Pravilnik o pravilima letenja i pružanju usluga kontrole letenja, uzbunjivanja i informisanja vazduhoplova u letu

Prilozi

ANEKS

PRAVILA LETENJA

SEKCIJA 1

Letenje iznad otvorenog mora

SERA.1001 Opšte

(a) Za let iznad otvorenog mora pravila navedena u Aneksu 2 Čikaške konvencije se primenjuju bez izuzetka. Radi kontinuiranog i neometanog pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, posebno unutar funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, odredbe Aneksa 11 Čikaške konvencije mogu da se primenjuju u vazdušnom prostoru iznad otvorenog mora na način koji je usklađen sa načinom primene tih odredaba iznad teritorije država članica. Ovo ne dovodi u pitanje operacije državnih vazduhoplova u skladu sa članom 3. Čikaške konvencije. Ovo, takođe, ne dovodi u pitanje odgovornost država članica da u oblastima informisanja vazduhoplova u letu u kojima su, u skladu sa ICAO regionalnim sporazumima o vazdušnoj plovidbi, nadležne za pružanje usluga vazdušnog saobraćaja, obezbede da se operacije vazduhoplova obavljaju na bezbedan, ekspeditivan i efikasan način.

(b) Za one delove otvorenog mora za koje je država članica, u skladu sa ICAO regionalnim sporazumom o vazdušnoj plovidbi, prihvatila odgovornost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, država članica određuje ATS pružaoca za pružanje tih usluga.

SEKCIJA 2

Primenjivost i usklađenost

SERA.2001 Predmet

Ne dovodeći u pitanje gorenavedenu tačku SERA.1001, ovaj aneks se, u skladu sa članom 1, posebno odnosi na korisnike vazdušnog prostora i vazduhoplove:

(a) koji lete u Uniju, unutar Unije ili iz Unije;

(b) koji nose znake državne pripadnosti i oznake registracije države članice Unije i lete u bilo kom vazdušnom prostoru, u meri u kojoj to nije u suprotnosti sa pravilima objavljenim u državi koja je nadležna za teritoriju koja se preleće.

Ovaj aneks se, takođe, primenjuje na postupke nadležnih organa država članica, pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi (ANSP), operatere aerodroma i odgovarajućeg zemaljskog osoblja uključenog u operacije vazduhoplova.

SERA.2005 Usklađenost sa pravilima letenja

Operacije vazduhoplova u letu, na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu ili na operativnom mestu moraju da budu u skladu sa opštim pravilima, odgovarajućim lokalnim odredbama i, dodatno u toku leta, sa:

(a) pravilima vizuelnog letenja; ili

(b) pravilima instrumentalnog letenja.

SERA.2010 Odgovornosti

(a) Odgovornost vođe vazduhoplova

Vođa vazduhoplova, nezavisno od toga da li upravlja komandama ili ne, je odgovoran za upravljanje vazduhoplovom u skladu sa ovom uredbom, osim što može odstupiti od tih pravila u okolnostima u kojima je to odstupanje apsolutno neophodno u interesu bezbednosti.

(b) Pretpoletne mere

Pre početka leta, vođa vazduhoplova mora da se upozna sa svim raspoloživim informacijama potrebnim za planirani let. Pretpoletne mere za letove koji nisu u blizini aerodroma, kao i za sve IFR letove, moraju da uključe pažljivo proučavanje raspoloživih tekućih meteoroloških izveštaja i prognoza, uzimajući u obzir potrebe za gorivom i alternativni postupak ako let nije moguće završiti kako je planirano.

SERA.2015 Ovlašćenja vođe vazduhoplova

Vođa vazduhoplova, dok je na dužnosti, ima pravo konačne odluke u pogledu upravljanja vazduhoplovom.

SERA.2020 Problematična upotreba psihoaktivnih supstanci

Nijedno lice čija je dužnost ključna za bezbednost letenja (lica koja mogu uticati na bezbednost) ne sme da preuzme tu dužnost dok je pod uticajem bilo koje psihoaktivne supstance zbog koje je smanjena njegova radna sposobnost. Takva lica ne smeju da budu uključena u bilo koju problematičnu upotrebu supstanci.

SEKCIJA 3

Optša pravila i izbegavanje sudara

ODELJAK 1

Zaštita lica i imovine

SERA.3101 Nesavesno ili nepažljivo upravljanje vazduhoplovom

Vazduhoplovom se ne sme upravljati na nesavestan ili nesmotren način tako da se ugrožava život ili imovina drugih.

SERA.3105 Minimalne relativne visine

Osim kada je to potrebno za poletanje ili sletanje ili uz dozvolu nadležnog organa, vazduhoplovom se ne sme leteti iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja ili iznad skupova lica na otvorenom, ako nije na takvoj visini koja će, u slučaju pojave opasnosti, omogućiti sletanje vazduhoplova bez nepotrebne opasnosti po lica ili imovinu na zemlji. Minimalne relativne visine za VFR letove navedene su u SERA.5005(f), a minimalne relativne visine za IFR letove navedene su u SERA.5015(b).

SERA.3110 Nivoi krstarenja

Nivoi krstarenja na kojima se odvija let ili deo leta se izražavaju kao:

(a) nivoi leta, za letove na ili iznad najnižeg upotrebljivog nivoa leta ili, ako je primenjivo, iznad prelazne apsolutne visine;

(b) apsolutne visine, za letove koji se odvijaju ispod najnižeg upotrebljivog nivoa leta ili, ako je primenjivo, na prelaznoj apsolutnoj visini ili ispod te visine.

SERA.3115 Izbacivanje ili zaprašivanje

Izbacivanje ili zaprašivanje iz vazduhoplova u letu može da se obavlja samo u skladu sa:

(a) propisima Unije ili, ako je primenjivo, nacionalnim propisima za operacije vazduhoplova koje donose države članice; i

(b) svakom relevantnom informacijom, obaveštenjem i/ili odobrenjem odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

SERA.3120 Vuča vazduhoplova

Vazduhoplov može da vuče vazduhoplov ili drugi objekat u skladu sa:

(a) propisima Unije ili, ako je primenjivo, nacionalnim propisima za operacije vazduhoplova koje donose države članice; i

(b) svakom relevantnom informacijom, obaveštenjem i/ili odobrenjem odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

SERA.3125 Iskakanje padobranaca

Iskakanje padobranaca, osim u slučaju nužde, može da se obavlja samo u skladu sa:

(a) propisima Unije ili, ako je primenjivo, nacionalnim propisima za operacije vazduhoplova koje donose države članice; i

(b) svakom relevantnom informacijom, obaveštenjem i/ili odobrenjem odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

SERA.3130 Akrobatski let

Akrobatski letovi mogu da se obavljaju samo u skladu sa:

(a) propisima Unije ili, ako je primenjivo, nacionalnim propisima za operacije vazduhoplova koje donose države članice; i

(b) svakom relevantnom informacijom, obaveštenjem i/ili odobrenjem odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

SERA.3135 Grupno letenje

Vazduhoplovi ne smeju da lete u grupi osim uz prethodni dogovor između vođa vazduhoplova koji učestvuju u letenju i, ako se radi o grupnom letenju u kontrolisanom vazdušnom prostoru, u skladu sa uslovima koje je propisao nadležni organ. Ti uslovi uključuju sledeće:

(a) jedan od vođa vazduhoplova mora da bude određen za vođu grupe;

(b) grupa mora da postupa kao jedan vazduhoplov kada su u pitanju navigacija i izveštavanje o poziciji;

(c) za razdvajanje između vazduhoplova u letu je odgovoran vođa grupe i vođe ostalih vazduhoplova u tom letu, uključujući i prelazne periode kada vazduhoplovi manevrišu da bi postigli sopstveno razdvajanje unutar grupe, kao i tokom pridruživanja i razlaza; i

(d) za državne vazduhoplove maksimalno bočno, uzdužno i vertikalno rastojanje između svakog vazduhoplova i vođe grupe u skladu sa Čikaškom konvencijom. Za vazduhoplove koji nisu državni, svaki vazduhoplov mora da održava rastojanje koje ne prelazi 1 km (0,5 NM) bočno i uzdužno i 30 m (100 ft) vertikalno od vođe grupe.

SERA.3140 Slobodni baloni bez posade

Slobodnim balonom bez posade se mora upravljati na takav način da se opasnost za lica, imovinu ili druge vazduhoplove svede na najmanju moguću meru i u skladu sa uslovima navedenim u Dodatku 2.

SERA.3145 Zabranjene zone i uslovno zabranjene zone

Vazduhoplovom se ne sme leteti u zabranjenoj zoni ili u uslovno zabranjenoj zoni, čiji su podaci propisno objavljeni, osim u skladu sa uslovima ograničenja ili uz dozvolu države članice iznad čije teritorije su te zone određene.

ODELJAK 2

Izbegavanje sudara

SERA.3201 Opšte

Odredbe ove uredbe ne oslobađaju vođu vazduhoplova odgovornosti za preduzimanje mera u cilju sprečavanja sudara, uključujući i manevre za izbegavanje sudara na osnovu uputstava za izbegavanje sudara dobijenih putem ACAS opreme.

SERA.3205 Blizina

Vazduhoplovom se ne sme leteti na takvoj udaljenosti od drugog vazduhoplova koja može da stvori opasnost od sudara.

SERA.3210 Prvenstvo puta

(a) Vazduhoplov koji ima prvenstvo puta mora da održava svoj kurs i brzinu.

(b) Vazduhoplov kome je poznato da su manevarske sposobnosti drugog vazduhoplova narušene, mora da ustupi prvenstvo puta tom vazduhoplovu.

(c) Vazduhoplov koji je prema sledećim pravilima dužan da ustupi prvenstvo puta drugom vazduhoplovu, mora da izbegne letenje iznad, ispod ili ispred tog vazduhoplova, osim ako leti na dovoljnoj udaljenosti i uzme u obzir uticaj turbulencije u tragu vazduhoplova.

Letenje u susret. Ako dva vazduhoplova lete neposredno ili približno u susret jedan drugom tako da postoji opasnost od sudara, svaki vazduhoplov mora da promeni svoj kurs udesno.

Konvergencija. Ako dva vazduhoplova konvergiraju jedan drugom na približno istoj visini, vazduhoplov kome drugi vazduhoplov prilazi sa desne strane mora da ustupi prvenstvo puta tom vazduhoplovu, osim u sledećim slučajevima:

(i) vazduhoplovi sa sopstvenim pogonom, teži od vazduha, ustupaju prvenstvo puta vazdušnim brodovima, jedrilicama i balonima;

(ii) vazdušni brodovi ustupaju prvenstvo puta jedrilicama i balonima;

(iii) jedrilice ustupaju prvenstvo puta balonima;

(iv) vazduhoplovi sa sopstvenim pogonom ustupaju prvenstvo puta vazduhoplovima koji vuku druge vazduhoplove ili objekte.

Preticanje. Vazduhopolov koji pretiče je vazduhoplov koji se približava drugom vazduhoplovu sa zadnje strane u liniji koja, sa ravni simetrije vazduhoplova koji se nalazi ispred njega, čini ugao manji od 70 stepeni, tj. nalazi se u takvoj poziciji u odnosu na drugi vazduhoplov iz koje noću nije vidljivo ni levo ni desno navigaciono svetlo vazduhoplova koji se pretiče. Vazduhoplov koji se pretiče ima prvenstvo puta, a vazduhoplov koji pretiče, bilo da penje, snižava ili leti horizontalno, mora da ustupi prvenstvo puta drugom vazduhoplovu promenom svog kursa udesno i nijedna naknadna izmena u međusobnom položaju dva vazduhoplova ne oslobađa vazduhoplov koji pretiče od te obaveze sve dok potpuno ne završi preticanje.

(i) Preticanje jedrilica. Jedrilica koja pretiče drugu jedrilicu može da promeni svoj kurs udesno ili ulevo.

Sletanje. Vazduhoplov koji je u letu ili se kreće po zemlji ili vodi mora da ustupi prvenstvo puta vazduhoplovu koji sleće ili je u završnoj fazi prilaza za sletanje.

(i) Ako dva ili više vazduhoplova težih od vazduha prilaze aerodromu ili operativnom mestu radi sletanja, vazduhoplov na većoj visini mora da ustupi prvenstvo puta vazduhoplovu na manjoj visini, s tim da vazduhoplov na manjoj visini ne sme da iskoristi to pravo i preseče put drugom vazduhoplovu koji je u završnoj fazi prilaza za sletanje ili da pretiče taj vazduhoplov. Međutim, vazduhoplov sa sopstvenim pogonom teži od vazduha mora da ustupi prvenstvo puta jedrilicama.

(ii) Prinudno sletanje. Vazduhoplov kome je poznato da je drugi vazduhoplov prinuđen da sleti mora da ustupi prvenstvo puta tom vazduhoplovu.

Poletanje. Vazduhoplov koji rula po manevarskim površinama aerodroma mora da ustupi prvenstvo puta vazduhoplovu koji poleće ili se priprema za poletanje.

(d) Kretanje vazduhoplova, lica i vozila po zemlji.

U slučaju opasnosti od sudara između dva vazduhoplova koji rulaju po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu ili odgovarajućem delu operativnog mesta, primenjuje se sledeće:

(i) ako se dva vazduhoplova kreću u susret ili približno u susret jedan drugom, oba se zaustavljaju ili, ako je to moguće, menjaju svoj kurs udesno kako bi održali bezbedno rastojanje;

(ii) ako dva vazduhoplova konvergiraju jedan drugom, prvenstvo puta ima vazduhoplov sa desne strane;

(iii) vazduhoplov koga pretiče drugi vazduhoplov ima prvenstvo puta i vazduhoplov koji pretiče mora da održava bezbedno rastojanje od njega.

Na kontrolisanom aerodromu vazduhoplov koji rula po manevarskoj površini mora da se zaustavi i da čeka na svim pozicijama za čekanje za izlazak na poletno-sletnu stazu, sve dok aerodromska kontrola letenja izričito ne odobri izlazak na poletno-sletnu stazu ili prelazak preko nje.

Vazduhoplov koji rula po manevarskoj površini mora da se zaustavi i čeka na svim upaljenim prečkama za zaustavljanje i može da nastavi dalje u skladu sa tačkom (2) kada se svetla ugase.

Kretanje lica i vozila na aerodromima:

(i) Kretanje lica ili vozila po manevarskoj površini aerodroma, uključujući vazduhoplove koji su vučeni, kontroliše po potrebi aerodromska kontrola letenja, radi izbegavanja opasnosti po njih ili po vazduhoplove koji sleću, rulaju ili poleću.

(ii) Ako se primenjuju postupci u uslovima smanjene vidljivosti:

(A) aktivnost lica i vozila na manevarskoj površini aerodroma se ograničava na neophodni minimum, a posebna pažnja se posvećuje zahtevima za zaštitu kritičnih i osetljivih zona radio-navigacionih sredstava;

(B) u skladu sa odredbama iz tačke (iii), metod ili metode za razdvajanje vozila i vazduhoplova koji rulaju određuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi (ANSP) i odobrava nadležni organ, uzimajući u obzir raspoloživa sredstva;

(C) kada se na istoj poletno-sletnoj stazi istovremeno primenjuju postupci preciznog instrumentalnog prilaza ILS i MLS kategorije II ili kategorije III, moraju da se zaštite restriktivnije ILS ili MLS kritične i osetljive zone,

(iii) vozila za hitne slučajeve koja pristižu u pomoć vazduhoplovu u nevolji imaju prednost u odnosu na sav drugi saobraćaj na površini aerodroma,

(iv) u skladu sa odredbama iz tačke (iii), vozila na manevarskoj površini moraju da poštuju sledeća pravila:

(A) vozila i vozila koja vuku vazduhoplov ustupaju prvenstvo puta vazduhoplovima koji sleću, poleću ili rulaju;

(B) vozila ustupaju prvenstvo puta drugim vozilima koja vuku vazduhoplove;

(C) vozila ustupaju prvenstvo puta drugim vozilima u skladu sa instrukcijama jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;

(D) nezavisno od odredaba iz tač. (A), (B) i (C), vozila i vozila koja vuku vazduhoplove moraju da postupaju po instrukcijama koje izdaje aerodromska kontrola letenja.

SERA.3215 Obavezna svetla na vazduhoplovu

(a) Osim kako je predviđeno tačkom (e), svi vazduhoplovi tokom leta noću moraju da imaju upaljena:

svetla za izbegavanje sudara namenjena za privlačenje pažnje na vazduhoplov; i

osim za balone, navigaciona svetla namenjena da ukažu posmatraču na relativnu putanju vazduhoplova. Ostala svetla ne smeju da budu upaljena ako bi se mogla zameniti sa ovim svetlima.

brisana;

(b) Osim kako je predviđeno tačkom (e), noću:

svi vazduhoplovi koji se kreću po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu moraju da imaju upaljena navigaciona svetla namenjena da pokažu posmatraču relativnu putanju vazduhoplova, a druga svetla ne smeju da budu upaljena ako bi se mogla zameniti sa ovim svetlima;

ako nisu stacionarno ili na drugi odgovarajući način osvetljeni, svi vazduhoplovi na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu moraju da imaju, koliko god je to moguće, upaljena svetla namenjena za označavanje isturenih tačaka njihove strukture;

svi vazduhoplovi koji rulaju ili su vučeni po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu moraju da imaju upaljena svetla namenjena da privuku pažnju na vazduhoplov; i

svi vazduhoplovi na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu čiji su motori u radu moraju da imaju upaljena svetla koja ukazuju na tu činjenicu.

(c) Osim kako je predviđeno tačkom (e), svi vazduhoplovi tokom leta koji su opremljeni svetlima za izbegavanje sudara radi ispunjenja zahteva iz tačke (a)(1), moraju da imaju upaljena takva svetla i tokom dana.

(d) Osim kako je predviđeno tačkom (e), svi vazduhoplovi:

koji rulaju ili su vučeni po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu i koji su opremljeni svetlima za izbegavanje sudara, radi ispunjenja zahteva iz tačke (b)(3); ili

koji se nalaze na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu i koji su opremljeni svetlima radi ispunjenja zahteva iz tačke (b)(4);

moraju da imaju upaljena takva svetla i tokom dana.

(e) Pilotu je dozvoljeno da isključi ili smanji intenzitet bilo kog bleskajućeg svetla kojim je vazduhoplov opremljen radi ispunjenja zahteva iz tač. (a), (b), (c) i (d), ako ta svetla imaju ili bi mogla imati sledeću posledicu:

štetan uticaj na zadovoljavajuće obavljanje dužnosti; ili

izlaganje spoljnog posmatrača štetnom blesku.

SERA.3220 Simulirani instrumentalni letovi

Nije dozvoljeno letenje vazduhoplovom u simuliranim instrumentalnim uslovima osim:

(a) ako su u vazduhoplov ugrađene potpuno funkcionalne duple komande; i

(b) ako se na upravljačkom mestu nalazi dodatni osposobljeni pilot (u ovom pravilu nazvan bezbednosni pilot) da bi delovao kao bezbednosni pilot za lice koje leti u simuliranim instrumentalnim uslovima. Bezbednosni pilot mora da ima odgovarajuće vidno polje ispred i sa svake bočne strane vazduhoplova ili da osposobljeni posmatrač koji komunicira sa bezbednosnim pilotom zauzme takvu poziciju u vazduhoplovu sa koje njegovo vidno polje na odgovarajući način dopunjava vidno polje bezbednosnog pilota.

SERA.3225 Letenje na aerodromu i u blizini aerodroma

Vazduhoplov koji leti na aerodromu ili u blizini aerodroma je dužan da:

(a) osmatra drugi aerodromski saobraćaj radi izbegavanja sudara;

(b) se uključi u saobraćajni krug koji oblikuju drugi vazduhoplovi u letu ili se izdvoji iz njega;

(c) izuzev balona, u prilaženju za sletanje i nakon poletanja skrene u levu stranu, osim ako je drugačije određeno ili je ATC izdala drugačije instrukcije;

(d) izuzev balona, poleće i sleće uz vetar, osim ako se zbog bezbednosti, konfiguracije poletno-sletne staze ili uslova vazdušnog saobraćaja ne odredi da je poželjan drugi pravac.

SERA.3230 Operacije na vodi

(a) Ako se dva vazduhoplova ili vazduhoplov i plovni objekat približavaju jedan drugom i postoji opasnost od sudara, vazduhoplov nastavlja put uz posebnu pažnju na postojeće okolnosti i uslove, uključujući ograničenja dotičnog vazduhoplova ili plovnog objekta.

Konvergencija. Vazduhoplov koji ima drugi vazduhoplov ili plovni objekat sa svoje desne strane mora da ustupi prvenstvo puta tom drugom vazduhoplovu ili plovnom objektu, na način koji obezbeđuje bezbedno rastojanje.

Približavanje u susret. Vazduhoplov koji se kreće neposredno ili približno u susret drugom vazduhoplovu ili plovnom objektu mora da promeni svoj kurs udesno, na način koji obezbeđuje bezbedno rastojanje.

Preticanje. Vazduhoplov ili plovni objekat koji se pretiče ima prvenstvo puta, a vazduhoplov koji pretiče mora da promeni svoj kurs, na način koji obezbeđuje bezbedno rastojanje.

Sletanje i poletanje. Vazduhoplov koji sleće na vodu ili poleće sa vode mora da, koliko god je to moguće, održava bezbedno rastojanje od svih plovnih objekata i da izbegava ometanje njihove plovidbe.

(b) Obavezna svetla na vazduhoplovu na vodi. U toku noći ili tokom bilo kog drugog perioda koji odredi nadležni organ, svi vazduhoplovi na vodi moraju da imaju upaljena svetla, na način koji je propisan Konvencijom o međunarodnim pravilima za sprečavanje sudara na moru iz 1972. godine, osim ako je to za njih neizvodljivo, u kom slučaju oni moraju da imaju upaljena svetla koja su po karakteristikama i položaju što sličnija onim koja se zahtevaju Međunarodnim pravilima.

ODELJAK 3

Signali

SERA.3301 Opšte

(a) Nakon što uoči ili primi bilo koji od signala datih u Dodatku 1, vazduhoplov mora da preduzme radnju koja se zahteva u skladu sa značenjem signala datog u tom dodatku.

(b) Signali iz Dodatka 1, kada se upotrebljavaju, imaju značenje navedeno u tom dodatku. Oni se koriste samo u navedenu svrhu i ne smeju se upotrebljavati nikakvi drugi signali sa kojima bi oni mogli da se zamene.

(c) Signalista/parker je odgovoran za davanje signala za parkiranje vazduhoplovu na jasan i precizan način upotrebom signala prikazanih u Dodatku 1.

(d) Samo lica obučena, kvalifikovana i odobrena u skladu sa relevantnim propisima Unije ili nacionalnim propisima mogu da obavljaju dužnosti signaliste/parkera.

(e) Signalista/parker mora da nosi fluorescentni identifikacioni prsluk, kako bi letačka posada mogla da prepozna da je to lice odgovorno za operacije parkiranja.

(f) Tokom dnevnih časova, uključeno zemaljsko osoblje koristi za signalizaciju fluorescentne štapove, palice slične reketima za stoni tenis ili rukavice. Noću i u uslovima smanjene vidljivosti koriste se palice koje emituju svetlost.

ODELJAK 4

Vreme

SERA.3401 Opšte

(a) Za izražavanje vremena koristi se koordinirano univerzalno vreme (UTS), koje se izražava u satima, minutima i, po potrebi, sekundama, u dvadesetčetvoročasovnom obliku, počevši od ponoći.

(b) Provera vremena se vrši pre obavljanja kontrolisanog leta i u bilo koje drugo vreme tokom leta, ako je to neophodno.

(c) Kad god se vreme koristi u komunikaciji putem veze za prenos podataka, tačnost mora da bude unutar jedne sekunde UTS.

(d) Vreme u uslugama u vazdušnom saobraćaju

Pre nego što vazduhoplov započne rulanje radi poletanja, aerodromska kontrola letenja obaveštava pilota o tačnom vremenu, osim ako postoji sporazum da pilot dobija obaveštenje o tome iz drugih izvora. Dodatno, jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju obaveštavaju vazduhoplov o tačnom vremenu na zahtev. Provere vremena se zaokružuju na najbliži minut.

SEKCIJA 4

Planovi leta

SERA.4001 Podnošenje plana leta

(a) Informacije u vezi sa nameravanim letom ili delom leta, koje treba dostaviti jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, moraju da budu u formi plana leta. Pojam „plan leta” se upotrebljava u različitom značenju: potpuna informacija o svim tačkama sadržanim u opisu plana leta, koja obuhvata ceo let ili ograničeni broj informacija koje se, između ostalog, zahtevaju za dobijanje odobrenja za manji deo leta, kao što je presecanje vazdušnog puta, poletanje sa kontrolisanog aerodroma ili sletanje na kontrolisani aerodrom.

(b) Plan leta se podnosi pre početka:

svakog leta ili dela leta za koji se pruža usluga kontrole letenja;

svakog IFR leta unutar savetodavnog vazdušnog prostora;

svakog leta unutar ili kroz oblasti ili duž ruta koje je odredio nadležni organ, kako bi se olakšalo pružanje usluga informisanja vazduhoplova u letu, uzbunjivanja i traganja i spasavanja;

svakog leta unutar ili kroz oblasti ili duž ruta koje je odredio nadležni organ, kako bi se olakšala koordinacija sa odgovarajućim vojnim jedinicama ili sa jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju u susednim državama, u cilju izbegavanja potrebe eventualnog presretanja radi identifikacije;

svakog leta preko međunarodnih granica, osim ako dotične države propišu drugačije;

svakog leta koji je planiran kao noćni, ako se napušta blizina aerodroma.

(c) Plan leta se podnosi pre poletanja odgovarajućem ATS prijavnom birou ili se u toku leta predaje odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju ili kontrolnoj radio-stanici vazduh–zemlja, osim ako je uspostavljen sistem za podnošenje skupnih planova leta.

(d) Osim ako je nadležni organ propisao kraći vremenski period za domaće VFR letove, plan leta za bilo koji let planiran preko međunarodnih granica ili za koji je obezbeđeno pružanje usluge kontrole letenja ili savetodavnih usluga u vazdušnom saobraćaju, mora se podneti najmanje 60 minuta pre poletanja, ili, ako je podnet u toku leta, u vreme koje će obezbediti da ga odgovarajuća ATS jedinica primi najmanje 10 minuta pre nego što je procenjeno da vazduhoplov stigne do:

nameravane tačke ulaska u kontrolisanu zonu ili savetodavni vazdušni prostor; ili

tačke presecanja vazdušnog puta ili savetodavne rute.

SERA.4005 Sadržina plana leta

(a) Plan leta mora da sadrži informacije u vezi sa sledećim tačkama koje nadležni organ smatra relevantnim:

identifikacija vazduhoplova;

pravila letenja i vrsta leta;

broj i tip (tipovi) vazduhoplova i kategorija turbulencije u tragu;

oprema;

aerodrom ili operativno mesto poletanja;

predviđeno vreme početka kretanja;

brzina (brzine) krstarenja;

nivo (nivoi) krstarenja;

planirana ruta;

aerodrom ili operativno mesto odredišta i ukupno predviđeno vreme trajanja leta;

alternativni aerodrom (aerodromi) ili operativno mesto (mesta);

najduže moguće trajanje leta sa raspoloživom količinom goriva;

ukupan broj lica u vazduhoplovu;

oprema za slučaj opasnosti i oprema za preživljavanje;

ostale informacije.

(b) Za planove leta koji se podnose tokom leta, dodatne informacije o letu mogu da se, po potrebi, dobiju na aerodromu ili operativnom mestu polaska. Umesto informacije o predviđenom vremenu početka kretanja daje se vreme dolaska na prvu tačku na ruti na koju se plan leta odnosi.

SERA.4010 Popunjavanje plana leta

(a) Plan leta sadrži, prema potrebi, informacije o odgovarajućim tačkama zaključno do tačke „Alternativni aerodrom (aerodromi) ili operativno mesto (mesta)” za celu rutu ili deo rute za koji se plan leta podnosi.

(b) On, takođe, sadrži po potrebi informacije o svim drugim tačkama ako je tako propisao nadležni organ ili ako lice koje predaje plan leta smatra da je to potrebno.

SERA.4015 Izmene plana leta

(a) U skladu sa odredbom SERA.8020(b), sve izmene plana leta podnetog za IFR let ili za VFR let koji se odvija kao kontrolisani let, moraju da se prijave, čim je to izvodljivo, odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju. Za ostale VFR letove, značajne izmene plana leta se prijavljuju, čim je to izvodljivo, odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

(b) Ako su informacije o najdužem mogućem trajanju leta sa raspoloživom količinom goriva ili o ukupnom broju lica u vazduhoplovu, koje su podnete pre početka leta, netačne u vreme poletanja, to predstavlja značajnu promenu plana leta i kao takve moraju da budu prijavljene.

SERA.4020 Zatvaranje plana leta

(a) Izveštaj o dolasku se podnosi lično, putem radio-veze, veze za prenos podataka ili na drugi način koji je odredio nadležni organ, prvom prilikom nakon sletanja, odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju na aerodromu dolaska, za svaki let za koji je podnet plan leta koji obuhvata ceo let ili preostali deo leta do aerodroma odredišta.

Podnošenje izveštaja o dolasku nije potrebno nakon sletanja na aerodrom na kome se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju, ako je radio-vezom ili vizuelnim signalima potvrđeno da je sletanje uočeno.

(b) Ako je plan leta podnet samo za deo leta, koji ne predstavlja preostali deo leta do aerodroma odredišta, plan leta mora da bude zatvoren odgovarajućim izveštajem nadležnoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, na njen zahtev.

(c) Ako na aerodromu ili operativnom mestu dolaska ne postoji jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, izveštaj o dolasku, ako se zahteva, se podnosi što je pre moguće nakon sletanja, najbržim raspoloživim sredstvima najbližoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

(d) Ako je poznato da su sredstva komunikacije na aerodromu ili operativnom mestu dolaska neodgovarajuća, a na zemlji nema drugih mogućnosti za podnošenje izveštaja o dolasku, preduzimaju se sledeće mere. Neposredno pre sletanja vazduhoplov, ako je moguće, prenosi odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju poruku koja odgovara izveštaju o dolasku, ako se takav izveštaj zahteva. Uobičajeno, ta poruka se prenosi vazduhoplovnoj stanici jedinice za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju koja je zadužena za oblast informisanja vazduhoplova u letu u kojoj vazduhoplov leti.

(e) Izveštaji o dolasku koje podnose vazduhoplovi sadrže sledeće informacije:

identifikaciju vazduhoplova;

aerodrom ili operativno mesto poletanja;

aerodrom ili operativno mesto odredišta (samo u slučaju promenjenog mesta sletanja);

aerodrom ili operativno mesto dolaska;

vreme dolaska.

SEKCIJA 5

Vizuelni meteorološki uslovi, pravila vizuelnog letenja, specijalni VFR i pravila instrumentalnog letenja

SERA.5001 Vidljivost i minimalna udaljenost od oblaka u VMS

Vidljivost i minimalna udaljenost od oblaka u VMS su prikazani u tabeli S5-1.

Tabela S5-1(*)

Apsolutna visina

Klasa vazdušnog prostora

Vidljivost u letu

Udaljenost od oblaka

Na i iznad 3.050 m (10.000 ft) AMSL

A(**)V C D E F G

8 km

1.500 m horizontalno

300 m (1.000 ft) vertikalno

Ispod 3.050 m

(10.000 ft) AMSL ili iznad 300 m (1.000 ft) iznad terena, u zavisnosti od toga šta je više

A(**)V C D E F G

5 km

1.500 m horizontalno

300 m (1.000 ft) vertikalno

Na i ispod 900 m (3.000 ft) AMSL ili 300 m (1.000 ft) iznad terena, u zavisnosti od toga šta je više

A(**)V C D E

5 km

1.500 m horizontalno

300 m (1.000 ft) vertikalno

F G

5 km (***)

Izvan oblaka uz vizuelni kontakt sa tlom

(*) Kada je prelazna apsolutna visina manja od 3.050 m (10.000 ft) AMSL, upotrebljava se FL 100 umesto 10.000 ft.

(**) VMS minimumi u vazdušnom prostoru klase A su uključeni u uputstvo za pilote i ne podrazumevaju prihvatanje VFR letova u vazdušnom prostoru klase A.

(***) Ako tako propiše nadležni organ:

(a) može se dozvoliti vidljivost u letu smanjena na najmanje 1.500 m za letove koji se odvijaju:

pri brzinama od najviše 140 kts IAS, pri kojima je moguće blagovremeno uočavanje drugog saobraćaja ili prepreka radi izbegavanja sudara; ili

u okolnostima gde je verovatnoća susreta sa drugim saobraćajem veoma mala, npr. u oblastima s niskim intenzitetom saobraćaja i za pružanje usluga iz vazduha na malim visinama;

(b) helikopterima je dozvoljeno da lete pri vidljivosti u letu manjoj od 1.500 m, ali ne manjoj od 800 m, ako vrše manevre brzinama pri kojima je moguće blagovremeno uočavanje drugog saobraćaja ili prepreka radi izbegavanja sudara.

SERA.5005 Pravila vizuelnog letenja

(a) Osim ako se obavlja kao specijalan VFR let, VFR letovi se obavljaju tako da vazduhoplov leti u uslovima vidljivosti i udaljenosti od oblaka koji su jednaki ili veći od onih koji su navedeni u tabeli S5-1.

(b) Osim ako je od jedinice kontrole letenja dobijeno odobrenje za specijalan VFR let, vazduhoplovi koji lete prema VFR pravilima ne smeju da polete ili da slete na aerodrom unutar kontrolisane zone, da uđu u aerodromsku saobraćajnu zonu, niti u aerodromski saobraćajni krug, ako su objavljeni meteorološki uslovi na tom aerodromu ispod sledećih minimuma:

baza oblaka niža od 450 m (1.500 ft); ili

vidljivost pri zemlji manja od 5 km.

(c) Ako tako propiše nadležni organ, mogu se dozvoliti VFR letovi noću pod sledećim uslovima:

ako se napušta blizina aerodroma, plan leta se podnosi u skladu sa SERA.4001(b)(6);

vazduhoplovi moraju da uspostave i održavaju dvosmernu radio-vezu na odgovarajućem ATS komunikacionom kanalu, ako je na raspolaganju;

primenjuju se vidljivost i minimalna udaljenost od oblaka u VMS, kako je navedeno u tabeli S5-1, osim što:

(i) baza oblaka ne sme da bude niža od 450 m (1.500 ft);

(ii) ne primenjuju se odredbe o smanjenoj vidljivosti u letu iz tabele S5-1 (a) i (b);

(iii) u klasama vazdušnog prostora B, C, D, E, F i G na i ispod 900 m (3.000 ft) AMSL ili 300 m (1.000 ft) iznad terena, u zavisnosti od toga šta je više, pilot mora da održava stalni vizuelni kontakt sa tlom; i

(iv) brisana;

(v) za planinska područja, nadležni organ može da propiše veću vidljivost i udaljenost od oblaka u VMS;

brisana;

osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje ili ako to posebno odobri nadležni organ, VFR let noću odvija se na visini koja nije manja od minimalne apsolutne visine leta propisane od strane države čija se teritorija preleće ili, ako takva minimalna apsolutna visina leta nije propisana:

(i) iznad visokog terena ili u planinskim područjima, na visini od najmanje 600 m (2.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar 8 km od predviđene pozicije vazduhoplova;

(ii) u ostalim područjima koja nisu navedena pod (i), na visini od najmanje 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar 8 km od predviđene pozicije vazduhoplova.

(d) VFR letovi ne smeju da se odvijaju:

transoničnim i supersoničnim brzinama, osim ako ih odobri nadležni organ;

iznad FL 195. Izuzeci od ovog zahteva su sledeći:

(i) države članice su, ako je to izvodljivo, rezervisale vazdušni prostor u kojem se mogu dozvoliti VFR letovi; ili

(ii) vazdušni prostor do i uključujući nivo leta 285, ako je VFR saobraćaj u tom vazdušnom prostoru odobrila nadležna ATS jedinica, u skladu sa procedurama za odobravanje koje su utvrdile države članice i koje su objavljene u odgovarajućem zborniku vazduhoplovnih informacija.

(e) Odobrenje za obavljanje VFR letova iznad FL 285 se ne sme izdati ako se minimalno vertikalno razdvajanje od 300 m (1.000 ft) primenjuje iznad FL 290.

(f) Osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje ili ako to odobri nadležni organ, VFR letovi ne mogu da se obavljaju:

iznad gusto naseljenih područja gradova i naselja ili iznad skupova lica na otvorenom, na visini manjoj od 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke u poluprečniku od 600 m od vazduhoplova;

u drugim područjima koja nisu navedena pod tačkom 1), na visini manjoj od 150 m (500 ft) iznad tla ili vode ili 150 m (500 ft) iznad najviše prepreke u poluprečniku od 150 m (500 ft) od vazduhoplova.

(g) Osim ako je drugačije navedeno u odobrenjima kontrole letenja ili je drugačije odredio nadležni organ, VFR letovi u krstarenju, kada se obavljaju iznad 900 m (3.000 ft) iznad zemlje ili vode, ili više ako to odredi nadležni organ, moraju da se odvijaju na nivou krstarenja koji odgovara smeru linije puta, kao što je određeno u tabeli nivoa krstarenja u Dodatku 3.

(h) VFR letovi moraju da budu u skladu sa odredbama iz Sekcije 8:

ako se odvijaju u vazdušnom prostoru klase B, C i D;

ako su deo aerodromskog saobraćaja na kontrolisanim aerodromima; ili

ako se obavljaju kao specijalni VFR letovi.

(i) Vazduhoplov koji obavlja VFR let unutar ili kroz oblasti ili duž ruta koje je odredio nadležni organ, u skladu sa SERA.4001(b)(3) ili (4), mora da održava stalnu govornu komunikaciju vazduh-zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i, po potrebi, izveštava o svojoj poziciji jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju koji obezbeđuje pružanje usluge informisanja vazduhoplova u letu.

(j) Vazduhoplov koji leti u skladu sa pravilima vizuelnog letenja i želi da nastavi let u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja, mora da:

prijavi neophodne izmene koje treba uneti u važeći plan leta, ako je plan leta podnet; ili

u skladu sa zahtevima iz SERA.4001(b), podnese plan leta odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju što je pre moguće i pribavi odobrenje, pre nastavljanja IFR leta u kontrolisanom vazdušnom prostoru.

SERA.5010 Specijalni VFR letovi u kontrolisanim zonama

Specijalni VFR letovi mogu da se obavljaju unutar kontrolisane zone na osnovu ATC odobrenja. Osim ako nadležni organ izda dozvolu za helikoptere u specijalnim slučajevima, kao što su, između ostalog, policijske i medicinske operacije, operacije traganja i spasavanja i letovi radi gašenja požara, moraju da se primene sledeći dodatni uslovi:

(a) takvi specijalni VFR letovi mogu da se obavljaju samo tokom dana, osim ako drugačije odobri nadležni organ;

(b) za pilota:

izvan oblaka i uz vizuelni kontakt sa tlom;

vidljivost u letu je najmanje 1.500 m ili, za helikoptere, najmanje 800 m;

let pri brzini od 140 kts IAS ili manjoj, pri kojoj je moguće blagovremeno uočavanje drugog saobraćaja ili prepreka radi izbegavanja sudara; i

(c) jedinica kontrole letenja ne sme da izda odobrenje za specijalni VFR let vazduhoplovu za poletanje sa aerodroma ili sletanje na aerodrom unutar kontrolisane zone, za ulazak u aerodromsku saobraćajnu zonu ili u aerodromski saobraćajni krug, ako su objavljeni meteorološki uslovi na tom aerodromu ispod sledećih minimuma:

vidljivost pri zemlji je manja od 1.500 m ili, za helikoptere, manja od 800 m;

baza oblaka je niža od 180 m (600 ft).

SERA.5015 Pravila instrumentalnog letenja (IFR) – Pravila koja se primenjuju na sve IFR letove

(a) Oprema vazduhoplova

Vazduhoplov mora da bude opremljen odgovarajućim instrumentima i navigacionom opremom koja je odgovarajuća za rutu po kojoj treba da leti, u skladu sa odgovarajućim propisima o vazduhoplovnim operacijama.

(b) Minimalne visine

Osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje ili ako to posebno odobri nadležni organ, IFR let mora da se odvija na visini koja nije ispod minimalne apsolutne visine leta određene od strane države čija se teritorija preleće ili, ako takva minimalna apsolutna visina leta nije određena:

iznad visokog terena ili u planinskim područjima, na visini koja je najmanje 600 m (2.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar 8 km od predviđene pozicije vazduhoplova;

u ostalim područjima koja nisu navedena u tački (1), na visini koja je najmanje 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar 8 km od predviđene pozicije vazduhoplova.

(c) Promena iz IFR leta u VFR let

Vazduhoplov koji se odluči da promeni obavljanje svog leta iz leta po pravilima instrumentalnog letenja u let po pravilima vizuelnog letenja, mora da obavesti odgovarajuću jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju o tome da je IFR let prekinut i da prijavi izmene koje treba uneti u važeći plan leta.

Ako vazduhoplov koji obavlja let po pravilima instrumentalnog letenja leti u vizuelnim meteorološkim uslovima ili naiđe na njih, on ne sme da prekine IFR let, osim ako predviđa i namerava da u razumnom vremenskom periodu nastavi let u neprekidnim vizuelnim meteorološkim uslovima.

Promenu iz IFR leta u VFR let ATS jedinica mora da prihvati samo kada primi poruku vođe vazduhoplova „CANCELLING MY IFR FLIGHT”, zajedno sa promenama važećeg plana leta, ako postoje. ATS ne sme neposredno, niti posredno da poziva na promenu iz IFR leta u VFR let.

SERA.5020 IFR – Pravila koja se primenjuju na IFR letove unutar kontrolisanog vazdušnog prostora

(a) IFR letovi moraju da budu u skladu sa odredbama Sekcije 8 ako se odvijaju u kontrolisanom vazdušnom prostoru.

(b) IFR let u fazi krstarenja u kontrolisanom vazdušnom prostoru mora da se odvija na nivou krstarenja ili, ako je ATS jedinica odobrila penjanje u krstarenju, između dva nivoa leta ili iznad nivoa leta odabranog iz tabele nivoa krstarenja u Dodatku 3, osim što se korelacija nivoa leta sa linijom puta koja je tamo propisana ne primenjuje ako je drugačije naznačeno u odobrenjima kontrole letenja ili je nadležni organ drugačije objavio u zborniku vazduhoplovnih informacija.

SERA.5025 IFR – Pravila koja se primenjuju na IFR letove izvan kontrolisanog vazdušnog prostora

(a) Nivoi krstarenja

IFR let u fazi krstarenja izvan kontrolisanog vazdušnog prostora mora da se odvija na nivou krstarenja koji odgovara njegovoj liniji puta, kao što je navedeno u tabeli nivoa krstarenja u Dodatku 3, osim ako je nadležni organ drugačije odredio za let na ili ispod 900 m (3.000 ft) iznad srednjeg nivoa mora.

(b) Komunikacije

Vazduhoplov koji obavlja IFR let izvan kontrolisanog vazdušnog prostora, ali unutar ili kroz oblasti ili duž ruta koje je odredio nadležni organ u skladu sa SERA.4001(b)(3) ili (4), mora da održava stalnu govornu komunikaciju vazduh-zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i da, po potrebi, uspostavi dvosmernu komunikaciju sa jedinicom pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju koja osigurava pružanje usluge informisanja vazduhoplova u letu.

(c) Izveštaji o poziciji

Ako se IFR let odvija izvan kontrolisanog vazdušnog prostora i ako nadležni organ zahteva održavanje stalne govorne komunikacije vazduh–zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i, po potrebi, uspostavljanje dvosmerne komunikacije sa jedinicom pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju koja osigurava pružanje usluge informisanja vazduhoplova u letu, vazduhoplov mora da izveštava o poziciji na način koji je propisan u SERA.8025 za kontrolisane letove.

SEKCIJA 6

Klasifikacija vazdušnog prostora

SERA.6001 Klasifikacija vazdušnog prostora

(a) Države članice su dužne da odrede vazdušni prostor u skladu sa sledećom klasifikacijom vazdušnog prostora i u skladu sa Dodatkom 4:

Klasa A. Dozvoljeni su samo IFR letovi. Svim letovima se pruža usluga kontrole letenja tako da se razdvajaju jedan od drugog. Za sve letove se zahteva stalna govorna komunikacija vazduh–zemlja. Za sve letove se mora dobiti ATC odobrenje.

Klasa B. Dozvoljeni su IFR i VFR letovi. Svim letovima se pruža usluga kontrole letenja tako da se razdvajaju jedan od drugog. Za sve letove se zahteva stalna govorna komunikacija vazduh–zemlja. Za sve letove se mora dobiti ATC odobrenje.

Klasa C. Dozvoljeni su IFR i VFR letovi. Svim letovima se pruža usluga kontrole letenja tako da se IFR letovi razdvajaju od ostalih IFR letova i od VFR letova. VFR letovi se razdvajaju od IFR letova i dobijaju informacije o saobraćaju u vezi sa drugim VFR letovima i, na zahtev, savete za izbegavanje saobraćaja. Za sve letove se zahteva stalna govorna komunikacija vazduh–zemlja. Za VFR letove se ograničenje brzine od 250 kts indicirane brzine (IAS) primenjuje ispod 3.050 m (10.000 ft) AMSL, osim ako je drugačije odobreno od nadležnog organa za tipove vazduhoplova koji iz tehničkih ili bezbednosnih razloga ne mogu da održavaju ovu brzinu. Za sve letove se mora dobiti ATC odobrenje.

Klasa D. Dozvoljeni su IFR i VFR letovi i svim letovima se pruža usluga kontrole letenja. IFR letovi se razdvajaju od ostalih IFR letova i dobijaju informacije o saobraćaju u vezi sa drugim VFR letovima i, na zahtev, savete za izbegavanje saobraćaja. VFR letovi dobijaju informacije o saobraćaju u vezi sa svim ostalim letovima i, na zahtev, savete za izbegavanje saobraćaja. Za sve letove se zahteva stalna govorna komunikacija vazduh–zemlja, a ograničenje brzine od 250 kts IAS se primenjuje na sve letove ispod 3.050 m (10.000 ft) AMSL, osim ako je drugačije odobreno od nadležnog organa za tipove vazduhoplova koji iz tehničkih ili bezbednosnih razloga ne mogu da održavaju ovu brzinu. Za sve letove se mora dobiti ATC odobrenje.

Klasa E. Dozvoljeni su IFR i VFR letovi. Svim IFR letovima se pruža usluga kontrole letenja tako da se razdvajaju od ostalih IFR letova. Svi letovi dobijaju informacije o saobraćaju, koliko god je to moguće. Za IFR letove se zahteva stalna govorna komunikacija vazduh–zemlja. Ograničenje brzine od 250 kts IAS se primenjuje na sve letove ispod 3.050 m (10.000 ft) AMSL, osim ako je drugačije odobreno od nadležnog organa za tipove vazduhoplova koji iz tehničkih ili bezbednosnih razloga ne mogu da održavaju ovu brzinu. Za sve IFR letove se mora dobiti ATC odobrenje. Klasa E se ne sme koristiti za kontrolisane zone.

Klasa F. Dozvoljeni su IFR i VFR letovi. Svim IFR letovima se pruža savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju i svim letovima se, na zahtev, pruža usluga informisanja vazduhoplova u letu. Za IFR letove koji koriste savetodavnu uslugu se zahteva stalna govorna komunikacija vazduh–zemlja i svi IFR letovi moraju da budu sposobni da uspostave govornu komunikaciju vazduh-zemlja. Ograničenje brzine od 250 kts IAS se primenjuje na sve letove ispod 3.050 m (10.000 ft) AMSL, osim ako je drugačije odobreno od nadležnog organa za tipove vazduhoplova koji iz tehničkih ili bezbednosnih razloga ne mogu da održavaju ovu brzinu. ATC odobrenje nije potrebno.

Klasa G. IFR i VFR letovi su dozvoljeni i pruža im se, na zahtev, usluga informisanja vazduhoplova u letu. Za sve IFR letove se zahteva uspostavljanje govorne komunikacije vazduh–zemlja. Ograničenje brzine od 250 kts IAS se primenjuje na sve letove ispod 3.050 m (10.000 ft) AMSL, osim ako je drugačije odobreno od nadležnog organa za tipove vazduhoplova koji iz tehničkih ili bezbednosnih razloga ne mogu da održavaju ovu brzinu. ATC odobrenje nije potrebno.

Implementacija klase F se smatra privremenom merom sve do onog trenutka kada može da se zameni alternativnom klasifikacijom.

(b) Države članice klasifikuju vazdušni prostor prema svojim potrebama, osim što sav vazdušni prostor iznad FL 195 mora da bude klasifikovan kao vazdušni prostor klase C.

SERA.6005 Zahtevi u pogledu komunikacije i SSR transpondera

(a) Zona obavezne upotrebe radio-stanice (RMZ)

Vazduhoplovi koji lete po VFR pravilima u delovima vazdušnog prostora klasa E, F ili G i vazduhoplovi koji lete po IFR pravilima u delovima vazdušnog prostora klasa F ili G, koje je nadležni organ odredio kao zonu obavezne upotrebe radio-stanice (RMZ), moraju da održavaju stalnu govornu komunikaciju vazduh-zemlja i da uspostave, po potrebi, dvosmernu komunikaciju na odgovarajućem kanalu za radio-komunikaciju, osim ako se let obavlja u skladu sa nekim drugim odredbama propisanim od strane ANSP za taj određeni vazdušni prostor.

Pre ulaska u zonu obavezne upotrebe radio-stanice, piloti su dužni da, na odgovarajućem kanalu za radio-komunikaciju, upute početni poziv koji sadrži oznaku stanice koju pozivaju, pozivni znak, tip vazduhoplova, poziciju, visinu, namenu leta i druge informacije koje je propisao nadležni organ.

(b) Zona obavezne upotrebe transpondera (TMZ)

Svi vazduhoplovi koji lete u vazdušnom prostoru koji je nadležni organ odredio kao zonu obavezne upotrebe transpondera (TMZ), moraju da imaju i da koriste SSR transpondere koji mogu da rade u Modu A i C ili u Modu S, osim ako se let obavlja u skladu sa nekim drugim odredbama propisanim od strane ANSP za taj određeni vazdušni prostor.

(c) Vazdušni prostori koji su određeni kao zona obavezne upotrebe radio-stanice i/ili zona obavezne upotrebe transpondera moraju da budu propisno objavljeni u zborniku vazduhoplovnih informacija.

SEKCIJA 7

Usluge u vazdušnom saobraćaju

SERA.7001 Opšte – Ciljevi pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju

Ciljevi pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju su:

(a) sprečavanje sudara između vazduhoplova;

(b) sprečavanje sudara između vazduhoplova na manevarskoj površini i prepreka na toj površini;

(c) obezbeđivanje ekspeditivnog i redovnog odvijanja vazdušnog saobraćaja;

(d) pružanje saveta i informacija korisnih za bezbedno i efikasno obavljanje letova;

(e) obaveštavanje odgovarajućih organizacija o vazduhoplovima kojima je potrebna pomoć traganja i spasavanja i, po potrebi, pomaganje tim organizacijama.

SERA.7002 Informacije o opasnosti od sudara kada su obezbeđene ATS usluge zasnovane na nadzoru

(a) Ako je uočeno da se identifikovani kontrolisani let nalazi na konfliktnoj putanji sa nepoznatim vazduhoplovom i da postoji opasnost od sudara, pilot kontrolisanog leta mora, kad god je to moguće:

da bude informisan o nepoznatom vazduhoplovu i, ako to zahteva ili ako po mišljenju kontrolora letenja situacija to nalaže, da mu se predloži manevar izbegavanja; i

da bude obavešten kada konflikt više ne postoji.

SERA.7005 Koordinacija između operatera vazduhoplova i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju

(a) Jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, u ostvarivanju svojih ciljeva, moraju da vode računa o zahtevima operatera vazduhoplova koji proizilaze iz njihovih obaveza, kao što je određeno u odgovarajućem propisu Unije o vazduhoplovnim operacijama i da, ako tako zahtevaju operateri vazduhoplova, učine dostupnim njima ili njihovim ovlašćenim predstavnicima takve informacije, koje će njima ili njihovim ovlašćenim predstavnicima omogućiti da izvrše svoje obaveze.

(b) Ako to zahteva operater vazduhoplova, poruke (uključujući izveštaje o poziciji) koje su primile jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i koje se odnose na let vazduhoplova za koji je taj operater vazduhoplova obezbedio uslugu kontrole letenja, dostavljaju se, kad god je to moguće, odmah na raspolaganje operateru vazduhoplova ili njegovom ovlašćenom predstavniku, u skladu sa lokalno dogovorenim procedurama.

SEKCIJA 8

Usluga kontrole letenja

SERA.8001 Primena

Usluga kontrole letenja se obezbeđuje:

(a) za sve IFR letove u vazdušnom prostoru klasa A, B, C, D i E;

(b) za sve VFR letove u vazdušnom prostoru klasa B, C i D;

(c) za sve specijalne VFR letove;

(d) za celokupan saobraćaj na kontrolisanim aerodromima.

SERA.8005 Pružanje usluge kontrole letenja

(a) U cilju pružanja usluge kontrole letenja, jedinica kontrole letenja mora da:

raspolaže informacijama o nameravanom kretanju ili promenama kretanja svakog vazduhoplova, kao i trenutnim informacijama o stvarnom položaju svakog vazduhoplova;

utvrdi iz dobijenih informacija međusobni položaj poznatih vazduhoplova;

izdaje jedno ili više: odobrenja, uputstava ili informacija, u cilju sprečavanja sudara između vazduhoplova pod njenom nadležnošću i ekspeditivnog i redovnog odvijanja vazdušnog saobraćaja;

koordinira, po potrebi, odobrenja sa drugim jedinicama:

(i) uvek kada bi u suprotnom vazduhoplov mogao da ugrozi saobraćaj koji se odvija pod nadležnošću drugih takvih jedinica;

(ii) pre nego što preda nadležnost nad vazduhoplovom drugim takvim jedinicama;

(b) Odobrenja koja izdaju jedinice kontrole letenja obezbeđuju razdvajanje:

između svih letova u vazdušnom prostoru klasa A i B;

između IFR letova u vazdušnom prostoru klasa C, D i E;

između IFR i VFR letova u vazdušnom prostoru klase C;

između IFR letova i specijalnih VFR letova;

između specijalnih VFR letova, ako drugačije nije odredio nadležni organ;

osim što, ako to zahteva pilot vazduhoplova i s tim se složi pilot drugog vazduhoplova i ako tako propiše nadležni organ za slučajeve navedene gore pod tačkom (b) u vazdušnom prostoru klasa D i E, let može da bude odobren pod uslovom da pilot samostalno vrši razdvajanje za određen deo leta ispod 3.050 m (10.000 ft) tokom penjanja ili poniranja, danju u vizuelnim meteorološkim uslovima.

(c) Osim u slučajevima operacija na paralelnim ili skoro paralelnim poletno-sletnim stazama kao u tački ATS.TR.255 Aneksa IV Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 2017/373 ili kada se u blizini aerodroma primenjuju smanjene norme razdvajanja, ATC jedinica obezbeđuje razdvajanje najmanje na jedan od sledećih načina:

vertikalno razdvajanje, koje se dobija dodeljivanjem različitih nivoa leta odabranih iz tabele nivoa krstarenja u Dodatku 3, osim što se korelacija nivoa i linije puta, koja je propisana u tom dodatku, ne primenjuje ako je drugačije navedeno u odgovarajućim zbornicima vazduhoplovnih informacija ili u ATC odobrenjima. Minimalno vertikalno razdvajanje iznosi nominalno 300 m (1.000 ft) do i uključujući FL 410 i nominalno 600 m (2.000 ft) iznad tog nivoa. Informacije o geometrijskoj visini se ne smeju upotrebljavati za određivanje vertikalnog razdvajanja;

horizontalno razdvajanje, koje se dobija obezbeđivanjem:

(i) razdvajanja po dužini, održavanjem intervala između vazduhoplova koji lete istim, konvergentnim ili suprotnim putanjama, izraženog u vremenu ili razdaljini; ili

(ii) bočnog razdvajanja, održavanjem vazduhoplova na različitim rutama ili u različitim geografskim oblastima.

SERA.8010 Minimalna razdvajanja

(a) Minimalna razdvajanja radi primene unutar određenog dela vazdušnog prostora određuje ANSP odgovoran za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, a odobrava dotični nadležni organ.

(b) Za saobraćaj koji prelazi iz jednog vazdušnog prostora u drugi susedni, kao i za rute koje su bliže zajedničkoj granici susednih vazdušnih prostora u odnosu na minimalna razdvajanja koja su primenjiva u tim okolnostima, izbor minimalnih razdvajanja se vrši na osnovu dogovora ANSPs odgovornih za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u susednom vazdušnom prostoru.

(c) O detaljima izabranih minimalnih razdvajanja i oblastima njihove primene obaveštavaju se:

dotične jedinice za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju; i

piloti i operateri vazduhoplova putem zbornika vazduhoplovnih informacija, ako se razdvajanje zasniva na određenim navigacionim sredstvima ili određenim navigacionim tehnikama koje koriste vazduhoplovi.

SERA.8012 Primena razdvajanja u uslovima turbulencije u tragu

(a) Jedinice kontrole letenja primenjuju minimume razdvajanja u uslovima turbulencije u tragu na vazduhoplove u fazama prilaza i odlaska u svim sledećim slučajevima:

vazduhoplov leti neposredno iza drugog vazduhoplova na istoj visini ili manje od 300 m (1.000 ft) ispod te visine;

oba vazduhoplova koriste istu poletno-sletnu stazu ili paralelne poletno-sletne staze razdvojene manje od 760 m (2.500 ft);

vazduhoplov krosira iza drugog vazduhoplova na istoj visini ili manje od 300 m (1.000 ft) ispod te visine.

(b) Stav (a) se ne primenjuje na VFR letove u dolasku, niti na IFR letove u dolasku koji primenjuju vizuelni prilaz, ako je vazduhoplov prijavio da vidi vazduhoplov ispred sebe i dobio je instrukcije da prati i sam održava razdvajanje od tog vazduhoplova. U takvim slučajevima, jedinica kontrole letenja izdaje upozorenje na turbulencije u tragu.

SERA.8015 Odobrenja kontrole letenja

(a) Odobrenja kontrole letenja se zasnivaju isključivo na sledećim zahtevima za pružanje usluge kontrole letenja:

Odobrenja se izdaju isključivo radi ekspeditivnosti i razdvajanja vazdušnog saobraćaja i moraju da se zasnivaju na poznatim saobraćajnim uslovima koji utiču na bezbednost operacija vazduhoplova. Takvi saobraćajni uslovi uključuju ne samo vazduhoplove u vazduhu i na manevarskoj površini nad kojom se vrši kontrola, već i sav saobraćaj vozilima ili druge prepreke koje nisu trajno ugrađene na manevarskoj površini u upotrebi.

ATS jedinice izdaju takva ATS odobrenja koja su potrebna da bi se sprečili sudari i obezbedilo ekspeditivno i redovno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

ATS odobrenja se moraju izdati blagovremeno kako bi se obezbedilo vazduhoplovu dovoljno vremena da postupi po njima.

(b) Operacije za koje je potrebno odobrenje

Odobrenje kontrole letenja se mora dobiti pre obavljanja kontrolisanog leta ili dela leta koji se obavlja kao kontrolisani let. Takvo odobrenje se zahteva podnošenjem plana leta jedinici kontrole letenja.

Ako odobrenje kontrole letenja nije prihvatljivo, vođa vazduhoplova je dužan da obavesti ATS. U takvim slučajevima, ako je moguće, ATS izdaje izmenjeno odobrenje.

Uvek kada vazduhoplov zatraži odobrenje koje uključuje prioritet, vođa vazduhoplova podnosi izveštaj sa objašnjenjem potrebe za tim prioritetom, ako to zahteva odgovarajuća jedinica kontrole letenja.

Moguća izmena odobrenja tokom leta. Ako se pre poletanja očekuje, u zavisnosti od količine raspoloživog goriva i zbog izmene odobrenja tokom leta, da će se tokom leta doneti odluka da se let nastavi do izmenjenog aerodroma odredišta, o tome se moraju obavestiti odgovarajuće jedinice kontrole letenja unošenjem u plan leta informacije o izmenjenoj ruti (ako je poznata) i izmenjenom odredištu.

Na kontrolisanom aerodromu vazduhoplov ne sme da se kreće po manevarskoj površini bez odobrenja aerodromske kontrole letenja i mora da se pridržava svih instrukcija koje daje ta jedinica.

Tokom vektorisanja ili dodeljivanja direktnih ruta koje nisu uključene u plan leta, kada IFR let više ne sledi objavljenu ATS rutu ili instrumentalnu proceduru, kontrolor letenja koji pruža uslugu nadzora sistemom ATS izdaje odobrenja tako da se propisano nadvišavanje prepreka poštuje sve dok vazduhoplov ne dostigne tačku od koje se pilot vraća na rutu iz plana leta ili se vraća na objavljenu ATS rutu ili instrumentalnu proceduru.

(c) Odobrenja za transonični let

Odobrenje kontrole letenja za fazu transoničnog ubrzanja supersoničnog leta produžava se najmanje do kraja te faze.

Odobrenje kontrole letenja koje se odnosi na smanjenje brzine i snižavanje vazduhoplova sa supersoničnog krstarenja na subsonični let mora da obezbedi neprekinuto snižavanje najmanje tokom transonične faze.

(d) Sadržaj odobrenja

U odobrenju kontrole letenja se navodi:

identifikacija vazduhoplova kako je naznačeno u planu leta;

granica važenja odobrenja;

ruta leta,…

(i) ruta leta mora da bude detaljno opisana u svakom odobrenju ako se to smatra neophodnim; i

(ii) fraza „cleared via flight planned route” se ne sme koristiti ako se daje izmena odobrenja;

nivo (nivoi) leta za celu rutu ili njen deo, kao i promene nivoa, ako se zahtevaju;

sve neophodne instrukcije ili informacije o drugim pitanjima, kao što su ATFM slot za poletanje ako je primenljivo, manevri prilaza ili odlaska, komunikacije i vreme važenja odobrenja.

(e) Ponavljanje odobrenja, instrukcija i informacija koje se odnose na bezbednost

Letačka posada ponavlja kontroloru letenja delove ATC odobrenja koji se odnose na bezbednost, kao i instrukcije koje su prenete glasom. Sledeće tačke se uvek ponavljaju:

(i) ATC odobrenja za rutu;

(ii) odobrenja i instrukcije za ulazak, sletanje na, poletanje sa, čekanje ispred, prelazak, voženje i okretanje na bilo kojoj poletno-sletnoj stazi; i

(iii) poletno-sletna staza u upotrebi, podešavanje visinomera, SSR kodovi, novododeljeni kanali za komunikaciju, instrukcije za nivoe, instrukcije za kurs i brzinu; i

(iv) prelazni nivoi, bilo da ih je izdao kontrolor ili se nalaze u ATIS emisijama.

Ostala odobrenja ili instrukcije, uključujući uslovna odobrenja i instrukcije za voženje, se ponavljaju ili potvrđuju na način koji jasno pokazuje da su shvaćeni i da će po njima postupiti.

Kontrolor sluša ponavljanje da bi se uverio da je letačka posada pravilno ponovila odobrenje ili instrukciju i preduzima hitne mere za ispravljanje svih odstupanja koje je uočio prilikom ponavljanja.

Govorno ponavljanje CPDLC poruka nije obavezno, osim ako je ANSP drugačije odredio.

(ea) Promene u odobrenju u pogledu rute ili nivoa

Ako se izdaje odobrenje koje obuhvata traženu promenu rute ili nivoa, odobrenje mora da sadrži tačnu vrstu promene.

Ako uslovi u saobraćaju ne dozvoljavaju odobrenje tražene promene, mora se upotrebiti reč „UNABLE”. Ako to okolnosti opravdavaju, mora se ponuditi alternativna ruta ili nivo.

(eb) Odobrenja koja se odnose na visinomer

Za letove u oblastima u kojima je utvrđena prelazna apsolutna visina, vertikalna pozicija vazduhoplova mora da bude izražena, osim u slučajevima propisanim u tački (5), kao apsolutna visina na ili ispod prelazne apsolutne visine i kao nivo leta na ili iznad prelaznog nivoa. Prilikom prolaska kroz prelazni sloj vertikalna pozicija tokom penjanja se izražava kao nivo leta, a tokom snižavanja kao apsolutna visina.

Letačkoj posadi se mora prelazni nivo obezbediti blagovremeno, pre nego što se dostigne prilikom snižavanja.

Osim ako je poznato da je vazduhoplov već dobio tu informaciju u direktnoj komunikaciji, podešavanje vrednosti QNH za visinomer mora da bude sastavni deo:

(i) odobrenja za snižavanje, kod prvog odobrenja za apsolutnu visinu nižu od prelaznog nivoa;

(ii) odobrenja za prilaz ili odobrenja za ulazak u saobraćajni krug;

(iii) odobrenja za rulanje za vazduhoplove u odlasku.

Za podešavanje visinomera, vrednost QFE mora se obezbediti vazduhoplovu na zahtev ili redovnim putem u skladu sa lokalnim postupcima.

Ako je vazduhoplovu izdato odobrenje za sletanje ili je vazduhoplov obavešten da je poletno-sletna staza na raspolaganju za sletanje na AFIS aerodromima i taj vazduhoplov završava prilaz koristeći atmosferski pritisak na nadmorskoj visini aerodroma (QFE), vertikalna pozicija tog vazduhoplova se izražava kao visina iznad nadmorske visine aerodroma tokom onog dela njegovog leta za koji se može upotrebiti QFE, osim što mora da bude izražena kao visina iznad nadmorske visine praga poletno-sletne staze u sledećim slučajevima:

(i) za instrumentalne poletno-sletne staze, ako je prag 2 m (7 ft) ili više ispod nadmorske visine aerodroma; i

(ii) za poletno-sletne staze za precizan prilaz.

(ec) Uslovna odobrenja

Uslovne fraze, kao što su „behind landing aircraft” ili „after departing aircraft”, ne smeju da se upotrebljavaju za kretanja koja utiču na aktivnu poletno-sletnu stazu (staze), osim ako pilot i kontrolor vide dotični vazduhoplov ili vozila. Vazduhoplov ili vozilo zbog kojeg je izdato uslovno odobrenje mora prvo proći ispred drugog predmetnog vazduhoplova. U svim slučajevima, uslovno odobrenje se daje sledećim redom i sastoji se od:

pozivnog znaka;

uslova;

odobrenja; i

kratkog ponavljanja uslova.

(f) Koordinacija odobrenja

Odobrenje kontrole letenja se koordinira između jedinica kontrole letenja, tako da obuhvati celu rutu vazduhoplova ili određeni deo te rute, kao što je opisano u odredbama od (2) do (6).

Vazduhoplov dobija odobrenje za celu rutu do aerodroma prvog nameravanog sletanja:

(i) ako je, pre poletanja, bilo moguće koordinisati odobrenja između svih jedinica kontrole letenja pod čiju kontrolu će vazduhoplov doći; ili

(ii) ako se sa sigurnošću može očekivati da će biti izvršena prethodna koordinacija između onih jedinica pod čiju kontrolu će vazduhoplov naknadno doći.

Ako koordinacija iz tačke (2) nije postignuta ili nije predviđena, vazduhoplovu se izdaje odobrenje samo do one tačke do koje je koordinacija sa sigurnošću obezbeđena; pre dolaska do te tačke ili na toj tački, vazduhoplov dobija naredno odobrenje i po potrebi, instrukcije za čekanje.

Ako tako odredi ATS jedinica, vazduhoplov mora da uspostavi vezu sa narednom jedinicom kontrole letenja radi dobijanja odobrenja pre dolaska na tačku primopredaje.

(i) Vazduhoplov mora da održava neophodnu dvosmernu komunikaciju sa trenutno nadležnom jedinicom kontrole letenja tokom pribavljanja narednog odobrenja.

(ii) Odobrenje izdato kao naredno odobrenje mora da bude kao takvo jasno prepoznatljivo pilotu.

(iii) Osim ako su koordinisana, naredna odobrenja ne smeju da utiču na prvobitni profil leta vazduhoplova u bilo kom vazdušnom prostoru, osim u vazdušnom prostoru jedinice kontrole letenja koja je odgovorna za izdavanje narednog odobrenja.

Ako vazduhoplov namerava da poleti sa aerodroma unutar jedne kontrolisane oblasti i uđe u drugu kontrolisanu oblast u periodu od trideset minuta ili u drugom određenom vremenskom periodu koji je dogovoren između dotičnih centara oblasne kontrole letenja, koordinacija sa narednim centrom oblasne kontrole letenja se uspostavlja pre izdavanja odobrenja za poletanje.

Ako vazduhoplov namerava da napusti kontrolisanu oblast radi leta izvan kontrolisanog vazdušnog prostora i nakon toga ponovo uđe u istu ili drugu kontrolisanu oblast, može se izdati odobrenje od tačke poletanja do aerodroma prvog nameravanog sletanja. Takvo odobrenje ili njegove izmene se primenjuju samo na one delove leta koji se odvijaju unutar kontrolisanog vazdušnog prostora.

SERA.8020 Pridržavanje plana leta

(a) Osim kako je predviđeno u tač. (b) i (d), vazduhoplov mora da se pridržava važećeg plana leta ili odgovarajućeg dela važećeg plana leta koji je podnet za kontrolisani let, osim ako je podnet zahtev za izmenu i dobijeno odobrenje od odgovarajuće jedinice kontrole letenja ili ako je nastala vanredna situacija koja zahteva hitne mere vazduhoplova, u kom slučaju se, čim okolnosti to dozvole, nakon preduzimanja mera, obaveštava odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju o preduzetim merama i o tome da su one preduzete kao hitne mere.

Osim ako nadležni organ drugačije odobri ili ako odgovarajuća jedinica kontrole letenja drugačije naloži, kontrolisani letovi moraju da se, u meri u kojoj je to moguće:

(i) ako su na utvrđenoj ATS ruti, odvijaju duž određene centralne linije te rute; ili

(ii) ako su na bilo kojoj drugoj ruti, odvijaju direktno između navigacionih uređaja i/ili tačaka koje određuju tu rutu.

Osim ako nadležni organ drugačije odobri ili ako odgovarajuća jedinica kontrole letenja drugačije naloži, vazduhoplov koji leti duž dela ATS rute koji je određen u odnosu na visokofrekventni svesmerni radio-far, podešava svoju primarnu navigacionu referencu sa uređaja iza vazduhoplova na uređaj koji se nalazi ispred njega ili što bliže, koliko god je to operativno izvodljivo, tački prelaska na sledeće navigaciono sredstvo, ako je određena.

Odstupanje od zahteva iz tačke (1) se mora prijaviti odgovarajućoj ATS jedinici.

(b) Nenameravane izmene. U slučaju da vazduhoplov tokom kontrolisanog leta nenamerno odstupi od važećeg plana leta, preduzimaju se sledeće mere:

Odstupanje od linije puta: ako je vazduhoplov izvan linije puta, odmah se preduzimaju mere za prilagođavanje kursa vazduhoplova, tako da se, što je pre moguće, vrati na liniju puta.

Promena stvarne brzine: ako se prosečna stvarna brzina na nivou krstarenja između tačaka javljanja promeni ili se očekuje da će se promeniti za ± 5 procenata od stvarne brzine navedene u planu leta, o tome se obaveštava odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

Promena predviđenog vremena: ako se utvrdi da predviđeno vreme za sledeću primenjivu tačku javljanja, granicu oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili aerodrom odredišta, u zavisnosti šta je najbliže, odstupa za više od dve minute u odnosu na vreme koje je prijavljeno ATS-u ili za neko drugo vreme koje je propisao nadležni organ, promenjeno predviđeno vreme se mora, što je pre moguće, prijaviti odgovarajućoj ATS jedinici.

Dodatno, ako se primenjuje ADS-S sporazum, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju se automatski obaveštava putem veze za prenos podataka uvek kad se dešavaju promene izvan graničnih vrednosti utvrđenih ADS-S ugovorom.

(c) Nameravane izmene. Zahtevi za izmene plana leta moraju da sadrže sledeće informacije:

Promena nivoa krstarenja: identifikacija vazduhoplova; traženi novi nivo krstarenja i brzina krstarenja na tom nivou; promenjena (po potrebi) predviđena vremena dolaska na granice narednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu.

Promena rute:

(i) Nepromenjeno odredište: identifikacija vazduhoplova; pravila letenja; opis nove rute leta, uključujući odgovarajuće podatke iz plana leta, počevši od pozicije od koje treba da započne zahtevana promena rute; promenjena predviđena vremena; sve druge značajne informacije.

(ii) Promenjeno odredište: identifikacija vazduhoplova; pravila letenja; opis promenjene rute leta do promenjenog aerodroma odredišta, uključujući odgovarajuće podatke iz plana leta, počevši od pozicije od koje treba da započne zahtevana promena rute; promenjena predviđena vremena; alternativni aerodrom (aerodromi); sve druge značajne informacije.

(d) Pogoršanje vremena ispod VMC. Ako je očigledno da let u VMC uslovima nije moguće obaviti u skladu sa važećim planom leta, vazduhoplov na VFR letu koji se odvija kao kontrolisani let mora da:

zahteva izmenu odobrenja kako bi mu se omogućilo da nastavi let u VMC uslovima do odredišta ili do alternativnog aerodroma ili da napusti vazdušni prostor u kome se zahteva ATC odobrenje; ili

ako se ne može dobiti odobrenje u skladu sa tačkom (a), nastavi let u VMC uslovima i obavesti odgovarajuću ATC jedinicu o merama preduzetim kako bi napustio dotični vazdušni prostor ili sleteo na najbliži pogodan aerodrom; ili

ako leti unutar kontrolisane zone, zahteva odobrenje za obavljanje specijalnog VFR leta; ili

zahteva odobrenje za obavljanje leta u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja.

SERA.8025 Izveštaji o poziciji

(a) Vazduhoplov koji obavlja kontrolisani let mora da izveštava odgovarajuću jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, što je pre moguće, o vremenu i nivou prolaska svake određene obavezne tačke javljanja, zajedno sa drugim zahtevanim informacijama, osim ako ga toga oslobodi nadležni organ ili odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju pod uslovima koje je odredio taj organ. Izveštaji o poziciji se na sličan način dostavljaju za dodatne tačke na zahtev odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju. Ako ne postoje određene tačke javljanja, izveštaji o poziciji se dostavljaju u intervalima koje je propisao nadležni organ ili odredila odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

U slučaju kontrolisanih letova u kojima se informacije o poziciji dostavljaju odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju komunikacijom putem veze za prenos podataka, govorni izveštaji o poziciji se dostavljaju samo na zahtev.

Ako je kontrolisani let izuzet od zahteva za javljanje na obaveznim tačkama javljanja, piloti moraju, osim ako je na snazi automatsko javljanje pozicije, nastaviti da javljaju poziciju govornom ili CPDLC porukom:

(i) ako je tako naloženo;

(ii) ako su obavešteni da je usluga ATS nadzora završena; ili

(iii) ako su obavešteni da je identifikacija putem ATS nadzora izgubljena.

Format izveštaja o poziciji mora da bude u skladu sa Dodatkom 5, tačka A.

SERA.8030 Prestanak kontrole

Osim pri sletanju na kontrolisani aerodrom, vazduhoplov koji obavlja kontrolisani let mora da obavesti odgovarajuću ATC jedinicu čim prestane potreba za pružanjem usluge kontrole letenja.

SERA.8035 Komunikacije

(a) Vazduhoplov koji obavlja kontrolisani let mora da održava stalnu govornu komunikaciju vazduh-zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i da uspostavi, po potrebi, dvosmernu komunikaciju sa odgovarajućom jedinicom kontrole letenja, osim ako je drugačije odredio odgovarajući ANSP za vazduhoplov koji je deo aerodromskog saobraćaja na kontrolisanom aerodromu.

Zahtev da vazduhoplov održava govornu komunikaciju vazduh–zemlja ostaje na snazi i ako je uspostavljen CPDLC.

(b) Države članice moraju da poštuju odgovarajuće odredbe o prekidima komunikacije koje su usvojene u skladu sa Čikaškom konvencijom. Komisija je dužna da preduzme neophodne mere za transponovanje ovih odredbi u zakonodavstvo Unije, kako bi se uspostavile zajedničke Evropske procedure o prekidima komunikacije najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

SEKCIJA 9

Usluga informisanja vazduhoplova u letu

SERA.9001 Primena

(a) Uslugu informisanja vazduhoplova u letu pružaju odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju svim vazduhoplovima na koje bi te informacije mogle da utiču, a to su informacije:

koje se obezbeđuju prilikom pružanja usluge kontrole letenja; ili

koje su na neki drugi način poznate odgovarajućim jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

(b) Primanje usluge informisanja vazduhoplova u letu ne oslobađa vođu vazduhoplova bilo kakve odgovornosti i vođa vazduhoplova donosi konačnu odluku u vezi sa svim predloženim promenama plana leta.

(c) Ako jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju pružaju i uslugu informisanja vazduhoplova u letu i uslugu kontrole letenja, pružanje usluga kontrole letenja ima prednost u odnosu na pružanje usluge informisanja vazduhoplova u letu uvek kada pružanje usluge kontrole letenja to zahteva.

SERA.9005 Obim usluge informisanja vazduhoplova u letu

(a) Usluga informisanja vazduhoplova u letu uključuje pružanje relevantnih:

SIGMET i AIRMET informacija;

informacija o preeruptivnoj vulkanskoj aktivnosti, vulkanskim erupcijama i oblacima vulkanskog pepela;

informacija o ispuštanju u atmosferu radioaktivnih materija ili toksičnih hemikalija;

informacija o promenama u dostupnosti radio-navigacionih usluga;

informacija o promenama uslova na aerodromima i pripadajućim objektima, uključujući informacije o stanju aerodromskih površina za kretanje vazduhoplova kada su pod snegom, ledom ili značajnijom količinom vode;

informacija o slobodnim balonima bez posade;

informacija o neuobičajenoj konfiguraciji i stanju vazduhoplova;

svih drugih informacija koje bi mogle da utiču na bezbednost.

(b) Usluga informisanja vazduhoplova u letu koja se pruža vazduhoplovima obuhvata, pored informacija koje su navedene u tački (a), pružanje i sledećih informacija:

meteorološke izveštaje i prognoze vremena za aerodrom poletanja, aerodrom odredišta i alternativne aerodrome;

opasnosti od sudara za vazduhoplove koji lete u vazdušnom prostoru klasa C, D, E, F i G;

za let iznad vodenih površina, u meri u kojoj je to izvodljivo i ako to zahteva pilot, sve raspoložive informacije, kao što su pozivni znak, pozicija, stvarna linija puta, brzina, itd, površinskih plovila u toj oblasti; i

poruke, uključujući odobrenja, dobijene od drugih jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, koje treba proslediti vazduhoplovima.

(c) Usluga informisanja vazduhoplova u letu koja se pruža VFR letovima, pored informacija koje su navedene u tački (a), uključuje i pružanje raspoloživih informacija o saobraćajnim i vremenskim uslovima duž rute leta koji bi mogli da učine letenje po pravilima vizuelnog letenja nepraktičnim.

(d) AFIS koji se pruža vazduhoplovima uključuje, osim relevantnih informacija navedenih u st. (a) i (b), pružanje informacija o:

opasnostima od sudara sa vazduhoplovima, vozilima i osobama na manevarskoj površini;

poletno-sletnoj stazi u upotrebi.

SERA.9010 Automatsko emitovanje terminalnih informacija (ATIS)

(a) Upotreba ATIS poruka u direktnoj komunikaciji

Na zahtev pilota odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju prenosi primenjivu ATIS poruku (poruke).

Uvek kada je usluga Voice-ATIS i/ili D-ATIS obezbeđena:

(i) vazduhoplov potvrđuje prijem informacije nakon uspostavljanja komunikacije sa ATS jedinicom koja pruža uslugu prilazne kontrole, aerodromskom kontrolom letenja ili službom aerodromskog informisanja vazduhoplova u letu (AFIS), u zavisnosti od slučaja; i

(ii) odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, prilikom odgovora vazduhoplovu koji je potvrdio prijem ATIS poruke ili u slučaju vazduhoplova u dolasku u nekom drugom trenutku koji može propisati nadležni organ, dostavlja vazduhoplovu podatke o trenutnom podešavanju visinomera.

Informacije sadržane u važećoj ATIS poruci, čiji je prijem potvrdio dotični vazduhoplov, ne moraju da budu uključene u direktnu komunikaciju sa vazduhoplovom, osim podataka o podešavanju visinomera, koji se obezbeđuju u skladu sa tačkom (2).

Ako vazduhoplov potvrdi prijem ATIS poruke koja više nije važeća, ATS jedinica bez odlaganja preduzima jednu od sledećih mera:

(i) prosleđuje vazduhoplovu sve elemente informacije koje treba ažurirati;

(ii) daje uputstvo vazduhoplovu da pribavi aktuelnu ATIS informaciju.

(b) ATIS za vazduhoplove u dolasku i odlasku

ATIS poruke koje sadrže informacije za dolaske i odlaske uključuju sledeće elemente informacija po navedenom redosledu:

naziv aerodroma;

indikator dolaska i/ili odlaska;

tip ugovora, ako je komunikacija putem D-ATIS;

oznaku;

vreme osmatranja, ako je primereno;

vrstu prilaza koji se očekuje (očekuju);

poletno-sletnu stazu (staze) u upotrebi; stanje sistema za zaustavljanje, ako postoji, koje predstavlja potencijalnu opasnost;

značajne uslove na površini poletno-sletne staze i, po potrebi, uslove kočenja;

kašnjenje zbog čekanja, ako je primereno;

prelazni nivo, ako je primenjivo;

druge neophodne operativne informacije;

pravac (u magnetnim stepenima) i brzinu prizemnog vetra, uključujući značajne varijacije i, ako su na raspolaganju senzori za prizemni vetar za određene delove poletno-sletne staze u upotrebi i ako te informacije zahtevaju operateri vazduhoplova, oznaku poletno-sletne staze i dela poletno-sletne staze na koji se informacije odnose;

vidljivost i, ako je primenjivo, RVR(1) i, ako su na raspolaganju senzori za vidljivost/RVR za određene delove poletno-sletne staze (staza) u upotrebi i ako te informacije zahtevaju operateri, oznaku poletno-sletne staze i dela poletno-sletne staze na koje se informacije odnose;

sadašnje vreme(1);

oblake ispod 1.500 m (5.000 ft) ili ispod najviše minimalne sektorske visine, u zavisnosti od toga koja je vrednost veća; kumulonimbus; ako je nebo nevidljivo, vertikalna vidljivost kada je dostupna(1);

temperaturu vazduha;

temperaturu tačke rose;

podešavanje visinomera;

sve raspoložive informacije o značajnim meteorološkim pojavama u oblastima prilaženja i penjanja uključujući smicanje vetra i informacije o prošlom vremenu od operativnog značaja;

trend prognoze, ako su dostupne; i

posebne ATIS instrukcije.

––––––––

Ovi elementi se zamenjuju pojmom „CAVOK” ako u trenutku osmatranja istovremeno postoje sledeći uslovi: (a) vidljivost: 10 km ili više, a najniža vidljivost nije prijavljena; (b) nema oblaka od operativnog značaja; i (c) nema meteoroloških pojava značajnih za vazduhoplovstvo.

(c) ATIS za vazduhoplove u dolasku

ATIS poruke koje sadrže samo informacije za dolaske uključuju sledeće elemente informacija po navedenom redosledu:

naziv aerodroma;

indikator dolaska;

tip ugovora, ako je komunikacija putem D-ATIS;

oznaku;

vreme osmatranja, ako je primereno;

vrstu prilaza koji se očekuje (očekuju);

glavnu poletno-sletnu stazu (staze) namenjenu za sletanje; stanje sistema za zaustavljanje, ako postoji, koje predstavlja potencijalnu opasnost;

značajne uslove na površini poletno-sletne staze i, po potrebi, uslove kočenja;

kašnjenje zbog čekanja, ako je primereno;

prelazni nivo, ako je primenjivo;

druge neophodne operativne informacije;

pravac (u magnetnim stepenima) i brzinu prizemnog vetra, uključujući značajne varijacije i, ako su na raspolaganju senzori za prizemni vetar za određene delove poletno-sletne staze u upotrebi i ako te informacije zahtevaju operateri vazduhoplova, oznaku poletno-sletne staze i dela poletno-sletne staze na koji se informacije odnose;

vidljivost i, ako je primenjivo, RVR(1) i, ako su na raspolaganju senzori za vidljivost/RVR za određene delove poletno-sletne staze (staza) u upotrebi i ako te informacije zahtevaju operateri, oznaku poletno-sletne staze i dela poletno-sletne staze na koje se informacije odnose;

sadašnje vreme(1);

oblake ispod 1.500 m (5.000 ft) ili ispod najviše minimalne sektorske visine, u zavisnosti od toga koja je vrednost veća; kumulonimbus; ako je nebo nevidljivo, vertikalna vidljivost kada je dostupna(1);

temperaturu vazduha;

temperaturu tačke rose;

podešavanje visinomera;

sve raspoložive informacije o značajnim meteorološkim pojavama u oblastima prilaženja uključujući smicanje vetra i informacije o prošlom vremenu od operativnog značaja;

trend prognoze, ako su dostupne; i

posebne ATIS instrukcije.

––––––––

Ovi elementi se zamenjuju pojmom „CAVOK” ako u trenutku osmatranja istovremeno postoje sledeći uslovi: (a) vidljivost: 10 km ili više, a najniža vidljivost nije prijavljena; (b) nema oblaka od operativnog značaja; i (c) nema meteoroloških pojava značajnih za vazduhoplovstvo.

(d) ATIS za vazduhoplove u odlasku

ATIS poruke koje sadrže samo informacije za odlaske uključuju sledeće elemente informacija po navedenom redosledu:

naziv aerodroma;

indikator odlaska;

tip ugovora, ako je komunikacija putem D-ATIS;

oznaku;

vreme osmatranja, ako je primereno;

poletno-sletnu stazu (staze) koja se upotrebljava za poletanje; stanje sistema za zaustavljanje, ako postoji, koje predstavlja potencijalnu opasnost;

značajne uslove na površini poletno-sletne staze (stazama) koja se upotrebljava za poletanje i, po potrebi, uslove kočenja;

kašnjenje zbog čekanja, ako je primereno;

prelazni nivo, ako je primenjivo;

druge neophodne operativne informacije;

pravac (u magnetnim stepenima) i brzinu prizemnog vetra, uključujući značajne varijacije i, ako su na raspolaganju senzori za prizemni vetar za određene delove poletno-sletne staze u upotrebi i ako te informacije zahtevaju operateri vazduhoplova, oznaku poletno-sletne staze i dela poletno-sletne staze na koji se informacije odnose;

vidljivost i, ako je primenjivo, RVR(1) i, ako su na raspolaganju senzori za vidljivost/RVR za određene delove poletno-sletne staze (staza) u upotrebi i ako te informacije zahtevaju operateri, oznaku poletno-sletne staze i dela poletno-sletne staze na koje se informacije odnose;

sadašnje vreme(1);

oblake ispod 1.500 m (5.000 ft) ili ispod najviše minimalne sektorske visine, u zavisnosti od toga koja je vrednost veća; kumulonimbus; ako je nebo nevidljivo, vertikalna vidljivost kada je dostupna(1);

temperaturu vazduha;

temperaturu tačke rose;

podešavanje visinomera;

sve raspoložive informacije o značajnim meteorološkim pojavama u oblasti penjanja, uključujući smicanje vetra;

trend prognoze, ako su dostupne; i

posebne ATIS instrukcije.

––––––––

Ovi elementi se zamenjuju pojmom „CAVOK” ako u trenutku osmatranja istovremeno postoje sledeći uslovi: (a) vidljivost: 10 km ili više, a najniža vidljivost nije prijavljena; (b) nema oblaka od operativnog značaja; i (c) nema meteoroloških pojava značajnih za vazduhoplovstvo.

SEKCIJA 10

Usluga uzbunjivanja

SERA.10001 Primena

(a) Uslugu uzbunjivanja pružaju jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju:

svim vazduhoplovima kojima se pružaju usluge kontrole letenja;

u meri u kojoj je to izvodljivo, svim drugim vazduhoplovima koji su podneli plan leta ili su na neki drugi način poznati pružaocu usluga u vazdušnom saobraćaju; i

svakom vazduhoplovu za koji se zna ili se veruje da je predmet nezakonitog ometanja.

(b) Ako nadležni organ nije drugačije propisao, vazduhoplov opremljen odgovarajućom dvosmernom radio-vezom mora da izveštava tokom perioda od 20 do 40 minuta nakon vremena poslednjeg kontakta, bez obzira na to koja je svrha tog kontakta, samo da bi ukazao da se let sprovodi po planu, pri čemu takav izveštaj mora da sadrži identifikaciju vazduhoplova i reči „Operations normal”.

(c) Poruka „Operations normal” se mora preneti vezom vazduh–zemlja odgovarajućoj ATS jedinici.

SERA.10005 Informacije za vazduhoplove koji su u blizini vazduhoplova u stanju nužde

(a) Ako jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju utvrdi da je vazduhoplov u stanju nužde, drugi vazduhoplovi za koje se zna da su u blizini dotičnog vazduhoplova moraju, osim kako je predviđeno u tački (b), da budu obavešteni što je pre moguće o prirodi nužde.

(b) Ako jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju zna ili veruje da je vazduhoplov predmet nezakonitog ometanja, u ATS komunikacijama vazduh-zemlja se ne navodi priroda nužde, osim ako je to prvobitno bilo navedeno u porukama iz dotičnog vazduhoplova i ako je sigurno da takvo navođenje neće pogoršati situaciju.

SEKCIJA 11

Ometanje, stanja nužde i presretanje

SERA.11001 Opšte

(a) Brisana.

(b) Brisana.

(c) U slučaju da se zna ili veruje da je vazduhoplov u stanju nužde, uključujući nezakonito ometanje, ATS jedinice moraju da tom vazduhoplovu posvete najveću pažnju, pruže pomoć i daju prioritet nad drugim vazduhoplovima ako okolnosti to budu zahtevale.

(d) Naredne ATS mere moraju da se zasnivaju na namerama pilota, celokupnoj situaciji u vazdušnom saobraćaju i dinamici razvoja stanja nužde u realnom vremenu.

SERA.11005 Nezakonito ometanje

(a) Brisana.

(aa) Vazduhoplov koji je predmet nezakonitog ometanja mora da nastoji da podesi transponder na kod 7500 i obavesti odgovarajuću ATS jedinicu o svim značajnim okolnostima u vezi sa tim i o svakom odstupanju od važećeg plana leta koje je prouzrokovano tim okolnostima, da bi se omogućilo ATS jedinici da pruži prioritet vazduhoplovu i da bi se smanjila mogućnost konflikta sa drugim vazduhoplovima.

(ab) Ako je vazduhoplov predmet nezakonitog ometanja, vođa vazduhoplova mora da pokuša da sleti, čim to bude izvodljivo, na najbliži pogodan aerodrom ili na namenski aerodrom koji je odredio nadležni organ, osim ako okolnosti u vazduhoplovu nalažu drugačije.

(b) Ako dođe do nezakonitog ometanja vazduhoplova ili se na to posumnja, jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju moraju odmah da se odazovu na zahteve vazduhoplova. Informacije koje se odnose na bezbedno sprovođenje leta moraju da nastave da se prenose i moraju da se preduzmu neophodne mere da bi se ubrzalo sprovođenje svih faza leta, naročito faza bezbednog sletanja vazduhoplova.

(c) Ako dođe do nezakonitog ometanja vazduhoplova ili se na to posumnja, ATS jedinice moraju, u skladu sa lokalno dogovorenim procedurama, odmah da obaveste odgovarajuće telo koje je odredila država i da razmene neophodne informacije sa operaterom vazduhoplova ili njegovim ovlašćenim predstavnikom.

SERA.11010 Zalutali ili neidentifikovani vazduhoplov

Zalutali ili neidentifikovani vazduhoplov

(a) Odmah po saznanju da je vazduhoplov zalutao, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju mora da preduzme sve neophodne mere iz tač. (1) i (3) kako bi pomogla bezbednom letu vazduhoplova.

Ako je pozicija vazduhoplova nepoznata, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju mora da:

(i) pokuša da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovom, ako takva komunikacija već ne postoji;

(ii) upotrebi sva raspoloživa sredstva da utvrdi njegovu poziciju;

(iii) obavesti druge jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju u čiji prostor nadležnosti je vazduhoplov možda zalutao ili može zalutati, uzimajući u obzir sve faktore koji su mogli da utiču na navigaciju vazduhoplova u datim okolnostima;

(iv) obavesti, u skladu sa lokalno dogovorenim procedurama, odgovarajuće vojne jedinice i dostavi im dotični plan leta i ostale podatke o zalutalom vazduhoplovu;

(v) zahteva od jedinica navedenih u tač. (iii) i (iv) i od drugih vazduhoplova u letu svu pomoć u uspostavljanju komunikacije sa vazduhoplovom i utvrđivanju njegove pozicije.

Zahtevi iz tač. (1)(iv) i (1)(v) se, takođe, primenjuju na jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju koje su obaveštene u skladu sa tačkom (1)(iii).

Kada se utvrdi pozicija vazduhoplova, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju mora da:

(i) obavesti vazduhoplov o njegovoj poziciji i korektivnim merama koje treba preduzeti. Ovo obaveštenje se mora odmah dostaviti ako je jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju u saznanju da postoji mogućnost presretanja ili neka druga opasnost po bezbednost vazduhoplova; i

(ii) obezbedi, po potrebi, drugim jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i odgovarajućim vojnim jedinicama informacije o zalutalom vazduhoplovu i o svim obaveštenjima koja su data tom vazduhoplovu.

(b) Čim uoči neidentifikovani vazduhoplov u svojoj oblasti, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju mora da pokuša da utvrdi identitet vazduhoplova ako je to potrebno radi pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju ili ako to zahtevaju odgovarajući vojni organi u skladu sa lokalno dogovorenim procedurama. U tu svrhu, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, u skladu sa okolnostima, preduzima sledeće mere:

pokušava da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovom;

informiše se o letu kod drugih jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu i zahteva njihovu pomoć u uspostavljanju dvosmerne komunikacije sa vazduhoplovom;

informiše se o letu kod drugih jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju iz susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu i zahteva njihovu pomoć u uspostavljanju dvosmerne komunikacije sa vazduhoplovom;

pokušava da pribavi informacije od drugih vazduhoplova u toj oblasti;

jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju obaveštava, po potrebi, odgovarajuću vojnu jedinicu, čim se utvrdi identitet vazduhoplova.

(c) U slučaju zalutalog ili neidentifikovanog vazduhoplova mora se uzeti u obzir mogućnost da je vazduhoplov predmet nezakonitog ometanja. Ako nadležna jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju smatra da zalutali ili neidentifikovani vazduhoplov može da bude predmet nezakonitog ometanja, o tome se odmah obaveštava odgovarajuće telo koje je odredila država, u skladu sa lokalno dogovorenim procedurama.

SERA.11012 Minimalna količina goriva i vanredna situacija u pogledu goriva

(a) Ako pilot prijavi stanje minimalne količine goriva, kontrolor mora, što je pre moguće, da obavesti pilota o svim predviđenim kašnjenjima ili da se nikakva kašnjenja ne očekuju.

(b) Ako zbog nivoa goriva postane potrebno proglasiti stanje nevolje, pilot, u skladu sa SERA.14095, mora na to da ukaže korišćenjem radio-telefonskog signala nevolje (MAYDAY), pri čemu je poželjno da ga ponovi tri puta, i nakon toga navede tip nevolje (FUEL).

SERA.11013 Degradirane performanse vazduhoplova

(a) Uvek kada su, kao rezultat kvara ili degradacije navigacionih sistema, komunikacionih sistema, visinomera, sistema za kontrolu leta ili nekih drugih sistema, performanse vazduhoplova degradirane tako da su ispod nivoa koji se zahteva za vazdušni prostor u kojem se leti, letačka posada mora odmah o tome da obavesti nadležnu ATS jedinicu. Ako kvar ili degradacija utiče na primenjen minimum razdvajanja, kontrolor letenja mora da preduzme mere za uspostavljanje druge odgovarajuće vrste razdvajanja ili minimuma razdvajanja.

(b) Degradacija ili kvar RNAV sistema

Ako vazduhoplov, zbog kvara ili degradacije RNAV sistema, ne može da ispuni specifikacije koje zahteva RNAV ruta ili procedura, pilot mora da traži izmenu odobrenja.

(c) Gubitak performansi vertikalne navigacije potrebnih za vazdušni prostor smanjenog vertikalnog razdvajanja (RVSM)

Pilot mora da obavesti ATS što je pre moguće o svim okolnostima zbog kojih se ne mogu održati performanse vertikalne navigacije za RVSM vazdušni prostor. U takvim slučajevima pilot mora, uvek kada je to moguće, da dobije izmenu ATS odobrenja, pre nego započne bilo koje odstupanje od odobrene rute i/ili nivoa leta. Ako se izmena ATS odobrenja ne može dobiti pre takvog odstupanja, pilot mora da dobije izmenu odobrenja što je pre moguće nakon toga.

Tokom operacija u RVSM vazdušnom prostoru ili vertikalnog prolaska kroz RVSM vazdušni prostor vazduhoplovom koji nema odobrenje za RVSM operacije, pilot mora da prijavi neodobreni status kao što sledi:

(i) u početnom pozivu na bilo kom kanalu unutar RVSM vazdušnog prostora;

(ii) u svim zahtevima za promene nivoa; i

(iii) u svim ponavljanjima odobrenja za nivo.

Kontrolori letenja moraju izričito da potvrde prijem poruka od vazduhoplova koji prijavljuju neodobreni RVSM status.

Degradacija opreme vazduhoplova – prijavljena od strane pilota:

(i) Ako pilot vazduhoplova odobrenog za RVSM operacije koji leti u RVSM vazdušnom prostoru obavesti da oprema vazduhoplova više ne ispunjava RVSM zahteve, ATS mora da smatra taj vazduhoplov kao RVSM neodobreni vazduhoplov.

(ii) ATS mora odmah da preduzme mere kako bi se obezbedilo minimalno vertikalno razdvajanje od 600 m (2.000 ft) ili odgovarajuće horizontalno razdvajanje u odnosu na sve ostale relevantne vazduhoplove koji lete u RVSM vazdušnom prostoru. Vazduhoplovu za koji je utvrđeno da je RVSM neodobren, ATS mora normalno dati odobrenje za napuštanje RVSM vazdušnog prostora kada je to moguće.

(iii) Piloti moraju, što je pre moguće, da obaveste ATS o svakom ponovnom uspostavljanju ispravnog funkcionisanja opreme potrebne za ispunjavanje RVSM zahteva.

(iv) Prvi ASS koji sazna za promene RVSM statusa nekog vazduhoplova koordinira sa odgovarajućim susednim ACCs.

Jaka turbulencija – neprognozirana:

(i) Ako vazduhoplov koji leti u RVSM vazdušnom prostoru naiđe na jaku turbulenciju zbog vremenskih uslova ili vrtloga, za koju pilot smatra da će uticati na sposobnost vazduhoplova da zadrži odobreni nivo leta, pilot mora da o tome obavesti ATS. ATS mora da uspostavi odgovarajuće horizontalno razdvajanje ili da poveća minimalno vertikalno razdvajanje.

(ii) ATS mora, u meri u kojoj je to moguće, da ispuni zahteve pilota za promene nivoa leta i/ili rute i da, po potrebi, prosledi informacije o saobraćaju.

(iii) ATS mora da traži izveštaje od drugih vazduhoplova kako bi odredio da li RVSM treba suspendovati u potpunosti ili unutar određenog pojasa nivoa leta i/ili područja.

(iv) ASS koji suspenduje RVSM mora da koordinira sa odgovarajućim susednim ACCs takve suspenzije i sva potrebna prilagođavanja sektorskih kapaciteta, kako bi se obezbedilo nesmetano preusmeravanje saobraćaja.

Jaka turbulencija – prognozirana:

(i) Ako meteorološka prognoza predviđa jaku turbulenciju unutar RVSM vazdušnog prostora, ATS mora da odredi da li treba suspendovati RVSM i, ako treba, koliko dugo i za koji određeni nivo (nivoe) leta i/ili područje.

(ii) U slučajevima kada se RVSM suspenduje, ASS koji suspenduje RVSM mora da koordinira sa susednim ASSs u pogledu nivoa leta koji su odgovarajući za primopredaju saobraćaja, osim ako je šema dodele nivoa leta u nepredviđenim situacijama utvrđena sporazumom o koordinaciji. ASS koji suspenduje RVSM mora takođe da koordinira primenjive sektorske kapacitete sa odgovarajućim susednim ASSs.

SERA.11014 ASAS odgovor na upozorenje (RA)

(a) Tokom leta mora se koristiti ASAS II, osim u slučajevima predviđenim u listi minimalne opreme kao što je propisano u Uredbi Komisije (EU) br. 965/2012, u režimu koji omogućava davanje RA indikacija posadi vazduhoplova kada se otkrije nedopuštena blizina drugog vazduhoplova. Ovo se ne sme primenjivati ako se, zbog neuobičajenog postupka ili uslova koji ograničavaju performanse, zahteva sprečavanje režima RA indikacija (korišćenjem samo saveta o saobraćaju (TA) ili ekvivalenta).

(b) U slučaju ASAS RA, piloti su dužni da:

odmah reaguju u skladu sa tom RA indikacijom, osim ako bi to dovelo do ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova;

slede RA, čak iako postoji nesklad između RA indikacije i ATS instrukcije za manevrisanje;

ne manevrišu suprotno od RA indikacije;

obaveste, što je pre moguće s obzirom na radno opterećenje letačke posade, odgovarajuću ATS jedinicu o svakoj RA indikaciji koja zahteva odstupanje od važeće ATS instrukcije ili odobrenja;

odmah slede sve izmenjene RA indikacije;

ograniče izmene putanje leta na minimum koji je potreban za ispunjavanje RAs indikacija;

se odmah, po rešenju konflikta, vrate na uslove ATS instrukcije ili odobrenja; i

obaveste ATS kada započnu vraćanje na važeće odobrenje.

(c) Ako pilot prijavi ASAS RA, kontrolor ne sme da pokuša da izmeni putanju leta vazduhoplova sve dok pilot ne javi „CLEAR OF CONFLICT”.

(d) Nakon što vazduhoplov odstupi od svog ATS odobrenja ili instrukcije da bi se uskladio sa RA indikacijom ili pilot prijavi RA indikaciju, kontrolor prestaje da bude odgovoran za obezbeđivanje razdvajanja između tog vazduhoplova i svih drugih vazduhoplova na koje se neposredno utiče manevrom izazvanim RA indikacijom. Kontrolor mora ponovo da preuzme odgovornost za obezbeđivanje razdvajanja svih relevantnih vazduhoplova kada:

kontrolor potvrdi izveštaj od letačke posade da se vazduhoplov vratio na važeće odobrenje; ili

kontrolor potvrdi izveštaj od letačke posade da se vazduhoplov vratio na važeće odobrenje i izda novo odobrenje koje je letačka posada potvrdila.

SERA.11015 Presretanje

(a) Osim za uslugu presretanja i pratnje koja se vazduhoplovu obezbeđuje na osnovu zahteva, presretanje civilnih vazduhoplova se uređuje odgovarajućim propisima i administrativnim direktivama koje izdaju države članice u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, a naročito sa članom 3(d), prema kome se države ugovornice ICAO, pri izdavanju propisa za svoje državne vazduhoplove, obavezuju da će voditi računa o bezbednosti plovidbe civilnih vazduhoplova.

(b) Vođa presretnutog civilnog vazduhoplova je dužan:

da odmah postupi po instrukcijama koje dobije od vazduhoplova presretača, pri čemu tumači i odgovara na vizuelne signale u skladu sa specifikacijama iz tabela S11-1 i S11-2;

da obavesti, ako je moguće, odgovarajuću jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;

da pokuša da uspostavi radio-vezu sa vazduhoplovom presretačem ili sa odgovarajućom jedinicom za kontrolu presretanja, upućujući opšti poziv na frekvenciji za slučaj nužde 121,5 MNz, navodeći identitet presretnutog vazduhoplova i vrstu leta; ako se ne uspostavi veza i ako je to izvodljivo, mora da ponovi poziv na frekvenciji za slučaj nužde 243 MNz;

ako je opremljen SSR transponderom, da podesi Mod A, kod 7700, osim ako je odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju izdala drugačije instrukcije;

ako je opremljen sa ADS-V ili ADS-S, da izabere, ako postoji, odgovarajuću funkciju za slučaj nužde, osim ako je odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju izdala drugačije instrukcije.

Tabela S11-1

Signali koje šalje vazduhoplov presretač i odgovori presretnutog vazduhoplova

Serija

Signali vazduhoplova

PRESRETAČA

Značenje

Odgovori PRESRETNUTOG

vazduhoplova

Značenje

1

DANJU ili NOĆU – Mahanje krilima i bleskanje navigacionim svetlima u nepravilnim intervalima (i svetlima za sletanje u slučaju helikoptera) s pozicije neznatno iznad i ispred presretnutog vazduhoplova i obično s njegove leve strane (ili s desne ako je presretnuti vazduhoplov helikopter), i nakon potvrde, blagi horizontalni zaokret, obično ulevo (ili udesno u slučaju helikoptera) prema željenom kursu.

Napomena 1.

Meteorološki uslovi ili teren mogu usloviti da vazduhoplov presretač promeni pozicije i pravac zaokreta navedene u seriji 1.

Napomena 2.

Ako presretnuti vazduhoplov ne može da održava brzinu vazduhoplova presretača, presretač kruži i maše krilima svaki put kada prođe presretnuti vazduhoplov.

Presretnuti ste. Pratite me.

DANJU ili NOĆU – Mahanje krilima i bleskanje navigacionim svetlima u nepravilnim intervalima i praćenje presretača.

Razumeo, postupiću po uputstvu.

2

DANJU ili NOĆU – Naglo udaljavanje od presretnutog vazduhoplova u penjućem zaokretu od 90 stepeni ili više, bez presecanja putanje leta presretnutog vazduhoplova.

Možete nastaviti.

DANJU ili NOĆU – Mahanje krilima.

Razumeo, postupiću po uputstvu.

3

DANJU ili NOĆU – Izvlačenje stajnog trapa (ako je ugrađen), upaljena konstantna svetla za sletanje i preletanje poletno-sletne staze u upotrebi ili, ako je presretnuti vazduhoplov helikopter, preletanje površine za sletanje helikoptera. U slučaju helikoptera, helikopter presretač prilazi za sletanje i počinje da lebdi u blizini površine za sletanje.

Sletite na ovaj aerodrom.

DANJU ili NOĆU – Izvlačenje stajnog trapa (ako je ugrađen), upaljena konstantna svetla za sletanje i praćenje vazduhoplova presretača i, ako se nakon preletanja poletno-sletne staze u upotrebi ili površine za sletanje helikoptera smatra da je sletanje bezbedno, nastaviti sa sletanjem.

Razumeo, postupiću po uputstvu.

Tabela S11-2

Signali koje šalje presretnuti vazduhoplov i odgovori vazduhoplova presretača

Serija

Signali PRESRETNUTOG vazduhoplova

Značenje

Odgovori vazduhoplova

PRESRETAČA

Značenje

4

DANJU ili NOĆU -

Uvlačenje stajnog trapa (ako je ugrađen) i bleskanje svetlima za sletanje prilikom nadletanja poletno-sletne staze u upotrebi ili površine za sletanje helikoptera na visini preko 300 m (1.000 ft), ali ne preko 600 m (2.000 ft) (u slučaju helikoptera, na visini preko 50 m (170 ft), ali ne preko

100 m (330 ft)) iznad aerodroma i kruženje iznad poletno-sletne staze u upotrebi ili površine za sletanje helikoptera.

Ako ne postoji mogućnost bleskanja svetlima za sletanje, bleskati bilo kojim drugim raspoloživim svetlima.

Aerodrom koji ste odredili je neodgovarajući.

DANJU ili NOĆU -

Ako se želi da presretnuti vazduhoplov prati vazduhoplov presretač do alternativnog aerodroma, vazduhoplov presretač uvlači stajni trap (ako je ugrađen) i koristi signale iz serije 1, propisane za vazduhoplov presretač.

Ako je odlučeno da se presretnuti vazduhoplov pusti, vazduhoplov presretač koristi signale iz serije 2, propisane za vazduhoplov presretač.

Razumeo, pratite me.

Razumeo, možete nastaviti.

5

DANJU ili NOĆU -

Paljenje i gašenje svih raspoloživih svetala u pravilnim intervalima, ali tako da se razlikuju od bleskajućih svetala.

Ne mogu da izvršim.

DANJU ili NOĆU -

Upotrebi signale iz serije 2 propisane za vazduhoplov presretač.

Razumeo.

6

DANJU ili NOĆU -

Bleskanje svim raspoloživim svetlima u nepravilnim intervalima.

U nevolji sam.

DANJU ili NOĆU -

Upotrebi signale iz serije 2 propisane za vazduhoplov presretač.

Razumeo.

(c) Ako je bilo koja instrukcija, koja je primljena radio-vezom iz bilo kog izvora, u suprotnosti sa instrukcijama koje vazduhoplov presretač daje vizuelnim signalima, presretnuti vazduhoplov mora odmah da zatraži objašnjenje, nastavljajući da postupa prema vizuelnim instrukcijama koje je dobio od vazduhoplova presretača.

(d) Ako je bilo koja instrukcija, koja je primljena radio-vezom iz bilo kog izvora, u suprotnosti sa instrukcijama koje vazduhoplov presretač daje radio-vezom, presretnuti vazduhoplov mora odmah da zatraži objašnjenje, nastavljajući da postupa prema instrukcijama koje je dobio od vazduhoplova presretača radio-vezom.

(e) Ako je u toku presretanja uspostavljena radio-veza, ali nije moguća komunikacija na zajedničkom jeziku, treba pokušati da se instrukcije, potvrde instrukcija i bitne informacije proslede upotrebom fraza i izgovora iz tabele S11-3, pri čemu se svaka fraza ponavlja dva puta:

Tabela S11-3

Fraze koje koristi vazduhoplov PRESRETAČ

Fraze koje koristi PRESRETNUTI vazduhoplov

Fraza

Izgovor(1)

Značenje

Fraza

Izgovor(1)

Značenje

CALL SIGN

KOL SAJN

Koji je vaš pozivni znak?

CALL SIGN

(call sign)(2)

KOL SAJN

Moj pozivni znak je (pozivni znak)

FOLLOW

FOL OU

Pratite me

WILCO

VIL KO

Razumeo, postupiću po uputstvu.

DESCEND

DI SEND

Snižavajte za sletanje

-

CANNOT

KEN NOT

Ne mogu da postupim po uputstvu

YOU LAND

JU LEND

Sletite na ovaj aerodrom

REPEAT

RI PIT

Ponovite uputstvo

AM LOST

AM LOST

Ne znam svoju poziciju

PROCEED

PRO SID

Možete da nastavite

MAYDAY

MEJDEJ

U nevolji sam

HIJACK(3)

HAJ-DŽEK

Otet sam

LAND

(place name)

LEND

(ime mesta)

Tražim sletanje na (ime mesta)

DESCEND

DI-SEND

Tražim snižavanje

U drugoj koloni slogovi koje treba naglasiti su podvučeni.

Pozivni znak koji se zahteva je onaj koji se upotrebljava u radio-telefonskoj komunikaciji sa jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i koji odgovara identifikaciji vazduhoplova u planu leta.

Usled okolnosti možda nije uvek dozvoljeno niti poželjno upotrebljavati frazu „HIJACK”.

(f) Odmah po saznanju da je u području njene nadležnosti presretnut vazduhoplov, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, u skladu sa okolnostima, preduzima sledeće mere:

pokušava da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa presretnutim vazduhoplovom putem bilo kojeg raspoloživog sredstva, uključujući frekvenciju za slučaj nužde 121,5 MNz, osim ako takva komunikacija već postoji;

obaveštava pilota presretnutog vazduhoplova o presretanju;

uspostavlja kontakt sa jedinicom kontrole presretanja održavajući dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovom presretačem i dostavlja joj raspoložive informacije o vazduhoplovu;

prenosi poruke između vazduhoplova presretača ili jedinice kontrole presretanja i presretnutog vazduhoplova, ako je potrebno;

u bliskoj koordinaciji sa jedinicom kontrole presretanja preduzima sve neophodne mere da osigura bezbednost presretnutog vazduhoplova;

obaveštava jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju u susednim oblastima informisanja vazduhoplova u letu, ako postoji mogućnost da je vazduhoplov zalutao iz tih susednih oblasti informisanja vazduhoplova.

(g) Odmah po saznanju da je vazduhoplov koji je presretnut izvan područja njene nadležnosti, jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, u skladu sa okolnostima, preduzima sledeće mere:

obaveštava jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju koja pruža usluge u vazdušnom prostoru u kojem se odvija presretanje, obezbeđuje sve raspoložive informacije koje će joj pomoći u identifikaciji vazduhoplova i zahteva da preduzme mere u skladu sa tačkom (f);

prenosi poruke između presretnutog vazduhoplova i odgovarajućeg pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, jedinice kontrole presretanja ili vazduhoplova presretača.

SEKCIJA 12

Usluge u vezi sa meteorologijom – Osmatranja iz vazduhoplova i izveštaji putem govorne komunikacije

SERA.12001 Vrste osmatranja iz vazduhoplova

(a) Tokom bilo koje faze leta vrše se sledeća osmatranja iz vazduhoplova:

specijalna osmatranja iz vazduhoplova; i

druga neredovna osmatranja iz vazduhoplova.

SERA.12005 Specijalna osmatranja iz vazduhoplova

(a) Svi vazduhoplovi obavljaju specijalna osmatranja i o njima izveštavaju uvek kada uoče ili naiđu na neki od sledećih uslova:

umerena ili jaka turbulencija; ili

umereno ili jako zaleđivanje; ili

jaki planinski talasi; ili

grmljavinske nepogode bez grada, sakrivene, maskirane, široko rasprostranjene ili duž linija nepogoda; ili

grmljavinske nepogode sa gradom, sakrivene, maskirane, široko rasprostranjene ili duž linija nepogoda; ili

jaka prašinska ili jaka peščana oluja; ili

oblak vulkanskog pepela; ili

preeruptivna vulkanska aktivnost ili vulkanska erupcija; ili

učinak kočenja na poletno-sletnoj stazi koji je lošiji od onog koji je prijavljen.

(b) Nadležni organi, po potrebi, propisuju druge uslove o kojima svi vazduhoplovi moraju izveštavati kada na njih naiđu ili ih uoče.

(c) Letačke posade su dužne da sastavljaju izveštaje koristeći obrasce koji se zasnivaju na modelu AIRER SPECIAL, kao što je utvrđeno u tački A Dodatka 5. Ti izveštaji moraju da budu u skladu sa detaljnim instrukcijama za izveštavanje, kako je utvrđeno u tački 2. Dodatka 5.

Detaljne instrukcije, uključujući formate poruka i frazeologije utvrđene u Dodatku 5, moraju da koriste letačke posade kada šalju izveštaje iz vazduha i ATS jedinice kada prosleđuju takve izveštaje.

Specijalni izveštaji iz vazduha koji sadrže opažanja o vulkanskoj aktivnosti moraju da se beleže na specijalnom obrascu za izveštaj iz vazduha o vulkanskoj aktivnosti. Obrasci zasnovani na modelu obrasca za specijalne izveštaje iz vazduha o vulkanskoj aktivnosti, koji je utvrđen u tački B Dodatka 5, se moraju obezbediti letačkim posadama koje lete na rutama koje mogu da budu zahvaćene oblacima vulkanskog pepela.

SERA.12010 Druga neredovna osmatranja iz vazduhoplova

Ako vazduhoplov naiđe na druge meteorološke uslove koji nisu navedeni u SERA.12005(a), npr. smicanje vetra, a koji po mišljenju vođe vazduhoplova mogu da utiču na bezbednost ili da značajno utiču na efikasnost drugih vazduhoplova, vođa vazduhoplova o tome obaveštava, što je pre moguće, odgovarajuću jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

SERA.12015 Izveštavanje o osmatranju iz vazduhoplova putem govorne komunikacije

(a) Izveštavanje o osmatranjima iz vazduhoplova se obavlja tokom leta u vreme kada je osmatranje izvršeno ili što pre nakon toga, kada je to izvodljivo.

(b) Izveštavanje o osmatranjima iz vazduhoplova se obavlja u obliku izveštaja iz vazduha i mora da bude u skladu sa tehničkim specifikacijama iz Dodatka 5.

SERA.12020 Razmena izveštaja iz vazduha

(a) ATS jedinice prenose, što je pre moguće, specijalne i druge neredovne izveštaje iz vazduha:

drugim vazduhoplovima kojima je to od značaja;

pridruženom birou za meteorološko bdenje (MWO) u skladu sa tačkom 3. Dodatka 5; i

drugim ATS jedinicama kojima je to od značaja.

(b) Emitovanje poruka vazduhoplovima se ponavlja na određenoj frekvenciji i nastavlja u vremenskom periodu koji određuje dotična ATS jedinica.

SEKCIJA 13

SSR transponder

SERA.13001 Rad SSR transpondera

(a) Ako vazduhoplov nosi ispravan SSR transponder, pilot mora da ga koristi sve vreme tokom leta, bez obzira na to da li se vazduhoplov nalazi unutar ili izvan vazdušnog prostora u kojem se SSR koristi za ATS svrhe.

(b) Piloti ne smeju da upotrebljavaju funkciju IDENT, osim ako to zahteva ATS.

(c) Vazduhoplovi bez dovoljnog napajanja električnom energijom su izuzeti od zahteva za stalnom upotrebom transpondera, izuzev u slučaju leta u vazdušnom prostoru za koji je nadležni organ odredio obaveznu upotrebu transpondera.

SERA.13005 Podešavanje koda za Mod A SSR transpondera

(a) Kako bi upozorio da se nalazi u posebnoj nepredviđenoj situaciji, pilot vazduhoplova opremljen SSR mora da:

podesi kod 7700 kako bi ukazao na stanje nužde, osim ako je ATS prethodno uputio pilota da koristi transponder na posebnom kodu. U ovom drugom slučaju, pilot može ipak da podesi kod 7700 uvek kada postoji poseban razlog da veruje da je to najbolji način delovanja;

podesi kod 7600 kako bi ukazao na prekid radio-komunikacije;

pokuša da podesi kod 7500 kako bi ukazao na stanje nezakonitog ometanja. Ako okolnosti tako zahtevaju, umesto toga treba upotrebiti kod 7700.

(b) Osim u slučajevima opisanim u gorenavedenom stavu (a), pilot mora da:

podesi kodove prema instrukcijama ATS jedinice; ili

u odsustvu ATS instrukcija koje se odnose na podešavanje koda, podesi kod 2000 ili drugi kod koji je propisao nadležni organ; ili

ako ne prima usluge u vazdušnom saobraćaju, podesi kod 7000 u cilju poboljšanja uočavanja odgovarajuće opremljenog vazduhoplova, osim ako je nadležni organ propisao drugačije.

(c) Ako je uočeno da se kod na pokazivaču na radnoj poziciji kontrole letenja razlikuje od onog koji je dodeljen vazduhoplovu:

od pilota se mora zahtevati da potvrdi kod koji je podešen i, ako situacija to dozvoljava, da ponovo podesi ispravan kod; i

ako razlika između dodeljenog i prikazanog koda još uvek postoji, od pilota se može zahtevati da isključi transponder tog vazduhoplova. Sledeća radna pozicija kontrole letenja i sve druge zahvaćene jedinice koje koriste SSR i/ili multilateraciju (MLAT) u pružanju ATS, moraju da budu obaveštene o tome.

SERA.13010 Informacije zasnovane na visini po pritisku

(a) Ako je vazduhoplov opremljen funkcionalnom opremom u Modu S, pilot je dužan da stalno upotrebljava ovaj mod, osim ako ATS naloži drugačije.

(b) Osim ako je nadležni organ drugačije propisao, svaka odgovarajuće opremljena ATS jedinica mora da potvrdi prikazane informacije o visini zasnovanoj na visini po pritisku, najmanje jednom pri prvom kontaktu sa predmetnim vazduhoplovom ili, ako to nije izvodljivo, što pre nakon toga.

SERA.13015 Podešavanje identifikacije vazduhoplova u Modu S SSR transpondera

(a) Vazduhoplov opremljen Modom S koji ima mogućnost za identifikaciju vazduhoplova mora da odašilje identifikaciju tog vazduhoplova, kako je utvrđeno u tački 7. ICAO plana leta ili, ako plan leta nije popunjavan, registraciju tog vazduhoplova.

(b) Uvek kada se na pokazivaču na radnoj poziciji kontrole letenja uoči da se identifikacija vazduhoplova koju odašilje vazduhoplov opremljen Modom S razlikuje od one koja se od tog vazduhoplova očekuje, od pilota se mora zahtevati da potvrdi i, ako je potrebno, ponovo unese ispravnu identifikaciju vazduhoplova.

(c) Ako je pilot potvrdio da je identifikacija vazduhoplova putem mogućnosti za identifikaciju Moda S tačno uneta, a nepodudaranje i dalje postoji, kontrolor mora da preduzme sledeće mere:

obaveštava pilota o nastavku nepodudaranja;

ako je to moguće, ispravlja oznaku koja prikazuje identifikaciju vazduhoplova na pokazivaču na radnoj poziciji kontrole letenja; i

obaveštava sledeću radnu poziciju kontrole letenja i sve ostale relevantne jedinice koje za potrebe identifikacije upotrebljavaju Mod S, da je pogrešna identifikacija vazduhoplova koju taj vazduhoplov odašilje.

SERA.13020 Otkaz SSR transpondera kada je obavezna opremljenost ispravnim transponderom

(a) U slučaju kvara transpondera nakon poletanja, ATS jedinice moraju da pokušaju da obezbede nastavak leta do aerodroma odredišta u skladu sa planom leta. Od pilota se, međutim, može očekivati da poštuju posebna ograničenja.

(b) U slučaju da se transponder pokvario i ne može da se ponovo pokrene pre poletanja, piloti su dužni da:

obaveste ATS što je pre moguće, najbolje pre podnošenja plana leta;

unesu u tačku 10. obrasca ICAO plana leta u rubriku SSR znak „N” za potpuni otkaz transpondera ili, u slučaju delimičnog otkaza transpondera, unesu znak koji odgovara preostalim mogućnostima transpondera; i

poštuju sve objavljene procedure o traženju izuzeća od zahteva za opremljenošću ispravnim SSR transponderom.

SEKCIJA 14

Postupci govorne komunikacije

SERA.14001 Opšte

Standardizovana frazeologija mora da se koristi u svim situacijama za koje je propisana. Samo ako je korišćenje standardizovane frazeologije nedovoljno za prenos planirane poruke, koristi se običan govorni jezik.

SERA.14005 Kategorije poruka

(a) Kategorije poruka kojima se koristi vazduhoplovna usluga mobilne komunikacije i redosled prioriteta u uspostavljanju komunikacija i prenosu poruka moraju da budu u skladu sa tabelom S14-1.

Tabela S14-1

Kategorija poruke i redosled prioriteta radio-telefonskog signala

Radio-telefonski signal

(a) Pozivi u nevolji, poruke o nevolji i

saobraćaj u nevolji

MAYDAY

(b) Hitne poruke, uključujući poruke kojima

prethodi signal medicinskog prevoza

PAN PAN ili PAN PAN MEDICAL

(c) Komunikacije koje se odnose na goniometar

-

(d) Poruke o bezbednosti leta

-

(e) Meteorološke poruke

-

(f) Letačko-operativne poruke

-

(b) U pogledu poruka o nevolji i saobraćaja u nevolji mora da se postupa u skladu s odredbama iz tačke SERA.14095.

(c) U pogledu hitnih poruka i saobraćaja u hitnosti, uključujući i poruke kojima prethodi signal medicinskog prevoza, postupa se u skladu s odredbama iz tačke SERA.14095.

SERA.14010 Poruke o bezbednosti leta

Poruke o bezbednosti leta moraju da obuhvate sledeće:

(a) poruke o kretanju i kontroli;

(b) poruke koje potiču od operatera vazduhoplova ili od vazduhoplova, a od neposredne su važnosti za vazduhoplov u letu;

(c) meteorološko obaveštenje od neposredne važnosti za vazduhoplov koji je u letu ili se sprema da poleti (pojedinačno saopšteno ili emitovano);

(d) druge poruke koje su važne za vazduhoplov koji je u letu ili se sprema da poleti.

SERA.14015 Jezik koji se koristi u komunikaciji vazduh-zemlja

(a) Radio-telefonske komunikacije vazduh–zemlja moraju da se vode na engleskom jeziku ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u stanici na zemlji.

(b) Engleski jezik mora da bude dostupan, na zahtev bilo kog vazduhoplova, u svim stanicama na zemlji koje pružaju usluge određenim aerodromima i rutama koje se koriste u pružanju međunarodnih vazduhoplovnih usluga. Osim ako je nadležni organ drugačije propisao za posebne slučajeve, engleski jezik mora da se koristi za komunikacije između ATS jedinice i vazduhoplova, na aerodromima sa više od 50.000 međunarodnih IFR operacija godišnje. Države članice u kojima, na dan stupanja na snagu ove uredbe, engleski jezik nije jedini jezik koji se na tim aerodromima upotrebljava u komunikacijama između ATS jedinice i vazduhoplova, mogu odlučiti da ne primenjuju zahtev u pogledu upotrebe engleskog jezika i o tome moraju da obaveste Komisiju. U tom slučaju, te države članice moraju najkasnije do 31. decembra 2017. godine da sprovedu studiju o mogućnosti zahtevanja upotrebe engleskog jezika za komunikacije između ATS jedinice i vazduhoplova na tim aerodromima iz razloga bezbednosti, kako bi se izbegao ulazak vazduhoplova na zauzetu poletno-sletnu stazu i drugi bezbednosni rizici, uzimajući u obzir primenjive odredbe propisa Unije i nacionalnih propisa o upotrebi jezika. One moraju da tu studiju objave i o svojim zaključcima obaveste Agenciju i Komisiju.

(c) Informacije o jezicima koji su u upotrebi na određenoj stanici na zemlji moraju da budu deo Zbornika vazduhoplovnih informacija i drugih objavljenih vazduhoplovnih informacija koje se odnose na te stanice.

SERA.14020 Izgovor reči u radio-telefoniji

Ako se u radio-telefoniji koriste vlastita imena, skraćenice usluga i reči za koje postoji sumnja oko toga kako se izgovaraju, upotrebljava se abeceda iz tabele S14-2.

Tabela S14-2

Abeceda za izgovor u radio-telefoniji

Slovo

Reč

Približan izgovor

A

Alfa

ALFA

B

Bravo

BRAVO

C

Charlie

ČARLI ili ŠARLI

D

Delta

DELTA

E

Echo

EKO

F

Foxtrot

FOKSTROT

G

Golf

GOLF

H

Hotel

HOTEL

I

India

INDIJA

J

Juliett

DŽULIJET

K

Kilo

KILO

L

Lima

LIMA

M

Mike

MAJK

N

Novembar

NOVEM BE

O

Oscar

OSKA

P

Papa

PAPA

Q

Quebec

KVIBEK

R

Romeo

ROMIO

S

Sierra

SIJRA

T

Tango

TEN GO

U

Uniform

JU NIFORM ili UNIFORM

V

Victor

VIKTOR

W

Whiskey

VISKI

X

X-ray

EKSREJ

Y

Yankee

JENKI

Z

Zulu

ZULU

U približnom prikazu slogovi koje treba naglasiti su podvučeni.

SERA.14025 Načela prema kojima se vodi označavanje ATS ruta koje su različite od standardnih odlaznih i dolaznih ruta

(a) Upotreba oznaka ATS ruta u komunikacijama

U govornim komunikacijama osnovno slovo oznake mora da se izgovara u skladu s abecedom za izgovor, kao što je definisano u tabeli S14-2.

Ako se upotrebljavaju prefiksi K, U ili S, u govornoj komunikaciji oni moraju da se izgovaraju kao što sledi:

(i) K – KOPTER

(ii) U – UPPER

(iii) S – SUPERSONIC

(b) Reč „kopter” mora da se izgovara kao u reči „helikopter”, a reči „upper” i „supersonic” kao u engleskom jeziku.

SERA.14026 Značajne tačke

Kod upućivanja na značajnu tačku u govornim komunikacijama normalno se koristi običan govorni jezik za značajne tačke označene nazivom lokacije radio-navigacionog sredstva ili jedinstveno izgovorljivo petoslovno „kodno ime” za značajne tačke koje nisu označene lokacijom radio-navigacionog sredstva. Ako se običan govorni jezik ne koristi za naziv lokacije radio-navigacionog sredstva, on se zamenjuje kodiranom oznakom koja, u govornim komunikacijama, mora da se izgovara u skladu sa abecedom za izgovor.

SERA.14030 Upotreba oznaka za standardne instrumentalne odlazne i dolazne rute

U govornim komunikacijama oznake za standardne instrumentalne odlazne ili dolazne rute se upotrebljavaju na običnom govornom jeziku.

SERA.14035 Prenos brojeva u radio-telefoniji

(a) Prenos brojeva

Svi brojevi koji se upotrebljavaju u prenosu pozivnog znaka vazduhoplova, kurseva, poletno-sletne staze, pravca i brzine vetra moraju da se prenose izgovaranjem svake cifre posebno.

(i) Nivoi leta moraju da se prenose izgovaranjem svake cifre posebno, osim u slučaju nivoa leta u celim stotinama.

(ii) Podešavanje visinomera mora da se prenosi izgovaranjem svake cifre posebno, osim u slučaju podešavanja od 1.000 hPa, koje se prenosi kao „ONE THOUSAND”.

(iii) Svi brojevi koji se upotrebljavaju u prenosu kodova transpondera moraju da se prenose izgovaranjem svake cifre posebno, osim što se, ako kodovi transpondera sadrže samo cele hiljade, te informacije prenose izgovaranjem cifre broja hiljada, nakon koje se izgovara reč „THOUSAND”.

Svi brojevi koji se upotrebljavaju u prenosu ostalih informacija, osim onih opisanih u tački (a)(1), moraju da se prenose izgovaranjem svake cifre posebno, osim što se svi brojevi koji sadrže cele stotine i cele hiljade prenose izgovaranjem svake cifre u broju stotina ili hiljada, nakon čega sledi reč „HUNDRED” ili „THOUSAND”. Kombinacije hiljada i celih stotina moraju da se prenose izgovaranjem svake cifre u broju hiljada, nakon čega sledi reč „THOUSAND”, a zatim broja stotina, nakon čega sledi reč „HUNDRED”.

U slučajevima kada postoji potreba za razjašnjenjem broja prenesenog u celim hiljadama i/ili stotinama, taj broj mora da se prenosi izgovaranjem svake cifre posebno.

Ako se informacije o relativnom smeru prema nekom objektu ili konfliktnom saobraćaju daju u obliku sata sa 12 cifara, te informacije se moraju dati izgovaranjem tih cifara zajedno kao što su „TEN O’SLOSK” ili „ELEVEN O’SLOSK”.

Brojevi koji sadrže decimalnu tačku moraju da se prenose kao što je propisano u tački (a)(1), sa decimalnom tačkom u odgovarajućem redosledu, naznačenom rečju „DECIMAL”.

Za identifikaciju kanala prenosa u radio-telefonskim komunikacijama u visoko frekvencijskom opsegu (VHF) mora da se upotrebljava svih šest cifara brojčane oznake, osim ako su peta i šesta cifra nule, kada se upotrebljavaju samo prve četiri cifre.

SERA.14040 Izgovaranje brojeva

Ako se za komunikaciju koristi engleski jezik, brojevi se prenose korišćenjem izgovora prikazanog u tabeli S14-3:

Tabela S14-3

Broj ili element broja

Izgovor

0

ZI-RO

1

VAN

2

TU

3

TRI

4

FOU-r

5

FAJF

6

SIKS

7

SEV-n

8

EJT

9

NAJN-r

10

TEN

11

I-LE-VN

12

TVELF

Decimalna tačka

DE-SI-MAL

Sto

HAN-dred

Hiljadu

TAU-SND

SERA.14045 Tehnika prenosa

(a) Prenosi moraju da se sprovode sažeto normalnim govornim tonom.

(b) Sledeće reči i fraze moraju da se koriste, prema potrebi, u radio-telefonskim komunikacijama i imaju značenja data u tabeli S14-4:

Tabela S14-4

Fraza

Značenje

ACKNOWLEDGE

„Potvrdite da ste primili i razumeli ovu poruku.”

AFFIRM

„Da.”

APPROVED

„Dozvola za traženi postupak odobrena.”

BREAK

„Ovim označavam razdvajanje delova poruke.”

BREAK

„Ovim naglašavam razdvajanje poruka prosleđenih različitim vazduhoplovima u vrlo gustom saobraćaju.”

CANCEL

„Poništite prethodno dodeljeno odobrenje.”

CHECK

„Proverite sistem ili postupak.”

CLEARED

„Odobreno nastaviti prema određenim uslovima.”

CONFIRM

„Potvrdite: (odobrenje, instrukciju, radnju, informacije).”

CONTACT

„Uspostavite komunikaciju s...”

CORRECT

„Tačno” ili „Ispravno”.

CORRECTION

„Učinjena je greška u ovom prenosu (ili naznačenoj poruci). Ispravna verzija je...”

DISREGARD

„Zanemarite.”

HOW DO YOU READ

„Kako me čujete?”

(videti tačku SERA.14070(c))

I SAY AGAIN

„Ponavljam još jednom radi bolje razumljivosti ili naglašavanja.”

MAINTAIN

„Nastavite u skladu s navedenim uslovima.”

MONITOR

„Slušajte na (frekvenciji).”

NEGATIVE

„Ne” ili „Nemate dopuštenje” ili „To nije tačno” ili „Nisam u stanju.”

OVER

„Moj prenos je završen i očekujem vaš odgovor.”

OUT

„Ova razmena prenosa je završena i ne očekujem odgovor.”

READ BACK

„Ponovite celu ili određeni deo ove poruke tačno kako je primljena.”

RECLEARED

„Izmenjeno je vaše poslednje odobrenje i ovo novo odobrenje zamenjuje prethodno odobrenje ili njegov deo.”

REPORT

„Javite sledeću informaciju...”

REQUEST

„Zahtevam...” ili „Želim da dobijem...”

ROGER

„Primio sam u potpunosti vaš poslednji prenos.”

SAY AGAIN

„Ponovite celu ili sledeći deo vaše poslednje poruke.”

SPEAK SLOWER

„Smanjite brzinu vašeg govora.”

STANDBY

„Sačekajte, pozvaću vas.”

UNABLE

„Ne mogu postupiti prema vašem zahtevu, instrukciji ili odobrenju.”

WILCO

(Skraćenica za „will comply”)

„Razumem vašu poruku i postupiću po njoj.”

WORDS TWICE

(a) Kao zahtev: „Komunikacija je otežana. Molim recite dvaput svaku reč ili skup reči.”

(b) Kao informacija: „S obzirom na to da je komunikacija otežana, svaka reč ili skup reči u ovoj poruci biće izrečeni dvaput.”

SERA.14050 Radio-telefonski pozivni znaci vazduhoplova

(a) Puni pozivni znaci:

Radio-telefonski pozivni znak vazduhoplova mora da bude jedan od sledećih tipova:

tip (a) – znaci koji odgovaraju oznaci registracije vazduhoplova; ili

tip (b) – oznaka operatera vazduhoplova u radio-telefoniji, iza koje slede četiri poslednja znaka oznake registracije vazduhoplova; ili

tip (c) – oznaka operatera vazduhoplova u radio-telefoniji, iza koje sledi oznaka leta.

(b) Skraćeni pozivni znaci:

Radio-telefonski pozivni znaci vazduhoplova prikazani u tački (a), izuzev tipa (c), mogu da se skrate pod okolnostima propisanim u tački SERA.14055(c). Skraćeni pozivni znaci moraju da budu u sledećem obliku:

tip (a) – prvi znak iz registracije i najmanje dva poslednja znaka pozivnog znaka;

tip (b) – oznaka operatera vazduhoplova u radio-telefoniji, iza koje slede najmanje dva poslednja znaka pozivnog znaka;

tip (c) – nema skraćenog oblika.

SERA.14055 Postupci u radio-telefoniji

(a) Vazduhoplov ne sme da menja tip svog radio-telefonskog pozivnog znaka tokom leta, osim privremeno, iz razloga bezbednosti, prema instrukciji ATS jedinice. Osim iz razloga bezbednosti, ATS jedinica ne komunicira sa vazduhoplovom tokom poletanja, tokom poslednjeg dela završnog prilaza i tokom zaustavljanja pri sletanju.

(b) Uspostavljanje radio-telefonskih komunikacija

Uvek kada se uspostavlja komunikacija moraju da se upotrebe puni radio-telefonski pozivni znaci. Prilikom uspostavljanja komunikacije vazduhoplov mora početi svoj poziv oznakom pozivane stanice, iza čega sledi oznaka stanice koja poziva.

U odgovoru na gorenavedene pozive mora da se upotrebi pozivni znak stanice koja poziva, za kojim sledi pozivni znak stanice koja odgovara, što se mora smatrati pozivom stanici koja poziva za nastavak prenosa. Kad je reč o komunikacijskim prenosima unutar jedne ATS jedinice, pozivni znak ATS jedinice može da se izostavi, ako to odobri nadležni organ.

Komunikacija započinje pozivom i odgovorom ako se želi uspostaviti kontakt, osim ako je sigurno da će pozvana stanica primiti poziv, kada stanica koja poziva može da pošalje poruku ne čekajući odgovor pozvane stanice.

(c) Uzastopne radio-telefonske komunikacije

Skraćeni radio-telefonski pozivni znaci, kao što je propisano u tački SERA.14050(b), mogu da se upotrebljavaju samo nakon što je komunikacija uspešno uspostavljena i pod uslovom da se ne unosi zabuna. Vazduhoplov može da upotrebljava svoj skraćeni pozivni znak samo nakon što mu se na taj način obrati vazduhoplovna stanica.

Kod izdavanja ATS odobrenja i njihovog ponavljanja, kontrolori i piloti uvek moraju da izgovore pozivni znak vazduhoplova na koji se to odobrenje odnosi. U ostalim slučajevima, stalna dvosmerna komunikacija nakon uspostavljanja kontakta je dopuštena bez dalje identifikacije ili poziva sve do završetka kontakta.

SERA.14060 Prenos VFH komunikacija

(a) Odgovarajuća ATS jedinica mora da obavesti vazduhoplov da pređe sa jedne radio-frekvencije na drugu u skladu sa dogovorenim procedurama. U odsustvu takvog obaveštenja, vazduhoplov mora da obavesti ATS jedinicu pre takve promene.

(b) Pri uspostavljanju početnog kontakta na VHF frekvenciji ili napuštanju iste, vazduhoplov mora da pošalje informaciju o tome, ako je tako odredio ANSR odgovoran za pružanje usluga i odobrio nadležni organ.

SERA.14065 Postupci u radio-telefoniji pri promeni kanala govorne komunikacije vazduh-zemlja

(a) Osim ako je drugačije odredio ANSP odgovoran za pružanje usluga i odobrio nadležni organ, početni poziv ATS jedinici nakon promene kanala govorne komunikacije vazduh-zemlja mora da sadrži sledeće elemente:

oznaku ATS jedinice koja se poziva;

pozivni znak i, za vazduhoplov iz kategorije jake turbulencije u tragu, reč „Heavy” ili „Super” ako je nadležni organ taj vazduhoplov tako identifikovao;

nivo, uključujući prolazne i odobrene nivoe, ako se ne zadržava na odobrenom nivou;

brzinu, ako ju je ATS dodelio; i

dodatne elemente, kako je to zahtevao ANSR odgovoran za pružanje usluga i odobrio nadležni organ.

(b) Piloti moraju da daju informacije o nivoima zaokružene na najbližih celih 30 m ili 100 ft kako je prikazano na visinomeru vazduhoplova.

(c) Početni poziv aerodromskoj kontroli letenja

Za vazduhoplove kojima se pruža usluga aerodromske kontrole letenja, početni poziv mora da sadrži:

oznaku ATS jedinice koja se poziva;

pozivni znak i, za vazduhoplov iz kategorije jake turbulencije u tragu, reč „Heavy” ili „Super” ako je nadležni organ taj vazduhoplov tako identifikovao;

poziciju; i

dodatne elemente, kako je to zahtevao ANSR odgovoran za pružanje usluga i odobrio nadležni organ.

SERA.14070 Postupci provere

(a) Provera veza mora da sadrži:

identifikaciju stanice koja se poziva;

identifikaciju stanice koja poziva;

reči „RADIO CHECK”;

frekvenciju na kojoj se vrši.

(b) Odgovor na proveru veze mora da sadrži:

identifikaciju stanice koja zahteva proveru;

identifikaciju stanice koja odgovara;

informacije koje se odnose na razumljivost stanice koja zahteva proveru veze.

(c) Kada se obavljaju provere, koristi se sledeća skala razumljivosti:

Skala razumljivosti

1 Nerazumljivo

2 Povremeno razumljivo

3 Razumljivo, ali uz poteškoće

4 Razumljivo

5 Razumljivo u potpunosti.

SERA.14075 Razmena poruka

(a) Poruke moraju da budu sažete i jasne, sa upotrebom standardne frazeologije uvek kada je to moguće.

Ako je šalje vazduhoplov, potvrda prijema poruke mora da sadrži pozivni znak tog vazduhoplova.

Ako potvrdu prijema šalje ATS jedinica vazduhoplovu, ona mora da sadrži pozivni znak tog vazduhoplova iza čega, ako se smatra da je potrebno, sledi pozivni znak te ATS jedinice.

(b) Kraj razgovora

Radio-telefonsku komunikaciju mora da završi prijemna ATS jedinica ili vazduhoplov, koristeći svoj pozivni znak.

(c) Ispravke i ponavljanja

Ako je u prenosu napravljena greška, izgovara se reč „CORRECTION”, ponavlja se poslednja ispravna grupa ili fraza, a zatim prenosi ispravna verzija.

Ako se ispravka može najbolje izvršiti ponavljanjem cele poruke, pre ponavljanja poruke se koristi fraza „CORRECTION, I SAY AGAIN”.

Ako prijemna stanica sumnja u ispravnost primljene poruke, mora se zahtevati ponavljanje cele poruke ili njenog dela.

Ako se zahteva ponavljanje cele poruke, moraju da se izgovore reči „SAY AGAIN”. Ako se zahteva ponavljanje dela poruke, mora da se izgovori fraza: „SAY AGAIN ALL BEFORE ... (prva reč koja je ispravno primljena)”; ili „SAY AGAIN… (reč pre dela koji nije prenesen) TO … (reč nakon dela koji nije prenesen)”; ili „SAY AGAIN ALL AFTER ... (poslednja ispravno primljena reč)”.

(d) Ako se u proveri ispravnosti ponavljanja poruke uoče netačni delovi, na kraju ponavljanja se koristi fraza „NEGATIVE I SAY AGAIN”, a zatim se prenosi ispravna verzija dotičnih delova poruke.

SERA.14080 Praćenje komunikacija/Vreme rada

(a) Tokom leta, vazduhoplov mora da prati komunikacije kako to zahteva nadležni organ i ne sme da prekine praćenje, osim iz razloga bezbednosti, a da o tome ne obavesti odgovarajuću ATS jedinicu.

Vazduhoplov na dugim prekomorskim letovima ili na letovima iznad određenih područja za koje se zahteva opremljenost vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT), mora neprestano da prati VHF frekvenciju za slučaj nužde 121,5 MNz, osim u periodima kada vazduhoplov komunicira na drugim VHF kanalima ili ako se zbog ograničenja opreme smeštene na vazduhoplovu ili obaveza u pilotskoj kabini ne mogu istovremeno pratiti dva kanala.

Vazduhoplov mora neprestano da prati VHF frekvenciju za slučaj nužde 121,5 MNz u područjima ili na rutama na kojima postoji mogućnost presretanja vazduhoplova ili drugih rizičnih situacija i ako je takav zahtev utvrdio nadležni organ.

(b) Vazduhoplovne stanice moraju neprestano da slušaju VHF kanal za slučaj nužde na 121,5 MNz tokom radnog vremena jedinica na kojima je on instaliran. Ako su dve ili više takvih stanica smeštene zajedno, ovaj zahtev se ispunjava slušanjem kanala na 121,5 MNz na jednoj od njih.

(c) Ako je neophodno da vazduhoplov ili ATS jedinica iz bilo kog razloga prekine operaciju, oni o tome obaveštavaju, ako je moguće, druge odgovarajuće stanice, dajući im vreme za koje se očekuje da će operacija biti nastavljena. Kada se operacija nastavi, o tome se obaveštavaju druge odgovarajuće stanice. Ako je neophodno da se prekid operacije produži nakon vremena iz prvobitnog obaveštenja, šalje se, ako je moguće, ispravljeno vreme nastavka operacije, u vreme ili približno vremenu koje je prvi put određeno.

SERA.14085 Upotreba predaje na slepo

(a) Ako vazduhoplov ne uspe da uspostavi kontakt na za to određenom kanalu, na prethodno korišćenom kanalu ili na drugom kanalu koji odgovara toj ruti i ne uspe da korišćenjem svih raspoloživih sredstava uspostavi komunikaciju sa odgovarajućom ATS jedinicom, drugom ATS jedinicom ili drugim vazduhoplovom, taj vazduhoplov mora da pošalje svoju poruku dva puta na za to određenom kanalu (kanalima), šaljući pre nje frazu „TRANSMITTING BLIND” i, ako je neophodno, u njoj navede primaoce kojima je poruka namenjena.

(b) Ako vazduhoplov ne može da uspostavi komunikaciju zbog kvara prijemnika, on mora da šalje izveštaje u predviđena vremena ili pozicije na kanalu u upotrebi, šaljući pre njih frazu „TRANSMITTING BLIND DUE TO RECEIVER FAILURE”. Vazduhoplov mora da:

pošalje željenu poruku i ponovi je u celosti;

navede vreme sledećeg planiranog prenosa;

ako mu se pruža ATS usluga, pošalje informacije o nameri vođe vazduhoplova u pogledu nastavka leta.

SERA.14087 Upotreba tehnike prosleđivanja komunikacije

(a) Ako ATS jedinica ne uspe da uspostavi kontakt sa vazduhoplovom nakon poziva na frekvencijama za koje se smatra da ih taj vazduhoplov sluša, ona mora da:

zahteva od ostalih ATS jedinica da joj pruže pomoć pozivanjem tog vazduhoplova i, po potrebi, prosleđivanjem poruka; i

zahteva od vazduhoplova na toj ruti da pokušaju da uspostave komunikaciju sa dotičnim vazduhoplovom i, po potrebi, proslede poruke.

(b) Odredbe tačke (a) moraju, takođe, da se primene:

na zahtev odgovarajuće ATS jedinice;

ako očekivani poziv od vazduhoplova nije primljen u tako dugom vremenskom periodu da se sumnja na prekid komunikacije.

SERA.14090 Posebni komunikacijski postupci

(a) Kretanje vozila

Frazeologije za kretanje vozila, osim traktora za vuču, na manevarskoj površini, moraju da budu iste kao one koje se upotrebljavaju za kretanje vazduhoplova, uz izuzetak instrukcija za voženje po tlu, u kom slučaju se u komunikaciji sa vozilima reč „PROCEED” upotrebljava umesto reči „TAHI”.

(b) Savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju

Savetodavnom uslugom u vazdušnom saobraćaju se ne daju „odobrenja” nego samo „saveti” i ako se vazduhoplovu predlaže način postupanja, mora da se upotrebljava reč „advice” ili „suggest”.

(c) Ukazivanje na kategoriju jake turbulencije u tragu

Za vazduhoplove u kategoriji jake turbulencije u tragu, u početnom radio-telefonskom kontaktu između takvog vazduhoplova i ATS jedinica, odmah nakon pozivnog znaka tog vazduhoplova je neophodno da se navede reč „Heavy”.

Za posebne vazduhoplove u kategoriji jake turbulencije u tragu, koji su kao takvi identifikovani od strane nadležnog organa, u početnom radio-telefonskom kontaktu između takvog vazduhoplova i ATS jedinica, odmah nakon pozivnog znaka tog vazduhoplova, neophodno je da se navede reč „Super”.

(d) Postupci u vezi sa odstupanjem zbog vremenskih uslova

Ako pilot započne komunikaciju sa ATS, brz odgovor može da dobije ako upotrebi frazu „WEATHER DEVIATION REQUIRED”, kojom izražava želju za prioritetom na toj frekvenciji i za odgovor ATS. Ako je neophodno, pilot mora započeti komunikaciju pozivom hitnosti „PAN PAN” (poželjno tri put izgovoren).

SERA.14095 Postupci radio-telefonske komunikacije u nevolji i hitnosti

(a) Opšte

Saobraćaj u nevolji i hitnosti mora da obuhvati sve radio-telefonske poruke koje se odnose na stanje nevolje, odnosno hitnosti. Stanja nevolja i hitnosti se definišu na sledeći način:

(i) Nevolja: stanje preteće velike i/ili neposredne opasnosti i potrebe za neodložnom pomoći.

(ii) Hitnost: stanje koje se odnosi na bezbednost vazduhoplova ili drugog vozila, ili nekih lica u njima ili u vidokrugu, ali koje ne zahteva neodložnu pomoć.

Radio-telefonski signal nevolje „MAYDAY” i radio-telefonski signal hitnosti „RAN RAN” moraju da se koriste na početku prve poruke u nevolji, odnosno hitnosti. Radio-telefonski signali nevolje i hitnosti moraju da se upotrebe na početku svake sledeće komunikacije u nevolji i hitnosti.

Izvor poruka upućenih vazduhoplovu u stanju nevolje ili hitnosti mora da ograniči broj, obim i sadržaj takvih poruka na najmanju meru s obzirom na situaciju.

Ako ATS jedinica kojoj se taj vazduhoplov obratio ne potvrdi prijem poruke o nevolji ili hitnosti, druge ATS jedinice moraju da pruže pomoć, na način koji je utvrđen u tački (b)(2), odnosno (b)(3).

Razmena poruka o nevolji i hitnosti se uobičajeno odvija na frekvenciji na kojoj je takva razmena započeta, sve dok se ne zaključi da se bolja pomoć može pružiti ako se ta razmena prebaci na drugu frekvenciju.

Uopšte, u slučaju poruka o nevolji i hitnosti prenosi radio-telefonijom moraju da se sprovode polako i razgovetno, a svaka reč izgovara jasno, kako bi se olakšalo zapisivanje.

(b) Radio-telefonske komunikacije u nevolji

Radnje vazduhoplova u nevolji

Pored toga što poruci o nevolji prethodi radio-telefonski signal nevolje „MAYDAY” u skladu sa tačkom (a)(2), poželjno tri puta izgovoren, poruka o nevolji koju šalje vazduhoplov u nevolji mora:

(i) da bude na frekvenciji vazduh-zemlja koja je u tom trenutku u upotrebi;

(ii) da se sastoji od što više sledećih elemenata izgovorenih razgovetno i, ako je moguće, sledećim redosledom:

(A) naziva ATS jedinice kojoj se obraća (ako vreme i okolnosti to dopuštaju);

(B) identifikacije vazduhoplova;

(C) vrste stanja nevolje;

(D) namere vođe vazduhoplova;

(E) trenutne pozicije, nivoa i kursa.

Mere ATS jedinice kojoj se vazduhoplov obratio ili prve ATS jedinice koja je potvrdila prijem poruke o nevolji

ATS jedinica kojoj se obratio vazduhoplov u nevolji ili prva ATS jedinica koja je potvrdila prijem poruke o nevolji mora da:

(i) odmah potvrdi prijem poruke o nevolji;

(ii) preuzme kontrolu nad komunikacijama ili posebno i jasno prenese tu odgovornost i obavesti vazduhoplov da je prenos izvršen; i

(iii) odmah preduzme mere kako bi obezbedila da sve potrebne informacije što je pre moguće postanu dostupne:

(A) dotičnoj ATS jedinici;

(B) dotičnom operateru vazduhoplova ili njegovom predstavniku, u skladu sa prethodno utvrđenim sporazumima;

(iv) upozori, po potrebi, druge ATS jedinice, da bi se sprečilo prebacivanje saobraćaja na frekvenciju komunikacije u nevolji.

Nametanje radio-tišine

(i) Vazduhoplovu u nevolji ili ATS jedinici koja kontroliše saobraćaj u nevolji mora da bude dozvoljeno nametanje radio-tišine svim stanicama mobilne usluge u dotičnom području ili bilo kojoj stanici koja ometa saobraćaj u nevolji. U zavisnosti od okolnosti, ove instrukcije se moraju poslati „svim stanicama” ili samo jednoj stanici. U oba slučaja mora da se upotrebi:

(A) fraza „STOP TRANSMITTING”;

(B) radio-telefonski signal nevolje „MAYDAY”.

(ii) Upotreba signala određenih u tački (b)(3)(i) mora da bude rezervisana za vazduhoplov u nevolji i za ATS jedinicu koja kontroliše saobraćaj u nevolji.

Mere svih drugih ATS jedinica/vazduhoplova

(i) Komunikacije u nevolji imaju apsolutni prioritet nad svim drugim komunikacijama, a ATS jedinice/vazduhoplovi koji znaju za stanje nevolje ne smeju da emituju na dotičnoj frekvenciji, osim:

(A) ako se stanje nevolje poništi ili se saobraćaj u nevolji završi;

(B) ako se sav saobraćaj u nevolji prebaci na druge frekvencije;

(C) ako to odobri ATS jedinica koja kontroliše komunikacije;

(D) ako i same pružaju pomoć.

(ii) Svaka ATS jedinica i svaki vazduhoplov koji znaju za saobraćaj u nevolji, a ne mogu sami da pomognu vazduhoplovu u nevolji, moraju da nastave da slušaju komunikaciju, sve dok ne postane jasno da je pomoć pružena.

Završetak komunikacija u nevolji i radio-tišine

(i) Ako vazduhoplov više nije u nevolji, on mora da emituje poruku kojom se poništava stanje nevolje.

(ii) Ako ATS jedinica koja je kontrolisala komunikaciju sa saobraćajem u nevolji sazna da je stanje nevolje završeno, ona mora odmah da preduzme mere kako bi obezbedila da ta informacija što je pre moguće postane dostupna:

(A) odgovarajućim ATS jedinicama;

(B) dotičnom operateru vazduhoplova ili njegovom predstavniku, u skladu sa prethodno utvrđenim sporazumima.

(iii) Komunikacija u nevolji i stanje radio-tišine se moraju završiti prenosom poruke, uključujući reči „DISTRESS TRAFFIC ENDED”, na frekvenciji ili frekvencijama koje su u upotrebi za saobraćaj u nevolji. Ovu poruku može da pošalje samo ATS jedinica koja kontroliše komunikacije kada je, nakon prijema poruke propisane u tački (b)(5)(i), za to ovlasti nadležni organ.

(c) Radio-telefonske komunikacije u hitnosti

Mere vazduhoplova koji prijavljuje stanje hitnosti, osim kako je navedeno u tački (c)(4)

Pored toga što poruci o hitnosti prethodi radio-telefonski signal hitnosti „RAN RAN” u skladu s tačkom (a)(2), poželjno tri puta izgovoren, a svaka reč iz grupe se izgovara kao francuska reč „panne”, poruka o hitnosti koju šalje vazduhoplov koji prijavljuje stanje hitnosti mora:

(i) da bude poslata na frekvenciji vazduh-zemlja koja je u tom trenutku u upotrebi;

(ii) da se sastoji od onoliko sledećih elemenata koliko je potrebno, izgovorenih razgovetno i, ako je moguće, sledećim redosledom:

(A) naziva jedinice ATS kojoj se obraća;

(B) identifikacije vazduhoplova;

(C) vrste stanja hitnosti;

(D) namere vođe vazduhoplova;

(E) trenutne pozicije, nivoa leta i kursa;

(F) svih drugih korisnih informacija.

Mere ATS jedinice kojoj se vazduhoplov obratio ili prve ATS jedinice koja je potvrdila prijem poruke o hitnosti

ATS jedinica kojoj se obratio vazduhoplov koji prijavljuje stanje hitnosti ili prva ATS jedinica koja potvrđuje prijem poruke o hitnosti mora:

(i) da potvrdi prijem poruke o hitnosti;

(ii) da odmah preduzme mere kako bi obezbedila da sve potrebne informacije postanu što je pre moguće dostupne:

(A) odgovarajućoj ATS jedinici;

(B) dotičnom operateru vazduhoplova ili njegovom predstavniku, u skladu sa prethodno sklopljenim sporazumima;

(iii) ako je potrebno, preuzme kontrolu komunikacija.

Mere svih drugih ATS jedinica/vazduhoplova

Komunikacije u hitnosti imaju prioritet u odnosu na sve druge komunikacije, osim onih u nevolji, i sve ATS jedinice/vazduhoplovi moraju da se pobrinu da ne ometaju prenos poruka saobraćaja u hitnosti.

Mere vazduhoplova koji služe za medicinski prevoz

(i) Upotreba signala opisanog u tački (c)(4)(ii) ukazuje na to da se poruka koja sledi odnosi na zaštićeni medicinski prevoz u skladu sa Ženevskim konvencijama iz 1949. godine i Dodatnim protokolima.

(ii) U svrhu najave i identifikacije vazduhoplova koji služi za medicinski prevoz, nakon emitovanja radio-telefonskog signala hitnosti „PAN PAN”, poželjno tri puta izgovorenog, pri čemu se svaka reč izgovara kao francuska reč „panne”, mora da sledi radio-telefonski signal za medicinski prevoz „MAY-DEE-SAL”, koji se izgovara kao u francuskom „medical”. Upotreba signala koji su gore opisani ukazuje na to da poruka koja sledi se odnosi na zaštićeni medicinski prevoz.

Porukom se moraju preneti sledeći podaci:

(A) pozivni znak ili neki drugi priznati element za identifikaciju medicinskih prevoza;

(B) pozicija medicinskih prevoza;

(C) broj i vrsta medicinskih prevoza;

(D) predviđena ruta;

(E) predviđeno vreme na ruti i vreme polaska i dolaska, po potrebi; i

(F) sve ostale informacije, kao što su minimalna apsolutna visina, radio-frekvencije koje se prate, jezici koji se upotrebljavaju, kao i modovi i kodovi sekundarnog nadzornog radara.

Radnje ATS jedinica kojima se vazduhoplov obratio ili drugih stanica koje prime poruku o medicinskom prevozu

Odredbe tač. (c)(2) i (c)(3) se primenjuju, po potrebi, na ATS jedinice koje prime poruku o medicinskom prevozu.

(d) U skladu sa članom 4a, VHF frekvencija za slučaj nužde (121,500 MHz) se koristi u slučajevima nužde, uključujući sledeće:

da obezbedi slobodan kanal komunikacije između vazduhoplova u nevolji ili nuždi i zemaljske stanice, dok uobičajene kanale upotrebljavaju drugi vazduhoplovi;

da obezbedi kanal komunikacije u VHF opsegu između vazduhoplova i aerodroma u slučaju pojave stanja nužde, a koji se obično ne koristi u međunarodnom vazdušnom saobraćaju;

da obezbedi zajednički kanal komunikacije u VHF opsegu civilnim ili vojnim vazduhoplovima i između tih vazduhoplova i zemaljskih službi koji su uključeni u zajedničke operacije traganja i spasavanja, pre prelaska na odgovarajuću frekvenciju kada je to potrebno;

da obezbedi komunikaciju vazduh-zemlja sa vazduhoplovom kada je zbog kvara vazduhoplovne opreme onemogućena upotreba uobičajenih kanala;

da obezbedi kanal za rad vazduhoplovnih radio-predajnika za slučaj nužde i za komunikaciju između plovila za spasavanje i vazduhoplova uključenih u operacije traganja i spasavanja;

da obezbedi zajednički VHF kanal komunikacije između civilnih vazduhoplova i vazduhoplova presretača ili jedinica za kontrolu presretanja i između civilnih vazduhoplova ili vazduhoplova presretača i jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u slučaju presretanja civilnog vazduhoplova.

Dodatak 1

Signali

1. SIGNALI ZA SLUČAJEVE NEVOLJE I HITNOSTI

1.1. Opšte

1.1.1. Nezavisno od odredaba u tač. 1.2. i 1.3, vazduhoplov u nevolji mora da iskoristi sva raspoloživa sredstva da privuče pažnju, objavi svoju poziciju i dobije pomoć.

1.1.2. Postupci telekomunikacionog prenosa signala za slučajeve nevolje i hitnosti moraju da budu u skladu sa Sekcijom 14.

1.2. Signali za slučaj nevolje

1.2.1. Sledeći signali, upotrebljeni zajedno ili odvojeno, znače da preti ozbiljna i neposredna opasnost i da je potrebna neodložna pomoć:

(a) signal emitovan radio-telegrafijom ili bilo kojom drugom metodom signaliziranja, koji se sastoji od skupa SOS (.. . — — —. .. prema Morzeovoj azbuci);

(b) radio-telefonski signal za slučaj nevolje, koji se sastoji od izgovorene reči MAYDAY;

(c) poruka za slučaj nevolje poslata putem veze za prenos podataka, koja prenosi značenje reči MAYDAY;

(d) rakete ili projektili koji emituju crveno svetlo, ispaljeni pojedinačno u kratkim intervalima;

(e) svetleći padobran s crvenim svetlom;

(f) podešavanje transpondera na Mod A, kod 7700.

1.3. Signali hitnosti

1.3.1. Sledeći signali, upotrebljeni zajedno ili odvojeno, znače da vazduhoplov želi da obavesti o teškoćama koje ga prisiljavaju na sletanje, bez traženja neodložne pomoći:

(a) naizmenično uključivanje i isključivanje svetala za sletanje; ili

(b) naizmenično uključivanje i isključivanje navigacionih svetala na takav način da se razlikuju od bleskajućih navigacionih svetala.

1.3.2. Sledeći signali, upotrebljeni zajedno ili odvojeno, znače da vazduhoplov želi da prenese veoma hitnu poruku koja se tiče bezbednosti broda, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, lica u vazduhoplovu ili u vidokrugu:

(a) signal emitovan radio-telegrafijom ili bilo kojom drugom metodom signaliziranja, koji se sastoji od skupa XXX (—..— —..— —..— prema Morzeovoj azbuci);

(b) radio-telefonska poruka hitnosti, koja se sastoji od izgovorenih reči RAN, RAN;

(c) poruka hitnosti poslata putem veze za prenos podataka, koja prenosi značenje reči RAN, RAN.

2. VIZUELNI SIGNALI KOJI SE KORISTE DA UPOZORE VAZDUHOPLOV DA NEOVLAŠĆENO LETI UNUTAR ILI ULAZI U USLOVNO ZABRANJENU, ZABRANJENU ILI OPASNU ZONU

2.1. Ako se vizuelni signali koriste danju ili noću da se upozori vazduhoplov da neovlašćeno leti unutar ili ulazi u uslovno zabranjenu, zabranjenu ili opasnu zonu, niz projektila ispaljenih sa zemlje u intervalima od 10 sekundi, od kojih svaki prilikom sagorevanja emituje zeleno i crveno svetlo ili zvezdice, ukazuje vazduhoplovu da neovlašćeno leti unutar ili ulazi u uslovno zabranjenu, zabranjenu ili opasnu zonu i da hitno mora da preduzme neophodne mere.

3. SIGNALI ZA AERODROMSKI SAOBRAĆAJ

3.1. Svetlosni i pirotehnički signali

3.1.1. Instrukcije

Tabela AR 1-1

Svetlo

Od aerodromske kontrole prema:

Vazduhoplovu u letu

Vazduhoplovu na zemlji

Usmereno prema dotičnom vazduhoplovu

(vidi sliku A1-1)

Konstantno zeleno

Konstantno crveno

Niz blesaka zelene boje

Niz blesaka crvene boje

Niz blesaka bele boje

Odobreno sletanje

Dajte prednost drugom vazduhoplovu i nastavite da kružite

Vratite sena sletanje (*)

Aerodrom nije bezbedan, ne slećite

Sletite na ovaj aerodrom i produžite na platformu (*)

Odobreno poletanje

Zaustavite se

Odobreno rulanje

Oslobodite površinu za sletanje u upotrebi

Vratite se na polaznu poziciju

Crvena raketa

Bez obzira na sve prethodne instrukcije, za sada ne slećite

(*) Odobrenja za sletanje i rulanje biće izdata blagovremeno.

3.1.2. Potvrda vazduhoplova

(a) Ako je u letu:

danju:

– mahanjem krilima vazduhoplova, osim u osnovnom i završnom delu prilaza;

noću:

– dvostrukim uključivanjem i isključivanjem svetala za sletanje ili, ako vazduhoplov nema tu opremu, dvostrukim uključivanjem i isključivanjem navigacionih svetala.

(b) Ako je na zemlji:

danju:

– pokretanjem krilaca ili kormila pravca;

noću:

– dvostrukim uključivanjem i isključivanjem svetala za sletanje ili, ako vazduhoplov nema tu opremu, dvostrukim uključivanjem i isključivanjem navigacionih svetala.

3.2. Vizuelni signali na zemlji

3.2.1. Zabrana sletanja

3.2.1.1. Horizontalna crvena kvadratna ploča sa žutim dijagonalama (slika A1-2), ako je postavljena u signalnoj zoni, označava da su sletanja zabranjena i da se zabrana može produžiti.

3.2.2. Potreba za posebnim oprezom kod prilaženja ili sletanja

3.2.2.1. Horizontalna crvena kvadratna ploča sa jednom žutom dijagonalom (slika A1-3), ako je postavljena u signalnoj zoni, označava da je, zbog lošeg stanja manevarske površine ili bilo kog drugog razloga, potreban poseban oprez u prilaženju za sletanje ili u sletanju.

3.2.3. Upotreba poletno-sletnih i rulnih staza

3.2.3.1. Horizontalna bela ploča u obliku tega za vežbanje (slika A1-4), ako je postavljena u signalnoj zoni, označava da vazduhoplovi za poletanje, sletanje i rulanje mogu da upotrebljavaju samo poletno-sletne i rulne staze.

3.2.3.2. Horizontalna bela ploča u obliku tega za vežbanje, ista kao u 3.2.3.1, ali sa po jednom vertikalnom crnom prugom u kružnim delovima ploče (slika A1-5), ako je postavljena u signalnoj zoni, označava da vazduhoplovi za poletanje i sletanje mogu da upotrebljavaju samo poletno-sletne staze, ali da ostali manevri nisu ograničeni na poletno-sletne i rulne staze.

3.2.4. Zatvorene poletno-sletne ili rulne staze

3.2.4.1. Krstovi obojeni jednom kontrastnom bojom, belom na poletno-sletnim stazama i žutom na rulnim stazama (slika A1-6), postavljeni horizontalno na poletno-sletnim stazama i rulnim stazama ili njihovim delovima, označavaju da površina nije prikladna za kretanje vazduhoplova.

3.2.5. Pravci za poletanje ili sletanje

3.2.5.1. Horizontalno postavljen znak u obliku slova T, bele ili narandžaste boje (slika A1-7), označava pravac koji vazduhoplov mora da koristi za poletanje i sletanje i koji je paralelan sa dužim delom slova T, prema njegovom poprečnom delu. Kada se upotrebljava noću, slovo T za sletanje mora da bude osvetljeno ili oivičeno belim svetlima.

3.2.5.2. Dvocifreni broj (slika A1-8), postavljen vertikalno na kontrolnom tornju ili u njegovoj blizini, pokazuje vazduhoplovu na manevarskoj površini pravac za poletanje, izražen u jedinicama od 10 stepeni, zaokružen na najbližih 10 stepeni magnetnog kursa.

3.2.6. Promena smera udesno

3.2.6.1. Ako je postavljena u signalnoj zoni ili horizontalno na kraju poletno-sletne staze ili osnovne staze u upotrebi, strelica upadljive boje usmerena udesno (slika A1-9), označava da se pre sletanja i posle poletanja vrše desni zaokreti.

3.2.7. ATS prijavni biro

3.2.7.1. Slovo S crne boje, postavljeno vertikalno na žutoj pozadini (slika A1-10) označava lokaciju ATS prijavnog biroa.

3.2.8. Letenje jedrilica

3.2.8.1. Dvostruki beli krst, horizontalno postavljen u signalnoj zoni (slika A1-11), označava da aerodrom koriste jedrilice i da je letenje jedrilica u toku.

4. SIGNALI ZA PARKIRANJE

4.1. Od signaliste/parkera vazduhoplovu

4.1.1. Signalista/parker daje signale rukama, koje su po potrebi osvetljene da bi ih pilot mogao lakše uočiti, okrenut licem prema vazduhoplovu, na sledećoj poziciji:

(a) za vazduhoplove sa fiksnim krilima, s leve strane vazduhoplova, gde ga pilot može najbolje uočiti; i

(b) za helikoptere, na mestu gde pilot može najbolje uočiti signalistu/parkera.

4.1.2. Pre upotrebe sledećih signala, signalista/parker mora da utvrdi da, u oblasti unutar koje se vazduhoplov vodi, nema predmeta u koje bi vazduhoplov mogao da udari postupajući u skladu sa SERA.3301(a).

4.2. Od pilota vazduhoplova signalisti/parkeru

4.2.1. Ove signale upotrebljava pilot u pilotskoj kabini pomoću ruku koje moraju da budu jasno vidljive signalisti/parkeru i, po potrebi, osvetljene da bi ih signalista/parker mogao lakše uočiti.

4.3. Tehnički/pomoćni komunikacioni signali

4.3.1. Signaliziranje rukom se koristi samo kada za tehničke/pomoćne komunikacione signale verbalna komunikacija nije moguća.

4.3.2. Signalisti/parkeri moraju da dobiju potvrdu od letačke posade za tehničke/pomoćne komunikacione signale.

5. STANDARDNI SIGNALI RUKOM ZA SLUČAJ OPASNOSTI

5.1. Sledeći signali rukom su određeni kao minimum koji se zahteva za komunikaciju u slučaju opasnosti između ARFF komandira spasilačko-vatrogasne jedinice/ARFF vatrogasaca i posade u pilotskoj kabini i/ili kabinske posade vazduhoplova u opasnosti. ARFF signale rukama za slučaj opasnosti treba davati sa leve strane vazduhoplova, gledajući sa mesta posade u pilotskoj kabini.

Dodatak 2

Slobodni baloni bez posade

1. KLASIFIKACIJA SLOBODNIH BALONA BEZ POSADE

1.1. Slobodni baloni bez posade se klasifikuju kao (videti sliku AR2-1):

(a) laki: slobodni balon bez posade koji prevozi korisni teret od jednog ili više paketa ukupne mase manje od 4 kg, osim ako je kvalifikovan kao teški balon u skladu sa tač. (c)(2), (3) ili (4); ili

(b) srednji: slobodni balon bez posade koji prevozi korisni teret od dva ili više paketa ukupne mase 4 kg ili više, ali manje od 6 kg, osim ako je kvalifikovan kao teški balon u skladu sa tač. (c)(2), (3) ili 4) dole; ili

(c) teški: slobodni balon bez posade koji prevozi korisni teret koji:

ima ukupnu masu 6 kg ili više; ili

uključuje paket od 3 kg ili više; ili

uključuje paket od 2 kg ili više, specifičnog opterećenja od 13 g po kvadratnom centimetru, što se određuje deljenjem ukupne mase korisnog tereta izražene u gramima sa najmanjom površinom izraženom u kvadratnim centimetrima; ili

upotrebljava kanap ili neko drugo sredstvo za vešanje korisnog tereta, koji zahteva delovanje sile od 230 N ili veće da bi se okačeni korisni teret odvojio od balona.

2. OPŠTA OPERATIVNA PRAVILA

2.1. Slobodni balon bez posade ne sme da leti bez odobrenja države iz koje je pušten.

2.2. Osim lakog balona koji se koristi isključivo u meteorološke svrhe i koji leti na način koji je propisao nadležni organ, slobodni balon bez posade ne sme da leti iznad teritorije druge države bez odobrenja te dotične države.

2.3. Odobrenje iz tačke 2.2 se mora pribaviti pre puštanja balona ako se prilikom planiranja leta opravdano očekuje da bi balon mogao da uđe u vazdušni prostor iznad teritorije druge države. Takvo odobrenje se može dobiti za seriju letova balona ili za određenu vrstu uobičajenog leta, npr. letovi balona za atmosferska istraživanja.

2.4. Slobodni balon bez posade mora da leti u skladu sa uslovima koje je odredila država registracije i država (države) za koju se očekuje da će se preleteti.

2.5. Slobodni balon bez posade ne sme da leti na takav način da udar balona ili njegovog dela, uključujući korisni teret, u površinu zemlje, stvori opasnost za lica ili imovinu.

2.6. Teški slobodni balon bez posade ne sme da leti iznad otvorenog mora bez prethodne koordinacije sa ANSP(s).

Slika AR2-1

3. OPERATIVNA OGRANIČENJA I POTREBNA OPREMLJENOST

3.1. Teški slobodni balon bez posade ne sme da leti bez odobrenja ANSP(s) na bilo kojoj visini ili kroz bilo koju visinu ispod 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku na kojoj:

(a) postoje oblaci ili pojave koje smanjuju vidljivost, a prekrivaju više od četiri osmine neba; ili

(b) horizontalna vidljivost je manja od 8 km.

3.2. Teški ili srednji slobodni balon bez posade se ne sme pustiti na način koji bi prouzrokovao da leti niže od 300 m (1.000 ft) iznad gusto naseljenih područja gradova ili naselja ili skupova lica na otvorenom koji nisu povezani sa letom.

3.3. Teški slobodni balon bez posade ne sme da leti:

(a) ako nije opremljen sa najmanje dva uređaja ili sistema za odbacivanje tereta u letu, automatska ili teledirigovana, koji rade nezavisno jedan od drugog;

(b) za polietilenske balone bez pritiska, ako nema najmanje dve metode, sistema, uređaja ili njihovih kombinacija za prekid leta balona, koji funkcionišu nezavisno jedan od drugog;

(c) ako kupola balona nije opremljena radarskim reflektivnim uređajem (uređajima) ili radarskim reflektivnim materijalom koji stvara eho zemaljskom radaru koji radi na frekvenciji u opsegu od 200 MNz do 2.700 MNz, i/ili balon nije opremljen nekim drugim uređajem koji operateru omogućava neprekidno praćenje izvan dometa zemaljskog radara.

3.4. Teški slobodni balon bez posade ne sme da leti u sledećim uslovima:

(a) u području u kojem se upotrebljava zemaljska SSR oprema, osim ako je opremljen transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnost izveštavanja o visini po pritisku, koji neprekidno radi na dodeljenom kodu ili koga po potrebi može uključiti stanica za praćenje; ili

(b) u području u kojem se upotrebljava zemaljska ADS-V oprema, osim ako je opremljen ADS-V predajnikom koji ima mogućnost izveštavanja o visini po pritisku, koji neprekidno radi ili koga po potrebi može uključiti stanica za praćenje.

3.5. Slobodni balon bez posade, koji je opremljen antenom za praćenje za čiji prelom u bilo kojoj tački je potrebna sila veća od 230 N, ne sme da leti, osim ako antena ima obojene zastavice ili trake pričvršćene u razmacima od najviše 15 m.

3.6. Noću, ili u bilo kom drugom periodu koji propiše nadležni organ, teški slobodni balon bez posade ne sme da leti ispod 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku, osim ako su balon, njegovi dodaci i korisni teret osvetljeni, bez obzira da li se oni tokom leta odvajaju ili ne.

3.7. Teški slobodni balon bez posade koji ima podvešeni uređaj (osim otvorenog padobrana vrlo upadljive boje) duži od 15 m, ne sme da leti noću ispod 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku, osim ako je podvešeni uređaj označen naizmeničnim trakama vrlo upadljivih boja ili ako ima pričvršćene obojene zastavice.

4. PREKID LETA

4.1. Operater teškog slobodnog balona bez posade mora da aktivira odgovarajuće uređaje za prekid leta koji se zahtevaju u tač. 3.3(a) i (b):

(a) ako je očigledno da su meteorološki uslovi lošiji od onih koji su propisani za let;

(b) ako zbog kvara ili iz nekog drugog razloga nastavak leta predstavlja opasnost za vazdušni saobraćaj ili za lica ili imovinu na zemlji; ili

(c) pre neovlašćenog ulaska u vazdušni prostor iznad teritorije druge države.

5. PRIJAVA LETA

5.1. Prijava pre poletanja

5.1.1. Prva prijava planiranog leta slobodnog balona bez posade, srednje ili teške kategorije, se podnosi odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, najkasnije sedam dana pre dana nameravanog leta.

5.1.2. Prijava planiranog leta uključuje sledeće informacije, koje može zahtevati odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju:

(a) identifikaciju leta balona ili naziv projekta;

(b) klasifikaciju i opis balona;

(c) SSR kod, adresu vazduhoplova ili NDB frekvenciju, ako je primenjivo;

(d) ime i telefonski broj operatera;

(e) mesto puštanja balona;

(f) predviđeno vreme puštanja (ili vreme početka i završetka višestrukih puštanja);

(g) broj balona koji se puštaju i predviđeni vremenski interval između puštanja (ako se radi o višestrukim puštanjima);

(h) očekivani pravac penjanja;

(i) nivo (nivoe) krstarenja (visina po pritisku);

(j) predviđeno vreme trajanje leta do prolaska 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku ili do postizanja nivoa krstarenja ako je taj nivo na ili ispod 18.000 m (60.000 ft), zajedno sa predviđenom pozicijom. Ako se operacija sastoji od serije puštanja, to vreme mora da uključi i predviđeno vreme kada će prvi i poslednji balon u seriji dostići odgovarajući nivo (npr. 122136Z-130330Z);

(k) predviđeni datum i vreme prekida leta, kao i planirano mesto sletanja. U slučaju balona koji obavljaju dugotrajne letove, zbog čega se datum i vreme prekida leta i mesto sletanja ne mogu precizno predvideti, upotrebljava se izraz „dugo trajanje”. Ako se predviđa više od jednog mesta sletanja, mora da se navede svako mesto zajedno sa odgovarajućim predviđenim vremenom sletanja. Ako postoji serija uzastopnih sletanja, mora se uključiti predviđeno vreme prvog i poslednjeg sletanja u seriji (npr. 070330Z-072300Z).

5.1.3. Svaka promena informacija pre puštanja, prijavljena u skladu sa tačkom 5.1.2, mora da se prosledi dotičnoj ATS jedinici najkasnije šest sati pre predviđenog vremena puštanja ili, u slučaju solarnih ili svemirskih poremećaja sa kritičnim elementom vremena, najkasnije 30 minuta pre predviđenog vremena početka leta.

5.2. Prijava puštanja

5.2.1. Odmah nakon puštanja srednjeg ili teškog slobodnog balona bez posade, operater balona mora da prijavi odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju sledeće:

(a) identifikaciju leta balona;

(b) mesto puštanja;

(c) stvarno vreme puštanja;

(d) predviđeno vreme do prolaska 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku ili predviđeno vreme do postizanja nivoa krstarenja ako je taj nivo na ili ispod 18.000 m (60.000 ft), kao i predviđenu poziciju; i

(e) sve promene informacija prethodno prijavljenih u skladu sa tačkom 5.1.2(g) i (h).

5.3. Prijava otkazivanja

5.3.1. Odmah po saznanju da je planirani let srednjeg ili teškog slobodnog balona bez posade koji je prethodno prijavljen u skladu sa stavom 5.1 otkazan, operater je dužan da to prijavi odgovarajućoj jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

6. BELEŽENJE POZICIJE I IZVEŠTAVANJE

6.1. Operater teškog slobodnog balona bez posade koji leti na ili ispod 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku mora da prati putanju leta balona i da prosleđuje izveštaje o poziciji balona na zahtev pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju. Osim ako pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju zahtevaju izveštaje o poziciji balona u kraćim intervalima, operater beleži poziciju svaka dva sata.

6.2. Operater teškog slobodnog balona bez posade koji leti iznad 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku mora da prati napredovanje leta balona i da prosleđuje izveštaje o poziciji balona na zahtev pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju. Osim ako pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju zahtevaju izveštaje o poziciji balona u kraćim intervalima, operater beleži poziciju svaka 24 sata.

6.3. Ako pozicija ne može da se zabeleži u skladu sa tač. 6.1 i 6.2, operater mora da o tome odmah obavesti odgovarajuću jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju. Ovo obaveštenje mora da sadrži poslednju zabeleženu poziciju. Kada se praćenje balona ponovo uspostavi, o tome se odmah obaveštava odgovarajuća jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

6.4. Jedan sat pre početka planiranog snižavanja teškog slobodnog balona bez posade, operater mora da prosledi odgovarajućoj ATS jedinici sledeće informacije o balonu:

(a) trenutnu geografsku poziciju;

(b) trenutnu visinu (visinu po pritisku);

(c) predviđeno vreme prolaska 18.000 m (60.000 ft) visine po pritisku, ako je primenjivo;

(d) predviđeno vreme i mesto sletanja na zemlju.

6.5. Operater teškog ili srednjeg slobodnog balona bez posade mora da obavesti odgovarajuću jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju kada je let završen.

Dodatak 3

Tabela nivoa krstarenja

1.1 Nivoi krstarenja koje treba uzeti u obzir su sledeći:

LINIJA PUTA (*)

Od 000 stepeni do 179 stepeni

Od 180 stepeni do 359 stepeni

IFR letovi

VFR letovi

IFR letovi

VFR letovi

Nivo

Nivo

Nivo

Nivo

FL

Stope

Metri

FL

Stope

Metri

FL

Stope

Metri

FL

Stope

Metri

010

030

050

070

090

110

130

150

170

190

210

230

250

270

290

310

330

350

370

390

410

450

490

itd.

1000

3000

5000

7000

9000

11000

13000

15000

17000

19000

21000

23000

25000

27000

29000

31000

33000

35000

37000

39000

41000

45000

49000

itd.

300

900

1500

2150

2750

3350

3950

4550

5200

5800

6400

7000

7600

8250

8850

9450

10050

10650

11300

11900

12500

13700

14950

itd.

itd.

-

035

055

075

095

115

135

155

175

195

215

235

255

275

-

3500

5500

7500

9500

11500

13500

15500

17500

19500

21500

23500

25500

27500

-

1050

1700

2300

2900

3500

4100

4700

5350

5950

6550

7150

7750

8400

020

040

060

080

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

320

340

360

380

400

430

470

510

itd.

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

20000

22000

24000

26000

28000

30000

32000

34000

36000

38000

40000

43000

47000

51000

itd.

600

1200

1850

2450

3050

3650

4250

4900

5500

6100

6700

7300

7900

8550

9150

9750

10350

10950

11600

12200

13100

14350

15550

itd.

-

045

065

085

105

125

145

165

185

205

225

245

265

285

-

4500

6500

8500

10500

12500

14500

16500

18500

20500

22500

24500

26500

28500

-

1350

2000

2600

3200

3800

4400

5050

5650

6250

6850

7450

8100

8700

(*) Magnetna linija puta ili, u polarnim područjima iznad 70 stepeni geografske širine i unutar proširenja tih područja koja mogu da propišu nadležni organi, putanje na koordinatnoj mreži određene mrežom linija paralelnih s nultim meridijanom i prikazanih na polarnoj stereografskoj karti, na kojoj se pravac prema Severnom polu koristi kao sever koordinatne mreže.

Dodatak 4

ATS klase vazdušnog prostora – usluge koje se pružaju i zahtevi za let

(odnosi se na SERA.6001 i SERA.5025(b))

Klasa

Vrsta leta

Obezbeđeno

razdvajanje

Usluga koja se pruža

Ograničenje brzine (*)

Mogućnost

radio-komunikacije

Stalna dvosmerna govorna

komunikacija vazduh-zemlja

Podleže ATC odobrenju

A

samo IFR

Svih vazduhoplova

Usluga kontrole letenja

Neprimenjivo

Da

Da

Da

B

IFR

Svih vazduhoplova

Usluga kontrole letenja

Neprimenjivo

Da

Da

Da

VFR

Svih vazduhoplova

Usluga kontrole letenja

Neprimenjivo

Da

Da

Da

C

IFR

IFR od IFR

IFR od VFR

Usluga kontrole letenja

Neprimenjivo

Da

Da

Da

VFR

VFR od IFR

Usluga kontrole letenja za razdvajanje od IFR;

Usluga kontrole letenja, VFR/VFR informaci-je o saobraćaju (i, na zahtev, savet za izbegavanje saobraćaja)

250 kts IAS ispod 3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Da

Da

Da

D

IFR

IFR od IFR

Usluga kontrole letenja, informaci-je o saobraćaju o VFR letovima (i, na zahtev, savet za izbegavanje saobraćaja)

250 kts IAS ispod 3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Da

Da

Da

VFR

Nil

Usluga kontrole letenja, IFR/VFR i VFR/VFR informaci-je o saobraćaju (i, na zahtev, savet za izbegavanje saobraćaja)

250 kts IAS ispod 3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Da

Da

Da

Klasa

Vrsta leta

Obezbeđeno

razdvajanje

Usluga koja se pruža

Ograničenje brzine (*)

Mogućnost

radio-komunikacije

Stalna dvosmerna govorna komunikacija vazduh-zemlja

Podleže ATC odobrenju

E

IFR

IFR od IFR

Usluga kontrole letenja i dokle god je moguće, informacije o saobraćaju o VFR letovima

250 kts IAS ispod

3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Da

Da

Da

VFR

Nil

Informacije o saobraćaju, dokle god je moguće

250 kts IAS ispod

3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Ne (**)

Ne (**)

Ne

F

IFR

IFR od IFR dokle god je moguće

Savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju; usluga informisanja vazduhoplova u letu na zahtev

250 kts IAS ispod

3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Da (***)

Ne (***)

Ne

VFR

Nil

Usluga informisanja vazduhoplova u letu na zahtev

250 kts IAS ispod

3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Ne (**)

Ne (**)

Ne

G

IFR

Nil

Usluga informisanja vazduhoplova u letu na zahtev

250 kts IAS ispod

3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Da (**)

Ne (**)

Ne

VFR

Nil

Usluga informisanja vazduhoplova u letu na zahtev

250 kts IAS ispod

3.050 m

(10.000 ft) AMSL

Ne (**)

Ne (**)

Ne

(*) Ako je prelazna apsolutna visina ispod 3.050 m (10.000 ft) AMSL, treba upotrebiti FL 100 umesto 10.000 ft.

Nadležni organ može, takođe, da izuzme tipove vazduhoplova koji iz tehničkih ili bezbednosnih razloga ne mogu da održavaju ovu brzinu.

(**) Piloti moraju da održavaju stalnu govornu komunikaciju vazduh-zemlja i, po potrebi, uspostave dvosmernu komunikaciju na odgovarajućem komunikacionom kanalu u RMZ.

(***) Govorna komunikacija vazduh-zemlja je obavezna za letove kojima se pruža savetodavna usluga. Piloti moraju da održavaju stalnu govornu komunikaciju vazduh–zemlja i, po potrebi, uspostave dvosmernu komunikaciju na odgovarajućem komunikacionom kanalu u RMZ.

Dodatak 5

Tehničke specifikacije vezane za osmatranja iz vazduhoplova i izveštaje govornom komunikacijom

A. INSTRUKCIJE ZA IZVEŠTAVANJE

MODEL AIREP SPECIAL

ITEM

PARAMETER

TRANSMIT IN TELEPHONY as appropriate

-

Message-type designator

– special air-report

[AIREP] SPECIAL

Section 1

1

Aircraft identification

(aircraft identification)

2

Position

POSITION (latitude and longitude)

OVER (significant point)

ABEAM (significant point)

(significant point) (bearing) (distance)

3

Time

(time)

4

Level

FLIGHT LEVEL (number) or (number) METRES or FEET

CLIMBING TO FLIGHT LEVEL (number) or (number) METRES or FEET

DESCENDING TO FLIGHT LEVEL (number) or (number) METRES or FEET

5

Next position and estimated time over

(position) (time)

6

Ensuing significant point

(position) NEXT

Section 2

7

Estimated time of arrival

(aerodrome) (time)

8

Endurance

ENDURANCE (hours and minutes)

Section 3

9

Phenomenon encountered or observed prompting a special air-report:

– Moderate turbulence

– Severe turbulence

– Moderate icing

– Severe icing

– Severe mountain wave – Thunderstorms without hail

– Thunderstorms with hail

– Heavy dust/sandstorm

– Volcanic ash cloud

– Pre-eruption volcanic activity or volcanic eruption

TURBULENCE MODERATE

TURBULENCE SEVERE

ICING MODERATE

ICING SEVERE

MOUNTAINWAVE SEVERE

THUNDERSTORMS

THUNDERSTORMS WITH HAIL

DUSTSTORM or SANSTORM HEAVY

VOLCANIC ASH CLOUD

PRE-ERUPTION VOLCANIC ACTIVITY or VOLCANIC ERUPTION

1. SADRŽAJ IZVEŠTAJA IZ VAZDUHA

1.1. Izveštaji o poziciji i specijalni izveštaji iz vazduha

1.1.1. Odeljak 1 modela utvrđenog u tački A obavezan je za izveštaje o poziciji i specijalne izveštaje iz vazduha, iako se njegove tač. 5. i 6. mogu izostaviti. Odeljak 2 se mora dodati, u potpunosti ili delimično, samo ako to zahteva operater ili njegov ovlašćeni predstavnik ili ako vođa vazduhoplova smatra da je to potrebno. Odeljak 3 mora da bude uključen u specijalne izveštaje iz vazduha.

1.1.2. Razlog za izdavanje specijalnog izveštaja iz vazduha bira se iz liste navedene u tački SERA.12005(a).

1.1.3. U slučaju specijalnog izveštaja iz vazduha koji sadrži podatke o vulkanskoj aktivnosti, izveštaj nakon leta se mora sastaviti upotrebom obrasca izveštaja o vulkanskoj aktivnosti (model VAR) utvrđenog u tački B. Svi opaženi elementi moraju da se zabeleže i navedu na odgovarajućim mestima na obrascu modela VAR.

1.1.4. Specijalni izveštaji iz vazduha moraju da se izdaju što je pre moguće nakon opažanja pojave koja zahteva sastavljanje specijalnog izveštaja iz vazduha.

2. DETALJNE INSTRUKCIJE ZA IZVEŠTAVANJE

2.1. Tačke izveštaja iz vazduha moraju da se navedu redom kojim su navedene u modelu obrasca AIREP SPECIAL.

– OZNAKA VRSTE PORUKE. Za specijalni izveštaj iz vazduha navesti „SPECIAL”.

Odeljak 1

Tačka 1 – IDENTIFIKACIJA VAZDUHOPLOVA. Navesti radio-telefonski pozivni znak vazduhoplova kako je utvrđeno u tački SERA.14050.

Tačka 2 – POZICIJA. Navesti poziciju kao geografsku širinu (stepeni u obliku dve cifre ili stepeni i minute u obliku četiri cifre, nakon čega sledi „North” ili „South”) i geografsku dužinu (stepeni u obliku 3 cifre ili stepeni i minute u obliku pet cifara, nakon čega sledi „East” ili „West”) ili kao značajnu tačku identifikovanu kodiranom oznakom (od dva do pet znakova) ili kao značajnu tačku nakon koje sledi magnetni smer (tri cifre) i udaljenost u nautičkim miljama od te tačke. Ako je primenljivo, pre značajne tačke navesti „ABEAM”.

Tačka 3 – VREME. Navesti vreme u satima i minutima UTC (četiri cifre), osim ako je navođenje vremena u minutima nakon punog sata (dve cifre) propisano na osnovu regionalnih sporazuma o vazdušnoj plovidbi. Vreme u izveštaju mora da bude stvarno vreme vazduhoplova na poziciji, a ne vreme početka prenosa izveštaja. Ako se izdaje specijalan izveštaj iz vazduha, vreme uvek mora da se navede u satima i minutima UTC.

Tačka 4 – NIVO LETA ILI APSOLUTNA VISINA. Ako je visinomer podešen na standardni pritisak, nivo leta u izveštaju navesti sa tri cifre. Ako je visinomer podešen na QNH, apsolutnu visinu u izveštaju navesti u metrima, nakon čega se dodaje „METRES” ili u stopama, nakon čega se dodaje „FEET”. Navesti „CLIMBING” (i zatim nivo leta) prilikom penjanja ili „DESCENDING” (i zatim nivo leta) prilikom snižavanja na novi nivo leta nakon prolaska značajne tačke.

Tačka 5 – SLEDEĆA POZICIJA I PREDVIĐENO VREME NA TOJ POZICIJI. Navesti sledeću tačku javljanja i predviđeno vreme na toj tački javljanja ili navesti predviđenu poziciju koja će biti dostignuta jedan sat kasnije, u skladu sa važećim postupcima izveštavanja. Koristiti konvencije o podacima za poziciju navedenim u tački 2. Navesti predviđeno vreme na toj poziciji. Navesti vreme u satima i minutima UTC (četiri cifre), osim ako je navođenje vremena u minutima nakon punog sata (dve cifre) propisano regionalnim sporazumima o vazdušnoj plovidbi.

Tačka 6 – SLEDEĆA ZNAČAJNA TAČKA. Posle tačke „sledeća pozicija i predviđeno vreme na toj poziciji” navesti sledeću značajnu tačku.

Odeljak 2

Tačka 7 – PREDVIĐENO VREME DOLASKA. Navesti naziv aerodroma prvog nameravanog sletanja, a zatim predviđeno vreme dolaska na taj aerodrom u satima i minutima UTC (četiri cifre).

Tačka 8 – RASPOLOŽIVA KOLIČINA GORIVA. Navesti „ENDURANCE” i zatim najduže moguće trajanje leta sa raspoloživom količinom goriva u satima i minutima (četiri cifre).

Odeljak 3

Tačka 9 – POJAVA KOJA ZAHTEVA SPECIJALNI IZVEŠTAJ IZ VAZDUHA.

Navodi se jedna od sledećih pojava na koju se naišlo ili je osmotrena:

– umerena turbulencija kao „TURBULENCE MODERATE”, i

– jaka turbulencija kao „TURBULENCE SEVERE”.

Primenjuju se sledeće specifikacije:

– Umerena – uslovi u kojima su moguće umerene promene položaja i/ili visine vazduhoplova, ali vazduhoplov ostaje sve vreme pod kontrolom. Uobičajene su male promene brzine. Promene očitavanja na akcelerometru od 0,5 g do 1,0 g u težištu vazduhoplova. Otežano hodanje. Osobe koje sede osećaju otpor sigurnosnih pojaseva. Slobodni predmeti se kreću.

– Jaka – uslovi u kojima se događaju nagle promene položaja i/ili visine vazduhoplova; vazduhoplov može da bude izvan kontrole u kraćim periodima. Uobičajene su velike promene brzine. Promene očitavanja na akcelerometru veće od 1,0 g u težištu vazduhoplova. Osobe koje sede vrše veliki pritisak na sigurnosne pojaseve. Slobodni predmeti padaju i lete uokolo.

– umereno zaleđivanje kao „ICING MODERATE”, jako zaleđivanje kao „ICING SEVERE”;

Primenjuju se sledeće specifikacije:

– Umereno – uslovi u kojima je promena kursa i/ili apsolutne visine poželjna.

– Jako – uslovi u kojima je hitna promena kursa i/ili visine ključna.

– Jaki planinski talasi kao „MOUNTAIN WAVE SEVERE”;

Primenjuje se sledeća specifikacija:

– Jaki – uslovi u kojima je brzina prateće silazne struje vazduha 3,0 m/s (600 ft/min) ili više i/ili je prisutna jaka turbulencija.

– Oluja sa grmljavinom bez grada kao „THUNDERSTORM”, oluja sa gradom kao „THUNDERSTORM WITH HAIL”;

Primenjuje se sledeća specifikacija:

Izveštava se samo o olujama sa grmljavinom koje:

– su sakrivene usled zamućenosti, ili

– su zamaskirane unutar oblačnosti, ili

– su široko rasprostranjene, ili

– formiraju liniju nestabilnosti.

– Jaka prašinska oluja ili jaka peščana oluja kao „DUSTSTORM HEAVY”, odnosno „SANDSTORM HEAVY”;

– Oblak vulkanskog pepela kao „VOLCANIC ASH CLOUD”;

– Vulkanska aktivnost pre erupcije ili vulkanska erupcija kao „PRE-ERUPTION VOLCANIC ACTIVITY”, odnosno „VOLCANIC ERUPTION”;

Primenjuje se sledeća specifikacija:

„Vulkanska aktivnost pre erupcije” u ovom kontekstu znači neuobičajena i/ili sve jača vulkanska aktivnost koja može da prethodi vulkanskoj erupciji.

2.2. Informacije zabeležene na obrascu izveštaja o vulkanskoj aktivnosti (model VAR) nisu za prenos putem RTF, ali ih operater ili član letačke posade moraju prilikom dolaska na aerodrom bez odlaganja dostaviti aerodromskoj meteorološkoj službi. Ako takva služba nije lako dostupna, popunjen obrazac se dostavlja u skladu sa lokalnim sporazumima zaključenim između MET i ATS pružalaca i operatera vazduhoplova.

3. PROSLEĐIVANJE METEOROLOŠKIH INFORMACIJA PRIMLJENIH PUTEM GOVORNIH KOMUNIKACIJA

Kada prime specijalne izveštaje iz vazduha ATS jedinice moraju da proslede te izveštaje iz vazduha bez odlaganja odgovarajućem birou za meteorološko bdenje (MWO). Kako bi se obezbedilo prikupljanje specijalnih izveštaja iz vazduha u zemaljske automatizovane sisteme, elementi takvih izveštaja moraju da se prenose korišćenjem dolenavedenih konvencija o podacima i po propisanom redosledu.

– PRIMALAC. Zabeležiti pozvanu stanicu i, po potrebi, proslediti.

– OZNAKA VRSTE PORUKE. Za specijalni izveštaj iz vazduha zabeležiti „ARS”.

– IDENTIFIKACIJA VAZDUHOPLOVA. Zabeležiti identifikaciju vazduhoplova korišćenjem konvencije o podacima navedenom u tački 7 plana leta, bez razmaka između oznake operatera i registracije vazduhoplova ili identifikacije leta, ako se navodi.

Odeljak 1

Tačka 0 – POZICIJA. Zabeležiti poziciju kao geografsku širinu (stepeni u obliku dve cifre ili stepeni i minute u obliku četiri cifre, nakon čega sledi bez razmaka N ili S) i geografsku dužinu (stepeni u obliku tri cifre ili stepeni i minute u obliku pet cifara, nakon čega sledi bez razmaka E ili W) ili kao značajnu tačku identifikovanu kodiranom oznakom (od dva do pet znakova) ili kao značajnu tačku nakon koje sledi magnetni smer (tri cifre) i udaljenost u nautičkim miljama (tri cifre) od te tačke. Ako je primenjivo, pre značajne tačke navesti „ABEAM”.

Tačka 1 – VREME. Zabeležiti vreme u satima i minutima UTC (4 cifre).

Tačka 2 – NIVO LETA ILI APSOLUTNA VISINA. Kada se izveštava o nivou leta zabeležiti „F” i iza toga tri cifre (npr. „F310”). Kada se izveštava o visini zabeležiti je u metrima i dodati „M”, ili u stopama i dodati „FT”. Zabeležiti „ASC” (nivo) prilikom penjanja ili „DES” (nivo) prilikom snižavanja.

Odeljak 2

Tačka 9 – POJAVA KOJA ZAHTEVA SPECIJALNI IZVEŠTAJ IZ VAZDUHA. Zabeležiti prijavljenu pojavu kao što sledi:

– umerenu turbulenciju kao „TURB MOD”;

– jaku turbulenciju kao „TURB SEV”;

– umereno zaleđivanje kao „ICE MOD”;

– jako zaleđivanje kao „ICE SEV”;

– jaki planinski talasi kao „MTW SEV”;

– oluju sa grmljavinom bez grada kao „TS”;

– oluju sa grmljavinom i gradom kao „TSGR”;

– jaku prašinsku oluju ili jaku peščanu oluju kao „HVY SS”;

– oblak vulkanskog pepela kao „VA CLD”;

– vulkansku aktivnost pre erupcije ili vulkansku erupciju kao „VA”;

– grad kao „GR”;

– oblake kumulonimbusa kao „CB”.

VREME PRENOSA. Zabeležiti samo ako se prenosi Odeljak 3.

4. POSEBNE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA IZVEŠTAVANJE O SMICANJU VETRA I VULKANSKOM PEPELU

4.1. Izveštavanje o smicanju vetra

4.1.1. U izveštaj o osmatranjima iz vazduhoplova o smicanju vetra tokom faza penjanja i prilaza se mora uneti tip vazduhoplova.

4.1.2. Ako su uslovi smicanja vetra u fazama penjanja i prilaza vazduhoplova prijavljeni ili predviđeni, ali se nisu pojavili, vođa vazduhoplova mora, što je pre moguće, o tome da obavesti odgovarajuću ATS jedinicu, osim ako zna da je odgovarajuću ATS jedinicu o tome već obavestio prethodni vazduhoplov.

4.2. Izveštavanje o vulkanskoj aktivnosti nakon leta

4.2.1. Po dolasku vazduhoplova na aerodrom, operater vazduhoplova ili član letačke posade mora da popunjen izveštaj o vulkanskoj aktivnosti bez odlaganja dostavi aerodromskoj meteorološkoj službi ili, ako takva služba nije lako dostupna članovima letačke posade pristiglog vazduhoplova, sa popunjenim obrascem mora se postupiti u skladu sa lokalnim sporazumima zaključenim između MET i ATS pružalaca i operatera vazduhoplova.

4.2.2. Popunjeni izveštaj o vulkanskoj aktivnosti koji je primila aerodromska meteorološka služba mora bez odlaganja da se prosledi birou za meteorološko bdenje koji je odgovoran za meteorološko bdenje za oblast informisanja vazduhoplova u letu u kojoj je vulkanska aktivnost opažena.

B. OBRAZAC SPECIJALNOG IZVEŠTAJA IZ VAZDUHA O VULKANSKOJ AKTIVNOSTI (MODEL VAR)

Prilog 2.

Dopunski uslovi za primenu Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012 u Republici Srbiji

1. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.3120 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Avion koji je namenjen za vuču vazduhoplova ili drugih objekata može da vuče vazduhoplov ili drugi objekat u aero-zaprezi ako su ispunjeni uslovi propisani ovim propisom i propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja.

Jedan avion može istovremeno da vuče najviše dva vazduhoplova, s tim da ukupna dužina aero-zaprege ne sme da iznosi više od 150 m.

U planu leta aero-zaprege moraju da se navedu podaci za sve vazduhoplove koji čine aero-zapregu.

2. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.3125 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Ako je na aerodromu uspostavljena aerodromska saobraćajna zona (ATZ), iskakanje padobranaca u toj zoni je dozvoljeno pod uslovom da se obavlja u vreme kada je zona aktivna i po odobrenju operatera aerodroma.

Pre iskakanja padobranaca operater aerodroma je dužan da koordinira visinu gornje granice aerodromske saobraćajne zone (ATZ) sa nadležnom jedinicom pružaoca usluga kontrole letenja.

Iskakanje padobranaca izvan aerodromske saobraćajne zone (ATZ) je dozvoljeno ako podnosilac zahteva pribavi od Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije odobrenje za obavljanje te aktivnosti i ako je izvršena alokacija vazdušnog prostora u skladu sa Uredbom o upravljanju vazdušnim prostorom („Službeni glasnik RS” broj 86/19).

Zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 3. ovog člana se podnosi Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije najkasnije 15 dana pre dana kada se planira iskakanje padobranaca i mora da sadrži podatke o podnosiocu zahteva, podatke o vazduhoplovu (vrsta, tip/klasa i oznaka registracije), aerodrom poletanja i sletanja, koordinate terena za prizemljenje (izražene u WGS-84 sistemu), datum i vreme iskakanja, kao i nadmorsku visinu koja se planira za iskakanje padobranaca.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdaje odobrenje za iskakanje padobranaca najduže za tri uzastopna kalendarska dana.

3. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.3130 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Akrobatsko letenje mora da se obavlja u skladu sa pravilima vizuelnog letenja (VFR).

Akrobatsko letenje ne sme da se obavlja iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja ili iznad skupova lica na otvorenom, kao i na visini nižoj od 450 m (1.500 ft) iznad terena, osim ako je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije to odobrio u postupku izdavanja odobrenja za održavanje vazduhoplovne manifestacije.

Pilot vazduhoplova može da obavlja akrobatsko letenje na vazduhoplovnoj manifestaciji samo ako je u periodu od 90 dana pre predviđenog vremena održavanja vazduhoplovne manifestacije obavljao akrobatsko letenje na istom tipu, odnosno klasi vazduhoplova.

4. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.3135 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Grupno letenje je dozvoljeno samo u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC).

Ako klasa vazdušnog prostora i pravila po kojima se let obavlja zahtevaju uspostavljanje normi razdvajanja između grupe vazduhoplova i pojedinačnog vazduhoplova, pružalac usluga kontrole letenja tretira grupu vazduhoplova kao jedan vazduhoplov na poziciji vođe grupe, bez obzira na to u kojoj formaciji vazduhoplovi lete.

5. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.4001 (a) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Operater aerodroma na kome je uspostavljena aerodromska saobraćajna zona (ATZ) podnosi jedan plan leta za sve vazduhoplove koji lete u toj zoni, za sve vreme dok je ta zona aktivna.

6. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.4001 (b) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Pored slučajeva navedenih u SERA.4001 (b), plan leta se podnosi i za let koji se u celosti odvija u klasi G vazdušnog prostora.

7. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.4001 (d) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Za let koji se planira u vazdušnom prostoru Republike Srbije plan leta se podnosi najkasnije 30 minuta pre polaska.

8. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.4010 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može, uz prethodnu saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, da utvrdi dodatne uslove za planiranje letenja vazduhoplova koji lete po pravilima vizuelnog letenja i objavi ih u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

9. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.4020 (a) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Prilikom dolaska na aerodrom na kojem nije uspostavljena ATS jedinica vođa vazduhoplova je dužan da obavesti o vremenu sletanja nadležnu ATS jedinicu najkasnije 30 minuta po sletanju.

10. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.5001 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

U Tabeli S5-1 pravila u pogledu vidljivosti u letu i minimalne udaljenosti od oblaka u VMS označena fusnotom (***) se primenjuju u Republici Srbiji.

11. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.5005 (c) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Obavljanje VFR letova noću je dozvoljeno pod uslovima propisanim u SERA.5005 (c).

U planinskim područjima Republike Srbije se ne primenjuju posebna pravila koja se tiču vidljivosti i minimalne udaljenosti od oblaka izvan onih koje propisuje Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 923/2012.

12. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.5005 (d) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Nije dozvoljeno VFR letenje iznad nivoa leta (FL) 200.

13. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.5005 (g) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

(g) Osim ako je drugačije navedeno u odobrenju kontrole letenja, VFR letovi u krstarenju, kada se obavljaju iznad 900 m (3.000 ft) iznad zemlje ili vode, moraju da se odvijaju na nivou krstarenja koji odgovara smeru linije puta, kao što je određeno u tabeli nivoa krstarenja u Dodatku 3.

14. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.5005 (i) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Ako utvrdi da je to neophodno, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da utvrdi rute za planiranje letenja vazduhoplova koji lete po pravilima vizuelnog letenja (VFR rute) i da ih objavi u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

VFR rute mogu imati definisanu preporučenu, minimalnu ili maksimalnu visinu i/ili kurs i utvrđuju se tako da počinju i završavaju značajnom tačkom.

14a Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.8015 (a) (1) i (2) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Prilikom pružanja usluge aerodromske kontrole letenja, kontrolor letenja je dužan da u slučaju dobijene informacije o prisustvu ostataka stranog objekta na poletno-sletnoj stazi, na najbezbedniji način i bez odlaganja:

1) poništi sva prethodno izdata odobrenja za poletanje i sletanje;

2) poništi sva prethodno izdata odobrenja za ulazak na poletno-sletnu stazu;

3) informiše vazduhoplove o razlozima za poništenje izdatih odobrenja iz tač. 1) i 2) ovog stava;

4) organizuje, u saradnji sa odgovarajućim aerodromskim službama, proveru stanja i eventualno uklanjanje ostataka stranog objekta sa poletno-sletne staze.

Mere iz stava 1) ove tačke kontrolor letenja je dužan da preduzme i u slučaju opravdane sumnje u postojanje događaja koji je mogao da prouzrokuje prisustvo ostataka stranog objekta na poletno-sletnoj stazi (npr. tvrdo sletanje, kontakt strukture vazduhoplova sa poletno-sletnom stazom, itd.).

15. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.8025 (a) Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

ATS jedinica može da oslobodi posadu vazduhoplova obaveze davanja izveštaja o poziciji.

Ako ne postoje određene tačke javljanja, izveštaji o poziciji se dostavljaju u intervalima koje je odredila odgovarajuća ATS jedinica.

16. Dopunski uslovi za primenu Sekcija 8, 9 i 10 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da elektronski snima ili na drugi način zabeleži sve podatke o pruženim uslugama.

Sve audio i video zapise, druge zapise u elektronskoj formi, štampane i pisane zapise koji se odnose na podatke o pruženim uslugama, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da čuva najmanje 30 dana od dana kada je usluga pružena.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da obezbedi tajnost podataka o pruženim uslugama, kao i da zapise iz stava 2. ovog člana čuva od oštećenja i zloupotrebe.

17. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.9001 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

ATS jedinice ne pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu u aktivnim aerodromskim saobraćajnim zonama (ATZ).

Na aerodromu na kojem nije uspostavljena ATS jedinica, niti je određen AFIS informator, operater aerodroma dužan je da odredi lice za koordinaciju sa nadležnom jedinicom pružaoca usluga kontrole letenja, koje je odgovorno za aktiviranje i deaktiviranje aerodromske saobraćajne zone (ATZ).

Lice zaduženo za koordinaciju sa nadležnom jedinicom pružaoca usluga kontrole letenja se određuje i na aerodromu na kome je uspostavljena ATS jedinica, ako se letačke aktivnosti obavljaju van radnog vremena ATS jedinice.

Lice zaduženo za koordinaciju sa nadležnom jedinicom pružaoca usluga kontrole letenja prenosi putem radio-veze pilotima vazduhoplova koji lete u aerodromskoj saobraćajnoj zoni (ATZ) informacije o svim aktivnostima od operativnog značaja u toj zoni.

18. Dopunski uslovi za primenu ostalih odredaba Sekcije 9 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu (AFIS) je deo usluge informisanja vazduhoplova u letu i sastoji se u pružanju dostupnih informacija koje se odnose na stanje aerodroma, stanje radio-navigacionih sredstava, meteorološke uslove, kao i drugih raspoloživih informacija koje su korisne za bezbedno i efikasno odvijanje letova u aerodromskoj saobraćajnoj zoni (ATZ) kada je ta zona aktivna.

Aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu (AFIS) se pruža na aerodromima na kojima nije uspostavljena ATS jedinica, kao i na aerodromima na kojima je ATS jedinica uspostavljena, ali se deo letačkih aktivnosti obavlja izvan radnog vremena te jedinice.

Prilikom pružanja AFIS usluge, meteorološki i operativni podaci u vezi sa radio-navigacionim sredstvima i aerodromima se prenose po sadržaju i redosledu koji je propisan međunarodnim standardima u zavisnosti od faze leta i mogu se emitovati putem VHF komunikacionih kanala i/ili putem automatskog emitovanja terminalnih informacija (ATIS).

Prilikom pružanja AFIS usluge koriste se izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku, a izuzetno se mogu koristiti izrazi na srpskom jeziku, ako je taj jezik razumljiv stranama kojima se usluga pruža.

U pogledu obima pružanja AFIS usluge shodno se primenjuje odredba SERA.9005, osim informacija koje su navedene u tački (b)(1).

Meteorološke informacije koje se pružaju u okviru AFIS usluge su informacije o:

1) pritisku na aerodromu (QNH i QFE) u hektopaskalima (hPa), odnosno milibarima (mb);

2) vetru (smer prema stvarnom severu i brzina u čvorovima (kt));

3) temperaturi (u stepenima Celzijusove skale);

4) temperaturi tačke rose (u stepenima Celzijusove skale).

Uslugu aerodromskog informisanja vazduhoplova u letu (AFIS) može da pruža pravno lice koje je ispunjava uslove u pogledu osposobljenosti angažovanog osoblja, kao i uslove u pogledu operativne osposobljenosti i tehničke opremljenosti za pružanje AFIS usluge.

Pružalac AFIS usluge ispunjava uslove u pogledu osposobljenosti osoblja ako pruži dokaz da je angažovao najmanje jedno lice (AFIS informator) koje ispunjava sledeće uslove:

1) poseduje dozvolu kontrolora letenja (ATCO), dozvolu profesionalnog pilota aviona ili helikoptera (CPL(A-H)) ili dozvolu transportnog pilota aviona ili helikoptera (ATL(A-H)), bez obzira na rok važenja ovlašćenja upisanih u te dozvole;

2) psiho-fizički je sposoban za obavljanje poslova AFIS informatora, što se dokazuje posedovanjem važećeg lekarskog uverenja klase 1, 2 ili 3, ili važeće vozačke dozvole.

Na aerodromima na kojima je obezbeđeno pružanje usluge aerodromskog informisanja vazduhoplova u letu, AFIS informator je odgovoran za aktiviranje i deaktiviranje aerodromske saobraćajne zone (ATZ).

Pružalac AFIS usluge ispunjava uslove u pogledu operativne osposobljenosti ako lice koje namerava da angažuje za obavljanje poslova AFIS informatora upozna sa operativnim procedurama, sa uputstvima za rad AFIS informatora, sa aerodromskim priručnikom, odnosno uputstvom za korišćenje aerodroma, kao i sa drugim odgovarajućim dokumentima neophodnim za bezbedno pružanje AFIS usluge.

Pružalac AFIS usluge je dužan da izda odgovarajuću potvrdu o osposobljenosti licu koje obavlja posao AFIS informatora.

U pogledu tehničke opremljenosti pružalac AFIS usluge mora da obezbedi uslove za nesmetan rad AFIS informatora, a naročito:

1) da operativno radno mesto AFIS informatora omogućava dobru vidljivost površina za kretanje vazduhoplova, naročito oba praga poletno-sletne staze, kao i prostora oko njih;

2) postojanje ispravne glavne, kao i rezervne VHF radio-stanice za govornu komunikaciju sa vazduhoplovima u prostoru nadležnosti AFIS informatora;

3) tehničke uslove za elektronsko snimanje govorne komunikacije zemlja-vazduh u prostoru nadležnosti AFIS informatora;

4) tehničke uslove za govornu komunikaciju zemlja-zemlja sa odgovarajućim ATS jedinicama, spasilačko-koordinacionim centrom, kao i učesnicima u traganju i spasavanju, putem mreže operatera mobilne ili fiksne telefonije.

19. Dopunski uslovi za primenu Sekcije 10 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

ATS jedinica obaveštava spasilačko-koordinacioni centar odmah nakon što se vazduhoplov nađe u stanju nužde u skladu sa sledećim fazama:

1) faza neizvesnosti (INCERFA);

2) faza uzbune (ALERFA);

3) faza opasnosti (DETRESFA).

Faza neizvesnosti (INCERFA) nastupa:

1) ako nije uspostavljena komunikacija sa posadom vazduhoplova u periodu od 30 minuta od trenutka kad se očekivalo uspostavljanje komunikacije ili od vremena prvog neuspelog pokušaja uspostavljanja komunikacije, u zavisnosti od toga šta je nastupilo ranije; ili

2) ako vazduhoplov nije sleteo 30 minuta posle predviđenog vremena dolaska koje je poslednje javljeno ili koje je proračunato od strane nadležne ATS jedinice, u zavisnosti od toga šta je nastupilo kasnije, osim u slučajevima kad ne postoji sumnja u bezbednost vazduhoplova i putnika.

Faza uzbune (ALERFA) nastupa:

1) posle faze neizvesnosti, ako nisu uspeli dalji pokušaji uspostavljanja komunikacije sa posadom vazduhoplova ili ako nisu uspeli svi pokušaji da se dobiju informacije o vazduhoplovu iz relevantnih izvora; ili

2) ako vazduhoplov kome je odobreno sletanje nije sleteo u roku od pet minuta od predviđenog vremena sletanja, a komunikacija sa posadom vazduhoplova nije obnovljena; ili

3) ako je primljena informacija koja ukazuje da je operativna sposobnost vazduhoplova umanjena, ali ne u meri da je izvesno prinudno sletanje, osim ako postoje dokazi koji smanjuju sumnju da je ugrožena bezbednost vazduhoplova i putnika; ili

4) ako se zna ili se veruje da je vazduhoplov predmet radnji nezakonitog ometanja.

Faza opasnosti (DETRESFA) nastupa:

1) posle faze uzbune, ako nisu uspeli dalji pokušaji uspostavljanja komunikacije i ako nisu uspeli sveobuhvatniji pokušaji da se dobiju informacije, što ukazuje na verovatnoću da je vazduhoplov u nuždi; ili

2) ako se pretpostavlja da je gorivo u vazduhoplovu potrošeno ili nije dovoljno da vazduhoplov bezbedno sleti; ili

3) ako je primljena informacija koja ukazuje da je umanjena operativna sposobnost vazduhoplova u meri da je izvesno prinudno sletanje; ili

4) ako je primljena informacija ili se veruje da je vazduhoplov pokušao ili pokušava prinudno da sleti, osim ako se veruje da vazduhoplov i putnici nisu ozbiljno i neposredno ugroženi i ne zahtevaju neodložnu pomoć.

20. Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.11005 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Ako je vazduhoplov koji je predmet radnje nezakonitog ometanja na zemlji, posada vazduhoplova je dužna da obustavi sve radnje u vezi sa poletanjem do prestanka nezakonitog ometanja, osim ako stanje u vazduhoplovu ne nalaže drugačije.

20a Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.12001 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Sadržaj i format meteoroloških informacija koje se prenose ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova putem vazduhoplovnih mobilnih mreža moraju da budu, ako je to primenljivo, u skladu sa zahtevima iz Aneksa 3 Čikaške konvencije.

Brisana je ranija tačka 20b (vidi član 14. Pravilnika - 84/2022-54)

20v Dopunski uslov za primenu odredbe SERA.12020 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Nadležni pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju i pružalac MET usluga zaključuju sporazum kojim se osigurava da nadležna ATS jedinica, po prijemu izveštaja o specijalnim osmatranjima koji su joj dostavljeni putem veze za prenos podataka, te izveštaje bez odlaganja prosledi pridruženom birou za meteorološko bdenje (MWO) i svetskim oblasnim prognostičkim centrima

21. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.14015 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku se koriste u skladu sa međunarodnim standardima i međunarodnom preporučenom praksom iz Aneksa 10 (Deo II) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i ICAO Dokumenta PANS-ATM broj 4444 (Postupci za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi – Upravljanje vazdušnim saobraćajem).

Prilikom pružanja usluga kontrole letenja i informisanja vazduhoplova u letu, pored izraza na engleskom jeziku, koriste se i izrazi na srpskom jeziku, ako je taj jezik razumljiv stranama koje pružaju uslugu i stranama kojima se usluga pruža.

Osnovni izrazi na srpskom jeziku koji se upotrebljavaju pri pružanju usluga kontrole letenja i informisanja vazduhoplova u letu su dati u sledećoj tabeli:

Izraz

Značenje na engleskom jeziku

Značenje

potvrdite

acknowledge

Potvrdite da ste primili i razumeli ovu poruku

da

affirm

Da

odobreno

approved

Dozvola za traženi postupak odobrena

prekid

break

Ovim označavam razdvajanje delova poruke

prekid prekid

break break

Ovim naglašavam razdvajanje poruka prosleđenih različitim vazduhoplovima u vrlo gustom saobraćaju

poništite

cancel

Poništite prethodno dodeljeno odobrenje

proverite

check

Proverite sistem ili postupak

dozvoljeno

cleared

Odobreno nastaviti prema određenim uslovima

potvrdite

confirm

Potvrdite: (odobrenje, instrukciju, radnju, informacije)

kontaktirajte

contact

Uspostavite komunikaciju s ...

tačno

correct

Tačno ili Ispravno

ispravka

correction

Učinjena je greška u ovom prenosu (ili naznačenoj poruci). Ispravna verzija je…

zanemarite

disregard

Zanemarite

kako me čujete?

how do you read?

Kako me čujete?

ponavljam

I say again

Ponavljam još jednom radi bolje razumljivosti ili naglašavanja

zadržite

maintain

Nastavite u skladu sa navedenim uslovima

slušajte

monitor

Slušajte na (frekvenciji)

ne

negative

Ne ili Nemate dopuštenje ili To nije tačno ili Nisam u stanju

gotovo

over

Moj prenos je završen i očekujem vaš odgovor

kraj

out

Ova razmena prenosa je završena i ne očekujem odgovor

ponovite prijem

read back

Ponovite celu ili određeni deo ove poruke tačno kako je primljena

izmena dozvoljenog

recleared

Izmenjeno je vaše poslednje odobrenje i ovo novo odobrenje zamenjuje prethodno odobrenje ili njegov deo

javite

report

Javite sledeću informaciju...

zahtevam

request

Zahtevam… ili Želim da dobijem

razumem

roger

Primio sam u potpunosti vaš poslednji prenos

ponovite

say again

Ponovite celu ili sledeći deo vaše poslednje poruke

govorite sporije

speak slower

Smanjite brzinu vašeg govora

čekajte

standby

Sačekajte, pozvaću vas

ne mogu

unable

Ne mogu postupiti prema vašem zahtevu, instrukciji ili odobrenju

postupiću

wilco

(skraćenica za „will comply”)

Razumem vašu poruku i postupiću po njoj

predaja dva puta

words twice

(a) Kao zahtev: Komunikacija je otežana. Molim recite dvaput svaku reč ili skup reči

(b) Kao informacija: S obzirom na to da je komunikacija otežana, svaka reč ili skup reči u ovoj poruci biće izrečena dvaput

22. Dopunski uslovi za primenu odredbe SERA.14026 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012

Značajne tačke koje se ne koriste za potrebe pružanja usluge kontrole letenja, ali se koriste za potrebe planiranja letenja, utvrđuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i one se označavaju sa četiri slova engleske abecede i jednocifrenim brojem i objavljuju u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

U istoj oblasti informisanja vazduhoplova u letu ne mogu da postoje dve značajne tačke sa istom oznakom.