskim, proznim i dramskim tekstovima. Uočavanje i imenovanje sadržinskih celina u proznim tekstovima; stvaranje plana. Zapažanje činilaca koji u raznim situacijama deluju na postupke glavnih junaka (spoljašnje i društvene okolnosti, unutrašnji podsticaji – osećanja, namere, želje). Uočavanje i tumačenje izraza, reči i dijaloga kojima su prikazani postupci, sukobi, dramatične situacije i njihovi uzroci, rešenja i posledice.
Književni pojmovi
Lirika
Osnovni motiv i sporedni motivi u lirskoj pesmi. Vizuelni i auditivni elementi u pesničkoj slici. Pesnička slika kao činilac kompozicije lirske pesme. Dužina stiha prema broju slogova – prepoznavanje. Ponavljanja u stihu, strofi, pesmi – funkcija. Personifikacija kao stilsko sredstvo. Slikovitost kao obeležje pesničkog jezika. Običajne narodne lirske pesme – osnovna obeležja. Lirska pesma – osnovna obeležja.
Epika
Tema i ideja u epskom delu. Fabula: hronološki redosled događaja, elementi fabule (uvod, zaplet, rasplet). Odnosi među likovima; osnovni tipovi (vrste) karakterizacije. Pripovedač, pripovedanje; dijalog, monolog, opis u epskom delu. Priča i roman – razlike. Roman za decu – osnovna obeležja.
Drama
Likovi u dramskom delu. Remarke (didaskalije). Dramska radnja – način razvijanja radnje. Dramski tekstovi za decu.
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju pojmove: glavno, sporedno, mašta, zbilja, utisak, raspoloženje, interesovanje, okolnost, situacija, ispoljavanje; podstrek, uslov, poređenje, procenjivanje, tvrdnja, dokaz, zaključak; divljenje, oduševljenje, ljubav (prema čoveku, domovini, radu, prirodi); privlačnost, iskrenost, pravičnost, plemenitost.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje teksta sa promenom gramatičkog lica. Prepričavanje sa izmenom završetka fabule. Prepričavanje teksta u celini i po delovima – po datom planu, po zajednički i samostalno sačinjenom planu. Pričanje u dijaloškoj formi; unošenje dijaloga, upravnog govora u strukturu kazivanja – po zajednički i samostalno sačinjenom planu. Pričanje prema samostalno odabranoj temi. Nastavljanje priče inspirisane datim početkom. Sastavljanje priče po slobodnom izboru motiva. Opisivanje slika koje prikazuju pejzaže, enterijere, portrete. Opisivanje složenijih odnosa među predmetima, bićima i pojavama. Izveštavanje o obavljenom ili neobavljenom zadatku u školi ili kod kuće – u obliku odgovora na pitanja.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, brzalica, zagonetaka, pitalica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, kazivanje napamet lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i čitanja, analiza snimka i vrednovanje.
Diktati: sa dopunjavanjem, izborni, slobodni, kontrolni diktat.
Leksičke i semantičke vežbe: građenje reči – formiranje porodica reči; iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i tuđice – njihova zamena jezičkim standardom; osnovno i preneseno značenje reči.
Sintaksičke i stilske vežbe: sastavljanje i pisanje rečenica prema posmatranim predmetima, slici i zadanim rečima; sastavljanje i pisanje pitanja o tematskoj celini u tekstu, na slici, u filmu; pisanje odgovora na ta pitanja. Prepisivanje rečenica radi savladavanja pravopisnih pravila. Korišćenje umetničkih, naučnopopularnih i učeničkih tekstova kao podsticaja za slikovito kazivanje. Vežbe za bogaćenje rečnika i traženje pogodnog izraza. Uopšteno i konkretno kazivanje. Promena gledišta. Uočavanje i otklanjanje beznačajnih pojedinosti i suvišnih reči u tekstu i govoru. Otklanjanje praznoslovlja i tuđica. Otklanjanje nejasnosti i dvosmislenosti. Uvežbavanje tehnike izrade pismenog sastava: analiza teme, određivanje njenog težišta; posmatranje, uočavanje i izbor građe; raspoređivanje pojedinosti; elementi kompozicije.
Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času. Četiri školska pismena zadatka – po dva u prvom i drugom polugodištu. Jedan čas za izradu i dva časa za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava.
(od prvog do četvrtog razreda)
Osnove čitanja i pisanja
Priprema za početno čitanje i pisanje – Trajanje priprema za početno čitanje i pisanje zavisi od rezultata prethodnih ispitivanja predznanja učenika, odnosno od sastava svakog odeljenja. Polazeći od tih rezultata, u svakom odeljenju organizuju se posebne vežbe za grupe učenika i pojedince radi ujednačavanja predznanja i pripreme učenika za uspešno prelaženje na učenje čitanja i pisanja. Učenicima koji znaju da čitaju i pišu treba davati diferencirane zadatke u skladu s njihovim mogućnostima (čitanje lakših tekstova u slikovnicama, pisanje odgovora na postavljena pitanja o pročitanom tekstu, prepričavanje pročitanog teksta, korišćenje nastavnih listića).
U pripremnom periodu za čitanje i pisanje treba organizovati sledeća vežbanja:
– vežbe u posmatranju (vizuelne vežbe): zapažanje i odabiranje značajnih pojedinosti; razvijanje analitičkog posmatranja; tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, životinja, lica, slika, crteža i ilustracija; zapažanje oblika, boja, položaja predmeta i bića; uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije;
– vežbe u slušanju (akustičke vežbe): otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje karakteristika govora nastavnika, druga, glumca, spikera; negovanje pažljivog slušanja govornika i sagovornika;
– razvijanje kulture usmenog izražavanja – prepričavanje teksta, pozorišne predstave i filma; pričanje na osnovu neposrednog posmatranja i stvaralačke mašte; pričanje na osnovu niza slika;
– razvijanje kulture usmenog izražavanja: prepričavanje teksta, pozorišne predstave i filma; pričanje na osnovu posmatranja i pričanje na osnovu niza slika;
– formiranje i usavršavanje kulture komuniciranja – navikavanje na učtivu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaženje u raznim okolnostima;
– usvajanje i razvijanje pojma rečenice, reči i glasa; razvijanje osećanja za osnovne govorne jedinice;
– analitička, sintetička i analitičko-sintetička vežbanja;
– leksička i sintaksička vežbanja: bogaćenje rečnika, aktiviranje pasivnog rečnika, analiza glasovne strukture reči;
– vežbe artikulacije – čist, jasan i pravilan izgovor glasova;
– motoričke vežbe – vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izražavanje; usmereno i slobodno crtanje – u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture.
Sve vežbe, kao i one koje su namenjene savladavanju osnovnih pojmova o jeziku, organizuju se neprekidno, kako u pripremnom periodu tako i u procesu učenja glasova i slova i njihovog povezivanja u reči i rečenice.
Početno čitanje i pisanje
Čitanje – Na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja znanja i umenja dece iz oblasti čitanja i pisanja, kao i konkretnih uslova rada, nastavnik se opredeljuje za uporedni, odvojeni ili kombinovani raspored čitanja i pisanja.
Prema rezultatima prethodnog ispitivanja poznavanja slova i čitanja i prema individualnom napredovanju učenika u odeljenju, nastavu početnog čitanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa, uz primenu principa individualizacije, bez obzira na postupak (monografski, grupni, kompleksni) za koji se opredelio učitelj. Sa učenicima koji poznaju slova ili već znaju da čitaju, kao i sa onim koji brže napreduju, treba ostvariti sadržaje i oblike rada koji odgovaraju njihovim mogućnostima i potrebama, a učenicima koji teže savladavaju početno čitanje – pružati stalnu i sistematsku pomoć.
Zbog različitih opštih sposobnosti učenika, nejednakog obrazovnog nivoa i socijalnih i drugih uslova, nastavu početnog čitanja i pisanja učitelj mora organizovati tako da uz upoznavanje svakog deteta omogući njegov lični najbrži i najefikasniji napredak i razvoj.
Prilikom izvođenja vežbi u čitanju i pisanju obraća se pažnja na razvijanje higijenskih navika. Udaljenost teksta od očiju treba da je oko 30 cm; po pravilu, svetlost treba da dolazi s leve strane, a čita se i piše pri svežem vazduhu i umerenoj temperaturi; pri čitanju, potrebno je paziti na pravilnost disanja.
U procesu učenja čitanja, pored udžbenika, učenik treba da što više koristi životne situacije: čitanje natpisa, naziva preduzeća, obaveštenja, imena ulica, naslova i podnaslova u novinama i knjigama, potom čitanje slikovnica i nastavnih listića, itd.
Tekstovi za čitanje treba da su kratki (i po sadržaju i po strukturi rečenice), dinamični i interesantni.
Čitanje je pojedinačno. Svako dete čita svojim tempom, prema svojim sposobnostima. U savladavanju tehnike čitanja decu treba postepeno uvoditi vežbama u ščitavanju i logičkom čitanju. U horu se mogu povremeno čitati naslovi, podnaslovi, teže reči, pojedine rečenice, izreke, zagonetke, poneki stih, pitalice, brojalice i slično – pre svega, radi podsticanja i ohrabrivanja onih učenika koji zaostaju u savladavanju čitanja.
Pisanju se deca uče povlačenjem linija (sve linije slova jednake debljine, a slova jednake visine i s podjednakom udaljenošću), dobrom grafitnom olovkom. Elementi slova se ne pišu odvojeno, već se uvežbavaju osmišljenim crtežima. Pojedinačno pisanje slova treba ograničiti na jedan do dva reda, a posebnu pažnju posvetiti vežbama analize pojedinih delova slova, redosledu pisanja elemenata i povezivanju slova. Dnevna opterećenost učenika pisanjem ne treba da je duža od 15 do 25 minuta. Rukopis treba da je individualan, čitak, grafički pravilan i uredan. Levoruki se ne smeju prisiljavati na pisanje desnom rukom. Pisanje se uči: prepisivanjem, diktatom, odgovaranjem na pitanja, dopunjavanjem rečenica, sastavljanjem priča na osnovu slika, zajedničkim prepričavanjem i prvim oblicima samostalnog pismenog izražavanja. Prema tome, nastava početnog čitanja i pisanja obuhvata i rad na književnom tekstu, artikulacione, govorne i pismene vežbe, te savladavanje elementarnih pojmova iz gramatike i pravopisa.
Usvajanje štampanih i pisanih slova načelno se ostvaruje do kraja prvog polugodišta.
Usavršavanje čitanja i pisanja
Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodišta), čitanje i pisanje se uvežbava i usavršava tokom drugog polugodišta do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmišljenim i primerenim povezivanjem stečenih znanja i veština, tokom usvajanja početnog čitanja i pisanja, sa odgovarajućim programskim sadržajima iz ostalih predmetnih područja (gramatika i pravopis, lektira, jezička kultura) omogućuje se učeniku da na svakom času govori, čita i piše.
Za usavršavanje čitanja i pisanja koriste se sistematska vežbanja: glasno čitanje protumačenog teksta iz čitanke ili šire lektire, uz analitičku i kritičku procenu takvog čitanja: tiho čitanje teksta i neposredno pre razgovora o njemu; fleksibilno čitanje vančitanačkog teksta; čitanje radi uvida u postignutu brzinu čitanja i stepen razumevanja pročitanog; čitanje po ulogama.
Usavršavanje pisanja postiže se doslednim zahtevima koji se odnose na grafičku uzornost slova i njihovo valjano povezivanje u rečima i reči u rečenicama, a ostvaruje se sistematskim vežbama: prepisivanjem, diktatom, autodiktatom, samostalnim pisanjem rečenica i kraćih sastava.
Neophodno je primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob, a naročito prilikom pregledanja domaćih pismenih zadataka. Povremeno organizovati posebne časove za lepo pisanje.
I u ovom nastavnom periodu, prema potrebi, organizuju se aktivnosti i ostvaruju zahtevi najmanje na tri nivoa po njihovoj težini: za prosečne učenike, za one sa natprosečnim sposobnostima, kao i za one učenike koji imaju poteškoća u ovladavanju znanjima, umenjima i navikama u čitanju i pisanju.
Učenje drugog pisma (latinice)
Učenje drugog pisma, odnosno latinice, treba ostvariti u drugom polugodištu drugog razreda.
Odvojeno učenje čitanja i pisanja pruža mogućnosti da se drugo pismo kvalitetnije savlada. Poželjno je, dakle, da se prvo usvajaju štampana slova, pa potom pisana, jer takav metodički pristup pruža više mogućnosti za vežbanje.
Slova drugog pisma ne obrađuju se monografski već po grupama.
Na osnovu savremenih psihološko-didaktičkih saznanja, slova drugog pisma, odnosno latinice, trebalo bi obrađivati sledećim redosledom:
– prvo se obrađuju slova koja su potpuno ili približno ista u ćirilici i latinici (Aa, Ee, Jj, Oo, Kk; približno ista Mm i Tt);
– zatim se obrađuju slova koja su potpuno različita u ćirilici i latinici;
– na kraju treba obraditi slova koja su istog oblika, a različito se izgovaraju (Ss, Vv, Rr, Pp, Hh) u ćirilici i latinici.
Takav redosled treba primeniti za obradu i štampanih i pisanih slova, što je u skladu sa didaktičkim principom postupnosti – od lakšeg ka težem.
Pošto su učenici ovladali izvesnim operacijama usvajajući ćirilicu, lakše će poimati oblike slova latinice. Zbog toga nije potrebno ponavljati ceo postupak obrade slova kao prilikom usvajanja ćirilice, već samo neke neophodne radnje: pokazivanje slova, komentarisanje njihove grafičke strukture, način pisanja, sličnost i razlike s drugim slovima, čitanje. Posebno treba posvetiti pažnju vežbama usvajanja oblika slova, njihovom čitanju i pisanju u rečima i rečenicama.
Tekstove pisane ćirilicom i latinicom treba upoređivati tek kad učenici potpuno usvoje latinicu. Tada treba organizovati vežbe prepisivanja tekstova sa ćirilice na latinicu, i sa latinice na ćirilicu. Veoma je važno da se u nastavi ne prekida sa praksom naizmenične upotrebe ćiriličkog i latiničkog pisma.
Način ostvarivanja programskih celina Jezik, Književnost i Kultura izražavanja treba posmatrati u kontinuitetu, zaključno sa 7. razredom. Stoga se metodičko uputstvo za realizaciju ovih sadržaja nalazi posle nastavnih sadržaja za sedmi razred.
(4 časa nedeljno, 148 godišnje)
Operativni zadaci:
– proveravanje i sistematizovanje znanja stečenih u prethodnim razredima;
– ovladavanje prostom rečenicom i njenim delovima;
– pojam složene rečenice;
– uvođenje učenika u pojam promenljivosti i nepromenljivosti vrsta reči;
– sticanje osnovnih znanja o imenicama, značenjima i funkcijama padeža;
– sticanje osnovnih znanja o imeničkim zamenicama i brojevima;
– sticanje osnovnih znanja o glagolima (vidovima i funkcijama);
– osposobljavanje učenika za uočavanje razlike u kvantitetu akcenta;
– savladavanje elemenata izražajnog čitanja i kazivanja tekstova, određenih programom;
– uvođenje učenika u tumačenje motiva, pesničkih slika i izražajnih sredstava u lirskoj pesmi;
– uvođenje učenika u strukturu epskog dela, s težištem na književnom liku i oblicima pripovedanja;
– uvođenje učenika u tumačenje dramskog dela, sa težištem na dramskoj radnji i licima;
– osposobljavanje učenika za samostalno, plansko i ekonomično prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje, te za objedinjavanje raznih oblika kazivanja (prema zahtevima programa).
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.
Prosta rečenica – obnavljanje znanja o glavnim rečeničnim članovima (konstituentima): predikatu, kao centralnom članu rečenice, i subjektu kao nezavisnom članu rečenice, koji se slažu u rodu i broju. Imenski predikat.
Zavisni rečenični članovi: pravi i nepravi objekat – dopuna glagola i priloške odredbe za mesto, vreme, način, uzrok, meru i količinu; atribut i apozicija. Sistematizacija znanja o članovima rečenice: glavni (nezavisni) i zavisni.
Prilikom usvajanja i obnavljanja znanja o priloškim odredbama uočavanje i prepoznavanje priloga, njihovog značenja i funkcije u rečenici.
Složena rečenica – pojam i prepoznavanje (ukazivanje na funkciju ličnog glagolskog oblika). Uočavanje veznika u složenoj rečenici i ukazivanje na njihovu funkciju.
Pojam promenljivosti i nepromenljivosti reči. Promenljive reči: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli; nepromenljive reči: prilozi, predlozi, veznici, uzvici, rečce.
Promena imenica (deklinacija): gramatička osnova, nastavak za oblik, pojam padeža. Uz promenu imenica ukazuje se na glasovne alternacije (u ruci), radi pravilnog govora i pisanja, ali se ne obrađuju.
Osnovne funkcije i značenja padeža: nominativ – subjekat i deo imenskog predikata; genitiv – pripadanje i deo nečega; dativ – namena i upravljenost; akuzativ – objekat; vokativ – dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje; instrumental – sredstvo i društvo, upotreba u instrumentalu; lokativ – mesto. Uz obradu padeža, uočavanje i prepoznavanje predloga i njihove funkcije.
Pridevi – obnavljanje i sistematizacija: značenje i vrste prideva; slaganje prideva sa imenicom u rodu, broju i padežu. Promena; komparacija prideva; funkcija prideva u rečenici, pridevski vid.
Imeničke zamenice – lične zamenice: promena, naglašeni i nenaglašeni oblici, upotreba lične zamenice svakog lica sebe, se; nelične imeničke zamenice (ko, što, itd.).
Glagoli – nesvršeni i svršeni (glagolski vid); prelazni, neprelazni i povratni glagoli (glagolski rod). Infinitiv i infinitivna osnova. Građenje i osnovna funkcija glagolskih oblika. Prezent, prezentska osnova; naglašeni i nenaglašeni oblik prezenta pomoćnih glagola; radni glagolski pridev, perfekat, futur I.
Brojevi – pojam i upotreba brojeva; sistematizacija vrsta; glavni (osnovni, zbirni) i redni; značenje brojeva.
Uočavanje razlike u kvantitetu akcenta (na tekstu).
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pisanje prisvojnih prideva sa nastavnicima) -ov, -ev, -in; i prisvojnih prideva koji se završavaju na glasovne grupe: -ski, -ški, -čki; upravnog govora; višečlanih geografskih imena, osnovnih i rednih brojeva i dr.). Pisanje prideva izvedenih od imenica u čijoj se osnovi nalazi j (npr. armijski). Pisanje naziva raznih organizacija i njihovih tela (organa). Pisanje zamenica u obraćanju: Vi. Pisanje genitiva, akuzativa, instrumentala i lokativa imeničkih odričnih zamenica; odrična rečca ne uz imenice, prideve i glagole; rečca naj u superlativu.
Tačka i zapeta. Zapeta uz vokativ i apoziciju. Tri tačke. Crtica. Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa (školsko izdanje).
Ortoepija
Pravilan izgovor glasova: e, r, s, z. Vežbe u izgovaranju dugih i kratkih akcenata. Uočavanje razlike u intonaciji upitnih rečenica (Ko je došao? Milan je došao?).
Intonacija i pauze vezane za interpunkcijske znakove: zapetu, tačku i zapetu i tri tačke.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Vila zida grad
Narodna pesma: Vojevao beli Vide, koledo
Obredne narodne kalendarske pesme (izbor)
Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)
Jovan Jovanović Zmaj: Pesma o pesmi
Vojislav Ilić: Zimsko jutro
Dušan Vasiljev: Domovina
Jovan Dučić: Polje
Desanka Maksimović: Pokošena livada
Stevan Raičković: Leto na visoravni
Miroslav Antić: Šašava pesma
Branko V. Radičević: Kad mati mesi medenjake, Kad otac bije
Dobrica Erić: Vašar u Topoli (odlomak)
Epika
Narodna pesma: Sveti Savo
Narodna pesma: Ženidba Dušanova
Epske narodne pesme starijih vremena (o Nemanjićima i Mrnjavčevićima) (izbor)
Narodne pitalice, zagonetke i poslovice (izbor)
Narodna pripovetka: Ero s onoga svijeta
Narodna pripovetka: Djevojka cara nadmudrila
Narodne bajke, novele, šaljive narodne priče i priče o životinjama (izbor)
Vuk St. Karadžić: Žitije Ajduk – Veljka Petrovića (odlomak)
Milovan Glišić: Prva brazda
Stevan Sremac: Čiča Jordan (odlomak)
Branislav Nušić: Hajduci
Ivan Cankar: Desetica
Branko Ćopić: Bašta sljezove boje (izbor priče iz ciklusa Jutra plavog sljeza)
Ivo Andrić: Mostovi
Grozdana Olujić: Nebeska reka
Stevan Raičković: Male bajke ili Veliko dvorište (izbor)
Danilo Kiš: Dečak i pas
Danijel Defo: Robinzon Kruso
Mark Tven: Doživljaji Toma Sojera
Žil Vern: 20.000 milja pod morem (odlomak)
Drama
Branislav Nušić: Kirija
Dušan Radović: Kapetan Džon Piplfoks
Ljubiša Đokić: Biberče
Dopunski izbor
Dušan Radović: Antologija srpske poezije za decu
Milovan Vitezović: Šešir profesora Koste Vujića (odlomak)
Goran Petrović: Pronađi i zaokruži (odlomak)
Vida Ognjenović: Putovanje u putopis – odlomak
Tiodor Rosić: Zlatna gora
L. N. Tolstoj: Devojčica i krčag
A. P. Čehov: Šala
Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.
Naučnopopularni i informativni tekstovi
Nikola Tesla: Moji izumi
Milutin Milanković: Uspomene, doživljaji, saznanja (izbor)
Pavle Sofrić Niševljanin: Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba (odeljci o ruži, bosiljku, hrastu, lipi...)
Veselin Čajkanović: Studije iz srpske religije i folklora (Sunce, Mesec, ruža, bosiljak...)
Grčki mitovi (izbor)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.
Tumačenje teksta
Uvođenje učenika u analizu lirskih, epskih i dramskih dela: motivi i pesničke slike u lirskoj pesmi; uočavanje i obrazlaganje postupaka u oblikovanju književnih likova. Sistematsko navikavanje učenika na tumačenje likova sa više stanovišta: epsko (u akciji), čulno (izgled), lirsko (osećanja), dramsko (sukobi), psihološko (motivisanje postupaka); sociološko (uslovi formiranja i ispoljavanja), etičko (procenjivanje stavova i postupaka). Uočavanje i tumačenje formi pripovedanja (oblika izlaganja) u epskom tekstu (naracija, deskripcija, dijalog). Otkrivanje kompozicije epskog i dramskog dela; uviđanje i obrazlaganje značajnih pojedinosti u strukturi dela. Otkrivanje jezičkostilskih sredstava kojima su oblikovane slike i izazvani umetnički utisci u književnom delu i obrazlaganje njihove umetničke funkcije. Čitanje i kritičko procenjivanje odlomaka iz beležaka o pročitanoj lektiri. Usvajanje obrazovnih i vaspitnih vrednosti naučnopopularnog teksta.
Književnoteorijski pojmovi
Radom na tekstu i putem čitalačkog iskustva učenici uviđaju i usvajaju određene književnoteorijske pojmove.
Lirika. Lirski subjekat (uviđanje razlike između lirskog subjekta i pesnika). Kompozicija; motivi i pesničke slike kao elementi kompozicije lirske pesme; analitički uvid u vodeći (glavni) motiv, umetničke pojedinosti pesme. Vrste stihova prema broju slogova u lirskoj pesmi: ekspresivnost, izražajnost, ritmičnost. Jezičkostilska izražajna sredstva: epitet, onomatopeja, poređenje. Vrste autorske i narodne lirske pesme: opisna (deskriptivna) pesma, mitološka narodna pesma, obredna narodna lirika.
Epika. Pripovedač (uviđanje razlike između epskog pripovedača i pisca). Oblici pripovedanja (izlaganja): opisivanje, uočavanje i obrazlaganje oblika pripovedanja u prvom i trećem licu; dijalog. Fabula: elementi fabule; umetnički postupci u razvijanju radnje u epskom delu. Vrste stihova prema broju slogova u narodnoj epskoj pesmi: ekspresivnost, izražajnost, ritmičnost. Karakterizacija: pojam i vrste; etička i jezička karakterizacija likova. Vrste epskih dela u stihu i prozi: epska narodna pesma, bajka, novela, šaljiva narodna priča, priča o životinjama.
Drama. Dramska radnja (osnovni pojmovi o razvijanju dramske radnje). Dramski dijalog (osnovni pojmovi o dijalogu u dramskom delu). Čin, pojava, lica u drami. Drama i pozorište: dramski pisac, glumac, reditelj, lektor, scenograf, kostimograf i gledalac. Dramske vrste: drama za decu, radio i televizijska drama. Funkcionalni pojmovi. Učenici se podstiču da razumeju, usvoje i u odgovarajućim govornim i nastavnim situacijama primenjuju sledeće funkcionalne pojmove: svest, mašta, doživljaj, raspoloženje, empatija (prenošenje u duševni svet drugog); stav, gledište, zapažanje, poređenje, zaključak; uzrok–posledica, glavno–sporedno, lično–kolektivno, realno–fantastično; stil, slikovitost, izražajnost; odlomak, lokalizovanje; pisac, pesnik, čitalac; iskrenost, pravičnost, solidarnost, čestitost, plemenitost, dosetljivost, duhovitost.
Čitanje. Uvežbavanje čitanja u sebi, doživljajnog i istraživačkog čitanja; čitanje s razumevanjem i sa postavljenim zadacima u funkciji istraživanja, upoređivanja, dokumentovanja, odabiranja primera i tumačenja teksta; čitanje s olovkom u ruci (pisanje podsetnika za rad na tekstu, pripremanje za analizu teksta). Posebno pripremanje proučenog teksta radi uvežbavanja izražajnog čitanja (tematska i emocionalna uslovljenost ritma, tempo, pauziranje i rečenički akcenat). Uvežbavanje izražajnog čitanja u funkciji ubedljivog kazivanja i recitovanja. Učenje napamet i izražajno kazivanje odlomaka iz epske poezije i proze i recitovanje nekoliko lirskih pesama.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje kratkih tekstova. Uočavanje strukture priče građene hronološkim redom (uvod – početak priče, tok radnje – isticanje najvažnijih momenata, vrhunac i završetak). Prepričavanje dinamične scene iz epskog dela, filma i televizijske emisije. Pričanje o događajima (hronološki tok radnje) i opisivanje doživljaja – prema sačinjenom planu. Pričanje o izmišljenom događaju na osnovu date teme – prema samostalno sačinjenom planu, uz konsultovanje sa nastavnikom. Opisivanje: jednostavnog radnog postupka; spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora; pojedinosti u prirodi. Uočavanje uspelih književnih portreta i jezičko-stilskih sredstava kojima su ostvareni. Portretisanje ličnosti iz neposredne okoline prema sačinjenom planu. Uočavanje jezičko-stilskih sredstava u odlomcima deskriptivnog karaktera u lirskim i epskim delima. Izveštavanje; vest; oblikovanje vesti prema pitanjima: ko, šta, kada, gde, kako i zašto.
Usmena i pismena vežbanja. Uočavanje razlike između govornog i pisanog jezika. Kombinovanje govornih i pravopisnih vežbi – govorna interpretacija interpunkcijskih znakova (podizanje tona ispred zapete i ispred tri tačke, a spuštanje ispred tačke i tačke i zapete).
Ortoepske, gramatičke, leksičke i stilske vežbe u usmenom i pisanom izražavanju različitih sadržaja (prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje i dr.). Prepričavanje dinamične scene iz epskog dela, filma, televizijske emisije – prema zajedničkom planu. Pričanje o događajima (hronološki tok radnje) i opisivanje doživljaja – po samostalno sačinjenom planu. Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, pojedinosti u prirodi – po datom planu. Portretisanje ličnosti iz neposredne okoline – prema datom planu. Pismo (međuškolsko dopisivanje); opšta pravila o pismu kao sastavu i obliku opštenja. Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, brzalica, zagonetaka, pitalica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, kazivanje napamet lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i čitanja, analiza snimka i vrednosti. Leksičke i semantičke vežbe: iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i tuđice – njihova zamena jezičkim standardom; osnovno i preneseno značenje reči. Sintaksičke i stilske vežbe: sastavljanje i pisanje rečenica prema posmatranim predmetima na slici i zadanim rečima; sastavljanje i pisanje pitanja o tematskoj celini u tekstu, na slici, u filmu; pisanje odgovora na ta pitanja.
Korišćenje umetničkih, naučnopopularnih i učeničkih tekstova kao podsticaja za slikovito kazivanje. Vežbe za bogaćenje rečnika i traženje pogodnog izraza. Uopšteno i konkretno kazivanje. Promena gledišta. Uočavanje i otklanjanje beznačajnih pojedinosti i suvišnih reči u tekstu i govoru. Otklanjanje praznoslovlja i tuđica. Otklanjanje nejasnosti i dvosmislenosti. Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (težište teme, izbor i raspored građe, osnovni elementi kompozicije i grupisanje građe prema kompozicionim etapama).
Uočavanje pasusa kao uže tematske celine i njegove kompozicijsko-stilske funkcije. Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času. Četiri školska pismena zadatka – po dva u svakom polugodištu (jedan čas za izradu zadatka i dva za analizu i pisanje poboljšanje verzije sastava).
(3 časa nedeljno, 111 godišnje)
Operativni zadaci:
− uvođenje učenika u građenje reči;
− upoznavanje sa glasovnim sistemom;
− upoznavanje glasovnih alternacija, njihovo uočavanje u građenju i promeni reči;
− utvrđivanje znanja o značenju i funkciji pridevskih zamenica;
− sticanje osnovnih znanja o građenju i značenjima glagolskih oblika (futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi);
− proširivanje znanja o složenoj rečenici;
− osposobljavanje učenika za uočavanje razlike između dugih akcenata;
− osposobljavanje za uočavanje i tumačenje uzročno-posledičnih veza u umetničkom tekstu, za iskazivanje vlastitih sudova i zaključaka prilikom analize teksta i u raznim govornim situacijama;
− razvijanje sposobnosti za uočavanje i tumačenje emocija, motiva i pesničkih slika u lirskom tekstu;
− postepeno upoznavanje strukture osnovnih oblika usmenog i pismenog izražavanja – prema zahtevima programa.
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.
Podela reči po nastanku: proste, izvedene i složene. Sufiksi – razlikovanje sufiksa od gramatičkih nastavaka; tvorbena osnova; koren reči. Primeri izvedenih imenica, prideva i glagola (pevač, školski, školovati se).
Složenice, primeri složenih reči nastalih srastanjem dveju ili više reči, odnosno njihovih tvorbenih osnova; prosto srastanje i srastanje sa spojnim vokalom (Beo/grad, par/o/brod). Prefiksi; primeri imenica, prideva i glagola nastalih prefiksacijom (praunuk, prevelik, naučiti).
Atributska i predikatska funkcija imenica i prideva.
Samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela reči na slogove. Podela suglasnika po mestu izgovora i po zvučnosti. Glasovne promene i alternacije – uočavanje u građenju i promeni reči: palatalizacija i sibilarizacija; nepostojano a; promena l u o; jednačenje suglasnika po zvučnosti (odstupanja u pisanom jeziku); jednačenje suglasnika po mestu izgovora; jotovanje; asimilacija i sažimanje samoglasnika; gubljenje suglasnika (na odstupanja ukazati u primerima).
Pridevske zamenice: razlikovanje po značenju i funkciji – prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodređene, opšte, odrične; upotreba povratne zamenice svoj.
Građenje i značenja glagolskih oblika: aorist (stilska obeleženost), futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi. Prosti i složeni glagolski oblici. Lični i nelični glagolski oblici.
Rečenica (osnovni pojmovi): komunikativna rečenica (sintaksičko-komunikativna jedinica koja predstavlja celovitu poruku) i predikatska rečenica (sintaksička jedinica koja sadrži glagol u ličnom obliku). Nezavisne i zavisne predikatske rečenice. Vežbe u iskazivanju rečeničnih članova rečju, sintagmom i zavisnom rečenicom. Komunikativne rečenice koje se sastoje od jedne nezavisne predikatske rečenice i od više njih.
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje pravopisnih pravila obrađenih u prethodnim razredima (pisanje rečce li uz glagole, ne uz glagole, imenice i prideve; naj uz prideve; upotreba velikog slova i dr.).
Pisanje odričnih zamenica uz predloge.
Pisanje zamenica u obraćanju: Vi, Vaš.
Pisanje imena vasionskih tela – jednočlanih i višečlanih.
Pisanje glagolskih oblika koje učenici često pogrešno pišu (radni glagolski pridev, aorist, potencijal, perfekat, futur I).
Interpunkcija posle uzvika. Rastavljanje reči na kraju reda. Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa.
Ortoepija
Proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija rečenice). Vežbe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta. Intonacija vezana za izgovor uzvika.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Najveća je žalost za bratom
Porodične narodne lirske pesme (izbor)
Običajne narodne lirske pesme – svadbene (izbor)
Đura Jakšić: Veče
Vojislav Ilić: Sveti Sava
Aleksa Šantić: Moja otadžbina
Milan Rakić: Nasleđe
Jovan Dučić: Selo
Veljko Petrović: Ratar
Desanka Maksimović: O poreklu
Miroslav Antić: Plava zvezda
Dobrica Erić: Čudesni svitac
Stevan Raičković: Hvala suncu, zemlji, travi
Milovan Danojlić: Šljiva
Sergej Jesenjin: Breza
Rabindranat Tagore: Papirni brodovi ili jedna pesma po izboru iz Gradinara
Epika
Narodna pesma: Smrt Majke Jugovića
Epske narodne pesme o Kosovskom boju (izbor)
Narodna pesma: Marko Kraljević ukida svadbarinu
Epske narodne pesme o Marku Kraljeviću (izbor)
Narodna pripovetka: Mala vila
Branislav Nušić: Autobiografija
Petar Kočić: Jablan
Svetozar Ćorović: Bogojavljenska noć (odlomak)
Isidora Sekulić: Bure (odlomak)
Ivo Andrić: Aska i vuk
Branko Ćopić: Čudesna sprava
Stevan Raičković: Bajka o dečaku i Mesecu
Grozdana Olujić: Zlatoprsta ili Sedefna ruža (izbor)
Svetlana Velmar-Janković: Ulica Filipa Višnjića (odlomak)
Vilijem Sarojan: Lepo lepog belca
Anton Pavlovič Čehov: Vanjka
Drama
Kosta Trifković: Izbiračica (odlomak)
Branislav Nušić: Analfabeta (odlomak)
Petar Kočić: Jazavac pred sudom (odlomak)
Dopunski izbor
B. Ćopić: Orlovi rano lete
Danilo Kiš: Verenici
Slobodan Selenić: Očevi i oci (odlomak)
Vladimir Andrić: Pustolov (izbor)
Džek London: Zov divljine
Ferenc Molnar: Dečaci Pavlove ulice
Henrik Sjenkjevič: Kroz pustinju i prašumu
Rej Bredberi: Maslačkovo vino (izbor)
Efraim Kišon: Kod kuće je najgore (izbor)
Anđela Naneti: Moj deka je bio trešnja (odlomak)
Ijan Mekjuan: Sanjar (izbor)
Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.
Naučnopopularni i informativni tekstovi
Vuk Stefanović Karadžić: Život i običaji naroda srpskog (izbor)
Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove (odlomak)
Veselin Čajkanović: Studije iz srpske religije i folklora (izbor)
M. Iljin: Priče o stvarima (izbor)
Vladimir Hulpah: Legende o evropskim gradovima (izbor)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.
Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.
Tumačenje teksta
Tumačenje uslovljenosti događaja i situacija, osećanja, sukoba, postupaka, naravi i karakternih osobina likova – u epskim i dramskim delima. Upućivanje učenika u potkrepljivanje vlastitih sudova i zaključaka pojedinostima iz dela, ali sa stanovišta celine. Tumačenje likova kao u prethodnom razredu. Zapažanje, komentarisanje i procenjivanje situacija i postupaka, reči i dela, fizičkih i drugih osobina, želja i mogućnosti, ciljeva i sredstava (njihove skladnosti i protivrečnosti).
Upućivanje učenika u otkrivanje dvostrukog opisivanja stvarnosti: verno predstavljanje pojava (objektivna deskripcija) i maštovito povezivanje pojava sa stavom i osećanjem pisca (subjektivna deskripcija). Dalje upućivanje učenika u tumačenje pesničkih slika izazvanih čulnim dražima (konkretni motivi), te razmišljanjem i osećanjem (apstraktni motivi, emocije, refleksije). Otkrivanje glavnog osećanja i drugih emocija u lirskim pesmama. Uočavanje motivske strukture pesme; način razvijanja pojedinih motiva u pesničke slike i njihovo združeno funkcionisanje.
Razvijanje navike da se zapažanja, utisci i zaključci dokazuju podacima iz teksta i životne stvarnosti, da se umetničke vrednosti istražuju s problemskog stanovišta. Davanje pripremnih zadataka i upućivanje učenika u rad na samostalnom upoznavanju književnog dela (usmeno i pismeno prikazivanje dela). Čitanje i vrednovanje učeničkih beležaka o pročitanoj lektiri.
Književnoteorijski pojmovi
Lirika
Vrste strofa: stih (monostih); dvostih (distih); trostih (tercet), četvorostih (katren).
Ritam: brz i spor ritam; tempo; intonacija i pauza; naglasak reči i ritam; rima – vrste: muška, ženska, srednja (daktilska); parna, ukrštena, obgrljena, nagomilana i isprekidana; uloga rime u oblikovanju stiha.
Jezičko-stilska izražajna sredstva: kontrast, hiperbola, gradacija.
Vrste autorske i narodne lirske pesme: rodoljubiva, socijalna pesma; običajne i porodične narodne lirske pesme.
Epika
Osnovna tema i ključni motivi.
Fabula: pokretači fabule; zaustavljanje fabule; retrospektivni redosled događaja.
Karakterizacija: sociološka, psihološka; portret: spoljašnji i unutrašnji.
Biografija i autobiografija.
Roman – pustolovni, istorijski i naučnofantastični.
Predanje.
Drama
Komedija – osnovne odlike. Humorističko, ironično i satirično u komediji. Karakterizacija likova u komediji.
Monolog i dijalog u drami.
Funkcionalni pojmovi
Učenici se podstiču da razumeju, usvoje i u odgovarajućim govornim i nastavnim situacijama primenjuju sledeće funkcionalne pojmove: čežnja, naslućivanje, sumnja, zaprepašćenje; savesnost, predostrožnost, humanost, dostojanstvo; objektivno, subjektivno, posredno, neposredno, dramatično; zapažanje, obrazlaganje, argumentovano dokazivanje, analiza, sinteza, upoređivanje; detalj, atmosfera, perspektiva.
Čitanje
Usklađivanje čitanja s prirodom neumetničkog i umetničkog teksta. Dalje upućivanje učenika na proučavanje obrađenog i neobrađenog teksta radi izražajnog čitanja (uslovljenost ritma i tempa; jačina glasa, pauziranje, rečenični akcenat). Kazivanje napamet naučenih različitih vrsta tekstova u prozi i stihu. Čitanje i kazivanje po ulogama. Uvežbavanje čitanja u sebi prema preciznim, unapred postavljenim zadacima (otkrivanje kompozicijskih jedinica, dijaloga u karakterizaciji likova, opisa i sličnih elemenata; nalaženje reči, rečenica, provopisnih znakova i dr.) Uvežbavanje brzog čitanja u sebi s proverom razumevanja pročitanog nepoznatog teksta.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje sa isticanjem karakteristika lika u književnom tekstu, filmu, pozorišnoj predstavi. Izborno prepričavanje: dinamične i statične pojave u prirodi (književno delo, film, televizijska emisija). Prepričavanje s promenom gledišta. Uočavanje strukture priče građene retrospektivno. Pričanje sa korišćenjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, gradacija, mesto i obim kulminacije u izlaganju, završetak). Uočavanje karakteristika hronološkog i retrospektivnog pričanja.
Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora (eksterijera i enterijera) po zajedničkom i samostalnom sačinjenom planu. Opisivanje dinamičkih i statičkih pojava u prirodi; prožimanje i smenjivanje statičkih i dinamičkih slika i scena u opisivanju i pripovedanju. Portretisanje osoba iz neposredne okoline na osnovu analize književnih portreta i portreta ličnosti iz naučno-popularne literature.
Izveštavanje: kratak izveštaj o školskoj akciji, svečanosti, društvenoj akciji u selu ili gradu i sl.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija rečenice); vežbe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta; intonacija u izgovoru uzvika. Slušanje zvučnih zapisa; kazivanje napamet naučenih lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i čitanja; analiza snimka i vrednovanje.
Leksičke i semantičke vežbe: razlikovanje oblika po dužini izgovora; semantička funkcija uzlazne intonacije; imenovanje osećanja i ljudskih osobina; jedan predmet – mnoštvo osobina; značenja reči približnih oblika. Neknjiževne reči i tuđice – njihova zamena jezičkim standardom. Sintaksičke i stilske vežbe: situacioni podsticaji za bogaćenje rečnika i traženje pogodnog izraza; određivanje sintagmom i zavisnom rečenicom. Sažimanje teksta uz pojačanje informativnosti. Vežbe u zapažanju; uočavanje značajnih pojedinosti. Sintaksičko-stilske vežbe s različitim rasporedom reči u rečenici, uočavanje nijansiranih razlika u značenju, isticanju i sl. Stvaralačko prepričavanje teksta sa promenom gledišta. Pričanje o događajima i doživljajima sa korišćenjem elemenata kompozicione forme – po samostalno sačinjenom planu. Vežbanje u hronološkom i retrospektivnom pričanju. Portretisanje osobe iz neposredne okoline učenika – po samostalno sačinjenom planu. Izveštavanje: kratak pismeni izveštaj o školskoj akciji (sakupljanje hartije, uređenje dvorišta ...). Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor građe, njeno komponovanje, korišćenje pasusa, objedinjavanje pripovedanja i opisivanja). Pisanje službenog i privatnog pisma. Osam domaćih pismenih zadataka, čitanje i analiza zadataka na času. Četiri školska pismena zadatka – po dva u polugodištu (jedan čas za izradu zadatka, dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
(3 časa nedeljno, 108 godišnje)
Operativni zadaci:
– dalje usvajanje ortoepske, ortografske, gramatičke, leksičke i stilske norme srpskog jezika;
– razlikovanje akcenata po kvantitetu i intonaciji;
– dalje ovladavanje znanjima iz gramatike, stilistike, leksikologije, istorije književnog jezika, dijalektologije;
– razvijanje pozitivnog odnosa prema dijalektima (svom i drugima), kao i potrebe da se usvaja, neguje i razvija književni jezik;
– sistematizacija i proširivanje znanja o vrstama reči i gramatičkim kategorijama promenljivih reči;
– sistematizacija i proširivanje znanja o rečeničnim članovima;
– naporedni odnosi među rečeničnim članovima;
– pojam sintagme i sastav imeničke sintagme;
– pojam aktiva i pasiva;
– naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama u okviru komunikativne rečenice;
– osamostaljivanje za analizu lirskih, epskih i dramskih dela;
– informativno čitanje i upućivanje učenika u čitanje „s olovkom u ruci” (podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje);
– razvijanje kritičkog odnosa prema jeziku i sadržini tekstova iz svakodnevnog života;
– formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procenu umetničkih dela pristupačnih ovom uzrastu;
– sistematizacija znanja o književnoteorijskim pojmovima;
– obnavljanje i sistematizovanje znanja iz svih područja.
JEZIK
Misija Ćirila i Metodija – stvaranje staroslovenskog jezika; osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba i najznačajniji kulturnoistorijski spomenici; reforma jezika i pisma Vuka Karadžića, književni jezik Srba od Vuka Karadžića do danas (osnovni podaci); osnovne jezičke grupe u Evropi i mesto srpskog jezika u porodici slovenskih jezika.
Dijalekti srpskog jezika (osnovni podaci).
Sistematizovanje znanja o akcentima srpskog jezika: glavna pravila standardne akcenatske norme; određivanje mesta akcenta; uočavanje razlike između dugih i kratkih, uzlaznih i silaznih akcenata; osnovni podaci o postakcenatskoj dužini.
Vrste reči (sistematizacija i proširivanje postojećih znanja); gramatičke kategorije promenljivih reči (glasovne alternacije u promeni reči – normativna rešenja).
Osnovni pojmovi o tvorbi reči (glasovne alternacije u vezi sa građenjem reči – normativna rešenja).
Pojam sintagme: sastav imeničke sintagme; apozicija i apozitiv.
Rečenični članovi: subjekat, predikat (glagolski imenski), pravi i nepravi objekat, logički subjekat, priloške odredbe; iskazivanje rečeničnih članova rečju, sintagmom, zavisnom rečenicom.
Naporedni odnosi među rečeničnim članovima – sastavni, rastavni i suprotni (s posebnim osvrtom na interpunkciju).
Osnovne vrste zavisnih rečenica; interpunkcija u vezi sa zavisnim rečenicama.
Pojam komunikativne rečenice.
Pojam aktiva i pasiva; pasiv sa rečcom se i pasiv sa trpnim pridevom.
Jednoznačne i višeznačne reči; homonimija; metafora i metonimija kao načini da reč stekne nova značenja.
Lektira
Lirika
Posleničke narodne pesme (Kujundžija i hitroprelja ili druga pesma po izboru)
Ljubavne narodne lirske pesme (Srpska djevojka ili druga pesma po izboru)
Đura Jakšić: Otadžbina
Jovan Jovanović Zmaj: Đulići (izbor), Svetli grobovi
Desanka Maksimović: Proletnja pesma ili Opomena
Miroslav Antić: Plavi čuperak (izbor)
Vasko Popa: Očiju tvojih da nije
Oskar Davičo: Srbija
Sergej Jesenjin: Pismo majci
Vladislav Petković Dis: Među svojima
Izbor iz savremene srpske poezije
Epika
Kratke folklorne forme (poslovice, pitalice, zagonetke)
Epske narodne pesme pokosovskog tematskog kruga (izbor)
Epske narodne pesme o hajducima i uskocima (izbor)
Narodne epsko-lirske pesme (Ženidba Milića Barjaktara ili druga pesma po izboru)
Narodne epske pesme novijih vremena (tematski krug o oslobođenju Srbije)
Narodna pesma: Početak bune protiv dahija
Vuk Stefanović Karadžić: Srpski rječnik (izbor); O narodnim pevačima
Narodna pripovetka: Nemušti jezik ili Usud
Teodosije: Žitije Svetog Save (odlomak)
Prota Mateja Nenadović: Memoari (odlomak)
Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (izbor kratkih odlomaka)
Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije (odlomci)
Simo Matavulj: Pilipenda
Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti
Petar Kočić: Kroz mećavu
Antoan de Sent Egziperi: Mali Princ
Ana Frank: Dnevnik (odlomak)
Ivo Andrić: Izbor pripovedaka o deci
Dobrica Ćosić: Deobe (odlomak)
Isidora Sekulić: Carsko dostojanstvo jezika (odlomak) ili esej po izboru
Izbor iz savremene srpske proze.
Drama
Branislav Nušić: Sumnjivo lice
Viljem Šekspir: Romeo i Julija
Molijer: Građanin plemić (odlomak)
Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva (odlomak)
Dopunski izbor
Dositej Obradović: Život i priključenija (odlomak)
Radoje Domanović: Mrtvo more (odlomak)
Borisav Stanković: Uvela ruža
Rastko Petrović: Afrika (odlomci)
Grozdana Olujić: Glasam za ljubav
Milorad Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu Goru)
Matija Bećković: Priča o Svetom Savi
Dušan Kovačević: Ko to tamo peva
Borislav Mihajlović: Banović Strahinja
Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike.
Robert Grevs: Zlatno runo (odlomci)
Ernest Hemingvej: Starac i more
Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.
Naučnopopularni i informativni tekstovi
Vuk Stefanović Karadžić: Život i običaji naroda srpskog – Običaji o različnijem praznicima.
Petar Vlahović: Srbija – zemlja, ljudi, život, običaji (izbor)
Miodrag Popović: Vuk Stefanović Karadžić (odlomci)
Eva Kiri: Marija Kiri (odlomak)
Š. Kulišić, Ž. Petrović, N. Pantelić: Srpski mitološki rečnik (izbor)
D. Srejović, A. Cermanović: Rečnik grčke i rimske mitologije (izbor)
Mile Nedeljković: Godišnji običaji u Srba (izbor)
Dragomir Antonić: Običajni bonton (izbor)
Jasminka Petrović: Bonton (ili odlomci iz ovakve knjige nekog drugog autora)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu i omladinu.
Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.
Tumačenje teksta
Osposobljavanje učenika za što samostalniji pristup književnom tekstu: istraživanje određenih vrednosti sa stanovišta uočenog problema, dokazivanje utisaka i tvrdnji, zapažanja i zaključaka podacima iz teksta. Analiza književnoumetničkog dela (lirska i epska pesma, lirsko-epska pesma, pripovetka, roman, drama i književnonaučne vrste) uz pomoć razvijenog plana i teza. Procenjivanje idejno-estetskih, jezičko-stilskih i drugih vrednosti umetničkog dela.
Tumačenje epskih dela: uočavanje uzročno-posledičnih veza poetskih motiva i njihove funkcije (logičko i estetsko uslovljavanje svake pojedinosti).
Uočavanje odlika fabule (miran i dinamičan tok radnje) i kompozicije (uvod, zaplet, vrhunac, rasplet – bez književnoteorijskih definicija). Odnos sižea i fabule. Uokvirena fabula. Uvođenje učenika u potpuniju analizu likova (dijalog, unutrašnji monolog, fizičke i karakterne osobine, postupci), tematike (tematska građa, glavna tema; druge teme), motiva i pesničkih slika (psihička stanja, dramatične situacije, atmosfera, pejzaži). Tumačenje idejnog sloja teksta.
Upućivanje učenika u društveno-istorijsku uslovljenost umetničkog dela i odnos pisca prema društvenoj stvarnosti.
Analiza lirskih dela: upućivanje učenika u analizu motiva (međusobni odnos i povezivanje, udruživanje u poetske slike). Uočavanje međusobne uslovljenosti iskazanih osećanja, poetske slike, pesničkog jezika i stila i tumačenje pesničkih poruka.
Proučavanje dramskih dela: upućivanje učenika u analizu bitnih odlika dramskih dela (dijalog, monolog, remarke, dramska radnja, likovi); sličnosti i razlike u odnosu na lirska i epska dela.
Sticanje pouzdanog kriterijuma za izbor, analizu i procenu književnog teksta. Upućivanje učenika u korišćenje odabrane i pristupačne literature o delima i piscima. Podsticanje i razvijanje kritičkog odnosa u problemskom pristupu delu i piscu.
Sistematizovanje znanja o narodnoj i autorskoj književnosti (na primerima iz lektire).
Književnoteorijski pojmovi
Lirika – Funkcija motiva u kompoziciji lirske pesme. Jezičko-stilska izražajna sredstva: simbol, metafora, alegorija; figure ponavljanja (asonanca i aliteracija), metonimija, antiteza. Slobodni stih. Osnovne lirske vrste; odnos narodne i autorske lirike. Ljubavna, elegična i refleksivna pesma. Lirske vrste: posleničke narodne lirske pesme; ljubavna narodna lirika; ljubavna narodna i autorska pesma. Sonet.
Epika – Fabula i siže. Statički i dinamički motivi. Kompozicija i motivacija. Epizoda. Idejni sloj književnog teksta. Humor, ironija i satira u epskom delu. Vrste karakterizacije književnog lika. Unutrašnji monolog. Dnevnik. Legendarne priče. Vrste romana. Esej. Putopis. Memoari. Spev. Epsko-lirske vrste.
Drama – Dramska radnja; etape dramske radnje: uvod, zaplet, vrhunac, peripetija, rasplet. Dramska situacija. Didaskalije (remarke) u dramskom delu. Vrste komedije: komedija karaktera i komedija situacije. Tragedija. Tragično (pojam). Protagonist i antagonist. Scenski znakovi. Režija. Televizijska drama.
Sistematizacije književnoteorijskih pojmova.
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: romantičarsko, romantično, realistično, realno; dokumentovano, racionalno, teza, činjenica; etičko, estetsko; refleksija, memorija; kreativno, doživljajno, sugestivno, plastično; apsurd, provokacija, protivurečnost, doslednost; samokritičnost, samoinicijativa; agresivnost, sebičnost (egoizam), licemerje, oportunizam; nezavisno, samostalno, zavisno, zavidno.
Čitanje
Usavršavanje izražajnog čitanja (sa zahtevima kao u prethodnim razredima). Razvijanje ličnog tona pri čitanju i kazivanju napamet naučenih proznih i poetskih celina.
Vežbanje u ,,letimičnom” čitanju poznatog teksta, radi nalaženja određenih informacija i uvođenja učenika u ,,letimično” čitanje nepoznatog teksta, da bi utvrdili da li ih tekst interesuje i da li će ga čitati u celini (novinski članak, nepoznata knjiga i sl.).
Sistematizovanje sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcija, spojeno i rastavljeno pisanje reči; pisanje skraćenica; rastavljanje reči na kraju reda.
Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (osnovna pravila).
Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa.
Rasprava (argumentativni tekst) i propagandni tekst. Objektivno i pristrasno prikazivanje činjenica. Reklame kao vrsta propagandnih tekstova. Jezičke osobine reklama. Manipulativnost reklama. Popunjavanje različitih obrazaca.
Glavne osobine pisanih stilova javne komunikacije – publicističkog, naučnog, administrativnog. Reportaža kao novinarski žanr.
Kritički prikaz nove knjige, filma, radijske, televizijske emisije ili koncerta.
Sažimanje teksta; pisanje rezimea (sažetka).
Leksičke vežbe: upotreba slikovitih reči radi efektnog izražavanja; prikladna upotreba apstraktnih reči i reči iz intelektualnog rečnika radi preciznog i efikasnog izražavanja. Korišćenje rečnika srpskog jezika.
Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika; proveravanje stepena usvojenosti srpskog književnog akcenta i organizovanje akcenatskih vežbi; pravilan izgovorijekavskog refleksa dugog jata (ije) i prenošenje akcenta na proklitiku u izražajnom čitanju književnih tekstova (posebno u vezi s dijalekatskom osnovom).
Sintaksičke vežbe: vežbe u upotrebi različitih padeža (predloško-padežnih konstrukcija) za isto značenje (padežna sinonimija). Vežbe u upotrebi odgovarajućih padežnih oblika (s obzirom na različite dijalekatske osnove).
Vežbanja u pričanju o doživljajima (sa efektnim početkom i završetkom). Vežbanja u interpretativnom prepričavanju književnoumetničkih tekstova; prepričavanje teksta sa promenom redosleda događaja; sažeto prepričavanje.
Vežbe na neknjiževnom tekstu: pronalaženje i izdvajanje osnovnih informacija u tekstu. Povezivanje informacija i ideja iznetih u tekstu. Izvođenje zaključka zasnovanog na tekstu. Pronalaženje, izdvajanje i upoređivanje informacija iz dva kraća teksta ili više njih. Čitanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: dijagrami, grafikoni.
Korišćenje indeksom, pojmovnikom i bibliografijom.
Usmene i pisane rasprave o zadatim aktuelnim temama iz savremenog života.
Osam domaćih pisanih zadataka i njihova analiza na času.
Četiri školska pismena zadatka (preporučuje se jedan čas za izradu i dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
(od petog do sedmog razreda)
Jezik (gramatika i pravopis)
U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme, već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture), već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VII razreda u koncentričnim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatički sadržaji izučavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom učenika.
Postupnost se obezbeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznačena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da učenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezičke građe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima.
Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VII razreda. Isti principi, međutim, dosledno su sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnika k, g, h, učenici će prvo zapažati u građenju reči i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezičkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiće u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VII razredu. Tim načinom će učenici steći osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiće se za jezičku praksu, a neće biti opterećeni učenjem opisa i istorije tih jezičkih pojava.
Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uočavanja reči koje imenuju predmete i bića, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih reči, a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem će se učenici postupno i logički uvoditi ne samo u morfološke, već i u sintaksične zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola – lični glagolski oblici – predikat – rečenica). Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, značenja i oblici.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, već i u nastavi čitanja i jezičke kulture, učenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviđene standardne akcenatske norme, a stalnim vežbanjem, po mogućstvu uz korišćenje audio snimaka, učenike treba navikavati da čuju pravilno akcentovanu reč, a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlađuje putem sistematskih vežbanja, elementarnih i složenih, koja se organizuju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na korišćenje pravopisa i pravopisnih rečnika.
Sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora se određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika. Tako će nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeće postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnošću:
– podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;
– suzbijanje misaone inercije i učenikovih imitatorskih sklonosti;
– zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezičkih pojava;
– uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;
– povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetničkog teksta;
– otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;
– korišćenje umetničkih doživljaja kao podsticaja za učenje maternjeg jezika;
– sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;
– što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezičkih pojava;
– negovanje primenjenog znanja i umenja;
– kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
– ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;
– pobuđivanje učenikovog jezičkog izraza životnim situacijama;
– ukazivanje na gramatičku sačinjenost stilskih izražajnih sredstava;
– korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.
U nastavi jezika nužno je posmatrati jezičke pojave u životnim i jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, a ako nisu, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.
Upoznavanje suštine jezičke pojave često vodi preko doživljavanja i shvatanja umetničkog teksta, što će biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što češće upućuje učenike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezičkih pojava. To će doprineti razvijanju učenikove radoznalosti za jezik, jer umetnička doživljavanja čine gramatičko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim.
Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu sistematskih vežbanja, odnosno da nastavni sadržaji nisu usvojeni dok se dobro ne uvežbaju. To znači da vežbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnih sadržaja, primene, obnavljanja i utvrđivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktično, upućuje na to da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja – primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta (umetničkog i popularnog), čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktične primene.
Praktičnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.
Učenike, takođe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na korišćenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava, na taj način, postaje praktičnija i zanimljivija, čime učeniku otvara raznovrsne mogućnosti za njegova stvaralačka ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podseća na njihova iskustva, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.
Savremena metodika nastave ističe niz saodnosnih metodičkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogućuju da svaki celovit saznajni put, počev od onog koji je uokviren školskim časom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledećih metodičkih radnji:
– Korišćenje pogodnog polaznog teksta (jezičkog predloška) na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava. Najčešće se koriste kraći umetnički, naučno-popularni i publicistički tekstovi, a i primeri iz pismenih radova učenika.
– Korišćenje iskaza (primera iz prigodnih, tekućih ili zapamćenih) govornih situacija.
– Podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima.
– Utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novih nastavnih sadržaja. (Obično se koriste primeri iz poznatog teksta.)
– Upućivanje učenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uočavaju primere jezičke pojave koja je predmet saznavanja.
– Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje učenika da zapaženu jezičku pojavu istraživački sagledaju.
– Saznavanje bitnih svojstava jezičke pojave (oblika, značenja, funkcije, promene, izražajnih mogućnosti...).
– Sagledavanje jezičkih činjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upoređivanje, opisivanje i klasifikovanje.
– Ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojmova i njihovih odnosa.
– Definisanje jezičkog pojma; isticanje svojstva jezičke pojave i uočenih zakonitosti i pravilnosti.
– Prepoznavanje, objašnjavanje i primena usvojenih sadržaja programa u novim okolnostima i u primerima koje navode učenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje).
– Utvrđivanje, obnavljanje i primena stečenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuće).
Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog časa na kome se razmatra određena jezička pojava, a neke i posle časa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja sadržaj iz gramatike bude ranije poznat učenicima, a da pojedine jezičke vežbe budu predmet učeničkih domaćih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, već se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna.
Književnost
Uvođenje najmlađih učenika u svet književnosti, ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (naučnopopularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umenja i navike od kojih će u dobroj meri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čoveka.
Lektira
Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na domaću i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored čitanki, postaju knjige lektire za određeni uzrast i sva ostala pristupačna literatura.
Lektira je razvrstana po književnim rodovima – lirika, epika, drama.
Nastavnik ima načelnu mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova – prema programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetničkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiču na odgovarajuća metodička rešenja (prilagođavanje čitanja vrsti teksta, opseg tumačenja teksta u zavisnosti od složenosti njegove unutrašnje strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajućim sadržajima iz drugih predmetnih područja – gramatike, pravopisa i jezičke kulture i sl.).
Nastavniku je data mogućnost i dopunskog izbora tekstova u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog odeljenja sa kojim ostvaruje program.
Čitanje
Tumačenje teksta zasniva se na njegovom čitanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom čitanja. Zato su razni oblici usmerenog čitanja osnovni preduslov da učenici u nastavi stiču saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela.
Izražajno čitanje neguje se sistematski, uz stalno povećavanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti učenika za postizanje visokog kvaliteta u veštini čitanja. Vežbanja u izražajnom čitanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i učenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno proučava one njegove osobenosti koje utiču na prirodu izražajnog čitanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovarajući stav i određuje situacionu uslovljenost jačine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, rečeničnog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio-snimcima uzornih interpretativnih čitanja.
Pošto se izražajno čitanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obrađenom i dobro shvaćenom tekstu, to je konkretno i uspešno tumačenje štiva neophodan postupak u pripremanju učenika za izražajno čitanje. U okviru neposredne pripreme u VI i VII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihološki i jezičko-stilski činioci koji zahtevaju odgovarajuću govornu realizaciju. U pojedinim slučajevima nastavnik (zajedno sa učenicima) posebno priređuje tekst za izražajno čitanje na taj način što u njemu obeležava vrste pauza, rečenične akcente, tempo i glasovne modulacije.
Izražajno čitanje uvežbava se na tekstovima različite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posvećuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatičnosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.
U odeljenju treba obezbediti odgovarajuće uslove za izražajno čitanje i kazivanje – učenicima u ulozi čitača i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušalačku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritički i objektivno procenjuje kvalitet čitanja i kazivanja. Posredstvom audio-snimka, učenicima, povremeno, treba omogućiti da čuju svoje čitanje i da se kritički osvrću na svoje umenje. Na časovima obrade književnih dela primenjivaće se učenička iskustva u izražajnom čitanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.
Čitanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživačko; pomoću njega se učenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za učenje.
Primena tekst-metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanje brzog čitanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti učenika da čitaju fleksibilno, da usklađuju brzinu čitanja sa ciljem čitanja i karakteristikama teksta koji čitaju.
Kvalitet čitanja u sebi podstiče se prethodnim usmeravanjem učenika na tekst i davanjem odgovarajućih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pročitanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analitičko čitanje najuspešnije se podstiču samostalnim istraživačkim zadacima koji se učenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapređuju logika i brzina čitanja, a naročito brzina shvatanja pročitanog teksta, čime se učenici osposobljavaju za samostalno učenje.
Učenici starijih razreda uvode se u ,,letimično” čitanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pročitanim tekstom. Ono se sastoji od brzog traženja informacije i značenja u tekstu, pri čemu se ne pročita svaka reč, već se pogledom ,,prolazi” kroz tekst i čita se na preskok (međunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaključak). Pri vežbanju učenika u ,,letimičnom” čitanju, prethodno se zadaju odgovarajući zadaci (traženje određenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvršeni. ,,Letimičnim” čitanjem učenici se takođe osposobljavaju da radi podsećanja, obnavljanja, memorisanja, čitaju podvučene i na drugi način označene delove teksta prilikom ranijeg čitanja ,,s olovkom u ruci”, koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja učenika za samostalan rad i učenje.
Izražajno kazivanje napamet naučenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu značajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture učenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom času, naizmenično uvežbava i upoređuje govorenje tekstova u prozi i stihu.
Napamet će se učiti razni kraći prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od načina učenja i logičkog usvajanja teksta. Ako se mehanički uči, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na način kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da učenike navikne na osmišljeno i interpretativno učenje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje teče ,,oči u oči”, da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posvećuje svim vrednostima i izražajnim mogućnostima govornog jezika, posebno – prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju.
Tumačenje teksta od III do VII razreda
Sa obradom teksta počinje se posle uspešnog interpretativnog čitanja naglas i čitanja u sebi. Književnoumetničko delo se čita, prema potrebi i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i proučavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog čitanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno će se primenjivati u obradi lirske pesme i kraće proze.
Učenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju činjenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaključcima.
Nastavnik će imati u vidu da je tumačenje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mlađim razredima, u načelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem terminologije. To, međutim, nimalo ne smeta da i običan ,,razgovor o nastavnim sadržajima” u mlađim razredima bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Vrednije je projektovanje učenika povodom neke umetničke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u učenikovoj mašti, nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili poređenja.
U svim razredima obrada književnog dela treba da bude prožeta rešavanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetničkim doživljavanjem. Na taj način stimulisaće se učenička radoznalost, svesna aktivnost i istraživačka delatnost, svestranije će se upoznati delo i pružati mogućnost za afirmaciju učenika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, često i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode odlomku – sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slučajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psihološku realnost, iz koje potiču tematska građa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tumačenje.
Savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu učenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti učenik ne sme biti pasivni slušalac koji će u određenom trenutku reprodukovati ,,naučene nastavne sadržaje”, odnosno nastavnikova predavanja, već aktivni subjekat koji istraživački, stvaralački i satvorački učestvuje u proučavanju književnoumetničkih ostvarenja.
Učenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi sve tri radne etape; pre časa, u toku časa i posle časa. U svim etapama učenik se mora sistematski navikavati da u toku čitanja i proučavanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji će ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživačku radoznalost. Takvi zadaci biće najmoćnija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predviđeni interpretativni dometi. Nastavnik treba da postavi zadatke koji će učenika podsticati da uočava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaključuje.
Proučavanje književnoumetničkog dela u nastavi je složen proces koji započinje nastavnikovim i učenikovim pripremanjem (motivisanje učenika za čitanje, doživljavanje i proučavanje umetničkog teksta, čitanje, lokalizovanje umetničkog teksta, istraživački pripremni zadaci) za tumačenje dela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom času, a u oblicima funkcionalne primene stečenih znanja i umenja nastavlja se i posle časa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obrađenim nastavnim sadržajima, u poredbenim izučavanjima književnoumetničkih dela i istraživačko-interpretativnim pristupima novim književnoumetničkim ostvarenjima.
Savremena metodika nastave književnosti opredelila se za unutrašnje (imanentno) izučavanje umetničkog teksta, ali ona nikako ne previđa nužnost primene i vantekstovnih gledišta da bi književnoumetničko delo bilo valjano i pouzdano protumačeno.
U nastavnoj interpretaciji književnoumetničkog dela objedinjavajući i sintetički činioci mogu biti: umetnički doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetničke slike, fabula, siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezičko-stilski postupci i literarni (književnoumetnički) problemi.
Književni pojmovi
Književne pojmove učenici će upoznavati uz obradu odgovarajućih tekstova i pomoću osvrta na prethodno čitalačko iskustvo. Tako, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pročitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore biće pogodno tek kada su učenici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izražajnost izvesnog broja metaforičkih slika, kad neke od njih već znaju napamet i nose ih kao umetničke doživljaje. Jezičko-stilskim izražajnim sredstvima prilazi se s doživljajnog stanovišta; polaziće se od izazvanih umetničkih utisaka i estetičke sugestije, pa će se potom istraživati njihova jezičko-stilska uslovljenost.
Funkcionalni pojmovi
Funkcionalni pojmovi se ne obrađuju posebno, već se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena značenja. Učenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekućim informacijama na časovima, a uz paralelno prisustvo reči i njome označenog pojma. Potrebno je samo podsticati učenike da navedene reči (a i druge slične njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajućim situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uoče i objasne okolnosti koje utiču na ponašanje nekog lika, učenik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuću reč shvatio u punom značenju.
U usmenom i pismenom izražavanju uzgredno će se proveravati da li učenici pravilno shvataju i upotrebljavaju reči: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade književnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih vežbi, nastojaće se da učenici otkrivaju što više osobina, osećanja i duševnih stanja pojedinih likova, pri čemu se te reči beleže i tako spontano bogati rečnik funkcionalnim pojmovima.
Funkcionalne pojmove ne treba ograničiti na pojedine razrede. Svi učenici jednog razreda neće moći da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali će zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadržaja svih programsko-tematskih područja.
Jezička kultura
Operativni zadaci za realizaciju nastavnih sadržaja ovog područja jasno ukazuju na to da je kontinuitet u svakodnevnom radu na bogaćenju učeničke jezičke kulture jedna od primarnih metodičkih obaveza, počev od uočavanja sposobnosti svakog deteta za govorno komuniciranje u tzv. prethodnim ispitivanjima dece prilikom upisa u prvi razred, pa preko različitih vežbi u govoru i pisanju do učeničkog samostalnog izlaganja misli i osećanja u toku nastave, ali i u svim ostalim životnim okolnostima u školi i van nje, gde je valjano jezičko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Pravilna artikulacija svih glasova i grafički uzorna upotreba pisma, napuštanje lokalnog govora i navikavanje na standardni književni jezik u govoru, čitanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepričavanje, pričanje i opisivanje, i uz funkcionalnu primenu usvojenih i pravopisnih pravila, raznovrsna usmena i pismena vežbanja koja imaju za cilj bogaćenje učeničkog rečnika, sigurno ovladavanje rečenicom kao osnovnom govornom kategorijom i ukazivanje na stilske vrednosti upotrebe jezika u govoru i pisanju i dr. – osnovni su nastavni zadaci u ostvarenju programskih sadržaja iz jezičke kulture.
Postoje jezički pojmovi koje učenik treba postupno, sistematično i valjano (a to znači – trajno) da usvoji, pa su i zamišljeni kao programski sadržaji (zahtevi). A do njihovog trajnog i funkcionalnog usvajanja, skoro bez izuzetaka, put vodi preko brojnih i raznovrsnih oblika usmenih i pismenih jezičkih ispoljavanja učenika, a to su najčešće: jezičke igre, vežbe, zadaci, testovi i sl. Opisivanje se kao programski zahtev (sadržaj) javlja u četiri prva razreda. A ostvaruje se, usvaja kao znanje i umenje primenom onih oblika koji će efikasnim, ekonomičnim i funkcionalnim postupanjima u nastavnim okolnostima učeničku i jezičku kulturu učiniti pouzdanom i trajnom. A to su: govorne vežbe, pismene vežbe (ili osmišljeno kombinovanje govora i pisanja), pismeni radovi, izražajno kazivanje umetničkih opisnih tekstova, autodiktat i sl. A to važi, u manjoj ili većoj meri i za sve ostale vrste učeničkog jezičkog izražavanja.
Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste unapređivanje jezičke i funkcionalne pismenosti i obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.
Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su da učenici:
– upoznaju književnu umetnost;
– razvijaju humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima srpske i svetske kulturne baštine;
– usavršavaju literaturnu recepciju, razvijaju književni ukus i stvaraju trajne čitalačke navike;
– razvijaju istraživački i kritički odnos prema književnosti i produbljuju sposobnost za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književnoumetničkih dela;
– stiču funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;
– usavršavaju sposobnost da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;
– usaglašeno sa opštim ishodima učenja, kao i usklađeno sa uzrastom i sposobnostima, dalje razvijaju znanja, vaspitne vrednosti i funkcionalne veštine koje će moći da koriste u daljem obrazovanju, u profesionalnom radu i u svakodnevnom životu;
– razvijaju i neguju metodičnost i metodička postupanja prilikom ovladavanja složenim i obimnim znanjima;
– usvoje humanističke stavove, uverenja i sistem vrednosti;
– razvijaju lični i nacionalni identitet i osećanje pripadnosti državi Srbiji;
– poštuju maternji jezik, neguju srpski jezik, tradiciju i kulturu srpskog naroda, nacionalnih manjina, etničkih zajednica i drugih naroda;
– formiraju vrednosne stavove kojima se čuva nacionalna i svetska kulturna baština;
– budu osposobljeni za život u multikulturalnom društvu;
– poštuju rasnu, nacionalnu, kulturnu, jezičku, versku, rodnu, polnu i uzrasnu ravnopravnost, razvijaju toleranciju i uvažavanje različitosti;
– unapređuju kulturu jezičkog opštenja, stavove poštovanja i uvažavanja drugih jezika i drugih kultura;
– stiču funkcionalna znanja i komunikacijske veštine koje će omogućiti uspešno uključivanje u svet rada.
(3 časa nedeljno, 108 godišnje)
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.