Pravilnik o standardima obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja i vaspitanja

Prilozi

BIOLOGIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učeći biologiju u srednjem obrazovanju, učenici stiču znanja i razvijaju veštine koje im omogućavaju da kritički razmatraju naučne podatke o strukturi i životnim procesima organizama, filogeniji i evoluciji živog sveta, položaju čoveka u prirodi i njegovoj odgovornosti za očuvanje zdravlja, životne sredine i biološke raznovrsnosti na Zemlji. Biološka znanja integrišu u širi sistem znanja prirodnih nauka i matematike za pronalaženje rešenja koja čovečanstvu donose dobrobit i dugotrajan sklad sa okruženjem, kao i za svoj profesionalni razvoj u oblastima u kojima su biološke kompetencije neophodne. Učenici izučavaju biološke pojave primenom naučnog metoda i tako razvijaju logičko i kritičko mišljenje i sposobnost odabira i vrednovanja različitih strategija rada, razmatranja sopstvenih postupaka i obrazlaganja zaključaka. Kroz istraživački i timski rad učenici usavršavaju kognitivne i socio-emocionalne sposobnosti neophodne u današnjem svetu – jezičke, komunikacijske i saradničke sposobnosti, toleranciju i empatiju. Stečena znanja i veštine im omogućavaju da sagledaju mesto biologije u životu i delatnostima ljudi i povratnu vezu između razvoja nauke i ključnih oblasti njene primene, kao i procene ograničenja, rizike i posledice razvoja nauke i tehnologije za pojedinca, društvo i životnu sredinu. Učenici su osposobljeni da kroz odgovoran i proaktivan pristup predlažu i pokreću aktivnosti, učestvuju u donošenju odluka i doprinose kreiranju i implementaciji rešenja u domenima razvoja i primene tehnologija zasnovanih na biološkim dostignućima, na očuvanju zdravlja, biodiverziteta i životne sredine, uzimajući u obzir etičke, društvene, ekonomske, pravne i političke aspekte, argumente i pravila.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Svi učenici razumeju osnovne činjenice o građi ćelije i osnovnim metaboličkim procesima koji se u njoj odvijaju. Primenjujući znanja o povezanosti građe i funkcije na svim nivoima organizacije živih bića, učenici mogu da jednostavnim primerima ilustruju delovanje spoljašnjih i unutrašnjih činilaca na narušavanje homeostaze biljaka, životinja i čoveka. Ovladavaju osnovnim znanjima o uzrocima i nastanku poremećaja u radu organa i organskih sistema kod čoveka, kao i o najčešćim zaraznim bolestima, i tako razvijaju i praktikuju zdravstvene navike i izbegavaju rizične oblike ponašanja. Upoznavanjem pojmova iz evolucione biologije i osnovnih činjenica o poreklu živog sveta, učenici stiču sliku o jedinstvu i biološkoj raznovrsnosti života na Zemlji. Razumevanjem osnovnih ekoloških pojmova, zakonitosti i principa, proširuju svoja znanja o uticajima faktora žive i nežive prirode na funkcionisanje organizama i njihovu rasprostranjenost. Na osnovu stečenih znanja razumeju raspored bioma na Zemlji i pokazuju spremnost za angažovanje u zaštiti prirode.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici ovladavaju veštinama neophodnim za sticanje znanja iz biologije. Učenici kroz istraživanja ovladavaju principima naučnog metoda. Umeju da identifikuju jednostavna naučna pitanja i probleme koji se mogu proveriti istraživanjem. Sistematizuju prikupljene podatke i prikazuju ih grafički i tabelarno. Na osnovu pažljive analize i interpretacije podataka dobijenih istraživanjem, učenici izvode jednostavna naučna objašnjenja i zaključke. Aktivnim učešćem u timu, učenici argumentovano zastupaju svoje stavove, poštujući razlike u mišljenju i uvažavajući druge kao ravnopravne članove tima. Procenjuju relevantnost podataka dostupnih na internetu i u literaturi. Aktivno konstruišu znanje, selektuju bitno od nebitnog i rezimiraju i elaboriraju osnovne ideje. Sposobni su da izaberu odgovarajuće strategije učenja i prate sopstveni napredak.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Svi učenici primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu i profesionalnom razvoju. Ovladavanjem osnovnim znanjima o građi, funkciji i raznovrsnosti organizama, razvijaju radoznalost za dalje upoznavanje živog sveta i formiraju tolerantan i human pristup. Razvijaju odgovoran odnos prema zdravlju, primenjuju mere prevencije i razumeju kako različiti životni stilovi utiču na funkcionisanje organizma. Učenici se upoznaju sa činiocima koji dovode do narušavanja kvaliteta životne sredine i ugrožavanja biodiverziteta, razumeju ulogu čoveka i sopstveno mesto u očuvanju životne sredine i značaj održivog razvoja. Uviđaju važnost nauke i primene savremenih biotehnologija u svakodnevnom životu i delatnostima ljudi. Kritički vrednuju svoj rad i učenje, kao i rad drugih, i u stanju su da selektivno i svrsishodno koriste svoja znanja i iskustva, kao i raspoložive resurse u rešavanju jednostavnih problemskih situacija.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BIO.SO.O.1.1. Povezuju osnovne fiziološke procese organizama sa njihovom građom.

– BIO.SO.O.1.2. Analiziraju kako faktori spoljašnje i unutrašnje sredine utiču na životne procese.

– BIO.SO.O.1.3. Na primerima objašnjavaju vezu između jedinstva živog sveta i evolucije kao kontinuiranog procesa.

– BIO.SO.O.1.4. Povezuju prostorni i

vremenski raspored ključnih abiotičkih ekoloških faktora sa rasporedom bioma na Zemlji.

– BIO.SO.O.2.1. Navode primere pojava koje su u domenu naučnog istraživanja i saznanja.

– BIO.SO.O.2.2. Biraju i koriste

relevantnu literaturu, jednostavne metode, tehnike i procedure za

prikupljanje i sistematizaciju podataka i informacija.

– BIO.SO.O.2.3. Prikupljaju, predstavljaju i tumače podatke dobijene jednostavnim istraživanjima i izvode zaključke.

– BIO.SO.O.3.1. Planiraju primenu zdravog načina života na osnovu znanja o povezanosti svakodnevno prisutnih stresora i različitih životnih stilova sa narušavanjem homeostaze i razvojem bolesti.

– BIO.SO.O.3.2. U svakodnevnom životu primenjuju znanja o promenama u biljnom i životinjskom organizmu izazvanim poremećajem homeostaze.

– BIO.SO.O.3.3. Razumeju značaj redovnih medicinskih pregleda u ranom otkrivanju bolesti.

– BIO.SO.O.3.4. Primenjuju stečena znanja radi razvijanja odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, životnoj sredini i kulturnom nasleđu.

– BIO.SO.O.3.5. Ilustruju na primerima značaj primene savremenih biotehnologija u svakodnevnom životu i delatnostima

ljudi.

– BIO.SO.O.3.6. Kritički i konstruktivno procenjuju svoj rad i učenje, kao i rad drugih.

– BIO.SO.O.3.7. Razvijaju pozitivne i konstruktivne stavove o korišćenju naučnih saznanja za unapređivanje kvaliteta života.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici povezuju koncepte u domenu: činilaca, pojava, procesa, interakcija i dinamike na nivoima organizacije od ćelije do biosfere, čime unapređuju svoje sposobnosti za analitičko i sintetičko mišljenje. Učenici razumeju kako nasledna informacija omogućava ponovljivost i promenljivost živih bića, te kako se ispoljava prilikom razvića njihovih osobina, interagujući pritom sa sredinskim činiocima. Mogu da analiziraju značaj održavanja homeostaze i sagledavaju složene uzroke nastanka bolesti, uključujući spoljašnje faktore i naslednu predispoziciju. Učenici analiziraju ključne aspekte građe, funkcije i životnih ciklusa glavnih grupa organizama i sagledavaju ih u kontekstu njihovih interakcija sa životnom sredinom. Izučavaju filogenetski razvoj živih bića, mehanizme evolucionih procesa i nastanak adaptacija i tako razvijaju sposobnost da kritički sagledaju značaj očuvanja biodiverziteta i mesto čoveka u prirodi. Analiziranjem međuzavisnosti i interakcija ekoloških i evolutivnih procesa na nivou populacija, učenici razvijaju sposobnost holističkog razmišljanja i pristupa.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici razvijaju naučnu pismenost. Postavljanjem naučnih pitanja i hipoteza, a potom kroz istraživanja, razumeju da je nauka neprekidna sistematska potraga za boljim razumevanjem uzroka prirodnih pojava, pa time i načina da se one predvide. Razumeju da su naučne teorije podložne promenama i da naučna znanja nisu konačna. Učenici umeju da odaberu i primene odgovarajući istraživački metod (eksperiment i sistematsko posmatranje) shodno prirodi pojave koja se istražuje. Na osnovu pažljive analize i interpretacije podataka, izvode naučna objašnjenja i zaključke, čime razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja i logičkog zaključivanja. Kroz samostalno i vršnjačko učenje, vođeno pitanjima i zadacima, učenici interpretiraju biološke koncepte koristeći naučnu terminologiju. Izradom raznovrsnih digitalnih sadržaja iz oblasti biologije, razvijaju kreativnost poštujući etičke principe u vezi sa upotrebom digitalnih tehnologija i intelektualnom svojinom. Povezivanjem sa znanjima iz prirodnih nauka, inženjerstvom, tehnologijom i matematikom, kao i učenjem u kontekstu i putem rešavanja problema, učenici razvijaju sposobnosti neophodne za razumevanje uzročno-posledičnih veza u različitim kontekstima i osposobljeni su da primene stečena znanja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici povezuju znanja biologije sa drugim disciplinama iz područja prirodnih nauka, inženjerstva, tehnologije i matematike. Time se osposobljavaju za život, rad i učestvovanje u životu zajednice. Učenici uviđaju domet, ograničenja, rezultate i posledice razvoja nauke i tehnologije po društvo, ekonomiju i politiku i umeju da identifikuju, razmotre i uvaže etički, moralni, kulturni i ekonomski aspekt kompleksnih problema današnjice. Razvijaju kritički odnos prema primeni novih naučnih saznanja i tehnologija. Osnaženi su za prepoznavanje sopstvenih kapaciteta i pronalaženje rešenja za lična, društvena i globalna pitanja oslanjajući se na naučna znanja. Učestvujući u naučnim debatama, učenici argumentovano zastupaju naučne stavove, razvijajući veštine komunikacije. Sarađuju i učestvuju u osmišljavanju različitih aktivnosti radi donošenja društveno važnih i odgovornih odluka sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine, uzimajući u obzir etičke, društvene, ekonomske, pravne i političke aspekte, argumente i pravila. Prihvataju odgovornost za svoje delovanje, učenje i napredovanje i umeju da vrednuju sopstveno učenje, kao i da ga podele sa drugima.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BIO.SO.S.1.1. Povezuju ključne biohemijske, morfološke i anatomske karakteristike različitih tipova ćelija sa procesima koji se u njima odvijaju i u kojima učestvuju.

– BIO.SO.S.1.2. Povezuju procese na ćelijskom nivou sa fiziološkim procesima i procesima razvića složenog višećelijskog organizma.

– BIO.SO.S.1.3. Analiziraju funkcionalnu povezanost tkiva i organa u organizmu sa održavanjem homeostaze u promenljivim uslovima sredine.

– BIO.SO.S.1.4. Povezuju ključne elemente u građi, funkciji i životnim ciklusima glavnih grupa organizama sa uslovima sredine u kojima oni žive i njihovim ekološkim ulogama.

– BIO.SO.S.1.5. Analiziraju glavne morfo- fiziološke promene tokom razvića biljnog i životinjskog organizma i interakcije naslednih i sredinskih faktora koji na njih utiču.

– BIO.SO.S.1.6. Povezuju strukturu i funkciju najvažnijih biomakromolekula sa načinom na koji se ostvaruje protok nasledne informacije.

– BIO.SO.S.1.7. Analiziraju različite mehanizme prenošenja nasledne informacije kroz generacije i izvore genetičke varijabilnosti.

– BIO.SO.S.1.8. Istražuju uticaj osnovnih mutagenih faktora sredine na nasledni materijal i fenotip.

– BIO.SO.S.1.9. Analiziraju verovatnoću pojave naslednih osobina kroz generacije u problemskim situacijama.

– BIO.SO.S.1.10. Demonstriraju značaj principa filogenetske klasifikacije na adekvatnim primerima i izvode generalizacije.

– BIO.SO.S.1.11. Analiziraju osnovne evolucione mehanizme koji dovode do različitih adaptacija i specijacije.

– BIO.SO.S.1.12. Ilustruju primerima uticaj sredinskih, genetičkih i kulturnih činilaca na evoluciju ljudi.

– BIO.SO.S.1.13. Dovode u vezu

rasprostranjenje, dinamiku i evoluciju populacije sa interspecijskim

interakcijama i dejstvom abiotičkih činilaca.

– BIO.SO.S.1.14. Postavljaju i obrazlažu hipoteze o dinamici populacionih procesa na osnovu podataka o svojstvima populacije i uslovima sredine.

– BIO.SO.S.1.15. Analiziraju komponente i ključne procese ekosistema na primerima.

– BIO.SO.S.1.16. Kritički vrednuju značaj ključnih ekosistemskih usluga prirodnih ekosistema za ljudsku zajednicu.

– BIO.SO.S.1.17. Pretpostavljaju moguće posledice antropogenog narušavanja biogeohemijskih ciklusa.

– BIO.SO.S.1.18. Pretpostavljaju na koji način nasledna predispozicija, različite životne navike i faktori spoljašnje sredine utiču na zdravlje i kvalitet života.

– BIO.SO.S.2.1. Primerima ilustruju da se naučna znanja u datoj disciplini stalno proveravaju, kritički preispituju i potvrđuju ili menjaju na osnovu

istraživanja i argumenata.

– BIO.SO.S.2.2. Predlažu moguća rešenja za identifikovana naučna pitanja i probleme.

– BIO.SO.S.2.3. Osmišljavaju strategiju naučnog istraživanja.

– BIO.SO.S.2.4. Procenjuju relevantnost i pouzdanost podataka pribavljenih na različite načine.

– BIO.SO.S.2.5. Sistematizuju podatke dobijene istraživanjem i adekvatno ih prezentuju koristeći naučni jezik.

– BIO.SO.S.2.6. Primenjuju znanja iz oblasti drugih prirodnih nauka i matematike u naučnom istraživanju i objašnjavanju procesa u biološkim sistemima.

– BIO.SO.S.2.7. Analiziraju evolucione odnose i linije postanka taksona različitog ranga pomoću filogenetskog stabla.

– BIO.SO.S.3.1. Primenjuju stečena znanja u rešavanju jednostavnih problemskih situacija narušavanja homeostaze.

– BIO.SO.S.3.2. Iniciraju, osmišljavaju i učestvuju u realizaciji aktivnosti sa ciljem podizanja svesti o očuvanju

zdravlja, kvaliteta životne sredine i značaju održivog razvoja.

– BIO.SO.S.3.3. Učestvuju u društvenim debatama o posledicama primene

savremenih biotehnologija, uzimajući u obzir naučne, etičke, društvene, ekonomske i političke argumente.

– BIO.SO.S.3.4. Postavljaju ciljeve, procenjuju rizike, planiraju resurse i upravljaju njima u iznalaženju rešenja i postizanju ciljeva u istraživanjima bioloških pojava.

– BIO.SO.S.3.5. Diskutuju o etičkom aspektu bioloških istraživanja i

opravdanosti eksperimentisanja na živim bićima.

– BIO.SO.S.3.6. Diskutuju, argumentovano formulišu i izražavaju činjenice, ideje, stavove i mišljenja o uzrocima i posledicama ljudskog uticaja na resurse, životnu sredinu i biodiverzitet.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici izučavaju i istražuju složene pojave u domenima prenosa i ekspresije informacije, prometa supstance i energije, kao i regulacije na različitim nivoima organizacije živog sveta i tako razvijaju sposobnosti potrebne da aktivno iznalaze naučna objašnjenja pojava, proveravaju ih i vrednuju, oslanjajući se na proverljive dokaze, logičko rezonovanje i znanja iz drugih nauka. Analiziranjem oblika biološke raznovrsnosti, kao i načina njihovog nastanka tokom evolucije, učenici razvijaju sposobnost analitičkog posmatranja i uočavanja zakonitosti i uzročno-posledičnih veza među složenim pojavama. Kroz raznovrsne primere, razumeju da je evolucija fenotipova rezultat delovanja evolucionih mehanizama u ekološkom kontekstu, ali i filogenetske istorije vrsta, čime posebno razvijaju naviku da sagledavaju širi kontekst pojava. Istraživanjem primera homeostaze na nivoima od ćelije do organizma, kao i procese u ekosistemima, uključujući i različite vidove njihovog narušavanja, učenici shvataju značaj sistematičnog pristupa u izučavanju pojava i njihovih uzroka. Učenici umeju da samostalno prate razvoj, domete i efekte savremenih biotehnologija, shvataju njihove osnovne principe, neguju radoznalost i povezuju znanja iz drugih prirodnih nauka. Analiziranjem hijerarhijske organizacije ekoloških sistema, međuzavisnosti njihovih komponenti i procesa, kao i vidova antropogenog narušavanja, učenici izgrađuju kapacitete da utvrde uzroke promena u složenim sistemima, predvide moguće posledice i osmisle izvodljiva rešenja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Proučavanjem organizacije složenih bioloških sistema, njihovog funkcionisanja i otkrivanjem uzroka pojava u živom svetu, učenici se susreću sa različitim pristupima u sistematičnom prikupljanju, analizi i interpretaciji podataka. Upoznaju se sa ključnim kriterijumima čije ispunjavanje omogućava objektivnost (izbegavanje uticaja samog posmatranja na predmet izučavanja, reprezentativnost uzorka, ponovljivost eksperimenta/posmatranja, razlikovanje korelacije i kauzalnosti, koherentnost objašnjenja i modela sa činjenicama, logička konzistentnost itd.). Upoznavanjem sa napretkom naučnih objašnjenja i teorija kroz istoriju, učenici razvijaju sposobnost da argumentovano porede i vrednuju njihovu uspešnost u objašnjavanju pojava, naučnu validnost/utemeljenost, ali i aplikativnu vrednost. Kroz upoznavanje i razumevanje savremenih bioloških koncepata i naučnih dostignuća i njihovim uvezivanjem sa znanjima i dostignućima iz oblasti prirodnih nauka, inženjerstva, tehnologije i matematike, učenici izgrađuju sposobnosti i motivaciju za celoživotno učenje i proaktivan stav prema njemu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici argumentovano vrednuju domete i efekte naučno-tehnoloških dostignuća na društvo, ekonomiju, dobrobit i zdravlje ljudi, životnu sredinu i politiku. Umeju da sagledaju celinu ključnih promena koje dolaze sa novom industrijskom revolucijom i da razložno vrednuju sve njihove aspekte, uključujući dobrobit i zdravlje ljudi, individualne i kulturne razlike, etičke norme i brigu o životnoj sredini. Time razvijaju holistički, interdisciplinarni pristup problemima i traženju rešenja koje je od esencijalnog značaja za život i rad u ovom veku. Sagledavanjem složenosti pomenutih promena, učenici razvijaju vrednosne stavove i shvataju da jednostavna objašnjenja, jednodimenzionalne argumentacije i isključivi stavovi ne doprinose dobrim rešenjima. Na taj način su osposobljeni da aktivno primenjuju i dele stečeno znanje sa drugima, uz prihvatanje odgovornosti za svoje delovanje. U stanju su da osmisle rešenja za problemske situacije adekvatnog nivoa složenosti, posebno iz domena razvoja i primena savremenih biotehnologija, zaštite biodiverziteta, upravljanja resursima i održivog razvoja. Učenici su sposobni da predlažu ideje o mogućim vidovima primene novih dostignuća bioloških nauka u različitim poljima života i rada.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BIO.SO.N.1.1. Tumače postojeću raznovrsnost u građi i funkciji, životnim ciklusima i razviću

različitih grupa organizama u ekološkom i evoluciono-filogenetskom kontekstu.

– BIO.SO.N.1.2. Kritički vrednuju naučne podatke o evoluciji i filogeniji živog sveta.

– BIO.SO.N.1.3. Analiziraju populacionu dinamiku u kontekstu evolucionih mehanizama.

– BIO.SO.N.1.4. Diskutuju i argumentuju prednosti evolucione teorije u odnosu na druga mišljenja o poreklu i razvoju života na Zemlji.

– BIO.SO.N.1.5. Kritički vrednuju značaj razvoja i upotrebe biotehnoloških dostignuća zarad unapređenja kvaliteta zdravlja i života (npr. vakcine, antibiotici, probiotici, matične ćelije, genetički inženjering, proizvodnja

hormona).

– BIO.SO.N.1.6. Kritički procenjuju posledice primene savremenih biotehnologija u različitim oblastima na pojedinca i zajednicu.

– BIO.SO.N.2.1. Osmišljavaju, obrazlažu i vrednosno procenjuju alternativne strategije rešavanja problema.

– BIO.SO.N.2.2. Evaluiraju planiranje, realizaciju i pouzdanost rezultata

dobijenih u sprovedenom istraživanju i relevantnost izabranih istraživačkih metoda.

– BIO.SO.N.2.3. Analiziraju značaj bioloških pojava i procesa u prirodi.

– BIO.SO.N.2.4. Vrednuju relevantnost podataka o filogenetskim vezama dobijenih molekularno-biološkim metodama, analizom fosila, proučavanjem oblika i građe organizama i faza razvića.

– BIO.SO.N.3.1. Procenjuju održivost različitih modela i scenarija tehnološkog, ekonomskog i društvenog razvoja.

– BIO.SO.N.3.2. Osmišljavaju i iniciraju različite aktivnosti radi donošenja društveno važnih i odgovornih odluka o primeni savremenih biotehnologija.

– BIO.SO.N.3.3. Zastupaju etičke stavove prema obezbeđivanju ljudskih prava, očuvanju privatnosti (posebno informacija o zdravlju) i regulisanju upotrebe savremenih tehnologija.

– BIO.SO.N.3.4. Formiraju i zastupaju

stavove zasnovane na naučnim podacima i dokazima o uzrocima i posledicama neodrživog upravljanja resursima, narušavanju životne sredine i biodiverziteta.

– BIO.SO.N.3.5. Predlažu, koncipiraju i pripremaju različite edukativne sadržaje i materijale za učenje.

FILOZOFIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učeći filozofiju, učenici otkrivaju važnost njenih sadržaja za lični razvoj, razvoj društva i ekonomije. Poznaju relevantna filozofska učenja. Umeju da upotrebe osnovne filozofske pojmove radi preciznijeg i sistematičnijeg izražavanja sopstvenih misli. Mogu da uoče probleme egzistencije i da o njima argumentovano diskutuju. Umeju da opišu načine na koje su istaknuti filozofi razmatrali takve probleme, da te pristupe razvrstaju u odgovarajuće filozofske discipline, kao i da pronađu sličnosti i razlike između njih. Čitanjem uticajnih filozofskih tekstova razvijaju veštinu samostalnog analiziranja, upoređivanja i kreiranja ideja. Otkrivaju uticaj filozofije na formiranje pogleda na svet u različitim istorijskim epohama. Prepoznaju filozofske temelje socijalnih i ekonomskih sistema. Razumeju idejne osnove savremene civilizacije i umeju da vrednuju uticaj nauke, umetnosti, kulture i religije na društvene tokove. Razvijaju kritičko mišljenje i spremnost da se na odgovoran način angažuju u demokratskom društvu. Mogu racionalno da sude o sopstvenim i tuđim postupcima primenjujući etičke norme i principe. Umeju da procenjuju ispravnost i relevantnost argumentacije, prepoznaju prećutne i neproverene pretpostavke, poznaju metode provere pretpostavki. Kritički koriste raznovrsne izvore informacija u procesu kreiranja valjanih argumenata kao i odgovora na filozofska pitanja. Kritički pristupaju medijskim sadržajima i odgovorno se ponašaju u digitalnom okruženju. Unapređuju kompetencije potrebne za otklanjanje predrasuda, tolerantno nastupaju vodeći racionalan dijalog potkrepljen činjenicama.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici imenuju osnovne filozofske pojmove, identifikuju šta je filozofska delatnost i koji su njeni ciljevi. Učenici raspoznaju po čemu se filozofija razlikuje od drugih tekovina ljudske kulture, prvenstveno od prirodnih i društvenih nauka, umetnosti i religije. Na taj način, učenici se susreću sa vekovnom tradicijom koja neguje zapitanost, promišljenost i stalno usavršavanje znanja. Učenici znaju predmet proučavanja i knjučne odrednice glavnih filozofskih disciplina: logike, ontologije, etike, estetike, epistemologije. Razumeju da znanje i informacije sa kojima svakodnevno raspolažu mogu doći iz različitih izvora: posrednim ili neposrednim čulnim svedočanstvom, deduktivnim, induktivni m ili abduktivnim zaključivanjem, putem svedočanstva drugih ljudi, na osnovu autoriteta, dogme ili tradicije. Služeći se tim znanjima, učenici umeju da vrednuju konkretnu informaciju prepoznajući njen izvor i tako razvijaju afirmativan odnos prema postupku ažuriranja sopstvenih stavova u susretu sa novim dokazima. Učenici poznaju učenja koja su direktno doprinela formiranju savremenog demokratskog društva, kao što su ideje političke slobode i pravne jednakosti, ljudska, građanska, manjinska i radnička prava, društvena odgovornost; sa takvim saznanjima, učenici bolje razumeju značaj egalitarnosti, solidarnosti i pravednosti.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Umeće filozofskog mišljenja na osnovnom nivou kompetencije prvenstveno podrazumeva vođeno implementiranje filozofskih postupaka u različitim procesima mišljenja. Učenici afirmativno vrednuju sopstvenu radoznalost kao osnov filozofske zapitanosti, te prepoznaju da i određene životne okolnosti u kojima se javljaju sumnja, strah, neizvesnost mogu da dovedu do filozofskih pitanja. Učenici su na istaknutim primerima iz istorije filozofije upoznali načine na koje su važni filozofi tematizovali uobičajene životne nedoumice. Učenici znaju opšte filozofske argumente u meri koja je neophodna za rekonstruisanje tih argumenata u prigodnim situacijama. Poznaju tipične korake različitih filozofskih metoda (fenomenološke, hermeneutičke, dijalektičke, analitičke…), kao i načine primene tih metoda na konkretna pitanja i probleme. Na ovaj način učenici razvijaju sposobnost da se suočavaju sa osnovnim filozofskim pitanjima i da afirmišu znatiželju, promišljenost i racionalnost.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici umeju pasivno da prepoznaju praktične okolnosti u kojima se filozofska znanja mogu primeniti. To prvenstveno podrazumeva da su učenici razvili veštinu kritičkog mišljenja i dobro poznavanje formalnih i neformalnih grešaka u zaključivanju, čime su osposobljeni da uoče poziciju koja nije potkrepljena na adekvatan način, kao i da izbegnu slične pogreške prilikom formulisanja argumenata. Ove veštine učenici primenjuju u razgovoru, u pisanoj komunikaciji, prilikom praćenja sredstava javnog informisanja i korišćenja društvenih mreža. Poznavanje osnovnih filozofskih ideja učenicima omogućava da u svakodnevnom životu prepoznaju valjane primere vrednosti istine, racionalnosti, solidarnosti, jednakosti, lepote, pravednosti i dobrote, čime je učenicima olakšana težnja ka ostvarivanju ovih vrednosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FIL.SO.O.1.1. Upoređuju filozofska pitanja i teme sa predmetima drugih duhovnih delatnosti.

– FIL.SO.O.1.2. Imenuju osnovne pojmove iz istorije filozofije i povezuju ih sa njihovim značenjem.

– FIL.SO.O.1.3. Identifikuju najvažnije karakteristike osnovnih filozofskih disciplina.

– FIL.SO.O.1.4. Identifikuju različite izvore znanja i informacija i procenjuju stepen njihove pouzdanosti.

– FIL.SO.O.1.5. Opisuju glavne crte učenja kojima se zastupaju ideje slobode,

jednakosti i tolerancije u društvu.

– FIL.SO.O.2.1. Rekonstruišu filozofske argumente i postupke koji se koriste u suočavanju sa životnim pitanjima.

– FIL.SO.O.2.2. Navode primere iz sopstvenog života kada su se začudili, sumnjali, plašili, prevarili, tragali za odgovorima, bili povređeni i kada su ih ove situacije podstakle da postave filozofska pitanja.

– FIL.SO.O.3.1. Ukazuju na logičke pogreške u konkretnim argumentima, razvijajući razložno i kritičko

mišljenje kao način dolaženja do istine.

– FIL.SO.O.3.2. Daju primere situacija u kojima se ogleda značaj poštovanja

vrednosti istine, slobode,

racionalnosti, solidarnosti, jednakosti, lepote, pravednosti i dobrote.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Na srednjem nivou, učenici povezuju filozofske sadržaje sa pitanjima i problemima koja su podstakla njihov nastanak. Učenici opisuju reprezentativna filozofska učenja kroz filozofske probleme i odgovore, pri čemu su u stanju da ta učenja povežu sa odgovarajućim istorijskim kontekstom u kom su nastala. Sa takvim znanjem učenici stiču uvid o uticaju filozofskih učenja na tok razvoja civilizacije. Nova pitanja i probleme razvrstaju po odgovarajućim filozofskim disciplinama, oslanjajući se na poznavanje osnovnih filozofskih pojmova. Učenici su osposobljeni da se samostalno orijentišu u korpusu filozofskih informacija u potrazi za rešenjem problema sa kojima se suočavaju. Učenici poznaju osnovne principe važnih etičkih učenja što je preduslov za moralno vrednovanje svojih i tuđih postupaka. Učenici razumeju opštu metodologiju nauke što im pomaže u snalaženju u savremenom naučno-tehničkom svetu, i predstavlja osnov za adekvatno suočavanje sa pseudonaučnim stavovima.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Na srednjem nivou učenici aktivno upotrebljavaju stečena filozofska znanja u mišljenju. Vokabular učenika je obogaćen osnovnim filozofskim terminima koje koriste na ispravan način i u adekvatnom kontekstu za iskazivanje sopstvenih stavova. Pri susretu sa nepoznatim filozofskim terminom, učenici umeju da se informišu o njegovom značenju iz adekvatnih izvora. Učenici poseduju osnovne veštine kritičkog čitanja filozofskog teksta: tumačenje teksta u kontekstu epohe u kojoj je nastao, prepoznavanje glavne ideje, identifikovanje ponuđenih argumenata za i protiv date ideje, rezimiranje teksta. Time su osposobljeni da samostalno proširuju svoja filozofska znanja iz novih izvora. Učenici su u potpunosti usvojili razložni stav prema sopstvenim i tuđim ubeđenjima i tvrđenjima, što podrazumeva da visoko vrednuju dijalog kao formu prevazilaženja nesuglasica, da su u razgovoru uviđajni i tolerantni prema stavovima koji se razlikuju od njihovih, ali da pri tom zahtevaju da izneta tvrđenja budu obrazložena i potkrepljena adekvatnim informacijama, konstantno preispitujući valjanost sopstvenih ubeđenja. Učenici vladaju osnovnom upotrebom iskaznog i predikatskog logičkog računa: poznaju simbole koji se upotrebljavaju u ovim formalnim jezicima, umeju da prevode iskaze prirodnog jezika na formalne jezike i koriste istinosne tablice za utvrđivanje istinosne vrednosti složenih formula.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici se aktivno rukovode filozofskim idejama koje prepoznaju kao vredne i relevantne. Učenici razvijaju obzirnost u komunikaciji, u stanju su da se užive u poziciju svog sagovornika i da sagledaju predmet razgovora iz različitih uglova, čime obezbeđuju bolje sporazumevanje u komunikaciji. Učenici su svesni mogućnosti zloupotrebe argumentativnih postupaka i i prepoznaju ih u različitim izvorima. Na osnovu znanja iz estetike učenici svestranije pristupaju razumevanju umetničkih dela, povezujući filozofske ideje sa motivima koji se u tim delima nalaze. Poznajući naučne standarde, učenici umeju da razlikuju naučne od pseudonaučnih tvrdnji. Učenici reflektuju o društvu i okolnostima u kojima žive, razumeju specifičnosti interkulturalnog društva i vladajuće sisteme vrednosti, kodekse ponašanja i strukture društvene moći koje ih okružuju. Sa takvom svešću, umeju slobodno i odgovorno da nastupaju u okvirima školskih, učeničkih i omladinskih foruma i da učestvuju u različitim aspektima života u demokratskom društvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FIL.SO.S.1.1. Određuju kulturni i politički kontekst u kom se pojavljuju tipična filozofska pitanja jedne epohe.

– FIL.SO.S.1.2. Razvrstavaju filozofske pojmove, pitanja, teme i probleme po filozofskim disciplinama uz osvrt na istorijski, politički i kulturni kontekst određenih epoha.

– FIL.SO.S.1.3. Objašnjavaju oblike

razložnog mišljenja, pravila zaključivanja i tipične oblike njihovog kršenja.

– FIL.SO.S.1.4. Demonstriraju ulogu i svrhu opštih metodoloških postupaka karakterističnih za savremeno naučno istraživanje.

– FIL.SO.S.1.5. Objašnjavaju principe važnih etičkih učenja.

– FIL.SO.S.2.1. Izdvajaju glavne filozofske ideje i argumente iz različitih filozofskih izvora.

– FIL.SO.S.2.2. Koriste iskazni i predikatski račun.

– FIL.SO.S.2.3. Argumentovano

diskutuju o značaju obrazlaganja tvrdnji, preispitivanja prethodnih ubeđenja, evaluacije informacija, stalnog

traganja za boljim idejama uz pokazivanje tolerancije i uvažavanja različitih

gledišta.

– FIL.SO.S.2.4. U skladu sa kontekstom, upotrebljavaju osnovnu filozofsku

terminologiju u komunikaciji, analizi misaonih sadržaja, kao i prilikom pisanja.

– FIL.SO.S.3.1. Na društveno odgovoran način formulišu zaključke kojima

potkrepljuju sopstvene stavove.

– FIL.SO.S.3.2. Procenjuju da li su konkretne tvrdnje potkrepljene valjanim naučnim izvorima ili su u pitanju pseudonaučna tvrđenja.

– FIL.SO.S.3.3. Utvrđuju koji je sistem vrednosti vladajući u društvu, kao i dominantne obrasce i kodekse ponašanja.

– FIL.SO.S.3.4. Povezuju filozofske ideje sa motivima u umetničkim delima.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Na naprednom nivou učenici su u stanju da porede filozofske ideje. Učenici poznaju različita filozofska učenja i mogu da pokažu kako jedan isti filozofski problem dobija različite odgovore u različitim okolnostima, čime razvijaju senzibilitet za upoređivanje ideja iz drugačijih kulturnih podneblja, ali i sklonost da sami sagledavaju konkretna pitanja sa raznorodnih pozicija. Na polju etičkih učenja učenici umeju da suprotstave različita etička stanovišta i ukažu na njihove prednosti i mane. Upoznati sa prirodom ljudskog saznanja i procedurama izvođenja naučnih istraživanja, učenici su u stanju da prepoznaju domete i granice naučnog saznanja, što je preduslov za gajenje nedogmatskog stava prema naučnim tvrdnjama.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici demonstriraju sposobnost tematizovanja apstraktnih filozofskih tema. Učenici su u stanju da se postave kritički prema filozofskim idejama sa kojima se susreću prilikom svog školovanja, da izlože prednosti i mane važnih metafizičkih, epistemoloških i estetičkih učenja, a apstraktne ideje adekvatno ilustruju konkretnim primerima. Učenici u istoriji filozofije pronalaze ideje koje najbolje odgovaraju njihovim ubeđenjima i koriste ih da dosledno i sistematično oblikuju sopstvene stavove i uverenja. Prilikom vrednovanja argumenata, učenici umeju da utvrde oblik i vrstu informacija koji su potrebni za potkrepljivanje nekog argumenta, a prilikom formulisanja argumenata umeju da obezbede informacije iz adekvatnih izvora.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici kreiraju nove misaone sadržaje. Vladaju veštinama argumentovanja u toj meri da za potrebe diskusije umeju da se stave u poziciju koju lično ne zauzimaju i pruže valjane argumente. Na zadatu temu učenici umeju da konstruišu kontraargumente ili primere koji navedenu poziciju dovode u pitanje. To im omogućava da anticipiraju probleme i prigovore sa kojima će se suočiti kada stupe u diskusiju sa drugim ljudima, te će biti spremni da modifikuju svoja stanovišta u svetlu kontraargumenata ili protivdokaza sa kojima se susreću. Učenici su svesni etičkih, političkih i socijalnih izazova koji se javljaju u savremenom demokratskom i interkulturalnom društvu, te su u mogućnosti da osmisle načine na koji će da se postave spram tih izazova, kao i da zauzmu poziciju koju mogu da brane valjanim argumentima.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FIL.SO.N.1.1. Pronalaze sličnosti i

razlike između filozofskih učenja koja se bave istim problemima.

– FIL.SO.N.1.2. Ukazuju na domete i granice naučnog saznanja.

– FIL.SO.N.1.3. Ocenjuju prednosti i slabosti konkretnih etičkih učenja.

– FIL.SO.N.2.1. Procenjuju konkretna filozofska učenja i apstraktne filozofske ideje kroz kritički i konstruktivni dijalog.

– FIL.SO.N.2.2. Sistematizuju

informacije, ideje i lične stavove u jasne i dosledne stavove koristeći filozofski rečnik.

– FIL.SO.N.2.3. Pri oblikovanju argumenata odlučuju o vrsti i poreklu informacija potrebnih za njihovo

potkrepljenje.

– FIL.SO.N.3.1. Nezavisno od ličnih ubeđenja i oslanjajući se na prethodno stečena znanja osmišljavaju validne kontraargumente za zadate argumente.

– FIL.SO.N.3.2. smišljavaju

argumentovane odgovore uz prihvatanje odgovornosti u vezi sa svakodnevnim etičkim dilemama i tipičnim izazovima koji se javljaju u savremenom

interkulturalnom društvu.

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Predmet fizičko i zdravstveno vaspitanje osposobljava učenike za uspostavljanje i održavanje zdravog životnog stila. Učestvovanje u raznovrsnom, bezbednom i razvojno-prikladnom fizičkom vežbanju i sportskim aktivnostima omogućava učenicima da postignu i održe optimalan nivo motoričkih sposobnosti, da usvoje i usavršavaju složenije motoričke veštine, primenjuju složenije kretne strategije i taktike i koriste ih u raznovrsnim kontekstima. Postavljaju lične ciljeve vezane za fizičku aktivnost i fizičku formu. Učenici produbljuju znanja i izgrađuju lične preferencije vezane za fizičku aktivnost, ishranu i druge zdravstvene navike, kritički sagledavajući posledice svojih izbora. Učenje predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje doprinosi fizičkom i mentalnom zdravlju učenika, prihvatanju sopstvenog tela i sticanju samopouzdanja, te efikasnom nošenju sa stresom i izazovima buduće profesije. Kroz učešće u individualnim i grupnim kretnim aktivnostima i projektnim zadacima podstiče se samostalnost i istrajnost učenika, preuzimanje liderskih uloga, pregovaranje i mirno rešavanje konflikata. Učenici primenjuju efektivne komunikacione strategije, usvajaju i koriste višejezične termine koji se odnose na fizičku aktivnost i zdravlje. Izražavajući kreativnost pokretom, tumače i promovišu sopstveno kulturno nasleđe u oblasti sporta, rekreacije i plesa, u kontekstu različitih kultura i tradicija. Razumeju naučne i tehnološke osnove bezbednog, efektivnog fizičkog vežbanja i zdrave ishrane i primenjuju ih u različitim kontekstima. Kroz predmet fizičko i zdravstveno vaspitanje, a posebno učestvovanjem u fizičkim aktivnostima u prirodi, učenici jačaju ekološku svest i osposobljavaju se da kritički procenjuju značaj fizičke aktivnosti i zdravlja za globalni razvoj i održivost.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK 1)

Učenici adekvatno koriste osnovne termine u komunikaciji iz oblasti fizičkog vežbanja, sporta i fizičke aktivnosti i identifikuju elemente nacionalnog nasleđa u njima. Demonstriraju motoričke veštine u odnosu na okruženje i postavljene zadatke i pridržavaju se pravila ponašanja u vežbanju. Uz pomoć digitalnih i tehnoloških znanja analiziraju rezultate testiranja motoričkih sposobnosti.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK 2)

Učenici redovno učestvuju u različitim vežbanjima radi unapređivanja motoričkih sposobnosti. Analiziraju uticaj različite vrste ishrane na telesni status na osnovu pouzdanih izvora informacija. Uz mere bezbednosti uvežbavaju motoričke veštine u različitim kontekstima i promenljivim uslovima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK 3)

Učenici biraju fizičke aktivnosti u skladu sa ličnim ciljevima poboljšanja motoričkih sposobnosti. U fizičkim aktivnostima se pridržavaju zdravstveno-higijenskih i ekoloških mera. Argumentovano se suprotstavljaju netolerantnom ponašanju i pridržavaju se fer-pleja u vežbanju i navijanju. Adekvatno reaguju u slučaju povrede prilikom vežbanja. Vrednuju nacionalno nasleđe u fizičkoj aktivnosti, sportu i plesu, kao i nasleđa drugih.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FZV.SO.O.1.1. Adekvatno koriste stručnu terminologiju u komunikaciji u vezi sa fizičkom aktivnošću, vežbanjem i sportom.

– FZV.SO.O.1.2. Identifikuju elemente nacionalnog nasleđa u fizičkoj aktivnosti, sportu i plesu.

– FZV.SO.O.1.3. Demonstriraju motoričke veštine u odnosu na okruženje i

postavljene zadatke.

– FZV.SO.O.1.4. Analiziraju rezultate testiranja motoričkih sposobnosti.

– FZV.SO.O.1.5. Pridržavaju se pravila ponašanja i mera bezbednosti u vežbanju.

– FZV.SO.O.1.6. Izvode antropometrijska i motorička merenja i analiziraju

rezultate.

– FZV.SO.O.2.1. Redovno učestvuju u različitim vežbanjima radi

unapređivanja motoričkih sposobnosti.

– FZV.SO.O.2.2. Analiziraju uticaj

različite vrste ishrane na telesni status na osnovu pouzdanih izvora informacija.

– FZV.SO.O.2.3. Primenjuju mere bezbednosti u fizičkim aktivnostima.

– FZV.SO.O.2.4. Uvežbavaju motoričke veštine u različitim kontekstima i promenljivim uslovima.

– FZV.SO.O.3.1. Biraju fizičke aktivnosti u skladu sa ličnim ciljevima poboljšanja motoričkih sposobnosti.

– FZV.SO.O.3.2. Pridržavaju se fer-pleja u vežbanju i navijanju i argumentovano se suprotstavljaju netolerantnom ponašanju.

– FZV.SO.O.3.3. Pridržavaju se

zdravstveno-higijenskih i ekoloških mera u fizičkim aktivnostima.

– FZV.SO.O.3.4. Adekvatno reaguju u slučaju povrede prilikom fizičke aktivnosti.

– FZV.SO.O.3.5. Vrednuju nacionalno nasleđe u fizičkoj aktivnosti, sportu i plesu, kao i nasleđa drugih.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK 1)

Učenici procenjuju značaj fizičke aktivnosti za zdravlje i mogu uspešno da ilustruju njen uticaj na emocionalno i mentalno zdravlje. U odnosu na povratne informacije, koriguju izvođenje motoričkih veština u cilju njihovog usavršavanja. Prepoznaju fiziološke promene u organi zmu prilikom vežbanja i adekvatno reaguju na njih. Objašnjavaju značaj motoričkih sposobnosti za dobro zdravlje i učestvovanje u sportu. Mogu da identifikuju fizičke aktivnosti koje doprinose razvoju motoričkih sposobnosti. Prihvataju druge sa različitim motoričkim veštinama i sposobnostima i uključuju ih u vežbanje. Kritički procenjuju korišćenje psihoaktivnih i nedozvoljenih supstanci u sportu i vežbanju.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK 2)

Učenici adekvatno koriste digitalna i tehnološka znanja, kao i principe različitih nauka za prikupljanje i analizu informacija o fizičkoj aktivnosti, ishrani i zdravlju. Mogu da vrednuju pouzdanost informacija iz različitih izvora, koje se odnose na fizičku aktivnost, ishranu i zdravlje. Primenjuju pravila i principe zdrave ishrane. Uspešno procenjuju jake i slabe strane izvođenja motoričke veštine radi njihovog poboljšanja. Pokazuju važnost društvene interakcije pomažući i ohrabrujući druge u vežbanju. Tumače značaj aktivnog načina života za buduću profesiju. Rešavaju različite motoričke probleme, istražuju pokretom sopstvene mogućnosti, iskazuju sebe i svoja osećanja. Vrednuju društveno-istorijski kontekst vežbanja, važnost fer-pleja, saradnje, empatije i tolerancije.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK 3)

Učenici uz samopouzdanje primenjuju motoričke veštine u svakodnevnim aktivnostima, vežbanju i vanrednim životnim okolnostima. U fizičkim aktivnostima učestvuju na osnovu ličnih afiniteta i potrebe za samoizražavanjem, pri čemu na društveno odgovoran način izražavaju lični i grupni identitet. Drugima pomažu u planiranju i odabiru fizičkih aktivnosti. Analiziraju svoju fizičku formu i preduzimaju mere za poboljšanje. Prave odgovorne izbore u vezi sa fizičkom aktivnošću, ishranom i zdravljem. Koriste različite IKT u vežbanju i uključuju druge. Vrednuju lepotu pokreta i kretanja u fizičkom vežbanju i sportu. Kompetentno analiziraju sportske događaje i argumentovano diskutuju o njima.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FZV.SO.S.1.1. Kritički procenjuju korišćenje psihoaktivnih i nedozvoljenih supstanci u sportu i vežbanju.

– FZV.SO.S.1.2. Koriguju izvođenje motoričkih veština u odnosu na povratne informacije koje dobijaju.

– FZV.SO.S.1.3. Prihvataju i aktivno uključuju druge sa različitim motoričkim veštinama i sposobnostima u vežbanje.

– FZV.SO.S.1.4. Identifikuju fizičke aktivnosti koje doprinose razvoju motoričkih sposobnosti.

– FZV.SO.S.1.5. Objašnjavaju značaj motoričkih sposobnosti za dobro zdravlje i učestvovanje u sportu.

– FZV.SO.S.1.6. Procenjuju značaj fizičke aktivnosti za zdravlje.

– FZV.SO.S.1.7. Ilustruju vezu redovne fizičke aktivnosti i emocionalnog i mentalnog zdravlja.

– FZV.SO.S.1.8. Prepoznaju fiziološke promene u organizmu prilikom vežbanja i adekvatno reaguju na njih.

– FZV.SO.S.2.1. Procenjuju jake i slabe strane sopstvenog izvođenja motoričke veštine radi poboljšanja izvođenja.

– FZV.SO.S.2.2. Rešavaju različite motoričke probleme, istražuju pokretom sopstvene mogućnosti, iskazuju sebe i svoja osećanja.

– FZV.SO.S.2.3. Pomažu i ohrabruju druge radi poboljšanja izvođenja motoričkih veština.

– FZV.SO.S.2.4. Vrednuju pouzdanost informacija iz različitih izvora, koje se odnose na fizičku aktivnost, ishranu i zdravlje.

– FZV.SO.S.2.5.Adekvatno koriste digitalna i tehnološka znanja, kao i principe različitih nauka za prikupljanje i analizu informacija o

fizičkoj aktivnosti, ishrani i zdravlju.

– FZV.SO.S.2.6. Tumače značaj aktivnog načina života za buduću profesiju.

– FZV.SO.S.2.7. Primenjuju pravila i principe zdrave ishrane (redovnost, umerenost, raznovrsnost) i znaju posledice nepravilne ishrane.

– FZV.SO.S.2.8. Pokazuju važnost društvene interakcije pomažući i ohrabrujući druge u vežbanju.

– FZV.SO.S.2.9. Vrednuju društveno- istorijski kontekst vežbanja, važnost fer-pleja, saradnje, empatije i

tolerancije.

– FZV.SO.S.3.1. Biraju i učestvuju u fizičkim aktivnostima na osnovu ličnih afiniteta i potrebe za samoizražavanjem.

– FZV.SO.S.3.2. Uz samopouzdanje primenjuju motoričke veštine u

svakodnevnim aktivnostima, vežbanju i vanrednim životnim okolnostima.

– FZV.SO.S.3.3. Pomažu drugima u planiranju i odabiru fizičkih aktivnosti.

– FZV.SO.S.3.4. Kompetentno analiziraju sportske događaje i argumentovano diskutuju o njima.

– FZV.SO.S.3.5. Analiziraju svoju fizičku formu i preduzimaju mere za poboljšanje.

– FZV.SO.S.3.6. Koriste različite IKT u vežbanju i uključuju druge.

– FZV.SO.S.3.7. Vrednuju lepotu pokreta i kretanja u fizičkom vežbanju i sportu.

– FZV.SO.S.3.8. Prave odgovorne izbore u vezi sa fizičkom aktivnošću, ishranom i zdravljem.

– FZV.SO.S.3.9. Na društveno odgovoran način izražavaju lični i grupni identitet u fizičkim aktivnostima.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK 1)

Učenici razumeju i ističu društvenu korist od učešća u fizičkoj aktivnosti i obrazlažu njen doprinos u prevenciji nastanka hroničnih nezaraznih oboljenja. Mogu da identifikuju lične barijere za zdrav način života. Poznaju procedure pružanja prve pomoći. Adekvatnim komunikacionim veštinama i strategijama sprečavaju i rešavaju konfliktne situacije u fizičkim aktivnostima. Osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti razumeju i koriste na stranom jeziku.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK 2)

Učenici obrazlažu doprinos vežbanja u prirodi zdravlju. Mogu adekvatno da koriste različite izvore informacija o fizičkoj aktivnosti, ishrani i zdravlju na stranom jeziku. Učestvuju u organizaciji sportskih takmičenja i manifestacija u lokalnoj zajednici.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK 3)

Učenici osmišljavaju lični program vežbanja i procenjuju njegov efekat. Pridržavaju se zdravstveno-higijenskih i ekoloških mera u fizičkim aktivnostima. Kreiraju i sprovode plan ishrane. Organizuju sportsko-rekreativne aktivnosti u različitim okruženjima (porodica, lokalna zajednica...).

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FZV.SO.N.1.1. Adekvatno koriste osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti na

stranom jeziku.

– FZV.SO.N.1.2. Koriste komunikacione veštine i strategije za sprečavanje i

rešavanje konfliktnih situacija u fizičkim aktivnostima.

– FZV.SO.N.1.3. Obrazlažu vrednosti fizičke aktivnosti u prevenciji nastanka hroničnih nezaraznih oboljenja (gojaznost, dijabetes i kardio-vaskularna oboljenja).

– FZV.SO.N.1.4. Identifikuju lične barijere za zdrav način života (ishrana, vežbanje, vreme, sedentarna aktivnost...).

– FZV.SO.N.1.5. Ističu društvenu korist od učešća u fizičkoj aktivnosti.

– FZV.SO.N.1.6. Poznaju procedure pružanja prve pomoći.

– FZV.SO.N.2.1. Obrazlažu doprinos vežbanja u prirodi zdravlju i važnost zaštite životne sredine.

– FZV.SO.N.2.2. Adekvatno koriste

različite izvore informacija o fizičkoj aktivnosti, ishrani i zdravlju na stranom jeziku.

– FZV.SO.N.2.3. Učestvuju u sportskim takmičenjima i manifestacijama u lokalnoj zajednici.

– FZV.SO.N.3.1. Osmišljavaju lični program vežbanja i procenjuju njegov efekat.

– FZV.SO.N.3.2. Organizuju sportsko- rekreativne aktivnosti u različitim okruženjima (porodica, lokalna zajednica...).

– FZV.SO.N.3.3. Kreiraju i sprovode plan ishrane.

FIZIKA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenjem fizike u srednjoj školi učenici razumeju strukturu materije, mehaničke, toplotne i elektromagnetne pojave. Umeju da pronalaze moguća rešenja problemskih situacija i rešavaju složenije fizičke probleme i praktične zadatke. Učenici su sposobni da izgrade naučni koncept kroz fizičku teoriju, primene načine razmišljanja i prikazivanja koji su karakteristični za fiziku i ovako prikazane podatke adekvatno čitaju, tumače i primenjuju. Na ovaj način unapređuju logičko i matematičko mišljenje. Aktivno konstruišu nova znanja i veštine, umeju da upravljaju procesom učenja i procenjuju sopstvenu uspešnost u učenju. Pri osmišljavanju i realizaciji istraživanja, učenici pretražuju i koriste različite vrste izvora informacija, procenjuju relevantnost i pouzdanost podataka, analiziraju i sistematizuju informacije koristeći odgovarajuće IKT alate, kritički pristupaju objašnjavanju fizičkih pojava i predviđaju tok i ishod eksperimenata. Konstruktivno, kreativno i sa poštovanjem doprinose radu grupe. Učenici povezuju fizičke zakone i procese sa praktičnom primenom i tako unapređuju naučnu pismenost, razvijaju interesovanja za naučna istraživanja i grade pozitivan stav prema nauci i naučnicima. Povezuju fiziku i biomedicinu, elektrotehniku, energetiku, saobraćaj, poljoprivredu, industriju i umetnost. Sa aspekta fizike učenici predviđaju, analiziraju i procenjuju uticaje industrije na životnu sredinu i koriste tehnologiju na racionalan, etički i bezbedan način. Svesni su značaja fizike za održiv razvoj i angažuju se da kreiraju bolje životno okruženje.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenjem fizike u srednjoj školi učenici razvijaju i produbljuju razumevanje zakonitosti kojima se opisuju i tumače prirodne pojave. Na osnovu fizičkih pojmova, koncepata, zakona i teorija i primenom matematičkog mišljenja, spremni su da rešavaju niz problema u svakodnevnim situacijama koje će ih pripremiti za dalje školovanje i celoživotno učenje. Učenici aktivno konstruišu nova znanja o kretanju makro i mikro tela kao i atomskoj i molekulskoj strukturi materije. Uočavaju razlike između oscilacija i talasa i porede čestičnu i talasnu prirodu svetlosti. Učenjem o sili, povezuju relevantne fizičke koncepte sa različitim vrstama interakcija iz sopstvenog okruženja. Proučavanjem elektriciteta i magnetizma, učenici shvataju princip rada električnih mašina. Proširivanjem znanja o energiji, sagledavaju uzroke i posledice nastajanja klimatskih promena usled korišćenja različitih izvora energije.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici izvode eksperimente pri rešavanju jednostavnijih praktičnih problema i tako istražuju, uočavaju i objašnjavaju fizičke zakonitosti, upotpunjuju uvide iz teorije i stiču sistematski povezana fizička znanja. Prikupljaju potrebne podatke koristeći različite metode i procedure bezbedno i pravilno rukujući instrumentima. Pri rešavanju problemskih zadataka, učenici umeju da izdvoje bitne podatke od nebitnih, čime demonstriraju sposobnosti rezonovanja i zaključivanja. Takođe, proveravaju i procenjuju smislenost rezultata u pogledu njihove usklađenosti sa fizičkim pojavama i zakonima. Učenici izvode eksperimente i rešavaju zadatke samostalno, u paru ili grupi, pri tome pokazujući poštovanje prema drugima i spremnost da iznesu svoje mišljenje i stavove. Prepoznaju i promovišu otkrića naučnika srpskog porekla i njihov doprinos unapređenju kvaliteta života, napretku društva i razvoju naučne misli.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici sagledavaju doprinos fizike razvoju ljudskog društva, razumeju značaj nauke i tehnologije i unapređuju pozitivan odnos prema nauci i naučno-istraživačkom radu. Umeju da objasne princip rada različitih instrumenata i mašina i zastupaju primenu fizičkih zakona u svakodnevnom životu. Prepoznaju i uvažavaju primenu fizike u medicini, elektrotehnici, telekomunikacijama, energetici, građevini, mašinstvu, saobraćaju, meteorologiji, industriji, poljoprivredi, sportu i umetnosti. Učenici procenjuju značaj fizičkih otkrića za dalji razvoj novih tehnologija. Kritički razmatraju korišćenje savremenih tehnologija iz perspektive očuvanja zdravlja i životne sredine i zalažu se za njihovo etičko korišćenje. Samouvereno i argumentovano iznose činjenice i ideje o fizičkim pojavama i zakonima i baziraju ih na naučnim dokazima.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FIZ.SO.O.1.1. Analiziraju zakone kojima se opisuju različite vrste kretanja materijalne tačke.

– FIZ.SO.O.1.2. Opisuju pojave koristeći Njutnove zakone.

– FIZ.SO.O.1.3. Opisuju oscilatorno i talasno kretanje odgovarajućim fizičkim veličinama.

– FIZ.SO.O.1.4. Analiziraju optičke pojave koristeći zakone geometrijske i talasne optike.

– FIZ.SO.O.1.5. Prepoznaju relacije kojima se opisuje talasno-čestična priroda svetlosti i dualna priroda čestica.

– FIZ.SO.O.1.6. Klasifikuju sile kao posledicu interakcije ili kretanja referentnih sistema.

– FIZ.SO.O.1.7. Objašnjavaju osnovne pojmove, veličine i zakonitosti kojima se opisuju fluidi.

– FIZ.SO.O.1.8. Navode parametre stanja gasa i svojstva idealnih gasova.

– FIZ.SO.O.1.9. Imenuju promene agregatnih stanja i promene dimenzije tela i analiziraju uslove pod kojima se one dešavaju.

– FIZ.SO.O.1.10. Objašnjavaju relacije između fizičkih veličina kojima se opisuju jednosmerna i naizmenična struja.

– FIZ.SO.O.1.11. Objašnjavaju delovanje električnog i magnetnog polja.

– FIZ.SO.O.1.12. Poznaju relacije i fizičke veličine koje opisuju delovanje magnetnog polja na naelektrisane čestice i provodnik sa strujom.

– FIZ.SO.O.1.13. Poznaju uslove za nastajanje i osobine mehaničkih i elektromagnetnih talasa.

– FIZ.SO.O.1.14. Objašnjavaju atomsku i molekulsku strukturu materije.

– FIZ.SO.O.1.15. Klasifikuju različite vrste energije i znaju od kojih veličina i na koji način zavise kinetička i potencijalna (gravitaciona i elastična) energija.

– FIZ.SO.O.2.1. Aktivno učestvuju u negovanju doprinosa naučnoj misli naučnika srpskog porekla.

– FIZ.SO.O.2.2. Bezbedno i pravilno koriste različite metode, tehnike i procedure za prikupljanje podataka.

– FIZ.SO.O.2.3. Selektuju bitno od nebitnog u podacima pri rešavanju problemskih zadataka i procenjuju smislenost rezultata.

– FIZ.SO.O.2.4. Objašnjavaju fizičke pojave i elaboriraju osnovne ideje izvodeći eksperimente.

– FIZ.SO.O.3.1. Primenjujući znanja iz fizike, objašnjavaju princip rada instrumenata i mašina u svakodnevnom životu.

– FIZ.SO.O.3.2. Zauzimaju kritički stav o primeni zračenja u medicini i industriji.

– FIZ.SO.O.3.3. Analiziraju uticaj radioaktivnog zračenja i nuklearnih tehnologija na čoveka i životnu sredinu.

– FIZ.SO.O.3.4. Zastupaju etičke stavove prema upotrebi savremenih tehnologija.

– FIZ.SO.O.3.5. Argumentovano izražavaju činjenice, ideje, stavove i mišljenje o primeni fizičkih zakona u svakodnevnom životu.

– FIZ.SO.O.3.6. U diskusiji argumentovano zastupaju naučni pogled na svet.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici uviđaju značaj primene fizičkih koncepata i zakona održanja u objašnjavanju mehaničkih, toplotnih i elektromagnetnih pojava. Aktivno konstruišu nova znanja o materiji, uzajamnom delovanju, kretanju i energiji primenom zakona održanja i jasno ih iskazuju koristeći jezik fizike. Razvijanjem znanja i veština o kretanjima krutih tela i primenom zakona Njutnove mehanike, učenici analiziraju kretanje tela u polju Zemljine teže i van nje. Upoređuju fenomenološke zakone i zakone molekulsko-kinetičke teorije. Objašnjavaju prirodnu i veštačku radioaktivnost i nuklearne reakcije, razvijajući kritičko i logičko mišljenje. Umešni su u primeni matematičkog mišljenja i alata pri rešavanju problemskih zadataka iz svakodnevnog života. Adekvatno koriste fizičke koncepte, procedure i činjenice kako bi objasnili i predvideli određene fizičke fenomene. Povezivanjem znanja iz fizike, hemije i biologije, učenici razvijaju nove koncepte o strukturi supstance i u stanju su da objašnjavaju toplotne pojave, agregatna stanja, funkcionisanje provodnika i poluprovodnika, ponašanje atoma i molekula i radioaktivnost. Na taj način stiču naučno utemeljene osnove za diskusije i aktivnosti u vezi sa aktuelnim problemima današnjice kao što su klima i energija.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

U cilju razumevanja prirodnih pojava, učenici koriste naučni metod za istraživanje složenijih praktičnih problema. Kreiraju istraživačka pitanja i hipoteze i predviđaju tok i ishod fizičkih procesa i eksperimenata. Učenici biraju i bezbedno i pravilno koriste adekvatne postupke merenja fizičkih veličina i pri zapisima primenjuju traženi nivo preciznosti i tačnosti. Obrađuju i analiziraju podatke i prikazuju rezultate istraživanja i eksperimenata na različite načine i uz pomoć digitalnih alata. Proveravaju svoje postupke poređenjem pojava ispitivanih eksperimentalnim putem sa prirodnim pojavama ili računarskom simulacijom. Samostalno, u paru ili u grupi, prezentuju rezultate rada koristeći IKT i različite forme komunikacije. Korišćenjem naučnog metoda, učenici stiču analitičke veštine, razvijaju divergentno mišljenje i zauzimaju kritički stav prema podacima i informacijama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici ukazuju na posledice neadekvatnog odnosa pojedinca i društva prema okruženju i iniciraju zajedničke aktivnosti kojima će društvenu zajednicu osvestiti i podstaći na angažovanje. Pokreću i organizuju aktivnosti u vezi sa reciklažom različitih materijala i korišćenjem resursa na održiv način. Učenici analiziraju i menjaju sopstveno ponašanje u vezi sa korišćenjem energije i tako vode ličnim primerom. Samostalno razmatraju upotrebu novih materijala i obnovljivih izvora energije i predlažu njihovu najadekvatniju primenu u praksi. Preduzimanjem aktivnosti u vezi sa unapređivanjem zdravlja i očuvanjem životne sredine, učenici razvijaju inicijativu, kreativnost i brigu za druge. Preispituju validnost sadržaja prikazanih u medijima, formiraju stavove i uključuju se u društvene debate. Vrednuju doprinos fizike u medicini, elektrotehnici, telekomunikacijama, energetici, građevini, mašinstvu, saobraćaju, meteorologiji, industriji, poljoprivredi, sportu i umetnosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FIZ.SO.S.1.1. Objašnjavaju kretanja krutog tela.

– FIZ.SO.S.1.2. Analiziraju kretanja tela u polju Zemljine teže

– FIZ.SO.S.1.3. Objašnjavaju pojavu trenja u različitim primerima

– FIZ.SO.S.1.4. Porede osobine prostora i vremena u Njutnovoj i Ajnštajnovoj mehanici.

– FIZ.SO.S.1.5. Razumeju osnove specijalne teorije relativnosti i pojmove kontrakcija dužine i dilatacija vremena.

– FIZ.SO.S.1.6. Primenjuju zakon gravitacije na kretanje kosmičkih objekata.

– FIZ.SO.S.1.7. Na primerima ilustruju obrtanje nebeske sfere i dnevno i godišnje kretanje Sunca.

– FIZ.SO.S.1.8. Primenjuju relacije između fizičkih veličina kojima se opisuje oscilatorno i talasno kretanje.

– FIZ.SO.S.1.9. Analiziraju osnovna svojstva mehaničkih i elektromagnetnih talasa.

– FIZ.SO.S.1.10. Analiziraju osnovne karakteristike i upotrebu optičkih instrumenata.

– FIZ.SO.S.1.11. Primenjuju Njutnove zakone u različitim oblastima fizike.

– FIZ.SO.S.1.12. Analiziraju uslove ravnoteže čvrstih tela i fluida.

– FIZ.SO.S.1.13. Primenom zakona održanja objašnjavaju strujanje fluida.

– FIZ.SO.S.1.14. Primenjuju Omov zakon na kola jednosmerne i naizmenične struje.

– FIZ.SO.S.1.15. Primenjuju zakone elektrodinamike.

– FIZ.SO.S.1.16. Analiziraju pojavu elektromagnetne indukcije.

– FIZ.SO.S.1.17. Opisuju kvantnu prirodu elektromagnetnog zračenja.

– FIZ.SO.S.1.18. Porede fenomenološke zakone i zakone molekulsko-kinetičke teorije.

– FIZ.SO.S.1.19. Objašnjavaju prirodnu i veštačku radioaktivnost i nuklearne reakcije.

– FIZ.SO.S.1.20. Analiziraju zakonitosti toplotnih pojava i primenjuju Prvi i Drugi princip termodinamike.

– FIZ.SO.S.1.21. Analiziraju pojmove količina kretanja, mehanički rad, energija i snaga i njihovu vezu.

– FIZ.SO.S.1.22. Primenjuju zakone održanja.

– FIZ.SO.S.1.23. Objašnjavaju osnovne modele u atomskoj fizici, izgradnju periodnog sistem i strukturu jezgra.

– FIZ.SO.S.2.1. Ilustruju odgovarajućim primerima istorijski razvoj ideja i modela u fizici.

– FIZ.SO.S.2.2. Formulišu istraživačko pitanje ili pitanja na osnovu datog opisa situacije i sprovode eksperimente u okviru istraživačkih i projektnih zadataka.

– FIZ.SO.S.2.3. Prema uputstvu bezbedno i pravilno izvode laboratorijske vežbe i prezentuju rezultate merenja.

– FIZ.SO.S.2.4. Jasno predstavljaju rezultate istraživanja koristeći odgovarajući naučni jezik i vrste reprezentacije.

– FIZ.SO.S.2.5. Upoređuju prirodne pojave sa pojavama prikazanim ogledom ili računarskom simulacijom, koristeći IKT.

– FIZ.SO.S.2.6. Interpretiraju fizičke koncepte i zakone koristeći različite modalitete komunikacije specifične za fiziku.

– FIZ.SO.S.2.7. Koriste pojmove fizike, fizičke veličine, veze i aplikacije u opisivanju, objašnjavanju i predviđanju prirodnih i tehničkih pojava.

– FIZ.SO.S.3.1. Na osnovu naučnih dokaza, kreiraju mišljenje i donose zaključke o primeni izotopa, rendgenskog i laserskog zračenja u medicini, umetnosti, industriji i drugim oblastima.

– FIZ.SO.S.3.2. Kritički vrednuju i diskutuju o vrstama materijala, njihovoj upotrebi u obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.

– FIZ.SO.S.3.3. Analiziraju sopstvene dobre i loše navike u korišćenju energetskih resursa.

– FIZ.SO.S.3.4. Aktivno osmišljavaju i realizuju projekte u kojima primenom fizičkih modela rešavaju probleme u svakodnevnim situacijama.

– FIZ.SO.S.3.5. Postavljaju ciljeve, procenjuju rizike, planiraju resurse i upravljaju njima u iznalaženju rešenja za prepoznate lokalne i globalne probleme u vezi sa održivim razvojem.

– FIZ.SO.S.3.6. Primenjuju etičnost pri interpretaciji podataka, znajući da tumačenja istih podataka mogu da budu pristrasna.

– FIZ.SO.S.3.7. Kritički i odgovorno koriste digitalne tehnologije za istraživanje, informisanje i učenje fizike.

– FIZ.SO.S.3.8. Kritički vrednuju razvoj, ograničenja i rizike naučnih teorija.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici interdisciplinarnim pristupom analiziraju kompleksnije aspekte strukture supstance, toplotnih pojava, agregatnih stanja, provodnika, poluprovodnika, atoma, molekula i radioaktivnosti. Razvijaju kritičko i logičko mišljenje tako što predviđaju posledice različitih fizičkih pojava kao što su međumolekulske interakcije u supstancijama, prostiranje elektromagnetskih talasa, proticanje struje i delovanje magnetnog i fizičkog polja. Učenici proveravaju ispunjenost uslova za primenu fizičkih modela i analiziraju osnovne hipoteze i relacije u kvantnoj mehanici. Spremni su da kroz programiranje i modelovanje primera iz svakodnevnog života primene svoje znanje fizike koje ih priprema za dalje školovanje i celoživotno učenje. Kritički razmatraju upotrebu nuklearne energije, istraživanja obnovljivih izvora energije i mogućnost njihovog korišćenja u svrhu stvaranja zdravog i bezbednog okruženja (voda, vazduh, zemljište). Na taj način učenici donose odluke zasnovane na dokazima i preuzimaju odgovornost za životnu sredinu i njenu održivost.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Pri rešavanju složenijih praktičnih problema, učenici primenjuju istraživački i projektni pristup i pronalaze i vrednuju najefikasnije načine rešavanja datog problema. Biraju postupke merenja koji obezbeđuju najveću tačnost i preciznost, procenjuju pouzdanost prikupljenih podataka, prepoznaju moguće uzroke greške, uočavaju trendove, analiziraju i kritički interpretiraju obrađene rezultate merenja. Učenici proveravaju tačnost kreiranih hipoteza, samostalno prezentuju korake u rešavanju problema i argumentuju izbor koncepata, zakona i modela koji su doveli do rešenja. Znalački koriste različite formate sistematizacije podataka i IKT alate kako bi obradili podatke i adekvatno ih tumačili. Donose odluke bazirane na naučnim dokazima i promovišu naučni pristup za rešavanje problema današnjice.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učeći fiziku u srednjoj školi, učenici umeju da identifikuju, kritički razmotre i uvaže etički, moralni, kulturni i ekonomski aspekt kompleksnih problema današnjice. Procenjuju pozitivne i negativne uticaje fizike, tehnologije i inženjerstva na prirodu i razumeju njihove domete i ograničenja. Na osnovu stečenog znanja i prikupljenih informacija, učenici predviđaju različite modele ekonomskog i tehnološkog razvoja ljudskog društva. U saradnji sa drugim naučnim disciplinama, iniciraju, planiraju i realizuju projekte kroz koje se sagledavaju i rešavaju savremeni izazovi na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Zalažu se za održiva, humana i pravedna rešenja. Izgrađuju svoje identitete u duhu obrazovanih, informisanih, zainteresovanih, brižnih i aktivnih građana.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– FIZ.SO.N.1.1. Analiziraju spektar elektromagnetnih talasa.

– FIZ.SO.N.1.2. Objašnjavaju posledice talasne prirode svetlosti i zvuka.

– FIZ.SO.N.1.3. Analiziraju efekte električne struje, električnog i magnetnog polja

– FIZ.SO.N.1.4. Objašnjavaju pojave u elektromagnetizmu.

– FIZ.SO.N.1.5. Predviđaju posledice međumolekulskih interakcija u supstancijama.

– FIZ.SO.N.1.6. Kritički vrednuju primenu nuklearne energije.

– FIZ.SO.N.1.7. Objašnjavaju električnu provodljivost provodnika i poluprovodnika

– FIZ.SO.N.1.8. Analiziraju evoluciju zvezda i Sunčevog sistema.

– FIZ.SO.N.1.9. Upoređuju izraze za količinu kretanja i energiju u Njutnovoj i Ajnštajnovoj mehanici.

– FIZ.SO.N.1.10. Proveravaju ispunjenost uslova za primenu fizičkih modela.

– FIZ.SO.N.1.11. Analiziraju osnovne hipoteze i relacije u kvantnoj mehanici.

– FIZ.SO.N.1.12. Klasifikuju elementarne čestice.

– FIZ.SO.N.1.13. Koriste Keplerove zakone i Njutnov zakon gravitacije za objašnjavanje kretanje planeta.

– FIZ.SO.N.1.14. Primenjuju vezu između makro i mikro parametara gasa za objašnjenje gasnih procesa i pojava u sistemima sa velikim brojem čestica.

– FIZ.SO.N.1.15. Analiziraju De Broljevu hipotezu i Hajzenbergove relacije neodređenosti, interpretiraju talasnu funkciju.

– FIZ.SO.N.2.1. Koriste tabelarni i grafički prikaz podataka, tumače i primenjuju ovako prikazane podatke.

– FIZ.SO.N.2.2. Samostalno donose kompetentne odluke o verodostojnosti i pouzdanosti podataka.

– FIZ.SO.N.2.3. Procenjuju pouzdanost podataka iz različitih izvora i prepoznaju moguće uzroke greške.

– FIZ.SO.N.2.4. Upotrebom IKT-a tumače i opisuju trendove podataka i izvode zaključke.

– FIZ.SO.N.3.1. Kritički vrednuju uticaj fizike, tehnologije, inženjerstva i ljudskog delovanja na prirodu.

– FIZ.SO.N.3.2. Procenjuju održivost različitih modela i scenarija tehnološkog, ekonomskog i društvenog razvoja.

– FIZ.SO.N.3.3. U saradnji sa drugim naučnim disciplinama aktivno učestvuju u planiranju i realizaciji projekata.

GEOGRAFIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Nastavni predmet geografija omogućava učenicima da sagledaju kako geo-nauke objašnjavaju nastanak i evoluciju planete Zemlje, pojave, procese i promene u prirodi, uticaj čoveka na preobražaj prirodne sredine radi zadovoljenja njegovih potreba i posledice koje su rezultat tih uticaja. Učeći da Zemlju shvataju kao kompleksan sistem, kroz pažljivo posmatranje i uočavanje uzročno-posledičnih i funkcionalnih odnosa i veza između njenih strukturnih elemenata, učenici na konkretnom polju geo-nauka razvijaju apstraktno mišljenje. Za potrebe realizacije projektnih zadataka, učenici prikupljaju podatke o geografskom prostoru korišćenjem relevantne literature i drugih izvora, različitih instrumenata i postupaka, obrađuju ih, analiziraju, interpretiraju, diskutuju, sagledavaju značaj i moguće implikacije istraživanja i prikazuju rezultate u vidu dvodimenzionalnih, trodimenzionalnih i četvorodimenzionalnih modela. Usvajanjem geografske terminologije i razumevanjem porekla i značenja geografskih pojmova, korišćenjem digitalnih alata, naučne literature i izvora na srpskom jeziku i stranim jezicima, učenici razvijaju komunikativne sposobnosti. Na primerima društveno-ekonomskih i kulturno-civilizacijskih pojava i procesa u pojedinim razvijenim i nerazvijenim državama sveta, geografija pomaže da se učenici vrednosno odrede i kritički odnose prema društvu i da doprinose rešavanju problema sa kojima se susreću u svom iskustvu kao što su: problemi dece i mladih, marginalizovanih grupa, problemi prostornog uređenja, zaštite i unapređenja prirodne sredine i kulturnog nasleđa. Stičući geografska znanja o Srbiji i drugim zemljama sveta, uče da neguju svoju kulturu i ispravno usklade patriotska osećanja pripadnosti svom narodu sa poštovanjem univerzalnih vrednosti i partikularnih osobenosti kultura drugih naroda. Kroz različite oblike vršnjačke saradnje u rešavanju geografskih problema primenom stečenih znanja, veština i stavova, učenici razvijaju inicijativnost i preduzetnički duh, neguju radoznalost, kreativnost, istrajnost u aktivnostima i uče se planiranju, donošenju odluka i upravljanju projektima.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Na osnovnom nivou učenici ranije stečena sistemska znanja o fizičko-geografskim, društveno-geografskim i regionalno-geografskim elementima nadograđuju procesima organizacije i transformacije geografske sredine. U okviru fizičko-geografskih procesa učenici tumače geomorfološke sadržaje, klimatske promene, promene u Svetskom okeanu i u vodama na kopnu, ugrožavanje biodiverziteta, deforestaciju, dezertifikaciju i (antropo)pedogenezu. Društveno-geografski konstrukti koje identifikuju i objašnjavaju su: demografska tranzicija, savremena i istorijska migraciona kretanja, promene demografskih struktura, urbanizacija, ekonomska tranzicija, četvrta industrijska revolucija, difuzija inovacija, kulturna tranzicija, akulturacija i razvoj političko-geografskih odnosa u Evropi i svetu.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Na osnovnom nivou učenici koriste geografske karte i GPS kao izvor informacija i za orijentaciju u prostoru. U analizi geografskog prostora učenici koriste gotove analogne i digitalne baze podataka. Sprovode anketiranja i intervjue, vrše jednostavna merenja dimenzija geografskih objekata i identifikuju zagađivače u životnoj sredini. Učenici saopštavaju rezultate usmeno, u pisanoj formi i u vidu multimedijalnih prezentacija i postera.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Na osnovnom nivou učenici planiraju i realizuju terenska istraživanja u bližem prostornom kontekstu, čime unapređuju organizacione sposobnosti i neguju zdrave životne stilove. Identifikovanjem problema u životnoj sredini, formiraju odgovoran odnos prema svojoj okolini. Analiziranjem materijalne i duhovne kulture svog i drugih naroda i njihovom promocijom kroz različite aktivnosti u realnom i digitalnom okruženju, učenici razvijaju uvažavanje različitosti, toleranciju, patriotizam, empatiju, solidarnost i humanost. Stečena geografska znanja, veštine i stavovi pomažu im u planiranju obrazovanja i odabiru budućeg zanimanja u oblasti geografskih i njima srodnih nauka i u uključivanju u različite omladinske, preduzetničke, sportske i humanitarne inicijative.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– GEO.SO.O.1.1. Određuju najvažnije oblasti primene geografije u različitim sferama ljudskog života (urbanizam, demografija, GIS, prostorno planiranje, šumarstvo, arhitektura, turizam, ekologija, ekonomija, poljoprivreda).

– GEO.SO.O.1.2. Dovode u vezu pojave i procese u Sunčevom sistemu i njihov uticaj na planetu Zemlju.

– GEO.SO.O.1.3. Povezuju procese u Zemljinim sferama sa formiranjem različitih prirodnih uslova.

– GEO.SO.O.1.4. Objašnjavaju uticaj prirodnih uslova i resursa na razvoj stanovništva, naselja, privrede i države.

– GEO.SO.O.1.5. Kritički vrednuju uticaje globalnih geopolitičkih procesa na formiranje političko- geografske karte Evrope i sveta.

– GEO.SO.O.1.6. Definišu principe regionalizacije i tipove geografskih regija.

– GEO.SO.O.1.7. Argumentovano izražavaju mišljenje o primenjenim merama monitoringa, zaštite, unapređenja i promocije prirodnih i kulturnih dobara u Srbiji i svetu.

– GEO.SO.O.2.1. Tumače geografske karte različitih razmera, sadržina, namena i prostornih obuhvata.

– GEO.SO.O.2.2. Koriste sistem za globalno pozicioniranje (GPS) radi orijentacije u geografskom prostoru.

– GEO.SO.O.2.3. Analiziraju gotove baze podataka dobijene iz različitih izvora radi utvrđivanja uzročno-posledičnih i prostorno-vremenskih veza između pojava i procesa u geografskom prostoru.

– GEO.SO.O.2.4. Prikupljaju podatke o geografskim pojavama i procesima anketiranjem, intervjuisanjem i/ili merenjem.

– GEO.SO.O.2.5. Identifikuju zagađivače u medijumima životne sredine primenom adekvatnih instrumentalnih metoda.

– GEO.SO.O.2.6. Koriste zvanične izvore informacija u analognom i digitalnom obliku za prikupljanje geografskih podataka o lokalnoj sredini, Srbiji i svetu.

– GEO.SO.O.3.1. Identifikuju i evidentiraju probleme u životnoj sredini posmatranjem i korišćenjem IKT-a.

– GEO.SO.O.3.2. Proaktivno deluju na prevenciji prirodnih nepogoda.

– GEO.SO.O.3.3. Izražavaju na afirmativan način svoj identitet, poštuju različite kulture i doprinose duhu tolerancije.

– GEO.SO.O.3.4. Dovode u vezu trendove demografskih i socioekonomskih procesa sa izborom budućeg zanimanja.

– GEO.SO.O.3.5. Pronalaze primere zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara u Srbiji/svetu i na osnovu njih predlažu zaštitu objekata sličnih ili istih vrednosti u regiji u kojoj žive.

– GEO.SO.O.3.6. Izražavaju solidarnost prema pojedincu ili grupi izloženim dejstvu prirodnih nepogoda.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Na srednjem nivou učenici analiziraju izvore informacija i izvode zaključke o geografskim procesima, koji obuhvataju terestričke (prirodne i društvene) i ekstraterestričke (kosmičke) faktore i koji utiču na dinamiku, pravce i međusobne odnose i veze između tih procesa. Selektuju činjenice i objašnjavaju horološke, hronološke, funkcionalne i uzročno-posledične odnose i veze fizičko-geografskih i društveno-geografskih procesa na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Na srednjem nivou učenici su osposobljeni da samostalno sprovode istraživanje o geografskim objektima, pojavama i procesima u lokalnom kontekstu. Identifikuju geografski problem i postavljaju hipoteze koristeći pisane, slikovne i audio-vizuelne izvore. Prikupljaju podatke o strukturnim elementima geografske sredine dobijene pomoću analognih i digitalnih instrumenata i dovode ih u vezu sa relevantnim nalazima domaće i strane literature. Učenici koriste matematičko-statističke metode, računarske programe i analogne i digitalne baze podataka za obradu, tabelarno, grafičko i kartografsko prikazivanje rezultata istraživanja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Na srednjem nivou učenici planiraju i realizuju istraživanje, čime se doprinosi razvoju njihovih organizacionih sposobnosti i podstiče estetska interpretacija prostora. Geografska objašnjenja zasnivaju na razumevanju suprotstavljenih argumenata i dokaza koji proizilaze iz kritičke analize geografskih problema. Aktivno se uključuju u rešavanje ekoloških problema i zaštitu prirodne i kulturne baštine. Planiraju dalje obrazovanje i vrše odabir budućih zanimanja selektujući i integrišući znanja iz različitih geografskih i njima srodnih naučnih disciplina.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– GEO.SO.S.1.1. Analiziraju izvore geografskih informacija i metode geografskih naučnih disciplina.

– GEO.SO.S.1.2. Izvode zaključke o uzrocima i posledicama recentnih i paleogeografskih procesa u Zemljinim sferama.

– GEO.SO.S.1.3. Identifikuju funkcionalne, uzročno-posledične i prostorno-vremenske odnose između demografskih, naseobinskih i privrednih procesa.

– GEO.SO.S.1.4. Dovode u vezu principe regionalizacije sa transformacijom geografskih regija.

– GEO.SO.S.1.5. Analiziraju geopolitičke procese u Evropi i svetu.

– GEO.SO.S.1.6. Utvrđuju stanovište autora vezano za mere zaštite životne sredine koje proizilaze iz izveštaja o stanju kvaliteta vode, vazduha i zemljišta.

– GEO.SO.S.2.1. Izrađuju skice konkretnog geografskog prostora i tematske karte u analognom i digitalnom formatu.

– GEO.SO.S.2.2. Organizuju podatke dobijene različitim instrumentima u baze podataka i prikazuju ih tabelarno, grafički i tematskim kartama u analognom i/ili digitalnom formatu.

– GEO.SO.S.2.3. Analiziraju baze podataka radi utvrđivanja uzročno-posledičnih i prostorno-vremenskih veza između geografskih pojava i procesa.

– GEO.SO.S.2.4. Postavljaju hipoteze o geografskim procesima (demografska, politička, ekonomska, tehnološka, socijalna, urbana i/ili ruralna tranzicija) u konkretnoj geografskoj sredini koje proveravaju koristeći naučni metod.

– GEO.SO.S.2.5. Predlažu mere zaštite životne sredine na osnovu identifikovanih zagađivača u vodi, vazduhu i zemljištu.

– GEO.SO.S.2.6. Analiziraju geoprostorne podatke o osnovnim geografskim fenomenima koristeći specijalizovane funkcije aplikacija za pregled podataka.

– GEO.SO.S.3.1. Osmišljavaju aktivnosti u cilju razvijanja svesti članova lokalne zajednice o ugroženosti i značaju zaštite životne sredine.

– GEO.SO.S.3.2. Stavljaju se u ulogu sagovornika koji zastupa drugačije stavove kako bi preispitali svoju argumentaciju o geografskim problemima (demografski, socijalni, ekološki, ekonomski).

– GEO.SO.S.3.3. Pronalaze informacije o karakteristikama tržišta rada na osnovu stečenih geografskih znanja u cilju nastavka školovanja ili odabira budućeg zanimanja.

– GEO.SO.S.3.4. Procenjuju uticaje geografskih faktora na stanje objekata prirodnog i kulturnog nasleđa u geografskoj sredini.

– GEO.SO.S. 3.5. Uključuju se u rad organizacija koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, očuvanja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara, pristupa tržištu rada, ljudskih prava i sl.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Na naprednom nivou učenici obrazlažu širi društveni i naučni kontekst razvoja geografskih naučnih disciplina i doprinos geografije kao nauke i pragme razvoju društva i zaštiti i unapređenju stanja životne sredine, prirodne i kulturne baštine. Predviđaju fizionomske i funkcionalne transformacije geografskih regija na osnovu istorijskih i recentnih prirodnih i društvenih procesa. Procenjuju mogućnosti individualnog i kolektivnog uticaja na savremene geografske procese.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Na naprednom nivou učenici samostalno i timski planiraju projekat geografskog istraživanja, što podrazumeva postavljanje hipoteze, izbor metoda, tehnika i resursa, perioda merenja, obradu podataka i izvođenje i prezentaciju zaključaka. U istraživačke svrhe koriste i analiziraju materijalne, usmene, pisane, slikovne i audio-vizuelne izvore o geografskim objektima, pojavama i procesima. Analiziraju uzročno-posledične i prostorno- vremenske odnose i veze između geografskih objekata, pojava i procesa u nepoznatom prostornom kontekstu. Koristeći GIS alate, druge geografske tehnike, matematičko-statističke metode, izrađuju modele i predviđaju scenarije transformacije geografskog prostora. Rezultate istraživanja učenici predstavljaju u analognoj ili digitalnoj formi.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Na naprednom nivou učenje geografije doprinosi razvoju složenih kognitivnih struktura i sposobnosti kritičkog vrednovanja različitih socioekonomskih, ekoloških i kulturno-civilizacijskih pojava i procesa. Učenici planiraju i realizuju istraživanja u novom prostornom kontekstu, čime produbljuju teorijska i metodološka znanja iz geografije i njoj srodnih nauka. Koriste geografska znanja i argumente kako bi obrazložili i opravdali odluke na ličnom, socijalnom ili poslovnom planu. Učenici primenjuju geografska znanja i koncepte u različitim kompleksnim životnim situacijama.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– GEO.SO.N.1.1. Objašnjavaju naučni i društveni kontekst razvoja geografskih naučnih disciplina.

– GEO.SO.N.1.2. Predviđaju scenarije razvoja geografskog omotača na osnovu analize paleogeografskih i savremenih geografskih procesa.

– GEO.SO.N.1.3. Predviđaju društveno- geografski razvoj regija na osnovu analize funkcionalnih, uzročno- posledičnih i prostorno-vremenskih odnosa između demografskih, naseobinskih, političko-geografskih i privrednih procesa.

– GEO.SO.N.1.4. Vrednuju strukturne elemente geografskih regija u kontekstu primene različitih principa regionalizacije.

– GEO.SO.N.1.5. Procenjuju uticaj aktuelnih geopolitičkih procesa u svetu na položaj Srbije u Evropi.

– GEO.SO.N.1.6. Procenjuju uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj i razmeštaj privrede, materijalne i nematerijalne kulture u različitim geografskim sredinama.

– GEO.SO.N.2.1. Planiraju i realizuju fizičko-geografsko istraživanje o uzročno-posledičnim i prostorno- vremenskim vezama geografskih objekata, pojava i procesa i prikazuju dobijene podatke na geografskim kartama i u bazama podataka u analognom i digitalnom obliku.

– GEO.SO.N.2.2. Kreiraju kartografske i druge prikaze na osnovu podataka koji se nalaze u geoprostornim bazama.

– GEO.SO.N.2.3. Utvrđuju faktore i efekte dejstva prirodnih nepogoda.

– GEO.SO.N.2.4. Predviđaju tendencije posmatrane pojave primenom jednostavnih geografskih modela.

– GEO.SO.N.2.5. Planiraju i realizuju istraživanje i prezentuju dobijene rezultate vezane za demografsku, političku, ekonomsku, tehnološku, socijalnu, urbanu i/ili ruralnu tranziciju.

– GEO.SO.N.2.6. Dizajniraju projekat istraživanja stanja životne sredine u lokalnom kontekstu, što podrazumeva postavljanje hipoteze, izbor metoda, tehnika i resursa (merni instrumenti i izvori podataka), perioda merenja, obradu podataka i izvođenje i prezentaciju zaključaka.

– GEO.SO.N.3.1. Predlažu i primenjuju jednostavna rešenja problema životne sredine.

– GEO.SO.N.3.2. Vrednosno se određuju i angažuju na rešavanju konkretnih geografskih problema sa kojima se susreću.

– GEO.SO.N.3.3. Formulišu preduzetničku ideju na osnovu analize tržišta (proizvoda/usluga, radne snage) i geografskih faktora proizvodnje.

– GEO.SO.N.3.4. Predviđaju stanje objekata prirodnog i kulturnog nasleđa u geografskoj sredini na osnovu recentnih prirodnih i antropogenih uticaja i angažuju se u njihovoj zaštiti.

HEMIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici objašnjavaju prirodni svet korišćenjem korpusa teorijskog znanja, formiranog eksperimentalnim radom, o sastavu, strukturi, svojstvima i promenama neorganskih i organskih supstanci i disperznih sistema. Donose odluke zasnovane na naučnim dokazima u ličnom, društvenom i profesionalnom životu. Formirana hemijska pismenost omogućava im da: (a) kritički procenjuju informacije o doprinosu hemije tehnološkim promenama koje se ugrađuju u industriju, poljoprivredu, medicinu, farmaciju i utiču na kvalitet života, kao i informacije o ograničenjima nauke i rizicima; (b) diskutuju i vrednuju rešenja problema u domenu zdravlja i zaštite životne sredine; (v) pokazuju inicijativu, preduzimljivost, kreativno i kritičko mišljenje, sposobnost rešavanja problema i saradnje u planiranju i upravljanju projektima usaglašenim s ciljevima održivog razvoja; (g) kritički preispituju informacije o različitim industrijskim proizvodima, njihovim uticajima na zdravlje i životnu sredinu, donose odluke o izboru proizvoda i bezbedno i odgovorno rukuju njima. Razumeju prirodu naučno-istraživačkog rada u oblasti hemije i logički rezonuju u postavljanju i proveravanju hipoteza i rešavanju problema. Koriste hemijske termine, pojmove i teorije, simbolički jezik hemije i relevantne izvore informacija na maternjem i stranim jezicima za argumentovano iznošenje stavova, prezentovanje ideja i rezultata rada, u usmenom i pisanom vidu, uključujući i primenu IKT alata. Razvijaju kulturnu svesnost razumevanjem univerzalne prirode hemije kao nauke i njenog istorijskog razvoja.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici opisuju sastav, strukturu, svojstva i promene neorganskih i organskih supstanci i disperznih sistema s kojima su u kontaktu u svakodnevnom životu i budućim profesijama, koristeći se hemijskom terminologijom i simboličkim jezikom hemije. U cilju pravilnog izbora i rukovanja supstancama, razumevanja praktične primene supstanci, njihovog značaja i uticaja na zdravlje i životnu sredinu, povezuju makroskopski opažena i ispitivana fizička i hemijska svojstva i promene supstanci sa čestičnom strukturom, hemijskim vezama (jonskom, kovalentnom i metalnom) i međumolekulskim interakcijama (vodoničnom vezom). Makroskopski i submikroskopski nivo povezuju kroz izvođenje jednostavnih stehiometrijskih izračunavanja radi planiranja hemijskih reakcija. Izvode izračunavanja u vezi s različitim načinima izražavanja kvantitativnog sastava smeša/rastvora koji imaju praktičnu primenu u svakodnevnom životu i struci. Primenjuju znanje o povezanosti svojstava i praktične primene supstanci u rešavanju jednostavnih problema u svakodnevnom životu i struci. U tom smislu učenici indentifikuju oksidoredukcione reakcije i elektrohemijske procese u okruženju, diskutuju o njihovoj praktičnoj primeni i štetnim posledicama. Razumeju praktičnu primenu toplotnih efekata pri fizičkim i hemijskim promenama supstanci, uticaj promene uslova na brzinu hemijske reakcije i sastav zatvorenog sistema u ravnoteži.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici poznaju razvoj hemije kao nauke, i razumeju prirodu i značaj naučnog istraživanja u hemiji. Sagledavaju povezanost hemije sa drugim naučnim disciplinama i tehnologijom, kao i međusobnu povezanost nauke, tehnologije i razvoja društva. U cilju razumevanja prirodnog sveta, sveta kreiranog ljudskom delatnošću i ključnih naučnih ideja u oblasti hemije, učenici primenjuju osnovne procedure eksperimentalnog rada, razumeju trendove u tabelarno i grafički prikazanim rezultatima, izvode zaključke, izveštavaju i diskutuju o dobijenim rezultatima sa drugima. U cilju prikupljanja podataka o sastavu, fizičkim i hemijskim svojstvima i promenama neorganskih i organskih supstanci, učenici primenjuju poznatu metodologiju rada i bezbedno i odgovorno rukuju supstancama, laboratorijskim priborom, posuđem, aparaturama i instrumentima. Pored manuelnih veština, učenici razvijaju analitičko, logičko i kritičko mišljenje u tumačenju dobijenih rezultata. Razvijaju veštine argumentovanog i efektivnog izražavanja ideja u oblasti hemije i predstavljanja rezultata rada usmeno i u pisanom vidu, uz pomoć softvera i digitalnih uređaja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici na osnovnom nivou razvijaju bazičnu hemijsku pismenost potrebnu za razumevanje i kritičku procenu informacija u medijima o materijalima, komercijalnim proizvodima i drugim temama iz oblasti hemije, važnim za pojedinca i društvo, kao i za donošenje odluka u različitim životnim situacijama. Rukovodeći se principima zelene hemije, ciljevima održivog razvoja i na osnovu analize podataka o dostupnim prirodnim resursima, predlažu i podržavaju racionalna rešenja za eksploataciju i upotrebu sirovina. Formirano znanje omogućava učenicima da koriste različite relevantne izvore informacija o uticaju supstanci i njihove eksploatacije na zdravlje i životnu sredinu. O tim problemima argumentovano diskutuju u lokalnoj zajednici, ukazujući na pozitivne i negativne strane odluka i aktivnosti. Preuzimaju odgovornost za zdravlje i životnu sredinu pravilnim izborom proizvoda, zasnovanom na razumevanju životnog ciklusa proizvoda, pravilnim skladišnjem proizvoda i odlaganjem otpada. U cilju održanja fizičkog i mentalnog zdravlja planiraju pravilnu ishranu koristeći se znanjem o osnovnim svojstvima biološki važnih organskih jedinjenja, njihovom metabolizmu i zastupljenosti u namirnicama. Učenici pokazuju inicijativu i sarađuju u planiranju, upravljanju i realizaciji projekata i preduzetničkih aktivnosti, usklađenih s ciljevima održivog razvoja. Kompetencije formirane učenjem hemije primenjuju za dalji profesionalni razvoj i pokretanje preduzetništva.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

– HEM.SO.O.1.1. Povezuju fizička i hemijska svojstva elemenata s-, p- i d-bloka sa elektronskom konfiguracijom atoma, grupom i periodom Periodnog sistema kojima elementi pripadaju, nalaženjem u prirodi i primenom u svakodnevnom životu i struci.

– HEM.SO.O.1.2. Pišu jednačine jednostavnih hemijskih reakcija i prema njima izračunavaju mase i količine reaktanata i proizvoda hemijskih reakcija.

– HEM.SO.O.1.3. Identifikuju procese oksidacije i redukcije u svakodnevnom životu i struci.

– HEM.SO.O.1.4. Povezuju znanje o naponskom nizu metala i njihovoj reaktivnosti sa elektrohemijskim procesima, hemijskim izvorima struje, elektrolizom i korozijom.

– HEM.SO.O.1.5. Navode faktore koji utiču na sastav zatvorenog ravnotežnog sistema i povezuju s industrijskim proizvodnim procesima.

– HEM.SO.O.1.6. Na osnovu naziva i formule identifikuju predstavnike klasa neorganskih jedinjenja: kiselih, baznih, amfoternih i neutralnih oksida, kiselina, baza i soli.

– HEM.SO.O.1.7. Povezuju fizička i hemijska svojstva i promene predstavnika klasa neorganskih jedinjenja sa čestičnom građom, tipom hemijske veze i međumolekulskim interakcijama.

– HEM.SO.O.1.8. Na osnovu naziva prema IUPAC nomenklaturi, trivijalnog naziva, strukturne formule i funkcionalne grupe identifikuju predstavnike klasa organskih jedinjenja: ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina, estara i primarnih amina.

– HEM.SO.O.1.9. Povezuju fizička i hemijska svojstva i promene ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina, estara i primarnih amina sa strukturom molekula, tipom hemijske veze i međumolekulskim interakcijama.

– HEM.SO.O.1.10. Na osnovu jednačine identifikuju hemijske reakcije ugljovodonika (sagorevanje, polimerizacija), alkohola (oksidacija do aldehida i karboksilnih kiselina, sagorevanje) i karboksilnih kiselina (neutralizacija, esterifikacija) i povezuju s praktičnim značajem.

– HEM.SO.O.1.11. Na osnovu naziva i formule

povezuju klase i primere biomolekula sa njihovom ulogom u organizmu.

– HEM.SO.O.2.1. Ispituju ogledima osnovna svojstva disperznih sistema i povezuju sa značajem u svakodnevnom životu i struci, i primenjuju postupke za odvajanje i prečišćavanje sastojaka smeša.

– HEM.SO.O.2.2. Pripremaju rastvore na osnovu jednostavnih izračunavanja u vezi s kvantitativnim sastavom rastvora (maseni i zapreminski udeo, masena i količinska koncentracija, rastvorljivost).

– HEM.SO.O.2.3. Ispituju kako promena temperature, koncentracije, dodirne površine reaktanata i dodavanje katalizatora utiču na brzinu hemijske reakcije.

– HEM.SO.O.3.1. Kritički vrednuju praktični značaj egzotermnih i endotermnih promena supstanci u svakodnevnom životu i struci.

– HEM.SO.O.3.2. Donose odluke o izboru, skladištenju i upotrebi materijala i komercijalnih proizvoda, i odlaganju otpada, prema procesima u životnom ciklusu proizvoda i uticajima na zdravlje i životnu sredinu.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici primenjuju naučne modele i teorije, hemijsku terminologiju i simbolički jezik hemije. Objašnjavaju zastupljenost neorganskih i organskih supstanci u prirodi, njihov sastav, strukturu, svojstva, promene i primenu u svakodnevnom životu i različitim profesijama. Razumevanje svojstava hemijskih elemenata baziraju na povezivanju elektronske konfiguracije atoma i položaja elemenata u Periodnom sistemu. U cilju pravilnog izbora i rukovanja supstancama, razumevanja praktične primene supstanci, njihovog značaja i uticaja na zdravlje i životnu sredinu, učenici povezuju makroskopski opažena i ispitivana fizička i hemijska svojstva neorganskih i organskih supstanci, kvalitativne i kvantitativne aspekate fizičkih i hemijskih promena supstanci sa čestičnom strukturom, hemijskim vezama i međumolekulskim interakcijama. Klasifikuju neorganske i organske supstance, i disperzne sisteme supstanci, prema sastavu, strukturi i svojstvima, sistematizujući tako znanje radi funkcionalne primene u rešavanju praktičnih problema u svakodnevnom životu i struci (na primer, za dobijanje, izolovanje, odvajanje i prečišćavanje supstanci, analizu uzoraka, kvantitativno izražavanje sastava rastvora prema potrebama prakse, primenu elektrolita i elektrohemijskih ćelija). Brigu o zdravlju baziraju na razumevanju strukture i svojstava biološki važnih jedinjenjima, njihovih uloga u organizmu i njihovog metabolizma. Toplotne efekte pri fizičkim i hemijskim promenama supstanci, spontanost procesa, brzinu hemijske reakcije, hemijsku ravnotežu i faktore koji na njih utiču povezuju sa svakodnevnim životom i industrijskom proizvodnjom.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici razumeju prirodu i značaj naučnog istraživanja u hemiji i uobičajenu metodologiju. Identifikuju pitanja na koja se odgovori mogu dobiti istraživanjem. Na osnovu ključnih naučnih ideja u oblasti hemije i eksperimentalnih aktivnosti grade razumevanje prirodnog sveta i sveta kreiranog ljudskom delatnošću. Prema istraživačkim pitanjima planiraju i izvode jednostavna istraživanja, obrađuju i predstavljaju rezultate na strukturiran način (tabelarno i grafički), uočavaju trendove, objašnjavaju dobijene podatke u svetlu teorijskog znanja, eksperimentalnog iskustva i informacija iz relevantnih izvora, izvode zaključke, izveštavaju i diskutuju o dobijenim rezultatima sa drugima. U cilju prikupljanja podataka o sastavu, fizičkim i hemijskim svojstvima i promenama neorganskih i organskih supstanci, disperznih sistema, i rešavanja teorijskih i eksperimentalnih problema, kvalitativnih i kvantitativnih, učenici primenjuju odgovarajuću metodologiju rada, bezbedno i odgovorno rukujući supstancama i laboratorijskom opremom. Pored manuelnih veština, učenici razvijaju analitičko i kritičko mišljenje u prikupljanju i upotrebi podataka za objašnjenje nekog fenomena i izvođenje zaključaka. Razvijaju veštine usmenog i u pisanom vidu, argumentovanog i efektivnog, izražavanja ideja u oblasti hemije, kroz povezivanje makroskopskog, submikroskopskog i simboličkog nivoa predstavljanja sadržaja hemije, i rezultata eksperimentalnog rada. U obradi i prikazivanju eksperimentalnih rezultata i ideja, koriste se odgovarajući softverima i digitalnim uređajima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici na srednjem nivou razvijaju hemijsku pismenost, kritičko i kreativno mišljenje, i spremnost za celoživotno učenje. Primenjuju znanja o sastavu, strukturi, svojstvima, promenama i praktičnoj primeni neorganskih i organskih supstanci, zajedno sa znanjima iz drugih srodnih naučnih disciplina, u različitim kontekstima svakodnevnog života i struke. Zdrav životni stil baziraju na stečenim znanjima iz biohemije. Diskutuju o promenama savremenog sveta u oblasti zdravlja, hrane, energije, materijala i ekologije, sagledavaju doprinos hemije u rešavanju tih strateških izazova savremenog sveta, poštujući etičnost u ponašanju i pokazujući brigu za druge. Znanje hemije omogućava učenicima da kritički analiziraju, povezuju, vrednuju i koriste informacije iz različitih izvora za formiranje sopstvenih stavova i sistema vrednosti, kao i za donošenje odluka o upotrebi komercijalnih proizvoda, materijala i tehnologija u privatnom životu i struci. Preuzimaju odgovornost za sopstveno zdravlje, zdravlje porodice i za zaštitu životne sredine, bazirajući izbor supstanci/komercijalnih proizvoda na analizi svojstava, promena i, prema tome, uticaja supstanci u realnom kontekstu. Rukovodeći se ciljevima održivog razvoja, znanja, veštine i stavovi formirani učenjem hemije omogućavaju učenicima da pokažu inicijativu, da pokrenu projekte, da sarađuju u njihovom planiranju, upravljanju i realizaciji, da pokrenu preduzetničke aktivnosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HEM.SO.S.1. 1. Pišu na osnovu atomskog broja (Z) elektronsku konfiguraciju atoma i jona elemenata.

– HEM.SO.S.1.2. Objašnjavaju povezanost elektronske konfiguracije atoma s položajem elementa u Periodnom sistemu elemenata, periodičnim trendovima i periodičnim svojstvima elemenata.

– HEM.SO.S.1.3. Objašnjavaju svojstva disperznih sistema i metode za odvajanje i prečišćavanje supstanci u laboratorijskim uslovima i industrijskoj proizvodnji.

– HEM.SO.S.1.4. Izračunavaju koncentracije N+ i ON¯ jona, pH i rON vrednosti vodenih rastvora jakih kiselina i baza radi utvrđivanja kiselinsko-baznih svojstava rastvora.

– HEM.SO.S.1.5. Pišu hemijske jednačine kiselinsko-baznih reakcija i objašnjavaju ih na osnovu poznavanja strukture i svojstava reaktanata i proizvoda.

– HEM.SO.S.1.6. Određuju empirijsku i molekulsku formulu nepoznatog jedinjenja na osnovu masenog udela elemenata u jedinjenju.

– HEM.SO.S.1.7. Izvode stehiometrijska izračunavanja na osnovu podataka o masi i količini reaktanata i proizvoda hemijskih reakcija, broju čestica i zapremini gasova.

– HEM.SO.S.1.8. Objašnjavaju i izračunavaju toplotne efekte egzotermnih i endotermnih reakcija, i povezuju ih s praktičnom primenom.

– HEM.SO.S.1.9. Objašnjavaju faktore koji utiču na brzinu hemijske reakcije i ilustruju njihov uticaj na primerima iz svakodnevnog života i struke.

– HEM.SO.S.1.10. Objašnjavaju uticaj promene koncentracije, temperature i pritiska na odnos koncentracija reaktanata i proizvoda u zatvorenom ravnotežnom sistemu i povezuju Le Šateljeov princip s procesima u hemijskoj industriji.

– HEM.SO.S.1.11. Objašnjavaju oksidoredukcione procese, procese u elektrohemijskim ćelijama i njihovu praktičnu primenu.

– HEM.SO.S.1.12. Pišu formule i nazive neorganskih jedinjenja značajnih za svakodnevni život i struku.

– HEM.SO.S.1.13. Povezuju sastav, strukturu, svojstva i praktičnu primenu neorganskih jedinjenja elemenata 17. grupe, kiseonika, sumpora, azota, fosfora, ugljenika, silicijuma, aluminijuma, 1. i 2. grupe, hroma, mangana, gvožđa, bakra, cinka, srebra sa klasom jedinjenja (oksidi, kiseline, baze, hidridi, proste soli).

– HEM.SO.S.1.14. Pišu prema IUPAC nomenklaturi nazive i strukturne formule ugljovodonika, alkohola, fenola, aldehida, ketona, karboksilnih kiselina, estara i primarnih amina, i razlikuju strukturne izomere.

– HEM.SO.S.1.15. Povezuju sastav, strukturu, svojstva i praktičnu primenu organskih jedinjenja s klasom jedinjenja (ugljovodonici, halogeni derivati ugljovodonika, alkoholi, fenoli, etri, karbonilna jedinjenja, karboksilne kiseline, derivati karboksilnih kiselina, amini, nitrojedinjenja).

– HEM.SO.S.2.1. Eksperimentalno ispituju fizička i hemijska svojstva neorganskih i organskih supstanci i objašnjavaju ih na osnovu čestične građe, tipa hemijske veze, geometrije molekula i međumolekulskih interakcija.

– HEM.SO.S.2.2. Biraju i primenjuju postupke za odvajanje i prečišćavanje supstanci u laboratorijskim uslovima.

– HEM.SO.S.2.3. Izvode izračunavanja u vezi s razblaživanjem i koncentrovanjem rastvora, i pripremaju rastvore potrebne u svakodnevnom životu i struci.

– HEM.SO.S.2.4. Ispituju ogledima i objašnjavaju svojstva elektrolita i neelektrolita, jakih i slabih kiselina i baza, i pufera.

– HEM.SO.S.2.5. Ispituju ogledima i prikazuju hemijskim jednačinama reakcije karakteristične za pojedine klase biološki važnih organskih jedinjenja (monosaharida, disaharida, aminokiselina, triacilglicerola).

– HEM.SO.S.3.1. Kritički razmatraju upotrebu i uticaj na zdravlje biomolekula u sastavu namirnica i komercijalnih proizvoda, posledice neumerene ili neadekvatne ishrane, ili suplementacije.

– HEM.SO.S.3.2. Objašnjavaju nastajanje, posledice i postupke za sprečavanje pojave kiselih kiša i efekta staklene bašte.

– HEM.SO.S.1.16. Pišu i objašnjavaju jednačine hemijskih reakcija predstavnika klasa organskih jedinjenja: ugljovodonika (oksidacija; supstitucija, adicija, eliminacija, polimerizacija i piroliza), alkohola (dehidratacija, oksidacija i sagorevanje), karboksilnih kiselina (neutralizacija, esterifikacija), estara (hidroliza).

– HEM.SO.S.1.17. Opisuju postupke laboratorijskog i industrijskog dobijanja najvažnijih neorganskih i organskih supstanci za svakodnevni život i struku, kao i izolovanja biološki važnih organskih jedinjenja.

– HEM.SO.S.1.18. Imenuju i hemijskim formulama prikazuju gradivne jedinice i način njihovog povezivanja u molekulima biološki važnih organskih jedinjenja.

– HEM.SO.S.1.19. Povezuju sastav i strukturu molekula biološki važnih organskih jedinjenja sa svojstvima i ulogama u živim organizmima.

– HEM.SO.S.1.20. Opisuju metaboličke puteve kojima se dobija energija u autotrofnim i heterotrofnim organizmima, i kruženje supstance i energije u prirodi, uključujući i metaboličke uloge energijom bogatih jedinjenja.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici primenjuju naučne modele i teorije, hemijsku terminologiju i simbolički jezik hemije za predviđanje svojstava i promena neorganskih i organskih supstanci u prirodi i praksi, i za objašnjavanje složenih pojava i procesa. Predviđaju svojstva elemenata i njihovih jedinjenja na osnovu položaja elemenata u Periodnom sistemu i periodičnih trendova, i u skladu s tim donose odgovorne odluke o pravilnom upravljanju supstancama, bezbednom po zdravlje i životnu sredinu. Pretpostavljaju i ispituju svojstva neorganskih i organskih supstanci, analiziraju uslove pri kojima se dešavaju hemijske reakcije, pretpostavljaju mehanizme reakcija, predlažu reagense i uslove za optimizaciju brzine i prinosa proizvoda reakcija. Razumeju vezu između strukture, funkcije, fizičkih i hemijskih svojstava biološki važnih organskih jedinjenja, kao i osnovne kataboličke i anaboličke procese u živim organizmima. Naučno razumevanje hemijskih pojmova, modela i teorija koriste za pronalaženje rešenja u, za učenike, novim naučnim i tehnološkim situacijama. Učenici primenjuju principe kvalitativne i kvantitativne analize sastojaka realnih uzoraka, i koriste rezultate klasične i instrumentalne analize za indentifikaciju i opisivanje supstanci. Razvijaju analitičko i logičko mišljenje kroz izvođenje složenih izračunavanja u cilju pripremanja rastvora, planiranja i izvođenja sinteza supstanci u laboratorijskim uslovima, u vezi s elektrohemijskim procesima, brzinom hemijske reakcije i sastavom zatvorenog sistema u ravnoteži.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

U cilju testiranja ključnih naučnih ideja u oblasti hemije, učenici identifikuju i formulišu naučne probleme, postavljaju ciljeve istraživanja i istraživačka pitanja, formulišu hipoteze, planiraju i izvode istraživanja (osmišljavaju i alternativna rešenja problema), obrađuju i predstavljaju rezultate na strukturiran način, uočavaju trendove, preispituju i objašnjavaju dobijene podatke u svetlu teorijskog znanja, eksperimentalnog iskustva i informacija iz relevantnih izvora, izvode zaključke, izveštavaju i diskutuju o dobijenim rezultatima sa drugima. U vezi s istraživačkim pitanjima i postavljenim hipotezama, učenici kroz eksperimentalni rad prikupljaju podatake o sastavu, fizičkim i hemijskim svojstvima i promenama neorganskih i organskih supstanci, izvode sinteze supstanci, kao i postupke odvajanja, izolovanja i prečišćavanja supstanci. U rešavanju teorijskih i eksperimentalnih problema, kvalitativnih i kvantitativnih, učenici primenjuju poznatu ili razvijaju novu metodologiju rada. Učenici primenjuju analitičko, kritičko i kreativno mišljenje u identifikovanju značajnih varijabli, planiranju testiranja hipoteza i ideja, proceni pouzdanosti i tačnosti izvedenih merenja, identifikovanju izvora grešaka. Usmeno i u pisanom vidu, argumentovano i efektivno, izražavaju ideje u oblasti hemije, opisuju metodologiju rada i interpretiraju rezulate, povezujući makroskopski, submikroskopski i simbolički nivo predstavljanja sadržaja hemije i koristeći se odgovarajućom IKT podrškom.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici primenjuju hemijsku pismenost za kritičku procenu informacija iz različitih izvora o temama povezanim s hemijom, za donošenje odluka i rešavanje problema u različitim životnim situacijama. Prema principima zelene hemije i ciljevima održivog razvoja kritički vrednuju doprinos hemije u rešavanju strateških problema savremenog sveta u oblasti zdravlja, hrane, energije, materijala i ekologije, kao i doprinos hemije razvoju srodnih nauka, tehnologije i društva. Preuzimaju odgovornost za zaštitu životne sredine na osnovu kritičkog razmatranja kratkoročnih i dugoročnih uticaja upotrebe neorganskih i organskih supstanci na procese u živim organizmima i u životnoj sredini. Podršku održivom načinu života baziraju na razumevanju životnog ciklusa proizvoda. Preduzimaju aktivnosti na osnovu praćenja uticaja supstanci na životnu sredinu i pridržavaju se mera za očuvanje životne sredine upotrebom zelenih izvora energije i reciklaže. Znanja iz hemije koriste za brigu o sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih. Pokazuju inicijativu i sarađuju u planiranju, upravljanju i realizaciji projekata i preduzetničkih aktivnosti u skladu s ciljevima održivog razvoja. Pokazuju kritičko i kreativno mišljenje u rešavanju problema i istraživanju pojava u realnom kontekstu, poštujući etičnost.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HEM.SO.N.1.1. Predviđaju fizička i hemijska svojstva elemenata na osnovu elektronske konfiguracije atoma elemenata u s-, p- i d-blokovima Periodnog sistema i periodičnih trendova za atomski poluprečnik, energiju jonizacije, afinitet prema elektronu i elektronegativnost.

– HEM.SO.N.1.2. Objašnjavaju formiranje hemijske veze (jonske, kovalentne – sigma i pi veze, koordinativno-kovalentne veze i metalne veze).

– HEM.SO.N.1.3. Objašnjavaju formiranje vodonične veze, njen uticaj na svojstva supstanci i značaj za živi svet.

– HEM.SO.N.1.4. Pretpostavljaju fizička i hemijska svojstva supstanci na osnovu čestične građe, tipa hemijske veze, geometrije molekula i međumolekulskih interakcija.

– HEM.SO.N.1.5. Predviđaju vrste izomerija i imenuju izomere prema sistemskoj nomenklaturi.

– HEM.SO.N.2.1. Pripremaju rastvore na osnovu izračunavanja koja obuhvataju različita izražavanja kvantitativnog sastava rastvora.

– HEM.SO.N.2.2. Ogledima ispituju pretpostavke o kiselinsko-baznim svojstvima vodenih rastvora soli i pišu odgovarajuće jednačine hemijskih reakcija.

– HEM.SO.N.2.3. Izvode dokazne reakcije za katjone i anjone, i pišu i objašnjavaju jednačine izvedenih hemijskih reakcija.

– HEM.SO.N.2.4. Primenjuju volumetrijske metode neutralizacije u kvantitativnoj analizi.

– HEM.SO.N.3.1. Pretpostavljaju kako se u industrijskoj proizvodnji mogu primeniti uticaji promene koncentracije, temperature i pritiska na sastav hemijskog sistema u ravnoteži.

– HEM.SO.N.3.2. Razmatraju primenu Faradejevih zakona elektrolize na primerima iz svakodnevnog života i industrijske proizvodnje (na primer, izdvajanje metala iz ruda).

– HEM.SO.N.3.3. Razmatraju mogućnosti za dijagnostikovanje poremećaja u organizmu čoveka na osnovu koncentracije metabolita u telesnim tečnostima.

– HEM.SO.N.3.4. Predlažu rešenja za monitoring, odlaganje otpada, i mere za očuvanje životne sredine upotrebom zelenih izvora energije i reciklaže.

– HEM.SO.N.3.5. Prema principima zelene hemije i ciljevima održivog razvoja kritički vrednuju primenu hemije i hemijske tehnologije u industriji, poljoprivredi, medicini, farmaciji, ishrani, životnoj sredini i proizvodnji energije.

– HEM.SO.N.1.6. Pretpostavljaju fizička i hemijska svojstva neorganskih jedinjenja na osnovu identifikovanja klase jedinjenja kojoj pripadaju (oksidi, kiseline, baze, hidridi, soli - proste, dvostruke, kompleksne)

– HEM.SO.N.1.7. Izvode izračunavanja koja se odnose na koligativna svojstva rastvora.

– HEM.SO.N.1.8. Analiziraju sastav, hemijska svojstva i značaj pufera u živim sistemima i struci, i izračunavaju pH i rON vrednosti u rastvorima pufera.

– HEM.SO.N.1.9. Izračunavaju pH i rON vrednosti vodenih rastvora slabih kiselina i baza, i procenjuju jačinu kiselina i baza na osnovu konstanti Ka i Kb.

– HEM.SO.N.1.10. Izvode stehiometrijska izračunavanja koja obuhvataju rastvore, reaktant u višku, nečistoću reaktanata (sirovina za industrijsku proizvodnju) i prinos reakcija.

– HEM.SO.N.1.11. Procenjuje spontanost procesa na osnovu promene Gibsove slobodne energije.

– HEM.SO.N.1.12. Pišu izraze za brzinu hemijske reakcije i predviđaju promenu brzine reakcije s promenom uslova pod kojima se reakcija odvija.

– HEM.SO.N.1.13. Pišu izraze za konstantu ravnoteže i izvode izračunavanja u vezi s numeričkom vrednosti konstante i sastavom zatvorenog hemijskog sistema u ravnoteži.

– HEM.SO.N.1.14. Pišu hemijske jednačine oksidoredukcionih reakcija na osnovu analize strukture i svojstava reaktanata i proizvoda, i uslova pod kojima se reakcija odvija.

– HEM.SO.N.1.15. Navode nazive, svojstva, značaj i primenu osnovnih predstavnika organskih jedinjenja sa sumporom i heterocikličnih jedinjenja (pirol, furan, tiofen, piran, piridin, pirimidin, purin).

– HEM.SO.N.1.16. Poznaju primenu klasičnih i instrumentalnih metoda analize za razlikovanje klasa organskih jedinjenja.

– HEM.SO.N.1.17. Pretpostavljaju mehanizme hemijskih reakcija na osnovu strukture organskih molekula i uslova pod kojima se odvija hemijska reakcija.

– HEM.SO.N.1.18. Objašnjavaju vezu između strukture, složenosti, fizičkih i hemijskih svojstava, i funkcije različitih klasa biološki važnih organskih jedinjenja u živim organizmima.

– HEM.SO.N.1.19. Objašnjavaju uticaj enzima, temperature i sredine na hemijske reakcije u živim organizmima.

– HEM.SO.N.1.20. Opisuju varenje i najvažnije kataboličke i anaboličke procese u biljnim i životinjskim organizmima.

ISTORIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenjem istorije učenici obogaćuju postojeća i stiču nova znanja o prošlosti, unapređuju analitičke veštine neophodne za kritičko sagledavanje savremenog sveta, njegovih istorijskih korena i aktuelnih civilizacijskih tokova. Učenicima se kroz nastavu istorije omogućava razumevanje i primena metoda istorijske nauke uz odgovorno korišćenje različitih informaciono-komunikacionih tehnologija u samostalnom ili grupnom istraživanju. Nadogradnjom specifičnih istorijskih znanja i unapređivanjem veština istorijskog mišljenja, komunikacije na maternjem, ali i stranim jezicima, omogućava se razvoj ličnog i grupnih identiteta – nacionalnog, državnog, evropskog. Nastava i učenje istorije pripremaju učenike za aktivno učešće u demokratskom društvu brzih političko-socijalnih, tehnoloških i ekonomskih promena, osposobljavaju ih da, kroz udruživanje i saradnju, doprinose da se adekvatno odgovori na savremene izazove na lokalnom, regionalnom, evropskom i globalnom nivou. Koristeći različite izvore saznanja i sredstva informisanja – štampana, elektronska i digitalna, učenici unapređuju svoje razumevanje istorijske dimenzije i prirode unutrašnjih i regionalnih konflikata i osmišljavaju konkretne aktivnosti koje bi doprinele njihovom prevazilaženju, vodeći se demokratskim i humanističkim principima. Učenje istorije omogućava dublje razumevanje istorijskih i savremenih promena, izgradnju demokratskih vrednosti koje podrazumevaju poštovanje ljudskih prava, iskazivanje inicijative i proaktivnog odnosa u razvijanju interkulturalnog dijaloga i saradnje, odgovornog odnosa prema raznovrsnoj kulturno-istorijskoj baštini, kao i tolerantnosti prema drugačijim stavovima i pogledima na svet.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici obogaćuju postojeća i stiču nova znanja o prošlosti, objašnjavaju značenje osnovnih pojmova istorijske nauke i pojmova iz istorije civilizacije u skladu sa istorijskim i savremenim kontekstom, služeći se i znanjem stečenim u drugim naučnim disciplinama; određuju i imenuju prostor na istorijskoj i geografskoj karti; izdvajaju iz narativa ključne ličnosti, događaje, pojave i procese i uočavaju njihovu povezanost; razlikuju vrste istorijskih izvora; identifikuju ključne pojave za formiranje nacionalnog i drugih identiteta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici selektuju izvore informacija po relevantnosti za zadatu temu; u istraživanju koriste kartu; identifikuju ključne podatke o ličnostima, događajima, pojavama i procesima u različitim izvorima informacija; analiziraju istorijske izvore prema relevantnosti, poreklu i drugim karakteristikama; iz izvora informacija izdvajaju i klasifikuju podatke i prikazuju ih u različitim simboličkim modalitetima; poređenjem više izvora identifikuju različita viđenja iste istorijske pojave ili događaja; prepoznaju elemente koji doprinose izgradnji i očuvanju nacionalnog i drugih identiteta.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici koriste naučne pojmove u naraciji, odgovarajuću kartu u predstavljanju rezultata istraživanja; primenjuju odgovarajuću argumentaciju u konstruisanju i prezentovanju istraživanja; prepoznaju istorijski narativ u istorijskom izvoru; povezuju znanja iz različitih nastavnih predmeta; analiziraju ključne ličnosti, pojave, procese i događaje u negovanju kulture sećanja i učestvuju u interkulturalnom dijalogu; osposobljeni su za pisano, usmeno i digitalno prikazivanje rezultata učenja i istraživanja, za saradnju u okviru grupe, kao i debatovanje, diskutovanje u obrazovnom ili javnom kontekstu; stiču svest o neophodnosti uvažavanja i prihvatanja različitosti kao osnovnih civilizacijskih tekovina.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– IST.SO.O.1.1. Objašnjavaju značenje osnovnih pojmova istorijske nauke i pojmova iz istorije civilizacije u skladu sa odgovarajućim istorijskim i

savremenim kontekstom.

– IST.SO.O.1.2. Imenuju istorijski prostor na istorijskoj karti uočavajući njegove osnovne geografske odlike.

– IST.SO.O.1.3. Izdvajaju ključne istorijske ličnosti, procese, događaje i pojave i njihov značaj u opštoj i nacionalnoj istoriji.

– IST.SO.O.1.4. Razlikuju vrste istorijskih izvora i uočavaju konkretne specifičnosti datih izvora i literature.

– IST.SO.O.1.5. Imenuju i prepoznaju

ključne civilizacijske tekovine i navode njihovo poreklo, važnost i značenje kroz prošlost, služeći se znanjem stečenim u drugim naučnim disciplinama.

– IST.SO.O.1.6. Prepoznaju ulogu mitova i legendi u formiranju individualnih i kolektivnih identiteta kroz različite epohe.

– IST.SO.O.1.7. Identifikuju ključne pojave, događaje, procese i ličnosti za formiranje nacionalnog identiteta.

– IST.SO.O.2.1. Selektuju izvore

informacija po relevantnosti za zadatu temu, projekat ili problem.

– IST.SO.O.2.2. Lociraju prostor i lokalitete u različitim epohama na istorijskoj karti.

– IST.SO.O.2.3. Identifikuju različita viđenja istih istorijskih ličnosti, procesa, pojava i događaja iz opšte i nacionalne istorije poređenjem više izvora.

– IST.SO.O.2.4. Analiziraju, u ponuđenim istorijskim izvorima ili literaturi, njihovu relevantnost, poreklo, starost i formu.

– IST.SO.O.2.5. Izdvajaju i klasifikuju podatke date u različitim simboličkim modalitetima o određenoj istorijskoj

temi.

– IST.SO.O.2.6. Prepoznaju u izvorima informacija ili materijalnoj baštini elemente koji doprinose izgradnji i očuvanju nacionalnog identiteta.

– IST.SO.O.3.1. Koriste naučne pojmove u istorijskoj naraciji, predstavljanju

rezultata istraživanja i argumentovanju svojih stavova.

– IST.SO.O.3.2. Koriste odgovarajuću istorijsku ili drugu kartu u prikazivanju znanja i rezultata istraživanja.

– IST.SO.O.3.3. Primenjuju odgovarajuću argumentaciju u konstrukciji i iznošenju istorijskog narativa koristeći znanja o istorijskim ličnostima, pojavama, događajima ili procesima poštujući osnovne principe istorijske nauke.

– IST.SO.O.3.4. Analiziraju istorijski izvor i u njemu prepoznaju elemente istorijskog narativa i prikazuju ih.

– IST.SO.O.3.5. Povezuju znanja stečena u različitim nastavnim predmetima sa

rezultatima istorijske nauke i tu vezu prepoznaju na primerima iz prošlosti i sadašnjosti.

– IST.SO.O.3.6. Analiziraju, iz ugla različitih disciplina, ključne

istorijske ličnosti, pojave, događaje i procese i njihovu ulogu u formiranju i očuvanju nacionalnog identiteta i negovanju kulture sećanja.

– IST.SO.O.3.7. Aktivno učestvuju u

interkulturalnom dijalogu o različitim temama važnim za negovanje kulture sećanja.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici izdvajaju specifičnosti u značenjima pojmova u skladu sa istorijskim i savremenim kontekstom; povezuju pojave, procese i događaje sa geopolitičkim prostorom i lociraju ih na istorijskoj ili geografskoj karti; dovode u vezu ključne događaje, pojave, procese i ličnosti i uočavaju i izdvajaju uzročno-posledične veze; navode karakteristike istorijskih izvora; objašnjavaju razloge za različitu interpretaciju događaja u zavisnosti od konteksta i vremenskih okvira; povezuju sadržaje drugih nastavnih predmeta i istorije pri sagledavanju društvenih procesa; izdvajaju procese koji se odnose na izgradnju individualnih i kolektivnih prava; objašnjavaju vezu između državnosti i nacionalnog identiteta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici kritički vrednuju i klasifikuju izvore informacija prema pouzdanosti; koriste različite karte i druge izvore saznanja u utvrđivanju uzročno- posledičnih veza; analiziraju ključne ličnosti, događaje, pojave i procese poredeći više izvora informacija; procenjuju saznajnu vrednost istorijskih izvora; koriste saznanja iz različitih disciplina u istraživanju teme, konstruišu istorijski narativ o nacionalnom i drugim identitetima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici izgrađuju i izražavaju sopstvene stavove; tumače ulogu propagande, stereotipa i ideoloških pozicija u izvorima informacija i tumačenjima; prikazuju promenljivost istorijskog prostora u različitim periodima uz upotrebu istorijske ili druge karte; porede specifičnosti ličnosti, događaja, pojava i procesa i njihov uticaj u istorijskim periodima; koriste istorijska znanja u razumevanju i interpretaciji različitih naučnih, umetničkih i kulturnih sadržaja; planiraju i sprovode aktivnosti koje su vezane za negovanje kulture sećanja.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– IST.SO.S.1.1. Izdvajaju specifičnosti istorijskih pojmova i smeštaju ih u odgovarajući istorijski i savremeni kontekst.

– IST.SO.S.1.2. Povezuju ključne istorijske pojave, događaje i procese sa odgovarajućim geografskim i/ili geopolitičkim prostorom i lociraju ih na istorijskoj ili geografskoj karti.

– IST.SO.S.1.3. Povezuju ključne ličnosti, procese, pojave i događaje iz nacionalne istorije sa ličnostima, pojavama, procesima i događajima iz opšte istorije.

– IST.SO.S.1.4. Uočavaju i objašnjavaju uzročno-posledične veze u pojavama, procesima i događajima.

– IST.SO.S.1.5. Navode karakteristike različitih vrsta istorijskih izvora ili odabrane literature.

– IST.SO.S.1.6. Identifikuju društene procese koji su doveli do

razvoja individualnih i kolektivnih prava kroz različite epohe i navode karakteristične primere njihovog kršenja.

– IST.SO.S.1.7. Opisuju različite mehanizme borbe za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i drugih demokratskih vrednosti.

– IST.SO.S.1.8. Identifikuju, na konkretnim primerima iz opšte i nacionalne istorije, demografske, socijalne ili kulturološke promene koje su posledica lokalnih,

regionalnih ili širih procesa.

– IST.SO.S.1.9. Razlikuju pseudoistoriju od naučno utvrđenih istorijskih činjenica.

– IST.SO.S.1.10. Objašnjavaju vezu između postojanja država ili kultura tokom prošlosti i njihove savremene državnosti ili nacionalnog identiteta.

– IST.SO.S.2.1. Klasifikuju izvore informacija po stepenu pouzdanosti i vrednosti.

– IST.SO.S.2.2. Identifikuju u izvorima informacija iskazana uverenja, stereotipe, ugao gledanja, uticaje i manipulacije i kritički ih vrednuju.

– IST.SO.S.2.3. Utvrđuju uzročno-posledične veze između geografskih pojava ili odlika i istorijskih pojava, događaja i procesa, koristeći različite karte i druge izvore saznanja.

– IST.SO.S.2.4. Analiziraju ličnosti, procese, pojave i događaje iz nacionalne i opšte istorije poređenjem više izvora.

– IST.SO.S.2.5. Analiziraju uzročno- posledične veze u istorijskim pojavama, procesima i događajima.

– IST.SO.S.2.6. Procenjuju saznajnu vrednost i identifikuju relevantne podatke u ponuđenim istorijskim izvorima ili

literaturi.

– IST.SO.S.2.7. Analiziraju različita viđenja istog događaja, pojave ili procesa iz više izvora informacija služeći se i znanjima i veštinama stečenim u drugim naučnim disciplinama.

– IST.SO.S.2.8. Konstruišu istorijski narativ o nacionalnom identitetu na osnovu izdvojenih elemenata iz nacionalne baštine.

– IST.SO.S.3.1. Koristeći se naučnim metodama i pojmovima, izgrađuju i izražavaju sopstvene stavove kako bi

proaktivno i konstruktivno učestvovali u savremenom društvu.

– IST.SO.S.3.2. Tumače ulogu propagande, stereotipa i ideoloških pozicija u izvoru informacija i formulišu stav koji se suprotstavlja manipulaciji.

– IST.SO.S.3.3. Analiziraju i prikazuju promenljivost i dinamiku istorijskog prostora u različitim periodima uz upotrebu istorijske, geografske ili savremene političke karte.

– IST.SO.S.3.4. Porede specifična saznanja o istorijskim ličnostima, pojavama, događajima i procesima i povezuju njihov uticaj sa društvenim, kulturnim i političkim okolnostima u kasnijim istorijskim periodima.

– IST.SO.S.3.5. Analiziraju istorijski izvor i prikazuju njegove moguće uticaje i posledice na pojedinca, grupe i društvo u prošlosti i danas.

– IST.SO.S.3.6. Kritički vrednuju istorijske izvore, na osnovu spoljnih i/ili sadržinskih obeležja i iznose zaključak.

– IST.SO.S.3.7. Povezuju znanja iz

različitih disciplina sa rezultatima istorijske nauke i na osnovu tih veza

prepoznaju probleme u aktuelnom okruženju.

– IST.SO.S.3.8. Komparativno analiziraju istorijske ličnosti, pojave, događaje ili procese koji su deo različitih nacionalnih identiteta ili kultura sećanja.

– IST.SO.N.3.9. Planiraju i sprovode aktivnosti koje su od značaja za negovanje kulture sećanja na ličnosti i događaje iz prošlosti lokalne sredine.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici sagledavaju dinamiku istorijskih procesa, promena istorijskog prostora, kontekstualizacije pojmova iz istorije civili zacije; primenjuju koncepte istorijskog mišljenja kao što su istorijska relevantnost, kontinuitet i promena ili kauzalitet, na konkretnim primerima; razvijaju elemente kritičkog mišljenja neophodne za razumevanje savremenog sveta; razumeju dijahronijske povezanosti istorijskih pojava i događaja kao i međuodnose istorije sa drugim naukama i rezultatima njihovog izučavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici unapređuju osnovne istraživačke veštine, koje podrazumevaju prikupljanje izvora, njihovu selekciju, analiziranje, postavljanje hipoteza, traženje odgovarajuće argumentacije, donošenje zaključaka i izvođenje mogućih implikacija; unapređuju veštine za kritičko prosuđivanje istorijskih, ali i savremenih izvora informacija, njihove sadržine, verodostojnosti i pouzdanosti; u okviru istraživačkih projekata dodatno razvijaju veštine komunikacije i saradnje.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici prepoznaju različite oblike istorijskog trajanja, uočavaju važnost i prisustvo istorije u aktuelnom okruženju na konkretnim primerima, razvijaju stavove koji omogućavaju proaktivno i konstruktivno učešće u savremenom društvu; razvijaju grupne i individualne identitete, grade istorijsku svest utemeljenu u rezultatima istorijske nauke; razumeju značaj kulture sećanja za pojedinca i savremeno društvo u celini, aktivno participiraju u negovanju materijalne i nematerijalne kulturne baštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– IST.SO.N.1.1. Koriste na odgovarajući način istorijske, hronološke i naučne pojmove i znanja u različitim kontekstima.

– IST.SO.N.1.2. Navode uzroke i posledice pojava, događaja i procesa iz istorije civilizacije i dovode ih u vezu sa istorijsko-geografskim prostorom koristeći različite vrste karata.

– IST.SO.N.1.3. Porede ličnosti, pojave, procese i događaje u različitim fazama istorijskog razvoja.

– IST.SO.N.1.4. Smeštaju istorijske izvore ili literaturu u odgovarajući istorijski kontekst i hronološki okvir.

– IST.SO.N.1.5. Identifikuju istorijske preduslove razvoja vladajućih ideologija kroz različite istorijske periode.

– IST.SO.N.1.6. Samostalno identifikuju ključne činioce u formiranju i očuvanju individualnih i kolektivnih

identiteta.

– IST.SO.N.2.1. Koriste u procesu istraživanja dostupne rezultate

različitih disciplina poštujući naučne principe.

– IST.SO.N.2.2. Postavljaju hipoteze o uticaju geopolitičkih odlika određenog istorijskog prostora na pojave, događaje i procese analizirajući različite tematske karte.

– IST.SO.N.2.3. Porede iste pojave i procese u različitim fazama istorijskog razvoja.

– IST.SO.N.2.4. Samostalno biraju više izvora informacija i identifikuju

relevantne podatke o određenoj istorijskoj temi.

– IST.SO.N.2.5. Analiziraju mitove i legende i upoređuju ih sa naučno dokazanim činjenicama.

– IST.SO.N.2.6. Kritički analiziraju elemente kulturne baštine utkane u nacionalni identitet u odnosu na istorijsku osnovu i odgovarajuće

materijalno nasleđe.

– IST.SO.N.3.1. Obrazlažu argumentovano stavove, hipoteze i mišljenja proistekla iz primene znanja i veština istorijske nauke.

– IST.SO.N.3.2. Kreiraju specifičnu namensku kartu istorijskih pojava,

događaja ili procesa i upotrebljavaju je u prikazivanju stavova, mišljenja i

rezultata istraživanja.

– IST.SO.N.3.3. Analiziraju savremene društvene pojave ili procese i prikazuju njihov nastanak i razvoj vezujući ih za odgovarajuće istorijske ličnosti, pojave, događaje ili procese.

– IST.SO.N.3.4. Kreiraju i prikazuju istorijsku interpretaciju koristeći rezultate istraživanja izvora.

– IST.SO.N.3.5. Argumentovano brane stavove prikazane u istorijskoj

interpretaciji u sklopu prezentacije.

– IST.SO.N.3.6. Kreiraju novi sadržaj na osnovu istorijskog narativa, koristeći znanja i veštine iz različitih disciplina.

– IST.SO.N.3.7. Pokreću i održavaju interkulturalni dijalog o različitim istorijskim temama.

– IST.SO.N.3.8. Prepoznaju pojave dugog trajanja na konkretnim primerima.

Svi iskazi sa * imaju dodatak koji podrazumeva pismeno, usmeno i digitalno prikazivanje, rad u grupi i individualno, kao i debatovanje, diskutovanje u obrazovnom ili javnom kontekstu.

MUZIČKA KULTURA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenik razvija interesovanja za muzičku umetnost neposrednim učešćem u muzičkom događaju pevanjem, sviranjem, aktivnim slušanjem i stvaranjem kao i sticanjem osnovnih znanja iz osnova muzičke pismenosti i razvoja i uloge muzike u čovekovom životu od praistorije do 20. veka. Ispoljava odgovoran odnos prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda. Razvijanjem osetljivosti za percepciju muzičkog doživljaja neguje potrebu za istraživanjem u okviru stečenih muzičkih znanja kroz originalno muzičko izražavanje u svakodnevnom životu kroz pesmu, igru, pokret i vršnjačku komunikaciju. Učenik uživa u muzici, formira muzički ukus i njime utiče na okolinu. Razume kako muzika pozitivno utiče na čovekovo zdravlje. Razume tekst kompozicije na maternjem jeziku i jezicima drugih naroda. Kroz izvođenje muzičkog dela izražava emocije, imajući u vidu odgovoran odnos prema zdravlju, prirodi i socijalnom okruženju, negujući duh tolerancije. Učenik u svakodnevnom životu primenjuj e stečena muzička iskustva i znanja, prati i učestvuje u muzičkom životu zajednice u ulozi publike ili izvođača, istražuje mogućnosti IKT-a za slušanje, stvaranje i izvođenje muzike. Učešćem u pripremi i realizaciji muzičkih događaja na maternjem i jezicima drugih naroda individualno ili u ansamblu, učenik razvija individualnost, odgovornost, pokazuje samopouzdanje i izražava kritičko mišljenje o sebi i drugima. Povezuje osnovne elemente muzičke pismenosti (notne vrednosti, metriku, ritam) sa matematičkim operacijama. Učešćem u muzičkim aktivnostima učenik poštuje određena pravila ponašanja, razvija osećanje pripadnosti kolektivu, samopouzdanje, odgovornost za svoje postupke, suočava se sa nesigurnošću i složenošću sticanja muzičkih veština (pevanje, sviranje, komponovanje) i učenja kako učiti.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK 1)

Učenik prati istorijski razvoj muzičkih stilova i žanrova u muzici različitih epoha. Uočava kako tehnički razvoj instrumenata utiče na kompozitorske tehnike i muzičke forme. Upoznaje nove folklorne instrumente svog i drugih naroda kao i elektronske muzičke instrumente.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK 2)

U muzičkim delima učenik prepoznaje međusobni uticaj različitih kultura i uticaj prošlosti na savremenu muziku. Vrši analizu zadatih parametara karakterističnih za određeni muzički stil i žanr. Učestvuje pevanjem, sviranjem i pokretom razvijajući svoje muzičke sposobnosti i kreativnost. U pripremi i realizaciji muzičkih događaja i projekata povezuje znanja iz različitih umetničkih i vanumetničkih sfera.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK 3)

Participacijom u sopstvenom i muzičkom životu zajednice učenik primenjuje dosadašnja muzička iskustva koja mu omogućavaju brojne benefite (psihološke, sociološke, fiziološke, fizičke i mentalne). Analizira, vrednuje i obrazlaže muzička dela koja sluša, gleda ili izvodi.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– MUZ.SO.O.1.1. Navode i objašnjavaju način korišćenja izražajnih sredstava u muzici različitih epoha (stil i žanr).

– MUZ.SO.O.1.2. Predstavljaju razvoj vokalnih, vokalno-instrumentalnih i instrumentalnih i muzičko-scenskih

dela/oblika (svita, kantata, tokata, sonata, koncert, simfonija…) i instrumenata u sklopu određenih epoha.

– MUZ.SO.O.1.3. Definišu ulogu svih aktera u prezentaciji muzičkog

dela/žanrova (kompozitor, dirigent, izvođač, koreograf, režiser…).

– MUZ.SO.O.2.1. Uočavaju prisustvo i uticaj tradicionalnog stvaralaštva

različitih naroda u muzičkim delima.

– MUZ.SO.O.2.2. Izvode/improvizuju muzičke primere koristeći glas i pokret, tradicionalne i/ili elektronske instrumente.

– MUZ.SO.O.2.3. Razlikuju stilske i žanrovske karakteristike u muzičkim kompozicijama.

– MUZ.SO.O.2.4. Prilagođavaju izbor muzike temi projekta u skladu sa kulturnim i/ili subkulturnim okruženjem.

– MUZ.SO.O.3.1. Primenjuju pravila bontona u različitim muzičkim, odnosno kulturnim događajima.

– MUZ.SO.O.3.2. Učešćem u grupnom muziciranju ispoljavaju odgovornost prema sebi i okolini, kritičnost i samokritičnost, toleranciju, empatiju, osećaj pripadnosti grupi, poštujući

ravnopravnosti zastupljene u socijalnom okruženju.

– MUZ.SO.O.3.3. Debatuju na temu estetike muzičkih dela.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK 1)

Istorijski razvoj muzike posmatra u kontekstu društveno-istorijske slike, transfera uticaja muzike drugih naroda (nacionalne škole) kao i uticaja avangardnih ideja relevantnih predstavnika pojedinih muzičkih pravaca i škola. Mesto i ulogu muzike definiše u odnosu na dela drugih umetnosti i oblasti van umetnosti. Korišćenje muzičkih instrumenta, solistički ili u ansamblu, povezuje sa njihovim specifičnostima. Kulturnu baštinu posmatra kroz prizmu uticaja muzike svog i drugih naroda u stvaranju originalnih umetničkih dela. Kroz muzička dela u kojima se prepoznaje prisustvo muzike različitih kultura prati fenomen stvaranja i karakteristike Muzike sveta (World music).

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK 2)

U muzičkim delima poredi tradicionalne i savremene umetničke i muzičke vrednosti i vrši kvalitativni i estetski izbor muzičkih dela u skladu sa sopstvenim preferencijama ili u cilju njene primene u određenim projektima. U delima tradicionalnog stvaralaštva identifikuje karakteristične, kao i zajedničke melodijske i ritmičke obrasce u muzici svog i drugih naroda prilikom izvođenja i slušanja muzike. Argumentovano izražava svoj sud o estetskim i drugim vrednostima muzičkog dela kao i njegovu refleksiju na razvoj ličnosti i uticaj na zdravlje. Učestvovanjem u umetničkim projektima neposredno doprinosi razvoju lokalne sredine u domenu kulture.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK 3)

U ulozi slušaoca, izvođača ili muzičkog kritičara, svestan je svih aspekata uticaja muzike na ljude, te primenjuje odgovarajuća pravila ponašanja i poznaje utvrđene procedure. Ispoljava odgovoran odnos prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda. Uspostavlja sopstvene kriterijume za vrednovanje muzičkog stvaralaštva i stvara lični odnos prema estetici i uticaju muzike na zdravlje. U skladu sa sopstvenim digitalnim kompetencijama, samostalno istražuje IKT u domenu muzičke umetnosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– MUZ.SO.S.1.1. Predstavljaju osnovne karakteristike muzičkih stilova i žanrova kroz reprezentativna dela njihovih predstavnika.

– MUZ.SO.S.1.2. Identifikuju uticaj

folklora u muzičkim delima predstavnika nacionalnih stilova.

– MUZ.SO.S.1.3. Povezuju pojavu različitih vidova muzičkog izražavanja sa

odgovarajućim društveno-istorijskim i kulturološkim ambijentom.

– MUZ.SO.S.1.4. Demonstriraju na odgovarajućim muzičkim delima način korišćenja izražajnih sredstava u

kompozicijama različitog stila i žanra.

– MUZ.SO.S.1.5. Rezimiraju karakteristike vokalnih, vokalno-instrumentalnih, instrumentalnih i muzičko-scenskih oblika.

– MUZ.SO.S.1.6. Povezuju način korišćenja instrumenata sa njihovim razvojem i

karakteristikama.

– MUZ.SO.S.1.7. Obrazlažu međusobnu povezanost muzičke umetnosti sa drugim umetnostima, naučnim disciplinama i

tehnologijama.

– MUZ.SO.S.2.1. Identifikuju i analiziraju uticaj tradicionalne i narodne muzike u delima umetničke muzike.

– MUZ.SO.S.2.2. Aktivno, izvođenjem muzike ili na drugi način, učestvuju u kulturnim događajima i projektima lokalne zajednice/sredine.

– MUZ.SO.S.2.3. Analiziraju

reprezentativne muzičke primere najznačajnijih predstavnika od starih majstora do muzike 21. veka.

– MUZ.SO.S.2.4. Kvalifikuju mesto i značaj muzike u drugim umetničkim delima.

– MUZ.SO.S.2.5. Učestvuju u diskusiji i komentarišu svoja i zapažanja drugih o odslušanim ili izvedenim muzičkim delima.

– MUZ.SO.S.2.6. Kritički prosuđuju uticaj muzike na kulturu ponašanja i zdravlje.

– MUZ.SO.S.3.1. Odgovorno se ponašaju prema svom i zdravlju drugih ljudi u odnosu na uticaj muzike i zvukova iz okruženja.

– MUZ.SO.S.3.2. Podržavaju ulogu i mesto tradicionalne muzike u okviru kulturne baštine svog i drugih naroda.

– MUZ.SO.S.3.3. Iniciraju i učestvuju u akcijama za očuvanje narodne tradicije.

– MUZ.SO.S.3.4. Prate i primenjuju inovativne tehnologije u sferi audio- vizuelne produkcije koristeći različite računarske programe u skladu sa svojim digitalnim kompetencijama.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK 1)

Sa razumevanjem koristi muzičku terminologiju u oblasti muzičke pismenosti, muzičke izražajnosti i istorije muzike, što mu omogućava dublje razumevanje i jaču integraciju sa predmetnim oblastima kao što su: književnost, scenske umetnosti i likovna umetnost, matematika, fizika, psihologija, sociologija, istorija, geografija, strani jezici i informatika. Analizira osnovne elemente i povezanost pojava muzičkih formi, žanrova i izražajnih sredstava muzičke umetnosti u odnosu na stilske periode i njihove predstavnike. Inicira aktivnosti u širenju značaja kulturne baštine svoga i drugih naroda. Tumači ulogu i mesto muzike u delima drugih umetnosti i oblasti van umetnosti.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK 2)

Samostalno istražuje muzičku umetnost koristeći fondove biblioteka kao i IKT i u stanju je da koristi stečena znanja u cilju unapređenja života svoje i drugih zajednica. Kreira kratke audio i audio-vizuelne forme koristeći mogućnosti IKT-a i poznavanje osnovnih računarskih programa, aplikacija i programskih alata koji mu to omogućavaju. Organizuje i participira muzičke projekte koristeći se jezikom muzike (izvođenje i stvaranje), kao i drugih umetnosti u promovisanju umetničkog doživljaja. Kreira kratke audio i audio-vizuelne forme koristeći mogućnosti IKT-a i poznavanje osnovnih računarskih programa, aplikacija i programskih alata koji mu to omogućavaju. Samostalno istražuje koristeći fondove biblioteka kao i IKT i u stanju je da koristi stečena znanja u cilju unapređenja života svoje i drugih zajednica.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK 3)

Prati i posećuje kulturne događaje u cilju razvoja kulturoloških kompetencija. Učešćem i organizacijom muzičkih aktivnosti i performansa ispoljava samopouzdanje, osećanje za timski rad, vršnjačku edukaciju, empatiju, individualnost, solidarnost, originalnost, kritičnost i odgovornost, kao i iskustvo iz oblasti medija i IKT-a. Konstruiše nove računarske programe i mobilne aplikacije značajne za primenu i kreiranje muzike. Izražava sopstvene kriterijume za vrednovanje muzičkog stvaralaštva i ispoljava lični odnos prema estetici.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– MUZ.SO.N.1.1. Analiziraju muzičko delo koristeći muzičku terminologiju.

– MUZ.SO.N.1.2. Polemišu o stilskim razlikama muzičkih dela različitih pravaca u pogledu kompozicionih

tehnika, muzičkih oblika i načina upotrebe instrumenata.

– MUZ.SO.N.1.3. Prezentuju ulogu i povezanost muzike sa drugim umetnostima i oblastima van umetnosti (književnost, scenski pokret, likovna umetnost, religija, fizika, medicina, informatika…) na odgovarajućim primerima.

– MUZ.SO.N.2.1. Tumače uticaj i prisustvo muzike drugih epoha u delima savremene muzike.

– MUZ.SO.N.2.2. Tumače muzički doživljaj koristeći se jezikom drugih umetnosti (ples, gluma, fotografija, pisana ili govorna reč, likovna umetnost).

– MUZ.SO.N.2.3. Koriste raznovrsne izvore literature i mogućnosti IKT-a u

samostalnom istraživanju i oblikovanju

različitih aspekata muzičkih dela, pravaca i stilova.

– MUZ.SO.N.3.1. Posećuju muzičke i ostale umetničke događaje u cilju razvoja sopstvenih kulturoloških kompetencija.

– MUZ.SO.N.3.2. Kritički prosuđuju i estetski vrednuju izbor tradicionalne, umetničke i moderne muzike u projektima.

– MUZ.SO.N.3.3. Argumentovano iznose svoje stavove o muzičkim delima, kompozitorima i izvođačima.

PSIHOLOGIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Kroz upoznavanje sa predmetom i metodama psihologije, te ovladavanje psihološkim pojmovima i teorijama, učenici izgrađuju psihološku pismenost i time ostvaruju potpunije razumevanje sebe, osoba i pojava u sopstvenom okruženju. Zahvaljujući znanjima o bazičnim psihičkim funkcijama, procesima i osobinama, individualnim razlikama i činiocima njihovog razvoja, učenici uspešno identifikuju i analiziraju sopstvena i tuđa mentalna stanja i ponašanje, te prepoznaju njihova adekvatna ispoljavanja u susretu sa socijalnim i fizičkim okruženjem. Učenici znaju da identifikuju izvore razlika među grupama i kulturama, razumeju psihološke implikacije ovih razlika za razvoj pojedinaca, međugrupnih odnosa i ukupne klime u društvu, kao i da neguju i promovišu otvorenost za različitosti i multikulturne vrednosti. Razvijaju kapacitet za samorefleksiju i neguju društveno angažovan odnos prema unapređenju ličnog i psihičkog blagostanja i zdravlja zajednice. Učenici su osposobljeni da aktivno doprinose timskom radu i uspešno komuniciraju sa drugim ljudima u neposrednom i digitalnom okruženju. Formiraju strategije za rad sa različitim izvorima informacija, kritički razmatraju rezultate psiholoških istraživanja i, u granicama razvojnih mogućnosti, samostalno formulišu realistična i etički prihvatljiva rešenja za probleme u nauci i svakodnevnom životu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici upoznaju specifičnosti psihologije kao nauke, uključujući njen predmet izučavanja i metode saznavanja, što ih osposobljava da razlikuju naučna od pseudonaučnih saznanja o psihološkim fenomenima. Kroz izučavanje psihičkih procesa i osobina, kao i njihovog tipičnog razvoja i manifestovanja u fizičkom i socijalnom okruženju, učenici usvajaju osnovnu psihološku terminologiju i razumeju noseće koncepte i ideje glavnih teorijskih pravaca u psihologiji.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenjem psihologije i povezivanjem sa saznanjima iz drugih predmeta i/ili života, učenici razvijaju psihološku pismenost. Kroz učenje vođeno pitanjima i zadacima učenici ovladavaju najvažnijim psihološkim fenomenima. Zahvaljujući učenju o prirodi i dometima istraživačkih metoda učenici shvataju kako se dolazi do podataka i rezultata u okviru psiholoških istraživanja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici unapređuju sopstveni razvoj kroz sticanje kognitivnih i socio-emocionalnih kompetencija od značaja za budući uspeh u različitim područjima ličnog funkcionisanja i profesionalnog rada. Razvoj psihološke pismenosti omogućava učenicima da prepoznaju situacije u kojima psihološka znanja i veštine mogu doprineti da razumeju karakteristike i generišu adekvatne načine prevazilaženja problema u svakodnevnom životu, uključujući i krizne situacije.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Osnovni nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– PSI.SO.O.1.1. Diferenciraju naučno utemeljena (psihološka) znanja od pseudonauke i kritički razmatraju izveštaje o psihološkim sadržajima u nenaučnim izvorima informacija.

– PSI.SO.O.1.2. Prepoznaju primere tipičnog i netipičnog psihičkog razvoja i funkcionisanja u situacijama iz svakodnevnog života, i uočavaju delovanje psiholoških faktora na procese i odnose u grupi i društvu.

– PSI.SO.O.1.3. Razumeju značenje osnovnih psiholoških pojmova i shvataju ključne postavke vodećih teorijskih pravaca u psihologiji.

– PSI.SO.O.2.1. Neguju naučni pristup u izvođenju zaključaka iz raspoloživih informacija, uz oslanjanje na osnovne principe induktivnog i deduktivnog

rezonovanja.

– PSI.SO.O.2.2. Poznaju različite pristupe i tehnike u metodologiji psiholoških istraživanja i shvataju osnovne korake/principe u realizaciji naučnih istraživanja.

– PSI.SO.O.3.1. Oslanjaju se na psihološka znanja kako bi unapredili lični razvoj,

interpersonalne odnose u školskom, vršnjačkom i porodičnom kontekstu, ali i kompetencije važne za lični i profesionalni razvoj.

– PSI.SO.O.3.2. Prepoznaju primere situacija u kojima primena psiholoških znanja doprinosi unapređenju

funkcionisanja lokalne i šire zajednice i spremni su da se lično angažuju.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju međusobnu povezanost različitih psihičkih procesa, stanja i osobina u ponašanju i ličnosti. Postaju svesni značaja koji za razvoj ličnosti i formiranje identiteta imaju biološki faktori, druge osobe i opšte društvene prilike, razumeju njihove pojedinačne i udružene efekte i mogu jasno da razgraniče svoj lični identitet od identiteta grupa kojima pripadaju. Učenici postaju spremni za aktivnu upotrebu psihološkog rečnika u predstavljanju i analizi ličnosti i za nju relevantnih društvenih fenomena, pri čemu u svojim analizama jasno razdvajaju i kombinuju ključne postavke vodećih teorijskih pravaca u psihologiji.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Kroz analizu psiholoških aspekata ličnih iskustava kao i društvenih okolnosti, učenici vežbaju analitičke veštine i uče da evaluiraju primerenost različitih formi ponašanja aktera, uzimajući u obzir karakteristike situacije uz uvažavanje kulturoloških specifičnosti. Učešćem u diskusiji, debati i razmeni mišljenja, učenici formiraju i menjaju stavove, razvijaju međusobno uvažavanje i sposobnost za argumentovano izražavanje stavova, kritičku analizu tekstova iz psihologije, razvijaju naučnu i medijsku pismenost, osposobljavaju se da samostalno tragaju za naučnim saznanjima i tumače istraživačke podatke, prate i analiziraju edukativne sadržaje.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Prepoznaju manifestacije razvojnih i nerazvojnih kriza u životima pojedinaca i društvu, identifikuju raspoložive resurse u njihovom rešavanju. Učenici su u stanju ne samo da unapređuju sopstveno mentalno zdravlje i kvalitet svakodnevnog života, nego i da aktivno zastupaju vrednosti koje promovišu psihičko blagostanje drugih ljudi i dobrobiti zajednice u celini, te da u tom svetlu evaluiraju tuđe postupke. Usvojeni naučni stil mišljenja i interdisciplinarni pristup fenomenima učenici primenjuju u rešavanju raznovrsnih psiholoških problema, ali i u traganju za odgovorima na pitanja od opšteg društvenog značaja i iz drugih nauka, koje potom umeju da sagledaju i iz perspektive usvojenih psiholoških znanja.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Srednji nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– PSI.SO.S.1.1. Razlikuju lični od socijalnog (grupnog) identiteta i u stanju su da uoče i procene značaj koji su druge osobe i događaji iz lične i društvene istorije imale na formiranje njihovog identiteta.

– PSI.SO.S.1.2. Aktivno koriste

psihološki rečnik u opisivanju i analizi ličnosti i društvenih pojava, uz mogućnost da u sopstvenom opisu i analizi prepoznaju postavke vodećih

teorijskih pristupa u psihologiji.

– PSI.SO.S.1.3. Uočavaju međuzavisnost

različitih psihičkih procesa, osobina i stanja; znaju da objasne na koji način je njihovo ispoljavanje uslovljeno biološkim faktorima i širim društvenim kontekstom.

– PSI.SO.S.2.1. Koriste psihološka znanja u kritičkoj analizi sopstvenih iskustava i odnosa, te događaja i prilika u društvu.

– PSI.SO.S.2.2. Argumentovano iznose svoja stanovišta i zaključke, te uspešno

učestvuju u debati o psihološkim temama sa drugim osobama.

– PSI.SO.S.2.3. Shvataju značenje osnovnih kvantitativnih pokazatelja dobijenih

statističkim analizama i uspešno tumače jednostavne grafičke prikaze rezultata psiholoških istraživanja.

– PSI.SO.S.3.1. Prepoznaju manifestacije razvojnih i nerazvojnih kriza u životima pojedinaca i društva i identifikuju

raspoložive resurse za njihovo razrešavanje.

– PSI.SO.S.3.2. Prepoznaju i podržavaju manifestacije i akcije koje promovišu

unapređenje mentalnog zdravlja pojedinaca i zajednice u celini.

– PSI.SO.S.3.3. Koriste naučni i interdisciplinarni pristup u

razmatranju psiholoških fenomena, kao i pitanja iz drugih nauka i od šireg društvenog značaja.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Znanje o odlikama psihičkog funkcionisanja omogućava učenicima osetljivije razumevanje psihičkog stanja pojedinca, ali i mentalnog zdravlja društva u celini. Učenici osvešćuju značaj mentalne higijene i mogu samostalno da predlože i nađu načine da sačuvaju ili unaprede psihičko zdravlje. Zahvaljujući znanjima o individualnim razlikama i njihovom značaju za razvoj i funckionisanje pojedinca u različitim kontekstima, učenici razvijaju sklonost ka utvrđivanju i analizi uzroka sopstvenog i tuđeg ponašanja i predviđaju njegove buduće manifestacije. Povezujući psihološka znanja o čoveku sa znanjima iz drugih disciplina, učenici jasnije pozicioniraju ulogu i doprinose psihologije u širem sistemu naučnih znanja, umetnosti i kulturi.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Problemsko učenje obezbeđuje veću primenljivost znanja u rešavanju problema iz domena psihologije, kao i svakodnevnog i javnog života. Oslanjajući se na znanja o metodologiji, učenici kritički analiziraju rezultate emprijskih studija, interpretiraju ih uvažavajući karakteristike konteksta i formulišu osnovne elemente istraživanja jednostavnih fenomena. Sposobni su da procenjuju relevantnost i pouzdanost različitih izvora naučnih saznanja. Učenici su u stanju da sagledaju upotrebnu vrednost stečenih znanja u različitim oblastima i kontekstima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Zahvaljujući stečenim znanjima i veštinama učenici znaju da tumače raspoložive nalaze istraživanja, ali i da sprovedu jednostavnija empirijska ispitivanja psiholoških fenomena za koje su zainteresovani. Udruženo sa znanjima iz drugih društveno-humanističkih disciplina, znanja iz psihologije pomažu učenicima da sagledaju složenost socijalnih procesa i prepoznaju specifičnosti različitih društvenih zajednica, razvijajući društveni aktivizam, toleranciju i odgovornost.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Napredni nivo

SPK1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– PSI.SO.N.1.1. Analiziraju i predviđaju sopstveno i tuđe postupanje oslanjajući se na znanja o ulozi individualnih razlika u psihičkim funkcijama i osobinama,

vrednostima, stavovima i interesovanjima u procesu oblikovanju ponašanja.

– PSI.SO.N.1.2. Određuju poziciju psiholoških znanja u kontekstu širih naučnih znanja i STEM pristupa.

– PSI.SO.N.2.1. Analiziraju informacije prikupljene iz različitih naučnih i popularnih izvora u saznavanju o psihološkim fenomenima i pitanjima, znaju da procene njihov značaj i primerenost metoda koje su upotrebljene u njihovom generisanju

– PSI.SO.N.2.2. Primenjuju psihološka znanja i metodologiju u analizi sadržaja iz drugih naučnih oblasti, umetnosti i kulture.

– PSI.SO.N.3.1. Učestvuju u sprovođenju jednostavnijih empirijskih istraživanja psiholoških fenomena i upoznaju svoje šire okruženje sa njihovim rezultatima.

– PSI.SO.N.3.2. Učestvuju u kreiranju i realizaciji aktivnosti usmerenih na podržavanje

mentalnog zdravlja i prava vulnerabilnih pojedinaca i zajednica.

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici su izgradili pozitivan stav prema korišćenju digitalne tehnologije i primenjuju znanja i veštine iz ove oblasti u cilju efikasnog obavljanja različitih poslova i zadataka iz različitih nastavnih predmeta, svakodnevnog života, samostalno i u okviru tima. Unapredili su strategije i tehnike učenja, pripremajući se za dalje školovanje i celoživotno učenje, buduću profesiju i za učešće u društvu koje se razvojem tehnologije brzo menja. Tehnologiju koriste odgovorno, svesni posledica njene neprimerene i prekomerne upotrebe. Poseduju informatička znanja i digitalnu pismenost koje omogućavaju da iz različitih domaćih i inostranih izvora pronalaze informacije, kritički ih analiziraju i donose zaključke o njihovoj pouzdanosti i relevantnosti. Komuniciraju korišćenjem različitih vidova digitalne komunikacije na bezbedan način, pokazuju empatiju i doprinose rešavanju konflikata u inkluzivnom, multikulturalnom i podržavajućem okruženju. Učenici odgovorno učestvuju u društvenom životu uz razumevanje društvenih procesa i poštovanje ljudskih prava. Vrše odabir odgovarajućih uređaja, programa i servisa za komuniciranje i realizaciju ideja koji doprinose poboljšanju kvaliteta života u lokalnoj zajednici. Kreiraju i uređuju digitalne sadržaje korišćenjem odgovarajućih uređaja i programa. Kreativno se izražavaju koristeći digitalne uređaje. Promovišu nacionalnu kulturu, jezik i pismo postavljajući odgovarajuće digitalne sadržaje u javnom prostoru na internetu. Prepoznaju potencijal podataka za inovacije i koriste ih pri donošenju odluka, npr. u preduzetničkim aktivnostima. Upoznati su sa osnovnim oblastima računarstva i informatike, sa problemima kojima se bave i njihovim primenama u nauci i svakodnevnom životu. Primenom algoritamskog načina razmišljanja i programiranja rešavaju probleme iz oblasti matematike, fizike, hemije i drugih nauka, kao i iz svakodnevnog života. Samostalno i u timu, kreiraju programe kojima efikasno automatizuju postupke različite složenosti, te doprinose kvalitetu života u lokalnoj zajednici. Kroz ove procese razvijaju sposobnost apstraktnog i logičkog mišljenja na relevantan način, obezbeđujući buduću konkurentnost u savremenom informacionom društvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenjem informatike i računarstva učenici upoznaju strukturu i principe rada digitalnih uređaja, hardvera i softvera u cilju efikasnijeg obavljanja različitih zadataka. U stanju su da kreiraju i elementarno uređuju tekstualne, grafičke, video, audio i multimedijalne digitalne sadržaje i na taj način komuniciraju sa drugima. Osposobljeni su da unose, formatiraju i elementarno obrađuju i analiziraju podatke različitih tipova u programu za tabelarna izračunavanja i na analitički način donose odluke važne za njih i njihovo okruženje. Pišu jednostavne programe korišćenjem osnovnih elemenata sintakse i semantike tekstualnih programskih jezika i na taj način unapređuju logičko i algoritamsko razmišljanje. Radi lakšeg funkcionisanja u savremenom tehnološkom okruženju, opisuju strukturu i osnovne principe rada savremenih veb-aplikacija i baza podataka.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici, svesni posledica neprimerene i prekomerne upotrebe digitalnih uređaja, učestvuju u izgradnji bezbednijeg interneta štiteći sebe i druge od digitalnog nasilja. Koriste digitalne sadržaje poštujući autorska prava. Osposobljeni su da koriste digitalne uređaje štiteći svoje zdravlje. Izražavaju se u digitalnom obliku poštujući jezički i digitalni pravopis i principe pristojne komunikacije uvažavanjem drugih kultura i nasleđa. Saradnički kreiraju i uređuju digitalne dokumente. Rešavaju, shodno uzrastu, adekvatno formulisane probleme primenom algoritamskog načina razmišljanja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici su izgradili pozitivan stav prema upotrebi digitalne tehnologije i samoinicijativno je primenjuju da bi olakšali rešavanje problema iz školskog i svakodnevnog života (npr. bezbedno koriste elektronsku trgovinu i bankarstvo). Svesni važnosti podataka u savremenom društvu, odluke donose na osnovu analize dostupnih, relevantnih i pouzdanih informacija. Samostalno pronalaze relevantne i pouzdane informacije da bi olakšali rešavanje problema iz školskog i svakodnevnog života. Kreiraju jednostavnije dokumente, kojima predstavljaju sebe i svoj rad, primenjujući osnovne mogućnosti programa za obradu teksta. U stanju su da prepoznaju štetnost elektronskog otpada i odlažu ga na ispravan način.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– INF.SO.O.1.1. Navode osnovne karakteristike i ulogu hardvera i softvera digitalnog uređaja.

– INF.SO.O.1.2. Kreiraju i elementarno uređuju digitalne sadržaje u adekvatnom formatu.

– INF.SO.O.1.3. Unose podatke različitih tipova u program za tabelarna izračunavanja, formatiraju ih i izvršavaju njihove elementarne obrade i analize.

– INF.SO.O.1.4. Primenjuju osnovne elemente sintakse i semantike tekstualnih programskih jezika i koriste ih u jednostavnim programima.

– INF.SO.O.1.5. Opisuju relacione baze podataka i njihovu ulogu u savremenim računarskim sistemima.

– INF.SO.O.2.1. Koriste internet štiteći sebe i druge od digitalnog nasilja.

– INF.SO.O.2.2. Saradnički kreiraju i uređuju digitalne dokumente.

– INF.SO.O.2.3. Izražavaju se u digitalnom obliku poštujući jezički i digitalni pravopis i principe pristojne komunikacije.

– INF.SO.O.2.4. Koriste digitalne uređaje štiteći svoje zdravlje.

– INF.SO.O.2.5. Rešavaju probleme primenom algoritamskog načina razmišljanja.

– INF.SO.O.3.1. Na internetu samostalno pronalaze relevantne i pouzdane informacije i koriste ih poštujuću autorska prava..

– INF.SO.O.3.2. Primenjujući osnovne mogućnosti programa za obradu teksta, uređuju pisane radove.

– INF.SO.O.3.3. Vodeći računa o zaštiti ličnih podataka koriste elektronsku trgovinu i bankarstvo u jednostavnim životnim situacijama.

– INF.SO.O.3.4. Prepoznajući štetnost elektronskog otpada, odlažu ga na ispravan način.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici su u stanju da kreiraju i uređuju složenije digitalne sadržaje korišćenjem naprednih mogućnosti savremenog raspoloživog softvera, koje su primerene ozbiljnijim poslovnim primenama. Učenici su osposobljeni da povezuju osnovne komponente računara i računarske mreže u funkcionalnu celinu i da objasne principe digitalnog zapisa i prenosa podataka u cilju samostalnog rešavanja problema. Koristeći napredne mogućnosti programa za tabelarna izračunavanja pri obradi i analizi podataka, mogu da donose odgovarajuće zaključke. Učenici samostalno implementiraju neke osnovne algoritme u cilju automatizacije i efikasnijeg obavljanja poslova uz pomoć računara. U stanju su da kreiraju tabele i baze, unose i organizuju podatke u njima. Poznaju organizaciju veba, model klijent – server i jezike za opis veb-strana.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici koriste uređaje i digitalne sadržaje štiteći ih od uticaja zlonamernih korisnika i softvera. Kreiraju digitalne sadržaje poštujući autorska prava i intelektualnu svojinu. U stanju su da razvijaju programe poštujući uobičajenu metodologiju razvoja softvera. Da bi bolje razumeli kontekst upotrebe tehnologije i njen značaj u društvu, mogu da navedu i opišu najvažnije događaje u razvoju IKT-a kao i aktuelne oblasti računarstva i probleme koje one rešavaju.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Kreiraju obimnije i složenije dokumente i pisane radove primenjujući napredne mogućnosti kancelarijskog softvera. Vrše korekcije fotografije i dizajniraju grafički sadržaj u skladu sa pravilima savremene estetike. Primenjujući tehnologiju, produbljuju znanja iz svih nastavnih predmeta, prikupljajući relevantne informacije, vršeći analize, eksperimente i simulacije pomoću računara i prezentujući zaključke kroz pisane radove (na primer, projektne, seminarske i maturske). Olakšavaju sebi i vršnjacima sticanje znanja iz matematike, fizike, hemije i drugih nauka, kao i iz svakodnevnog života, rešavajući probleme primenom specijalizovanog softvera, algoritamskog načina razmišljanja i programiranja. Kreiraju programe kojima automatizuju postupke koji se tradicionalno obavljaju bez korišćenja tehnologije. Koriste sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji prilagođavajući ih svojim potrebama.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– INF.SO.S.1.1. Koriste napredne mogućnosti savremenog raspoloživog softvera da bi kreirali i uredili dokumente.

– INF.SO.S.1.2. Povezuju osnovne komponente računara i računarske mreže u funkcionalnu celinu razumevajući ulogu pojedinačnih komponenata.

– INF.SO.S.1.3. Koriste napredne mogućnosti programa za tabelarna izračunavanja u cilju složenije obrade i analize podataka.

– INF.SO.S.1.4. Samostalno implementiraju neke osnovne algoritme.

– INF.SO.S.1.5. Korišćenjem administrativnog korisničkog interfejsa kreiraju tabele i baze, unose i organizuju podatke u njima.

– INF.SO.S.1.6. Objašnjavaju principe digitalnog zapisa i prenosa podataka, mrežne adrese i protokole.

– INF.SO.S.1.7. Poznaju organizaciju veba, model klijent – server i jezike za opis veb-strana (HTML, CSS).

– INF.SO.S.2.1. Kreiraju digitalne sadržaje i štite ih odgovarajućim autorskim licencama.

– INF.SO.S.2.2. Programe razvijaju poštujući uobičajenu metodologiju razvoja softvera.

– INF.SO.S.2.3. Opisuju najvažnije događaje u razvoju IKT-a;

– INF.SO.S.2.4. Navode aktuelne oblasti računarstva i probleme koje one rešavaju.

– INF.SO.S.3.1. Rešavaju uobičajene školske zadatke iz oblasti matematike, fizike i hemije primenom matematičkog softvera i programiranja.

– INF.SO.S.3.2. Koriste sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji prilagođavajući ih svojim potrebama.

– INF.SO.S.3.3. Primenjuju napredne mogućnosti kancelarijskog softvera za izradu, uređivanje i prezentovanje pisanih radova.

– INF.SO.S.3.4. Vrše korekcije fotografije primenom programa za rastersku grafiku.

– INF.SO.S.3.5. Kreiraju složene grafičke elemente primenom programa za vektorsku grafiku.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici su u stanju da koriste specijalizovane biblioteke programskih jezika za rešavanje kompleksnijih programerskih zadataka, kao i za analizu i obradu podataka. Samostalno osmišljavaju algoritme za rešavanje raznorodnih programerskih zadataka, usavršavajući svoje logičko razmišljanje i pripremajući se za dalje školovanje. Korišćenjem upitnog jezika čitaju, analiziraju, unose, menjaju i brišu podatke iz baze i koriste ih u sklopu jednostavnih veb-aplikacija isprogramiranih korišćenjem klijentskih i serverskih veb-tehnologija. U stanju su da korišćenjem prilagođenih biblioteka prave jednostavne prototipove sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, koje u savremenom društvu ima sve značajnije mesto.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici kreiraju digitalne sadržaje i programe primenom odgovarajućih slobodnih i vlasničkih licenci štiteći pri tome svoja autorska prava. Saradnički rade na programerskim projektima koristeći sisteme za kontrolu verzija i koriste dostupne savremene biblioteke.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Razvili su samopouzdanje, preduzimljivost i veštine koje im pomažu u oblasti poslovanja (istraživanje tržišta zasnovano na empirijskim podacima, komunikacija i predstavljanje u digitalnom okruženju). Korišćenjem digitalnih kanala komunikacije doprinose kvalitetu života u lokalnoj zajednici rešavajući konkretne probleme iz različitih sfera (kulturne, ekološke, zdravstvene, preduzetničke…), organizuju i učestvuju u projektima društvenog aktivizma. Ovladali su veštinom kreiranja veb-sajtova i umeju da predstave određeni sadržaj (npr. prezentaciju sportskog kluba ili kompanije) čitaocima širom sveta. Upotrebljavaju veštinu programiranja da bi kreirali veb-aplikacije koje vrše interakciju sa korisnicima, čuvajući podatke u bazama podataka kada je to potrebno.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– INF.SO.N.1.1. Koriste specijalizovane biblioteke programskih jezika za analizu i obradu podataka.

– INF.SO.N.1.2. Samostalno osmišljavaju algoritme za rešavanje raznorodnih programerskih zadataka.

– INF.SO.N.1.3. Korišćenjem gotovih programskih biblioteka rešavaju kompleksnije programerske zadatke.

– INF.SO.N.1.4. Koriste jezik upita SQL (interaktivno i iz programa koje piše) da bi pročitali, analizirali, uneli, izmenili i obrisali podatke iz baze.

– INF.SO.N.1.5. Kreiraju veb-aplikacije u kojima koriste elemente klijentskog i serverskog veb-programiranja i pristupa bazi podataka.

– INF.SO.N.2.1. Digitalne sadržaje i programe kreiraju štiteći svoja autorska prava primenom odgovarajućih slobodnih i vlasničkih licenci.

– INF.SO.N.2.2. Saradnički rade na programerskim projektima koristeći sisteme za kontrolu verzija.

– INF.SO.N.2.3. Korišćenjem prilagođenih biblioteka prave jednostavne prototipove sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju.

– INF.SO.N.3.1. Primenjuju programiranje za rešavanje kompleksnijih projektnih zadataka.

– INF.SO.N.3.2. Primenom digitalne tehnologije organizuju i učestvuju u projektima društvenog aktivizma.

SOCIOLOGIJA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenjem sociologije učenici ovladavaju specifičnim sociološkim znanjima, razvijaju sociološku pismenost i stiču primenljiva znanja o društvenim pojavama, strukturi i razvoju, kao i protivurečnostima savremenog društva, razvijajući kompetencije potrebne za nastavak školovanja, profesionalni razvoj i svakodnevni život. Učenici su u stanju da razlikuju i preispituju savremene društvene fenomene, interpretiraju njihove uzroke i posledice, primenjuju osnovna saznanja o strukturi i funkcijama ekonomskog, kulturnog, političkog, normativnog, reproduktivnog i ekološkog aspekta društva, društvenim grupama, organizacijama i institucijama na kojima se zasnivaju. Učestvuju u kreiranju, planiranju i izvođenju jednostavnih socioloških istraživanja.

Razvijaju smisao za kritičko i konstruktivno promišljanje i vrednovanje društvenih pojava, kao i način argumentovanja mišljenja potreban za život i participaciju u demokratski uređenom multikulturalnom društvu. Učenici primenjuju stečena znanja i veštine u unapređenju razvoja društva u kojem žive, podržavanjem i usvajanjem univerzalnih vrednosti humanizma, tolerancije, solidarnosti i socijalne pravde kroz odgovorni društveni aktivizam. Izučavanjem sociologije samovrednuju svoju ulogu i otkrivaju potrebu za ličnim društvenim angažmanom u rešavanju društvenih problema. Osposobljeni su za ulogu aktivnog i odgovornog građanina u demokratskom i humanom društvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici objašnjavaju i povezuju osnovne sociološke pojmove i razlikuju elemente društvene strukture. Razumeju načine međusobne povezanosti pojedinca, kulture i društva. Razlikuju društvene promene i društveni razvoj, razumeju kako se generišu društvene nejednakosti i imaju kritički odnos prema njima. Navode osnovna saznanja o strukturi i funkcijama različitih aspekata društva i služe se njima u interpretaciji savremenih društvenih fenomena. Razumeju kako funkcionišu savremena društva.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uviđaju važnost i prednosti naučnog pristupa u objašnjenju društvenih pojava u odnosu na zdravorazumska i ideološka poimanja. Poznaju osnovne istraživačke metode i tehnike kojima se služi sociologija, umeju da interpretiraju nalaze jednostavnih socioloških istraživanja. Spremni su da svoje razumevanje društvenih fenomena zasnivaju na relevantnim izvorima podataka. Selektuju podatke po relevantnosti i kritički preispituju izvore informacija.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici pravilno i aktivno koriste osnovne sociološke pojmove i sposobni su da ih adekvatno upotrebljavaju prilikom iznošenja svojih stavova u svakodnevnim životnim situacijama i komunikaciji unutar društvenih ustanova i organizacija. Poznaju svoje građanske uloge i odgovornosti i, kao aktivni građani, odgovorno učestvuju u životu zajednice, biraju zdrave životne stilove, podržavaju društveni aktivizam i promovisanje univerzalnih ljudskih vrednosti (pravde, solidarnosti, tolerancije, opšteg dobra i javnog interesa).

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SOC.SO.O.1.1. Objašnjavaju osnovne sociološke pojmove i poznaju

različite, klasične i savremene, sociološke pristupe društvu i društvenim pojavama.

– SOC.SO.O.1.2. Imenuju različite teorijsko metodološke pristupe u sociologiji i osnovne sociološke metode i postupke koji se koriste u sociološkim istraživanjima

savremenih društvenih pojava i znaju njihove osnovne karakteristike.

– SOC.SO.O.1.3 Izdvajaju i opisuju

sastavne elemente društvene strukture i društvenog sistema.

– SOC.SO.O.1.4. Razlikuju društvene promene, razvoj i društvene nejednakosti; identifikuju i opisuju društvene predrasude i stereotipe, razne vidove diskriminacija i devijantnosti.

– SOC.SO.O.1.5. Opisuju odlike i razlike ekonomskog, kulturnog,

demografskog, političkog, pravnog, urbanog, reproduktivnog i ekološkog aspekta društvenog života.

– SOC.SO.O.2.1. Razumeju prednosti naučnog pristupa u objašnjenju društvenih pojava u odnosu na

zdravorazumsko i ideološko poimanje društva.

– SOC.SO.O.2.2. Poznaju i razumeju elemente koji doprinose jačanju društvene solidarnosti i izgradnji humanijih odnosa u zajednici kojoj pripadaju.

– SOC.SO.O.2.3. Na osnovu rezultata

različitih socioloških istraživanja, kreiraju sopstveno mišljenje o

savremenom društvu, društvenom položaju i ulozi pojedinca u strukturi lokalne zajednice.

– SOC.SO.O.3.1. Prepoznaju prioritetne društvene probleme u praksi.

– SOC.SO.O.3.2. Sposobni su da razaznaju osnovne ideologije,

prepoznaju prisutnost političkih manipulacija, nejednakosti i razne oblike diskriminacije u svom okruženju kao i elementarne vidove medijske pristrasnosti.

– SOC.SO.O.3.3. Razvijaju i afirmišu duh tolerancije i solidarnosti prema socijalno vunerabilnim društvenim grupama i pojedincima, čime promovišu socijalnu uključenost;

– SOC.SO.O.3.4. Podržavaju društveni aktivizam i promovisanje univerzalnih ljudskih vrednosti.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju značenja socioloških pojmova i osobenosti klasičnih i savremenih socioloških pristupa; povezuju sadržaje drugih nastavnih predmeta sa sadržajima sociologije u razumevanju i tumačenju društvenih pojava i procesa. Razlikuju osobenosti ekonomskog, kulturnog, političkog i ostalih aspekta društvenog života u savremenoj Srbiji sa drugim društvima i upoređuju osnovne karakteristike društva u kom žive sa karakteristikama drugih društava kroz istoriju. Razlikuju obeležja savremenih društvenih procesa i promena i identifikuju njihove uzroke i posledice.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici su u stanju da izvedu naučna objašnjenja i zaključke na osnovu analize i interpretacije podataka prikupljenih jednostavnijim istraživanjima; umeju da identifikuju različite društvene pojave kao predmet istraživanja, postavljaju hipoteze, biraju i primenjuju odgovarajući istraživački metod; tragaju za izvorima podataka, procenjuju njihovu relevantnost i pouzdanost, interpretiraju nalaze uzimajući u obzir karakteristike društvenog konteksta; koriste medije kao izvor podataka i sprovode analizu medijskog sadržaja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici razumeju savremene društvene procese i aktivno percipiraju važnost društvene strukture i stratifikacije u kontekstu objašnjenja nosećih problema savremenog društva. U stanju su da objasne obeležja i povezanost glavnih savremenih društvenih tokova, uticaj religije, nauke, ideologije, novih digitalnih tehnologija i medija na svakodnevni život. Na afirmativan način izražavaju kako svoj lični, tako i kolektivne identitete, poštuju drugačije kulture, religije i tradicije i, prepoznajući moguću marginalizaciju ili diskriminaciju svoje ili drugih društvenih grupa, aktivno izražavaju solidarnost sa njima učestvujući u humanitarnim aktivnostima i kulturnim manifestacijama.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SOC.SO.S.1.1. Razumeju

karakteristike i porede različite klasične i savremene, sociološke pristupe društvu i društvenim pojavama, identifikuju i porede

različita društva, u prošlosti i sadašnjosti.

– SOC.SO.S.1.2. Daju primere društvene strukture, društvenog razvoja, društvenih promena i društvenih nejedenakosti u

savremenim društvima.

– SOC.SO.S.1.3. Uočavaju i objašnjavaju uzroke i posledice društvenih pojava, promena i procesa.

– SOC.SO.S.1.4. Analiziraju i dovode u međusobnu vezu društvene fenomene u okviru ekonomskog, kulturnog,

demografskog, političkog, pravnog, urbanog i ekološkog aspekta društvenog života u savremenoj

Srbiji.

– SOC.SO.S.1.5. U razumevanju i

tumačenju društvenih pojava i procesa povezuju znanja iz sociologije sa znanjima drugih nastavnih predmeta o savremenim društvima.

– SOC.SO.S.1.6. Objašnjavaju ulogu i probleme mladih u savremenom umreženom društvu.

– SOC.SO.S.2.1. Analiziraju društvene probleme i formulišu relevantna naučna pitanja.

– SOC.SO.S.2.2. Koriste različite izvore podataka u vezi sa predmetom istraživanja, pretražuju naučnu

literaturu i medijske izvore, selektuju podatke po relevantnosti.

– SOC.SO.S.2.3. Osmišljavaju nacrt jednostavnijeg sociološkog

istraživanja društvenih pojava koje ih okružuju;

– SOC.SO.S.2.4. Formulišu i obrazlažu cilj i zadatke istraživanja, postavljaju hipoteze, biraju odgovarajući uzorak i metode istraživanja.

– SOC.SO.S.2.5. Zauzimaju kritički stav prema valjanosti i pouzdanosti

informacija o savremenim društvenim pojavama koje su dostupne u digitalnom i pisanom obliku i sposobni su da se zaštite od digitalnog nasilja.

– SOC.SO.S.3.1. Koriste rezultate

aktuelnih socioloških istraživanja u argumentaciji svojih stavova o položaju i ulozi društvenih aktera u savremenom društvu, spremni su da aktivno učestvuju u političkom životu lokalne zajednice.

– SOC.SO.S.3.2. Aktivno promovišu porodične i društvene vrednosti i učestvujući u raznim humanitarnim

aktivnostima, izražavaju solidarnost sa marginalizovanim ili diskriminisanim društvenim grupama.

– SOC.SO.S.3.3. Visoko vrednuju etičke i estetske vrednosti i prepoznajući kič i šund u kontekstu savremenog potrošačkog društva, predlažu načine poboljšanja kulturnog života lokalne i šire društvene zajednice.

– SOC.SO.S.3.4. Opisuju i kritički razmatraju efikasnost različitih mehanizama borbe za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i drugih demokratskih vrednosti.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju dinamiku nastanka i razvoja, kao i uzroka i posledica društvenih promena i u stanju su da o njima govore služeći se sociološkim pojmovima i znanjima. Kritički razmatraju društveni kontekst javljanja različitih aspekata društvenog života, primenjujući sociološku imaginaciju. Razvijaju kritički odnos prema karakteristikama i problemima savremenog društvenog života.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici su osposobljeni za planiranje i realizaciju jednostavnijih socioloških istraživanja, birajući adekvatna metodološka rešenja. Analiziraju sekundarne podatke iz složenijih istraživanja, a u slučaju internacionalnih istraživanja kompariraju ih, razumevajući specifičnosti konteksta u kojima istraživanja nastaju. Prilikom rada na zajedničkim istraživačkim zadacima kroz dijaloge, diskusije i debate uvažavaju mišljenje drugog, prihvataju argumenate, formiraju i menjaju stavove. Radeći unutar tima razvijaju smisao za saradnju i timski rad.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Usvajanjem socioloških znanja učenici su osposobljeni da objektivno i kreativno analiziraju, upoređuju, procenjuju i vrednuju aktuelne društvene činjenice i događaje uzimajući lično učešće u socijalnom životu svoje zajednice. Argumentovano iznose svoje mišljenje, primenjujući sociološka znanja u novim situacijama. Implementiraju sociološka znanja i kreiraju strategiju delovanja za rešavanje društvenih problema. Osposobljeni su za saradnički rad na projektima. Razumeju značaj participativne političke kulture i promovišu ideju politike mira. Kontiunuirano razvijaju i unapređuju svoja humanistička znanja, umeća i veštine potrebne za nastavak daljeg obrazovanja, individualni, porodični i profesionalni razvoj i promovišu ideju opšteg dobra u kontekstu izgradnje humanijih društvenih odnosa.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC): Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SOC.SO.N.1.1. Koriste na odgovarajući način sociološke pojmove i znanja i povezuju ih sa pojmovima i znanjima drugih nastavnih predmeta.

– SOC.SO.N.1.2. Kritički preispituju i vrednuju probleme ekonomskog, kulturnog, demografskog, političkog, pravnog, urbanog i drugih aspekata društvenog života i predlažu

rešenja.

– SOC.SO.N.1.3. Objašnjavaju i kritički ocenjuju ulogu i probleme mladih u savremenom umreženom društvu.

– SOC.SO.N.2.1. Analiziraju sekundarne podatke iz složenijih istraživanja.

– SOC.SO.N.2.2. Sprovode jednostavnije sociološko istraživanje društvenih pojava koje ih okružuju.

– SOC.SO.N.2.3. Kritički vrednuju primenjenu metodologiju, rezultate i zaključke istraživanja.

– SOC.SO.N.2.4. Aktivno učestvuju u diskusijama, debatama o savremenim društvenim problemima u timskom radu uvažavajući mišljenja drugih, kritički i konstruktivno procenjuju svoj rad i rad drugih u timu.

– SOC.SO.N.3.1. Kao aktivni građani učestvuju u osmišljavanju i realizaciji projekata sa mogućim rešenjima prioritetnih društvenih problema u lokalnoj i široj društvenoj zajednici.

– SOC.SO.N.3.2. Iniciraju, osmišljavaju i učestvuju u realizaciji aktivnosti sa ciljem prevencije i podizanja svesti mladih radi zaštite od uticaja različitih devijantnih pojava i rizičnog ponašanja.

– SOC.SO.N.3.3. Kritički prosuđuju i promovišu ideju opšteg dobra u kontekstu vladavine prava, pluralizma kultura i religija i realizuju edukativne i

humanitarne aktivnosti koje doprinose razvoju emokratske političke kulture i humanog društva.

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku srpskog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Neguju i čuvaju srpski jezik uvažavajući raznovrsnost njegovih dijalekata, kao i jezike nacionalnih manjina i druge jezike.

Koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući književnojezičku i pravopisnu normu, uobličavaju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim veštinama i veštinama aktivnog slušanja. Formulišu i izražavaju usmene i pisane argumente na uverljiv način koji je primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući osećaj za inicijativu i delovanje u ostvarivanju ciljeva, koristeći i IKT sredstva.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumetnički tekst. Neguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz nacionalne i svetske književnosti. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje i da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Neguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici znaju osnovne odlike srpskog književnog jezika. Poznaju književnojezičku i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku srpskog jezika. Usmereni su ka bogaćenju svog rečnika, jezičkog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju formalno i neformalno izražavanje, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neumetničkog teksta. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima. Određuju osnovne elemente strukture književnog i neumetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici imaju veštine slušanja i govorenja i primenjuju ih u skladu sa komunikativnom situacijom. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji i pišu primenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govoreni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uverljiv način koji je primeren kontekstu uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, polne, rodne i uzrasne ravnopravnosti. Uočavaju namere autora u tekstu (informativnost, manipulativnost). Tokom čitanja i tumačenja književnog i neumetničkog teksta primenjuju različite metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoja interesovanja od omladinske književnosti ka opštoj beletristici. Koriste fondove biblioteka i arhiva, posećuju izložbe, gledaju pozorišne predstave i filmove.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju srpski jezik uz uvažavanje raznovrsnosti njegovih dijalekata; poštuju jezike nacionalnih manjina i druge strane jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz nacionalne i svetske književnosti formiraju humanističke vrednosne stavove i uverenja. Uspostavljaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Koriste čitalačku pismenost i različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste znanja iz jezika i književnosti u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SRP.SO.O.1.1. Znaju osnovne odlike srpskog književnog jezika (pisma, izgovori, dijalekti).

– SRP.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasa i klasifikuju glasove po zadatim kriterijumima.

– SRP.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, znaju osnovna pravila akcenatske norme i uočavaju neknjiževne akcente u svakodnevnoj komunikaciji.

– SRP.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim, školskim primerima.

– SRP.SO.O.1.5. Razlikuju proste reči od tvorenica i grade reči po zadatom modelu.

– SRP.SO.O.1. 6. Klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– SRP.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama sa kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– SRP.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu od neformalne leksike i upotrebljavaju je u skladu sa prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u komunikativnim situacijama.

– SRP.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– SRP.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, imejla, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce.

– SRP.SO.O.1.11. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima u kojima su nastala.

– SRP.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neumetničkog teksta; određuju osnovne elemente strukture književnoumetničkog dela: temu, motiv, radnju, likove, vreme i mesto radnje.

– SRP.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaju osnovne odlike književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu.

– SRP.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– SRP.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

– SRP.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– SRP.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu koristeći odgovarajući pravopis.

– SRP.SO.O.2.3. Čitaju književne i neumetničke tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i prave beleške, određuju ključne reči.

– SRP.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književnog dela sa sopstvenim ili tuđim iskustvom.

– SRP.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i izrazite stilske odlike književnih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književne epohe.

– SRP.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući bitno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– SRP.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikativnoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksiku i oblike kazivanja).

– SRP.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; odabiraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– SRP.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečki fond, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– SRP.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost.

– SRP.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pismeno, vizuelno, digitalno).

– SRP.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi, na društvenim mrežama.

– SRP.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neumetničkim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– SRP.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta.

– SRP.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– SRP.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju značaj čitanja za razvoj sopstvene opšte kulture i znanja.

– SRP.SO.O.3.8. Prepoznaju značaj književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao suštinski deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– SRP.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– SRP.SO.O.3.10. Koriste oba pisma, dajući prednost ćirilici; sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu; umeju da citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

– SRP.SO.O.3.11. Prepoznaju značaj jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu sopstvenog jezika i poštuju jezike nacionalnih manjina u Srbiji.

– SRP.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju značaj ravnopravnosti ljudi.

– SRP.SO.O.3.13. Prepoznaju ulogu tradicionalnih i savremenih medija u demokratskom društvu.

– SRP.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i znaju mesto srpskog jezika u slovenskoj i evropskoj grupi jezika. Imaju šira znanja o glasovima srpskog jezika, znaju pravila o naglašavanju reči i razlikuju književni od neknjiževnog akcenta. Imaju šira znanja o vrstama i podvrstama reči, njihovim oblicima i načinima njihovog građenja. Analiziraju rečenice građene po različitim modelima. Imaju razvijen rečnik u skladu sa obrazovanjem i umeju da upotrebe odgovarajuću reč u skladu sa prilikom; usmereni su ka daljem bogaćenju sopstvenog rečnika. Koriste čitalačke strategije u skladu sa ciljevima čitanja i vrstom teksta. Poznaju i tumače najznačajnija dela srpske i svetske književne baštine i lokalizuju ih u književnoistorijski kontekst; razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske pojmove. Poznaju različite oblike medijskog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Istražujući srpski jezik i književnost, učenici ga upoređuju sa drugim jezicima i razvijaju radoznalost i kompetenciju za međukulturnu komunikaciju. Redovno čitaju književna dela. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano ih predstavljaju u skladu sa komunikativnom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja različitim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju sopstvene komunikacione metode i veštine interakcije. Imaju bogat rečnik i vide jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje kulturnih, društvenih i materijalnih vrednosti. Kreiraju i vrednuju različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SRP.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezičke grupe u Evropi, znaju mesto srpskog jezika u porodici slovenskih i indoevropskih jezika i prepoznaju dijalekte srpskog jezika na osnovu njihovih odlika.

– SRP.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba i najznačajnije kulturnoistorijske spomenike.

– SRP.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičku normu u vezi sa akcentima; umeju da odrede dužinu/kvantitet akcenatskog sloga i primene pravila akcentuacije u jednostavnim primerima (unutrašnji slogovi i jednosložne reči).

– SRP.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne alternacije u različitim primerima i povezuju ih sa književnojezičkom normom.

– SRP.SO.S.1.5. Određuju podvrste promenljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– SRP.SO.S.1.6. Razlikuju vrste tvorenica.

– SRP.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice građene po osnovnim modelima.

– SRP.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– SRP.SO.S.1.9. Znaju značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju tipove leksema s obzirom na poreklo i sferu upotrebe, razumeju značenjske odnose među leksemama.

– SRP.SO.S.1.10. Analiziraju obeležja funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– SRP.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovne karakteristike književnih perioda i povezuju ih sa književnim delom i autorom.

– SRP.SO.S.1.12. Prepoznaju odlike književnonaučnih i hibridnih vrsta kao i karakteristike različitih oblika medijskog izražavanja.

– SRP.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumetničkog dela od naratora, dramskog lica ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– SRP.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i hronološko pripovedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizička, psihološka, jezička, društvena i etička).

– SRP.SO.S.1.15. Imenuju jezičko-stilska sredstva i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– SRP.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, ilustruju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– SRP.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svom i tuđem tekstu u skladu sa pravopisnom normom; prepoznaju neknjiževne akcente i oblike reči u svakodnevnoj komunikaciji.

– SRP.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih prirodi teksta i svrsi čitanja.

– SRP.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz programa i biraju dela po svom slobodnom izboru razvijajući čitalačke navike, estetske kriterijume i sudove.

– SRP.SO.S.2.5. Svestrano doživljavaju književnoumetničko delo iskazujući lične utiske; interpretiraju različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– SRP.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematske, idejne, poetičke, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine književnog teksta.

– SRP.SO.S.2.7. Procenjuju ulogu koju forma, stil i tip pripovedanja imaju u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– SRP.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući moralne stavove i iz ugla ravnopravnosti ljudi.

– SRP.SO.S.2.9. Utvrđuju tačke gledišta, stav i namere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju figurativnost, humor, ironiju, satiru.

– SRP.SO.S.2.10. Organizuju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezuju delove u jednostavno strukturiranu govorenu ili pisanu celinu).

– SRP.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz različitih oblasti i koriste ih u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– SRP.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim razgovorima; debatuju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugog, kontrolom emocionalnog sadržaja i prepoznavanjem argumenata zasnovanih na emocijama.

– SRP.SO.S.3.1. Formulišu svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se književnim jezikom uz svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima.

– SRP.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja sa namerom i stavom autora; procenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– SRP.SO.S.3.3. Koriste izgrađene veštine saradnje, kulturu sopstvenog verbalnog i neverbalnog izražavanja, kao slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja.

– SRP.SO.S.3.4. Uvažavaju raznolikost kulturnih identiteta u Evropi i svetu.

– SRP.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim sferama (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, finansijskoj, zdravstenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj…).

– SRP.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja samostalno postavljenom cilju; sposobni su da koriguju svoj pristup.

– SRP.SO.S.3.7. Proširuju interesovanje za čitanje – od različitih neumetničkih tekstova do nacionalne i svetske književnosti.

– SRP.SO.S.3.8. Razumeju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentovano ih obrazlažu.

– SRP.SO.S.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje različitih kulturnih sadržaja.

– SRP.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na osnovu ličnog iskustva, osnovne i sekundarne literature.

– SRP.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost Srbije, cene kulturnu baštinu svog zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako da ih ostvare.

– SRP.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu kulturu mira i nenasilja, toleranciju.

– SRP.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja za proveru informacija u različitim tekstovima.

– SRP.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkcije i značaj jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici srpskog jezika (akcentima, sastavu reči, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaju strukturu rečničkog članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i socijalnu uključenost. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika različitih vrsta tekstova. Razumeju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije. Razvijaju lični, nacionalni i kulturni identitet, svest o pripadnosti evropskom i svetskom kulturnom nasleđu na osnovu dela srpske i svetske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, naučne i umetničke baštine i različitih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registara i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnosi prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu da razvijaju govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi učešća u građanskom i društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SRP.SO.N.1.1. Razumeju bitna svojstva i funkcije jezika.

– SRP.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezičke prilike u Srbiji.

– SRP.SO.N.1.3. Umeju da odrede mesto i kvantitet akcenta u reči.

– SRP.SO.N.1.4. Razumeju pojam foneme; određuju sve glasovne alternacije.

– SRP.SO.N.1.5. Razumeju pojam morfeme.

– SRP.SO.N.1.6. Određuju tvorbene modele (prefiksacija, izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba i tvorba pretvaranjem).

– SRP.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i ličnih glagolskih oblika.

– SRP.SO.N.1.8. Analiziraju tekst razlikujući specijalne vrste rečenica, aktiv i pasiv, naporedne odnose među rečenicama i rečeničnim članovima.

– SRP.SO.N.1.9. Primenjuju osnovna pravila kongruencije.

– SRP.SO.N.1.10. Prepoznaju u tekstu hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju, razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinegdohu kao leksičke mehanizme.

– SRP.SO.N.1.11. Tumače jezičko-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– SRP.SO.N.1.12. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu; porede stilske postupke u dva složena teksta (ili više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika navedenih vrsta tekstova.

– SRP.SO.N.2.1. Upoređuju jezičke pojave u svom i drugim stranim jezicima, analiziraju ih i izvode zaključke.

– SRP.SO.N.2.2. Tumače književno delo sa razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente dela i upotrebljavajući književnoteorijsku terminologiju i sekundarne izvore.

– SRP.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju upotrebljenih stilskih sredstava u tekstu.

– SRP.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnom i neumetničkom tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrednost i eventualno koriguju svoje stavove.

– SRP.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju sopstveni identitet; objašnjavaju i porede kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– SRP.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikativnom situacijom.

– SRP.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta i odnose između samih književnoumetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– SRP.SO.N.2.8. Sastavljaju različite tipove tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– SRP.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– SRP.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– SRP.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije).

– SRP.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– SRP.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz različitih medija; umeju da prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– SRP.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju uz negovanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– SRP.SO.N.3.4. Imaju interaktivan odnos sa medijima uz spremnost da učestvuju u aktivnostima zajednice i društva.

– SRP.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika, o bezbednosti i održivosti životne sredine.

– SRP.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvest o svojim vlastitim snagama i slabostima.

– SRP.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

– SRP.SO.N.3.8. Upoznaju različite kulture kroz književnost regiona, Evrope i sveta i neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– SRP.SO.N.3.9. Vrednuju različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost.

– SRP.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regiona, Evrope i sveta.

– SRP.SO.N.3.11. Istražuju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– SRP.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, pozorišna i filmska ostvarenja.

MATEMATIKA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici su usvojili logičku strukturu matematičkih koncepata, stekli nova matematička znanja i nadogradili svoja znanja i veštine stečene u osnovnoj školi u oblastima algebre (A), geometrije (G), analize (F), i verovatnoće i statistike (V). Matematički su funkcionalno pismeni i razvili su sposobnost kritičkog, apstraktnog i kreativnog mišljenja, čime su pripremljeni za dalje obrazovanje i rad. Učenici su unapredili veštine komunikacije matematičkim jezikom i simbolima. Osposobljeni su da analiziraju i tumače probleme u prirodnim, tehničkim i društvenim naukama uz pomoć matematičkih modela. Istražuju, u timu ili samostalno, donose zaključke na osnovu utemeljenih naučnih znanja i primenjuju ih, poštujući opšteprihvaćene norme i standarde. Motivisano uče, napreduju i neguju pozitivne stavove prema matematici i nauci uopšte, razumejući njihov značaj za lični i opšti napredak. Odgovorno koriste digitalne tehnologije i podatke za učenje, istraživanje,

rešavanje problema i donošenje odluka. Prikupljaju i obrađuju podatke, izvode zaključke uz kritičku procenu njihove validnosti i pouzdanosti i prezentuju dobijene rezultate. Matematičko-logičkim rezonovanjem donose lične, društvene, profesionalne, finansijske, ekološke i druge odluke.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici su na osnovnom nivou stekli matematička znanja iz oblasti algebre, geometrije, analize, verovatnoće i statistike, koja im omogućavaju sprovođenje elementarnih matematičkih procedura i postupaka, čime su razvili sigurnost, brzinu i tačnost u rešavanju jednostavnih matematičkih zadataka. Koriste logičke operacije i rešavaju linearne i kvadratne jednačine, nejednačine i sisteme. U geometriji procenjuju i izračunavaju merne veličine jednostavnih oblika i koriste transformacije i relacije između figura. Uočavaju pravilnosti u brojevnim nizovima, prepoznaju funkcionalnu zavisnost i koriste različite vrste prikaza funkcija. Na ovom nivou učenici analiziraju podatke putem tabelarnih i grafičkih prikaza, izračunavajući odgovarajuće karakteristi skupa podataka, i određuju verovatnoću u jednostavnim situacijama.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici na osnovnom nivou intuitivno usvajaju matematičke koncepte, prevode probleme u matematički zapis i koriste vizuelizaciju za bolje razumevanje. Induktivnim zaključivanjem izvode pravila i primenjuju osnovne strategije rešavanja, kao što su metode pokušaja i greške. Umeju da koriste interaktivne matematičke softvere za vizuelizaciju i izračunavanje. Timski rade na zadacima i problemima. Imaju razvijene osobine urednosti i sistematičnosti. Učenici umeju da kritički analiziraju svoje rezultate, pokazujući upornost i logičko mišljenje.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici su osposobljeni da koriste matematičke koncepte za donošenje odluka o ekološkim, društvenim i zdravstvenim pitanjima, što doprinosi odgovornom ponašanju u zajednici. Koriste matematičko-logičko rezonovanje za argumentovanu diskusiju i rešavanje realnih izazova, uključujući upravljanje finansijama i zaštitu od prevare. Kroz timsko rešavanje problema, korišćenjem matematičkih znanja i informacionih tehnologija, učenici razvijaju saradljivost, komunikacione veštine, istraživački duh, preduzimljivost, sistematičnost, upornost, samopouzdanje i kritičko mišljenje, što je važno za uspeh u ličnom i profesionalnom životu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– MAT.A.SO.O.1.1. Izračunavaju i procenjuju vrednost brojevnog izraza.

– MAT.A.SO.O.1.2. Rešavaju linearne i kvadratne jednačine, nejednačine i sisteme.

– MAT.A.SO.O.1.3. Koriste kvantifikatore, osnovne logičke i skupovne operacije.

– MAT.G.SO.O.1.4. Izračunavaju i procenjuju merne veličine jednostavnih geometrijskih objekata.

– MAT.G.SO.O.1.5. Koriste geometrijske koncepte koji se zasnivaju na relacijama između geometrijskih figura i transformacijama u ravni.

– MAT.G.SO.O.1.6. Predstavljaju tačke, duži i prave u pravouglom koordinatnom sistemu u ravni.

– MAT.F.SO.O.1.7. Uočavaju pravilnosti u nizu podataka.

– MAT.F.SO.O.1.8. Uočavaju jednostavnu funkcionalnu zavisnost, određuju vrednost funkcije i koriste različite vrste prikaza funkcije.

– MAT.V.SO.O.1.9. Primenjuju odgovarajući tabelarni i grafički prikaz i izračunavaju odgovarajuće karakteristike u zavisnosti od tipa podataka.

– MAT.V.SO.O.1.10. Izračunavaju verovatnoću događaja ujednostavnim situacijama.

– MAT.SO.O.2.1. Intuitivno usvajaju matematičke koncepte.

– MAT.SO.O.2.2. Prevode jednostavne probleme u matematički zapis, i obrnuto.

– MAT.SO.O.2.3. Koriste vizuelizaciju i prevođenje apstraktnih matematičkih pojmova na konkretne primere za razumevanje i

rešavanje problema.

– MAT.SO.O.2.4. Induktivnim zaključivanjem izvode jednostavnija pravila.

– MAT.SO.O.2.5. Primenjuju osnovne strategije rešavanja, kao što su metode pokušaja i greške.

– MAT.SO.O.2.6. Koriste interaktivne matematičke softvere (npr. GeoGebra) za vizuelizaciju kako bi intuitivno razumeli matematičke koncepte.

– MAT.SO.O.2.7. Koriste softver (npr. Excel) za unos podataka, izračunavanje statističkih

mera i kreiranje grafova.

– MAT.SO.O.2.8. Realizuju jednostavnije

projekte i fokusiraju se na primenu osnovnih matematičkih koncepata u praktičnim situacijama.

– MAT.SO.O.2.9. Aktivno učestvuju u grupnom radu gde su uloge neformalno podeljene i

pomažu jedni drugima u razumevanju matematičkih zadatka.

– MAT.SO.O.2.10. Uredno i sistematično vode matematičke beleške, ne odustaju lako, čak i kada naiđu na jednostavne prepreke.

– MAT.SO.O.2.11. Koriste kritičko i logičko razmišljanje, analizirajući zadatke i proveravajući da li su rezultati tačni.

– MAT.SO.O.3.1. Sposobni su da donose

odluke o zdravlju, ekološkim i društvenim pitanjima itd., koristeći matematičke koncepte i znanja, što doprinosi njihovoj ličnoj dobrobiti i odgovornom ponašanju u zajednici.

– MAT.SO.O.3.2. Argumentovano diskutuju o svakodnevnim temama koristeći matematičko-logičko rezonovanje.

– MAT.SO.O.3.3. Uspešno upravljaju

ličnim finansijama koristeći elemente finansijske matematike, što je ključno za upravljanje novcem.

– MAT.SO.O.3.4. Koriste matematičke veštine za adekvatno reagovanje na prevare na internetu i u drugim

medijima, a posebno na društvenim mrežama.

– MAT.SO.O.3.5. Razvijaju urednost, sistematičnost, upornost, samopouzdanje i preduzimljivost kroz samostalno,

hijerarhijsko i timsko rešavanje problema.

– MAT.SO.O.3.6. Poseduju pozitivne stavove o značaju i primenljivosti matematičko-logičkog rezonovanja.

– MAT.SO.O.3.7. Motivisano razvijaju matematička znanja i veštine da bi odgovorili potrebama svakodnevnog i poslovnog života.

– MAT.SO.O.3.8. Izražavaju svoje misli jasno i precizno, što je ključno za uspešnu komunikaciju.

– MAT.SO.O.3.9. Poseduju i koriste sposobnost razumevanja i vizualizacije prostora, što je osnova za

svakodnevno snalaženje u okruženju.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici proširuju znanja iz algebre, geometrije, analize i verovatnoće i statistike, što značajno doprinosi razvoju logičkog i kritičkog mišljenja. Transformišu izraze koji sadrže elementarne funkcije i rešavaju jednačine, nejednačine i sisteme, što im omogućava sistematičan pristup matematičkim problemima. Korišćenjem iskaznog računa i kombinatorike, razvijaju logičku strukturu i primenu matematike, dok metode analitičke geometrije koriste za modeliranje i rešavanje situacija u ravni. Nadograđuju znanja sa osnovnog nivoa iz geometrije i umeju da određuju merne veličine složenijih geometrijskih objekata. Usvajaju osnovne koncepte analize, kao što su neprekidnost, granična vrednost, izvod i integral. Učenici su osposobljeni da dublje analiziraju statističke podatke i primene osobine verovatnoće.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici na srednjem nivou formalno usvajaju matematičke koncepte i primenjuju različite načine zaključivanja u složenijim situacijama. Koriste napredne matematičke alate i softvere za samostalno učenje, rešavanje matematičkih problema i analizu realnih podataka. Za rešavanje problema umeju da pronađu sopstvene strategije i da kritički procenjuju svoje rezultate. U grupnom radu preuzimaju uloge na osnovu individualnih matematičkih kapaciteta.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici su osposobljeni da koriste apstraktno mišljenje i analizu za donošenje odluka u svakodnevnim i profesionalnim situacijama. Primenom matematičkih modela i logičkog rezonovanja, argumentovano diskutuju o globalnim i društvenim pitanjima, kao i o fenomenima u nauci. Umeju da koriste statističku analizu za interpretaciju podataka i procenu rizika u kontekstu zdravlja, finansija i javnih politika, motivisano razvijajući znanja i veštine za istraživanje.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– MAT.A.SO.S.1.1. Primenjuju

algebarski zapis kompleksnog broja.

– MAT.A.SO.S.1.2. Transformišu izraze koji sadrže elementarne funkcije i rešavaju jednostavne jednačine, nejednačine i sisteme.

– MAT.A.SO.S.1.3. Koriste iskazni račun, relacije i skupovne operacije.

– MAT.A.SO.S.1.4. Primenjuju pravila kombinatorike.

– MAT.G.SO.S.1.5. Primenjuju metode analitičke geometrije za rešavanje problema u ravni.

– MAT.G.SO.S.1.6. Izračunavaju i procenjuju merne veličine geometrijskih objekata.

– MAT.F.SO.S.1.7. Primenjuju osnovne koncepte i metode za rad sa nizovima i koriste ih u rešavanju različitih matematičkih i praktičnih problema.

– MAT.F.SO.S.1.8. Interpretiraju i primenjuju osnovne koncepte neprekidnosti, granične

vrednosti i izvoda elementarnih funkcija.

– MAT.F.SO.S.1.9. Interpretiraju i primenjuju koncept neodređenog i određenog integrala.

– MAT.V.SO.O.1.10. Analiziraju

podatke koristeći karakteristike skupa podataka.

– MAT.V.SO.O.1.11. Primenjuju osobine verovatnoće.

– MAT.SO.S.2.1. Formalno usvajaju većinu matematičkih koncepata.

– MAT.SO.S.2.2. Prevode matematički zapis na maternji jezik, i obrnuto.

– MAT.SO.S.2.3. Koriste induktivno

zaključivanje, analogiju, specijalizaciju i analizu u složenijim situacijama i izvode jednostavne direktne i indirektne dokaze.

– MAT.SO.S.2.4. Primenjuju rekurzivne definicije i funkcije.

– MAT.SO.S.2.5. Razvijaju sopstvene strategije za rešavanje složenijih matematičkih zadataka (razlaganje figura na manje, problemi procene...).

– MAT.SO.S.2.6. Koriste softver za rešavanje jednačina i analizu funkcija (npr. WolframAlpha) i onlajn nastavne materijale za razvoj samostalnog učenja.

– MAT.SO.S.2.7.Primenjuju istraživački pristup za rešavanje matematičkih

problema, koristeći različite matematičke koncepte.

– MAT.SO.S.2.8. Realizuju projekte koji uključuju rešavanje problema kroz kombinovanje različitih matematičkih oblasti (npr. izrada projekata iz

geometrije koji uključuju primenu funkcija i statistike).

– MAT.SO.S.2.9. Aktivno učestvuju u grupnom radu koji funkcioniše po principu podeljenih zadataka u odnosu na matematičke kapacitete (snage i slabosti) učenika.

– MAT.SO.S.2.10. Samostalno tragaju za greškama i pokušajima za njihovo ispravljanje; svesni su sopstvene uloge u učenju matematike.

– MAT.SO.S.2.11. Preispituju sopstvene strategije rešavanja i analizu rezultata, postavljajući pitanja: „Šta je bilo ključno u postupku rešavanja?” i „Da li postoji efikasniji ili brži način da se dođe do rešenja?”

– MAT.SO.S.3.1. Koriste

apstraktno mišljenje i sposobnost analize u različitim ličnim i

profesionalnim okolnostima.

– MAT.SO.S.3.2. Sposobni su da donose

odluke u svakodnevnom i poslovnom životu koristeći različite matematičke modele.

– MAT.SO.S.3.3. Argumentovano diskutuju o globalnim problemima, društvenim i prirodnim fenomenima koristeći matematičko-logičko rezonovanje.

– MAT.SO.S.3.4. Rešavaju probleme u prirodnim, tehničkim i društvenim naukama koristeći matematičke modele.

– MAT.SO.S.3.5. Koriste

euklidsku geometriju, analitičku geometriju i trigonometriju za

modelovanje pojava u nauci i tehnici.

– MAT.SO.S.3.6. Koriste matematičke koncepte za

razumevanje društvenih pitanja iz ekonomije, demografije, javne politike itd.

– MAT.SO.S.3.7. Motivisano razvijaju matematička znanja i veštine potrebne za istraživanje raznih prirodnih i društvenih fenomena.

– MAT.SO.S.3.8. Razumeju strukturu argumenata, što je važno za analizu informacija u različitim kontekstima (npr. razumevanje propisa).

– MAT.SO.S.3.9. Koriste rezultate statističke analize za interpretaciju podataka u realnim situacijama, kao što su rezultati anketa, istraživanja ili merenja, i donose odgovarajuće zaključke.

– MAT.SO.S.3.10. Razumeju i procenjuju rizik u realnom kontekstu zdravlja i

finansija, kao i posledice neodgovarajućeg ponašanja.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici su osposobljeni za rešavanje složenih matematičkih problema koristeći napredna znanja iz algebre, geometrije, analize, verovatnoće i statistike. Ovladali su matematičkom indukcijom i umeju formalno da dokazuju složene algebarske jednakosti i nejednakosti, pokazujući visok nivo proceduralnog i konceptualnog znanja. Učenici rešavaju jednačine i sisteme sa parametrima, dok u geometriji koriste analitičke metode i izometrijske transformacije za dokazivanje tvrdnji i rešavanje problema. U oblasti analize primenjuju koncepte iz diferencijalnog i integralnog računa u složenijim situacijama. Umeju da analiziraju složene statističke podatke i verovatnosne modele, što ih priprema za primenu matematike u savremenom društvu i različitim naučnim disciplinama. Učenici umeju da kombinuju znanja iz različitih oblasti matematike u rešavanju složenijih problema koristeći kreativno razmišljanje i argumentovano matematičko rezonovanje.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici koriste formalni matematički jezik za rešavanje složenih realnih problema i kombinuju napredne metode zaključivanja, uključujući apstrakciju, generalizaciju i dedukciju. Umeju da primenjuju rekurzivno mišljenje i analiziraju matematičke teorije, koristeći softvere i programske jezike za rešavanje kompleksnih zadataka. Aktivno učestvuju u projektima i pokazuju duboku motivaciju i kreativnost, kao i ljubav prema matematici i njenoj primeni u stvarnom svetu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici su osposobljeni da primenjuju napredne metode zaključivanja i da kreativno rešavaju probleme u profesionalnom i naučnom kontekstu. Kritički analiziraju rešenja i efikasno komuniciraju koristeći matematički jezik. Učenici shvataju značaj interdisciplinarnosti i multidisciplinarnosti, istražuju timski kompleksne probleme i pokazuju radoznalost za istraživanje složenijih problema i matematičkih oblasti. Stekli su samopouzdanje i osposobljeni su da nastave školovanje u prirodno- matematičkim i tehničko-tehnološkim oblastima.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– MAT.A.SO.N.1.1. Primenjuju realne i kompleksne brojeve u rešavanju matematičkih problema, koristeći algebarske i geometrijske metode.

– MAT.A.SO.N.2.1. Koriste matematičku indukciju i dokazuju složene algebarske jednakosti i nejednakosti.

– MAT.A.SO.N.1.3. Rešavaju jednačine, nejednačine i sisteme jednačina sa ili bez parametara.

– MAT.G.SO.N.1.4. Dokazuju geometrijska tvrđenja koristeći analitičke i aksiomatsko-

deduktivne metode.

– MAT.G.SO.N.1.5. Rešavaju geometrijske probleme koristeći izometrijske transformacije i trigonometriju u ravni i prostoru.

– MAT.F.SO.N.1.6. Rešavaju složene matematičke probleme koristeći

svojstva nizova.

– MAT.F.SO.N.1.7. Koriste

neprekidnost, izvod, monotonost, konveksnost/konkavnost i asimptote funkcije za rešavanje složenih matematičkih problema.

– MAT.F.SO.N.1.8. Rešavaju matematičke probleme primenom integralnog računa.

– MAT.V.SO.N.1.9. Analiziraju, interpretiraju i modeliraju statističke podatke.

– MAT.V.SO.N.1.10. Analiziraju i interpretiraju verovatnosne modele.

– MAT.SO.N.2.1. Formalno usvajaju sve matematičke koncepte.

– MAT.SO.N.2.2. Upotrebljavaju matematički jezik i zapis za složene realne probleme.

– MAT.SO.N.2.3. Kombinuju različite

metode zaključivanja, a posebno apstrakciju, generalizaciju, analizu, sintezu i

dedukciju pri izvođenju direktnih i indirektnih dokaza.

– MAT.SO.N.2.4. Koriste rekurzivno mišljenje za složene matematičke

probleme i dublju analizu algoritama i modela.

– MAT.SO.N.2.5. Analiziraju matematičke teorije, postavljaju pitanja o validnosti i primenljivosti metoda i dokaza.

– MAT.SO.N.2.6. Koriste alate, kao što je Python, za rešavanje kompleksnih matematičkih problema, kao što su

optimizacija, teorija brojeva ili statističko modeliranje.

– MAT.SO.N.2.7. Kreiraju simulacije matematičkih modela i algoritme za rešavanje specifičnih zadataka, kao što su kreiranje modela rasta populacije ili analiza finansijskih podataka.

– MAT.SO.N.2.8. Rade na istraživačkim projektima, koristeći matematičke

modele, algoritme i statističke analize da bi došli do rešenja i zaključaka.

– MAT.SO.N.2.9. Realizuju projekte koji obuhvataju istraživanje i rešavanje kompleksnih matematičkih problema, pri čemu koriste različite izvore informacija i napredne matematičke metode.

– MAT.SO.N.2.10. Konstruktivno vrednuju i kritikuju sopstvene i tuđe rezultate.

– MAT.SO.N.3.1. Primenjuju matematičke načine zaključivanja (analogiju,

generalizaciju i specijalizaciju, indukciju i dedukciju, apstrakciju, analizu i sintezu) i u drugim oblastima.

– MAT.SO.N.3.2. Kreativno rešavaju probleme iz svakodnevnog života, iz raznih naučnih i stručnih oblasti, koristeći matematiku.

– MAT.SO.N.3.3. Kritički analiziraju predložena rešenja problema iz

svakodnevnog života i raznih naučnih i stručnih oblasti.

– MAT.SO.N.3.4. Komuniciraju usmeno i pisano, usvojenim matematičkim jezikom.

– MAT.SO.N.3.5. Shvataju značaj multidisciplinarnosti i interdisciplinarnosti, timskog

istraživanja kompleksnih problema, kao i značaj matematike za druge oblasti.

– MAT.SO.N.3.6. Razvijaju ljubav prema matematici, uključujući i radoznalost da istražuju složenije probleme i matematičke teorije.

– MAT.SO.N.3.7. Koriste teoreme i dokaze, što im omogućuje da argumentuju svoje tvrdnje u različitim profesijama i disciplinama.

– MAT.SO.N.3.8. Koriste koncepte nizova, realnih funkcija, diferencijalni i

integralni račun za modelovanje složenih problema iz prirodnih i društvenih nauka.

– MAT.SO.N.3.9. Imaju odgovarajuće matematičke kompetencije za studije iz prirodno-matematičkih i tehničko- tehnoloških oblasti.

Razrada SPK1

OSNOVNI NIVO

ALGEBRA

MAT.A.SO.O.1.1. Izračunavaju i procenjuju vrednost brojevnog izraza.

1.1. Koriste prirodne, cele, racionale i realne brojeve, različite zapise tih brojeva i prevode ih iz jednog zapisa u drugi.

1.2. Izračunavaju vrednost brojevnog izraza u kome se pojavljuju sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje, stepenovanje i korenovanje.

1.3. Primenjuju pravila zaokrugljivanja brojeva i procenjuju vrednost izraza u jednostavnim situacijama.

1.4. Primenjuju račun sa proporcijama i procentni račun.

MAT.A.SO.O.1.2. Rešavaju linearne i kvadratne jednačine, nejednačine i sisteme.

2.1. Utvrđuju da li je dati broj rešenje jednačine, odnosno nejednačine, i da li je data tačka rešenje sistema.

2.2. Koriste grafičke prikaze za procenu rešenja jednačine, odnosno nejednačine.

2.3. Rešavaju linearne i kvadratne jednačine i nejednačine pomažući se grafičkim prikazom.

2.4. Rešavaju sistem dve linearne jednačine, grafički ga predstavljaju i određuju broj rešenja.

MAT.A.SO.O.1.3. Koriste kvantifikatore, osnovne logičke i skupovne operacije.

3.1. Primenjuju zakon isključenja trećeg.

3.2. Određuju istinost iskaza u kojem se nalazi jedna logička operacija.

3.3. Pravilno tumače i koriste formulaciju ako-tada.

3.4. Razlikuju potreban i dovoljan uslov u jednostavnim primerima.

3.5. Koriste kvantifikatore „svaki” i „postoji” u realnim situacijama.

3.6. Koriste različite načine zadavanja skupova.

3.7. Određuju uniju, presek i razliku dva skupa, kao i komplement skupa.

GEOMETRIJA

MAT.G.SO.O.1.4. Izračunavaju i procenjuju merne veličine jednostavnih geometrijskih objekata.

4.1. Izračunavaju i procenjuju rastojanja, obime i površine geometrijskih figura koristeći formule.

4.2. Izračunavaju i procenjuju površine i zapremine geometrijskih tela koristeći formule.

MAT.G.SO.O.1.5. Koriste geometrijske koncepte koji se zasnivaju na relacijama između geometrijskih figura i transformacijama u ravni.

5.1. Sabiraju i oduzimaju vektore, množe skalarom vektor.

5.2. Uočavaju podudarnost, sličnost i simetričnost geometrijskih figura.

5.3. Primenjuju izometrijske transformacije (translacija, rotacija, osna i centralna simetrija) u ravni.

MAT.G.SO.O.1.6. Predstavljaju tačke, duži i prave u pravouglom koordinatnom sistemu u ravni.

6.1. Uspostavljaju bijekciju između tačaka u pravouglom koordinatnom sistemu i uređenih parova realnih brojeva.

6.2. Određuju dužinu duži date u pravouglom koordinatnom sistemu.

6.3. Algebarski zadatu pravu crtaju u pravouglom koordinatnom sistemu.

ANALIZA

MAT.F.SO.O.1.7. Uočavaju pravilnosti u nizu podataka.

7.1. Prepoznaju pravilnost u nizu podataka i određuju članove koji nedostaju.

7.2. Određuju opšti član aritmetičkog i geometrijskog niza.

7.3. Kod brojevnih nizova izračunavaju sumu konačnog broja članova niza.

7.4. U pravouglom koordinatnom sistemu predstavljaju brojevni niz i uočavaju osobine monotonosti.

MAT.F.SO.O.1.8. Uočavaju jednostavnu funkcionalnu zavisnost, određuju vrednost funkcije i koriste različite vrste prikaza funkcije.

8.1. Uočavaju funkcionalnu zavisnost i koriste pojam zavisne i nezavisne promenljive, odnosno argumenta funkcije.

8.2. Određuju vrednost funkcije koristeći tabelarni, grafički ili analitički oblik.

8.3. Skiciraju i koriste grafike linearne i kvadratne funkcije.

8.4. Koristeći dati grafički prikaz realnih funkcija, određuju ekstreme i tok funkcije.

8.5. Razumeju da funkcija može imati više argumenata, tj. da zavisna promenljiva može da zavisi od više nezavisnih promenljivih.

VEROVATNOĆA I STATISTIKA

MAT.V.SO.O.1.9. Primenjuju odgovarajući tabelarni i grafički prikaz i izračunavaju odgovarajuće karakteristike u zavisnosti od tipa podataka.

9.1. Razlikuju atributivne i numeričke podatke.

9.2. Razlikuju nominalnu, ordinalnu i intervalnu skalu za merenje podataka.

9.3. Izračunavaju apsolutnu i relativnu učestalost.

9.4. Znaju da odaberu odgovarajući grafički prikaz: kružni dijagram, stubični dijagram, histogram, linijski dijagram.

9.5. Izračunavaju i tumače uzoračku sredinu, medijanu i mod.

MAT.V.SO.O.1.10. Izračunavaju verovatnoću u jednostavnim situacijama.

10.1. Razlikuju siguran, nemoguć, slučajan i njemu suprotan događaj.

10.2. Definišu verovatnoću kao odnos broja povoljnih ishoda i ukupnog (konačnog) broja ishoda u situacijama u kojima ima konačno mnogo jednakoverovatnih ishoda.

10.3. Izračunavaju verovatnoću jednostavnih događaja (bacanje kockice, novčića, izvlačenje kuglica, karata i slično).

SREDNJI NIVO

ALGEBRA

MAT.A.SO.S.1.1. Primenjuju algebarski zapis kompleksnog broja.

1.1. Određuju realni i imaginarni deo kompleksnog broja datog u algebarskom zapisu.

1.2. Utvrđuju da li su dva data kompleksna broja jednaka ili ne.

1.3. Primenjuju jednakost i2 = −1.

1.4. Izvode operacije sa kompleksnim brojevima u algebarskom obliku (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje).

1.5. Koriste geometrijsku interpretaciju kompleksnih brojeva u algebarskom obliku u kompleksnoj ravni.

1.6. Rešavaju jednostavne kvadratne jednačine sa kompleksnim rešenjima.

MAT.A.SO.S.1.2. Transformišu izraze koji sadrže elementarne funkcije i rešavaju jednostavnije jednačine, nejednačine i sisteme.

2.1. Primenjuju osnovne algebarske operacije za transformaciju izraza i dokazivanje jednakosti.

2.2. Transformišu izraze koji uključuju stepenovanje, korenovanje i apsolutne vrednosti.

2.3. Koriste svojstva logaritama i eksponencijalnih funkcija za transformaciju izraza.

2.4. Primenjuju svojstva trigonometrijskih funkcija za transformaciju izraza.

2.5. Rešavaju kvadratne jednačine i nejednačine sa jednom nepoznatom koristeći različite metode (npr. Vijetove formule).

2.6. Rešavaju jednostavne eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine, koristeći svojstva logaritamskih i eksponencijalnih funkcija.

2.7. Rešavaju jednačine i nejednačine oblika = (>; <) r(x), gde su p(x), q(x), r(x) polinomi, i umeju da utvrde domen rešenja.

2.8. Rešavaju sisteme linearnih jednačina metodom po izboru (metod zamene, Gausov metod).

2.9. Rešavaju sisteme linearnih i kvadratnih jednačina.

MAT.A.SO.S.1.3. Koriste iskazni račun, relacije i skupovne operacije.

3.1. Umeju da formiraju logičke iskaze i odrede njihovu istinitost.

3.2. Koriste iskazni račun za formalno dokazivanje jednostavnih matematičkih teorema ili rešavanje logičkih problema.

3.3. Prepoznaju i primenjuju relacije među skupovima i matematičkim objektima, odnosno koriste relacije jednakosti, nejednakosti, pripadnosti i sadržanosti u različitim kontekstima.

3.4. Pojednostavljuju složene logičke izraze, koristeći svojstva logičkih operacija (asocijativnost, komutativnost, distributivnost).

3.5. Povezuju skupovne i logičke operacije i razumeju njihovu primenu u matematici i informatici.

MAT.A.SO.S.1.4. Primenjuj pravila kombinatorike.

4.1. Primenjuju pravilo zbira i pravilo proizvoda.

4.2. Sistematično navode permutacije i varijacije i umeju da objasne razliku između njih sa jedne i kombinacija sa druge strane.

4.3. Izračunavaju broj permutacija, varijacija i kombinacija u jednostavnijim slučajevima.

GEOMETRIJA

MAT.G.SO.S.1.5. Primenjuju metode analitičke geometrije za rešavanje problema u ravni.

5.1. Primenjuju jednačine prave u ravni u različitim oblicima.

5.2. Izračunavaju koeficijent pravca prave i ispituju paralelnost i normalnost dve prave.

5.3. Određuju udaljenost tačke od prave.

5.4. Koriste opštu jednačinu kružnice i osnovne oblike jednačina elipse, hiperbole i parabole.

5.5. Primenjuju analitičku geometriju u zadacima koji uključuju različite geometrijske figure.

MAT.G.SO.S.1.6. Izračunavaju i procenjuju merne veličine geometrijskih objekata.

6.1. Izračunavaju i procenjuju merne veličine geometrijskih objekata (obim, površinu ili zapreminu) u zadacima koji ne daju sve potrebne podatke eksplicitno.

6.2. Koriste teoreme i svojstva geometrijskih figura i tela za izračunavanje nepoznatih dužina, uglova, površina i zapremina (koriste teoreme poput Pitagorine teoreme, teoreme o odnosu dužina u sličnim trouglovima, sinusnu i kosinusnu teoremu, trigonometriju pravouglog trougla, kao i odnose među uglovima da bi pronašli nepoznate merne karakteristike objekata).

6.3. Uočavaju preseke ravni i tela u prostoru i računaju njihovu površinu.

6.4. Izračunavaju obim, površinu ili zapreminu složenih figura i tela nastalih kombinovanjem osnovnih figura i tela.

ANALIZA

MAT.F.SO.S.1.7. Primenjuju osnovne koncepte i metode za rad sa nizovima i koriste ih u rešavanju različitih matematičkih i praktičnih problema.

7.1. Primenjuju formule za zbir prvih n članova aritmetičkog i geometrijskog niza.

7.2. Koriste nizove u kontekstu jednostavnih rekurzivnih odnosa.

7.3. Procenjuju ili određuju graničnu vrednost niza u jednostavnim slučajevima. (Učenici treba da budu u stanju da razumeju i izračunavaju graničnu vrednost nizova u osnovnim slučajevima, naročito za geometrijske nizove sa količnikom |q| < 1.)

MAT.F.SO.S.1.8. Interpretiraju i primenjuju osnovne koncepte neprekidnosti, granične vrednosti i izvoda elementarnih funkcije.

8.1. Razumeju pojam granične vrednosti funkcije u tački i izračunavaju je u jednostavnim slučajevima (Učenici objašnjavaju koncept granične vrednosti funkcije u tački koristeći intuitivne primere i grafike funkcija).

8.2. Razumeju i primenjuju koncept neprekidnosti funkcije u tački i na intervalu. (Učenici objašnjavaju šta znači da je funkcija neprekidna u tački i na intervalu i prepoznaju primere i kontraprimere za neprekidnost.)

8.3. Objašnjavaju geometrijsko značenje izvoda funkcije u tački. (Učenici shvataju da je izvod funkcije u tački nagib tangente na grafik funkcije u toj tački i objašnjavaju kako se to geometrijski tumači na primerima.)

8.4. Interpretiraju fizičko značenje izvoda kao brzine promene. (Učenici povezuju izvod sa brzinom promene veličina u realnim situacijama, kao što su brzina, ubrzanje i stopa promene, i rešavaju jednostavne zadatke iz fizike i drugih nauka.)

8.5. Koriste izvod funkcije za određivanje minimuma i maksimuma funkcije.

MAT.F.SO.S.1.9. Interpretiraju i primenjuju koncept neodređenog i određenog integrala.

9.1. Neodređeni integral interpretiraju kao inverznu operaciju diferenciranju (kao antiizvod).

9.2. Razumeju i objašnjavaju geometrijsko značenje određenog integrala.

9.3. Primenjuju određeni integral za izračunavanje površine ispod grafika funkcije.

VEROVATNOĆA I STATISTIKA

MAT.V.SO.S.1.10. Analiziraju podatke koristeći karakteristike skupa podataka.

10.1. Izračunavaju i tumače mere centralne tendencije.

10.2. Izračunavaju i tumače mere varijabilnosti (rang, percentili, kvartili, interkvartilni opseg i standardna devijacija).

10.3. Primenjuju mere centralne tendencije i mere varijabilnosti za poređenje skupova podataka.

10.4. Predstavljaju i analiziraju podatke grafički koristeći pravougaoni dijagram (objedinjeni prikaz mera centralne tendencije i varijabilnosti) i histogram.

10.5. Razumeju značaj pravilnog uzorkovanja i slučajnosti u analizi podataka. (Učenici treba da razumeju kako uzorkovanje i slučajnost utiču na validnost zaključaka u statističkoj analizi i kako ovi faktori mogu uticati na rezultate istraživanja.)

MAT.V.SO.S.1.11. Primenjuju osobine verovatnoće.

11.1. Izračunavaju verovatnoću unije dva događaja.

11.2. Izračunavaju geometrijsku verovatnoću u jednostavnijim slučajevima.

11.3. Povezuju pojmove iz verovatnoće i statistike.

NAPREDNI NIVO

ALGEBRA

MAT.A.SO.N.1.1. Primenjuju realne i kompleksne brojeve u rešavanju matematičkih problema, koristeći algebarske i geometrijske metode.

1.1. Vrše operacije sa kompleksnim brojevima u algebarskom i trigonometrijskom obliku.

1.2. Geometrijski interpretiraju kompleksne brojeve u kompleksnoj ravni.

1.3. Analiziraju kompleksne brojeve kao rešenja polinomnih jednačina (osnovni stav algebre), pre svega kvadratne i bikvadratne jednačine.

1.4. Rešavaju složenije kombinatorne probleme.

MAT.A.SO.N.1.2. Koriste matematičku indukciju i dokazuju složene algebarske jednakosti i nejednakosti.

2.1. Dokazuju algebarske identitete koristeći različite metode, uključujući razlaganje izraza, faktorizaciju (koriste Bezuov stav) i koriste svojstava operacija.

2.2. Primenjuju matematičku indukciju za dokazivanje algebarskih formula.

2.3. Koriste kombinatorne argumente pri dokazivanju tvrđenja (npr. jednakost odgovarajućih binomnih koeficijenata, broj elemenata partitivnog skupa i slično).

MAT.A.SO.N.1.3. Rešavaju jednačine, nejednačine i sisteme jednačina sa ili bez parametara.

3.1. Primenjuju svojstva operacija sa brojevima i algebarskim izrazima u cilju pojednostavljivanja jednačina i nejednačina koje sadrže elementarne funkcije.

3.2. Primenjuju metod smene promenljivih u rešavanju složenijih jednačina, nejednačina i sistema kako bi složene jednačine i nejednačine pretvorili u jednostavnije oblike.

3.3. Umeju da identifikuju i interpretiraju ulogu parametara u jednačinama, nejednačinama i sistemima.

3.4. Analiziraju skup rešenja za različite vrednosti parametara, i određuju uslove pod kojima jednačina, nejednačina ili sistem ima jedno rešenje, više rešenja, beskonačno mnogo rešenja ili nema rešenje.

GEOMETRIJA

MAT.G.SO.N.1.4. Dokazuju geometrijska tvrđenja koristeći analitičke i aksiomatsko-deduktivne metode.

4.1. Primenjuju dedukciju u euklidskoj geometriji za dokazivanje svojstava geometrijskih objekata.

4.2. Problem iz euklidske geometrije prevode u problem iz analitičke geometrije i obrnuto.

4.3. Primenjuju analitičku geometriju za dokazivanje svojstava geometrijskih objekata. (Učenici koriste jednačine pravih i krivih drugog reda u koordinatnoj ravni za dokazivanje različitih teorema i svojstava.)

4.4. Dokazuju nejednakosti u trouglu koristeći klasične teoreme kao što su nejednakosti o uglovima i stranicama. (Učenici koriste teoreme i nejednakosti za dokazivanje odnosa među stranicama i uglovima trougla.)

4.5. Primenjuju svojstva vektora, skalarni, vektorski i mešoviti proizvod vektora za dokazivanje geometrijskih svojstava. (Učenici koriste vektorske algebarske metode, poput skalarnog proizvoda i pravila paralelograma, za dokazivanje teorema u ravni.)

MAT.G.SO.N.1.5. Rešavaju geometrijske probleme koristeći izometrijske transformacije i trigonometriju u ravni i prostoru.

5.1. Primenjuju izometrijske transformacije (translaciju, rotaciju, osnu i centralnu simetriju i homotetiju) za dokazivanje sličnosti i podudarnosti geometrijskih figura u ravni i prostoru.

5.2. Rešavaju složene geometrijske probleme koristeći analitičku geometriju i vektore.

5.3. Rešavaju složene geometrijske probleme u prostoru koristeći trigonometriju za izračunavanje uglova, dužina stranica i površina.

5.4. Koriste trigonometrijske funkcije za dokazivanje svojstava geometrijskih objekata u ravni i prostoru.

ANALIZA

MAT.F.SO.N.1.6. Rešavaju složene matematičke probleme koristeći svojstva nizova.

6.1. Primenjuju koncept granične vrednosti niza i razlikuju konvergentne i divergentne nizove.

6.2. Analiziraju složene rekurzivne nizove i primenjuju tehnike za rešavanje rekurzivnih odnosa (Fibonačijev niz).

6.3. Koriste nizove za rešavanje problema sa beskonačnim zbirovima.

6.4. Primenjuju matematičku indukciju na nizove. (Učenici treba da primenjuju matematičku indukciju za dokazivanje osobina nizova, kao što su formule za opšti član ili zbir nizova, i za rešavanje zadataka koji uključuju nizove definisane rekurzivno).

MAT.F.SO.N.1.7. Koriste neprekidnost, izvod, konveksnost/konkavnost i asimptote funkcije za rešavanje složenih matematičkih problema.

7.1. Primenjuju koncept neprekidnosti i granične vrednosti da bi analizirali ponašanje funkcija u tačkama i na intervalima.

7.2. Izračunavaju izvode funkcija i koriste izvode za utvrđivanje monotonosti i ekstrema funkcije.

7.3. Analiziraju i određuju konveksnost/konkavnost i prevojne tačke funkcija koristeći drugi izvod.

7.4. Interpretiraju i primenjuju asimptote (horizontalne, vertikalne i kose) u analizi grafika funkcija.

7.5. Primenjuju osobine funkcija pri rešavanju složenih problema u realnom kontekstu.

7.6. Povezuju geometrijske i algebarske aspekte funkcija pomoću grafičke i analitičke metode.

MAT.F.SO.N.1.8. Rešavaju matematičke probleme primenom integralnog računa.

8.1. Pravilno koriste notaciju i osnovne integralne formule (Njutn-Lajbnicova formula).

8.2. Izračunavaju neodređene integrale korišćenjem osnovnih tehnika, kao što su metoda zamene i metoda parcijalne integracije.

8.3. Koriste određene integrale za izračunavanje površina između grafika funkcija, zapremine tela i dužine luka krive.

VEROVATNOĆA I STATISTIKA

MAT.V.SO.N.1.9. Analiziraju, interpretiraju i modeliraju statističke podatke.

9.1. Analiziraju i interpretiraju raspodelu podataka (simetričnost i spljoštenost).

9.2. Koriste tablice kontigencije (tabelarni prikaz za dve promenljive) i složenije grafičke prikaze koji obuhvataju dve ili više promenljivih.

9.3. Primenjuju koncepte korelacije i regresije za analizu odnosa između promenljivih.

9.4. Razumeju značaj etičkog korišćenja statističkih podataka i analiza. (Učenici treba da razumeju važnost etičkog pristupa u korišćenju i interpretaciji statističkih podataka, uključujući izbegavanje manipulacije podacima i pošten pristup istraživanju.)

MAT.V.SO.N.1.10. Analiziraju i interpretiraju verovatnosne modele.

10.1. Primenjuju uslovnu verovatnoću, formulu totalne verovatnoće i Bajesovu teoremu.

10.2. Prepoznaju diskretne slučajne promenljive (Bernulijeva, binomna i geometrijska raspodela).

10.3. Prepoznaju neprekidne slučajne promenljive koje imaju normalnu raspodelu.

LIKOVNA KULTURA

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenjem Likovne kulture nadograđuju se osnove vizuelne pismenosti, podstiče izražavanje i realizacija ideja korišćenjem različitih umetničkih medija i tehnika, višemedijskih tehnika i tehnologija, uključujući i odgovorno korišćenje digitalne tehnologije. Učenici kroz Likovnu kulturu ovladavaju elementima i principima likovnosti, utvrđuju njihovu povezanost sa naučnim principima i nalaze primere i sličnosti sa drugim vrstama umetnosti. Prepoznavanje, analiza i poređenje najvažnijih dela kulturne baštine podstiču otvorenost učenika prema različitim uverenjima i pogledima na svet i doprinose izgradnji humanističkih vrednosti, umeću komunikacije i razvoju kritičkog mišljenja. Korišćenjem tradicionalnih i digitalnih resursa domaćih i stranih institucija kulture i umetnosti, uz komunikaciju na maternjem ili stranom jeziku, podstiču se aktivnosti koje doprinose odgovornom odnosu prema kulturnoj baštini različitog umetničkog i istorijskog porekla. Učenici se kroz nastavu Likovne kulture osposobljavaju za samostalno ili grupno pokretanje inicijativa na svim nivoima u cilju afirmisanja i vrednovanja umetnosti (aktuelnih umetničkih dešavanja, razvijanja interkulturalnosti) kao i izgradnje svesti o značaju očuvanja ili promocije celokupnog kulturno-umetničkog nasleđa. Znanja, veštine, stavove i vrednosti stečene kroz predmet Likovna kultura primenjuju u ličnom i društvenom životu i u daljem stručnom usavršavanju i profesionalnom razvoju.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Nabrajaju tradicionalne i digitalne umetničke tehnike i alate koje koriste u radu i prepoznaju i primenjuju u svakodnevnom životu. Znaju elemente vizuelne komunikacije i važnost medija u formiranju stavova, kritičkog mišljenja i prepoznavanja vizuelnih poruka.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uočavaju sličnosti u razlike u vrednostima umetničkog nasleđa sopstvenog i drugih naroda. Koriste pojmove vizuelne umetnosti u procesu istraživanja radeći individualno i timski. Povezuju naučena znanja sa drugim prostorima čovekovog delovanja, različitim profesijama i zanimanjima u oblasti umetnosti i nauke. Koriste određene tehnike i aplikacije u likovnom izražavanju.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici identifikuju i poštuju svoje i potrebe drugih, neguju razumevanje i senzibilnost prema različitosti i multikulturalnosti. Razumeju značenje zadatih pojmova i instrukcija u kreativnom izražavanju. Poznaju lokalnu umetničku scenu i institucije kulture. Sposobni su da prate vizuelne znakove i simbole u svojoj i drugim sredinama. Uviđaju značaj primenjene umetnosti, dizajna i vizuelne identifikacije u polju preduzetništva.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– LIK.SO.O.1.1. Prepoznaju epohu na osnovu glavnih/tipičnih predstavnika vizuelne umetnosti.

– LIK.SO.O.1.2. Objašnjavaju način korišćenja likovnih sredstava u delima tipičnih predstavnika određenih umetničkih epoha.

– LIK.SO.O.1.3. Definišu vezu jezika likovne umetnosti i drugih umetnosti (muzičke umetnosti, književnosti, drame, filma ...).

– LIK.SO.O.1.4. Navode primere uticaja umetnosti u okruženju (dizajn enterijera, moda, nameštaj i industrijski dizajn, saobraćaj, grafički dizajn i komunikacija).

– LIK.SO.O.2.1.Biraju i prezentuju kolekciju artefakata i/ili umetničkih dela na osnovu određenog koncepta, problemskih zadataka ili ideja.

– LIK.SO.O.2.2. Koriste medij i odgovarajuću tehniku/aplikaciju da izraze svoje ideje, imaginaciju, estetske doživljaje, osećanja i pozitivne stavove, u samostalnom i zajedničkom radu.

– LIK.SO.O.2.3. Kreiraju vizuelno delo odgovorno se odnoseći prema pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu.

– LIK.SO.O.3.1. Uočavaju, razlikuju i analiziraju pojave iz svakodnevnog života i povezuju ih sa pojmovima iz likovne kulture, likovnim elementima i principima, vizuelnim i simboličkim značenjima.

– LIK.SO.O.3.2. Koriste vizuelni alfabet u čitanju i objašnjavanju različitih slikovnih poruka i načina plasiranja poruka prepoznajući nameru autora i uticaj poruka na oblikovanje stvarnosti.

– LIK.SO.O.3.3. Objašnjavaju značaj lokalnih kulturno-istorijskih spomenika i institucija kulture povezujući usvojena teorijska znanja sa vizuelnim.

– LIK.SO.O.3.4. Stečena znanja i estetsko iskustvo uspešno primenjuju u različitim situacijama procenjujući, analizirajući i rezimirajući sopstveni rad i druga umetnička dela i aktivnosti.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici koriste dostupne izvore informacija na maternjem i stranom jeziku (udžbenici, literatura iz oblasti umetnosti, filmove, internet, itd). Prate nove informacije iz oblasti savremene umetnosti, analiziraju i povezuju sa kontekstom i društvenim prilikama. Učeći i razvijajući etiku i estetiku, razumeju i prihvataju odgovornost za sopstveno delanje i slanje vizuelnih poruka.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Proučavajući i osvešćujući povezanost prirode i čoveka, učenici identifikuju, kombinuju i primenjuju geometrijske, ergonomske i antropološke aspekte umetnosti i dizajna. Radeći u različitim umetničkim tehnikama i koristeći postojeće alate, učenici iskazuju sopstvenu kreativnost, imaginaciju i stvaralačke ideje, razvijajući spacijalne i motoričke sposobnosti i veštine. Procenjujući sopstvene i tuđe radove stiču direktan uvid u estetske postulate, poetike izražavanja, stavove i stilove.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici obilaze galerije, muzeje, kulturno-istorijske spomenike i aktivno učestvuju u kulturnom životu svog okruženja. Rade individualno i/ili grupno u različitim kulturnim, humanitarnim i drugim projektima – i unoseći sopstveni kreativni pečat jačaju samosvest o mogućnostima pozitivnog uticaja na različita društvena pitanja. Informišu se o različitim profesijama i zanimanjima osvešćujući značaj i primenu vizuelnog identiteta svake delatnosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– LIK.SO.S.1.1. Identifikuju uticaj društvenih prilika na razvoj umetničkih epoha.

– LIK.SO.S.1.2. Predstavljaju osnovne karakteristike umetničkih stilova kroz reprezentativna dela njihovih predstavnika.

– LIK.SO.S.1.3. Demonstriraju na odgovarajućem primeru likovnog dela način korišćenja izražajnih likovnih i vizuelnih sredstava u epohi.

– LIK.SO.S.1.4. Obrazlažu međusobnu povezanost likovne umetnosti sa drugim umetnostima, naukom i tehnologijom.

– LIK.SO.S.1.5. Obrazlažu značaj očuvanja kulturnog nasleđa svog i drugih naroda radi očuvanja nacionalnog identiteta i razvoja društva.

– LIK.SO.S.1.6. Povezuju načine korišćenja tradicionalnih i savremenih likovnih tehnika i materijala u vizuelnom izražavanju.

– LIK.SO.S.1.7. Poznaju različite izvore i mogućnosti IKT-a u vizuelnom stvaralaštvu.

– LIK.SO.S.2.1. Samostalno analiziraju kulturno nasleđe istražujući i koristeći različite pouzdane izvore informacija.

– LIK.SO.S.2.2. Koriste odabrani pojam, tekst, vizuelne, auditivne i audio-vizuelne informacije kao podsticaj za stvaranje originalnog rada.

– LIK.SO.S.2.3. Kroz estetsku analizu, posmatranjem i poređenjem razmatraju i preispituju stavove i uvide vršnjaka u likovnom stvaralaštvu.

– LIK.SO.S.2.4. Izražavaju zapažanja, ideje, imaginaciju, iskustvo, estetske doživljaje, osećanja i stavove različitim medijima, sredstvima i tehnikama vizuelnih umetnosti, samostalno i u saradnji sa drugima.

– LIK.SO.S.2.5. Koriste mogućnosti informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), različitih softvera i resursa za kreiranje digitalne umetnosti i digitalnih sadržaja doprinoseći formiranju digitalne baštine i njenoj dostupnosti.

– LIK.SO.S.3.1. Kroz stvaralački rad razvijaju maštu, intuiciju, inventivnost, preduzimljivost, istrajnost, empatiju, samopouzdanje, radoznalost i nova interesovanja.

– LIK.SO.S.3.2. U komunikaciji na maternjem i stranom jeziku jasno percipiraju, razlikuju, analiziraju i tumače najznačajnija umetnička dela nacionalne i svetske kulturne baštine, smeštajući ih u kontekst, prostor, vreme i okolnosti nastanka.

– LIK.SO.S.3.3. Biraju i koriste različite tehnike i sredstva vizuelnih umetnosti i adekvatne digitalne alate za istraživanje, koncipiranje i realizaciju ideja individualno i u grupi.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici su sposobni da samostalno analiziraju, povezuju i smeštaju u kontekste različita umetnička dela, pravce i umetnike. Vizuelno opismenjeni, sposobni su da razumeju, tumače, čitaju i koncipiraju slikovne poruke koje su sastavni deo svakodnevnog života. Zahvaljujući vizuelnoj pismenosti u savremenoj, dominantno vizuelnoj kulturi, učenici su u mogućnosti da imenuju pojmove koje vide, komuniciraju sa drugima i razvijaju kritičko mišljenje.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici demonstriraju stečena znanja kroz različite vidove kreativnog izražavanja i aktivizma u lokalnoj zajednici. Raspoznaju različite pristupe vizuelne pismenosti kroz prirodne i humanističke nauke i raznorodne umetničke discipline. Koriste stečena znanja kreirajući i primenjujući estetski pristup u ličnom i širem okruženju, čineći sopstveni prostor, kao i gradsku sredinu estetizovanim i uređenim.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju razvijenu svest o značaju kulturno-istorijske baštine sopstvenog i drugih naroda, u okruženju i globalno. Neguju zdrav odnos i povezanost sa prirodom i njenim resursima. Čiste, uređuju i štite životnu sredinu kroz učenički i građanski aktivizam, ekološku svest i održivi razvoj, koristeći različite alate, tehnike i materijale u svom kreativnom izražavanju. Prepoznaju lične kompetencije u projektima samozapošljavanja. Iznose stavove i vrednosti stečene kroz predmet Likovna kultura i primenjuju ih u ličnom i društvenom životu i daljem stručnom usavršavanju. Usvajaju opšte humanističke vrednosti, razvijaju toleranciju, poštovanje različitosti i multikulturalnost.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– LIK.SO.N.1.1. Analiziraju dela vizuelne umetnosti koristeći likovnu terminologiju.

– LIK.SO.N.1.2. Polemišu o razlikama u delima vizuelne umetnosti u pogledu stilskog jedinstva, harmonije, kompozicije i sl.

– LIK.SO.N.1.3. Argumentovano iznose svoje stavove o delima vizuelne umetnosti, njihovim autorima i epohi u kojoj je delo nastalo.

– LIK.SO.N.2.1. Istražuju mogućnosti originalne primene izražajnih osobina materijala, tehnika i principa komponovanja (dizajna).

– LIK.SO.N.2.2. Kritički prosuđuju i izražavaju svoja opažanja o uticaju vizuelne umetnosti na doživljaj sebe, drugih i društva u usmenoj, pisanoj, vizuelnoj ili audio- vizuelnoj formi.

– LIK.SO.N.2.3. Kombinuju relevantne kriterijume, zajedničke povratne informacije i ličnu umetničku viziju, razmišljaju o svom radu, revidiraju ga i usavršavaju.

– LIK.SO.N.3.1. Odgovorno sarađuju sa drugima, istražuju i učestvuju aktivno u kulturnom životu zajednice uz pozitivan i negujući odnos prema kulturnoj baštini i životnoj sredini.

– LIK.SO.N.3.2. Koriste moderne alate, digitalne platforme, elektronske medije konstantno unapređujući svoju kreativnost.

– LIK.SO.N.3.3. Analiziraju i objašnjavaju sopstveno i tuđe kulturološko nasleđe, kritički posmatraju svet kroz vizuelne poruke u svom okruženju.

STRANI JEZICI – PRVI STRANI JEZIK

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Opšta predmetna kompetencija, ili višejezična komunikativna kompetencija, obuhvata posedovanje svesti o jezicima kao komunikacionim sredstvima, sticanje i kontinuirano razvijanje jezičke pismenosti i sposobnosti korišćenja najmanje dva strana jezika, shvatanje povezanosti između jezika i kulturnih identiteta i uvažavanje jezičke i kulturne raznolikosti. Ona omogućava učenicima da realizuju aktivnosti koristeći jezička sredstva za pisanu i usmenu komunikaciju, u privatnom, javnom, obrazovnom i profesionalnom kontekstu, u formalnim i neformalnim komunikativnim situacijama. Posedovanje višejezične komunikativne kompetencije učenicima omogućava pronalaženje, prikupljanje, obrađivanje, kritičku obradu i korišćenje izvora i sadržaja informacija. Znanja, umenja i stavovi koji čine višejezičnu komunikativnu kompetenciju učenike osposobljavaju za učešće u raznovrsnim aktivnostima u nacionalnom i internacionalnom okruženju, za razvoj kritičkog mišljenja i rasuđivanja, kreativnosti, inovativnosti i estetičkog osećaja, kao i za saradnju sa drugima uz poštovanje kulturnih različitosti i razvijanje tolerantnosti, empatije i društveno odgovornog delovanja. Učenjem stranih jezika, koristeći različita medijska sredstva, učenici unapređuju strategije učenja i rada, razvijaju funkcionalnu i digitalnu pismenost i osposobljavaju se za celoživotno učenje i upotrebu stranih jezika u daljem obrazovanju, u profesionalnom okruženju i privatnom kontekstu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici uglavnom pravilno izgovaraju sve glasove i glasovne grupe, uz poštovanje akcenatsko-intonacijskih pravila, uz eventualna odstupanja koja ne ometaju suštinski komunikaciju. Zapisuju reči i izraze i primenjuju frekventna pravopisna pravila uz povremena odstupanja od norme koja uglavnom ne dovode do nesporazuma. Uglavnom ispravno koriste jednostavne gramatičke elemente i konstrukcije; poznaju i sa izvesnom tačnošću koriste i ograničeni repertoar složenijih gramatičkih elemenata i konstrukcija, uključujući i najčešće izuzetke. Razumeju i koriste najčešće jednostavan i frekventan vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji u svakodnevnim situacijama i na teme iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, uz greške, omaške i nepreciznosti koje povremeno remete komunikaciju. Uočavaju glavne sličnosti i razlike među frekventnijim leksičkim elementima i morfosintaksičkim konstrukcijama maternjeg i stranog jezika. Poznaju i razumeju osnovne sličnosti i razlike između svoje kulture i kulture (kultura) jezika koji uče; prepoznaju najkritičnije osetljive teme i u tematski poznatim i uzrasno bliskim situacijama otklanjaju nesporazume u komunikaciji. Poseduju opšta znanja o specifičnostima svakodnevnog života, društva i razvoja ciljne kulture, razumeju uticaj osnovnih prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i ciljnoj kulturi, kao i položaj zemalja i zajednica ciljnog jezika u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom. Poznaju ključne strategije i sredstva komunikacije i poseduju razvijene osnove funkcionalne i digitalne pismenosti.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uočavaju, razumeju i interpretiraju verbalne i neverbalne sadržaje poruka na stranom jeziku i procenjuju relevantnost jezičkih elemenata u komunikativnom činu. Radi ostvarivanja komunikativne namere primenjuju različite strategije i sredstva komunikacije, uključujući digitalne alate. Razumeju pojmove, ideje i informacije iz usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova u vezi sa bliskim i poznatim temama i tumače njihova eksplicitna i implicitna značenja. Za potrebe informisanja, zabave, estetskog doživljaja i rešavanja problema u obrazovnim i vanškolskim situacijama koriste strani jezik, povezujući ga sa znanjima i veštinama iz maternjeg i drugih jezika koje koriste. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost. Usvojene koncepte i metode rada upotrebljavaju u raznovrsnim aktivnostima, uključujući i one u digitalnom okruženju, u cilju rešavanja zadataka i povezivanja znanja u privatnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici učestvuju u jednostavnijim komunikacionim situacijama, razumeju usmene, pisane i multimodalne poruke o bliskim temama, pojavama i događajima. Koriste jezik u jednostavnijim aktivnostima usmene i pisane produkcije i interakcije u privatnom, obrazovnom i stručnom domenu (sadržajna razmena informacija o ličnostima, događajima, pojavama, iskazivanje stavova, ideja i mišljenja, dopadanja i nedopadanja), uz relativno spontano uspostavljanje efikasnog socijalnog kontakta. Prihvataju i poštuju razlike koje postoje između vlastite i kulture ciljnog jezika i umeju da prilagode verbalno i neverbalno ponašanje osnovnim komunikativnim konvencijama. Neguju stav otvorenosti i ra doznalosti prema kulturi ciljnog jezika i pokazuju veštine za kritičko istraživanje i razumevanje vlastite kulture i kulture ciljnog jezika.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SJ1.SO.O.1.1. Ispravno izgovaraju većinu glasova i glasovnih grupa, uz eventualne uticaje drugih jezika koje koriste, prvenstveno maternjeg, i odstupanja od artikulacionih i prozodijskih pravila (akcenata,

akcenatskih dužina, intonacije), što povremeno utiče na razumljivost

poruka i komunikaciju.

– SJ1.SO.O.1.2. Poznaju pravopisna pravila i primenjuju ih u pisanoj produkciji uz nepravilnosti koje suštinski ne remete razumevanje.

– SJ1.SO.O.1.3. Poznaju i koriste ograničen repertoar pravila i obrazaca za građenje gramatičkih oblika koji uključuju i najfrekventnija odstupanja od morfoloških pravila i pravila tvorbe reči, uz greške i omaške koje povremeno otežavaju komunikaciju u iskustveno bliskim svakodnevnim situacijama.

– SJ1.SO.O.2.1. Primenjuju važnije stilove i strategije recepcije usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, u skladu sa tekstualnom vrstom i komunikativnom namerom, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu (u vezi sa sadržajem školskih predmeta).

– SJ1.SO.O.2.2. Koriste strani jezik u usmenoj i pisanoj komunikaciji primenjujući različite strategije planiranja izlaganja i saopštavanja,

organizacije teksta i samoprovere, uz upotrebu relevantnih digitalnih alata.

– SJ1.SO.O.3.1. Razumeju opšti smisao i najvažnije pojedinosti usmenih objava, uputstava, naloga i instrukcija, kraćih monoloških izlaganja, jednostavnih informativnih, medijskih priloga i pojednostavljenih tekstova savremene muzike, na poznate, društveno i individualno (lično) relevantne teme, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu, ukoliko se koristi standardni jezik i

razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja i/ili usporeni tempo govora. Sažimaju opšti smisao/glavnu poruku i klasifikuju suštinske pojedinosti u

tekstu.

– SJ1.SO.O.1.4. Poznaju i koriste ograničeni repertoar osnovnih i frekventnih pravilno formiranih sintaksičkih struktura u cilju

koherentne komunikacije, uz greške i omaške koje povremeno otežavaju komunikaciju.

– SJ1.SO.O.1.5. Razumeju i koriste ograničen vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na teme iz privatnog,

javnog i obrazovnog domena, uz greške i omaške koje povremeno otežavaju komunikaciju.

– SJ1.SO.O.1.6. Poznaju osnovne principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, ulogu jezika u jezičkoj zajednici, važnije sličnosti i razlike između zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik.

– SJ1.SO.O.1.7. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju, tumače i porede pojave i procese iz svakodnevne kulture i

tradicije, o kojima saznaju usmenim, pisanim i digitalnim putem.

– SJ1.SO.O.2.3. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost za potrebe informisanja, estetskog doživljaja, zabave i rešavanja problema i zadataka.

– SJ1.SO.O.2.4. Interpretiraju značenja jednostavne usmene i pisane poruke u vezi sa bliskim i uzrasno primerenim temama; postavljaju hipoteze i izvode zaključke o komunikativnoj nameri u skladu sa njenim društvenim, kulturnim, vremenskim i prostornim kontekstom.

– SJ1.SO.O.2.5. Uspostavljaju

interkulturnu komunikaciju, razmenjuju relevantne informacije i stavove, kao i lična uverenja u vezi sa kulturom svakodnevice, uz primenu višejezičnih resursa i uvažavanje pravila učtivosti.

– SJ1.SO.O.2.6. Identifikuju, analiziraju i tumače značajnije pojave i procese u kontekstu (vlastite) kulture i kultura zajednica čiji jezik uče, u okviru ličnih interesovanja i sadržaja školskih predmeta, uz primenu

tradicionalnih i savremenih vidova komunikacije.

– SJ1.SO.O.2.7. Promišljaju ulogu jezikâ u raznovrsnim aktivnostima i koriste strani jezik za proučavanje važnijih prirodnih i društvenih fenomena i za relativno uspešno rešavanje zadataka u privatnom, javnom i obrazovnom domenu.

– SJ1.SO.O.3.2. Razumeju opšti smisao i osnovne elemente sadržaja (uključujući okolnosti komunikativne situacije, zaplet i epilog, hronologiju dešavanja u najjednostavnijim crtama, međusobne odnose aktera i njihove osnovne želje, potrebe, mišljenjâ i argumente) u direktnoj interakciji dvoje ili više sagovornika ili u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama u kojima se obrađuju bliske i poznate teme, ukoliko se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja i/ili usporeni tempo govora. Interpretiraju glavne poruke i prenose sopstvene

stavove kao i stavove sagovornika u vezi sa poznatim temama iz privatnog domena.

– SJ1.SO.O.3.3. Razumeju opšti smisao i najvažnije pojedinosti kratkih, stilski i leksički jednostavnih informativnih, instrukcionih, reklamnih, naučno- popularnih, književnih tekstova i

prepiski na konkretne i bliske teme (iz svakodnevnog života) i raspoznaju osnovnu nit argumentacije, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu. Sažimaju opšti smisao/glavnu poruku i

klasifikuju pojedinosti prema značaju.

– SJ1.SO.O.3.4. Razumeju opšti smisao i važnije pojedinosti jednostavnijih tekstova sa interneta, prateći po potrebi i linkove koji upućuju na eventualne dodatne informacije uz upotrebu relevantnih digitalnih alata.

– SJ1.SO.O.3.5. Opisuju ljude, pojave i predmete iz neposrednog okruženja i domena ličnog interesovanja, na jednostavan i pretežno konvencionalan način, daju jednostavnija objašnjenja o dešavanjima u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, na bliske teme, uz prethodnu pripremu i pomoć vizuelne prezentacije.

– SJ1.SO.O.3.6. Izražavaju na jednostavan način utiske i osećanja, postavljaju i odgovaraju na pitanja, iskazuju i brane sopstveno mišljenje i stavove i reaguju na mišljenje i stavove drugih u vezi s poznatim i bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena. Prepoznaju i poštuju lako prepoznatljive kulturološke uslovljenosti stavova,

vrednosti i ideja uvažavajući vrednosti ljudskog dostojanstva, jednakosti i prava.

Kritički pristupaju analizi jednostavnih i tematski poznatih materijala (tekstova, argumenata,

problema, događaja i iskustava iz oblasti umetnosti, drugih predmeta prirodnih i društvenih nauka). Iznose opšte analize prema zadatim smernicama organizujući ih u logičnu celinu uz prethodne

pripreme i eventualnu pomoć.

– SJ1.SO.O.3.7. Pišu jednostavne tekstove prema modelu (uz pomoć ilustracija,

tabela, slika, grafikona i detaljnih uputstava) i rezimiraju pročitani tekst ili medijski prikaz o bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, iznoseći sopstvene utiske, planove, očekivanja, osećanja, lične stavove i mišljenja, uz upotrebu relevantnih digitalnih alata. Iz ličnih potreba i pobuda stvaraju jednostavnije tekstualne žanrove, razvijajući sopstvene stvaralačke sposobnosti i kreativnost.

– SJ1.SO.O.3.8. Popunjavaju formulare, upitnike i različite obrasce u privatnom, javnom i obrazovnom domenu; pišu kraće beleške i jednostavnije poruke, mejlove, SMS poruke, kraća formalna i neformalna pisma u kojima traže i prenose relevantne informacije, mišljenja, utiske, planove, osećanja i ideje koristeći adekvatan registar i jezička sredstva, uvažavajući kulturne različitosti, pokazujući empatiju i spremnost na saradnju.

– SJ1.SO.O.3.9. Učestvuju u jednostavnoj komunikaciji na internetu (društvene mreže, forumi itd.) u vezi sa poznatim i bliskim temama, iznose svoje mišljenje i odgovaraju na mišljenja drugih postavljajući kratke i jednostavne sadržaje i komentare, uz pomoć dostupnih jezičkih alata (elektronski prevodilac, rečnik); učestvuju u jednostavnim kolaborativnim aktivnostima (rad na zajedničkim dokumentima poput Wiki, Google docs).

– SJ1.SO.O.3.10. Prenose s jednog jezika na drugi u usmenom i pisanom obliku suštinu poruke i najvažnije pojedinosti tekstova (medijacija) u vezi s bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog konteksta, koristeći kompenzacione strategije radi prevazilaženja komunikacionih poteškoća i nedostatka odgovarajućih jezičkih sredstava. Posreduju u neformalnoj interakciji dvoje ili više sagovornika uz određeni napor i učestalo korišćenje kompenzacionih strategija, na pojednostavljeni način prenoseći i tumačeći kulturno uslovljene vrednosti i stavove.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici uglavnom pravilno izgovaraju sve glasove i glasovne grupe, uključujući i kompleksnije kombinacije glasova, uz poštovanje akcenatsko- intonacijske prirode, ili uz eventualne manje upadljive nepravilnosti koje ne ugrožavaju komunikaciju. Poznaju i uz priličnu ortografsku tačnost primenjuju većinu pravopisnih pravila, uz povremena odstupanja koja ne dovode do nesporazuma u komunikaciji. Ispravno koriste jednostavne gramatičke elemente i konstrukcije; poznaju i sa priličnom tačnošću koriste i određeni broj složenijih gramatičkih elemenata i konstrukcija, uključujući i frekventnije izuzetke. Razumeju i uglavnom adekvatno koriste jednostavniji vokabular i određeni broj frekventnijih složenih formi u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji, na poznate teme iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, uz sitnije greške i omaške koje uglavnom ne remete komunikaciju. Uočavaju glavne sličnosti i razlike među frekventnijim leksičkim elementima i morfosintaksičkim konstrukcijama maternjeg i stranog jezika. Razumeju, prihvataju i znaju da objasne razlike između vlastite kulture i kulture (kulturâ) jezika koji uče i znaju da prilagode svoje verbalno i neverbalno ponašanje osnovnim konvencijama. Učenici poseduju detaljnija i specifičnija znanja o svakodnevnom životu, društvu i razvoju strane kulture, razumeju uticaj prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i kulturi stranog jezika, kao i položaj zemalja i zajednica ciljnog jezika u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom i drugim najbližim kulturama. Poseduju relativno razvijenu funkcionalnu i digitalnu pismenost.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uočavaju, shvataju i interpretiraju verbalne i neverbalne sadržaje složenijih poruka na stranom jeziku i procenjuju relevantnost jezičkih elemenata u komunikativnom činu. Radi ostvarivanja komunikativne namere primenjuju raznovrsne stilove, strategije i sredstva komunikacije, uključujući digitalne alate. Razumeju i primenjuju različite strategije učenja i kritički analiziraju i planiraju sopstveni napredak. Razumeju pojmove, ideje i informacije iz usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, kritički ih tumače i izvode zaključke o njihovom eksplicitnom i implicitnom značenju. Za potrebe informisanja, zabave, estetskog doživljaja i rešavanja problema u obrazovnim i vanškolskim situacijama funkcionalno primenjuju strani jezik, povezujući ga sa znanjima i veštinama iz maternjeg i drugih jezika koje koriste. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti, parafraziraju uz pomoć smernica i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost. Usvojene koncepte i metode rada upotrebljavaju u novim situacijama, uključujući i one u digitalnom okruženju, u cilju rešavanja zadataka i povezivanja znanja u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici učestvuju u raznovrsnim komunikacionim situacijama, razumeju usmene, pisane i multimodalne poruke o različitim temama, pojavama i događajima. Koriste jezik u raznovrsnim aktivnostima usmene i pisane produkcije i interakcije (davanje i traženje, tj. razmena informacija o ličnostima, događajima, pojavama, jednostavno iskazivanje ideja i mišljenja) u privatnom, javnom i obrazovnom domenu uz uspostavljanje efikasnog socijalnog kontakta. Učenici prihvataju razlike koje postoje između vlastite i kulture ciljnog jezika i umeju da prilagode ponašanje komunikativnim konvencijama. Neguju stav otvorenosti prema kulturi ciljnog jezika i pokazuju veštine za kritičko istraživanje i razumevanje vlastite kulture i kulture ciljnog jezika. Učenici učestvuju u komunikaciji na internetu pomoću primerenih jezičkih alata i u radu na zajedničkim dokumentima koji se koriste u privatnom, javnom i obrazovnom domenu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SJ1.SO.S.1.1. Ispravno izgovaraju

glasove i glasovne grupe uz povremena minimalna odstupanja od prozodijskih pravila (akcenata, akcenatskih dužina, intonacije) koja ne ugrožavaju komunikaciju.

– SJ1.SO.S.1.2. Poznaju i u pisanoj produkciji uglavnom ispravno

primenjuju većinu pravopisnih pravila i razumeju principe pravopisnih normi, njihovih podudaranja i odstupanja u

maternjem jeziku i različitim jezicima koje koriste.

– SJ1.SO.S.1.3. Poznaju i sistemski ispravno koriste osnovna i učestala pravila i obrasce za građenje

gramatičkih oblika promenljivih vrsta reči, uključujući i frekventne izuzetke kao i frekventne nepravilne oblike ili manje frekventne pravilne obrasce uz povremene greške i omaške koje

uglavnom ne remete komunikaciju u uzrasno bliskim svakodnevnim, javnim ili obrazovnim kontekstima.

– SJ1.SO.S.1.4. Poznaju i ispravno koriste važnije i frekventnije sintaksičke strukture u cilju koherentne, logične i svrsishodne komunikacije koja se odvija u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu, uz povremene greške i omaške koje ne ometaju razumevanje.

– SJ1.SO.S.1.5. Razumeju i koriste adekvatan vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na teme iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, uz ograničenu mogućnost

variranja i povremene greške i omaške.

– SJ1.SO.S.1.6. Razumeju osnovne principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, uloge jezika u jezičkoj zajednici, važnije sličnosti i razlike između zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik.

– SJ1.SO.S.1.7. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju, tumače i analiziraju pojave i

procese iz svakodnevne kulture, baštine i tradicije, o kojima saznaju usmenim, pisanim i digitalnim putem.

– SJ1.SO.S.2.1. Primenjuju uglavnom adekvatne stilove i strategije recepcije usmenih, pisanih i multimodalnih

tekstova, u skladu sa tekstualnom vrstom i komunikativnom namerom, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu (u skladu sa kontekstom i sadržajem opšteobrazovnih i stručnih predmeta).

– SJ1.SO.S.2.2. Koriste strani jezik u usmenoj i pisanoj komunikaciji, uglavnom uspešno primenjujući raznovrsne

strategije planiranja izlaganja i saopštavanja, organizacije teksta i samoprovere i uz upotrebu različitih digitalnih alata.

– SJ1.SO.S.2.3. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti, parafraziraju uz pomoć smernica i selektivno koriste

tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost za potrebe informisanja, estetskog doživljaja, zabave i rešavanja problema i zadataka.

– SJ1.SO.S.2.4. Interpretiraju značenja usmene i pisane poruke, postavljaju i proveravaju hipoteze i izvode zaključke o komunikativnoj nameri u skladu sa njenim društvenim, kulturnim, vremenskim i prostornim kontekstom.

– SJ1.SO.S.2.5. Uspostavljaju

interkulturnu komunikaciju u cilju

razmene informacija, stavova i vrednosti, uz primenu višejezičnih resursa, uvažavajući kulturnu uslovljenost i

primenjujući uglavnom adekvatne norme jezičkog i nejezičkog ponašanja.

– SJ1.SO.S.2.6. Identifikuju, analiziraju i kritički tumače pojave i procese u kontekstu (vlastite) kulture i kultura zajednica čiji jezik uče, u okviru ličnih interesovanja i sadržaja opšteobrazovnih i stručnih predmeta, uz primenu

tradicionalnih i savremenih vidova komunikacije.

– SJ1.SO.S.2.7. Promišljaju ulogu jezikâ u raznovrsnim aktivnostima i koriste

strani jezik za proučavanje prirodnih i društvenih fenomena i za relativno uspešno rešavanje zadataka u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

– SJ1.SO.S.3.1. Razumeju opšti sadržaj i važnije pojedinosti usmenih objava, uputstava, naloga i instrukcija, kraćih monoloških izlaganja, jednostavnijih informativnih, komentatorskih/argumentacionih, reklamnih medijskih priloga i tekstova savremene muzike različitih žanrova, na društveno i individualno (lično) relevantne teme, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, ukoliko se koristi standardni jezik, govori sporijim tempom i dobrom dikcijom. Sažimaju opšti smisao i klasifikuju važnije pojedinosti, interpretiraju sadržaj i poruku teksta.

– SJ1.SO.S.3.2. Razumeju opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti (uključujući okolnosti komunikativne situacije, zaplet i epilog, hronologiju dešavanja u jednostavnijim crtama, osnovne uzročno-posledične aspekte, međusobne odnose, stavove i mišljenja i argumentaciju aktera) u direktnoj interakciji dvoje ili više sagovornika ili u kraćim medijski podržanim audio i audio- vizuelnim formama u kojima se iskazuju stavovi i mišljenja, prate nit argumentacije, ukoliko se koristi standardni jezik, govori razgovetno, sporijim tempom i

dobrom dikcijom. Interpretiraju glavne poruke i prenose sopstvene stavove kao i stavove sagovornika u vezi sa bliskim temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena.

– SJ1.SO.S.3.3. Razumeju opšti sadržaj i pojedinosti stilski i leksički jednostavnijih

informativnih, argumentacionih, reklamnih, epistolarnih, naučno- popularnih i književnih tekstova na različite konkretne i pojedine

apstraktne teme u privatnom, javnom i obrazovnom domenu. Sažimaju opšti smisao i klasifikuju pojedinosti prema značaju, interpretiraju sadržaj i poruku teksta u skladu sa zadatim smernicama.

– SJ1.SO.S.3.4. Razumeju opšti sadržaj i pojedinosti jednostavnijih tekstova sa interneta, prateći po potrebi i linkove koji upućuju na dodatna jednostavnija objašnjenja i nove, relevantne aspekte odabranih elemenata teksta uz upotrebu

različitih digitalnih alata. Kritički procenjuju relevantnost, pouzdanost, verodostojnost izvora.

– SJ1.SO.S.3.5. Pričaju i izlažu, na jednostavan i sistematičan način, o događajima, sopstvenim iskustvima i doživljajima, prepričavaju tuđe, stvarne i fikcionalne prikaze, opisuju ljude, pojave, predmete, činjenice iz užeg ličnog i društvenog okruženja i domena interesovanja, uz prethodnu pripremu i eventualnu pomoć vizuelne prezentacije, dajući, ukoliko je potrebno, dodatna jednostavnija objašnjenja, informacije, primere.

– SJ1.SO.S.3.6. Komuniciraju, uz relativnu spontanost, u jednostavnoj interakciji sa jednim sagovornikom ili više sagovornika u okviru dijaloga, debata, diskusija, izražavaju i brane sopstveno mišljenje i stavove, pružajući dodatna jednostavnija objašnjenja, argumentaciju i komentare u vezi s temama koje su im poznate i bliske iz privatnog, javnog i obrazovnog domena. Prepoznaju i poštuju kulturološke uslovljenosti stavova, vrednosti i ideja uvažavajući vrednosti ljudskog dostojanstva, jednakosti i prava. Kritički pristupaju analizi jednostavnijih materijala (tekstova, argumenata, problema, događaja i iskustava iz oblasti umetnosti i drugih predmeta, prirodnih i društvenih nauka). Iznose analize na organizovan i koherentan način organizujući ih u logičnu celinu uz prethodnu pripremu.

– SJ1.SO.S.3.7. Pišu jednostavnije tekstove o bliskim temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, s predloškom ili bez njega (jednostavnije eseje, sažetke knjiga, filmova, opise tabela i grafikona), iznoseći, na kreativan način, sopstvene utiske, planove, očekivanja, lične stavove, mišljenja, relevantne informacije i objašnjenja; razrađuju, sistematizuju, interpretiraju sadržaje iz nekoliko izvora, koristeći adekvatan registar i jezička sredstva u odnosu na vrstu teksta koji pišu i uz upotrebu različitih digitalnih alata. Razvijaju sopstvene stvaralačke sposobnosti i kreativnost u jednostavnijim tekstualnim žanrovima.

– SJ1.SO.S.3.8. Pišu jednostavnije poruke, mejlove, SMS poruke, izveštaje, formalna i neformalna pisma, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, u kojima traže ili prenose relevantne informacije i mišljenja, ideje, osećanja, stavove, saopštavaju novosti, reaguju adekvatno na stavove i mišljenja drugih, koristeći adekvatan registar i jezička sredstva, uvažavajući kulturne različitosti, pokazujući empatiju i spremnost na saradnju.

– SJ1.SO.S.3.9. Učestvuju u komunikaciji na internetu (društvene mreže, forumi itd.) u vezi s poznatim i bliskim temama (diskusije, četovi, debate,

komentari), iznose svoje mišljenje i odgovaraju na mišljenja drugih, uz pomoć dostupnih jezičkih alata (elektronski prevodilac, rečnik); učestvuju u jednostavnijim kolaborativnim aktivnostima (rad na zajedničkim dokumentima poput Wiki, Google docs).

– SJ1.SO.S.3.10. Prenose s jednog jezika na drugi u pisanom i usmenom obliku glavnu ideju i relevantne detalje iz usmenih i pisanih izvora (medijacija) u vezi s bliskim temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, primenjujući kreativno različite kompenzacione strategije. Posreduju u neformalnoj interakciji dvoje ili više sagovornika uz povremene poteškoće i korišćenje kompenzacionih

strategija, uglavnom adekvatno prenoseći i tumačeći kulturno uslovljene vrednosti i stavove.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici ispravno izgovaraju sve glasove i glasovne grupe poštujući prozodijska pravila u skladu sa govornom situacijom, nesmetano održavajući komunikaciju. Poznaju i ispravno primenjuju pravopisna pravila uz uvažavanje frekventnijih izuzetaka i razumeju i analiziraju osnovne principe pravopisnih normi, njihovih podudaranja i odstupanja u maternjem i ciljnom jeziku. Poznaju i ispravno koriste većinu pravila i obrazaca za građenje gramatičkih oblika promenljivih vrsta reči i tvorbu leksema, uključujući i važnije izuzetke od pravila i manje frekventne oblike, uz povremene omaške koje ne remete uspešno i nesmetano odvijanje komunikacije kako u jednostavnim i poznatim tako i u nepredvidivim i manje poznatim situacijama. Poznaju i ispravno koriste i variraju složenije sintaksičke strukture u cilju postizanja kohezije iskaza i teksta uz povremene omaške koje ne remete komunikaciju. Razumeju i koriste bogat i raznovrstan vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na poznate i manje poznate teme iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, funkcionalno i kreativno varirajući formulacije uz povremene omaške. Razumeju principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, uloge jezika u jezičkoj zajednici, sličnosti i razlike zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju, analiziraju i kritički promišljaju pojave, procese, događaje i ličnosti iz svakodnevnog, kulturnog, naučnog i društvenog savremenog konteksta, o kojima saznaju putem različitih medija i koje dovode u vezu sa savremenim društvom. Učenici poseduju specifična znanja vezana za svakodnevni život, društvo i razvoj kulture (kulturâ) ciljnog jezika; kritički razumeju i porede uticaj prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i kulturi (kulturama) ciljnog jezika, kao i položaj zemalja i zajednica ciljnog jezika u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom i drugim kulturama.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uočavaju, shvataju i interpretiraju verbalne i neverbalne sadržaje složenih poruka na stranom jeziku i vladaju većinom jezičkih elemenata u komunikativnom činu. Radi ostvarivanja komunikativne namere efikasno primenjuju raznovrsne stilove, strategije i sredstva komunikacije, uključujući digitalne alate. Razumeju pojmove, ideje i informacije iz usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, postavljaju i revidiraju hipoteze i izvode zaključke o njihovom eksplicitnom i implicitnom značenju. Za potrebe informisanja, zabave, estetskog doživljaja i rešavanja problema u školskom i vanškolskom kontekstu koriste strani jezik kreativno primenjujući znanja i veštine iz maternjeg i drugih jezika koje koriste. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti, parafraziraju i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost. Usvojene koncepte i metode rada upotrebljavaju u novim situacijama, uključujući i one u digitalnom okruženju, u cilju rešavanja zadataka i povezivanja znanja iz različitih oblasti u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici efikasno učestvuju u raznovrsnim komunikacionim situacijama, razumeju kompleksnije usmene, pisane i multimodalne poruke o različitim temama, pojavama i događajima. Koriste jezik u raznovrsnim aktivnostima usmene i pisane produkcije i interakcije u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, uz uspostavljanje efikasnog socijalnog kontakta. Učenici prihvataju razlike koje postoje između vlastite i kulture ciljnog jezika i umeju da prilagode ponašanje konvencijama u komunikaciji. Neguju stav otvorenosti prema kulturi ciljnog jezika i pokazuju veštine za kritičko i samostalno istraživanje i razumevanje vlastite kulture i kulture ciljnog jezika. Učenici samostalno učestvuju u komunikaciji na internetu, koriste dostupne jezičke alate i efikasno učestvuju u radu na zajedničkim dokumentima koja se koriste u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SJ1.SO.N.1.1. Ispravno izgovaraju sve glasove i glasovne grupe poštujući prozodijska pravila (akcente, akcenatske dužine, intonaciju), te nesmetano održavaju komunikaciju.

– SJ1.SO.N.1.2. Poznaju i u pisanoj produkciji ispravno primenjuju pravopisna pravila i razumeju i analiziraju principe pravopisnih normi, njihovih podudaranja i odstupanja u maternjem jeziku i u

različitim jezicima koje koriste.

– SJ1.SO.N.1.3. Poznaju i ispravno koriste većinu pravila i obrazaca za građenje gramatičkih oblika promenljivih vrsta reči i tvorbu

leksema, uključujući i važnije izuzetke od pravila i manje frekventne oblike, uz povremene omaške koje ne remete uspešno i nesmetano odvijanje komunikacije

kako u jednostavnim i poznatim tako i u nepredvidivim i manje poznatim situacijama.

– SJ1.SO.N.1.4. Poznaju i ispravno koriste složenije sintaksičke strukture u cilju postizanja kohezije iskaza i teksta uz povremene omaške koje ne remete komunikaciju, koja se uspešno i nesmetano odvija kako u jednostavnim i poznatim tako i u nepredvidivim i manje poznatim situacijama.

– SJ1.SO.N.1.5. Razumeju i koriste bogat vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na teme iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, funkcionalno i kreativno varirajući formulacije uz povremene omaške.

– SJ1.SO.N.1.6. Razumeju principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, uloge jezika u jezičkoj zajednici, sličnosti i

razlike zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik.

– SJ1.SO.N.1.7. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju, analiziraju i kritički promišljaju pojave i procese iz svakodnevne, savremene i kulturne istorije, o kojima saznaju usmenim, pisanim i digitalnim putem, i koje dovode u vezu sa savremenim društvom.

– SJ1.SO.N.2.1. Primenjuju raznovrsne i adekvatne stilove i strategije recepcije usmenih, pisanih i multimodalnih

tekstova, u skladu sa tekstualnom vrstom i komunikativnom namerom, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu (u skladu sa kontekstom i sadržajem opšteobrazovnih i stručnih predmeta).

– SJ1.SO.N.2.2. Koriste strani jezik u usmenoj i pisanoj komunikaciji, kreativno i adekvatno primenjujući

raznovrsne strategije planiranja izlaganja i saopštavanja, organizacije teksta i samoprovere i uz upotrebu različitih digitalnih alata.

– SJ1.SO.N.2.3. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti, parafraziraju i selektivno koriste tekstualne, vizuelno- tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost, za potrebe informisanja, estetskog doživljaja, zabave i rešavanja problema i zadataka.

– SJ1.SO.N.2.4. Interpretiraju značenja usmene i pisane poruke, postavljaju, proveravaju i revidiraju hipoteze i izvode zaključke o komunikativnoj nameri, cilju i efektima, u skladu sa njenim društvenim, kulturnim, vremenskim i prostornim kontekstom.

– SJ1.SO.N.2.5. Uspostavljaju i održavaju interkulturnu komunikaciju u cilju

razmene informacija, stavova i vrednosti, uz funkcionalnu primenu višejezičnih

resursa, uvažavajući kulturnu uslovljenost i primenjujući adekvatne norme jezičkog i nejezičkog ponašanja.

– SJ1.SO.N.2.6. Identifikuju, analiziraju i kritički tumače pojave i procese u kontekstu (vlastite) kulture i kulturâ zajednica čiji jezik uče, u okviru ličnih, obrazovnih i profesionalnih

interesovanja i društveno relevantnih tema, uz primenu tradicionalnih i savremenih vidova komunikacije.

– SJ1.SO.N.2.7. Promišljaju ulogu jezikâ u raznovrsnim aktivnostima i koriste

strani jezik za proučavanje prirodnih i društvenih fenomena i uglavnom uspešno rešavanje zadataka u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

– SJ1.SO.N.3.1. Razumeju opšti sadržaj i većinu pojedinosti usmenih objava, uputstava, naloga i instrukcija, monoloških izlaganja, informativnih, argumentacionih, reklamnih medijskih priloga i tekstova savremene muzike različitih žanrova, na društveno i individualno (lično) relevantne teme, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, ukoliko se koristi pretežno standardni jezik ili frekventni i poznati varijetet. Sažimaju, interpretiraju i parafraziraju glavne poruke i pojedinačne delove audio teksta.

– SJ1.SO.N.3.2. Razumeju opšti sadržaj i važnije pojedinosti (uključujući okolnosti komunikativne situacije, zaplet i epilog, hronologiju dešavanja u opštim crtama, uzročno-posledične aspekte, međusobne odnose, stavove, mišljenja i argumentaciju aktera) u direktnoj interakciji dvoje ili više sagovornika ili u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama u kojima se obrazlažu stavovi i mišljenja i prate nit argumentacije i eventualnih protivargumenata, ukoliko se koristi pretežno standardni jezik ili frekventni i poznati varijetet. Interpretiraju glavne poruke i prenose sopstvene stavove kao i stavove sagovornika u vezi sa temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena.

– SJ1.SO.N.3.3. Razumeju opšti sadržaj i pojedinosti dužih i složenijih, leksički bogatijih i stilski raznovrsnijih informativnih, argumentacionih, instrukcionih, reklamnih, epistolarnih, naučno-popularnih i književnih tekstova različitih žanrova na konkretne i jednostavnije apstraktne teme, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu. Sažimaju, interpretiraju i parafraziraju glavnu poruku i pojedine delove pisanog teksta.

– SJ1.SO.N.3.4. Razumeju opšti sadržaj i

važnije pojedinosti složenijih tekstova sa interneta, prateći po potrebi i linkove koji upućuju na dodatna

objašnjenja i nove, relevantne aspekte odabranih elemenata teksta uz upotrebu različitih digitalnih alata. Kritički procenjuju relevantnost, pouzdanost i verodostojnost izvora.

– SJ1.SO.N.3.5. Izveštavaju relativno sistematično i detaljno o događajima, sopstvenim iskustvima i doživljajima i prepričavaju tuđe, stvarne i fikcionalne prikaze, opisuju ljude, pojave, predmete, činjenice iz šireg ličnog i društvenog okruženja i domena interesovanja, izlažu pred publikom na različite teme, uz prethodnu pripremu i uz eventualnu pomoć vizuelne prezentacije, objašnjavajući i razrađujući svoje ideje i iznoseći po potrebi dodatna obrazloženja, informacije i primere.

– SJ1.SO.N.3.6. Komuniciraju relativno spontano, fluentno i korektno u okviru dijaloga, diskusija i debata s dvoje i više učesnika, iskazuju i brane svoje mišljenje pružajući objašnjenja, argumentaciju i komentare, izlažu stavove i ideje, razmatraju različite opcije širokog spektra tema iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena i izražavaju slaganje ili neslaganje sa sagovornikom ili medijskim i drugim prikazom teme. Prepoznaju i uvažavaju kulturološke uslovljenosti stavova, vrednosti i ideja uvažavajući principe ljudskog dostojanstva, jednakosti i prava. Kritički pristupaju analizi složenijih materijala (tekstova, argumenata, problema, događaja i iskustava iz oblasti umetnosti, prirodnih i društvenih nauka). Izvode analize na organizovan i koherentan način organizujući ih u logičnu celinu.

– SJ1.SO.N.3.7. Pišu pregledne tekstove (eseje, izveštaje, fikcionalne i nefikcionalne priče, opise tabela, slika, grafikona, sažetke knjiga, filmova i sl.) o raznovrsnim temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, iznoseći na kreativan način relevantne informacije i objašnjenja; prikazuju, analiziraju, sistematizuju, tumače,

interpretiraju i procenjuju sadržaje iz različitih izvora, iznose sopstveno mišljenje i argumentuju stavove, koristeći odgovarajući registar i jezička sredstva u skladu sa vrstom teksta koji pišu uz upotrebu različitih digitalnih alata. Razvijaju sopstvene stvaralačke sposobnosti i kreativnost u različitim tekstualnim žanrovima.

– SJ1.SO.N.3.8. Pišu formalna i neformalna pisma i elektronsku poštu, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, u kojima uspešno prenose i obrazlažu informacije, ideje, osećanja, mišljenja, stavove i novosti, traže informacije i mišljenje drugih i reaguju na prikladan način na novosti i stavove drugih koristeći adekvatan registar i jezička sredstva, uvažavajući kulturne različitosti, pokazujući empatiju i spremnost na saradnju.

– SJ1.SO.N.3.9. Učestvuju u komunikaciji na internetu (društvene mreže, forumi itd.) iznoseći svoje mišljenje i odgovarajući na mišljenje drugih u vezi sa temama koje ih zanimaju, uspešno povezujući svoje objave sa prethodnim objavama u nizu, poštuju konvencije ovog vida komunikacije, prepoznaju i rešavaju eventualne nesporazume i neslaganja koji se javljaju prilikom te interakcije, koristeći po potrebi dostupne jezičke alate (elektronski prevodilac, rečnik); učestvuju u kolaborativnim aktivnostima (rad na zajedničkim dokumentima poput Wiki, Google docs).

– SJ1.SO.N.3.10. Prenose s jednog jezika na drugi, u usmenom i pisanom vidu, sažeto i strukturisano, važne informacije, mišljenja i namere aktera i njihovu argumentaciju, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, kreativno primenjujući različite kompenzacione strategije. Posreduju u neformalnoj interakciji uz adekvatno prenošenje i tumačenje različitih kulturno uslovljenih vrednosti i stavova.

STRANI JEZICI – DRUGI STRANI JEZIK

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Opšta predmetna kompetencija, ili višejezična komunikativna kompetencija, obuhvata posedovanje svesti o jezicima kao komunikacionim sredstvima, sticanje i kontinuirano razvijanje jezičke pismenosti i sposobnosti korišćenja najmanje dva strana jezika, shvatanje povezanosti između jezika i kulturnih identiteta i uvažavanje jezičke i kulturne raznolikosti. Ona omogućava učenicima da realizuju aktivnosti koristeći jezička sredstva za pisanu i usmenu komunikaciju, u privatnom, javnom, obrazovnom i profesionalnom kontekstu, u formalnim i neformalnim komunikativnim situacijama. Posedovanje višejezične komunikativne kompetencije učenicima omogućava pronalaženje, prikupljanje, obrađivanje, kritičku obradu i korišćenje izvora i sadržaja informacija. Znanja, umenja i stavovi koji čine višejezičnu komunikativnu kompetenciju učenike osposobljavaju za učešće u raznovrsnim aktivnostima u nacionalnom i internacionalnom okruženju, za razvoj kritičkog mišljenja i rasuđivanja, kreativnosti, inovativnosti i estetičkog osećaja, kao i za saradnju sa drugima uz poštovanje kulturnih različitosti i razvijanje tolerantnosti, empatije i društveno odgovornog delovanja. Učenjem stranih jezika, koristeći različita medijska sredstva, učenici unapređuju strategije učenja i rada, razvijaju funkcionalnu i digitalnu pismenost i osposobljavaju se za celoživotno učenje i upotrebu stranih jezika u daljem obrazovanju, u profesionalnom okruženju i privatnom kontekstu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumljivo izgovaraju većinu glasova i glasovnih grupa stranog jezika, uz moguću interferenciju i druga odstupanja od artikulacionih i prozodijskih pravila, što povremeno može otežati razumljivost poruka i komunikaciju. Poznaju pravopisna pravila i primenjuju ih u pisanoj produkciji uz greške i odstupanja koja povremeno mogu da ometaju razumevanje. Poznaju i koriste najfrekventnije pravilne osnovne oblike i obrasce za građenje gramatičkih oblika promenljivih vrsta reči, uz greške i omaške koje povremeno remete komunikaciju. Razumeju i koriste jednostavan i frekventan memorisan vokabular i poznaju i koriste osnovne i jednostavne sintaksičke strukture u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji u rutinskim i iskustveno bliskim situacijama u privatnom, javnom i obrazovnom domenu, uz greške i omaške koje povremeno remete komunikaciju. Uočavaju glavne sličnosti i razlike najfrekventnijih leksičkih elemenata i morfosintaksičkih pravila maternjeg i stranih jezika. Poznaju i razumeju prototipske sličnosti i razlike između svoje kulture i kulture (kulturâ) jezika koji uče i uočavaju najupadljivije kulturološke uzroke potencijalnih nesporazuma u komunikaciji. Poseduju najopštija znanja o svakodnevnom životu, društvu i razvoju kulture (kulturâ) jezika koji uče, razumeju uticaj osnovnih prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i kulturi (kulturama) jezika koji uče, kao i položaj zemalja i zajednica ciljnog jezika u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom. Poseduju bazičnu funkcionalnu i digitalnu pismenost.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici prepoznaju, razumeju i tumače verbalne i neverbalne elemente jednostavnijih poruka na stranom jeziku i procenjuju relevantnost jezičkih elemenata u komunikativnom činu. Radi ostvarivanja komunikativne namere primenjuju ključne strategije i sredstva komunikacije, uključujući digitalne alate. Razumeju i primenjuju osnovne strategije učenja jezika i analiziraju i planiraju sopstveni napredak. Razumeju pojmove, ideje i informacije iz usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova u vezi sa bliskim i poznatim temama i razlikuju njihova eksplicitna i implicitna značenja. Za potrebe informisanja, zabave, estetskog doživljaja i rešavanja problema u obrazovnim i vanškolskim situacijama koriste strani jezik, primenjujući po potrebi znanja i veštine iz maternjeg i drugih jezika koje koriste. Pretražuju, identifikuju po relevantn osti i na jednostavan način koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost. Usvojene koncepte i metode rada upotrebljavaju u poznatim situacijama i svakodnevnim aktivnostima, uključujući i one u digitalnom okruženju, u cilju rešavanja zadataka i povezivanja znanja u privatnom i obrazovnom domenu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici učestvuju u uobičajenim, svakodnevnim komunikacionim situacijama, razumeju jednostavnije usmene, pisane i multimodalne poruke o poznatim i bliskim temama, pojavama i događajima. Koriste jezik u jednostavnim aktivnostima usmene i pisane produkcije i interakcije (razmena informacija o ličnostima, događajima, pojavama, jednostavno iskazivanje ideja i mišljenja) uz uspostavljanje osnovnog, ali efikasnog socijalnog kontakta. Učenici prihvataju razlike koje postoje između vlastite i kulture ciljnog jezika i umeju da prilagode ponašanje osnovnim konvencijama u komunikaciji. Neguju stav otvorenosti prema kulturama ciljnog jezika i pokazuju osnovne veštine za kritičko istraživanje i razumevanje vlastite kulture i kulture ciljnog jezika.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SJ2.SO.O.1.1. Razumljivo izgovaraju većinu glasova i glasovnih grupa, uz moguću interferenciju i druga odstupanja od artikulacionih i prozodijskih pravila (akcenata, akcenatskih dužina, intonacije), što povremeno otežava razumljivost poruka i komunikaciju.

– SJ2.SO.O.1.2. Poznaju pravopisna pravila i primenjuju ih u pisanoj produkciji uz nepravilnosti koje povremeno mogu da ometaju razumevanje.

– SJ2.SO.O.1.3. Poznaju i koriste ograničen repertoar najfrekventnijih osnovnih pravila i obrazaca za

građenje gramatičkih oblika promenljivih vrsta reči (npr. oblike pravilne množine imenica ili osnovne proste oblike za vreme kod glagola), uz greške i omaške koje povremeno remete komunikaciju.

– SJ2.SO.O.1.4. Poznaju i koriste ograničeni repertoar osnovnih i jednostavnih sintaksičkih struktura, kao što su proste i nezavisno složene rečenice, uz greške i omaške koje povremeno remete komunikaciju.

– SJ2.SO.O.1.5. Razumeju i koriste jednostavan i frekventan vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na teme iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, uz greške i omaške koje povremeno remete komunikaciju.

– SJ2.SO.O.1.6. Prepoznaju osnovne principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, uloge jezika u jezičkoj zajednici,

najmarkantnije sličnosti i razlike između zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik.

– SJ2.SO.O.1.7. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju i objašnjavaju pojave i procese iz svakodnevne kulture i

tradicije, o kojima se obaveštavaju usmenim, pisanim i digitalnim putem.

– SJ2.SO.O.2.1. Primenjuju osnovne stilove i strategije recepcije jednostavnijih usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, u skladu sa tekstualnom vrstom i komunikativnom namerom, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu (u vezi sa sadržajem školskih predmeta).

– SJ2.SO.O.2.2. Koriste strani jezik u usmenoj i pisanoj komunikaciji primenjujući osnovne strategije

planiranja izlaganja i saopštavanja, organizacije teksta i samoprovere, uz upotrebu relevantnih digitalnih alata.

– SJ2.SO.O.2.3. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti i na jednostavan način koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijske izvore i sadržaje i procenjuju njihov značaj i pouzdanost za potrebe informisanja, estetskog doživljaja, zabave i rešavanja problema i zadataka.

– SJ2.SO.O.2.4. Interpretiraju značenja jednostavne usmene i pisane poruke u vezi sa bliskim i poznatim temama, postavljaju osnovne hipoteze i izvode zaključke o komunikativnoj nameri oslanjajući se na neverbalnu komunikaciju, odnosno karakteristike teksta (npr. interpunkcija, emotikoni, odabir leksike i sl.).

– SJ2.SO.O.2.5. Uspostavljaju interkulturnu komunikaciju i razmenjuju jednostavne informacije i stavove, kao i lična uverenja u vezi sa kulturom svakodnevice, uz primenu jednostavnih višejezičnih resursa i uvažavanje osnovnih pravila učtivosti.

– SJ2.SO.O.2.6. Identifikuju, analiziraju i porede značajne pojave i procese u kontekstu (vlastite) kulture i kulturâ zajednica čiji jezik uče, u okviru ličnih interesovanja i sadržaja školskih predmeta, uz primenu tradicionalnih i savremenih vidova komunikacije i odgovarajuću podršku.

– SJ2.SO.O.2.7. Promišljaju ulogu jezikâ u svakodnevnim aktivnostima i koriste strani jezik za proučavanje važnijih prirodnih i društvenih fenomena i relativno uspešno rešavanje zadataka u privatnom, javnom i obrazovnom domenu.

– SJ2.SO.O.3.1. Razumeju i u najopštijim crtama sažimaju smisao i pojedine najupadljivije pojedinosti usmenih objava, uputstava, naloga i instrukcija, kratkih monoloških izlaganja, najjednostavnijih, po potrebi delimično adaptiranih informativnih, medijskih priloga i pojednostavljenih tekstova savremene muzike, na poznate i bliske društveno i individualno (lično) relevantne teme, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu, ukoliko se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz veći broj ponavljanja i/ili usporeni tempo govora.

– SJ2.SO.O.3.2. Razumeju najopštiji smisao i suštinske elemente sadržaja (uključujući okolnosti komunikativne situacije, hronologiju dešavanja u najjednostavnijim crtama, aktere i njihove osnovne želje i stavove) u direktnoj interakciji dvoje ili više sagovornika ili u kratkim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama u kojima se obrađuju bliske i poznate teme, ukoliko se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz veći broj ponavljanja i usporeni tempo govora.

– SJ2.SO.O.3.3. Razumeju i sažimaju najopštiji smisao i suštinske pojedinosti kratkih, stilski i leksički sasvim jednostavnih informativnih, instrukcionih, reklamnih, književnih

tekstova i prepiski na konkretne i bliske teme (iz svakodnevnog života) u privatnom, javnom i obrazovnom domenu.

– SJ2.SO.O.3.4. Razumeju najopštiji smisao i suštinske pojedinosti jednostavnih

tekstova sa interneta, prateći po potrebi i linkove koji upućuju na eventualne dodatne informacije uz upotrebu osnovnih digitalnih alata.

– SJ2.SO.O.3.5. Opisuju ljude, pojave i

predmete iz neposrednog okruženja i domena ličnog interesovanja, na najjednostavniji konvencionalan način, daju jednostavna objašnjenja o dešavanjima u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, na poznate i bliske teme, uz prethodnu pripremu i pomoć vizuelne prezentacije.

– SJ2.SO.O.3.6. Izražavaju na najjednostavniji način utiske i osećanja, na konvencionalan način postavljaju i odgovaraju na pitanja, iskazuju mišljenje i stavove i reaguju na mišljenje i stavove drugih u vezi s poznatim i bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena. Prepoznaju upadljive i lako prepoznatljive kulturološke uslovljenosti stavova, vrednosti i ideja, uvažavajući vrednosti ljudskog dostojanstva, jednakosti i prava. Kritički pristupaju analizi jednostavnih i tematski poznatih materijala (tekstova, događaja i iskustava iz oblasti umetnosti, prirodnih i društvenih nauka). Izvode opšte analize prema zadatim smernicama organizujući ih u logičnu celinu uz prethodne pripreme i eventualnu pomoć.

– SJ2.SO.O.3.7. Pišu najjednostavnije tekstove prema modelu (uz pomoć vizuelnih elemenata – ilustracija, tabela, slika, grafikona i detaljnih uputstava) i na konvencionalni način rezimiraju pročitani tekst ili medijski prikaz o poznatim i bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, iznoseći planove, osećanja, lične stavove i mišljenja, po potrebi uz upotrebu osnovnih digitalnih alata. Iz ličnih potreba i pobuda stvaraju najjednostavnije tekstualne žanrove, razvijajući sopstvene stvaralačke sposobnosti i kreativnost.

– SJ2.SO.O.3.8. Popunjavaju formulare, upitnike i različite obrasce u privatnom, javnom i obrazovnom domenu; pišu kratke beleške i jednostavne poruke, mejlove, SMS poruke, kratka formalna i neformalna pisma u kojima traže i prenose suštinske informacije, mišljenja, utiske, planove, osećanja i ideje koristeći uglavnom adekvatan registar i jednostavna jezička sredstva, uvažavajući kulturne

različitosti, iskazujući empatiju i spremnost na saradnju.

– SJ2.SO.O.3.9. Učestvuju u najjednostavnijoj komunikaciji na internetu (društvene

mreže, forumi itd.) u vezi sa poznatim i bliskim temama, na konvencionalan način iznose mišljenje i odgovaraju na mišljenja drugih postavljajući kratke i jednostavne sadržaje i komentare, uz pomoć dostupnih jezičkih alata (elektronski prevodilac,

rečnik); učestvuju u najjednostavnijim kolaborativnim aktivnostima (rad na zajedničkim dokumentima poput Wiki, Google docs).

– SJ2.SO.O.3.10. Prenose s jednog jezika na drugi u usmenom i pisanom obliku globalni sadržaj i najvažnije pojedinosti tekstova (medijacija) u vezi s poznatim i bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog konteksta, koristeći kompenzacione strategije radi prevazilaženja komunikacionih poteškoća i nedostatka odgovarajućih jezičkih sredstava. Posreduju u neformalnoj interakciji dvoje ili više sagovornika uz vidljiv napor i učestalo korišćenje kompenzacionih strategija, na pojednostavljeni način prenoseći i tumačeći kulturno uslovljene vrednosti i stavove.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici uglavnom pravilno izgovaraju sve glasove i glasovne grupe, uz poštovanje akcenatsko-intonacijskih pravila, uz eventualna odstupanja koja ne ometaju suštinski komunikaciju. Zapisuju reči i izraze i primenjuju frekventna pravopisna pravila uz povremena odstupanja od norme koja uglavnom ne dovode do nesporazuma. Uglavnom ispravno koriste jednostavne gramatičke elemente i konstrukcije; poznaju i sa izvesnom tačnošću koriste i ograničeni repertoar složenijih gramatičkih elemenata i konstrukcija, uključujući i najčešće izuzetke. Razumeju i koriste uglavnom jednostavan i frekventan vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji u svakodnevnim situacijama i na teme iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, uz greške, omaške i nepreciznosti koje povremeno remete komunikaciju. Uočavaju glavne sličnosti i razlike među frekventnijim leksičkim elementima i (morfosintaksičkim) konstrukcijama maternjeg i stranog jezika. Poznaju i razumeju osnovne sličnosti i razlike između svoje kulture i kulture (kulturâ) jezika koji uče; prepoznaju najkritičnije tabue i u tematski poznatim i uzrasno bliskim situacijama otklanjaju nesporazume u komunikaciji. Učenici poseduju opšta znanja o specifičnostima svakodnevnog života, društva i razvoja ciljne kulture, razumeju uticaj osnovnih prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i ciljnoj kulturi, kao i položaj zemalja i zajednica ciljnog jezika u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom. Poseduju pouzdanu funkcionalnu i digitalnu pismenost.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uočavaju, razumeju i interpretiraju verbalne i neverbalne sadržaje poruka na stranom jeziku i procenjuju relevantnost jezičkih elemenata u komunikativnom činu. Radi ostvarivanja komunikativne namere primenjuju različite strategije i sredstva komunikacije, uključujući digitalne alate. Razumeju i primenjuju važnije strategije učenja jezika i kritički analiziraju i planiraju sopstveni napredak.Razumeju pojmove, ideje i informacije iz usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova u vezi sa bliskim i poznatim temama i tumače njihova eksplicitna i implicitna značenja. Za potrebe informisanja, zabave, estetskog doživljaja i rešavanja problema u obrazovnim i vanškolskim situacijama koriste strani jezik, povezujući ga sa znanjima i veštinama iz maternjeg i drugih jezika koje koriste. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost. Usvojene koncepte i metode rada upotrebljavaju u raznovrsnim aktivnostima, uključujući i one u digitalnom okruženju, u cilju rešavanja zadataka i povezivanja znanja u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici učestvuju u jednostavnijim komunikacionim situacijama, razumeju usmene, pisane i multimodalne poruke o bliskim temama, pojavama i događajima. Koriste jezik u jednostavnijim aktivnostima usmene i pisane produkcije i interakcije (sadržajna razmena informacija o ličnostima, događajima, pojavama, iskazivanje stavova, ideja i mišljenja, dopadanja i nedopadanja), uz relativno spontano uspostavljanje efikasnog socijalnog kontakta. Prihvataju i poštuju razlike koje postoje između vlastite i kulture ciljnog jezika i umeju da prilagode verbalno i neverbalno ponašanje osnovnim komunikativnim konvencijama. Neguju stav otvorenosti i radoznalosti prema kulturi ciljnog jezika i pokazuju veštine za kritičko istraživanje i razumevanje vlastite kulture i kulture ciljnog jezika.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SJ2.SO.S.1.1. Ispravno izgovaraju većinu glasova i glasovnih grupa, uz eventualne uticaje drugih jezika koje koriste, prvenstveno maternjeg, i odstupanja od artikulacionih i prozodijskih pravila (akcenata,

akcenatskih dužina, intonacije), što povremeno utiče na razumljivost poruka i komunikaciju.

– SJ2.SO.S.1.2. Poznaju pravopisna pravila i primenjuju ih u pisanoj produkciji uz nepravilnosti koje suštinski ne remete razumevanje.

– SJ2.SO.S.1.3. Poznaju i koriste ograničen repertoar pravila i obrazaca za građenje gramatičkih oblika koji uključuju i najfrekventnija odstupanja od morfoloških pravila i pravila tvorbe reči, uz greške i omaške koje povremeno otežavaju komunikaciju u iskustveno bliskim svakodnevnim situacijama.

– SJ2.SO.S.2.1. Primenjuju važnije stilove i strategije recepcije usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, u skladu sa tekstualnom vrstom i komunikativnom namerom, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu (u vezi sa sadržajem školskih predmeta).

– SJ2.SO.S.2.2. Koriste strani jezik u usmenoj i pisanoj komunikaciji primenjujući različite strategije planiranja izlaganja i saopštavanja,

organizacije teksta i samoprovere, uz upotrebu relevantnih digitalnih alata.

– SJ2.SO.S.2.3. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost, za potrebe informisanja, estetskog doživljaja, zabave i rešavanja problema i zadataka.

– SJ2.SO.S.3.1. Razumeju opšti smisao i najvažnije pojedinosti usmenih objava, uputstava, naloga i instrukcija, kraćih monoloških izlaganja, jednostavnih informativnih, medijskih priloga i pojednostavljenih tekstova savremene muzike, na poznate, društveno i individualno (lično) relevantne teme, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu, ukoliko se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja i/ili usporeni tempo govora. Sažimaju opšti smisao/glavnu poruku i klasifikuju suštinske pojedinosti u tekstu.

– SJ2.SO.S.1.4. Poznaju i koriste ograničeni repertoar frekventnih sintaksičkih struktura u cilju

koherentne komunikacije, uz greške i omaške koje povremeno otežavaju komunikaciju.

– SJ2.SO.S.1.5. Razumeju i koriste frekventni vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na teme iz privatnog,

javnog i obrazovnog domena, uz greške i omaške koje povremeno otežavaju komunikaciju.

– SJ2.SO.S.1.6. Poznaju osnovne principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, uloge jezika u jezičkoj zajednici, važnije sličnosti i razlike između zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik.

– SJ2.SO.S.1.7. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju, tumače i porede pojave i procese iz svakodnevne kulture i

tradicije, o kojima saznaju usmenim, pisanim i digitalnim putem.

– SJ2.SO.S.2.4. Interpretiraju značenja jednostavnije usmene i pisane poruke u vezi sa bliskim i uzrasno primerenim temama, postavljaju hipoteze i izvode zaključke o komunikativnoj nameri u skladu sa njenim društvenim, kulturnim, vremenskim i prostornim kontekstom.

– SJ2.SO.S.2.5. Uspostavljaju interkulturnu komunikaciju, razmenjuju relevantne informacije i stavove, kao i lična uverenja u vezi sa kulturom svakodnevice, uz primenu višejezičnih resursa i uvažavanje pravila učtivosti.

– SJ2.SO.S.2.6. Identifikuju, analiziraju i tumače značajnije pojave i procese u kontekstu (vlastite) kulture i kulturâ zajednica čiji jezik uče, u okviru ličnih interesovanja i sadržaja školskih

predmeta, uz primenu tradicionalnih i savremenih vidova komunikacije.

– SJ2.SO.S.2.7. Promišljaju ulogu jezikâ u raznovrsnim aktivnostima i koriste i

strani jezik za proučavanje važnijih prirodnih i društvenih fenomena i za relativno uspešno rešavanje zadataka u privatnom, javnom i obrazovnom domenu.

– SJ2.SO.S.3.2. Razumeju opšti smisao i osnovne elemente sadržaja (uključujući okolnosti komunikativne situacije, zaplet i epilog, hronologiju dešavanja u najjednostavnijim crtama, međusobne odnose aktera i njihove osnovne želje, potrebe, mišljenjâ i argumente) u direktnoj interakciji dvoje ili više sagovornika ili u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama u kojima se obrađuju bliske i poznate teme, ukoliko se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja i/ili usporeni tempo govora. Interpretiraju glavne poruke i prenose sopstvene stavove kao i stavove sagovornika u vezi sa poznatim temama iz privatnog domena.

– SJ2.SO.S.3.3. Razumeju opšti smisao i najvažnije pojedinosti kratkih, stilski i leksički jednostavnih informativnih, instrukcionih, reklamnih, naučno-

popularnih, književnih tekstova i

prepiski na konkretne i bliske teme (iz svakodnevnog života) i raspoznaju osnovnu nit argumentacije, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu. Sažimaju opšti smisao/glavnu poruku i klasifikuju pojedinosti prema značaju.

– SJ2.SO.S.3.4. Razumeju opšti smisao i važnije pojedinosti jednostavnijih tekstova sa interneta, prateći po potrebi i linkove koji upućuju na eventualne dodatne informacije, uz upotrebu relevantnih digitalnih alata.

– SJ2.SO.S.3.5. Opisuju ljude, pojave i predmete iz neposrednog okruženja i domena ličnog interesovanja, na jednostavan i pretežno konvencionalan način, daju jednostavnija objašnjenja o dešavanjima u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti na bliske teme, uz prethodnu pripremu i pomoć vizuelne prezentacije.

– SJ2.SO.S.3.6. Izražavaju na jednostavan način utiske i osećanja, postavljaju i odgovaraju na pitanja, iskazuju i brane sopstveno mišljenje i stavove i reaguju na mišljenje i stavove drugih u vezi s poznatim i bliskim temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena. Prepoznaju i uvažavaju lako prepoznatljive kulturološke uslovljenosti stavova, vrednosti i ideja, uvažavajući vrednosti ljudskog dostojanstva, jednakosti i prava. Kritički pristupaju analizi jednostavnih i tematski poznatih materijala (tekstova, argumenata, problema, događaja i iskustava iz oblasti umetnosti, drugih predmeta prirodnih i društvenih nauka). Izvode opšte analize prema zadatim smernicama, organizujući ih u logičnu celinu uz prethodne pripreme i eventualnu pomoć.

– SJ2.SO.S.3.7. Pišu jednostavne tekstove prema modelu (uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona i detaljnih uputstava) i rezimiraju pročitani tekst ili medijski prikaz o bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, iznoseći sopstvene utiske, planove, očekivanja, osećanja, lične stavove i mišljenja, uz upotrebu relevantnih digitalnih alata. Iz ličnih potreba i pobuda stvaraju jednostavnije tekstualne žanrove, razvijajući sopstvene

stvaralačke sposobnosti i kreativnost.

– SJ2.SO.S.3.8. Popunjavaju formulare, upitnike i različite obrasce u privatnom, javnom i obrazovnom domenu; pišu kraće beleške i jednostavnije

poruke, mejlove, SMS poruke, kraća formalna i neformalna pisma u kojima traže i prenose relevantne informacije, mišljenja, utiske, planove, osećanja i ideje koristeći adekvatan registar i jezička sredstva, uvažavajući kulturne različitosti, pokazujući empatiju i spremnost na saradnju.

– SJ2.SO.S.3.9. Učestvuju u jednostavnoj komunikaciji na internetu (društvene mreže, forumi itd.) u vezi sa poznatim i bliskim temama, iznose svoje mišljenje i odgovaraju na mišljenja drugih postavljajući kratke i jednostavne sadržaje i komentare, uz pomoć dostupnih jezičkih alata (elektronski prevodilac, rečnik); učestvuju u jednostavnim kolaborativnim aktivnostima (rad na zajedničkim dokumentima poput Wiki, Google docs).

– SJ2.SO.S.3.10. Prenose s jednog jezika na drugi u usmenom i pisanom obliku suštinu poruke i najvažnije pojedinosti tekstova (medijacija) u vezi s bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog konteksta, koristeći kompenzacione strategije radi prevazilaženja komunikacionih poteškoća i nedostatka odgovarajućih jezičkih sredstava. Posreduju u neformalnoj interakciji dvoje ili više sagovornika uz određeni napor i učestalo korišćenje kompenzacionih strategija, na pojednostavljeni način prenoseći i tumačeći kulturno uslovljene vrednosti i stavove.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici uglavnom pravilno izgovaraju sve glasove i glasovne grupe, uključujući i kompleksnije kombinacije glasova, uz poštovanje akcenatsko- intonacijske prirode, ili uz eventualne manje upadljive nepravilnosti koje ne ugrožavaju komunikaciju. Poznaju i uz priličnu ortografsku tačnost primenjuju većinu pravopisnih pravila, uz povremena odstupanja koja ne dovode do nesporazuma u komunikaciji. Ispravno koriste jednostavne gramatičke elemente i konstrukcije; poznaju i sa priličnom tačnošću koriste i određeni broj složenijih gramatičkih elemenata i konstrukcija, uključujući i frekventnije izuzetke. Razumeju i uglavnom adekvatno koriste jednostavniji vokabular i određeni broj frekventnijih složenih formi u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji, na poznate teme iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, uz sitnije greške i omaške koje uglavnom ne remete komunikaciju. Uočavaju glavne sličnosti i razlike među frekventnijim leksičkim elementima i (morfosintaksičkim) konstrukcijama maternjeg i stranog jezika. Razumeju, prihvataju i znaju da objasne razlike između vlastite kulture i kulture (kulturâ) jezika koji uče i znaju da prilagode svoje verbalno i neverbalno ponašanje osnovnim konvencijama. Učenici poseduju detaljnija i specifičnija znanja o svakodnevnom životu, društvu i razvoju strane kulture, razumeju uticaj prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i kulturi stranog jezika, kao i položaj zemalja i zajednica ciljnog jezika u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom i drugim najbližim kulturama. Poseduju relativno razvijenu funkcionalnu i digitalnu pismenost.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici uočavaju, shvataju i interpretiraju verbalne i neverbalne sadržaje složenijih poruka na stranom jeziku i procenjuju relevantnost jezičkih elemenata u komunikativnom činu. Radi ostvarivanja komunikativne namere primenjuju raznovrsne stilove, strategije i sredstva komunikacije, uključujući digitalne alate. Razumeju i primenjuju raznovrsne strategije učenja jezika i kritički analiziraju i planiraju sopstveni napredak. Razumeju pojmove, ideje i informacije iz usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, kritički ih tumače i izvode zaključke o njihovom eksplicitnom i implicitnom značenju. Za potrebe informisanja, zabave, estetskog doživljaja i rešavanja problema u obrazovnim i vanškolskim situacijama funkcionalno primenjuju strani jezik, povezujući ga sa znanjima i veštinama iz maternjeg i drugih jezika koje koriste. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti, parafraziraju uz pomoć smernica i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost. Usvojene koncepte i metode rada upotrebljavaju u novim situacijama, uključujući i one u digitalnom okruženju, u cilju rešavanja zadataka i povezivanja znanja u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici učestvuju u raznovrsnim komunikacionim situacijama, razumeju usmene, pisane i multimodalne poruke o različitim temama, pojavama i događajima. Koriste jezik u raznovrsnim aktivnostima usmene i pisane produkcije i interakcije (davanje i traženje, tj. razmena informacija o ličnostima, događajima, pojavama, jednostavno iskazivanje ideja i mišljenja) u privatnom, javnom i obrazovnom domenu uz uspostavljanje efikasnog socijalnog kontakta. Učenici prihvataju razlike koje postoje između vlastite i kulture ciljnog jezika i umeju da prilagode ponašanje komunikativnim konvencijama. Neguju stav otvorenosti prema kulturi ciljnog jezika i pokazuju veštine za kritičko istraživanje i razumevanje vlastite kulture i kulture ciljnog jezika. Učenici učestvuju u komunikaciji na internetu pomoću primerenih jezičkih alata i u radu na zajedničkim dokumentima koji se koriste u privatnom, javnom i obrazovnom domenu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SJ2.SO.N.1.1. Ispravno izgovaraju

glasove i glasovne grupe uz povremena minimalna odstupanja od prozodijskih pravila (akcenata, akcenatskih dužina, intonacije) koja ne ugrožavaju komunikaciju.

– SJ2.SO.N.1.2. Poznaju i u pisanoj produkciji uglavnom ispravno primenjuju većinu pravopisnih pravila i razumeju principe pravopisnih normi, njihovih podudaranja i odstupanja u maternjem jeziku i u različitim jezicima koje koriste.

– SJ2.SO.N.1.3. Poznaju i sistemski ispravno koriste osnovna i učestala pravila i obrasce za građenje

gramatičkih oblika promenljivih vrsta reči, uključujući i frekventne izuzetke kao i frekventne nepravilne oblike ili manje frekventne pravilne obrasce uz povremene greške i omaške koje

uglavnom ne remete komunikaciju u uzrasno bliskim svakodnevnim, javnim ili obrazovnim kontekstima.

– SJ2.SO.N.1.4. Poznaju i ispravno koriste važnije i frekventnije sintaksičke strukture u cilju koherentne, logične i svrsishodne komunikacije koja se odvija u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu, uz povremene greške i omaške koje ne ometaju razumevanje.

– SJ2.SO.N.1.5. Razumeju i koriste adekvatan vokabular u usmenoj, pisanoj i multimodalnoj komunikaciji na teme iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena, uz ograničenu mogućnost variranja i povremene

greške i omaške.

– SJ2.SO.N.1.6. Razumeju osnovne principe funkcionisanja jezičkih sistema i jezičkog raslojavanja, uloge jezika u jezičkoj zajednici, važnije sličnosti i razlike između zajednica koje koriste ciljni i maternji jezik.

– SJ2.SO.N.1.7. Poseduju znanja u vezi sa vlastitom i kulturama jezika koje uče, razumeju, tumače i analiziraju pojave i procese iz svakodnevne kulture, baštine i tradicije, o kojima se obaveštavaju usmenim, pisanim i digitalnim putem.

– SJ2.SO.N.2.1. Primenjuju uglavnom adekvatne stilove i strategije recepcije usmenih, pisanih i multimodalnih tekstova, u skladu sa tekstualnom vrstom i komunikativnom namerom, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu (u skladu sa kontekstom i sadržajem opšteobrazovnih i stručnih predmeta).

– SJ2.SO.N.2.2. Koriste strani jezik u usmenoj i pisanoj komunikaciji, uglavnom uspešno primenjujući raznovrsne strategije planiranja izlaganja i saopštavanja, organizacije teksta i samoprovere i uz upotrebu različitih digitalnih alata.

– SJ2.SO.N.2.3. Pretražuju, identifikuju po relevantnosti, parafraziraju uz pomoć smernica i selektivno koriste tekstualne, vizuelno-tekstualne i multimedijalne izvore i sadržaje i kritički procenjuju njihov značaj i pouzdanost za potrebe informisanja, estetskog doživljaja, zabave i rešavanja problema i zadataka.

– SJ2.SO.N.2.4. Interpretiraju značenja usmene i pisane poruke, postavljaju i proveravaju hipoteze i izvode zaključke o komunikativnoj nameri u skladu sa njenim društvenim, kulturnim, vremenskim i prostornim kontekstom.

– SJ2.SO.N.2.5. Uspostavljaju

interkulturnu komunikaciju u cilju

razmene informacija, stavova i vrednosti, uz primenu višejezičnih resursa, uvažavajući kulturnu uslovljenost i primenjujući uglavnom adekvatne norme jezičkog i nejezičkog ponašanja.

– SJ2.SO.N.2.6. Identifikuju, analiziraju i kritički tumače pojave i procese u kontekstu (vlastite) kulture i kulturâ zajednica čiji jezik uče, u okviru ličnih interesovanja i sadržaja opšteobrazovnih i stručnih predmeta, uz primenu tradicionalnih i savremenih vidova komunikacije.

– SJ2.SO.N.2.7. Promišljaju ulogu jezikâ u raznovrsnim aktivnostima i koriste strani jezik za proučavanje prirodnih i društvenih fenomena i relativno uspešno rešavanje zadataka u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu.

– SJ2.SO.N.3.1. Razumeju opšti sadržaj i važnije pojedinosti usmenih objava, uputstava, naloga i instrukcija, kraćih monoloških izlaganja, jednostavnijih informativnih, komentatorskih/argumentacionih, reklamnih medijskih priloga i tekstova savremene muzike različitih žanrova, na društveno i individualno (lično) relevantne teme, u privatnom, javnom, obrazovnom i stručnom domenu, ukoliko se koristi standardni jezik, govori sporijim tempom i dobrom dikcijom. Sažimaju opšti smisao i

klasifikuju važnije pojedinosti,

interpretiraju sadržaj i poruku teksta.

– SJ2.SO.N.3.2. Razumeju opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti (uključujući okolnosti komunikativne situacije, zaplet i epilog, hronologiju dešavanja u jednostavnijim crtama, osnovne uzročno-posledične aspekte, odnose, stavove i mišljenja i argumentaciju aktera) u direktnoj interakciji dvoje ili više sagovornika ili u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama u kojima se iskazuju stavovi i mišljenja, prate nit argumentacije, ukoliko se koristi standardni jezik, govori razgovetno sporijim tempom i dobrom dikcijom.Interpretiraju glavne poruke i prenose sopstvene stavove kao i stavove sagovornika u vezi sa bliskim temama iz privatnog, javnog, obrazovnog i stručnog domena.

– SJ2.SO.N.3.3. Razumeju opšti sadržaj i pojedinosti stilski i leksički jednostavnijih informativnih, argumentacionih, reklamnih, epistolarnih, naučno-popularnih i književnih tekstova na različite konkretne i pojedine apstraktne teme u privatnom, javnom i obrazovnom domenu. Sažimaju opšti smisao i

klasifikuju pojedinosti prema značaju. Interpretiraju sadržaj i poruku teksta u skladu sa zadatim smernicama.

– SJ2.SO.N.3.4. Razumeju opšti sadržaj i pojedinosti jednostavnijih tekstova sa interneta, prateći po potrebi i linkove koji upućuju na dodatna jednostavnija objašnjenja i nove, relevantne aspekte odabranih elemenata teksta uz upotrebu različitih digitalnih alata. Kritički procenjuju relevantnost, pouzdanost i verodostojnost izvora.

– SJ2.SO.N.3.5. Pričaju i izlažu, na jednostavan i sistematičan način, o događajima, sopstvenim iskustvima i doživljajima, prepričavaju tuđe stvarne i fikcionalne prikaze, opisuju ljude, pojave, predmete, činjenice iz užeg ličnog i društvenog okruženja i domena interesovanja, uz prethodnu pripremu i eventualnu pomoć vizuelne prezentacije, dajući, ukoliko je potrebno, dodatna jednostavnija objašnjenja, informacije, primere.

– SJ2.SO.N.3.6. Komuniciraju, uz relativnu spontanost, u jednostavnoj interakciji sa jednim sagovornikom ili više sagovornika u okviru dijaloga, debata, diskusija, izražavaju i brane sopstveno mišljenje i stavove, pružajući dodatna jednostavnija objašnjenja, argumentaciju i komentare u vezi s temama koje su im poznate i bliske iz privatnog, javnog i obrazovnog domena. Prepoznaju i uvažavaju kulturološke uslovljenosti stavova, vrednosti i, uvažavajući vrednosti ljudskog dostojanstva, jednakosti i prava, kritički pristupaju analizi jednostavnijih materijala (tekstova, argumenata, problema, događaja i iskustava iz oblasti umetnosti i drugih predmeta prirodnih i društvenih nauka). Izvode analize na organizovan i koherentan način organizujući ih u logičnu celinu uz prethodne pripreme.

– SJ2.SO.N.3.7. Pišu jednostavnije tekstove o bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, s predloškom ili bez njega (jednostavnije eseje, sažetke knjiga, filmova, opise tabela i grafikona), iznoseći, na kreativan način, sopstvene utiske, planove, očekivanja, lične stavove, mišljenja, relevantne informacije i objašnjenja; razrađuju, sistematizuju, interpretiraju sadržaje iz nekoliko izvora, koristeći

adekvatan registar i jezička sredstva u odnosu na vrstu teksta koji pišu i uz upotrebu različitih digitalnih alata. Razvijaju sopstvene stvaralačke sposobnosti i kreativnost u jednostavnijim tekstualnim žanrovima.

– SJ2.SO.N.3.8. Pišu jednostavnije poruke, mejlove, SMS poruke, izveštaje, formalna i neformalna pisma, u privatnom, javnom i obrazovnom domenu, u kojima traže ili prenose relevantne informacije i mišljenja, ideje, osećanja, stavove, saopštavaju novosti, reaguju adekvatno na stavove i mišljenja drugih, koristeći adekvatan registar i jezička sredstva, uvažavajući kulturne različitosti, pokazujući empatiju i spremnost na saradnju.

– SJ2.SO.N.3.9. Učestvuju u komunikaciji na internetu (društvene mreže, forumi itd.) u vezi s poznatim i bliskim temama (diskusije, četovi, debate, komentari), iznose svoje mišljenje i odgovaraju na mišljenja drugih, uz pomoć dostupnih jezičkih alata (elektronski prevodilac, rečnik); učestvuju u jednostavnijim kolaborativnim aktivnostima (rad na zajedničkim dokumentima poput Wiki, Google docs).

– SJ2.SO.N.3.10. Prenose s jednog jezika na drugi u pisanom i usmenom obliku glavnu ideju i relevantne detalje iz usmenih i pisanih izvora (medijacija) u vezi s bliskim temama iz privatnog, javnog i obrazovnog domena, primenjujući kreativno različite kompenzacione strategije. Posreduju u neformalnoj interakciji dvoje ili više sagovornika uz povremene poteškoće i korišćenje kompenzacionih strategija, uglavnom adekvatno prenoseći i tumačeći kulturno uslovljene vrednosti i stavove.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

Standardi obrazovnih postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenik vlada funkcionalnim jezikom u meri koja mu omogućava usmenu i pisanu komunikaciju. Razume govorene i pisane tekstove različitih vrsta i iz njih izdvaja relevantne informacije radi zadovoljavanja komunikativnih, obrazovnih i stručnih potreba. Učestvuje u svakodnevnoj, obrazovnoj i osnovnoj stručnoj komunikaciji, postavlja pitanja, izražava mišljenje, želje, stavove i osećanja, i obrađuje sadržaje uz primenu usvojenih strategija čitanja, slušanja i govora. Piše tekstove različitih formi i sadržaja u skladu sa jezičkom i pravopisnom normom, koristeći ćirilično i latinično pismo. Povezuje znanja stečena na časovima srpskog jezika sa iskustvima iz drugih oblasti i predmeta. Razvija interkulturnu svest, poštuje kulturne i socijalne različitosti i učestvuje u komunikaciji sa sagovornicima različitog jezičkog i kulturnog porekla.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Izgovara glasove srpskog jezika, reči i rečenične modele uz povremenu interferenciju maternjeg jezika.

Raspolaže fondom reči i gramatičkih konstrukcija standardnog srpskog jezika neophodnim za razvijeniju svakodnevnu komunikaciju.

Koristi ćirilicu i latinicu.

U komunikaciji ume funkcionalno da primeni usvojene jezičke elemente, uz povremene greške.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Unapređuje i obogaćuje svoju jezičku i komunikativnu kompetenciju slušanjem, čitanjem i učestvovanjem u dijalogu.

Postavlja jednostavnija pitanja o različitim temama iz svakodnevnog života i struke oslanjajući se na osnovne strategije razumevanja i izražavanja.

Do saznanja dolazi čitanjem i slušanjem pretežno informativnih i stručnih sadržaja, koji sadrže uglavnom poznatu leksiku i poznate gramatičke forme. Značenje nepoznatih reči pronalazi u različitim vrstama rečnika.

Prikuplja podatke o temama koje ga zanimaju, zadatim i stručnim temama iz različitih izvora. Interpretira dobijene informacije i na taj način proverava tačnost razumevanja.

Piše kraće tekstove različitih formi o različitim temama, strukturirajući osnovne delove teksta i organizujući ga u logične celine, i na taj način unapređuje veštinu pisanog izražavanja.

Uočava uzročno-posledične veze i izvodi zaključke slušajući ili čitajući tekst, dijalog i prateći različite komunikativne i vanjezičke situacije.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Razume teme iz svakodnevne komunikacije i oblasti za koju pokazuje interesovanje, kao i suštinu informacija iz različitih izvora kako bi ih koristio za zadovoljenje životnih potreba u privatnom, obrazovnom i stručnom domenu.

Govori o temama iz svakodnevnog života i oblasti interesovanja koristeći stručne izraze i osposobljavajući se za rad u struci ili dalje školovanje.

Razume i piše kraće tekstove različitih vrsta i sadržaja kako bi preneo informacije i izneo svoje planove, namere, želje, osećanja i mišljenje.

Znanja i veštine stečene na časovima srpskog jezika povezuje sa znanjima stečenim iskustvom, na časovima drugih predmeta i na časovima maternjeg jezika i primenjuje ih u različitim komunikativnim situacijama.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) – za kraj opšteg srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenik:

Učenik:

Učenik:

– SN.SO.O.1.1. Izgovara glasove srpskog jezika, reči i frekventne rečenične modele uz povremenu interferenciju maternjeg jezika u artikulaciji i intonaciji.

– SN.SO.O.1.2. Razume i koristi leksički fond od 1000 do 1400 reči, uključujući i osnovnu stručnu terminologiju.

– SN.SO.O.1.3. Koristi složenije sintagme i zavisne rečenice (uzročne, vremenske, namerne, izrične, dopusne i odnosne – uvedene najfrekventnijim veznicima i vezničkim spojevima).

– SN.SO.O.1.4. Razume uslovne rečenice sa veznicima AKO i DA.

– SN.SO.O.1.5. Koristi prezent, perfekat, futur I i imperativ u njihovim osnovnim značenjima; razume potencijal; razume iskaze u kojima se upotrebljava prezent za budućnost i prošlost.

– SN.SO.O.1.6. Razume značaj glagolskog vida za razlikovanje značenja u tipičnim slučajevima.

– SN.SO.O.1.7. Razume i koristi padežne oblike u najčešćim sintaksičkim strukturama, kao i pravila kongruencije.

– SN.SO.O.1.8. Koristi oblike komparativa i superlativa frekventnih prideva i priloga.

– SN.SO.O.2.1. Razume govorne iskaze prateći audio-vizuelne materijale različitih žanrova (kratki video zapisi, podkasti, emisije...).

– SN.SO.O.2.2. Sastavlja složenije iskaze na osnovu vizuelnog inputa.

– SN.SO.O.2.3. Učestvuje u komunikaciji oslanjajući se povremeno na strategije kompenzacije.

– SN.SO.O.2.4. Oblikuje složenije sintagme i koristi glavne vrste zavisnih rečenica, uvežbavajući ih u govornim i pisanim vežbama, analizirajući primere u tekstovima i primenjujući gramatička pravila u komunikaciji.

– SN.SO.O.2.5. Ovladava akcentom i intonacijom reči i rečenica čitajući naglas različite vrste tekstova.

– SN.SO.O.2.6. Izvodi zaključke iz pročitanog teksta tako što odgovara na pitanja o tekstu, komentariše i tumači tekst.

– SN.SO.O.2.7. Samostalno strukturira pisani tekst izdvajajući osnovne delove (naslov, pasuse) i organizujući ga u smisaone celine.

– SN.SO.O.2.8. Sluša različite vrste tekstova uočavajući i izdvajajući najvažnije informacije, vodeći beleške i prepričavajući sadržaj svojim rečima.

– SN.SO.O.3.1. Razume svakodnevnu neformalnu komunikaciju maternjih govornika, duže govorne iskaze o temama iz svakodnevnog života i okruženja, osnovni sadržaj informativnih i drugih emisija elektronskih medija i stručna uputstva iz oblasti za koja pokazuje interesovanja izgovorene standardnim jezikom, normalnim tempom.

– SN.SO.O.3.2. Aktivno učestvuje u razgovorima i izražava svoja osećanja, mišljenje i iskustva i tako gradi samopouzdanje, usvaja socijalne norme komunikacije i osposobljava se za različite vrste interakcija.

– SN.SO.O.3.3. Čita tekstove različitih vrsta kako bi mogao da tumači informacije, povezuje sadržaj sa širim kulturnim i istorijskim kontekstom i kritički pristupa tekstu, što mu pomaže u nastavku obrazovanja i snalaženju u svakodnevnom životu.

– SN.SO.O.3.4. Izdvaja i argumentuje poruku teksta u cilju razvijanja logičkog mišljenja, formiranja stavova na osnovu dokaza i osposobljavanja za kritičku analizu različitih izvora informacija.

– SN.SO.O.3.5. Samostalno piše tekstove različitih vrsta i žanrova kako bi razvijao veštine formulisanja i prenošenja informacija, argumentovanja i prilagođavanja pisane komunikacije različitim situacijama.

– SN.SO.O.2.9. Izdvaja i argumentuje problem, ideju ili poruku u tekstu postavljanjem pitanja, analizom konteksta i povezivanjem sa sopstvenim znanjem i iskustvom.

– SN.SO.O.2.10. Koristi rečnike i jezičke priručnike.

– SN.SO.O.3.6. Uočava elemente srpske kulturne baštine i istorijskog nasleđa uz negovanje sopstvenog jezičkog, nacionalnog i kulturnog identiteta.

– SN.SO.O.3.7. Poštuje i uvažava kulturološke različitosti.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Ima razvijeniju jezičku i komunikativnu kompetenciju.

Pravilno upotrebljava jezičke strukture i povezuje ih s komunikativnom situacijom. Ume da pronađe kompromisna leksička i gramatička rešenja.

Ravnopravno koristi ćirilicu i latinicu.

U komunikaciji ume funkcionalno da primeni usvojene jezičke elemente, uz povremene greške.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Unapređuje i obogaćuje svoju jezičku i komunikativnu kompetenciju slušanjem, čitanjem i učestvovanjem u dijalogu.

Do saznanja dolazi čitanjem i slušanjem pretežno informativnih i stručnih sadržaja. Značenje nepoznatih reči određuje na osnovu konteksta ili ih pronalazi u različitim vrstama rečnika.

Primenjujući različite strategije i sredstva komunikacije i koristeći različite izvore, uključujući i digitalne alate, prikuplja podatke o temama koje ga zanimaju, kao i o zadatim i stručnim temama. Interpretira i samostalno analizira sadržaje dobijenih informacija.

Pišući tekstove različitih formi o različitim temama, unapređuje veštinu pisanog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Razume osnovni sadržaj složenijih govorenih i pisanih tekstova i po potrebi ih citira, parafrazira i prepričava kako bi prikupio i preneo informacije.

Argumentovano govori i piše o različitim temama koje ga interesuju da bi izneo svoje mišljenje, ideje i stavove.

Znanja i veštine stečene na časovima srpskog jezika povezuje sa znanjima stečenim iskustvom, na časovima drugih predmeta i na časovima maternjeg jezika i primenjuje ih u različitim komunikativnim situacijama.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) – za kraj opšteg srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenik:

Učenik:

Učenik:

– SN.SO.S.1.1. Aktivno koristi leksički fond od 1400 do 1800 reči; vlada osnovnim terminima svoje struke, odnosno oblasti interesovanja.

– SN.SO.S.1.2. U govoru i pisanju koristi različite rečenične modele (aktivne, pasivne, obezličene i bezlične rečenice; rečenice sa dopunskim predikativom, sa najfrekventnijim semikopulativnim glagolima; rečenice sa logičkim subjektom, raznovrsnim nepravim objektima).

– SN.SO.S.1.3. Koristi različite vrste zavisnih rečenica (uzročne, vremenske, namerne, izrične, dopusne, odnosne i uslovne).

– SN.SO.S.1.4. Pravilno upotrebljava padežne oblike u složenijim sintaksičkim strukturama i primenjuje pravila kongruencije.

– SN.SO.S.1.5. Razume iskaze u kojima je upotrebljen aorist; upotrebljava futur II u zavisnim rečenicama.

– SN.SO.S.1.6. Razume iskaze s glagolskim prilozima.

– SN.SO.S.1.7. Koristi glagole odgovarajućeg vida u rečeničnom kontekstu.

– SN.SO.S.2.1. Razume osnovni sadržaj složenijih govornih iskaza, predavanja iz struke, pesama, filmova i elektronskih medija tako što izdvaja glavne informacije, povezuje uzroke i posledice, rezimira i diskutuje o sadržaju.

– SN.SO.S.2.2. Vodi beleške sažimajući različite vrste jezičkih sadržaja.

– SN.SO.S.2.3. Govori o poznatim temama, postavljajući pitanja, argumentujući svoje mišljenje i braneći svoje stavove.

– SN.SO.S.2.4. Samostalno izlaže unapred pripremljeni sadržaj na zadatu temu.

– SN.SO.S.2.5. Učestvuje u komunikaciji oslanjajući se povremeno na strategije kompenzacije (pronalaženje alternativnih iskaza).

– SN.SO.S.2.6. Oblikuje jezičke iskaze, uvežbavajući ih u govornim i pisanim vežbama, analizirajući primere u tekstovima i primenjujući gramatička pravila u komunikaciji.

– SN.SO.S.2.7. Analizira i interpretira različite tekstove tako što određuje njihovu temu, glavne događaje, vreme i mesto dešavanja, prepoznaje učesnike radnje i strukturne elemente teksta.

– SN.SO.S.2.8. Čita složenije tekstove različitih vrsta i žanrova, a značenje nepoznatih reči određuje na osnovu konteksta.

– SN.SO.S.2.9. Samostalno strukturira pisane tekstove različite namene organizujući ih u smisaone celine.

– SN.SO.S.2.10. Učestvuje u interkulturnoj komunikaciji, razmenjujući osnovne informacije i stavove u vezi sa kulturom svakodnevice uvažavajući osnovna pravila učtivosti.

– SN.SO.S.3.1. Razume složenije govorne iskaze, medijske sadržaje i predavanja kako bi mogao da prati nastavu, usvaja nove informacije i aktivno učestvuje u diskusijama.

– SN.SO.S.3.2. Samostalno prenosi informacije, povezuje ih i izvodi zaključke, radi unapređenja veštine logičkog mišljenja, sinteze i argumentacije.

– SN.SO.S.3.3. Analizira različite jezičke sadržaje kako bi kritički procenio informacije; povezuje sadržaj sa ličnim i opštim znanjem i primenjuje naučene strategije u svakodnevnom životu i daljem obrazovanju.

– SN.SO.S.3.4. Upoređuje i tumači tekstove različitih vrsta i žanrova da bi proširio kulturne vidike i razumeo kontekst u kome su tekstovi nastali.

– SN.SO.S.3.5. Piše različite vrste tekstova, jasno izražava svoje misli, organizuje informacije u smisaone celine i formuliše argumente, što mu koristi u ličnom i profesionalnom životu.

– SN.SO.S.3.6. Interpretira sadržaje iz medija kako bi se osposobio da selektuje i kritički proceni informacije, što mu omogućava bolju orijentaciju u digitalnom i informacionom okruženju.

– SN.SO.S.3.7. Poznaje elemente srpske kulturne baštine i istorijskog nasleđa uz negovanje sopstvenog jezičkog, nacionalnog i kulturnog identiteta.

– SN.SO.S.3.8. Neguje humani odnos u dijalogu među kulturama.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Ima razvijenu jezičku i komunikativnu kompetenciju i vlada srpskim jezikom na nivou učenika tog uzrasta čiji je maternji jezik srpski.

Razume govorene i pisane tekstove različitih vrsta i sadržaja, uključujući i tekstove iz struke.

Pravi sistematične beleške na osnovu pisanog i govorenog iskaza.

Ume da interpretira, kritički analizira i upoređuje podatke koje je čuo ili pročitao.

Ume da argumentuje i brani svoje stavove na osnovu prikupljenih informacija.

Piše složenije tekstove različitih formi o različitim temama, uz primenu književnojezičke norme.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Unapređuje i obogaćuje svoju jezičku i komunikativnu kompetenciju slušanjem, čitanjem i učestvovanjem u dijalogu.

Do saznanja dolazi čitanjem i slušanjem složenijih sadržaja različitih formi, prikupljajući podatke o temama koje ga zanimaju, zadatim i stručnim temama iz različitih izvora.

Upoređujući različite podatke koje je čuo ili pročitao, samostalno ih interpretira i kritički analizira.

Argumentuje i brani svoje stavove učestvujući u diskusiji.

Piše složenije tekstove različitih formi o različitim temama i na taj način usavršava veštinu pisanog izražavanja, uvežbavajući primenu jezičkih pravila u različitim komunikativnim situacijama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Razume složene govorene i pisane tekstove različitih vrsta i žanrova na nivou maternjih govornika kako bi uočio različite slojeve značenja, kritički ih interpretirao i ravnopravno učestvovao u razgovoru na srpskom jeziku.

Piše tekstove različitih vrsta i žanrova u skladu sa jezičkom normom da bi preneo informacije i izneo svoje mišljenje, osećanja i ideje.

U stanju je da pripremi izlaganje i javno nastupa na srpskom jeziku učestvujući ravnopravno u životu višejezične zajednice.

Znanja i veštine stečene na časovima srpskog jezika povezuje sa znanjima stečenim iskustvom, na časovima drugih predmeta i na časovima maternjeg jezika i primenjuje ih u različitim komunikativnim situacijama.

Razume i prihvata kulturne i socijalne različitosti, prepoznaje stereotipe i prilagođava svoje ponašanje osnovnim konvencijama u komunikaciji, negujući otvorenost i interkulturalni dijalog.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) – za kraj opšteg srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenik:

Učenik:

Učenik:

– SN.SO.N.1.1. Vlada standardnim jezikom i jezičkom normom na nivou izvornog govornika, kao i leksikom struke u skladu sa interesovanjima.

– SN.SO.N.1.2. Samostalno uočava i kritički tumači ideje, pojave i probleme u društvu i diskutuje o njima.

– SN.SO.N.1.3. Analizira strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova, razlikuje njihovu komunikativnu funkciju i prepoznaje karakteristična jezička sredstva.

– SN.SO.N.2.1. Određuju značenja nepoznatih reči i frazeologizama na osnovu situacije i konteksta u kojem su upotrebljeni, izdvaja delove teksta koji su mu nejasni, traži objašnjenja i prikuplja dodatne informacije iz različitih izvora.

– SN.SO.N.2.2. Koristeći strategije aktivnog slušanja, primenjujući tehnike argumentovanja (npr. parafraziranje, rezimiranje, navođenje dokaza i kontraargumenata), koristeći odgovarajući ton i stil, formulišući jasna pitanja i odgovore u okviru strukturisanih diskusija, efikasno učestvuje u razgovoru i debati.

– SN.SO.N.2.3. Raznim tipovima vežbi (analiza primera u tekstovima, transformacija rečenica, ispravljanje nepravilnih konstrukcija), usvaja i unapređuje jezičke kompetencije.

– SN.SO.N.2.4. Koristeći različite strategije (izdvajanje ključnih informacija, pravljenje beležaka, korišćenje rečnika i drugih izvora, parafraziranje i strukturirano sumiranje sadržaja) razume složenije tekstove.

– SN.SO.N.2.5. Piše složenije tekstove različitih vrsta i žanrova, koristeći odgovarajuća jezička sredstva i primenjujući norme standardnog srpskog jezika, strukturira tekstove u skladu sa žanrovskim konvencijama i koristi različite izvore za proveru i unapređivanje pisanog izraza.

– SN.SO.N.2.6. Pravi sistematične beleške na osnovu usmenog i pisanog diskursa izdvajajući osnovne informacije i ključne reči.

– SN.SO.N.3.1. Učestvuje u razgovorima i diskusijama i tako razvija samopouzdanje, veštine argumentovanja i sposobnost da se efikasno uključi u složene komunikativne situacije, kako u obrazovnom, tako i u širem društvenom okruženju.

– SN.SO.N.3.2. Radi postizanja komunikacije sa govornicima različitog uzrasta, obrazovanja i jezičkih varijeteta prilagođava stil govora.

– SN.SO.N.3.3. Kritički tumači probleme i ideje u tekstovima kako bi razvio analitičko i apstraktno mišljenje, što mu omogućava da razume složene pojave u različitim društvenim i naučnim oblastima.

– SN.SO.N.3.4. Piše samostalno različite vrste tekstova (biografija, motivaciono pismo, molba, zahtev...) radi zadovoljavanja komunikativnog cilja.

– SN.SO.N.3.5. Interpretira i kritički procenjuje sadržaje iz različitih medija, uključujući digitalne izvore, prepoznajući nameru autora i potencijalne manipulacije informacijama.

– SN.SO.N.3.6. Koristi znanja stečena u maternjem jeziku kako bi unapredio jezičke i komunikativne veštine u srpskom jeziku.

– SN.SO.N.3.7. Ima svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima, promoviše kulturu tolerancije i interkulturalnost.

– SN.SO.N.3.8. Razume štetan uticaj stereotipa i predrasuda u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu.

SLOVENSKÝ JAZYK A LITERATÚRA

Štandardy vzdelávacích výsledkov na konci stredoškolského vzdelávania

Všeobecná predmetová kompetencia (VPK)

Žiaci majú vedomosti o funkcii a význame jazyka a viacjazyčnosti, ovládajú gramatiku slovenského jazyka a uplatňujú ju v každodennom živote. Chápu vplyv jazyka a používajú ho spoločensky zodpovedným spôsobom, čím si rozvíjajú svoju občiansku zodpovednosť a sociálne začlenenie. Pestujú a zachovávajú slovenský jazyk, rešpektujúc rozmanitosť jeho dialektov, ako aj väčšinový jazyk, jazyky národnostných menšín a iné jazyky.

V ústnej a písomnej komunikácii používajú rozvinutú a bohatú slovnú zásobu: hovoria a píšu s rešpektovaním spisovného jazyka a pravopisných noriem a formujú logický a štylisticky harmonický text. Dbajú na kultúru dialógu, majú rečnícke zručnosti a vedia aktívne počúvať. Formulujú a vyjadrujú ústne a písomné argumenty presvedčivým spôsobom, ktorý je vhodný pre daný kontext. Komunikujú konštruktívnym spôsobom, spolupracujú v tímoch a rokujú, rozvíjajú zmysel pre iniciatívnosť a konanie pri dosahovaní cieľov, a to aj s využitím nástrojov informačných a komunikačných technológií.

Rozvíjajú čitateľskú gramotnosť. Rozumejú literárnym a neumeleckým textom, kriticky a kreatívne o nich premýšľajú. Pestujú si kultúru rozprávania a čítania kvôli vlastnému zdokonaľovaniu a osobnému naplneniu. Vyhľadávajú, zhromažďujú a kriticky spracúvajú informácie z rôznych zdrojov a zodpovedne používajú a vytvárajú multimediálny obsah.

Interpretujú literárne diela z národnej a svetovej literatúry. Chápu multikultúrne rozmery literatúry a spôsob, akým národná literatúra prispieva k svetovému kultúrnemu dedičstvu. Všímajú si a pomocou príkladov argumentujú základné, poetické, jazykové, estetické, štrukturálnečrty literárnych diel. Majú schopnosť obrazne a abstraktne vyjadrovať myšlienky, skúsenosti a emócie; vyjadrujú tvorivé možnosti. Taktiež využívajú čítanie na lepšie pochopenie seba, ostatných a sveta okolo seba tým, že prijímajú a budujú etické princípy. Prostredníctvom čítania si rozvíjajú empatiu a starostlivosť o ľudí a svet.

Sú otvorení voči rôznym kultúrnym formám. Prepájajú literatúru s inými druhmi umenia, vedy a techniky. Efektívne využívajú rôzne učebné techniky a uvedomujú si dôležitosť celoživotného vzdelávania. Získané vedomosti a kognitívne stratégie uplatňujú v rôznych životných situáciách.

K duševnému a kultúrnemu vlastníctvu pristupujú eticky a zodpovedne.

Základná úroveň

Špecifická predmetová kompetencia 1 (ŠPK1)

Žiaci poznajú základné vlastnosti slovenského spisovného jazyka. Poznajú spisovné a pravopisné normy, gramatiku a štylistiku slovenského jazyka. Zameriavajú sa na obohatenie svojej slovnej zásoby, jazykového a štylistického vyjadrovania. Hovoria jasne a plynule, rozlišujú formálny a neformálny prejav, verbálnu a neverbálnu komunikáciu. Poznajú pravidlá písania rôznych typov textov. Čítajú lineárne (súvislé) a nelineárne (nesúvislé) texty a rozumejúim; rozlišujú umelecký text od neumeleckého. Spájajú literárne diela s ich autormi a literárnymi obdobiami. Určujú základné prvky štruktúry umeleckých a neumeleckých textov.

Špecifická predmetová kompetencia 2 (ŠPK2)

V súlade s komunikačnou situáciou žiaci vedia uplatniť zručnosti počúvania a hovorenia. Aplikujú teoretické znalosti gramatiky v konkrétnej jazykovej situácii a pri písaní uplatňujú pravopisné pravidlá. Tvoria logický, dobre štruktúrovaný a štylisticky koherentný hovorený a písaný text. Vyjadrujú sa ústne aj písomne presvedčivým spôsobom, ktorý je primeraný kontextu, pričom rešpektujú rasovú, národnú, kultúrnu, jazykovú, náboženskú, rodovú a vekovú rovnosť. Všímajú si autorove zámery v texte (informatívnosť, manipulatívnosť). Pri čítaní a interpretácii umeleckých a neumeleckých textov používajú rôzne metódy. Čítanie si osvojujú ako koníček a rozširujú si záujmy z literatúry pre mládež na všeobecnú beletriu. Využívajú knižničné a archívne zbierky, navštevujú výstavy a pozerajú divadelné predstavenia a filmy.

Špecifická predmetová kompetencia 3 (ŠPK3)

Žiaci pestujú a zachovávajú slovenský jazyk a zároveň rešpektujú rozmanitosťjeho nárečí; rešpektujú väčšinový jazyk a jazyky národnostných menšín a iné cudzie jazyky. Sú uschopnení, aby sa vyjadrovali správne, jasne, úsporne a presvedčivo, a to ústne aj písomne. Čítaním a interpretáciou literárnych diel z národnej, srbskej a svetovej literatúry si formujú ľudské hodnoty a presvedčenia. Prepájajú literárne, divadelné a filmové umenie. Používajú čitateľskú gramotnosť a rôzne stratégie čítania a učenia sa. Predsudky, stereotypy a nenávistné prejavy vnímajú ako negatívny jav. Využívajú znalosti jazyka a literatúry v situáciách relevantných pre aktívnu občiansku angažovanosť. K duševnému a kultúrnemu vlastníctvu pristupujú eticky a zodpovedne.

Výkony vzdelávacieho cyklu (VVC) na konci stredoškolského vzdelávania:

Základná úroveň

ŠPK1

ŠPK 2

ŠPK3

Žiaci:

Žiaci:

Žiaci:

– SLO.SV.Z.1.1. Poznajú základné charakteristiky slovenského spisovného jazyka (písmo, výslovnosť, nárečia).

– SLO.SV.Z.1.2. Rozlišujú správnu od nesprávnej výslovnosti hlások a klasifikujú hlásky podľa zadaných kritérií.

– SLO.SV.Z.1.3. Chápu čo je slabika, poznajú základné pravidlá prízvuku.

– SLO.SV.Z.1.4. Klasifikujú slovné druhy; rozlišujú gramatické kategórie ohybných slovných druhov v typických školských príkladoch.

– SLO.SV.Z.1.5. Rozlišujú neodvodené slová od odvodených a tvoria slová podľa zadaného modelu.

– SLO.SV.Z.1.6. Klasifikujú základné vetné členy; rozlišujú priraďovacie od podraďovacích viet; správne tvoria vetu.

– SLO.SV.Z.1.7. Rozumejú významu slov, ustáleným výrazom a frazeologizmom, s ktorými sa stretávajú v bežnej komunikácii, v povinnom čítaní a v školských textoch z iných predmetov.

– SLO.SV.Z.1.8. Rozlišujú formálnu od neformálnej slovnej zásoby a používajú ju v súlade s príležitosťou; poznajú lexikálne javy a lexikálne vzťahy a uplatňujú ich v komunikačných situáciách.

– SLO.SV.Z.1.9. Poznajú a uplatňujú pravopisné pravidlá.

– SLO.SV.Z.1.10. Poznajú pravidlá písania rôznych typov textov (napr. listy, emaily, životopisy, žiadosti, odvolania, správy...); správne vypĺňajú rôzne tlačivá.

– SLO.SV.Z.1.11. Literárne diela spájajú s ich autormi a literárnymi obdobiami, v ktorých vznikli.

– SLO.SV.Z.1.12. Rozlišujú umelecký text od neumeleckého textu; určujú základné prvky štruktúry literárnoumeleckého diela: tému, motív, dej, postavy, čas a miesto deja.

– SLO.SV.Z.1.13. Rozlišujú charakteristiky ľudovej a autorskej literatúry; poznajú základné charakteristiky literárnych druhov a žánrov; všímajú si lyrické, epické a dramatické prvky v literárnom diele.

– SLO.SV.Z.1.14. Rozlišujú opis deja od analýzy diela.

– SLO.SV.Z.1.15. Prepájajú motívy/témy z literatúry a dejín umenia so základnými vedomosťami z dejín.

– SLO.SV.Z.2.1. Uplatňujú vedomosti z teórie gramatiky v konkrétnej jazykovej situácii/v konkrétnom texte.

– SLO.SV.Z.2.2. Pri písaní uplatňujú pravopisné pravidlá a základné typograficko-pravopisné postupy pri počítačovej sadzbe používajúc pravopis.

– SLO.SV.Z.2.3. Dokážu čítať umelecké a neumelecké texty, lineárne (súvislé)a nelineárne(nesúvislé); dokážu pozorne a s pochopením sledovať jednoduchšie prednášky (výklady) a robia si poznámky, dokážu identifikovať kľúčové slová.

– SLO.SV.Z.2.4. Vyjadrujú subjektívny a estetický zážitok o hovorenom prejave alebo písanom texte; prepájajú obsah diela s vlastnou alebo cudzou skúsenosťou.

– SLO.SV.Z.2.5. Všímajú si hlavné motívy, tému a štylistické výrazové vlastnosti literárnych diel konkrétnej epochy, uvedomujú si hlavné rozdiely a podobnosti s dielami predchádzajúcich literárnych epoch.

– SLO.SV.Z.2.6. Vedia zhustiť, citovať, prerozprávať/parafrázovať text a vyčleniť dôležité; interpretujú text; vedia rozlíšiť informáciu od interpretácie.

– SLO.SV.Z.2.7. Tvarujú hovorený prejav a písaný text s prihliadaním na komunikačnú situáciu (volia si zodpovedajúce výrazové prostriedky – verbálne a neverbálne, lexiku a štylistické postupy).

– SLO.SV.Z.2.8. Vedia vyhľadať informácie v texte (v súvislom a nesúvislom) podľa zadaného kritéria; vedia nájsť spôsob ako prísť k informáciám, keď niečomu nerozumejú; vyberajú si a klasifikujú informačné zdroje; vedia rozpoznať manipulačné techniky v texte a v hovorenom prejave.

– SLO.SV.Z.2.9. Účinkujú v projektovej vyučbe a v tvorivých dramatizačných procesoch; vedia používať knižničný fond, pozerajú divadelné predstavenia a filmy, navštevujú výstavy...

– SLO.SV.Z.3.1. Znalosť jazyka využívajú na to, aby sa správne a zreteľne vyjadrovali písomne a ústne vo vzdelávacom kontexte, v súkromnom a verejnom styku, v situáciách dôležitých pre aktívnu občiansku angažovanosť.

– SLO.SV.Z.3.2. Informácie prezentujú rôznymi spôsobmi (ústne, písomne, vizuálne, digitálne).

– SLO.SV.Z.3.3. Svoj názor vyjadrujú argumentovane a volia jazykový prejav v súlade s kontextom, vrátane konštruktívnej komunikácie v spolupráci s ostatnými, v skupine, na sociálnych sieťach.

– SLO.SV.Z.3.4. Vedia rozpoznať predsudky a stereotypy v literárnych a neumeleckých textoch a v ústnych prejavoch, ako aj nenávistné prejavy (nezdôrilé oslovenie, neúcta k partnerovi, urážky, nenávistné prejavy atď.) v každodenných situáciách a v médiách ako negatívny jav.

– SLO.SV.Z.3.5. Vedia uplatniť čitateľskú gramotnosť ako nástroj na učenie a lepšie porozumenie iným predmetom.

– SLO.SV.Z.3.6. Vedia využiť rôzne čitateľské stratégie a stratégie učenia sa vzhľadom na cieľ, ktorý chcú dosiahnuť.

– SLO.SV.Z.3.7. Majú vyvinuté čitateľské návyky a chápu význam čítania pre rozvoj vlastnej všeobecnej kultúry a vedomostí;

– SLO.SV.Z.3.8. Uvedomujú si význam literatúry a kultúry vo vlastnom živote; hodnotia literárne umelecké dielo ako bytostnú súčasť národnej kultúry aj ako pomôcku na prezentáciu rozličných kultúr.

– SLO.SV.Z.3.9. Vedia použiť vedomosti z jazyka a literatúry na zúčastnenie sa v rozličných oblastiach kultúry.

– SLO.SV.Z.3.10. Vedia zostaviť hovorený prejav a písaný text; majú zodpovedný vzťah voči otázkam duševného vlastníctva; vedia citovať a/alebo parafrázovať texty.

– SLO.SV.Z.3.11. Vedomí sú si významu jazyka v pestovaní kultúrnej a národnej identity; rozumejú právam na použitie vlastného jazyka a rešpektujú jazyky iných národnostných spoločenstiev v Srbsku.

– SLO.SV.Z.3.12. Rešpektujú ľudské práva a súkromie iných; rozumejú prečo je dôležitá rodová rovnosť.

– SLO.SV.Z.3.13. Sú si vedomí úlohy tradičných a súčasných médií v demokratickej spoločnosti.

– SLO.SV.Z.3.14. Uvedomujú si súvislosti medzi literárnym, divadelným a filmovým umením pri interpretácií rovnakých tém.

Stredná úroveň

Špecifická predmetová kompetencia 1 (ŠPK1)

Žiaci poznajú hlavné jazykové skupiny v Európe a poznajú miesto slovenského jazyka v slovanských a európskych jazykových skupinách. Majú širšie znalosti o hláskach slovenského jazyka, poznajú pravidlá pre zdôrazňovanie slov a rozlišujú medzi spisovným a nespisovným prízvukom. Majú širšie vedomosti o druhoch a podtypoch slov, ich tvaroch a spôsoboch ich tvorenia. Analyzujú vety zostavené podľa rôznych modelov. Majú rozvinutú slovnú zásobu v súlade so svojím vzdelaním a sú schopní použiť vhodné slovo pri danej príležitosti; sú zameraní na ďalšie obohatenie vlastnej slovnej zásoby. Používajú stratégie čítania v súlade s cieľmi čítania a typom textu. Poznajú a interpretujú najvýznamnejšie diela slovenského, srbského a svetového literárneho dedičstva a lokalizujú ich v literárnohistorickom kontexte; rozumejú základným literárnoteoretickým a literárnohistorickým konceptom. Poznajú rôzne formy mediálneho vyjadrovania.

Špecifická predmetová kompetencia 2 (ŠPK2)

Žiaci skúmajúslovenskýjazyk a literatúru a porovnávajú ho so srbským a inými jazykmi a rozvíjajú si zvedavosť a kompetencie v medzikultúrnej komunikácii. Pravidelne čítajú literárne diela. Používajú rôzne zdroje informácií, posudzujú spoľahlivosť zdrojov, spracúvajú informácie, vedia rozlíšiť dôležité od nedôležitých a prezentujú ich argumentačným spôsobom v súlade s komunikačnou situáciou, pričom prispôsobujú jazyk a formy vyjadrovania rôznym cieľovým skupinám.

Špecifická predmetová kompetencia 3 (ŠPK3)

Žiaci hodnotia svoje vlastné komunikačné metódy a interakčné zručnosti. Majú bohatú slovnú zásobu a jazyk vnímajú ako škálu možností vyjadrovania a vytvárania kultúrnych, sociálnych a materiálnych hodnôt. Vytvárajú a oceňujú rôznorodý kultúrny obsah. Chápu multikultúrne rozmery literatúry a spôsob, akým národná literatúra prispieva k svetovému kultúrnemu dedičstvu. Rozvíjajú kritické myslenie a analytické schopnosti.

Výkony vzdelávacieho cyklu (VVC) na konci stredoškolského vzdelávania:

Stredná úroveň

ŠPK 1

ŠPK 2

ŠPK 3

Žiaci:

Žiaci:

Žiaci:

– SLO.SV.S.1.1. Zaraďujú jazyky do základných jazykových skupín v Európe, poznajú miesto slovenského jazyka v rodine indoeurópskych a slovanských jazykov a rozlišujú nárečia slovenského jazyka na základe jednotlivých charakteristík.

– SLO.SV.S.1.2. Poznajú základné etapy vývoja spisovného jazyka u Slovákov a najvýznamnejšie kultúrne a historické pamiatky.

– SLO.SV.S.1.3. Poznajú jazykovú normu prízvukovania v slove a slabičnú dĺžku; vedia určiť kvantitu slabiky v slove a uplatniť pravidlá o platnosti a výnimkách slabičnej dĺžky.

– SLO.SV.S.1.4. Vedia rozlíšiť striedanie hlások na rôznych príkladoch a spájajú ich s pravopisnou normou.

– SLO.SV.S.1.5. Vedia určiť jednotlivé ohybné slová a ich gramatické kategórie; určujú všetky slovesné tvary.

– SLO.SV.S.1.6. Rozlišujú typy odvodených slov.

– SLO.SV.S.1.7. Analyzujú syntagmy a vety utvorené podľa základných modelov.

– SLO.SV.S.1.8. Poznajú druhy a funkcie vedľajších viet.

– SLO.SV.S.1.9. Rozumejú významu slov a frazeologizmov, ktoré sa vyskytujú v literárnych a mediálnych textoch, rozlišujú typy lexém vzhľadom na ich pôvod a sféru použitia, rozumejú významovým vzťahom medzi lexémami.

– SLO.SV.S.1.10. Analyzujú vlastnosti funkčných štýlov a chápu dôležitosť ich použitia.

– SLO.SV.S.1.11. Prepájajú literárne diela s historickým a spoločenským kontextom; vedia rozpoznať základné charakteristiky literárnych období a dávajú ich do súvislosti s literárnym dielom a autorom.

– SLO.SV.S.1.12. Vedia rozlíšiť znaky literárnych, vedeckých a hybridných žánrov, ako aj charakteristiky rôznych foriem mediálneho prejavu.

– SLO.SV.S.1.13. Pri rozbore literárneho diela odlišujú autora literárneho diela od rozprávača, dramatickej osoby alebo lyrického subjektu.

– SLO.SV.S.1.14. Určujú prvky štruktúry literárneho diela: retrospektívne a chronologické rozprávanie, fabulu a sujet; rozlišujú typy rozprávania v literatúre; všímajú si typy charakterizácie podľa základných vlastností postavy (fyzické, psychologické, jazykové, spoločenské a etické).

– SLO.SV.S.1.15. Pomenúvajú štylistické výrazové prostriedky a rozumejú ich funkcii v texte.

– SLO.SV.S.2.1. Uplatňujú vedomosti z teórie gramatiky, všímajú si, ilustrujú a analyzujú jazykové javy v rámci zložitejšej jazykovej situácie.

– SLO.SV.S.2.2. Všímajú si pravopisné chyby vo vlastnom a v cudzích textoch a vedia ich opraviť uplatňujúc pravopisnú normu; dokážu posúdiť spisovnosť slov a vyjadrovania sa v každodennej komunikácii.

– SLO.SV.S.2.3. Uplatňujú rozličné stratégie pri čítaní a vedia ich prispôsobiť typu textu a účelom čítania.

– SLO.SV.S.2.4. Pravidelne čítajú literárne umelecké texty určené programom, volia si diela podľa vlastného výberu a rozvíjajú čitateľské návyky, estetické kritériá a názory.

– SLO.SV.S.2.5. Vedia vyjadriť vlastný umelecký zážitok z prečítaného diela na základe všestrannejanalýzy (kompozičnej, štylistickej, obsahovej); vedia interpretovať rozličné typy textov; usúvzťažňujú, porovnávajú a zdôvodňujú svoje uzávery na základe textu.

– SLO.SV.S.2.6. Analyzujú vyčlenený problém; uvedomujú si a interpretujú tematickú, ideovú, výrazovú, štylistickú, jazykovú a kompozičnú zložku a žánrové vlastnosti literárneho textu.

– SLO.SV.S.2.7. Dokážu posúdiť akú má úlohu forma, štýl a naratívny postup v tvarovaní významu a ideovej zložky literárneho diela.

– SLO.SV.S.2.8. Hodnotia konanie a vlastnosti postáv, formujú morálne postoje z aspektu rasovej, národnej, kultúrnej, jazykovej, náboženskej, rodovej, pohlavnej a vekovej rovnosti.

– SLO.SV.S.2.9. Určujú zorný uhol, postoj a zámer autora, vedia rozlíšiť subjektívnosť od objektívnosti vo vyjadrovaní, vedia rozoznať figuratívnosť (obraznosť), humor, iróniu a satiru.

– SLO.SV.S.2.10. Vedia organizovať zložitejší hovorený prejav alebo písaný text (prekomponovať obsah, pospájať časti do jednoduhšie štruktúrovaného hovoreného alebo písaného celku).

– SLO.SV.S.2.11. Samostatne vyhľadávajú a usúvzťažňujú informácie z textov rozličných oblastí a vedia ich použiť pri učení sa a každodenných životných situáciách.

– SLO.SV.S.2.12. Účinkujú vo verejných rozhovoroch; vedia debatovať a pritom formulovať argumenty a protiargumenty, vedia aktívne počúvať a rešpektovať pozíciu iného, kontrolujú emocionálne výstupy a vedia rozoznať argumenty, ktoré sa zakladajú na emóciách.

– SLO.SV.S.3.1. Formulujú svoj vlastný názor a verejne ho prejavujú pričom používajú spisovný jazyk s vedomím o spoločenských konvenciách a kulturologických rozdieloch.

– SLO.SV.S.3.2. Všímajú si súvislosť medzi spôsobom vyjadrovania a zámerom a postojom autora; posudzujú použiteľnosť informácií a spoľahlivosť zdrojov.

– SLO.SV.S.3.3. Využívajú rozvinuté schopnosti spolupráce, kultúru vlastného verbálneho a neverbálneho prejavu, ako aj počúvania a rešpektovania názorov iných ľudí.

– SLO.SV.S.3.4. Rešpektujú rozmanitosť kultúrnych identít v Európe a vo svete.

– SLO.SV.S.3.5. Rozvíjajú gramotnosť v rôznych sférach (umeleckú, digitálnu, informatickú, finančnú, zdravotnícku, mediálnu, vedeckú, matematickú...).

– SLO.SV.S.3.6. Prispôsobujú stratégie čítania a učenia sa nezávisle stanovenému cieľu; sú schopní korigovať svoj prístup.

– SLO.SV.S.3.7. Rozširujú svoj záujem o čítanie – od rôznych neumeleckých textov až po národnú a svetovú literatúru.

– SLO.SV.S.3.8. Chápu súvzťažnosti medzi literatúrou a kultúrou; pri čítaní tvarujú vlastné estetické a etické názory a vedia ich zdôvodniť.

– SLO.SV.S.3.9. Využívajú vedomosti z jazyka a literatúry na tvorbu a kritické prehodnocovanie rozličných obsahov v oblasti kultúry.

– SLO.SV.S.3.10. Vedia zostaviť zložitejšie hovorené prejavy a písané texty na základe vlastnej skúsenosti, východiskovej a sekundárnej literatúry.

– SLO.SV.S.3.11. Rešpektujú kultúrnu rozmanitosť Srbska, vážia si kultúrne dedičstvo rodiska; majú vyvinuté kultúrne potreby a vedia ako si ich môžu uspokojiť.

– SLO.SV.S.3.12. Vedia vysvetliť škodlivývplyv predsudkov a stereotypovvo vzdelávacom, súkromnom a verejnom kontexte;presadzujú kultúru mieru, nenásilia, tolerancie.

– SLO.SV.S.3.13. Vedia kriticky posúdiť pravdivosť informácií v rozličných textoch.

– SLO.SV.S.3.14. Porovnávajú výrazové prostriedky literárneho, divadelného a filmového umenia priinterpretácii rovnakých alebo podobných motívov a tém.

Pokročilá úroveň

Špecifická predmetová kompetencia 1 (ŠPK1)

Žiaci chápu funkcie a dôležitosť jazyka a viacjazyčnosti. Majú podrobnejšie znalosti gramatiky slovenského jazyka (prízvuky, zloženie slov, význam pádov a slovesných tvarov, štruktúra viet); poznajú štruktúru heslovej state v slovníku. Ovládajú ústne a písomné formy vyjadrovania potrebné vo vzdelávaní, občianskom a sociálnom začleneniení sa. Hodnotia štylistické postupy v umeleckých a neumeleckých textoch a interpretujú ich úlohupri dosahovaní estetických a sémantických charakteristík rôznych typov textov. Chápu a vytvárajú súvislosti medzi literatúrou a inými druhmi umenia, vedou a technikou. Rozvíjajú osobnú, národnú a kultúrnu identitu, povedomie o príslušnosti k európskemu a svetovému kultúrnemu dedičstvu na základe diel slovenskej, srbskej a svetovej literatúry, divadelného a filmového umenia, vedeckého a umeleckého dedičstva a rôznych foriem mediálnej kultúry.

Špecifická predmetová kompetencia 2 (ŠPK2)

Žiaci hovoria verejne a pred širším publikom na témy z oblasti jazyka, literatúry a kultúry. V procese učenia sa jazyka a literatúry vidia výskumné a tvorivé príležitosti a získané vedomosti a zručnosti uplatňujú v každodennom živote. Skúmajú charakteristiky registrov a štýlov súvisiacich so slovníkmi a výber vhodných jazykových výrazov. Porovnávajú informácie z rôznych odborov a mediálnych zdrojov a súvoči nim kritickí.

Špecifická predmetová kompetencia 3 (ŠPK3)

Žiaci majú zvyk a potrebu rozvíjať svoju kultúru rozprávania a čítania, a to ako pre vlastné zlepšenie, tak aj pre účasť na občianskom a spoločenskom živote. Monitorujú vplyv spoločensko-ekonomických dianí na jazyk, literatúru, kultúru a vedu; starajú sa o udržateľný spôsob života v komunite. Sú otvorení voči dialógu medzi kultúrami. Sú pripravení prevziať zodpovednosť za voľby a rozhodnutia, ktoré ovplyvňujú ich osobný život a život komunity.

Výkony vzdelávacieho cyklu (VVC) na konci stredoškolského vzdelávania:

Pokročilá úroveň

ŠPK 1

ŠPK 2

ŠPK 3

Žiaci:

Žiaci:

Žiaci:

– SLO.SV.P.1.1. Rozumejú podstatným vlastnostiam a funkciám jazyka.

– SLO.SV.P.1.2. Poznajú pojmy jednojazyčnosť a viacjazyčnosť ako aj jazykovúrozmanitosť v Srbsku.

– SLO.SV.P.1.3. Sú schopní určiť prízvučné slabiky v slove a slabičnú dĺžku; všímajú si nespisovný prízvuk a dĺžku v bežnej komunikácii.

– SLO.SV.P.1.4. Rozumejú pojmu fonéma; určujú všetky hláskoslovné alternácie.

– SLO.SV.P.1.5. Rozumejú pojmu morféma.

– SLO.SV.P.1.6. Určujú modely tvorenia slov (prefixácia, sufixácia, kompozícia, kombinované tvorenie a tvorenie konverziou).

– SLO.SV.P.1.7. Poznajú význam pádov a určitých slovesných tvarov.

– SLO.SV.P.1.8. Analyzujú text, rozlišujú jednotlivé druhy viet, činný a trpný rod, vzťahy medzi vetami a vetnými členmi.

– SLO.SV.P.1.9. Uplatňujú základné pravidlá kongruencie.

– SLO.SV.P.1.10. Vedia rozoznať v texte hyperonymá/hyponymá, paronymiu, rozlišujú lexikálne vrstvy slov; poznajú metaforu, metonymiu a synekdochu ako prenášanie významov slov.

– SLO.SV.P.1.11. Interpretujú jazykovo-štylistické, estetické a štruktúrne vlastnosti literárno-umeleckých a literárnovedných textov s použitím literárnoteoretickej terminológie.

– SLO.SV.P.1.12. Hodnotia slohové postupy v umeleckých a neumeleckých textoch; porovnávajú slohové postupy v dvoch (a viacerých) zložitých textoch; interpretujú ich úlohu pri uvedomovaní si estetických a významových charakteristík uvedených typov textov.

– SLO.SV.P.2.1. Porovnávajú jazykové javy vo vlastnom a v cudzom jazyku, analyzujú ich a vyvodzujú závery.

– SLO.SV.P.2.2. Interpretujú literárne umelecké dielo s porozumením jeho žánrových charakteristík a literárnohistorickej epochy, pri analýze sa opierajú o štruktúrne a štylistické prvky diela a používajú literárnoteoretické pojmoslovie a sekundárnu literatúru.

– SLO.SV.P.2.3. Posudzujú funkciu štylistických výrazových prostriedkov použitých v texte.

– SLO.SV.P.2.4. Analyzujú problém, ideu alebo odkaz v umeleckom a neumeleckom texte z rozličných zorných uhlov; nachádzajú argumenty a posudzujú ich, klasifikujú a prehodnocujú ich hodnotu a prípadne korigujú vlastné postoje.

– SLO.SV.P.2.5. Usúvzťažňujú historické, náboženské, politické témy v spracovaných dielach a tým spôsobom budujú a prehodnocujú vlastnú identitu; vysvetľujú akosa tvorivé idey prejavujú v rozličných kultúrach a porovnávajú ich.

– SLO.SV.P.2.6. Účel, obsah a spôsob prejavu vedia prispôsobiť komunikačnej situácii.

– SLO.SV.P.2.7. Skúmajú vzťahy medzi teoretickými východiskami (existencializmu, recepčnej estetiky, teórie otvoreného diela) a literárnoumeleckým textom ako aj vzťahy medzi samotnými literárnymi textami (intertextualitu); vedia transponovať teoretické východiská do nového kontextu.

– SLO.SV.P.2.8. Vedia zostaviť rozličné typy textovpoužívajúc pritom zodpovedajúce funkčné štýly a formy prejavu.

– SLO.SV.P.2.9. Skúmajú a porovnávajú informácie z rozličných disciplín a mediálnych prameňov a vedia si utvoriť kritický odstup voči nim.

– SLO.SV.P.2.10. Verejne vystupujú pred väčším auditóriom a ústne obhajujú témy z jazyka, literatúry a kultúry.

– SLO.SV.P.2.11. Aktívne sa vedia zúčastniť verejnej debaty (pripravujú sa buď samostatne alebo tímovo, vedia argumentovať svoj postoj, vyvodiť závery a strategicky plánovať).

– SLO.SV.P.3.1. Chápu silu jazyka ako prostriedka na vyjadrenie rôznych rozmerov ľudských skúseností (sociálnych, kultúrnych, morálnych, duchovných a estetických), rešpektujúc kontext a rôzne perspektívy.

– SLO.SV.P.3.2. Kriticky skúmajú a hodnotia informácie z rôznych médií; vedia rozpoznať rôzne typy mediálnych manipulácií a ich vplyv na formovanie reality.

– SLO.SV.P.3.3. Rozvíjajú osobný štýl vo verbálnom a neverbálnom vyjadrovaní a zároveň podporujú pozitívnu interakciu a spoluprácu s ostatnými; hodnotia a rozvíjajú svoj komunikačný potenciál proaktívnym prístupom a vytrvalosťou pri dosahovaní cieľov.

– SLO.SV.P.3.4. Majú interaktívny vzťah s médiami a sú ochotní zúčastňovať sa v aktivitách skupiny a spoločnosti.

– SLO.SV.P.3.5. Všímajú si a sledujú vývoj a vplyv umenia, vedy a technológie na gramotnosť a jazyk; starajú sa o zachovanie kultúrnych a historických pamiatok, o bezpečnosť a udržateľnosť životného prostredia.

– SLO.SV.P.3.6. Prehlbujú svoje vedomosti v oblasti porozumenia textu, rôznych stratégií a techník čítania a učenia saa uvedomujú si pritom vlastné silné a slabé stránky.

– SLO.SV.P.3.7. Pri čítaní rozširujú svoje obzory a rozvíjajú myšlienkový a emocionálny svet, pripravení sú prebrať zodpovednosť za voľby a rozhodnutia, ktoré vplývajú na osobný život a život spoločenstva.

– SLO.SV.P.3.8. Spoznávajú rozličné kultúry prostredníctvom umeleckej literatúry regiónu, Európy a sveta a otvorení sú voči dialógu medzi kultúrami.

– SLO.SV.P.3.9. Hodnotia rozličné kultúrne prejavy, poznajú a vedia ako dosiahnuť osobnú, spoločenskú a komerčnú hodnotu.

– SLO.SV.P.3.10. Vedia si vážiť jazyk ako médium národnej kultúry, národné a kultúrne dedičstvo ako i kultúrnu rozmanitosť vlastného prostredia, regiónu, Európy a sveta.

– SLO.SV.P.3.11. Skúmajú vplyv stereotypov a predsudkov na jednotlivca a spoločnosť a vedia sa zasadzovať o ľudské práva a pokojné (mierumilovné) riešenie konfliktov.

– SLO.SV.P.3.12. Kriticky hodnostia literárne umelecké diela, divadelné a filmové umenie.

SLOVAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku slovačkog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Neguju i čuvaju slovački jezik uvažavajući raznovrsnost njegovih dijalekata, kao i većinski jezik i jezike nacionalnih manjina i druge jezike.

Koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući književnojezičku i pravopisnu normu, uobličavaju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim veštinama i veštinama aktivnog slušanja. Formulišu i izražavaju usmene i pisane argumente na uverljiv način koji je primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući osećaj za inicijativu i delovanje u ostvarivanju ciljeva, koristeći i IKT sredstva.

Razvijaju čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumetnički tekst. Njeguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz nacionalne i svetske književnosti. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje i da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Neguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici znaju osnovne odlike slovačkog književnog jezika. Poznaju književnojezičku i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku slovačkog jezika. Usmereni su ka bogaćenju svog rečnika, jezičkog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju formalno i neformalno izražavanje, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neumetničkog teksta. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima. Određuju osnovne elemente strukture književnog i neumetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici imaju veštine slušanja i govorenja i primenjuju ih u skladu sa komunikativnom situacijom. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji i pišu primenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govoreni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uverljiv način koji je primeren kontekstu uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, polne, rodne i uzrasne ravnopravnosti. Uočavaju namere autora u tekstu (informativnost, manipulativnost). Tokom čitanja i tumačenja književnog i neumetničkog teksta primenjuju različite metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoja interesovanja od omladinske književnosti ka opštoj beletristici. Koriste fondove biblioteka i arhiva, posećuju izložbe, gledaju pozorišne predstave i filmove.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju slovački jezik uz uvažavanje raznovrsnosti njegovih dijalekata; poštuju većinski jezik i jezike nacionalnih manjina i druge strane jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz nacionalne, srpske i svetske književnosti formiraju humanističke vrednosne stavove i uverenja. Uspostavljaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Koriste čitalačku pismenost i različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste znanja iz jezika i književnosti u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SLO.SO.O.1.1. Znaju osnovne odlike slovačkog književnog jezika (pisma, izgovori, dijalekti).

– SLO.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasa i klasifikuju glasove po zadatim kriterijumima.

– SLO.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, znaju osnovna pravila akcenatske norme.

– SLO.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim, školskim primerima.

– SLO.SO.O.1.5. Razlikuju proste reči od tvorenica i grade reči po zadatom modelu.

– SLO.SO.O.1.6. Klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– SLO.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama sa kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– SLO.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu od neformalne leksike i upotrebljavaju je u skladu sa prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u komunikativnim situacijama.

– SLO.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– SLO.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, imejla, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce.

– SLO.SO.O.1.11. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima u kojima su nastala.

– SLO.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neumetničkog teksta; određuju osnovne elemente strukture književnoumetničkog dela: temu, motiv, radnju, likove, vreme i mesto radnje.

– SLO.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaju osnovne odlike književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu.

– SLO.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– SLO.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

– SLO.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– SLO.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu koristeći odgovarajući pravopis.

– SLO.SO.O.2.3. Čitaju književne i neumetničke tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i prave beleške, određuju ključne reči.

– SLO.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književnog dela sa sopstvenim ili tuđim iskustvom.

– SLO.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i izrazite stilske odlike književnih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književne epohe.

– SLO.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući bitno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– SLO.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikativnoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksiku i oblike kazivanja).

– SLO.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; odabiraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– SLO.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečki fond, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– SLO.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost.

– SLO.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pismeno, vizuelno, digitalno).

– SLO.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi, na društvenim mrežama.

– SLO.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neumetničkim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– SLO.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta.

– SLO.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– SLO.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju značaj čitanja za razvoj sopstvene opšte kulture i znanja.

– SLO.SO.O.3.8. Prepoznaju značaj književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao suštinski deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– SLO.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– SLO.SO.O.3.10. Koriste oba pisma, dajući prednost ćirilici; sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu; umeju da citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

– SLO.SO.O.3.11. Prepoznaju značaj jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu sopstvenog jezika i poštuju jezike nacionalnih manjina u Srbiji.

– SLO.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju značaj ravnopravnosti ljudi.

– SLO.SO.O.3.13. Prepoznaju ulogu tradicionalnih i savremenih medija u demokratskom društvu.

– SLO.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i znaju mesto slovačkog jezika u slovenskoj i evropskoj grupi jezika. Imaju šira znanja o glasovima slovačkog jezika, znaju pravila o naglašavanju reči i razlikuju književni od neknjiževnog akcenta. Imaju šira znanja o vrstama i podvrstama reči, njihovim oblicima i načinima njihovog građenja. Analiziraju rečenice građene po različitim modelima. Imaju razvijen rečnik u skladu sa obrazovanjem i umeju da upotrebe odgovarajuću reč u skladu sa prilikom; usmereni su ka daljem bogaćenju sopstvenog rečnika. Koriste čitalačke strategije u skladu sa ciljevima čitanja i vrstom teksta. Poznaju i tumače najznačajnija dela slovačke, srpske i svetske književne baštine i lokalizuju ih u književnoistorijski kontekst; razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske pojmove. Poznaju različite oblike medijskog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Istražujući slovački jezik i književnost, učenici ga upoređuju sa srpskim i sa drugim jezicima i razvijaju radoznalost i kompetenciju za međukulturnu komunikaciju. Redovno čitaju književna dela. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano ih predstavljaju u skladu sa komunikativnom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja različitim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju sopstvene komunikacione metode i veštine interakcije. Imaju bogat rečnik i vide jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje kulturnih, društvenih i materijalnih vrednosti. Kreiraju i vrednuju različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SLO.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezičke grupe u Evropi, znaju mesto srpskog jezika u porodici slovenskih i indoevropskih jezika i prepoznaju dijalekte slovačkog jezika na osnovu njihovih odlika.

– SLO.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba i najznačajnije kulturnoistorijske spomenike.

– SLO.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičku normu u vezi sa akcentima; umeju da odrede dužinu/kvantitet akcenatskog sloga i primene pravila akcentuacije u jednostavnim primerima (unutrašnji slogovi i jednosložne reči).Primenjuju pravila o izuzecima pri akcentovanju.

– SLO.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne alternacije u različitim primerima i povezuju ih sa književnojezičkom normom.

– SLO.SO.S.1.5. Određuju podvrste promenljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– SLO.SO.S.1.6. Razlikuju vrste tvorenica.

– SLO.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice građene po osnovnim modelima.

– SLO.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– SLO.SO.S.1.9. Znaju značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju tipove leksema s obzirom na poreklo i sferu upotrebe, razumeju značenjske odnose među leksemama.

– SLO.SO.S.1.10. Analiziraju obeležja funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– SLO.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovne karakteristike književnih perioda i povezuju ih sa književnim delom i autorom.

– SLO.SO.S.1.12. Prepoznaju odlike književnonaučnih i hibridnih vrsta kao i karakteristike različitih oblika medijskog izražavanja.

– SLO.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumetničkog dela od naratora, dramskog lica ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– SLO.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i hronološko pripovedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizička, psihološka, jezička, društvena i etička).

– SLO.SO.S.1.15. Imenuju jezičko-stilska sredstva i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– SLO.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, ilustruju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– SLO.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svom i tuđem tekstu u skladu sa pravopisnom normom; prepoznaju neknjiževne akcente i oblike reči u svakodnevnoj komunikaciji.

– SLO.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih prirodi teksta i svrsi čitanja.

– SLO.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz programa i biraju dela po svom slobodnom izboru razvijajući čitalačke navike, estetske kriterijume i sudove.

– SLO.SO.S.2.5. Svestrano doživljavaju književnoumetničko delo iskazujući lične utiske; interpretiraju različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– SLO.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematske, idejne, poetičke, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine književnog teksta.

– SLO.SO.S.2.7. Procenjuju ulogu koju forma, stil i tip pripovedanja imaju u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– SLO.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući moralne stavove i iz ugla ravnopravnosti ljudi.

– SLO.SO.S.2.9. Utvrđuju tačke gledišta, stav i namere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju figurativnost, humor, ironiju, satiru.

– SLO.SO.S.2.10. Organizuju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezuju delove u jednostavno strukturiranu govorenu ili pisanu celinu).

– SLO.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz različitih oblasti i koriste ih u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– SLO.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim razgovorima; debatuju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugog, kontrolom emocionalnog sadržaja i prepoznavanjem argumenata zasnovanih na emocijama.

– SLO.SO.S.3.1. Formulišu svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se književnim jezikom uz svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima.

– SLO.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja sa namerom i stavom autora; procenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– SLO.SO.S.3.3. Koriste izgrađene veštine saradnje, kulturu sopstvenog verbalnog i neverbalnog izražavanja, kao slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja.

– SLO.SO.S.3.4. Uvažavaju raznolikost kulturnih identiteta u Evropi i svetu.

– SLO.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim sferama (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, finansijskoj, zdravstenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj…).

– SLO.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja samostalno postavljenom cilju; sposobni su da koriguju svoj pristup.

– SLO.SO.S.3.7. Proširuju interesovanje za čitanje – od različitih neumetničkih tekstova do nacionalne i svetske književnosti.

– SLO.SO.S.3.8. Razumeju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentovano ih obrazlažu.

– SLO.SO.S.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje različitih kulturnih sadržaja.

– SLO.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na osnovu ličnog iskustva, osnovne i sekundarne literature.

– SLO.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost Srbije, cene kulturnu baštinu svog zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako da ih ostvare.

– SLO.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu kulturu mira i nenasilja, toleranciju.

– SLO.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja za proveru informacija u različitim tekstovima.

– SLO.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkcije i značaj jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici slovačkog jezika (akcentima, sastavu reči, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaju strukturu rečničkog članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i socijalnu uključenost. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika različitih vrsta tekstova. Razumeju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije. Razvijaju lični, nacionalni i kulturni identitet, svest o pripadnosti evropskom i svetskom kulturnom nasleđu na osnovu dela slovačke, srpske i svetske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, naučne i umetničke baštine i različitih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registara i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnosi prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu da razvijaju govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi učešća u građanskom i društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– SLO.SO.N.1.1. Razumeju bitna svojstva i funkcije jezika.

– SLO.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezičke prilike u Srbiji.

– SLO.SO.N.1.3. Umeju da odrede mesto i kvantitet akcenta u reči, opažaju neknjiževni akcenat u svakodnevnoj komunikaciji.

– SLO.SO.N.1.4. Razumeju pojam foneme; određuju sve glasovne alternacije.

– SLO.SO.N.1.5. Razumeju pojam morfeme.

– SLO.SO.N.1.6. Određuju tvorbene modele (prefiksacija, izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba i tvorba pretvaranjem).

– SLO.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i ličnih glagolskih oblika.

– SLO.SO.N.1.8. Analiziraju tekst razlikujući specijalne vrste rečenica, aktiv i pasiv, naporedne odnose među rečenicama i rečeničnim članovima.

– SLO.SO.N.1.9. Primenjuju osnovna pravila kongruencije.

– SLO.SO.N.1.10. Prepoznaju u tekstu hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju, razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinegdohu kao leksičke mehanizme.

– SLO.SO.N.1.11. Tumače jezičko-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– SLO.SO.N.1.12. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu; porede stilske postupke u dva složena teksta (ili više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika navedenih vrsta tekstova.

– SLO.SO.N.2.1. Upoređuju jezičke pojave u svom i drugim stranim jezicima, analiziraju ih i izvode zaključke.

– SLO.SO.N.2.2. Tumače književno delo sa razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente dela i upotrebljavajući književnoteorijsku terminologiju i sekundarne izvore.

– SLO.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju upotrebljenih stilskih sredstava u tekstu.

– SLO.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnom i neumetničkom tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrednost i eventualno koriguju svoje stavove.

– SLO.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju sopstveni identitet; objašnjavaju i porede kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– SLO.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikativnom situacijom.

– SLO.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta i odnose između samih književnoumetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– SLO.SO.N.2.8. Sastavljaju različite tipove tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– SLO.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– SLO.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– SLO.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije).

– SLO.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– SLO.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz različitih medija; umeju da prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– SLO.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju uz negovanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– SLO.SO.N.3.4. Imaju interaktivan odnos sa medijima uz spremnost da učestvuju u aktivnostima zajednice i društva.

– SLO.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika, o bezbednosti i održivosti životne sredine.

– SLO.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvest o svojim vlastitim snagama i slabostima.

– SLO.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

– SLO.SO.N.3.8. Upoznaju različite kulture kroz književnost regiona, Evrope i sveta i neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– SLO.SO.N.3.9. Vrednuju različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost.

– SLO.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regiona, Evrope i sveta.

– SLO.SO.N.3.11. Istražuju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– SLO.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, pozorišna i filmska ostvarenja.

MAGYAR NYELV ÉS IRODALOM

Képzési tudásszabványok a középfokú oktatás végén

Általános tantárgyi kompetenciák (ÁTK)

A tanuló ismeretekkel rendelkezik a nyelv és a többnyelvűség funkciójával és jelentőségével kapcsolatban. Ismeri és alkalmazza a magyar nyelv nyelvtani szabályait. Tisztában van a nyelv szerepével, és ennek tudatában használja anyanyelvét megnyilatkozásaiban. Fejleszti polgári felelősségtudatát, és fokozza társadalmi aktivitását. Ápolja és őrzi a magyar nyelvet, tiszteletben tartja nyelvjárásainak sokszínűségét, valamint a többi nemzeti kisebbség nyelvét és más nyelveket.

Árnyaltan fejezi ki magát a szóbeli és írásbeli kommunikációban, szókincsét folyamatosan gazdagítja. Tiszteletben tartja az igényes nyelvhasználat szabályait és a helyesírási normát. A nyelvet kreatív módon alkalmazza, logikusan tagolt és a stilisztikai követelményeknek megfelelő, szabatos szöveget alkot. Ismeri a kulturált párbeszéd szabályait. Fejlett a beszédkészsége, vitastratégiája mások véleményének a meghallgatására épül. Fejleszti érvelési készségét, és építő jellegű ötletekkel vesz részt csoportja munkájában a kitűzött cél elérése érdekében. Meggyőző érvelő technikával fogalmazza meg a kontextusnak megfelelő szóbeli és írásbeli érveit. IKT-eszközöket használ.

Fejlett olvasói jártassággal rendelkezik. Megérti és összeveti a szépirodalmi és nem szépirodalmi jellegű műveket, és kreatívan, valamint kritikai szemlélettel viszonyul hozzájuk. Egyéni fejlődése és az önmegvalósítás érdekében ápolja olvasói és beszédkultúráját. Különféle forrásokból merít információkat, és hozzáértően dolgozza fel őket. Multimediális tartalmakat hoz létre.

Gyakorlottan értelmezi a magyar és a világirodalom alkotásait. Megérti az irodalom multikulturális dimenzióit, átlátja a nemzeti irodalomnak és a világ kulturális hagyatékának a kapcsolatát. Felismeri és példákkal szemlélteti a szépirodalmi művek alapvető nyelvi, poétikai, esztétikai és szerkezeti jellemzőit.

Képes gondolatainak, érzelmeinek, tapasztalatainak megfogalmazására: képi és elvont kifejezésmód alkalmazására, alkotói tevékenység kifejtésére. Az olvasást az ön- és világértés eszközének tekinti, és általa érti meg és sajátítja el az alapvető etikai elveket. Az olvasás révén fejleszti empátiáját embertársai és a világ iránt. Kulturális tevékenységeit a humanitás és a kritikai szemlélet jegyében végzi.

Összefüggéseket fedez fel az irodalom, valamint más művészetek és a tudományok között.

Hatékonyan alkalmazza a különféle tanulási technikákat, és tudatában van az élethosszig tartó tanulás jelentőségének. Különféle élethelyzetekben sikeresen alkalmazza az elsajátított tudást és a kognitív stratégiákat. Az etikai követelményeknek megfelelően viszonyul a szellemi és kulturális tulajdon fogalmához.

Alapszint

Speciális tantárgyi kompetenciák 1 (STK 1)

A tanuló ismeri a magyar irodalmi nyelv jellemzőit. Ismeri a köznyelvi normát és a helyesírási szabályokat, valamint a magyar nyelv nyelvtani és stilisztikai jellemzőit. Betekintést nyer a magyar hangok rendszerébe; ismeri a helyes kiejtés, a hangsúlyozás szabályait, a kulturált nyelvi megnyilatkozás eszköztárát. Folyamatosan törekszik szókincsének gazdagítására, az árnyalt nyelvi-stilisztikai kifejezőeszközök elsajátítására. Érthetően és folyékonyan beszél, különbséget tesz a hivatalos és a nem hivatalos nyelv, verbális és nem verbális kommunikáció között. Ismeri a különféle fajtájú szövegek megalkotásának szabályait. Olvas és megért lineáris és nem lineáris szövegeket; megkülönbözteti a szépirodalmi szöveget a nem szépirodalmitól. Összekapcsolja az irodalmi alkotást szerzőjével és a megfelelő irodalmi irányzattal. Ismeri a szépirodalmi és nem szépirodalmi szövegek szerkezetének alapvető elemeit.

Speciális tantárgyi kompetenciák 2 (STK 2)

A tanuló kulturáltan meghallgatja mások véleményét, és az aktuális kommunikációs szituációnak, beszédhelyzetnek megfelelően szólal meg, tanúbizonyságot tesz fejlett beszédkészségéről. A nyelvtanból elsajátított elméleti tudást konkrét szituációkban alkalmazza. A helyesírási és nyelvhelyességi szabályok ismeretében fogalmazza meg mondanivalóját. Logikusan tagolt, jól szerkesztett és stilisztikailag megfelelő szóbeli és írásbeli szövegeket alkot. Meggyőző módon érvel szóban és írásban, az adott kontextus jegyeinek a figyelembevételével. Szövegének megfogalmazásakor tiszteletben tartja a faji, nemzeti, kulturális, nyelvi, vallási, nemi és korosztálybeli egyenlőséget. Felismeri a műben a kommunikációs célokat. Szépirodalmi és nem szépirodalmi szövegek olvasása és értelmezése közben változatos elemzési módszereket alkalmaz. Szívesen olvas; érdeklődési köre fokozatosan tágul, az ifjúsági és populáris irodalomtól eljut a legfontosabb szépirodalmi alkotások olvasásáig. Használja a hagyományos és elektronikus könyvtárak, valamint a levéltárak anyagát és szolgáltatásait, kiállításokra jár, színházi előadásokat és filmeket néz.

Speciális tantárgyi kompetenciák 3 (STK 3)

A tanuló ápolja és tudatosan őrzi a magyar nyelvet, becsüli nyelvjárásaink sokszínűségét, tiszteli a nemzeti kisebbségek nyelvét és más idegen nyelveket. Képes jól érthető, tömör, a nyelv szabályainak megfelelő, szabatos, meggyőző szóbeli és írásbeli szövegek létrehozására. A magyar és a világirodalmi alkotások olvasása és értelmezése révén kialakítja a maga humanista értékítéleteit és meggyőződését. Összefüggéseket fedez fel az irodalom és más művészetek (pl. színház, filmművészet, képzőművészet) között. Felhasználja olvasói jártasságát és a különféle olvasási és tanulási stratégiákat a mindennapi életben. Ennek a tapasztalatnak a birtokában felismeri az olyan negatív jelenségeket a kommunikációban, mint amilyenek az előítéletek, sztereotípiák és a verbális agresszió formái (tiszteletlen megszólítás, a beszédtárs semmibevétele, sértegetés, gyűlöletbeszéd stb.). Nyelvi és irodalmi készségeit felhasználja a polgári aktivitásokban való részvétel szempontjából fontos helyzetekben. Az etikai követelményeknek megfelelően viszonyul a szellemi és kulturális tulajdon fogalmához.

Az oktatási ciklus kimenetei (OCK) a középfokú oktatás végén:

Alapszint

STK 1

STK 2

STK 3

A tanuló:

A tanuló:

A tanuló:

– MNY.KO.A.1.1. Ismeri a nyelvet mint jelrendszert. Ismeri a nyelv rétegződését, társadalmi és táji tagolódását. Ismeri a norma fogalmát, a nyelvhasználat alapvető szabályait.

– MNY.KO.A.1.2. Ismeri a magyar beszédhangok keletkezésének módját. Megismerkedik a fonéma fogalmával. Megkülönbözteti a magánhangzókat időtartam és a nyelv vízszintes mozgása szerint. Ismeri a hangrend és a magánhangzó-illeszkedés törvényét. Ismeretei vannak a mássalhangzók felosztásáról (kivéve a képzés módja szerint). Ismeri a mássalhangzó-változások alapvető eseteit.

– MNY.KO.A.1.3. Érti a szótag fogalmát, ismeri a hangsúlyozás alapvető szabályait. Hangképzése helyes.

– MNY.KO.A.1.4. Tisztában van a lexéma és a szó(alak) fogalmával. Ismeri az alapszófajokat, a viszonyszók közül pedig a kötőszót.

– MNY.KO.A.1.5. Különbséget tesz az egyszerű szavak és a szóösszetételek között.

– MNY.KO.A.1.6. Megkülönbözteti az egyszerű és összetett mondatot. Ismeri a mondatrészeket, megkülönbözteti a mellé- és alárendelő mondatokat; képes a nyelvi normának megfelelő, szabatos mondatokat megfogalmazni.

– MNY.KO.A.1.7. Tisztában van a hangalak és a jelentés kapcsolatával. Ismeri a szavak állandó és alkalmi jelentését. Ismeri az egyjelentésű, a többjelentésű, az azonos alakú, hasonló alakú, ellentétes jelentésű, hangutánzó és hangulatfestő, valamint a rokon ér­telmű szavakat.

– MNY.KO.A.1.8. Alapismeretei vannak a szókészlet felosztásáról. Folyamatosan ismerkedik a szavak, állandósult szókapcsolatok (frazémák) jelentésével, amelyekkel a mindennapi kommunikációban, valamint szépirodalmi, ismeretterjesztő és tudományos szövegek olvasásakor találkozik.

– MNY.KO.A.1.9. Ismeri és alkalmazza a helyesírási szabályokat. Helyesen jelöli a hangok időtartamát, a hangkapcsolatokat a mássalhangzó-változások esetében.

– MNY.KO.A.1.10. Ismeri a különféle szövegtípusok létrehozásának szabályait (pl. levél, e-mail, önéletrajz, kérvény, fellebbezés, jelentés…); helyesen tölt ki különféle űrlapokat.

– MNY.KO.A.1.11. Összekapcsolja az irodalmi alkotást szerzőjével és a megfelelő irodalmi irányzattal.

– MNY.KO.A.1.12. Megkülönbözteti a szépirodalmi és nem szépirodalmi szöveget; megnevezi az epikai alkotás alaptényezőit: téma, motívum, cselekmény, szereplők, a cselekmény ideje és helye.

– MNY.KO.A.1.13. Megkülönbözteti a népköltészetet a műköltészettől; megismeri a szépirodalmi műnemek és műfajok alapvető ismertetőjegyeit; felismeri a lírai, epikai és drámai elemeket a szépirodalmi műben; megkülönbözteti a kötött és szabadverset; felismeri a rímfajtákat és versformákat (pl. képvers, szonett).

– MNY.KO.A.1.14. Különbséget tesz a mű parafrazeálása és elemzése között.

– MNY.KO.A.1.15. Összefüggést teremt az irodalmi és a művészettörténeti motívumok/témák és történelmi alapismeretei között.

– MNY.KO.A.2.1. A szóbeli és írásbeli kommunikációban alkalmazza nyelv(tan)i ismereteit.

– MNY.KO.A.2.2. Szövegalkotáskor alkalmazza a helyesírási szabályokat, ismeri a digitális szöveg létrehozásához szükséges tipográfiai-helyesírási eljárásokat.

– MNY.KO.A.2.3. Szépirodalmi és nem szépirodalmi szövegeket (lineárisakat és nem lineárisakat) olvas; figyelmesen és értőn meghallgat egyszerűbb tartalmú előadásokat, közben jegyzetel, és meghatározza a kulcsszavakat.

– MNY.KO.A.2.4. Szabatosan megfogalmazza olvasmányélményét valamely irodalmi szövegről; az irodalmi mű tartalmát összefüggésbe hozza a maga és mások tapasztalataival.

– MNY.KO.A.2.5. Felismeri egy adott irodalmi irányzathoz tartozó mű témáját, motívumait és főbb stilisztikai jellemzőit; kiemeli a korábbi irodalmi korszakokéhoz hasonló és attól eltérő vonásokat.

– MNY.KO.A.2.6. Összefoglalja, idézi és értelmezi a szöveget; kiemeli a lényeget; megkülönbözteti az objektív tényeket az értelmezéstől.

– MNY.KO.A.2.7. Beszédét és írását az adott kommunikációs szituációhoz idomítja: törekszik a helyénvaló szó- és nyelvhasználatra, megválasztja a megfelelő beszédmódot, valamint a verbális és nem verbális kifejezőeszközöket.

– MNY.KO.A.2.8. Képes adott kritériumok szerint fellelni információkat a szövegben (lineárisban vagy nem lineárisban); képes az önálló információszerzésre; megválogatja és osztályozza az információforrásokat; írott szövegben és beszédben felismeri a manipulációs technikákat.

– MNY.KO.A.2.9. Részt vesz projektmunkában és előadó-művészeti alkotófolyamatokban; használja a könyvtári állományt, színházi előadásokat és filmeket néz, kiállításokat látogat.

– MNY.KO.A.3.1. Alkalmazza a nyelvi, nyelvhelyességi szabályokat a szóbeli és írásbeli kommunikációban (mind iskolai tevékenységei során, mind a magán- és közélet különféle színterein).

– MNY.KO.A.3.2. A szóbeli és írásbeli kommunikáció mellett az információátadást vizuális és digitális eszközök révén is megvalósítja.

– MNY.KO.A.3.3. Érvekkel alátámasztva fejti ki véleményét, és a kontextusnak megfelelő nyelvi kifejezésmódot választ; építő jellegű beszélgetést folytat beszélgetőpartnereivel, csoporttársaival (a közösségi médiában vagy a kommunikáció egyéb színterein).

– MNY.KO.A.3.4. Felismeri az előítéleteket és sztereotípiákat az irodalmi és nem irodalmi szövegekben és a szóbeli megnyilatkozásokban; észleli a mindennapi helyzetekben és a médiában megnyilvánuló verbális agresszióformákat (tiszteletlen megszólítás, a beszédtárs semmibevétele, sértegetés, gyűlöletbeszéd stb.).

– MNY.KO.A.3.5. Olvasói jártasságát az ismeretszerzés és az iskolai tantárgyak mélyebb megértése során is kamatoztatja.

– MNY.KO.A.3.6. Az olvasás céljához igazítva alkalmaz különféle olvasási és tanulási stratégiákat.

– MNY.KO.A.3.7. Fejlett olvasási szokásokkal rendelkezik, és tudatában van annak, milyen jelentősége van az olvasásnak tudása és általános műveltsége fejlesztésében.

– MNY.KO.A.3.8. Felismeri a szépirodalom és a kultúra jelentőségét az életében; értékeli a szépirodalmat mint a nemzeti kultúra lényeges elemét és mint különféle kultúrák népszerűsítésének eszközét.

– MNY.KO.A.3.9. Nyelvi és irodalmi ismereteit felhasználva részt vesz különféle kulturális tartalmak létrehozásában.

– MNY.KO.A.3.10. Szóbeli és írásbeli szöveget alkot; tud idézni és értelmezni irodalmi szövegeket; felelősségteljesen viszonyul a szellemi tulajdon kérdéséhez

– MNY.KO.A.3.11. Felismeri a nyelv jelentőségét kulturális és nemzeti identitása ápolásában; tudatosul benne az anyanyelvhasználathoz való joga; tiszteletben tartja a Szerbiában élő népek nyelvét.

– MNY.KO.A.3.12. Tiszteletben tartja az emberi és személyiségi jogokat, mások magánélethez való jogát; megérti az emberek közötti egyenlőség jelentőségét.

– MNY.KO.A.3.13. Felismeri a hagyományos és az újmédia szerepét a demokratikus társadalomban.

– MNY.KO.A.3.14. Felismeri a kapcsolatot az azonos témát feldolgozó szépirodalmi, színház-, film- és képzőművészeti alkotások között. Figyelmet fordít a multimediális szempontokra: a szépirodalom, a zene és a vizuális kultúra (pl. a film- és a képzőművészet) egymásra hatására.

Középszint

Speciális tantárgyi kompetenciák 1 (STK 1)

A tanuló megismeri a főbb európai nyelvcsaládokat, ismeri a magyar nyelv eredetét, és meg tudja határozni a magyar nyelv helyét az uráli nyelvcsaládon belül.

Alaposabb ismeretei vannak a magyar nyelv hangtani, szófaji, alaktani rendszeréről, a szóképzés módjairól. Felismeri a mondat részeit, és megfelelő mondatmodellek révén elemzi. Szókincse folyamatosan gyarapodik; a különféle beszédszituációkban a kommunikációs körülményeknek megfelelően szólal meg. Az olvasási stratégiákat az olvasás céljával és a szöveg fajtájával összhangban választja meg. Ismeri és értelmezi a magyar és a világirodalom legjelentősebb műveit, és elhelyezi őket az irodalomtörténeti korszakokban; ismeri az alapvető irodalomelméleti és irodalomtörténeti fogalmakat. Megismerkedik a tömegtájékoztató eszközökben rejlő kifejezési lehetőségekkel.

Speciális tantárgyi kompetenciák 2 (STK 2)

A magyar nyelv és irodalom tanulmányozása során szerzett élményeit összeveti idegen nyelvi tapasztalataival. Mindez felkelti érdeklődését a téma iránt, és fejleszti kompetenciáját az interkulturális kommunikáció terén. Rendszeresen olvas irodalmi műveket. Különféle információforrásokat használ, felméri a források megbízhatóságát, értékeli és feldolgozza az információkat. A gondosan kiválasztott, hiteles információkat a beszédhelyzetnek megfelelően, érvekkel alátámasztva mutatja be. Nyelvi kifejezésmódját a megfelelő célcsoporthoz idomítja.

Speciális tantárgyi kompetenciák 3 (STK 3)

A tanuló felméri saját kommunikációs képességeit és interakciós készségeit. Gazdag szókincse van, és érzékeli a nyelvben rejlő lehetőségeket, amelyek révén kulturális és társadalmi értékeket lehet kifejezni és létrehozni. Különféle szellemi tartalmakat alkot és értékel. Érti az irodalom multikulturális dimenzióit, és látja, hogyan gyarapítja a nemzeti irodalom a világ szellemi örökségét. Fejleszti kritikai gondolkodási képességét és elemzési készségét.

Az oktatási ciklus kimenetei (OCK) a középfokú oktatás végén:

Középszint

STK 1

STK 2

STK 3

A tanuló:

A tanuló:

A tanuló:

– MNY.KO.K.1.1. Besorolja a nyelveket a főbb európai nyelvcsaládokba, meg tudja határozni a magyar nyelv helyét az uráli nyelvcsaládon belül; megismerkedik a nyelvjárások alapvető ismertetőjegyeivel. Ismeri a kettősnyelvűség és a regionális köznyelv fogalmát.

– MNY.KO.K.1.2. Ismeri a főbb nyelvtörténeti korszakokat és a legfontosabb magyar nyelvemlékeket. Különbséget tesz szórványemlék és szövegemlék között.

– MNY.KO.K.1.3. Ismeretekkel rendelkezik a nyelvújító mozgalmáról, ismeretei vannak a nyelvrokonság legjelesebb kutatóiról.

– MNY.KO.K.1.4. Ismeri az írásmű és beszédmű létrehozásának fázisait: anyaggyűjtés, elrendezés, megszerkesztés. Megismerkedik a retorika néhány alapfogalmával: érvtípusok, retorikai eszközök. Tud vázlatot készíteni.

– MNY.KO.K.1.5. Ismeri a magánhangzók felosztását (az ajakműködés és a nyelv függőleges mozgása szerint is). Ismeri a mássalhangzó-változások teljes rendszerét.

– MNY.KO.K.1.6. Tud a szókészlet változásáról. Felismeri a különböző nyelvváltozatok nyelvi jellemzőit. Ismeri a dialektus, a szociolektus, a digilektus és az idiolektus fogalmát. Ismeri a tájszavak felosztását.

– MNY.KO.K.1.7. Megnevezi az alapszófajokat és az átmeneti szófajokat, ismeri jellemzőiket; ismeri és megnevezi az igefajtákat.

– MNY.KO.K.1.8. Ismeri a legalapvetőbb szóalkotási módokat. Ismeri a morféma fogalmát. Ismeri és megnevezi az igékhez és névszókhoz járuló toldalékokat. Megismerkedik a szóösszetételek fajtáival.

– MNY.KO.K.1.9. Felismeri és megnevezi a szószerkezeteket. Az egyszerű mondatot mondatmodellek révén elemzi. Ismeri a mondatfajtákat, a mondatok modalitását jelző formai jegyeket.

– MNY.KO.K.1.10. Ismeri az összetett mondatok rendszerét, az alá- és mellérendelő mondatok fajtáit. Alkalmazza az egyeztetés alapszabályait.

– MNY.KO.K.1.11. Összekapcsolja a szépirodalmi műveket a történelmi és társadalmi kontextussal; felismeri az irodalomtörténeti korszakok, stílusirányzatok alapvető jellemzőit, és összeköti őket a megfelelő szépirodalmi művekkel és szerzőkel.

– MNY.KO.K.1.12. Irodalmi művek elemzésekor elhatárolja az irodalmi alkotás szerzőjét a mű elbeszélőjétől, a dráma szereplőitől, illetve a lírai éntől.

– MNY.KO.K.1.13. Megismeri az irodalomtudományi és közéleti műfajok sajátosságait, valamint a különféle sajtóműfajok jellegzetességeit.

– MNY.KO.K.1.14. Az irodalmi művek értelmezésekor megkülönbözteti az elbeszélés fajtáit: pl. retrospektív (visszatekintő) és kronológiai (időrendi); az elbeszélés alaptényezőit, az epikus közlés alapformáit/beszédmódjait (elbeszélés, leírás, belső monológ, párbeszéd, reflexió); Felismeri az irodalmi hős jellemzésének fizikai, pszichikai, társadalmi, erkölcsi és nyelvi aspektusait.

– MNY.KO.K.1.15. Ismeri a stílus alapvető jellemzőit, a stíluselemeket, stílusárnyalatokat, továbbá a stílusrétegek, korstílusok, stílusirányzatok nyelvi-stilisztikai jellemzőit. Felismeri a szépirodalmi műben a nyelvi-stilisztikai eszközöket (szóképek, alakzatok).

– MNY.KO.K.1.16. Ismeri a funkcionális stílusfajták jellemzőit, és megérti szerepüket.

– MNY.KO.K.2.1. Szóbeli és írásbeli megnyilvánulásai során alkalmazza megszerzett nyelv(tan)i ismereteit; felismeri és elemzi a különféle beszédhelyzetekre jellemző nyelvi jelenségeket.

– MNY.KO.K.2.2. Észreveszi és a helyesírási normával összhangban javítja a helyesírási hibákat; a mindennapi kommunikációban felismeri a köznyelvitől eltérő megnyilatkozásokat.

– MNY.KO.K.2.3. Különféle olvasási stratégiákat alkalmaz, és a szöveg fajtájához, valamint az olvasás céljához idomítja őket.

– MNY.KO.K.2.4. Rendszeresen olvassa a tantervben szereplő és a szabadon választott irodalmi műveket, fejlesztve olvasási szokásait és esztétikai értékítéletét.

– MNY.KO.K.2.5. Az irodalmi művek olvasása élményt jelent számára, és szemléletesen kifejti benyomásait; különféle fajtájú szövegeket értelmez; megindokolja következtetéseit, és a szöveg részleteivel igazolja őket.

– MNY.KO.K.2.6. Önállóan elemzi a szépirodalmi művekben felvetődő kérdéseket, felfedezi és értelmezi a szépirodalmi művek tematikai, eszmei, nyelvi-stilisztikai, szerkezeti és műfaji jellemzőit.

– MNY.KO.K.2.7. Felméri, hogyan járulnak hozzá a megválasztott beszédmódok, a nyelvi-stilisztikai jegyek az irodalmi mű jelentésének és mondanivalójának kifejtéséhez.

– MNY.KO.K.2.8. Értékeli a szépirodalmi mű szereplőinek cselekedeteit és tulajdonságait, és az emberek közötti egyenlőség szempontjai alapján erkölcsi álláspontokat fogalmaz meg.

– MNY.KO.K.2.9. Különbséget tesz az objektív és szubjektív kifejezésmód között, felismeri a groteszk, humoros, ironikus, szatirikus és képi ábrázolásmódot az irodalmi művekben.

– MNY.KO.K.2.10. Összetettebb szóbeli vagy írásbeli szöveget szerkeszt, és a követelményeknek megfelelően átalakítja, tömöríti őket.

– MNY.KO.K.2.11. Önállóan gyűjt és köt össze különféle területekről származó információkat, és felhasználja őket a tanulás során és a mindennapi élethelyzetekben.

– MNY.KO.K.2.12. Nyilvános vitákban vesz részt; érveket és ellenérveket alkalmaz igazának bizonyítása során, figyelmesen meghallgatja és értékeli beszélgetőtársa véleményét; zabolátlan indulatok nélkül, kulturáltan fogalmazza meg mondanivalóját, és felismeri az érzelmi indíttatású érveket.

– MNY.KO.K.3.1. Nyilvános (közéleti) beszédhelyzetekben fejti ki véleményét, a köznyelv követelményeinek megfelelően szólal meg; és tudatában van a társadalmi konvencióknak és a kulturális különbözőségnek.

– MNY.KO.K.3.2. Felismeri a mondanivaló és a kifejezésmód közötti összefüggéseket; felméri az általa szerzett információk felhasználhatóságát és a források megbízhatóságát.

– MNY.KO.K.3.3. Alkalmazza kialakult együttműködési készségeit; a szóbeli és írásbeli kommunikációban a kulturált nyelvi viselkedés szabályainak megfelelően jár el; figyelmesen meghallgatja és tiszteletben tartja mások véleményét.

– MNY.KO.K.3.4. Tiszteletben tartja és megbecsüli a világ népeinek eltérő kulturális identitását.

– MNY.KO.K.3.5. Számos területen fejleszti kifejezőkészségét (művészetek, tudományok, digitális világ, informatika, média).

– MNY.KO.K.3.6. Olvasási és tanulási stratégiáit az önállóan választott célhoz idomítja; képes módosítani az álláspontjait.

– MNY.KO.K.3.7. Bővíti olvasmányai körét, önállóan válogat a magyar és világirodalomból; ismeretterjesztő, tudományos és publicisztikai jellegű szövegeket is olvas.

– MNY.KO.K.3.8. Érti az irodalom kultúrában betöltött szerepét; a szépirodalmi és nem szépirodalmi szövegek értelmezése során saját erkölcsi és esztétikai álláspontot alakít ki; érvekkel támasztja alá véleményét.

– MNY.KO.K.3.9. Nyelvi és irodalmi tudásának birtokában képes különféle kulturális tartalmak megfogalmazására és kritikai felülvizsgálására.

– MNY.KO.K.3.10. Összetettebb szóbeli vagy írásbeli szövegeket alkot a maga irodalmi élményei alapján és szakirodalmi források felhasználásával.

– MNY.KO.K.3.11. Becsüli a kulturális sokszínűséget, értékeli a nemzeti kulturális örökséget; megtalálja a sokoldalú kulturális érdeklődésének megfelelő tartalmakat.

– MNY.KO.K.3.12. Kifejti az előítéletek és sztereotípiák káros hatását az oktatásban, a magán- és közéleti szférában; népszerűsíti a béke és erőszakmentesség gondolatát és a toleranciát.

– MNY.KO.K.3.13. A kritikai gondolkodás stratégiáit alkalmazza a szövegekben rejlő információk feltárása során.

– MNY.KO.K.3.14. Azonos vagy rokon motívumok feldolgozása során összehasonlítja a szépirodalom, a színház-, a film- és a képzőművészet kifejezési eszközeit. Felfigyel a vizuális kultúra (pl. a filmművészet és a digitális képzőművészet) új megjelenítési módjaira.

Haladó szint

Speciális tantárgyi kompetenciák 1 (STK 1)

A tanuló megérti a nyelv és a többnyelvűség funkcióit és jelentőségét. Tanulmányozza anyanyelve és az idegen nyelvek közötti különbségeket. Széles körű ismeretei vannak a nyelvi szintek grammatikájáról (hangtan, szótan, mondattan, szövegtan); ismeri a nyomtatott és elektronikus szótárak szócikkeinek felépítését. Birtokában van a tanuláshoz és a társadalmi beilleszkedéshez szükséges szóbeli és írásbeli kifejezési formának. Felismeri a szépirodalmi és nem szépirodalmi szövegek létrehozásakor alkalmazott stilisztikai eljárásokat, és értékeli a szöveg esztétikai és jelentésbeli jellemzőinek kialakításában betöltött szerepüket. Felismeri és összefüggésében értelmezi az irodalom és más művészetek, valamint az irodalom és a különféle tudományterületek kapcsolatát. Kialakítja személyes, nemzeti és kulturális identitását. Egyre inkább tudatosul benne, hogy a kulturális európai és világörökség részese, melyet a magyar és a világirodalom, a színház- és filmművészet, a tudományos és művészeti hagyaték és a médiakultúra határoz meg.

Speciális tantárgyi kompetenciák 2 (STK 2)

A tanuló helytáll a kommunikáció különféle közéleti színterein. Nagyobb közönség előtt beszél nyelvi, irodalmi és művelődési témákról. A magyar nyelv és irodalom tanulmányozása során felfedezi a kutatási, alkotói lehetőségeket, és az elsajátított tudást és kialakult készségeit alkalmazza a mindennapi életben felmerülő problémák megoldása során. Kutatja a szótárakban fellelhető szóállomány jellemzőit és a stilisztikai jelzéseket. Összeveti egymással a különféle forrásokból (a szakirodalomból és a médiából) származó információkat, és kritikai szemlélettel viszonyul hozzájuk.

Speciális tantárgyi kompetenciák 3 (STK 3)

A tanulónak fokozatosan igényévé válik, hogy ápolja olvasói és beszédkultúráját egyfelől a saját kiteljesedése, másfelől a társadalmi életben való tevékeny részvétel érdekében. Figyelemmel kíséri, hogyan hatnak a nyelvre, az irodalomra és a tudományra a társadalmi-gazdasági folyamatok. Tudatosan törekszik a fenntartható életmód megvalósítására a környezetében. Humánusan és kritikai szemlélettel viszonyul a kultúrák közötti párbeszédhez. Kész vállalni a felelősséget az általa hozott döntésekért, amelyek hatással vannak mind a maga, mind a közösség életére.

Az oktatási ciklusok kimenetei (OCK) a középfokú oktatás végén:

Haladó szint

STK 1

STK 2

STK 3

A tanuló:

A tanuló:

A tanuló:

– MNY.KO.H.1.1. Ismereteket szerez a modern nyelvészet eredményeiről. Megismerkedik a nyelvészet határtudományaival. Ismereteit interdiszciplináris kontextusba helyezi.

– MNY.KO.H.1.2. Ismeri az egynyelvűség, valamint a két- és többnyelvűség fogalmát; ismeri a szerbiai nyelvi környezetet. Ismeri a kétnyelvűségből eredő, közismert interferenciajelenségeket. Ismereteket szerez a határon túli régiók nyelvhasználatáról.

–MNY.KO.H.1.3. Ismeri a nyelvrokonság bizonyítékait. Képes bemutatni első nyelvemlékeink főbb tartalmi-nyelvi jellemzőit.

– MNY.KO.H.1.4. Ismeri és alkalmazza a mondat- és szövegfonetikai eszközöket (hangerő, hangmagasság, hangszín, tempó, szünet, hangsúly, hanglejtés).

– MNY.KO.H.1.5. Ismeri a magyar beszédhangok rendszerét. Különbséget tesz hang és fonéma között. Érti, milyen szempontok alapján osztjuk fel a mássalhangzókat. Magabiztosan elemzi a mássalhangzó-változásokat. Megismerkedik a többszörös mássalhangzó-változásokkal.

– MNY.KO.H.1.6. Ismeri a magyar szófajok teljes rendszerét, ismeri a jellemzőiket, alaktani viselkedésüket és mondatbeli szerepüket.

– MNY.KO.H.1.7. Ismeri a többszófajúság, az alkalmi szófajváltás fogalmát. Ismeri a ritkább szóalkotási módokat.

– MNY.KO.H.1.8. Ismeri a szóképzés szabályait. Ismeri a toldalékmorfémák fajtáit, alakját, jelentését, sorrendjét.

– MNY.KO.H.1.9. Felismeri és mondatmodellek révén elemzi az összetett mondatokat. Bővebb ismereteket szerez a mondat szerkezetéről (beékelődéses mondatok), felismeri és alkalmazza a függő beszéd jellemző jegyeit.

– MNY.KO.H.1.10. Ismeretei vannak a szöveg jellemzőiről, a szövegtípusokról. Felismeri, megnevezi és tudatosan alkalmazza a szöveg grammatikai és jelentéstani kapcsolóelemeit.

– MNY.KO.H.1.11. Érti a szépirodalmi műben a nyelvi-stilisztikai eszközök (szóképek, alakzatok) szerepét.

– MNY.KO.H.1.12. Érti és elemzi a szépirodalmi és irodalomelméleti szövegek nyelvi-stilisztikai, esztétikai és szerkezeti jellemzőit; jártas az irodalomelméleti terminológia használatában.

– MNY.KO.H.1.13. Értékeli a stilisztikai eljárásokat irodalmi és nem irodalmi szövegekben; összehasonlítja két (vagy több) összetett tartalmú szöveg stilisztikai jellemzőit; értelmezi ezek jelentésképzésben betöltött szerepét.

– MNY.KO.H.2.1. Összehasonlítja anyanyelve és az idegen nyelvek jellemzőit; elemzéseiből következtetéseket von le.

– MNY.KO.H.2.2. Irodalmi műveket értelmez; megérti azok műfaji jellegzetességeit és irodalomtörténeti kontextusát; a művek szerkezeti- stilisztikai jegyeit elemzi; használja az irodalomelméleti terminológiát; szakirodalmi forrásokból tájékozódik.

– MNY.KO.H.2.3. Felméri a szövegben használt stilisztikai eszközök funkcióját.

– MNY.KO.H.2.4. Sokoldalúan értelmezi a szépirodalmi és nem szépirodalmi szövegek alapvető kérdéseit, érveket keres, rangsorol, értékel és vizsgál felül, szükség esetén módosítja álláspontját.

– MNY.KO.H.2.5. Összekapcsolja a szépirodalmi művekben felmerülő történelmi, vallási, politikai momentumokat; ezáltal építi és felülvizsgálja a maga identitásának jegyeit; összeveti, milyen utakat választanak a különböző kultúrák gondolataik, érzéseik kreatív kifejezésére.

– MNY.KO.H.2.6. A közlés célját, tartalmát és módját összehangolja a kommunikációs helyzettel.

– MNY.KO.H.2.7. Megvizsgálja, hogyan viszonyul egymáshoz a szépirodalmi mű és az alapjául szolgáló elmélet vagy filozófiai gondolat (pl. az egzisztencializmus vagy a befogadáselmélet/a nyitott mű elmélete); felfedezi a szépirodalmi művek közötti intertextuális és a szépirodalom és más művészetek közötti intermediális kapcsolatokat; elméleti tudását a gyakorlatban alkalmazza.

– MNY.KO.H.2.8. Különféle típusú szövegeket alkot a beszédhelyzetnek megfelelő stíluseszközök és a megfelelő beszédmódok alkalmazásával.

– MNY.KO.H.2.9. Különféle tudományos szakirodalmi forrásokból és a médiumokból gyűjt információkat; felméri a források megbízhatóságát.

– MNY.KO.H.2.10. Nagyobb közönség előtt beszél nyelvi, irodalmi és kulturális témákról.

– MNY.KO.H.2.11. Aktívan vesz részt nyilvános vitákban (önállóan vagy csoportmunkában készül fel a szereplésre, érvekkel támasztja alá álláspontjait, következtetéseket von le, és stratégiákat dolgoz ki).

– MNY.KO.H.3.1. Felismeri a nyelvnek mint kifejezőeszköznek a szerepét, amely által az ember bemutathatja szellemi és esztétikai jellegű tapasztalatait; érti a kontextus és a különböző nézőpontok meghatározó szerepét.

– MNY.KO.H.3.2. Kritikusan viszonyul a különféle médiumokból származó információkhoz; felismeri a médiamanipuláció különféle fajtáit és hatásukat a valóság alakítására.

– MNY.KO.H.3.3. Egyéni verbális és nonverbális kommunikációs stílust alakít ki; pozitívan viszonyul a különféle együttműködési formákhoz; felméri és fejleszti kommunikációs készségeit, kezdeményező magatartásról és kitartásról tesz tanúbizonyságot céljai megvalósítása érdekében.

– MNY.KO.H.3.4. Részt vesz az interaktív médiakommunikációban, a közösségi és társadalmi tevékenységekben.

– MNY.KO.H.3.5. Figyelemmel kíséri a művészetek, a tudomány és a technika fejlődését, hatását a nyelvre; felelősen viszonyul a műemlékvédelemhez és a természeti környezet megóvásához.

– MNY.KO.H.3.6. Elmélyíti jártasságát a különféle olvasási és tanulási stratégiákban a tudatos (ön)fejlesztés érdekében.

– MNY.KO.H.3.7. Olvasás révén tágítja látókörét, és gazdagítja gondolat- és érzelemvilágát, kész vállalni a felelősséget az általa hozott döntésekért, amelyek hatással vannak mind a maga, mind a közösség életére.

– MNY.KO.H.3.8. Régiónk irodalma és a világirodalom révén különféle kultúrákat ismer meg, humánusan és kritikai szemlélettel viszonyul a kultúrák közötti párbeszédhez.

– MNY.KO.H.3.9. Megbecsüli a különféle kulturális tartalmakat, felismerve azok személyes, társadalmi és piaci értékét.

– MNY.KO.H.3.10. Tiszteli a nyelvet mint a nemzeti kultúra hordozóját, becsüli a nemzeti kulturális örökséget, környezete, a régió, Európa és a világ kulturális sokszínűségét.

– MNY.KO.H.3.11. Tanulmányozza a sztereotípiák és előítéletek egyénre és a társadalomra gyakorolt hatását, síkra száll az emberi jogokért és a konfliktusok békés megoldásáért.

– MNY.KO.H.3.12. Kritikai szemlélettel értékeli a szépirodalmi és a színházi alkotásokat, valamint a vizuális kultúra (pl. a filmművészet és a képzőművészet) alkotásait.

MAĐARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenik poseduje znanje o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti. Poznaje i primenjuje gramatička pravila mađarskog jezika. Svestan je uloge jezika i koristi svoj maternji jezik u svojim izjavama y svakodnevnom životu. Razvija osećaj građanske odgovornosti i povećava svoju društvenu aktivnost. Neguje i čuva mađarski jezik, poštuje raznolikost njegovih dijalekata, kao i jezike drugih nacionalnih manjina i sve druge jezike.

Izražava se nijansirano u usmenoj i pisanoj komunikaciji i kontinuirano obogaćuje svoj rečnik. Poštuje pravila književnojezičke i pravopisne norme. Kreativno koristi jezik, stvara logički strukturiran i precizan tekst koji ispunjava stilske zahteve. Poznaje pravila kulturnog dijaloga. Razvijene su mu govorničke veštine, a njegova strategija debate zasniva se na slušanju mišljenja drugih. Razvija veštine argumentisanja i učestvuje u radu svoje grupe sa konstruktivnim idejama kako bi postigao cilj. Formuliše usmene i pisane argumente prilagođene kontekstu koristeći tehnike ubedljive argumentacije. Koristi IKT alate.

Poseduje napredne veštine čitanja. Razume i upoređuje književni i neumetnički tekst i pristupa im kreativno i kritički. Neguje svoju kulturu čitanja i govora radi svog individualnog razvoja i samoostvarenja. Prikuplja informacije iz različitih izvora i kompetentno ih obrađuje. Kreira multimedijalni sadržaj.

Tumači dela mađarske i svetske književnosti. Razume multikulturalne dimenzije književnosti, uviđa vezu između nacionalne književnosti i kulturnog nasleđa sveta. Prepoznaje i primerima ilustruje osnovne jezičke, poetske, estetske i strukturne karakteristike književnosti. Sposoban je da artikuliše svoje misli, emocije i iskustva: koristi vizuelni i apstraktni način izražavanja i ispoljava svoje stvaralačke mogućnosti. Smatra čitanje sredstvom samorazumevanja i razumevanja sveta i kroz njega razume i stiče osnovne etičke principe. Kroz čitanje razvija empatiju prema svetu i drugim ljudima. Sprovodi kulturne aktivnosti u duhu humanosti i kritičke perspektive.

Otkriva veze između književnosti, drugih umetnosti i nauka.

Efikasno primenjuje različite tehnike učenja i svestan je važnosti celoživotnog učenja. Uspešno primenjuje stečeno znanje i kognitivne strategije u različitim životnim situacijama. Pristupa konceptu intelektualne i kulturne svojine u skladu sa etičkim zahtevima.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenik poznaje karakteristike mađarskog književnog jezika. Poznaje književnojezičku normu i pravopisna pravila, kao i gramatičke i stilske karakteristike mađarskog jezika. Upoznaje se sa karakteristikama mađarskog glasovnog sistema, poznaje pravila pravilnog izgovora, naglaska i alate kulturnog jezičkog izražavanja. Stalno teži da obogati svoj rečnik i da savlada nijansirana jezička i stilska sredstva izražavanja. Govori jasno i tečno, razlikuje službeni i nezvanični jezik, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaje pravila za stvaranje različitih vrsta tekstova. Čita i razume linearne i nelinearne tekstove; razlikuje književni od neumetničkog teksta. Povezuje književno delo sa njegovim autorom i odgovarajućim književnim pravcem. Poznaje osnovne elemente strukture književnih i neumetničkih tekstova.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenik kulturno sluša mišljenja drugih i govori u skladu sa trenutnom komunikacijskom situacijom, demonstrirajući svoje razvijene govorne veštine. Primenjuje teorijska znanja stečena iz gramatike u konkretnim situacijama. Formuliše svoju poruku uz poznavanje pravila pravopisa i gramatike. Kreira dobro strukturirane i stilski prikladne usmene i pisane tekstove. Ubedljivo argumentuje u usmenom i pisanom obliku, uzimajući u obzir karakteristike datog konteksta. Prilikom formulisanja svog teksta poštuje rasnu, nacionalnu, kulturnu, jezičku, versku, rodnu i starosnu ravnopravnost. Prepoznaje komunikativne svrhe u delu. Primenjuje raznovrsne analitičke metode prilikom čitanja i tumačenja književnih i publicističnih tekstova. Uživa u čitanju; postepeno proširuje svoj spektar interesovanja, čitajući ne samo omladinsku i popularnu literaturu već i najznačajnija književna dela. Koristiti materijale i usluge tradicionalnih i elektronskih biblioteka, kao i arhiva, posećuje izložbe, gleda pozorišne predstave i filmove

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenik neguje i svesno čuva mađarski jezik, ceni raznolikost naših dijalekata, poštuje jezike drugih nacionalnih manjina i sve druge jezike. Sposoban je da stvara dobro razumljive, koncizne, tačne i ubedljive usmene i pisane tekstove koji su u skladu sa jezičkim pravilima. Razvija sopstvene humanističke vrednosne sudove i uverenja kroz čitanje i tumačenje dela mađarske i svetske književnosti. Otkriva veze između književnosti i drugih umetnosti (npr. pozorište, film, likovna umetnost). Koristi svoje veštine čitanja i različite strategije čitanja i učenja u svakodnevnom životu. Ovim iskustvom prepoznaje negativne pojave u komunikaciji kao što su predrasude, stereotipi i oblici verbalne agresije (nepoštovanje sagovornika, uvrede, govor mržnje itd.). Koristi jezičke i književne veštine u situacijama relevantnim za učešće u građanskim aktivnostima. Povezuje se sa konceptom intelektualne i kulturne svojine u skladu sa etičkim zahtevima.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenik:

Učenik:

Učenik:

– MJ.SO.O.1.1. Poznaje jezik kao znakovni sistem. Poznaje horizontalnu i vertikalnu stratifikaciju jezika. Poznaje koncept norme, osnovna pravila upotrebe jezika.

– MJ.SO.O.1.2. Poznaje način na koji se proizvode glasovi mađarskog govora. Upoznaje se sa konceptom foneme. Razlikuje samoglasnike prema trajanju i horizontalnom kretanju jezika. Poznaje zakon glasovnog reda i poravnanja samoglasnika. Poseduje znanje o podeli suglasnika (osim prema načinu tvorbe). Poznaje osnovne slučajeve promena suglasnika.

– MJ.SO.O.1.3. Razume koncept sloga, zna osnovna pravila akcentuacije. Ima pravilan izgovor glasova.

– MJ.SO.O.1.4. Razlikuje pojam lekseme i (oblik) reči (u rečenici). Poznaje osnovne vrste reči i veznik (od nepromenljivih reči).

– MJ.SO.O.1.5. Razlikuje proste reči od složenih.

– MJ.SO.O.1.6. Razlikuje proste i složene rečenice. Poznaje delove rečenice, razlikuje zavisne i nezavisne rečenice; ume da formuliše precizne rečenice u skladu sa jezičkom normom.

– MJ.SO.O.1.7. Svestan je odnosa između zvučnog oblika i značenja reči. Poznaje trajno i povremeno značenje reči. Poznaje reči sa jednim značenjem, višestrukim značenjima, istim oblikom, sličnim oblikom, sličnim značenjem, suprotnim značenjem, onomatopeju i reči sa ekspresivnim značenjem.

– MJ.SO.O.1.8. Poseduje osnovna znanja o vokabularu. Kontuinirano se upoznaje sa ustaljenim oblicima reči (fraza) sa kojima se susreće u svakodnevnoj komunikaciji, kao i pri čitanju književnih, obrazovnih i naučnih tekstova.

– MJ.SO.O.1.9. Poznaje i primenjuje pravila pravopisa. Pravilno označava trajanje glasova i zvučne odnose u slučaju promena suglasnika.

– MJ.SO.O.1.10. Poznaje pravila za kreiranje različitih vrsta teksta (npr. pismo, imejl, biografija, prijava, žalba, izveštaj…); pravilno popunjava razne formulare.

– MJ.SO.O.1.11. Povezuje književno delo sa njegovim autorom i odgovarajućim književnim pokretom.

– MJ.SO.O.1.12. Razlikuje književni od neumetniškog teksta; imenuje osnovne faktore epskog dela: temu, motiv, zaplet, likove, vreme i mesto radnje.

– MJ.SO.O.1.13. Razlikuje karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaje osnovne odlike književnih rodova i žanrova; prepoznaje lirske, epske i dramske elemente u književnom delu; razlikuje vezani i slobodni stih; prepoznaje vrste rima i stihovne oblike (npr. kaligram, sonet).

– MJ.SO.O.2.1. Primenjuje lingvističko znanje u usmenoj i pisanoj komunikaciji.

– MJ.SO.O.2.2. Primenjuje pravopisna pravila prilikom kreiranja teksta, poznaje tipografske i pravopisne postupke neophodne za kreiranje digitalnog teksta.

– MJ.SO.O.2.3. Čita književne i neumetničke tekstove (linearne i nelinearne); pažljivo i sa razumevanjem sluša predavanja jednostavnijeg sadržaja, pravi beleške i identifikuje ključne reči.

– MJ.SO.O.2.4. Izražava svoje čitalačko iskustvo u vezi književnog teksta; povezuje sadržaj književnog dela sa svojim i tuđim iskustvima.

– MJ.SO.O.2.5. Prepoznaje temu, motive i glavne stilske karakteristike dela koje pripada datom književnom pokretu; ističe sličnosti i razlike sa prethodnim književnim periodima.

– MJ.SO.O.2.6. Sumira, citira i tumači tekst; ističe suštinu; razlikuje objektivne činjenice od tumačenja.

– MJ.SO.O.2.7. Prilagođava govor i pisanje datoj komunikacijskoj situaciji: teži odgovarajućoj upotrebi reči i jezika, bira odgovarajući način govora, verbalna i neverbalna sredstva izražavanja.

– MJ.SO.O.2.8. U stanju je da pronađe informacije u tekstu (linearnom ili nelinearnom) prema datim kriterijumima; u stanju je da samostalno pribavlja informacije; bira i klasifikuje izvore informacija; prepoznaje tehnike manipulacije u pisanom tekstu i govoru.

– MJ.SO.O.2.9. Učestvuje u projektnom radu i kreativnim procesima izvođačkih umetnosti; koristi bibliotečku kolekciju, gleda pozorišne predstave i filmove, posećuje izložbe.

– MJ.SO.O.3.1. Primenjuje jezička i gramatička pravila u usmenoj i pisanoj komunikaciji (kako tokom školskih aktivnosti, tako i u različitim oblastima privatnog i javnog života).

– MJ.SO.O.3.2. Pored usmene i pisane komunikacije prenosi informacije i vizuelnim i digitalnim sredstvima.

– MJ.SO.O.3.3. Izražava mišljenja potkrepljena argumentima i bira jezičke izraze prikladne kontekstu; učestvuje u konstruktivnim razgovorima sa sagovornicima i članovima grupe (na društvenim mrežama ili u drugim oblastima komunikacije).

– MJ.SO.O.3.4. Prepoznaje predrasude i stereotipe u književnim i neknjiževnim tekstovima i u usmenim izjavama; uočava oblike verbalne agresije u svakodnevnim situacijama i u medijima (nepoštovanje sagovornika, uvrede, govor mržnje itd.).

– MJ.SO.O.3.5. Koristi svoje veštine čitanja u sticanju znanja i dubljem razumevanju školskih predmeta.

– MJ.SO.O.3.6. Koristi različite strategije čitanja i učenja prilagođene svrsi čitanja.

– MJ.SO.O.3.7. Ima razvijene navike čitanja i svestan je važnosti čitanja za razvoj svoje opšte kulture i znanja.

– MJ.SO.O.3.8. Prepoznaje značaj književnosti i kulture u svom životu; ceni književnost kao suštinski element nacionalne kulture i kao sredstvo popularizacije različitih kultura.

– MJ.SO.O.3.9. Koristeći svoje lingvističko i književno znanje, učestvuje u stvaranju različitih kulturnih sadržaja.

– MJ.SO.O.3.10. Stvara usmene i pisane tekstove; može da citira i tumači književne tekstove; ima odgovoran stav prema pitanju intelektualne svojine.

– MJ.SO.O.3.11. Prepoznaje važnost jezika u negovanju svog kulturnog i nacionalnog identiteta; svestan je svog prava da koristi svoj maternji jezik; poštuje jezike naroda koji žive u Srbiji.

– MJ.SO.O.3.12. Poštuje ljudska i lična prava, pravo drugih na privatnost; razume važnost jednakosti među ljudima.

– MJ.SO.O.3.13. Prepoznaje ulogu tradicionalnih i novih medija u demokratskom društvu.

– MJ.SO.O.3.14. Prepoznaje vezu između književnih dela, pozorišta, filma i vizuelnih umetnosti u interpretaciji istih tema. Obraća pažnju na multimedijalne aspekte: interakciju između književnosti, muzičke i vizuelne kulture (npr. filma i vizuelne umetnosti).

– MJ.SO.O.1.14. Razlikuje parafraziranje i analizu dela.

– MJ.SO.O.1.15. Uspostavlja veze između književnih i umetničko-istorijskih motiva/tema i osnovnih istorijskih znanja.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenik uči o glavnim evropskim jezičkim porodicama, poznaje poreklo mađarskog jezika i može da odredi mesto mađarskog jezika unutar uralske jezičke porodice.

Poseduje temeljnije znanje o fonološkom i morfološkom sistemu mađarskog jezika, kao i o načinima tvorbe reči. Prepoznaje delove rečenice i analizira ih koristeći odgovarajuće modele rečenica. Njegov rečnik se stalno povećava; govori u skladu sa komunikacijskim okolnostima u različitim govornim situacijama. Bira strategije čitanja u skladu sa svrhom čitanja i vrstom teksta. Poznaje i tumači najznačajnija dela mađarske i svetske književnosti i povezuje ih sa njihovim autorima i književnim periodima; poznaje osnovne koncepte književne teorije i književne istorije. Upoznaje se sa izražajnim mogućnostima koje su svojstvene masovnim medijima.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Upoređuje iskustva stečena tokom učenja mađarskog jezika i književnosti sa svojim iskustvima u učenju stranog jezika. Sve ovo budi njegovo interesovanje za temu i razvija njegovu kompetenciju u oblasti interkulturalne komunikacije. Redovno čita književna dela. Koristi različite izvore informacija, procenjuje pouzdanost izvora, vrednuje i obrađuje informacije. Prezentuje pažljivo odabrane, autentične informacije u skladu sa govornom situacijom, potkrepljene argumentima. Prilagođava svoj jezički izraz odgovarajućoj ciljnoj grupi.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenik procenjuje sopstvene komunikacijske i interakcijske veštine. Ima bogat rečnik i uviđa potencijal jezika za izražavanje i stvaranje kulturnih i društvenih vrednosti. Stvara i procenjuje različite intelektualne sadržaje. Razume multikulturalne dimenzije književnosti i vidi kako nacionalna književnost obogaćuje intelektualno nasleđe sveta. Razvija veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK1

SPK 2

SPK 3

Učenik:

Učenik:

Učenik:

– MJ.SO.S.1.1. Klasifikuje jezike u glavne evropske jezičke porodice, u stanju je da odredi mesto mađarskog jezika unutar uralske jezičke porodice, upoznajte se sa osnovnim karakteristikama dijalekata. Poznaje koncepte bilingvalizma i regionalnog kolokvijalizma.

– MJ.SO.S.1.2.Poznaje glavne periode lingvističke istorije i najvažnije spomenike mađarskog jezika. Razlikuje rasute spomenike i tekstualne spomenike.

– MJ.SO.S.1.3. Poseduje znanje o pokretu obnove jezika, poseduje znanje o najistaknutijim istraživačima srodstva mađarskog jezika.

– MJ.SO.S.1.4. Poznaje faze stvaranja pisanog i usmenog dela: prikupljanje materijala, sređivanje, uređivanje. Upoznaje se sa osnovnim konceptima retorike: vrste argumenata, retorički postupci. Zna da napravi belešku.

– MJ.SO.S.1.5. Poznaje podelu samoglasnika prema funkciji usana i vertikalnom kretanju jezika. Poznaje kompletan sistem promena suglasnika.

– MJ.SO.S.1.6. Zna za promene u vokabularu mađarskog jezika. Prepoznaje jezičke karakteristike različitih jezičkih varijeteta. Poznaje pojam dijalekta, sociolekta, digilekta i idiolekta. Poznaje vrste regionalnih reči.

– MJ.SO.S.1.7. Imenuje osnovne vrste reči i prelazne vrste reči, zna njihove karakteristike; poznaje i imenuje vrste glagola.

– MJ.SO.S.1.8. Poznaje najosnovnije načine tvorbe reči. Poznaje pojam morfeme. Poznaje i imenuje sufikse koji se pridaju glagolima i imenicama. Poznaje vrste složenica.

– MJ.SO.S.1.9. Prepoznaje i imenuje strukture reči. Analizira proste rečenice uz pomoć modela rečenica. Poznaje vrste rečenica i formalne karakteristike koje ukazuju na modalnost rečenica.

– MJ.SO.S.1.10. Poznaje sistem složenih rečenica, vrste zavisnih i nezavisnih rečenica. Primenjuje osnovna pravila za slaganje reči u rečenici.

– MJ.SO.S.1.11. Povezuje književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaje osnovne karakteristike književnoistorijskih perioda i stilskih trendova i povezuje ih sa književnim delom i autorom.

– MJ.SO.S.1.12. Prilikom analize književnih dela, razlikuje autora književnog dela od naratora dela, likova drame ili lirskog subjekta.

– MJ.SO.S.1.13. Upoznaje se sa karakteristikama književnih i novinarskih žanrova kao i sa specifičnostima žanrova javnog života.

– MJ.SO.S.1.14. Prilikom tumačenja književnih dela, razlikuje vrste naracije: npr. retrospektivnu i hronološku; osnovne faktore naracije, osnovne oblike/načine govora epske komunikacije (naracija, opis, unutrašnji monolog, dijalog, refleksija); Prepoznaje fizičke, psihološke, društvene, moralne i jezičke aspekte karakterizacije književnog junaka.

– MJ.SO.S.2.1. Primenjuje stečeno jezičko znanje u usmenom i pisanom izražavanju; prepoznaje i analizira jezičke pojave karakteristične za različite govorne situacije.

– MJ.SO.S.2.2. Uočava i ispravlja pravopisne greške u skladu sa pravopisnom normom; prepoznaje izraze koji se razlikuju od književnojezičke norme u svakodnevnoj komunikaciji.

– MJ.SO.S.2.3. Primenjuje različite strategije čitanja i prilagođava ih vrsti teksta i svrsi čitanja.

– MJ.SO.S.2.4. Redovno čita književna dela obuhvaćena nastavnim planom i programom i slobodno izabrana dela, razvijajući navike čitanja i estetske vrednosne sudove.

– MJ.SO.S.2.5. Čitanje književnih dela je za učenika estetski doživljaj; učenik živopisno izražava svoje utiske; tumači tekstove različitih vrsta; obrazlaže svoje zaključke i potkrepljuje ih detaljima iz teksta.

– MJ.SO.S.2.6. Samostalno analizira pitanja pokrenuta u književnim delima, otkriva i tumači tematske, ideološke, lingvističko-stilske, strukturne i žanrovske karakteristike književnih dela.

– MJ.SO.S.2.7. Procenjuje kako izabrani načini govora i lingvističko-stilske karakteristike doprinose tumačenju značenja i poruke književnog dela.

– MJ.SO.S.2.8. Procenjuje postupke i karakteristike likova u kljiževnim delima; formuliše moralne stavove zasnovane na aspektima jednakosti među ljudima.

– MJ.SO.S.2.9. Razlikuje objektivno i subjektivno izražavanje, prepoznaje groteskno, humorističko, ironično, satirično i slikovito predstavljanje u književnim delima.

– MJ.SO.S.2.10. Sastavlja složenije usmene ili pisane tekstove i transformiše ih i sumira prema zahtevima.

– MJ.SO.S.2.11. Samostalno prikuplja i povezuje informacije iz različitih oblasti, koristi ih tokom učenja i u svakodnevnim životnim situacijama.

– MJ.SO.S.2.12. Učestvuje u javnim debatama; koristi argumente i kontraargumente da bi dokazao istinu, pažljivo sluša i procenjuje mišljenje sagovornika; govori na kulturan način, bez nekontrolisanih emocija; prepoznaje emocionalno motivisane argumente.

– MJ.SO.S.3.1. Izražava svoje mišljenje u javnim nastupima, govori u skladu sa zahtevima uobičajenog jezika; i svestan je društvenih konvencija i kulturnih razlika.

– MJ.SO.S.3.2. Prepoznaje veze između poruke i načina izražavanja; procenjuje upotrebljivost stečenih nformacija i pouzdanost izvora.

– MJ.SO.S.3.3. Primenjuje svoje razvijene veštine saradnje; deluje u skladu sa pravilima civilizovanog jezičkog ponašanja u usmenoj i pisanoj komunikaciji; pažljivo sluša i poštuje mišljenja drugih.

– MJ.SO.S.3.4. Poštuje i ceni različite kulturne identitete naroda sveta.

– MJ.SO.S.3.5. Razvija svoje izražajne veštine u mnogim oblastima (umetnost, nauka, digitalni svet, IT, mediji).

– MJ.SO.S.3.6. Prilagođava strategije čitanja i učenja samostalno izabranom cilju; sposoban je da modifikuje svoje stavove.

– MJ.SO.S.3.7. Proširuje opseg svojih čitanja, samostalno bira iz mađarske i svetske književnosti; takođe čita obrazovne, naučne i publicističke tekstove.

– MJ.SO.S.3.8. Razume ulogu književnosti u kulturi; razvija sopstveni moralni i estetski stav prilikom tumačenja književnih i neumetničkih tekstova; potkrepljuje svoje mišljenje argumentima.

– MJ.SO.S.3.9. Sa svojim lingvističkim i književnim znanjem, sposoban je da formuliše i kritički preispita različite kulturne sadržaje.

– MJ.SO.S.3.10. Kreira složenije usmene ili pisane tekstove na osnovu sopstvenih književnih iskustava i koristeći specijalizovane literaturne izvore.

– MJ.SO.S.3.11. Ceni kulturnu raznolikost, ceni nacionalnu kulturnu baštinu; pronalazi sadržaj koji zadovoljava njegova raznolika kulturna interesovanja.

– MJ.SO.S.3.12. Objašnjava štetne efekte predrasuda i stereotipa u obrazovanju, u privatnoj i javnoj sferi; promoviše ideju mira, nenasilja i tolerancije.

– MJ.SO.S.3.13. Primenjuje strategije kritičkog mišljenja prilikom istraživanja informacija sadržanih u tekstovima.

– MJ.SO.S.3.14. Upoređuje izražajna sredstva književnosti, pozorišta, filma i likovnih umetnosti prilikom obrade identičnih ili srodnih motiva. Obraća pažnju na nove načine predstavljanja vizuelne kulture (npr. filma i digitalne likovne umetnosti).

– MJ.SO.S.1.15. Poznaje osnovne karakteristike stila, stilske elemente, stilske nijanse, kao i lingvističko-stilske karakteristike stilskih slojeva, stilova književnih perioda i stilskih trendova. Prepoznaje lingvističko-stilske karakteristike u kljiževnom delu.

– MJ.SO.S.1.16. Poznaje karakteristike funkcionalnih stilskih tipova i razume njihovu ulogu.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenik razume funkcije i značaj jezika i višejezičnosti. Poseduje opsežno znanje gramatike na svim nivoima jezika (fonologija, leksika, sintaksa, tekstualnost); poznaje strukturu odrednica u štampanim i elektronskim rečnicima. Poseduje usmeni i pisani oblik izražavanja neophodan za učenje i socijalnu integraciju. Prepoznaje stilske postupke koji se koriste u stvaranju književnih i neumetničkih tekstova i procenjuje njihovu ulogu u oblikovanju estetskih i semantičkih karakteristika teksta. Prepoznaje i kontekstualizuje odnos između književnosti i drugih umetnosti, kao i književnosti i različitih oblasti nauke. Razvija lični, nacionalni i kulturni identitet. Sve je svesniji da je deo kulturnog evropskog i svetskog nasleđa, koje je definisano mađarskom i svetskom književnošću, pozorištem i filmom, naučnim i umetničkim nasleđem i medijskom kulturom.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenik je kompetentan u različitim javnim sferama komunikacije. Govori pred većom publikom o lingvističkim, književnim i kulturološkim temama. Tokom proučavanja mađarskog jezika i književnosti otkriva istraživačke i kreativne mogućnosti i primenjuje stečeno znanje i razvijene veštine u rešavanju problema koji se javljaju u svakodnevnom životu. Istražuje karakteristike vokabulara i stilskih znakova koji se nalaze u rečnicima. Upoređuje informacije iz različitih izvora (stručne literature i medija) i pristupa im sa kritičke perspektive.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenik postepeno postaje svestan potrebe da neguje svoju kulturu čitanja i govora, kako zbog sopstvenog usvršavanja, tako i zbog aktivnog učešća u društvenom životu. Svestan je kako društveno-ekonomski procesi utiču na jezik, književnost i nauku. Svesno teži da ostvari održivi način života u svom okruženju. Pristupa interkulturalnom dijalogu sa humanim i kritičkim pristupom. Spreman je da preuzme odgovornost za odluke koje donosi, a koje utiču i na njegov sopstveni život i na život zajednice.

Ishodi obrazovnih ciklusa (IOC) na kraju srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenik:

Učenik:

Učenik:

– MJ.SO.N.1.1. Stiče znanja o rezultatima savremene lingvistike. Upoznaje se sa graničnim disciplinama lingvistike. Svoja znanja postavlja u interdisciplinarni kontekst.

– MJ.SO.N.1.2. Poznaje pojam jednojezičnosti, dvojezičnosti i višejezičnosti; upoznat je sa jezičkim okruženjem u Srbiji. Poznaje opštepoznate interferencijske pojave koje proizilaze iz dvojezičnosti. Stiče znanja o specifičnostima upotrebe jezika u regionima van matične države.

– MJ.SO.N.1.3. Poznaje dokaze jezičkog srodstva. Ume da predstavi glavne sadržajno-jezičke osobine prvih mađarskih pisanih dokumenata.

– MJ.SO.N.1.4. Poznaje i primenjuje fonetske karakteristike rečenice i teksta (jačina glasa, visina tona, boja glasa, tempo, pauza, akcenat, intonacija).

– MJ.SO.N.1.5. Poznaje sistem glasova mađarskog jezika. Razlikuje glas i fonemu. Razume principe podele suglasnika. Kompetentno analizira fonetske promene suglasnika. Upoznaje se sa složenim fonetskim promenama suglasnika.

– MJ.SO.N.1.6. Poznaje ceo sistem vrsta reči u mađarskom jeziku, poznaje njihove osobine, morfološko ponašanje i sintaksičke funkcije.

– MJ.SO.N.1.7. Poznaje pojam viševrsnosti reči i promene vrste reči prema upotrebi. Poznaje ređe načine tvorbe reči.

– MJ.SO.N.1.8. Poznaje pravila građenja reči. Poznaje vrste, oblik, značenje i redosled sufiksnih morfema.

– MJ.SO.N.1.9. Prepoznaje, i na osnovu modela rečenice, analizira složene rečenice. Stiče detaljnija znanja o strukturi rečenice (umetnute rečenice), prepoznaje i primenjuje obeležja indirektnog govora.

– MJ.SO.N.1.10. Poseduje znanja o osobinama teksta i tipovima tekstova. Prepoznaje, imenuje i svesno primenjuje gramatičke i semantičke vezivne elemente u tekstu.

– MJ.SO.N.1.11. Razume ulogu lingvističko-stilskih sredstava (figurativnog govora) u književnom delu.

– MJ.SO.N.1.12. Razume i analizira jezičko-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– MJ.SO.N.1.13. Procenjuje stilske postupke u književnim i neumetničkim tekstovima; upoređuje stilske karakteristike u dva složena teksta (ili više njih); tumači njihovu ulogu u ostvarivanju značenjskih odlika teksta.

– MJ.SO.N.2.1. Upoređuje jezičke pojave u svom i drugim stranim jezicima, analizira ih i izvodi zaključke.

– MJ.SO.N.2.2. Tumači književna dela; razume njihove žanrovske karakteristike i književnoistorijski kontekst; analizira strukturne i stilske odlike dela; koristi terminologiju književne teorije; prikuplja informacije iz sekundarnih izvora.

– MJ.SO.N.2.3. Procenjuje funkciju upotrebljenih stilskih sredstava u tekstu.

– MJ.SO.N.2.4. Analizira fundamentalna pitanja u književnom i neumetničkom tekstu, sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalazi i procenjuje argumente, rangira ih, preispituje njihovu vrednost i eventualno koriguje svoje stavove.

– MJ.SO.N.2.5. Povezuje istorijske, verske i političke momente koji se javljaju u književnim delima; i na taj način gradi i preispituje sopstveni identitet; objašnjava i upoređuje kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– MJ.SO.N.2.6. Usklađuje svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikativnom situacijom.

– MJ.SO.N.2.7. Istražuje kako se književno delo i teorija ili filozofska ideja koja je u njegovoj osnovi odnose jedna na drugu (npr. egzistencijalizam ili teorija prihvatanja/teorija otvorenog dela); otkriva intermedijalne veze između književnosti i drugih umetnosti; prenosi teorijska znanja u novi kontekst.

– MJ.SO.N.2.8. Sastavlja različite tipove tekstova primenjujući odgovarajuća stilska sredstva i forme kazivanja.

– MJ.SO.N.2.9. Istražuje i upoređuje informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– MJ.SO.N.2.10. Govori javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– MJ.SO.N.2.11. Aktivno učestvuje u javnoj debati (priprema se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlaže stavove, izvodi zaključke i osmišljava strategije).

– MJ.SO.N.3.1. Razume moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (intelektualnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– MJ.SO.N.3.2. Kritički istražuje i vrednuje informacije iz različitih medija; ume da prepozna različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– MJ.SO.N.3.3. Razvija svoj individualni stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju; ima pozitivan odnos prema različitim oblicima saradnje; procenjuje i razvija svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– MJ.SO.N.3.4. Učestvuje u interaktivnoj medijskoj komunikaciji, kao i u aktivnostima zajednice i drušrtva.

– MJ.SO.N.3.5. Uočava i prati razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; brine o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika i o održivosti životne sredine.

– MJ.SO.N.3.6. Produbljuje svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz svestan (samo)razvoj.

– MJ.SO.N.3.7. Čitajući proširuje svoje vidike i razvija svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzme odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

– MJ.SO.N.3.8. Upoznaje različite kulture kroz književnost regiona i sveta i neguje human i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– MJ.SO.N.3.9. Vrednuje različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost.

– MJ.SO.N.3.10. Vrednuje jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regiona, Evrope i sveta.

– MJ.SO.N.3.11. Istražuje uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo, zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– MJ.SO.N.3.12. Kritički vrednuje književna i pozorišna ostvarenja, kao i dela vizuelne kulture (npr. filmska umetnost i likovna umetnost).

RUSKI ЯZIK I KNЇŽOVNOSC

Standardi obrazovnih poscignucoh za konєc štrednьogo obrazovanя

Obщa predmetna kompetenciя (OPK)

Školяre maю znanя o funkciї i značnosci яzika i veceйяzičnosci, poznaю ґramatiku ruskogo яzika i primenюю ю u každodnьovim živoce. Rozumя uplїv яzika i hasnuю go na družtveno odvičatelьni sposob, rozvivaюci svoю graždansku odvičatelьnosc i sociяlnu uklюčenosc. Pestuю i čuvaю ruski яzik počituюci rozliki u kocurskeй i keresturskeй bešedi, яk i яziki nacionalnih menšinoh i drugi яziki.

Hasnuю rozviti i bogati slovnїk u usneй i pisaneй komunikaciї: bešeduю i pišu počituюci literaturnoяzičnu i pravopisnu normu, oformюю loґični i stilistično dobre zvedzeni tekst. Vodza rahunku o kulturi diяloґu, vladaю zoz bešednima shopnoscami i shopnoscami aktivnogo sluhanя. Formuluю i viražuю usni i pisani arґumenti na prešvečlїvi sposob htori prikladni kontekstu. Komunikuю na konstruktivni sposob, sotrudzuю u timoh i pregvarяю, rozvivaюci čuvstvo za iniciяtivu i dїlovanє pri vitvorйovanю cilьoh, hasnuюci i IKT sredstva.

Maю rozvitu čitatelьnu pismenosc. Rozumя, kritično i kreativno spatraю literaturni i nєumetnїcki tekst. Pestuю bešednu i čitatelьnu kulturu pre vlasne usoveršovanє i osobne vipolnєnє. Glєdaю, zberaю i kritično obrabяю informaciї zoz rozličnih faйtoh žridloh i odvičatelьno hasnuю i kreiruю multimediяlni zmisti.

Tolkuю literaturni dїla zoz ruskeй, serbskeй i švetoveй literaturi. Rozumя multikulturni dimenziї literaturi na sposob na htori nacionalna literatura doprinoši švetovomu kulturnomu našlїdstvu. Obačuю i na prikladoh arґumentuю osnovni poetični, яzični, estetični i strukturni prikmeti literaturnih dїloh. Maю sposobnosc fiґurativnogo i abstraktnogo viražovanя ideйoh, iskustvoh i emociйoh; ukazuю tvorči možlїvosci. Hasnuю čitanє že bi lєpše spoznali sebe, drugih i švet kolo sebe, usvoююci i vibudovююci etični principi. Zoz čitanьom rozvivaю empatiю i staranє za lюdzoh i švet. Pestuю gumane i kritične odnošenє u rozličnih kulturnih formoh. Ustanovюю vяzu medzi literaturu i drugima umetnoscami, nauku i tehnoloґiю.

Efikasno hasnuю rižnorodni tehnїki učenя i svidomi su značnosci caloživotnogo učenя. U rozličnih životnih situaciйoh primenюю zdobuti znanя i koґnitivni strateґiї. Etično i odvičatelьno pristupaю ґu intelektualneй i kulturneй vlasnosci.

Osnovni urovenь

Specifična predmetna kompetenciя 1 (SPK1)

Školяre znaю osnovni prikmeti ruskogo literaturnogo яzika. Poznaю literaturnoяzičnu i pravopisnu normu, ґramatiku i stilistiku ruskogo яzika. Unaprяmeni su na zbogacovanє svoйogo slovnїka, яzičnogo i stilskogo virazu. Bešeduю яsno i čečno, rozlikuю formalne i nєformalne viražovanє, verbalnu i nєverbalnu komunikaciю. Poznaю pravila pisanя rozličnih faйtoh tekstoh. Čitaю i rozumя linearni i nєlinearni teksti; rozlikuю literaturni od nєumetnїckogo tekstu. Povяzuю literaturni dїla zoz їh avtorami i literaturnima periodami. Odredzuю osnovni elementi strukturi literaturnogo i nєumetnїckogo tekstu.

Specifična predmetna kompetenciя 2 (SPK2)

Školяre maю shopnosc sluhanя i bešedovanя i primenюю ih u skladze zoz komunikativnu situaciю. Primenюю teoriйni znanя zoz ґramatiki u konkretneй яzičneй situaciї i pišu primenююci pravopisni pravila. Sostavяю loґični, dobre strukturovani i stilistično skladni bešedni i pisani tekst. Viražuю še usno i pisano na prešvečlїvi sposob htori prikladni kontekstu zoz počitovanьom rasneй, nacionalneй, kulturneй, яzičneй, virskeй, polneй, rodoveй i vozrosneй rovnopravnosci. Obačuю avtorovo namiri u tekstu (informativnost, manipulativnost). Pri čitanю i tolkovanю literaturnogo i nєumetnїckogo tekstu primenюю rozlični metodi. Usvoюю čitanє яk gobi i preširюю svoйo interesovanя od mladežskeй literaturi ґu obщeй beletristiki. Hasnuю fondi bibliotekoh i arhivoh, naщivюю vistavi, patra teatralni predstavi i filmi.

Specifična predmetna kompetenciя 3 (SPK3)

Školяre pestuю i čuvaю ruski яzik počituюci rozliki u kocurskeй i keresturskeй bešedi; počituю яziki nacionalnih menšinoh i drugi stranski яziki. Osposobeni su za pravilne, яsne, ekonomične i prešvečlїve usne i pisane viražovanє. Zoz čitanьom i tolkovanьom literaturnih dїloh zoz ruskeй, serbskeй i švetoveй literaturi formuю gumanistični vrednosci, stanoviska i prešvečenя. Ustanovюю vяzu medzi literaturnu, teatralnu i filmsku umetnoscu. Hasnuю čitatelьnu pismenosc i rozlični strateґiї čitanя i učenя. Prepoznavaю predrozsudki, stereotipi i formi verbalneй aґresiї (nєprikladne ozdzivanє, nєpočitovanє sobešednїka, uvredzovanє, bešeda nєnavisci i pod.) яk neґativni zяvenя. Hasnuю znanя zoz яzika i literaturi u situaciйoh htori važni za aktivnu graždansku uklюčenosc. Etično i odvičatelьno pristupaю ґu intelektualnomu i kulturnomu vlasnїctvu.

Vihodi obrazovnogo ciklusu (ROC) za konєc štrednьogo obrazovanя:

Osnovni urovenь

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Školяre:

Školяre:

Školяre:

– RUS.ŠO.O.1.1. Znaю osnovni prikmeti ruskogo literaturnogo яzika (pismo, vigvarяnє, drugi variяnti ruskeй bešedi).

– RUS.ŠO.O.1.2. Rozlikuю pravilne od nєpravilnogo vigvarяnя glasoh i klasifikuю glasi po zadatih kriteriюmoh.

– RUS.ŠO.O.1.3. Rozumя ponяce skladu, znaю osnovne pravilo akcentoveй normi i obačuю nєliteraturni akcent u každodnьoveй komunikaciї.

– RUS.ŠO.O.1.4. Klasifikuю faйti slovoh; rozlikuю ґramatični kateґoriї premenlїvih faйtoh slovoh u tipičnih, školskih prikladoh.

– RUS.ŠO.O.1.5. Rozlikuю korenьovo slova od drugih slovoh i tvorя slova po zadatim modelu.

– RUS.ŠO.O.1.6. Klasifikuю osnovni členi virečenя; rozlikuю nєzavisni od zavisnih virečenьoh; pravilno skladaю virečenє.

– RUS.ŠO.O.1.7. Rozumя značenя slovoh, staєmnih virazoh i frazeoloґizmoh zoz яkima še stretaю u každodnьoveй komunikaciї, u lektiri i školskih tekstoh zoz drugih predmetoh.

– RUS.ŠO.O.1.8. Rozlikuю formalnu od nєformalneй leksiki i hasnuю ю u skladze zoz nagodu; poznaю leksični zяvenя i leksični odnošenя i primenюю ih u komunikativnih situaciйoh.

– RUS.ŠO.O.1.9. Znaю i primenюю pravopisni pravila.

– RUS.ŠO.O.1.10. Poznaю pravila pisanя rozličnih faйtoh tekstoh (napr. pisma, meйlu, bioґrafiї, molbi, žalbi, zvitu…); pravilno popolnюю rozlični formulari.

– RUS.ŠO.O.1.11. Povяzuю literaturni dїla zoz їh avtorami i literaturnima periodami u htorih nastali.

– RUS.ŠO.O.2.1. Primenюю teoriйni znanя zoz ґramatiki u konkretneй яzičneй situaciї/tekstu.

– RUS.ŠO.O.2.2. Pišu primenююci pravopisni pravila, uklюčuюci i osnovni tipoґrafsko-pravopisni rišenя u durkanim tekstu hasnuюci odvituюci pravopis.

– RUS.ŠO.O.2.3. Čitaю literaturni i nєumetnїcki teksti (linearni i nєlinearni); z uvagu i rozumenьom sluhaю єdnostavnєйši vikladanя i pravя priznački, odredzuю klюčni slova.

– RUS.ŠO.O.2.4. Viražuю subєktivne i estetične dožice o bešedovanim abo pisanim tekstu; povezuю zmist literaturnogo dїla z osobnim abo cudzim iskustvom.

– RUS.ŠO.O.2.5. Obačuю glavni motivi, tematiku i virazni stilski prikmeti literaturnih dїloh odredzenogo literaturnogo naprяmu, tipični rozliki i podobnosci u odnošenю na predhodni literaturni epohi.

– RUS.ŠO.O.2.6. Zžimaю, citiruю, prepripoveduю/parafrazuю tekst vidvoююci suщne; interpretuю tekst; razlikuю informaciю od interpretaciї.

– RUS.ŠO.O.2.7. Oformюю svoю bešedu i pisanє ґu komunikativneй situaciї (viberaю odvituюci virazni sredstva – verbalni i nєverbalni, leksiku i formi viražovanя).

– RUS.ŠO.O.2.8. Prenahodza informaciї u tekstu (u linearnim i nєlinearnim) po zadatim kriteriюme; nahodza sposobi za spoznavanє informaciйoh htori nє rozumя; viberaю i rozdzelюю žridla informaciйoh; prepoznavaю tehnїki manipulaciї u tekstu i bešedi.

– RUS.ŠO.O.2.9. Učastvuю u proєktneй nastavi i u kreativnih dramskih procesoh; hasnuю bibliotekov fond, glєdaю teatralni predstavi i filmi, naщivюю vistavi…

– RUS.ŠO.O.3.1. Hasnuю znanя z яzika že bi še pravilno i яsno viražavali pisano i usno u obrazovnim kontekstu, u privatnom i яvnim živoce, u situaciйoh htori važni za aktivnu graždansku uklюčenosc.

– RUS.ŠO.O.3.2. Predstavяю informaciї na rozlični sposobi (usno, pisano, vizualno, diґitalno).

– RUS.ŠO.O.3.3. Viražuю arґumentovano svoйo dumanє i viberaю яzični viraz u skladze zoz kontekstom, uklюčuюci i konstruktivnu komunikaciю u sotrudnїctve zoz drugima, u ґrupi, na družtvenih mrežoh.

– RUS.ŠO.O.3.4. Prepoznavaю predrozsudki i stereotipi u literaturnih i nєumetnїckih tekstoh i usnim vikladanю, яk i formi verbalneй aґresiї (nєprikladne ozdzivanє, nєpočitovanє sobešednїka, uvredzovanє, bešeda nєnavisci i pod.) u každodnьovih situaciйoh i u mediйoh яk neґativne zяvenє.

– RUS.ŠO.O.3.5. Hasnuю čitatelьnu pismenosc яk sredstvo za učenє i lєpše rozumenє drugih predmetoh.

– RUS.ŠO.O.3.6. Hasnuю rozlični strateґiї čitanя i učenя u skladze zoz postavenim cilьom.

– RUS.ŠO.O.3.7. Maю rozviti čitatelьni zviknuca i pohopюю značnosc čitanя za rozvoй osobneй obщeй kulturi i znanя.

– RUS.ŠO.O.3.8. Prepoznavaю značnosc literaturi i kulturi u svoїm živoce; vrednuю literaturu яk suщnu časc nacionalneй kulturi i яk sredstvo za promociю rozličnih kulturoh.

– RUS.ŠO.O.3.9. Hasnuю znanя z яzika i literaturi za učastvovanє u rozličnih kulturnih zmistoh.

– RUS.ŠO.O.1.12. Rozlikuю literaturni od nєumetnїckogo tekstu; odredzuю osnovni elementi strukturi literaturnoumetnїckogo dїla: temu, motiv, dїю, osobi, čas i mesto podїї.

– RUS.ŠO.O.1.13. Rozlikuю harakteristiki narodneй i avtorskeй literaturi; poznaю osnovni prikmeti literaturnih rodoh i faйtoh; obačuю lirski, epski i dramski elementi u literaturnim dїlu.

– RUS.ŠO.O.1.14. Rozlikuю prepripovedanє od analizi dїla.

– RUS.ŠO.O.1.15. Povяzuю motivi/temi zoz literaturi i istoriї umetnosci z osnovnima znanяmi zoz istoriї.

– RUS.ŠO.O.3.10. Hasnuю rusku kirilku, u diґitalnim okruženю prednosc davaю kirilki; sostavяю bešedni abo pisani tekst; odvičatelьno še odnoša ґu pitanьom htori vяzani za intelektualnu vlasnosc; znaю citirovac i/abo parafrazovac teksti.

– RUS.ŠO.O.3.11. Prepoznavaю značnosc яzika u pestovanю kulturnogo i nacionalnogo identitetu; rozumя pravo na hasnovanє vlasnogo яzika i počituю яziki nacionalnih manšinoh u Serbiї.

– RUS.ŠO.O.3.12. Počituю lюdski prava i privatnosc drugih; rozumя značnosc rovnopravnosci lюdzoh.

– RUS.ŠO.O.3.13. Prepoznavaю ulogu tradicionalnih i sučasnih mediйoh u demokratičnim družtve.

– RUS.ŠO.O.3.14. Prepoznavaю vяzu medzi literaturnu, teatralnu i filmsku umetnoscu u interpretaciї istih temoh.

Štrednї urovenь

Specifična predmetna kompetenciя 1 (SPK1)

Školяre poznaю osnovni яzični ґrupi u Evropi i znaю mesto ruskogo яzika u slavяnskeй i evropskeй ґrupi яzikoh. Maю širši znanя o glasoh ruskogo яzika, znaю pravila o akcentovanю slovoh i rozlikuю literaturni od nєliteraturnogo akcentu. Maю širši znanя o faйtoh i podfaйtoh slovoh, їh formoh i sposoboh їh tvorenя. Analizuю virečenя praveni po rozličnih modeloh. Maю rozviti slovnїk u skladze zoz obrazovanьom i znaю pohasnovac odvituюce slovo u skladze zoz nagodu; unaprяmeni su ґu dalьšomu zbogacovanю vlasnogo slovnїka. Hasnuю čitatelьni strateґiї u skladze zoz cilяmi čitanя i faйtu teksta. Poznaю i tolkuю naйznačnєйši dїla ruskogo, serbskogo i švetovogo literaturnogo našlїdstva i lokalizuю ih do literaturnoistoriйnogo kontekstu; rozumя osnovni literaturnoteoriйni i literaturnoistoriйni ponяca. Poznaю rozlični formi mediйnogo viražovanя.

Specifična predmetna kompetenciя 2 (SPK2)

Viglєduюci ruski яzik i literaturu, školяre яzik porovnuю zoz drugima яzikama i rozvivaю lюbopitlїvosc i kompetenciю za medzikulturnu komunikaciю. Porяdnє čitaю literaturni dїla. Hasnuю rozlični žridla informaciйoh, precenюю siґurnosc žridla, obrabяю informaciї, viberaю ih spram relevantnosci i arґumentovano ih predstavяю u skladze zoz komunikativnu situaciю, prilagodzuюci яzik i formi viražovanя ґu rozličnim cilьnim ґrupom.

Specifična predmetna kompetenciя 3 (SPK3)

Školяre precenюю vlasni komunikaciйni metodi i shopnosci interakciї. Maю bogati slovnїk i vidza u яziku velї možlїvosci za viražovanє i tvorenє kulturnih, družtvenih i materiяlnih vrednoscoh. Kreiruю i vrednuю rozlični kulturni zmisti. Rozumя multikulturni dimenziї literaturi i sposob na яki nacionalna literatura doprinoši švetovomu kulturnomu našlїdstvu. Rozvivaю shopnosc kritičogo dumanя i analitični shopnosci.

Vihodi obrazovnogo ciklusu (ROC) za konєc štrednьogo obrazovanя:

Štrednї urovenь

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Školяre:

Školяre:

Školяre:

– RUS.ŠO.Š.1.1. Rozpodzelюю яziki do osnovneй яzičneй ґrupi u Evropi, znaю mesto ruskogo яzika u fameliї slavяnskih i indoevropskih яzikoh i prepoznavaю variяnti u ruskim яziku (kerestursku i kocursku) na osnovi їh harakteristikoh.

– RUS.ŠO.Š.1.2. Poznaю specifični rozvoй literaturnogo ruskogo яzika u družtvenim, istoriйnim i kulturnim kontekstu.

– RUS.ŠO.Š.1.3. Maю znanя o akcentu u ruskim яziku i maю osnovni znanя o glasoh i znakoh ruskogo яzika i rozlikuю ih od serbskih.

– RUS.ŠO.Š.1.4. U rozličnih prikladoh obačuю mehanїzmi fonoloґiйno uslovenih glasovih premenkoh.

– RUS.ŠO.Š.1.5. Odredzuю faйti i podfaйti premenlїvih slovoh i їh ґramatični kateґoriї; odredzuю šicki dїєslovni formi.

– RUS.ŠO.Š.1.6. Poznaю osnovni sposobi tvorenя slovoh.

– RUS.ŠO.Š.1.7. Analizuю sintaґmi i virečenя vibudovani po osnovnih modeloh.

– RUS.ŠO.Š.1.8. Poznaю faйti i funkciї zavisnih virečenьoh.

– RUS.ŠO.Š.1.9. Znaю značenя slovoh i frazeoloґizmoh htori še zяvюю u literaturnih i mediйnih tekstoh, rozlikuю faйti leksemoh z oglяdom na pohodzenє i sferu hasnovanя, rozumя odnošenя medzi leksemami.

– RUS.ŠO.Š.1.10. Analizuю harakteristiki funkcionalnih stiloh i rozumя značnosc їh hasnovanя.

– RUS.ŠO.Š.1.11. Povяzuю literaturni dїla z istoriйnim i družtvenim kontekstom; prepoznavaю osnovni harakteristiki literaturnih periodoh i povяzuю ih zozliteraturnim dїlom i avtorom.

– RUS.ŠO.Š.1.12. Prepoznavaю harakteristiki literaturnonaukovih i gibridnih faйtoh, яk i harakteristiki rižnih formoh mediйnogo viražovanя.

– RUS.ŠO.Š.1.13. Ked analizuю literaturne dїlo, rozlikuю avtora literaturnoumetnїckogo dїla od naratora, dramskeй osobi abo lirskogo subєktu.

– RUS.ŠO.Š.1.14. Odredzuю elementi literaturneй strukturi: retrospektivne i hronoloґiйne pripovedanє, fabulu i siže; rozlikuю faйti pripovedanя u literaturi; obačuю faйti harakterizaciї spram osnovnih harakteristikoh osobi (fizična, psiholoґiйna, яzična, družtvena i etična).

– RUS.ŠO.Š.1.15. Menuю яzično-stilski sredstva i rozumя їh funkciю u tekstu.

– RUS.ŠO.Š.2.1. Primenюю teoriйni znanя z ґramatiki, obačuю, ilustruю i analizuю яzični zяvenя u zloženšeй яzičneй situaciї.

– RUS.ŠO.Š.2.2. Obačuю i vipravяю pravopisni griški u svoїm i cudzim tekstu u skladze z pravopisnu normu; prepoznavaю formi harakteristični za každodnьovu bešedu u odnošenю na literaturni яzik.

– RUS.ŠO.Š.2.3. Primenюю rozlični strateґiї čitanя i prilagodzuю ih ґu prirodi tekstu i namenki čitanя.

– RUS.ŠO.Š.2.4. Porяdnє čitaю literaturni dїla zoz programi i viberaю dїla po svoїm šlєbodnim vibore, rozvivaюci čitatelьni zviknuca, estetski kriteriюmi i sudi.

– RUS.ŠO.Š.2.5. Vsestrano doživюю literaturnoumetnїcke dїlo vislovююci osobni upečatki; interpretuю rozlični faйti tekstoh; povяzuю; porovnuю i obgruntovюю svoйo zaklюčenя zoz faktami z tekstu.

– RUS.ŠO.Š.2.6. Analizuю vidvoєni problem; obačuю i tolkuю tematski, ideйni, poetični, stilski, яzični, kompoziciйni i žanrovo harakteristiki literaturnogo tekstu.

– RUS.ŠO.Š.2.7. Precenюю ulogu яku forma, stil i tip pripovedanя maю u formovanю značenя i ideї literaturnogo dїla.

– RUS.ŠO.Š.2.8. Vrednuю postupki i harakteristiki osoboh formuюci moralni stanoviska i zoz ugla rovnopravnosci medzi lюdzmi.

– RUS.ŠO.Š.2.9. Utverdzuю točki patrenя, stanovisko i namiru avtora, rozlikuю subєktivnosc od obєktivnosci u viražovanю, prepoznavaю fiґurativnosc, gumor, ironiю, satiru.

– RUS.ŠO.Š.2.10. Orґanizuю zloženši bešedni abo pisani tekst (ušorюю zmist, povяzuю časci do єdnostavno strukturovaneй bešedovaneй abo pisaneй calosci).

– RUS.ŠO.Š.2.11. Samostoйno prenahodza i povяzuю informaciї z tekstoh zoz rozličnih oblascoh i hasnuю ih u učenю i každodnьovih životnih situaciйoh.

– RUS.ŠO.Š.2.12. Učastvuю u яvnih rozgvarkoh; debatuю zoz formulovanьom arґumentoh i kontraarґumentoh, aktivnim sluhanьom i uvažovanьom poziciї drugogo, kontrolu emocionalnogo zmistu i prepoznavanьom arґumentoh htori zasnovani na emociйoh.

– RUS.ŠO.Š.3.1. Formuluю svoйo dumanє i яvno go vinoša hasnuюci literaturni яzik zoz svidomoscu o sociяlnih konvenciйoh i kulturoloґiйnih rozličnoscoh.

– RUS.ŠO.Š.3.2. Obačuю povяzanosc sposobu viražovanя z namiru i stanoviskom avtora; precenюю informaciї htori mož pohasnovac i dovirlїvosc žridla.

– RUS.ŠO.Š.3.3. Hasnuю vibudovani shopnosci sotrudnїctva, kulturi vlasnogo verbalnogo i nєverbalnogo viražovanя, яk i sluhanя i počitovanя cudzogo dumanя.

– RUS.ŠO.Š.3.4. Uvažuю rižnorodnosc kulturnih identitetoh u Evropi i švece.

– RUS.ŠO.Š.3.5. Rozvivaю pismenosc u rozličnih sferoh (umetnїckeй, diґitalneй, informatičneй, finansiйneй, zdravstveneй, mediйneй, naukoveй, matematičneй...).

– RUS.ŠO.Š.3.6. Prilagodzuю strateґiї čitanя i učenя ґu samostoйno postavenomu cilю; sposobni su koriґovac svoй pristup.

– RUS.ŠO.Š.3.7. Preširюю interesovanє za čitanє – od rozličnih nєumetnїckih tekstoh po rusku, serbsku i švetovu literaturu.

– RUS.ŠO.Š.3.8. Rozumя medzisobni vяzi literaturi i kulturi; čitaюci formuю svoйo estetični i etični stanoviska i arґumentovano ih obgruntovюю.

– RUS.ŠO.Š.3.9. Hasnuю znanя zoz яzika i literaturi za kreirovanє i kritične previpitovanє rozličnih kulturnih zmistoh.

– RUS.ŠO.Š.3.10. Sostavяю zloženši bešedni abo pisani teksti na osnovi osobnogo iskustva, osnovneй i sekundarneй literaturi.

– RUS.ŠO.Š.3.11. Uvažuю kulturnu rižnorodnosc Serbiї, počituю kulturni skarb svoйogo zavičaю; maю vibudovani kulturni potrebi i znaю яk ih vitvoric.

– RUS.ŠO.Š.3.12. Tolkuю čkodlїvi uplїv predrozsudkoh i stereotipoh u obrazovnim, privatnim i яvnim kontekstu; promovuю kulturu mira i nєnasilstva, toleranciю.

– RUS.ŠO.Š.3.13. Hasnuю strateґiї kritičnogo dumanя za preverйovanє informaciйoh u rozličnih tekstoh.

– RUS.ŠO.Š.3.14. Porovnuю sredstva viražovanя literaturneй, teatralneй i filmskeй umetnosci ked interpretuю isti abo blїzki motivi i temi.

Napredni urovenь

Specifična predmetna kompetenciя 1 (SPK1)

Školяre rozumя funkciю i značnosc яzikoh i veceйяzičnosci. Maю detalьnєйši znanя o ґramatiki ruskogo яzika (akcentu, sostave slovoh, značenю pripadkoh i dїєslovnih formoh, strukturi virečenя); poznaю strukturu odrednїci u slovnїku. Vladaю zoz usnima i pisanima formami яki potrebni za školovanє, graždansku i sociяlnu uklюčenosc. Precenюю stilski postupki u literaturnim i nєumetnїckim tekstu i tolkuю їh ulogu u vitvorйovanю estetičnih i harakteristikoh htori označuю značenє rozličnih faйtoh tekstoh. Rozumя i zaprovadzuю vяzi medzi literaturu i drugima umetnoscami, nauku i tehnoloґiю. Rozvivaю osobni, nacionalni i kulturni identitet, svidomosc o pripadnosci evropskomu i švetovomu kulturnomu našlїdstvu na osnovi dїloh ruskeй, serbskeй i švetoveй literaturi, teatralneй i filmskeй umetnosci, naukovogo i umetnїckogo skarbu i rozličnih faйtoh mediйneй kulturi.

Specifična predmetna kompetenciя 2 (SPK2)

Školяre bešeduю яvno i pred vekšim avditoriюmom o temoh zoz яzika, literaturi i kulturi. Obačuю viglєdovacki i tvorči možlїvosci u procesu učenя яzika i literaturi i primenюю zdobuti znanя i shopnosci u každodnьovim živoce. Viglєduю harakteristiki reґistroh i stiloh u vяzi zoz slovnїkami i vibor odvituюcih яzičnih virazoh. Porovnuю informaciї z rozličnih disciplinoh i mediйnih žridloh i kritično še odnoša ґu nїm.

Specifična predmetna kompetenciя 3 (SPK3)

Školяre maю zviknuce i potrebu rozvivac bešednu i čitatelьnu kulturu, яk pre vlasne usoveršovanє, tak i pre učastvovanє u graždanskim i kulturnim živoce. Provadza uplїv socioekonomskih rušanьoh na яzik, literaturu, kulturu i nauku; dzbaю o otrimuюcim sposobe života u zaєdnїci. Pestuю gumane i kritične odnošenє u diяloґu medzi kulturami. Porihtani su prevžac odvičatelьnosc za vibori i odluki htori uplїvuю na osobni život i život zaєdnїci.

Vihodi obrazovnogo ciklusu (ROC) za konєc štrednьogo obrazovanя:

Napredni urovenь

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Školяre:

Školяre:

Školяre:

– RUS.ŠO.N.1.1. Rozumя važni harakteristiki i funkciї яzika.

– RUS.ŠO.N.1.2. Poznaю ponяca єdnoяzičnosci i veceйяzičnosci i znaю odvituюci яzični obstavini u Serbiї.

– RUS.ŠO.N.1.3. Znaю odredzic mesto akcenta na prikladoh єdnoskladovih slovoh.

– RUS.ŠO.N.1.4. Rozumя ponяce fonemi; odredzuю šicki glasovo premenki.

– RUS.ŠO.N.1.5. Rozumя ponяce morfemi.

– RUS.ŠO.N.1.6. Odredzuю modeli tvorenя slovoh (tvorenє zoz sufiksom, prefiksom, kombinovane abo tvorenє zloženih slovoh).

– RUS.ŠO.N.1.7. Znaю značenя pripadkoh i osobnih dїєslovnih formoh.

– RUS.ŠO.N.1.8. Analizuю tekst rozlikuюci speciяlni faйti virečenьoh, aktiv i pasiv, nєzavisno-zloženi virečenя i odnošenя medzi členami virečenя.

– RUS.ŠO.N.1.9. Primenюю osnovni pravila konґruenciї.

– RUS.ŠO.N.1.10. Prepoznavaю u tekstu giperonimiю/giponimiю, paronimiю, rozlikuю leksični pasma; poznaю metaforu, metonimiю i sineґdohu яk leksični mehanїzmi.

– RUS.ŠO.N.1.11. Tolkuю яzično-stilski, estetični i strukturni harakteristiki literaturnoumetnїckih i literaturnonaukovih tekstoh, hasnuюci literaturnoteoriйnu terminoloґiю.

– RUS.ŠO.N.1.12. Precenюю stilski postupki u literaturnim i nєumetnїckim tekstu; porovnuю stilski postupki u dvoh (abo veceй) zloženih tekstoh; tolkuю їh ulogu u vitvorйovanю estetičnih harakteristikoh htori odredzuю značenє navedzenih faйtoh tekstoh.

– RUS.ŠO.N.2.1. Porovnuю яzični zяvenя u svoїm i drugih stranskih яzikoh, analizuю ih i prinoša zaklюčenя.

– RUS.ŠO.N.2.2. Tolkuю literaturne dїlo zoz rozumenьom йogo žanrovskih harakteristikoh i literaturnoistoriйnogo kontekstu, operaюci še u analizi na strukturni i stilistični elementi dїla i hasnuюci literaturnoteoriйnu terminoloґiю i sekundarni žridla.

– RUS.ŠO.N.2.3. Precenюю funkciю pohasnovanih stilskih sredstvoh u tekstu.

– RUS.ŠO.N.2.4. Analizuю problem, ideю abo poručenє u literaturnim i nєumetnїckim tekstu spatraюci ih zoz rozličnih perspektivoh; prenahodza i precenюю arґumenti, ranґuю i previpituю їh značnosc i eventualno koriґuю svoйo stanoviska.

– RUS.ŠO.N.2.5. Povяzuю istoriйni, reliґiйni, politični temi u dїloh htori obrabяю i na taki sposob buduю i previpituю vlasni identitet; tolkuю i porovnuю яk še ideї kreativno viražuю u rozličnih kulturoh.

– RUS.ŠO.N.2.6. Uskladzuю namenku, zmist i sposob vikladanя zoz komunikativnu situaciю.

– RUS.ŠO.N.2.7. Viglєduю odnošenя medzi odredzenima teoriяmi (eґzistenciяlizem, teoriя recepciї/otvorenogo dїla) i literaturnoumetnїckim tekstom i odnošenя medzi samima literaturnoumetnїckima tekstami (intertekstualnosc); prenoša teoriйni znanя do novogo kontekstu.

– RUS.ŠO.N.2.8. Sostavяю rozlični tipi tekstoh hasnuюci odvituюci funkcionalni stili i formi pripovedanя.

– RUS.ŠO.N.2.9. Viglєduю i porovnuю informaciї z rozličnih disciplinoh i mediйnih žridloh, buduюci kritične odnošenє ґu nїm.

– RUS.ŠO.N.2.10. Bešeduю яvno i pred vekšim avditoriюmom o temoh zoz яzika, literaturi i kulturi.

– RUS.ŠO.N.2.11. Aktivno učastvuю u яvneй debati (pririhtuю še za nю, samostoйno abo u sotrudnїctve zoz timom, arґumentovano vikladaю stanoviska, vivodza zaklюčenя i obdumuю strateґiї).

– RUS.ŠO.N.3.1. Rozumя moc яzika яk sredstva viražovanя rozličnih dimenziйoh lюdskih iskustvoh (družtvenih, duhovnih, estetičnih), uvažuюci kontekst i rozlični perspektivi.

– RUS.ŠO.N.3.2. Kritično viglєduю i vrednuю informaciї z rozličnih mediйoh; znaю prepoznac rozlični faйti mediйnih manipulaciйoh i їh uplїv na formovanє stvarnosci.

– RUS.ŠO.N.3.3. Rozvivaю osobni stil u verbalnim i nєverbalnim viražovanю i pestovanю pozitivneй interakciї i sotrudnїctva zoz drugima; precenюю i rozvivaю svoйo komunikativni potenciяli zoz proaktivnim stanoviskom i vitirvaloscu u vitvorйovanю cilьoh.

– RUS.ŠO.N.3.4. Maю interaktivne odnošenє zoz mediяmi i porihtani su učastvovac u aktivnoscoh zaєdnїci i družtva.

– RUS.ŠO.N.3.5. Obačuю i provadza rozvoй i uplїv umetnosci, nauki i tehnoloґiї na pismenosc i яzik; dzbaю o očuvanю kulturno-istoriйnih pamяtnїkoh, o bezpečnosci i otrimuюcosci životnogo štredku.

– RUS.ŠO.N.3.6. Preglїbюю svoйo rozumenє i primenьovanє rozličnih strateґiйoh i tehnїkoh čitanя i učenя zoz samosvidomoscu o svoїh vlasnih mocoh i slaboscoh.

– RUS.ŠO.N.3.7. Zoz čitanьom preširюю svoйo vidoglяdi i rozvivaю svoй dumkovi i emocionalni švet i porihtani su prevžac odvičatelьnosc za vibori i odluki htori uplїvuю na osobni život i život zaєdnїci.

– RUS.ŠO.N.3.8. Upoznavaю rozlični kulturi prez literaturu reґionu, Evropi i šveta i pestuю gumane i kritične odnošenє u diяloґu medzi kulturami.

– RUS.ŠO.N.3.9. Vrednuю rozlični kulturni zmisti prepoznavaюci i vitvorююci osobnu, družtvenu i komerciяlnu vrednosc.

– RUS.ŠO.N.3.10. Vrednuю яzik яk mediй nacionalneй kulturi, nacionalni kulturni skarb i kulturnu rižnorodnosc svoйogo štredku, reґionu, Evropi i šveta.

– RUS.ŠO.N.3.11. Viglєduю uplїv stereotipoh i predrozsudkoh na poєdinca i družtvo, zakladaюci še za vitvorйovanє lюdskih pravoh i mirne rišovanє zraženьoh.

– RUS.ŠO.N.3.12. Kritično vrednuю literaturni, teatralni i filmski vitvorenя.

RUSINSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku rusinskog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Neguju i čuvaju rusinski jezik uvažavajući razlike u kucurskom i krsturskom govoru, kao i jezike nacionalnih manjina i druge jezike.

Koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući književnojezičku i pravopisnu normu, uobličavaju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim veštinama i veštinama aktivnog slušanja. Formulišu i izražavaju usmene i pisane argumente na uverljiv način koji je primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući osećaj za inicijativu i delovanje u ostvarivanju ciljeva, koristeći i IKT sredstva.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumetnički tekst. Neguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz rusinske, srpske i svetske književnosti. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje i da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Neguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici znaju osnovne odlike rusinskog književnog jezika. Poznaju književnojezičku i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku rusinskog jezika. Usmereni su ka bogaćenju svog rečnika, jezičkog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju formalno i neformalno izražavanje, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neumetničkog teksta. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima. Određuju osnovne elemente strukture književnog i neumetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici imaju veštine slušanja i govorenja i primenjuju ih u skladu sa komunikativnom situacijom. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji i pišu primenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govoreni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uverljiv način koji je primeren kontekstu uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, polne, rodne i uzrasne ravnopravnosti. Uočavaju namere autora u tekstu (informativnost, manipulativnost). Tokom čitanja i tumačenja književnog i neumetničkog teksta primenjuju različite metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoja interesovanja od omladinske književnosti ka opštoj beletristici. Koriste fondove biblioteka i arhiva, posećuju izložbe, gledaju pozorišne predstave i filmove.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju rusinski jezik uz uvažavanje razlika kucurskog i krsturskog govora; poštuju jezike nacionalnih manjina i druge strane jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz rusinske, srpske i svetske književnosti formiraju humanističke vrednosne stavove i uverenja. Uspostavljaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Koriste čitalačku pismenost i različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste znanja iz jezika i književnosti u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– RSN.SO.O.1.1. Znaju osnovne odlike rusinskog književnog jezika (pismo, izgovor, druge varijante rusinskog govora).

– RSN.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasa i klasifikuju glasove po zadatim kriterijumima.

– RSN.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, znaju osnovna pravila akcenatske norme i uočavaju neknjiževni akcenat u svakodnevnoj komunikaciji.

– RSN.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim, školskim primerima.

– RSN.SO.O.1.5. Razlikuju korenske reči od drugih reči i grade reči po zadatom modelu.

– RSN.SO.O.1.6. Klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– RSN.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama sa kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– RSN.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu od neformalne leksike i upotrebljavaju je u skladu sa prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u komunikativnim situacijama.

– RSN.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– RSN.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, imejla, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce.

– RSN.SO.O.1.11. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima u kojima su nastala.

– RSN.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neumetničkog teksta; određuju osnovne elemente strukture književnoumetničkog dela: temu, motiv, radnju, likove, vreme i mesto radnje.

– RSN.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaju osnovne odlike književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu.

– RSN.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– RSN.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

– RSN.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– RSN.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu koristeći odgovarajući pravopis.

– RSN.SO.O.2.3. Čitaju književne i neumetničke tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i prave beleške, određuju ključne reči.

– RSN.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književnog dela sa sopstvenim ili tuđim iskustvom.

– RSN.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i izrazite stilske odlike književnih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književne epohe.

– RSN.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući bitno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– RSN.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikativnoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksiku i oblike kazivanja).

– RSN.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; odabiraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– RSN.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečki fond, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– RSN.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost.

– RSN.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pismeno, vizuelno, digitalno).

– RSN.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi, na društvenim mrežama.

– RSN.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neumetničkim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– RSN.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta.

– RSN.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– RSN.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju značaj čitanja za razvoj sopstvene opšte kulture i znanja.

– RSN.SO.O.3.8. Prepoznaju značaj književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao suštinski deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– RSN.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– RSN.SO.O.3.10. Koriste rusinsku ćirilicu, u digitalnom okruženju daju prednost ćirilici; sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu; umeju da citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

– RSN.SO.O.3.11. Prepoznaju značaj jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu sopstvenog jezika i poštuju jezike nacionalnih manjina u Srbiji.

– RSN.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju značaj ravnopravnosti ljudi.

– RSN.SO.O.3.13. Prepoznaju ulogu tradicionalnih i savremenih medija u demokratskom društvu.

– RSN.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i znaju mesto rusinskog jezika u slovenskoj i evropskoj grupi jezika. Imaju šira znanja o glasovima rusinskog jezika, znaju pravila o naglašavanju reči i razlikuju ulturnu od neknjiževnog ulturn. Imaju šira znanja o vrstama i podvrstama reči, njihovim oblicima i načinima njihovog građenja. Analiziraju rečenice građene po različitim modelima. Imaju razvijen rečnik u skladu sa obrazovanjem i umeju da upotrebe odgovarajuću reč u skladu sa prilikom; usmereni su ka daljem bogaćenju sopstvenog rečnika. Koriste čitalačke strategije u skladu sa ciljevima čitanja i vrstom teksta. Poznaju i tumače najznačajnija dela rusinske, srpske i svetske književne baštine i lokalizuju ih u književnoistorijski kontekst; razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske pojmove. Poznaju različite oblike medijskog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Istražujući rusinski jezik i književnost, učenici ga upoređuju sa drugim jezicima i razvijaju radoznalost i kompetenciju za međukulturnu komunikaciju. Redovno čitaju književna dela. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano ih predstavljaju u skladu sa komunikativnom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja različitim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju sopstvene komunikacione metode i veštine interakcije. Imaju bogat rečnik i vide jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje kulturnih, društvenih i materijalnih vrednosti. Kreiraju i vrednuju različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– RSN.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezičke grupe u Evropi, znaju mesto rusinskog jezika u porodici slovenskih i indoevropskih jezika i prepoznaju dijalekte srpskog jezika na osnovu njihovih odlika.

– RSN.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba i najznačajnije kulturnoistorijske spomenike.

– RSN.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičku normu u vezi sa akcentima; umeju da odrede dužinu/ulturnuo akcenatskog sloga i primene pravila akcentuacije u jednostavnim primerima (unutrašnji slogovi i jednosložne reči).

– RSN.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne alternacije u različitim primerima i povezuju ih sa književnojezičkom normom.

– RSN.SO.S.1.5. Određuju podvrste promenljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– RSN.SO.S.1.6. Razlikuju vrste tvorenica.

– RSN.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice građene po osnovnim modelima.

– RSN.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– RSN.SO.S.1.9. Znaju značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju tipove leksema s obzirom na poreklo i sferu upotrebe, razumeju značenjske odnose među leksemama.

– RSN.SO.S.1.10. Analiziraju obeležja funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– RSN.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovne karakteristike književnih perioda i povezuju ih sa književnim delom i autorom.

– RSN.SO.S.1.12. Prepoznaju odlike književnonaučnih i hibridnih vrsta kao i karakteristike različitih oblika medijskog izražavanja.

– RSN.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumetničkog dela od naratora, dramskog lica ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– RSN.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i hronološko pripovedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizička, psihološka, jezička, društvena i etička).

– RSN.SO.S.1.15. Imenuju jezičko-stilska sredstva i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– RSN.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, ilustruju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– RSN.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svom i tuđem tekstu u skladu sa pravopisnom normom; prepoznaju neknjiževne akcente i oblike reči u svakodnevnoj komunikaciji.

– RSN.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih prirodi teksta i svrsi čitanja.

– RSN.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz programa i biraju dela po svom slobodnom izboru razvijajući čitalačke navike, estetske kriterijume i sudove.

– RSN.SO.S.2.5. Svestrano doživljavaju književnoumetničko delo iskazujući lične utiske; interpretiraju različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– RSN.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematske, idejne, poetičke, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine književnog teksta.

– RSN.SO.S.2.7. Procenjuju ulogu koju forma, stil i tip pripovedanja imaju u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– RSN.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući moralne stavove i iz ugla ravnopravnosti ljudi.

– RSN.SO.S.2.9. Utvrđuju tačke gledišta, stav i namere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju figurativnost, humor, ironiju, satiru.

– RSN.SO.S.2.10. Organizuju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju ulturnu, povezuju delove u jednostavno strukturiranu govorenu ili pisanu celinu).

– RSN.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz različitih oblasti i koriste ih u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– RSN.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim razgovorima; debatuju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugog, kontrolom emocionalnog sadržaja i prepoznavanjem argumenata zasnovanih na emocijama.

– RSN.SO.S.3.1. Formulišu svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se književnim jezikom uz svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima.

– RSN.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja sa namerom i stavom autora; procenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– RSN.SO.S.3.3. Koriste izgrađene veštine saradnje, ulturnu sopstvenog verbalnog i neverbalnog izražavanja, kao slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja.

– RSN.SO.S.3.4. Uvažavaju raznolikost kulturnih identiteta u Evropi i svetu.

– RSN.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim sferama (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, finansijskoj, zdravstenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj…).

– RSN.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja ulturnuom postavljenom cilju; ulturnu su da koriguju svoj pristup.

– RSN.SO.S.3.7. Proširuju interesovanje za čitanje – od različitih neumetničkih tekstova do nacionalne i svetske književnosti.

– RSN.SO.S.3.8. Razumeju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentovano ih obrazlažu.

– RSN.SO.S.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje različitih kulturnih sadržaja.

– RSN.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na osnovu ličnog iskustva, osnovne i sekundarne literature.

– RSN.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost Srbije, cene kulturnu baštinu svog zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako da ih ostvare.

– RSN.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu ulturnu mira i nenasilja, toleranciju.

– RSN.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja za proveru informacija u različitim tekstovima.

– RSN.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkcije i značaj jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici srpskog jezika (akcentima, sastavu reči, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaju strukturu rečničkog članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i socijalnu uključenost. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika različitih vrsta tekstova. Razumeju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije. Razvijaju lični, nacionalni i kulturni identitet, svest o pripadnosti evropskom i svetskom kulturnom nasleđu na osnovu dela srpske i svetske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, naučne i umetničke baštine i različitih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registara i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnosi prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu da razvijaju govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi učešća u građanskom i društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– RSN.SO.N.1.1. Razumeju bitna svojstva i funkcije jezika.

– RSN.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezičke prilike u Srbiji.

– RSN.SO.N.1.3. Umeju da odrede mesto i kvantitet akcenta u reči.

– RSN.SO.N.1.4. Razumeju pojam foneme; određuju sve glasovne alternacije.

– RSN.SO.N.1.5. Razumeju pojam morfeme.

– RSN.SO.N.1.6. Određuju tvorbene modele (prefiksacija, izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba i tvorba pretvaranjem).

– RSN.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i ličnih glagolskih oblika.

– RSN.SO.N.1.8. Analiziraju tekst razlikujući specijalne vrste rečenica, aktiv i pasiv, naporedne odnose među rečenicama i rečeničnim članovima.

– RSN.SO.N.1.9. Primenjuju osnovna pravila kongruencije.

– RSN.SO.N.1.10. Prepoznaju u tekstu hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju, razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinegdohu kao leksičke mehanizme.

– RSN.SO.N.1.11. Tumače jezičko-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– RSN.SO.N.1.12. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu; porede stilske postupke u dva složena teksta (ili više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika navedenih vrsta tekstova.

– RSN.SO.N.2.1. Upoređuju jezičke pojave u svom i drugim stranim jezicima, analiziraju ih i izvode zaključke.

– RSN.SO.N.2.2. Tumače književno delo sa razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente dela i upotrebljavajući književnoteorijsku terminologiju i sekundarne izvore.

– RSN.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju upotrebljenih stilskih sredstava u tekstu.

– RSN.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnom i neumetničkom tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrednost i eventualno koriguju svoje stavove.

– RSN.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju sopstveni identitet; objašnjavaju i porede kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– RSN.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikativnom situacijom.

– RSN.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta i odnose između samih književnoumetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– RSN.SO.N.2.8. Sastavljaju različite tipove tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– RSN.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– RSN.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– RSN.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije).

– RSN.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– RSN.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz različitih medija; umeju da prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– RSN.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju uz negovanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– RSN.SO.N.3.4. Imaju interaktivan odnos sa medijima uz spremnost da učestvuju u aktivnostima zajednice i društva.

– RSN.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika, o bezbednosti i održivosti životne sredine.

– RSN.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvest o svojim vlastitim snagama i slabostima.

– RSN.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

– RSN.SO.N.3.8. Upoznaju različite kulture kroz književnost regiona, Evrope i sveta i neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– RSN.SO.N.3.9. Vrednuju različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost.

– RSN.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regiona, Evrope i sveta.

– RSN.SO.N.3.11. Istražuju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– RSN.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, pozorišna i filmska ostvarenja.

LIMBA ȘI LITERATURA ROMÂNĂ

Standardele de performanță educațională la finalul învățământului liceal

Competența generală a disciplinei (CGD)

Elevii dețin cunoștințe despre funcția și importanța limbii și multilingvismului, cunosc gramatica limbii române și o aplică în viața de zi cu zi. Înțeleg influența limbii și o folosesc într-un mod responsabil din punct de vedere social, dezvoltându-și responsabilitatea civică și incluziunea socială. Cultivă și protejează limba română, respectând diversitatea dialectelor sale, precum și limba poporului majoritar și alte limbi.

Folosesc un vocabular dezvoltat și bogat în comunicarea orală și scrisă: vorbesc și scriu respectând norma literară și ortografică, formulând texte logice și stilistic armonioase. Acordă atenție culturii dialogului, stăpânesc abilități de vorbire și de ascultare activă. Formulează și exprimă argumente orale și scrise într-un mod convingător și adecvat contextului. Comunică în mod constructiv, colaborează în cadrul echipelor și negociază, dezvoltând inițiativa și capacitatea de acțiune pentru atingerea obiectivelor, utilizând și mijloace TIC (Tehnologii informaționale de comunicare).

Au dobândit abilități de citire. Înțeleg, analizează critic și creativ texte literare și non-literare. Cultivă cultura exprimării orale și a lecturii pentru dezvoltarea și împlinirea proprie. Caută, colectează și analizează critic informații din diferite surse și utilizează și creează conținuturi multimedia în mod responsabil.

Interpretează opere literare din literatura națională și universală. Înțeleg dimensiunile multiculturale ale literaturii și modul în care literatura națională contribuie la patrimoniul cultural mondial. Observă și argumentează cu exemple principalele trăsături poetice, lingvistice, estetice și structurale ale operelor literare. Dețin capacitatea de a exprima în mod figurativ și abstract idei, experiențe și emoții și manifestă creativitate. Folosesc lectura pentru a se înțelege mai bine pe ei înșiși, pe ceilalți și lumea din jur, adoptând și dezvoltând principii etice. Prin lectură, își dezvoltă empatia și grija față de oameni și lume. Cultivă o atitudine umană și critică față de diferite forme culturale. Stabilesc legături între literatură și alte arte, științe și tehnologie.

Folosesc eficient diverse tehnici de învățare și sunt conștienți de importanța învățării pe tot parcursul vieții. Aplică cunoștințele și strategiile cognitive dobândite în diferite situații de viață. Abordează în mod etic și responsabil proprietatea intelectuală și culturală.

Nivelul de bază

Competența specifică a disciplinei 1 (CSD1)

Elevii cunosc trăsăturile de bază ale limbii literare române. Cunosc norma literară și ortografică, gramatica și stilistica limbii române. Sunt orientați spre îmbogățirea vocabularului, a exprimării lingvistice și stilistice. Vorbesc clar și fluent, fac distincție între exprimarea formală (oficială) și informală (cotidiană), comunicarea verbală și nonverbală. Cunosc regulile de redactare a diferitelor tipuri de texte. Citesc și înțeleg texte liniare și neliniare1; disting textul literar de cel non-literar. Asociază operele literare cu autorii și perioadele literare. Identifică elementele de bază ale structurii textului literar și non-literar

1 Textele liniare sunt toate scrierile, atât literare, cât și non-literare. Textele neliniare cuprind tabele, graficoane, scheme, etc.

Competența specifică a disciplinei 2 (CSD2)

Elevii posedă abilități de ascultare și exprimare orală, pe care le aplică în funcție de situația de comunicare. Aplică cunoștințele teoretice de gramatică în contexte lingvistice concrete și redactează texte respectând regulile ortografice. Compun texte orale și scrise logice, bine structurate și stilistic armonioase. Se exprimă oral și în scris într-un mod convingător, adecvat contextului, respectând egalitatea rasială, națională, culturală, lingvistică, religioasă, de gen, sex și vârstă. Observă intențiile autorului în text (informare, manipulare). În timpul lecturii și interpretării textelor literare și non-literare, aplică metode variate. Adoptă lectura ca un hobby și își extind interesele de la literatura pentru tineret spre literatura generală. Utilizează resursele bibliotecilor și arhivelor, vizitează expoziții, urmăresc spectacole de teatru și filme.

Competența specifică a disciplinei 3 (CSD3)

Elevii cultivă și păstrează limba română, respectând diversitatea dialectelor sale; respectă limba poporului majoritar și alte limbi străine. Sunt capabili să se exprime corect, clar, concis și convingător, atât oral cât și în scris. Prin lectura și interpretarea operelor literare din literatura națională și universală, formează atitudini și convingeri bazate pe valori umaniste. Stabilesc legături între arta literară, teatrală și cinematografică. Utilizează competențele de lectură și diverse strategii de citire și învățare. Recunosc prejudecățile, stereotipurile și formele de agresiune verbală (adresare nepoliticoasă, lipsă de respect față de interlocutor, insulte, discurs de ură etc.) ca fenomene negative. Aplică cunoștințele de limbă și literatură în contexte relevante pentru implicarea activă ca cetățeni. Abordează etic și responsabil proprietatea intelectuală și culturală.

Finalitățile ciclului educațional (FCE) la finalul învățământului liceal:

Nivelul de bază

CSD 1

CSD 2

CSD 3

Elevii:

Elevii:

Elevii:

– LR.ÎL.B.1.1. Cunosc trăsăturile de bază ale limbii literare române (pronunția, atât în limba standard, cât și în dialecte).

– LR.ÎL.B.1.2. Disting pronunția corectă de cea incorectă a sunetelor și clasifică sunetele conform unor criterii date.

– LR.ÎL.B.1.3. Înțeleg noțiunea de silabă, cunosc regulile de bază ale accentuării, fac diferenţa dintre sunet, fonemă şi grafemă.

– LR.ÎL.B.1.4. Clasifică părțile de vorbire; disting categoriile gramaticale ale cuvintelor flexibile în exemple tipice, școlare.

– LR.ÎL.B.1.5. Disting cuvintele simple de cele derivate și formează cuvinte după modelul dat.

– LR.ÎL.B..1.6. Clasifică elementele de bază ale propoziției; disting propozițiile principale de cele subordonate; structurează corect propoziția.

– LR.ÎL.B.1.7. Înțeleg semnificația cuvintelor, expresiilor consacrate și frazeologismelor întâlnite în comunicarea zilnică, în lecturile obligatorii și în textele școlare de la alte discipline.

– LR.ÎL.B.1.8. Disting lexicul formal de cel informal și îl folosesc în funcție de context; cunosc fenomenele lexicale și relațiile lexicale și le aplică în situații de comunicare.

– LR.ÎL.B.1.9. Cunosc și aplică regulile ortografice.

– LR.ÎL.B.1.10. Cunosc regulile de redactare a diferitelor tipuri de texte (de exemplu: scrisoare, e-mail, CV, cerere, plângere, raport...); completează corect diverse formulare.

– LR.ÎL.B.1.11. Asociază operele literare cu autorii și perioadele literare în care au fost create.

– LR.ÎL.B.1.12. Disting textul literar de cel non-literar; identifică elementele de bază ale structurii operei literare: tema, motivul, acțiunea, personajele, timpul și locul acțiunii.

– LR.ÎL.B.1.13. Disting caracteristicile literaturii populare și ale celei culte; cunosc trăsăturile de bază ale genurilor și speciilor literare; identifică elemente lirice, epice și dramatice în opera literară.

– LR.ÎL.B.1.14. Disting rezumatul de analiza operei.

– LR.ÎL.B.1.15. Corelează motivele/temele din literatură și istoria artei cu cunoștințele de bază din istorie.

– LR.ÎL.B.2.1. Aplică cunoștințele teoretice de gramatică în situații/texte lingvistice concrete.

– LR.ÎL.B.2.2. Scriu respectând regulile ortografice, inclusiv soluțiile tipografico-ortografice de bază în textul dactilografiat, folosind ortografia adecvată.

– LR.ÎL.B.2.3. Citesc texte literare și non-literare (liniare și neliniare); ascultă cu atenție și înțelegere expuneri mai simple și iau notițe, identifică cuvintele-cheie.

– LR.ÎL.B.2.4. Exprimă trăirea subiectivă și estetică față de un text oral sau scris; corelează conținutul operei literare cu experiența proprie sau a altora.

– LR.ÎL.B.2.5. Identifică temele principale, motivele și trăsăturile stilistice expresive ale operelor literare aparținând unui curent literar, diferențele și asemănările tipice în raport cu epocile literare anterioare.

– LR.ÎL.B.2.6. Rezumă, citează, redau/reformulează un text evidențiind aspectele esențiale; interpretează textul; disting informația de interpretare.

– LR.ÎL.B.2.7. Își adaptează discursul oral și scris în funcție de situația de comunicare (aleg mijloacele expresive – verbale și nonverbale, vocabularul și formele de exprimare adecvate).

– LR.ÎL.B.2.8. Găsesc informații într-un text (linear sau neliniar) pe baza unui criteriu dat; găsesc modalități de a înțelege informațiile neclare; selectează și clasifică sursele de informații; recunosc tehnici de manipulare în text și discurs.

– LR.ÎL.B.2.9. Participă la învățarea prin proiecte și procese dramatice creative; utilizează fondul bibliotecii, vizionează spectacole de teatru și filme, vizitează expoziții.

– LR.ÎL.B.3.1. Utilizează cunoștințele lingvistice pentru a se exprima corect și clar în scris și oral în contexte educaționale, în viața privată și publică, în situații relevante pentru implicarea activă ca cetățeni.

– LR.ÎL.B.3.2. Prezintă informațiile în moduri diferite (oral, scris, vizual, digital).

– LR.ÎL.B.3.3. Își exprimă opiniile argumentat și aleg formele de exprimare adecvate contextului, inclusiv în comunicarea constructivă în colaborare cu ceilalți, în grup sau pe rețelele sociale.

– LR.ÎL.B.3.4. Recunosc prejudecățile și stereotipurile în textele literare și non-literare și în expunerile orale, precum și formele de agresiune verbală (adresare nepoliticoasă, lipsă de respect față de interlocutor, insulte, discurs al urii etc.) în situații cotidiene și în mass-media, considerându-le fenomene negative.

– LR.ÎL.B.3.5. Utilizează competențele de lectură ca instrument de învățare și pentru o mai bună înțelegere a altor discipline.

– LR.ÎL.B.3.6. Aplică diferite strategii de lectură și învățare în funcție de obiectivul propus.

– LR.ÎL.B.3.7. Au dezvoltat abilități de lectură și înțeleg importanța cititului pentru dezvoltarea propriei culturi generale și a cunoștințelor.

– LR.ÎL.B.3.8. Recunosc importanța literaturii și culturii în viața lor; apreciază literatura ca parte esențială a culturii naționale și ca mijloc de promovare a diversității culturale.

– LR.ÎL.B.3.9. Utilizează cunoștințele de limbă și literatură pentru a participa la diferite activități culturale.

– LR.ÎL.B.3.10. Redactează texte orale sau scrise; adoptă o atitudine responsabilă față de problemele legate de proprietatea intelectuală; știu să citeze și/sau să parafrazeze textele.

– LR.ÎL.B.3.11. Recunosc importanța limbii în cultivarea identității culturale și naționale; înțeleg dreptul de a folosi propria limbă și respectă limba poporului majoritar din Serbia.

– LR.ÎL.B.3.12. Respectă drepturile omului și intimitatea celorlalți; înțeleg importanța egalității între oameni.

– LR.ÎL.B.3.13. Recunosc rolul mass-mediei tradiționale și moderne într-o societate democratică.

– LR.ÎL.B.3.14. Recunosc legătura dintre arta literară, teatrală și cinematografică în interpretarea acelorași teme.

Nivelul mediu

Competența specifică a disciplinei 1 (CSD1)

Elevii cunosc principalele grupe lingvistice din Europa și știu locul limbii române în cadrul limbilor romanice și al grupelor lingvistice europene. Dețin cunoștințe extinse despre sunetele limbii române, cunosc regulile de accentuare a cuvintelor și disting accentul corect de cel incorect. Au cunoștințe aprofundate despre tipurile de cuvinte, formele acestora și modurile de formare.

Analizează propoziții construite după modele diferite. Dispun de un vocabular dezvoltat, corespunzător nivelului de educație și știu să folosească cuvinte adecvate în funcție de context; sunt orientați către îmbogățirea continuă a propriului vocabular.

Utilizează strategii de lectură în concordanță cu scopurile lecturii și tipul textului. Cunosc și interpretează cele mai importante opere din patrimoniul literar românesc și universal și le plasează în contextul istoriei literare; înțeleg conceptele fundamentale de teorie și istorie literară.

Cunosc diferitele forme de exprimare media.

Competența specific a disciplinei 2 (CSD2)

Prin explorarea limbii și a literaturii române, elevii o compară cu alte limbi și își dezvoltă curiozitatea și competența pentru comunicarea interculturală. Citesc în mod regulat opere literare.

Folosesc surse variate de informații, evaluează fiabilitatea acestora, prelucrează informațiile, le selectează în funcție de relevanță și le prezintă argumentat, în acord cu situația de comunicare, adaptând limbajul și formele de exprimare diferitelor grupuri-țintă.

Competența specifică a disciplinei 3 (CSD3)

Elevii evaluează propriile metode de comunicare și abilități de interacțiune. Au un vocabular bogat și percep limba ca pe un ansamblu de posibilități pentru exprimarea și crearea de valori culturale, sociale și materiale. Creează și apreciază diferite conținuturi culturale.

Înțeleg dimensiunile multiculturale ale literaturii și modul în care literatura națională contribuie la patrimoniul cultural mondial. Își dezvoltă abilități de gândire critică și competențe analitice.

Finalitățile ciclului educațional (FCE) la finalul învățământului liceal:

Nivelul mediu

SSD 1

SSD 2

SSD 3

Elevii:

Elevii:

Elevii:

–LR.ÎL.M.1.1. Clasifică limbile în principalele grupe lingvistice europene, cunosc locul limbii române în familia limbilor romanice și indo-europene și recunosc dialectele limbii române pe baza trăsăturilor acestora.

– LR.ÎL.M.1.2. Cunosc principalele etape ale dezvoltării limbii române literare și cele mai importante monumente cultural-istorice.

– LR.ÎL.M.1.3. Cunosc normele limbii literare privind accentuarea cuvintelor; știu să determine silabele accentuate și să aplice regulile accentuării în exemple simple (silabe din interiorul cuvintelor și cuvinte monosilabice).

– LR.ÎL.M.1.4. Observă alternanțele fonetice în exemple variate și le corelează cu norma limbii literare.

– LR.ÎL.M.1.5. Determină tipurile cuvintelor flexionare și categoriile lor gramaticale; identifică toate formele verbale.

– LR.ÎL.M.1.6. Disting tipurile de derivare.

– LR.ÎL.M.1.7. Analizează sintagmele și propozițiile construite după modele de bază.

– LR.ÎL.M.1.8. Cunosc tipurile și funcțiile propozițiilor subordonate.

– LR.ÎL.M.1.9. Cunosc sensurile cuvintelor și frazeologismelor din textele literare și nonliterare, disting tipurile de lexeme în funcție de origine și domeniul de utilizare, înțeleg relațiile semantice dintre lexeme.

– LR.ÎL.M.1.10. Analizează trăsăturile stilurilor funcționale și înțeleg importanța folosirii lor.

– LR.ÎL.M.1.11. Corelează operele literare cu contextul istoric și social; recunosc trăsăturile de bază ale epocilor literare și le corelează cu opera și autorul ei.

– LR.ÎL.M.1.12. Recunosc trăsăturile textelor științifico-literare și ale speciilor hibride, precum și caracteristicile diferitelor forme de exprimare mediatică.

– LR.ÎL.M.1.13. Disting autorul operei literar-artistice de narator, personajul dramatic sau vocea lirică în analiza operei literare.

– LR.ÎL.M.1.14. Identifică elementele structurii literare: povestirea retrospectivă și cronologică, narațiunea și subiectul; disting tipurile de narațiune în literatură; observă tipurile de caracterizare în funcție de trăsăturile de bază ale personajului (fizice, psihologice, lingvistice, sociale și etice).

– LR.ÎL.M.1.15. Denumesc mijloacele stilistico-lingvistice și înțeleg funcția acestora în text.

– LR.ÎL.M.2.1. Aplică cunoștințele teoretice de gramatică, observă, ilustrează și analizează fenomenele lingvistice în situații lingvistice mai complexe.

– LR.ÎL.M.2.2. Observă și corectează greșelile ortografice din propriile texte și din ale altora, în conformitate cu normele ortografice; recunosc accentele și formele incorecte (nonliterare) ale cuvintelor în comunicarea cotidiană.

– LR.ÎL.M.2.3. Aplică strategii diferite de lectură și le adaptează în funcție de natura textului și scopul lecturii.

– LR.ÎL.M.2.4. Citesc în mod regulat opere literare prevăzute de programa școlară citesc opere literare la libera alegere, dezvoltând obiceiuri de lectură, criterii estetice și capacitatea de a formula judecăți de valoare.

– LR.ÎL.M.2.5. Trăiesc în mod complex opera literar-artistică, exprimând impresii personale; interpretează diferite tipuri de texte; corelează, compară și argumentează concluziile proprii pe baza faptelor din text.

– LR.ÎL.M.2.6. Analizează o problemă specifică; identifică și interpretează trăsături tematice, ideatice, poetice, stilistice, lingvistice, compoziționale și de gen ale textului literar.

– LR.ÎL.M.2.7. Evaluează rolul formei, stilului și tipului de narațiune în conturarea sensului și ideii operei literare.

– LR.ÎL.M.2.8. Evaluează acțiunile și trăsăturile personajelor, formulând atitudini morale și din perspectiva egalității dintre oameni.

– LR.ÎL.M.2.9. Identifică punctul de vedere, atitudinea și intenția autorului; disting subiectivitatea de obiectivitate în exprimare; recunosc figurativitatea, umorul, ironia și satira.

– LR.ÎL.M.2.10. Organizează un text oral sau scris mai complex (restructurează conținutul, leagă părțile într-o unitate orală sau scrisă cu o structură clară).

– LR.ÎL.M.2.11. Găsesc și corelează informații din texte aparținând diferitelor domenii și le utilizează în procesul de învățare și în situații cotidiene.

– LR.ÎL.M.2.12. Participă la discuții publice; susțin dezbateri formulând argumente și contraargumente, ascultând activ și respectând opinia celuilalt, controlând conținutul emoțional și identificând argumentele bazate pe emoții.

– LR.ÎL.M.3.1. Își formulează opinia și o exprimă public folosind limba literară, având conștiința convențiilor sociale și a diferențelor culturale.

– LR.ÎL.M.3.2. Observă legătura dintre modul de exprimare și intenția ori atitudinea autorului; evaluează utilitatea informațiilor și fiabilitatea surselor.

– LR.ÎL.M.3.3. Utilizează deprinderi de colaborare dezvoltate, o exprimare verbală și nonverbală civilizată, precum și capacitatea de a asculta și respecta opiniile altora.

– LR.ÎL.M.3.4. Respectă diversitatea identităților culturale din Europa și din lume.

– LR.ÎL.M.3.5. Dezvoltă abilitățile de alfabetizare în diferite domenii (artistic, digital, informatic, financiar, sanitar, mediatic, științific, matematic etc.).

– LR.ÎL.M.3.6. Își adaptează strategiile de lectură și învățare în funcție de scopul stabilit individual; sunt capabili să-și corecteze propriul demers.

– LR.ÎL.M.3.7. Își extind interesul pentru lectură – de la texte non-literare diverse până la literatură națională și universală.

– LR.ÎL.M.3.8. Înțeleg interconexiunile dintre literatură și cultură; prin lectură își formează convingeri estetice și etice și le argumentează.

– LR.ÎL.M.3.9. Utilizează cunoștințele de limbă și literatură pentru a crea și analiza critic diverse conținuturi culturale.

– LR.ÎL.M.3.10. Elaborează texte vorbite sau scrise mai complexe, pe baza experienței personale a literaturii de bază și secundare.

– LR.ÎL.M.3.11. Respectă diversitatea culturală a Serbiei, apreciază patrimoniul cultural al regiunii natale; au necesități culturale bine conturate și știu cum să le satisfacă.

– LR.ÎL.M.3.12. Explică impactul negativ al prejudecăților și stereotipurilor în contexte educaționale, private și publice; promovează cultura păcii și non-violenței, toleranța.

– LR.ÎL.M.3.13. Aplică strategii de gândire critică pentru a verifica informațiile din diverse texte.

– LR.ÎL.M.3.14. Compară mijloacele de expresie ale artei literare, teatrale și cinematografice în interpretarea acelorași teme sau a unor teme și motive apropiate.

Nivelul avansat

Competența specifică a disciplinei 1 (CSD1)

Elevii înțeleg funcțiile și importanța limbii și a multilingvismului. Dețin cunoștințe detaliate despre gramatica limbii române (structura cuvântului, semnificația cazurilor și a formelor verbale, structura propoziției); cunosc structura unui dicționar. Stăpânesc formele orale și scrise necesare pentru educație, incluziune civică și socială. Evaluează procedeele stilistice din textele literare și non-literare și interpretează rolul acestora în realizarea trăsăturilor estetice și semantice ale diferitelor tipuri de texte. Înțeleg și stabilesc legături între literatură și alte arte, știință și tehnologie. Își dezvoltă identitatea personală, națională și culturală, precum și conștiința apartenenței la patrimoniul cultural european și mondial, pe baza operelor din literatura română și universală, a artei teatrale și cinematografice, a patrimoniului științific și artistic, precum și a diverselor forme de cultură mediatică.

Competența specifică a disciplinei 2 (CSD2)

Elevii vorbesc în public și în fața unui auditoriu mai larg pe teme legate de limbă, literatură și cultură. Observă posibilitățile de cercetare și creație în procesul de învățare a limbii și literaturii și aplică cunoștințele și abilitățile dobândite în viața de zi cu zi. Cercetează caracteristicile registrelor și stilurilor legate de lexic și de alegerea expresiilor lingvistice adecvate. Compară informații provenite din diferite discipline și surse mass-media și adoptă o atitudine critică față de acestea.

Competența specifică a disciplinei 3 (CSD3)

Elevii au obișnuința și necesitatea de a-și dezvolta cultura vorbirii și lectura, atât pentru propria lor perfecționare, cât și pentru participarea la viața civică și socială. Urmăresc influența mișcărilor socioeconomice asupra limbii, literaturii, culturii și științei; promovează un mod de viață sustenabil în cadrul comunității. Promovează o atitudine umană și critică în dialogul dintre culturi. Sunt pregătiți să își asume responsabilitatea pentru alegerile și deciziile care influențează viața personală și viața comunității.

Finalitățile ciclului educațional (FCE) la finalul învățământului liceal:

Nivelul avansat

CSD 1

CSD 2

CSD 3

Elevii:

Elevii:

Elevii:

– LR.ÎL.A.1.1. Înțeleg trăsăturile esențiale și funcțiile limbii.

– LR.ÎL.A.1.2. Cunosc noțiunile de monolingvism și multilingvism și cunosc situațiile lingvistice corespunzătoare din România și Serbia.

– LR.ÎL.A.1.3. Sunt capabili să determine poziția accentului într-un cuvânt.

– LR.ÎL.A.1.4. Înțeleg noțiunea de fonem; identifică toate alternanțele fonetice.

– LR.ÎL.A.1.5. Înțeleg noțiunea de morfem.

– LR.ÎL.A.1.6. Determină modelele de derivare (prefixare, derivare, compunere, derivare combinată și conversiune).

– LR.ÎL.A.1.7. Cunosc semnificațiile cazurilor gramaticale și ale formelor verbale personale.

– LR.ÎL.A.1.8. Analizează textul, distingând tipuri speciale de propoziții, diateza activă și pasivă, raportul de coordonare între propoziții și între părțile propoziției.

– LR.ÎL.A.1.9. Aplică regulile de bază ale acordului gramatical (concordanței).

– LR.ÎL.A.1.10. Recunosc în text hiperonia/hiponimia, paronimia, disting straturile lexicale; cunosc metafora, metonimia și sinecdoca ca mecanisme lexicale.

– LR.ÎL.A.1.11. Interpretează trăsături lingvistico-stilistice, estetice și structurale ale textelor literar-artistice și literar-științifice, utilizând terminologia teoriei literare.

– LR.ÎL.A.1.12. Evaluează procedeele stilistice în texte literare și non-literare; compară procedeele stilistice în două sau mai multe texte complexe; interpretează rolul acestora în realizarea trăsăturilor estetice și semantice ale tipurilor de texte menționate.

– LR.ÎL.A.2.1. Compară fenomenele lingvistice din propria limbă și din limbi străine, le analizează și formulează concluzii.

– LR.ÎL.A.2.2. Interpretează opera literară înțelegând caracteristicile sale de gen și contextul istorico-literar, bazând analiza pe elemente structurale și stilistice ale operei, utilizând terminologia teoriei literare și surse secundare.

– LR.ÎL.A.2.3. Evaluează funcția mijloacelor stilistice utilizate într-un text.

– LR.ÎL.A.2.4. Analizează o problemă, idee sau un mesaj dintr-un text literar sau non-literar, privindu-le din perspective diferite; identifică și evaluează argumentele, le ierarhizează, le reanalizează valoarea și, eventual, își modifică punctele de vedere.

– LR.ÎL.A.2.5. Asociază teme istorice, religioase și politice din operele studiate și, astfel, își construiesc și reexaminează propria identitate; explică și compară modul în care ideile sunt exprimate creativ în diferite culturi.

– LR.ÎL.A.2.6. Corelează scopul, conținutul și modul de expunere cu situația de comunicare.

– LR.ÎL.A.2.7. Explorează relațiile dintre anumite teorii (existențialism, teoria receptării/operei deschise) și textul literar-artistic, precum și relațiile dintre texte literare (intertextualitate); transferă cunoștințele teoretice în contexte noi.

– LR.ÎL.A.2.8. Compun diverse tipuri de texte, utilizând stiluri funcționale și forme de exprimare adecvate.

– LR.ÎL.A.2.9. Cercetează și compară informații din diverse discipline și surse mass-media, adoptând o atitudine critică față de acestea.

– LR.ÎL.A.2.10. Vorbesc în public, în fața unui auditoriu larg, despre teme legate de limbă, literatură și cultură.

– LR.ÎL.A.2.11. Participă activ la dezbateri publice (se pregătesc individual sau în echipă, își expun argumentele în mod rațional, formulează concluzii și dezvoltă strategii).

– LR.ÎL.A.3.1. Înțeleg influența limbajului ca mijloc de exprimare a diverselor dimensiuni ale experienței umane (sociale, culturale, morale, spirituale și estetice), respectând contextul și perspectivele diferite.

– LR.ÎL.A.3.2. Cercetează și evaluează critic informațiile din diverse medii; sunt capabili să recunoască diferite tipuri de manipulare mediatică și influența acestora asupra formării realității.

– LR.ÎL.A.3.3. Își dezvoltă un stil personal de exprimare verbală și nonverbală, cultivând interacțiunea pozitivă și colaborarea cu ceilalți; analizează și îmbunătățește abilitățile de comunicare printr-o atitudine activă și perseverență în atingerea obiectivelor.

– LR.ÎL.A.3.4. Au o relație interactivă cu mass-media și sunt dispuși să participe la activitățile comunității și ale societății.

– LR.ÎL.A.3.5. Observă și monitorizează dezvoltarea și influența artei, științei și tehnologiei asupra alfabetizării și limbajului; sunt preocupați de conservarea monumentelor cultural-istorice, de siguranța și de sustenabilitatea mediului.

– LR.ÎL.A.3.6. Își aprofundează înțelegerea și aplicarea diferitelor strategii și tehnici de lectură și învățare, fiind conștienți de propriile puncte forte și slăbiciuni.

– LR.ÎL.A.3.7. Prin lectură, își extind orizonturile și își dezvoltă gândiriea și emoțiile, asumându-și responsabilitatea pentru alegerile și deciziile care le influențează viața personală și comunitară.

– LR.ÎL.A.3.8. Cunosc culturi diferite prin intermediul literaturii regiunii, a Europei și a lumii și cultivă o atitudine umană și critică în dialogul intercultural.

– LR.ÎL.A.3.9. Evaluează diverse conținuturi culturale, recunoscându-le și valorificându-le dimensiunea personală, socială și comercială.

– LR.ÎL.A.3.10. Apreciază limba ca mediu al culturii naționale, ca patrimoniu cultural și ca expresie a diversității culturale din comunitatea, regiunea, continentul și lumea în care trăiesc.

– LR.ÎL.A.3.11. Cercetează influența stereotipurilor și prejudecăților asupra individului și societății, susținând respectarea drepturilor omului și soluționarea pașnică a conflictelor.

– LR.ÎL.A.3.12. Evaluează critic realizările literare, teatrale și cinematografice.

RUMUNSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku rumunskog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Neguju i čuvaju rumunski jezik uvažavajući raznovrsnost njegovih dijalekata, kao i jezik većinskog naroda i druge jezike.

Koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući književnojezičku i pravopisnu normu, uobličavaju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim veštinama i veštinama aktivnog slušanja. Formulišu i izražavaju usmene i pisane argumente na uverljiv način koji je primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući osećaj za inicijativu i delovanje u ostvarivanju ciljeva, koristeći i IKT sredstva.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumetnički tekst. Neguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz nacionalne i svetske književnosti. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje i da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Neguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici znaju osnovne odlike rumunskog književnog jezika. Poznaju književnojezičku i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku rumunskog jezika. Usmereni su ka bogaćenju svog rečnika, jezičkog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju formalno i neformalno izražavanje, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neumetničkog teksta. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima. Određuju osnovne elemente strukture književnog i neumetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici imaju veštine slušanja i govorenja i primenjuju ih u skladu sa komunikativnom situacijom. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji i pišu primenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govoreni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uverljiv način koji je primeren kontekstu uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, polne, rodne i uzrasne ravnopravnosti. Uočavaju namere autora u tekstu (informativnost, manipulativnost). Tokom čitanja i tumačenja književnog i neumetničkog teksta primenjuju različite metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoja interesovanja od književnosti za mlade ka opštoj beletristici. Koriste fondove biblioteka i arhiva, posećuju izložbe, gledaju pozorišne predstave i filmove.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju rumunski jezik uz uvažavanje raznovrsnosti njegovih dijalekata; poštuju jezike nacionalnih manjina i druge strane jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz nacionalne i svetske književnosti formiraju humanističke vrednosne stavove i uverenja. Uspostavljaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Koriste čitalačku pismenost i različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste znanja iz jezika i književnosti u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– RJ.SO.O.1.1. Znaju osnovne odlike rumunskog književnog jezika (pismo, izgovor, dijalekti).

– RJ.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasa i klasifikuju glasove po zadatim kriterijumima.

– RJ.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, znaju osnovna pravila akcenatske norme i uočavaju neknjiževne akcente u svakodnevnoj komunikaciji.

– RJ.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim, školskim primerima.

– RJ.SO.O.1.5. Razlikuju proste reči od tvorenica i grade reči po zadatom modelu.

– RJ.SO.O.1.6. Klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– RJ.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama sa kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– RJ.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu od neformalne leksike i upotrebljavaju je u skladu sa prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u komunikativnim situacijama.

– RJ.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– RJ.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, imejla, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce.

– RJ.SO.O.1.11. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima u kojima su nastala.

– RJ.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neumetničkog teksta; određuju osnovne elemente strukture književnoumetničkog dela: temu, motiv, radnju, likove, vreme i mesto radnje.

– RJ.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaju osnovne odlike književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu.

– RJ.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– RJ.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

– RJ.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– RJ.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu koristeći odgovarajući pravopis.

– RJ.SO.O.2.3. Čitaju književne i neumetničke tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i prave beleške, određuju ključne reči.

– RJ.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književnog dela sa sopstvenim ili tuđim iskustvom.

– RJ.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i izrazite stilske odlike književnih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književne epohe.

– RJ.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući bitno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– RJ.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikativnoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksiku i oblike kazivanja).

– RJ.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; odabiraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– RJ.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečki fond, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– RJ.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost.

– RJ.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pismeno, vizuelno, digitalno).

– RJ.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi, na društvenim mrežama.

– RJ.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neumetničkim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– RJ.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta.

– RJ.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– RJ.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju značaj čitanja za razvoj sopstvene opšte kulture i znanja.

– RJ.SO.O.3.8. Prepoznaju značaj književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao suštinski deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– RJ.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– RJ.SO.O.3.10. Sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu; umeju da citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

–RJ.SO.O.3.11. Prepoznaju značaj jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu sopstvenog jezika i poštuju jezik većinskog naroda u Srbiji.

– RJ.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju značaj ravnopravnosti ljudi.

– RJ.SO.O.3.13. Prepoznaju ulogu tradicionalnih i savremenih medija u demokratskom društvu.

– RJ.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i znaju mesto rumunskog jezika u romanskoj i evropskoj grupi jezika. Imaju šira znanja o glasovima rumunskog jezika, znaju pravila o naglašavanju reči i razlikuju književni od neknjiževnog akcenta. Imaju šira znanja o vrstama i podvrstama reči, njihovim oblicima i načinima njihovog građenja. Analiziraju rečenice građene po različitim modelima. Imaju razvijen rečnik u skladu sa obrazovanjem i umeju da upotrebe odgovarajuću reč u skladu sa kontekstom; usmereni su ka daljem bogaćenju sopstvenog rečnika. Koriste čitalačke strategije u skladu sa ciljevima čitanja i vrstom teksta. Poznaju i tumače najznačajnija dela rumunske i svetske književne baštine i lokalizuju ih u književnoistorijski kontekst; razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske pojmove. Poznaju različite oblike medijskog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Istražujući rumunski jezik i književnost, učenici ga upoređuju sa drugim jezicima i razvijaju radoznalost i kompetenciju za međukulturnu komunikaciju. Redovno čitaju književna dela. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano ih predstavljaju u skladu sa komunikativnom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja različitim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju sopstvene komunikacione metode i veštine interakcije. Imaju bogat rečnik i vide jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje kulturnih, društvenih i materijalnih vrednosti. Kreiraju i vrednuju različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– RJ.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezičke grupe u Evropi, znaju mesto rumunskog jezika u porodici romanskih i indoevropskih jezika i prepoznaju dijalekte rumunskog jezika na osnovu njihovih odlika.

– RJ.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju rumunskog književnog jezika i najznačajnije kulturnoistorijske spomenike.

– RJ.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičku normu u vezi sa akcentima; umeju da odrede akcentovane slogove i primene pravila akcentuacije u jednostavnim primerima (unutrašnji slogovi i jednosložne reči).

– RJ.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne alternacije u različitim primerima i povezuju ih sa književnojezičkom normom.

–RJ.SO.S.1.5. Određuju podvrste promenljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– RJ.SO.S.1.6. Razlikuju tvorbeni način kojim se grade reči.

– RJ.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice građene po osnovnim modelima.

– RJ.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– RJ.SO.S.1.9. Znaju značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju tipove leksema s obzirom na poreklo i sferu upotrebe, razumeju značenjske odnose među leksemama.

– RJ.SO.S.1.10. Analiziraju obeležja funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– RJ.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovne karakteristike književnih perioda i povezuju ih sa književnim delom i autorom.

– RJ.SO.S.1.12. Prepoznaju odlike književnonaučnih i hibridnih vrsta kao i karakteristike različitih oblika medijskog izražavanja.

– RJ.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumetničkog dela od naratora, dramskog lika ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– RJ.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i hronološko pripovedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizička, psihološka, jezička, društvena i etička).

– RJ.SO.S.1.15. Imenuju jezičko-stilska sredstva i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– RJ.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, ilustruju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– RJ.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svom i tuđem tekstu u skladu sa pravopisnom normom; prepoznaju neknjiževne akcente i oblike reči u svakodnevnoj komunikaciji.

– RJ.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih prirodi teksta i svrsi čitanja.

– RJ.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz programa i biraju dela po svom slobodnom izboru razvijajući čitalačke navike, estetske kriterijume i sudove.

– RJ.SO.S.2.5. Svestrano doživljavaju književnoumetničko delo iskazujući lične utiske; interpretiraju različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– RJ.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematske, idejne, poetičke, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine književnog teksta.

– RJ.SO.S.2.7. Procenjuju ulogu koju forma, stil i tip pripovedanja imaju u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– RJ.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući moralne stavove i iz ugla ravnopravnosti ljudi.

– RJ.SO.S.2.9. Utvrđuju tačke gledišta, stav i namere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju figurativnost, humor, ironiju, satiru.

– RJ.SO.S.2.10. Organizuju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezuju delove u jednostavno strukturiranu govorenu ili pisanu celinu).

– RJ.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz različitih oblasti i koriste ih u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– RJ.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim razgovorima; debatuju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugog, kontrolom emocionalnog sadržaja i prepoznavanjem argumenata zasnovanih na emocijama.

– RJ.SO.S.3.1. Formulišu svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se književnim jezikom uz svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima.

– RJ.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja sa namerom i stavom autora; procenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– RJ.SO.S.3.3. Koriste izgrađene veštine saradnje, kulturu sopstvenog verbalnog i neverbalnog izražavanja, kao slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja.

– RJ.SO.S.3.4. Uvažavaju raznolikost kulturnih identiteta u Evropi i svetu.

– RJ.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim sferama (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, finansijskoj, zdravstenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj…).

– RJ.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja samostalno postavljenom cilju; sposobni su da koriguju svoj pristup.

– RJ.SO.S.3.7. Proširuju interesovanje za čitanje – od različitih neumetničkih tekstova do nacionalne i svetske književnosti.

– RJ.SO.S.3.8. Razumeju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentovano ih obrazlažu.

– RJ.SO.S.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje različitih kulturnih sadržaja.

– RJ.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na osnovu ličnog iskustva, osnovne i sekundarne literature.

– RJ.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost Srbije, cene kulturnu baštinu svog zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako da ih ostvare.

– RJ.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu kulturu mira i nenasilja, toleranciju.

– RJ.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja za proveru informacija u različitim tekstovima.

– RJ.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkcije i značaj jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici rumunskog jezika (akcentima, sastavu reči, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaju strukturu rečničkog članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i socijalnu uključenost. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika različitih vrsta tekstova. Razumeju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije. Razvijaju lični, nacionalni i kulturni identitet, svest o pripadnosti evropskom i svetskom kulturnom nasleđu na osnovu dela rumunske i svetske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, naučne i umetničke baštine i različitih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registara i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnosi prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu da razvijaju govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi učešća u građanskom i društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– RJ.SO.N.1.1. Razumeju bitna svojstva i funkcije jezika.

– RJ.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezičke prilike u Srbiji.

– RJ.SO.N.1.3. Umeju da odrede mesto i kvantitet akcenta u reči.

– RJ.SO.N.1.4. Razumeju pojam foneme; određuju sve glasovne alternacije.

– RJ.SO.N.1.5. Razumeju pojam morfeme.

– RJ.SO.N.1.6. Određuju tvorbene modele (prefiksacija, izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba i tvorba pretvaranjem).

– RJ.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i ličnih glagolskih oblika.

– RJ.SO.N.1.8. Analiziraju tekst razlikujući specijalne vrste rečenica, aktiv i pasiv, naporedne odnose među rečenicama i rečeničnim članovima.

– RJ.SO.N.1.9. Primenjuju osnovna pravila kongruencije.

– RJ.SO.N.1.10. Prepoznaju u tekstu hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju, razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinegdohu kao leksičke mehanizme.

– RJ.SO.N.1.11. Tumače jezičko-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– RJ.SO.N.1.12. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu; porede stilske postupke u dva složena teksta (ili više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika navedenih vrsta tekstova.

– RJ.SO.N.2.1. Upoređuju jezičke pojave u svom i drugim stranim jezicima, analiziraju ih i izvode zaključke.

– RJ.SO.N.2.2. Tumače književno delo sa razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente dela i upotrebljavajući književnoteorijsku terminologiju i sekundarne izvore.

– RJ.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju upotrebljenih stilskih sredstava u tekstu.

– RJ.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnom i neumetničkom tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrednost i eventualno koriguju svoje stavove.

– RJ.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju sopstveni identitet; objašnjavaju i porede kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– RJ.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikativnom situacijom.

– RJ.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta i odnose između samih književnoumetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– RJ.SO.N.2.8. Sastavljaju različite tipove tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– RJ.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– RJ.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– RJ.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije).

– RJ.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– RJ.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz različitih medija; umeju da prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– RJ.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju uz negovanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– RJ.SO.N.3.4. Imaju interaktivan odnos sa medijima uz spremnost da učestvuju u aktivnostima zajednice i društva.

– RJ.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika, o bezbednosti i održivosti životne sredine.

– RJ.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvest o svojim vlastitim snagama i slabostima.

– RJ.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

– RJ.SO.N.3.8. Upoznaju različite kulture kroz književnost regiona, Evrope i sveta i neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– RJ.SO.N.3.9. Vrednuju različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost.

– RJ.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regiona, Evrope i sveta.

– RJ.SO.N.3.11. Istražuju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– RJ.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, pozorišna i filmska ostvarenja.

GJUHË DHE LETËRSI SHQIPE

Standardet e të arriturave arsimore për përfundimin e arsimit të mesëm

Kompetenca e përgjithshme lëndore (KPL)

Nxënësit kanë njohuri për funksionin dhe rëndësinë e gjuhës dhe shumëgjuhësisë, dinë gramatikën e gjuhës shqipe dhe e zbatojnë atë në jetën e përditshme. E kuptojnë ndikimin e gjuhës dhe e shfrytëzojnë në mënyrë të përgjegjshme shoqërore, duke zhvilluar përgjegjësinë e tyre qytetare dhe përfshirjen sociale. Kujdesen dhe e ruajnë gjuhën shqipe duke respektuar llojllojshmërinë e dialekteve të saj, sikur edhe gjuhën e shumicës dhe gjuhët e pakicave kombëtare dhe gjuhët tjera.

Shfrytëzojnë fjalor të zhvilluar e të pasur në komunikimin me shkrim dhe me gojë: folin dhe shkruajnë duke respektuar normën letrare dhe drejtshkrimore, mishërojnë tekst të përshtatshëm logjik e stilor. Kujdesen për kulturën e dialogut, zotërojnë shkathtësi të të folurit dhe shkathtësitë e të dëgjuarit aktiv. Formulojnë dhe shprehin argumente shkrimore në mënyrë bindëse që i përgjigjet kontekstit. Komunikojnë në mënyrë konstruktive, bashkpunojnë në ekipe dhe bisedojnë, duke zvilluar ndieshmërinë për nisma dhe veprim në arritjen e caqeve duke shfrytëzuar mjetet e teknologjisë komunikuese – informative.

Kanë të zhvilluar aftësinë e leximit. Kuptojnë, kritikisht e në mënyrë kreative e shohin tekstin letrar dhe joartistik (joletrar). Kujdesen për kulturën e të folurit dhe të lexuarit për tu ngritur e për ta përmbushur më shumë veten. Kërkojnë, mbledhin dhe kritikisht i përpunojnë informacionet e burimeve të llojeve të ndryshme dhe përgjegjshëm i shfrytëzojnë dhe krijojnë përmbajtje multimediale.

Interpretojnë pjesë letrare nga lëtërsia nacionale, serbe dhe botërore. Kuptojnë dimensionin multikultural të letërsisë dhe mënyrën se si letarsia kombëtare i kontribuon trashëgimisë kulturore botërore. Vërejnë dhe me shembuj argumentojnë veçoritë themelorë poetike, gjuhësore, estetike e strukturore të pjesëve letrare. Posedojnë aftësinë e shprehshmërisë së ideve, përvojave dhe emocioneve në mënyrë figurative e abstrakte; manifestojnë aftësi krijuese. Shfrytëzojnë leximin që të njohin më mirë veten, të tjerët dhe botën rreth tyre duke adoptuar e ndërtuar parimet etike. Duke lexuar zhvillojnë empatinë dhe kujdesin për njerëzit dhe botën. Kujdesen për raporte humane e kritike në forma të ndryshme kulturore. Vendosin lidhje mes letërsisë dhe arteve tjera, shkencave dhe teknologjisë.

Në mënyrë efikase shfrytëzojnë teknika të llojllojshme të mësimnxënies dhe janë të vetdijshëm për mësimin e përhershëm. Etikisht dhe përgjegjshëm i qasen pronësisë intelektuale e kulturore.

Niveli fillestar

Kompetenca specifike lëndore 1 (KSL1)

Nxënësit dinë format themelore të gjuhës letrare shqipe. Njohin normën letrare e drejtshkrimore, gramatikën dhe stilistikën e gjuhës shqipe. Janë të orientuar nga pasurimi i fjalorit të tyre, shprehësisë gjuhësore e stilore. Flasin qartë dhe pastër, dallojnë shprehmërinë formale dhe joformale, komunikimin verbal dhe joverbal. Njohin rregullat e shkrimit të teksteve të llojeve të ndryshme. Lexojnë dhe kuptojnë tekste lineare dhe jolineare; dallojnë tekstin letrar nga teksti joletrar. Lidhin veprat letrare me autorët e tyre dhe periudhat letrare. Vendosin elementet themelore strukturore të tekstit letrar dhe joletrar.

Kompetenca specifike lëndore 2 (KSL2)

Nxënësit kanë shkathtësi të të dëgjuarit dhe të folurit dhe i zbatojnë në përputhje me ngjarjen komunikuese. Zbatojnë njohuri teorike nga gramatika në situatën konkrete gjuhësore dhe shkruajnë duke zbatuar rregullat drejtshkrimore. Ndërtojnë tekst të shkruar e të folur logjik, mirë të strukturuar dhe të përshtatshëm stilor. Shprehen me gojë e me shkrim në mënyrë bindëse që i përshtatet kontekstit duke respektuar barabrtësinë racore, kombëtare, kulturore, gjuhësore, fetare, gjinore, të afërsisë e rritshmërisë. Vërejnë qëllimet e autorit në tekst (informimin, manipulimin). Gjatë leximit dhe interpretimit të tekstit letrar dhe jolterar zbatojnë metoda të ndryshme. Leximin e marrin si hobi dhe zgjërojnë interesimet e tyre nga letërsia për të rinj kah trillimi i përgjithshëm. Shfrytëzojnë fondet e bibliotekave dhe arkivave, vizitojnë ekspozitat, shikojnë shfaqjet teatrale dhe filmat.

Kompetenca specifike lëndore 3 (KSL3)

Nxënësit kujdesen dhe ruajnë gjuhën shqipe duke respektuar barabartësinë e dialekteve të saj (vendimet e Kongresit të Drejtshkrimit, Tiranë, 1972); respektojnë gjuhët e të tjerëve dhe gjuhët e huaja. Janë të aftësuar që të shprehen me shkrim e me gojë në mënyrë të drejtë, qartë, ekonomikisht dhe bindshëm. Duke lexuar dhe interpretuar veprat letrare nga letërsia vendase dhe botërore, formojnë qëndrime dhe bindshmëri humanistike e pasurore. Vendosin lidhje mes artit letrar, teatral e filmik. Shfrytëzojnë aftësinë e të lexuarit dhe strategji të ndryshme të të lexuarit e të mësuarit. Paranjohin paragjykimet, stereotipet dhe format e agresionit verbal (sjellje jo e sjellshme, mosrespektim i bashkëbiseduesit, fyerje, gjuhë e urrejtjes dhe të ngjash.) si dukuri negative. Shfrytëzojnë njohuritë nga gjuha dhe letërsia në situatat e rëndësishme për kyçje aktive qytetare. Etikisht dhe përgjegjshëm i qasen pronësisë intelektuale dhe kulturore.

Rezultatet e ciklit arsimor (RCA) për fund të arsimit të mesëm:

Niveli fillestar

KSL 1

KSL 2

KSL 3

Nxënësit :

Nxënësit :

Nxënësit :

– SHQI.SHM.F.1.1. Dinë format themelore të gjuhës letrare shqipe (shkrimi, shqiptimi, dialektet).

– SHQI.SHM.F.1.2. Dallojnë shqiptimin e drejtë nga joidrejtë dhe klasifikojnë tingujt sipas kritereve të dhëna.

– SHQI.SHM.F.1.3. Kuptojnë konceptin e rrokjes, njohin rregullat themelore të normës akcentuale dhe vërejnë akcentet joletrare në komunikimin e përditshëm.

SHQI.SHM.F.1.4. Klasifikojnë llojet e fjalëve; dallojnë kategoritë gramatikore të llojeve të ndryshueshme të fjalës në shembuj tipik shkollor.

SHQI.SHM.F.1.5. Dallojnë fjalët e thjeshta dhe fjalët e përbëra, sipas modelit të dhënë.

SHQI.SHM.F.1.6. Klasifikojnë llojet themelore të fjalëve; dallojnë fjalitë e pavarura nga të varurat.

SHQI.SHM.F.1.7. Kuptojnë domethënien e fjalës, shprehjeve të vendosura dhe frazeologjizmave me të cilat ndeshen në komunikimin e përditshëm, në lektyra dhe tekstet shkollore nga lëndët tjera.

SHQI.SHM.F.1.8. Dallojnë leksikun formal nga leksiku joformaldhe e shfrytëzojnë në pajtushmëri me situatën; njohin dukuritë leksikore dhe raportet leksikore dhe i zbatojnë në situatat komunikative.

SHQI.SHM.F.1.9. I dinë dhe i zbatojnë rregullat drejtshkrimore.

SHQI.SHM.F.1.10. Dinë rregullat e të shkruarit të llojeve të ndryshme të teksteve (psh. letra, imejli, biografia, lutja, ankesa, raporti..); sipas normës plotësojnë modele të ndryshme.

SHQI.SHM.F.1.11. Lidhin veprat letrare me autorët e tyre dhe periudhat kur janë shkruar.

SHQI.SHM.F.1.12. Dallojnë tekstin letrar nga joletrar; vendosin për elementet themelore të strukturës së veprave letrare artistike; tema, motive, ngjarja, personazhet, koha dhe vendi i ngjarjes.

SHQI.SHM.F.1.13. Dallojnë karakteristikat e letërsisë popullore nga karakteristikat e letërsisë së shkruar; njohin format themelore të llojeve e gjinive letrare; vërejnë elementet lirike, epike e dramatike në veprën letrare.

SHQI.SHM.F.1.14. Dallojnë pararrëfimin nga analiza e veprës.

SHQI.SHM.F.1.15. Lidhin motivet/temat nga letërsia dhe historia e artit me njohuritë themelore nga historia.

SHQI.SHM.F.2.1. Zbatojnë njohuritë teorike nga gramatika në situatën (tekstin) konkrete gjuhësore.

SHQI.SHM.F.2.2. Shkruajnë duke zbatuar rregullat drejtshkrimore, përfshi vendimet tipografike – drejtshkrimore në tekstin e shtypur duke shfrytëzuar drejtshkrimin përgjegjës.

SHQI.SHM.F.2.3. Lexojnë tekste letrare dhe joletrare (lineare dhe jolineare); me kujdes dhe me kuptueshmëri dëgjojnë deklarimet e thjeshta dhe mbajnë shënime, përcaktojnë fjalët kyçe.

SHQI.SHM.F.2.4. Shprehin përjetimin subjektiv e estetik për tekstin e folur ose të shkruar; lidhin përmbajtjen e veprës letrare me përvojën e tyre ose të huaj.

SHQI.SHM.F.2.5. Vërejnë motivet kryesore, tematikën dhe tiparet e dallueshme stilistike të veprave letrare të drejtimit të caktuar letrar, dallimet tipike dhe ngjashmëritë në raport me epokat e kaluara letrare.

SHQI.SHM.F.2.6. Përmbledhin, citojnë, pararrëfejnë/parafrazojnë tekstin duke ndarë të rëndësishmen; interpretojnë tekstin; dallojnë informacionin nga interpretimi.

SHQI.SHM.F.2.7. Formësojnë të folurit e të shkruarit e tyre sipas situatës komunikative (zgjedhin mjete përgjegjëse të të shprehurit – verbale dhe joverbale, leksikun dhe format e të treguarit).

SHQI.SHM.F.2.8. Gjejnë informacione në tekst (në linear dhe jolinear) sipas kriterit të dhënë; gjejnë mënyra për tu njohur me informatën të cilën nuk e kuptojnë; zgjedhin dhe klasifikojnë burimet e informacionit; njohin teknikën e manipulimit në tekst dhe në të folur.

SHQI.SHM.F.2.9. Marrin pjesë në mësimin e projektuar dhe proceset kreative dramatike; shfrytëzojnë fondin e bibliotekës, shikojnë shfaqjet teatrale dhe filmat, vizitojnë ekspozitat …

SHQI.SHM.F.3.1. Shfrytëzojnë njohuritë nga gjuha në mënyrë që të shprehen drejt me shkrim dhe me gojë në kontekstin arsimor, në jetën private dhe publike, në situatat e rëndësisë për kyçje aktive qytetare.

SHQI.SHM.F.3.2. Paraqesin informacione në forma të ndryshme (me gojë, me shkrim, në mënyrë vizuele, dixhitale).

SHQI.SHM.F.3.3. Shprehin mendimin e tyre në mënyrë argumentuese dhe zgjedhin shprehjen gjuhësore në pajtim me kontekstin, përfshi komunikimin konstruktiv në bashkpunim me të tjerët, në grupe, në rrjetet sociale.

SHQI.SHM.F.3.4. Njohin dhe i vërejnë paragjykimet dhe stereotipet në tekstet letrare dhe joletrare dhe në deklarimin gojor, sikur edhe format e agresionit verbal (sjellje e papërshtatshme, mosrespektim i bashkëbiseduesit, fyerje, gjuhë e urrejtjes dhe të ngjash.) në situatat e përditshme dhe në media si shfaqje negative.

SHQI.SHM.F.3.5. Shfrytëzojnë aftësitë e të lexuarit si mjet për mësim dhe kuptueshmëri më të mirë të lëndëve tjera.

SHQI.SHM.F.3.6. Shfrytëzojnë strategji të ndryshme të të lexuarit dhe të mësuarit në pajtim me qëllimin e vendosur.

SHQI.SHM.F.3.7. Kanë të zhvilluar pasionin për lexim dhe kuptojnë rëndësinë e leximit për zhvillim të përgjithshëm të kulturës dhe njohurive të tyre.

SHQI.SHM.F.3.8. Njohin rëndësinë e letërsisë dhe kulturës në jetën e tyre; vlerësojnë letërsinë si pjesë e rëndësishme e kulturës kombëtare dhe si mjet për promovimin e kulturave të ndryshme.

SHQI.SHM.F.3.9. Shfrytëzojnë njohuri nga gjuha dhe letërsia për të marrë pjesë në në manifetsime të ndryshme kulturore.

SHQI.SHM.F.3.10. Shfrytëzojnë alfabetin e gjuhës shqipe, ndërtojnë tekst të shkruar dhe gojor; përgjegjshëm i qasen çështjeve që lidhen me pronësinë intelektuale; munden të citojnë dhe /ose parafrazojnë tekste.

SHQI.SHM.F.3.11. Kuptojnë rëndësinë që ka gjuha në kujdesin për identitetin kulturor e kombëtar; kuptojnë të drejtën për shfrytëzim të gjuhës amtare dhe respektojnë gjuhët e të tjerëve në vend.

SHQI.SHM.F.3.12. Respektojnë të drejtat e njeriut të të tjerëve; kuptojnë babartësinë mes njerëzve.

SHQI.SHM.F.3.13. Kuptojnë rolin e mediave tradicionale dhe bashkëkohore në shoqërinë demokratike.

SHQI.SHM.F.3.14. Njohin lidhjen mes artit letrar, teatral e filmik në interpretimin e temave të njëjta.

Niveli i mesëm

Kompetenca specifike lëndore 1 (KSL 1)

Nxënësit njohin grupet themelore të gjuhëve në Europë dhe e dinë vendin e gjuhës shqipe në mesin e gjuhëve indoeuropiane. Kanë njohuri të gjëra për zërat e gjuhës shqipe, njohin rregullat duke theksuar fjalët dhe dallojnë akcentin letrar nag ai joletrar. Kanë njohuri të gjëra për llojet e nënllojet e fjalëve, format e tyre dhe mënyrave të ndërtimit të tyre. Analizojnë fjalitë e ndërtuara sipas modeleve të ndryshme. Kanë fjalor të zhvilluar në pajtim me arsimimin dhe munden ta shfrytëzojnë fjalën e kërkuar në pajtim me rastin e dhënë; janë të orientuar në pasurimin e mëtejshëm të fjalorit të tyre. Shfrytëzojnë strategji të të lexuarit në pajtim me qëllimet e leximit dhe llojet e tekstit. Njohin dhe interpretojnë veprat më të rëndësishme të letërsisë shqipe dhe botërore dhe i lokalizojnë në kontekstin historik letrar; kuptojnë konceptet themelore teorike letrare dhe historike letrare. Njohin forma të ndryshme të deklarimit mediatik.

Kompetenca specifike lëndore 2 (KSL 2)

Duke kërkuar për gjuhën dhe letërsinë shqipe, nxënësit e krahasojnë me gjuhën serbe gjuhët tjera dhe zhvillojnë kurreshtjen dhe kompetencën për komunikim ndërkultural. Me rregull lexojnë vepra letrare. Shfrytëzojnë burime të ndryshme të informacionit, vlerësojnë besushmërinë e burimit, përpunojnë informacionet, i zgjedhin sipas relevancës dhe në mënyrë të argumentuar i paraqesin në pajtim me situatën komunikative, duke përshtatur gjuhën dhe formën e shprehjes grupeve të ndryshme të caktuara.

Kompetenca specifike lëndore 3 (KSL 3)

Nxënësit vlerësojnë metodat e tyre komunikuese dhe aftësitë e interaksionit. Kanë fjalor të pasur dhe e shohin gjuhën si një nga mundësitë e shprehjes dhe krijimit të vlerave kulturore, shoqërore dhe materiale. Krijojnë dhe çmojnë përmbajtje të ndryshme kulturore. Kuptojnë dimensionin multikultural të letërsisë dhe mënyrën se si letërsia kombëtare i shërben kopshtit kulturor botëror. Zhvillojnë aftësi të të menduarit kritik dhe aftësi analitike.

Rezultatet e ciklit arsimor (RCA) për përfundimin e arsimit të mesëm:

Niveli i mesëm

KSL 1

KSL 2

KSL 3

Nxënësit:

Nxënësit:

NXënësit:

– SHQI.AM.M.1.1. Klasifikojnë gjuhët në grupet kryesore të gjuhëve në Europë, e njohin vendin e gjuhës shqipe në familjen e gjuhëve indoeuropiane dhe i dallojnë dialektet e gjuhës shqipe bazuar në veçoritë e tyre.

– SHQI.AM.M.1.2. Njohin etapat kryesore në zhvillimin e gjuhës letrare shqipe si dhe monumentet më të rëndësishme kulturo-historike.

– SHQI.AM.M.1.3. Njohin normën e gjuhës standarde në lidhje me theksin; dinë të përcaktojnë gjatësinë dhe cilësinë e rrokjes dhe zbatojnë rregullat e theksit në shembuj të thjeshtë (theksi te fjalët njërrokëshe). Në fjali mund t’i dallojnë llojet e theksave (theksi i lirë, dinamik, ritmik, logjik dhe i fjalisë).

– SHQI.AM.M.1.4. Vërejnë ndryshimin e fonemave në shembuj të ndryshëm dhe i lidhin ato sipas normës së gjuhës standarde.

– SHQI.AM.M.1.5. Përcaktojnë klasën e fjalëve të ndryshueshme dhe veçoritë e tyre gramtikore; si dhe i përcaktojnë të gjitha format e foljeve. Shkruajnë fjali sipas rregullave gramatikore dhe i klasifikojnë në njësi sintaksore.

– SHQI.AM.M.1.6. Dallojnë të gjitha llojet e fjalëformimeve.

– SHQI.AM.M.1.7. Analizojnë sintagmat dhe fjalitë e ndërtuara sipas modeleve themelore.

– SHQI.AM.M.1.8. Njohin llojet dhe funksionet e fjalive të varura.

– SHQI.AM.M.1.9. Njohin kuptimin e fjalëve dhe të frazeologjizmave që paraqiten në tekstet letrare dhe mediatike, dallojnë llojet e leksemave në aspektin e prejardhjes dhe sferën e përdorimit, i kuptojnë marrëdhëniet kuptimore midis tyre.

– SHQI.AM.M.1.10. Analizojnë veçoritë e stileve funksionale dhe e kuptojnë rëndësinë e përdorimit të tyre.

– SHQI.AM.M.1.11. Lidhin veprat letrare me kontekstin historiko-shoqëror; i njohin karaktersitikat kryesore të periudhave letrare dhe i lidhin ato me veprat letrare dhe autorët.

– SHQI.AM.M.1.12. Dallojnë veçoritë e llojeve letraro-shkencore si dhe karakteristikat e llojeve të ndryshme të të shprehurit mediatik.

– SHQI.AM.M.1.13. Dallojnë autorin e veprës letrare nga narratori, personazhi dramatik apo subjekti lirik gjatë analizës së veprës letrare.

– SHQI.AM.M.1.14. Përcaktojnë elementet letrare të strukturës në aspektin retrospektiv e kronologjik të tregimit, fabulën dhe syzheun; karakterizojnë llojet e karaktereve kryesore sipas cilësive (fizike, psikologjike, gjuhësore, shoqërore dhe etike).

– SHQI.AM.M.1.15. Emërtojnë mjetet gjuhësore dhe stilistike dhe kuptojnë funksionin e tyre në tekst.

– SHQI.AM.M.2.1. Zbatojnë njohuritë teorike nga gramatika, vërejnë, ilustrojnë dhe analizojnë dallimet gjuhësore në situata të ndërlikuara gjuhësore.

– SHQI.AM.M.2.2. Vërejnë dhe i përmirësojnë gabimet drejtshkrimore në tekstet e tyre dhe te të tjerët në përputhje me normën drejtshkrimore; dallojnë theksin letrar dhe trajtat në komunikimin e përditshëm.

– SHQI.AM.M.2.3. Zbatojnë teknika të ndryshme të të lexuarit dhe ia përshtatin natyrës së tekstit dhe qëllimit.

– SHQI.AM.M.2.4. Rregullisht lexojnë vepra letrare nga programi dhe i zgjedhin veprat sipas zgjedhjes së tyre të lirë duke zhvilluar shprehitë e të lexuarit, kriteret estetike dhe gjykimet.

– SHQI.AM.M.2.5. E përjetojnë veprën në çdo aspekt duke i shfaqur përjetimet e tyre, interpretojnë lloje të ndryshme të teksteve, i lidhin, i krahasojnë si dhe i arsyetojnë konkluzionet e tyre me faktet nga teksti.

– SHQI.AM.M.2.6. Analizojnë problemin e ndarë; kuptojnë dhe i interpretojnë tekstet, idetë poetike, stilet gjuhësore, karakteristikat përbërëse të tekstit.

– SHQI.AM.M.2.7. Vlerësojnë rolin që ka forma, stili dhe lloji i tregimit në formimin e kuptimit të veprës letrare.

– SHQI.AM.M.2.8. Vlerësojnë veprimet dhe karakteristikat e personazheve duke formuar qëndrime morale nga këndvështrimi i barazisë së njerëzve.

– SHQI.AM.M.2.9. Përcaktojnë këndvështrimet dhe qëndrimin e autorit, dallojnë të shprehurit subjektiv nga ai objektiv, dallojnë figuart stilistike, humorin, ironinë dhe satirën.

– SHQI.AM.M.2.10. Formojnë tekst në të shkruar ose gojor (duke riorganizuar përmbajtjen, duke i lidhur pjesët dhe duke e strukturuar përmbajtjen në tërësi).

– SHQI.AM.M.2.11. Në mënyrë të pavarur i gjejnë dhe i lidhin informacionet nga tekstet nga fusha të ndryshme dhe i përdorin ato për të mësuar si dhe në situate të caktuara në jetën e përditshme.

– SHQI.AM.M.2.12. Marrin pjesë në diskutime publike; debatojnë me argumente dhe kundërargumente, të dëgjuarit aktiv dhe duke respektuar pozicionin e tjetrit, gjendjen emocionale dhe njohjen e argumenteve bazuar në emocione.

– SHQI.AM.M.3.1. Formojnë dhe shprehin qartë mendimin e tyre duke përdorur e respektuar normën e gjuhës standade shqipe me konventat shoqërore dhe dallimet kulturologjike.

– SHQI.AM.M.3.2. Vërejnë lidhjen midis mënyrës së të shprehurit dhe qëndrimin e autorit; vlerësojnë përdorimin e informatave dhe burimet e besueshme.

– SHQI.AM.M.3.3. Përdorin aftësitë e bashkëpunimit, kulturën e tyre të të shprehurit verbal dhe jo verbal, si dhe të dëgjuarit dhe respektimin e mendimit të tjetrit.

– SHQI.AM.M.3.4. Respektojnë shumëllojshmërinë e identiteteve kulturore në Europë dhe botë.

– SHQI.AM.M.3.5. Zhvillojnë shkrim-leximin në sfera të ndryshme (artistike, dixhitale, informatike, financiare, shëndetësore, mediatike, shkencore, matematikore…).

– SHQI.AM.M.3.6. Përshtasin strategjitë e të lexurit dhe të mësuarit në mënyrë individuale ndaj qëllimit; janë të aftë që ta korrigjojnë qasjen e tyre.

– SHQI.AM.M.3.7. Zgjerojnë interesimin e tyre për të lexuar nga tekste të ndryshme joletrare në ato kombëtare dhe botërore.

– SHQI.AM.M.3.8. Kuptojnë lidhjen ndërmjet letërsisë dhe kulturës; duke lexuar formojnë qëndrimet e tyre estetike dhe etike dhe i arsyetojnë ato me argumente.

– SHQI.AM.M.3.9. Përdorin njohuritë nga gjuha dhe letërsia për të krijuar dhe për të bërë vlerësim kritik për përmabjtjet e ndryshme kulturore.

– SHQI.AM.M.3.10. Hartojnë tekste të ndërlikuara me shkrim dhe me gojë duke u bazuar në përvoja personale, shfrytëzojnë literaturë themelore dhe sekondare.

– SHQI.AM.M.3.11. Respektojnë ndryshimet kulturore në vend, vlerësojnë trashëgiminë kulturore, kanë nevoja kulturore dhe dinë se si t’i realizojnë.

– SHQI.AM.M.3.12. Shpjegojnë ndikimin e dëmshëm të paragjykimeve dhe stereotipeve në arsim, në kontekstin privat e shoqëror; promovojnë kulturën e paqes dhe jo dhunës si dhe tolerancën.

– SHQI.AM.M.3.13. Përdorin strategji të të menduarit kritik për të verifikuar informcionet në tekste të ndryshme.

– SHQI.AM.M.3.14. Krahasojnë mjetet shprehëse letrare, teatrore dhe kinematografike gjatë interpretimit të motiveve me tema të ngjajshme.

Niveli i përparuar

Kompetenca specifike lëndore 1 (KSL1)

Nxënësit kuptojnë funksionin e gjuhës dhe të letërsisë. Kanë njohuri të detajuara për gramatikën e gjuhës shqipe (theksin, përbërjen e fjalës, kuptimin e rasave dhe format foljore, strukturën e fjalisë); njohin strukturën e fjalorit. Përvetësojnë mënyrat me shkrim dhe me gojë gjatë shkollimit, pjesëmarrje qytetare dhe shoqërore. Vlerësojnë veprimet dhe stilet në tekstet joartistike dhe letrare dhe e interpretojnë rolin e tyre në lloje të ndryshme të teksteve. Kuptojnë dhe vendosin lidhjen midis letërsisë dhe arteve të tjera, shkencës dhe teknologjisë. Zhvillojnë aftësitë personale, kombëtare dhe identitetin kulturor, ndërgjegjësim për përktësinë në trashëgiminë kulturore europiane e botërore në bazë të veprave vendore dhe atyre botërore, artit teatral dhe kinematografik, trashëgimisë kulturore e shkencore dhe formave të ndryshme kulturo-meditike.

Kompetenca specifike lëndore 2 (KSL 2)

Nxënësit flasin hapur dhe lirshëm madje edhe para një auditoriumi më të madh për temat që kanë të bëjnë me gjuhën, letërsinë dhe kulturën. Dallojnë mundësitë kërkimore dhe të duhura gjatë procesit të të mësuarit të gjuhës dhe letërsisë si dhe i zbatojnë njohuritë e fituara si shkathtësi në jetën e përditshme. Hulumtojnë karakteristikat e regjistrit dhe stilet që lidhen me fjalorët dhe përzgjedhjen e shprehjeve të duhura gjuhësore. Krahasojnë informacionet nga disiplina të ndryshme dhe burime mediatike dhe kanë qasje kritike.

Kompetenca specifike lëndore 3 (KSL 3)

Nxënësit kanë shprehi dhe nevojë që ta zhvillojnë kulturën e të folurit dhe të të shprehurit, ashtu si për përsosje personale ashtu edhe për pjesëmarrje në jetën qytetare dhe shoqërore. Përcjellin ndikimin socioekonomik të ecurisë së gjuhës, letërsisë, kulturës dhe shkencës; kujdesen edhe për mënyrën e jetesës në bashkësi. Kultivojnë qasje humane dhe kritike në dialogjet ndërkulturore. Janë të gatshëm të ndërmarrin përgjegjësi për zgjedhjet dhe vendimet të cilat ndikojnë në jetën e tyre si dhe jetën e komunitetit.

Rezultatet e ciklit arsimor (RCA) për përfundimin e arsmit të mesëm:

Niveli i lartë

KSL 1

KSL 2

KSL 3

Nxënësit:

Nxënësit:

Nxënësit:

– SHQI.AM.P.1.1. Kuptojnë njësitë dhe funksionet themelore të gjuhës.

– SHQI.AM.P.1.2. Njohin koceptet e gjuhësisë (parimin fonetik, morfologjik dhe etimologjik) si dhe njohuritë përkatëse të gjuhës.

– SHQI.AM.P.1.3. Përcaktojnë vendin e theksit në fjalën e dhënë.

– SHQI.AM.P.1.4. Njohin termin fonemë; përcaktojnë të gjitha alternimet fonetike.

– SHQI.AM.P.1.5. Njohin dhe kuptojnë termin morfemë.

– SHQI.AM.P.1.6. Përcaktojnë format me parashtesa, prapashtesa, të përbëra me kompozim, përngjitje.

– SHQI.AM.P.1.7. Njohin kuptimet e rasave si dhe trajtat e foljeve.

– SHQI.AM.P.1.8. Analizojnë tekstin duke dalluar diatezën veprore dhe joveprore, marrëdhëniet bashkërenditëse dhe nënrenditëse të fjalive.

– SHQI.AM.P.1.9. Zbatojnë rregullat kryesore të lakimit.

– SHQI.AM.P.1.10. Dallojnë në tekst figurat stilistike, dallojnë shtresat leksikore, njohin metaforën, metoniminë, sinegdotën …, si figura leksikore.

– SHQI.AM.P.1.11. Shpjegojnë karakteristikat gjuhësore, stilistike, estetike dhe strukturore të veprave letraro-artistike dhe teksteve letraro-artistike duke përdorur terminologjinë teoriko-letrare.

– SHQI.AM.P.1.12. Vlerësojnë aspektet stilistike në tekstet letrare dhe ato joletrare si dhe bëjnë krahasime me dy tekste ose më shumë; shpjegojnë rolin e tyre në realizimin dhe rëndësinë e këtyre teksteve.

– SHQI.AM.P.2.1. Krahasojnë veçoritë gjuhësore në gjuhën e tyre dhe në gjuhët tjera, analizojnë dhe nxjerrin konkluzione.

– SHQI.AM.P.2.2. Interpretojnë veprën letrare duke kuptuar karakteristikat e tyre në kontekstin historiko-letrar, duke u bazuar në analizë strukturore dhe elementet stilistike të veprës duke përdorur terminologjinë historiko -letrare dhe burimet dytësore.

– SHQI.AM.P.2.3. Vlerësojnë funksionin e mjeteve stilistike në tekst.

– SHQI.AM.P.2.4. Analizojnë problemin, idenë dhe mesazhin në tekstin letrar dhe joletrar duke i shikuar nga perspektiva të ndryshme; gjejnë dhe vlerësojnë argumentet, i radhisin i rishikojnë dhe eventualisht i korrigjojnë qëndrimet e tyre.

– SHQI.AM.P.2.5. Lidhin temat historike, fetare, politike në pjesët dhe në këtë mënyrë formojnë identitetin e tyre; shpjegojnë dhe krahasojnë mënyrat kreative gjatë paraqitjes së ideve në kultura të ndryshme.

– SHQI.AM.P.2.6. Përshtatin qëllimin e përmbajtjes dhe mënyrën e të shprehurit me situatën përkatëse.

– SHQI.AM.P.2.7. Përshtatin qëllimin, përmbajtjen dhe mënyrën e shprehjes në situatë komunikimi. Hulumtojnë marrëdhëniet midis teorive të caktuara. Paraqesin njohuri teorike në kontekst të ri.

– SHQI.AM.P.2.8. Përpilojnë lloje të ndryshme të teksteve duke përdorë stile të duhura funksionale dhe format e të shprehurit.

– SHQI.AM.P.2.9. Hulumtojnë dhe krahasojnë informacione nga disiplina të ndryshme dhe burime mediatike, duke krijuar qasje kritike ndaj tyre.

– SHQI.AM.P.2.10. Flasin hapur para një auditoriumi të madh për tema nga gjuha, letërsia dhe kultura.

– SHQI.AM.P.2.11. Në mënyrë aktive marrin pjesë në debate (parapërgatiten për të, në mënyrë të pavarur ose në bashkëpunim me grupin, me argumente shfaqin qëndrimin e tyre, paraqesin përfundime dhe krijojnë strategji).

– SHQI.AM.P.3.1. Kuptojnë fuqinë e gjuhës si mjet shprehës në dimensione të ndryshme të përvojës njerëzore (shoqërore, kulturore, morale, shpirtërore dhe estetike).

– SHQI.AM.P.3.2. Në mënyrë kritike hulumtojnë dhe vlerësojnë informacionet nga mediet e ndryshme; janë në gjendje të dallojnë llojet e ndryshme të manipulimeve mediatike dhe ndikimin e tyre në formimin e realitetit.

– SHQI.AM.P.3.3. Zhvillojnë stilin e tyre personal për të shprehurit verbal dhe joverbal duke inkurajuar ndërveprim pozitiv dhe bashkëpunim me të tjerët. Vlerësojnë dhe zhvillojnë aftësitë e tyre komunikative me një qëndim për arritjen e qëllimeve.

– SHQI.AM.P.3.4. Kanë marrëdhënie interaktive me mediet me gatishmërinë që të marrin pjesë në aktivietetet e bashkësisë dhe komunitetit.

– SHQI.AM.P.3.5. Vërejnë dhe e përcjellin zhvillimin dhe ndikimin e artit, shkencës dhe teknologjisë në gjuhë; kujdesen për ruajtjen e monumenteve kulturoro-historike, për sigurinë dhe mirëmbajtjen e mjedisit jetësor.

– SHQI.AM.P.3.6. Thellojnë kuptimin dhe përvetësimin e strategjive të ndryshme dhe teknikave të të lexuarit dhe të të mësuarit me vetëdije për forcat dhe mangësitë e tij.

– SHQI.AM.P.3.7. Duke lexuar zgjerojnë horizontet e tyre dhe zhvillojnë botën e tyre meditative dhe emocionale, të gatshëm për përgjegjësi për zgjedhje e vendime të cilat ndikojnë në jetën e tyre dhe të shoqërisë.

– SHQI.AM.P.3.8. Njohin kultura të ndryshme përmes letërsisë së rajonit, Europës dhe botës dhe kultivojnë lidhje humane e kritike midis kulturave.

– SHQI.AM.P.3.9. Vlerësojnë përmbajtje të ndryshme kulturore duke njohur dhe realizuar vlerën perosnale, shoqërore dhe komerciale.

– SHQI.AM.P.3.10. Vlerësojnë gjuhën si kulturë kombëtare, trashëgimi kombëtare si dhe llojllojshmërinë kulturore të vendit të tyre, rajonit, Europës dhe botës.

– SHQI.AM.P.3.11. Hulumtojnë ndikimin e stereotipeve dhe paragjykimeve ndaj individit apo shoqërisë duke u angazhuar për të drejtat e njeriut dhe zgjidhjen e konfliktit në mënyrë paqësore.

– SHQI.AM.P.3.12. Vlerësojnë në mënyrë kritike veprat letrare, teatrore dhe filmike.

ALBANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku albanskog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Oni razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i društvenu uključenost. Neguju i čuvaju albanski jezik uvažavajući raznovrsnost njegovih dijalekata, kao i većinski jezik i jezike nacionalnih manjina i druge jezike. U pisanoj i usmenoj komunikaciji koriste razvijen i bogat rečnik: govore i pišu uz poštovanje književnih i pravopisnih normi, oličavajući odgovarajući logički i stilski tekst. Brinu se o kulturi dijaloga, poseduju govorne veštine i veštine aktivnog slušanja. Formulišu i izraze pismene argumente na ubedljiv način koji odgovara kontekstu. Oni konstruktivno komuniciraju, sarađuju u timovima i razgovaraju, razvijajući osetljivost za inicijativu i akciju u postizanju ciljeva korišćenjem alata informacione i komunikacione tehnologije.

Razvili su sposobnost čitanja. Razumeju, kritički i kreativno sagledavaju književne i neumetničke (neknjiževne) tekstove. Njima je stalo do kulture govora i čitanja kako bi se više uzdigli i ispunili. Oni traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno koriste i kreiraju multimedijalni sadržaj.

Interpretiraju književna dela iz nacionalne, srpske i svetske književnosti. Razumeju multikulturalnu dimenziju književnosti i kako nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Oni posmatraju i argumentuju primerima fundamentalne poetičke, jezičke, estetske i strukturne karakteristike književnih dela. Poseduju sposobnost da izraze ideje, iskustva i emocije na figurativan i apstraktan način; ispoljavaju kreativne sposobnosti. Oni koriste čitanje da bolje razumeju sebe, druge i svet oko sebe usvajanjem i izgradnjom etičkih principa. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu o ljudima i svetu. Njima je stalo do humanih i kritičkih odnosa u različitim kulturnim oblicima. Oni uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne oblike albanskog književnog jezika. Poznaju književne i pravopisne norme, gramatiku i stilistiku albanskog jezika. Orijentisani su na obogaćivanje rečnika, jezičku i stilsku izražajnost. Govore jasno i razgovetno, razlikuju formalno i neformalno izražavanje, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni tekst od neknjiževnog teksta. Oni povezuju književna dela sa svojim autorima i književnim periodima. Oni uspostavljaju osnovne strukturne elemente književnih i neknjiževnih tekstova.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici poseduju veštine slušanja i govora i primenjuju ih u skladu sa komunikativnim događajem. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike na konkretne jezičke situacije i pišu primenjujući pravopisna pravila. Oni grade logičan, dobro strukturiran i stilski odgovarajući pisani i govorni tekst. Oni se izražavaju usmeno i pismeno na ubedljiv način koji odgovara kontekstu, poštujući rasnu, nacionalnu, kulturnu, jezičku, versku, rodnu, bliskost i ravnopravnost po zrelosti. Uočavaju autorove namere u tekstu (obaveštavanje, manipulisanje). Primenjuju različite metode pri čitanju i tumačenju književnih i neknjiževnih tekstova. Čitanje im je kao hobi i proširuju svoja interesovanja od književnosti za mlade do opšte beletristike. Koriste fondove biblioteka i arhiva, posećuju izložbe, gledaju pozorišne predstave i filmove.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju albanski jezik poštujući ravnopravnost njegovih dijalekata (odluke Pravopisnog kongresa, Tirana, 1972); poštuju tuđe i strane jezike. Oni su u stanju da se izražavaju pismeno i usmeno na pravičan, jasan, ekonomičan i ubedljiv način. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz domaće i svetske književnosti formiraju humanističke i bogate stavove i uverenja. Uspostavljaju veze između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Oni koriste veštine čitanja i različite strategije čitanja i učenja. Kao negativne pojave prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neljubazno ponašanje, nepoštovanje sagovornika, uvrede, govor mržnje i sl.). Oni koriste znanje jezika i književnosti u važnim situacijama za aktivno građansko angažovanje. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnoj i kulturnoj svojini.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– ALB.SO.O.1.1. Znaju osnovne odlike albanskog književnog jezika (pisma, izgovori, dijalekti).

– ALB.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasa i klasifikuju glasove po zadatim kriterijumima.

– ALB.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, poznaju osnovna pravila akcenatskih normi, uočavaju neknjiževne akcente u svakodnevnoj komunikaciji.

– ALB.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim, školskim primerima.

– ALB.SO.O.1.5. Razlikuju proste reči i složenice, prema datom modelu.

– ALB.SO.O.1.6. Klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– ALB.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama sa kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– ALB.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu od neformalne leksike i upotrebljavaju je u skladu sa prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u komunikativnim situacijama.

– ALB.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– ALB.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, imejla, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce.

– ALB.SO.O.1.11. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima u kojima su nastala.

– ALB.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neknjiževnog teksta; odlučuju o osnovnim elementima strukture literarnih i umetničkih dela; tema, motivi, događaj, likovi, vreme i mesto.

– ALB.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i pisane književnosti; poznaju osnovne odlike književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu.

– ALB.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– ALB.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

– ALB.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– ALB.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu koristeći odgovarajući pravopis.

– ALB.SO.O.2.3. Čitaju književne i neknjiževne tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i prave beleške, određuju ključne reči.

– ALB.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književnog dela sa sopstvenim ili tuđim iskustvom.

– ALB.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i izrazite stilske odlike književnih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književne epohe.

– ALB.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući bitno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– ALB.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikativnoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksiku i oblike kazivanja).

– ALB.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; odabiraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– ALB.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečki fond, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– ALB.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost.

– ALB.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pismeno, vizuelno, digitalno).

– ALB.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi, na društvenim mrežama.

– ALB.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neumetničkim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– ALB.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta.

– ALB.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– ALB.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju značaj čitanja za razvoj sopstvene opšte kulture i znanja.

– ALB.SO.O.3.8. Prepoznaju značaj književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao suštinski deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– ALB.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– ALB.SO.O.3.10. Koriste albansko pismo, konstruišu pisane i usmene tekstove; odgovorno pristupe pitanjima u vezi sa intelektualnom svojinom; mogu da citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

– ALB.SO.O.3.11. Prepoznaju značaj jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu sopstvenog jezika i poštuju jezike drugih nacionalnosti sa kojim zajedno žive.

– ALB.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju značaj ravnopravnosti ljudi.

– ALB.SO.O.3.13. Prepoznaju ulogu tradicionalnih i savremenih medija u demokratskom društvu.

– ALB.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici prepoznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i poznaju mesto albanskog jezika među indoevropskim jezicima. Oni dobro poznaju glasove albanskog jezika, znaju pravila za naglašavanje reči i razlikuju književne i neknjiževne akcente. Oni imaju opsežna znanja o vrstama i podtipovima reči, njihovim oblicima i metodama njihove građenja. Analiziraju rečenice izgrađene po različitim obrascima. Imaju razvijen rečnik u skladu sa svojim obrazovanjem i umeju da koriste traženu reč u skladu sa datom prilikom; orijentisani su na dalje bogaćenje svog rečnika. Koriste strategije čitanja u skladu sa ciljevima čitanja i tipovima teksta. Prepoznaju i protumače najvažnija dela albanske i svetske književnosti i lociraju ih u istorijski književni kontekst; razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske pojmove. Prepoznaju različite oblike medijskog izveštavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Istražujući albanski jezik i književnost, učenici ga upoređuju sa srpskim i drugim jezicima i razvijaju radoznalost i kompetenciju za interkulturalnu komunikaciju. Redovno čitaju književna dela. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano predstavljaju u skladu sa komunikativnom situacijom, prilagođavajući jezik i oblik izražavanja različitim specifičnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju sopstvene komunikacione metode i veštine interakcije. Imaju bogat rečnik i vide jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje kulturnih, društvenih i materijalnih vrednosti. Kreiraju i vrednuju različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– ALB.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezičke grupe u Evropi, znaju mesto albanskog jezika u porodici indoevropskih jezika i prepoznaju dijalekte albanskog jezika na osnovu njihovih odlika.

– ALB.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju književnog albanskog jezika i najznačajnije kulturnoistorijske spomenike.

– ALB.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičku normu u vezi sa akcentima; umeju da odrede dužinu/kvantitet akcenatskog sloga i primene pravila akcentuacije u jednostavnim primerima (unutrašnji slogovi i jednosložne reči).

– ALB.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne alternacije u različitim primerima i povezuju ih sa književnojezičkom normom.

– ALB.SO.S.1.5. Određuju podvrste promenljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– ALB.SO.S.1.6. Razlikuju vrste tvorenica.

– ALB.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice građene po osnovnim modelima.

– ALB.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– ALB.SO.S.1.9. Znaju značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju tipove leksema s obzirom na poreklo i sferu upotrebe, razumeju značenjske odnose među leksemama.

– ALB.SO.S.1.10. Analiziraju obeležja funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– ALB.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovne karakteristike književnih perioda i povezuju ih sa književnim delom i autorom.

– ALB.SO.S.1.12. Prepoznaju odlike književnonaučnih i hibridnih vrsta kao i karakteristike različitih oblika medijskog izražavanja.

– ALB.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumetničkog dela od naratora, dramskog lica ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– ALB.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i hronološko pripovedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizička, psihološka, jezička, društvena i etička).

– ALB.SO.S.1.15. Imenuju jezičko-stilska sredstva i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– ALB.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, ilustruju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– ALB.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svom i tuđem tekstu u skladu sa pravopisnom normom; prepoznaju neknjiževne akcente i oblike reči u svakodnevnoj komunikaciji.

– ALB.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih prirodi teksta i svrsi čitanja.

– ALB.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz programa i biraju dela po svom slobodnom izboru razvijajući čitalačke navike, estetske kriterijume i sudove.

– ALB.SO.S.2.5. Svestrano doživljavaju književnoumetničko delo iskazujući lične utiske; interpretiraju različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– ALB.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematske, idejne, poetičke, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine književnog teksta.

– ALB.SO.S.2.7. Procenjuju ulogu koju forma, stil i tip pripovedanja imaju u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– ALB.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući moralne stavove i iz ugla ravnopravnosti ljudi.

– ALB.SO.S.2.9. Utvrđuju tačke gledišta, stav i namere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju figurativnost, humor, ironiju, satiru.

– ALB.SO.S.2.10. Organizuju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezuju delove u jednostavno strukturiranu govorenu ili pisanu celinu).

– ALB.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz različitih oblasti i koriste ih u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– ALB.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim razgovorima; debatuju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugog, kontrolom emocionalnog sadržaja i prepoznavanjem argumenata zasnovanih na emocijama.

– ALB.SO.S.3.1. Formulišu svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se književnim jezikom uz svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima.

– ALB.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja sa namerom i stavom autora; procenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– ALB.SO.S.3.3. Koriste izgrađene veštine saradnje, kulturu sopstvenog verbalnog i neverbalnog izražavanja, kao slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja.

– ALB.SO.S.3.4. Uvažavaju raznolikost kulturnih identiteta u Evropi i svetu.

– ALB.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim sferama (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, finansijskoj, zdravstenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj…).

– ALB.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja samostalno postavljenom cilju; sposobni su da koriguju svoj pristup.

– ALB.SO.S.3.7. Proširuju interesovanje za čitanje – od različitih neumetničkih tekstova do nacionalne i svetske književnosti.

– ALB.SO.S.3.8. Razumeju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentovano ih obrazlažu.

– ALB.SO.S.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje različitih kulturnih sadržaja.

– ALB.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na osnovu ličnog iskustva, osnovne i sekundarne literature.

– ALB.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost zemlje u kojoj žive, cene kulturnu baštinu svog zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako da ih ostvare.

– ALB.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu kulturu mira i nenasilja, toleranciju.

– ALB.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja za proveru informacija u različitim tekstovima.

– ALB.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkciju jezika i književnosti. Poseduju detaljno poznavanje gramatike albanskog jezika (naglasak, sastav reči, značenje padeža i glagolskih oblika, struktura rečenice); poznaju strukturu rečnika. Oni vladaju pismenim i usmenim oblicima potrebnim za školovanje, građansko i društveno učešće. Oni procenjuju postupke i stilove u publicističkim i književnim tekstovima i tumače njihovu ulogu u različitim vrstama tekstova. Razumeju i uspostave vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije. Razvijaju veštine ličnog, nacionalnog i kulturnog identiteta, svest o pripadnosti evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini zasnovanoj na domaćim i svetskim delima, pozorišnoj i kinematografskoj umetnosti, kulturnom i naučnom nasleđu i različitim kulturnim i medijskim oblicima.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore otvoreno i slobodno, čak i pred većom publikom, o temama koje se odnose na jezik, književnost i kulturu. Oni prepoznaju odgovarajuće istraživačke mogućnosti tokom procesa učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja kao veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registra i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Oni upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i imaju kritički pristup.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu da razvijaju govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi učešća u građanskom i društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– ALB.SO.N.1.1. Razumeju bitna svojstva i funkcije jezika.

– ALB.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezičke prilike u zemlji u kojoj žive.

– ALB.SO.N.1.3. Umeju da odrede mesto i kvantitet akcenta u reči.

– ALB.SO.N.1.4. Razumeju pojam foneme; određuju sve glasovne alternacije.

– ALB.SO.N.1.5. Razumeju pojam morfeme.

– ALB.SO.N.1.6. Definišu oblike sa prefiksima, sufiksima, složene oblike sa sastavom, afiksacijom.

– ALB.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i ličnih glagolskih oblika.

– ALB.SO.N.1.8. Analiziraju tekst tako što razlikuju aktivnu i pasivnu dijatezu, koordinirajuće i podređene odnose rečenica.

– ALB.SO.N.1.9. Primenjuju glavna pravila zakrivljenosti.

– ALB.SO.N.1.10. Razlikuju stilske figure u tekstu, razlikuju leksičke slojeve, prepoznaju metaforu, metonimiju, sinegdotu..., kao leksičke figure.

– ALB.SO.N.1.11. Tumače jezičko-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– ALB.SO.N.1.12. Procenjuju stilske postupke u književnom i neknjiževnom tekstu; porede stilske postupke u dva složena teksta (ili više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika navedenih vrsta tekstova.

– ALB.SO.N.2.1. Upoređuju jezičke pojave u svom i drugim stranim jezicima, analiziraju ih i izvode zaključke.

– ALB.SO.N.2.2. Tumače književno delo sa razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente dela i upotrebljavajući književnoteorijsku terminologiju i sekundarne izvore.

– ALB.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju upotrebljenih stilskih sredstava u tekstu.

– ALB.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnom i neumetničkom tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrednost i eventualno koriguju svoje stavove.

– ALB.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju sopstveni identitet; objašnjavaju i porede kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– ALB.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikativnom situacijom.

– ALB.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta i odnose između samih književnoumetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– ALB.SO.N.2.8. Sastavljaju različite tipove tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– ALB.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– ALB.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– ALB.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije).

– ALB.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– ALB.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz različitih medija; umeju da prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– ALB.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju uz negovanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– ALB.SO.N.3.4. Imaju interaktivan odnos sa medijima uz spremnost da učestvuju u aktivnostima zajednice i društva.

– ALB.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika, o bezbednosti i održivosti životne sredine.

– ALB.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvest o svojim vlastitim snagama i slabostima.

– ALB.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

– ALB.SO.N.3.8. Upoznaju različite kulture kroz književnost regiona, Evrope i sveta i neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– ALB.SO.N.3.9. Vrednuju različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost.

– ALB.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regiona, Evrope i sveta.

– ALB.SO.N.3.11. Istražuju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– ALB.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, pozorišna i filmska ostvarenja.

BOSANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opća predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku bosanskoga jezika i primjenjuju je u svakodnevnom životu. Razumiju utjecaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Njeguju i čuvaju bosanski jezik, uvažavajući raznolikost njegovih dijalekata, kao i druge jezike.

Stečeno znanje o bosanskome jeziku, bošnjačkoj književnosti i njezinom historijskom kontinuitetu jasno uobličavaju i izražavaju. Značajno im je poznavanje pojavno-činjeničkog kontinuiteta pisaca i njihovih djela; razumiju uzročno-posljedični odnos u smjeni razdoblja u razvoju historije bošnjačke književnosti; razumiju važnost književnih ideja i motiva, kao unutarnje geneze i prisnog, neprekidnog refleksiranja i obnavljanja u vlastitom iskustvu i kolektivnoj svijesti. Prate i razumiju sinhronijske komparativne odnose s književnostima regije, posebno sa srpskom književnošću, te prepoznaju dodire na zajedničkim osnovama bosanskoga i srpskoga jezika i značenja stilskih formacija, naročito onih iz doba preporoda, koje se pokazuju kao snažan katalizator kasnijeg književnog razvoja bošnjačke književnosti.

Koriste razvijen i bogat rječnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući standardnojezičnu i pravopisnu normu bosanskoga jezika, oblikuju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim vještinama i vještinama aktivnog slušanja. Formuliraju i izražavaju usmene i pisane argumente na uvjerljiv način koji je primjeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući osjećaj za inicijativu i djelovanje u ostvarivanju ciljeva, koristeći i IKT sredstva.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumiju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumjetnički tekst. Njeguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna djela iz bošnjačke i svjetske književnosti. Razumiju multikulturne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svjetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primjerima argumentiraju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturalne osobine književnih djela. Posjeduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje da bi bolje spoznali sebe, druge i svijet oko sebe, usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svijet. Njeguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umjetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svjesni su značaja cjeloživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primjenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne osobenosti bosanskoga književnoga jezika, uključujući književnojezičku normu, gramatiku, pravopis i stilistiku. Usvajaju i primjenjuju jezička pravila u govoru i pisanju, razlikuju formalno i neformalno izražavanje te verbalnu od neverbalne komunikacije. Čitaju i razumiju linearne i nelinearne tekstove, razlikuju književne od neumjetničkih tekstova i povezuju književna djela s njihovim autorima i književnim periodima. Razumiju osnovne elemente strukture književnog i neumjetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici primjenjuju vještine slušanja i govora u skladu s komunikativnim situacijama. Koriste teorijska gramatička znanja u konkretnim jezičkim situacijama i primjenjuju pravopisna pravila u pisanju. Sastavljaju logične i stilistički usklađene usmene i pisane tekstove prilagođene kontekstu, uz poštivanje različitosti (rase, nacije, kulture, jezika, vjere, spola, roda i uzrasta). Tokom čitanja i tumačenja književnih i neumjetničkih tekstova razvijaju čitalačke navike i sposobnost razumijevanja, a istovremeno oblikuju potrebu za čitanjem kao trajnim izvorom znanja, ličnog razvoja i estetskog doživljaja. Aktivno koriste fondove biblioteka i učestvuju u kulturnim i umjetničkim sadržajima koji podstiču čitalačku kulturu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici njeguju i čuvaju bosanski jezik, uvažavajući raznovrsnost njegovih dijalekata, kao i druge jezike. Osposobljeni su za jasno, ekonomično i uvjerljivo usmeno i pismeno izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih djela iz nacionalne i svjetske baštine formiraju humanističke vrijednosne stavove. Uspostavljaju veze između književne, pozorišne i filmske umjetnosti i koriste različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije kao negativne pojave. Znanja iz jezika i književnosti primjenjuju u situacijama značajnim za aktivno građansko uključivanje. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– VOS.SO.O.1.1. Imaju osnovna znanja o bosanskom književnom jeziku i njegovim normama.

– VOS.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan i nepravilan izgovor glasova u bosanskom jeziku, klasificiraju ih prema fonetskim osobinama (mjesto i način izgovora, zvučnost), te ih pravilno izgovaraju u govoru i čitanju, naročito u formalnim situacijama; poznaju osnovnu podjelu glasova i prepoznaju fonetske i fonološke jedinice bosanskog standardnog jezika, uključujući njihova artikulaciona i akustička obilježja; pravilno upotrebljavaju glas h u skladu s etimologijom i normom, razumiju osnovni značaj jata za građenje ijekavskog izgovora u bosanskom jeziku.

– VOS.SO.O.1.3. Razumiju pojam sloga i osnovna pravila akcenatske norme bosanskog jezika; primjenjuju ta znanja u jasnom i pravilnom izražavanju u različitim obrazovnim i životnim situacijama, razvijajući pritom dikcijsku preciznost i izražajnost; prepoznaju odstupanja od standardnog izgovora u svakodnevnom govoru, uz naglasak na primjenu pravila izgovora u formalnim situacijama.

– VOS.SO.O.1.4. Klasificiraju vrste riječi, te prepoznaju i razlikuju gramatičke kategorije promjenjivih vrsta riječi; primjenjuju ova znanja u analizi rečenica u tipičnim školskim tekstovima, a također ih koriste u vlastitoj komunikaciji (pisanje, govor) kako bi poboljšali pravilnost i jasnoću izraza.

– VOS.SO.O.1.5. Razlikuju proste riječi od tvorbenih; prepoznaju osnovne tvorbene procese; konstruiraju nove riječi prema zadatim tvorbenim modelima, primjenjujući odgovarajuća gramatička pravila i norme.

– VOS.SO.O.1.6. Prepoznaju i klasificiraju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne i zavisne rečenice; pravilno oblikuju proste i složene rečenice u skladu s gramatičkim i pravopisnim normama, s ciljem jasne, tačne i svrsishodne komunikacije u različitim kontekstima.

– VOS.SO.O.1.7. Prepoznaju frazeme i ustaljene izraze u svakodnevnom govoru i književnim tekstovima; razlikuju ih od doslovnih izraza.

– VOS.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu i neformalnu leksiku i stil izražavanja; primjenjuju ih u skladu sa situacijom i namjerom govora. Imaju leksički fond primjeren dobi, interesima i potrebama, kojim se služe u skladu s jezičkom normom. Razlikuju posuđenice od domaćih riječi i razumiju razloge jezičkog posuđivanja, s posebnim uvažavanjem orijentalizama koji su dio jezičke i kulturne baštine bosanskog jezika.

– VOS.SO.O.1.9. Pišu pravilno uz primjenu osnovnih pravopisnih pravila bosanskog jezika; koriste pravopisni priručnik kada je potrebno; prepoznaju i ispravljaju česte pravopisne greške u svakodnevnom pisanju; razumiju zašto je važno pisati pravilno u školi i van nje.

– VOS.SO.O.1.10. Poznaju obilježja i pravila pisanja funkcionalnih i administrativnih tekstova (pisma, e-maila, molbe, žalbe, biografije, izvještaja) i opisuju njihovu osnovnu namjenu, strukturu i jezička obilježja; razlikuju osnovne vrste obrazaca i znaju čemu služe.

– VOS.SO.O.1.11. Prepoznaju književna djela, njihove autore i književnohistorijske periode; povezuju djelo s osnovnim obilježjima epohe u kojoj je nastalo.

– VOS.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neknjiževnog teksta, razumiju njegovu svrhu i strukturu (tema, motiv, radnja, likovi, vrijeme i mjesto radnje); koriste književnoteorijsku terminologiju (rod, žanr, interpretacija, autorska i narodna književnost, književnoumjetnički i književnonaučni tekst) u analizi tekstova. Poznaju odlike bošnjačke i svjetske književnosti, uključujući poetičke i formalne osobenosti srednjovjekovne književnosti Bošnjaka (povelja, aleksandrida, epigrafski natpisi) i književnosti na orijentalnim jezicima (mevlud, kasida, gazel, mesnevija, rubaija).

– VOS.SO.O.1.13. Razlikuju osnovne karakteristike narodne i autorske književnosti, prepoznaju i opisuju obilježja književnih rodova i vrsta, te uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom djelu; povezuju književne osobenosti s kulturnim i društvenim kontekstom u kojem su tekstovi nastali – razlikuju usmenu epiku kao kolektivni izraz zajednice od autorske književnosti kao individualnog stvaralaštva.

– BOS.SO.O.2.1. Primenjuju teoretska gramatička znanja u analizi i stvaranju tekstova, pravilno koristeći osnovne sintaksičke strukture i morfološke oblike; prepoznaju i ispravljaju gramatičke greške.

– BOS.SO.O.2.2. Primjenjuju pravopisna pravila u rukopisnom i digitalnom tekstu, vodeći računa o pravilnoj upotrebi velikih slova, interpunkcije, razmaka i poravnanja teksta; koriste osnovna pravila digitalnog oblikovanja teksta (font, veličina slova, isticanje, pasusi), čime razvijaju pisanu i digitalnu pismenost u skladu sa zahtjevima savremene komunikacije.

– BOS.SO.O.2.3. S razumijevanjem čitaju književne i neknjiževne tekstove, linearne i nelinearne; pažljivo slušaju jednostavnije izlaganje; izdvajaju ključne informacije i zapisuju bilješke uz primjenu osnovnih strategija aktivnog slušanja i čitanja.

– BOS.SO.O.2.4. Izražavaju lični i estetski doživljaj pročitanog ili odslušanog teksta usmeno ili pisano; obrazlažu svoj stav; povezuju sadržaj književnog djela sa ličnim ili tuđim iskustvom i prepoznaju univerzalne teme, vrijednosti i emocije značajne za lični razvoj i razumijevanje drugih.

– VOS.SO.O.2.5. Prepoznaju temu i glavne motive djela, stilske odlike epoha i pravaca, uspoređujući njihove sličnosti i razlike.

– VOS.SO.O.2.6. Citiraju čvrste i valjane dokaze iz teksta; daju objektivan sažetak teksta; razlikuju činjenice naspram interpretacije.

– VOS.SO.O.2.7. Kreiraju svoj govor i pisanje, prilagođavajući ga prilikama, situacijama, govorniku i temi; koriste verbalna i neverbalna sredstva izražavanja.

– VOS.SO.O.2.8. Otkrivaju relevantne informacije u tekstu, crpu informacije za zadane kriterije na različite načine i iz više izvora; provode istraživačke postupke kako bi odgovorili na pitanje; vrše odabir izvora informacija; uočavaju manipulacije u tekstu i govoru.

– VOS.SO.O.2.9. Rade samostalno i u timu; istražuju; razmjenjuju informacije u projektnoj nastavi; dramatiziraju odlomke dramskih djela iz svjetske i bošnjačke književnosti; koriste bibliotečki fond; posjećuju kulturne i umjetničke institucije (pozorište, galerija, bioskop, muzej).

– VOS.SO.O.3.1. Služe se znanjem iz jezika, iskazujući pravilno u usmenoj i pisanoj komunikaciji vlastite ideje u obrazovnom kontekstu, na promociji građanskih i demokratskih razgovora.

– VOS.SO.O.3.2. Prikazuju relevantne informacije kroz različite načine (npr. tekstualne, grafičke, audio, vizualne i interaktivne elemente).

– VOS.SO.O.3.3. Komuniciraju konstruktivno i s poštovanjem u društvenim situacijama i na društvenim mrežama, pokazujući razumijevanje različitih gledišta i poznavanje općeprihvaćene norme, uz primjenu jezičkog bontona.

– VOS.SO.O.3.4. Prepoznaju stereotipe, predrasude i verbalnu agresiju u tekstovima i svakodnevnoj komunikaciji; pokazuju negativan stav prema netoleranciji i diskriminaciji.

– VOS.SO.O.3.5. Pronalaze odgovarajuće informacije u različitim izvorima u cilju razvijanja novih znanja, vještina i razumijevanja drugih predmeta.

– VOS.SO.O.3.6. Primjenjuju različite strategije čitanja i u različite svrhe (informiranje, učenje, lični razvoj, estetski doživljaj, zabava...).

– VOS.SO.O.3.7. Razvijaju vještine učenja putem čitanja, što doprinosi osjećanju lične kompetentnosti (interes za knjigu).

– VOS.SO.O.3.8. Razvijaju svijest o kulturnoj raznolikosti kroz analizu književnih djela evropskih i svjetskih autora, uz podsticanje humanog i kritičkog dijaloga među kulturama.

– VOS.SO.O.3.9. Primjenjuju znanja iz književnosti i jezika kako bi učestvovali u različitim edukativnim i kulturnim aktivnostima.

– VOS.SO.O.3.10. Kreiraju govoreni ili pisani tekst primjenjujući osnovna pravopisna pravila; koriste oba pisma dajući prednost latinici; pridržavaju se standardnog formata za citiranje.

– VOS.SO.O.3.11. Uočavaju značaj jezika u očuvanju sopstvenog i kulturološkog identiteta u interakciji s kulturološkim identitetom drugih naroda i etničkih zajednica u Srbiji; uvažavaju zavičajne govore.

– VOS.SO.O.3.12. Uvažavaju privatnost i ljudska prava, dijeleći zajedničke vrijednosti sa članovima demokratskih društava.

– VOS.SO.O.3.13. Razlikuju ulogu savremenih medija (digitalne platforme i društvene mreže) od tradicionalnih (štampa, radio, televizija), te razumiju njihovu osnovnu ulogu u informiranju i oblikovanju javnog mnijenja u savremenom društvu.

– VOS.SO.O.3.14. Identificiraju sadržaje iz književnosti predstavljene u različitim medijima i formatima (televizija, film, pozorište, kompjuterske igre, strip…).

– BOS.SO.O.1.14. Prepoznaju razliku između prepričavanja i analize književnog teksta; opisuju osnovne karakteristike oba pristupa i koriste ih u jednostavnim primjerima teksta, čime razvijaju sposobnost razumijevanja i izražavanja.

– BOS.SO.O.1.15. Uočavaju i prepoznaju motive i teme usmene poezije Bošnjaka (epska pjesma, balada i sevdalinka) u pisanim književnim tekstovima različitih perioda, posebno u tekstovima preporodnog perioda; razumiju njihovu ulogu u prenošenju kulturnog naslijeđa.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i razumiju mjesto bosanskoga jezika u indoevropskoj i slavenskoj porodici jezika. Imaju proširena znanja o prozodijskom sistemu standardnoga jezika, vrstama riječi, tvorbenim procesima i gramatičkim kategorijama. Poznaju dijalekte bosanskoga jezika i njihove osobitosti, te poznaju glavne faze razvoja bosanskoga jezika kroz historiju. Razlikuju i analiziraju složene rečenice, razumiju pravopisna pravila i primjenjuju ih u pisanju različitih tipova tekstova. Razumiju osnovne pojmove književnosti, književnohistorijske epohe i stilove te povezuju književna djela s njihovim društvenim i kulturnim kontekstom. Prepoznaju osnovne književne figure, motive i teme, kao i različite vrste tekstova, uključujući i medijske forme.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici razvijaju istraživački pristup prema bosanskome jeziku i književnosti kroz uspoređivanje s drugim jezicima i kulturama, te kroz redovno čitanje i analizu književnih i neknjiževnih tekstova. Koriste različite izvore informacija, kritički procjenjuju njihovu vjerodostojnost i relevantnost, te oblikuju izraze i stil u skladu sa komunikacijskom situacijom i ciljnom publikom. Primjenjuju čitalačke strategije prilagođene svrsi čitanja, kao i jezičke norme u govoru i pisanju.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici vrednuju i unapređuju vlastite komunikacijske vještine, razvijajući bogat i funkcionalan rječnik i sposobnost izražavanja u različitim društvenim i kulturnim kontekstima. Kritički tumače književne i medijske sadržaje, prepoznajući predrasude, netoleranciju i manipulacije. Razumiju višedimenzionalni značaj književnosti u multikulturnom društvu i njenu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta. Razvijaju sposobnosti saradnje, argumentacije i aktivnog učešća u kulturnim i društvenim aktivnostima, te njeguju svijest o ljudskim pravima, demokratiji i poštovanju različitosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– VOS.SO.S.1.1. Klasificiraju osnovne grupe evropskih jezika; znaju mjesto bosanskoga jezika u porodici indoevropskih i slavenskih jezika; razlikuju dijalekte i poddijalekte bosanskoga jezika i njihove glavne osobine.

– VOS.SO.S.1.2. Poznaju glavne faze razvoja bosanskoga jezika kroz stoljeća i spomenike materijalne i duhovne kulture Bošnjaka.

– VOS.SO.S.1.3. Poznaju prozodijski sistem standardnog jezika (akcenat i dužinu kao jedinice prozodijskog sistema i njihova obilježja, karakteristike akcenta); bilježe akcenat u jednostavnim primjerima (jednosložne riječi i unutarnji slog).

– VOS.SO.S.1.4. Prepoznaju oblike riječi sa izvršenim glasovnim promjenama i povezuju ih sa normom standardnog jezika.

– VOS.SO.S.1.5. Prepoznaju tvorbene procese (izvođenje, slaganje, kombiniranje) u postojećim riječima i povezuju ih s gramatičkim kategorijama.

– VOS.SO.S.1.6. Prepoznaju funkciju rečeničnih članova u proširenim prostim i složenim rečenicama; određuju vrstu sintagme u rečenici; razlikuju vrste zavisnih rečenica i uočavaju logičke odnose među njima.

– VOS.SO.S.1.7. Prepoznaju i razlikuju značenje frazeoloških jedinica u literarnim tekstovima i svakodnevnoj upotrebi; koriste frazeološki rječnik kao pomoć u razumijevanju. Razlikuju riječi i izraze prema porijeklu i sferi upotrebe.

– VOS.SO.S.1.8. Prepoznaju formalni i neformalni stil u različitim komunikacijskim kontekstima i prilagođavaju svoj izbor riječi u skladu s jezičkom normom i namjerom govora; razlikuju domaće riječi i posuđenice u svakodnevnoj upotrebi.

– VOS.SO.S.1.9. Prepoznaju i primjenjuju pravopisna pravila u pisanju različitih tipova tekstova; koriste pravopisne priručnike; uočavaju i ispravljaju češće pravopisne greške.

– VOS.SO.S.1.10. Primjenjuju pravila za pisanje funkcionalnih i administrativnih tekstova (pismo, e-mail, molba, biografija, CV); samostalno oblikuju tekstove uz poštovanje forme i norme bosanskoga jezika; tačno i jasno popunjavaju različite obrasce i formulare u skladu s konkretnim komunikacijskim kontekstom.

– VOS.SO.S.1.11. Spajaju književni tekst sa utjecajem društvenohistorijskog i kulturnog konteksta; prepoznaju osnovna obilježja književnohistorijskih i stilskih epoha, pravaca: povezuju ih sa književnim djelima i piscima.

– VOS.SO.S.1.12. Prepoznaju i razlikuju osnovne karakteristike različitih književnih i neknjiževnih tekstova, uključujući hibridne i književnonaučne forme; koriste osnovne termine za opisivanje medijskih formi i žanrova.

– BOS.SO.S.2.1. Upotrebljavaju teorijska i praktična znanja iz gramatike bosanskoga jezika, uočavaju i analiziraju raznovrsne jezičke pojave.

– VOS.SO.S.2.2. Poštujući pravopisnu normu bosanskoga jezika uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svojim i tuđim tekstovima; identificiraju riječi i njihove oblike sa nestandardnim akcentom u procesu komunikacije.

– VOS.SO.S.2.3. Koriste različite strategije čitanja tekstova u različitim kontekstima, prilagođavajući ih čitalačkim potrebama (istraživanje, doživljaj, stvaralaštvo).

– VOS.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna djela iz obaveznog školskog programa, kao i iz zadovoljstva, i uočavaju estetske vrijednosti djela.

– VOS.SO.S.2.5. Sagledavaju sve aspekte književnoumjetničkog djela iskazujući lični doživljaj; svoja mišljenja i ideje uspoređuju, povezuju i potkrepljuju činjenicama iz teksta.

– VOS.SO.S.2.6. Sagledavaju izdvojeni problem; uočavaju i objašnjavaju unutrašnji i spoljašnji pristup (tematska, idejna, poetička, jezička i stilska obilježja, žanr i kompoziciju) književnom tekstu.

– BOS.SO.S.2.7. Procjenjuju kako književna forma, stil i način pripovijedanja utiču na značenje djela; prepoznaju međusobne veze književnih tekstova i jednostavne književnoteorijske pojmove u funkciji tumačenja.

– VOS.SO.S.2.8. Analiziraju i uspoređuju informacije iz tekstova različitih funkcionalnih stilova i izvora (štampanih i digitalnih); razlikuju vrste manipulativnog jezika; biraju i primjenjuju prikladne stilove i izraze, u zavisnosti od teme i namjere komunikacije.

– VOS.SO.S.2.9. Utvrđuju stavove i namjere autora; razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju; prepoznaju stilske izražajne figure, te ih tumače u različitim književnim djelima.

– VOS.SO.S.2.10. Organiziraju govorne ili pisane tekstove složenije strukture tako što logički povezuju dijelove; uređuju sadržaj u skladu s temom i ciljem izlaganja, vodeći računa o jasnoći i izražajnosti.

– VOS.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova različitih oblasti, koriste ih u učenju i svakodnevnim situacijama, te prepoznaju njihovu praktičnu vrijednost.

– BOS.SO.S.2.12. Učestvuju u razgovorima i debatama; iznose mišljenje uz obrazloženje; pažljivo slušaju sugovornike i uvažavaju njihovo mišljenje; razlikuju racionalne i emocionalne argumente u komunikaciji.

– BOS.SO.S.3.1. Izražavaju svoje mišljenje o temama društva i kulture, koristeći književni jezik i uvažavajući kulturološke razlike i pravila komunikacije.

– VOS.SO.S.3.2. Tumače kako izbor riječi, stil i način izražavanja odražavaju autorovu namjeru i stav; prepoznaju subjektivne i manipulativne elemente u tekstu i procjenjuju vjerodostojnost i relevantnost informacija.

– VOS.SO.S.3.3. Razvijaju i koriste vještine saradnje u komunikaciji, pažljivo upravljajući verbalnim i neverbalnim izražavanjem; aktivno slušaju i poštuju različita mišljenja, prepoznajući značaj kulturne i konstruktivne interakcije.

– BOS.SO.S.3.4. Objašnjavaju kako se u tekstovima i medijima izražavaju predrasude i netolerancija; pokazuju razumijevanje i poštovanje različitih kultura, jezika i stavova.

– VOS.SO.S.3.5. Razvijaju funkcionalnu pismenost u različitim oblastima (umjetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj i dr.) kroz pretraživanje, razumijevanje i upotrebu informacija iz različitih izvora, u cilju povezivanja znanja iz bosanskog jezika sa sadržajima drugih nastavnih predmeta.

– VOS.SO.S.3.6. Svoj način čitanja i učenja usklađuju sa svrhom i zadatkom, samostalno prepoznajući kada treba prilagoditi strategiju radi boljeg razumijevanja i usvajanja.

– VOS.SO.S.3.7. Njeguju znatiželju kroz čitanje raznovrsnih tekstova, uključujući neumjetničke i književne, oblikujući svoj čitalački ukus i širinu vidika.

– VOS.SO.S.3.8. Povezuju književna djela sa kulturološkim, etičkim i identitetskim vrijednostima svoje zajednice i šireg društva, te razvijaju estetski ukus i stav prema međukulturnom dijalogu.

– VOS.SO.S.3.9. Koriste stečena znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje kulturnih sadržaja, aktivno učestvujući u školskim i zajedničkim kulturnim aktivnostima.

– BOS.SO.S.3.10. Kreiraju složeniji govoreni ili pisani tekst, povezujući lično iskustvo s osnovnim i dodatnim izvorima; koriste citate i parafraze uz jasno navođenje izvora; koriste digitalne baze podataka (npr. Google Scholar, COBISS, Google books…) za pronalaženje provjerenih i pouzdanih informacija.

– BOS.SO.S.3.11. Razvijaju osjećaj pripadnosti jeziku i kulturi svoje zajednice; cijene kulturne razlike među narodima i etničkim grupama; uključuju se u aktivnosti koje promoviraju lokalnu kulturu.

– BOS.SO.S.3.12. Razlikuju temeljna ljudska prava i prepoznaju njihove povrede u svakodnevnim situacijama i medijskom prostoru; zagovaraju jednakost, dostojanstvo i poštovanje kao temeljne principe demokratskog društva.

– VOS.SO.S.1.13. Prepoznaju i razlikuju osnovne književne figure i pojmove (autor, narator, lirski subjekt, dramsko lice); objašnjavaju njihovu ulogu u različitim književnim rodovima i vrstama.

– VOS.SO.S.1.14. Utvrđuju (elemente) strukturu književnog djela (građu, fabulu, siže, temu i kompoziciju); razlikuju oblike pripovijedanja (hronološko i retrospektivno); prepoznaju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju fizičke, psihološke, moralne, socijalne i jezične karakteristike lika.

– BOS.SO.S.1.15. Identifikuju osnovne motive i teme bošnjačke balade, sevdalinke i epske pjesme; uspoređuju ih sa motivima i temama unutar pisanih tekstova iz različitih književnohistorijskih perioda; prepoznaju osnovne jezično-stilske postupke i njihovu funkciju.

– BOS.SO.S.3.13. Objašnjavaju načine na koje savremeni i tradicionalni mediji oblikuju stavove, emocije i ponašanje publike; prepoznaju propagandu, senzacionalizam i manipulaciju informacijama u različitim medijskim sadržajima.

– BOS.SO.S.3.14. Tumače razlike između književnog i medijskog izraza analizirajući kako različiti formati (film, pozorište, igra, strip) prenose književne motive i poruke.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumiju funkciju jezika kao složenog sistema znakova i sredstva društvene komunikacije. Posjeduju znanja iz gramatike bosanskoga jezika (fonologija, morfologija, sintaksa, leksikologija) i koriste ih u analizi i izražavanju. Vrednuju maternji jezik i višejezičnost kao osnovu jezičkog i kulturnog identiteta. Interpretiraju književna djela kroz estetske, idejne i kulturološke aspekte, povezujući ih s drugim umjetnostima, naukom i medijima. Razvijaju svijest o pripadnosti lokalnoj, nacionalnoj i svjetskoj kulturnoj zajednici.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici razvijaju sposobnosti javnog govora i argumentirane komunikacije o temama iz jezika, književnosti i kulture. Prepoznaju istraživačke i kreativne potencijale jezika i književnosti, te povezuju znanja iz različitih izvora i disciplina. Prilagođavaju stil i jezik komunikacijskoj situaciji i vrsti teksta. Kritički analiziraju i interpretiraju informacije iz medija i literature, izražavajući lične stavove potkrijepljene argumentima i otvorene za dijalog.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici razvijaju navike čitanja i govorne kulture kao temelje ličnog i društvenog razvoja. Kritički analiziraju tekstove i medijske sadržaje, uočavajući skrivene poruke i ideološke utjecaje. Poštuju kulturne razlike i učestvuju u interkulturnom dijalogu. Samostalno oblikuju sadržaje u skladu s etičkim normama i komunikacijskim kontekstom. Razvijaju građansku svijest, odgovornost i inicijativu u zajednici, prepoznajući vrijednosti umjetnosti, nauke i jezika za održiv razvoj i kulturno naslijeđe.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BOS.SO.N.1.1. Analiziraju jezik kao složen sistem znakova i sredstvo društvene komunikacije.

– BOS.SO.N.1.2. Raspoznaju jezičku raznolikost i značaj višejezičnosti u svojoj sredini kao osnovu za međukulturno razumijevanje; njeguju i vrednuju maternji jezik, razvijajući osjećaj pripadnosti i poštovanja prema vlastitom jezičkom identitetu.

– BOS.SO.N.1.3. Razumiju ulogu akcenta i dužine u izgovoru; prepoznaju osnovne obrasce akcenata u složenijim riječima i rečenicama; primjenjuju ta znanja kako bi poboljšali jasnoću, pravilnost i izražajnost u govoru i pisanju.

– BOS.SO.N.1.4. Razumiju pojam fonema kao najmanje jedinice jezika; prepoznaju i objašnjavaju glasovne promjene (alternacije) u riječima; analiziraju oblike riječi koje sadrže izvršene glasovne promjene i razumiju njihov značaj za pravilnu upotrebu jezika.

– BOS.SO.N.1.5. Razlikuju vrste morfema i njihovu ulogu u tvorbi riječi; objašnjavaju tvorbene modele kroz jednostavne primjere iz svakodnevnog jezika.

– BOS.SO.N.1.6. Objašnjavaju kako raspored rečeničnih članova i tip rečenice utiču na jasnoću i stil izražavanja; prepoznaju funkcionalnu upotrebu različitih rečeničnih struktura u tekstu.

– BOS.SO.N.1.7. Posjeduju znanja o značenju riječi i frazeoloških jedinica koje se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima; razlikuju jedinice leksičkog sistema s obzirom na porijeklo i sferu upotrebe; razumiju podjelu riječi po vremenskoj raslojenosti, po porijeklu i prostiranju; po potrebi koriste frazeologizme u govornim ili izvođačkim situacijama.

– BOS.SO.N.1.8. Samostalno biraju odgovarajući stil izražavanja i koriste raznovrstan leksički fond u skladu s kontekstom; razlikuju i tumače značenje posuđenica.

– BOS.SO.N.1.9. Pišu pravilno u skladu s pravopisom sve vrste tektova; koriste pravopisne priručnike kada je potrebno; znaju važnost tačnog pisanja u školskoj i javnoj komunikaciji.

– BOS.SO.N.1.10. Kreiraju kompleksnije funkcionalne i administrativne tekstove u skladu sa zahtjevima formalne komunikacije (projektna prijava, zvanični dopis, izvještaj o radu); prilagođavaju jezički stil ciljanoj publici i kontekstu; samostalno procjenjuju i revidiraju tekstove prema komunikacijskoj svrsi.

– BOS.SO.N.1.11. Analiziraju i interpretiraju književno djelo u svjetlu estetskih i idejnih osobina književnohistorijske epohe; kritički vrednuju utjecaj epohe na oblikovanje književnog izraza i promišljaju njegov značaj u savremenom kontekstu.

– BOS.SO.N.2.1. Porede gramatičke i jezičke pojave u maternjem jeziku sa sličnim pojavama u drugim stranim jezicima, analiziraju ih i zaključuju o njihovim sličnostima i razlikama

– BOS.SO.N.2.2. Analiziraju književno djelo; razumiju kom žanru pripada i kada je djelo nastalo; vrše analizu stilskih i strukturalnih komponenti, koristeći paletu usvojenih književnoteorijskih termina i sekundarne literature.

– BOS.SO.N.2.3. Preispituju svrhu, učinak i doprinos upotrijebljenih stilskih postupaka značenju teksta.

– BOS.SO.N.2.4. Uočavaju i tumače problem, ideju ili poruku u književnom i neumjetničkom tekstu, razmatrajući ih iz više uglova; traže dokaze i razloge koje autor navodi kako bi podržali svoje mišljenje; procjenjuju koliko su ti razlozi uvjerljivi i tačni, te mijenjaju svoje mišljenje na osnovu novih saznanja.

– BOS.SO.N.2.5. Spajaju historijske, religijske i političke teme u djelima, bošnjačke i svjetske književnosti, koja obrađuju i procjenjuju svoj jezički, literarni, estetski, kulturni i sopstveni identitet; tumače i uspoređuju kreativno izražene univerzalne ideje u različitim kulturnim kontekstima.

– VOS.SO.N.2.6. Prilagođavaju cilj, sadržaj i način izlaganja specifičnostima komunikacijske situacije.

– VOS.SO.N.2.7. Preispituju odnose između književnoteorijskih koncepata (egzistencijalizam, teorija recepcije ili teorija otvorenog djela) i književnoumjetničkog teksta, kao i odnose među književnoumjetničkim tekstovima kroz prizmu intertekstualnosti; koriste stečena znanja za dublju interpretaciju.

– VOS.SO.N.2.8. Sastavljaju kompleksne tekstove različitih funkcionalnih stilova (anketa, vijest, izvještaj, saopćenje, esej), usklađujući ih s komunikacijskim kontekstom i namjerom; analiziraju jezične i stilske osobine takvih tekstova i prepoznaju njihov utjecaj na primatelja.

– VOS.SO.N.2.9. Prepoznaju i uspoređuju kako se određeni pojam, tema ili problem tretira u različitim književnim djelima i medijima, analizirajući autorove stavove i izražajne tehnike, te primjenjujući kritički pristup u tumačenju složenih književnoteorijskih pojmova.

– BOS.SO.N.2.10. Izlažu javno i pred većim auditorijem o temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture.

– VOS.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u argumentiranoj javnoj raspravi – samostalno ili timski se pripremaju, iznose stavove potkrijepljene dokazima; donose zaključke i planiraju strategije za djelovanje.

– BOS.SO.N.3.1. Samostalno i argumentirano iznose i brane svoje stavove o složenim društvenim i kulturološkim pitanjima, koristeći književni jezik u skladu s komunikacijskim normama i interkulturalnom etikom; doprinose demokratskom dijalogu aktivnim, odgovornim i tolerantnim učešćem u javnim raspravama.

– BOS.SO.N.3.2. Analiziraju i interpretiraju različite komunikacijske forme (tekstualne, audiovizualne, digitalne), kritički ocjenjuju njihove jezičke i stilske strategije, otkrivaju skrivene i ideološke poruke, te samostalno izrađuje pouzdane i etički oblikovane sadržaje prilagođene kontekstu i publici.

– BOS.SO.N.3.3. Samostalno razvijaju i primjenjuju sofisticirane vještine saradnje i komunikacije u različitim društvenim i profesionalnim kontekstima; kritički analiziraju verbalne i neverbalne izraze, vode konstruktivne dijaloge uz poštivanje kulturnih razlika i etičkih normi; doprinose stvaranju inkluzivnog i odgovornog komunikacijskog okruženja.

– BOS.SO.N.3.4. Analiziraju kako se kulturne razlike, predrasude i diskriminacija prikazuju u književnim i javnim diskursima; zagovaraju tolerantnu, inkluzivnu i interkulturnu komunikaciju u različitim društvenim kontekstima.

– BOS.SO.N.3.5. Uočavaju i analiziraju utjecaj umjetnosti, nauke i tehnologije na razvoj jezika i pismenosti; koriste informacije iz različitih izvora za promišljanje o očuvanju kulturne baštine, sigurnosti i održivosti životne sredine.

– BOS.SO.N.3.6. Svjesno i kritički usvajaju i usavršavaju različite strategije čitanja i učenja, promišljajući o vlastitim snagama i slabostima, te samostalno mijenjaju pristup kako bi postigli dublje razumijevanje i bolje rezultate.

– BOS.SO.N.3.7. Razvijaju sposobnost promišljanja o sebi i svijetu, koristeći čitanje kao alat za razumijevanje i odgovorno djelovanje u zajednici.

– BOS.SO.N.3.8. Kroz čitanje književnosti različitih kultura (epoha) razvijaju razumijevanje i poštovanje kulturnih razlika, te sposobnost da o njima razmišljaju i razgovaraju odgovorno i s empatijom.

– BOS.SO.N.3.9. Procjenjuju različite kulturne sadržaje kroz prizmu književnih i jezičkih znanja, prepoznajući i ostvarujući njihovu ličnu, društvenu i komercijalnu vrijednost; oblikuju vlastite kulturne inicijative.

– BOS.SO.N.3.10. Oblikuju govoreni ili pisani tekst u kojem odgovorno koriste informacije iz različitih izvora; koriste alate zasnovane na vještačkoj inteligenciji kao podršku u istraživanju; razlikuju pouzdane od nepouzdanih informacija koje AI može ponuditi; vode računa o etici, jeziku kao dijelu identiteta i kulturnim vrijednostima.

– BOS.SO.N.1.12. Analiziraju i kritički vrednuju književne, neknjiževne i intermedijalne tekstove, prepoznajući žanrovsku hibridnost i specifičnosti književnonaučnog diskursa; tumače utjecaj društvenih, kulturnih i medijskih faktora na oblikovanje i recepciju tekstova.

– BOS.SO.N.3.11. Prepoznaju ulogu jezika u oblikovanju identiteta pojedinca i zajednice; istražuju načine na koje stereotipi i predrasude utiču na komunikaciju i društvene odnose; učestvuju u aktivnostima koje promoviraju interkulturno razumijevanje, poštovanje ljudskih prava i nenasilno rješavanje sukoba, razvijajući time građansku svijest i kulturu dijaloga.

– BOS.SO.N.3.12. Procjenjuju i izražavaju mišljenje o književnim, pozorišnim i filmskim djelima, povezujući estetske, kulturne i društvene poruke koje ova ostvarenja prenose; razvijaju sposobnost razlikovanja ličnog ukusa od argumentirane kritike i prepoznaju vrijednosti umjetnosti za svoj lični razvoj.

BOSANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanja o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku bosanskoga jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Neguju i čuvaju bosanski jezik, uvažavajući raznolikost njegovih dijalekata, kao i druge jezike.

Stečeno znanje o bosanskome jeziku, bošnjačkoj književnosti i njenom istorijskom kontinuitetu jasno uobličavaju i izražavaju. Značajno im je poznavanje pojavno-činjeničkog kontinuiteta pisaca i njihovih dela; razumeju uzročno-posledični odnos u smeni razdoblja u razvoju istorije bošnjačke književnosti; razumeju važnost književnih ideja i motiva, kao unutarnje geneze i prisnog, neprekidnog reflektovanja i obnavljanja u vlastitom iskustvu i kolektivnoj svesti. Prate i razumeju sinhronijske komparativne odnose s književnostima regije, posebno sa srpskom književnošću, te prepoznaju dodire na zajedničkim osnovama bosanskoga i srpskoga jezika i značenja stilskih formacija, naročito onih iz doba preporoda, koje se pokazuju kao snažan katalizator kasnijeg književnog razvoja bošnjačke književnosti.

Koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući standardnojezičnu i pravopisnu normu bosanskoga jezika, oblikuju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim veštinama i veštinama aktivnog slušanja. Formulišu i izražavaju usmene i pisane argumente na uverljiv način koji je primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući osećaj za inicijativu i delovanje u ostvarivanju ciljeva, koristeći i IKT sredstva.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumetnički tekst. Neguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz bošnjačke i svetske književnosti. Razumeju multikulturne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturalne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe, usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Neguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne specifičnosti bosanskoga književnoga jezika, uključujući književnojezičku normu, gramatiku, pravopis i stilistiku. Usvajaju i primenjuju jezička pravila u govoru i pisanju, razlikuju formalno i neformalno izražavanje te verbalnu od neverbalne komunikacije. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove, razlikuju književne od neumetničkih tekstova i povezuju književna dela s njihovim autorima i književnim periodima. Razumeju osnovne elemente strukture književnog i neumetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici primenjuju veštine slušanja i govora u skladu s komunikativnim situacijama. Koriste teorijska gramatička znanja u konkretnim jezičkim situacijama i primenjuju pravopisna pravila u pisanju. Sastavljaju logične i stilistički usklađene usmene i pisane tekstove prilagođene kontekstu, uz poštivanje različitosti (rase, nacije, kulture, jezika, vere, pola, roda i uzrasta). Tokom čitanja i tumačenja književnih i neumetničkih tekstova razvijaju čitalačke navike i sposobnost razumevanja, a istovremeno oblikuju potrebu za čitanjem kao trajnim izvorom znanja, ličnog razvoja i estetskog doživljaja. Aktivno koriste fondove biblioteka i učestvuju u kulturnim i umetničkim sadržajima koji podstiču čitalačku kulturu.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju bosanski jezik, uvažavajući raznovrsnost njegovih dijalekata, kao i druge jezike. Osposobljeni su za jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz nacionalne i svetske baštine formiraju humanističke vrednosne stavove. Uspostavljaju veze između književne, pozorišne i filmske umetnosti i koriste različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije kao negativne pojave. Znanja iz jezika i književnosti primenjuju u situacijama značajnim za aktivno građansko uključivanje. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BOS.SO.O.1.1. Imaju osnovna znanja o bosanskom književnom jeziku i njegovim normama.

– BOS.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan i nepravilan izgovor glasova u bosanskom jeziku, klasifikuju ih prema fonetskim osobinama (mesto i način izgovora, zvučnost), te ih pravilno izgovaraju u govoru i čitanju, naročito u formalnim situacijama; poznaju osnovnu podelu glasova i prepoznaju fonetske i fonološke jedinice bosanskog standardnog jezika, uključujući njihova artikulaciona i akustička obeležja; pravilno upotrebljavaju glas h u skladu s etimologijom i normom, razumeju osnovni značaj jata za građenje ijekavskog izgovora u bosanskom jeziku.

– BOS.SO.O.2.1. Primenjuju teoretska gramatička znanja u analizi i stvaranju tekstova, pravilno koristeći osnovne sintaksičke strukture i morfološke oblike; prepoznaju i ispravljaju gramatičke greške.

– BOS.SO.O.2.2. Primenjuju pravopisna pravila u rukopisnom i digitalnom tekstu, vodeći računa o pravilnoj upotrebi velikih slova, interpunkcije, razmaka i poravnanja teksta; koriste osnovna pravila digitalnog oblikovanja teksta (font, veličina slova, isticanje, pasusi), čime razvijaju pisanu i digitalnu pismenost u skladu sa zahtevima savremene komunikacije.

– BOS.SO.O.3.1. Služe se znanjem iz jezika, iskazujući pravilno u usmenoj i pisanoj komunikaciji vlastite ideje u obrazovnom kontekstu, na promociji građanskih i demokratskih razgovora.

– BOS.SO.O.3.2. Prikazuju relevantne informacije kroz različite načine (npr. tekstualne, grafičke, audio, vizualne i interaktivne elemente).

– BOS.SO.O.3.3. Komuniciraju konstruktivno i s poštovanjem u društvenim situacijama i na društvenim mrežama, pokazujući razumevanje različitih gledišta i poznavanje opšteprihvaćene norme, uz primenu jezičkog bontona.

– BOS.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga i osnovna pravila akcenatske norme bosanskog jezika; primenjuju ta znanja u jasnom i pravilnom izražavanju u različitim obrazovnim i životnim situacijama, razvijajući pritom dikcijsku preciznost i izražajnost; prepoznaju odstupanja od standardnog izgovora u svakodnevnom govoru, uz naglasak na primenu pravila izgovora u formalnim situacijama.

– BOS.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči, te prepoznaju i razlikuju gramatičke kategorije promenjivih vrsta reči; primenjuju ova znanja u analizi rečenica u tipičnim školskim tekstovima, a takođe ih koriste u vlastitoj komunikaciji (pisanje, govor) kako bi poboljšali pravilnost i jasnoću izraza.

– BOS.SO.O.1.5. Razlikuju proste reči od tvorbenih; prepoznaju osnovne tvorbene procese; konstruišu nove reči prema zadatim tvorbenim modelima, primenjujući odgovarajuća gramatička pravila i norme.

– BOS.SO.O.1. 6. Prepoznaju i klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne i zavisne rečenice; pravilno oblikuju proste i složene rečenice u skladu s gramatičkim i pravopisnim normama, s ciljem jasne, tačne i svrsishodne komunikacije u različitim kontekstima.

– BOS.SO.O.1.7. Prepoznaju frazeme i ustaljene izraze u svakodnevnom govoru i književnim tekstovima; razlikuju ih od doslovnih izraza.

– BOS.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu i neformalnu leksiku i stil izražavanja; primenjuju ih u skladu sa situacijom i namerom govora. Imaju leksički fond primeren dobi, interesima i potrebama, kojim se služe u skladu s jezičkom normom. Razlikuju posuđenice od domaćih reči i razumeju razloge jezičkog posuđivanja, s posebnim uvažavanjem orijentalizama koji su deo jezičke i kulturne baštine bosanskog jezika.

– BOS.SO.O.1.9. Pišu pravilno uz primenu osnovnih pravopisnih pravila bosanskog jezika; koriste pravopisni priručnik kada je potrebno; prepoznaju i ispravljaju česte pravopisne greške u svakodnevnom pisanju; razumeju zašto je važno pisati pravilno u školi i van nje.

– BOS.SO.O.1.10. Poznaju obeležja i pravila pisanja funkcionalnih i administrativnih tekstova (pisma, elektronske pošte, molbe, žalbe, biografije, izveštaja) i opisuju njihovu osnovnu namenu, strukturu i jezička obeležja; razlikuju osnovne vrste obrazaca i znaju čemu služe.

– BOS.SO.O.1.11. Prepoznaju književna dela, njihove autore i književnoistorijske periode; povezuju delo s osnovnim obeležjima epohe u kojoj je nastalo.

– BOS.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neknjiževnog teksta, razumeju njegovu svrhu i strukturu (tema, motiv, radnja, likovi, vreme i mesto radnje); koriste književnoteorijsku terminologiju (rod, žanr, interpretacija, autorska i narodna književnost, književnoumetnički i književnonaučni tekst) u analizi tekstova. Poznaju odlike bošnjačke i svetske književnosti, uključujući poetičke i formalne osobenosti srednjovekovne književnosti Bošnjaka (povelja, aleksandrida, epigrafski natpisi) i književnosti na orijentalnim jezicima (mevlud, kasida, gazel, mesnevija, rubaija).

– BOS.SO.O.1.13. Razlikuju osnovne karakteristike narodne i autorske književnosti, prepoznaju i opisuju obeležja književnih rodova i vrsta, te uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu; povezuju književne specifičnosti s kulturnim i društvenim kontekstom u kojem su tekstovi nastali – razlikuju usmenu epiku kao kolektivni izraz zajednice od autorske književnosti kao individualnog stvaralaštva.

BOS.SO.O.1.14. Prepoznaju razliku između prepričavanja i analize književnog teksta; opisuju osnovne karakteristike oba pristupa i koriste ih u jednostavnim primerima teksta, čime razvijaju sposobnost razumevanja i izražavanja.

BOS.SO.O.1.15. Uočavaju i prepoznaju motive i teme usmene poezije Bošnjaka (epska pesma, balada i sevdalinka) u pisanim književnim tekstovima različitih perioda, posebno u tekstovima preporodnog perioda; razumeju njihovu ulogu u prenošenju kulturnog nasleđa.

– BOS.SO.O.2.3. S razumevanjem čitaju književne i neknjiževne tekstove, linearne i nelinearne; pažljivo slušaju jednostavnije izlaganje; izdvajaju ključne informacije i zapisuju beleške uz primenu osnovnih strategija aktivnog slušanja i čitanja.

– BOS.SO.O.2.4. Izražavaju lični i estetski doživljaj pročitanog ili odslušanog teksta usmeno ili pisano; obrazlažu svoj stav; povezuju sadržaj književnog dela sa ličnim ili tuđim iskustvom i prepoznaju univerzalne teme, vrednosti i emocije značajne za lični razvoj i razumevanje drugih.

– BOS.SO.O.2.5. Prepoznaju temu i glavne motive dela, stilske odlike epoha i pravaca, upoređujući njihove sličnosti i razlike.

– BOS.SO.O.2.6. Citiraju čvrste i valjane dokaze iz teksta; daju objektivan sažetak teksta; razlikuju činjenice naspram interpretacije.

– BOS.SO.O.2.7. Kreiraju svoj govor i pisanje, prilagođavajući ga prilikama, situacijama, govorniku i temi; koriste verbalna i neverbalna sredstva izražavanja.

– BOS.SO.O.2.8. Otkrivaju relevantne informacije u tekstu, crpe informacije za zadane kriterijume na različite načine i iz više izvora; provode istraživačke postupke kako bi odgovorili na pitanje; vrše odabir izvora informacija; uočavaju manipulacije u tekstu i govoru.

– BOS.SO.O.2.9. Rade samostalno i u timu; istražuju; razmenjuju informacije u projektnoj nastavi; dramatizuju odlomke dramskih dela iz svetske i bošnjačke književnosti; koriste bibliotečki fond; posećuju kulturne i umetničke institucije (pozorište, galerija, bioskop, muzej).

– BOS.SO.O.3.4. Prepoznaju stereotipe, predrasude i verbalnu agresiju u tekstovima i svakodnevnoj komunikaciji; pokazuju negativan stav prema netoleranciji i diskriminaciji.

– BOS.SO.O.3.5. Pronalaze odgovarajuće informacije u različitim izvorima u cilju razvijanja novih znanja, veština i razumevanja drugih predmeta.

– BOS.SO.O.3.6. Primenjuju različite strategije čitanja i u različite svrhe (informisanje, učenje, lični razvoj, estetski doživljaj, zabava...).

– BOS.SO.O.3.7. Razvijaju veštine učenja putem čitanja, što doprinosi osećanju lične kompetentnosti (interes za knjigu).

– BOS.SO.O.3.8. Razvijaju svest o kulturnoj raznolikosti kroz analizu književnih dela evropskih i svetskih autora, uz podsticanje humanog i kritičkog dijaloga među kulturama.

– BOS.SO.O.3.9. Primenjuju znanja iz književnosti i jezika kako bi učestvovali u različitim edukativnim i kulturnim aktivnostima.

– BOS.SO.O.3.10. Kreiraju govoreni ili pisani tekst primenjujući osnovna pravopisna pravila; koriste oba pisma dajući prednost latinici; pridržavaju se standardnog formata za citiranje.

– BOS.SO.O.3.11. Uočavaju značaj jezika u očuvanju sopstvenog i kulturološkog identiteta u interakciji s kulturološkim identitetom drugih naroda i etničkih zajednica u Srbiji; uvažavaju zavičajne govore.

– BOS.SO.O.3.12. Uvažavaju privatnost i ljudska prava, deleći zajedničke vrednosti sa članovima demokratskih društava.

– BOS.SO.O.3.13. Razlikuju ulogu savremenih medija (digitalne platforme i društvene mreže) od tradicionalnih (štampa, radio, televizija), te razumeju njihovu osnovnu ulogu u informisanju i oblikovanju javnog mnjenja u savremenom društvu.

– BOS.SO.O.3.14. Identifikuju sadržaje iz književnosti predstavljene u različitim medijima i formatima (televizija, film, pozorište, kompjuterske igre, strip…).

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i razumeju mesto bosanskoga jezika u indoevropskoj i slavenskoj porodici jezika. Imaju proširena znanja o prozodijskom sistemu standardnoga jezika, vrstama reči, tvorbenim procesima i gramatičkim kategorijama. Poznaju dijalekte bosanskoga jezika i njihove osobitosti, te poznaju glavne faze razvoja bosanskoga jezika kroz istoriju. Razlikuju i analiziraju složene rečenice, razumeju pravopisna pravila i primenjuju ih u pisanju različitih tipova tekstova. Razumeju osnovne pojmove književnosti, književnoistorijske epohe i stilove te povezuju književna dela s njihovim društvenim i kulturnim kontekstom. Prepoznaju osnovne književne figure, motive i teme, kao i različite vrste tekstova, uključujući i medijske forme.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici razvijaju istraživački pristup prema bosanskome jeziku i književnosti kroz upoređivanje s drugim jezicima i kulturama, te kroz redovno čitanje i analizu književnih i neknjiževnih tekstova. Koriste različite izvore informacija, kritički procenjuju njihovu verodostojnost i relevantnost, te oblikuju izraze i stil u skladu sa komunikacijskom situacijom i ciljnom publikom. Primenjuju čitalačke strategije prilagođene svrsi čitanja, kao i jezičke norme u govoru i pisanju.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici vrednuju i unapređuju vlastite komunikacijske veštine, razvijajući bogat i funkcionalan rečnik i sposobnost izražavanja u različitim društvenim i kulturnim kontekstima. Kritički tumače književne i medijske sadržaje, prepoznajući predrasude, netoleranciju i manipulacije. Razumeju višedimenzionalni značaj književnosti u multikulturnom društvu i njenu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta. Razvijaju sposobnosti saradnje, argumentacije i aktivnog učešća u kulturnim i društvenim aktivnostima, te neguju svest o ljudskim pravima, demokratiji i poštovanju različitosti.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BOS.SO.S.1.1. Klasifikuju osnovne grupe evropskih jezika; znaju mesto bosanskoga jezika u porodici indoevropskih i slavenskih jezika; razlikuju dijalekte i poddijalekte bosanskoga jezika i njihove glavne osobine.

– BOS.SO.S.1.2. Poznaju glavne faze razvoja bosanskoga jezika kroz vekove i spomenike materijalne i duhovne kulture Bošnjaka.

– BOS.SO.S.1.3. Poznaju prozodijski sistem standardnog jezika (akcenat i dužinu kao jedinice prozodijskog sistema i njihova obeležja, karakteristike akcenta); beleže akcenat u jednostavnim primerima (jednosložne reči i unutrašnji slog).

– BOS.SO.S.1.4. Prepoznaju oblike reči sa izvršenim glasovnim promenama i povezuju ih sa normom standardnog jezika.

– BOS.SO.S.1.5. Prepoznaju tvorbene procese (izvođenje, slaganje, kombinovanje) u postojećim rečima i povezuju ih s gramatičkim kategorijama.

– BOS.SO.S.1.6. Prepoznaju funkciju rečeničnih članova u proširenim prostim i složenim rečenicama; određuju vrstu sintagme u rečenici; razlikuju vrste zavisnih rečenica i uočavaju logičke odnose među njima.

– BOS.SO.S.1.7. Prepoznaju i razlikuju značenje frazeoloških jedinica u literarnim tekstovima i svakodnevnoj upotrebi; koriste frazeološki rečnik kao pomoć u razumevanju. Razlikuju reči i izraze prema poreklu i sferi upotrebe.

– BOS.SO.S.1.8. Prepoznaju formalni i neformalni stil u različitim komunikacijskim kontekstima i prilagođavaju svoj izbor reči u skladu s jezičkom normom i namerom govora; razlikuju domaće reči i pozajmljenice u svakodnevnoj upotrebi.

– BOS.SO.S.1.9. Prepoznaju i primenjuju pravopisna pravila u pisanju različitih tipova tekstova; koriste pravopisne priručnike; uočavaju i ispravljaju češće pravopisne greške.

– BOS.SO.S.1.10. Primenjuju pravila za pisanje funkcionalnih i administrativnih tekstova (pismo, e-mail, molba, biografija, CV); samostalno oblikuju tekstove uz poštovanje forme i norme bosanskoga jezika; tačno i jasno popunjavaju različite obrasce i formulare u skladu s konkretnim komunikacijskim kontekstom.

– BOS.SO.S.1.11. Spajaju književni tekst sa uticajem društvenoistorijskog i kulturnog konteksta; prepoznaju osnovna obeležja književnoistorijskih epoha, pravaca: povezuju ih sa književnim delima i piscima.

– BOS.SO.S.1.12. Prepoznaju i razlikuju osnovne karakteristike različitih književnih i neknjiževnih tekstova, uključujući hibridne i književnonaučne forme; koriste osnovne termine za opisivanje medijskih formi i žanrova.

– BOS.SO.S.1.13. Prepoznaju i razlikuju osnovne književne figure i pojmove (autor, narator, lirski subjekt, dramsko lice); objašnjavaju njihovu ulogu u različitim književnim rodovima i vrstama.

– BOS.SO.S.2.1. Upotrebljavaju teorijska i praktična znanja iz gramatike bosanskoga jezika, uočavaju i analiziraju raznovrsne jezičke pojave, stručne i naučne prirode.

– BOS.SO.S.2.2. Poštujući pravopisnu normu bosanskoga jezika uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svojim i tuđim tekstovima; identifikuju reči i njihove oblike sa nestandardnim akcentom u procesu komunikacije.

– BOS.SO.S.2.3. Koriste različite strategije čitanja tekstova u različitim kontekstima, prilagođavajući ih čitalačkim potrebama (istraživanje, doživljaj, stvaralaštvo).

– BOS.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz obaveznog školskog programa, kao i iz zadovoljstva, razvijajući čitalačke navike za proširivanje svojih vidika i uočavaju estetske vrednosti dela.

– BOS.SO.S.2.5. Sagledavaju sve aspekte književnoumetničkog dela iskazujući lični doživljaj; svoja mišljenja i ideje upoređuju, povezuju i potkrepljuju činjenicama iz teksta.

– BOS.SO.S.2.6. Sagledavaju izdvojeni problem; uočavaju i objašnjavaju unutrašnji i spoljašnji pristup (tematska, idejna, poetička, jezička i stilska obeležja, žanr i kompoziciju) književnom tekstu.

– BOS.SO.S.2.7. Procenjuju kako književna forma, stil i način pripovedanja utiču na značenje dela; prepoznaju međusobne veze književnih tekstova i jednostavne književnoteorijske pojmove u funkciji tumačenja.

– BOS.SO.S.2.8. Analiziraju i upoređuju informacije iz tekstova različitih funkcionalnih stilova i izvora (štampanih i digitalnih); razlikuju vrste manipulativnog jezika; biraju i primenjuju prikladne stilove i izraze, u zavisnosti od teme i namere komunikacije.

– BOS.SO.S.2.9. Utvrđuju stavove i namere autora; razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju; prepoznaju stilske izražajne figure, te ih tumače u različitim književnim delima.

– BOS.SO.S.2.10. Organizuju govorne ili pisane tekstove složenije strukture tako što logički povezuju delove; uređuju sadržaj u skladu s temom i ciljem izlaganja, vodeći računa o jasnoći i izražajnosti.

– BOS.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova različitih oblasti, koriste ih u učenju i svakodnevnim situacijama, te prepoznaju njihovu praktičnu vrednost.

– BOS.SO.S.2.12. Učestvuju u razgovorima i debatama; iznose mišljenje uz obrazloženje; pažljivo slušaju sugovornike i uvažavaju njihovo mišljenje; razlikuju racionalne i emocionalne argumente u komunikaciji.

– BOS.SO.S.3.1. Izražavaju svoje mišljenje o temama društva i kulture, koristeći književni jezik i uvažavajući kulturne razlike i pravila komunikacije.

– BOS.SO.S.3.2. Tumače kako izbor reči, stil i način izražavanja odražavaju autorovu nameru i stav; prepoznaju subjektivne i manipulativne elemente u tekstu i procenjuju verodostojnost i relevantnost informacija.

– BOS.SO.S.3.3. Razvijaju i koriste veštine saradnje u komunikaciji, pažljivo upravljajući verbalnim i neverbalnim izražavanjem; aktivno slušaju i poštuju različita mišljenja, prepoznajući značaj kulturne i konstruktivne interakcije.

– BOS.SO.S.3.4. Objašnjavaju kako se u tekstovima i medijima izražavaju predrasude i netolerancija; pokazuju razumevanje i poštovanje različitih kultura, jezika i stavova.

– BOS.SO.S.3.5. Razvijaju funkcionalnu pismenost u različitim oblastima (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj i dr.) kroz pretraživanje, razumevanje i upotrebu informacija iz različitih izvora, u cilju povezivanja znanja iz bosanskog jezika sa sadržajima drugih nastavnih predmeta.

– BOS.SO.S.3.6. Svoj način čitanja i učenja usklađuju sa svrhom i zadatkom, samostalno prepoznajući kada treba prilagoditi strategiju radi boljeg razumevanja i usvajanja.

– BOS.SO.S.3.7. Neguju znatiželju kroz čitanje raznovrsnih tekstova, uključujući neumetničke i književne, oblikujući svoj čitalački ukus i širinu vidika.

– BOS.SO.S.3.8. Povezuju književna dela sa kulturnim, etičkim i identitetskim vrednostima svoje zajednice i šireg društva, te razvijaju estetski ukus i stav prema međukulturnom dijalogu.

– BOS.SO.S.3.9. Koriste stečena znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje kulturnih sadržaja, aktivno učestvujući u školskim i zajedničkim kulturnim aktivnostima.

– BOS.SO.S.3.10. Kreiraju složeniji govoreni ili pisani tekst, povezujući lično iskustvo s osnovnim i dodatnim izvorima; koriste citate i parafraze uz jasno navođenje izvora; koriste digitalne baze podataka (npr. Google Scholar, COBISS, Google books…) za pronalaženje proverenih i pouzdanih informacija.

– BOS.SO.S.3.11. Razvijaju osećaj pripadnosti jeziku i kulturi svoje zajednice; cene kulturne razlike među narodima i etničkim grupama; uključuju se u aktivnosti koje promovišu lokalnu kulturu.

– BOS.SO.S.3.12. Razlikuju temeljna ljudska prava i prepoznaju njihove povrede u svakodnevnim situacijama i medijskom prostoru; zagovaraju jednakost, dostojanstvo i poštovanje kao temeljne principe demokratskog društva.

– BOS.SO.S.3.13. Objašnjavaju načine na koje savremeni i tradicionalni mediji oblikuju stavove, emocije i ponašanje publike; prepoznaju propagandu, senzacionalizam i manipulaciju informacijama u različitim medijskim sadržajima.

– BOS.SO.S.3.14. Tumače razlike između književnog i medijskog izraza analizirajući kako različiti formati (film, pozorište, igra, strip) prenose književne motive i poruke.

– BOS.SO.S.1.14. Utvrđuju (elemente) strukturu književnog dela (građu, fabulu, siže, temu i kompoziciju); razlikuju oblike pripovedanja (hronološko i retrospektivno); prepoznaju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju fizičke, psihološke, moralne, socijalne i jezične karakteristike lika.

– BOS.SO.S.1.15. Identifikuju osnovne motive i teme bošnjačke balade, sevdalinke i epske pesme; upoređuju ih sa motivima i temama unutar pisanih tekstova iz različitih književnoistorijskih perioda; prepoznaju osnovne jezično-stilske postupke i njihovu funkciju.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkciju jezika kao složenog sistema znakova i sredstva društvene komunikacije. Poseduju znanja iz gramatike bosanskoga jezika (fonologija, morfologija, sintaksa, leksikologija) i koriste ih u analizi i izražavanju. Vrednuju maternji jezik i višejezičnost kao osnovu jezičkog i kulturnog identiteta. Interpretiraju književna dela kroz estetske, idejne i kulturološke aspekte, povezujući ih s drugim umetnostima, naukom i medijima. Razvijaju svest o pripadnosti lokalnoj, nacionalnoj i svetskoj kulturnoj zajednici.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici razvijaju sposobnosti javnog govora i argumentacijske komunikacije o temama iz jezika, književnosti i kulture. Prepoznaju istraživačke i kreativne potencijale jezika i književnosti, te povezuju znanja iz različitih izvora i disciplina. Prilagođavaju stil i jezik komunikacijskoj situaciji i vrsti teksta. Kritički analiziraju i interpretiraju informacije iz medija i literature, izražavajući lične stavove potkrepljene argumentima i otvorene za dijalog.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici razvijaju navike čitanja i govorne kulture kao temelje ličnog i društvenog razvoja. Kritički analiziraju tekstove i medijske sadržaje, uočavajući skrivene poruke i ideološke uticaje. Poštuju kulturne razlike i učestvuju u interkulturnom dijalogu. Samostalno oblikuju sadržaje u skladu s etičkim normama i komunikacijskim kontekstom. Razvijaju građansku svest, odgovornost i inicijativu u zajednici, prepoznajući vrednosti umetnosti, nauke i jezika za održiv razvoj i kulturno nasleđe.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BOS.SO.N.1.1. Analiziraju jezik kao složen sistem znakova i sredstvo društvene komunikacije.

– BOS.SO.N.1.2. Raspoznaju jezičku raznolikost i značaj višejezičnosti u svojoj sredini kao osnovu za međukulturno razumevanje; neguju i vrednuju maternji jezik, razvijajući osećaj pripadnosti i poštovanja prema vlastitom jezičkom identitetu.

– BOS.SO.N.1.3. Razumeju ulogu akcenta i dužine u izgovoru; prepoznaju osnovne obrasce akcenata u složenijim rečima i rečenicama; primenjuju ta znanja kako bi poboljšali jasnoću, pravilnost i izražajnost u govoru i pisanju.

– BOS.SO.N.1.4. Razumeju pojam fonema kao najmanje jedinice jezika; prepoznaju i objašnjavaju glasovne promene (alternacije) u rečima; analiziraju oblike reči koje sadrže izvršene glasovne promene i razumeju njihov značaj za pravilnu upotrebu jezika.

– BOS.SO.N.1.5. Razlikuju vrste morfema i njihovu ulogu u tvorbi reči; objašnjavaju tvorbene modele kroz jednostavne primere iz svakodnevnog jezika.

– BOS.SO.N.1.6. Objašnjavaju kako raspored rečeničnih članova i tip rečenice utiču na jasnoću i stil izražavanja; prepoznaju funkcionalnu upotrebu različitih rečeničnih struktura u tekstu.

– BOS.SO.N.1.7. Poseduju znanja o značenju reči i frazeoloških jedinica koje se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima; razlikuju jedinice leksičkog sistema s obzirom na poreklo i sferu upotrebe; razumeju podelu reči po vremenskoj raslojenosti, po poreklu i prostiranju; po potrebi koriste frazeologizme u govornim ili izvođačkim situacijama.

– BOS.SO.N.1.8. Samostalno biraju odgovarajući stil izražavanja i koriste raznovrstan leksički fond u skladu s kontekstom; razlikuju i tumače značenje pozajmljenica.

– BOS.SO.N.1.9. Pišu pravilno u skladu s pravopisom sve vrste tekstova; koriste pravopisne priručnike kada je potrebno; znaju važnost tačnog pisanja u školskoj i javnoj komunikaciji.

– BOS.SO.N.1.10. Kreiraju kompleksnije funkcionalne i administrativne tekstove u skladu sa zahtevima formalne komunikacije (projektna prijava, zvanični dopis, izveštaj o radu); prilagođavaju jezički stil ciljanoj publici i kontekstu; samostalno procenjuju i revidiraju tekstove prema komunikacijskoj svrsi.

– BOS.SO.N.2.1. Porede gramatičke i jezičke pojave u maternjem jeziku sa sličnim pojavama u drugim stranim jezicima, analiziraju ih i zaključuju o njihovim sličnostima i razlikama.

– BOS.SO.N.2.2. Analiziraju književno delo; razumeju kom žanru pripada i kada je delo nastalo; vrše analizu stilskih i strukturalnih komponenti, koristeći paletu usvojenih književnoteorijskih termina i sekundarne literature.

– BOS.SO.N.2.3. Preispituju svrhu, učinak i doprinos upotrebljenih stilskih postupaka značenju teksta.

– BOS.SO.N.2.4. Uočavaju i tumače problem, ideju ili poruku u književnom i neumetničkom tekstu, razmatrajući ih iz više uglova; traže dokaze i razloge koje autor navodi kako bi podržali svoje mišljenje; procenjuju koliko su ti razlozi uverljivi i tačni, te menjaju svoje mišljenje na osnovu novih saznanja.

– BOS.SO.N.2.5. Spajaju istorijske, religijske i političke teme u delima bošnjačke i svetske književnosti, koja obrađuju i procenjuju svoj jezički, literarni, estetski, kulturni i sopstveni identitet; tumače i upoređuju kreativno izražene univerzalne ideje u različitim kulturnim kontekstima.

– BOS.SO.N.2.6. Prilagođavaju cilj, sadržaj i način izlaganja specifičnostima komunikacijske situacije.

– BOS.SO.N.2.7. Preispituju odnose između književnoteorijskih koncepata (egzistencijalizam, teorija recepcije ili teorija otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta, kao i odnose među književnoumetničkim tekstovima kroz prizmu intertekstualnosti; koriste stečena znanja za dublju interpretaciju.

– BOS.SO.N.2.8. Sastavljaju kompleksne tekstove različitih funkcionalnih stilova (anketa, vest, izveštaj, saopštenje, esej), usklađujući ih s komunikacijskim kontekstom i namerom; analiziraju jezične i stilske osobine takvih tekstova i prepoznaju njihov uticaj na primaoca.

– BOS.SO.N.2.9. Prepoznaju i upoređuju kako se određeni pojam, tema ili problem tretira u različitim književnim delima i medijima, analizirajući autorove stavove i izražajne tehnike, te primenjujući kritički pristup u tumačenju složenih književnoteorijskih pojmova.

– BOS.SO.N.2.10. Izlažu javno i pred većim auditorijem o temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture.

– BOS.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u argumentovanoj javnoj raspravi – samostalno ili timski se pripremaju, iznose stavove potkrepljene dokazima; donose zaključke i planiraju strategije za delovanje.

– BOS.SO.N.3.1. Samostalno i argumentovano iznose i brane svoje stavove o složenim društvenim i kulturnim pitanjima, koristeći književni jezik u skladu s komunikacijskim normama i interkulturalnom etikom; doprinose demokratskom dijalogu aktivnim, odgovornim i tolerantnim učešćem u javnim raspravama.

– BOS.SO.N.3.2. Analiziraju i interpretiraju različite komunikacijske forme (tekstualne, audiovizualne, digitalne), kritički ocenjuju njihove jezičke i stilske strategije, otkrivaju skrivene i ideološke poruke, te samostalno izrađuju pouzdane i etički oblikovane sadržaje prilagođene kontekstu i publici.

– BOS.SO.N.3.3. Samostalno razvijaju i primenjuju sofisticirane veštine saradnje i komunikacije u različitim društvenim i profesionalnim kontekstima; kritički analiziraju verbalne i neverbalne izraze, vode konstruktivne dijaloge uz poštovanje kulturnih razlika i etičkih normi; doprinose stvaranju inkluzivnog i odgovornog komunikacijskog okruženja.

– BOS.SO.N.3.4. Analiziraju kako se kulturne razlike, predrasude i diskriminacija prikazuju u književnim i javnim diskursima; zagovaraju tolerantnu, inkluzivnu i interkulturnu komunikaciju u različitim društvenim kontekstima.

– BOS.SO.N.3.5. Uočavaju i analiziraju uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na razvoj jezika i pismenosti; koriste informacije iz različitih izvora za promišljanje o očuvanju kulturne baštine, sigurnosti i održivosti životne sredine.

– BOS.SO.N.3.6. Svesno i kritički usvajaju i usavršavaju različite strategije čitanja i učenja, promišljajući o vlastitim snagama i slabostima, te samostalno menjaju pristup kako bi postigli dublje razumevanje i bolje rezultate.

– BOS.SO.N.3.7. Razvijaju sposobnost promišljanja o sebi i svetu, koristeći čitanje kao alat za razumevanje i odgovorno delovanje u zajednici.

– BOS.SO.N.3.8. Kroz čitanje književnosti različitih kultura (epoha) razvijaju razumevanje i poštovanje kulturnih razlika, te sposobnost da o njima razmišljaju i razgovaraju odgovorno i s empatijom.

– BOS.SO.N.3.9. Procenjuju različite kulturne sadržaje kroz prizmu književnih i jezičkih znanja, prepoznajući i ostvarujući njihovu ličnu, društvenu i komercijalnu vrednost; oblikuju vlastite kulturne inicijative.

– BOS.SO.N.1.11. Analiziraju i interpretiraju književno delo u svetlu estetskih i idejnih osobina književnoistorijske epohe; kritički vrednuju uticaj epohe na oblikovanje književnog izraza i promišljaju njegov značaj u savremenom kontekstu.

– BOS.SO.N.1.12. Analiziraju i kritički vrednuju književne, neknjiževne i intermedijalne tekstove, prepoznajući žanrovsku hibridnost i specifičnosti književnonaučnog diskursa; tumače uticaj društvenih, kulturnih i medijskih faktora na oblikovanje i recepciju tekstova.

– BOS.SO.N.3.10. Oblikuju govoreni ili pisani tekst u kojem odgovorno koriste informacije iz različitih izvora; koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji kao podršku u istraživanju; razlikuju pouzdane od nepouzdanih informacija koje AI može ponuditi; vode računa o etici, jeziku kao delu identiteta i kulturnim vrednostima.

– BOS.SO.N.3.11. Prepoznaju ulogu jezika u oblikovanju identiteta pojedinca i zajednice; istražuju načine na koje stereotipi i predrasude utiču na komunikaciju i društvene odnose; učestvuju u aktivnostima koje promovišu interkulturno razumevanje, poštovanje ljudskih prava i nenasilno rešavanje sukoba, razvijajući time građansku svest i kulturu dijaloga.

– BOS.SO.N.3.12. Procenjuju i izražavaju mišljenje o književnim, pozorišnim i filmskim delima, povezujući estetske, kulturne i društvene poruke koje ova ostvarenja prenose; razvijaju sposobnost razlikovanja ličnog ukusa od argumentovane kritike i prepoznaju vrednosti umetnosti za svoj lični razvoj.

BЪLGARSKI EZIK I LITERATURA

Standarti na obrazovatelnite postiženiя za kraя na srednoto obrazovanie

Obщa predmetna kompetenciя (OPK)

Učenicite imat znaniя za funkciяta i značenieto na ezika i mnogoezičieto, poznavat gramatikata na bъlgarskiя ezik i я prilagat v ežednevieto. Te razbirat vъzdeйstvieto na ezika i go izpolzvat po socialno otgovoren način, razvivaйki svoяta graždanska otgovornost i socialno priobщavane. Te podhranvat i sъhranяvat bъlgarskiя ezik, uvažavaйki mnogoobrazieto na negovite dialekti, kakto i drugite ezici.

Učenicite izpolzvat razvit i bogat rečnik v ustnata i pismenata komunikaciя: govorяt i pišat, spazvaйki knižovniя ezik i pravopisnite normi, i oformяt logičen i stilistično harmoničen tekst. Te se grižat za kulturata na dialoga, vladeяt govorni umeniя i umeniя za aktivno slušane. Te formulirat i izpolzvat ustni i pismeni argumenti po ubeditelen način, podhodящ za konteksta. Te obщuvat po konstruktiven način, sъtrudničat si v ekipi i pregovarяt, razvivaйki čuvstvo za iniciativnost i deйstvie za postigane na celite, izpolzvaйki i IKT instrumenti.

Imat razvita četivna gramotnost. Te razbirat, kritično i tvorčeski mislяt vъrhu literaturni i nehudožestveni tekstove. Kultivirat kultura na govorene i četene v imeto na sobstvenoto si usъvъršenstvane i lična realizaciя, tъrsяt, sъbirat i kritično obrabotvat informaciя ot različni vidove iztočnici i otgovorno izpolzvat i sъzdavat multimediйno sъdъržanie.

Interpretirat literaturni proizvedeniя ot nacionalnata i svetovnata literatura. Te razbirat multikulturnite izmereniя na literaturata i načina, po koйto nacionalnata literatura doprinasя za svetovnoto kulturno nasledstvo. Te nablюdavat i argumentirat s primeri osnovnite poetični, ezikovi, estetičeski i strukturni harakteristiki na literaturnite proizvedeniя. Te pritežavat sposobnostta da izrazяvat obrazno i abstraktno idei, preživяvaniя i emocii; izrazяvat tvorčeski vъzmožnosti. Te sъщo taka izpolzvat četeneto, za da razberat po-dobre sebe si, drugite i sveta okolo tяh, kato vъzpriemat i izgraždat etični principi. Črez četeneto te razvivat empatiя i griža za horata i sveta. Te nasъrčavat humanno i kritično otnošenie v različni kulturni formi. Ustanovяvat vrъzka meždu literaturata i drugi izkustva, nauki i tehnologii.

Te efektivno izpolzvat raznoobrazni tehniki na obučenie i sa osъznati za važnostta na učeneto prez celiя život. Prilagat pridobitite znaniя i kognitivni strategii v različni žiteйski situacii. Te podhoždat kъm intelektualnata i kulturnata sobstvenost etično i otgovorno.

Osnovno nivo

Specifična predmetna kompetenciя 1 (SPK1)

Učenicite poznavat osnovnite harakteristiki na bъlgarskiя knižoven ezik. Te poznavat knižovnite i pravopisni normi, gramatikata i stilistikata na bъlgarskiя ezik. Sъsredotočeni sa vъrhu obogatяvane na rečnika, ezikovoto i stilističnoto si izrazяvane. Govorяt яsno i plavno, razgraničavat formalnoto i neformalnoto izrazяvane, verbalnata i neverbalnata komunikaciя. Poznavat pravilata za pisane na različni vidove tekstove. Četat i razbirat lineйni i nelineйni tekstove; razgraničavane na literaturen ot nehudožestven tekst. Svъrzvat literaturnite proizvedeniя s tehnite avtori i literaturni periodi. Opredelяt osnovnite elementi na strukturata na literaturnite i nehudožestvenite tekstove.

Specifična predmetna kompetenciя 2 (SPK2)

Učenicite pritežavat umeniя za slušane i govorene i gi prilagat v sъotvetstvie s komunikativnata situaciя. Te prilagat teoretičnite znaniя po gramatika v konkretna ezikova situaciя i pišat, sъobrazяvaйki se s pravopisnite pravila. Te sъstavяt logičen, dobre strukturiran i stilistično sъglasuvan govorim i pismen tekst. Te se izrazяvat ustno i pismeno po ubeditelen način, podhodящ za konteksta, kato sъщevremenno začitat rasovoto, nacionalnoto, kulturnoto, ezikovoto, religioznoto, polovo i vъzrastovo ravenstvo. Zabelяzvat namereniяta na avtora v teksta (informativnost, manipulativnost). Prilagat različni metodi pri četene i interpretirane na literaturni i nehudožestveni tekstove. Te vъzpriemat četeneto kato hobi i razširяvat interesite si ot mladežka literatura do obщa hudožestvena literatura. Te izpolzvat bibliotečni i arhivni kolekcii, poseщavat izložbi i gledat teatralni predstavleniя i filmi.

Specifična predmetna kompetenciя 3 (SPK3)

Učenicite podhranvat i sъhranяvat bъlgarskiя ezik, kato sъщevremenno začitat mnogoobrazieto na negovite dialekti; uvažavat ezicite na nacionalnite malcinstva i drugi ezici. Te sa obučeni da se izrazяvat pravilno, яsno i ubeditelno, kakto ustno, taka i pismeno. Črez četene i interpretirane na literaturni proizvedeniя ot nacionalnata i svetovnata literatura, te formirat humanistični cennosti i vяrvaniя. Te ustanovяvat vrъzka meždu literaturnoto, teatralnoto i kinematografičnoto izkustvo. Izpolzvat četivna gramotnost i različni strategii za četene i učene. Te razpoznavat predrazsъdъcite, stereotipite i formite na verbalna agresiя (neučtiv ezik, neuvaženie kъm sъbesednika, obidi, reč na omrazata i dr.) kato negativni яvleniя. Izpolzvat znaniяta si po ezik i literatura v situacii, svъrzani s aktivna graždanska angažiranost. Podhoždat kъm intelektualnata i kulturnata sobstvenost etično i otgovorno.

Izhodi ot obrazovatelniя cikъl (IOC) za kraя na srednoto obrazovanie:

Osnovno nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenicite:

Učenicite:

Učenicite:

– BE.SO.O.1.1. Poznavat osnovnite harakteristiki na bъlgarskiя knižoven ezik (pismenost, proiznošenie, dialekti).

– BE.SO.O.1.2. Razgraničavat pravilnoto i nepravilnoto proiznošenie na zvukovete i klasificirat zvukovete spored dadeni kriterii.

– BE.SO.O.1.3. Razbirat ponяtieto srička, poznavat osnovnite pravila za postavяne na udarenieto i zabelяzvat neliteraturni udareniя v ežednevnata komunikaciя.

– BE.SO.O.1.4. Klasificirat vidovete dumi; razgraničavat gramatičeskite kategorii na izmenяemite časti na rečta v tipični, učiliщni primeri.

– BE.SO.O.1.5. Razgraničavat prosti ot složni dumi i izgraždat dumi po daden model.

– BE.SO.O.1.6. Klasificirat osnovnite elementi na izrečenieto; razgraničavat sъčinenite ot sъstavnite izrečeniя; strukturirat pravilno izrečenieto.

– BE.SO.O.1.7. Razbirat značeniяta na dumite, utvъrdenite izrazi i frazeologizmite, s koito se sblъskvat v ežednevnata komunikaciя, pri četene na literaturni proizvedeniя i učiliщni tekstove ot drugi predmeti.

– BE.SO.O.1.8. Razgraničavat oficialnata i neoficialnata leksika i я izpolzvat spored slučaя; Poznavat leksikalnite яvleniя i leksikalnite otnošeniя i gi prilagat v komunikativni situacii.

– BE.SO.O.1.9. Poznavat i prilagat pravopisnite pravila.

– BE.SO.O.1.10. Poznavat pravilata za pisane na različni vidove tekstove (napr. pisma, imeйli, biografii, molbi, oplakvaniя, dokladi i dr.); pravilno popъlvat različni formulяri.

– BE.SO.O.1.11. Svъrzvat literaturnite proizvedeniя s tehnite avtori i literaturnite periodi, v koito sa sъzdadeni.

– BE.SO.O.1.12. Različavat hudožestven i nehudožestven tekst; opredelяt osnovnite elementi na strukturata na literaturnoto proizvedenie: tema, motiv, sюžet, geroi, vreme i mяsto na deйstvieto.

– BE.SO.O.1.13. Različavat harakteristikite na narodnata i avtorskata literatura; poznavat osnovnite harakteristiki na literaturnite žanrove i vidove; Zabelяzvat liričeski, epični i dramatični elementi v literaturno proizvedenie.

– BE.SO.O.1.14. Razgraničavat prerazkazvaneto ot analiza na proizvedenieto.

– BE.SO.O.1.15. Svъrzvat motivi/temi ot literaturata i istoriяta na izkustvoto s osnovni znaniя po istoriя.

– BE.SO.O.2.1. Prilagat teoretičnite znaniя po gramatika v konkretna ezikova situaciя/tekst.

– BE.SO.O.2.2. Pišat prilagaйki pravopisni pravila, vklюčitelno osnovni tipografski i ortografski rešeniя v pečaten tekst, izpolzvaйki podhodящ pravopis.

– BE.SO.O.2.3. Četat literaturni i nehudožestveni tekstove (lineйni i nelineйni); Slušat po-prosti prezentacii s vnimanie i razbirane, vodяt si beležki i opredelяt klюčovi dumi.

– BE.SO.O.2.4. Izrazяvat subektivno i estetičesko preživяvane vъrhu govoren ili pisan tekst; svъrzvat sъdъržanieto na literaturno proizvedenie sъs sobstveniя si ili čužd opit.

– BE.SO.O.2.5. Zabelяzvat osnovni motivi, temi i otličitelni stilistični osobenosti na literaturni proizvedeniя ot opredeleno literaturno napravlenie, kakto i tipični razliki i priliki v sravnenie s predišni literaturni epohi.

– BE.SO.O.2.6. Obobщavat, citirat, prerazkazvat/perifrazirat tekst, kato podčertavat važnite momenti; interpretirat teksta; razgraničavat informaciя ot interpretaciя.

– BE.SO.O.2.7. Oformяt rečta i pisaneto si spored komunikativnata situaciя (izbirat podhodящi izrazni sredstva – verbalni i neverbalni, leksika i formi na razkazvane).

– BE.SO.O.2.8. Namirat informaciя v teksta (lineйna i nelineйna) spored daden kriteriй; namirat načini da naučat informaciя, koяto ne razbirat; podbirat i klasificirat iztočnici na informaciя; razpoznavat tehniki za manipulaciя v teksta i rečta.

– BE.SO.O.2.9. Učastvat v učiliщni proekti i v sъzdavane na postanovki; izpolzvat bibliotečnata kolekciя, gledat teatralni predstavleniя i filmi, poseщavat izložbi...

– BE.SO.O.3.1. Izpolzvat ezikovite si znaniя, za da se izrazяvat pravilno i яsno pismeno i ustno v obrazovatelen kontekst, v ličniя i obщestveniя život, kakto i v situacii, svъrzani s aktivna graždanska angažiranost.

– BE.SO.O.3.2. Predstavяt informaciяta po različni načini (ustno, pismeno, vizualno, digitalno).

– BE.SO.O.3.3. Izrazяvat mnenieto si po dobre argumentiran način i izbirat ezik, podhodящ za konteksta, vklюčitelno konstruktivna komunikaciя v sъtrudničestvo s drugi hora, v grupa, v socialnite mreži.

– BE.SO.O.3.4. Razpoznavat predrazsъdъcite i stereotipite v literaturnite i nehudožestvenite tekstove i ustnite prezentacii, kakto i formite na verbalna agresiя (neučtivo obrъщenie, neuvaženie kъm sъbesednika, obidi, reč na omrazata i dr.) v ežednevni situacii i v mediite kato negativno яvlenie.

– BE.SO.O.3.5. Izpolzvat četivnata si gramotnost kato instrument za učene i po-dobro razbirane na drugi predmeti v učiliщe.

– BE.SO.O.3.6. Izpolzvat različni strategii za četene i učene v sъotvetstvie s postavenata cel.

– BE.SO.O.3.7. Imat razviti navici za četene i razbirat značenieto na četeneto za razvitieto na sobstvenata si obщa kultura i znaniя.

– BE.SO.O.3.8. Te osъznavat značenieto na literaturata i kulturata v života si; Te cenяt literaturata kato sъщestvena čast ot nacionalnata kultura i kato sredstvo za populяrizirane na različni kulturi.

– BE.SO.O.3.9. Izpolzvat znaniяta si po ezik i literatura, za da učastvat v različni kulturni deйnosti.

– BE.SO.O.3.10. Sъstavяt govorim ili pismen tekst; otgovorno podhoždat kъm vъprosi, svъrzani s intelektualnata sobstvenost; Sposobni sa da citirat i/ili perifrazirat tekstove.

– BE.SO.O.3.11. Priznavat značenieto na ezika za nasъrčavane na kulturnata i nacionalnata identičnost; razbirat pravoto da izpolzvat sobstveniя si ezik i da uvažavat drugite ezici, koito se izpolzvat v Sъrbiя.

– BE.SO.O.3.12. Uvažavat čoveškite prava i neprikosnovenostta na ličniя život na drugite; razbirat važnostta na čoveškoto ravenstvo.

– BE.SO.O.3.13. Priznavat rolяta na tradicionnite i modernite medii v edno demokratično obщestvo.

– BE.SO.O.3.14. Razpoznavat vrъzkata meždu literaturnite, teatralnite i kinematografičnite izkustva v interpretaciяta na edni i sъщi temi.

Sredno nivo

Specifična predmetna kompetenciя 1 (SPK1)

Učenicite poznavat osnovnite ezikovi grupi v Evropa i znaяt mяstoto na bъlgarskiя ezik v slavяnskata i evropeйskata ezikova grupa. Vladeяt dobre zvukovata sistema na bъlgarskiя ezik, poznavat pravopisnite pravila, različavat knižovnite ot dialektnite dumi i udareniя. Pritežavat obširni znaniя za častite na rečta, formite i obrazuvaneto im. Analizirat izrečeniя obrazuvani po različni modeli. Imat sravnitelno bogat rečnik i shvaщat ezika kato kompleks ot vъzmožnosti, koito im pomagat da se izrazяvat pravilno sprяmo opredelena situaciя. Imat napъtstviя za po-natatъšnoto obogatяvane na sobstveniя im rečnik. Poznavat i analizirat naй-značitelnite literaturni tekstove v bъlgarskata i svetovna hudožestvena literatura. Otkrivat tematični, ideйni, poetični, stilovi, ezikovi, kompozicionni i žanrovi osobenosti na dadena literaturna tvorba. Zapoznati sa sъs smisъla na literaturnite termini i gi izpolzvat pravilno pri analiz na prednaznačeni v programata literaturni proizvedeniя. Samostoяtelno otkrivat i analizirat problemite v literaturnoto proizvedenie i umeяt da argumentirat stanoviщata si vъz osnova na dadeniя tekst. Razbirat osnovnite literaturnoteoretični i literaturnoistoričeski koncepcii. Poznavat različni formi na mediйnoto izrazяvane.

Specifična predmetna kompetenciя 2 (SPK2)

Izsledvaйki bъlgarskiя ezik i literatura, učenicite go sravnяvat s drugi ezici i razvivat lюbopitstvo i kompetentnost za meždukulturna komunikaciя. Redovno četat literaturni proizvedeniя. Izpolzvat različni iztočnici na informaciя, ocenяvat dostovernostta na iztočnicite, obrabotvat informaciяta, podbirat я spored umestnostta i я predstavяt argumentirano v sъotvetstvie s komunikativnata situaciя, adaptiraйki ezika i formite na izrazяvane kъm različni celevi grupi.

Specifična predmetna kompetenciя 3 (SPK3)

Učenicite ocenяvat sobstvenite si komunikacionni metodi i umeniя za vzaimodeйstvie. Imat bogat rečnik i viždat ezika kato nabor ot vъzmožnosti za izrazяvane i sъzdavane na kulturni, socialni i materialni cennosti. Sъzdavat i cenяt različni kulturni sъdъržaniя. Razbirat multikulturnite izmereniя na literaturata i načina, po koйto nacionalnata literatura doprinasя za svetovnoto kulturno nasledstvo. Razvivat umeniя za kritično mislene i analitični umeniя.

Izhodi ot obrazovatelniя cikъl (IOC) za kraя na srednoto obrazovanie:

Sredno nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenicite:

Učenicite:

Učenicite:

– BE.SO.S.1.1. Klasificirat ezicite v osnovni ezikovi grupi v Evropa, znaяt mяstoto na bъlgarskiя ezik v slavяnskoto i indoevropeйskoto ezikovo semeйstvo i razpoznavat dialektite na bъlgarskiя ezik vъz osnova na tehnite harakteristiki.

– BE.SO.S.1.2. Poznavat osnovnite etapi v razvitieto na bъlgarskiя knižoven ezik i naй-značimite kulturno-istoričeski pametnici.

– BE.SO.S.1.3. Poznavat pravilata na udarenieto v bъlgarskiя ezik, mogat da opredelяt mяstoto mu v dumite.

– BE.SO.S.1.4. Zabelяzvat zvukovi promeni v različni primeri i gi svъrzvat s knižovnata norma.

– BE.SO.S.1.5. Opredelяt vidovete izmenяemi časti na rečta i tehnite gramatičeski kategorii; opredelяt vsički glagolni formi.

– BE.SO.S.1.6. Znaяt pravilata za obrazuvane na dumite.

– BE.SO.S.1.7. Analizirat frazi i izrečeniя, izgradeni po osnovni modeli.

– BE.SO.S.1.8. Poznavat vidovete i funkciite na podčinenite izrečeniя.

– BE.SO.S.1.9. Poznavat značeniяta na dumite i frazeologizmite, koito se sreщat v literaturnite i mediйnite tekstove, razgraničavat vidovete leksemi po proizhod i sfera na upotreba i razbirat semantičnite otnošeniя meždu leksemite.

– BE.SO.S.1.10. Poznavat harakteristikite na funkcionalnite stilove i razbirat značenieto na upotrebata im.

– BE.SO.S.1.11. Svъrzvat literaturnite proizvedeniя s istoričeskiя i socialniя kontekst; razpoznavat osnovnite harakteristiki na literaturnite periodi i gi svъrzvat s literaturnoto proizvedenie i avtora.

– BE.SO.S.1.12. Razpoznavat različnite formi i harakteristiki na mediйnoto izrazяvane.

– BE.SO.S.1.13. Razgraničavat avtora na literaturno proizvedenie ot razkazvača, dramatičen geroй ili liričeski subekt, kogato analizirat literaturno proizvedenie.

– BE.SO.S.1.14. Opredelяt elementite na literaturnata struktura: retrospektivno i hronologično povestvovanie i sюžet; razgraničavat vidovete razkazvane v literaturata; Otkrivat vidovete harakteristiki spored osnovnite kačesva na obrazite (fizičeski, psihologičeski, ezikovi, socialni i etični).

– BE.SO.S.1.15. Nazovavat ezikovi i stilistični sredstva i razbirat funkciяta im v teksta.

– BE.SO.S.2.1. Prilagat teoretični znaniя po gramatika, otkrivat, ilюstrirat i analizirat ezikovi яvleniя v po-složna ezikova situaciя.

– BE.SO.S.2.2. Zabelяzvat i korigirat pravopisni greški v svoi i čuždi tekstove v sъotvetstvie s pravopisnite normi; razpoznavat neknižovnite akcenti i formi na dumite v ežednevnata komunikaciя.

– BE.SO.S.2.3. Prilagat različni strategii za četene i gi adaptirat kъm estestvoto na teksta i celta na četeneto.

– BE.SO.S.2.4. Redovno četat literaturni proizvedeniя ot programata i izbirat proizvedeniя po sobstven izbor, kato razvivat čitatelski navici, estetičeski kriterii i precenki.

– BE.SO.S.2.5. Preživяvat cяlostno literaturnoto proizvedenie, kato izrazяvat lični vpečatleniя; interpretirat različni vidove tekstove; svъrzvat, sъpostavяt i obosnovavat izvodite si s fakti ot teksta.

– BE.SO.S.2.6. Analizirat konkreten problem; razpoznavat i tъlkuvat tematičnite, ideйnite, poetičeskite, stilističnite, ezikovite, kompozicionnite i žanrovite osobenosti na literaturen tekst

– BE.SO.S.2.7. Ocenяvat rolяta, koяto formata, stilъt i tipъt na razkazvaneto igraяt pri oformяneto na smisъla i ideяta na literaturno proizvedenie.

– BE.SO.S.2.8. Ocenяvat postъpkite i čertite na harakterite, formiraщi moralni naglasi i ot gledna točka na čoveškoto ravenstvo.

– BE.SO.S.2.9. Opredelяt glednata točka, otnošenieto i namereniяta na avtora, razgraničavat subektivnostta ot obektivnostta v izkaza, razpoznavat obraznostta, humora, ironiяta i satirata.

– BE.SO.S.2.10. Organizirat po-složen usten ili pismen tekst (prenareždat sъdъržanieto, svъrzvat časti v prosto strukturirano ustno ili pismeno cяlo).

– BE.SO.S.2.11. Samostoяtelno okrivat i svъrzvat informaciя ot tekstove ot različni oblasti i я izpolzvat v obučenieto i v ežednevni situacii.

– BE.SO.S.2.12. Učastvat v obщestveni diskusii; debatirat, kato formulirat argumenti i kontraargumenti, aktivno izslušvat i začitat poziciяta na drugiя, kontrolirat emocionalnoto sъdъržanie i razpoznavat argumenti, osnovani na emocii.

– BE.SO.S.3.1. Formulirat mneniяta si i gi izkazvat publično, izpolzvaйki knižoven ezik sъs sъznanie za socialnite uslovnosti i kulturni različiя.

– BE.SO.S.3.2. Zabelяzvat vrъzkata meždu načina na izrazяvane i avtoroviя zamisъl i otnošenie; ocenяvat izpolzvaemostta na informaciяta i dostovernostta na iztočnicite.

– BE.SO.S.3.3. Izpolzvat razvitite umeniя za sъtrudničestvo, kulturata na sobstvenoto verbalno i neverbalno izrazяvane, kakto i izslušvane i uvažavane na mnenieto na drugite.

– BE.SO.S.3.4. Uvažavat raznoobrazieto ot kulturni identičnosti v Evropa i sveta.

– BE.SO.S.3.5. Razvivat gramotnost v različni sferi (artistična, digitalna, IT, finansova, zdravna, mediйna, naučna, matematičeska...).

– BE.SO.S.3.6. Adaptirat strategiite za četene i učene na samostoяtelno postavenite si celi; mogat da korigirat svoя podhod

– BE.SO.S.3.7. Razširяvat interesa si kъm četeneto – ot različni nehudožestveni tekstove do nacionalna i svetovna literatura.

– BE.SO.S.3.8. Razbirat vzaimovrъzkite meždu literatura i kultura; črez četeneto te formirat svoite estetičeski i etični vъzgledi i gi obяsnяvat argumentirano.

– BE.SO.S.3.9. Izpolzvat poznaniя po ezik i literatura, za da sъzdavat i kritično da izsledvat različni kulturni sъdъržaniя.

– BE.SO.S.3.10. Sъstavяt po-složni ustni ili pismeni tekstove vъz osnova na ličen opit, osnovna i dopъlnitelna literatura.

– BE.SO.S.3.11. Uvažavat kulturnoto mnogoobrazie, cenяt kulturnoto nasledstvo na svoяta rodina; imat razviti kulturni potrebnosti i znaяt kak da gi zadovolяt.

– BE.SO.S.3.12. Obяsnяvat vrednoto vъzdeйstvie na predrazsъdъcite i stereotipite v obrazovatelen, ličen i obщestven kontekst; nasъrčavane na kultura, na mir, nenasilie i tolerantnost.

– BE.SO.S.3.13. Izpolzvat strategii za kritično mislene, za proverяvane na informaciя v različni tekstove.

– BE.SO.S.3.14. Sъpostavяt izraznite sredstva na literaturnoto, teatralnoto i kinematografičnoto izkustvo pri interpretirane na edni i sъщi ili shodni motivi i temi.

Naprednalo nivo

Specifična predmetna kompetenciя 1 (SPK1)

Učenicite razbirat funkciite i značenieto na ezika i mnogoezičieto. Te imat po-podrobni poznaniя za gramatikata na bъlgarskiя ezik (mяstoto na udarenieto, zvukovite promeni, stroeža na dumite, častite na rečta, glagolnite formi, častite na izrečeniяta, vidovete izrečeniя); poznavat strukturata na rečnikova statiя. Vladeяt ustnite i pismenite formi, neobhodimi za učiliщno obučenie, graždansko i socialno vklюčvane. Te ocenяvat stilistični pohvati v literaturni i nehudožestveni tekstove i interpretirat tяhnata rolя za postigane na estetičeskite i semantični harakteristiki na različnite vidove tekstove. Te razbirat i pravяt vrъzki meždu literaturata i drugi izkustva, nauka i tehnologii. Razvivat lična, nacionalna i kulturna identičnost, osъznavane na prinadležnost kъm evropeйskoto i svetovnoto kulturno nasledstvo, osnovano na proizvedeniя na bъlgarskata i svetovnata literaturi, teatralnoto i filmovo izkustvo, naučnoto i hudožestveno nasledstvo i različni formi na mediйna kultura.

Specifična predmetna kompetenciя 2 (SPK2)

Učenicite govorяt publično i pred po-široka auditoriя po temi ot ezika, literatura i kultura. Te vъzpriemat izsledovatelski i tvorčeski vъzmožnosti v procesa na izučavane na ezika i literaturata i prilagat pridobitite znaniя i umeniя v ežednevieto. Izsledvat harakteristikite na stilovete i izbora na podhodящi ezikovi izrazi. Sravnяvat informaciя ot različni mediйni iztočnici i sa kritični kъm tяh.

Specifična predmetna kompetenciя 3 (SPK3)

Učenicite imat navik i nužda da razvivat kulturata na govorene i četene, kakto za sobstvenoto si usъvъršenstvane, taka i za učastie v graždanskiя i socialniя život. Te nablюdavat vъzdeйstvieto na socialno-ikonomičeskite usloviя vъrhu ezika, literaturata, kulturata i naukata; grižat se za ustoйčiviя način na život v obщnostta. Te nasъrčavat humanno i kritično otnošenie v dialoga meždu kulturite. Te sa gotovi da poemat otgovornost za izbori i rešeniя, koito zasяgat ličniя im život i života na obщnostta.

Izhodi ot obrazovatelniя cikъl (IOC) za kraя na srednoto obrazovanie:

Naprednalo nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenicite:

Učenicite:

Učenicite:

– BE.SO.N.1.1. Razbirat važni svoйstva i funkcii na ezika.

– BE.SO.N.1.2. Razbirat, če sъщestvuva tяsna vrъzka meždu ezika i misleneto. Poznavat ponяtiяta za monolingvizъm i mnogoezičie i znaяt podhodящite ezikovi usloviя.

– BE.SO.N.1.3. Razdelяt dumata na srički i postavяt pravilno glavnoto i vtorostepennoto udarenie v nяkoi složni dumi.

– BE.SO.N.1.4. Razbirat ponяtieto fonema; opredelяt vsički zvukovi promeni.

– BE.SO.N.1.5. Razbirat ponяtieto morfema.

– BE.SO.N.1.6. Pritežavat podrobni znaniя za morfologiяta v tesniя smisъl na dumata, kakto i za slovoobrazuvaneto v bъlgarskiя ezik (može da razdeli dumata na slovoobrazovatelni morfemi v po-složni slučai i da opredelяt nazvaniяta im).

– BE.SO.N.1.7. Imat podrobni znaniя za glagolnite formi i tehnite gramatični harakteristiki.

– BE.SO.N.1.8. Umeяt da napravяt sintaktičen analiz na složni izrečeniя, sъstaveni po opredeleni modeli.

– BE.SO.N.1.9. Prilagat pravilata za sъglasuvane na prilagatelnite imena sъs sъщestvitelnite, kakto i sъglasuvaneto na drugi časti na rečta sъs sъщestvitelnoto.

– BE.SO.N.1.10. Razpoznavat hiperonimiяta/hiponimiяta, paronimiяta v teksta i razgraničavat leksikalnite sloeve; poznavat metaforata, metonimiяta i sinekdohata kato leksikalni mehanizmi.

– BE.SO.N.1.11. Razbirat značenieto na literaturnite termini i pritežavat teoretični znaniя, koito prilagat pravilno, kogato analizirat hudožestveni i naučno-hudožestveni tekstove, predvideni v učebnata programa, kakto i drugi tekstove ot različen žanr izvъn učebnata programa.

– BE.SO.N.1.12. Otkrivat i analizirat poetičeskite, ezikovite i estetičeskite osobenosti na literaturen ili literaturnoistoričeski tekst v ramkite na zadъlžitelnata i dopъlnitelnata literatura; pravяt precenka i sravnяvat stila v posočenite tekstove.

– BE.SO.N.2.1. Sravnяvat ezikovite яvleniя na svoя i čuždi ezici, analizirat gi i pravяt izvodi.

– BE.SO.N.2.2. Otkrivat i analizirat poetičeskite, ezikovite i estetičeskite osobenosti na literaturen ili literaturnoistoričeski tekst v ramkite na zadъlžitelnata i dopъlnitelnata literatura; pravяt precenka i sravnяvat stila v posočenite tekstove.

– BE.SO.N.2.3. Ocenяvat funkciяta na stilističnite sredstva, izpolzvani v teksta.

– BE.SO.N.2.4. Samostoяtelno otkrivat i analizirat problemite i ideite v literaturnoto proizvedenie, kato argumentirat svoite stanoviщa vъz osnova na osnovniя tekst i literaturniя kontekst.

– BE.SO.N.2.5. Svъrzvat istoričeski, religiozni i političeski temi v tvorbite, koito obrabotvat, kato po tozi način izgraždat i postavяt pod vъpros sobstvenata si identičnost; obяsnяvat i sravnяvat kak ideite se izrazяvat v različni kulturi.

– BE.SO.N.2.6. Sъobrazяvat celta, sъdъržanieto i načina na predstavяne s komunikativnata situaciя.

– BE.SO.N.2.7. Izsledvat vrъzkite meždu opredelena teoriя (ekzistencializъm, recepcionna teoriя/otvorena rabota) i literaturen tekst i vrъzkite meždu samite literaturni tekstove (intertekstualnost); predavat teoretični znaniя v nov kontekst.

– BE.SO.N.2.8. Umeяt da napišat tekst s dobra kompoziciя i logičeski redosled na tema ot oblastta na literaturata i ezika.

– BE.SO.N.2.9. Izsledvat i sravnяvat informaciя ot različni disciplini i mediйni iztočnici, sъzdavaйki kritično otnošenie kъm tяh.

– BE.SO.N.2.10. Govorяt publično i pred po-golяma auditoriя po temi, svъrzani s ezika, literaturata i kulturata. Imat razviti oratorski umeniя.

– BE.SO.N.2.11. Učastvat v diskusii na složni temi ot oblastta na ezika, literaturata i kulturata; diskutirat za smisъla i cennostite na hudožestvenite tekstove, kakto i zamisъla i stoйnostta na nehudožestvenite tekstove, kato izpolzvat specializirana terminologiя.

– BE.SO.N.3.1. Razbirat silata na ezika kato sredstvo za izrazяvane na različni izmereniя na čoveškite preživяvaniя (socialni, kulturni, moralni, duhovni i estetičeski), začitaйki konteksta i različnite gledni točki.

– BE.SO.N.3.2. Kritičeski izsledvat i ocenяvat informaciя ot različni medii; umeяt da razpoznavat različnite vidove mediйni manipulacii i tяhnoto vliяnie vъrhu oformяneto na realnostta.

– BE.SO.N.3.3. Razvivat ličen stil na verbalno i neverbalno izsledvane, kato sъщevremenno nasъrčavat položitelno vzaimodeйstvie i sъtrudničestvo s drugite; ocenяvat i razvivat svoя komunikacionen potencial s proaktivno otnošenie i postoяnstvo v postiganeto na celite.

– BE.SO.N.3.4. Te imat interaktivno otnošenie s mediite i imat želanie da učastvat v obщestveni i socialni deйnosti.

– BE.SO.N.3.5. Zabelяzvat i nablюdavat razvitieto i vъzdeйstvieto na izkustvoto, naukata i tehnologiite vъrhu gramotnostta i ezika; Te se grižat za opazvaneto na kulturno-istoričeskite pametnici, bezopasnostta i ustoйčivostta na okolnata sreda.

– BE.SO.N.3.6. Zadъlbočavat svoeto razbirane i prilagane na različni strategii i tehniki za četene i učene sъs samoosъznavane na sobstvenite si silni i slabi strani.

– BE.SO.N.3.7. Četat i razširяvat krъgozora si i razvivat svoя intelektualen i emocionalen svяt, s gotovnostta da poemat otgovornost za izbori i rešeniя, koito zasяgat ličniя im život i života na obщnostta.

– BE.SO.N.3.8. Naučavat za različni kulturi črez regionalnata, evropeйskata i svetovnata literatura i izgraždat humanno i kritično otnošenie v dialoga meždu kulturite.

– BE.SO.N.3.9. Cenяt raznoobraznoto kulturno sъdъržanie, kato razpoznavat i osъznavat lična, socialna i obщestvena stoйnost

– BE.SO.N.3.10. Cenяt ezika kato sredstvo za nacionalna kultura, nacionalno kulturno nasledstvo i kulturnoto raznoobrazie na svoяta sreda, regiona, Evropa i sveta.

– BE.SO.N.3.11. Izsledvat vъzdeйstvieto na stereotipite i predrazsъdъcite vъrhu individite i obщestvoto, kato se zastъpvat za realizaciяta na čoveškite prava i mirnoto razrešavane na konflikti.

– BE.SO.N.3.12. Ocenяvat kritično literaturni, teatralni i filmovi proizvedeniя.

BUGARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici imaju znanje o funkciji i značaju jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku bugarskog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i društvenu inkluziju. Neguju i čuvaju bugarski jezik, poštujući raznolikost njegovih dijalekata, kao i drugih jezika.

Učenici koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu, poštujući književni jezik i pravopisne norme, i formiraju logičan i stilski skladan tekst. Brinu o kulturi dijaloga, poseduju govorne veštine i veštine aktivnog slušanja. Formulišu i koriste usmene i pisane argumente na ubedljiv način, primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, razvijajući smisao za inicijativu i akciju radi postizanja ciljeva, takođe koristeći IKT alate.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno promišljaju književni i neumetnički tekst. Neguju govornu i čitalačku kulturu radi sopstvenog usavršavanja i ličnog ispunjenja. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno upotrebljavaju i kreiraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz nacionalne i svetske književnosti. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; ispoljavaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje i da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Neguju humani i kritički odnos u različitim kulturnim formama. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauka i tehnologije.

Efikasno koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su značaja celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Osnovni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici znaju osnovne odlike bugarskog književnog jezika. Poznaju književnojezičku i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku bugarskog jezika. Usmereni su ka bogaćenju svog rečnika, jezičkog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju formalno i neformalno izražavanje, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neumetničkog teksta. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima. Određuju osnovne elemente strukture književnog i neumetničkog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici imaju veštine slušanja i govorenja i primenjuju ih u skladu sa komunikativnom situacijom. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji i pišu primenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govoreni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uverljiv način koji je primeren kontekstu uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, polne, rodne i uzrasne ravnopravnosti. Uočavaju namere autora u tekstu (informativnost, manipulativnost). Tokom čitanja i tumačenja književnog i neumetničkog teksta primenjuju različite metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoja interesovanja od omladinske književnosti ka opštoj beletristici. Koriste fondove biblioteka i arhiva, posećuju izložbe, gledaju pozorišne predstave i filmove.

Specifična predmetna kompetentencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju bugarski jezik uz uvažavanje raznovrsnosti njegovih dijalekata; poštuju jezike nacionalnih manjina i druge jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz nacionalne i svetske književnosti formiraju humanističke vrednosne stavove i uverenja. Uspostavljaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Koriste čitalačku pismenost i različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste znanja iz jezika i književnosti u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Osnovni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BJ.SO.O.1.1. Znaju osnovne odlike bugarskog književnog jezika (pisma, izgovori, dijalekti).

– BJ.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasova i klasifikuju glasove po zadatim kriterijumima.

– BJ.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, znaju osnovna pravila akcenatske norme i uočavaju neknjiževne akcente u svakodnevnoj komunikaciji.

– BJ.SO.O.1.4. Klasifikuju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim, školskim primerima.

– BJ.SO.O.1.5. Razlikuju proste reči od tvorenica i grade reči po zadatom modelu.

– BJ.SO.O.1.6. Klasifikuju osnovne rečenične članove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– BJ.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama sa kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– BJ.SO.O.1.8. Razlikuju formalnu od neformalne leksike i upotrebljavaju je u skladu sa prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u komunikativnim situacijama.

– BJ.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– BJ.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, imejla, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce.

– BJ.SO.O.1.11. Povezuju književna dela sa njihovim autorima i književnim periodima u kojima su nastala.

– BJ.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neumetničkog teksta; određuju osnovne elemente strukture književnoumetničkog dela: temu, motiv, radnju, likove, vreme i mesto radnje.

– BJ.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaju osnovne odlike književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnom delu.

– BJ.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– BJ.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

– BJ.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– BJ.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu koristeći odgovarajući pravopis.

– BJ.SO.O.2.3. Čitaju književne i neumetničke tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i prave beleške, određuju ključne reči.

– BJ.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književnog dela sa sopstvenim ili tuđim iskustvom.

– BJ.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i izrazite stilske odlike književnih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književne epohe.

– BJ.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući bitno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– BJ.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikativnoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksiku i oblike kazivanja).

– BJ.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; odabiraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– BJ.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečki fond, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– BJ.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama od značaja za aktivnu građansku uključenost.

– BJ.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pismeno, vizuelno, digitalno).

– BJ.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi, na društvenim mrežama.

– BJ.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neumetničkim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neučtivo obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– BJ.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta u školi.

– BJ.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– BJ.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju značaj čitanja za razvoj sopstvene opšte kulture i znanja.

– BJ.SO.O.3.8. Prepoznaju značaj književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao suštinski deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– BJ.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– BJ.SO.O.3.10. Sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu; umeju da citiraju i/ili parafraziraju tekstove

– BJ.SO.O.3.11. Prepoznaju značaj jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu sopstvenog jezika i poštovanje drugih jezika koji su u upotrebi u Srbiji.

– BJ.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju značaj ravnopravnosti ljudi.

– BJ.SO.O.3.13. Prepoznaju ulogu tradicionalnih i savremenih medija u demokratskom društvu.

– BJ.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

Srednji nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju glavne jezičke grupe u Evropi i znaju mesto bugarskog jezika u slovenskim i evropskim jezičkim grupama. Dobro vladaju zvučnim sistemom bugarskog jezika, poznaju pravopisna pravila, razlikuju književne od dijalekatskih reči i akcente. Oni imaju opsežno znanje o vrstama reči, njihovim oblicima i građenju. Analiziraju rečenice formirane prema različitim modelima. Imaju relativno bogat rečnik i jezik doživljavaju kao kompleks mogućnosti koje im pomažu da se pravilno izraze u datoj situaciji. Imaju smernice za dalje obogaćivanje sopstvenog rečnika. Poznaju i analiziraju najznačajnije književne tekstove u bugarskoj i svetskoj književnosti. Otkrivaju tematske, ideološke, poetske, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske karakteristike datog književnog dela. Upoznati su sa značenjem književnih pojmova i pravilno ih koriste prilikom analize književnih dela uključenih u program. Samostalno otkrivaju i analiziraju probleme u književnom delu i umeju da argumentuju svoje mišljenje na osnovu datog teksta. Razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske koncepte. Poznaju različite oblike medijskog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Istražujući srpski jezik i književnost, učenici ga upoređuju sa drugim jezicima i razvijaju radoznalost i kompetenciju za međukulturnu komunikaciju. Redovno čitaju književna dela. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano ih predstavljaju u skladu sa komunikativnom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja različitim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju sopstvene metode komunikacije i veštine interakcije. Imaju bogat rečnik i jezik vide kao skup mogućnosti za izražavanje i stvaranje kulturnih, društvenih i materijalnih vrednosti. Stvaraju i cene različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju kritičko razmišljanje i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Srednji nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BJ.SO.S.1.1. Klasifikuju jezike u glavne jezičke grupe u Evropi, znaju mesto bugarskog jezika u slovenskim i indoevropskim jezičkim porodicama i prepoznaju dijalekte bugarskog jezika na osnovu njihovih karakteristika.

– BJ.SO.S.1.2. Poznaju glavne faze u razvoju bugarskog književnog jezika i najznačajnije kulturno-istorijske spomenike.

– BJ.SO.S.1.3. Poznaju pravila akcenta u bugarskom jeziku, mogu da odrede njegovo mesto u rečima i poznaju vrste akcenta.

– BJ.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne promene u različitim primerima i povezuju ih sa književnom normom.

– BJ.SO.S.1.5. Određuju vrste promenljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– BJ.SO.S.1.6. Znaju pravila tvorbe reči.

– BJ.SO.S.1.7. Analiziraju fraze i rečenice izgrađene na osnovnim obrascima.

– BJ.SO.S.1.8. Znaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– BJ.SO.S.1.9. Poznaju značenja reči i frazeoloških jedinica koje se javljaju u književnim i medijskim tekstovima, razlikuju vrste leksema po poreklu i sferi upotrebe i razumeju semantičke odnose između leksema.

– BJ.SO.S.1.10. Poznaju karakteristike funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– BJ.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju glavne karakteristike književnih perioda i povezuju ih sa književnim delom i autorom.

– BJ.SO.S.1.12. Prepoznaju različite oblike i karakteristike medijskog izražavanja.

– BJ.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnog dela od naratora, dramskog lika ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– BJ.SO.S.1.14. Definišu elemente književne strukture: retrospektivnu i hronološku naraciju i zaplet; razlikuju vrste pripovedanja u književnosti; Otkrivaju tipove karakteristika prema glavnim kvalitetima slika (fizičkim, psihološkim, jezičkim, društvenim i etičkim).

– BJ.SO.S.1.15. Imenuju jezičke i stilske elemente i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– BJ.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, otkrivaju, ilustruju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– BJ.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne greške u svojim i tuđim tekstovima u skladu sa pravopisnim normama; prepoznaju neknjiževne akcente i oblike reči u svakodnevnoj komunikaciji.

– BJ.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih prirodi teksta i svrsi čitanja.

– BJ.SO.S.2.4. Redovno čitaju književna dela iz programa i biraju dela po sopstvenom izboru, razvijajući čitalačke navike, estetske kriterijume i procene.

– BJ.SO.S.2.5. Doživljavaju književno delo kao celinu, izražavajući lične utiske; tumačiti različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– BJ.SO.S.2.6. Analiziraju određeni problem; prepoznaju i tumače tematske, ideološke, poetske, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske karakteristike književnog teksta

– BJ.SO.S.2.7. Cene ulogu koju forma, stil i vrsta pripovedanja igraju u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– BJ.SO.S.2.8. Procenjuju postupke i osobine karaktera koje formiraju moralne stavove i iz perspektive ljudske jednakosti.

– BJ.SO.S.2.9. Određuju autorovo gledište, stav i namere, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u govoru i prepoznaju slikovitost, humor, ironiju i satiru.

– BJ.SO.S.2.10. Organizuju složeniji usmeni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezaju delove u jednostavnu strukturiranu usmenu ili pisanu celinu).

– BJ.SO.S.2.11. Samostalno otkrivaju i povezuju informacije iz tekstova iz različitih oblasti i koriste ih u učenju i u svakodnevnim situacijama.

– BJ.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim raspravama; raspravljaju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivno slušaju i poštuju stav drugog, kontrolišu emocionalni sadržaj i prepoznaju argumente zasnovane na emocijama.

– BJ.SO.S.3.1. Formulišu svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se književnim jezikom uz svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim različitostima.

– BJ.SO.S.3.2. Uočavaju vezu između načina izražavanja i autorove namere i stava; procenjuju upotrebljivost informacija i kredibilitet izvora.

– BJ.SO.S.3.3. Koriste razvijene veštine saradnje, kulturu sopstvenog verbalnog i neverbalnog izražavanja, kao i slušanje i poštovanje mišljenja drugih.

– BJ.SO.S.3.4. Poštuju raznolikost kulturnih identiteta u Evropi i svetu.

– BJ.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim oblastima (umetničkoj, digitalnoj, IT, finansijskoj, zdravstvenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj...).

– BJ.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja svojim samopostavljenim ciljevima; mogu da prilagode svoj pristup

– BJ.SO.S.3.7. Proširuju svoje interesovanje za čitanje – od raznih nefikcijskih tekstova do nacionalne i svetske književnosti.

– BJ.SO.S.3.8. Razumeju međusobne odnose između književnosti i kulture; Kroz čitanje formiraju svoje estetske i etičke stavove i obrazlažu ih argumentima.

– BJ.SO.S.3.9. Koriste znanje jezika i književnosti da bi kreirali i kritički istražili raznovrstan kulturni sadržaj.

– BJ.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije usmene ili pisane tekstove na osnovu ličnog iskustva, primarne i sekundarne literature.

– BJ.SO.S.3.11. Poštuju kulturnu raznolikost, cene kulturno nasleđe svoje domovine; imaju razvijene kulturne potrebe i znaju kako da ih zadovolje.

– BJ.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu kulturu mira i nenasilja, toleranciju.

– BJ.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja kako bi proverili informacije u različitim tekstovima.

– BJ.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom tumačenja istih ili sličnih motiva i tema.

Napredni nivo

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkcije i značaj jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici bugarskog jezika (akcentu, glasovnim promenama, tvorbi reči, vrstama reči, glagolskim oblicima, službi reči u rečenici, vrstama rečenica); poznaju strukturu rečničkog članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i socijalnu uključenost. Procenjuju stilske postupke u književnom i neumetničkom tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih odlika različitih vrsta tekstova. Razumeju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije. Razvijaju lični, nacionalni i kulturni identitet, svest o pripadnosti evropskom i svetskom kulturnom nasleđu na osnovu dela bugarske i svetske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, naučne i umetničke baštine i različitih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registara i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnosi prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu da razvijaju govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi učešća u građanskom i društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnog ciklusa (IOC) za kraj srednjeg obrazovanja:

Napredni nivo

SPK 1

SPK 2

SPK 3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– BJ.SO.N.1.1. Razumeju važna svojstva i funkcije jezika.

– BJ.SO.N.1.2. Razumeju da postoji bliska veza između jezika i razmišljanja. Poznaju koncepte jednojezičnosti i višejezičnosti i poznaju odgovarajuće jezičke uslove.

– BJ.SO.N.1.3. Dele reč na slogove i pravilno postavlja glavni i sporedni akcenat u nekim složenim rečima.

– BJ.SO.N.1.4. Razumeju koncept foneme; odredđuju sve zvučne promene.

– BJ.SO.N.1.5. Razumeju koncept morfema.

– BJ.SO.N.1.6. Poseduju detaljno znanje morfologije u užem smislu reči, kao i tvorbe reči u bugarskom jeziku (mogu da podele reč na slovotvorne morfeme u složenijim slučajevima i da odredi njihove nazive).

– BJ.SO.N.1.7. Imaju detaljno znanje o glagolskim oblicima i njihovim gramatičkim karakteristikama.

– BJ.SO.N.1.8. Mogu da izvrše sintaksičku analizu složenih rečenica sastavljenih prema određenim obrascima.

– BJ.SO.N.1.9. Primenjuju pravila za slaganje prideva sa imenicama, kao i slaganje ostalih delova reči sa imenicom.

– BJ.SO.N.1.10. Prepoznaju hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju u tekstu i razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinekdohu kao leksičke mehanizme.

– BJ.SO.N.1.11. Razume značenje književnih pojmova i poseduje teorijska znanja koja pravilno primenjuje prilikom analize umetničkih i naučno-umetničkih tekstova predviđenih nastavnim planom i programom, kao i drugih tekstova različitog žanra van nastavnog plana i programa.

– BJ.SO.N.1.12. Otkriva i analizira poetske, jezičke i estetske osobine književnog ili književnoistorijskog teksta u okviru obavezne i dodatne literature; vrši procenu i upoređuje stil u naznačenim tekstovima.

– BJ.SO.N.2.1. Upoređuju jezičke pojave u svom i stranom jeziku, analiziraju ih i izvode zaključke.

– BJ.SO.N.2.2. Otkriva i analizira poetske, jezičke i estetske osobine književnog ili književnoistorijskog teksta u okviru obavezne i dodatne literature; vrši procenu i upoređuje stil u naznačenim tekstovima.

– BJ.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju stilskih sredstava korišćenih u tekstu

– BJ.SO.N.2.4. Samostalno otkriva i analizira probleme i ideje u književnom delu, argumentujući svoja mišljenja na osnovu glavnog teksta i književnog konteksta.

– BJ.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, verske i političke teme u delima koja obrađuju, čime konstruišu i dovode u pitanje sopstveni identitet; objašnjavaju i upoređuju kako se ideje izražavaju u različitim kulturama.

– BJ.SO.N.2.6. Prilagođavaju svrhu, sadržaj i način prezentacije komunikativnoj situaciji.

– BJ.SO.N.2.7. Istražuju veze između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvoreno delo) i književnog teksta i veze između samih književnih tekstova (intertekstualnost); preneti teorijsko znanje u novom kontekstu.

– BJ.SO.N.2.8. Sposobni su da napišu tekst sa dobrom kompozicijom i logičkim redom na temu iz oblasti književnosti i jezika.

– BJ.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, razvijajući kritički stav prema njima.

– BJ.SO.N.2.10. Govore javno i pred većom publikom o temama vezanim za jezik, književnost i kulturu. Razvijaju oratorske veštine.

– BJ.SO.N.2.11. Učestvuju u diskusijama o složenim temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture; razmatraju značenje i vrednosti književnih tekstova, kao i svrhu i značaj nefikcijskih tekstova, koristeći specijalizovanu terminologiju.

– BJ.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), poštujući kontekst i različite perspektive.

– BJ.SO.N.3.2. Kritički istražuju i procenjuju informacije iz različitih medija; sposobni su da prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– BJ.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil verbalnog i neverbalnog istraživanja uz podsticanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoj komunikacijski potencijal proaktivnim stavom i istrajnošću u ostvarivanju ciljeva.

– BJ.SO.N.3.4. Imaju interaktivan odnos sa medijima i spremni su da učestvuju u javnim i društvenim aktivnostima.

– BJ.SO.N.3.5. Primećuju i posmatraju razvoj i uticaj umetnosti, nauke i tehnologije na pismenost i jezik; Brinu se o očuvanju kulturnih i istorijskih spomenika, bezbednosti i održivosti životne sredine.

– BJ.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika za čitanje i učenje uz samosvest o sopstvenim snagama i slabostima.

– BJ.SO.N.3.7. Uče i proširuju svoje vidike i razvijaju svoj intelektualni i emocionalni svet, sa spremnošću da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koje utiču na njihov lični život i život zajednice.

– BJ.SO.N.3.8. Uče o različitim kulturama kroz regionalnu, evropsku i svetsku književnost i grade human i kritički stav u dijalogu između kultura.

– BJ.SO.N.3.9. Cene raznovrstan kulturni sadržaj, prepoznajući i shvatajući lične, društvene i komercijalne vrednosti.

– BJ.SO.N.3.10. Cene jezik kao sredstvo nacionalne kulture, nacionalnog kulturnog nasleđa i kulturne raznolikosti svog okruženja, regiona, Evrope i sveta.

– BJ.SO.N.3.11. Proučavaju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedince i društvo, zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– BJ.SO.N.3.12. Kritički procenjuju književna, pozorišna i filmska dela.

HRVATSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za završetak srednjoškolskoga obrazovanja

Opća predmetna kompetencija (OPK)

Učenici posjeduju znanja o funkciji i važnosti jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku hrvatskoga standardnog jezika i primjenjuju je u svakodnevnome životu. Razumiju utjecaj jezika i njime se koriste na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Njeguju i čuvaju hrvatski jezik poštujući raznovrsnost njegovih narječja, kao i jezike nacionalnih manjina i druge jezike.

Koriste se razvijenim i bogatim rječnikom u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući pravogovornu i pravopisnu normu, uobličavaju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim vještinama i vještinama aktivnoga slušanja. Formuliraju i izražavaju usmene i pisane argumente na uvjerljiv način koji je primjeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, surađuju u timovima i pregovaraju, preuzimaju inicijativu i djeluju radi ostvarivanja postavljenih ciljeva, koriste se informativno-komunikacijskim tehnološkim mogućnostima.

Imaju razvijenu čitateljsku pismenost. Razumiju, kritički i kreativno promišljaju o književnome i neknjiževnome tekstu. Njeguju govornu i čitateljsku kulturu radi vlastitoga usavršavanja i vlastitoga zadovoljstva. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz raznih vrsta izvora i odgovorno se koriste multimedijskim sadržajima te ih stvaraju.

Tumače književna djela iz nacionalne i svjetske književnosti. Razumiju multikulturne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svjetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primjerima argumentiraju osnovne poetičke, jezične, estetske i strukturne osobine književnih djela. Posjeduju sposobnost figurativnoga i apstraktnoga izražavanja ideja, iskustava i osjećaja; razvijaju stvaralačke mogućnosti. Koriste se čitanjem da bi bolje spoznali sebe, druge i svijet oko sebe usvajajući i izgrađujući etička načela. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svijet. Iskazuju humani i kritički stav u raznim umjetnostima. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umjetnosti, znanosti i tehnologije.

Učinkovito se koriste raznovrsnim tehnikama učenja i svjesni su važnosti cjeloživotnoga učenja. U raznim životnim situacijama primjenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnomu i kulturnomu vlasništvu.

OSNOVNA RAZINA

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici navode osnovna obilježja hrvatskoga standardnog jezika. Poznaju pravogovornu i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku hrvatskoga jezika. Usmjereni su na bogaćenje svojega rječnika, jezičnog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju službenu i neslužbenu komunikaciju, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja raznih vrsta tekstova. Čitaju i razumiju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neknjiževnoga teksta. Povezuju književna djela s njihovim autorima i književnopovijesnim epohama. Određuju osnovne elemente strukture književnoga i neknjiževnoga teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici posjeduju vještine slušanja i govorenja i primjenjuju ih u skladu s komunikacijskom situacijom. Primjenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičnoj situaciji i pišu primjenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govorni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uvjerljiv način koji je primjeren kontekstu, uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezične, vjerske, spolne, rodne i dobne ravnopravnosti. Uočavaju namjere autora u tekstu (informativnost i manipulativnost). Tijekom čitanja i tumačenja književnoga i neknjiževnoga teksta primjenjuju razne metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoje interese od književnosti za mlade prema klasičnoj književnosti. Koriste se knjižničnom građom i arhivom, posjećuju izložbe, gledaju kazališne predstave i filmove. Prepoznaju utjecaj raznih medija i kultura na svakodnevni život pojedinca i zajednice.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici njeguju i čuvaju hrvatski jezik uz poštovanje raznovrsnosti njegovih narječja; poštuju jezike nacionalnih manjina i druge strane jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uvjerljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih djela iz nacionalne i svjetske književnosti formiraju humanističke vrijednosne stavove i uvjerenja. Uspostavljaju vezu između književne, kazališne i filmske umjetnosti. Koriste se čitateljskom pismenošću i razim strategijama čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neprimjereno obraćanje, nepoštovanje sugovornika, vrijeđanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste se znanjem iz jezika i književnosti u situacijama važnim za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnomu i kulturnomu vlasništvu.

Ishodi obrazovnoga ciklusa (IOC) za završetak srednjoškolskoga obrazovanja:

Osnovna razina:

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HJ.SO.O.1.1. Znaju osnovna obilježja hrvatskoga standardnog jezika (autonomiju, normiranost, polifunkcionalnost, elastičnu stabilnost u vremenu i stabilnost u prostoru).

– HJ.SO.O.2.1. Primjenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičnoj situaciji/tekstu.

– HJ.SO.O.3.1. Koriste se znanjima o jeziku kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnome kontekstu, u privatnome i javnome životu, u situacijama važnim za aktivnu građansku uključenost.

– HJ.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnoga izgovora glasa i klasificiraju glasove po zadanim kriterijima.

– HJ.SO.O.2.2. Pišu primjenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rješenja u otipkanome tekstu, koristeći se odgovarajućim pravopisom hrvatskoga standardnog jezika.

– HJ.SO.O.3.2. Prikazuju informacije na razne načine (usmeno, pisano, vizualno i/ili digitalno).

– HJ.SO.O.1.3. Razumiju pojam sloga, znaju osnovna pravila naglašavanja riječi i uočavaju razlike između standardnoga i nestandardnih naglasaka u svakodnevnoj komunikaciji.

– HJ.SO.O.2.3. Čitaju književne i neknjiževne tekstove (linearne i nelinearne); s pozornošću i razumijevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i vode bilješke, određuju ključne riječi.

– HJ.SO.O.3.3. Izražavaju argumentirano svoje mišljenje i biraju jezični izraz u skladu s kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u suradnji s drugima, u skupini i medijskome prostoru.

– HJ.SO.O.1.4. Klasificiraju vrste riječi; razlikuju gramatičke kategorije promjenljivih vrsta riječi u tipičnim školskim primjerima.

– HJ.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenome ili pisanome tekstu; povezuju sadržaj književnoumjetničkoga djela s vlastitim ili tuđim iskustvom.

– HJ.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neknjiževnim tekstovima i usmenome izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neprimjereno obraćanje, nepoštovanje sugovornika, vrijeđanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– HJ.SO.O.1.5. Razlikuju jednostavne riječi od tvorenica i tvore riječi po zadanome modelu.

– HJ.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i istaknuta stilska obilježja književnoumjetničkih djela određenoga književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književnopovijesne epohe.

– HJ.SO.O.3.5. Koriste se čitateljskom pismenošću kao sredstvom za učenje i bolje razumijevanje drugih predmeta.

– HJ.SO.O.1.6. Klasificiraju osnovne rečenične dijelove; razlikuju nezavisnosložene od zavisnosloženih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– HJ.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući važno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– HJ.SO.O.3.6. Koriste se raznim strategijama čitanja i učenja u skladu s postavljenim ciljem.

– HJ.SO.O.1.7. Razumiju značenja riječi, ustaljenih izraza i frazema s kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– HJ.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikacijskoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksik i oblike kazivanja).

– HJ.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitateljske navike i shvaćaju važnost čitanja za razvoj vlastite opće kulture i znanja.

– HJ.SO.O.1.8. Razlikuju leksik službene od leksika neslužbene komunikacije i upotrebljavaju ih u skladu s prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primjenjuju ih u raznim komunikacijskim situacijama.

– HJ.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnome i nelinearnome) po zadanome kriteriju; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumiju; odabiru i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i u govoru.

– HJ.SO.O.3.8. Prepoznaju važnost književnosti i kulture u svojemu životu; vrednuju književnost kao dio nacionalne kulture i kao sredstvo za promicanje raznih kultura.

– HJ.SO.O.1.9. Znaju i primjenjuju pravopisna pravila hrvatskoga standardnog jezika.

– HJ.SO.O.2.9. Sudjeluju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste se knjižničnom građom, gledaju kazališne predstave i filmove, posjećuju izložbe…

– HJ.SO.O.3.9. Koriste se znanjima o jeziku i književnosti za sudjelovanje na raznim kulturnim manifestacijama.

– HJ.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja raznih vrsta tekstova (npr. pisma, e-pošte, biografije, molbe, žalbe, izvješća…); pravilno popunjavaju razne obrasce (npr. životopis, uplatnicu…).

– HJ.SO.O.2.10. Objašnjavaju razliku između popularne i visoke kulture na primjerima iz medija; prepoznaju i navode obilježja kozmopolitske kulture, šunda, trenda i kiča u medijima i umjetnosti.

– HJ.SO.O.3.10. Koriste se pisanim i tiskanim slovima latiničnoga pisma; sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualno vlasništvo; citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

– HJ.SO.O.1.11. Povezuju književnoumjetnička djela s njihovim autorima i književnopovijesnim epohama u kojima su nastala.

– HJ.SO.O.2.11. Prepoznaju utjecaj javnih, komercijalnih i neprofitnih medija na svakodnevni život čovjeka; prepoznaje svrhu (osobnu, obrazovnu i javnu) medijskoga teksta.

– HJ.SO.O.3.11. Prepoznaju ulogu jezika u njegovanju kulturnoga i nacionalnoga identiteta; razumiju pravo na upotrebu vlastitoga jezika i koriste se srpskim jezikom kao službenim jezikom u Republici Srbiji, poštuju jezike ostalih nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

– HJ.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neknjiževnoga teksta; određuju osnovne elemente strukture književnoumjetničkoga djela: temu, motiv, radnju, likove, vrijeme i mjesto radnje.

– HJ.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumiju važnost ravnopravnosti ljudi, uključujući i pravo na vlastiti jezik.

– HJ.SO.O.1.13. Razlikuju obilježja usmene i umjetničke književnosti; poznaju osnovna obilježja književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književnoumjetničkome djelu; poznaju obilježja diskurzivnih književnih oblika.

– HJ.SO.O.3.13. Objašnjavaju odnos između medijskih sadržaja i stvarnosti; interpretiraju medijsku poruku i zaključuje komu je ona namijenjena

– HJ.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize djela.

– HJ.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, kazališne i filmske umjetnosti u interpretaciji istih tema.

– HJ.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i povijesti umjetnosti s osnovnim znanjima iz povijesti.

SREDNJA RAZINA

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezične skupine u Europi i znaju mjesto hrvatskoga jezika u slavenskoj i europskoj skupini jezika. Imaju šira znanja o glasovima hrvatskoga jezika, znaju pravila o naglašavanju riječi i razlikuju jezik kao standard i jezik kao sustav. Imaju šira znanja o vrstama riječi, njihovim oblicima i načinima njihove tvorbe. Analiziraju rečenice sastavljene po različitim modelima. Imaju razvijen rječnik u skladu sa svojom dobi i upotrebljavaju odgovarajuće riječi u skladu s prilikama; usmjereni su daljnjemu bogaćenju vlastitoga rječnika. Koriste se čitateljskim strategijama u skladu s ciljevima čitanja i vrstom teksta. Poznaju i tumače najvažnija djela hrvatske i svjetske književne baštine i smještaju ih u književnopovijesni kontekst; razumiju osnovne književnoteorijske i književnopovijesne pojmove. Poznaju razne oblike medijskoga izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učeći hrvatski jezik i književnost učenici ga i uspoređuju s drugim jezicima i tako razvijaju interes i kompetencije za međukulturni dijalog. Redovito čitaju izabrane odlomke i cjelovita književna djela. Koriste se raznim izvorima informacija, procjenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentirano ih prikazuju u skladu s komunikacijskom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja raznim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procjenjuju uspješnost vlastite komunikacije i interakcije s drugima. Imaju bogat rječnik i doživljavaju jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje. Kreiraju i vrednuju razne kulturne sadržaje. Razumiju multikulturne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svjetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju vještine kritičkoga mišljenja i analitičke vještine.

Ishodi obrazovnoga ciklusa (IOC) za završetak srednjoškolskoga obrazovanja:

Srednja razina:

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HJ.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezične skupine u Europi, znaju mjesto hrvatskoga jezika u porodici slavenskih i indoeuropskih jezika i prepoznaju narječja hrvatskoga jezika, kao i njihove govore na temelju njihovih obilježja.

– HJ.SO.S.2.1. Primjenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, prikazuju i analiziraju jezične pojave u složenijoj jezičnoj situaciji.

– HJ.SO.S.3.1. Oblikuju svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se standardnim jezikom.

– HJ.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju hrvatskoga jezika i najvažnije kulturnopovijesne spomenike.

– HJ.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne pogreške u svojemu i tuđemu tekstu u skladu s pravopisnom normom hrvatskoga standardnog jezika, prepoznaju obilježja jezika kao sustava u svakodnevnoj situaciji.

– HJ.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja s namjerom i stavom autora; procjenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– HJ.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičnu normu za naglasak; određuju dužinu/kvantitetu naglašenoga sloga i primjenjuju pravila naglašavanja u jednostavnim primjerima (riječi s naglašenim unutarnjim slogom i jednosložne riječi).

– HJ.SO.S.2.3. Primjenjuju razne strategije čitanja i prilagođavaju ih vrsti teksta i svrsi čitanja.

– HJ.SO.S.3.3. Koriste se usvojenim vještinama suradnje, kulturom vlastitoga verbalnog i neverbalnog izražavanja, slušanja i poštovanja tuđega mišljenja.

– HJ.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne promjene/alternacije u raznim primjerima i povezuju ih s pravogovornom normom.

– HJ.SO.S.2.4. Redovito čitaju književna djela predviđena školskim programom i biraju djela po svojemu slobodnom izboru razvijajući čitateljske navike i estetske kriterije.

– HJ.SO.S.3.4. Poznaju vlastiti identitet, dovode ga u vezu s kulturnopovijesnim nasljeđem i uvažavaju tuđe identitete.

– HJ.SO.S.1.5. Određuju vrste promjenljivih riječi i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– HJ.SO.S.2.5. Iskazuju osobne dojmove o književnoumjetničkome djelu; interpretiraju razne vrste tekstova; povezuju, uspoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama sadržanima u tekstu.

– HJ.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u raznim područjima (umjetničkome, digitalnome, informatičkome, financijskome, zdravstvenome, medijskome, znanstvenome, matematičkome…).

– HJ.SO.S.1.6. Razlikuju vrste tvorenica.

– HJ.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematska, idejna, poetska, stilska, jezična, kompozicijska i žanrovska obilježja književnoga teksta.

– HJ.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja samostalno postavljenomu cilju; sposobni su korigirati svoj pristup.

– HJ.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice tvorene po osnovnim modelima.

– HJ.SO.S.2.7. Procjenjuju ulogu vrste pripovijedanja u oblikovanju značenja i ideje književnoga djela.

– HJ.SO.S.3.7. Proširuju interese za čitanje – od raznih neknjiževnih tekstova do tekstova nacionalne i svjetske književnosti.

– HJ.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnosloženih rečenica.

– HJ.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući vlastite moralne stavove.

– HJ.SO.S.3.8. Razumiju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentirano ih obrazlažu.

– HJ.SO.S.1.9. Znaju značenja riječi i frazeama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju vrste leksema s obzirom na podrijetlo i područje uporabe, razumiju značenjske odnose među leksemima.

– HJ.SO.S.2.9. Utvrđuju točke gledišta, stav i namjere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju preneseno značenje, humor, ironiju i satiru.

– HJ.SO.S.3.9. Koriste se znanjima o jeziku i književnosti za kreiranje i kritičko propitivanje raznih kulturnih sadržaja.

– HJ.SO.S.1.10. Analiziraju obilježja funkcionalnih stilova i razumiju važnost njihove uporabe.

– HJ.SO.S.2.10. Organiziraju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezuju dijelove u jednostavno strukturiranu govorenu ili pisanu cjelinu).

– HJ.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na temelju osobnoga iskustva, obvezne i izborne literature.

– HJ.SO.S.1.11. Povezuju književna djela s povijesnim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovna obilježja književnopovijesnih epoha i povezuju ih s književnim djelom i autorom.

– HJ.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz raznih područja i koriste se njima u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– HJ.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost Republike Srbije, cijene kulturnu baštinu svojega zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako ih ostvariti.

– HJ.SO.S.1.12. Prepoznaju obilježja književnoznanstvenih i prijelaznih književnih vrsta, kao i obilježja raznih oblika medijskoga izražavanja.

– HJ.SO.S.2.12. Sudjeluju u javnim razgovorima; debatiraju formuliranjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugoga, kontrolom osjećaja i prepoznavanjem argumenata utemeljenih na osjećajima.

– HJ.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan utjecaj predrasuda i stereotipa u obrazovnome, privatnome i javnome kontekstu; promoviraju kulturu mira, nenasilja i toleranciju.

– HJ.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumjetničkoga djela od pripovjedača, dramskoga lica ili lirskoga subjekta pri analizi književnoga djela.

– HJ.SO.S.2.13. Uočavaju i procjenjuju trivijalne medijske poruke, predrasude, stereotipe i manipulaciju u medijskim porukama; prepoznaju razna stilska izražajna sredstva u medijskim tekstovima.

– HJ.SO.S.3.13. Koriste se strategijama kritičkoga mišljenja za provjeru informacija u raznim tekstovima.

– HJ.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i kronološko pripovijedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizičku, psihološku, govornu, društvenu i moralnu karakterizaciju).

– HJ.SO.S.2.14. Uspoređuju razne medijske tekstove i analiziraju kako su u njima prikazane informacije, ideje, stavovi i mišljenja i kako oni utječu na oblikovanje stavova i vrijednosti primatelja s obzirom na dob, spol i kulturni kontekst.

– HJ.SO.S.3.14. Uspoređuju izražajna sredstva književne, kazališne i filmske umjetnosti pri interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

– HJ.SO.S.1.15. Imenuju stilska izražajna sredstva i razumiju njihovu funkciju u tekstu.

– HJ.SO.S.1.16. Prepoznaju razna djelovanja javnih, komercijalnih i neprofitnih medija na oblikovanje vlastitih stavova i vrijednosti; uočavaju skrivene stavove i mišljenja u medijskim porukama.

NAPREDNA RAZINA

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumiju funkcije i važnost jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici hrvatskoga standardnog jezika (naglascima, sastavu riječi, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaju strukturu rječničkoga članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i društvenu uključenost. Procjenjuju stilske postupke u književnome i neknjiževnome tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih obilježja raznih vrsta tekstova. Razumiju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umjetnosti, znanosti i tehnologije. Razvijaju osobni, nacionalni i kulturni identitet, svijest o pripadnosti europskomu i svjetskomu kulturnom nasljeđu na temelju djela hrvatske i svjetske književnosti, kazališne i filmske umjetnosti, znanstvene i kulturne baštine i raznih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim slušateljstvom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primjenjuju stečena znanja i vještine u svakodnevnome životu. Istražuju značajke registara i stilova vezanih za rječnike i izbor odgovarajućih jezičnih izraza. Uspoređuju informacije iz raznih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnose prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu razvijati govornu i čitateljsku kulturu, kako radi vlastitoga usavršavanja tako i radi sudjelovanja u društvenome životu. Prate utjecaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i znanost; brinu o održivome načinu života u zajednici. Njeguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su preuzeti odgovornost za izbore i odluke koje utječu na osobni život i život zajednice.

Ishodi obrazovnoga ciklusa (IOC) za završetak srednjoškolskoga obrazovanja:

Napredna razina:

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HJ.SO.N.1.1. Razumiju obilježja i funkcije jezika.

– HJ.SO.N.2.1. Uspoređuju jezične pojave u svojemu i drugim jezicima koje izučavaju, analiziraju ih i izvode zaključke.

– HJ.SO.N.3.1. Razumiju moć jezika kao sredstva izražavanja raznih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– HJ.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezične prilike u Republici Srbiji.

– HJ.SO.N.2.2. Tumače književno djelo s razumijevanjem njegovih žanrovskih obilježja i književnopovijesnoga konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente djela i koristeći se književnoteorijskom terminologijom i izbornom literaturom.

– HJ.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz raznih medija; prepoznaju razne vrste medijskih manipulacija i njihov utjecaj na oblikovanje stvarnosti.

– HJ.SO.N.1.3. Određuju mjesto i kvantitetu naglaska u riječi.

– HJ.SO.N.2.3. Procjenjuju funkciju upotrebljenih stilskih izražajnih sredstava u tekstu.

– HJ.SO.N.3.3. Razvijaju vlastiti stil u verbalnome i neverbalnome izražavanju uz njegovanje pozitivne interakcije i suradnje s drugima; procjenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i ustrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– HJ.SO.N.1.4. Razumiju pojam fonema; određuju sve glasovne promjene/alternacije.

– HJ.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnome i neknjiževnome tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procjenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrijednost i eventualno mijenjaju svoje stavove.

– HJ.SO.N.3.4. Ostvaruju konstruktivan interaktivan odnos s medijima uz spremnost da sudjeluju u aktivnostima zajednice i društva.

– HJ.SO.N.1.5. Razumiju pojam morfema.

– HJ.SO.N.2.5. Povezuju povijesne, religijske, političke teme u djelima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju vlastiti identitet; objašnjavaju i uspoređuju kako se ideje kreativno izražavaju u raznim kulturama.

– HJ.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i utjecaj umjetnosti, znanosti i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-povijesnih spomenika, o sigurnosti i održivosti životne sredine.

– HJ.SO.N.1.6. Određuju tvorbene modele (prefiksalnu tvorbu, izvođenje, slaganje, prefiksalno-sufiksalnu i složeno-sufiksalnu tvorbu, preobrazbu i srastanje).

– HJ.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja s komunikacijskom situacijom.

– HJ.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumijevanje i primjenu raznih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvijest o vlastitim snagama i slabostima.

– HJ.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i glagolskih oblika.

– HJ.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizma, teorije recepcije/otvorenoga djela) i književnoumjetničkoga teksta i odnose između samih književnoumjetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– HJ.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svijet, uz spremnost na preuzimanje odgovornosti za izbore i odluke koje utječu na osobni život i život zajednice.

– HJ.SO.N.1.8. Analiziraju tekst razlikujući sve vrste rečenica, usporedne odnose među rečenicama i rečeničnim dijelovima.

– HJ.SO.N.2.8. Sastavljaju razne vrste tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– HJ.SO.N.3.8. Upoznaju razne kulture kroz regionalnu, europsku i svjetsku književnost i njeguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– HJ.SO.N.1.9. Primjenjuju osnovna pravila kongruencije (sročnost, rekciju i pridruživanje).

– HJ.SO.N.2.9. Istražuju i uspoređuju informacije iz raznih disciplina i medijskih izvora stvarajući kritički odnos prema njima.

– HJ.SO.N.3.9. Vrednuju razne kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući osobnu, društvenu i komercijalnu vrijednost.

– HJ.SO.N.1.10. Prepoznaju u tekstu hiperonimiju/hiponimiju i paronimiju, razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinegdohu kao leksičke mehanizme.

– HJ.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim slušateljstvom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– HJ.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regije, Europe i svijeta.

– HJ.SO.N.1.11. Tumače jezično-stilska, estetska i strukturna obilježja književnoumjetničkih i književnoznanstvenih tekstova, koristeći se književnoteorijskom terminologijom.

– HJ.SO.N.2.11. Aktivno sudjeluju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u suradnji s timom, argumentirano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije raspravljanja).

– HJ.SO.N.3.11. Istražuju utjecaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rješavanje sukoba.

– HJ.SO.N.1.12. Procjenjuju stilske postupke u književnome i neknjiževnome tekstu; uspoređuju stilske postupke u dvama složenim tekstovima (ili u više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih obilježja navedenih vrsta tekstova.

– HJ.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, kazališna i filmska ostvarenja.

HRVATSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Standardi obrazovnih postignuća za završetak srednjoškolskog obrazovanja

Opšta predmetna kompetencija (OPK)

Učenici poseduju znanja o funkciji i važnosti jezika i višejezičnosti, poznaju gramatiku hrvatskog jezika i primenjuju je u svakodnevnom životu. Razumeju uticaj jezika i koriste ga na društveno odgovoran način, razvijajući svoju građansku odgovornost i socijalnu uključenost. Neguju i čuvaju hrvatski jezik poštujući raznovrsnost njegovih narečja, kao i jezike nacionalnih manjina i druge jezike.

Koriste razvijen i bogat rečnik u usmenoj i pisanoj komunikaciji: govore i pišu poštujući pravogovornu i pravopisnu normu, uobličavaju logičan i stilski skladan tekst. Vode računa o kulturi dijaloga, vladaju govornim veštinama i veštinama aktivnog slušanja. Formulišu i izražavaju usmene i pisane argumente na uverljiv način koji je primeren kontekstu. Komuniciraju na konstruktivan način, sarađuju u timovima i pregovaraju, preuzimaju inicijativu i deluju radi ostvarivanja postavljenih ciljeva, koriste informaciono-komunikacione tehnologije.

Imaju razvijenu čitalačku pismenost. Razumeju, kritički i kreativno razmišljaju o književnom i neknjiževnom tekstu. Neguju govornu i čitalačku kulturu radi ličnog usavršavanja i ličnog zadovoljstva. Traže, prikupljaju i kritički obrađuju informacije iz različitih vrsta izvora i odgovorno koriste i stvaraju multimedijalne sadržaje.

Tumače književna dela iz nacionalne i svetske književnosti. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Uočavaju i primerima argumentuju osnovne poetične, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela. Poseduju sposobnost figurativnog i apstraktnog izražavanja ideja, iskustava i emocija; razvijaju stvaralačke mogućnosti. Koriste čitanje da bi bolje spoznali sebe, druge i svet oko sebe usvajajući i izgrađujući etičke principe. Čitanjem razvijaju empatiju i brigu za ljude i svet. Iskazuju humani i kritički stav u raznim umetnostima. Uspostavljaju vezu između književnosti i drugih umetnosti, nauke i tehnologije.

Učinkovito koriste raznovrsne tehnike učenja i svesni su važnosti celoživotnog učenja. U različitim životnim situacijama primenjuju stečena znanja i kognitivne strategije. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

OSNOVNI NIVO

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici navode osnovna obeležja hrvatskog standardnog jezika. Poznaju pravogovornu i pravopisnu normu, gramatiku i stilistiku hrvatskog jezika. Usmereni su na bogaćenje svog rečnika, jezičkog i stilskog izraza. Govore jasno i tečno, razlikuju službenu i neslužbenu komunikaciju, verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova. Čitaju i razumeju linearne i nelinearne tekstove; razlikuju književni od neknjiževnog teksta. Povezuju književna dela s njihovim autorima i književno-istorijskim epohama. Određuju osnovne elemente strukture književnog i neknjiževnog teksta.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici poseduju veštine slušanja i govorenja i primenjuju ih u skladu s komunikacijskom situacijom. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji i pišu primenjujući pravopisna pravila. Sastavljaju logičan, dobro strukturiran i stilski skladan govorni i pisani tekst. Izražavaju se usmeno i pisano na uverljiv način koji je primeren kontekstu, uz poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, polne, rodne i uzrasne ravnopravnosti. Uočavaju namere autora u tekstu (informativnost, manipulativnost). Tokom čitanja i tumačenja književnog i neknjiževnog teksta primenjuju različite metode. Usvajaju čitanje kao hobi i proširuju svoje interese od književnosti za mlade prema klasičnoj književnosti. Koriste bibliotečku građu i arhive, posećuju izložbe, gledaju kazališne predstave i filmove. Prepoznaju uticaj različitih medija i kultura na svakodnevni život pojedinca i zajednice.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici neguju i čuvaju hrvatski jezik uz poštovanje raznovrsnosti njegovih narečja; poštuju jezike nacionalnih manjina i druge strane jezike. Osposobljeni su za pravilno, jasno, ekonomično i uverljivo usmeno i pisano izražavanje. Čitanjem i tumačenjem književnih dela iz nacionalne i svetske književnosti formiraju humanističke vrednosne stavove i uverenja. Uspostavljaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti. Koriste čitalačku pismenost i različite strategije čitanja i učenja. Prepoznaju predrasude, stereotipe i oblike verbalne agresije (neprimereno obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) kao negativne pojave. Koriste znanja iz jezika i književnosti u situacijama od važnosti za aktivnu građansku uključenost. Etički i odgovorno pristupaju intelektualnom i kulturnom vlasništvu.

Ishodi obrazovnoga ciklusa (IOC-a) za završetak srednjoškolskoga obrazovanja:

Osnovni nivo:

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HJ.SO.O.1.1. Znaju osnovna obeležja hrvatskog standardnog jezika (autonomija, normiranost, polifunkcionalnost, elastična stabilnost u vremenu i stabilnost u prostoru).

– HJ.SO.O.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike u konkretnoj jezičkoj situaciji/tekstu.

– HJ.SO.O.3.1. Koriste znanja iz jezika kako bi se pravilno i jasno izražavali pisanim i usmenim putem u obrazovnom kontekstu, u privatnom i javnom životu, u situacijama važnim za aktivnu građansku uključenost.

– HJ.SO.O.1.2. Razlikuju pravilan od nepravilnog izgovora glasa i klasifikuju glasove po zadanim kriterijima.

– HJ.SO.O.2.2. Pišu primenjujući pravopisna pravila, uključujući i osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u kucanom tekstu, koristeći odgovarajući pravopis.

– HJ.SO.O.3.2. Predstavljaju informacije na različite načine (usmeno, pisano, vizuelno, digitalno).

– HJ.SO.O.1.3. Razumeju pojam sloga, znaju osnovna pravila naglašavanja reči i uočavaju razlike između standardnog i nestandardnih naglasaka u svakodnevnoj komunikaciji.

– HJ.SO.O.2.3. Čitaju književne i neknjiževne tekstove (linearne i nelinearne); s pažnjom i razumevanjem slušaju jednostavnije izlaganje i vode beleške, određuju ključne reči.

– HJ.SO.O.3.3. Izražavaju argumentovano svoje mišljenje i biraju jezički izraz u skladu sa kontekstom, uključujući i konstruktivnu komunikaciju u saradnji sa drugima, u grupi i medijskom prostoru.

– HJ.SO.O.1.4. Klasificiraju vrste reči; razlikuju gramatičke kategorije promenljivih vrsta reči u tipičnim školskim primerima.

– HJ.SO.O.2.4. Iskazuju subjektivni i estetski doživljaj o govorenom ili pisanom tekstu; povezuju sadržaj književno-umetničkog dela sa svojim ili tuđim iskustvom.

– HJ.SO.O.3.4. Prepoznaju predrasude i stereotipe u književnim i neknjiževnim tekstovima i usmenom izlaganju, kao i oblike verbalne agresije (neprimereno obraćanje, nepoštovanje sagovornika, vređanje, govor mržnje i sl.) u svakodnevnim situacijama i u medijima kao negativnu pojavu.

– HJ.SO.O.1.5. Razlikuju jednostavne reči od tvorenica i grade reči po zadanom modelu.

– HJ.SO.O.2.5. Uočavaju glavne motive, tematiku i istaknuta stilska obeležja književno-umetničkih dela određenog književnog pravca, tipične razlike i sličnosti u odnosu na prethodne književno-istorijske epohe.

– HJ.SO.O.3.5. Koriste čitalačku pismenost kao sredstvo za učenje i bolje razumevanje drugih predmeta.

– HJ.SO.O.1.6. Klasifikuju osnovne rečenične delove; razlikuju nezavisne od zavisnih rečenica; ispravno strukturiraju rečenicu.

– HJ.SO.O.2.6. Sažimaju, citiraju, prepričavaju/parafraziraju tekst izdvajajući važno; interpretiraju tekst; razlikuju informaciju od interpretacije.

– HJ.SO.O.3.6. Koriste različite strategije čitanja i učenja u skladu sa postavljenim ciljem.

– HJ.SO.O.1.7. Razumeju značenja reči, ustaljenih izraza i frazeologizama s kojima se susreću u svakodnevnoj komunikaciji, u lektiri i školskim tekstovima iz drugih predmeta.

– HJ.SO.O.2.7. Oblikuju svoj govor i pisanje prema komunikacijskoj situaciji (biraju odgovarajuća izražajna sredstva – verbalna i neverbalna, leksik i oblike kazivanja).

– HJ.SO.O.3.7. Imaju razvijene čitalačke navike i shvataju važnost čitanja za razvoj lične opšte kulture i znanja.

– HJ.SO.O.1.8. Razlikuju leksik službene od leksika neslužbene komunikacije i upotrebljavaju ih u skladu s prilikom; poznaju leksičke pojave i leksičke odnose i primenjuju ih u različitim komunikacijskim situacijama.

– HJ.SO.O.2.8. Pronalaze informacije u tekstu (u linearnom i nelinearnom) po zadatom kriterijumu; nalaze načine za saznavanje informacija koje ne razumeju; biraju i razvrstavaju izvore informacija; prepoznaju tehnike manipulacije u tekstu i govoru.

– HJ.SO.O.3.8. Prepoznaju važnost književnosti i kulture u svom životu; vrednuju književnost kao deo nacionalne kulture i kao sredstvo za promociju različitih kultura.

– HJ.SO.O.1.9. Znaju i primenjuju pravopisna pravila.

– HJ.SO.O.2.9. Učestvuju u projektnoj nastavi i kreativnim dramskim procesima; koriste bibliotečku građu, gledaju pozorišne predstave i filmove, posećuju izložbe…

– HJ.SO.O.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za učestvovanje u različitim kulturnim sadržajima.

– HJ.SO.O.1.10. Poznaju pravila pisanja različitih vrsta tekstova (npr. pisma, e-pošte, biografije, molbe, žalbe, izveštaja…); pravilno popunjavaju različite obrasce (npr. biografiju, uplatnice…).

– HJ.SO.O.2.10. Opisuju razliku između popularne i visoke kulture na primerima iz medija; prepoznaju i navode obeležja kosmopolitske kulture, šunda, trenda i kiča u medijima i umetnosti.

– HJ.SO.O.3.10. Koriste pisana i štampana slova latiničnog pisma; sastavljaju govoreni ili pisani tekst; odgovorno se odnose prema pitanjima vezanim za intelektualno vlasništvo; citiraju i/ili parafraziraju tekstove.

– HJ.SO.O.1.11. Povezuju književno-umetnička dela s njihovim autorima i književno-istorijskim epohama u kojima su nastala.

– HJ.SO.O.2.11. Prepoznaju uticaj javnih, komercijalnih i neprofitnih medija na svakodnevni život čoveka; prepoznaje svrhu (ličnu, obrazovnu, javnu) medijskoga teksta.

– HJ.SO.O.3.11. Prepoznaju ulogu jezika u negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta; razumeju pravo na upotrebu svog jezika i koriste srpski jezik kao službeni jezik u Republici Srbiji, poštuju jezike ostalih nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

– HJ.SO.O.1.12. Razlikuju književni od neknjiževnog teksta; određuju osnovne elemente strukture književno-umetničkog dela: temu, motiv, radnju, likove, vreme i mesto radnje.

– HJ.SO.O.3.12. Poštuju ljudska prava i privatnost drugih; razumeju važnost ravnopravnosti ljudi, uključujući i pravo na svoj jezik.

– HJ.SO.O.1.13. Razlikuju karakteristike narodne i autorske književnosti; poznaju osnovna obeležja književnih rodova i vrsta; uočavaju lirske, epske i dramske elemente u književno-umetničkom delu; poznaju obeležja diskurzivnih književnih oblika.

– HJ.SO.O.3.13. Objašnjavaju odnos između medijskih sadržaja i stvarnosti; interpretiraju medijsku poruku i zaključuje kome je ona namenjena.

– HJ.SO.O.1.14. Razlikuju prepričavanje od analize dela.

– HJ.SO.O.3.14. Prepoznaju vezu između književne, pozorišne i filmske umetnosti u interpretaciji istih tema.

– HJ.SO.O.1.15. Povezuju motive/teme iz književnosti i istorije umetnosti sa osnovnim znanjima iz istorije.

SREDNJI NIVO

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici poznaju osnovne jezičke grupe u Evropi i znaju mesto hrvatskog jezika u slovenskoj i evropskoj grupi jezika. Imaju šira znanja o glasovima hrvatskog jezika, znaju pravila o naglašavanju reči i razlikuju jezik kao standard i jezik kao sistem. Imaju šira znanja o vrstama reči, njihovim oblicima i načinima njihove tvorbe. Analiziraju rečenice sastavljene po različitim modelima. Imaju razvijen rečnik u skladu sa uzrastom i upotrebljavaju odgovarajuće reči u skladu sa prilikama; usmereni su ka daljem bogaćenju svog rečnika. Koriste čitalačke strategije u skladu sa ciljevima čitanja i vrstom teksta. Poznaju i tumače najznačajnija dela hrvatske i svetske književne baštine i smeštaju ih u književno-istorijski kontekst; razumeju osnovne književnoteorijske i književnoistorijske pojmove. Poznaju različite oblike medijskog izražavanja.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učeći hrvatski jezik i književnost, učenici ga i upoređuju sa drugim jezicima i tako razvijaju interesovanje i kompetencije za multikulturalni dijalog. Redovno čitaju izabrane odlomke i književna dela u celosti. Koriste različite izvore informacija, procenjuju pouzdanost izvora, obrađuju informacije, biraju ih prema relevantnosti i argumentovano ih predstavljaju u skladu sa komunikacijskom situacijom, prilagođavajući jezik i oblike izražavanja različitim ciljnim grupama.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici procenjuju uspešnost vlastite komunikacije i interakcije sa drugima. Imaju bogat rečnik i doživljavaju jezik kao niz mogućnosti za izražavanje i stvaranje. Kreiraju i vrednuju različite kulturne sadržaje. Razumeju multikulturalne dimenzije književnosti i način na koji nacionalna književnost doprinosi svetskoj kulturnoj baštini. Razvijaju veštine kritičkog mišljenja i analitičke veštine.

Ishodi obrazovnoga ciklusa (IOC-a) za završetak srednjoškolskoga obrazovanja:

Srednji nivo:

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HJ.SO.S.1.1. Razvrstavaju jezike u osnovne jezične grupe u Evropi, znaju mesto hrvatskog jezika u porodici slavenskih i indoevropskih jezika i prepoznaju narečja hrvatskog jezika, kao i njihove govore na osnovu njihovih obeležja.

– HJ.SO.S.2.1. Primenjuju teorijska znanja iz gramatike, uočavaju, prikazuju i analiziraju jezičke pojave u složenijoj jezičkoj situaciji.

– HJ.SO.S.3.1. Oblikuju svoje mišljenje i javno ga iskazuju služeći se standardnim jezikom.

– HJ.SO.S.1.2. Poznaju osnovne etape u razvoju hrvatskoga jezika i najznačajnije kulturnoistorijske spomenike.

– HJ.SO.S.2.2. Uočavaju i ispravljaju pravopisne pogreške u svom i tuđem tekstu u skladu sa pravopisnom normom, prepoznaju obeležja jezika kao sistema u svakodnevnoj situaciji.

– HJ.SO.S.3.2. Uočavaju povezanost načina izražavanja s namerom i stavom autora; procenjuju upotrebljivost informacija i pouzdanost izvora.

– HJ.SO.S.1.3. Poznaju književnojezičku normu naglasaka; određuju dužinu/kvantitetu naglašenog sloga i primenjuju pravila naglašavanja u jednostavnim primerima (unutrašnji slogovi i jednosložne reči).

– HJ.SO.S.2.3. Primenjuju različite strategije čitanja i prilagođavaju ih vrsti teksta i svrsi čitanja.

– HJ.SO.S.3.3. Koriste usvojene veštine suradnje, kulturu ličnog verbalnog i neverbalnog izražavanja, slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja.

– HJ.SO.S.1.4. Uočavaju glasovne promene/alternacije u različitim primerima i povezuju ih sa pravogovornom normom.

– HJ.SO.S.2.4. Redovito čitaju književna dela iz programa i biraju dela po svom slobodnom izboru razvijajući čitalačke navike i estetske kriterijume.

– HJ.SO.S.3.4. Poznaju svoj identitet, dovode ga u vezu sa kulturnoistorijskim nasljeđem i uvažavaju tuđe identitete.

– HJ.SO.S.1.5. Određuju vrste promenjljivih reči i njihove gramatičke kategorije; određuju sve glagolske oblike.

– HJ.SO.S.2.5. Iskazuju svoje dojmove o književnoumetničkom delu; interpretiraju različite vrste tekstova; povezuju, upoređuju i obrazlažu svoje zaključke činjenicama iz teksta.

– HJ.SO.S.3.5. Razvijaju pismenost u različitim područjima (umetničkoj, digitalnoj, informatičkoj, finansijskoj, zdravstvenoj, medijskoj, naučnoj, matematičkoj…).

– HJ.SO.S.1.6. Razlikuju vrste tvorenica.

– HJ.SO.S.2.6. Analiziraju izdvojen problem; uviđaju i tumače tematska, idejna, poetska, stilska, jezička, kompozicijska i žanrovska obeležja književnog teksta.

– HJ.SO.S.3.6. Prilagođavaju strategije čitanja i učenja samostalno postavljenom cilju; sposobni su korigovati svoj pristup.

– HJ.SO.S.1.7. Analiziraju sintagme i rečenice tvorene po osnovnim modelima.

– HJ.SO.S.2.7. Procenjuju ulogu vrste pripovedanja u oblikovanju značenja i ideje književnog dela.

– HJ.SO.S.3.7. Proširuju interese za čitanje – od različitih neknjiževnih tekstova do tekstova nacionalne i svetske književnosti.

– HJ.SO.S.1.8. Poznaju vrste i funkcije zavisnih rečenica.

– HJ.SO.S.2.8. Vrednuju postupke i osobine likova formirajući moralne stavove.

– HJ.SO.S.3.8. Razumeju međusobne veze književnosti i kulture; čitajući oblikuju svoje estetske i etičke stavove i argumentovano ih obrazlažu.

– HJ.SO.S.1.9. Znaju značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u literarnim i medijskim tekstovima, razlikuju tipove leksema s obzirom na porijeklo i područje upotrebe, razumeju značenjske odnose među leksemima.

– HJ.SO.S.2.9. Utvrđuju tačke gledišta, stav i namere autora, razlikuju subjektivnost od objektivnosti u izražavanju, prepoznaju preneseno značenje, humor, ironiju, satiru.

– HJ.SO.S.3.9. Koriste znanja iz jezika i književnosti za kreiranje i kritičko preispitivanje različitih kulturnih sadržaja.

– HJ.SO.S.1.10. Analiziraju obeležja funkcionalnih stilova i razumeju važnost njihove upotrebe.

– HJ.SO.S.2.10. Organiziraju složeniji govoreni ili pisani tekst (preuređuju sadržaj, povezuju delove u jednostavno strukturisanu govorenu ili pisanu celinu).

– HJ.SO.S.3.10. Sastavljaju složenije govorene ili pisane tekstove na temelju svog iskustva, obavezne i izborne literature.

– HJ.SO.S.1.11. Povezuju književna dela sa istorijskim i društvenim kontekstom; prepoznaju osnovna obeležja književnoistorijskih epoha i povezuju ih s književnim delom i autorom.

– HJ.SO.S.2.11. Samostalno pronalaze i povezuju informacije iz tekstova iz različitih područja i koriste ih u učenju i u svakodnevnim životnim situacijama.

– HJ.SO.S.3.11. Uvažavaju kulturnu raznolikost Republike Srbije, cene kulturnu baštinu svog zavičaja; imaju izgrađene kulturne potrebe i znaju kako ih ostvariti.

– HJ.SO.S.1.12. Prepoznaju obeležja književnonaučnih i prelaznih književnih vrsta, kao i karakteristike različitih oblika medijskog izražavanja.

– HJ.SO.S.2.12. Učestvuju u javnim razgovorima; debatuju formulisanjem argumenata i kontraargumenata, aktivnim slušanjem i uvažavanjem pozicije drugog, kontrolom emocija i prepoznavanjem argumenata zasnovanih na emocijama.

– HJ.SO.S.3.12. Objašnjavaju štetan uticaj predrasuda i stereotipa u obrazovnom, privatnom i javnom kontekstu; promovišu kulturu mira, nenasilja i toleranciju.

– HJ.SO.S.1.13. Razlikuju autora književnoumetničkog dela od pripovedača, dramskog lica ili lirskog subjekta prilikom analize književnog dela.

– HJ.SO.S.2.13. Uočavaju i procenjuju trivijalne medijske poruke, predrasude, stereotipe i manipulaciju u medijskim porukama; prepoznaju različita stilska izražajna sredstva u medijskim tekstovima.

– HJ.SO.S.3.13. Koriste strategije kritičkog mišljenja za proveru informacija u različitim tekstovima.

– HJ.SO.S.1.14. Određuju elemente književne strukture: retrospektivno i hronološko pripovedanje, fabulu i siže; razlikuju vrste kazivanja u književnosti; uočavaju vrste karakterizacije prema osnovnim osobinama lika (fizička, psihološka, govorna, društvena i moralna).

– HJ.SO.S.2.14. Upoređuju različite medijske tekstove i analiziraju kako su u njima prikazane informacije, ideje, stavovi i mišljenja i kako oni utiču na oblikovanje stavova i vrednosti čoveka s obzirom na uzrast, pol i kulturni kontekst.

– HJ.SO.S.3.14. Upoređuju izražajna sredstva književne, pozorišne i filmske umetnosti prilikom interpretacije istih ili bliskih motiva i tema.

– HJ.SO.S.1.15. Imenuju stilska izražajna sredstva i razumeju njihovu funkciju u tekstu.

– HJ.SO.S.1.16. Prepoznaju različita delovanja javnih, komercijalnih i neprofitnih medija na oblikovanje vlastitih stavova i vrednosti; uočavaju skrivene stavove i mišljenja u medijskim porukama.

NAPREDNI NIVO

Specifična predmetna kompetencija 1 (SPK1)

Učenici razumeju funkcije i važnost jezika i višejezičnosti. Imaju detaljnija znanja o gramatici hrvatskog jezika (naglascima, sastavu reči, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaju strukturu rečničkog članka. Vladaju usmenim i pisanim oblicima potrebnim za školovanje, građansku i socijalnu uključenost. Procenjuju stilske postupke u književnom i neknjiževnom tekstu i tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih obeležja različitih vrsta tekstova. Razumeju i uspostavljaju veze između književnosti i drugih umetnosti, znanosti i tehnologije. Razvijaju osobni, nacionalni i kulturni identitet, svest o pripadnosti evropskom i svetskom kulturnom nasljeđu na osnovu dela hrvatske i svetske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, naučne i kulturne baštine i različitih oblika medijske kulture.

Specifična predmetna kompetencija 2 (SPK2)

Učenici govore javno i pred većim auditorijumom o temama iz jezika, književnosti i kulture. Uočavaju istraživačke i stvaralačke mogućnosti u procesu učenja jezika i književnosti i primenjuju stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu. Istražuju karakteristike registara i stilova vezanih za rečnike i izbor odgovarajućih jezičkih izraza. Upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora i kritički se odnose prema njima.

Specifična predmetna kompetencija 3 (SPK3)

Učenici imaju naviku i potrebu razvijati govornu i čitalačku kulturu, kako radi ličnog usavršavanja tako i radi učestvovanja u društvenom životu. Prate uticaj socioekonomskih kretanja na jezik, književnost, kulturu i nauku; brinu o održivom načinu života u zajednici. Neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama. Spremni su preuzeti odgovornost za izbore i odluke koje utiču na lični život i život zajednice.

Ishodi obrazovnoga ciklusa (IOC-a) za završetak srednjoškolskoga obrazovanja:

Napredni nivo:

SPK1

SPK2

SPK3

Učenici:

Učenici:

Učenici:

– HJ.SO.N.1.1. Razumeju obeležja i funkcije jezika.

– HJ.SO.N.2.1. Upoređuju jezične pojave u svojem i drugim jezicima koje izučavaju, analiziraju ih i izvode zaključke.

– HJ.SO.N.3.1. Razumeju moć jezika kao sredstva izražavanja različitih dimenzija ljudskih iskustava (društvenih, kulturnih, moralnih, duhovnih i estetskih), uvažavajući kontekst i različite perspektive.

– HJ.SO.N.1.2. Poznaju pojmove jednojezičnosti i višejezičnosti i znaju odgovarajuće jezičke prilike u Republici Srbiji.

– HJ.SO.N.2.2. Tumače književno delo s razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, oslanjajući se u analizi na strukturne i stilističke elemente dela i koristeći književnoteorijsku terminologiju i izbornu literaturu.

– HJ.SO.N.3.2. Kritički istražuju i vrednuju informacije iz različitih medija; prepoznaju različite vrste medijskih manipulacija i njihov uticaj na oblikovanje stvarnosti.

– HJ.SO.N.1.3. Određuju mesto i kvantitetu naglaska u reči.

– HJ.SO.N.2.3. Procenjuju funkciju upotrebljenih stilskih izražajnih sredstava u tekstu.

– HJ.SO.N.3.3. Razvijaju lični stil u verbalnom i neverbalnom izražavanju uz negovanje pozitivne interakcije i saradnje sa drugima; procenjuju i razvijaju svoje komunikativne potencijale uz proaktivan stav i istrajnost u ostvarivanju ciljeva.

– HJ.SO.N.1.4. Razumeju pojam fonema; određuju sve glasovne promene/alternacije.

– HJ.SO.N.2.4. Analiziraju problem, ideju ili poruku u književnom i neknjiževnom tekstu sagledavajući ih iz različitih perspektiva; pronalaze i procenjuju argumente, rangiraju i preispituju njihovu vrednost i eventualno menjaju svoje stavove.

– HJ.SO.N.3.4. Ostvaruju konstruktivan interaktivan odnos s medijima uz spremnost da učestvuju u aktivnostima zajednice i društva.

– HJ.SO.N.1.5. Razumeju pojam morfema.

– HJ.SO.N.2.5. Povezuju istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuju i na taj način grade i preispituju vlastiti identitet; objašnjavaju i upoređuju kako se ideje kreativno izražavaju u različitim kulturama.

– HJ.SO.N.3.5. Uočavaju i prate razvoj i uticaj umetnosti, znanosti i tehnologije na pismenost i jezik; brinu o očuvanju kulturno-istorijskih spomenika, o bezbednosti i održivosti životne sredine.

– HJ.SO.N.1.6. Određuju tvorbene modele (prefiksalna tvorba, izvođenje, slaganje, prefiksalno-sufiksalna složeno-sufiksalna tvorba, preobrazba i srastanje).

– HJ.SO.N.2.6. Usklađuju svrhu, sadržaj i način izlaganja sa komunikacijskom situacijom.

– HJ.SO.N.3.6. Produbljuju svoje razumevanje i primenu različitih strategija i tehnika čitanja i učenja uz samosvest o svojim snagama i slabostima.

– HJ.SO.N.1.7. Znaju značenja padeža i glagolskih oblika.

– HJ.SO.N.2.7. Istražuju odnose između određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otvorenog dela) i književnoumetničkog teksta i odnose između samih književnoumetničkih tekstova (intertekstualnost); prenose teorijska znanja u novi kontekst.

– HJ.SO.N.3.7. Čitajući proširuju svoje vidike i razvijaju svoj misaoni i emocionalni svet, uz spremnost da preuzmu odgovornost za izbore i odluke koji utiču na njihov život i život zajednice.

– HJ.SO.N.1.8. Analiziraju tekst razlikujući sve vrste rečenica, uporedne odnose među rečenicama i rečeničnim delovima.

– HJ.SO.N.2.8. Sastavljaju različite tipove tekstova upotrebljavajući odgovarajuće funkcionalne stilove i forme kazivanja.

– HJ.SO.N.3.8. Upoznaju različite kulture kroz regionalnu, evropsku i svetsku književnost i neguju humani i kritički odnos u dijalogu među kulturama.

– HJ.SO.N.1.9. Primenjuju osnovna pravila kongruencije (sročnost, rekcija, pridruživanje).

– HJ.SO.N.2.9. Istražuju i upoređuju informacije iz različitih disciplina i medijskih izvora, stvarajući kritički odnos prema njima.

– HJ.SO.N.3.9. Vrednuju različite kulturne sadržaje prepoznajući i ostvarujući osobnu, društvenu i komercijalnu vrijednost.

– HJ.SO.N.1.10. Prepoznaju u tekstu hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju, razlikuju leksičke slojeve; poznaju metaforu, metonimiju i sinegdohu kao leksičke mehanizme.

– HJ.SO.N.2.10. Govore javno i pred većim slušateljstvom o temama iz jezika, književnosti i kulture.

– HJ.SO.N.3.10. Vrednuju jezik kao medij nacionalne kulture, nacionalnu kulturnu baštinu i kulturnu raznolikost svoje sredine, regije, Evrope i sveta.

– HJ.SO.N.1.11. Tumače jezično-stilske, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova, koristeći književnoteorijsku terminologiju.

– HJ.SO.N.2.11. Aktivno učestvuju u javnoj debati (pripremaju se za nju, samostalno ili u saradnji sa timom, argumentovano izlažu stavove, izvode zaključke i osmišljavaju strategije raspravljanja).

– HJ.SO.N.3.11. Istražuju uticaj stereotipa i predrasuda na pojedinca i društvo zalažući se za ostvarivanje ljudskih prava i mirno rešavanje sukoba.

– HJ.SO.N.1.12. Procenjuju stilske postupke u književnom i neknjiževnom tekstu; upoređuju stilske postupke u dva složenija teksta (ili više njih); tumače njihovu ulogu u ostvarivanju estetskih i značenjskih obeležja navedenih vrsta tekstova.

– HJ.SO.N.3.12. Kritički vrednuju književna, pozorišna i filmska ostvarenja.