Pravilnik o utvrđivanju zahteva koji se odnose na performanse i interoperabilnost nadzora za Jedinstveno evropsko nebo

Član 1

Ovim pravilnikom se utvrđuju uslovi kojima se obezbeđuje usklađivanje performansi, interoperabilnost i efikasnost sistema koji učestvuju u obezbeđivanju nadzornih podataka u okviru Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN).

Član 2

(1) Ovim pravilnikom se u domaće zakonodavstvo preuzima Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1207/2011 od 22. novembra 2011. godine o utvrđivanju zahteva koji se odnose na performanse i interoperabilnost nadzora za Jedinstveno evropsko nebo, izmenjena i dopunjena Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 1028/2014 od 26. septembra 2014. godine.

(2) Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1207/2011 data je u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 3

(1) Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) Menadžer mreže (Network Manager) je telo uspostavljeno članom 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004 sa zadatkom da kroz dodeljene funkcije unapređuje performanse Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem. Odlukom Evropske komisije za Menadžera mreže do 31. decembra 2019. godine je nominovan Evrokontrol;
2. 2) nacionalno nadzorno telo u Republici Srbiji je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj;
3. 3) Uredba (EZ) br. 549/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (okvirna Uredba), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi („Službeni glasnik RS”, br. 32/11, 54/12 i 24/13);
4. 4) Uredba (EZ) br. 551/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004 od 10. marta 2004. godine o organizaciji i korišćenju vazdušnog prostora u Jedinstvenom evropskom nebu (Uredba o vazdušnom prostoru), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o upravljanju vazdušnim prostorom i fleksibilnom korišćenju vazdušnog prostora („Službeni glasnik RS”, broj 69/11);
5. 5) Uredba (EZ) br. 552/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 552/2004 od 10. marta 2004. godine o interoperabilnosti Evropske mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (Uredba o interoperabilnosti), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o interoperabilnosti Evropske mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem („Službeni glasnik RS”, broj 69/11);
6. 6) Uredba (EZ) br. 216/2008 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i nadležnostima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja („Službeni glasnik RS”, broj 23/12);
7. 7) Downlink je prenos podataka iz vazduhoplova ka stanici ili prijemniku na zemlji;
8. 8) EATMN je skraćenica koja označava Evropsku mrežu za upravljanje vazdušnim saobraćajem.

(2) Izrazi „država članica” i „Zajednica” koji se koriste u Prilogu 1. ovog pravilnika, tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, kao i u skladu sa odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menjaju i dopunjuju Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.

(3) Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje je navedeno u članu 3. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 1207/2011.

Član 4

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 7/1-01-0016/2016-0001

(3) U Beogradu, 1. juna 2016. godine

(4) Direktor,

(5) Mirjana Čizmarov, s.r.

(6) Prilog 1.

(7) Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1207/2011 od 22. novembra 2011. godineo utvrđivanju zahteva koji se odnose na performanse i interoperabilnost nadzora za Jedinstveno evropsko nebo

Član 5 Zahtevi koji se odnose na interoperabilnost

(1) 1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da svi nadzorni podaci, koji se iz njihovih sistema utvrđenih u članu 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe prenose drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, budu usklađeni sa zahtevima navedenim u Aneksu III ove uredbe.

(2) 2. Ako pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi prenose nadzorne podatke iz svojih sistema utvrđenih u članu 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, dužni su da zaključe s njima formalne sporazume za razmenu podataka u skladu sa zahtevima navedenim u Aneksu IV ove uredbe.

(3) 3. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da najkasnije do 2. januara 2020. godine kooperativni nadzorni lanac bude sposoban da omogući uspostavljanje pojedinačne identifikacije vazduhoplova koristeći identifikaciju vazduhoplova putem downlink-a, dostupnu kod vazduhoplova koji su opremljeni u skladu s Aneksom II ove uredbe.

(4) 4. Operateri su dužni da obezbede:

(5) a) da su vazduhoplovi koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata 8. januara 2015. godine ili nakon tog datuma, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe;

(6) b) da su vazduhoplovi s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata 8. juna 2016. godine ili nakon tog datuma, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu B tog aneksa;

(7) c) da su vazduhoplovi s nepomičnim krilima, koji imaju maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju veću od 5.700 kg ili maksimalnu stvarnu brzinu krstarenja veću od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata 8. juna 2016. godine ili nakon tog datuma, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu C tog aneksa.

(8) 5. Operateri su dužni da obezbede:

(9) a) da su najkasnije do 7. decembra 2017. godine vazduhoplovi koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. januara 2015. godine, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe;

(10) b) da su najkasnije do 7. juna 2020. godine vazduhoplovi s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. juna 2016. godine, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu B tog aneksa;

(11) c) da su najkasnije do 7. juna 2020. godine vazduhoplovi s nepokretnim krilima, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. juna 2016. godine, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu C tog aneksa.

(12) 6. Operateri obezbeđuju da vazduhoplovi koji su opremljeni u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, obavljaju letove s višestrukim antenama, kako je propisano u stavu 3.1.2.10.4. Aneksa 10. Čikaške konvencije, Knjiga IV, četvrto izdanje, uključujući sve izmene, zaključno sa izmenom broj 85.

(13) 7. Države članice mogu da u skladu sa stavom 4. tačka b) i stavom 5. tačka b) ovog člana uvedu zahteve koji se odnose na opremljenost vazduhoplova za sve vazduhoplove koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe u područjima u kojima usluge nadzora obavljaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, upotrebom nadzornih podataka utvrđenih u Delu B Aneksa II ove uredbe.

(14) 8. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da se pre puštanja u rad sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe primene najefikasnija rešenja za njihovo uvođenje, uvažavajući lokalne operativne uslove, ograničenja i potrebe, kao i mogućnosti korisnika vazdušnog prostora.

Član 6 Zaštita spektra

(1) 1. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 5. februara 2015. godine transponder sekundarnog nadzornog radara u svakom vazduhoplovu koji leti iznad države članice ne bude podvrgnut prekomernim upitima koje šalju zemaljski nadzorni interogatori („ground-based surveillance interrogators”) i koji izazivaju odgovore ili su, iako ne izazivaju odgovor, dovoljne snage da prekorače minimalni prag prijemnika transpondera sekundarnog nadzornog radara.

(2) 2. Za potrebe stava 1. ovog člana, zbir takvih upita ne sme da uzrokuje da transponder sekundarnog nadzornog radara premaši maksimalni broj odgovora u sekundi, isključujući bilo kakva samostalna emitovanja transpondera bez upitnih signala, koji su navedeni u stavu 3.1.1.7.9.1. za Mode A/C odgovore i u stavu 3.1.2.10.3.7.3. za Mode S odgovore Aneksa 10. Čikaške konvencije, Deo IV, četvrto izdanje.

(3) 3. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 5. februara 2015. godine upotreba zemaljskog predajnika koji se koristi u državi članici ne proizvodi štetno ometanje drugih nadzornih sistema.

(4) 4. U slučaju neslaganja između država članica u pogledu mera iz st. 1. i 3. ovog člana, dotične države članice upućuju predmet Komisiji na rešavanje.

Član 7 Odgovarajuće procedure

(1) 1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi procenjuju nivo efikasnosti zemaljskog nadzornog lanca pre njegovog puštanja u upotrebu, kao i redovno tokom njegove upotrebe, u skladu sa zahtevima navedenim u Aneksu V ove uredbe.

(2) 2. Operateri su dužni da obezbede da se izvrši provera najmanje svake dve godine ili uvek kada se na određenom vazduhoplovu otkrije nepravilnost, kako bi se podaci iz tačke 3. Dela A Aneksa II, tačke 3. Dela B Aneksa II i tačke 2. Dela C Aneksa II ove uredbe, ako je to primenjivo, pravilno prenosili na izlazu transpondera sekundarnog nadzornog radara koji je ugrađen u vazduhoplov. Ako se bilo koji od podataka ne prenosi pravilno, operater je dužan da istraži ovaj problem pre započinjanja sledećeg leta i da obavi neophodne popravke u skladu sa uobičajenim postupcima održavanja ili korektivnim postupcima za vazduhoplov i njegovu avioniku.

(3) 3. Države članice su dužne da obezbede da se dodela 24-bitne ICAO adrese vazduhoplovima koji su opremljeni Mode S transponderom vrši u skladu s poglavljem 9 i njegovim Dodatkom iz Aneksa 10. Čikaške konvencije, Deo III, drugo izdanje, uključujući sve izmene, zaključno sa izmenom broj 85.

(4) 4. Operateri su dužni da obezbede da u vazduhoplovima kojima obavljaju letove, svaki Mode S transponder radi s 24-bitnom ICAO adresom vazduhoplova, koja odgovara registraciji koju je dodelila država u kojoj je vazduhoplov registrovan.

Član 8 Državni vazduhoplovi

(1) 1. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 7. decembra 2017. godine državni vazduhoplovi koji lete u skladu s članom 2. stav 2. ove uredbe budu opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe.

(2) 2. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 8. juna 2020. godine državni vazduhoplovi koji su namenjeni za prevoz, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove u skladu s članom 2. stav 2. ove uredbe, budu opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu B i Delu C tog aneksa.

(3) 3. Države članice će najkasnije do 1. jula 2016. godine dostaviti Komisiji spisak državnih vazduhoplova koji se ne mogu opremiti transponderom sekundarnog nadzornog radara koji je usklađen sa zahtevima navedenim u Delu A Aneksa II ove uredbe, sa obrazloženjem za neopremljenost.

(4) Države članice najkasnije do 1. jula 2018. godine dostavljaju Komisiji spisak državnih vazduhoplova koji su namenjeni za prevoz, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji se ne mogu opremiti transponderom sekundarnog nadzornog radara koji je usklađen sa zahtevima navedenim u Delu B i Delu C Aneksa II ove uredbe, sa obrazloženjem za neopremljenost.

(5) Obrazloženje za neopremljenost može predstavljati jedan od sledećih razloga:

(6) a) sprečenost iz tehničkih razloga;

(7) b) radi se o državnom vazduhoplovu koji obavlja letove u skladu s članom 2. stav 2, čija će operativna upotreba prestati najkasnije do 1. januara 2020. godine;

(8) c) ograničenja povezana s nabavkom.

(9) 4. Ako se državni vazduhoplovi ne mogu opremiti transponderom sekundarnog nadzornog radara iz st. 1. ili 2. ovog člana iz razloga koji su navedeni u stavu 3. tačka c) ovog člana, države članice u obrazloženju navode svoje planove nabavke u vezi s tim vazduhoplovima.

(10) 5. Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju obezbeđuju da se državni vazduhoplovi iz stava 3. ovog člana mogu prihvatiti, pod uslovom da se s njima može bezbedno upravljati u okviru kapaciteta sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem.

(11) 6. Države članice objavljuju u nacionalnom Zborniku vazduhoplovnih informacija postupke za upravljanje državnim vazduhoplovima koji nisu opremljeni u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana.

(12) 7. Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju obaveštavaju jednom godišnje državu članicu koja ih je imenovala o svojim planovima za upravljanje državnim vazduhoplovima koji nisu opremljeni u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana. Ti planovi se utvrđuju uzimajući u obzir ograničenja kapaciteta koja su povezana s postupcima iz stava 6. ovog člana.

Član 9 Bezbednosni zahtevi

(1) 1. Države članice obezbeđuju da dotične strane najkasnije do 5. februara 2015. godine obave bezbednosnu procenu za sve postojeće sisteme iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe.

(2) 2. Države članice obezbeđuju da pre svake promene u postojećim sistemima iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe ili pre uvođenja novih sistema, zainteresovane strane izvrše bezbednosnu procenu, uključujući utvrđivanje opasnosti, procenu rizika i postupke umanjenja rizika.

(3) 3. Pri proceni iz st. 1. i 2. ovog člana moraju se, kao minimum, uzeti u obzir zahtevi navedeni u Aneksu VI ove uredbe.

Član 10 Usaglašenost ili pogodnost za upotrebu sastavnih elemenata

(1) Pre izdavanja EZ deklaracije o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu iz člana 5. Uredbe (EZ) br. 552/2004, proizvođači sastavnih delova sistema iz člana 2. stav 1. ove uredbe ili njihovi ovlašćeni zastupnici sa sedištem u Uniji procenjuju usaglašenost ili pogodnost za upotrebu tih sastavnih delova u skladu sa zahtevima utvrđenim u Aneksu VII ove uredbe.

(2) Međutim, postupci sertifikacije koji su u skladu s Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 se smatraju prihvatljivim postupcima za procenu usaglašenosti sastavnih elemenata ako obuhvataju dokaz o usaglašenosti s primenjivim zahtevima ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost.

Član 11 Verifikacija sistema

(1) 1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji mogu da dokažu ili su dokazali da ispunjavaju uslove utvrđene u Aneksu VIII ove uredbe vrše verifikaciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe u skladu sa zahtevima utvrđenim u Delu A Aneksa IX ove uredbe.

(2) 2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji ne mogu da dokažu da ispunjavaju uslove utvrđene u Aneksu VIII ove uredbe angažuju imenovano telo za verifikaciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe. Verifikacija se vrši u skladu sa zahtevima koji su utvrđeni u Delu B Aneksa IX ove uredbe.

(3) 3. Postupci sertifikacije koji su u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 smatraju se prihvatljivim postupcima za verifikaciju sistema ako obuhvataju dokaz o usaglašenosti s primenjivim zahtevima ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost.

Član 12 Dodatni zahtevi

(1) 1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da je relevantno osoblje dobro upoznato sa zahtevima koji su utvrđeni u ovoj uredbi i da je odgovarajuće obučeno za poslove koje obavlja.

(2) 2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi:

(3) a) izrađuju i održavaju operativne priručnike koji sadrže potrebna uputstva i informacije koje odgovarajućem osoblju omogućavaju primenu ove uredbe;

(4) b) obezbeđuju da su priručnici iz tačke a) ovog stava dostupni i ažurni, kao i da njihovo ažuriranje i distribucija podležu odgovarajućem upravljanju kvalitetom i dokumentima;

(5) c) obezbeđuju da su metode rada i operativne procedure u skladu sa ovom uredbom.

(6) 3. Operateri preduzimaju potrebne mere kako bi obezbedili da je osoblje koje koristi i održava opremu za nadzor upoznato s relevantnim odredbama ove uredbe i da je odgovarajuće obučeno poslove koje obavlja, kao i da su uputstva o načinu upotrebe te opreme dostupna u pilotskoj kabini, ako je to izvodljivo.

(7) 4. Države članice obezbeđuju usaglašenost sa ovom uredbom, uključujući objavljivanje relevantnih informacija o opremi za nadzor u nacionalnom Zborniku vazduhoplovnih informacija.

Član 13 Izuzeci koji se odnose na kooperativni nadzorni lanac

(1) 1. U posebnom slučaju, u prilaznim zonama u kojima usluge u vazdušnom saobraćaju pružaju vojne jedinice ili se one pružaju pod vojnim nadzorom i kada ograničenja u vezi s nabavkom sprečavaju usaglašenost s članom 5. stav 3. ove uredbe, države članice moraju da najkasnije do 31. decembra 2017. godine obaveste Komisiju o datumu usaglašavanja kooperativnog nadzornog lanca, koji ne sme biti kasniji od 2. januara 2025. godine.

(2) 2. Nakon savetovanja s Menadžerom mreže, a najkasnije do 31. decembra 2018. godine, Komisija može da ponovo razmotri izuzetke o kojima je obaveštena na osnovu stava 1. ovog člana, a koji bi mogli da imaju značajan uticaj na EATMN.

Član 14 Izuzeci koji se odnose na vazduhoplov

(1) 1. Posebni tipovi vazduhoplova sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. juna 2016. godine, koji imaju maksimalnu dozvoljenu masu na poletanju veću od 5.700 kg ili maksimalnu stvarnu brzinu krstarenja veću od 250 čvorova i koji na digitalnoj magistrali u vazduhoplovu nemaju na raspolaganju potpuni skup parametara iz Dela C Aneksa II, mogu se izuzeti od ispunjavanja zahteva iz člana 5. stav 5. tačka c) ove uredbe.

(2) 2. Posebni tipovi vazduhoplova sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 1. januara 1990. godine, koji imaju maksimalnu dozvoljenu masu na poletanju veću od 5.700 kg ili maksimalnu stvarnu brzinu krstarenja veću od 250 čvorova, mogu se izuzeti od ispunjavanja zahteva iz člana 5. stav 6. ove uredbe.

(3) 3. Dotične države članice će najkasnije do 1. jula 2017. godine dostaviti Komisiji detaljne informacije kojima se obrazlaže potreba za odobravanjem izuzeća za ove posebne tipove vazduhoplova na osnovu kriterijuma iz stava 5. ovog člana.

(4) 4. Komisija ispituje zahteve za izuzeće iz stava 3. ovog člana i donosi odluku posle konsultacija s dotičnim stranama.

(5) 5. Kriterijumi iz stava 3. ovog člana obuhvataju sledeće:

(6) a) posebne tipove vezduhoplova koji su na kraju svog veka upotrebe;

(7) b) posebne tipove vazduhoplova koji se proizvode u ograničenom broju;

(8) c) nesrazmerne troškovi reinženjeringa.

Član 15 Stupanje na snagu i primena

(1) Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.

(2) Član 4, član 5. st. 1. i 2. i član 7. stav 1. primenjuju se od 13. decembra 2013. godine.

(3) Ova uredba je u celosti obavezujuća i direktno se primenjuje u svim državama članicama.

(4) ANEKS I

(5) Zahtevi koji se odnose na performanse iz člana 4. stav 3. ove uredbe

(6) 1. Zahtevi koji se odnose na nadzorne podatke

(7) 1.1. Svi nadzorni lanci iz člana 4. stav 3. ove uredbe obezbeđuju najmanje sledeće nadzorne podatke:

(8) a) podatke o 2D poziciji (horizontalna pozicija vazduhoplova);

(9) b) status nadzornih podataka:

(10) – kooperativni, nekooperativni, kombinovani,

(11) – prenesen podatak ili ne,

(12) – vreme primenjivosti podataka o 2D poziciji.

(13) 1.2. Pored toga, svi kooperativni nadzorni lanci iz člana 4. stav 3. obezbeđuju najmanje sledeće nadzorne podatke:

(14) a) podatke o vertikalnoj poziciji (na osnovu visine po pritisku primljene iz vazduhoplova);

(15) b) operativne identifikacione podatke (identitet vazduhoplova primljen iz vazduhoplova, poput identifikacije vazduhoplova i/ili Mode A koda);

(16) c) dodatne indikatore:

(17) – indikator vanrednog stanja (otmica, prekid radio-veze i stanje nužde),

(18) – posebne indikatore pozicije;

(19) d) status nadzornih podataka (vreme primenjivosti podataka o vertikalnoj poziciji).

(20) 2. Zahtevi koji se odnose na performanse nadzornih podataka

(21) 2.1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi definišu zahteve koji se odnose na performanse u pogledu tačnosti, raspoloživosti, integriteta, kontinuiteta i pravovremenosti nadzornih podataka koji se dobijaju iz sistema navedih u članu 4. stav 3. ove uredbe i koji se koriste za omogućavanje primene nadzornih aplikacija.

(22) 2.2. Ocena tačnosti horizontalne pozicije koja je dobijena iz sistema iz člana 4. stav 3. ove uredbe obuhvata, kao minimum, procenu greške horizontalne pozicije.

(23) 2.3. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi proveravaju usaglašenost sa zahtevima u vezi sa performansama utvrđenim u skladu s tač. 2.1. i 2.2.

(24) 2.4. Provera usaglašenosti se vrši na osnovu nadzornih podataka koji se pružaju korisniku na izlazu nadzornog lanca.

(25) ANEKS II