Pravilnik o stručnoj obuci za licencirane procenitelje

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se sadržaj i obim programa stručne obuke, kao i način na koji organizator sprovođenja programa stručne obuke za licencirane procenitelje (u daljem tekstu: organizator stručne obuke) dokazuje da ispunjava uslove za sprovođenje stručne obuke.

Član 2

(1) Stručna obuka obuhvata naročito oblasti iz člana 15. stav 3. Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, br. 108/16 i 113/17-dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon).

(2) Stručna obuka sprovodi se prema programu koji obuhvata sledeće obavezne module sa minimalnim brojem časova (u trajanju od po 45 minuta):

(3) Modul

(4) Modul

(5) Minimalni broj časova

(6) A

(7) UVOD U PRAVO

(8) 18 časova

(9) 1.

(10) Građansko i ustavno pravo

(11) 1.1. Uvod u građansko i ustavno pravo;

(12) 1.2. Pravo privrednih društava (ortačka društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva.

(13) 2.

(14) Načela svojinskopravnih odnosa

(15) 2.1. Svojinskopravni odnosi i njihovi primeri;

(16) 2.2. Državna svojina, svojina lokalne samouprave i privatna svojina;

(17) 2.3. Definicija nepokretnosti

(18) 2.3.2. Vrste nepokretnosti – zemljište, poslovni i stambeni objekti;

(19) 2.3.2. Upis prava svojine na nepokretnostima;

(20) 2.3.3. Pravne odredbe o zakupu nepokretnosti.

(21) 3.

(22) Pravo prostornog planiranja i građenja

(23) 3.1. Opšte odredbe kojima se uređuje sistem prostornog planiranja i građenja u Srbiji, uključujući podelu na zone;

(24) 3.2. Pravo građenja i građevinske dozvole.

(25) 4.

(26) Oporezivanje nepokretnosti na državnom nivou

(27) 4.1. Poreski sistem u Srbiji;

(28) 4.2. Porez na kupoprodaju nepokretnosti;

(29) 4.3. Porez na nasleđivanje;

(30) 4.4. Porez na kapitalnu dobit;

(31) 4.5. Drugi porezi na nepokretnosti.

(32) 5.

(33) Zaštita podataka o ličnosti

(34) 5.1. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti;

(35) 5.2. Uticaj zakona o zaštiti podataka o ličnosti na procenu vrednosti nepokretnosti;

(36) 5.3. Odgovornost obrađivača podataka o ličnosti.

(37) B

(38) UVOD U EKONOMIJU

(39) 21 čas

(40) 1.

(41) Osnovna načela ekonomije

(42) 1.1. Uvod u ekonomska načela;

(43) 1.2. Pojam tržišta i njegovi sastavni delovi;

(44) 1.2.1. Ponuda i tražnja;

(45) 1.2.2. Kriva ponude i tražnje;

(46) 1.2.3. Ekonomska ravnoteža;

(47) 1.2.4. Kratkoročna i dugoročna elastičnost ponude i tražnje;

(48) 1.2.5. Državna intervencija i tržišni mehanizmi;

(49) 1.3. Cena, vrednost, prihod i trošak;

(50) 1.4. Odluke potrošača i proizvođača;

(51) 1.5. Faktori proizvodnje – radna snaga, zemljište i kapital;

(52) 1.6. Funkcionisanje tržišta nepokretnosti;

(53) 1.6.1. Nepokretnost kao ekonomsko dobro;

(54) 1.6.2. Osobine i funkcije nepokretnosti u tržišnoj privredi;

(55) 1.6.3. Faktori koji utiču na vrednost nepokretnosti;

(56) 1.6.4. Učesnici na tržištu nepokretnosti, upravljanje imovinom i marketing.

(57) 2.

(58) Uvod u diskontovanje

(59) 2.1. Uvod u teoriju vremenske vrednosti novca;

(60) 2.2. Buduća vrednost novca;

(61) 2.2.1. Prosta kamata;

(62) 2.2.2. Konformna kamata;

(63) 2.2.3. Vrste kamatnih stopa;

(64) 2.2.4. Primeri obračuna kamate;

(65) 2.3. Sadašnja vrednost novca;

(66) 2.3.1. Diskontovanje, diskontna stopa i diskontni faktor;

(67) 2.3.2. Sadašnja vrednost budućeg prihoda;

(68) 2.3.3. Pojam toka gotovine;

(69) 2.3.4. Sadašnja vrednost fiksnog i promenljivog prihoda.

(70) 3.

(71) Uvod u statistiku

(72) 3.1. Elementi teorije analize statističkih skupova podataka;

(73) 3.1.1. Raspodela verovatnoće za slučajne promenljive;

(74) 3.1.2. Opisna statistika;

(75) 3.1.3. Intervali poverenja za medijanu i varijansu;

(76) 3.1.4. Elementi verifikacije statističkih hipoteza.

(77) 4.

(78) Elementi računovodstva

(79) 4.1. Nacionalni i međunarodni računovodstveni standardi;

(80) 4.2. Vrste, strukture i namene finansijskih izveštaja;

(81) 4.3. Nepokretnost kao osnovno sredstvo i investicija;

(82) 4.4. Hijerarhija fer vrednosti;

(83) 4.5. Metodi i stope amortizacije.

(84) V

(85) UVOD U GRAĐEVINARSTVO

(86) 19 časova

(87) 1.

(88) Uvod u građevinarstvo

(89) 1.1. Pravo građenja i odredbe za njegovo sprovođenje;

(90) 1.1.1. Tehnički preduslovi za objekte i njihove lokacije;

(91) 1.1.2. Tehnički preduslovi za upotrebu stambenih objekata;

(92) 1.2. Primena nacionalnih i međunarodnih standarda u građevinarstvu;

(93) 1.3. Pravila za obračun površine i zapremine objekata;

(94) 1.4. Dokumentacija objekata u građevinarstvu.

(95) 2.

(96) Pregled tehnologije građevinarstva

(97) 2.1. Vrste radova;

(98) 2.2. Elementi izgradnje i završnih radova u građevinarstvu;

(99) 2.3. Tehnologije završnih radova u građevinarstvu;

(100) 2.4. Građevinski materijali i proizvodi odobreni za upotrebu;

(101) 2.5. Unutrašnje instalacije u objektima;

(102) 2.6. Nedostaci objekata koji su posledica grešaka u projektovanju ili građenju, potkopavanja i štete nastale u toku eksploatacije;

(103) 2.7. Habanje objekata usled dejstva tehničkih činilaca - metodi procene;

(104) 2.8. Habanje objekata usled upotrebe, habanje usled dejstva činilaca iz prirodnog okruženja;

(105) 2.9. Zaštita od požara, zaštita vezana za električne i gasne instalacije;

(106) 2.10. Snabdevanje vodom, ekološka zaštita i održavanje higijene;

(107) 2.11. Sertifikati o održivosti i energetskoj efikasnosti.

(108) 3.

(109) Zelena gradnja i održivi razvoj

(110) 4.

(111) Postupak izgradnje

(112) 4.1. Građevinski projekat;

(113) 4.2. Građevinska dozvola;

(114) 4.3. Upotrebna dozvola, prijava završetka objekta u konstruktivnom smislu;

(115) 4.4. Promena namene objekta;

(116) 4.5. Rušenje objekta.

(117) 5.

(118) Uvod u procenu troškova

(119) 4.1. Opšti koncepti, vrste procene troškova;

(120) 4.2. Pravila za izradu predmera i predračuna;

(121) 4.3. Primeri procene troškova.

(122) G

(123) PROCENITELj VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI

(124) 10 časova

(125) 1.

(126) Pravni položaj procenitelja vrednosti nepokretnosti

(127) 1.1. Definicija procenitelja vrednosti nepokretnosti u nacionalnom pravu;

(128) 1.2. Obuhvat profesionalnih aktivnosti procenitelja vrednosti nepokretnosti;

(129) 1.3. Profesionalna, materijalna i krivična odgovornost procenitelja vrednosti nepokretnosti.

(130) 2.

(131) Kodeks etike i pravila profesionalnog ponašanja procenitelja

(132) 3.

(133) Nacionalni, međunarodni i evropski standardi za procenu vrednosti nepokretnosti

(134) 3.1. Priroda i svrha standarda za procenu vrednosti nepokretnosti;

(135) 3.2. Određivanje i utvrđivanje standarda za procenu vrednosti nepokretnosti;

(136) 3.3. Pravni položaj i struktura nacionalnih i međunarodnih standarda za procenu vrednosti nepokretnosti;

(137) 3.4. Nacionalni standardi za procenu vrednosti nepokretnosti;

(138) 3.5. Međunarodni i evropski standardi za procenu vrednosti nepokretnosti.

(139) D

(140) PROCENA VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI

(141) 70 časova

(142) 1.

(143) 1.1. Izveštaj o proceni vrednosti nepokretnosti;

(144) 1.2. Uslovi angažovanja procenitelja;

(145) 1.3. Identifikacija nepokretnosti;

(146) 1.3.1. Inspekcija nepokretnosti;

(147) 1.3.2. Merenje nepokretnosti;

(148) 1.3.3. Pravna identifikacija.

(149) 2.

(150) Istraživanje tržišta i izvori informacija o nepokretnostima

(151) 2.1. Analiza kupoprodajnih transakcija stambenih objekata;

(152) 2.2. Analiza kupoprodajnih transakcija poslovnih objekata;

(153) 2.3. Izvori informacija i dostupne baze podataka;

(154) 2.4. Tržišni izveštaji.

(155) 3.

(156) Vrednost nepokretnosti

(157) ‒ Osnovi vrednosti

(158) 3.1. Tržišna vrednost;

(159) 3.1.1. Definicija i tumačenje tržišne vrednosti u skladu sa nacionalnim standardima za procenu vrednosti nepokretnosti;

(160) 3.1.2. Definicija i tumačenja tržišne vrednosti u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima za procenu vrednosti nepokretnosti;

(161) 3.1.3. Pojam najbolje i najisplativije upotrebe nepokretnosti;

(162) 3.2. Druge osnove vrednosti;

(163) 3.2.1. Fer vrednost;

(164) 3.2.2. Pravična vrednost;

(165) 3.2.3. Investiciona vrednost;

(166) 3.2.4. Sinergetska vrednost;

(167) – Ostale vrednosti

(168) 3.3. Vrednost ponovne izgradnje;

(169) 3.4. Vrednost u slučaju alternativne upotrebe;

(170) 3.5. Vrednost u slučaju ,,iznuđeneˮ prodaje.

(171) 4.

(172) Metodi utvrđivanja vrednosti

(173) 4.1. Metodološki pristupi procene vrednosti;

(174) 4.2. Komparativni pristup (pristup upoređivanja prodajnih cena);

(175) 4.3. Prinosni pristup;

(176) 4.3.1. Metod direktne kapitalizacije;

(177) 4.3.2. Metod diskontovanja novčanih tokova;

(178) 4.3.3. Prihodni metod;

(179) 4.3.4. Profitni metod;

(180) 4.4. Troškovni pristup – metod reprodukcije i metod troškova zamene;

(181) 4.5. Metod rezidualne vrednosti.

(182) 5.

(183) Primene procene vrednosti nepokretnosti

(184) 5.1. Procena vrednosti u svrhu finansijskog izveštavanja;

(185) 5.2. Procena vrednosti u svrhu kreditiranja obezbeđenog hipotekom;

(186) 5.3. Procena vrednosti u svrhu određivanja naknade za eksproprijaciju.

(187) 6.

(188) Pretpostavke i specijalne pretpostavke

(189) Stručna obuka koja obuhvata module iz stava 2. ovog člana traje najmanje tri meseca.

Član 3

(1) Lice zainteresovano za sticanje statusa organizatora stručne obuke u smislu Zakona dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) zahtev za upis u imenik organizatora stručne obuke, koji sadrži pun naziv podnosioca zahteva i matični broj podnosioca zahteva, kao i sledeće dokaze da ispunjava uslove za sprovođenje stručne obuke:

1. 1) tehnički predlog, koji uključuje dokumentaciju kojom se dokazuju kapaciteti organizatora za sprovođenje stručne obuke, kao što su:

(2) – tehnički pristup, metodologija, nacrt programa i kalendara sprovođenja stručne obuke,

(3) – podaci i dokumentacija o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti (kvalifikacijama, iskustvu i poslovnoj reputaciji uprave i nastavnog osoblja) i tehničkoj opremljenosti organizatora stručne obuke,

(4) – organizaciona šema,

(5) – opis ispunjenosti uslova za sprovođenje stručne obuke,

(6) – korporativne sposobnosti, iskustvo i prethodne performanse organizatora stručne obuke,

(7) – način na koji se sprovodi završna provera znanja polaznika stručne obuke (završna provera znanja polaznika stručne obuke sastoji se od pisanog testa na kojem se proverava teorijsko znanje iz oblasti koje su obuhvaćene programom iz člana 2. ovog pravilnika i prezentovanja i ocene najmanje dva izveštaja o proceni vrednosti nepokretnosti koje je polaznik stručne obuke samostalno uradio, koristeći različite metode procene),

(8) – način na koji se vodi evidencija o polaznicima stručne obuke i sprovedenoj stručnoj obuci i proveri znanja,

(9) – drugi relevantni podaci i dokumentacija kojima se dokazuje da organizator stručne obuke ispunjava uslove za sprovođenje stručne obuke;

1. 2) opšta akta organizatora stručne obuke (osnivački akt, statut, pravila i procedure poslovanja i sl.);
2. 3) podaci i dokumentacija iz registra privrednih društava, udruženja, odnosno drugog odgovarajućeg registra;
3. 4) plan i program organizovanja i sprovođenja dopunskog ispita iz člana 9. stav 3. Zakona;
4. 5) dokaz o plaćenoj taksi.

(10) Dokaze iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana Ministarstvo pribavlja po službenoj dužnosti ukoliko su dokumenta i podaci registrovani u Agenciji za privredne registre.

(11) U slučaju da lice iz stava 1. ovog člana, uz zahtev i ostale dokaze iz stava 1. ovog člana dostavi i dokaze iz stava 2. ovog člana, isti će se smatrati kao dokaz koji je Ministarstvo samostalno pribavilo.

(12) Stručni odbor, na zahtev Ministarstva, vrši proveru da li lice zainteresovano za sticanje statusa organizatora stručne obuke ispunjava uslove propisane Zakonom i ovim pravilnikom.

(13) Stručni odbor o proveri iz stava 4. ovog člana obaveštava Ministarstvo u roku od pet dana od dana prijema zahteva Ministarstva.

Član 4

Organizator stručne obuke kao predavača (naročito za module G i D iz člana 2. ovog pravilnika) angažuje najmanje dva lica koja su licencirani procenitelji u skladu sa Zakonom, od kojih bar jedan ima najmanje deset godina iskustva na poslovima procene vrednosti nepokretnosti.

Član 5

Organizator stručne obuke koji je zaključno sa danom stupanja na snagu ovog pravilnika upisan u imenik organizatora stručne obuke dužan je da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika svoje poslovanje uskladi sa odredbama ovog pravilnika i dokaze o usklađenosti dostavi Ministarstvu.

Član 6

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o stručnoj obuci za licencirane procenitelje („Službeni glasnik RS”, broj 18/19).

Član 7

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 002730829 2024 10520 016 004 420 000

(3) U Beogradu, 15. oktobra 2024. godine

(4) Ministar,

(5) Siniša Mali, s.r.