IV Električna postrojenja
(1) Pristup u električne pogonske prostorije i u zatvorene električne pogonske prostorije po pravilu nije dozvoljen neupućenim i neovlašćenim licima.
(2) Zabrana pristupa iz stava 1. ovog člana ističe se na ulaznim vratima.
(3) Pristup u električne pogonske prostorije i u zatvorene električne pogonske prostorije licima iz stava 1. ovog člana dozvoljen je samo u pratnji stručnog lica.
(1) Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu samostalno raditi ili radom rukovoditi samo stručna lica.
(2) Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu raditi i druga lica, ali samo uz pratnju, odnosno nadzor ovlašćenog radnika.
(3) Ulazak i kretanje posetilaca u elektroenergetskim objektima i postrojenjima vrši se uz obaveznu pratnju stručnog lica, u skladu sa internim aktom organizacije.
Član 13 1. Opsluživanje
(1) Vrata prostorija elektropostrojenja moraju stalno biti zaključana. Vrata iz razvodnih postrojenja moraju se otvarati u pravcu drugih prostorija ili spolja i imati samozatvarajuće brave s ručicama, koje se otključavaju bez ključa sa strane razvodnog postrojenja. Vrata između odeljenja istog razvodnog postrojenja ili među susednim prostorijama dva razvodna postrojenja mogu biti bez brave, ali moraju imati uređaj koji učvršćuje vrata u zatvorenom položaju i ne ometa otvaranje vrata u oba smera.
(2) Za svaku prostoriju elektropostrojenja treba imati najmanje dva kompleta ključeva, od kojih je jedan rezervni. Ključevi od prostorija razvodnih postrojenja ne smeju se podudarati sa ključevima za vrata ćelija.
(3) Način obezbeđenja, čuvanja, izdavanja i vraćanja ključeva od prostorija elektropostrojenja uređuje se aktom organizacije.
(1) Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica.
(2) Stručna lica iz stava 1. ovog člana moraju biti upoznata sa merama zaštite na radu i tehničkom regulativom iz svoje oblasti rada, zatim sa pružanjem prve pomoći kod električnih udara i postupkom u slučaju požara.
(1) Pregled električnih postrojenja vrši se isključivo sa spoljne strane ograde, odnosno prepreke.
(2) Izuzetno, pregled zatvorenih razvodnih postrojenja može se vršiti i ulaskom iza ograde, odnosno prepreke, pod uslovom da pregled vrše najmanje dva stručna lica.
(3) Pri vršenju pregleda električnih postrojenja u III zoni opasnosti ne mogu se obavljati drugi radovi.
(1) Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4 m u zatvorenim postrojenjima, odnosno od 8 m na otvorenom prostoru.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana dozvoljen je pristup i na manjem rastojanju samo u slučaju vršenja manipulacija sa komutacionim uređajem pri otklanjanju zemljospoja, a takođe i prilikom oslobađanja postradalog iz strujnog kruga, pri čemu se koriste odgovarajuća zaštitna sredstva.
(1) Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača vrši se tako što se strujno kolo prethodno prekine odgovarajućim prekidačem snage, zatim proveri da li je mehanizam i stvarno isključen, pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačima i na kraju proveri ispravnost obavljanja manipulacija.
(2) Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom, uz proveru ispravnosti izvršenih radnji, odnosno postupka.
(3) U toku uključenja, odnosno isključenja strujnog kola lica koja obavljaju manipulacije ne smeju biti ometana od drugih lica, niti se druga lica mogu nalaziti u blizini uređaja sa kojima se manipuliše.
Kod manipulacije rasklopnim aparatima koje se vrše pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica.
Zamena visokonaponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu, a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava.
(1) Radovi u električnim postrojenjima s obzirom na zaštitne mere, dele se na tri kategorije:
(2) a) radovi u beznaponskom stanju;
(3) b) radovi u blizini napona; i
(4) v) radovi pod naponom.
Prilikom unošenja u električna postrojenja dugačkih provodljivih predmeta i manipulacije sa njima u razvodnim postrojenjima u kojima pojedini delovi pod naponom nisu zaštićeni od dodira, postupa se sa posebnom pažnjom, uz neprekidan nadzor drugog lica.
Pri radu u električnim postrojenjima nije dozvoljena upotreba neispravnih izolacionih sredstava.
(1) Elektroradovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati:
(2) – pri nevremenu praćenom atmosferskim pražnjenjem koje se može preneti na mesto rada;
(3) – pri vetru iznad 60 km/h, ako se radovi obavljaju na visini iznad 3 m;
(4) – kod temperature ispod –18°C i iznad +35°C u hladu.
(5) Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u slučaju iz stava 1. alineja 1. ovog člana i o mogućnosti rada na visini pri vetru brzine ispod 60 km/h.
(6) Rukovodilac radova odlučuje da li je moguć rad pri pojavi kiše, magle i snežnih padavina, a izuzetno može, u slučaju posebnih okolnosti, po sopstvenoj proceni, odlučiti da se rad nastavi i pod težim uslovima iz stava 1. ovog člana, osim u slučaju iz alineje 1. tog stava.
Član 24 2.1. M e r e z a b e z b e d a n r a d u b e z n a p o n s k o m s t a nj u
(1) Pre početka radova u beznaponskom stanju mesto rada obezbeđuje se primenom zaštitnih mera prema sledećem redosledu:
(2) a) prekidač se isključuje i, ako to konstruktivne karakteristike dozvoljavaju, vidljivo odvaja od napona;
(3) b) sprečava se slučajno ponovno uključivanje prekidača i rastavljača;
(4) v) na odgovarajući način utvrđuje beznaponsko stanje;
(5) g) izvrši uzemljivanje i kratka spajanja;
(6) d) ograđuje mesto rada od delova pod naponom.
Prilikom osiguranja mesta rada u trafostanicama sa daljinskim upravljanjem, prethodno se isključuje daljinsko upravljanje i na odgovarajući način sprečava i slučajno ponovno uključenje objekta ili dela objekta na kome se radi.
U postrojenjima kod kojih se izvršenje prekida ne može uočiti na vidljiv način, konstatacija prekida vrši se putem pomoćnog strujnog kola sa signalizacijom ili na drugi pouzdan način.
(1) U elektroenergetskim objektima naprave za uzemljivanje i kratko spajanje postavljaju se:
(2) – na mestima odvajanja od napona;
(3) – na svakoj isključnoj galvanski odvojenoj deonici u blizini mesta rada, koja može doći pod napon ili se na njoj može indukovati napon;
(4) – na mestu rada, i to na svim provodnicima.
(1) Zamena visokonaponskih osigurača i pregled Blucholz relea u beznaponskom stanju može se vršiti i bez kratkog spajanja i uzemljivanja, bez ograđivanja delova pod naponom, kao i bez dozvole za rad izdate u smislu ovog pravilnika, pri čemu se:
(2) – za isključene delove postrojenja smatra kao da su pod naponom;
(3) – zamena visokonaponskih osigurača izvodi izolacionim alatom i primenom ličnih zaštitnih sredstava.
Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima može se izvršiti i prebacivanjem tankog provodnika sa nabacivačkom puškom preko faznih provodnika.
Na nadzemnim vodovima iznad 1000 V, osim uzemljivanja i kratkog spajanja na mestu rada, mora se izvršiti uzemljivanje i kratko spajanje na svim mestima odvajanja od galvanski odvojene mreže koja ostaje pod naponom.
(1) Kad se radovi obavljaju samo na jednom stubu, prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje na nadzemnom vodu postavljaju se:
(2) – na jednom mestu, što bliže mestu rada, ukoliko se provodnici ne razdvajaju;
(3) – na svakoj galvanski odvojenoj deonici, ukoliko se provodnici razdvajaju u dve ili više galvanski odvojene deonice.
(4) Kad se radovi obavljaju na više stubova, prenosne naprave iz stava 1. ovog člana postavljaju se sa svake strane radne deonice sa koje može da dođe do prodora napona, s tim što udaljenost između postavljenih prenosnih naprava ne sme biti veća od 2 km.
(5) Kad postoji ukrštanje između vodova na radnoj deonici sa drugim vodom pod naponom, na stubu radne deonice koji je najbliži mestu ukrštanja postavljaju se i dodatne prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.
(1) Kod radova na kablovskom vodu uzemljivanje i kratko spajanje vrši se obavezno na svim mestima odvajanja od napona, a na mestu rada ako to dozvoljava tehnologija rada.
(2) Ukoliko se mesto rada nalazi na prelasku kabla u nadzemni vod, obavezno se vrši uzemljivanje i kratko spajanje i na mestu rada.
(1) Pre početka radova na već određenom kablu treba izvršiti mehaničko probijanje kabla odgovarajućim uređajem ili alatom sa izolovanom ručkom.
(2) Ako zbog tehnologije rada postupak iz stava 1. ovog člana nije izvodljiv, treba primeniti druge dovoljno sigurne metode (primena indikatora sa šiljkom preko izolacije žila i dr.).
(3) Ako je pouzdano utvrđen traženi kabl, ne mora se sprovoditi postupak na način utvrđen st. 1. i 2. ovog člana.
Ako kablovi sa uzemljenim metalnim plaštom leže u području uticaja mreže jednosmerne ili naizmenične struje za željeznice ili leže u području naponskog leka mreže sa uzemljenom neutralnom tačkom, metalni omotač se mora premostiti na mestu rada bakarnim provodnikom preseka najmanje 16 mm, i to pre sečenja kabla.
(1) Kod radova na kablovskim vodovima preko kojih se može preneti potencijal iz postrojenja napajanja na mesto rada, proračunom i analizom određuju se mesta i način uzemljivanja i kratkog spajanja.
(2) Kod radova na kablovskim vodovima kod kojih, usled dejstva napojne železničke mreže, postoji opasnost od prenetog potencijala, proračunom i analizom utvrđuje se stepen opasnosti i sprovode mere uzemljivanja, kratkog spajanja, izjednačavanja potencijala i druge zaštitne mere.
Član 36 2.2. M e r e z a b e z b e d a n rad u b l i z i n i n a p o n a
(1) Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog neposrednog ili posrednog dodira, pomoću dovoljno čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada, ploča, prekrivača i drugih zaštitnih sredstava.
(2) Kod nazivnih napona iznad 1000 V najmanji sigurnosni razmak između delova pod naponom i izolacione zaštite pregrade ne sme biti manji:
(3) iznad
(4) 1
(5) do
(6) 6 kV
(7) 90 mm
(8) u prostoriji
(9) iznad
(10) 6
(11) do
(12) 10 kV
(13) 115 mm
(14) u prostoriji
(15) iznad
(16) 6
(17) do
(18) 10 kV
(19) 150 mm
(20) na otvorenom
(21) iznad
(22) 10
(23) do
(24) 20 kV
(25) 215 mm
(26) u prostoriji
(27) i na otvorenom
(28) iznad
(29) 20
(30) do
(31) 35 kV
(32) 325 mm
(33) ''
(34) iznad
(35) 35
(36) do
(37) 110 kV
(38) 1100 mm
(39) ''
(40) iznad
(41) 110
(42) do
(43) 220 kV
(44) 2200 mm
(45) ''
(46) iznad
(47) 220
(48) do
(49) 400 kV
(50) 2900 mm
(51) ''
(52) Izuzetno od stava 2. ovog člana, za unutrašnja postrojenja nazivnog napona do 35 kV navedeni razmaci mogu biti i manji, ako se primeni izolaciona zaštitna ploča od materijala takve električne čvrstoće i drugih osobina da izdrži sva propisana ispitivanja za određeni stepen izolacije.
(1) Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez primene izolacione zaštitne pregrade ili ploče, ako ne postoji mogućnost primene izolacione zaštitne pregrade ili ploče (postrojenja starijih konstrukcija i sl.).
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, sigurnosni razmak od delova pod naponom ne sme biti manji:
(3) iznad
(4) 1
(5) do
(6) 10 kV
(7) 400 mm
(8) u prostoriji
(9) iznad
(10) 1
(11) do
(12) 10 kV
(13) 700 mm
(14) na otvorenom
(15) iznad
(16) 10
(17) do
(18) 35 kV
(19) 700 mm
(20) u prostoriji
(21) i na otvorenom
(22) iznad
(23) 35
(24) do
(25) 110 kV
(26) 1150 mm
(27) ''
(28) iznad
(29) 110
(30) do
(31) 220 kV
(32) 2300 mm
(33) ''
(34) iznad
(35) 220
(1) Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstva u spoljnim postrojenjima i kod radova na vodovima, najmanji sigurnosni razmak približavanja od delova pod naponom ne sme biti manji:
(2) do
(3) 1 kV
(4) 800 mm
(5) iznad
(6) 1
(7) do
(8) 10 kV
(9) 1200 mm
(10) iznad
(11) 10
(12) do
(13) 35 kV
(14) 1500 mm
(15) iznad
(16) 35
(17) do
(18) 110 kV
(19) 2000 mm
(20) iznad
(21) 110
(22) do
(23) 220 kV
(24) 3000 mm
(25) iznad
(1) Na višesistemskim dalekovodima napona iznad 35 kV, mogu se izvoditi radovi samo na sistemu koji je isključen, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:
(2) – da sigurnosni razmak nije manji od razmaka iz člana 38. ovog pravilnika za odgovarajući red napona;
(3) – da se radovi ne mogu vršiti istovremeno na više stubova, već samo na jednom stubu, na kome se vrši uzemljivanje i kratko spajanje;
(4) – da krajevi voda ne smeju biti uzemljeni;
(5) – da se izvod između izlaznog rastavljača i prekidača kratko spoji i uzemlji.
(1) Na višesistemskim vodovima napona do 35 kV, mogu se izvoditi radovi samo na sistemu koji je isključen, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:
(2) – da se rad obavlja sa pokretnom platformom (korpom) postavljenom sa spoljašnje strane isključenog voda;
(3) – da između radnika i alata, odnosno pribora kojim se služi i delova pod naponom sigurnosni razmak nije manji od razmaka iz člana 38. ovog pravilnika za odgovarajući red napona;
(4) – da se radovi ne mogu vršiti istovremeno na više stubova već samo na jednom stubu, na kome se vrši uzemljivanje i kratko spajanje;
(5) – da krajevi voda ne smeju biti uzemljeni;
(6) – da je na krajevima voda, ukoliko za to postoji konstrukciona mogućnost, izvršeno uzemljenje i kratko spajanje između prekidača i izlaznog rastavljača.
Prilikom izvođenja radova na višesistemskim vodovima iz čl. 39. i 40. ovog pravilnika, kad neki od sistema ostaju pod naponom, preuzimaju se i posebne mere za sprečavanje zamene sistema koji je isključen sistemom koji je pod naponom, odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom.
(1) Prilikom izvođenja radova na dalekovodu čija trasa ide uporedo sa dalekovodom pod naponom, na osnovu proračuna i analize elektromagnetnih i elektrostatičkih uticaja dalekovoda pod naponom na dalekovod na kome se izvode radovi, posebno se određuje mesto i način uzemljenja i kratkog spajanja u cilju otklanjanja ovih uticaja.
(2) Mere iz stava 1. ovog člana preduzimaju se i prilikom radova na razvlačenju provodnika uporedo sa nadzemnim vodovima pod naponom, na osnovu proračuna i analize elektromagnetnih i elektrostatičkih uticaja nadzemnih vodova pod naponom na uporedo razvlačene provodnike.
Ako se provodnici voda na kome se radi razvlače ili zatežu ispod ili iznad voda pod naponom, preduzimaju se potrebne mere u cilju održavanja sigurnosnog razmaka iz člana 38. ovog pravilnika, za odgovarajući red napona.
Ako se na istim stubovima nalaze niskonaponski i visokonaponski vodovi, dozvoljen je rad na niskonaponskom vodu dok se visokonaponski nalazi pod naponom, ako je između radnika i neizolovanog alata, odnosno pribora kojim se radnik služi i delova pod naponom osiguran minimalan razmak prema članu 38. ovog pravilnika i ako se niskonaponski vod uzemlji i kratko spoji na mestu rada.
(1) Na stubovima vodova visokog napona mogu se izvoditi radovi u blizini delova pod naponom, ako se njima ne narušava stabilnost stuba i ako je obezbeđeno održavanje sigurnosnog razmaka iz člana 38. ovog pravilnika.
(2) Ako u izvođenju radova iz stava 1. ovog člana učestvuju priučena lica, na vidni način označavaju se i granice kretanja.
(1) Prilikom sečenja grana i drveća u blizini voda koji se nalazi pod naponom moraju se održavati sigurnosni razmaci iz člana 38. ovog pravilnika.
(2) U toku sečenja, ne sme se dozvoliti nekontrolisani pad drveća i grana u blizini voda. Ne sme se ostaviti zasečeno drvo, a nije dozvoljeno ni penjanje na drvo koje se seče.
(1) Prilikom radova na prelazima preko drugih objekata (železnice, putevi i dr.) primenjuju se sledeće zaštitne mere:
(2) – usklađivanje plana radova, kako bi se saobraćaj što manje ometao;
(3) – stalno održavanje sigurnosnog razmaka iz člana 38. ovog pravilnika.
Član 48 2.3. M e r e z a b e z b e d a n rad p o d n a p o n o m
(1) Radovi na delovima objekta koji su pod naponom mogu se izvoditi ako:
(2) – je izabran sistem rada pod naponom i radni postupak utvrđen i proveren;
(3) – postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada;
(4) – postoji odgovarajući izolacioni alat, pomoćna sredstva, zaštitna oprema, odnosno lična zaštitna sredstva za svaku vrtu rada u skladu sa izabranim sistemom rada pod naponom;
(5) – radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti za ovaj rad, ako je obučen i ako je izvršena provera njegovog znanja za određene vrste radova pod naponom; i
(6) – je radnik na periodičnim proverama pokazao zadovoljavajuće rezultate u pogledu obučenosti za određenu vrstu rada i psihofizičke sposobnosti.
(1) Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi ako:
(2) – na mestu rada električna varnica može da izazove požar ili eksploziju; i
(3) – pri postojanju okolnosti iz člana 23. ovog pravilnika.
Član 50 3. Dokumenti za rad
Radovi na elektroenergetskom objektu mogu se izvoditi samo na osnovu odgovarajućih dokumenata za rad, kao što su: nalog za rad, dozvola za rad, obaveštenje o završetku rada, depeša i program rada.
(1) Nalog za rad kojim nadležni rukovodilac određuje odgovorno stručno lice za izvršenje konkretnog radnog zadatka može se izdati:
(2) – pismeno – preko određenog obrasca ili teleprinterom;
(3) – usmeno uz istovremeno snimanje govora; i
(4) – putem govornih telekomunikacionih veza, uz upisivanje podataka u određene obrasce i sravnjivanje teksta.
(5) Nalog za rad daje se tako da izvršiocu bude jasan zadatak – gde i šta treba da uradi.
(1) Dozvola za rad, koja se izdaje za izvođenje radova u beznaponskom stanju u III zoni opasnosti i radova u blizini napona u slučaju primene mera iz člana 24. ovog pravilnika, izdaje se pre početka radova, i to:
(2) – pismeno – na određenom obrascu ili teleprinterom (uz povratnu potvrdu prijema), i
(3) – putem govornih telekomunikacionih veza i uz upisivanja podataka u određene obrasce i sravnjivanje teksta.
(1) Obaveštenjem o završetku rada rukovodilac izveštava ovlašćeno lice da su radovi završeni, uklonjen sav alat, materijal i zaštitna oprema i da su radnici udaljeni sa mesta rada, kao i da je objekat spreman za stavljanje u pogon. Prijava završetka radova se podnosi na isti način na koji se izdaje dozvola za rad.
(2) Depešom, koja se obavezno obostrano upisuje u knjigu depeša, daju se kratka i važna obaveštenja, kao i zahtevi i odobrenja pogonskog značaja. Depeša se prenosi putem govornih i telekomunikacionih veza, uz sravnjivanje upisanog teksta telegramom ili teleksom.
(3) Program rada, kojim se objedinjuje rad više radnih grupa i određuje koordinator radova, izrađuje se za složenije radove u kojima učestvuje više radnih grupa.
Član 54 4. Organizacione mere za bezbedan rad
(1) Rad na objektima organizuje se tako da se omogući najveća moguća bezbednost radnika.
(2) Za objekte moraju postojati detaljna uputstva o manipulaciji, radu i sigurnosti pri opsluživanju i održavanju postrojenja.
(3) Vršenje nadzora, organizacije rada i neposrednih tehničkih radova, kao i izdavanje dokumenata za rad mogu obavljati samo lica koja imaju potrebne stručne kvalifikacije i ovlašćenja prema odgovarajućim internim aktima organizacije.
(1) Sve radove u visokonaponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada uz povećane opasnosti, osim manipulacija i vizuelnih pregleda objekata, moraju vršiti najmanje dva lica.
(2) Ako rad izvodi više radnika, jedan od njih određuje se za rukovodioca radova.
(1) Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu i ostala dokumenta za rad, rukovodilac radova na mestu rada:
(2) – proverava da li su sprovedene zaštitne mere;
(3) – utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju;
(4) – po potrebi sprovodi dodatne zaštitne mere.
(5) U određenim slučajevima, zavisno od konstrukcije mreže, rukovodilac radova može dobiti i dozvolu za rad za samoisključenje, na osnovu koje je dužan da sam isključi i osigura mesto rada.
(6) Rukovodilac radova pre početka rada upozorava radnike na granice delova postrojenja u beznaponskom stanju i delova pod naponom, na prisutne opasnosti i na primenu ličnih zaštitnih sredstava i zaštitne opreme i upoznaje ih sa sprovedenim zaštitnim merama.
(7) Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova, a ne samo na osnovu prethodnog dogovora o tome da će radovi započeti u određeno vreme.
(1) Prilikom vršenja merenja i ispitivanja, delova postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za sve vreme priključivanja, odnosno skidanja mernih instrumenata.
(2) Ako to priroda postupka zahteva, prilikom merenja i ispitivanja, i to samo za vreme očitavanja rezultata merenja, uzemljivači se mogu privremeno skinuti.
Po završetku rada rukovodilac radova proverava ispravnost izvršenih radova, daje nalog radnog grupi da ukloni sav alat, pribor i osiguranja mesta rada i da napusti mesto rada, a zatim na pouzdan način obaveštava ovlašćeno lice za izdavanje dozvole za rad da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon.
(1) Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon, tek pošto lice ovlašćeno za izdavanje dozvole za rad ukloni ona osiguranja mesta rada koje je to lice postavilo ili su postavljena po njegovom nalogu, objekat se može staviti u pogon.
(2) Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja samo na osnovu prethodnog dogovora, bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon.
Član 60 1. Opsluživanje
Sve radove u niskonaponskim objektima vrše najmanje dva radnika, osim manipulacija sa komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju, na razvodnoj ploči i drugim elementima, koje može da vrši i pojedinac koji poznaje električnu šemu, električno postrojenje i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija.
(1) Pored manipulacija iz člana 60. ovog pravilnika, pregled niskonaponskih postrojenja, pojedinačno može vršiti:
(2) – ovlašćeno stručno lice;
(3) – stručno lice ili lice koje rukuje električnim postrojenjem.
Ključeve od postrojenja, električnih ormana, uređaja za pokretanje, upravljačkih pultova i drugih uređaja i elemenata, koji moraju biti obezbeđeni, a čiji se način obezbeđenja, izdavanja i vraćanja uređuje internim aktom, mogu lično imati i lica koja rukuju električnim postrojenjima i ona se sa njima zadužuju.
(1) Zamena topljivih umetaka osigurača obavlja se u beznaponskom stanju.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, zamena topljivih umetaka osigurača može se vršiti pod opterećenjem u sledećim slučajevima:
(3) – zamena topljivih umetaka niskonaponskih osigurača tipa D i DO, pod uslovom da struja (A) za dati napon (V) ne premašuje vrednosti datih u tabeli:
(4) Napon (V)
(5) =
(6) Struja (A)
(7) »
(8) do
(9) 380
(10) do
(11) 63
(12) preko
(13) 380
(14) do
(15) 16
(16) do
(17) 24
(18) iznad0
(19) iznad
(20) 24
(21) do
(22) 60
(23) do 16
(24) iznad
(25) 60
(26) do
(27) 110
(28) do6
(29) i da su primenjena odgovarajuća zaštitna sredstva;
(30) – zamena visokoučinskih i niskonaponskih osigurača, ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica uz primenu izolacionih ručica, zaštitnog šlema, zaštitnih naočara ili štita, kožnih rukavica, odnosno drugih odgovarajućih zaštitnih sredstava.
(1) Radovi u električnim postrojenjima, u pogledu zaštitnih mera od opasnog dejstva električne struje, razvrstavaju se u tri kategorije:
(2) a) radovi u beznaponskom stanju;
(3) b) radovi u blizini delova pod naponom; i
(4) v) radovi pod naponom.
Nisu dozvoljeni radovi na nadzemnim vodovima, nadzemnim uvodima i komutacionim uređajima, koji su neposredno spojeni sa nadzemnim vodovima pri postojanju uslova iz člana 23. ovog pravilnika.
Član 66 2.1. M e r e z a b e z b e d a n r a d u b e z n a p o n s k o m s t a nj u
(1) Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu moraju se sprovesti po niže navedenom redosledu sledeće mere:
(2) a) izvršiti neophodna isključenja;
(3) b) preduzeti mere koje bi sprečile pojavu napona usled slučajnog uključenja komutacionog uređaja;
(4) v) proveriti odsustvo napona na delovima elektropostrojenja na kojima se obavljaju radovi;
(5) g) izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih provodnika koji su pod naponom u normalnom pogonu, uključujući i neutralni provodnik;
(6) d) izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi.
(7) Ako se javnim osvetljenjem upravlja fotoćelijama, pri osiguranju mesta rada u beznaponskom stanju treba onemogućiti njihovo funkcionisanje.
(8) Kod radova sa razvodima niskog napona i izolovanim nadzemnim vodovima niskog napona mere iz stava 1. tačka g) ovog člana ne moraju se primeniti ako je osigurano beznaponsko stanje i ne postoji opasnost povratnih napona i prodiranja atmosferskih pražnjenja na mesto rada.
(9) Pomoćna strujna kola koja se nalaze na mestu rada ne moraju se isključiti ukoliko je sprečen neposredan dodir sa neizolovanim delovima strujnog kola i ukoliko se preko njih ne može izazivati nekontrolisano uključivanje rasklopnih aparata.
(1) Kod nadzemnih vodova nazivnih napona do 1000 V na drvenim stubovima i drugim stubovima bez zemljovoda nije potrebno uzemljivanje i kratko spajanje na mestima odvajanja od napona kad se svi provodnici fazni i neutralni i provodnik za javno osvetljenje spoje.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, prilikom kratkog spajanja, prvo se vrši spajanje sa neutralnim provodnikom, a zatim sa ostalim (fazni i provodnik za javno osvetljenje), dok se skidanje kratkog spoja vrši obrnutim redom.
Kod kablovskih vodova nazivnog napona do 1000 V nije potrebno uzemljivanje i kratko spajanje na mestima odvajanja od napona i na mestu rada kad je pouzdano osigurano beznaponsko stanje, osim u slučaju prelaska kablovskog voda u nadzemni, kada se obavezno vrši uzemljivanje i kratko spajanje.
Pri radovima na kablovskim vodovima nazivnog napona do 1000 V u beznaponskom stanju primenjuju se odredbe čl. 34. i 35. ovog pravilnika.
Nije dozvoljena primena improvizovanih naprava za proveru beznaponskog stanja.
Član 71 2.2. M e r e z a b e z b e d a n r a d u b l i z i n i d e l o v a p o d n a p o n o m
Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog neposrednog dodira radnika sa delovima pod naponom, pomoću dovoljno čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada, ploča, prekrivača i drugih zaštitnih sredstava.
Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstva u spoljnim postrojenjima kod radova na vodovima, najmanji sigurnosni razmak približavanja delova pod naponom određuje se prema odredbi člana 38. ovog pravilnika.
Član 73 2.3. M e r e z a b e z b e d a n r a d p o d n a p o n o m
(1) Na delovima elektroenergetskih objekata, kod kojih nazivni naponi između provodnika pod naponom ili napon između provodnika pod naponom i zemlje ne prelaze 50 V naizmeničnog napona, odnosno 120 V jednosmernog napona, dozvoljen je rad pod naponom uz primenu kožnih zaštitnih rukavica i izolovanog električnog alata.
(2) Radovi na delovima elektroenergetskog objekta koji su pod naponom iznad napona iz stava 1. ovog člana, dozvoljeni su pod uslovima iz čl. 48. i 49. ovog pravilnika.
Član 74 3. Organizacione mere za bezbedan rad
Radovi u električnom postrojenju napona do 1000 V vrše se po nalogu ovlašćenog stručnog lica.
Način pripreme rada, izdavanja dozvola za rad, vršenja nadzora za vreme rada, prekid i završetak rada na objektima do 1000 V organizacija uređuje odgovarajućim opštim aktom.
Član 76 Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona
(1) Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom, pored primene zaštitnih mera iz člana 24. ovog pravilnika, preduzimaju se i sledeće mere zaštite:
(2) – pri obučavanju radnika koji će raditi na nadzemnim vodovima posebno se ukazuje na opasnost od pojave indukovanog napona i na preventivne mere za sprečavanje povreda od udara električne struje indukovanog napona;
(3) – zabraniti postavljanje uzemljivača, naprave za uzemljivanje i kratko spajanje u nasute gomile zemlje;
(4) – prilikom postavljanja, odnosno skidanja naprava za uzemljivanje i kratko spajanje upotrebom izolacione motke sa užadima, radnik se ne sme nalaziti na rastojanju od voda kraćem od dužine izolacionog dela motke;
(5) – pri dodavanju alata sa zemlje i drugih naprava monteru koji se nalazi na stubu nadzemnog voda ili na dizalici, koristiti izolaciono uže;
(6) – pri vršenju popravki i regulacije na linijskom rastavljaču postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje, bez obzira da li rastavljač ima noževe za uzemljenje;
(7) – pri radu na nadzemnim vodovima sa više provodnika po fazi, koji su međusobno razdvojeni izolacionim umecima, vrši se uzemljivanje svakog provodnika.
Član 77 Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima
(1) Za zaštitu od električnog udara, delovanja električnog luka, produkata gorenja i pada sa visine, pri izvođenju radova na elektroenergetskim objektima korite se:
(2) a) izolacione motke, izolaciona klešta za osigurače i za električna merenja i indikatori napona;
(3) b) izolaciona sredstva za radove pod naponom i elektro-monterski alat sa izolacionim ručicama – držačima;
(4) v) elektro-izolacone rukavice, elektroizolaciona obuća izolacione prostirke i prekrivači i izolaciona postolja;
(5) g) prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje;
(6) d) sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja;
(7) đ) zaštine naočare, kožne rukavice, gas maske, sigurnosni pojas, osiguravajuća užad i zaštitni šlem i druga odgovarajuća zaštitna sredstva.
(8) Zaštitna izolaciona sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti kao osnovna ili dopunska.
(1) Osnovna izolaciona sredstva su:
(2) – izolacione motke;
(3) – izolaciona klješta za vađenje osigurača i merenje električne struje;
(4) – indikatori napona;
(5) – sredstva za radove pod visokim naponom (izolacione motke, platforme, pogon vuča koja se neposredno dodiruje sa provodnikom);
(6) – izolacione pregrade;
(7) – motke za učvršćivanje izolacionih pregrada i druga zaštitna sredstva čija izolacija trajno izdržava radni napon električnog postrojenja prilikom dodirivanja električno provodivih delova pod naponom.
(8) Izolacioni materijali kod izolacionih sredstava koja se koriste kao osnovna moraju biti izvedeni prema visini nazivnog napona postrojenja.
(9) Izolacione rukavice, obuća i prostirke i druga izolaciona zaštitna sredstva koja se koriste kao dopunska, mogu se upotrebljavati kao osnovna za zaštitu od napona dodira na delovima postrojenja koji nisu pod naponom u normalnim pogonskim uslovima.
Opštim aktom organizacije utvrđuju se opremljenost mobilnih ekipa i elektroenergetskih postrojenja potrebnim sredstvima zaštite, kao i način njihovog održavanja.
(1) Prilikom korišćenja zaštitnih sredstva iz člana 77. ovog pravilnika mora se voditi računa o sledećem:
(2) – izolaciona zaštitna sredstva koristiti samo prema nameni u električnom postrojenju, za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo;
(3) – izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti u uslovima postrojenja vlažnosti samo ako su konstruisana i uputstvom proizvođača predviđena za rad u tim uslovima;
(4) – zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se izvrši provera roka njihove upotrebe i postrojenja mehaničkih i drugih oštećenja, odnosno ispravnosti i izvrši njihovo čišćenje.
Član 81 Uzemljivanje i kratko spajanje
(1) Uzemljivanje i kratko spajanje vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.
(2) Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje, koje je izrađeno od tankih bakarnih žica i čije su stezaljke takvih dimenzija da mogu da izdrže očekivana termička i dinamička naprezanja struje kratkog spoja, vrši se prema sledećoj tabeli:
(3) Presek bakarnog užeta u mm
(4) Najveća dozvoljena struja kratkog spoja u KA u trajanju od (sekunde)
(5) 10 S 5 S 2 S 1 S 0,5 S 0,2 S
(6) 16
(7) 1,0
(8) 1,4
(9) 2,2
(10) 3,2
(11) 4,4
(12) 7
(13) 25
(14) 1,5
(15) 2,2
(16) 3,5
(17) 5,0
(18) 6,8
(19) 11
(20) 35
(21) 2,2
(22) 3,1
(23) 4,8
(24) 7,0
(25) 9,6
(26) 15,4
(27) 50
(28) 3,1
(29) 4,3
(30) 7,0
(31) 10,0
(32) 14
(33) 22
(34) 70
(35) 4,0
(36) 6,0
(37) 9,5
(38) 14,0
(39) 19,5
(40) 30,8
(41) 95
(42) 5,8
(43) 8,3
(44) 13
(45) 18,5
(46) 26,5
(47) 41,9
(48) 120
(49) 7,5
(50) 10,5
(51) 16,5
(52) 23,5
(53) 33,5
(54) 52,9
(55) 150
(56) 9,2
(57) 13,0
Izuzetno od člana 81. stav 2. ovog pravilnika, ako je vod identifikovan i ako je na krajevima voda, na kojima bi mogao da prodre pogonski napon sprovedeno uzemljivanje i kratko spajanje pomoću naprava koje su dimenzionisane tako da izdrže očekivane struje kratkog spoja, za uzemljivanje i kratko spajanje na mestu rada može se koristiti i uže manjeg preseka (najčešće 25 mm).
Za uzemljivanje i kratko spajanje ne mogu se koristiti oštećene prenosne naprave, kao i prenosne naprave koje su, usled struje kratkog spoja, bile izložene naprezanju.
Uzemljene metalne konstrukcije mogu se koristiti za uzemljivanje i kratko spajanje ako, s obzirom na provodljivost, imaju ekvivalentan presek prema tabeli iz člana 81. ovog pravilnika i ako su spojevi u konstrukciji dobro provodljivi.
Radi odvođenja indukovanih napona koji se mogu javiti u postrojenjima vrlo visokih napona usled elektrostatičkih i elektromagnetskih uticaja, metalne skele, dizalice, transportna sredstva i ostali dugački provodni predmeti privremeno se uzemljuju bakarnim provodnikom preseka 16 mm.
Član 86 Povera i obezbeđenje stabilnosti drvenih stubova
(1) Pre početka rada na starim drvenim stubovima proverava se njihova čvrstina (pojava trulosti i sl.).
(2) Pre penjanja na stubove kod kojih je utvrđena trulost isti se moraju obezbediti od rušenja nekom od pouzdanih metoda (ankerisanje, tronožac i sl.).