Pravilnik o primeni troškovnog principa i izveštavanju od strane privrednog subjekta sa značajnom tržišnom snagom u oblasti elektronskih komunikacija

Član 1 Predmet

Pravilnikom o primeni troškovnog principa i izveštavanju od strane privrednog subjekta sa značajnom tržišnom snagom u oblasti elektronskih komunikacija uređuju se:

1. 1) načela, modeli i osnovna metodologija obračuna troškova i učinaka sa kalkulacijom cena tržišnih usluga privrednog subjekta sa značajnom tržišnom snagom (u daljem tekstu: privredni subjekt sa ZTS) u oblasti elektronskih komunikacija primenom modela istorijskih troškova, modela tekućih troškova i modela dugoročnih inkrementalnih troškova;
2. 2) načela i pravila za primenu odvojenih računa prihoda, rashoda, dobitka ili gubitka, imovine i obaveza po vrstama tržišnih usluga, u delu koji uslugama neposredno pripadaju ili se na njih mogu alocirati (računovodstvo po segmentima);
3. 3) načela i pravila za obračun troškova kapitala po vrstama tržišnih usluga (konačnih učinaka) i formiranje predloga prodajnih cena privrednog subjekta sa ZTS;
4. 4) način prikupljanja podataka od privrednog subjekta sa ZTS na relevantnom tržištu za primenu modela dugoročnih inkrementalnih troškova i utvrđivanje troškovno zasnovanih cena regulisanih veleprodajnih usluga privrednog subjekta sa ZTS;
5. 5) materijalna i formalna sadržina, način i rokovi dostavljanja zvaničnih i internih regulatornih finansijskih izveštaja privrednog subjekta sa ZTS Regulatornom telu za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Regulator).

Član 2 Ciljevi

Ciljevi ovog pravilnika su da se njegovom primenom, za potrebe Regulatora i privrednih subjekata obezbedi:

1. 1) odgovarajuća poslovno-finansijska informaciona podloga za planiranje i kontrolu aktivnosti usmerenih na stvaranje i očuvanje odnosa na tržištu usluga elektronskih komunikacija;
2. 2) pouzdane informacije o troškovima, prihodima, dobicima (ili gubicima) i imovini (angažovanom kapitalu) po svim vrstama tržišnih usluga privrednog subjekta sa ZTS na način kao da te usluge proizvode i prodaju posebna pravna lica, a u svrhu utvrđivanja posebnog tarifnog režima za usluge pod isključivom poslovnom nadležnošću privrednog subjekta sa ZTS po metodu „troškovi plus”, odnosno jedinični troškovi takvih usluga uvećani za odgovarajući prinos na kapital angažovan u proizvodnji i prodaji usluga, uz uvažavanje opravdanih poslovnih interesa privrednog subjekta sa ZTS, zaštitu interesa korisnika usluga i sprečavanje troškovnog ili cenovnog subvencionisanja između regulisanih usluga i neregulisanih usluga;
3. 3) potpuni sistem pouzdanih, proverljivih i transparentnih kalkulacija delimičnih učinaka (internih usluga) centara troškova, odnosno vrsta ili grupa aktivnosti čiji se troškovi interno realociraju i konačnih učinaka (tržišnih usluga) privrednog subjekta sa ZTS;
4. 4) obaveza formiranja odgovarajućeg internog obračunskog sistema, pre svega Obračuna troškova i učinaka (klasa 9 Kontnog okvira), ali i odgovarajućih analitičkih aspekata (odvajanja računa imovine i obaveza, odnosno angažovanog kapitala) u Finansijskom računovodstvu privrednog subjekta sa ZTS, kao i obaveza usaglašavanja tog sistema sa Regulatorom i njegova dostupnost Regulatoru;
5. 5) pouzdane informacije o uslugama, strukturi mreže i troškovima mrežnih elemenata koji se koriste za pružanje usluga od strane privrednog subjekta sa ZTS, u svrhu utvrđivanja posebnog tarifnog režima za regulisane veleprodajne usluge po modelu dugoročnih inkrementalnih troškova, uz uvažavanje opravdanih poslovnih procesa privrednog subjekta sa ZTS, zaštitu interesa korisnika usluga i sprečavanje troškovnog ili cenovnog subvencionisanja između regulisanih i neregulisanih usluga.

Član 3 Načela i modeli obračuna troškova i učinaka sa kalkulacijom

Obračun troškova i učinaka sa kalkulacijom, odnosno primena troškovnog principa i odvojenih računa po vrstama usluga elektronskih komunikacija kod privrednog subjekta sa ZTS koji pruža više vrsta usluga zasniva se na sledećim načelima:

1. 1) načelo potpunosti, koje se odnosi na obračun i izveštajno iskazivanje svih primarnih i sekundarnih troškova i priznatih učinaka po svim centrima (mestima) troškova, odnosno po svim aktivnostima ili grupama aktivnosti, kao i po svim nosiocima troškova (tržišnim uslugama), u smislu obuhvatanja i izveštajnog iskazivanja prihoda, rashoda i rezultata po svim tržišnim uslugama ili/i po geografskim područjima i u smislu obuhvatanja i izveštajnog iskazivanja angažovanog kapitala, merenog vrednošću angažovane imovine, po svim vrstama tržišnih usluga, iskazujući i nealocirane iznose i ukupne iznose za privrednog subjekta sa ZTS;
2. 2) načelo korelacije, koje se odnosi na stavljanje u odnos prihoda ostvarenih prodajom tržišnih usluga (fakturisane realizacije) s pripadajućim rashodima u istom periodu;
3. 3) načelo uzročnosti, koje se odnosi na zaračunavanje troškova nosiocima troškova, odnosno tržišnim uslugama privrednog subjekta sa ZTS koje su ih izazvale, bilo neposredno (direktni troškovi konačnih učinaka), bilo posredno preko mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti (opšti troškovi sa stanovišta nosilaca troškova, odnosno tržišnih usluga privrednog subjekta sa ZTS), što podrazumeva uzročnu alokaciju primarnih troškova ove vrste po mestima troškova, odnosno aktivnostima ili grupama aktivnosti, neposredno kada je pripadnost troškova tim obračunskim jedinicama poznata ili posredno pomoću odgovarajućih ključeva, kao i uzročnu realokaciju sekundarnih troškova (vrednosti internih učinaka, odnosno usluga) između mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti;
4. 4) načelo dugoročnosti, koje podrazumeva dovoljno dug period analize troškova tokom kojeg se svi troškovi posmatraju kao varijabilni u pogledu promene obima pruženih usluga, tako da troškovi mogu biti izbegnuti ukoliko privredni subjekt sa ZTS prestane da pruža određenu uslugu;
5. 5) načelo procene budućih aktivnosti, koje podrazumeva promenu troškovne osnovice tako da se ne uzima u obzir istorijski trošak imovine, već njena tekuća vrednost kako bi se eliminisalo neefikasno korišćenje infrastrukture, odnosno uzimaju se u obzir tekući troškovi kao troškovi koji bi nastali danas ukoliko bi se gradila mreža koja bi zadovoljila buduću tražnju za uslugama uzimajući u obzir promene cena predviđenih osnovnih sredstava;
6. 6) načelo konzistentnosti, koje se odnosi na vremenski doslednu primenu odabranih procedura obračuna troškova i učinaka, kako bi bila obezbeđena međuperiodična uporedivost podataka i pouzdano zaključivanje na osnovu njih, što ne isključuje otvorenost sistema za izvodljive i obračunske inovacije usaglašene između privrednog subjekta sa ZTS i Regulatora;
7. 7) načelo transparentnosti, koje se odnosi na periodično izveštavanje Regulatora od strane privrednog subjekta sa ZTS o anagažovanom kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatima po vrstama tržišnih usluga pružajući Regulatoru mogućnost blagovremenog sprečavanja eventualnih pojava zloupotrebe značajne tržišne snage pri formiranju cena, kao i uvida u poslovanje privrednog subjekta sa ZTS radi preduzimanja aktivnosti u cilju podsticanja razvoja delatnosti privrednog subjekta sa ZTS;
8. 8) načelo proverljivosti podataka, koje se odnosi na zasnovanost svih izveštaja i podataka privrednog subjekta sa ZTS za potrebe Regulatora na primenjenom sistemu upravljanja mrežom i primenjenom računovodstvenom informacionom sistemu privrednog subjekta sa ZTS, uključujući verodostojne dokumentacione osnove i zaštićena softverska rešenja, uz mogućnost pristupa stručnih službi Regulatora ovim sistemima u kontrolne svrhe;
9. 9) načelo izvodljivosti, koje se odnosi na postupno uvođenje mogućih modela i procedura obračuna troškova i učinaka u računovodstveni informacioni sistem privrednog subjekta sa ZTS, vodeći računa o obimnosti i složenosti takvog poduhvata;
10. 10) načelo multiciljnosti, koje se odnosi na postavljanje modela i procedura primene troškovnog principa i izveštavanja po segmentima (vrstama usluga) kao rešenja istovremeno usmerenog na informacione potrebe Regulatora i menadžmenta multiservisnog privrednog subjekta sa ZTS;
11. 11) načelo poverljivosti informacija, koje se odnosi na obavezu Regulatora da podatke pribavljene putem izveštaja o troškovima, kalkulacije cena usluga i izveštaja o angažovanom kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatima po vrstama usluga koristi samo u cilju obezbeđivanja delotvorne konkurencije na tržištu, kao i da podatke pribavljene radi primene modela dugoročnih inkrementalnih troškova od strane Regulatora koristi samo za potrebe obavljanja regulatornih aktivnosti u skladu sa zakonom;
12. 12) načelo kooperativnosti, koje se odnosi na potpuno poverenje, otvorenost i saradnju privrednog subjekta sa ZTS i Regulatora u primeni troškovnog principa privrednog subjekta sa ZTS po vrstama prodajnih usluga, kao i u primeni obračuna troškovno zasnovanih cena po modelu dugoročnih inkrementalnih troškova.

Član 4 Definicije

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) aktivnosti su analitičke deskripcije poslova privrednog subjekta sa ZTS koje se koriste za potrebe ustrojstva obračuna troškova po aktivnostima;
2. 2) godišnji kapitalni troškovi su troškovi ulaganja u imovinu, koji se odnose na ulaganja privrednog subjekta sa ZTS u nabavku opreme i/ili dizajn i izgradnju mrežne infrastrukture u poslovnoj godini;
3. 3) godišnji operativni troškovi su troškovi koji nastaju kao rezultat redovnog poslovanja u poslovnoj godini;
4. 4) grupa aktivnosti je skup srodnih aktivnosti formiran po kriterijumu homogenosti opštih troškova u smislu mogućnosti pronalaženja zajedničkog ključa za dalju alokaciju troškova;
5. 5) delimični učinci su rezultati poslovnih aktivnosti organizacionih delova privrednog društva namenjeni neposredno konačnim učincima ili drugim organizacionim delovima za potrošnju u periodu njihovog stvaranja (interni učinci);
6. 6) direktna imovina je ona poslovna imovina za koju se pouzdano zna za koju vrstu nosilaca troškova (proizvoda i usluga) je angažovana, te se, u razdvajanju računa stanja po uslugama kao da ih obavljaju posebna pravna lica, za njih neposredno vezuje;
7. 7) direktni troškovi su oni primarni troškovi za koje se pouzdano zna kojim nosiocima troškova (proizvodima i uslugama) pripadaju i za njih se na osnovu dokumenta o nastanku troška neposredno vezuju;
8. 8) efikasni operator je prosečni hipotetički privredni subjekt koji bi imao slične uslove i cene koje ima privredni subjekt sa ZTS na relevantnom tržištu;
9. 9) zajednički troškovi su indirektni troškovi koji se ne mogu vezati samo za jednu uslugu ili jednu grupu usluga, već učestvuju u pružanju celog skupa usluga koje pruža privredni subjekt sa ZTS;
10. 10) združeni troškovi su indirektni troškovi koji se ne mogu pripisati samo jednoj usluzi, već jednoj grupi usluga i imaju jasan uzročno-posledični odnos sa određenom grupom usluga;
11. 11) imovina je poslovna (operativna) imovina po osnovu koje nastaju poslovni (operativni) troškovi i po osnovu koje privredni subjekt sa ZTS ostvaruje poslovne (operativne) prihode;
12. 12) indirektna imovina je ona poslovna imovina koja je zajednička za dva ili više nosilaca troškova (proizvoda i usluga), te se, prilikom odvajanja računa imovine po vrstama usluga, na njih raspoređuje pomoću odabranih ključeva;
13. 13) inkrementalni troškovi su dodatni troškovi (fiksni i varijabilni troškovi) koji bi se izbegli u slučaju da se ne pruža određena usluga, odnosno dodatni troškovi koji nastaju pružanjem određene usluge;
14. 14) kalkulacija je jedinični obračun troškova konačnih i delimičnih učinaka;
15. 15) kapital je zbir sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala;
16. 16) konačna mesta troškova su mesta troškova koja u celini ili prevashodno daju svoje učinke (usluge) konačnim učincima privrednog subjekta sa ZTS (nosiocima troškova), s tim što mogu deo svojih učinaka davati drugim mestima troškova kao interne učinke (usluge);
17. 17) konačni učinci su proizvodi i usluge privrednog subjekta sa ZTS namenjeni eksternom tržištu ili aktiviranju (uključivanju u imovinu) i potrošnji u samom privrednom društvu za potrebe stvaranja budućih učinaka;
18. 18) konvencionalni (funkcionalni) pristup obračunu troškova je dvostepeni obračun po kome se u prvom stepenu vrši izbor mesta troškova, direktni troškovi dodeljuju nosiocima troškova, opšti troškovi dodeljuju mestima troškova, vrši interna realokacija troškova prethodnih mesta troškova i utvrđivanje kvota (stopa) troškova konačnih mesta po njihovim jedinicama učinaka (ključevima), a u drugom stepenu troškovi ovih poslednjih mesta troškova dodeljuju konačnim učincima (proizvodima i uslugama) privrednog subjekta sa ZTS primenom kvota (stopa) troškova konačnih mesta troškova na količinu utrošenih učinaka (ključeva) od strane pojedinih nosilaca troškova (proizvoda i usluga);
19. 19) koncept očuvanja finansijskog kapitala (engl. Financial Capital Maintenance – FCM) je koncept koji podrazumeva održanje realne vrednosti (opšte kupovne moći) vlasničkog kapitala privrednog društva sa ciljem nesmetanog nastavka finansiranja poslovanja, pri čemu je kapital očuvan ako su vrednosti kapitala vlasnika akcija ili udela na kraju posmatranog perioda ostale iste u realnom iznosu kao i na početku posmatranog perioda, što podrazumeva da se na ovaj način profit ostvaruje samo ako je realna vrednost (opšta kupovna moć) uporedive neto imovine na kraju perioda veća od njene realne vrednosti (opšte kupovne moći) na početku perioda;
20. 20) core mreža je jezgro mreže, odnosno upravljačko-komutacioni deo mreže;
21. 21) mesto troškova je centar troškova koji čini skup srodnih, odnosno homogenih poslova objedinjenih kao uži organizacioni deo privrednog subjekta sa ZTS, sektora, funkcije, geografskog područja i sl. za koji se obračunavaju troškovi i delimični učinci u cilju pouzdanosti kalkulacija konačnih učinaka privrednog subjekta sa ZTS (nosilaca troškova), kontrole troškova i odvajanja računa uspeha po vrstama usluga;
22. 22) mrežni elementi su logički elementi elektronske komunikacione mreže koji su funkcionalno integrisani;
23. 23) mrežne komponente su određene mrežne funkcije, sastavljene od nekoliko homogenih troškovnih kategorija koje se mogu direktno vezati za određenu uslugu;
24. 24) nekretnine, postrojenja i oprema su sva materijalna sredstva koja se koriste za proizvodnju proizvoda ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugima ili u administrativne svrhe i koja se koriste više od jedne godine;
25. 25) nosioci troškova ili objekti troškova su konačni učinci privrednog subjekta sa ZTS;
26. 26) obračun troškova i učinaka je deo računovodstvenog informacionog sistema koji se odnosi na analitičko praćenje troškova, prihoda i uspeha u cilju obezbeđenja pouzdanih osnova za kalkulacije cena učinaka, kontrolu troškova i odvajanje računa uspeha po vrstama usluga i po potrebi geografskim područjima;
27. 27) obračun troškova po aktivnostima (engl. Activity Based Costing – ABC) je dvostepeni obračun troškova po kome se u prvom stepenu identifikuju aktivnosti, direktni troškovi dodeljuju nosiocima troškova, opšti troškovi dodeljuju aktivnostima, srodne aktivnosti povezuju u grupe aktivnosti, formiraju homogeni pulovi opštih troškova i obračunavaju kvote (stope) pulova opštih troškova po jedinici učinka (ključu), a u drugom stepenu zaračunavaju opšti troškovi nosiocima troškova (proizvodima i uslugama privrednog subjekta sa ZTS) primenom kvota (stopa) troškova pojedinih pulova na količinu utrošenih resursa (učinaka, ključeva) od strane pojedinih proizvoda i usluga, i sve to u cilju preciznijih kalkulacija proizvoda i usluga privrednog subjekta sa ZTS, s obzirom na veći broj aktivnosti od broja mesta troškova i upotrebu većeg broja ključeva u odnosu na konvencionalni obračun troškova;
28. 28) opšti troškovi su oni primarni troškovi koji su zajednički za dva ili više nosilaca troškova, te se u cilju njihove konačne alokacije na nosioce troškova moraju prethodno obračunavati po mestima troškova ili aktivnostima, odnosno grupama aktivnosti, s tim što se za njih mogu vezivati neposredno (direktno) ili posredno (indirektno) pomoću ključeva;
29. 29) period najintenzivnijeg saobraćaja je period od 60 minuta glavnog opterećenja u kojem je zabeleženo najveće saobraćajno opterećenje u toku perioda od 24 sata;
30. 30) pozajmljeni kapital su dugovi, odnosno ukupne obaveze privrednog subjekta sa ZTS sa kamatama;
31. 31) ponderisani prosečni troškovi kapitala (engl. Weighted Average Cost of Capital – WACC) su prosečni troškovi sopstvenog kapitala i dugova ponderisani učešćem sopstvenog kapitala i dugova u ukupnom kapitalu;
32. 32) potpuno alocirani troškovi (engl. Fully Allocated Costs – FAC) je vrednosni koncept koji zahteva da svi troškovi privrednog subjekta sa ZTS za obračunski period budu raspoređeni (ukalkulisani u cenu) po svim nosiocima troškova (proizvodima i uslugama), kako onim koji idu na eksterno tržište prodaje, tako i onim koji podležu obavezi aktiviranja za sopstvene potrebe;
33. 33) prethodna mesta troškova su ona mesta troškova koja u celini ili prevashodno daju svoje učinke (interne usluge) drugim mestima troškova koja ih troše u istom periodu, s tim što mogu imati nosioce troškova ako proizvode učinke koji se aktiviraju za sopstvene potrebe privrednog subjekta sa ZTS;
34. 34) primarni troškovi su novčani izraz trošenja svih materijalnih i nematerijalnih činilaca poslovnog procesa privrednog subjekta sa ZTS, kao i obavezni porezi i doprinosi nezavisni od njegovog rezultata, koji se obuhvataju i iskazuju po vrstama utrošenih resursa za privrednog subjekta sa ZTS u celini u cilju obezbeđenja podataka za izradu bilansa uspeha, za analitički obračun troškova i učinaka sa kalkulacijom i za odvajanje računa uspeha po vrstama proizvedenih i prodatih usluga;
35. 35) pristup „odozdo prema gore” je pristup koji podrazumeva razvoj inženjersko-ekonomskih modela za obračun troškova mrežnih elemenata kroz kreiranje hipotetičke mreže koju bi koristio efikasni operator pri pružanju elektronskih komunikacionih usluga odgovarajućeg kvaliteta;
36. 36) računovodstvo tekućih troškova (engl. Current Cost Accounting – CCA) je računovodstveni sistem vrednovanja imovine i kapitala i obračuna troškova i dobitaka zasnovan na tekućim troškovima;
37. 37) rezervna amortizacija je propuštena kumulativna amortizacija zasnovana na njenoj prethodnoj revalorizaciji, odnosno vrednovanju po tekućim troškovima, u odnosu na potrebnu kumulativnu amortizaciju po tekućim troškovima na dan nove procene;
38. 38) sekundarni troškovi su novčani izraz trošenja internih učinaka (usluga) prethodnih mesta troškova ili aktivnosti, odnosno grupa aktivnosti, od strane drugih mesta troškova ili aktivnosti, odnosno grupa aktivnosti;
39. 39) sopstveni kapital je zbir osnovnog kapitala, rezervi, revalorizacionih rezervi, emisione premije i neraspoređenog dobitka, umanjen za upisani a neuplaćeni kapital, otkupljene sopstvene akcije i eventualni gubitak;
40. 40) stopa prinosa na nerizična ulaganja je kamatna stopa za koju se pretpostavlja da može biti ostvarena investiranjem u finansijske instrumente bez rizika, uobičajeno državne dugovne hartije od vrednosti;
41. 41) troškovi kapitala su zbir razumnog ciljnog prinosa (dobitka) na sopstveni kapital i neto finansijskih rashoda (finansijski rashodi umanjeni za finansijske prihode, po isključenju učešća u dobitku i gubitku povezanih pravnih lica i zajedničkih ulaganja, kao i pripadajućih rashoda finansiranja učešća u kapitalu tih subjekata);
42. 42) troškovna kriva je odnos troška i obima pružene usluge koji prikazuje kretanje pojedinačnog troška zavisno od promene obima pružene usluge (uzročnika troška);
43. 43) učinci su rezultati poslovnih aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS i njegovih delova;
44. 44) faktor rutiranja je pokazatelj koliko je intenzivno svaki od mrežnih elemenata uključen u pružanje usluga, odnosno pokazuje iskorišćenost individualnih mrežnih elemenata prilikom pružanja elektronskih komunikacionih usluga;
45. 45) faktor prioriteta je specifični kvalitatitivni parametar koji zahteva određena usluga i ima uticaj na iskorišćenost mrežnih resursa;
46. 46) homogena troškovna kategorija je skup troškova koji imaju iste uzročnike i isti odnos troška i obima pružene usluge (troškovnu krivu), a sastavljeni su od troškova opreme i pratećih aktivnosti za svaki mrežni element.

Član 5 Modeli obračuna troškova i učinaka

Polazeći od međunarodne prakse i obračunske sposobnosti privrednog subjekta sa ZTS, Regulator, u zavisnosti od ispunjenosti odgovarajućih uslova, kontroliše primenu tri modela obračuna troškova i učinaka, odnosno troškovnog principa, i to:

1. 1) model istorijskih (stvarnih) troškova,
2. 2) model tekućih troškova i
3. 3) model dugoročnih inkrementalnih troškova.

Član 6 Osnove modela

(1) Osnovu za obračun po modelu istorijskih (stvarnih) troškova predstavljaju stvarno nastali primarni troškovi privrednog subjekta sa ZTS u toku obračunskog perioda, izmereni i obuhvaćeni u Finansijskom računovodstvu privrednog subjekta sa ZTS na računima Klase 5 – Rashodi, prema zvaničnom Kontnom okviru i na njemu zasnovanom Kontnom planu privrednog društva („top-down” metod).

(2) Za potrebe preuzimanja stvarno nastalih primarnih troškova i rashoda iz Finansijskog računovodstva privrednog subjekta sa ZTS u Obračun troškova i učinaka i njihov dalji obračunski tretman razlikuju se njihove četiri grupe, i to:

1. 1) nabavna vrednost prodate robe (grupa računa 50);
2. 2) troškovi poslovanja (operativni troškovi), koji sadrže: troškove materijala, troškove zarada sa naknadama zarada i drugim ličnim troškovima, troškove proizvodnih usluga, troškove amortizacije, troškove rezervisanja i nematerijalne troškove (grupe računa 51–55);
3. 3) finansijski rashodi (grupa računa 56);
4. 4) drugi rashodi, koji uključuju: ostale rashode, rashode po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja (grupe računa 57–59).

Član 7

Razlikovanje grupa troškova i rashoda iz člana 6. ovog pravilnika uslovljeno je informacionim potrebama kalkulacije prodajnih cena usluga i analize i internog regulatornog izveštavanja Regulatora i organa upravljanja privrednog subjekta sa ZTS o dobitnosti prodatih usluga i privrednog društva u celini, odnosno razdvajanja računa po vrstama usluga kao da ih pružaju posebna pravna lica.

Član 8

(1) Kalkulacija prodajnih cena usluga privrednog subjekta sa ZTS iz člana 6. ovog pravilnika uključuje operativne troškove usluga i pripadajuće ponderisane prosečne troškove kapitala, koji se sastoje od troškova sopstvenog kapitala i troškova pozajmljenog kapitala obračunatih na način koji je utvrđen ovim pravilnikom.

(2) Nabavna vrednost prodate trgovačke robe ima svoje posebne prihode od prodaje robe i ne uključuje se u operativne troškove mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti, niti u kalkulaciju prodajnih cena usluga elektronskih komunikacija.

(3) Finansijski rashodi se uključuju u kalkulaciju cena usluga elektronskih komunikacija putem troškova pozajmljenog kapitala, te u svrhu formiranja prodajnih cena usluga ne mogu biti uključeni u operativne troškove.

(4) Drugi rashodi, odnosno ostali rashodi, rashodi po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja ne pripadaju operativnim troškovima, te ih privredni subjekt sa ZTS može, delimično ili u celini, uključiti u kalkulaciju prodajnih cena usluga kao posebne rashodne stavke ako oni nisu, kao poslovno-finansijski rizici, uključeni u kalkulativne troškove sopstvenog (vlasničkog) kapitala i ako je za takav postupak prethodno dobijena saglasnost Regulatora.

Član 9

U internom regulatornom finansijskom izveštaju o dobitnosti (ostvarenom uspehu) usluga i privrednog društva u celini, odnosno internom bilansu uspeha iz člana 8. ovog pravilnika obezbeđuju se odvojeni podaci o:

1. 1) bruto dobitku ili gubitku privrednog subjekta sa ZTS po osnovu prometa trgovačke robe, odnosno ostvarenoj trgovačkoj marži u trgovinskoj delatnosti privrednog subjekta sa ZTS;
2. 2) poslovnom dobitku ili gubitku trgovinske delatnosti, pojedinih usluga elektronskih komunikacija i privrednog društva u celini, po pokriću pripadajućih operativnih troškova iz prihoda od prodaje robe i usluga;
3. 3) redovnom dobitku ili gubitku trgovinske delatnosti, pojedinih usluga elektronskih komunikacija i privrednog društva u celini po pokriću stvarnih neto finansijskih rashoda, odnosno po uključivanju finansijskih rashoda i finansijskih prihoda u obračun periodičnog rezultata (uspeha);
4. 4) neto dobitku ili gubitku privrednog društva po pokriću drugih rashoda (ostalih rashoda, rashoda po osnovu obezvređenja imovine i gubitka poslovanja koje se obustavlja) ili/i po pojedinim uslugama ukoliko se ti rashodi, delimično ili u celini, alociraju na prodate usluge.

Član 10

U skladu sa ciljevima obezbeđenja informacionih podloga za kalkulacije prodajnih cena i kontrolu ostvarenja utvrđene politike prodajnih cena i razdvajanja računa po vrstama usluga, odnosno analize i izveštavanja Regulatora i menadžmenta privrednog subjekta sa ZTS, integralna primena troškovnog principa podrazumeva:

1. 1) odgovarajuće raščlanjavanje prihoda po vrstama usluga;
2. 2) neposredno vezivanje direktnih troškova, odnosno rashoda za trgovinske aktivnosti, pojedine vrste usluga i ostale aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS;
3. 3) odgovarajuću alokaciju opštih primarnih troškova, odnosno rashoda privrednog subjekta sa ZTS;
4. 4) internu realokaciju troškova između mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti (obračun sekundarnih troškova, tj. obračun učinaka prethodnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti realokacijom njihovih troškova na konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti);
5. 5) alokaciju troškova konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti po vrstama tržišnih usluga, odnosno konačni obračun nosilaca (objekata) troškova;
6. 6) izradu kalkulacija jediničnih troškova (cena koštanja po jedinici) tržišnih usluga;
7. 7) obračun ponderisanih prosečnih troškova kapitala i njihovu alokaciju (zaračunavanje) po vrstama tržišnih usluga, sa formiranjem ciljnih prodajnih cena tih usluga.

Član 11 Alokacija prihoda

(1) Prihodi privrednog subjekta sa ZTS se raščlanjavaju po grupama i vrstama prihoda onako kako je to predviđeno propisanim Kontnim okvirom za privredna društva i Kontnim planom privrednog društva, razvijenim na način da se obezbedi odvajanje računa po vrstama usluga kao da ih pružaju posebna pravna lica.

(2) U okviru poslovnih prihoda:

1. 1) prihodi od prodaje robe predstavljaju direktne prihode trgovinskih aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS i za njih se neposredno vezuju;
2. 2) prihodi od prodaje proizvoda i usluga predstavljaju direktne prihode pojedinih tržišnih usluga privrednog subjekta sa ZTS i za njih se neposredno vezuju;
3. 3) prihodi od aktiviranja robe i učinaka predstavljaju direktne prihode trgovinskih aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS i pojedinih usluga privrednog subjekta sa ZTS i za njih se neposredno vezuju;
4. 4) prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i drugi poslovni prihodi se:

(1) neposredno vezuju za trgovinske aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS i pojedine usluge elektronskih komunikacija ako predstavljaju njihove direktne prihode;

(2) alociraju na trgovinske aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS i pojedine usluge elektronskih komunikacija pomoću odgovarajućih ključeva, ako su njima zajednički uslovljeni;

(3) ostaju nealocirani prihodi privrednog subjekta sa ZTS, ako su uslovljeni drugim aktivnostima privrednog društva.

(6) Finansijski prihodi predstavljaju prihode privrednog subjekta sa ZTS kao celine i ostaju među nealociranim prihodima, osim u slučaju pojave posebnih finansijskih prihoda trgovinskih aktivnosti i pojedinih usluga elektronskih komunikacija koji bi bili na njih alocirani.

(7) Drugi prihodi, odnosno ostali prihodi, prihodi od usklađivanja vrednosti imovine i dobitak poslovanja koje se obustavlja, predstavljaju prihode privrednog subjekta sa ZTS kao celine i ostaju nealocirani, osim ako se među njima pojave posebni prihodi trgovinskih aktivnosti i pojedinih usluga elektronskih komunikacija koji bi bili na njih alocirani.

Član 12 Alokacija primarnih troškova, odnosno rashoda

(1) Alokacija primarnih troškova, odnosno rashoda privrednog subjekta sa ZTS izmerenih i obuhvaćenih prethodno u Finansijskom računovodstvu privrednog subjekta sa ZTS vrši se preuzimanjem troškova, odnosno rashoda u Obračun troškova i učinaka, poštujući pri tom načelo potpunosti i načelo uzročnosti.

(2) Nabavna vrednost prodate robe predstavlja direktni rashod trgovinskih aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS, odnosno prodate trgovačke robe i za nju se neposredno vezuje.

(3) Operativni troškovi:

1. 1) vezuju se neposredno za nosioce troškova, odnosno trgovinske aktivnosti, pojedine usluge elektronskih komunikacija privrednog subjekta sa ZTS i druge aktivnosti, u delovima u kojima predstavljaju njihove direktne troškove;
2. 2) prethodno se vezuju za mesta troškova (u uslovima funkcionalnog pristupa obračunu troškova), odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti (u uslovima primene obračuna troškova po aktivnostima, odnosno Activity Based Costing – ABC), u delovima u kojima predstavljaju opšte troškove sa stanovišta nosilaca troškova, odnosno trgovinskih aktivnosti i pojedinih usluga elektronskih komunikacija, kojima se, pomoću odabranih i sa Regulatorom prethodno usaglašenih ključeva, zaračunavaju u fazi konačnog obračuna nosilaca troškova;
3. 3) ostaju i iskazuju se kao nealocirani operativni troškovi privrednog subjekta sa ZTS, u delovima u kojima se neposredno ili po odgovarajućim ključevima odnose na druge opšte aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS (npr. aktivnosti vezane za upravno-administrativne i druge aktivnosti iz odnosa sa zavisnim društvima).

(4) Finansijski rashodi, kao posebna grupa rashoda, odnosno troškova:

1. 1) vezuju se neposredno za trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija privrednog subjekta sa ZTS u delovima u kojima predstavljaju direktne rashode (troškove) finansiranja;
2. 2) alociraju se na trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija privrednog subjekta sa ZTS po ključu angažovane imovine (sredstava, odnosno kapitala), koji se koristi pri obračunu ponderisanih prosečnih troškova kapitala za potrebe formiranja prodajnih cena usluga privrednog subjekta sa ZTS;
3. 3) ostaju i iskazuju se kao nealocirani finansijski rashodi (troškovi) u delu u kome se odnose na finansiranje drugih aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS (aktivnosti nepovezane sa nabavkom i prodajom trgovinske robe i proizvodnjom i prodajom usluga elektronskih komunikacija) iz pozajmljenih izvora finansiranja.

(5) Drugi rashodi, odnosno ostali rashodi, rashodi po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja:

1. 1) vezuju se neposredno za trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija u delovima u kojima predstavljaju direktne rashode;
2. 2) alociraju se po unapred utvrđenim ključevima na trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija ukoliko su zajednički njima uslovljeni;
3. 3) ostaju i iskazuju se kao nealocirani rashodi u preostalim njihovim delovima.

Član 13 Interna realokacija operativnih troškova

(1) Konačni izazivači operativnih troškova su konačni učinci privrednog subjekta sa ZTS (nosioci troškova), odnosno trgovinske aktivnosti, usluga elektronskih komunikacija i druge aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS kao celine.

(2) Direktni operativni troškovi nosilaca troškova se neposredno vezuju za trgovinske aktivnosti, pojedine usluge elektronskih komunikacija i druge aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS.

(3) Indirektni (opšti) operativni troškovi sa stanovišta nosilaca prethodno se vezuju za mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti, i to:

1. 1) kao njihovi direktni troškovi neposrednim vezivanjem, ili
2. 2) kao njihovi indirektni (opšti) troškovi pomoću ključeva prethodno odabranih i usaglašenih sa Regulatorom.

Član 14

Mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS, sa stanovišta odnosa prema nosiocima troškova, dele se na:

1. 1) pomoćna (prethodna) mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti;
2. 2) konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti čiji se učinci prevashodno odnose na nosioce troškova (povezane aktivnosti sa nosiocima troškova), ali i na druga konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti (na primer na mesta troškova, odnosno aktivnosti elemenata mreže);
3. 3) konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti čiji se učinci odnose isključivo na nosioce troškova kao konačne učinke privrednog subjekta sa ZTS (na primer mesta troškova, odnosno aktivnosti elemenata mreže).

Član 15

(1) Interna realokacija operativnih troškova mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti vrši se:

1. 1) prenosom ostvarenih učinaka pomoćnih (prethodnih) mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti po ceni koštanja (jediničnim operativnim troškovima) tih učinaka na druga pomoćna mesta troškova ili aktivnosti, ukoliko postoji obračunska potreba za tim i na konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti, ili samo na ova poslednja ako to ne protivureči načelu uzročnosti, a u skladu je s načelom izvodljivosti (racionalnosti) obračuna troškova;
2. 2) prenosom dela učinaka konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti na druga konačna mesta troškova po ceni koštanja (jediničnim operativnim troškovima) tih učinaka, ukoliko ima interne razmene učinaka između konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti.

(2) Za jedinicu mere učinka mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti u smislu ovog člana može biti odabrana bilo koja podobna fizička jedinica mere ili jedinica odabranog ključa za internu realokaciju opštih operativnih troškova, što je predmet prethodnog utvrđivanja i usaglašavanja sa Regulatorom i dosledne primene, kao i eventualno usaglašene promene u cilju unapređenja interne realokacije operativnih troškova.

Član 16 Alokacija opštih operativnih troškova na nosioce troškova

Nosioci troškova, odnosno konačni učinci privrednog subjekta sa ZTS su:

1. 1) trgovinske aktivnosti ukoliko postoje;
2. 2) usluge elektronskih komunikacija namenjene tržištu slobodne konkurencije;
3. 3) usluge elektronskih komunikacija pod kontrolom Regulatora, odnosno regulisane usluge;
4. 4) druge aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS, koje predstavljaju aktivnosti iz odnosa sa zavisnim društvima, razne druge aktivnosti koje nisu uslovljene pomenutim identifikovanim nosiocima troškova i sl. čiji se prihodi, operativni troškovi i rashodi tretiraju nealociranim na trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija.

Član 17

U fazi alokacije primarnih operativnih troškova direktni operativni troškovi su neposredno vezani za nosioce troškova kojima pripadaju, a njihovi zajednički troškovi su alocirani na mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti u cilju njihovog što tačnijeg konačnog vezivanja za odgovarajuće nosioce troškova (konačne učinke privrednog subjekta sa ZTS).

Član 18

U fazi interne realokacije operativnih troškova ukupni iznos opštih operativnih troškova nalazi se na konačnim mestima troškova, odnosno aktivnostima ili grupama aktivnosti, odakle se alociraju na nosioce troškova, odnosno na trgovinske aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS, pojedine usluge elektronskih komunikacija i druge aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS, što je konačni obračun nosilaca troškova po operativnim troškovima.

Član 19

Alokacija opštih operativnih troškova sa konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti na nosioce troškova vrši se:

1. 1) neposrednim vezivanjem za pojedine nosioce troškova ukoliko se učinci konačnog mesta troškova (uključujući i operativne troškove), odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti odnose samo na jedan konačni učinak privrednog subjekta sa ZTS (tržišnu uslugu);
2. 2) posrednim vezivanjem pomoću ključeva unapred odabranih i sa Regulatorom usaglašenih ukoliko su učinci konačnog i s tržišnim uslugama povezanog mesta troškova (uključujući i operativne troškove), odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti zajednički (opšti) troškovi za više nosilaca troškova (konačnih tržišnih učinaka, odnosno usluga privrednog subjekta sa ZTS).

Član 20

Konačni obračun nosilaca troškova po operativnim troškovima rezultuje ukupnom cenom koštanja po vrstama konačnih učinaka (tržišnih usluga) privrednog subjekta sa ZTS, sa dve najvažnije informacione namene, i to:

1. 1) da se u okviru Obračuna troškova i učinaka, prenosom punih (i direktnih i opštih) operativnih troškova nosilaca troškova na odgovarajuće račune rashoda prodatih usluga, predviđene propisanim Kontnim okvirom za privredna društva i Kontnim planom privrednog društva, obezbede odgovarajuće informacione podloge za razdvajanje računa uspeha (prihoda, rashoda i dobitka ili gubitka) po vrstama usluga kao da ih proizvode posebna pravna lica, kako je to određeno ovim pravilnikom na osnovu odgovarajućeg međunarodnog i domaćeg pravnog okvira;
2. 2) da se u okviru Obračuna troškova i učinaka obezbede informacione podloge za kalkulacije jediničnih cena koštanja za svaku vrstu tržišnih usluga privrednog subjekta sa ZTS.

Član 21 Kalkulacija jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija

Kako su kalkulacije jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija privrednog subjekta sa ZTS od posebnog informacionog značaja za Regulatora i menadžment privrednog subjekta sa ZTS, s obzirom da obezbeđuju glavne informacione podloge za formulisanje politike prodajnih cena i njihovo operativno formiranje, neophodno je da one budu zasnovane na dovoljno razuđenom (analitičkom) i sa Regulatorom usaglašenom obračunu troškova i učinaka, odnosno u najvećoj racionalnoj meri u saglasnosti sa načelom uzročnosti u povezivanju troškova sa konačnim učincima (tržišnim uslugama).

Član 22

Privredni subjekt sa ZTS je u obavezi da pripremi i Regulatoru u rokovima određenim ovim pravilnikom dostavi kalkulacije jediničnih troškova za sve tržišne usluge, s ciljem obezbeđenja potpunih i pouzdanih informacionih podloga, odnosno neophodnih dokaza da privredni subjekt sa ZTS ne vrši troškovno subvencionisanje jednih na račun drugih usluga elektronskih komunikacija.

Član 23

(1) Predmet kalkulacija jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija su operativni troškovi iskazani po vrstama primarnih troškova privrednog subjekta sa ZTS predviđenim zvaničnim Kontnim okvirom za privredna društva ili detaljnije prema Kontnom planu privrednog društva u delu za obuhvatanje primarnih troškova (Klasa 5) ili po drukčije grupisanim operativnim troškovima u saglasnosti sa Regulatorom, uvek u ukupnom iznosu i po jedinici konačnog učinka (usluge elektronskih komunikacija), pri čemu zbir ukupnih operativnih troškova iz svih kalkulacija konačnih učinaka (tržišnih usluga) privrednog subjekta sa ZTS treba da odgovara ukupnim operativnim troškovima zaračunatim svim uslugama elektronskih komunikacija kao nosiocima troškova, kao i uvek označeni, odnosno raščlanjeni kao direktni i opšti troškovi.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana u kalkulacije jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija mogu biti uključeni delovi drugih rashoda koji se odnose na pojedine usluge, pod uslovom da nisu putem stope na ime poslovno-finansijskih rizika uključeni u ponderisane prosečne troškove kapitala i da je takav kalkulacioni postupak usaglašen sa Regulatorom.

Član 24 Osnove modela

Model tekućih troškova predstavlja računovodstveni metod vrednovanja imovine i kapitala i obračuna troškova i dobitka privrednog društva baziran na tekućim troškovima.

Član 25 Vrednovanje imovine po tekućim troškovima

(1) Vrednovanje imovine po tekućim troškovima odnosi se na nekretnine, postrojenja i opremu (u daljem tekstu: NPO) i nematerijalna ulaganja, ukoliko postoje.

(2) Ostale grupe imovine, kao što su dugoročni i kratkoročni finansijski plasmani, potraživanja, gotovina i slično, su već izraženi u finansijskim izveštajima po tekućim troškovima i nisu potrebne dodatne korekcije.

(3) Zalihe se vrednuju po istorijskim troškovima s obzirom da one u većini slučajeva nemaju materijalni uticaj na visinu aktive u bilansu stanja kod privrednog subjekta sa ZTS koji obavlja delatnost elektronskih komunikacija.

(4) Vrednovanje NPO po modelu tekućih troškova obavezno je praćeno istim takvim vrednovanjem troškova amortizacije.

Član 26

(1) Tekući trošak predstavlja niži iznos između neto troška zamene sredstva i njegovog nadoknadivog iznosa.

(2) Neto trošak zamene predstavlja iznos koji treba platiti za nabavku novog sredstva iste funkcionalnosti i kapaciteta kao kod postojeće imovine.

(3) Nadoknadivi iznos predstavlja veću vrednost između neto prodajne vrednosti i ekonomske vrednosti.

(4) Neto prodajna vrednost je iznos koji se dobija u postupku prodaje umanjen za troškove prodaje.

(5) Ekonomska vrednost predstavlja neto sadašnju vrednost budućih tokova gotovine koje bi NPO generisali tokom svog ekonomskog veka trajanja.

(6) NPO i nematerijalna ulaganja, kao stalna imovina, koja je predmet vrednovanja po tekućim troškovima, služi za obavljanje osnovne delatnosti privrednog subjekta sa ZTS, te se isključuje mogućnost njenog vrednovanja po neto prodajnoj vrednosti, a izuzetak predstavljaju sredstva namenjena prodaji umesto daljeg korišćenja, sredstva koja pripadaju poslovanju koje se obustavlja i koja se u finansijskom knjigovodstvu, za potrebe finansijskih izveštaja opšte namene, prenose na posebne pozicije.

(7) Prilikom vrednovanja NPO ne primenjuje se ekonomska vrednost, već se tekući trošak izračunava samo na bazi neto troška zamene.

Član 27

(1) Metod troškova zamene je baziran na tekućim tržišnim cenama i tekućoj tehnologiji.

(2) Kako određene grupe sredstava podležu brzim tehnološkim promenama, što znači da postojeću imovinu u nekim slučajevima nije moguće zameniti identičnom imovinom, u ovakvim situacijama trošak zamene odgovara trošku zamene modernog ekvivalentna imovine koja je predmet procene vrednosti i neophodna su određena usklađivanja vrednosti imovine kako bi moderni ekvivalent imovine prema kapacitetu i funkcionalnosti odgovarao postojećoj imovini, a naročito su važna usklađivanja koja su vezana za dodatni kapacitet nove opreme, dodatnu funkcionalnost nove opreme, uštede u operativnim troškovima u odnosu na postojeću opremu i sl.

(3) Za izračunavanje neto troška zamene, bruto trošak zamene se koriguje za kumulativnu amortizaciju po tekućim troškovima do dana procene.

Član 28 Metodologija procene vrednosti stalne imovine

(1) Procena vrednosti stalne imovine može se vršiti po metodu istorijskog troška, indeksiranja i sveobuhvatne procene vrednosti.

(2) Privredni subjekt sa ZTS primenjuje sve tri metode procene vrednosti u zavisnosti od vrste i karakteristika sredstava koja su predmet procene.

(3) Vrednovanje NPO prema istorijskom trošku iz bilansa stanja se primenjuje na one grupe NPO čija vrednost nije značajnije promenjena od dana nabavke i koje imaju kratak vek trajanja, a istorijski trošak se koristi i za vrednovanje novo nabavljenih NPO u toku godine, s obzirom da njihova nabavna vrednost ne može značajno da odstupa od vrednosti po tekućim troškovima, i nematerijalna ulaganja, ukoliko postoje, vrednuju se po istorijskom trošku.

(4) Indeksiranje predstavlja vrednovanje NPO primenom godišnjeg indeksa rasta cena i ovaj metod se koristi za NPO koja nisu podložna brzim tehnološkim promenama, ali su zato promene cena značajne, gde najčešće spadaju nekretnine i zemljište, pri čemu se za primenu metoda indeksiranja koristi indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji.

(5) Sveobuhvatna procena vrednosti podrazumeva da se za svaku pojedinačnu stavku NPO iz registra sredstava određuje tekući trošak zamene ili moderni ekvivalent imovine za ona sredstva koja nije moguće zameniti identičnim sredstvima, a koristi se za procenu opreme za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija koja je podložna tehnološkim promenama i nije homogena u pogledu cena, kao što su: kablovska kanalizacija, centrale, oprema za prenos, oprema za napajanje i sl.

Član 29

U cilju racionalizacije vremena potrebnog za izradu procene vrednosti, kao i troškova koje ona uslovljava, Regulator i privredni subjekt sa ZTS dogovorom utvrđuju granicu materijalnosti (imovinskog značaja) sredstava koja su predmet procene i u ovom slučaju se ne vrši procena vrednosti svih NPO iz registra sredstava privrednog subjekta sa ZTS, već samo sredstava koja po vrednosti prelaze utvrđenu granicu.

Član 30

Za obračun amortizacije prihvata se metod računovodstvene amortizacije koji se koristi pri obračunu amortizacije za svrhe finansijskog izveštavanja opšte namene i u ovom slučaju koristi se isti vek trajanja NPO kao u finansijskom računovodstvu, a razlika je u tome što se amortizacija obračunava na bruto vrednost NPO po tekućim troškovima, umesto po istorijskim troškovima.

Član 31 Koncept očuvanja kapitala

(1) Koncept očuvanja kapitala je koncept koji ima za svrhu da pokaže da li je vrednost imovine ili vlasničkog kapitala na kraju posmatranog perioda održana u odnosu na vrednost sa početka perioda zbog dejstva različitih faktora kao što su: inflacija, tehnološke promene i sl.

(2) Za potrebe modela tekućih troškova koristi se koncept očuvanja finansijskog kapitala.

(3) Koncept očuvanja finansijskog kapitala podrazumeva održanje opšte kupovne moći vlasničkog kapitala privrednog društva sa ciljem nesmetanog nastavka finansiranja poslovanja.

(4) Primenom koncepta očuvanja finansijskog kapitala, u smislu ovog pravilnika, nastaju kapitalni dobici ili gubici zbog promena u cenama sredstava, odnosno u neto troškovima zamene sredstava koja su predmet procene na jednoj strani i usklađivanja vrednosti vlasničkog kapitala na drugoj strani.

Član 32 Obračun troškova kapitala i formiranje predloga prodajnih cena elektronskih komunikacionih usluga

Cene regulisanih usluga formiraju se doslednom primenom troškovnog principa: dopunjenog rezultatima analiza cena u zemlji i okruženju sa ciljem postepenog otklanjanja dispariteta cena na domaćem tržištu u odnosu na zemlje u okruženju, za uporedive usluge, polazeći od usaglašene politike cena između Regulatora i privrednog subjekta sa ZTS zasnovane na zahtevima zaštite interesa korisnika usluga i obezbeđenja materijalne podloge razvoja privrednog subjekta sa ZTS.

Član 33

(1) Primena troškovnog principa u formiranju cena usluga elektronskih komunikacija pod posebnim tarifnim režimom, odnosno regulisanih usluga u delatnosti elektronskih komunikacija od strane Regulatora po modelu tekućih troškova polazi od kalkulacija jediničnih troškova (bez amortizacije) za protekli izveštajni period, proisteklih iz integralnog sistema kalkulacija svih tržišnih usluga privrednog subjekta sa ZTS kako je to određeno ovim pravilnikom, na šta se zatim dodaju troškovi amortizacije zasnovani na tekućim troškovima, rezervna amortizacija (engl. basklog depreciation), pripadajući ponderisani prosečni troškovi kapitala, obračunati u razumnoj meri, i na kraju se oduzima kapitalni dobitak odnosno dodaje se kapitalni gubitak kao rezultat promene bruto vrednosti sredstava koja su predmet procene.

(2) Formiranje cena regulisanih usluga prema modelu tekućih troškova iz stav 1. ovog člana vrši se prema sledećem obrascu:

(3) R = O + Dcca + BD + (V – D) r ± HG/L

(4) u kome simboli imaju sledeće značenje:

(5) R = ciljni prihod;

(6) O = operativni troškovi (ne uključujući amortizaciju);

(7) Dcca = amortizacija zasnovana na tekućim troškovima;

(8) BD = rezervna amortizacija (engl. backlog depreciation);

(9) V = bruto vrednost ukupne angažovane imovine (sredstava);

(10) D = akumulirana amortizacija stalne imovine zasnovana na tekućim troškovima;

(11) V – D = angažovana ukupna imovina umanjena za dotadašnju amortizaciju (investiciona osnova za primenu stope prinosa, odnosno stope troškova kapitala);

(12) r = stopa prinosa na angažovanu imovinu (stopa troškova kapitala);

(13) HG/L = kapitalni dobici/gubici.

Član 34

Amortizacija zasnovana na tekućim troškovima izračunava se primenom izabrane stope amortizacije za grupe NPO na bruto procenjene vrednosti sredstava, zasnovane na tekućem trošku.

Član 35

(1) Rezervna amortizacija predstavlja korekciju akumulirane amortizacije iz prethodnog perioda s ciljem njenog izjednačavanja sa tekućom bruto vrednošću sredstava koja su predmet procene na bilansni dan (dan nove procene).

(2) U slučaju kada je bruto vrednost sredstava povećana u poređenju sa prethodnom poslovnom godinom, nastaje kapitalni dobitak koji treba da bude delom amortizovan i rezervna amortizacija treba da bude zaračunata.

(3) U slučaju kapitalnog gubitka bruto vrednost sredstava je smanjena, što znači da je prethodno obračunata amortizacija prevelika i treba da se smanji kroz negativnu rezervnu amortizaciju.

Član 36

(1) Kapitalni dobici odnosno gubici nastaju kao rezultat procene vrednosti NPO na bazi tekućih troškova.

(2) Kada se bruto vrednost NPO s početka perioda kao rezultat procene vrednosti po tekućim troškovima poveća nastaje kapitalni dobitak kao odbitna korektivna stavka u formuli po tekućim troškovima.

(3) Ukoliko se vrednost NPO smanji nastaje kapitalni gubitak kao dodatna korektivna stavka u obrascu iz člana 33. stav 2. ovog pravilnika.

Član 37

Rezervna amortizacija i kapitalni dobici ili gubici uključuju se u bilans uspeha za potrebe regulatornog izveštavanja kao korekcije rezultata iz poslovanja.

Član 38

Dodatne korekcije za inflaciju ne uključuju se u kapital, odnosno u obračun angažovanog kapitala, za potrebe primene ponderisane prosečne stope troškova kapitala (engl. Weighted Average Cost of Capital – WACC), s obzirom da je korigovana vrednost sopstvenog kapitala na bazi tekućih troškova već uključena u ponderisanu prosečnu cenu kapitala preko stope troškova sopstvenog kapitala.

Član 39

(1) Formiranje cena regulisanih usluga prema modelu istorijskih troškova vrši se prema sledećem obrascu:

(2) R = O + (V – D) r

(3) u kome simboli imaju sledeće značenje:

(4) R = ciljni prihod;

(5) O = operativni troškovi;

(6) V = bruto vrednost ukupne angažovane imovine (sredstava);

(7) D = kumulativna amortizacija stalne imovine;

(8) V – D = angažovana ukupna imovina umanjena za dotadašnju amortizaciju (investiciona osnova za primenu stope prinosa, odnosno stope troškova kapitala);

(9) r = stopa prinosa na angažovanu imovinu (stopa troškova kapitala).

Član 40

(1) Stopa prinosa na angažovanu imovinu (kapital) predstavlja ponderisane prosečne troškove kapitala privrednog subjekta sa ZTS obračunate primenom obrasca:

(2) u kome simboli imaju sledeće značenje:

(3) RE = stopa troškova sopstvenog kapitala;

(4) RD = stopa troškova pozajmljenog kapitala;

(5) D = pozajmljeni kapital (dug);

(6) E = sopstveni kapital (engl. equitu);

(7) T = stopa poreza na dobit.

(8) Trošak sopstvenog kapitala predstavlja očekivani prinos vlasnika i određuje se primenom modela vrednovanja kapitalne aktive (engl. Capital Asset Pricing Model – CAPM), prema obrascu:

(9) RE = RFR + β * ERP

(10) pri čemu je:

(11) RFR = stopa prinosa na nerizična ulaganja (engl. Risk-Free Rate);

(12) β = beta koeficijent;

(13) ERP = premija za tržišni rizik (engl. Equity Risk Premium).

(14) Trošak pozajmljenog kapitala može biti meren kamatnom stopom koju privredni subjekt sa ZTS plaća kreditorima ili nerizičnom stopom prinosa uvećanom za kreditnu premiju.

(15) Privredni subjekt sa ZTS je dužan da primenjuje stopu ponderisanih prosečnih troškova kapitala koju Regulator određuje u skladu sa međunarodno priznatom metodologijom.

Član 41

(1) Pripadajući troškovi kapitala svakoj regulisanoj usluzi privrednog subjekta sa ZTS obračunavaju se primenom ponderisane prosečne cene (stope troškova) kapitala iz člana 40. ovog pravilnika na angažovanu ukupnu trajnu imovinu (kapital) u proizvodnji i prodaji tih usluga.

(2) Imovinu u smislu stava 1. ovog člana čine:

1. 1) stalna imovina bez dugoročnih finansijskih plasmana, odnosno pripadajuća nematerijalna ulaganja i NPO po neto vrednosti zasnovanoj na tekućem trošku (bruto vrednost umanjena za kumulativnu amortizaciju, odnosno ispravke vrednosti) do kraja izveštajnog perioda;
2. 2) obrtna imovina bez kratkoročnih finansijskih plasmana umanjena za kratkoročne obaveze.

(3) U skladu sa zahtevom podvajanja računa po svim vrstama elektronskih komunikacionih usluga kao da ih pružaju posebna pravna lica, angažovana imovina iz stava 2. ovog člana obračunava se i u izveštajima iskazuje po svim vrstama aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS (trgovinske aktivnosti, pojedine vrste usluga elektronskih komunikacija i druge aktivnosti privrednog subjekta sa ZTS, odnosno nealocirana imovina sa nivoa privrednog društva):

1. 1) kao direktna imovina angažovana u obavljanju navedenih aktivnosti;
2. 2) kao indirektna imovina alocirana na navedene aktivnosti pomoću ključeva alokacije.

Član 42 Osnove modela

(1) Model dugoročnih inkrementalnih troškova (engl. Long Run Incremental Cost, u daljem tekstu: LRIC model) predstavlja model obračuna troškovno zasnovanih cena regulisanih veleprodajnih usluga privrednog subjekta sa ZTS (u daljem tekstu: regulisane usluge) koje se pružaju preko javne fiksne i javne mobilne komunikacione mreže, i to:

1. 1) cena terminacije poziva u javnoj fiksnoj i javnoj mobilnoj komunikacionoj mreži;
2. 2) cena veleprodajnih usluga širokopojasnog pristupa;
3. 3) cena veleprodajnih usluga pristupa infrastrukturi.

(2) Regulator za potrebe primene LRIC modela koristi pristup „odozdo prema gore”.

(3) LRIC modelom obračunavaju se cene regulisanih usluga zasnovane na troškovima koji bi nastali ulaskom novog efikasnog operatora na relevantno tržište pod pretpostavkom da se mreža dimenzionira tako da zadovolji tekuću i buduću tražnju.

(4) Regulator može za efikasnog operatora uzeti i hipotetičkog novog privrednog subjekta čijim se ulaskom na relevantno tržište ne bi menjao ukupan obim saobraćaja već bi samo došlo do preraspodele tržišnih učešća kod postojećih privrednih subjekata.

(5) LRIC model je zasnovan na tekućim troškovima i obuhvata samo troškove mreže nastale povećanjem kapaciteta mreže radi pružanja regulisane usluge čija se cena obračunava (tzv. inkrementalne troškove), odnosno samo one troškove koji ne bi postojali kada privredni subjekt sa ZTS ne bi pružao tu uslugu, čime se isključuju troškovi privrednog subjekta sa ZTS nastali zbog neefikasnog korišćenja mreže.

(6) Inkrementalni troškovi regulisanih usluga dobijaju se kao razlika između svih troškova mreže koji nastaju kada privredni subjekt sa ZTS pruža sve usluge i troškova mreže koji nastaju kada privredni subjekt sa ZTS pruža sve usluge, izuzev regulisane usluge čija se cena obračunava.

Član 43

(1) Vrste LRIC modela su:

1. 1) Čist LRIC model, koji uključuje samo troškove vezane za mrežne komponente koje se koriste za pružanje jedne regulisane usluge čija se cena obračunava, tako da u obračun troška ulaze samo troškovi koji se mogu direktno dodeliti toj usluzi;
2. 2) LRIC model, koji uključuje samo troškove vezane za mrežne komponente koje se koriste za pružanje određene grupe usluga, što omogućava da deo združenih troškova grupe usluga postane inkrementalni trošak;
3. 3) LRIC+ model, koji uključuje iste troškove obuhvaćene LRIC modelom uvećane za zajedničke troškove.

(2) Obračun inkrementalnog troška regulisanih usluga korišćenjem čistog LRIC modela vrši se tako što se identifikuju samo fiksni i varijabilni troškovi koji bi se izbegli ukoliko privredni subjekt sa ZTS ne bi pružao određenu regulisanu uslugu.

(3) Inkrementalni troškovi iz prethodnog stava ovog člana obračunavaju se tako što se identifikuju ukupni dugoročni troškovi privrednog subjekta sa ZTS u slučaju kada pruža sve usluge, kao i dugoročni troškovi istog privrednog subjekta sa ZTS kada pruža sve usluge izuzev regulisane usluge čija se cena određuje, a oduzimanjem potonjih od prvih troškova dobija se definisani inkrement.

(4) Obračun inkrementalnog troška regulisanih usluga korišćenjem LRIC modela vrši se tako što se identifikuju samo fiksni i varijabilni troškovi, koji bi se izbegli ukoliko privredni subjekt sa ZTS ne bi pružao određenu grupu usluga drugim privrednim subjektima na određenom veleprodajnom tržištu elektronskih komunikacija, niti pretplatnicima na povezanom maloprodajnom tržištu.

(5) Inkrementalni troškovi iz prethodnog stava ovog člana obračunavaju se tako što se identifikuju ukupni dugoročni troškovi privrednog subjekta sa ZTS u slučaju kada pruža sve usluge i dugoročni troškovi istog privrednog subjekta sa ZTS kada ne pruža određenu grupu usluga, a oduzimanjem potonjih od prvih troškova dobija se definisani inkrement.

(6) Obračun inkrementalnog troška korišćenjem LRIC+ modela vrši se tako što se na trošak obračunat LRIC modelom dodaje margina kako bi se pokrili zajednički i združeni troškovi neophodni za pružanje svih usluga zajedno.

(7) Regulator primenjuje:

1. 1) čist LRIC model za obračun cena terminacije poziva u javnoj fiksnoj i javnoj mobilnoj komunikacionoj mreži;
2. 2) LRIC+ model za obračun cena veleprodajnih usluga širokopojasnog pristupa;
3. 3) LRIC+ model za obračun cena veleprodajnih usluga pristupa infrastrukturi.

Član 44 Način primene modela

Primena LRIC modela za određivanje troškovno zasnovanih cena regulisanih usluga koje se pružaju preko javne fiksne i javne mobilne komunikacione mreže podrazumeva:

1. 1) određivanje mrežne tražnje, kojim se utvrđuju usluge za koje se modeluje hipotetička mreža efikasnog operatora i prikupljaju podaci o tražnji za istima;
2. 2) dimenzioniranje hipotetičke mreže, kojim se definiše kapacitet mreže koja se koristi za pružanje usluga iz tačke 1) ovog člana, odnosno koja zadovoljava prethodno definisanu mrežnu tražnju;
3. 3) procenu vrednosti dimenzionirane mreže, kojom se određuju godišnji kapitalni i operativni troškovi dimenzionirane mreže;
4. 4) obračun jediničnog troška usluge, kojim se vrši alokacija troškova dimenzionirane mreže iz tačke 2) ovog člana uz pomoć ključeva alokacije i faktora rutiranja.

Član 45

(1) Određivanje mrežne tražnje vrši se za regulisane usluge za koje se prikupljaju i obračunavaju statistički i tehnički parametri i određuju faktori rutiranja i faktori prioriteta.

(2) Mrežna tražnja određuje se tako da mreža može da zadovolji period najintenzivnijeg saobraćaja u toku godine.

(3) Za obračun mrežne tražnje polazi se od pretpostavke da tehnološki efikasan operator koristi mrežu nove generacije uz korišćenje tehnologije i topologije koja se najbolje uklapa u nacionalne okolnosti, kao i da sve usluge pruža preko IP core mreže.

(4) Prilikom obračuna mrežne tražnje za regulisanim uslugama identifikuju se neophodni mrežni elementi koji mogu da zadovolje tekuću i buduću tražnju za tim uslugama, a zatim se obračunava tražnja po svakom mrežnom elementu.

Član 46

(1) Dimenzioniranje hipotetičke mreže podrazumeva određivanje vrste i broja mrežnih elemenata neophodnih da se zadovolji tekuća i buduća tražnja za definisanim skupom regulisanih usluga, pri čemu je potrebno uzeti u obzir i period potreban za nabavku i instalaciju novih mrežnih elemenata.

(2) Dimenzioniranje mrežnih elemenata podrazumeva određivanje neophodne mrežne opreme koja bi podržala obim definisanog skupa usluga tokom perioda najintenzivnijeg saobraćaja, uzimajući u obzir modularnu prirodu mrežne opreme kako bi se identifikovale pojedinačne komponente u okviru svakog definisanog mrežnog elementa.

(3) Analiza tokova saobraćaja kroz mrežne elemente vrši se na osnovu hijerarhijske strukture mreže, a varijabilni troškovi utvrđuju se za svaki mrežni element pojedinačno.

(4) Za potrebe obračuna troškova usluga interkonekcije uzimaju se u obzir pojedinačni mrežni elementi core fiksne mreže i mobilne mreže, dok se elementi ostalih delova mreže grupišu po funkcionalnosti i posmatraju kao jedna celina.

(5) Za potrebe određivanja pokrivenosti teritorije dimenzioniranom hipotetičkom mrežom, odnosno za potrebe određivanja topologije dimenzionirane hipotetičke mreže koriste se:

1. 1) scorched earth princip, koji podrazumeva da se optimalno dimenzionirani mrežni elementi postavljaju na najbolje moguće lokacije (nezavisno od postojeće mreže) kako bi se postigla mrežna pokrivenost cele teritorije, a ovaj princip koristi se za dimenzioniranje mobilne mreže za pristup i u slučaju da informacije koje pruža privredni subjekt sa ZTS nisu dovoljne za kreiranje modela i
2. 2) scorched node princip, koji podrazumeva da se optimalno dimenzionirani mrežni elementi postavljaju na postojeće lokacije pristupnih čvorova privrednog subjekta sa ZTS, a ovaj princip koristi se za dimenzioniranje fiksne mreže za pristup i core fiksne mreže i core mobilne mreže.

Član 47

(1) Procena vrednosti dimenzionirane mreže podrazumeva procenu vrednosti neophodne mrežne opreme utvrđene prilikom dimenzioniranja hipotetičke mreže i vrši se po modelu tekućih troškova, u skladu sa načelom procene budućih aktivnosti.

(2) Za mrežne elemente koji su deo pasivne mrežne infrastrukture koristi se metod indeksa maloprodajnih cena za njihovu ponovnu procenu, koji za osnovicu koristi istorijski trošak.

(3) Obračun troškova mrežnih elemenata podrazumeva da se:

1. 1) direktni kapitalni trošak mrežnih elemenata obračuna na osnovu tehničkih parametara dimenzionirane mreže;
2. 2) margina za kapitalni trošak mrežnih elemenata obračuna na osnovu računovodstvenih podataka privrednog subjekta sa ZTS, kao stopa kapitalnih troškova u odnosu na trošak mreže;
3. 3) trošak mrežnih elemenata koji ne učestvuju u pružanju regulisanih usluga ne obračunava.

(4) Mrežni elementi koji imaju iste uzročnike troškova, isto kretanje cena i iste troškovne krive grupišu se u homogene troškovne kategorije.

(5) Prilikom obračuna troška kapitala koristi se stopa ponderisanih prosečnih troškova kapitala (WACC) koju objavljuje Regulator.

Član 48

(1) Inkrementalni trošak regulisanih usluga obračunava se na sledeći način:

1. 1) obračunava se ukupan trošak mrežne komponente za dimenzioniranu mrežu;
2. 2) ukupan saobraćaj preko dimenzionirane mreže se umanjuje za saobraćaj usluge za koju se vrši obračun;
3. 3) redimenzionira se mreža na osnovu novog umanjenog saobraćaja i ponovo se obračunava trošak mrežne komponente;
4. 4) razlika između ukupnog troška mrežne komponente kada privredni subjekt sa ZTS pruža sve usluge i troška mrežne komponente kada privredni subjekt sa ZTS pruža sve usluge izuzev regulisane usluge daje inkrementalni trošak mrežne komponente;
5. 5) dobijeni inkrementalni trošak se deli sa obimom saobraćaja usluge za koju se vrši obračun.

(2) Inkrementalni trošak po čistom LRIC modelu obračunava se po sledećoj formuli:

(3) u kome simboli imaju sledeće značenje:

(4) U – inkrementalni trošak;

(5) NC(1) – troškovi planirane mreže u skladu sa tražnjom za sve usluge bez usluge za koje se vrši obračun V(1);

(6) NC(2) – troškovi planirane mreže u skladu sa tražnjom za količinu svih usluga V(2);

(7) NC(2) – NC(1) – inkrementalni troškovi mreže za uslugu za koju se vrši obračun;

(8) V(2 ) – ukupna količina svih usluga;

(9) V(1) – ukupna količina usluge bez usluge za koju se vrši obračun;

(10) V(2) – V(1) – količina usluge za koju se vrši obračun.

(11) Inkrementalni trošak po LRIC modelu obračunava se po sledećoj formuli:

(12) u kome simboli imaju sledeće značenje:

(13) U – inkrementalni trošak;

(14) NCg(1) – troškovi planirane mreže u skladu sa tražnjom za sve usluge bez grupe usluga za koje se vrši obračun V(1);

(15) NC(2) – troškovi planirane mreže u skladu sa tražnjom za količinu svih usluga V(2);

(16) NC(2) – NCg(1) – inkrementalni troškovi mreže za grupu usluga za koju se vrši obračun;

(17) V(2) – ukupna količina svih usluga;

(18) Vg(1) – ukupna količina usluga bez grupe usluga za koje se vrši obračun;

(19) V(2) – Vg(1) – količina grupe usluga za koju vrši obračun.

(20) Obračun inkrementalnog troška korišćenjem LRIC+ modela vrši se tako što se na trošak obračunat LRIC metodom dodaje margina za kapitalni trošak mrežnih elemenata, kako bi se pokrili zajednički i združeni troškovi neophodni za pružanje svih usluga zajedno.

Član 49

(1) Obračun jediničnog troška usluge vrši se na sledeći način:

1. 1) alokacija troškova, što podrazumeva da se troškovi grupisani po homogenim troškovnim kategorijama alociraju na mrežne komponente, a zatim se troškovi mrežnih komponenti alociraju na usluge;
2. 2) određivanje dodatka za zajedničke troškove;
3. 3) obračun jediničnog troška usluge.

(2) Jedinični trošak usluge obračunava se kao linearna kombinacija jediničnih troškova komponenti mreže po sledećoj formuli:

(3) u kome simboli imaju sledeće značenje:

(4) RFi – faktor rutiranja za i-ti element mreže;

(5) NEi – jedinični trošak i-tog elementa mreže.

Član 50

Privredni subjekt sa ZTS izveštava Regulatora o primeni troškovnog principa i razdvajanju (divizionalizaciji) računa uspeha i angažovane imovine (kapitala) putem internih regulatornih izveštaja.

Član 51

(1) Interno regulatorno finansijsko izveštavanje Regulatora od strane privrednog subjekta sa ZTS po modelu tekućih troškova vrši se najmanje jednom godišnje putem internih regulatornih izveštaja utvrđenih ovim pravilnikom i njegovim prilozima, odnosno datim tabelama u osnovnom formatu i napomenama o mogućim usaglašenim prilagođavanjima, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

(2) Uz popunjene priloge, privredni subjekt sa ZTS je u obavezi da Regulatoru dostavi i izveštaj o proceni vrednosti sredstava (NPO i nematerijalnih ulaganja ukoliko postoje), sa detaljnim obrazloženjima metoda korišćenih u proceni vrednosti, kao i izveštaj sa detaljno opisanom metodologijom alokacije i ključevima za alokaciju prihoda, operativnih troškova, imovine i obaveza na sve usluge koje privredni subjekt sa ZTS pruža i cenovnike svih usluga privrednog subjekta sa ZTS, uključujući i transferne cene, odnosno interne naknade za usluge između različitih segmenata poslovanja, odnosno ogranaka u okviru privrednog subjekta sa ZTS.

(3) Privredni subjekt sa ZTS dužan je da, na zahtev Regulatora, dostavi i analitičku evidenciju (bruto bilans odnosno zaključni list) kao sastavni deo internih regulatornih finansijskih izveštaja.

(4) Zavisno od informacionih potreba, u slučaju hitnog preduzimanja mera na sprečavanju neregularnog ponašanja privrednog subjekta sa ZTS, Regulator može zahtevati i kratkoročnije interno regulatorno finansijsko izveštavanje.

Član 52

(1) Privredni subjekt sa ZTS može da angažuje nezavisnog revizora da izvrši reviziju internih regulatornih izveštaja i oceni ispravnost celokupnog obračuna po modelu tekućih troškova i primenjenih ključeva alokacije, pri čemu se mišljenje ovlašćenog revizora dostavlja Regulatoru uz interni regulatorni izveštaj u rokovima predviđenim ovim pravilnikom.

(2) Nezavisni revizor angažovan od strane privrednog subjekta sa ZTS vrši reviziju internih regulatornih izveštaja uvidom u osnove i primenu modela troškova iz stava 1. ovog člana.

Član 53

(1) Privredni subjekt sa ZTS je dužan da, na zahtev Regulatora, dostavi sve neophodne podatke za primenu LRIC modela u određivanju cena regulisanih usluga.

(2) Regulator vrši prikupljanje podataka u formi upitnika koje dostavlja privrednom subjektu sa ZTS sa uputstvom za njihovo popunjavanje.

(3) Rok za dostavljanje popunjenih upitnika iz stava 2. ovog člana određuje Regulator, pri čemu isti ne može biti kraći od 45 dana od dana dostavljanja upitnika od strane Regulatora privrednom subjektu sa ZTS.

Član 54

Regulator angažuje nezavisnog revizora, koji u skladu sa važećim propisima i standardima vrši verifikaciju internih regulatornih izveštaja i računovodstvenih razdvajanja kod privrednog subjekta sa ZTS, a privredni subjekt sa ZTS je dužan da omogući pristup i uvid u svu raspoloživu dokumentaciju.

Član 55

(1) Regulator, saglasno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, donosi rešenje kojim se primenom LRIC modela utvrđuju troškovno zasnovane cene regulisanih usluga koje pružaju privredni subjekti sa ZTS na relevantnim tržištima.

(2) Regulator može rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrditi faznu primenu troškovno zasnovanih cena u cilju očuvanja odnosa na tržištu elektronskih komunikacija.

Član 56

Ako Regulator utvrdi da troškovno zasnovane cene prema LRIC modelu značajno odstupaju od cena na uporedivim tržištima, on može primeniti metod upoređivanja cena za obračun cena terminacije poziva u javnoj fiksnoj i javnoj mobilnoj komunikacionoj mreži, odnosno metod upoređivanja cena ili model tekućih troškova za obračun cena veleprodajnih usluga širokopojasnog pristupa i veleprodajnih usluga pristupa infrastrukturi.

Član 57

Privredni subjekt sa ZTS, kome je određena obaveza kontrole cena i primene troškovnog računovodstva primenom modela tekućih troškova, u obavezi je da Regulatoru dostavi, najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu, izveštaje iz člana 52. ovog pravilnika i popunjene priloge u elektronskom obliku.

Član 58

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o primeni troškovnog principa, odvojenih računa i izveštavanju od strane operatora sa značajnom tržišnom snagom u oblasti elektronskih komunikacija („Službeni glasnik RS”, br. 52/11 i 53/21).

Član 59

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 1-03-3400-16/23-4

(3) U Beogradu, 29. marta 2024. godine

(4) Predsednik Saveta,

(5) Dragan Kovačević, s.r.

(6) Prilozi

(7) Prilog 1 - Interni bilans uspeha za period od __do__

(8) Prilog 2 - Alokacija prihoda za period od __do__

(9) Prilog 3 - Raspored opšteg prihoda ___za period od __ do___ po ključu ___

(10) Prilog 4 - Alokacija primarnih operativnih (poslovnih) troškova za period od ___do___20__ godine

(11) Prilog 5 - Pregled primarnih opštih (poslovnih) troškova vezanih za mesta troškova (MT) ili grupe aktivnosti (GA)

(12) Prilog 6 - Interna relokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) prethodnog (pomićnog) MT ili GA ____za peiod od ___ do___ po ključu ___

(13) Prilog 7 - Alokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) konačnog MT ili GA ___ na druga konačna MT ili GA ____za peiod od ___ do___ po ključu ___

(14) Prilog 8 - Alokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) konačnog MT ili GA ___ na nosioce troškova za peiod od ___ do___ po ključu ___

(15) Prilog 9 - Kalkulacija jediničnih troškova (cene koštanja) tržišne usluge ___ za period od__ do ___

(16) Prilog 10 - Obračun stope troškova pozajmljenog kapitala za period od ___do__

(17) Prilog 11 - Obračun angažovanog kaptala (investicione osnove) za primenu ponderisanih prosečnih troškova (WACC) po modelu istorijskih troškova na dan 31.12

(18) Prilog 12- Obračun angažovanog kaptala (investicione osnove) za primenu ponderisanih prosečnih troškova (WACC) po modelu tekućih troškova na dan 31.12.

(19) Prilog 13 - Zbirna tabela obračuna angažovanog kapilata investicione osnove za primenu ponderisanih prosečnih troškova (WACC) po modelu istorijskih troškova i tekućih troškova na dan 31.12 u dinarima

(20) Prilog 14 - Vrednost nekretnina, postrojenja i opreme po modelu tekućih troškova na dan 31.12

(21) Prilog 15 - Korigovan bilans uspeha za period od 01.01. do 31.12

(22) Prilog 16 - Bilans stanja na dan 31.12