Pravilnik o tehničkim i eksploatacionim uslovima pod kojima se mogu koristiti radio-difuzne stanice u opsegu hektometarskih talasa

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se tehnički i eksploatacioni uslovi pod kojima se mogu koristiti radio-difuzne stanice (u daljem tekstu: stanice) u opsegu hektometarskih talasa (srednjih talasa) radi obezbeđivanja rada stanica u skladu sa međunarodnim standardima za radio-difuziju zvuka, efikasnog korišćenja frekvencija i smanjenja smetnji.

Član 2

(1) Niže navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:

1. 1) antena je deo antenskog sistema koji se koristi za zračenje radio-talasa;
2. 2) antenski delitelj snage je deo antenskog sistema koji omogućava raspodelu, u određenoj proporciji, snage predajnika na nekoliko antena ili antenskih elemenata;
3. 3) antenski prilagodni uređaj je deo antenskog sistema koji se koristi za prilagođavanje ulazne impedanse antene i karakteristične impedanse antenskog voda;
4. 4) antenski regulator faze je deo antenskog sistema koji se koristi za podešavanje faze signala radi ostvarivanja određenog dijagrama zračenja;
5. 5) antenski vod je deo antenskog sistema pomoću kog se radio-frekvencijska energija prenosi od predajnika do antene;
6. 6) dijagram zračenja antene je dijagram koji prikazuje zavisnost između jačine polja i smera u odnosu na antenu, na konstantnom rastojanju od antene;
7. 7) dnevni režim rada (NJ) je vreme emitovanja stanice unutar granica prikazanih na crtežu br. 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
8. 8) efikasnost zračenja antene je odnos zračene snage i ukupne snage koja napaja antenu, izražen u dB;
9. 9) faktor audiofrekvencijskog harmoničkog izobličenja predajnika je odnos, izražen u procentima, efektivne vrednosti signala koji se sastoji od drugog i viših harmonika na izlazu demodulatora i efektivne vrednosti signala svih harmonika – za sinusoidalan signal date frekvencije i amplitude doveden na ulaz predajnika;
10. 10) faktor audiofrekvencijskog intermodulacionog izobličenja drugog reda predajnika je faktor određen izrazom:

(2) D2= 100

(3) A(f1–f2) %

(4) Af1–Af2

(5) gde je A (f1 – f2) – amplituda intermodulacione komponente drugog reda (u demodulisanom signalu) na frekvenciji f1 – f2;

(6) Af1 i Af2 – amplitude osnovnih komponenata jednakih nivoa na modulišućim frekvencijama f1 i f2;

1. 11) frekvencijski kanal je deo frekvencijskog spektra čija je širina jednaka širini potrebnog opsega za radio-difuznu emisiju, a koji je okarakterisan nazivnom vrednošću frekvencije nosioca;
2. 12) frekvencijski kanal za male snage je frekvencijski kanal koji koristi stanica čija maksimalna ekvivalentna zračena snaga preko kratke vertikalne antene iznosi 1 kW;
3. 13) frekvencijski opseg predajnika je opseg frekvencija u okviru kod predajnika može biti podešen za rad;
4. 14) izlazno opterećenje predajnika su antena i antenski vod ili, za svrhu ispitivanja, veštačko opterećenje;
5. 15) karakteristika amlituda/modulišuća frekvencija predajnika je zavisnost između faktora modulacije i frekvencije sinusoidalnog modulišućeg signala konstantnog nivoa;
6. 16) karakteristika faktora iskorišćenja (modulacije)/ulazni napon predajnika je kriva koju predstavlja faktor iskorišćenja u funkciji napona određenog mudulišućeg signala dovedenog na ulaz;
7. 17) karakteristična impedansa antenskog voda je imedansa kojom jedan kraj antenskog voda mora biti završen da bi imepdansa na drugom kraju voda imala istu vrednost kao i završna impedansa;
8. 18) maksimalan dugotrajni faktor modulacije predajnika je faktor modulacije koji predajnik može podneti kad se dovodi određen modulišući signal u toku kontinuiranog perioda koji traje određen broj časova;
9. 19) maksimalan kratkotrajni stepen modulišućeg ulaznog napona predajnika je stepen modulišućeg ulaznog napona veći od 100% (ili 0 dB) koji predajnik može podneti kad se određeni modulišući signal dovodi u toku određenog kratkotrajnog perioda;
10. 20) maksimalni upotrebljivi faktor modulacije predajnika je odnos maksimalne upotrebljive devijacije amplitude i amplitude nosioca, izražen u procentima.
11. 21) minimalno upotrebljena jačina polja je minimalna prednost jačine polja koja je potrebna da omogući željeni kvalitet prijema, pod određenim uslovima prijema, u prisustvu prirodnog i industrijskog šuma, a u odsustvu smetnji od drugih stanica;
12. 22) nivo intermodulacionog brujanja predajnika je odnos, izražen u dB ili procentima, efektivne vrednosti signala koji se sastoji od komponenata intermodulacionog brujanja u određenoj širini audiofrekvencijskog opsega na izlazu demodulatora i efektivne vrednosti kompletnog signala u istoj širini opsega, za dati sinusoidalni signal doveden na ulaz predajnika;
13. 23) nivo šuma i brujanja predajnika je efektivni napon naizmenične komponente na izlazu linearnog detektora obvojnice, koja je prouzrokovana neželjenom asinhronom amplitudskom modulacijom u odsustvu ma kog spoljnog modulišućeg signala, izražen u dB u odnosu na određeni referentni nivo;
14. 24) odnos zaštite (na RF) je minimalna vrednost, obično izražena u dB, odnosa željenog signala i neželjenih signala na ulazu prijemnika, koja je određena pod posebnim uslovima tako da se na izlazu prijemnika postigne određeni kvalitet prijema željenog signala;
15. 25) ponderisani nivo šuma i brujanja predajnika ne nivo šuma i brujanje predajnika određen indikatorskim instrumentom, specificiranih karakteristika, kome prethodi odgovarajuća mreža za ponderaciju;
16. 26) predajnik je uređaj koji se koristi u radio-difuznoj službi za pretvaranje audiofrekvencijskih signala namenjenih za prenos zvuka (govora i muzike) u zahtevane amplitudski modulisane radio-frekvencijske signale;
17. 27) promena amplitude nosioca predajnika je odnos izražen u procentima (a) razlike između amplitude nosioca u prisustvu modulacije i amplitude nosioca u odsustvu modulacije, i (b) amplituda nosioca u odsustvu modulacije;
18. 28) sinhronizovana mreža je radio-difuzna mreža u kojoj više stanica ispovremeno emituju isti program na istoj frekvenciji koja može biti upravljana ili kontrolisana sa jednog mesta;
19. 29) slabljenje nesimetrije na ulazu predajnika sa simetričnim priključkom je odnos, izražen u dB, napona na simetričnom namotaju ulaznog transformatora predajnika i razlike između napona na njegovim dvema polovinama;
20. 30) slabljenje refleksije je modul recipročne vrednosti koeficijenta refleksije, izražen u dB;
21. 31) snaga nosioca predajnika je srednja snaga kojom predajnik, bez modulacije, napaja antenski vod u toku jednog radio-frekvencijskog perioda;
22. 32) spektar van opsega emisije je deo gustine snage spektra emisije koji je van širine potrebnog opsega, osim sporednih emisija;
23. 33) sporedna komponenta je komponenta signala na izlazu predajnika ili na zajedničkom izlazu nekoliko predajnika, na frekvenciji ili u uzanom opsegu frekvencija van potrebnog opsega, čiji nivo može da se smanji bez uticaja na odgovarajući prenos informacije. Sporedne komponente uključuju harmonične i neharmonične sporedne komponente, narazitne komponente i spoljne intermodulacione komponente, a ne uključuju komponente u neposrednoj blizini potrebnog opsega, koje se nastale u procesu modulacije za prenos informacija;
24. 34) stabilnost frekvencije predajnika je sposobnost predajnika da održava frekvenciju nosioca nepromenjenom, pri dejstvu destabilizirajućih faktora, u toku određenog perioda;
25. 35) stepen kompresije je odnos promene srednjeg nivoa signala pre i posle kompresije, izražen u dB;
26. 36) širina opsega antenskog sistema je kontinuiran frekvencijski opseg u kome karakteristike antenskog sistema zadovoljavaju određene vrednosti;
27. 37) širina potrebnog opsega je širina frekvencijskog opsega dovoljna da za datu vrstu emisije obezbedi prenos informacija kvalitetom koji je zahtevan pod određenim uslovima;
28. 38) tolerancija frekvencije predajnika je maksimalno dozvoljeno odstupanje frekvnecije nosioca predajnika od dodeljene frekvencije, izražene u Hz;
29. 39) ulazna impedansa predajnika je kompleksni odnos napona i struje sinusoidalnog signala dovedenog na modulacione ulazne priključke predajnika;
30. 40) ulazni napon za nazivnu modulaciju predajnika je efektivni napon sinusoidalnog modulišućeg signala sa standardnom referentnom frekvencijom od 1000 Hz koji se zahteva na ulazu da bi proizveo maksimalan upotrebljiv faktor modulacije radio-frekvencijskog signala na izlazu;
31. 41) zona opsluživanja stanice je zona unutar koje je jačina polja stanice jednaka ili veća od upotrebljive jačine polja;
32. 42) zračenje kućišta je bilo koje zrčenje predajnog sistema, na ma kojoj frekvenciji, koje potiče od izvora drugačijih od antene ili antenskog sistema.

(7) Ostali izrazi korišeni u ovom pravilniku imaju značenja koja su određena u jugoslovenskom standardu JUS N.A0.716.

Član 3

(1) Stanica mora da radi u dodeljenom frekvencijskom kanalu unutar frekvencijskog opsega od 526,5 do 1606,5 kNz.

(2) Frekvencijski opseg iz stava 1. ovog člana sadrži 120. frekvencijskih kanala čije su nazivne frekvencije nosioca (u kNz) određene izrazom:

(3) fn = 531 + (n – 1) 9.

(4) gde je n = 1, 2, 3, .... 120 (redni broj frekvencijskog kanala).

(5) Frekvencijski kanali sa rednim brojem 107, 118 i 120, kojima pripadaju nazivne frekvencije nosioca od 1485, 1584 i 1602 kHz, respektivno, jesu frekvencijski kanali za male snage.

Član 4

Emisija stanice mora biti amplitudski modulisana sa oba bočna opsega i sa potpunim nosiocem (AZE).

Član 5

Širina potrebnog opsega za emisiju stanice iznosi 9 kHz.

Član 6

(1) Predajnik stanice sa snagom nosioca do 100 kW treba da ima jednu od sledećih nazivnih snaga: 0,05 kW, 0,1 kW, 0,5 kW, 1 kW, 2 kW, 5 kW, 10 kW, 20 kW, 50 kW ili 100 kW.

(2) Za predajnik stanice sa snagom nosioca preko 100 kW, nazivna snaga se posebno utvrđuje.

Član 7

(1) Radi obezbeđenja odnosa zaštite (na RF) unutar zona opsluživanja stanice, stepen kompresije dinamike amplituda modulišućeg signala ne sme biti manji od 14 dB.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, stanica koja je predviđena samo za dnevni režim rada može da koristi stepen kompresije dinamike amplitude modulišućeg signala manji od vrednosti predviđene u tom stavu.

Član 8

Širina audiofrekvencijskog opsega stanice iznosi oko 4,5 kHz.

Član 9

(1) Maksimalno upotrebljiv faktor modulacije stanice iznosi 100%.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, radi obezbeđivanja da nelinaerna (harmonična i intermodulaciona) izobličenja i spektar van opsega emisije ostanu u prihvatljivim granicama, maksimalno upotrebljiv faktor modulacije stanice može biti manji od 100%, ili ne manji od 85%.

(3) Pri normalnim uslovima rada stanice, faktor modulacije ne sme prelaziti maksimalni upotrebljiv faktor modulacije za više od 5% do 10% vremena emitovanja programa.

Član 10

Emisija stanice mora biti vertikalno polarizovana na izvoru.

Član 11

Stanica treba da radi, kad gog je to moguće, u sinhronizovanoj mreži, radi efikasnijeg korišćenja frekvencije i smanjenja smetnji.

Član 12

Minimalno upotrebljiva jačina polja unutar zone opsluživanja stanice, u prisustvu prirodnog šuma, jednaka je vrednost koja je određena krivom prikaznom na crtežu br. 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 13

(1) Odnos zaštite (na RF) za isti frekvencijski kanal unutar zone opsluživanja stanice iznosi:

1. 1) 30 dB – za stalan željeni signal u prisustvu stalnog ili promenljivog neželjenog signala;
2. 2) 27 dB – za promenljiv željeni signal u prisustvu stalnog ili promenljivog neželjenog signala;
3. 3) 8 dB – za željeni signal u prisustvu neželjenog signala koji potiče od stanice u istoj sinhronizovanoj mreži.

(2) Odnos zaštite (na RF) za susedni frekvencijski kanal (gornji ili donji) unutar zone opsluživanja stanice, za stalan željeni signal iznosi:

1. 1) 9 dB – ako se koristi nizak stepen kompresije dinamike i ako je širina audiofrekvencijskog opsega oko 10 kHz (slučaj A);
2. 2) 7 dB – ako se koristi visok stepen kompresije dinamike i ako je širina audiofrekvencijskog opsega oko 10 kHz (slučaj B);
3. 3) 5 dB – ako se koristi nizak stepen kompresije dinamike i ako je širina audiofrekvencijskog opsega oko 4,5 kHz (slučaj C);
4. 4) 0 dB – ako se koristi visok stepen kompresije dinamike i ako je širina audiofrekvencijskog opsega oko 4,5 kHz (slučaj D).

(3) Vrednosti odnosa zaštite (na RF) iz stava 2. ovog člana važe samo ako je primenjen ili stepen kompresije dinamike pri željenoj i neželjenoj emisiji. Ako dve stanice (domaće ili domaća i inostrana), koje rade u susednim frekvencijskim kanalima, koriste različite širine audiofrekvencijskog opsega ili različite stepene kompresije dinamike, primenjuje se veći od dva odgovarajuća odnosa zaštite.

(4) U slučaju promenljviog željenog signala, vrednosti odnosa zaštite iz stava 2. ovog člana treba smanjiti za 3 dB.

(5) Ako je željeni ili neželjeni signal promenljiv, primenjuju se one vrednosti odnosa zaštite (na RF) iz st. 1. i 2. ovog člana koje su određene u ponoć – za najmanje 50% noći u jednoj godini.

Član 14

Stanica koja koristi predajnik sa dve ili više izlazne jedinice mora da ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom.

Član 15 Uslovi za predajnik

Tolerancija frekvencije predajnika iznosi:

1. 1) ± 10 Hz – za stanicu koja se ne koristi u sinhronizovanoj mreži;
2. 2) ± 0,02 Hz – za stanicu koja se koristi u sinhronizovanoj mreži.

Član 16

Stabilnost frekvencije predajnika, u svakom periodu od tri meseca, mora biti bolja od:

1. 1) ± 5 Hz – za stanicu koja se ne koristi u sinhronizovanoj mreži;
2. 2) ± 0,02 Hz – za stanicu koja se koristi u sinhronizovanoj mreži.

Član 17

Snaga nosioca predajnika može da odstupa od svoje nazivne vrednosti najviše za + 15% i – 30%.

Član 18

Ukupan stepen iskorišćenja predajnika, pri nazivnoj snazi nosioca, uključenim uređajima za hlađenje i modulaciji nastalnoj usled sinusoidalnog ulaznog signala sa frekvencijom od 1000 Hz i sa nivoom koji daje faktor modulacije od 0%, 35%, 60% i 100%, ne sme biti manji od vrednosti date u proizvođačkoj specifikaciji.

Član 19

(1) Spektar van opsega emisije predajnika, pri modulaciji nastaloj usled ponderisanog šuma sa nivoom koji daje faktor modulacije od 35% (efektivna vrednost), mora biti unutar granične krive prikazane na crtežu br. 3, koji se odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Ponderisani šum iz stava 1. ovog člana, koji simulira modulišući signal u stvarnom programu, dobija se dovođenjem belog šuma na filtar čija je električna šema i karakteristika amplituda/frekvencija, prikazana na crtežu br. 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(3) Za određivanje gustine snage spektra van opsega emisije predajnika koristi se analizator spektra čija je širina propusnog opsega jednaka 100 Hz.

Član 20

(1) Snaga bilo koje sporedne komponente kojom predajnik, pri nazivnoj snazi nosioca, u odsustvu modulacije, napaja antenski vod ili veštačko opterećenje, mora biti:

1. 1) najmanje 40 dB ispod snage nosioca – za snagu nosioca do 0,5 kW;
2. 2) manja od 50 mW ili jednaka 50 mW – za snagu nosioca veću od 0,5 kW.

(2) Granične vrednosti iz stava 1. ovog člana primenjuju se i na snagu bilo koje parazitne komponente kojom predajnik napaja antenski vod ili veštačko opterećenje, pri nazivnoj snazi nosioca i pri modulaciji nastaloj usled sinusoidalnog ulaznog signala sa ma kojom frekvencijom unutar nazivnog audiofrekvencijskog opsega i sa nivoom koji daje faktor modulacije od 100%.

Član 21

Ako je predajnik priključen na veštačko opterećenje, jačina polja bilo koje sporedne emisije usled zračenja kućišta, na rastojanju od 5 km u ma kom smeru od stanice, ne sme biti veća od 60 µV/m.

Član 22

(1) Ulazna impedansa predajnika sa simetričnim ili nesimetričnim priključkom (po izvoru), unutar nazivnog audiofrekvencijskog opsega, ne sme biti manja od 600 oma.

(2) Slabljenje nesimetrije na ulazu predajnika sa simetričnim priključkom, unutar nazivnog audiofrekvencijskog opsega, ne sme biti manje od 60 dB.

Član 23

(1) Ulazni napon za nazivnu modulaciju predajnika ne sme biti:

1. 1) veći od 0,49 V (ili – 4 dB u odnosu na 0,775 V) – ako je modulacioni ulazni oslabljivač postavljen u položaj minimalnog slabljenja;
2. 2) manji od 2,45 V (ili + 10 dB u odnosu na 0,775 V) – ako je modulacioni ulazni oslabljivač postavljen u položaj maksimalnog slabljenja.

(2) Modulacioni ulazni oslabljivač predajnika mora da omogućava skokovito podešavanje maksimalno upotrebljivog faktora modulacije od 100%, pri modulišućoj frekvenciji od 100 Hz i pri ulaznom naponu između granica određenih u stavu 1. ovog člana, sa najmanjom tačnošću od 0,5 dB.

Član 24

Karakteristika faktora iskorišćenja (modulacije)/ulazni napon predajnika, pri bilo kojoj modulišućoj frekvenciji u opsegu od 60 do 4500 Hz, mora biti linearna (sa dozvoljenim odstupanjem od + 2,5 dB do – 3,5 dB) do vrednosti ulaznog napona kojoj odgovara maksimalno dostižni faktor modulacije prikazan na crtežu br. 5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 25

Maksimalan dugotrajni faktor modulacije predajnika, ako se na njegov ulaz dovodi sinusoidalan signal sa frekvencijom od 100 Hz u kontinuiranom periodu od jednog časa, iznosi 100%.

Član 26

(1) Maksimalan kratkotrajan stepen modulišućeg ulaznog napona predajnika iznosi 200% (ili + 6 dB).

(2) Ispitivanje u vezi sa maksimalnim kratkotrajnim stepenom modulišućeg ulaznog napona vrši se tako što se na ulaz predajnika, deset puta uzastopno, dovede sinusoidalan modulišući signal sa frekvencijom od 1000 Hz i sa početnim nivoom koji odgovara stepenu modulišućeg ulaznog napona od 30% (ili oko – 10 dB). Za vreme od približno 100 ms, amplituda signala se periodično povećava do maksimalnog kratkotrajnog stepena modulišućeg ulaznog napona određenog u stavu 1. ovog člana, pri čemu je frekvencija ponavljanja tih impulsa oko 1 Hz.

Član 27

Promena amplitude nosioca predajnika, pri konstantnom naponu mreže i pri modulaciji nastaloj usled sinusoidnog ulaznog signala sa frekvencijom od 1000 Hz i sa nivoom koji daje faktor modulacije od 90%, ne sme biti veća od 4%.

Član 28

(1) Nivo šuma i brujanja predajnika, meren u odnosu na referentni nivo koji se javlja na izlazu demodulatora pri modulaciji nastaloj usled sinusoidalnog ulaznog signala sa frekvencijom od 1000 Hz i sa nivoom koji daje faktor modulacije od 100%, ne sme biti veći od – 50 dB.

(2) Ponderisani nivo šuma i brujanja predajnika, meren prema uslovima iz stava 1. ovog člana i preko psofometrijskog filtra, ne sme biti veći od – 60 dB.

(3) Za određivanje neponderisanog i ponderisanog nivoa šuma i brujanja iz st 1. i 2. ovog člana koristi se instrument čije su karakteristike slične karakteristikama instrumenta koji se upotrebljava za kontrolu vrhova programske modulacije (pikmetar).

Član 29

(1) Karakteristika amplituda/modulišuća frekvencija predajnika, merena pri isključenom filtru za ograničavanje audiofrekvencijskog opsega i pri konstantnom nivou ulaznog signala koji, na referentnoj frekvenciji od 1000 Hz, daje faktor modulacije od 50%, mora biti unutar granica prikazanih na crtežu br. 6, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Za bilo koji ulazni nivo kome odgovara faktor modulacije do 80%, karakteristika amplituda/modulišuća frekvencija predajnika može da odstupa od karakteristike merene prema stavu 1. ovog člana, pri ma kojoj frekvenciji, najviše za 0,5 dB.

Član 30

(1) Predajnik mora da ima filtar za ograničavanje audiofrekvencijskog opsega (niskopropusni filtar za 4,5 kNz) koji se u merne svrhe može isključiti.

(2) Karakteristika amplituda/frekvencija filtra iz stava 1. ovog člana mora biti unutar granica prikazanih na crtežu br. 7, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 31

Faktor audiofrekvencijskog harmoničnog izobličenja predajnika, pri modulaciji nastaloj usled sinusoidalnog ulaznog signala sa nivoom koji daje faktor modulacije do 80%, ne sme biti veći od maksimalno dozvoljenih vrednosti prikazanih na crtežu br. 8, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 32

Faktor audiofrekvencijskog intermodulacionog izobličenja drugog reda predajnika, pri modulaciji nastaloj usled dva sinusoidalna ulazna signala sa konstantnom razlikom frekvencija između 71 i 40 Hz, sa aritmetičkom sredinom tih frekvencija u opsegu od oko 700 Hz do oko 4300 Hz i sa jednakim nivoima koji daju faktor modulacije do 80%, ne sme biti veći od 2%.

Član 33

Nivo intermodulacionog brujanja predajnika, pri modulaciji nastaloj usled sinusoidalnog ulaznog signala sa frekvencijom od 1000 Hz i sa nivoom koji daje faktor modulacije do 80%, ne sme biti veći od – 45 dB.

Član 34

Predajnik mora biti izgrađen tako da ima karakteristike propisane ovim pravilnikom pri bilo kojoj kombinaciji radnih uslova u sledećim granicama:

1. 1) napon izvora napajanja: nazivna vrednost + 5%;
2. 2) frekvencija izvora napajanja: nazivna vrednost (50 Hz) + 2%;
3. 3) temperatura okoline: + 50S do + 450S;
4. 4) relativna vlažnost:  93%;
5. 5) nadmorska visina:  2000 m.

Član 35

Frekvencijski opseg predajnika treba da je u saglasnosti sa frekvencijskim opsegom određenim u članu 3. stav 1. ovog pravilnika.

Član 36

Nazivna izlazna impedansa predajnika ne sme biti manja od 50 oma (nesimetrično).

Član 37

(1) Slabljenje refleksije na ulazu izlaznog opterećenja predajnika ne sme biti manje od 14 dB (srednja vrednost unutar potrebnog opsega čija je širina određena u članu 5. ovog pravilnika).

(2) Pri slabljenju refleksije na ulazu izlaznog opterećenja manjem od vrednosti iz stava 1. ovog člana, predajnik se ne sme oštetiti.

Član 38

Da bi se izbegle smetnje prilikom ispitivanja, merenja ili podešavanja, predajnik sa snagom nosioca jednakom ili većom od 1 kW priključuje se na veštačko opterećenje koje ne zrači.

Član 39

(1) Na izlazu predstepena, pobudnog stepena i izlaznog stepena predajnika sa nazivnom snagom nosioca jednakom ili većom od 1 kW moraju biti predviđeni merni priključci koji su dostupni za vreme rada na predajniku, s tim da taj rad ne utiče na uređaje za bezbednost. Priključivanje mernih uređaja sa ulaznim impedansom od 50 oma za radio-frekvencijski nivo ili od 600 oma za audiofrekvencijski nivo, ne sme imati primetno dejstvo na emitovani signal.

(2) Naponi na mernim priključcima iz stava 1. ovog člana, pri nazivnoj snazi nosioca, treba da iznose, i to:

1. 1) 1 V ± 0,1 V – na radio-frekvencijskom priključku opterećenom nesimetričnom impedansom od 50 oma;
2. 2) 1,55 V ± 0,1 V (ili + 6 dVm ± 0,5 dB) – na audiofrekvencijskom priključku opterećenom simetričnom impedansom od 600 oma, pri faktoru modulacije od 100%.

Član 40

Na izlazu predajnika sa nazivnom snagom nosioca jednakom ili većom od 1 kW mora se, pored priključka iz člana 39. ovog pravilnika, dodatno predvideti i jedan merni priključak koji, na impedansi od 50 oma i pri nemodulisanom nosiocu, daje napon čija je vrednost podešena između 1 i 5 V, prema dogovoru proizvođača i kupca.

Član 41

(1) Na izlazu predajnika sa nazivnom snagom nosioca jednakom ili većom od 1 kW mora se predvideti demodulator koji se koristi za merenje karakteristika kvaliteta. Taj demodulator treba da daje na svom simetričnom izlazu, pri faktoru modulacije od 70% do 100% i pri nazivnoj snazi nosioca, napon na impedansi od 600 oma čija se vrednost može podesiti na 1,55 V (ili + 6 dVm).

(2) Demodulator iz stava 1. ovog člana može biti sastavni deo uređaja za kontrolu modulacije predajnika.

(3) Za merenje ponderisanog nivoa šuma i brujanja predajnika, u demodulatoru iz stava 1. ovog člana primenjuje se niskopropusni filtar za 4,5 kNz koji se, po potrebi, može isključiti. Karakteristika amplituda/frekvencija tog filtra mora biti u skladu sa članom 30. stav 2. ovog pravilnika.

Član 42

(1) U izlaz predajnika sa nazivnom snagom nosioca jednakom ili većom od 10 kW mora se umetnuti refletometar koji treba da ima merni vod za direktni i refeltkovani talas. Karakteristična impedansa tog voda treba da je jednaka nazivnoj izlaznoj impedansi predajnika.

(2) U frekvencijskom opsegu predajnika i pri nazivnoj snazi nosioca, napon na mernom priključku za direktni talas reflektometra iz stava 1. ovog člana može da iznosi od 1 V do 10 V. Razlika u pokazivanju za direktni i reflektovani talas, pri tačnom prilagođenju antene i unutar frekvencijskog opsega predajnika, treba da iznosi najmanje 40 dB.

Član 43

(1) Na radio-frekvencijskom ulazu predajnika mora se predvideti poseban preklopnik koji se koristi za priključivanje ugrađenog ili spoljnjeg generatora frekvencije.

(2) Nazivna radio-frekvencijska ulazna impedansa predajnika treba da iznosi 50 oma (nesimetrično).

(3) Za potpuno pobuđivanje predajnika, napon na radio-frekvencijskom ulazu treba da iznosi najviše 1 V.

Član 44

Predajnik mora imati kompletnu tehničku dokumentaciju, i to:

1. 1) primopredajni merni protokol;
2. 2) opis uređaja;
3. 3) specifikaciju električnih i mehaničkih karakteristika;
4. 4) uputstvo za rukovanje i održavanje;
5. 5) potpunu električnu šemu;
6. 6) komplet montažnih šema;
7. 7) specifikaciju ugrađenih delova.

Član 45

Predajnik mora biti izgrađen, postavljen i eksploatisan tako da budu ispunjeni zahtevi za bezbednost prema jugoslovenskim standardima JUS N.N0.203 i JUS N:N0.204, kao i prema propisima o zaštiti na radu.

Član 46

Merenje karakteristika predajnika vršise prema sledećim jugoslovenskim standardima:

1. 1) JUS N.N 6.321 – u pogledu uslova za toleranciju frekvencije (član 15) i stabilnost frekvencije (član 16);
2. 2) JUS N.N 6.322 – u pogledu uslova za snagu nosioca (član 17);
3. 3) JUS N.N 6.323 – u pogledu uslova za ukupni stepen iskorišćenja (član 18);
4. 4) JUS N.N6.347 – u pogledu uslova za: ulazni napon za nazivnu modulaciju (član 23), karakteristiku faktor iskorišćenja (modulacije)/ulazni napon (član 24), maksimalni dugotrajni faktor modulacije (član 25) i maksimalni kratkotrajni stepen modulišućeg ulaznog napona (član 26);
5. 5) JUS N.N 6.349 – u pogledu uslova za neponderisani i ponderisani nivo šuma i brujanje (član 28);
6. 6) JUS N.N 6.354 – u pogledu uslova za ulaznu impedansu predajnika (član 22. stav 1) i karakteristiku amplituda/modulišuća frekvencija (član 20);
7. 7) JUS N.N 6.355 – u pogledu uslova za: faktor audiofrekvencijskog harmoničnog izobličenja (član 31), faktor audiofrekvencijskog intermodulacionog izobličenja drugog reda (član 32) i nivo intermodulacionog brujanja (član 33);
8. 8) JUS N.A5.705 i JUS N.A5.710 – u pogledu uslova za donju i gornju granicu opsega temperatura okoline (član 34. tačka 3);
9. 9) JUS N.A5.715 – u pogledu uslova za relativnu vlažnost okoline (član 34. tačka 4).

Član 47 Zajednički uslovi

Antena, antensko uzemljenje, antenski vod, antenski prilagodni uređaj, antenski delitelj snage i antenski regulator faze (u daljem tekstu: antenski sistem) moraju da omogućavaju neprekidni rad u toku jednog časa sa vršnom snagom (obvojnice) pripadajućeg predajnika, pri faktoru modulacije od 100%.

Član 48

Slabljenje refleksije na ulazu antenskog sistema ne sme biti manje od vrednosti određene u članu 37. stav 1. ovog pravilnika.

Član 49

Širina opsega antenskog sistema, za slabljenje refleksije od 10 dB, ne sme biti manja od širine potrebnog opsega određene u članu 5. ovog pravilnika.

Član 50

Antenski sistem mora, pri promeni temperature okoline od –25°S do +55°S, ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom.

Član 51 Uslovi za antenu

(1) Efikasnost zračenja neusmerene antene ne sme biti manja od –0,5 dB.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, efikasnost zračenja kratke neusmerene antene, koja se koristi u stanici sa nazivnom snagom nosioca predajnika do 3 kW, ne sme biti manja od:

1. 1) –5 dB – ako je visina antene manja od 0,1 λ;
2. 2) –2 dB – ako je visina antene između 0,1 λ i 0,2 λ.

Član 52

Dijagram zračenja neusmerene antene u horizontalnoj ravni mora biti kružan ili priblično kružan (sa dozvoljenim odstupanjem od 1,5 dB).

Član 53

Antena mora biti izrađena i postavljena tako da, bez naslaga leda, može odoleti opterećenju vetra čija je brzina do 150 km/čas.

Član 54 Uslovi za antenski vod

Karakteristična impendansa antenskog voda ne sme biti manja od 50 oma (nesimetrično).

Član 55

Ako je antenski vod završen opterećenjem čija je impedansa jednaka njegovoj karakterističnoj impedansi, nazivno slabljenje refleksije na ulazu antenskog voda ne sme biti manje od:

1. 1) 26 dB – za koaksijalni vod;
2. 2) 20 dB – za koaksijalni vazdušni vod.

Član 56

Slabljenje antenskog voda ne sme biti veće od 0,2 dB/100 m.

Član 57 Uslovi za antenki prilagodni uređaj, antenski delitelj snage i antenski regulator faze

Slabljenje refleksije na ulazu antenskog prilagodnog uređaja, antenskog delitelja snage ili antenskog regulatora faze, posle priključivanja i podešavanja na bilo kojoj frekvenciji u nazivnom frekvencijskom opsegu, ne sme biti manje od 26 dB.

Član 58

Slabljenje antenskog prilagodnog uređaja, antenskog delitelja snage ili antenskog regulatora faze, uključujući i njihove spojne vodove, iznosi oko 0,1 dB.

Član 59

(1) Na ulazu antenskog prilagodnog uređaja mora se ugraditi priključak za merenje snage i odnosa stojećih talasa.

(2) Uz antenski regulator faze treba da bude ugrađen uređaj za merenje faze, koji se može isključiti. Tačnost očitavanja faze na tom uređaju mora biti veća od 10.

Član 60

Između antenskog voda i antenskog prilagodnog uređaja, između antenskog voda i antenskog regulatora faze, kao i između antenskog voda i antenskog delitelja snage moraju se predvideti rastavna mesta. Svako rastavno mesto mora omogućavati uzemljavanje pripadajućeg voda.

Član 61

(1) Između antene i antenskog prilagodnog uređaja mora se ugraditi preklopnik za uzemljenje antene, koji se može preklapati ručno ili automatski (električno).

(2) Preklopnik iz stava 1. ovog člana mora biti tako izveden da, kad je antena uzemljena, antenski prilagodni uređaj bude odvojen od antene.

(3) Pored preklopnika iz stava 1. ovog člana, može se, prema dogovoru proizvođača i kupca, predvideti još jedan preklopnik da bi se antena u nekim slučajevima mogla uzemljiti i preko otpornika.

Član 62

Između preklopnika za uzemljenje antene napajane u osnovi i antene mora se predvideti galvanski odvod prema zemlji, radi smanjenja atmosferskog elektriciteta. Taj odvod može biti i prigušnica koja, u nazivnom frekvencijskom opsegu, ne sme da ima neželjene rezonanse.

Član 63 Uslovi za veštačko opterećenje predajnika

Veštačko opterećenje predajnika mora izdržati u neprekidnom periodu od jednog časa vršnu snagu (obvojnice) pripadajućeg predajnika, pri faktoru modulacije od 100%.

Član 64

(1) Nazivna ulazna impedansa veštačkog opterećenja treba da je jednaka nazivnoj izlaznoj impedansi predajnika (član 36).

(2) Slabljenje refleksije na ulazu veštačkog opterećenja ne sme biti manje od:

1. 1) 25 dB – u frekvencijskom opsegu od 526,5 do 1606,5 kNz;
2. 2) 14 dB – u frekvencijskom opsegu od 1606,5 do najmanje 4819,5 kNz.

Član 65

(1) U sklopu veštačkog opterećenja, koje se koristi za predajnik sa snagom nosioca preko 10 kW, mora biti predviđen merni uređaj pomoću kog se može meriti snaga nosioca predajnika sa najmanjom tačnošću od ± 5%.

(2) Veštačko opterećenje hlađeno vodom ili nekom drugom tečnošću mora omogućavati merenje snage nosioca predajnika prema kalorimetrijskoj metodi.

Član 66

(1) Na veštačkom opterećenju mora biti predviđen merni priključak, koji se koristi za određivanje snaga sporednih komponenata predajnika (član 20).

(2) Izlazni napon na mernom priključku iz stava 1. ovog člana, pri opterećenju impedansom od 50 oma (nesimetrično) i pri nazivnoj snazi nosioca pripadajućeg predajnika, mora biti između 1 V i 5 V ili između 1 V i 10 V – na mernom priključku čiji napon linearno raste sa frekvencijom. Zavisnost tog napona od frekvencije mora biti data za frekvencijski opseg od 526,4 do najmanje 4819,5 kNz.

Član 67

(1) Stanice koje su puštene u rad pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a čije karakteristike ne odgovaraju tehničkim i eksploatacionim uslovima propisanim ovim pravilnikom, mogu nastaviti rad najdocnije do svoje amortizacije, pod uslovom da ne stvaraju smetnje u prijemu emisija drugih stanica.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako stanice koje su puštene u rad pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika stvaraju smetnje u prijemu emisija drugih stanica, njihove karakteristike u pogledu smetnji moraju se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od šest meseci od dana kada se utvrdi da stanica stvara smetnje, ili moraju prestati da rade.

Član 68

(1) Odredba člana 7. ovog pravilnika primenjivaće se po isteku 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika na sve stanice koje su puštene u rad pre njegovog stupanja na snagu, osim na stanice koje su predviđene da rade u dnevnom režimu.

(2) Odredba člana 30. stav 1. ovog pravilnika primenjivaće se po isteku 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika na sve stanice koje su puštene u rad pre njegovog stupanja na snagu.

Član 69

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:

1. 1) Pravilnik o tehničko-eksploatacionim uslovima radio-difuznih stanica za amplitudno-modulisane emisije („Službeni list SFRJ”, br. 57/75), osim odredaba koje se odnose na radio-difuzne stanice koje rade u opsegu dugih i kratkih talasa, a koje ostaju na snazi do donošenja propisa kojima će se ta pitanja regulisati u skladu sa Zakonom o osnovama sistema veza;
2. 2) Pravilnik o otklanjanju smetnji kod amplitudnomodulisanih radio-difuznih emisija („Službeni list SFRJ”, br. 12/73), osim odredaba koje se odnose na minimalne tehničke karakteristike radio-difuznih prijemnika za amplitudno-modulisane emisije, a koje ostaju na snazi do donošenja propisa kojim će se ta pitanja regulisati u skladu sa Zakonom o osnovama sistema veza.

Član 70

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ”.

(2) Br. 4411/2

(3) 19. novembra 1982. godine

(4) Beograd

(5) Predsednik

(6) Saveznog komiteta za

(7) saobraćaj i veze,

(8) mr Nazimi Mustafa, s.r.

(9) Prilozi