Pravilnik o održavanju podsistema energija

Član 1 Predmet pravilnika

(1) Ovim pravilnikom propisuju se način i rokovi održavanja podsistema energija.

(2) Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na svim elektrificiranim kolosecima javne železničke infrastrukture, kolosecima industrijskih železnica i industrijskim kolosecima.

(3) Rokovi održavanja propisani ovim pravilnikom mogu biti i kraći za pojedina postrojenja, u zavisnosti od njihovog stanja.

Član 2 Značenje izraza

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) daljinsko upravljanje stabilnim postrojenjima električne vuče je daljinski nadzor i upravljanje promenama stanja rasklopne opreme i uređaja u upravljanim mestima iz centra daljinskog upravljanja;
2. 2) daljinska stanica je uređaj za daljinsko upravljanje i kao deo postrojenja za daljinsko upravljanje i/ili nadzor namenjena je za prikupljanje i obradu procesnih i internih signala, prikupljanje i obradu analognih i digitalnih merenja, komunikaciju s nadređenim centrom daljinskog upravljanja, kao i izvršavanje upravljanja iz centra posredstvom upravljačkih izlaza;
3. 3) električne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori, određeni prvenstveno za smeštaj i pogon postrojenja, u kojima mogu da se nalaze samo stručna lica koja održavaju postrojenja ili njima rukuju; ostalim licima pristup u takve prostorije može biti dozvoljen samo pod stručnim nadzorom;
4. 4) elektrovučno vozilo je vozilo koje za vuču koristi elektromotorni pogon i nema svoj sopstveni izvor energije već se električnom energijom napaja iz kontaktne mreže posredstvom svojih pantografa;
5. 5) elektrovučna podstanica je elektroenergetski objekat u kome se vrši transformacija napona 110 kV, 50 Hz na napon 25 kV, 50 Hz;
6. 6) zatezno polje je deo kontaktne mreže zategnuto na oba kraja uređajima za automatsko zatezanje ili čvrstim zatezanjem; u sredini zateznog polja izvodi se čvrsta tačka u kojoj su provodnici čvrsto zategnuti;
7. 7) izvlačenje u krivini je horizontalno pomicanje kontaktnog provodnika u tački vešanja od ose statičkog pantografa u smeru spoljne strane krivine;
8. 8) kontaktni provodnik je provodnik voznog voda (profilisana bakarna žica) kojeg po donjoj ivici dodiruje podignuti pantograf elektrovučnog vozila;
9. 9) kontaktna mreža je deo stabilnih postrojenja električne vuče duž elektrificiranih koloseka koja ima ulogu da prenese i razvede električnu energiju od elektrovučne podstanice do elektrovučnog vozila;
10. 10) kvar je stanje kod kojeg je uređaj ili element postrojenja neispravan i ne može da obavlja svoju funkciju;
11. 11) kompenzovana kontaktna mreža je kontaktna mreža kod koje su i kontaktni provodnik i noseće uže zategnuti zajedno ili posebno pomoću uređaja za automatsko zatezanje;
12. 12) motka za uzemljivanje (motka za povezivanje s povratnim vodom) je zaštitno sredstvo čijim se posredstvom vodiči nadzemnih vodova kontaktne mreže u beznaponskom stanju povezuju s šinom odnosno povratnim vodom kontaktne mreže;
13. 13) noseće konstrukcije kontaktne mreže su sve one konstrukcije (stubovi, portali i slično), uključujući i njihove temelje, koje su namenjene za nošenje, učvršćivanje položaja, vešanje i zatezanje vodova kontaktne mreže;
14. 14) nagib kontaktnog provodnika je količnik razlike u visini kontaktnog provodnika u mestu vešanja dve susedne noseće konstrukcije i dužine raspona;
15. 15) naizmenični sistem električne vuče 25 kV, 50 Hz je sistem električne vuče kod kojeg se električna vučna vozila napajaju naizmeničnom električnom energijom nazivnog napona 25 kV, industrijske frekvencije 50 Hz;
16. 16) napojni dalekovod je visokonaponski elektroenergetski objekat 110 kV koji služi za prenos električne energije od mesta priključka na prenosni sistem operatora prenosnog sistema do objekta korisnika, elektrovučne podstanice;
17. 17) neutralna sekcija je u smislu napajanja i sekcionisanja kontaktne mreže posebna sekcija kontaktne mreže koja se nalazi između dva sučeljena napojna kraka koji se napajaju iz dve nezavisne elektrovučne podstanice i koja u električnom pogledu trajno razdvaja krajeve dva kraka, a svojim vodom omogućava njihovu mehaničku vezu, a po potrebi i električnu vezu;
18. 18) nedostatak je stanje kod kojeg se na uređaju ili elementu postrojenja pojavljuju uočljive promene, ali uređaj ili element obavlja svoju funkciju;
19. 19) neutralni vod je deo neutralne sekcije koji u redovnom pogonskom stanju nije pod naponom;
20. 20) napojni vod kontaktne mreže je vod koji povezuje elektrovučnu podstanicu s voznim vodom, i to posredstvom poprečnih ili uzdužnih napojnih vodova;
21. 21) nekompenzovana kontaktna mreža je kontaktna mreža kod koje su i kontaktni provodnik i noseće uže čvrsto zategnuti;
22. 22) pogonska elektroenergetska postrojenja su deo podsistema energija u kome su funkcionalno međusobno povezani elektroenergetski objekti u tehničko tehnološku celinu i služe za napajanje električnom energijom pružnog dela podsistema kontrola, upravljanje i signalizacija, električnih instalacija u halama i zgradama, rasvete otvorenog prostora i grejanja skretnica;
23. 23) postrojenje za sekcionisanje je elektroenergetski objekat u kome se vrši električno spajanje i razdvajanje pojedinih sekcija kontaktne mreže;
24. 24) postrojenje za sekcionisanje kod neutralne sekcije je postrojenje koje služi za električno razdvajanje i spajanje sekcija kontaktne mreže između kojih se nalazi neutralna sekcija; postrojenje je skup funkcionalno povezanih uređaja i ostale opreme za obavljanje tehnološkog ili drugog procesa kojem je namenjen objekat;
25. 25) postrojenja za daljinsko upravljanje stabilnim postrojenjima električne vuče predstavljaju skup uređaja, opreme i sredstava jasno određene tehničke, tehnološke i informacione namene koji su konstruktivno i funkcionalno povezani;
26. 26) pogonski događaj je kvar, smetnja ili nedostatak na elektroenergetskom postrojenju;
27. 27) stabilna postrojenja električne vuče su deo podsistema energija u kome su funkcionalno međusobno povezani elektroenergetski objekti u tehničko tehnološku celinu i služe za napajanje električnom energijom elektrovučnih vozila;
28. 28) centar daljinskog upravljanja( u daljem tekstu: CDU) je operativni centar iz koga se daljinski upravlja stabilnim postrojenjima električne vuče na definisanom području;
29. 29) upravljana mesta su delovi stabilnih postrojenja električne vuče (elektrovučna podstanica, postrojenje za sekcionisanje, postrojenje za sekcionisanje sa neutralnim vodom i elektromotorni pogoni rastavljača kontaktne mreže) čijim se aparatima upravlja daljinski iz centra daljinskog upravljanja;
30. 30) elektroenergetski dispečer je stručna osoba centra daljinskog upravljanja koja upravlja rasklopnim aparatima i uređajima u postrojenjima električne vuče na definisanom području za koje je nadležna i obavlja operativne poslove u vezi sa korišćenjem i održavanjem tih postrojenja;
31. 31) rukovalac elektrovučne podstanice je radnik koji iz postrojenja neposredno rukuje rasklopnim aparatima i uređajima, a posredno i rasklopnim aparatima u delu kontaktne mreže za koji je u smislu upravljanja nadležna ta elektrovučna podstanica;
32. 32) izolovani preklop je mesto u kontaktnoj mreži u kojem se krajevi dva uzastopna vozna voda istog koloseka međusobno preklapaju, ali se ne dodiruju i između njih ne postoji električna veza;
33. 33) obilazni vod je vod kontaktne mreže koji omogućava električno povezivanje dve sekcije kontaktne mreže otvorene pruge mimo sekcija kontaktne mreže stanice koja se nalazi između njih;
34. 34) povratni vod kontaktne mreže je električna provodna veza koja omogućuje povratak struje od električnog vučnog vozila do elektrovučne podstanice;
35. 35) plan održavanja su dokumenti usvojeni od upravljača železničke infrastrukture kojima se utvrđuje način i postupak održavanja elektroenergetskog postrojenja;
36. 36) pantograf je uređaj na železničkom električnom vučnom vozilu koji služi za oduzimanje električne struje iz kontaktne mreže;
37. 37) poligonacija je horizontalni razmak kontaktnog provodnika i osovine statičkog pantografa u tački vešanja;
38. 38) polukompenzovana kontaktna mreža je kontaktna mreža kod koje je noseće uže čvrsto zategnuto, a kontaktni provodnik zategnut pomoću uređaja za automatsko zatezanje;
39. 39) rukovodilac radova je radnik odgovoran za sve postupke i mere bezbednosti na radilištu;
40. 40) raspon je razmak između susednih tačaka vešanja voznog voda;
41. 41) redovno pogonsko stanje je pogonsko stanje koje omogućava neograničeno i nesmetano korišćenje elektroenergetskih postrojenja u okviru projektovanih i izvedenih mogućnosti;
42. 42) sekcija kontaktne mreže stanice je kontaktna mreža unutar službenog mesta na pruzi, ograničena prema otvorenoj pruzi izolovanim preklopima, sekcionim izolatorima ili jednim izolovanim preklopom i svojim krajem;
43. 43) sekcija kontaktne mreže otvorene pruge je deo kontaktne mreže jednokolosečne pruge ili jednog koloseka višekolosečne pruge, koji je sa obe strane ograničen izolovanim preklopima ili sekcionim izolatorima susednih stanica;
44. 44) sekcija kontaktne mreže (u električkom smislu) je deo kontaktne mreže koji je izdvojen izolovanim preklopima ili jednim izolovanim preklopom i krajem kontaktne mreže. Sekcija kontaktne mreže obično obuhvata jedan kolosek otvorene pruge ili kontaktnu mrežu čitave stanice, odnosno dela stanice koji pripada jednom glavnom prolaznom koloseku stanice;
45. 45) smetnja je pojava kod koje se na uređaju u pogonu povremeno pojavljuju odstupanja od normalnog pogona;
46. 46) sistemska visina je vertikalni razmak osovine nosećeg užeta i donje ivice kontaktnog provodnika u tačkama njihovog vešanja;
47. 47) sigurnosni razmak je najmanja dopuštena udaljenost delova kontaktne mreže ili pantografa koji su pod naponom od najbližih delova okolnih objekata i vozila;
48. 48) tehnička dokumentacija je dokumentacija koju čine projekat izvedenog stanja, uputstva za rukovanje i održavanje, tehničke evidencije i registri.

Član 3 Opšte odredbe o održavanju

(1) Održavanje je kombinacija tehničkih i administrativnih mera, uključujući nadzor nad radovima, čija je svrha održavanje postrojenja u stanju u kojem ispunjava zahtevanu funkciju ili osposobljavanje postrojenja u to stanje.

(2) Administrativne mere uključuju organizaciju i upravljanje potrebnim resursima, kao što su: potrebno osoblje, radna oprema i vozila za održavanje, osiguranje materijala za sprovođenje održavanja i planiranje strategije održavanja.

(3) Nadzor nad radovima održavanja je ocena stanja i pogonskih uslova pojedinih delova elektroenergetskih postrojenja radi unapređivanja održavanja, poboljšanja delova i slično.

(4) Tehničke mere za dovođenje postrojenja u potrebno pogonsko stanje sprovode se, u zavisnosti od prihvatljive verovatnoće pojave smetnje ili kvara, kao:

1. 1) redovno održavanje;
2. 2) vanredno održavanje.

Član 4 Vrste redovnog održavanja

(1) Redovno održavanje su periodične aktivnosti koje se obavljaju u unapred određenim vremenskim intervalima, i sastoji se od:

1. 1) pregleda i provera;
2. 2) merenja i ispitivanja;
3. 3) redovnih opravki.

(2) Pregledi obuhvataju poslove vizuelnih pregleda, provera i kontrola postrojenja, aparata i uređaja, koji se izvode u određenim vremenskim razmacima i imaju za cilj da se prikupe podaci o stanju postrojenja i da se blagovremeno otkriju i ustanove nepravilnosti koje treba otkloniti i da se spreči pojava kvarova.

(3) Merenja obuhvataju merenja i ispitivanja koja se izvode na pojedinim delovima postrojenja i uređaja stabilnih postrojenja električne vuče u određenim vremenskim razmacima i imaju cilj da se podaci prikupljeni kroz kontrolne preglede dopune rezultatima takvih merenja.

(4) Redovne opravke obuhvataju:

1. 1) sve radove kojima se vrši nega, čišćenje, zamena pogonskog materijala i istrošenih elemenata, korekcija položaja pojedinih elemenata, doterivanje električnih zaštitnih razmaka i rastojanja, obnova delova postrojenja, zamena i generalna opravka sklopova;
2. 2) sve periodične radove koji se obavljaju na osnovu pogonskih zahteva.

Član 5 Vrste vanrednog održavanja

Vanredno održavanje je aktivnost koja se ne obavlja u unapred određenim vremenskim intervalima nego nakon pojave ili utvrđivanja nepravilnosti pregledom, merenjem ili na osnovu posebnog zahteva i sastoji se od:

1. 1) intervencija;
2. 2) korektivnog održavanja;
3. 3) dopunskih radova.

Član 6 Intervencije

(1) Intervencija je proces neplaniranog održavanja postrojenja ili njegovog dela zbog unutrašnjih ili spoljašnjih činilaca kod kojeg se poslu pristupa odmah bez odlaganja, kako bi se kvar na postrojenju ili bilo kojem njegovom delu otklonio i postrojenje dovelo u funkciju.

(2) Intervencije se obavljaju u najkraćem mogućem vremenu i obuhvataju:

1. 1) radove na utvrđivanju pojava nepravilnosti o kojima primljeno obaveštenje nije bilo dovoljno detaljno da bi se iz njega mogao ustanoviti karakter i lokacija nepravilnosti;
2. 2) otklanjanje nepravilnosti koje mogu izazvati dalje kvarove i oštećenja postrojenja ili elektrovučnih vozila;
3. 3) otklanjanje posledica nesreća i nezgoda do mere da se saobraćaj može odvijati uz određena ograničenja u odnosu na projektovane i izvedene mogućnosti.

(3) Ukoliko na stabilnim postrojenjima električne vuče dođe do pojave smetnji, ali postoji mogućnost da zbog daljeg korišćenja nastupe veća oštećenja postrojenja ili njegovo ispadanje iz pogona, otklanjanju ovakvih nepravilnosti pristupa se odmah, bilo da je nepravilnost uočena ili se za nju saznalo.

(4) Neophodno je da način organizacije i pripravnost budu takvi da vremenski period od izdavanja naloga za intervenciju do polaska radnika na intervenciju iznosi najviše 60 minuta.

(5) Radovi na intervencijama obavljaju se u najkraćem mogućem vremenu.

(6) Sva obaveštenja o kvarovima, neuobičajenim pojavama, odnosno o potrebama za intervencijama na stabilnim postrojenjima električne vuče dostavljaju se elektroenergetskom dispečeru u CDU. Ako postrojenja za napajanje električne vuče nisu daljinski upravljana iz centra daljinskog upravljanja obaveštenja se dostavljaju rukovaocu nadležne elektrovučne podstanice.

(7) Odluku o upućivanju ekipa za intervencije na mesto događaja donosi elektroenergetski dispečer u CDU, odnosno rukovalac nadležne elektrovučne podstanice.

(8) Po dolasku na mesto intervencije, vođa ekipe za intervencije se detaljno upoznaje sa veličinom i prirodom nastalih nepravilnosti, procenjuje vreme potrebno za njihovo otklanjanje, procenjuje mogućnosti za izvođenje intervencije u celosti ili po fazama i utvrđuje način izvršenja intervencije, potrebe za materijalom i rezervnim delovima kojima prisutno vozilo ne raspolaže, kao i eventualne dodatne potrebe za ljudstvom i mehanizacijom. O svemu tome bez odlaganja obaveštava elektroenergetskog dispečera odnosno rukovaoca elektrovučne podstanice, koji na osnovu toga preduzima potrebne mere.

(9) Nakon završetka radova na intervenciji, kao završni deo ukupnih radova na otklanjanju posledica vanrednog pogonskog događaja, u najkraćem mogućem roku pristupa se dovođenju postrojenja u redovno pogonsko stanje.

Član 7 Korektivno održavanje

(1) Korektivno održavanje je aktivnost vanrednog održavanja koje se sprovodi nakon pojave smetnje ili kvara s namerom da se postrojenje dovede u stanje u kojem ispunjava zahtevanu funkciju.

(2) Rok za obavljanje korektivnog održavanja utvrđuje se zavisno od procene stepena ugroženosti postrojenja ili njegovog dela.

Član 8 Dopunski radovi

(1) Dopunski radovi su posebni i uslužni radovi.

(2) Posebni radovi na postrojenjima obuhvataju radove koji se izvode u cilju ispravnog i pouzdanog korišćenja elektroenergetskih postrojenja na područjima s određenim atmosferskim i klimatskim uslovima ili specifičnim lokalnim prilikama, koje zahtevaju dopunske operacije ili učestalije izvođenje propisanih poslova.

(3) Uslužni radovi predstavljaju radove na elektroenergetskim postrojenjima koji su prouzrokovani radovima na pružnim postrojenjima, na pruzi, iznad, ispod ili pored nje, i obuhvataju kontrolu sigurnosti i ispravnosti elektroenergetskih postrojenja prilikom izvođenja takvih radova, osiguranje prevoza naročitih pošiljaka prugom ili putem preko pruge na ukrštanju pruge s putem u istom nivou, zaštitu radilišta od opasnosti električne struje i slično.

Član 9 Vođenje poslova i nadzor

(1) Za izvođenje radova na održavanju elektroenergetskih postrojenja određuje se rukovodilac radova čiji je zadatak da organizuje i rukovodi pripremnim postupcima, sprovođenjem mera bezbednosti, izvođenjem radova i završnim postupcima.

(2) Za određene poslove održavanja elektroenergetskih postrojenja, odnosno praćenja radova trećih osoba na pruzi i postrojenjima u neposrednoj blizini elektroenergetskih postrojenja, može se odrediti radnik, koji sprovodi sve potrebne mere i postupke obezbeđenja radilišta od opasnosti električne energije.

(3) Određivanje rukovodioca radova iz stava 1. i radnika iz stava 2. ovog člana vrši se radnim nalogom.

(4) Izgled radnog naloga dat je u Prilogu 1 – Radni nalog, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 10 Pripremni postupci

Pripremni postupci obuhvataju:

1. 1) izdavanje radnog naloga;
2. 2) upoznavanje radnika sa radnim zadatkom;
3. 3) opremanje potrebnim sredstvima i materijalom za rad;
4. 4) dolazak na mesto radova.

Član 11 Primena mera bezbednosti

(1) Pre pristupanja radovima na održavanju podsistema energija smatra se da su svi delovi postrojenja pod naponom.

(2) U blizini i na delovima postrojenja koji su redovno pod naponom ne izvode se radovi dok se napon u njima ne isključi i oni ne uzemlje.

(3) Mere bezbednosti koje se sprovode po dolasku na mesto početka radova na održavanju elektroenergetskih postrojenja su:

1. 1) obezbeđenje mesta rada od saobraćaja – uvođenje zatvora pruge/koloseka ili ograničenje saobraćaja električnom vučom, obezbeđenje od saobraćaja na susednim kolosecima, postavljanje potrebnih prenosnih signala i sl.;
2. 2) neophodno odvajanje dela postrojenja na kojem će se izvoditi radovi od svih mogućih izvora napajanja;
3. 3) uspostavljanje beznaponskog stanja na delu postrojenja gde će se izvoditi radovi i određivanje zone rada;
4. 4) isključenje daljinskog i lokalnog upravljanja;
5. 5) omogućavanje pogona ostalih delova postrojenja na kojima se radovi neće izvoditi;
6. 6) aktiviranje blokada;
7. 7) postavljanje zaštite od bliskih delova koji ostaju pod naponom;
8. 8) postavljanje privremenih strujnih veza, veza za izjednačenje potencijala i veza uzemljenja;
9. 9) postavljanje oznaka upozorenja;
10. 10) osiguranje od opasnosti pri radu na visini;
11. 11) osiguranje od opasnosti pri radu sa zategnutim vodičima;
12. 12) osiguranje od opasnosti pri radu u posebnim uslovima i pri slaboj vidljivosti.

(4) Vrsta i obim radova, vrsta i tip postrojenja kao i lokalni uslovi pod kojima će se radovi izvoditi, određuju u konkretnom slučaju koje se od mera bezbednosti mogu primeniti.

(5) Pri održavanju podsistema energija mogu se primenjivati i mere bezbednosti koje propisuje upravljač železničke infrastrukture.

(6) Po obezbeđenju radilišta može se pristupiti izvođenju radova.

(7) Radovima na održavanju ne ugrožavaju se kontinuitet povratnog voda, ograničenje prenapona i detekcija kratkog spoja i ne umanjuje se upotrebljivost ukupnog sistema ili izazvati ispad iz pogona nekog odseka napajanja.

Član 12 Završni postupci

Završni postupci obuhvataju:

1. 1) pregled radilišta i kompletnosti izvedenih radova;
2. 2) uklanjanje postavljenih privremenih strujnih veza, veza za izjednačenje potencijala i veza uzemljenja, blokada i zaštita;
3. 3) prekid rada, udaljenje radnika od objekta rada i mesta radova;
4. 4) uključenje napona i dovođenje postrojenja u redovno pogonsko stanje;
5. 5) kontrolu početnog perioda pogona nakon uključenja napona;
6. 6) ukidanje zatvora pruge/koloseka ili ograničenja kretanja električnom vučom;
7. 7) odlazak sa mesta radova.

Član 13 Provera izvršenih radova

(1) Provera izvršenih radova obuhvata:

1. 1) utvrđivanje kompletnosti i kvaliteta izvršenih radova;
2. 2) pregled rezultata obavljenih merenja i ispitivanja.

(2) Kompletnost i kvalitet izvršenih radova ocenjuje se uvidom u pogonsku dokumentaciju i pregledom postrojenja.

(3) Podaci o kompletnosti i kvalitetu izvršenih radova prikupljaju se, evidentiraju i objedinjuju u kvartalne izveštaje, koji se dopunjuju podacima o nastalim kvarovima i oštećenjima na postrojenjima, s analizom njihovih uzroka.

(4) Na osnovu kvartalnih izveštaja jednom godišnje obavlja se tehnička analiza kvaliteta održavanja i stanja postrojenja koja se koristi prilikom planiranja radova.

(5) Kontrolnim merenjima i ispitivanjima prate se bitni tehničko-eksploatacijski parametri postrojenja s ciljem da se pravovremeno preduzimaju mere za očuvanje pogonske ispravnosti postrojenja.

Član 14 Posebni uslovi kod izvođenja radova

(1) Od izvođenja nekih radova može se privremeno odustati kada nastupe sledeći klimatski uslovi:

1. 1) temperature niže od –10 °S i više od +40 °S;
2. 2) atmosferska pražnjenja.

(2) Obim i sadržaj poslova koji se kod intervencija u uslovima iz stava 1. ovog člana obavljaju, kao i posebne mere koje je u takvim slučajevima potrebno primeniti, utvrđuju se vodeći računa o zadovoljavanju uslova neophodnih za pouzdanu eksploataciju postrojenja, bezbednost radnika i urednost saobraćaja.

Član 15 Tehnička dokumentacija postrojenja

U cilju održavanja postrojenja, u skladu s projektovanim parametrima, potrebno je posedovati ispravnu i kompletnu tehničku dokumentaciju za sva postrojenja.

Član 16 Dokumentacija o pogonskim događajima

(1) Delovi postrojenja podsistema energija koji su obuhvaćeni aktivnostima održavanja ili praćenjem pogonskih događaja, registruju se u posebnoj bazi podataka, koja sadrži naročito:

1. 1) lokaciju (objekat, stanica, zatezno polje, raspon, stub);
2. 2) glavne tehničke i geometrijske podatke (za kontaktnu mrežu);
3. 3) datum ugradnje ili poslednje zamene;
4. 4) merne podatke sa pregleda i ispitivanja;
5. 5) stanje utvrđeno pregledom ili praćenjem stanja postrojenja;
6. 6) datum i vrstu intervencije (ugradnja, zamena, podešavanja, antikorozivna zaštita i slično);
7. 7) datum i vreme pojave ili uočavanja pogonskog događaja;
8. 8) datum i vreme otklanjanja uzroka pogonskog događaja.

(2) Baza podataka iz stava 1. ovog člana je sastavni deo plana održavanja i služi za praćenje njegovog izvršenja.

Član 17 Plan održavanja

Organizaciona jedinica za održavanje razrađuje plan održavanja za postrojenja za koja je zadužena kojim se osigurava održanje zadatih karakteristika unutar dopuštenih granica u skladu sa projektom i planom održavanja.

Član 18 Delovi stabilnih postrojenja električne vuče

Stabilna postrojenja električne vuče su:

1. 1) napojni dalekovodi;
2. 2) kontaktna mreža;
3. 3) elektrovučne podstanice i postrojenja za sekcionisanje;
4. 4) postrojenja za daljinsko upravljanje.

Član 19 Trase nadzemnih vodova

Jednom u dve godine obavljaju se sledeći poslovi:

1. 1) pregled zaraslosti dalekovoda u rastinje;
2. 2) provera nastalih promena u blizini ili na samoj trasi dalekovoda (nova ukrštanja, približavanja, podgrađivanja, nadgrađivanja, nasipanja, iskopavanja, izgradnja, dogradnja i sl.).

Član 20 Čelično-rešetkasti stubovi

Jednom u dve godine obavljaju se sledeći poslovi:

1. 1) pregled mehaničke ispravnosti stuba (naprsline varova, oštećenja zavrtnjeva, zakovica, stranica i kosnika i sl.);
2. 2) pregled stanja temelja (sleganje i klizanje zemljišta, potkopavanje temelja, naprslina i drugih oštećenja betona i sl.);
3. 3) pregled položaja stuba (odstupanje od vertikale i zakrenutosti);
4. 4) provera priključaka stuba za uzemljenje;
5. 5) pregled oznaka i tablica upozorenja.

Član 21 Provodnici, zaštitna užad i izolatorski lanci

(1) Jednom u dve godine obavljaju se sledeći pregledi:

1. 1) pregled mehaničke ispravnosti provodnika, mostova, spojeva, stezaljki i zaštitnog užeta (mehaničkih oštećenja, oštećenja od kratkih spojeva);
2. 2) pregled ugiba (povećanje ugiba ili trajna deformacija usled termičkog i mehaničkog opterećenja);
3. 3) pregled oznaka faza;
4. 4) pregledi mehaničke ispravnosti izolatora i izolatorskih lanaca (oštećenja mehaničkim ili termičkim dejstvom usled kratkog spoja i dr.).

(2) Kontrolna merenja obavljaju se jednom u pet godina, merenjem otpora rasprostiranja uzemljenja stubova.

Član 22 Pregled kontaktne mreže

(1) Pregled kontaktne mreže obavlja se peške, vozom ili teškom motornom drezinom.

(2) Pregled kontaktne mreže u dugim tunelima i na mestima gde pregled peške onemogućavaju teški terenski ili nepovoljni klimatski uslovi, obavlja se isključivo pružnim vozilom.

(3) Pregled kontaktne mreže može biti:

1. 1) bez isključenja napona;
2. 2) sa isključenjem napona.

Član 23 Pregled i provera kontaktne mreže bez isključenja napona

(1) Pregled i provera kontaktne mreže bez isključenja napona obavlja se vizuelnim pregledom svih njenih delova s obzirom na njihovu funkciju i pogonsku sigurnost, bez penjanja na nosive konstrukcije i bez približavanja delovima pod naponom.

(2) Pregled kontaktne mreže bez isključenja napona obuhvata:

1. 1) pregled voznog voda:

(1) položaj vešaljki, mesta ukrštanja kontaktnih provodnika i drugih vodova u njihovoj blizini;

(2) otkačene ili oštećene vešaljke;

(3) stanje sekcionih izolatora, neutralnih sekcija i umetnutih izolatora u noseće uže;

(4) strujne veze;

(5) sigurnosne razmake u izolovanim preklopima;

(6) međusobni položaj voznih vodova u preklopima;

(7) ponašanje sekcionog izolatora pri prelazu pantografa;

(8) iskrenje pri prolasku pantografa;

1. 2) pregled automatskog zatezanja:

(1) hod užeta i stanje kotura;

(2) stanje završnih stezaljki;

(3) stanje i položaj izolatora;

(4) pokretljivost (podizanjem tega);

(5) položaj tega u zavisnosti od temperaturi;

(6) stanje čvrste tačke;

1. 3) pregled izolatora obuhvata pronalaženje mehaničkih oštećenja i tragova preskoka prenapona;
2. 4) pregled mesta vešanja voznog voda:

(1) položaj konzole u zavisnosti od temperaturi i udaljenosti od čvrste tačke;

(2) stanje konzole s obzirom na koroziju;

(3) stanje Y užeta i Y vešaljki;

(4) nagib poligonatora, nosača poligonatora i vizealnu procenu prostora podizanja;

(5) V vešaljke;

(6) položaj i stanje pričvrsne opreme;

1. 5) pregled obilaznih, napojnih vodova i kablova:

(1) položaj i stanje izolatora;

(2) stanje užadi;

(3) stanje odvodnika prenapona i završetaka (kablovske glave i sl.);

1. 6) pregled i proveru nosivih konstrukcija, temelja i mesta vešanja u tunelima:

(1) ispravnost stanja konstrukcije;

(2) nagib, odnosno savijanje;

(3) stanje antikorozivne zaštite;

(4) stanje temelja;

(5) oznake na konstrukcijama;

(6) oprema za zatezanje;

(7) okolina (pristup, smeće, rastinje);

(8) proveru priključka stuba na uzemljenje;

(9) sidro;

(10) proveru pričvršćenja nosećih konstrukcija na svodove tunela, zidove useka i mostovske konstrukcije;

1. 7) pregled tačaka sekcioniranja i napajanja:

(1) stanje užadi i tragove oštećenja;

(2) mesta priključaka i tragove zagrevanja;

(3) naslage nečistoće i tragove preskoka luka;

(4) stanje rastavljača bez/sa nožem ili kontaktom za uzemljenje, stanje poluga i funkcionalnost ručnog upravljanja;

1. 8) pregled i proveru povratnog voda, uzemljenja i sigurnosnih mera:

(1) stanje spojeva za uzemljenje na šinu, nosive konstrukcije kontaktne mreže i ostale metalne konstrukcije;

(2) stanje vodova uzemljenja i povratnog voda;

(3) motke za uzemljenje u službenim mestima, proveru smeštaja i ispravnosti;

(4) ocenu sigurnosnih razmaka delova pod naponom i uzemljenih konstrukcija;

(5) stabla i rastinje u odnosu na slobodni profil i zonu pantografa;

(6) proveru telekomunikacijskih veza prema centru daljinskog upravljanja;

(7) stanje oznaka, natpisa upozorenja, ispravnost šeme sekcioniranja u službenim mestima;

(8) proveru pričvršćenja zemljovoda na svodove tunela, zidove useka i mostovne konstrukcije;

(9) iskrišta kod veštačkih objekata;

(10) zaštitne kapije i mreže;

(11) signali za električnu vuču i signalne oznake granica izolovanih preklopa;

1. 9) pregled priključaka trafostanica na kontaktnu mrežu:

(1) ispravnost stanja priključka na 25 kV;

(2) ispravnost uzemljenja;

1. 10) ostale preglede i provere koji utiču na tehničku ispravnost kontaktne mreže:

(1) proveru električnih zaštitnih razmaka u tunelima i ispod veštačkih objekata;

(2) pregled stanja kontaktne mreže u tunelima, posebno na mestima gde se javlja voda.

Član 24 Pregled i provera kontaktne mreže sa isključenjem napona

(1) Pregled i provera kontaktne mreže sa isključenjem napona uz sprovođenje mera bezbednosti obavlja se motornom drezinom zbog potrebe pristupa delovima koji su normalno pod naponom.

(2) Pregledom i proverom kontaktne mreže sa isključenjem napona utvrđuju se:

1. 1) puknute žice u užadi i korozija užadi;
2. 2) oštećenja izolatora i tragovi preskoka prenapona;
3. 3) visina kontaktnog provodnika, posebno na mestima ukrštanja ili mestima promena visina;
4. 4) jednolikost istrošenosti kontaktnog provodnika (merenje istrošenosti);
5. 5) izvijanje ili iskošenost kontaktnog provodnika;
6. 6) poligonacija na mestima vešanja i u sredini raspona;
7. 7) nagib nosača poligonatora i poligonatora, kao i potrebno podizanje kontaktnog provodnika;
8. 8) strujne veze;
9. 9) stanje i položaj stezaljki s obzirom na moguće udare pantografa;
10. 10) provera i podešavanje kontaktnog provodnika u preklopima i u području skretnica;
11. 11) položaj i ponašanje sekcionih izolatora i kratkih neutralnih sekcija pri prolasku pantografa;
12. 12) stanje rastavljača, stanje kontakta, poluga i funkcionalnost ručnog i lokalnog upravljanja;
13. 13) provera parametara automatskog zatezanja;
14. 14) postojanost minimalnih sigurnosnih razmaka između delova pod naponom i uzemljenih delova.

Član 25 Periodičnost pregleda i provera kontaktne mreže

(1) Jednom u šest meseci sprovode se:

1. 1) funkcionalne provere rastavljača;
2. 2) pregledi i provere kontaktne mreže bez isključenja napona;
3. 3) pregled zaštitnih kapija;
4. 4) pregled stanja i položaja sekcionih izolatora;
5. 5) pregled neutralnih sekcija;

(2) Jednom godišnje sprovode se:

1. 1) pregledi i provere kontaktne mreže bez isključenja napona i kontaktne mreže sa isključenjem napona na kolosecima otvorene pruge i glavnim prolaznim kolosecima u službenim mestima i ostalim kolosecima službenih mesta;
2. 2) provera visine užeta zaštitnih kapija;
3. 3) pregled povratnog voda i povezanosti nosećih konstrukcija na šinu povratnog voda.

Član 26 Merenje i ispitivanje kontaktne mreže

(1) Merenje i ispitivanje kontaktne mreže sprovodi se u određenim vremenskim razmacima i to:

1. 1) jednom godišnje:

(1) merenje geometrijskih karakteristika kontaktne mreže mernim kolima na kolosecima otvorene pruge i glavnim prolaznim kolosecima u službenim mestima;

(2) merenje istrošenosti kontaktnog provodnika na mestima gde je debljina kontaktnog provodnika ≤ 9 mm;

(3) ispitivanje ispravnosti naprava za ograničenje napona, kao što su iskrišta, odvodnici prenapona i slično;

1. 2) jednom u dve godine:

(1) merenje vrednosti prelaznih otpora posebnih uzemljivača kod veštačkih objekata;

(2) merenje geometrijskih karakteristika kontaktne mreže mernim kolima na ostalim kolosecima u službenim mestima;

(3) merenje udaljenosti nosećih konstrukcija kontaktne mreže od ose koloseka;

1. 3) jednom u tri godine obavlja se merenje istrošenosti kontaktnog provodnika počevši od šeste godine nakon ugradnje;
2. 4) jednom u pet godina: ispitivanje povezanosti metalnih konstrukcija u području u kome je dopušten pristup korisnicima železničkih usluga, a povezane su na šine povratnog voda.

(8) Kada stanje postrojenja i opreme to zahteva, sprovode se:

1. 1) eksploatacijska merenja kontaktne mreže na kolosecima otvorene pruge i glavnim prolaznim kolosecima;
2. 2) merenje sile kontakta pantografa i kontaktnog voda i iskrenja po SRPS EN 50317;
3. 3) termovizijska merenja;
4. 4) druga ispitivanja i merenja.

(9) Rezultati svih obavljenih ispitivanja i merenja pismeno se evidentiraju i čuvaju do sledećeg ispitivanja i merenja, radi upoređivanja sa rezultatima sledećeg ispitivanja i merenja.

(10) Rezultati ispitivanja ili merenja kontaktne mreže obavljenih mernim kolima obrađuju se najkasnije u roku od 15 dana po završenom merenju ili ispitivanju.

(11) Obradom se utvrđuju odstupanja osnovnih parametara voznog voda, kao i neispravnosti elemenata kontaktne mreže koje se vizuelno uoče tokom merne vožnje, a rangiraju se zavisno od stepena hitnosti njihovog otklanjanja.

(12) Odstupanja osnovnih parametara voznog voda, kao i neispravnosti elemenata kontaktne mreže, uočene tokom merne vožnje, koje mogu ugroziti siguran tok saobraćaja električnom vučom otklanjaju se pre prolaska sledećeg voza s električnom vučom.

(13) Način merenja i ispitivanja kontaktne mreže i opis poslova merenja i ispitivanja dati su u Prilogu 2 – Merenje i ispitivanje kontaktne mreže, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 27 Održavanje elektrovučnih podstanica i postrojenja za sekcionisanje

(1) Održavanje elektrovučnih podstanica i postrojenja za sekcionisanje izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno:

(1) vizuelni pregled i slušna kontrola celog postrojenja;

(2) pregled ispravnosti ograde, zaključavanja kapija i ulaznih vrata u objekte;

(3) pregled čistoće postrojenja;

(4) pregled tablica upozorenja i zabrana, svih oznaka i natpisa;

(5) provera ispravnosti sredstava veze;

(6) provera signalizacije i alarma;

1. 2) jednom godišnje:

(1) pregled stanja građevinskog dela objekta (vodonepropusnost zgrade, ispravnost vrata i prozora, funkcionisanje vodovodnih i sanitarnih uređaja i kanalizacione instalacije);

(2) pregled stanja metalnih konstrukcija i antikorozivne zaštite celog postrojenja, uređaja i opreme;

(3) pregled temelja i uljnih jama;

(4) pregled kablovskih kanala;

(5) pregled ispravnosti transportnih i pešačkih površina;

(6) vizuelna provera svih električnih zaštitnih razmaka;

(7) pregled alata, priručnih pogonskih i zaštitnih sredstava;

(8) ocenjivanje kompletnosti i kvaliteta izvršenja propisanih operacija održavanja;

(9) provera opremljenosti potrebnom pogonskom dokumentacijom;

(10) provera postojanja i vođenja ispravne tehničke dokumentacije za svako postrojenje posebno.

Član 28 Energetski transformatori

(1) Održavanje energetskih transformatora izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno:

(1) provera stanja dehidratora i ulja u sušaču vazduha transformatora;

(2) provera nivoa ulja u konzervatoru;

1. 2) jednom u šest meseci:

(1) pregled zaptivenosti;

(2) pregled mehaničke ispravnosti i čistoće izolatora;

(3) pregled mehaničke ispravnosti i zaptivenosti kućišta regulacione sklopke;

1. 3) jednom godišnje:

(1) pregled učvršćenja transformatora;

(2) pregled priključaka za uzemljenje;

(3) provera stepenaste preklopke, motornog pogona i pogonskog mehanizma regulacione sklopke;

(4) provera grejanja komandnog ormara regulacione sklopke;

(5) provera ručne i daljinske komande regulacione sklopke;

(6) merenje dielektrične čvrstoće ulja;

(7) ispitivanje uređaja relejne zaštite;

1. 4) jednom u dve godine: merenje otpora izolacije namotaja transformatora snage 4 MVA i veće;
2. 5) jednom u osam godina vrši se provera fizičkih, hemijskih i električnih karakteristika ulja.

(14) Posle dužeg stajanja van pogona, posle transporta i većih popravki, a pre puštanja u pogon obavlja se:

1. 1) merenje otpora izolacije namotaja;
2. 2) merenje dielektrične čvrstoće ulja;
3. 3) ispitivanje uređaja relejne zaštite.

(15) U slučaju automatskog isključenja transformatora dejstvom zaštitnog uređaja od unutrašnjih kvarova (Buholcov relej, diferencijalni relej, zaštita kotla, itd.), ispravnost zaštite ispituje se odmah a zatim se transformator podvrgava pregledu.

Član 29 Merni transformatori

(1) Održavanje mernih transformatora izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno – pregled nivoa i prozirnosti ulja;
2. 2) jednom godišnje:

(1) pregled zaptivenosti;

(2) pregled mehaničke ispravnosti i čistoće izolatora;

1. 3) jednom u dve godine: provera priključaka za uzemljenje;
2. 4) jednom u četiri godine: merenje dielektrične čvrstoće ulja;
3. 5) pregled membrana – prema uputstvu proizvođača.

Član 30 Prekidači snage

(1) Održavanje prekidača snage izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno:

(1) pregled nivoa ulja;

(3) (2 provera nivoa SF gasa;

1. 2) jednom godišnje:

(1) pregled zaptivenosti;

(2) pregled čistoće, mehaničke ispravnosti i učvršćenja izolatora;

(3) provera stanja kontaktnih i priključnih mesta;

(4) provera kalemova za uključenje i isključenje;

(5) provera rada pogonskog mehanizma;

(6) merenje dielektrične čvrstoće ulja prekidača;

1. 3) jednom u dve godine:

(1) provera priključaka za uzemljenje;

(2) provera pričvršćenja na konstrukciju;

(3) merenje vremena otvaranja – zatvaranja glavnih kontakata polova prekidača 110 Kv;

(4) provera jednovremenosti – sinhronizacije otvaranja – zatvaranja glavnih kontakata na prekidaču 110 kV.

Član 31 Odvodnici prenapona

(1) Održavanje odvodnika prenapona izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom godišnje – pregled čistoće i mehaničke ispravnosti odvodnika;
2. 2) jednom u četiri godine:

(1) pregled stanja spojeva na faze i uzemljivač;

(2) provera učvršćenosti na konstrukciju.

Član 32 Rastavljači

(1) Održavanje rastavljača izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom godišnje:

(1) pregled čistoće i mehaničke ispravnosti prenosnih poluga i izolatora;

(2) provera glavnog strujnog kola i zemljospojnika;

(3) provera pogonskog mehanizma;

(4) provera mehaničkih i električnih blokada;

(5) provera rada signalne sklopke, krajnjih kontakata i krajnjih položaja rastavljača;

1. 2) jednom u dve godine:

(1) provera izolacije izolovanih zemljospojnika;

(2) provera priključka za uzemljenje;

(3) provera učvršćenja za konstrukciju.

Član 33 Sabirnice i primarne veze

(1) Održavanje sabirnika i primarnih veza izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno:

(1) pregled stanja VN osigurača;

(2) pregled stanja VN izolatora;

(3) pregled trase 25 kV kabla položenog na javnoj površini;

1. 2) jednom godišnje:

(1) pregled čistoće i mehaničke ispravnosti sabirnica;

(2) vizuelna provera električnih zaštitnih razmaka;

(3) vizuelna provera zategnutosti ovešenih provodnika.

Član 34 Komandne ploče, ormani i ćelije

(1) Održavanje komandnih ploča, ormana i ćelija izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom u tri meseca:

(1) provera signalnih sijalica;

(2) provera osigurača i zaštitnih prekidača;

(3) provera ispravnosti instrumenata;

(4) provera pokazivača položaja;

(5) provera usaglašenosti komandno-potvrdnih sklopki sa stvarnim stanjem;

(6) provera rada alarmnih uređaja;

1. 2) jednom godišnje:

(1) pregled čistoće i mehaničke ispravnosti opreme i uređaja;

(2) provera zaptivanja, zabravljivanja i zaključavanja;

(3) provera učvršćenja sekundarnih veza i instrumenata;

(4) provera grejača i termostata.

Član 35 Uređaji za pomoćno napajanje

(1) Održavanje uređaja za pomoćno napajanje izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno:

(1) provera napona baterije;

(2) provera nivoa i gustine elektrolita;

(3) provera kola jednosmernih i drugih pomoćnih napona;

(4) pregled spojeva i priključaka ćelija;

(5) pregled ispravnosti osigurača;

(6) provera režima rada ispravljača;

(7) provera signalizacije nestanka jednosmernog napona i signalizacije proboja prema masi;

(8) provera kondenzatorskih baterija;

1. 2) jednom godišnje:

(1) provera stanja vazelinskog premaza;

(2) provera i podešavanje izlaznih naponskih nivoa;

(3) provera priključaka za uzemljenje.

Član 36 Električne instalacije

Električne instalacije proveravaju se jednom godišnje, pri čemu se proverava:

1. 1) ispravnost svetiljki unutrašnjeg, spoljašnjeg i pomoćnog osvetljenja;
2. 2) instalacioni prekidači i utičnice;
3. 3) aparati za ventilaciju i klimatizaciju prostorija;
4. 4) automatski rad spoljašnjeg osvetljenja;
5. 5) telefonske instalacije;
6. 6) signalizacija neželjenog ulaska u ograđeni prostor elektrovučne podstanice.

Član 37 Instalacije uzemljenja i gromobrana

Pregled i provera instalacija uzemljenja i gromobrana obavlja se jednom godišnje, i obuhvata:

1. 1) pregled spojeva i priključaka na uzemljenje i metalne mase;
2. 2) pregled instalacije uzemljenja i gromobrana;
3. 3) proveru spojeva povratnog voda elektrovučne podstanice u šahtu.

Član 38 Zaštita voznih vodova

Kontrolno merenje i ispitivanje zaštite voznih vodova obavlja se:

1. 1) jednom mesečno: pregled stanja relejne zaštite i signalizacije delovanja releja;
2. 2) jednom u dve godine: ispitivanje relejne zaštite.

Član 39 Uzemljivači

Kontrolno merenje uzemljivača obavlja se jednom u pet godina i obuhvata:

1. 1) merenje uzemljenja;
2. 2) merenje međusobne povezanosti pojedinih delova sistema uzemljenja;
3. 3) merenje napona koraka i dodira.

Član 40 Druga merenja i ispitivanja

(1) Ispitivanje relejne zaštite obavlja se i posle izmena na opremi kojoj ti uređaji pripadaju, posle većih izmena u sekundarnim krugovima, kao i kod promene parametara elemenata zaštite.

(2) Kada stanje postrojenja i opreme to zahteva, izvode se termovizijska merenja i druga merenja i ispitivanja.

Član 41 Održavanje postrojenja za daljinsko upravljanje

(1) Održavanje postrojenja za daljinsko upravljanje izvodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno obavlja se opšta provera računara i računarske opreme, provera operativne i programske podrške (liste događaja, alarma, hronologije, ekranski prikazi), kontrola izvođenja programa i analiza ispisa pogrešaka;
2. 2) jednom godišnje obavljaju se:

(1) kontrolna merenja na pružnim i priključnim kablovima (slabljenje niskofrekventnog prenosa, slabljenje preslušavanja, otpor izolacije prema zemlji i prema drugim paricama, karakteristična impedansa i otpor uzemljenja);

(2) kontrola frekvencije kanala, kao i provera opšteg stanja linijskih pojačivača;

(3) ažuriranje baze podataka;

(4) kontrolna merenja stanja prijemnih i predajnih nivoa signala svih linija daljinskog upravljanja u CDU i u upravljanim mestima;

(5) kontrolna merenja električnih veličina na svim sklopovima za prenos mernih veličina u CDU i u upravljanim mestima;

(6) merenje električnih karakteristika ispravljača u CDU i u upravljanim mestima;

(7) merenje napona ćelije i gustine elektrolita akumulatora;

(8) kontrola rada uređaja za dojavu požara;

(9) pregled pretvarača i ormara za napajanje;

(10) ocenjivanje kompletnosti i kvaliteta izvršenja propisanih operacija održavanja;

(11) provera posedovanja kompletne i ispravne tehničke dokumentacije za svako postrojenje daljinskog upravljanja posebno;

(12) druga merenja i ispitivanja, ukoliko stanje postrojenja i opreme to zahteva.

Član 42 Centralno-upravljački uređaji

(1) Održavanje centralno-upravljačkih uređaja sprovodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom dnevno:

(1) provera napona i struje napajanja;

(2) provera ispravnosti signalizacije;

(3) provera tačnosti pokazivanja vremena;

(4) provera WT kanala;

(5) provera programa emitovanja i potvrda komandi;

(6) provera stanja trake i pisača uređaja za registrovanje;

1. 2) jednom u šest meseci:

(1) pregled uzemljenja kablovskih glava;

(2) provera svih daljinskih komandi;

(3) kontrola frekvencija, predajnih i prijemnih nivoa signala;

(4) kontrola rada i stanja akumulatorskih baterija;

(5) provera prenosa mernih veličina za merenje;

(6) pregled stanja dizel agregata;

1. 3) jednom godišnje:

(1) pregled čistoće, štampanih ploča, relea i ostalih modula;

(2) provera mernih instrumenata;

(3) kontrola prenosa daljinskih komandi, povratnih signalizacija i signalizacija upozorenja u upravljanim mestima;

(4) provera rada klima uređaja.

Član 43 Sinoptička tabla

(1) Provera sinoptičke table obavlja se:

1. 1) jednom dnevno: provera ispravnosti sijalica;
2. 2) jednom godišnje:

(1) provera napajanja;

(2) provera usaglašenosti mernih instrumenata sa instrumentima u upravljanim mestima.

Član 44 Daljinska stanica

(1) Provera daljinske stanice obavlja se:

1. 1) jednom mesečno:

(1) provera napajanja;

(2) provera ispravnosti signalizacije;

(3) pregled uzemljenja kablovskih glava;

(4) provera svih daljinskih komandi;

(5) kontrola rada i stanja akumulatorskih baterija;

1. 2) jednom godišnje:

(1) provera spojeva provodnika na rednim stezaljkama i konektorima;

(2) provera izlaznih napona jedinice za napajanje.

Član 45 Trafostanice opšte namene, za predgrevanje i klimatizaciju putničkih kola i za grejanje skretnica

(1) Pregledi i provere trafostanica opšte namene, za predgrevanje i klimatizaciju putničkih kola i za grejanje skretnica obavljaju se:

1. 1) jednom u šest meseci:

(1) pregled priključnih vodova i odvodnika prenapona;

(2) pregled rastavljača i osigurača;

(3) pregled kotla transformatora, kontrola ulja i kontrola zagrevanja;

(4) provera stanja silikagela i ulja u sušioniku vazduha transformatora;

(5) pregled niskonaponskih izvoda i provera spojeva;

(6) provera sklopki, osigurača, brojila, instrumenata i ostalih elemenata;

1. 2) jednom godišnje:

(1) provera stanja vodonepropusnosti zgrade i prohodnosti prilaznih puteva;

(2) kontrola opterećenja i praznog hoda transformatora.

(10) Merenja i ispitivanja trafostanica opšte namene, za pregrevanje i klimatizaciju putničkih kola i za grejanje skretnica obavljaju se:

1. 1) jednom u dve godine: ispitivanje uređaja zaštite;
2. 2) jednom u pet godina: merenje otpora uzemljenja za uzemljivače od pocinkovanog čelika;
3. 3) jednom u deset godina: merenje otpora uzemljenja za uzemljivače od bakra.

Član 46 Rasveta železničkog prostora

(1) Pregled i provera rasvete železničkog prostora obavlja se:

1. 1) jednom mesečno – pregled i funkcionalna provera svetiljki kod napajanja iz baterije za sigurnosnu i pomoćnu rasvetu;
2. 2) jednom godišnje:

(1) pregled, provera funkcionalnosti i čišćenje elemenata rasvete prostora na kojima se kreću korisnici železničkih usluga (peroni, nadstrešnice, podzemni prolazi i slično);

(2) pregled, provera funkcionalnosti i čišćenje elemenata rasvete otvorenih radnih prostora (kolosečna područja, skretnička područja, manevarske staze i drugo);

(3) pregled, provera funkcionalnosti i čišćenje svetlosnih oznaka evakuacijskih puteva za rasvetu u tunelima;

(4) funkcionalna provera i ispitivanje kapaciteta baterije za sigurnosnu i pomoćnu rasvetu.

Član 47 Električne mreže

(1) Održavanje električne mreže sprovodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom u šest meseci:

(1) obilazak trase niskonaponskih vazdušnih mreža sa pregledom stanja vodova i izolatora, stubova i nogara, odvodnika prenapona i spojne i opreme za vešanje;

(2) obilazak trase visokonaponskih vazdušnih mreža s pregledom stanja mreže, utvrđivanjem stanja učvršćenja vodova i izolatora, proverom stanja stubova i nogara, odvodnika prenapona i linijskih rastavljača;

(3) pregled opreme u kablovskim priključnim ormarićima kablovskih niskonaponskih mreža;

1. 2) jednom godišnje:

(1) obilazak trase niskonaponskih kablovskih mreža s pregledom stubića za označavanje trase kabla, kablovske glave, priključnih spojeva i kablovskih ormara (provera kablovskih natpisa i oznaka i ispravnosti osigurača i odvodnika prenapona) i proverom spoja uzemljenja plašta kabla;

(2) obilazak trase visokonaponskih kablovskih mreža s pregledom stubića za označavanje trase kabla, kablovske glave i priključnih spojeva;

(3) pregled samostojećih kablovskih ormara niskonaponskih kablovskih mreža koji obuhvata proveru ispravnosti kućišta, temelja, opreme, kablovskih natpisa, spojeva i ožičenja;

(4) pregled uzemljenja visokonaponskih i niskonaponskih mreža;

1. 3) jednom u deset godina: merenje otpornosti uzemljenja stubova za 10(20) kV vodove.

Član 48 Rezervni izvori napajanja

(1) Održavanje električne mreže vrši se se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom mesečno:

(1) provera rezervoara za gorivo;

(2) merenje napona;

(3) ispitivanje opterećenja agregata u tunelima;

1. 2) jednom godišnje:

(1) čišćenje, provera ispravnosti (proba pogona), provera zaštite i provera izlaza izduvnih plinova agregata za rezervno napajanje;

(2) pregled, čišćenje, provera funkcionalnosti i provera akumulatorskih baterija uređaja za besprekidno napajanje;

(3) merenje napona i frekvencije;

(4) ispitivanje opterećenja agregata.

Član 49 Električne instalacije u zgradama

(1) Održavanje električnih instalacija u zgradama sprovodi se u određenim vremenskim razmacima, i to:

1. 1) jednom godišnje: pregled i merenja otpora uzemljenja instalacija za zaštitu od groma objekata ugroženih eksplozijom ili požarom;
2. 2) jednom u tri godine:

(1) pregled i merenja električnih instalacija u radionicama;

(2) pregled i merenja instalacija za zaštitu od groma objekata u kojima može doći do panike pri udaru groma;

1. 3) jednom u pet godina: pregled, čišćenje, provera funkcionalnosti i merenja električnih instalacija u pogonskim zgradama železničke infrastrukture;
2. 4) jednom u deset godina: pregled, čišćenje, provera funkcionalnosti i merenja električnih instalacija u kancelarijama, stanovima i ostalim zgradama slične namene.

Član 50 Prestanak važenja propisa

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o održavanju podsistema energija („Službeni glasnik RS”, broj 106/15).

Član 51 Stupanje na snagu

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 340-1260/2021

(3) U Beogradu, 25. novembra 2021. godine

(4) Vršilac dužnosti direktora,

(5) Lazar Mosurović, s.r.

(6) Prilog 2.

(7) Merenje i ispitivanje kontaktne mreže

(8) 1. OPŠTI DEO

(9) 1.1. Opšta pravila merenja i ispitivanja

(10) 1.1.1. Mernim kolima obavljaju se merenja koja ukazuju na osobine i stanje kontaktne mreže u pogledu njene pogonske i eksploatacione sigurnosti, pri čemu se kolosek nalazi u tolerantnom stanju za planirane brzine vozova na deonicama gde se kontroliše stanje kontaktne mreže.

(11) 1.1.2. Mernim kolima, zavisno od izbora merenja, mogu se dobiti rezultati koji ukazuju na:

1. 1) geometrijsku usklađenost parametara koloseka i voznog voda;
2. 2) usklađenost pantografa vučnog vozila i voznog voda;
3. 3) kvalitet oduzimanja struje vuče na mestu dodira klizača pantografa elektrovučnog vozila i voznog voda;
4. 4) vizuelno registrovanje uočenih nedostataka kontaktne mreže.

(12) 1.1.3. Mernim kolima mogu se obavljati:

1. 1) merenja geometrijskih karakteristika kontaktne mreže;
2. 2) eksploataciona ispitivanja kontaktne mreže;
3. 3) dinamička ispitivanja kontaktne mreže;
4. 4) sva ostala merenja i ispitivanja koja su od posebnog interesa za razvoj, eksploataciju i održavanje stabilnih postrojenja električne vuče.

(13) 1.2. Redovni poslovi

(14) 1.2.1. Redovni poslovi koji se obavljaju mernim kolima na utvrđivanju tehničkih karakteristika, kvaliteta i ispravnosti kontaktne mreže su:

1. 1) merenje položaja kontaktnog provodnika u odnosu na osu i niveletu koloseka otvorene pruge i glavnih koloseka – merenje geometrijskih karakteristika kontaktne mreže;
2. 2) ispitivanje usklađenosti voznog voda i pantografa vučnog vozila - dinamičko ispitivanje kontaktne mreže;
3. 3) utvrđivanje ostalih karakteristika kontaktne mreže koje se vizuelno registruju prilikom geometrijskih merenja i eksplotacionih osmatranja kontaktne mreže - neispravnosti na postrojenjima kontaktne mreže.

(15) 1.3. Vanredni poslovi

(16) 1.3.1. Vanredni poslovi koji se obavljaju mernim kolima na utvrđivanju tehničkih osobina, kvaliteta i ispravnosti kontaktne mreže su:

1. 1) merenje geometrijskih karakteristika kontaktne mreže na sporednim kolosecima;
2. 2) merenje geometrijskih karakteristika kontaktne mreže novoizgrađenih, unapređenih i obnovljenih objekata kontaktne mreže u cilju provere njihove ispravnosti pre puštanja u pogon;
3. 3) ispitivanje kontaktne mreže kod velikih brzina u cilju odobravanja povećanja dozvoljene brzine vožnje na određenim deonicama pruga, sa aspekta stabilnih postrojenja električne vuče;
4. 4) merenje i ispitivanje kontaktne mreže u cilju istraživanja novih rešenja i njihove praktične provere;
5. 5) ispitivanje u cilju usavršavanja novoizgrađene merno-ispitne opreme kola za ispitivanje kontaktne mreže i mernih metoda, kao i uvođenje novih mernih veličina i novih tehničkih rešenja te opreme;
6. 6) merenja i ispitivanja koja su od posebnog interesa za razvoj, eksploataciju i održavanje stabilnih postrojenja električne vuče i pantografa elektrovučnih vozila;
7. 7) merenje i ispitivanje kontaktne mreže na industrijskim železnicama i industrijskim kolosecima.

(17) 2. MERENJE GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA KONTAKTNE MREŽE

(18) 2.1. Način merenja

(19) 2.1.1. Prilikom merenja geometrijskih karakteristika kontaktne mreže obavlja se merenje njenih statičkih parametara pomoću merno-ispitne opreme koja je ugrađena u merna kola. Ovo merenje predstavlja registrovanje statičkih parametara kontaktne mreže u odnosu na osu i niveletu koloseka.

(20) 2.1.2. Osnovni parametri koji se dobijaju pri ovim merenjima su:

1. 1) poligonacija kontaktnog provodnika;
2. 2) visina kontaktnog provodnika.

(21) 2.1.3. Merenje osnovnih parametara kontaktne mreže obavlja se pantografom mernih kola, a mernom tehnikom se registruju leva i desna poligonacija, nezavisno jedna od druge. Obe poligonacije mogu se kretati od vrednosti 0 do 450 mm u odnosu na osu statičkog pantografa, za svaku posebno, što čini ukupni merni opseg od 900 mm. Po visini kontaktnog provodnika može se meriti odnos visine od gornje ivice šine (u daljem tekstu: GIŠ) do donje površine kontaktnog provodnika, od minimalnih vrednosti na 4.500 mm do maksimalnih na 6.500 mm.

(22) 2.1.4. Sva navedena merenja osnovnih parametara, kao i dopunske informacije koje se dobijaju prilikom merenja kontaktne mreže, registruju se u mernim kolima.

(23) 2.1.5. Merenje geometrijskih karakteristika kontaktne mreže obavlja se u sastavu posebnog mernog voza. Kod ovih merenja merni voz ima tretman vozila sa podignutim pantografom.

(24) 2.1.6. Vuča mernih kola obavlja se, po pravilu, dizel-lokomotivom ili teškom motornom drezinom ili sa dve teške motorne drezine u sprezi, a izuzetno se može koristiti i električna lokomotiva, uz obavezu da vučni pantograf lokomotive bude minimalno udaljen od pantografa mernih kola 100 m.

(25) 2.1.7. Vuča mernih kola teškom motornom drezinom dozvoljena je na prugama nagiba do 10‰, a vuča sa dve teške motorne drezine u sprezi, dozvoljena je na prugama nagiba do 15‰.

(26) 2.1.8. Brzina vožnje pri redovnim merenjima geometrijskih karakteristika kontaktne mreže maksimalno iznosi 50 km/h. Ovo ograničenje uzrokovano je faktorom tačnosti pri merenju statičkih parametara kontaktne mreže.

(27) 2.1.9. Prilikom vanrednih merenja geometrijskih parametara kontaktne mreže brzina vožnje je uslovno ograničena bezbednom prohodnošću pantografa mernih kola.

(28) 2.1.10. Tokom geometrijskih merenja, uz automatsko registrovanje statičkih parametara postrojenja kontaktne mreže, obavezno se vrše i vizuelna osmatranja, a uočeni nedostaci se registruju posebnim oznakama.

(29) 2.1.11. Pod nedostacima postrojenja kontaktne mreže koji se mogu registrovati prilikom vizuelnih osmatranja, podrazumevaju se:

1. 1) naprsnuća izolatora;
2. 2) deformacije elemenata kontaktne mreže;
3. 3) iskrivljen ili oštećen kontaktni provodnik;
4. 4) raspredena užad voznog ili obilaznog voda;
5. 5) loša izbalansiranost i oštećenje sekcionog izolatora;
6. 6) loše stanje neutralne sekcije;
7. 7) loše izvedeni ukrštaji i skretanja voznog voda;
8. 8) iskošenje voznog voda, odnos nosećeg užeta i kontaktnog provodnika „Sˮ);
9. 9) položaj poligonatora prema nosaču poligonatora („rˮ);
10. 10) položaj protivvetrovne omče;
11. 11) položaj kompenzacionih ploča;
12. 12) ispravnost signala za električnu vuču;
13. 13) ugroženost slobodnog profila za elektrovuču (granje i strani predmeti);
14. 14) ispravnost zaštitnih kapija;
15. 15) ostale neispravnosti i inicijalni kvarovi.

(30) 2.1.12. Upravljač infrastrukture na čijim se prugama mere geometrijske karakteristike kontaktne mreže pismeno imenuje rukovodioca merenja i predstavnika saobraćajne službe.

(31) 2.1.13. Rukovodilac merenja blagovremeno obezbeđuje izvršioce merenja, obaveštava ih o eventualnoj promeni termina početka merne vožnje, vrši raspored i kontroliše pravilnost rada izvršilaca u osmatračnici i za mernim pultom, i daje detaljna uputstva saobraćajnom organu i voznom osoblju o kretanju i brzini mernog voza i specifičnosti koje zahtevaju ova merenja.

(32) 2.1.14. Za saobraćaj mernog voza merodavne su odluke saobraćajnog organa, koji je prethodno od rukovodioca merenja detaljno obavešten o potrebama i načinu izvršenja merne vožnje.

(33) 2.2. Proveravanje mernih kola

(34) 2.2.1. Proveravanje mernih kola predstavlja uporedno merenje osnovnih parametara kontaktne mreže utvrđenih mernim kolima i nekom drugom metodom. Ako su uporedni rezultati izmereni na istom mestu i pod istim uslovima jednaki ili u dozvoljenim tolerancijama tačnosti merenja, proveravanje se smatra uspešnim.

(35) 2.2.2. Proveravanje mernih kola obavlja se jednom godišnje, pre početka merne sezone.

(36) 2.2.3. Proveravanje mernih veličina koje registruju merna kola prilikom proveravanja mernih kola na ispitnoj deonici kontaktne mreže obavlja se najmanje u 12 tačaka vešanja i to po četiri tačke vešanja u pravcu, desnoj i levoj krivini.

(37) 2.2.4. Nakon obavljene vožnje na ispitnoj deonici kontaktne mreže (zabeleženih mernih veličina poligonacije i visine kontaktne mreže), optičkim instrumentom vrši se kontrolno merenje svake od 12 tačaka vešanja. Merenje optičkim instrumentom obavlja se neposredno iza kraja mernih kola kako bi šine maksimalno bile opterećene mernim kolima kao i pri mernoj vožnji.

(38) 2.2.5. Dozvoljene tolerancije između registrovanih veličina zabeleženih na mernom zapisu mernih kola i optičkih merenja ispitne deonice kontaktne mreže u tački vešanja su:

1. 1) po visini

(39) ±15 mm;

1. 2) po poligonaciji

(40) ±15 mm.

(41) 2.2.6. Po završetku probnih vožnji, izrađuje se zapisnik, kojim se ocenjuje da li su merna kola za geometrijska merenja kontaktne mreže ispravna za rad.

(42) 2.3. Propisane vrednosti parametara voznog voda i tolerancije po kojima se vrši analiza mernog zapisa

(43) 2.3.1. Vrednosti parametara voznog voda i njihove tolerancije, date u ovom poglavlju, predstavljaju osnov koji se poštuje pri analizi rezultata merenja.

(44) 2.3.2. Visina kontaktnog provodnika u tački vešanja voznog voda nalazi se u granicama datim u Tabeli 1.

(45) Tabela 1: Visina kontaktnog provodnika od GIŠ

(46) Visina kontaktnog provodnika od GIŠ

(47) Sistem električne vuče

(48) Minimalna u mm

(49) Nazivna u mm

(50) Maksimalna u mm

(51) Monofazni 25 kV, 50 Hz

(52) 5.020

(53) 5.500

(54) 6.500

(55) 2.3.3. Odstupanja kod regulacije visine kontaktnog provodnika u tačkama vešanja nisu dopuštena. Potrebno je poštovati projektovane vrednosti, a u regulaciji visine u rasponu ugib odgovara vrednostima datim u montažnim tabelama, dok dopušteno odstupanje od tih vrednosti ne prelazi ±10%.

(56) 2.3.4. Izuzetno, visina kontaktnog provodnika u tačkama vešanja može biti različita od nominalne predviđene projektom kontaktne mreže ako na dužem delu otvorene pruge usled građevinskih radova dođe do osetne promene visine u više uzastopnih tačaka vešanja.

(57) 2.3.5. Na putnim prelazima u nivou visina kontaktnog provodnika na monofaznom sistemu 25 kV, 50 Hz nije ispod 5.500 mm.

(58) 2.3.6. Dozvoljeni nagib kontaktnog provodnika između tačaka vešanja prema koloseku je:

1. 1) za brzine vožnje od 60 do 100 km/h

(59) 6‰;

1. 2) za brzine vožnje od 100 do 120 km/h

(60) 4‰;

1. 3) za brzine vožnje od 120 do 160 km/h

(61) 3,3‰;

1. 4) za brzine vožnje od 160 do 200 km/h

(62) 2,0‰.

(63) 2.3.7. Na mestima preklopa visine kontaktnog provodnika postoji prelazni nagib, u jednom rasponu, koji prema koloseku ne prelazi polovinu vrednosti datih u tački 2.3.6.

(64) 2.3.8. Ugao skretanja kontaktnog provodnika aktivnog dela voznog voda u odnosu na podužnu osu koloseka maksimalno može da iznosi:

1. 1) iznad otvorene pruge i glavnih prolaznih koloseka 6°;
2. 2) iznad glavnih i sporednih koloseka 15°.

(65) 2.3.9. Poligonacija kontaktnog provodnika merena u odnosu na statički pantograf nalazi se:

1. 1) u pravcu, merena od ose statičkog pantografa u tački vešanja ± 200 mm;
2. 2) u krivini, u tački vešanja maksimalno je dopušteno izvlačenje 300 mm u spoljnu stranu krivine mereno od ose statičkog pantografa, dok su vrednosti poligonacije u sredini raspona „strelaˮ za pritisak vetra od 50 daN/ m² i 60 daN/m² za kompenzovanu kontaktnu mrežu date na Slici 1 i u Tabeli 3 i 4, a za nekompenzovanu kontaktnu mrežu date su u Tabeli 5 i 6. Kod polukompenzovane kontaktne mreže odnosi u krivini dati su u Tabeli 2.

(66) Slika 1: Šematski prikaz poligonacije

(67) Tabela 2: Poligonacija polukompenzovane kontaktne mreže

(68) Poluprečnik krivine R (m)

(69) Rastojanje stubova – raspon s (m)

(70) Poligonacija

(71) Izvlačenje (mm)

(72) „strelaˮ s (mm)

(73) R > 1.800

(74) 60

(75) +200

(76) 0

(77) 1.800 > R > 800

(78) 50–60

(79) 300

(80) 0–91

(81) 800 > R > 400

(82) 39–50

(83) 300

(84) 91–175

(85) 400 > R > 250

(86) 28–39

(87) 300

(88) 175–95

(89) Tabela 3: Poligonacija kompenzovane kontaktne mreže za pritisak vetra od 50 daN/m²

(90) Poluprečnik krivine R (m)

(91) Rastojanje stubova – raspon s (m)

(92) „strelaˮ c (mm)

(93) R > 1.800

(94) 65–70

(95) 0

(96) 1.800 > R > 800

(97) 52–65

(98) 0–122

(99) 800 >R > 500

(100) 43–52

(101) 122–163

(102) 500 > R > 250

(103) 32–43

(104) 163–212

(105) Tabela 4: Poligonacija kompenzovane kontaktne mreže za pritisak vetra od 60 daN/m²

(106) Poluprečnik krivine R (m)

(107) Rastojanje stubova – raspon s (m)

(108) „strelaˮ c (mm)

(109) R > 1.500

(110) 60–70

(111) 0

(112) 1.500 > R > 800

(113) 50–60

(114) 0–91

(115) 800 > R > 500

(116) 42–80

(117) 91–141

(118) 500 >R > 250

(119) 32–42

(120) 141–212

(121) Tabela 5: Poligonacija nekompenzovane kontaktne mreže za pritisak vetra od 50 daN/m²

(122) Poluprečnik krivine R (m)

(123) Rastojanje stubova – raspon s (m)

(124) „strelaˮ c (mm))

(125) R > 1.100

(126) 50

(127) 0

(128) 1.100 > R > 800

(129) 50–47

(130) 12–45

(131) 800 > R > 500

(132) 47–41

(133) 45–121

(134) 500 > R > 250

(135) 41–31

(136) 121–181

(137) Tabela 6: Poligonacija nekompenzovane kontaktne mreže za pritisak vetra od 60 daN/m²

(138) Poluprečnik krivine R (m)

(139) Rastojanje stubova – raspon s (m)

(140) „strelaˮ c (mm))

(141) R > 900

(142) 45–50

(143) 0

(144) 900 >R > 800

(145) 45

(146) 0–16

(147) 800 > R > 500

(148) 40–45

(149) 16–100

(150) 500 > R > 250

(151) 31–40

(152) 100–181

(153) 2.3.10. Pri vršenju fine regulacije kontaktne mreže koriguju se poligonacije koje prekoračuju vrednosti 20 mm.

(154) 2.3.11. Iskošenje voznog voda, koje je u projektima kontaktne mreže obeleženo slovom „Sˮ, a predstavlja horizontalno odstojanje u ravni kontaktnog provodnika između ose vešanja nosećeg užeta i ose vešanja kontaktnog provodnika, kreće se u granicama 100 do 265 mm, uz dozvoljenu toleranciju - 50 mm.

(155) 2.3.12. Rastojanje od ose nosača poligonatora do donjeg dela kontaktnog provodnika po kome klizi pantograf vučnog vozila predstavlja mogućnost vertikalnog njihanja pantografa, odnosno kontaktnog provodnika, u tački vešanja. Ovo rastojanje zavisi od izbora vrste konzole, sistemske visine voznog voda i radijusa krivine pruge.

(156) 2.3.13. Veličina ovog razmaka, koja je u projektima kontaktne mreže obeležena malim slovom „rˮ, kreće se zavisno od sistemske visine kod:

1. 1) 1.400 mm sistemske visine „rˮ iznosi 150 do 250 mm, uz toleranciju +30 mm;
2. 2) 1.000 mm sistemske visine „rˮ iznosi 250 do 320 mm, uz toleranciju +30 mm.

(157) 2.3.14. Veličine sigurnosnih razmaka između delova kontaktne mreže pod naponom i vozila date su u tabeli 7.

(158) Tabela 7: Veličine sigurnosnih razmaka između delova kontaktne mreže pod naponom i vozila

(159) Sigurnosni razmak između:

(160) Veličina sigurnosnog razmaka u (mm)

(161) Delova kontaktne mreže pod naponom i tovarnog profila železničkog vozila

(162) 340

(163) Delova kontaktne mreže pod naponom i tovarnog profila drumskih vozila

(164) 600

(165) 2.3.15. Veličine sigurnosnih razmaka između delova kontaktne mreže koji su pod naponom i stabilnih delova koji su vezani za zemlju ili su izolovani i povremeno mogu doći u dodir sa zemljom date su u tabeli 8.

(166) Tabela 8: Veličine sigurnosnih razmaka između delova kontaktne mreže koji su pod naponom i stabilnih delova

(167) Sigurnosni razmak između

(168) Veličina vertikalnog sigurnosnog razmaka u (mm)

(169) Veličina horizontalnog sigurnosnog razmaka u (mm)

(170) Sigurnosni razmaci između golih provodnika pod naponom (kontaktna mreža ili pantograf), uključujući i njihov otklon od stalnog položaja, i najbližih delova čvrstih objekata (uzemljenih ili neuzemljenih) iznose:

1. 1) u normalnim uslovima

(171) 220

(172) 170

1. 2) u uslovima industrije i parne vuče

(173) 270

(174) 220

(175) Sigurnosni razmaci između golih provodnika pod naponom (kontaktna mreža ili pantograf) u mirovanju i najbližih delova čvrstih objekata (uzemljenih ili neuzemljenih) iznose:

1. 1) u normalnim uslovima

(176) 270

(177) 270

1. 2) u uslovima industrije i parne vuče

(178) 320

(179) 320

(180) 2.3.16. Sile kojima je zategnut vozni vod zavisno od tipa kontaktne mreže iznose:

1. 1) za kompenzovanu kontaktnu mrežu sile zatezanja kontaktnog provodnika i nosećeg užeta iznose 1.000 daN za svaki provodnik, s tim da povećanje sile ne prelazi 10%, a „uˮ uže je zategnuto silom od 50 daN;
2. 2) za nekompenzovanu kontaktnu mrežu sila zatezanja u kontaktnom provodniku i nosećem užetu sa po 1.000 daN svaki provodnik, pri referentnoj temperaturi od + 15 °C;
3. 3) za polukompenzovanu kontaktnu mrežu sila zatezanja u kontaktnim provodnicima iznosi po 750 daN a noseće uže je čvrsto zategnuto silom od 1.000 daN.

(181) 2.4. Analiza izmerenih parametara

(182) 2.4.1. Po završetku mernih vožnji vrši se analiza mernih zapisa.

(183) 2.4.2. Analiza mernih zapisa obuhvata detaljan pregled potrebnih korekcija parametara kontaktne mreže, pri čemu se vrši usklađivanje dobijenih rezultata merenja na mernom zapisu sa projektnim, odnosno izvedenim stanjem kontaktne mreže u okviru dozvoljenih tolerancija.

(184) 2.4.3. Analizom se konkretno utvrđuju greške osnovnih parametara voznog voda, kao i neispravnosti elemenata kontaktne mreže koje se vizuelno uoče u toku merne vožnje. U zavisnosti od potrebnog stepena hitnosti otklanjanja uočenih grešaka i neispravnosti, primenjuju se:

1. 1) hitne intervencije – intervencije I stepena;
2. 2) prioritetne intervencije – intervencije II stepena;
3. 3) ostale korekcije, fina regulacija – intervencije III stepena.

(185) 2.4.4. Hitna intervencija primenjuje se kod velikih odstupanja izmerenih i na mernom zapisu registrovanih vrednosti osnovnih parametara voznog voda od projektom dozvoljenih vrednosti, kao i kod uočenih i registrovanih neispravnosti elemenata kontaktne mreže koji ugrožavaju pogonsku sigurnost elektrovuče i saobraćaja.

(186) 2.4.5. Velika odstupanja osnovnih parametara voznog voda koja zahtevaju hitnu intervenciju su:

1. 1) poligonacije kontaktnog provodnika u tačkama vešanja veće od 450 mm;
2. 2) poligonacije kontaktnog provodnika kompenzovane kontaktne mreže u sredini raspona („strelaˮ) veće od 350 mm;
3. 3) poligonacije kontaktnog provodnika nekompenzovane i polukompenzovane kontaktne mreže u sredini raspona („strelaˮ) veće od 300 mm;
4. 4) visine kontaktnog provodnika manje od 4.920 mm;
5. 5) visine kontaktnog provodnika kod putnih prelaza u nivou manje od 5.500 mm;
6. 6) razlike visina kontaktnog provodnika između dve tačke vešanja:

(187) – za brzine vožnje elektrovučom do 60 km/h veće od

(188) 9‰,

(189) – za brzine vožnje elektrovučom od 60 do 100 km/h veće od

(190) 8‰,

(191) – za brzine vožnje elektrovučom od 100 do 120 km/h veće od

(192) 7‰,

(193) – za brzine vožnje elektrovučom od 120 do 160 km/h veće od

(194) 4‰,

(195) – za brzine vožnje elektrovučom od 160 do 200 km/h veće od

(196) 3‰;

(197) a u preklopima one ne prelaze polovinu navedenih vrednosti.

(198) 2.4.6. Neispravnosti elemenata kontaktne mreže koje se vizuelno uoče tokom merne vožnje i koje zahtevaju hitnu intervenciju su:

1. 1) otkačeni ili oštećeni delovi voznog voda, odnosno elemenata kontaktne mreže;
2. 2) prisustvo rastinja, vode, leda, odrona i drugo što ugrožava pogonsku sigurnost kontaktne mreže.

(199) 2.4.7. Prioritetnu intervenciju zahtevaju ona odstupanja izmerenih i registrovanih vrednosti od projektom kontaktne mreže predviđenih, kao i uočene i registrovane neispravnosti elemenata kontaktne mreže koje mogu da ugroze pogonsku i tehničku sigurnost elektrovuče i saobraćaja.

(200) 2.4.8. Prioritetnu intervenciju zahtevaju izmerena i na mernom zapisu registrovana sledeća odstupanja osnovnih parametara voznog voda:

1. 1) poligonacije kontaktnog provodnika u tački vešanja veće od 350 mm, a manje od 450 mm;
2. 2) poligonacije kontaktnog provodnika kompenzovane kontaktne mreže u sredini („strelaˮ) veće od 212 mm, a manje od 350 mm;
3. 3) poligonacije kontaktnog provodnika nekompenzovane kontaktne mreže u sredini raspona („strelaˮ) veće od 181 mm, a manje od 300 mm;
4. 4) poligonacije kontaktnog provodnika polukompenzovane kontaktne mreže u sredini raspona veće od 175 mm, a manje od 300 mm;
5. 5) vrednosti visine kontaktnog provodnika koje osetno prekoračuju projektom dozvoljene, a nalaze se po vrednosti između hitnih intervencija i ostalih korekcija;
6. 6) razlike visina između dve tačke vešanja:

(201) – za brzine vožnje elektrovučom do 60 km/h

(202) od 8‰ do 9‰,

(203) – za brzine vožnje elektrovučom od 60 do 100 km/h

(204) od 7‰ do ‰,

(205) – za brzine vožnje elektrovučom od 100 do 120 km/h

(206) od 6‰ do 7‰,

(207) – za brzine vožnje elektrovučom od 120 do 160 km/h

(208) od 3,5‰ do 4‰,

(209) – za brzine vožnje elektrovučom od 160 do 200 km/h

(210) od 2‰ do 3‰,

(211) a u preklopima one ne prelaze polovinu navedenih vrednosti.

(212) 2.4.9. Vizuelno uočene neispravnosti elemenata kontaktne mreže koje zahtevaju prioritetnu intervenciju su:

1. 1) deformisani, delimično oštećeni i otkačeni delovi elemenata voznog voda, odnosno elemenata kontaktne mreže;
2. 2) prisustvo stranih elemenata i drugog što eventualno može da ugrozi pogonsku sigurnost kontaktne mreže.

(213) 2.4.10. Ostale korekcije koje predstavljaju finu regulaciju kontaktne mreže, a koje se konstatuju u okviru analize mernih zapisa predstavljaju usklađivanje izmerenih vrednosti osnovnih parametara voznog voda sa projektovanim vrednostima u okviru dozvoljenih tolerancija, kao i uočene a registrovane neispravnosti elemenata kontaktne mreže.

(214) 2.4.11. Ostale korekcije sprovode se ako izmerene vrednosti parametara voznog voda, koje su registrovane na mernom zapisu, odstupaju od projektovanih vrednosti za:

1. 1) po poligonaciji kontaktnog provodnika otvorene pruge i glavnih prolaznih koloseka za vrednosti poligonacije ± 50 mm;
2. 2) po poligonaciji kontaktnog provodnika ostalih staničnih koloseka za vrednosti poligonacije ± 50 mm;
3. 3) razlike visina kontaktnog provodnika između dve tačke vešanja za brzine vožnje elektrovučom:

(215) − do 60 km/h veće od

(216) 7‰,

(217) − od 60 do 100 km/h veće od

(218) 6‰,

(219) − od 100 do 120 km/h veće od

(220) 5‰,

(221) − od 120 do 160 km/h veće od

(222) 2,5‰,

(223) − od 160 do 200 km/h veće od

(224) 2‰,

(225) a u preklopima one ne prelaze polovinu prethodno datih vrednosti.

(226) 2.4.12. Analiza mernih zapisa, zavisno od stepena potrebne hitnosti na otklanjanju neispravnosti kontaktne mreže, vrši se:

1. 1) u toku merne vožnje, za hitne intervencije onog ranga koje ne dozvoljavaju prolaz sledećeg voza sa električnom vučom;
2. 2) po završetku merenja, sve ostale hitne i prioritetne intervencije;
3. 3) u roku od trideset dana po izvršenim merenjima, sve ostale analize koje predstavljaju poboljšanje kvaliteta kontaktne mreže.

(227) 2.5. Način potpisivanja i čuvanja mernih zapisa po završenom merenju

(228) 2.5.1. Po završenom merenju kontaktne mreže jedne deonice, merni zapis se obeležava, uz označavanje broja zapisa i potpisivanje predstavnika lica koje su izvršila merenja.

(229) 2.5.2. Nakon završene analize mernog zapisa, njega potpisuju lica koja su izvršila analizu, sa naznakom datuma i vremena kada je završena.

(230) 2.5.3. Rukovodilac merenja, nakon izvršene analize hitnih i prioritetnih intervencija, daje originalni zapis mernog zapisa upravljaču infrastrukture na dalje korišćenje.

(231) 2.5.4. Original mernog zapisa ostaje kod upravljača infrastrukture na dalje korišćenje i čuvanje. Kopije mernog zapisa najkasnije za petnaest dana po izvršenoj kompletnoj analizi, dostavljaju se nadležnoj službi upravljača infrastrukture i deonici kontaktne mreže na dalje korišćenje.

(232) 2.6. Otklanjanje nedostataka kontaktne mreže dobijenih analizom mernog zapisa

(233) 2.6.1. Nakon obavljene analize i dobijenih zahteva za intervencije i korekcije kontaktne mreže pristupa se otklanjanju nedostataka zavisno od stepena potrebne hitnosti u njihovom otklanjanju.

(234) 2.6.2. Rokovi za otklanjanje nedostataka kontaktne mreže dobijenih analizom mernog zapisa zavisno od ocenjenog stepena hitnosti su:

1. 1) za hitne intervencije onog ranga koje se još u mernoj vožnji proglase velikom neispravnošću kontaktne mreže odmah, čak i po cenu prekida saobraćaja sa elektrovučom, a ostale hitne intervencije proistekle iz analize merne trake u najkraćem roku, zavisno od uslova saobraćaja;
2. 2) za prioritetne intervencije je rok izvršenja trideset dana po preuzimanju merne trake;
3. 3) za ostale korekcije, koje čine finu regulaciju kontaktne mreže, u toku redovnih održavanja, a najkasnije do narednog redovnog merenja.

(235) 2.7. Ocena stanja kontaktne mreže nakon izvršenih merenja i analize

(236) 2.7.1. Po izvršenom geometrijskom merenju i nakon završene analize mernih zapisa u okviru hitnih i prioritetnih intervencija, a na osnovu dobijenih podataka sa mernog zapisa, kao i vizuelnog osmatranja, rukovodilac merenja i ostali prisutni potpisuju zapisnik i daje se opšta ocena stanja kontaktne mreže.

(237) 2.7.2. Opšta ocena stanja izmerene kontaktne mreže pokazuje kvalitet, eksploatacione mogućnosti i izvršeni rad na održavanju kontaktne mreže.

(238) 3. EKSPLOATACIONA ISPITIVANJA KONTAKTNE MREŽE

(239) 3.1. Način merenja

(240) 3.1.1. Prilikom eksploatacionih ispitivanja kontaktne mreže obavlja se merenje parametara kontaktne mreže pomoću merno-ispitne opreme koja se ugrađuje na elektrovučno vozilo. Ovo merenje predstavlja registrovanje dinamičkih parametara kontaktne mreže uzrokovanih prolaskom pantografa vučnog vozila u eksploatacionim uslovima.

(241) 3.1.2. Osnovni parametri koji se dobijaju pri ovim merenjima su:

1. 1) poligonacija kontaktnog provodnika;
2. 2) visina kontaktnog provodnika;
3. 3) varničenje pantografa vučnog vozila.

(242) 3.1.3. Merenje osnovnih parametara kontaktne mreže obavlja se pantografom vučnog vozila, a mernom tehnikom se nezavisno registruju vrednosti leve i desne poligonacije koje se nalaze na 0, 220, 320 i 450 mm u odnosu na osu statičkog pantografa, kao i visine kontaktnog provodnika od minimalnih vrednosti na 4.500 mm do maksimalnih 6.500 mm, merene od GIŠ-a do donje površine kontaktnog provodnika. Takođe se tokom ovog merenja registruju, pomoću posebnog uređaja ugrađenog na krovu mernih kola, sva varničenja koja se pojave u direktnom kontaktu pantografa vučnog vozila i kontaktnog provodnika u uslovima vuče.

(243) 3.1.4. Sva merenja osnovnih parametara kontaktne mreže, kao i dopunske informacije registruju se na mernom zapisu kola za ispitivanje kontaktne mreže.

(244) 3.1.5. Eksploataciona ispitivanja kontaktne mreže obavljaju se u sastavu redovnih vozova za prevoz putnika, s tim da se kola za ispitivanje kontaktne mreže uvršćuju u voz neposredno iza elektrovučnog vozila.

(245) 3.1.6. Ugradnja merne tehnike na elektrovučno vozilo, kao i njeno baždarenje vrši se u toku priprema za eksploataciona merenja kontaktne mreže.

(246) 3.1.7. Brzina vožnje kod ovih ispitivanja zavisi od izbora voza. Pri ovim merenjima voz se kreće redovnom brzinom, predviđenom redom vožnje.

(247) 3.1.8. Tokom ovih ispitivanja na mernom zapisu kola za ispitivanje automatski se registruju osnovni parametri kontaktne mreže, poligonacija i visina kontaktnog provodnika, kao i varničenja pantografa elektrovučnog vozila tokom vuče voza. Sve te pojave koje se dešavaju između pantografa vučnog vozila i kontaktne mreže u uslovima vuče voza, uz vizuelno osmatranje i odgovarajući komentar, snimaju se video-kamerom i memorišu.

(248) 3.1.9. Komentar, osim najave kilometarskog položaja i brzine kretanja pri kojoj se vrše merenja, obuhvata i sve nedostatke postrojenja kontaktne mreže koji se uoče tokom ovih vizuelnih osmatranja. Neispravnosti kontaktne mreže koje se registruju prilikom ovih merenja navedene su u tački 2.1.11. ovog priloga.

(249) 3.2. Priprema za eksploataciona merenja

(250) 3.2.1. Po dobijanju elektrolokomotive za pripremu eksploatacionih merenja nju treba, zakačenu za kola za ispitivanje kontaktne mreže, postaviti u neki od depoa u kome se vrši pregled pantografa, radi ugradnje merne opreme na krovu vučnog vozila.

(251) 3.2.2. Nakon obavljene montaže merne palete na pantograf vučnog vozila, opto-elektronskog uređaja za prenos signala pod naponom i linearnog potenciometra sa potrebnim priborom i izolatorom za prenos vertikalnog hoda pantografa, metrom se iz mesta meri tačna visina klizača pantografa, na osnovu koje se nakon toga vrše dalja baždarenja visine pantografa elektrolokomotive.

(252) 3.2.3. Po izvršenom baždarenju ugrađene opreme obavezno je sačiniti zapis na mernoj traci. Ovo atestiranje vrši se tako što se ispita i registruje svaki od indukcionih davača ugrađene merne palete vučnog pantografa, kao i vertikalno pomeranje pantografa po visini, od minimalne na 4.500 mm do 6.000 mm, u skokovima pantografa od po 100 mm. Ovaj atestni zapis se kasnije koristi kao garancija da se dobijeni zapis merne trake prilikom eksploatacionih merenja kontaktne mreže nalazi u odgovarajućoj razmeri.

(253) 3.3. Merni zapis

(254) 3.3.1. Na mernom zapisu se registruju osnovni parametri, kao i posebne oznake koje se beleže tokom ovih merenja.

(255) 3.4. Analiza mernog zapisa

(256) 3.4.1. Za eksploataciono ispitivanje kontaktne mreže potrebno je obezbediti originalne zapise sa zadnjeg geometrijskog merenja, koji će biti korišćeni pri obeležavanju i analizi mernih zapisa eksploatacionih ispitivanja kontaktne mreže.

(257) 3.4.2. Po završetku merne vožnje vrši se obeležavanje i identifikacija posebnih oznaka koje su zabeležene na mernom zapisu i video-traci. Ovo obeležavanje predstavlja upisivanje brojeva preklopa i čvrstih tačaka, kao i podataka o kilometarskom položaju i brzini vožnje kojom je vršeno ovo merenje, uz opis uočenih neispravnosti kontaktne mreže, koje su označene na mernom zapisu tokom merne vožnje.

(258) 3.4.3. Nakon obeležavanja mernih zapisa pristupa se analizi, koja obuhvata sagledavanje svih izmerenih veličina i vizuelnih neispravnosti kontaktne mreže, uz usklađivanje sa stanjem kakvo je dato na mernom zapisu sa poslednjeg geometrijskog merenja, na osnovu kojih se daje pregled stanja kontaktne mreže.

(259) 3.5. Otklanjanje nedostataka kontaktne mreže dobijenih analizom mernog zapisa

(260) 3.5.1. Za veći nedostatak na kontaktnoj mreži koji se tokom merne vožnje proglasi za veliku neispravnost kontaktne mreže koja ugrožava bezbednost saobraćaja elektrovučom, primenjuje se tačka 2.6.2. ovog priloga.

(261) 4. DINAMIČKA ISPITIVANJA KONTAKTNE MREŽE

(262) 4.1. Način merenja

(263) 4.1.1 Dinamičko ispitivanje kontaktne mreže vrši se merenjem kontaktne mreže pantografa vučnih vozila pomoću merno-ispitne opreme, koja se ugrađuje na elektrolokomotivu. Ovo merenje predstavlja registrovanje dinamičkih parametara kontaktne mreže uzrokovano prolaskom pantografa elektrolokomotive, a obavlja se saglasno standardima SRPS EN 50317 i SRPS EN 50318.

(264) 4.1.2. Ova merenja, kao i sva ostala merenja i ispitivanja koja su od posebnog interesa za razvoj, eksploataciju ili održavanje stabilnih postrojenja elektrovuče, obavljaju se na zahtev upravljača infrastrukture. Zahtev za realizaciju ovakvih merenja i ispitivanja sadrži u potpunosti precizirano sve što se želi izmeriti ili ispitati ovim posebnim merenjima, kao i kako se to u pripremnom periodu merenja i tokom merenja realizuje.

(265) 4.1.3. Osnovni parametri koji se mogu dobiti pri ovim merenjima su:

1. 1) visina kontaktnog provodnika;
2. 2) varničenje pantografa vučnog vozila,

(266) kao i sve ostale merne veličine koje se zavisno od izbora načina merenja mogu izmeriti.

(267) 4.1.4. Sva navedena merenja osnovnih mernih veličina, kao i dopunske informacije koje se dobijaju prilikom ovakvih merenja i ispitivanja, mogu se registrovati na mernom zapisu kola za ispitivanje kontaktne mreže.

(268) 4.1.5. Dinamička ispitivanja kontaktne mreže, kao i ostala merenja i ispitivanja stabilnih postrojenja elektrovuče, vrše se uglavnom u eksperimentalne svrhe. Za takva ispitivanja formira se poseban voz, koji sačinjavaju električna lokomotiva, kola za ispitivanje kontaktne mreže i, zavisno od potreba merenja, najmanje jedna ili više četvoroosovinskih putničkih kola.

(269) 4.1.6. Ugradnja merne tehnike na elektrolokomotivu, kao i baždarenje ugrađene opreme, vrši se u toku priprema za merenja i ispitivanja i ona obavezno zahtevaju, zbog obima i dužine trajanja ovih poslova, izuzimanje elektrovučnog vozila iz redovnog turnusa rada.

(270) 4.1.7. Brzine vožnje kod ovih merenja i ispitivanja zavise od izbora načina merenja, a ona se obično vrše pri velikim brzinama vožnje, uz poštovanje ograničenja, koja određuje nadležni organ za poslove pruga. Lokomotiva i putnička kola osposobljeni su za predviđene brzine vožnje.

(271) 4.1.8. Tokom ovih ispitivanja na mernom zapisu se automatski registruju sve merne veličine koje se dobijaju od ugrađene i izbaždarene merne opreme na elektrolokomotivi, kao i eventualna varničenja vučnog pantografa tokom merne vožnje. Sve ove pojave koje proizilaze iz uzajamnog odnosa pantografa elektrolokomotive i kontaktne mreže u uslovima vuče pri velikim brzinama vožnje, uz vizuelno osmatranje i odgovarajući komentar, snimaju se video kamerom i memorišu se.

(272) 4.1.9. Komentar koji prati video-snimak obavlja se sa dva laringofona i on obuhvata, osim najave kilometarskog položaja i brzine vožnje kojom se vrše merenja, i sva bitna zapažanja koja se vizuelno uoče tokom ovih merenja.

(273) 4.1.10. Organizacija merenja obuhvata:

1. 1) izradu plana rada u okviru željenih merenja, koji sadrži sve što se želi izmeriti i ispitati, i kako se to realizuje i pod kojim uslovima;
2. 2) dostavu plana rada svim učesnicima merenja, kao i saobraćajnoj službi;
3. 3) obezbeđenje odgovarajuće elektrolokomotive i baždarenje merne opreme na vučnom vozilu;
4. 4) pismeno imenovanje rukovodioca merenja, koji koordinira rad svih učesnika, kako u pripremi tako i tokom merenja;
5. 5) povratak mernih kola u domicil ili stanicu početka narednih merenja.

(274) 4.2. Priprema za merenja

(275) 4.2.1. Po dobijanju elektrolokomotive za pripremu ovih merenja nju treba, sastavljenu sa kolima za ispitivanje kontaktne mreže, postaviti u neki od depoa, u kome se vrši pregled pantografa radi ugradnje merne opreme na krov vučnog vozila, potrebne za realizaciju po zahtevu programa merenja.

(276) 4.2.2. Nakon montaže merne opreme na pantografu i krovu elektrolokomotive vrše se detaljna baždarenja ugrađene merno-ispitne opreme.

(277) 4.2.3. Po obavljenom baždarenju merne opreme obavezno je izvršiti zapis. Baždarenje se vrši tako što se ispita i registruje svaki merni sistem koji je u funkciji ovih merenja. Ovako napravljen zapis se kasnije koristi kao garancija da se dobijeni merni zapisi nalaze u odgovarajućoj razmeri.

(278) 4.3. Merni zapis i analiza

(279) 4.3.1. Na mernoj traci može se registrovati zapis mernih veličina i zapis posebnih oznaka.

(280) 4.3.2. Izgled zapisa mernih veličina, kao i ostalih pratećih zapisa koji se dobijaju prilikom ovakvih merenja, zavisi od programa predviđenih merenja.