Pravilnik o planu i programu nastave i učenja umetničkog obrazovanja i vaspitanja za srednju baletsku školu

Prilozi

PLANOVI I PROGRAMI NASTAVE I UČENJA

SREDNJA BALETSKA ŠKOLA

1. Ciljevi srednjeg baletskog obrazovanja i vaspitanja su:

– razvoj ključnih kompetencija neophodnih za dalje obrazovanje i aktivnu ulogu građanina za život u savremenom društvu;

– razvijanje baletskih i igračkih sposobnosti i sazrevanje u tehničkom i interpretativnom smislu;

– razvijanje stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije za učenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja i osposobljavanje za rešavanje igračkih problema;

– sticanje iskustva javnog nastupanja – samostalnog i u ansamblu;

– razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima;

– razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta kroz očuvanje igračke tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine;

– razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti;

– svest o važnosti zdravlja i bezbednosti;

– poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanja različitosti;

– razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju;

– razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike.

2. Opšte uputstvo za ostvarivanje programa nastave i učenja

I. Programi orijentisani na proces i ishode učenja

Struktura programa nastave i učenja svih obaveznih predmeta je koncipirana na isti način. Na početku se nalazi cilj nastave i učenja predmeta za sva četiri razreda opšteg srednjeg obrazovanja i vaspitanja. U tabeli koja sledi, u prvoj koloni navedeni su ishodi za kraj razreda, u drugoj se nalaze teme/oblasti a u trećoj sadržaji.

Nakon tabele slede preporuke za ostvarivanje nastave i učenja predmeta pod naslovom Uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa. Praćenje napredovanja i ocenjivanje postignuća učenika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a u okviru Uputstva za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa nalaze se preporuke za praćenje i vrednovanje postignuća učenika u odnosu na specifičnosti datog predmeta.

Svi programi nastave i učenja zasnovani su na opštim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja i potrebama učenika. Usmereni su na proces i ishode učenja, a ne na same sadržaje koji sada imaju drugačiju funkciju i značaj. Sadržaji su u funkciji ostvarivanja ishoda koji su definisani kao funkcionalno znanje učenika tako da pokazuju šta će učenik biti u stanju da učini, preduzme, izvede, obavi zahvaljujući znanjima, stavovima i veštinama koje je gradio i razvijao tokom jedne godine učenja konkretnog nastavnog predmeta. Ovako koncipirani programi podrazumevaju da ostvarenost ishoda vodi ka razvijanju kompetencija, i to kako opštih i specifičnih predmetnih, tako i ključnih. Pregledom ishoda koji su dati u okviru pojedinih programa nastave i učenja može se videti kako se postavljaju temelji razvoja ključnih kompetencija koje želimo da učenici imaju na kraju srednjeg baletskog, odnosno igračkog obrazovanja.

Na putu ostvarivanja cilja i ishoda, uloga nastavnika je vrlo važna jer program pruža prostor za slobodu izbora literature i povezivanje sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika. Orijentacija na proces učenja i ishode briga je ne samo o rezultatima, već i načinu na koji se uči, odnosno kako se gradi i povezuje znanje u smislene celine, kako se razvija mreža pojmova i povezuje znanje sa praktičnom primenom.

Programi nastave i učenja, nastavnicima su polazna osnova i pedagoško polazište za razvijanje nastave i učenja, za planiranje godišnjih i operativnih planova, kao i neposrednu pripremu za rad.

II. Preporuke za planiranje nastave i učenja

Obrazovno-vaspitna praksa je složena, promenljiva i ne može se do kraja i detaljno unapred predvideti. Ona se odvija kroz dinamičnu spregu međusobnih odnosa i različitih aktivnosti u socijalnom i fizičkom okruženju, u jedinstvenom kontekstu konkretnog odeljenja, klase, grupe i individualne nastave konkretne škole i konkretne lokalne zajednice. Zato, umesto izraza realizovati program, bolje je reći da se na osnovu datog programa planiraju i ostvaruju nastava i učenje koji odgovaraju konkretnim potrebama učenika. Nastava treba da obezbedi sigurnu, podsticajnu i podržavajuću sredinu za učenje u kojoj se neguje atmosfera interakcije i odnos uvažavanja, saradnje, odgovornosti i zajedništva.

Polazeći od datih ishoda učenja i sadržaja, od nastavnika se očekuje da dati program kontekstualizuje, odnosno da isplanira nastavu i učenje prema potrebama odeljenja, klase, grupe ili pojedinačno učenika imajući u vidu karakteristike učenika, nastavne materijale koje će koristiti, tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže, kao i druge resurse škole i lokalne sredine.

Prilikom planiranja nastave i učenja potrebno je rukovoditi se:

– individualnim razlikama među učenicima u pogledu načina učenja, tempa učenja i brzine napredovanja;

– integrisanim pristupom u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost unutar istog predmeta i različitih nastavnih predmeta;

– participativnim i kooperativnim aktivnostima koje omogućavaju saradnju;

– aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja;

– uvažavanjem svakodnevnog iskustva i znanja koje je učenik izgradio van škole, povezivanjem aktivnosti i sadržaja učenja sa životnim iskustvima učenika i podsticanjem primene naučenog i svakodnevnom životu;

– negovanjem radoznalosti, održavanjem i podsticanjem interesovanja za učenje i kontinuirano saznavanje;

– redovnim i osmišljenim prikupljanjem relevantnih podataka o napredovanju učenika, ostvarivanju ishoda učenja i postignutom stepenu razvoja kompetencija učenika.

Polazeći od datih ishoda, nastavnik najpre, kao i do sada, kreira svoj godišnji (globalni) plan rada iz koga kasnije razvija svoje operativne planove. Kako su ishodi definisani za kraj nastavne godine, nastavnik treba da ih operacionalizuje prvo u operativnim planovima, a potom i na nivou konkretne nastavne jedinice. Od njega se očekuje da za svaku nastavnu jedinicu, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, definiše ishode za čas koji vode ka ostvarivanju ishoda propisanih programom.

Pri planiranju treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju. Neki se lakše i brže mogu ostvariti, ali je za većinu ishoda potrebno više vremena i više različitih aktivnosti.

Posebnu pažnju tokom neposredne pripreme za nastavu treba posvetiti planiranju i izboru metoda i tehnika, kao i oblika rada. Njihov izbor je u vezi sa ishodima učenja i kompetencijama koje se žele razviti, a odgovara prirodi predmeta, konkretnim sadržajima i karakteristikama učenika. U tom smislu na nastavniku je da osmišljava raznovrsne aktivnosti, kako svoje, tako i aktivnosti učenika. Očekuje se da učenici u dobro osmišljenim i raznovrsnim aktivnostima nastave razvijaju svoje kompetencije celoživotnog učenja kroz samostalno pronalaženje informacija, kritičko razmatranje, obradu podataka na različite načine, prezentaciju, argumentovanu diskusiju, pokazivanje inicijative i spremnosti na akciju.

Od nastavnika se očekuje da kontinuirano prati i vrednuje svoj rad i po potrebi izvrši korekcije u svom daljem planiranju. Treba imati u vidu da se neke planirane aktivnosti u praksi mogu pokazati kao neodgovarajuće zato što su, na primer, ispod ili iznad mogućnosti učenika, ne obezbeđuju ostvarivanje ishoda učenja, ne doprinose razvoju kompetencija, ne odgovaraju sadržaju itd. Ključno pitanje u izboru metoda, tehnika, oblika rada, aktivnosti učenika i nastavnika jeste da li je nešto relevantno, čemu to služi, koje kognitivne procese kod učenika podstiče (sa fokusom na podsticanje kognitivnih procesa mišljenja, učenja, pamćenja), kojim ishodima i kompetencijama vodi.

III. Preporuke za praćenje i vrednovanje nastave i učenja

Praćenje i vrednovanje je deo profesionalne uloge nastavnika. Od njega se očekuje da kontinuirano prati i vrednuje:

– proces nastave i učenja,

– ishode učenja i

– sebe i svoj rad.

Orijentisanost novih programa nastave i učenja na ishode i proces učenja omogućava:

– objektivnije vrednovanje postignuća učenika,

– osmišljavanje različitih načina praćenja i ocenjivanja,

– diferenciranje zadataka za praćenje i vrednovanje učeničkih postignuća i

– bolje praćenje procesa učenja.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje postignuća učenika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju. U nastavi orijentisanoj na ostvarivanje ishoda učenja vrednuju se i proces učenja i rezultati učenja. Zavisno od prirode predmeta i načini praćenja i ocenjivanja učenika u baletskoj školi su specifični i međusobno različiti.

Smer nastave je takav da se uvek kreće od predstave baleta, igre i pokreta ka kontekstualizaciji, teorijskom tumačenju i praktičnim rešenjima. U okviru toga, identifikovanje, razumevanje i definisanje igračkih sadržaja na kojima se bazira interpretacija ima veliki značaj u praćenju nastave. Kriterijum u ocenjivanju je uložen trud i kvalitet rada učenika, te njegovo napredovanje u skladu sa ličnim i igračkim mogućnostima, kao i umetničko postignuće na javnim nastupima i godišnjim ispitima (ukoliko se radi o izvođačkim predmetima).

Veoma važni pokazatelji u praćenju učeničkih postignuća su način na koji učenik učestvuje u aktivnostima, kako argumentuje i donosi zaključke. Pored toga, nastavnik prati i vrednuje kako učenici međusobno sarađuju u procesu učenja, kako rešavaju sukobe mišljenja, kako jedni drugima pomažu, da li ispoljavaju inicijativu, kako prevazilaze teškoće, da li pokazuju kritičko mišljenje umesto kriticizam.

Kako ni jedan od poznatih načina vrednovanja nije savršen, potrebno je kombinovati različite načine ocenjivanja. Jedino tako nastavnik može da sagleda slabe i jake strane učenika.

Prilikom svakog vrednovanja postignuća potrebno je učeniku dati povratnu informaciju koja pomaže da razume greške i poboljša svoj rezultat i učenje. Povratna informacija treba da bude uvremenjena, data tokom ili neposredno nakon obavljanja neke aktivnosti; treba da bude konkretna, da se odnosi na aktivnosti i produkte učenika, a ne na njegovu ličnost.

Praćenje napredovanja učenika započinje inicijalnom procenom nivoa na kome se on nalazi i u odnosu na koji će se procenjivati njegov dalji tok napredovanja. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika.

U okviru svih igračkih aktivnosti potrebno je obezbediti prijatnu atmosferu, a kod učenika potencirati osećanje sigurnosti i podrške. Potrebno je otkloniti sve razloge za moguće strahove, nesigurnost i tremu koji su prouzrokovani prevelikim i nerealnim očekivanjima profesora ili roditelja. Učešće učenika na javnim nastupima, takmičenjima, festivalima i rezultati godišnjih ispita upotpunjuju sliku o postignućima nastave i učenja.

OBRAZOVNI PROFILI U ČETVOROGODIŠNJEM OBRAZOVANJU

1. Igrač klasičnog baleta

2. Igrač savremene igre

3. Igrač narodne igre

Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni predmeti, izborni programi i aktivnosti

OBLIK OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA

I RAZRED

časova

II RAZRED

časova

III RAZRED

časova

IV RAZRED

časova

UKUPNO

časova

Čas odeljenjskog starešine

35

35

35

32

137

Dodatna nastava

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunska nastava

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremna nastava

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

* Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Ispiti

2–10

2–10

2–10

2–10

Ekskurzija/ studijsko putovanje

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

do 5 nastavnih dana

Koncertna aktivnost (interni i javni časovi, smotre, nastupi, koncerti, festivali, takmičenja)

do 30 časova godišnje

Društvene aktivnosti – učenički parlament, učeničke zadruge

10–20 časova godišnje

Ostvarivanje plana i programa nastave i učenja

Raspored radnih nedelja u toku nastavne godine

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Razredno-časovna nastava

35

35

35

32

Koncertne aktivnosti (interni i javni časovi, nastupi, koncerti, takmičenja)

3

3

3

3

Ispiti

1

1

1

1

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

ORGANIZACIJA RADA

ODSECI:

1. Odsek klasičnog baleta

2. Odsek savremene igre

3. Odsek narodne igre

OBRAZOVNI PROFILI:

1. Igrač klasičnog baleta

1. Igrač savremene igre

2. Igrač narodne igre

GLAVNI PREDMETI PO ODSECIMA:

3. Odsek klasičnog baleta: Klasičan balet

4. Odsek savremene igre: Savremena igra

5. Odsek narodne igre: Narodna igra

ISPITI

U baletskoj školi polažu se sledeći ispiti:

1. ispit za proveru znanja

2. prijemni

3. godišnji

4. maturski

5. razredni

6. popravni

PRIJEMNI ISPIT

Prijemni ispit polaže se pre upisa u prvi razred srednje baletske škole i mogu mu pristupiti kandidati koji imaju završenu osnovnu baletsku školu i kandidati koji nemaju osnovnu baletsku školu ako prethodno polože ispit za proveru nivoa znanja osnovnog baletskog obrazovanja.

Kandidati koji nisu završili redovno osnovno školovanje, a završili su osnovnu baletsku školu mogu da se upišu u srednju baletsku školu gde pohađaju nastavu iz stručnih predmeta.

Prijemni ispit polaže se u rokovima koje definiše Ministarstvo prosvete u skladu sa Konkursom o upisu u srednje škole i sa ovim pravilnikom.

PROGRAM PRIJEMNIH ISPITA ZA SREDNJU BALETSKU ŠKOLU

ODSEK KLASIČOG BALETA

Exercises kod štapa

Exercises na sredini sale

Allegro 2/4 i 3/4

Exercises na prstima

– sve navedene vežbe postavljaju se na licu mesta

Obavezna varijacija za IV razred osnovne škole

ODSEK SAVREMENE IGRE

Klasičan balet – jednostavan sklop kombinacija za:

Exercises kod štapa

Exercises na sredini sale

Allegro 2/4 i 3/4

– sve navedene vežbe postavljaju se na licu mesta

Savremena igra:

Vežbe na podu

Vežbe na sredini sale

Kretanju u prostoru

– sve navedene vežbe postavljaju se na licu mesta

ODSEK NARODNE IGRE

Tipski predstavnici igara Centralne Srbije

Primeri igara Zapadne Srbije

Primeri igara Jugoistočne Srbije

Primeri igara Severoistočna Srbija

Sluh – pevanje tradicionalne pesme po slobodnom izboru

Ritam – reprodukovanje kucanjem kraćih ritmičkih motiva

Memorija – reprodukovanje pevanjem tonova i kraćih melodijskih motiva koje nastavnik svira na klaviru

GODIŠNJI ISPIT

GODIŠNJI ISPITI se polažu na kraju nastavnog perioda tekuće školske godine.

Najmanje tri nedelje u baletskoj školi se koriste za druge oblike vaspitno-obrazovnog rada i pripremu učenika za polaganje godišnjih ispita, kao i za njihovo održavanje.

ODSEK KLASIČNOG BALETA

I razred:

KLASIČAN BALET – glavni predmet

SAVREMENA IGRA

KARAKTERNE IGRE

II razred:

KLASIČAN BALET – glavni predmet

SAVREMENA IGRA

KARAKTERNE IGRE

III razred:

KLASIČAN BALET – glavni predmet,

DUETNA IGRA

SAVREMENA IGRA

KARAKTERNE IGRE

IV razred:

DUETNA IGRA

SAVREMENA IGRA

KARAKTERNE IGRE

GLUMA I VOKAL

Maturski ispit: KLASIČAN BALET – glavni predmet

ODSEK ZA SAVREMENU IGRU

I razred:

SAVREMENA IGRA – glavni predmet

KLASIČAN BALET

II razred:

SAVREMENA IGRA – glavni predmet

KLASIČAN BALET

IGRE XX VEKA

III razred:

SAVREMENA IGRA – glavni predmet,

IMPROVIZACIJE

KLASIČAN BALET

IV razred:

IMPROVIZACIJE

KLASIČAN BALET

GLUMA I VOKAL

Maturski ispit: SAVREMENA IGRA – glavni predmet

ODSEK ZA NARODNU IGRU

I razred:

NARODNA IGRA – glavni predmet,

TRADICIONALNO PEVANJE

II razred:

NARODNA IGRA – glavni predmet,

TRADICIONALNO PEVANJE

III razred:

NARODNA IGRA – glavni predmet,

TRADICIONALNO PEVANJE

KLASIČAN BALET

KARAKTERNE IGRE

SAVREMENA IGRA

IV razred:

TRADICIONALNO PEVANJE

KLASIČAN BALET

KARAKTERNE IGRE

GLUMA I VOKAL

Maturski ispit: NARODNA IGRA – glavni predmet

MATURSKI ISPIT