Pravilnik o zahtevima za automatske sisteme za razmenu podataka o letu

Član 1 Predmet Pravilnika

Ovim pravilnikom se utvrđuju zahtevi za automatske sisteme za razmenu podataka o letu u svrhu najave, koordinacije i primopredaje letova između jedinica kontrole letenja.

Član 2 Preuzimanje Uredbe Komisije (EZ) br. 1032/2006

(1) Ovim pravilnikom se u domaće zakonodavstvo preuzima Uredba Komisije (EZ) br. 1032/2006 od 6. jula 2006. godine koja utvrđuje zahteve za automatske sisteme za razmenu podataka o letu u svrhu najave, koordinacije i primopredaje letova između jedinica kontrole letenja.

(2) Uredba Komisije (EZ) br. 1032/2006 data je u Prilogu 1. ovog pravilnika.

Član 3 Značenje izraza

(1) Izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) Uredba (EZ) br. 549/2004 jeste Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (okvirna Uredba), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi („Službeni glasnik RS”, broj 32/11);
2. 2) Uredba (EZ) br. 552/2004 jeste Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 552/2004 od 10. marta 2004. godine o interoperabilnosti Evropske mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (Uredba o interoperabilnosti), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o uspostavljanju sistema bezbednosnih garancija za računarske programe pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 2/11);

(2) Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje je navedeno u članu 2. Uredbe Komisije (EZ) br. 1032/2006.

(3) Izrazi „država članica” i „Službeni list Evropske unije” koji se koriste u Prilogu ovog pravilnika, tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.

Član 4 Stupanje na snagu

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 1/0-01-0001/2012-0018

(3) U Beogradu, 23. februara 2012. godine

(4) Upravni odbor

(5) Predsednik,

(6) Milutin Mrkonjić, s.r.

(7) Prilog 1.

(8) Uredba Komisije (EZ) br. 1032/2006 od 6. jula 2006. godine koja utvrđuje zahteve za automatske sisteme za razmenu podataka o letu u svrhu najave, koordinacije i primopredaje letova između jedinica kontrole letenja

Član 5 Pridruženi postupci

(1) 1. Za let koji je predmet početne koordinacije, dogovoreni uslovi primopredaje su operativno obavezujući za obe ATC jedinice, izuzev ako se koordinacija poništi ili ispravi.

(2) 2. Za let koji je predmet ispravki koordinacije, dogovoreni uslovi primopredaje su operativno obavezujući za obe ATC jedinice, izuzev ako se koordinacija poništi ili naknadno ispravi.

(3) 3. Kada završetak procesa ispravke koordinacije ili poništavanja koordinacije nije potvrđen u skladu sa primenjivim zahtevima u pogledu kvaliteta usluga, jedinica kontrole letenja koja predaje saobraćaj mora da inicira verbalnu koordinaciju.

Član 6 Zahtevi u pogledu bezbednosti

(1) Države članice moraju da preduzmu neophodne mere da obezbede da svakoj promeni postojećih automatskih sistema za razmenu podataka o letu na koje se odnosi ova uredba ili uvođenju novih sistema prethodi bezbednosna procena, uključujući identifikaciju opasnosti, procenu i umanjenje rizika, koju sprovode zainteresovane strane.

(2) Tokom ove bezbednosne procene, bezbednosni zahtevi iz Aneksa III ove uredbe moraju da budu uzeti u obzir kao minimum.

Član 7 Usaglašenost ili pogodnost za upotrebu sastavnih elemenata

Pre izdavanja EZ deklaracije o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu, koja je navedena u članu 5. Uredbe (EZ) br. 552/2004, proizvođači sastavnih elemenata sistema navedenih u članu 1. stav 2(a) i (b) ove uredbe moraju da procene usaglašenost ili pogodnost za upotrebu ovih sastavnih elemenata, shodno zahtevima utvrđenim u skladu sa Aneksom IV ove uredbe, Deo A.

Član 8 Verifikacija sistema

(1) 1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji mogu da pokažu da ispunjavaju uslove iz Aneksa V ove uredbe moraju da sprovedu verifikaciju sistema navedenih u članu 1. stav 2(a) ove uredbe, u skladu sa zahtevima iz Aneksa IV ove uredbe, Deo B.

(2) 2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji ne mogu da pokažu da ispunjavaju uslove iz Aneksa V ove uredbe moraju angažovati imenovano telo da izvrši verifikaciju sistema iz člana 1. stav 2(a) ove uredbe. Ta verifikacija mora da bude sprovedena u skladu sa zahtevima iz Aneksa IV ove uredbe, Deo C.

(3) 3. Države članice moraju da obezbede da verifikacija sistema iz člana 1. stav 2(a) ove uredbe pokazuje usaglašenost tih sistema sa zahtevima iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, u pogledu kvaliteta usluga i u pogledu bezbednosti.

Član 9 Usaglašenost

Države članice moraju da preduzmu neophodne mere da obezbede usaglašenost sa ovom uredbom.

Član 10 Tranzicioni aranžmani

(1) 1. Tranzicioni aranžmani navedeni u članu 10. stav 1. Uredbe (EZ) br. 552/2004 se primenjuju na sisteme Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (u daljem tekstu: EATMN) navedene u članu 1. stav 2. ove uredbe, od stupanja na snagu ove uredbe, u pogledu procesa najave i početne koordinacije.

(2) Oni se primenjuju na EATMN sisteme od 1. januara 2009. godine u pogledu procesa ispravke koordinacije, poništavanja koordinacije, osnovnih podataka o letu i promene osnovnih podataka o letu.

(3) 2. Tranzicioni aranžmani navedeni u članu 10. stav 2. Uredbe (EZ) br. 552/2004 se primenjuju na sisteme navedene u članu 1. stav 2. ove uredbe od 31. decembra 2012. godine.

Član 11 Stupanje na snagu

(1) Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.

(2) Primenjuje se od 1. januara 2009. godine na sve EATMN sisteme navedene u članu 2. stav 1. ove uredbe u pogledu procesa ispravke koordinacije, poništavanja koordinacije, osnovnih podataka o letu i promene osnovnih podataka o letu.

(3) Primenjuje se od 31. decembra 2012. godine na sve EATMN sisteme navedene u članu 2. stav 1. ove uredbe koji su operativni do tog dana.

(4) Ova uredba je obavezujuća u celini i direktno se primenjuje u svim državama članicama.

(5) ANEKS I

(6) Zahtevi u pogledu interoperabilnosti i performansi (navedeni u članu 3. ove uredbe)

(7) DEO A: OPŠTI ZAHTEVI

(8) 1. ZAHTEVI U POGLEDU SISTEMA

(9) 1.1. Sistem mora da pruži sve informacije potrebne za prikaz, obradu i objedinjavanje informacija koje sistem razmenjuje u navedenim procesima.

(10) 1.2. Sistem mora da bude u stanju da automatski prima, čuva, obrađuje, izvodi i dostavlja na prikaz i prosleđuje informacije o letu koje se odnose na procese najave, koordinacije i primopredaje, kao i procese civilno-vojne koordinacije.

(11) 1.3. Sistem mora da izda upozorenje kada se na opremi za razmenu informacija otkriju otkazi ili nepravilnosti.

(12) 1.4. Sistem mora da bude u stanju da pruži upozorenja u vezi razmene informacija među sistemima na radnim pozicijama na koje se odnose.

(13) 1.5. Sistem mora da pruža mogućnost ATC osoblju da promeni informacije o letu koje se odnose na procese.

(14) 1.6. Sistem mora da bude u stanju da ATC osoblju pruži informaciju o statusu relevantnih proseca razmena informacija među sistemima.

(15) 2. SNIMANJE PODATAKA KOJE SISTEMI RAZMENJUJU

(16) 2.1. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da snima podatke koje sistem razmenjuje, na način koji omogućava pretraživanje i prikaz snimljenih podataka.

(17) DEO B: ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA OBAVEZNE PROCESE KOJI MORAJU BITI PODRŽANI PRI RAZMENI INFORMACIJA MEĐU SISTEMIMA

(18) 1. NAJAVA

(19) 1.1. Podaci o dotičnom letu

(20) 1.1.1. Informacije koje su predmet procesa najave moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(21) – identifikaciju vazduhoplova;

(22) – SSR mod i kod (ako je dostupan);

(23) – aerodrom poletanja;

(24) – predviđene podatke;

(25) – aerodrom opredeljenja;

(26) – broj i tip vazduhoplova;

(27) – vrstu leta;

(28) – status i mogućnosti opreme.

(29) 1.1.2. Sadržaj „statusa i mogućnosti opreme” mora, kao minimum, da obuhvati mogućnosti za smanjenim minimumom za vertikalno razdvajanje (u daljem tekstu: RVSM, reduced vertical separation minima) i mogućnost 8.33 KHz.

(30) 1.1.3. Informacija o „statusu i mogućnostima opreme” može da sadrži i druge elemente, u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(31) 1.2. Pravila primene

(32) 1.2.1. Proces najave se mora sprovoditi najmanje jednom za svaki podoban let za koji je planirano da preleti granicu, osim ako je let predmet procesa pretpoletne najave i koordinacije.

(33) 1.2.2. Kriterijumi koje letovi treba da ispune kako bi bili podobni za najavu za prelet preko granice moraju da budu u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(34) 1.2.3. Kada proces najave ne može da bude sproveden do bilateralno dogovorenog vremena pre nego što otpočne proces početne koordinacije, on će biti uključen u proces početne koordinacije.

(35) 1.2.4. Kada se sprovodi proces najave, on mora da prethodi procesu početne koordinacije.

(36) 1.2.5. Proces najave se mora ponoviti uvek kada se pre procesa početne koordinacije promeni bilo koji od sledećih podataka:

(37) – COP;

(38) – očekivani SSR kod na tački promopredaje;

(39) – aerodrom opredeljenja;

(40) – tip vazduhoplova,

(41) – status i mogućnosti opreme.

(42) 1.2.6. Ako je uočeno odstupanje između prenesenih podataka i odgovarajućih podataka u sistemu koji prima podatke ili ti podaci nisu dostupni, što bi izazvalo potrebu za korektivnom merom po prijemu koji sledi posle početne koordinacije, odstupanje će biti upućeno odgovarajućoj poziciji radi razrešenja.

(43) 1.3. Vremenski kriterijumi za iniciranje procesa najave

(44) 1.3.1. Proces najave mora da bude iniciran izvestan broj minuta određen parametrom, pre predviđenog vremena dolaska na COP.

(45) 1.3.2. Parametar ili parametri za najavu moraju da budu uključeni u sporazume o koordinaciji ATC jedinica na koje se odnose.

(46) 1.3.3. Parametar ili parametri za najavu mogu da budu posebno određeni za svaku od tačaka koordinacije.

(47) 2. POČETNA KOORDINACIJA

(48) 2.1. Podaci o dotičnom letu

(49) 2.1.1. Informacije koje su predmet procesa početne koordinacije moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(50) – identifikaciju vazduhoplova;

(51) – SSR mod i kod;

(52) – aerodrom poletanja;

(53) – predviđene podatke;

(54) – aerodrom opredeljenja;

(55) – broj i tip vazduhoplova;

(56) – vrstu leta;

(57) – status i mogućnosti opreme.

(58) 2.1.2. Sadržaj „statusa i mogućnosti opreme” mora, kao minimum, da obuhvati mogućnosti RVSM i mogućnost 8.33 KHz.

(59) 2.1.3. Informacija o „statusu i mogućnostima opreme” može da sadrži i druge elemente, kako je bilateralno dogovoreno sporazumima o koordinaciji.

(60) 2.2. Pravila primene

(61) 2.2.1. Proces početne koordinacije se mora sprovoditi za sve podobne letove za koje je planirano da prelete granicu.

(62) 2.2.2. Kriterijumi koje letovi treba da ispune kako bi bili podobni za početnu koordinaciju letova preko granice moraju da budu u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(63) 2.2.3. Ukoliko nije prethodno manuelno iniciran, proces početne koordinacije mora da bude automatski iniciran:

(64) – u izvesno vreme, određeno bilateralno dogovorenim parametrom, pre očekivanog vremena dolaska do tačke koordinacije, ili

(65) – u vreme kada je let na bilateralno dogovorenom rastojanju od tačke koordinacije, u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(66) 2.2.4. Proces početne koordinacije mora da bude samo jednom sproveden, izuzev ako je iniciran proces poništavanja koordinacije.

(67) 2.2.5. Posle procesa poništavanja koordinacije, početna koordinacija može da bude ponovo inicirana, sa istom jedinicom.

(68) 2.2.6. Jedinica kontrole letenja koja predaje saobraćaj mora da bude obaveštena o završetku procesa početne koordinacije, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj – let se tada smatra „koordiniranim”.

(69) 2.2.7. Ako proces početne koordinacije ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na radnoj poziciji koja je odgovorna za koordinaciju leta u okviru jedinice kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(70) 2.2.8. Informacije koje se odnose na početnu koordinaciju moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(71) 3. PROCES ISPRAVKE KOORDINACIJE

(72) 3.1. Podaci o dotičnom letu

(73) 3.1.1. Proces ispravke koordinacije mora da obezbedi povezivanje sa prethodno koordiniranim letom.

(74) 3.1.2. Ispravka koordinacije mora da pruži sledeće podatke o letu, ukoliko su promenjeni:

(75) – SSR mod i kod;

(76) – predviđeno vreme i nivo leta;

(77) – status i mogućnosti opreme.

(78) 3.1.3. Ako je bilateralno dogovoreno, proces ispravke koordinacije mora da obezbedi sledeće podatke, ukoliko su oni promenjeni:

(79) – tačku koordinacije;

(80) – rutu.

(81) 3.2. Pravila primene

(82) 3.2.1. Proces ispravke koordinacije može da se sprovede jednom ili više puta sa jedinicom sa kojom se let trenutno koordiniše.

(83) 3.2.2. Proces ispravke koordinacije se obavlja:

(84) – kada se predviđeno vreme na tački koordinacije razlikuje od prethodno dostavljenog vremena za duži vremenski interval nego što je bilateralno dogovoreno;

(85) – kada se nivo primopredaje, SSR kod ili status i mogućnosti opreme razlikuju od prethodno dostavljenih informacija.

(86) 3.2.3. Kada je bilateralno dogovoreno, proces ispravke koordinacije se obavlja kada postoji bilo kakva promena:

(87) – tačke koordinacije;

(88) – rute.

(89) 3.2.4. Jedinica kontrole letenja koja predaje saobraćaj mora da bude obaveštena o završetku procesa ispravke koordinacije, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(90) 3.2.5. Ako proces ispravke koordinacije ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na radnoj poziciji koja je odgovorna za koordinaciju leta u okviru jedinice kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(91) 3.2.6. Proces ispravke koordinacije se mora sprovesti neposredno posle prijema relevantnih ulaznih podataka ili ažuriranja podataka.

(92) 3.2.7. Proces ispravke koordinacije se mora onemogućiti posle dolaska leta na tačke primopredaje za više od međusobno dogovorenog vremena ili udaljenosti, u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(93) 3.2.8. Informacije o ispravci koordinacije moraju da budu dostupne na odgovarajućim radnim pozicijama u jedinici kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(94) 4. PONIŠTAVANJE KOORDINACIJE

(95) 4.1. Podaci o dotičnom letu

(96) 4.1.1. Proces poništavanja koordinacije mora da obezbedi povezivanje sa prethodnim procesom najave ili koordinacije koji se otkazuje.

(97) 4.2. Pravila primene

(98) 4.2.1. Proces poništavanja koordinacije za koordinirani let se sprovodi sa drugom jedinicom:

(99) – kada ta jedinica više nije sledeća jedinica u redosledu koordinacije,

(100) – kada se otkazuje plan leta u predajnoj jedinici i koordinacija više nema značaja,

(101) – kada informacija o poništavanju koordinacije bude dostavljena od prethodne jedinice u odnosu na rutu leta.

(102) 4.2.2.Proces poništavanja koordinacije za najavljeni let se može sprovesti sa drugom jedinicom:

(103) – kada ta jedinica više nije sledeća jedinica u redosledu koordinacije,

(104) – kada se otkazuje plan leta u predajnoj jedinici i koordinacija više nema značaja,

(105) – kada informacija o poništavanju koordinacije bude dostavljena od prethodne jedinice u odnosu na rutu leta,

(106) – kada let kasni na ruti i revidirana procena ne može automatski da se odredi.

(107) 4.2.3. Jedinica kontrole letenja koja predaje saobraćaj mora da bude obaveštena o završetku procesa poništavanja koordinacije, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(108) 4.2.4. Ako proces poništavanja koordinacije ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na radnoj poziciji koja je odgovorna za koordinaciju leta u okviru jedinice kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(109) 4.2.5. Informacija o poništavanju koordinacije mora da bude dostupna na odgovarajućoj radnoj poziciji u jedinici koja prima najavu ili u jedinici kontrole letenja u kojoj je koordinacija otkazana.

(110) 5. OSNOVNI PODACI O LETU

(111) 5.1. Podaci o dotičnom letu

(112) 5.1.1. Proces osnovnih podataka o letu mora, kao minimum, da obezbedi sledeće informacije:

(113) – identifikaciju vazduhoplova;

(114) – SSR mod i kod.

(115) 5.1.2. Sve dodatne informacije koje pruža proces osnovnih podataka o letu moraju da budu predmet bilateralnog sporazuma.

(116) 5.2. Pravila primene

(117) 5.2.1. Proces osnovnih podataka o letu se mora sprovoditi automatski za svaki podoban let.

(118) 5.2.2. Kriterijumi koje letovi treba da ispune kako bi bili podobni za proces osnovnih podataka o letu moraju da budu u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(119) 5.2.3. Jedinica kontrole letenja koja dostavlja podatke mora da bude obaveštena o završetku procesa osnovnih podataka o letu, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(120) 5.2.4. Ako proces osnovnih podataka o letu ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja dostavlja podatke.

(121) 6. PROMENA OSNOVNIH PODATAKA O LETU

(122) 6.1. Podaci o dotičnom letu

(123) 6.1.1. Proces promene osnovnih podataka o letu mora da obezbedi povezivanje sa letom koji je bio predmet prethodnog procesa osnovnih podataka o letu.

(124) 6.1.2 Sve dodatne informacije koje pruža proces promene osnovnih podataka o letu, kao i kriterijumi kada se one pružaju, moraju da budu predmet bilateralnog sporazuma.

(125) 6.2. Pravila primene

(126) 6.2.1 Proces promene osnovnih podataka o letu se može sprovesti samo za one letove koji su prethodno bili predmet procesa osnovnih podataka o letu.

(127) 6.2.2. Proces promene osnovnih podataka o letu se mora inicirati automatski, na osnovu bilateralno dogovorenih kriterijuma.

(128) 6.2.3. Jedinica kontrole letenja koja dostavlja podatke mora da bude obaveštena o završetku procesa promene osnovnih podataka o letu, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(129) 6.2.4. Ako proces promene osnovnih podataka o letu ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja dostavlja podatke.

(130) 6.2.5 Informacije o promeni osnovnih podataka o letu moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji u jedinici kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(131) DEO C: ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA OPCIONE PROCESE KOJI MOGU BITI PODRŽANI RAZMENOM INFORMACIJA MEĐU SISTEMIMA

(132) 1. PRETPOLETNA NAJAVA I KOORDINACIJA

(133) 1.1. Podaci o dotičnom letu

(134) 1.1.1. Informacije koje su predmet procesa pretpoletne najave i koordinacije moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(135) – identifikaciju vazduhoplova;

(136) – SSR mod i kod (ako je dostupan);

(137) – aerodrom poletanja;

(138) – predviđeno vreme poletanja ili predviđene podatke, kako je bilateralno dogovoreno;

(139) – aerodrom opredeljenja;

(140) – broj i tip vazduhoplova.

(141) 1.1.2. Informacije koje su predmet procesa pretpoletne najave i koordinacije, koje stižu od jedinice kontrole letenja završne kontrolisane oblasti (TMA) ili ACC, moraju da sadrže sledeće:

(142) – vrstu leta;

(143) – status i mogućnosti opreme.

(144) 1.1.3. Sadržaj informacija o „statusu i mogućnostima opreme” mora, kao minimum, da obuhvata mogućnosti RVSM i mogućnost 8.33 KHz komunikacije.

(145) 1.1.4. Informacija o „statusu i mogućnostima opreme” može da sadrži i druge elemente, u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(146) 1.2. Pravila primene

(147) 1.2.1. Postupak pretpoletne najave i koordinacije sprovodi se jednom ili više puta za svaki podoban let planiran za prelet granice, kada vreme od poletanja do tačke koordinacije nije dovoljno za izvršavanje procesa početne koordinacije ili najave.

(148) 1.2.2. Kriterijumi koje letovi treba da ispune za pretpoletnu najavu preleta granice i koordinacije moraju da budu u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(149) 1.2.3. Postupak pretpoletne najave i koordinacije se mora ponovo sprovesti uvek kada se promeni bilo koje informacija koja je bila predmet prethodnog procesa pretpoletne najave i koordinacije.

(150) 1.2.4. Jedinica kontrole letenja koja predaje saobraćaj mora da bude obaveštena o završetku procesa pretpoletne najave i koordinacije, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(151) 1.2.5. Ako proces pretpoletne najave i koordinacije ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na radnoj poziciji odgovornoj za najavu/koordinaciju leta u okviru jedinice kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(152) 1.2.6. Informacije o pretpoletnoj najavi i koordinaciji moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice koja prima najavu.

(153) 2. PROMENA FREKVENCIJE

(154) 2.1. Podaci o dotičnom letu

(155) 2.1.1. Informacije koje su predmet procesa promene frekvencije moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(156) – identifikaciju vazduhoplova.

(157) 2.1.2. Informacije koje su predmet procesa promene frekvencije moraju, ako je dostupno, obuhvatati sledeće:

(158) – indikaciju o prepuštanju;

(159) – odobreni nivo leta;

(160) – dodeljeni smer/putanju ili odobreni direktni smer;

(161) – dodeljenu brzinu;

(162) – dodeljenu brzinu penjanja /silaženja.

(163) 2.1.3. Ako je bilateralno dogovoreno, informacije procesa promene frekvencije moraju da sadrže sledeće:

(164) – trenutnu poziciju na putanji;

(165) – naloženu frekvenciju.

(166) 2.2. Pravila primene

(167) 2.2.1. Proces promene frekvencije mora da bude manuelno iniciran od strane kontrolora koji predaje saobraćaj.

(168) 2.2.2. Jedinica kontrole letenja koja predaje saobraćaj mora da bude obaveštena o završetku procesa promene frekvencije, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(169) 2.2.3. Ako proces promene frekvencije ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(170) 2.2.4. Informacije o promeni frekvencije moraju, bez odlaganja, da budu dostupne kontroloru letenja koji prima saobraćaj.

(171) 3. MANUELNO PREUZIMANJE KOMUNIKACIJE

(172) 3.1. Podaci o dotičnom letu

(173) 3.1.1. Informacije koje su predmet procesa manuelnog preuzimanja komunikacije moraju, kao minimum, da obuhvataju identifikaciju vazduhoplova.

(174) 3.2. Pravila primene

(175) 3.2.1. Proces manuelnog preuzimanja komunikacije mora da bude iniciran od strane jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj kada se uspostavi komunikacija.

(176) 3.2.2. Jedinica kontrole letenja koja prima saobraćaj mora da bude obaveštena o završetku procesa manuelnog preuzimanja komunikacije, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(177) 3.2.3. Ako proces manuelnog preuzimanja komunikacije ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.

(178) 3.2.4. Informacije o manuelnom preuzimanju komunikacije moraju odmah da budu predstavljene kontroloru letenja u jedinici kontrole letenja koja predaje saobraćaj.

(179) 4. NAJAVA NAMERE PROLASKA

(180) 4.1. Podaci o dotičnom letu

(181) 4.1.1. Informacije koje su predmet procesa najave namere prolaska moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(182) – identifikaciju vazduhoplova;

(183) – SSR mod i kod;

(184) – broj i tip vazduhoplova;

(185) – identifikator nadležnog sektora;

(186) – rutu prolaska koja uključuje očekivana vremena dolaska i nivoe leta za svaku tačku na ruti.

(187) 4.2. Pravila primene

(188) 4.2.1. Proces najave namere prolaska mora da bude iniciran manuelno, od strane kontrolora, ili automatski, kako je opisano u sporazumima o koordinaciji.

(189) 4.2.2. Jedinica kontrole letenja koja daje najavu mora da bude obaveštena o završetku procesa najave namere prolaska, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima najavu.

(190) 4.2.3. Ako proces najave namere prolaska ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje u jedinici kontrole letenja koja daje najavu.

(191) 4.2.4. Informacije o najavi namere prolaska moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji u jedinici kontrole letenja koja prima najavu.

(192) 5. ZAHTEV ZA ODOBRENJE PROLASKA

(193) 5.1. Podaci o dotičnom letu

(194) 5.1.1. Informacije koje su predmet procesa zahteva za odobrenje prolaska moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(195) – identifikaciju vazduhoplova;

(196) – SSR mod i kod;

(197) – broj i tip vazduhoplova;

(198) – identifikator nadležnog sektora;

(199) – rutu prolaska koja uključuje očekivana vremena i nivoe leta za svaku tačku na ruti.

(200) 5.1.2. Ako je bilateralno dogovoreno, zahtev za odobrenje prolaska mora da sadrži status i mogućnosti opreme.

(201) 5.1.3. Sadržaj informacija o „statusu i mogućnostima opreme” mora, kao minimum, da obuhvata mogućnosti RVSM.

(202) 5.1.4. Informacija o „statusu i mogućnostima opreme” može da sadrži i druge elemente, kako je bilateralno dogovoreno.

(203) 5.2. Pravila primene

(204) 5.2.1. Zahtev za odobrenje prolaska se inicira po nahođenju kontrolora, u skladu sa uslovima navedenim u sporazumima o koordinaciji.

(205) 5.2.2. Jedinica kontrole letenja koja podnosi zahtev mora da bude obaveštena o završetku procesa zahteva za odobrenje prolaska, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima zahtev.

(206) 5.2.3. Ako proces zahteva za odobrenje prolaska ne uspe da potvrdi završetak u okviru zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja podnosi zahtev.

(207) 5.2.4. Informacije o zahtevu za odobrenje prolaska moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji u jedinici kontrole letenja koja prima zahtev.

(208) 5.3. Operativni odgovor

(209) 5.3.1. Na proces zahteva za odobrenje prolaska se mora odgovoriti:

(210) – prihvatanjem predložene rute/detalja prolaska kroz vazdušni prostor, ili

(211) – kontrapredlogom koji obuhvata drugačiju rutu/detalje prolaska kroz vazdušni prostor, kao što je navedeno u tački 6. ili

(212) – odbijanjem predložene rute/detalja prolaska kroz vazdušni prostor.

(213) 5.3.2. Ako se operativni odgovor ne primi u okviru vremenskog intervala koji je bilateralno dogovoren, biće izdato upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja podnosi zahtev.

(214) 6. KONTRAPREDLOG ZA PROLAZAK

(215) 6.1. Podaci o dotičnom letu

(216) 6.1.1. Proces kontrapredloga za prolazak mora da obezbedi povezivanje sa letom koji je prethodno bio predmet koordinacije.

(217) 6.1.2. Informacije koje su predmet procesa kontrapredloga za prolazak moraju, kao minimum, da obuhvataju:

(218) – identifikaciju vazduhoplova;

(219) – rutu prolaska koja uključuje očekivana vremena i nivoe leta za svaku tačku na ruti.

(220) 6.2. Pravila primene

(221) 6.2.1. Proces kontrapredloga za prolazak mora da obuhvata predlog novog nivoa leta/rute.

(222) 6.2.2. Jedinica kontrole letenja koja izdaje kontrapredlog mora da bude obaveštena o završetku procesa kontrapredloga za prolazak, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja je prvobitno izdala zahtev za prolazak.

(223) 6.2.3. Ako proces kontrapredloga za prolazak ne uspe da potvrdi završetak u okviru primenjivih zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja izdaje kontrapredlog.

(224) 6.2.4. Informacije o kontrapredlogu za prolazak moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji u jedinici kontrole letenja koja je prvobitno izdala zahtev za prolazak.

(225) 6.3. Operativni odgovor

(226) 6.3.1. Posle potvrde o uspešnoj obradi informacija o kontrapredlogu za prolazak, treba da sledi operativni odgovor od strane jedinice kontrole letenja koja je prvobitno podnela zahtev za prolazak.

(227) 6.3.2. Operativni odgovor na kontrapredlog mora da bude prihvatanje ili odbijanje, prema potrebi.

(228) 6.3.3 Ako se operativni odgovor ne primi u okviru vremenskog intervala koji je bilateralno dogovoren, biće izdato upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja izdaje kontrapredlog.

(229) 7. OTKAZIVANJE PROLASKA

(230) 7.1. Podaci o dotičnom letu

(231) 7.1.1. Proces otkazivanja prolaska mora da obezbedi povezivanje sa prethodnim procesom najave ili koordinacije koji se otkazuje.

(232) 7.2. Pravila primene

(233) 7.2.1. Proces otkazivanja prolaska mora da pokrene jedinica kontrole letenja koja je odgovorna za let, u nekom od sledećih slučajeva:

(234) – let koji je prethodno najavljen procesom osnovnih podataka o letu neće ući u vazdušni prostor jedinice kontrole letenja koja prima najavu ili nije više od interesa za tu jedinicu;

(235) – prolazak se neće izvršiti rutom opisanom u najavi prolaska;

(236) – prolazak se neće izvršiti na osnovu uslova o kojima se pregovara, niti na osnovu uslova koji su dogovoreni posle dijaloga o prolasku kroz vazdušni prostor.

(237) 7.2.2. Proces otkazivanja prolaska mora da bude pokrenut automatski ili manuelno, od strane kontrolora, u skladu sa sporazumima o koordinaciji.

(238) 7.2.3. Jedinica kontrole letenja koja otkazuje prolazak

(239) mora da bude obaveštena o završetku procesa otkazivanja prolaska, uključujući potvrdu od jedinice kontrole letenja koja prima najavu.

(240) 7.2.4. Ako proces otkazivanja prolaska ne uspe da potvrdi završetak u okviru primenjivih zahteva u pogledu kvaliteta usluge, to mora da izazove upozorenje na odgovarajućoj radnoj poziciji u okviru jedinice kontrole letenja koja otkazuje prolazak.

(241) 7.2.5. Informacije o otkazivanju prolaska moraju da budu dostupne na odgovarajućoj radnoj poziciji u jedinici kontrole letenja koja je primila najavu.

(242) ANEKS II

(243) Zahtevi u pogledu kvaliteta usluga (navedeni u članu 4. ove uredbe)

(244) 1. Dostupnost, pouzdanost, bezbednost podataka i integritet podataka

(245) 1.1.Uređaji i oprema sistema za razmenu informacija moraju da budu dostupni u toku radnog vremena jedinice kontrole letenja.

(246) 1.2. Svaki planirani period zastoja u radu mora da bude bilateralno dogovoren između jedinica kontrole letenja na koje se odnosi.

(247) 1.3. Pouzdanost sistema veza za razmenu informacija mora da bude najmanje 99,86%.

(248) 1.4. Integritet i obezbeđivanje informacija, razmenjenih preko uređaja i opreme sistema za razmenu informacija, mora da bude na odgovarajućem nivou, u skladu sa priznatom praksom.

(249) 2. Vreme obrade

(250) 2.1. Vreme obrade predstavlja interval između pokretanje procesa i vremena kada je obavezna potvrda dostupna u jedinici kontrole letenja koja je pokrenula proces.

(251) 2.2. Vreme obrade ne uključuje operativne odgovore, kada su oni potrebni.

(252) 2.3. Maksimalno vreme obrade pre nego što se izda upozorenje mora da bude bilateralno dogovoreno.

(253) ANEKS III

(254) Zahtevi u pogledu bezbednosti (navedeni u članu 6. ove uredbe)

(255) 1. Implementacija sistema za razmenu informacija i linkova za govorne komunikacije zemlja-zemlja mora da spreči mogućnost istovremenog otkaza, koliko god je to izvodljivo.

(256) 2. Zahtevi u pogledu interoperabilnosti i performansi iz tač. 3.2.4, 3.2.5, 4.2.3, 4.2.4, 5.2.3, 5.2.4, 6.2.3. i 6.2.4. Aneksa I ove uredbe, Deo B, se takođe smatraju kao zahtevi u pogledu bezbednosti.

(257) 3. Za procese ispravke koordinacije, poništavanja koordinacije, osnovnih podataka o letu i promene osnovnih podataka o letu, zahtevi u pogledu kvaliteta usluga koji su navedeni u Aneksu II ove uredbe se, takođe, smatraju kao zahtevi u pogledu bezbednosti.

(258) ANEKS IV

(259) DEO A: ZAHTEVI ZA PROCENU USAGLAŠENOSTI ILI POGODNOSTI ZA UPOTREBU SASTAVNIH ELEMENATA IZ ČLANA 7. OVE UREDBE

(260) 1. Aktivnosti verifikacije treba da dokažu usaglašenost sastavnih delova sa zahtevima ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti, ili njihovu pogodnost za upotrebu dok su ti sastavni elementi u radu u test okruženju.

(261) 2. Proizvođač mora da upravlja aktivnostima procene usaglašenosti i posebno mora da:

(262) – odredi odgovarajuće test okruženje;

(263) – verifikuje da plan testiranja opisuje sastavne elemente u test okruženju;

(264) – verifikuje da plan testiranja u potpunosti obuhvata primenjive zahteve;

(265) – obezbedi doslednost i kvalitet tehničke dokumentacije i plana testiranja;

(266) – planira organizaciju testiranja, osoblje, instalacije i konfiguraciju test platforme;

(267) – obavi inspekcije i testove, kao što je navedeno u planu testiranja;

(268) – sastavi izveštaj koji predstavlja rezultate ispitivanja i testova.

(269) 3. Proizvođač mora da obezbedi da sastavni elementi koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije, integrisani u test okruženju, ispunjavaju zahteve iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti.

(270) 4. Po završetku zadovoljavajuće verifikacije usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu, proizvođač je dužan da pod svojom odgovornošću sastavi EZ deklaraciju o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu, navodeći posebno zahteve iz ove uredbe koje ispunjavaju sastavni elementi, kao i prateće uslove korišćenja, u skladu sa Aneksom III (3) Uredbe o interoperabilnosti.

(271) DEO B: ZAHTEVI ZA VERIFIKACIJU SISTEMA IZ ČLANA 8. STAV 1. OVE UREDBE

(272) 1. Verifikacija sistema treba da pokaže njihovu usaglašenost sa zahtevima iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti u simuliranom okruženju koje odražava operativni kontekst ovih sistema.

(273) 2. Verifikacija sistema koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije mora da se vrši u skladu sa odgovarajućom i priznatom praksom testiranja.

(274) 3. Test alati koji se koriste za verifikaciju sistema koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije moraju da imaju odgovarajuću funkcionalnost.

(275) 4. Verifikacija sistema koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije treba da proizvede elemente tehničkog dosijea prema zahtevu Aneksa IV (3) Uredbe o interoperabilnosti i sledeće elemente:

(276) – opis implementacije;

(277) – izveštaj o inspekcijama i testovima postignutim pre puštanja sistema u rad.

(278) 5. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da vodi aktivnosti verifikacije, a posebno mora da:

(279) – utvrdi odgovarajuće simulirano operativno i tehničko okruženje koje odražava operativno okruženje;

(280) – verifikuje da li plan testiranja opisuje integraciju razmene informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije u sistemu koji se testira u simuliranom operativnom i tehničkom okruženju;

(281) – verifikuje da li plan testiranja u potpunosti obuhvata zahteve iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti;

(282) – obezbedi doslednost i kvalitet tehničke dokumentacije i plana testiranja;

(283) – planira organizaciju, osoblje, instalacije testa i konfiguraciju test platforme;

(284) – obavi inspekcije i testove, kao što je navedeno u planu testiranja;

(285) – sastavi izveštaj koji predstavlja rezultate inspekcija i testova.

(286) 6. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi treba da obezbedi da implementacija razmene informacija koja podržava proces najave, koordinacije i primopredaje letova i proces civilno-vojne koordinacije, integrisana u sisteme koji rade u simuliranom operativnom okruženju, ispunjava zahteve iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti.

(287) 7. Po završetku zadovoljavajuće verifikacije usaglašenosti, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi sastavlja EZ deklaraciju o verifikaciji sistema i dostavlja ga nacionalnom nadzornom telu, zajedno sa tehničkim dosijeom, kao što se zahteva u članu 6. Uredbe o interoperabilnosti.

(288) DEO C: ZAHTEVI ZA VERIFIKACIJU SISTEMA IZ ČLANA 8. STAV 2. OVE UREDBE

(289) 1. Verifikacija sistema mora da pokaže njihovu usaglašenost sa zahtevima iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti u simuliranom okruženju koje odražava operativni kontekst ovih sistema.

(290) 2. Verifikacija sistema koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije vrši se u skladu sa odgovarajućom i priznatom praksom testiranja.

(291) 3. Test alati koji se koriste za verifikaciju sistema koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije treba da imaju odgovarajuću funkcionalnost.

(292) 4. Verifikacija sistema koji podržavaju razmenu informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije treba da proizvede elemente tehničkog dosijea prema zahtevu Aneksa IV (3) Uredbe o interoperabilnosti i sledeće elemente:

(293) – opis implementacije;

(294) – izveštaj o inspekcijama i testovima ostvarenim pre puštanja sistema u rad.

(295) 5. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da utvrdi odgovarajuće simulirano operativno i tehničko okruženje koje odražava operativno okruženje i mora dati imenovanom telu da sprovede aktivnosti verifikacije.

(296) 6. Imenovano telo mora da upravlja aktivnostima verifikacije, a posebno mora da:

(297) – verifikuje da plan testiranja opisuje integraciju razmene informacija u procesu najave, koordinacije i primopredaje letova i procesu civilno-vojne koordinacije u sistemu koji se testira u simuliranom operativnom i tehničkom okruženju;

(298) – verifikuje da plan testiranja u potpunosti pokriva zahteve iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti;

(299) – obezbedi doslednost i kvalitet tehničke dokumentacije i plana testiranja;

(300) – planira organizaciju testiranja, osoblje, instalaciju i konfiguraciju test platforme;

(301) – obavi inspekcije i testove, kao što je navedeno u planu testiranja;

(302) – sastavi izveštaj koji predstavlja rezultate inspekcija i testova.

(303) 7. Imenovano telo mora da obezbedi da implementacija razmene informacija koja podržava proces najave, koordinacije i primopredaje letova i proces civilno-vojne koordinacije, integrisana u sisteme koji rade u simuliranom operativnom okruženju, ispunjava zahteve iz ove uredbe u pogledu interoperabilnosti i performansi, kvaliteta usluga i bezbednosti.

(304) 8. Po zadovoljavajućem okončanju verifikacije, imenovano telo priprema potvrdu o usaglašenosti u odnosu na sprovedene aktivnosti.

(305) 9. Po završetku zadovoljavajuće verifikacije usaglašenosti, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi sastavlja EZ deklaraciju o verifikaciji sistema i dostavlja ga nacionalnom nadzornom telu, zajedno sa tehničkim dosijeom, kao što se zahteva u članu 6. Uredbe o interoperabilnosti.

(306) ANEKS V

(307) Uslovi iz člana 8. ove uredbe

(308) 1. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora, u okviru organizacije, da ima uspostavljene metode izveštavanja koje osiguravaju i pokazuju nepristrasnost i nezavisnost procene u odnosu na aktivnosti verifikacije.

(309) 2. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da obezbedi da osoblje, koje je uključeno u proces verifikacije, obavlja provere sa najvećim mogućim profesionalnim integritetom i najvećom mogućom tehničkom kompetencijom, kao i bez bilo kakvih pritisaka i podsticaja, posebno finansijske prirode, koji mogu da utiču na njihov sud ili rezultate provere, posebno od strane lica ili grupe lica na koje rezultati provere imaju uticaja.

(310) 3. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da obezbedi da osoblje, koje je uključeno u proces verifikacije, ima pristup opremi koja mu omogućava da pravilno izvrši potrebne provere.

(311) 4. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da obezbedi da osoblje, koje je uključeno u proces verifikacije, ima solidnu tehničku i stručnu obuku, zadovoljavajuće znanje o zahtevima verifikacije koju treba da izvrši, odgovarajuće operativno iskustvo, kao i sposobnost da sastavi deklaracije, zapise i izveštaje koji pokazuju da su verifikacije izvršene.

(312) 5. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da obezbedi da je osoblje, koje je uključeno u proces verifikacije, sposobno da nepristrasno obavlja provere. Njihova primanja ne smeju da zavise od broja izvršenih provera ili od rezultata tih provera.