Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine

Na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o klimatskim promenama („Službeni glasnik RS”, broj 26/21), člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 17. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

PROGRAM

prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 119 od 29. decembra 2023.

UVOD

Klimatske promene, koje su najmanje deset puta brže nego ikada u prošlosti planete Zemlje, povećale su štete i gubitke, ugrozile živote ljudi i funkcionalnost prirodnih sistema, kako u svetu tako i u Republici Srbiji.

Procene pokazuju da se Republika Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je osmotren porast globalne srednje temperature 1,1 °S, Srbija je već na 1,8 °S, a leti na čak 2,6 °S. Istovremeno, od 2000. godine Republika Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000–2020. godina, iznosi 6.8 milijardi evra1. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave. Zbog toga je usvajanje i primena Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: Program) od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Učestalost i intenzitet klimatskih opasnosti prouzrokovanih klimatskim promenama povećava se u budućnosti, sa jasnim trendom promene do sredine 21. veka, nakon čega promene zavise od uspešnosti sprovođenja mera ublažavanja klimatskih promena (mitigacija) određenih Sporazumom iz Pariza, kojeg je potpisala i ratifikovala i Republika Srbija.

Klimatske opasnosti koje najviše nanose štete i gubitke u Republici Srbiji i čiji se intenzitet i učestalost povećavaju su: toplotni talasi, intenzivne padavine i suše. Druge klimatske opasnosti izazvane klimatskim promenama a deluju u zavisnosti od karakteristika regiona su: poplave, klizišta, odroni, požari, itd. Ranjivost na klimatske promene pojačavaju zagađenost vazduha, vode i zemljišta. Način delovanja klimatskih promena u Republici Srbiji dovodi do pogoršanja problema izazvanih zagađenjem.

Prirodni i društveni sistemi, uključujući privredu i načine života ljudi, ne mogu se prilagoditi ubrzanim klimatskim promenama bez posebnih planiranja i intervencija u sprovođenju aktivnosti vezanih za smanjivanje rizika od katastrofa, proizvodnju hrane, očuvanje šumskih i drugih ekosistema, izgradnji i obnavljanju infrastrukture, proizvodnji energije, zaštiti zdravlja ljudi, itd.

Proces prilagođavanja (adaptacija) na izmenjene klimatske promene podrazumeva sprovođenje mera koje će obezbediti smanjenu ranjivost na klimatske promene ljudi, infrastrukture, privrede i životne sredine, uključujući očuvanje prirodnih resursa. Ove mere ne smeju doprineti povećanju neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Program obezbeđuje sprovođenje mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove na „pametan” i „sistematski” način, odnosno koristi postojeća znanja i obezbeđuje buduće implementacije naučno zasnovanih rešenja, kao i prilagođavanje politika i metodologija radi održivog budućeg planiranja u uslovima klimatskih promena.

Stoga, Program ima za cilj da obezbedi kapacitete za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o vremenskim i klimatskim uslovima i klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca, preduzetnika, poslodavca. Istovremeno, Program omogućava sprovođenje mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (adaptaciju) koje su identifikovane kao najhitnije da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena. Program takođe obezbeđuje sprovođenje intervencija koje se odnose na direktnu odbranu od klimatskih opasnosti gde nije moguće ublažiti uticaje, sprovođenje mera koje omogućavaju pokretanje i održavanje procesa adaptacije u budućnosti na održiv način, kao i sprovođenje mera koje omogućavaju brzu implementaciju novih naučnih saznanja u proces adaptacije.

Globalno iskustvo u kreiranju politika u oblasti adaptacije na izmenjene klimatske uslove, kao i kod drugih horizontalnih politika, podrazumeva dva moguća pristupa:

1) donošenje individualnog zakona i/ili strateškog dokumenta koji reguliše određeno pitanje/oblast;

2) uključenje pitanja/oblasti u sektorsko zakonodavstvo i politike.

Iskustva pokazuju da je drugi pristup praktičniji i obezbeđuje efikasnije sprovođenje aktivnosti. Takođe, iskustvo pokazuje da veliki broj politika, planova i aktivnosti ne uključuje klimatska scenarija, već svoje ciljeve zasniva na klimatskim trendovima (promenama u prošlosti) čime se ne osigurava smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i klimatskih opasnosti i rizika. Ovo je situacija i u Srbiji i to je problem na kome treba raditi u smislu podizanja svesti i jačanja kapaciteta.

Program pruža informacije o klimatskim promenama i uticajima istih i nakon isteka ovog programa, na potrebe za dalji razvoj multidimenzionalnog procesa adaptacije, uključujući ukazivanje na nedostatke u znanju i informacijama neophodnih za dalji održivi razvoj u uslovima klimatskih promena. U Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj program i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 1) prikazan je prilog analizi klimatskih promena u Republici Srbiji. U Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj program i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2) prikazan je prilog analizi uticaja klimatskih promena na sektor poljoprivrede. U Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj program i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 3) prikazan je prilog analizi uticaja klimatskih promena na šume i šumarstvo. U Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj program i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 4) prikazana analiza efekata mera.

Akcionim planom za sprovođenje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan), koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo, utvrđuju se aktivnosti za sprovođenje mera i ostvarivanje ciljeva utvrđenih Programom. Period važenja prvog Akcionog plana je tri godine (od 2024. do 2026. godine).

–––––––––––––

1 https://unfccc.int/sites/default/files/NDC/2022-08/NDC%20Final_Serbia%20english.pdf

1. Osnovi za donošenje Programa

U cilju obezbeđivanja sistematskog sprovođenja i praćenja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, na koje se Republika Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma iz Pariza (ratifikovan 2017. godine), Zakon o klimatskim promenama koji je usvojen 2021. godine (u daljem tekstu: Zakon) propisuje izradu Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom.

Program je izrađen u skladu sa načelima Strategije prilagođavanja na klimatske promene Evropske unije (usvojena 2021. godine), koja nalaže potrebu za sprovođenje adaptacije kao „pametne”, „sistematske” i „brze”, sa naglaskom na važnost očuvanja vodnih resursa, koji se smatraju posebno ugroženim klimatskim promenama. Prilikom finalne izrade Programa uzete su u obzir i Smernice za strategije i planove prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove iz juna 2023. godine (Guidelines on Member States’ adaptation strategies and plans).

1.1. Nacionalne karakteristike2

Republika Srbija je kontinentalna evropska država koja se nalazi u centralnom delu Balkanskog poluostrva, zauzimajući površinu od 88.499 km2. U fizičko geografskom smislu čine je tri dominantne geografske celine: Panonska nizija koja obuhvata Vojvodinu, severni, ravničarski deo Srbije i uski pojas južno od reke Dunava i Save, brežuljkasti predeli s nižim planinama i ravnicama i planinski predeli. Najviši planinski vrh je Đeravica na Prokletijama (2.656 m).

Veći deo Republike Srbije pripada slivu Dunava, koji kroz Srbiju protiče dužinom od 588 km. Kroz Srbiju protiču i Sava (u dužini od 206 km), Zapadna Morava (308 km), Velika Morava (185 km), Tisa (168 km), Južna Morava (295 km), Ibar (272 km), Drina (220 km), Timok (202 km) i niz manjih reka.

Klima Srbije je umereno-kontinentalna sa manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Izražena su sva četiri godišnja doba. Najtopliji mesec je jul, a najhladniji januar. Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina sa većim količinama padavina u toplijem delu godine i najvećom mesečnom sumom padavina tokom juna, a najmanjom tokom februara i oktobra. Pojava snežnog pokrivača karakteristična je za period od novembra do marta. Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem je u januaru. Vetrovi sa severozapada i zapada preovlađuju u toplijem delu godine, dok su istočni i jugoistočni vetrovi (košava) karakteristični za hladniji deo godine.

Republika Srbija je parlamentarna demokratska republika zasnovana na vladavini prava. Politički sistem izgrađen je na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Administrativno-teritorijalno, Republika Srbija je podeljena na pokrajine, regione i upravne oblasti. U sastavu Republike Srbije su AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, kao oblici teritorijalne autonomije. Uz to, teritorijalnu organizaciju čini pet regiona i grad Beograd, kao posebna teritorijalna jedinica. Republika Srbija podeljena je na 30 upravnih oblasti. Sistem lokalne samouprave je jednostepen i monotipan, a čine ga opštine, gradovi i grad Beograd kao jedinice lokalne samouprave (ukupno 29, uključujući i Beograd kao grad sa posebnim statusom). Ukupan broj jedinica lokalne samouprave je 197 (opštine /gradske opštine i gradovi). Po prosečnoj veličini teritorije i broju stanovnika jedinice lokalne samouprave Srbije spadaju među najveće osnovne jedinice u Evropi (535 km² i oko 49.000 stanovnika).

Od marta 2012. godine Republika Srbija ima status kandidata za članstvo u EU.

Prema prvim rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine u Republici Srbiji živi 6 690 887 stanovnika3. Prosečna starost stanovništva Republike Srbije porasla je sa 42,1 (2011) na 43,5 godine (2021). U 2019. godini 56,26% ukupnog stanovništva Srbije živelo je u urbanim sredinama. Najveći gradovi su Beograd (glavni grad, 1.688.667 stanovnika), Novi Sad (363.789), Niš (252.655) i Kragujevac (174.322). Pored Srba koji su većinsko stanovništvo (83,3%), u Srbiji su najbrojniji Mađari (3,5%), Romi (2%) i Bošnjaci (2%).

Prema Strategiji održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/19), u Srbiji je identifikovano 222 urbanih sredina, sa više od 2000 stanovnika, od čega ih 30 ima status grada. Površina urbanih zona 2012. godine, prema podacima iz CORINE baze podataka, iznosila je 3,46% površine Srbije, a gustina naseljenosti urbanih naselja iznosila je 1.591 st/km².

Energetika je drugi najveći sektor u Srbiji. Proizvodnja električne energije u Srbiji se uglavnom oslanja na ugalj i, u manjoj meri, na hidroenergiju. Iako samostalno proizvodi manje količine sirove nafte i gasa, zemlja ostaje veoma zavisna od uvoza, posebno prirodnog gasa. Usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, br. 40/21 i 35/23) 2021. godine i njegovim izmenama i dopunama iz 2023. godine, otvoren je put ka uspešnijoj transpoziciji evropskog zakonodavstva o obnovljivim izvorima energije i povećanju kapaciteta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Industrijski sektor stvara oko četvrtinu bruto domaćeg proizvoda, zapošljavajući nešto više od 27% zaposlenog stanovništva. Dominira prerađivačka industrija – automobilska, električna i elektronska, proizvodnja mašina, opreme, tekstilna industrija i metalurgija, sa učešćem od 13% u bruto domaćem proizvodu u 2021. godini. Iako izvoz industrijskih proizvoda učestvuje sa preko 90% u ukupnom izvozu Srbije, industriju prati niz strukturnih problema, počev od niske konkurentnosti i niskog nivoa automatizovanosti poslovnih procesa u tradicionalnim industrijskim sektorima, preko ograničenog i neadekvatnog finansiranja inovativnih aktivnosti, do nedovoljne saradnje industrijskih sektora i naučno istraživačke zajednice.

Drumski saobraćaj tradicionalno predstavlja dominantan vid saobraćaja, sa učešćem od oko 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u ukupnom broju prevezenih putnika. Indeksi fizičkog obima usluga kopnenog saobraćaja porastao je u periodu 2016–2021 za 43,8%, uglavnom zbog povećanja obima drumskog (72,9%) i rečnog (103,3%) saobraćaja, dok je obim usluga železničkog i avio saobraćaja smanjen. U istom periodu zabeleženo je veliko povećanje obima drumskog teretnog i avio saobraćaja, uz smanjenje putničkog.

Srbija ima visok udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (7,5%, u 2020. godini), što je svrstava među poljoprivredne zemlje. Biljna proizvodnja učestvuje sa 68,4%, a stočarska sa 31,6%. Proizvodnja poljoprivrednih dobara i usluga porasla je za 39,3% od 2011. godine. Najveći deo poljoprivrednih površina koristi se kao oranice i bašte (75%), od čega je žitom zasejano 67,7%. Uočljiv je trend promene namene korišćenja zemljišta, pre svega kao rezultat nekontrolisanog urbanog rasta građevinskog područja i intenzivnog širenja pojedinih urbanih naselja na račun poljoprivrednog zemljišta.

Prema podacima Prve nacionalne inventure šume pokrivaju 29.1% teritorije zemlje, dok preliminarni rezultati Druge nacionalne inventure šuma Republike Srbije pokazuju da šume pokrivaju 39,3% ukupne površine Srbije. U odnosu na vlasništvo, preliminarni podaci Druge nacionalne inventure šuma pokazuju promenu vlasničke strukture, i dok prema Prvoj nacionalnoj inventuri prema vlasništvu dominiraju državne šume sa 53% u poređenju sa 47% privatnih šuma, situacija je sada drugačija i privatne šume pokrivaju površinu od 57.5%, dok su državne šume zastupljene sa 42.5%.

U 2020. godini u Republici Srbiji generisano je 2,95 miliona tona komunalnog otpada, odnosno 1,17 kg/stanovniku dnevno, ili 0,43 t/godišnje. 19% komunalnog otpada odlaže se na sanitarne deponije, dok se preostala količina odlaže na smetlišta.

Vodosnabdevanje se obezbeđuje iz preko 150 javnih vodovoda. Procenat od ukupnog broja stanovnika priključenih na javni vodovod u 2013. godini iznosio je 82%, dok je procenat priključenosti urbanog stanovništva znatno viši. Vodovodni sistemi su uglavnom stari i imaju velike gubitke u mreži. Ključni izvor zagađenja voda predstavljaju netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, drenažne vode iz poljoprivrede, ocedne i procedne vode iz deponija, kao i zagađenja vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana.

–––––––––––––

2 Nacionalne karatkeristike su prikazane u Programu shodno zahtevima Sporazuma iz Pariza, koji uspostavlja pravni osnov za izradu tzv. nacionalnih planova/programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, kao i izveštavanje o prioritetima, planovima, aktivnostima i potrebnoj pomoći u ovoj oblasti, kroz javni međunarodni registar.

3 Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

1.2. Pravni okvir za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove

1.2.1. Međunarodni kontekst

Kao odgovor na jedan od najvećih globalnih izazova današnjice – klimatske promene, usvojena je Okvirna konvencije UN o promeni klime (United Nations Framework Convention on Climate Change – UNFCCC)4, kojom se uvodi koncept i termin prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (adaptacije), ali je njen primarni cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sporazum iz Pariza5 (usvojen 2015. godine) prvi put uvodi prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u pravno obavezujućem smislu i uključuje štete i gubitke (loss and damage) kao komponentu. Sporazum iz Pariza uspostavlja pravni osnov za izradu tzv. nacionalnih planova/programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, kao i izveštavanje o prioritetima, planovima, aktivnostima i potrebnoj pomoći u ovoj oblasti, kroz javni međunarodni registar6.

Republika Srbija članica je Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine (status ne-Aneks I države članice), a Sporazuma iz Pariza od 24. avgusta 2017. godine, donošenjem Zakona o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa Aneksima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 2/97), odnosno Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/17).

U institucionalnom smislu pored Okvirne konvencije UN o promeni klime, Međunarodni panel o promeni klime (Intergovernmental Panel on Climate Change – IRSS) ima značajnu ulogu u kreiranju globalnih politika i ciljeva u oblast klimatskih promena.

Agenda 2030 za održivi razvoj – stupila je na snagu 1. januara 2016. godine. Ova globalna razvojna agenda za period nakon 2015. do 2030. godine očekuje od država potpisnica da mobilišu sve resurse kako bi iskorenili siromaštvo, borili se protiv nejednakosti i našli odgovore na klimatske promene. Ove tri dimenzije održivog razvoja ugrađene su u 17 ciljeva održivog razvoja (COR). Posebni cilj održivog razvoja, COR 13 – Borba protiv klimatskih promena, u neposrednoj je korelaciji sa nekoliko drugih ciljeva održivog razvoja i očekuju se sinergetski efekti u njihovom ostvarenju. To su, između ostalih, COR 7: Dostupna i obnovljiva energija, COR 11: Održivi gradovi i zajednice, COR 15: Održivo upravljanje šumama, suzbijanje dezertifikacije i degradacije zemljišta.

Deklaracija o šumama i korišćenju zemljišta lidera iz Glazgova, iz 2021. godine, potpisana je od strane 145 predsednika država koje sadrže gotovo 91% svih šuma na planeti, među kojima je i Republika Srbija. U okviru Deklaracije, zemlje potpisnice su se obavezale na zajednički rad u cilju zaustavljanja gubitka šuma i degradacije zemljišta do 2030. godine, istovremeno doprinoseći održivom razvoju i ruralnoj transformaciji.

–––––––––––––

4 https://aarhusns.rs/wp-content/uploads/2021/01/Okvirna-konvencija-UN-o-promeni-klime.pdf

5 http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/3074-16%20-LAT.pdf

6 https://www4.unfccc.int/sites/NAPC/Pages/national-adaptation-plans.aspx

1.2.2. Okvir Evropske unije

Strategija prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Evropske unije7 – usvojena je u februaru 2021. godine, na temelju prethodne EU Strategije iz 2013. godine, čiji je osnovni cilj povećanje otpornosti EU i njenih država članica na promene klime. U okviru EU Strategije pozvane su i države članice da usvoje svoje sveobuhvatne strategije i obezbede finansijska sredstva za sprovođenje identifikovanih/potrebnih aktivnosti adaptacije, kao i za jačanje nacionalnih adaptivnih kapaciteta. U načelu EU insistira na uspostavljanju efikasnog sistema monitoringa, izveštavanja i evaluacije, prioritizujući monitoring i izveštavanje. U EU Strategiji posebno je istaknuta i neophodnost uspostavljanja sistema za efikasno prilagođavanje na nivou jedinica lokalnih samouprava i to kroz Inicijativu za klimu i energiju Konventa gradonačelnika (Covenant of Mayors for Climate and Energy initiative). U načelu EU insistira na uspostavljanju efikasnog sistema monitoringa, izveštavanja i evaluacije, prioritizujući monitoring i izveštavanje. Strategija ima četiri osnovna cilja: da prilagođavanje učini pametnijim, bržim i sistemskim; i da pojača međunarodno delovanje na prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima.

Novo zakonodavstvo EU, čije sprovođenje započinje sa 2021. godinom, a u skladu sa Sporazumom iz Pariza, po prvi put uvodi prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Uredbom 2018/19998 zahteva se uključenje analize uticaja izmenjenih klimatskih uslova na sigurnost snabdevanja energijom u Nacionalne integrisane planove za klimu i energiju (National energy and climate plans – NECP), pre svega kroz dostupnost vode za postrojenja za proizvodnju energije i raspoloživost biomase. Dvogodišnji izveštaji o sprovođenju NECP, između ostalog, treba da sadrže informacije o prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove. Uredba 2018/1999 propisuje i obavezu dvogodišnjeg izveštavanja o programima i strategijama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, planiranim i realizovanim akcijama, odnosno:

1) osnovne ciljeve i institucionalnu organizaciju;

2) klimatska scenarija, klimatske ekstreme, uticaje promene klime, procenu pogođenosti i rizike i glavne klimatske opasnosti;

3) kapacitet za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;

4) planove i strategije za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;

5) sistem monitoringa i evaulacije;

6) napredak u sprovođenju, uključujući dobre prakse i promene u upravljanju.

Takođe, predmet Uredbe 2018/1999 je i izveštavanje o finansijskoj, tehničkoj i pomoći u jačanju kapaciteta koja je obezbeđena zemljama u razvoju za realizaciju mera i aktivnosti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i mitigacije. Uredbom 2020/12089 uspostavljena je forma izveštaja na koji države članice dostavljaju informacije o svojim nacionalnim merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, shodno članu 19. Uredbe 2018/1999, kao i osmotrenim klimatskim opasnostima.

Za EU ukupna efikasnost politika i zakonodavstva uslovljena je uključenjem prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektorske politike, posebno u oblastima: infrastrukture, poljoprivrede, upravljanja šumama i vodama, zdravlja i smanjenja rizika od katastrofa, te se zahteva kontinuiran progres u jačanju kapaciteta za prilagođavanje, kao i jačanju otpornosti.

Evropski zeleni dogovor predstavljen je 2019. godine, utvrđuje ambiciozan plan za klimatski neutralnu privredu u kojoj je privredni rast omogućen uz istovremeni smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Zelena agenda za Zapadni Balkan – predviđa kao jedan od svojih pet stubova klimatsku akciju, uključujući dekarbonizaciju i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Države Zapadnog Balkana su je u potpunosti podržale i usvojile regionalni Akcioni plan10 za njenu primenu, proistekao iz Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan11.

–––––––––––––

7 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=COM:2021:82:FIN

8 REGULATION (EU) 2018/1999 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 11 December 2018 on the Governance of the Energy Union and Climate Action, amending Regulations (EC) No 663/2009 and (EC) No 715/2009 of the European Parliament and of the Council, Directives 94/22/EC, 98/70/EC, 2009/31/EC, 2009/73/EC, 2010/31/EU, 2012/27/EU and 2013/30/EU of the European Parliament and of the Council, Council Directives 2009/119/EC and (EU) 2015/652 and repealing Regulation (EU) No 525/2013 of the European Parliament and of the Council, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018R1999&from=EN

9 EUR-Lex – 32020R1208 – EN – EUR-Lex (europa.eu)

10 https://www.rcc.int/files/user/docs/637b6b83ba51c1b8607763d6c557d121.pdf

11 https://www.pregovarackagrupa27.gov.rs/wp-content/uploads/2021/06/Deklaracija-iz-Sofije-o-Zelenoj-agendi-za-Zapadni-Balkan-SRP.pdf

1.2.3. Planski dokumenti

Program se kao dokument javne politike razvijao paralelno sa drugim dokumentima javnih politika, pre svega sa nacrtom Strategije zaštite životne sredine u odnosu na koju razrađuje mere i aktivnosti u okviru prvog stuba. Pored toga Program je povezan sa nizom drugih dokumenata javnih politika koji su usvojeni ili su u procesu izrade. Na nacionalnom nivou, ključni dokumenti javnih politika od značaja za prilagođavanje klimatskim promenama, u kojima je predmetna oblast prepoznata, su prikazani u nastavku. Međutim, značajan broj dokumenata javnih politika od značaja za oblast, ne sadrži mere u vezi sa prilagođavanja na klimatske promene, niti ovu oblast uzima u razmatranje.

Revidovani nacionalno utvrđeni doprinos Republike Srbije (NDC)12, podnet u avgustu 2022. godine, sadrži procenu šteta i gubitaka od klimatskih promena za period 2000–2020. godina.

Strategija niskougljeničnog razvoja za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik RS”, broj 46/23)13, usvojena u junu 2023. godine, prepoznaje rizike klimatskih promena po održivi razvoj Republike Srbije. Konkretno, Strategija definiše dva posebna cilja koji uzimaju u obzir prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove – Poseban cilj 4: Očuvanje potencijala mera ublažavanja, utvrđenih do 2030. i 2050. godine, povećanjem otpornosti na klimatske promene u prioritetnim sektorima; i Poseban cilj 5: Promovisanje prelaska na klimatski neutralnu ekonomiju i društvo otporno na klimatske promene.

Program zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 53/21)14 prepoznaje direktni uticaj klimatskih promena na prirodu na nacionalnom nivou; slabu interakciju između mreža istraživača, donosilaca politika i zainteresovanih strana koje se bave klimatskim promenama i onih koji se bave biodiverzitetom; nepostojanje sistemskog praćenja uticaja klimatskih promena na biodiverzitet, kao ni dovoljnog broja modela za projekcije istih. Prepoznata je naglašena niska svest javnosti o uticaju klimatskih promena na biodiverzitet. U okviru Programa definisana je mera Uspostavljanje praćenja uticaja klimatskih promena na biodiverzitet i uticaj biodiverziteta na ublažavanje efekata klimatskih promena (u okviru Posebnog cilja 1.1. Smanjeni negativni uticaji na biodiverzitet). Akcioni plan za sprovođenje Programa zaštite prirode definiše i konkretne aktivnosti koje su u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine.15

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/19)16 identifikovala je neujednačen kvalitet životne sredine, zaštite zdravlja i bezbednosti stanovnika i neprilagođenost klimatskim promenama urbanih naselja kao jedne od ključnih problema urbanog razvoja. Da bi se rešili ovi konkretni problemi, Strategija je ustanovila pakete mera među kojima i Prilagođavanje na klimatske promene i uspostavljanje sistema reagovanja u rizičnim i udesnim situacijama u urbanim naseljima (4.2); S obzirom da je izrada revidirane Strategije održivog urbanog razvoja u toku, delovi Programa koji se odnose na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove su usklađeni sa Nacrtom strategije.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14)17 – kao i IPARD II i IPARD III program, uključuju pitanja klimatskih promena i sadrže mere prilagođavanja kako na nivou proizvođača/gazdinstava, tako i sektora poljoprivrede u celini. U pripremi dokumenta nisu korišćeni rezultati različitih scenarija klimatskih promena i na njima izvedeni indikatori. Ipak, navedeni dokumenti su, osim mera podrške, predvideli detaljnu listu indikatora za merenje progresa u ovoj oblasti. Međutim, ne postoje definisani ciljevi u pogledu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 59/06)18 – prepoznaje ulogu šuma u ublažavanju klimatskih promena, a u delu koji se odnosi na finansijske resurse potrebne za implementaciju Strategije, navedeno je da će Vlada unaprediti mogućnosti za stvaranje prihoda kroz uvođenje novih doprinosa za očuvanje i unapređenje regulatorne funkcije šumskih ekosistema u ublažavanju globalnih klimatskih promena i ostalih opšte korisnih funkcija šuma.

Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 61/18)19 – utvrđuje aktivnosti za unapređenje zdravlja i smanjivanje nejednakosti u zdravlju, kojima se, između ostalog, predviđa unapređenje stanja životne sredine i odgovor na klimatske promene, kao i izradu akcionih planova za odgovor na klimatske promene u gradovima. Navodi se da je koncept „Zdravlje u svim politikama” integrisani i preporučeni pristup koji omogućava dostizanje ciljeva svih vladinih resora, putem institucionalizovanog i intersektorskog procesa u kome će biti uključene sve zainteresovane strane.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 88/09)20 – prepoznaje klimatske promene kao izazov i pretnju po životnu sredinu i resurse, a time i po nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Očuvanje životne sredine i resursa ostvaruje se, kako je planirano strategijom, praćenjem, procenom, planiranjem i preduzimanjem mera za ublažavanje uticaja klimatskih promena.

Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 98/16)21 – u osvrtu na ključne turističke trendove, Strategija samo na jednom mestu pominje da će klimatske promene uticati na ponašanje i motive turista.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/15)22 – ne uzima u obzir aspekte prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru energetike.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine („Službeni glasnik RS”, broj 3/17)23 prepoznaje klimatske promene kao činilac od značaja u oblasti upravljanja vodama, po pitanju očuvanja vodnog režima, pogotovo u budućem periodu kada se očekuje intenzivnija pojava poplavnih događaja i više sušnih perioda kao posledica promene režima temperature i padavina. Međutim, neophodno je revidirati mere i aktivnosti u skladu sa novim podacima i informacijama o klimatskim promenama kako bi se prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove adekvatno uključile u Strategiju.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20)24 prepoznaje klimatske promene kao jedan od strateških izazova u oblasti intervencija nove industrijske politike, u sklopu zahteva za održivom, zelenom i resursno-efikasnom industrijskom proizvodnjom.

–––––––––––––

12 https://unfccc.int/sites/default/files/NDC/2022-08/NDC%20Final_Serbia%20english.pdf

13 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2023/46/1/reg

14 https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/inline-files/Program%20zastite%20prirode%20RS%202021-2023.%20godine.pdf

15 Predložene aktivnosti u okviru Programa zaštite prirode, a u vezi sa klimatskim promenama su: Definisanje metodologija i indikatora, broja vrsta, staništa i ekosistema na kojima se vrši praćenje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet (1.1.1.1); Razvijanje specifičnih mera zaštita vrsta i staništa osetljivih na klimatske promene u relevantnim planskim dokumentima i sprovođenje mera prilagođavanja i ublažavanja efekata klimatskih promena na prirodne ekosisteme i divlje vrste flore i faune na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou (1.1.1.2); Priprema i objavljivanje medijskih objava i naučnih radova i priprema i sprovođenje kampanja za povećanje javne svesti o uticaju klimatskih promena na biodiverzitet (1.1.1.3).

16 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2019/47/1/reg

17 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2014/85/1

18 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2006/59/1

19 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2018/61/1/reg

20 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/2

21 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2016/98/1

22 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/ostalo/2015/101/1/reg

23 https://www.paragraf.rs/propisi/strategija-upravljanja-vodama-u-srbiji-do-2034.html

24 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/35/1/reg

1.2.4. Analiza zakonodavnog okvira

Ustav Republike Srbije25 – garantuje pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju (član 74).

Zakon o klimatskim promenama („Službeni glasnik RS”, broj 26/21)26 – uspostavlja osnovu za planiranje, ažuriranje i sprovođenje politika, mera i aktivnosti u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Zakonom je uspostavljena obaveza izrade Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a izrada istog je takođe obaveza prema Sporazumu iz Pariza i Uredbi broj 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope od 21. marta 2013. godine o mehanizmu za praćenje i izveštavanje o emisijama gasova staklene bašte i za izveštavanje o drugim informacijama na nacionalnom nivou i na nivou Evropske unije.27

Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 88/10)28 – uređuje meteorološke i hidrološke poslove od interesa za Republiku Srbiju koji, pored ostalog, obuhvataju: sistematska meteorološka i hidrološka merenja i osmatranja u državnoj mreži meteoroloških i hidroloških stanica, razvoj i održavanje baza klimatskih podataka, uspostavljanje i operativno funkcionisanje višenamenskog hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja o pojavi vremenskih, klimatskih i hidroloških ekstremnih pojava, nepogoda i katastrofa na teritoriji Republike Srbije, uključujući analizu i mapiranje rizika od meteoroloških i klimatskih elementarnih nepogoda i katastrofa za potrebe Procene rizika od katastrofa u Republici Srbiji, monitoring i istraživanja klimatskih promena i multidisciplinarna istraživanja njihovog uticaja na zdravlje, vodne resurse, poljoprivredu i druge sektore, razvoj i primenu klimatskih modela i izradu scenarija regionalnih i lokalnih promena klime, i pružanje klimatskih servisa u funkciji ocene ranjivosti i sprovođenja mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 87/18)29 – uređuje smanjenje rizika od katastrofa, kao i upravljanje vanrednim situacijama, gde smanjenje rizika od katastrofa podrazumeva i praćenje klimatskih promena i prilagođavanje zajednice na očekivane posledice. Na osnovu predmetnog zakona izrađeno je Uputstvo o Metodologiji izrade i sadržaju procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja („Službeni glasnik RS”, broj 80/19).

Ovom metodologijom je prepoznato ukupno 12 opasnosti između ostalog i opasnost Ekstremne vremenske pojave (velika količina padavina; grad; olujni vetar; snežne mećave, nanosi i poledica; topli talas; hladni talas; suša) i dati su parametri i kriterijumi po kojima bi trebalo da se izradi procena za ovu grupu opasnosti. Kriterijumi se odnose na statistički prikaz pojava za poslednjih 30 godina i prikaz posledica za poslednjih deset godina, koje su bitno promenile svakodnevno funkcionisanje (prekid snabdevanja vitalnim proizvodima, prekid snabdevanja električnom energijom, prekid saobraćaja, onemogućavanje pružanja hitne medicinske pomoći i sl.) i mogući uticaji na poljoprivredu, zdravlje ljudi i životinja, kao i mogućnost generisanja drugih opasnosti i dr. Procenu od ove vrste opasnosti izradio je RHMZ po svim prethodno navedenim parametrima, kao i procenom struke i izrađena su scenarija za buduća dešavanja, uzimajući u obzir verovatnoće odnosno sve veću učestalost, to jest verovatnoću nastanka ekstremnih vremenskih pojava.

U opasnosti nije decidno preciziran parametar „uticaj klimatskih promena” kao što je to učinjeno kod opasnosti od poplava na primer.

S obzirom da će ova metodologija izrade i sadržaj procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, biti izmenjena, kao što je predviđeno i Akcionim planom, u istu će biti uključen i parametar koji se odnosi na izmenjene klimatske uslove. S obzirom da će Ministarstvo unutrašnjih poslova, druga ministarstva, organi i posebne organizacije, kao i jedinice lokalne samouprave, biti uključeni u izradu Procene rizika od katastrofa u odnosu na nivoe i sektore nadležnosti, informacije o klimatskim faktorima će dobijati od za to nadležne institucije (Republički hidrometeorološki zavod) kao što je to bio slučaj i prilikom prvog procesa izrade.

Nakon usvajanja izmenjene metodologije, biće izmenjena i Procena rizika od katastrofa Republike Srbije, ali i sve ostale procene na nižim nivoima upravljanja.

Članom 12. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama propisuje se izrada Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama koja će utvrditi politiku i usmeravanje aktivnosti državnih organa i drugih subjekata u upravljanju rizikom od katastrofa, određuju smernice za angažovanje ljudskih i materijalnih resursa, kao i razvoj normativnog i institucionalnog okvira u cilju smanjenja rizika i efikasnog odgovora na izazove katastrofa. Politika smanjenja rizika od katastrofa, propisivanje i sprovođenje mera i aktivnosti u ovoj oblasti su u jakoj korelaciji sa politikom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Članom 11. tačka 9) Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama definiše se da smanjenje rizika, između ostalog, podrazumeva „praćenje klimatskih promena i prilagođavanje zajednice na očekivane posledice”. Članom 16. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama propisuje se izrada Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastrofa, Pokrajinskog plana smanjenja rizika od katastrofa i lokalnog plan smanjenja rizika od katastrofa.

Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode („Službeni glasnik RS”, broj 112/15) uređuje proces obnove i rekonstrukcije nakon nepogode kao i pomoć građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli štetu usled nepogode. Ministarstvo za javna ulaganja ima nadležnost da vrši kordinaciju procene potreba i sprovođenje obnove. Predmetni zakon je usaglašen sa međunarodnim standardima a između ostalih važnih načela članom 10. utvrđuje i načelo izgradnje boljeg koje podrazumeva da organi koji učestvuju u pripremi i realizaciji obnove nastojaće da proces obnove objekata i infrastrukture podrazumeva izgradnju boljeg sistema koji će objekte, infrastrukturu i društvo u celini činiti otpornijim na elementarne i druge nepogode.

Članom 16. Zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode propisano je da se procena štete vrši u skladu sa Jedinstvenom metodologijom za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda. U Republici Srbiji još uvek je na snazi Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda („Službeni list SFRJ”, broj 27/87). Iako veoma kvalitetan dokument a koji se i trenutno koristi kada se desi elementarna i druga nepogoda, kao i zbog vremenske razlike nastanka dokumenta i drugačijih društveno političkih okolnosti današnjeg vremena, u izradi je unapređenje dokumenta i njegovo usaglašavanje sa međunarodnim standardima i međunarodnom metodologijom za procenu potreba nakon katastrofe (Post Disaster Need Assessment – PDNA) koju su zajedno donele Ujedinjene nacije, Evropska unija i Svetska banka. Ova metodologija je nastala kao potreba za standardizovanom i sveobuhvatnom procenom potreba nakon elementarnih nepogoda, koja je multi-sektorska i sveobuhvatna. Na osnovu ovakvih procena, stvaraju se kvalitetne osnove za proces obnove i izgradnje otpornijeg društva na elementarne nepogode. Takođe, nov dokument će uzeti u obzir i Varšavski međunarodni mehanizam za gubitke i štete koje su povezane sa uticajem klimatskih promena a koji je ustanovljen od strane Okvirne konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime i implementira član 8. Sporazuma iz Pariza. Ovaj mehanizam služi da pomogne razvoju država koje su posebno ranjive na izmenjene klimatske faktore između ostalog kroz unapređenje znanja i razumevanja sveobuhvatnih pristupa upravljanju rizicima za rešavanje problema gubitaka i štete. Cilj integracije ova dva dokumenta i popis gubitaka i šteta koje su povezane sa uticajem klimatskih promena je dalja procena efekata i uticaja koje klima ima u sektorima u kojima ima najviše šteta i gubitaka usled nepogoda.

–––––––––––––

25 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/ustav/2006/98/1/reg

26 http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2021/337-21.pdf

27 Agreement and Regulation (EU) No 525/2013 of the European Parliament and of the Council of 21 March 2013

28 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2010/88/9/reg

29 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/87/1/reg

1.2.5. Analiza institucionalnog okvira

Ministarstvo zaštite životne sredine nadležno je za oblast klimatskih promena na nacionalnom nivou. Shodno Zakonu o klimatskim promenama, ovo ministarstvo priprema Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, radi identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme, i utvrđivanja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za one sektore i sisteme u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje. Zakon dalje propisuje da dokumenti javnih politika u sektorima najpogođenijim klimatskim promenama, kao i planski dokumenti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave izrađuju se uzimajući u obzir ciljeve Programa prilagođavanja. Organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera prilagođavanja sadržanih u Programu prilagođavanja, dužni su da do 15. marta svake godine u odnosu na godinu usvajanja Programa prilagođavanja, dostavljaju ovom ministarstvu izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama.

Republički hidrometeorološki zavod (u daljem tekstu: RHMZ) je posebna organizacija u sistemu državne uprave Republike Srbije zadužena za stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: meteorološki, meteorološko-radarski, agrometeorološki i hidrološki osmatrački i analitičko-prognostički sistem; sistematska meteorološka, klimatološka, agrometeorološka i hidrološka merenja i osmatranja; banku osmotrenih i izmerenih hidroloških i meteoroloških podataka; praćenje, analiziranje i prognoziranje stanja i promena vremena, klime i voda, razvoj metoda, operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda u atmosferi i hidrosferi; vazduhoplovnu meteorologiju; istraživanje procesa u atmosferi i hidrosferi i razvoj metoda i modela za prognozu vremena, klime i voda i modifikacije vremena; protivgradnu zaštitu; izradu predloga za korišćenje energetskog potencijala Sunca i vetra; hidrometeorološku podršku rečnoj plovidbi; ostvarivanje i čuvanje etalona i baždarenje meteoroloških i hidroloških instrumenata; saradnju u oblasti međunarodnih hidroloških i meteoroloških informacionih sistema; izvršavanje međunarodnih obaveza u domenu meteorologije i hidrologije. RHMZ u međunarodnim meteorološkim i hidrološkim organizacijama izvršava funkcije Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije, i u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, izvršava obaveze Republike Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO), Evropskom centru za srednjoročne prognoze vremena (ECMWF), Evropskoj asocijaciji nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica EU (EUMETNET), i fokalna je tačka za Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC).

Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine, ona sprovodi državni monitoring kvaliteta vazduha i voda, odgovorna je za prikupljanje i praćenje indikatora u oblasti životne sredine, koji uključuju i neke od onih koji su karakteristični za oblast prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, i sarađuje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje životne sredine (EIONET).

S obzirom na multisektorsku prirodu problema klimatskih promena, Nacionalni savet za klimatske promene jedan je od značajnih instituta postizanja društvenog konsenzusa o pitanjima klimatskih promena. U skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, Savet čine predstavnici ministarstva i drugih institucija Vlade, kao i predstavnici naučne i stručne javnosti i civilnog društva i drugi predstavnici čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena, kao i predstavnik Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Vlade Republike Srbije. Članove Saveta imenuje Vlada na period od pet godina uz mogućnost ponovnog izbora. Savetom predsedava ministar nadležan za poslove životne sredine. Zadatak Saveta, između ostalog, je da razmatra stanje, razvoj i sprovođenje nacionalne politike u oblasti klimatskih promena, sektorskih politika i drugih planskih dokumenata; razmatra ostvarivanje međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti klimatskih promena i dr.

2. Postupak izrade Programa

U skladu sa odredbama čl. 32. i 34. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), 11. februara 2022. godine objavljen je početak izrade nacrta Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom i pozvana zainteresovana javnost da učestvuje u njegovoj izradi. Radna grupa za izradu Programa, prema Rešenju o obrazovanju obuhvatala je predstavnike državnih organa, kao i predstavnike privrede, jedinica lokalne samouprave i nevladinih organizacija.

U okviru izrade ovog programa urađena je analiza postojećeg znanja o klimatskim promenama i uticajima istih i izrađene su potrebne dodatne analize u skladu sa postojećim i dostupnim informacijama.

Zbog ubrzanih promena klimatskih činioca-uticaja, izrađena je nova analiza klimatskih promena koja uključuje osmotreno stanje do 2020. godine i projekcije sa dva scenarija budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte, RCP4.5 i RCP8.5, za izabrane buduće periode, po metodologiji poslednjeg, IPCC Šestog izveštaja procene. Rezultati su prikazani u Poglavlju 3 i Prilogu 1.

Radi određivanja mera adaptacije urađena je analiza procena ranjivosti i rizika u sektorima gde je postojalo dovoljno dostupnog znanja, odnosno podataka i informacija, dok su za ostale sektore identifikovani uticaji klimatskih promena i određene mere u skladu sa sadašnjim znanjem i radi budućeg proširivanja znanja. Urađene analize i predložene mere imaju naučnu pozadinu i podržane su naučnom literaturom i metodologijama.

Procena ranjivosti na klimatske promene podrazumeva poznavanje osetljivosti sistema ili sektora na vremenske i klimatske uslove i njegove izloženosti tim uslovima. Ranjivost se identifikuje na osnovu osmotrenih podataka i znanja, odnosno povezivanja parametara sistema (sektora) sa klimatskim činiocima – uticaja. Buduće projekcije daju promene relevantnih klimatskih činioca – uticaja u budućnosti. Iz povezanosti sa parametrima sistema (identifikovani uticaji, štete i gubici), usled njihove promene određuje se da li će u budućnosti doći do povećanja rizika od uticaja klimatskih promena. Kada su identifikovani rastući rizici, određene su mere prilagođavanja na klimatske promene koje smanjuju budući rizik od negativnih uticaja klimatskih promena, i to smanjivanjem ranjivosti sektora u budućnosti ili povećanjem brzine oporavka. Kako bi mere prilagođavanja bile izvodljive u kratkom roku, izdvojene su prioritetne mere koje je neophodno implementirati ili započeti njihovu implementaciju u toku trajanja ovog programa. Važno je razumeti da mere prilagođavanja određene na nacionalnom nivou obezbeđuju uslove da se započne i održava proces prilagođavanja u budućnosti, koji treba neprekidno da se odvija u skladu sa klimatskim promenama. One omogućavaju pojedincima i sektorima da ostvare i održe mogući nivo otpornosti na klimatske promene.

Za sektor Poljoprivrede urađena je analiza ranjivosti i rizika po pod-sektorima (Poglavlje 5.2 i Prilog 2). Na osnovu dobijenih rezultata, sa prioritetom za ostvarivanje otpornosti na klimatske uslove sredine 21. veka, određene su mere koje obezbeđuju kapacitete za zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova najvećeg rizika, koje omogućavaju pravovremeno delovanje sa ciljem smanjivanja šteta i gubitaka i kome omogućavaju planiranje buduće proizvodnje u skladu sa klimatskim izmenjenim uslovima. Sve to, istovremeno, sa očuvanjem vodnih i zemljišnih resursa i životne sredine. Mere služe da pruže edukaciju, kapacitete, potrebne pravovremene informacije i prošire znanje, dok je prilagođavanje sprovodi proizvođač.

Za sektor šumarstva urađena je procena ranjivosti i rizika (Poglavlje 5.3 i Prilog 3). U ovom sektoru određene su mere koje omogućavaju sprovođenje aktivnosti koje imaju za cilj održanje i poboljšanje zdravlja i produktivnosti šuma i šumskih ekosistema u izmenjenim klimatskim uslovima, u skladu sa opsegom najverovatnijih ishoda budućih klimatskih uslova do kraja 21. veka. Mere identifikuju potrebu za edukacijom i izmenom regulativa koje će obezbediti odvijanje održivog procesa prilagođavanja. Analize pokazuju i potrebu za uspostavljanje šumskog pokrivača u oblastima gde je pojačan rizik od degradacije usled klimatskih promena.

Za sektore putne infrastrukture, urbanizam, zdravlje i biodiverzitet (Poglavlje 5) nije urađena procena ranjivosti i rizika, ali su identifikovani uticaji klimatskih promena, odnosno promene i štete koje nastaju kao posledica klimatskih promena. Usled nedostatka podataka nije bilo moguće uraditi sveobuhvatnu analizu na nacionalnom nivou. Između ostalog, za ove sektore Program predlaže proširivanje znanja radi buduće izrade procena. Za sektor energetike nije urađena procena ranjivosti i rizika, ali su poznati uticaji i planira se procena uticaja klimatskih promena na klimatske parametre relevantne za planiranje proizvodnje. Vodni resursi nisu razmatrani kao poseban sektor već su informacije iz procene njihove ugroženosti klimatskim promenama uključene kroz neksus pristup u sektorskim analizama. Atmosfera, zemljište i vode, u ovom programu se smatraju kao neraskidive komponente klimatskog sistema, u okviru kojih funkcionišu društveni sistemi. Mere prilagođavanja, gde je relevantno, uzimaju u obzir ugroženost svih komponenti klimatskog sistema i ne smeju svojom implementacijom povećati ranjivost drugog sektora ili neke od komponenti klimatskog sistema. Ovakav pristup se smatrao u toku izrade Programa kao neophodan kako bi proces prilagođavanja bio efektivan i održiv u budućnosti.

Procena promena klimatskih činioca – uticaja i drugih klimatskih opasnosti ukazala je na potrebu i za uključivanje ovih informacija u procese koji imaju za zadatak smanjivanje rizika od katastrofa, usled intenziviranja klimatskih opasnosti. Za uspešnost sprovođenja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i dostizanja održive otpornosti na klimatske promene u budućnosti neophodno je obezbediti sprovođenje procena ranjivosti i rizika i mera prilagođavanja i na lokalnom nivou zbog specifičnosti uticaja koje imaju klimatske promene u različitim oblastima. Zbog značajnog porasta rizika od klimatskih opasnosti, neophodno je omogućiti uključivanje svakog pojedinca u proces prilagođavanja kako bi zaštitio sebe, svoju imovinu i poslove. Iz ovog razloga Program kroz mere sprovodi uključivanje prilagođavanja na sistemski način, kroz dopune i izmene nacionalnih regulativa i metodologija i pruža uslove za povećanje kapaciteta za edukaciju o klimatskim promenama i rizicima i za pravovremeno obaveštavanje javnosti o klimatskim opasnostima čije učestalosti i intenziteti se povećavaju.

Mere Programa prilagođavanja grupisane su po sektorima po sektoru koji je odgovoran za sprovođenje mere, ali su identifikovani i povezanosti između sektora u procesu prilagođavanja. Pored sektorski mera, određene su mere od opšte važnosti koje imaju širi doprinos, odnosno imaju direktno i indirektno multisektorske koristi ili pružaju mogućnost praćenja nacionalnih aktivnosti u procesu prilagođavanja.

Mere Programa izrađene su u okviru konsultativnog procesa sa zainteresovanim stranama kao i članovima Radne grupe.

3. Analiza osmotrenih i budućih klimatskih promena

U ovom poglavlju iznete su relevantne informacije o klimatskim promenama u svetu i Republici Srbiji i njihovom praćenju, kako bi se razumela stopa promene klimatskih uslova u odnosu na prosečne globalne i u regionu, visok stepen pouzdanosti iznetih procena usled dugoročnog praćenja i redovnog obnavljanja analiza. U Prilogu 1 iznete su dodatne informacije o klimatskim promenama, metodologiji i pouzdanosti procena, koje su od koristi za edukaciju i razumevanje povezanosti povezanosti komponenti životne sredine i društvenih sistema u pogledu ranjivosti i rizika od klimatskih promena, planiranje prilagođavanja u različitim sektorima i planiranje na lokalnom nivou. Reference i izvori podataka koji su korišćeni u ovoj analizi takođe su navedeni u Prilogu 1. Pored analiza u ovom poglavlju iznete su i preporuke koje se oslanjaju na dobijene rezultate i utvrđene nedostatke.

3.1. Pregled praćenja klimatskih promena u Republici Srbiji

U Republici Srbiji promene klimatskih uslova se prate više od deset godina, uključujući osmotrene promene klime i buduće promene do kraja 21. veka po različitim scenarijima emisija gasova sa efektom staklene bašte (Greenhouse gases – GHG). Izveštavanje prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (United Nations Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) od značaja za oblast adaptacije na izmenjene klimatske uslove urađeno je u okviru nacionalnih izveštaja (tzv. Nacionalnih komunikacija). Republika Srbija ima usvojena dva ovakva izveštaja (Prvi izveštaj RS prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, MZŽS, 2010; Drugi – MZŽS, 2017). Drugi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime prikazuje analizu osmotrenih klimatskih promena do 2012. godine, dok buduće promene klime razmatra po IPCC SRES scenarijima (Special Report on Emissions Scenarios – SRES) emisija sa efektom staklene bašte, u skladu sa IPCC Četvrtim izveštajem procene (Izveštaj radne grupe I; IPCC, 2007). Izabrana scenarija za tadašnje analize su SRES A1V i A2, tzv. „srednji” i „ekstremni” scenario, smatrajući da procene budućih klimatskih uslova po ova dva scenarija obuhvataju najverovatnije ishode klimatskih promena za potrebe planiranja prilagođavanja.

Kako je usvajanje Druge nacionalne komunikacije usledilo relativno kasno u odnosu na period izrade analiza i nakon objavljivanja IPCC Petog izveštaja procene, koji uključuje nova scenarija budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte – RCP (Representative Concentration Pathways; IPCC, 2013), i kako su osmotrene promene klime i njeni uticaji postale izraženije u Republici Srbiji, odmah se pristupilo izradi novih analiza za pripremu Treće nacionalne komunikacije. Nove analize osmotrenih klimatskih promena odrađene su zaključno sa 2017. godinom, a analize budućih projekcija klimatskih uslova urađene su po RCP4.5 i RCP8.5 scenarijima za izabrane buduće klimatske periode (Đurđević i dr., 2018) u skladu sa IPCC Petim izveštajem procene (period bliske budućnosti 2016–2035, period sredine veka 2046–2065 i period kraja veka 2081–2100, u odnosu na referentni period 1986–2005). Ova scenarija su usvojena kao scenarija po kojima će klimatske projekcije dati rezultate koji obuhvataju najverovatniji opseg budućih klimatskih uslova, a time i dati osnovu za procenu rizika od klimatskih promena po sektorima. RCP4.5 scenario je scenario koji podrazumeva stabilizaciju porasta GHG emisija nakon 2040. godine i zaustavljanje porasta srednje globalne temperature vazduha na između 2 °C i 3 °C u odnosu na srednju temperaturu preindustrijskog perioda. Ovaj scenario se smatra za scenario „na sredini puta” ka ispunjenju Sporazuma o klimi iz Pariza, odnosno podrazumeva delimično sprovođenje Sporazuma. RCP8.5 scenario podrazumeva da će se trend porasta GHG nastaviti, odnosno da se mere ublažavanja (smanjenja globalnih GHG emisija) neće sprovesti. Najverovatniji očekivani porast srednje globalne temperature vazduha do kraja veka u odnosu na preindustrijski period, po scenariju RCP8.5, je oko 4,5 °C. Pored analize klimatskih promena, po izabranim scenarijima izrađena je i objavljena analiza uticaja na poljoprivredu, koja sadrži i analizu rezultata upitnika sprovedenog među poljoprivrednim proizvođačima o uticajima klimatskih i vremenskih uslova na poljoprivrednu proizvodnju (Stričević i dr., 2019). Izrađene su analize uticaja i na druge sektore ugroženosti, koje su korišćenje ili unapređene u procesu izrade ovog programa.

Dosadašnje praćenje klimatskih promena u Republici Srbiji ukazuje nedvosmisleno na sledeće činjenice Osnovne karakteristike klimatskih promena u Republici Srbiji30 su: (a) porast srednje temperature, sa većim porastom srednje maksimalne temperature od srednje minimalne temperature i sa najvećim porastom tokom letnje sezone; (b) promena srednjih godišnjih suma padavina nije značajna; promena raspodele padavina po intenzitetu je uočena kroz prosečno smanjenje dana sa umerenim i niskim padavinama i povećanje dana sa visokim i ekstremnim padavinama; promena godišnje raspodele padavina se dešava kroz produžavanje sušnije sezone karakteristične za leto i pomeranje prosečnog mesečnog maksimuma padavina ka ranijem periodu (prosečno sa kasnog proleća i ranog leta ka ranijem periodu u proleće); (v) povećanje učestalosti i intenziteta/trajanja toplotnih talasa; (g) povećanje učestalosti i intenziteta/trajanja suša.

U okviru projekta finansiranog iz Zelenog klimatskog fonda „Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji” obezbeđena je neophodna podrška za dalje unapređenje klimatskih analiza, analiza uticaja i dostupnosti klimatskih podataka, sa ciljem sistematičnog pristupa u procesu prilagođavanja na klimatske promene Republike Srbije, kao i pružanje mogućnosti sprovođenja adaptacije koje su od značaja na lokalnom nivou.

IPCC izdaje svoj Šesti izveštaj Radne grupe I 2021. godine (IPCC, 2021). Zakon o klimatskim promenama, koji je usvojen 2021. godine, propisuje obavezu izrade Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji treba da bude usvojen do 2023. godine. Republika Srbija uporedo sa pripremom Treće nacionalne komunikacije započinje i izradu ovog programa. Imajući na raspolaganju donaciju Zelenog klimatskog fonda, nove rezultate (uključujući i unapređenu metodologiju procene klimatskih promena i uticaja) IPCC izveštaja i neophodnost uključivanja rezultata klimatskih analiza u Program po članu 14. Zakona, sprovedeni su sledeći koraci radi unapređivanja i sistematizacije rezultata: utvrđena je verodostojnost izabrane metodologije za procenu klimatskih promena u Republici Srbiji (izvor osmotrenih klimatskih podataka i izbor modela čiji su rezultati korišćeni u proceni budućih klimatskih uslova), izabrani su najvažniji klimatski indikatori za praćenje klimatskih promena i uticaja, podaci su stavljeni na raspolaganje za korišćenje u proceni uticaja na sektore, gde su postojale mogućnosti za implementaciju ovakvih informacija.

Za potrebe izrade Programa i radi usklađivanja sa metodologijom IPCC Šestog izveštaja, imajući u vidu probijanje rekordnih prosečnih temperatura na teritoriji Republike Srbije 2018. i 2019. godine i zastarelost procene za blisku budućnost u prethodnim analizama, izrađena je nova klimatska analiza.

Istovremeno sa izradom ovog programa napravljen je veb-portal Digitalni atlas klime Srbije sa relevantnim klimatskim podacima31 za analizu klimatskih promena i uticaja, za potrebe planiranja adaptacije od nacionalnog do lokalnog nivoa, koji pruža mogućnost pregleda i preuzimanja podataka. Izrada ovog portala je takođe u skladu sa analizama koje su prikazane u ovom programu.

–––––––––––––

30 Izdvojeno iz prethodnih rezultata (MZŽS, 2017; Djurdjevic i dr. 2018, Vukovic i dr. 2018, Vuković Vimić i dr., 2022)

31 https://atlas-klime.eko.gov.rs/

3.2. Klimatske promene kao rastući globalni problem

Različiti indikatori klimatskih promena pružaju dokaz o ubrzanim klimatskim promenama i njihovim posledicama. Srednja globalna površinska temperatura vazduha se povećava, raspored padavina se menja i učestalost i intenzitet/trajanje32 ekstremnih događaja se povećava globalno, daleko izvan svojih prirodnih varijabilnosti (IPCC, 2013; IPCC, 2021). Srednja globalna temperatura za period 2011–2020 je za 1,1 °C viša nego za period 1850–1900 (IPCC, 2021). U slučaju da se ne ostvare ambiciozna smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, porast srednje globalne temperature će se nastaviti i dostići najverovatnije vrednost 2,0 °C (najverovatniji opseg 1.6 °C–2.5 °C) po takozvanom „srednjem” scenariju (SSP2-RCP4.5) i 2,4 °C (najverovatniji opseg 1.9 °C–3.0 °C) po scenariju „visokih emisija” (SSP5-RCP8.5). U drugoj polovini 21. veka porast srednje globalne temperature po „srednjem” scenariju usporava i očekuje se da bi bio najverovatnije 2,7 °C (najverovatniji opseg 2,1–3,5 °C), dok po scenariju „visokih emisija” očekuje se da bude 4,4 °C (najverovatniji opseg 3,3–5,7 °C). Promene klimatskih uslova se procenjuju kao integralni uticaj emisija GHG i scenarija socio-ekonomskog razvoja (eng. Socio-Economic Patways – SSP33), radi obezbeđivanja održivog razvoja društva, uključujući očuvanje resursa i očuvanje i poboljšanje kvaliteta života u budućnosti na planeti Zemlji.

Globalni cilj o zaustavljanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C do kraja veka u odnosu na srednju vrednost u preindustrijskom periodu, koji je postavljen Sporazumom o klimi iz Pariza kao rezultat kome teže globalni napori u smanjenju neto emisija gasova sa efektom staklene bašte, detaljno je obrađen u IPCC Specijalnom izveštaju „Globalno zagrevanje od 1,5 °C” (IPCC 2018). Uticaji globalnog zagrevanja na zemljišni prostor planete Zemlje, odnosno kopnene površine i prirodne i ljudske sisteme, prikazani su u Specijalnom izveštaju „Klimatske promene i zemlja” (IPCC, 2019a), a uticaji na okean i ledene površine planete Zemlje u „Okean i kriosfera u promenljivoj klimi” (IPCC, 2019b)34. Na ovaj način objedinjeno je aktualno znanje o uticajima klimatskih promena u različitim regionima sveta i na različite komponente i procese klimatskog sistema, uključujući životnu sredinu i aktivnosti ljudi. Jasno je da je uticaj klimatskih promena zavisi od karakteristika klimatskih promena regiona, usko povezanih sa položajem i karakteristikama terena, od raspodele i vrste ljudskih aktivnosti, kao i od socio-ekonomskih uslova. Iz ovog razloga u IPCC Šestom izveštaju procene (IPCC, 2021; IPCC, 2022), indikatori klimatskih promena, izraženi kroz klimatske opasnosti (eng. climate hazards), odnosno klimatske činioce – uticaja (eng. climatic impact-drivers), se vezuju za identifikovane uticaje ili potencijalne uticaje u budućnosti klimatskih promena na komponente prirodnih i ljudskih sistema.

–––––––––––––

32 Intenzitet i trajanje ekstremnih događaja mogu biti sinonimi u nekim slučajevima ako se odnose na uticaj, jer intezitet ekstremnog događaja može biti veći ako ima duže trajanje.

33 SSP su scenarija koja predviđaju socio-ekonomski razvoj, izražen kroz glavne kaarakteristike globalnog društva, kao što su broj stanovnika, životni standard (primanja), tip razvoja privrede, mitigacioni i adaptivni kapacitet, itd. Kratak opis ovih scenarija je dat u IPCC (2019a).

34 U okviru projekta „Uspostavljanje okvira transparentnosti prema Sporazumu o klimi iz Pariza” obezbeđen je prevod na srpski jezik sažetaka za kreatore politika IPCC specijalnih izveštaja „Globalno zagrevanje od 1,5 °C” i „Klimatske promene i zemlja”.

3.3. Analiza klimatskih promena u Republici Srbiji

3.3.1. Klimatske opasnosti i klimatski činioci – uticaja

Analiza klimatskih promena većeg regiona, odnosno oblasti Zapadnog Balkana (Vukovic i Vujadinovic Mandic, 2018), pokazuje jasno da postoji prodiranje karakteristika suptropske klime sa juga ka severu regiona kao i u Republici Srbiji, u smislu opštih karakteristika koje uključuju duže trajanje toplijeg i sušnijeg perioda u toku godine. Teritorija Republike Srbije se nalazi u oblasti gde klimatski trend godišnjih suma padavina menja znak (IPCC, 2013; IPCC, 2021), odnosno godišnje padavine se smanjuju u Mediteranskoj oblasti (južni delovi Evrope) a rastu na severu (centralna i severna Evropa). Posledično, u centralnim delovima Srbije trend promene padavina ima veliku neodređenost u klimatskim projekcijama. Iz analize osmotrenih i budućih projekcija klimatskih promena, dobija se da je velika verovatnoća da promena godišnjih suma padavina nije značajna do polovine 21. veka u proseku za teritoriju Srbije, po dosadašnjem znanju. Iako se Srbija nalazi relativno blizu mora, visoke planine smanjuju maritimni uticaj na klimu Srbije, zbog čega karakteristike kontinentalne klime ostaju bez obzira na porast temperature. Ovo podrazumeva toplija leta i hladnije zime nego u oblastima koja su pod suptropskom klimom i više izložena maritimnom uticaju koji ublažava sezonske temperaturne razlike. Iz ovog razloga, očekujuće klimatske uslove na teritoriji Republike Srbije treba razumeti kao posebne uslove za ovu teritoriju i sa posebnom dinamikom promene, u kojoj je potrebno očuvati zdravlje, uslove života i bezbednost stanovništva i omogućiti prilagođavanje proizvodnje hrane, funkcionisanje infrastrukture i uopšte održanje privrede, ali i očuvati životnu sredinu zbog velike osetljivosti sposobnosti adaptacije na stanje životne sredine.

Klimatske promene povećavaju klimatske opasnosti, koje podrazumevaju klimatske i vremenske uslove koje mogu direktno ili indirektno35 naneti štetu prirodi, imovini i bezbednosti i zdravlju ljudi. Klimatske opasnosti su grupisane u zavisnosti od tipa opasnosti koji prouzrokuju: opasnosti vezane za višak toplote, opasnosti vezane za višak vode/vlage, opasnosti vezane za nedostatak vode/vlage i opasnosti vezane za oluje. Uticaji svake grupe klimatskih opasnosti prepoznati su u sektorima, kao i njihove posledice.

Iz analize klimatskih promena i osmotrenih i/ili očekivanih uticaja klimatskih promena u Republici Srbiji, identifikovani su klimatski činioci – uticaja, koji ukazuju na klimatske opasnosti usled klimatskih promena. Oni predstavljaju izmenjene klimatske uslove i dinamiku promene klimatskih uslova, usled kojih postoji značajan uticaj klimatskih promena na sektore.

Klimatski činioci – uticaja, koji predstavljaju glavne karakteristike klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, su: (1) povećana klimatska varijabilnost, (2) povećanje temperature i toplotnih talasa, (3) promena godišnje raspodele padavina, (4) promena padavina po intenzitetu, (5) promene u sušama, (6) promena u aridnosti/sušnosti klime. Klimatski činioci – uticaja doprinose jednoj ili više grupa klimatskih opasnosti.

Rezultati analize osmotrenih i budućih klimatskih promena (klimatskih činilaca – uticaja) u Republici Srbiji, izrađene za potrebe ovog programa, prikazani su u Prilogu 136. Za referentni klimatski period u odnosu na koji se iznose rezultati analize promena u bliskoj prošlosti i budućnosti do kraja 21. veka, usvojen je period 1961–1990, koji se smatra kao reprezentativan period za klimatske uslove pre nego što je promena klimatskih uslova postala značajna. Analiza osmotrenih klimatskih promena urađena je za klimatski period bliske prošlosti 2001–2020 i posebno za drugu deceniju ovog perioda 2011–2020, kako bi se pokazalo postojanje značajnog ubrzavanja porasta temperature i drugih klimatskih opasnosti. Analiza budućih klimatskih promena urađena je za klimatske periode: bliske budućnosti 2021–2040, sredine veka 2041–2060 i kraja veka 2081–2100. Buduće klimatske promene analizirane su po scenarijima RCP4.5 i RCP8.5 budućih emisija GHG, čime je obuhvaćen najverovatniji opseg budućih klimatskih uslova na teritoriji Republike Srbije.

U ovom programu klima–zemljište–voda se razmatraju kao povezani sistem (tzv. neksus pristup), zbog čega su pored analize klimatskih parametara u procene uključene i raspoložive informacije o osmotrenim i očekivanim promenama u degradaciji zemljišta, površinskim i podzemnim vodama izazvane klimatskim promenama (Prilog P1.5). Značajnost očekivanih promena u ovim komponentama klimatskog sistema ukazuje na neophodnost smanjivanja rizika od degradacije zemljišta i u poremećajima u raspoloživosti vodnih resursa, kao integralne komponente mera adaptacije ovog programa. Ovo podrazumeva i integrisanje koncepta Rešenja zasnovanih na prirodi u planiranju mera gde je to moguće, kako bi se obezbedila dugoročna funkcionalnost mera, obezbedila održivost ovih prirodnih resursa i njihova sposobnost za pružanje usluga (Prilog P1.5.3.).

Najvažnije informacije o klimatskim promenama na teritoriji Republike Srbije, prikazane po grupama klimatskih opasnosti, koristeći rezultate analiza klimatskih činioca – uticaja i integralne analize klima–zemljište–vode, prikazane su u Tabeli 1.

Posebna analiza klimatskih opasnosti izazvanih nepovoljnim vremenskim i klimatskim uslovima usled uticaja klimatskih promena, odnosno kojima doprinose klimatski činioci – uticaja, prikazana je u Prilogu P1.6. Te opasnosti uključuju poplave, klizišta, odrone, požare, smanjenje kvaliteta vode, zemljišta i vazduha. One podrazumevaju da su ispunjeni u i drugi uslovi koji omogućavaju njihovu pojavu, kao što su karakteristike terena, ljudska delovanja, izvori zagađenja, itd. Iz tog razloga potrebno je procene rizika od ovih klimatskih opasnosti uzeti u obzir pri planiranju na nivou lokalnih samouprava. Zbog uticaja klimatskih promena na povećanu učestalost ekstremnih događaja potrebno je procene uticaja klimatskih promena uključiti u planove za upravljanje rizicima od ekstremnih događaja, kao i prostorni i generalni urbanistički plan, sa ciljem smanjivanja ovih rizika i povećanjem kapaciteta za oporavak usled šteta nanetih ekstremnim događajima, čime se ukupno doprinosi povećanju otpornosti Republike Srbije na klimatske opasnosti. Klimatske promene doprinose povećanju rizika od zagađenja voda, zemljišta i vazduha, dominantno kao faktor pojačanja postojećih problema, sa tendencijom promene uticaja koja ukazuje na pojačavanje ovog efekta u budućnosti. Ova činjenica pokazuje dodatni značaj i urgentnost za usvajanje planova i sprovođenja mera koje smanjuju zagađenje, po mogućnosti uz percipiranje očekivanih promena klime, kako bi se izbeglo multipliciranje šteta i gubitaka koje mogu prevazići tačke mogućeg preokreta, povećati troškove i potrebne investicije za saniranje i doprineti značajnom pogoršanju zdravlja ljudi i socio-ekonomskog stanja u Republici Srbiji.

Klimatske opasnosti, specifične za svaki sektor, prikazane su u delu analiza uticaja klimatskih promena na sektore, uzimajući u obzir i promenu definisanih klimatskih činioca – uticaja i klimatskih opasnosti prikazanih u ovom odeljku kroz opštu analizu klimatskih promena u Republici Srbiji, kao i analizu posebnih (sektorskih) klimatskih opasnosti, gde je to bilo moguće.

Tabela 1. Sažetak rezultata analize osmotrenih i budućih klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, prikazane po krupama klimatskih opasnosti koje izazivaju, dobijene iz rezultata analize identifikovanih klimatskih činioca – uticaja koji su od značaja u Republici Srbiji i imaju identifikovane uticaje na sektore. Rezultati su prikazani iz analize osmotrenih klimatskih promena za klimatski period 2001–2020 i drugu deceniju ovog perioda 2011–2020 u odnosu na klimatske uslove u periodu 1961–1990, i analize budućih klimatskih promena za klimatske periode bliske budućnosti 2021–2040, sredine veka 2041–2060 i kraja veka 2081–2100, po scenarijima RCP4.5 i RCP8.5 u odnosu na klimatske uslove 1961–1990. Razlika u rezultatima po ova dva scenarija za 2021–2040 nije značajna, dok je za 2041–2060 posebno naglašeno ako je značajna. Razlika u rezultatima klimatskih projekcija po ovim scenarijima postaje značajna tek u drugoj polovini 21. veka, odnosno u periodu 2081–2100.

Grupa klimatskih opasnosti

Klimatski činioci–uticaja

(Prilog P1.7)

Klimatske promene i izmenjeni klimatski uslovi (osmotreni i budući) za 21. vek na teritoriji Republike Srbije

(sažetak rezultata prikazanih u Prilogu 1)

Višak toplote

– Povećana klimatska varijabilnost

(Pprilog P1.2.4.)

– Povećanje temperature i toplotnih talasa

(Prilog P1.2.1., P1.2.2., P1.2.3. i P1.2.5.)

Srednja temperatura je porasla za +1,4 °C u 2001–2020 (+1,8 °C u 2011–2020) u odnosu na 1961–1990. Prosečno je veći porast srednje maksimalne od srednje minimalne temperature. Najveći je porast srdnje temperature za JJA sezonu, od +2,0 °C (+2,4 °C). Porast srednje maksimalne temperature za JJA je +2,2 °C (+2,6 °C). U periodu 2021–2020 očekivano povećanje je +2,2 °C, u periodu 2041–2060 +2,5 a verovatnije +3,1 °C i u 2081–2100 oko +3,1 °C po RCP4.5 i +5,8 °C po RCP8.5, u odnosu na 1961–1990. (P1.2.1.)

Toplotni talasi se nisu javljali svake godine tokom 1961–1990 (manje od 1 po godini). Povećanje u broju pojavljivanja po godini +2,4 u 2001–2020 (+3 u 2011–2020) u odnosu na 1961–1990. Povećana klimatska varijabilnost dovela do pojave ekstremnijih godina (u 6 godina u 2011–2020 bilo je po 4 toplotna talasa). Povećanje u prosečnom broju po godini u 2021–2020 je +3,5, u 2041–2060 oko +4 do +5, u 2081–2100 +5 po RCP4.5 i +8 do +10 po RCP8.5, u odnosu na 1961–1990. (P1.2.2.)

Dani sa visokim temperaturama (maksimalna dnevna preko 30 °C i preko 35 °C) su prisutni u nizijskim oblastima. Tropskih dana (dani sa maksimalnom temperaturom preko 30 °C) u nizijskim oblastima u periodu 1961–1990 je bilo prosečno po godini 20–30 u nizijskim oblastima i njihov broj se udvostručio u 2001–2020. U 2021–2040 biće ih prosečno 55–40 po godini, u 2041–2060 oko 65 i u 2081–2100 oko 70 po RCP4.5 i oko 85–96 po RCP8.5. Vrelih dana (preko 35 °C) u nizijskim oblastima bilo je oko 2–3 prosečno po godini u 1961–1990, povećanje za 2001–2020 je +4 do +7, a u 2011–2020 u nekim oblastima čak +10. U 2021–2041 biće ih u nizijama prosečno po godini 13–15, u 2041–2060 više od 20, u 2081–2100 oko 25 po RCP4.5 i 35–45 po RCP8.5. U budućnosti rizik od pojave visokih temperatura se povećava na sve većim nadmorskim visinama dalje u budućnosti. (P1.2.3.)

Zbog povećane klimatske varijabilnosti povećava se verovatnoća za pojavu godina/perioda sa većim odstupanjima od očekivanog klimatskog proseka, odnosno može se očekivati pojava ekstremnih toplotnih uslova koji se nisu se nisu do sada dešavali u Republici Srbiji. (P1.2.4.).

Najveći toplotni ekstremi su u urbanim sredinama (efekat urbanog toplotnog ostrva), gde odstupanja u temperaturi u odnosu na okolinu u proseku su oko 2 °C, a tokom određenih perioda i oko 4 °C. (P1.2.5.)

Višak vode/vlage

– Povećana klimatska varijabilnost

(Prilog P1.3.4.)

– Promena godišnje raspodele padavina

(Prilog P1.3.1. i P1.5.1.)

– Promena raspodele padavina po intenzitetu

(Prilog P1.3.2., P1.5.1. i P1.5.2.)

Osmotreno je da se godišnji maksimum akumuliranih padavina pomera u raniji period godine (sa kasne MAM i rane JJA sezone ka ranije u MAM sezoni). (P1.3.1.)

Povećao se broj dana sa veoma jakim (dnevne padavine 20 mm–30 mm) i ekstremnim (dnevne padavine preko 30 mm) padavinama i količina padavina koja se izluči u ovom obliku, dok se događaji sa malim i umerenim padavinama smanjuju. Povećanje udela padavina koje padnu u obliku ekstremnih padavina se povećao preko 100% u 2001–2020 u odnosu na 1961–1990. Umeren rizik od ekstremnih padavina u 2001–2020 na 45% teritorije Republike Srbije a visoki rizici na 7% (centralna/zapadna Serbia, delom Vojvodina i istočna Srbija). Rizici od ekstremnih padavina se povećavaju budućnosti i visoki rizici zahvataju veće površine. U 2041–2060 očekuje se da bude 34% pod umerenim, a čak 56% pod visokim i veoma visokim rizikom od ekstremnih padavina. (P1.3.2.)

Povećana klimatska varijabilnost podrazumeva da je osmotreno i očekivano da pojedine godine, odnosno periodi u toku godine, imaju znatno više padavina nego što su prosečne klimatske vrednosti, što znači da je očekivano i pojačavanje ekstremnih padavinskih uslova. (P1.3.4.)

Očekivano je povećanje protoka u rekama u periodu većih proticaja, kao i povećanje maksimalnih proticaja. (P1.5.1.)

Povećava se rizik od degradacije zemljišta usled erozije izazvane ekstremnim padavinama. (P1.5.2.)

Nedostatak vode/vlage

– Povećana klimatska varijabilnost

(Prilog P1.2.4. i P1.3.4.)

– Promena godišnje raspodele padavina

(Prilog P1.3.1. i P1.5.1.)

– Povećanje suša

(Prilog P1.3.3.)

– Povećanje aridnosti/sušnosti

(Prilog P1.3.3., P1.5.2.)

Srednja godišnja suma padavina nema značajnu promenu sve do druge polovine 21. veka, a u 2081–2100 očekuje se smanjenje po RCP8.5 za 8% do 14% u odnosu na 1961–1990. Smanjenje padavina tokom JJA u 2001–2020 je u velikom delu Republike Srbije 10% do 20%, očekuje se dalje smanjenje u budućnosti, u 2041–2060 preko 20%, a u 2081–2100 po RCP8.5 čak i preko 40%, u odnosu na 1961–1990. (P1.3.1.)

Procenat godina sa sušom u analiziranom periodu prosečno za teritoriju Republike Srbije se povećao za + 30% u 2001–2020 (+40% u 2011–2020) u odnosu na 1961–1990. Učestalost u periodu 1961–1990 je bila 10%. Očekuje se da će u 2041–2060 svaka godina biti sa sušom prosečno za teritoriju Republike Srbije. Učestalost godina sa jakom sušom (desila se jednom u 2011–2020) se povećava, u 2021–2040 biće ih 2–3 po dekadi (u periodu od 10 godina), u 2041–2060 3–4 po dekadi, a po RCP8.5 u 2081–2100 može se očekivati u 7–8 godina po dekadi. Očekuje se povećanje stepena aridnosti klime u Republici Srbiji, odnosno stalnog sušnijeg stanja prosečnih klimatskih uslova. U budućnosti U periodu 2001–2020 klimatska klasa prosečno za Srbiju je „humidna klima”, u nizisjkim oblastima (Vojvodina, centralna Srbija, istočna i jugoistočna Srbija i lokalno u drugim oblastima) je „suva sabhumidna”. Zbog nepovoljnog rasporeda padavina tokom godine, sezona JJA spada u najvećem delu teritorije, osim na visokim planinama u zapadnoj Srbiji, je „polu-sušna”. Ostale sezone spadaju u „vlažnu” kategoriju. U 2041–2060 prosečno će na teritorije Republike Srbije biti „suva sabhumidna” klima, a po RCP8.5 u 2081–2100 „semi-aridna”. (P1.3.3.)

Povećana klimatska varijabilnost znači učestaliju pojavu godina sa sušnijim uslovima kao i pomenuto povećanje u sušama. Značajan uticaj na sušnije uslove ima porast temperature (P1.2.4. i 1.3.4.)

Produžava se period niskih protoka u rekama i smanjuju se minimalni protoci. Smanjuje se brzina obnavljanja podzemnih voda. Smanjuje se prosečna vlažnost zemljišta usled povećanje evapotranspiracije. (P1.5.1.)

Povećanje u stepenu aridnosti klime utiče na degradaciju zemljišta. (P1.5.2.)

Oluje

– Promena raspodele padavina po intenzitetu

(Prilog P1.3.2 i P1.4.)

Promena u srednjim brzinama vetra i prostornoj raspodeli srednje brzine vetra nije uočena. Ove promene nije trenutno moguće kvantifikovati, ali kao indikator povećanja u olujnim događajima može se smatrati povećanje u ekstremnim padavinama. Povećanje u događajima sa veoma jakim i ekstremnim padavinama (Poglavlje P1.3.2) ukazuje povećanje u broju i intenzitetu događaja koji proizvode ovakve padavine a praćene su jakim vetrovima i mogućim snegom (moguće veće snežne ali zadržavanje snežnog pokrivača se smanjuje) i gradom, u zavisnosti u kom delu godine i na kojoj lokaciji se pojavljuju. Površina sa povećanom opasnosti od se povećava. (P1.4.)

–––––––––––––

35 Direktni uticaj imaju toplotni talasi na živa bića, suša na rast biljaka, oštećenja nastala usled udara vetra i grada, itd. Indirektan uticaj se dešava kada vremenski ili klimatski uslovi omoguće da se desi neki drugi događaj koji može izazvati uticaje, kao što su poplave, požari, nedostatak pijaće vode usled uticaja ekstremnih vremenskih događaja, itd.

36 Izvor podataka i metodologija korišćeni za ovu nalaizu prikazani su u Prilogu P1.1. Rezultati analize promene toplotnih uslova, uključujući i analizu toplotnih ekstrema, prikazani su u P1.2. Rezultati analize promene padavinskih uslova, uključujući analize ekstremnih padavinskih događaja, suša i promenu u vlažnosti/aridnosti klimatskih uslova prikazani su u P1.3. Uticaj klimatskih promena na ekstremne događaje koje nastaju kao posledica oluja analiziran je u P1.4. Kako klima, vodni resursi i zemljište predstavljaju neraskidivu celinu koja pruža uslove za život i razvoj privrede, povezanost promene ove tri komponente klimatskog sistema prikazana je u P1.5. Pregled klimatskih opasnosti koje su izazvane uticajima nepovoljnih vremenskih i klimatskih uslova i zavise od karakteristika terena, ljudskih delovanja, itd., kao što su poplave, klizišta, požari, uticaji na kvalitet vode i vazuha, itd. prikazani su u P1.6. Pregled izabranih klimatskih činilaca-uticaja prikazan je u P1.7 (Tabela P2), gde su data njihova bliža značenja i kroz koje klimatske parametre se može odrediti njihova značajnost promene.

3.3.2. Unapređivanje znanja u praćenju klimatskih promena

Analiza klimatskih promena, naročito za potrebe planiranja adaptacije na klimatske promene, je vezana za identifikovane uticaje klimatskih promena, po čemu se i definišu parametri koji služe za procenu kao i kvantifikovanje klimatskih opasnosti, odnosno klimatskih činioca-uticaja, što predstavlja osnovu za buduće projekcije rizika od klimatskih promena po sektorima i dobro planiranje adaptacije na klimatske promene.

U daljem unapređenju znanja o značajnosti rizika od klimatskih promena u budućnosti potrebno je:

– Povećati kapacitet za praćenje (monitoring) meteoroloških parametara, parametara vezanih za zemljište i vode – uraditi reviziju postojećih podataka, obezbediti njihovu dostupnost i obezbediti dodatne podatke za kojima postoji potreba;

– Obezbediti praćenje uticaja klimatskih promena, uključujući praćenje gubitaka i šteta – utvrditi metodologiju praćenja po sektorima i obezbediti dostupnost ovih informacija, kao i obaveznost njenog korišćenja; razmotriti uključivanje informacija iz naučnih i drugih projektnih rezultata.

– Utvrditi metodologiju za praćenje suše – utvrditi obavezu praćenja i proglašenja suše, kriterijume za proglašenje i usvojiti metodologiju za praćenje i proglašenje suše od nacionalnog do lokalnog nivoa, uzimajući u obzir sve moguće aspekte suše (meteorološke, hidrološke, zemljišne, fiziološke, itd.) relevantne za sektore u Republici Srbiji i vremenske dimenzije na kojima se identifikuje suša (od dugoročnih do kratkoročnih), kao uslov za praćenja uticaja/posledica suša.

Sve tri komponente zahtevaju koordinisani rad naučne zajednice, relevantnih državnih institucija, donosioca odluka, kreatora politika i drugih zainteresovanih strana radi postizanja konsenzusa oko izbora najboljih rešenja. Kako su predložene aktivnosti usko povezane sa izveštavanjem o klimatskim promenama prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i sa omogućavanjem nacionalnog planiranja prilagođavanja na klimatske promene, koji spadaju u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, predložene aktivnosti treba sprovesti pod koordinacijom ovog ministarstva.

4. Relevantni socio-ekonomski pokazatelji

Negativan uticaj klimatskih promena na BDP značajno raste sa porastom srednjih globalnih temperatura. Prema Revidovanom nacionalno utvrđenom doprinosu Republike Srbije37, Srbija je pretrpela štetu od najmanje 1,8 milijardi evra za samo pet godina (2015–2020). Osim toga, potencijalno smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) Republike Srbije u slučaju povećanja globalne srednje temperature u odnosu na projektovani BDP bez porasta srednje globalne temperature prikazan je u Tabeli 2.

Tabela 2. Procena (projekcija) smanjenja BDP-a Republike Srbije u slučaju različitih povećanja srednje globalne temperature u odnosu na projektovani BDP bez porasta srednje globalne temperature za periode bliske budućnosti i do kraja 21. veka.

Smanjenje BDP-a (u milijardama USD i%)

Povećanje temperature

2020–2040.

2020–2100.

1 °C

15.465 (1,20%)

344.364 (4,19%)

2 °C

58.124 (4,53%)

766.317 (9,32%)

3 °C

59.107 (4,97%)

890.403 (11,65%)

4 °C

97.536 (6,87%)

2.002.410 (17,06%)

Porast srednje globalne temperature do kraja veka u okvirima određenim Sporazumom iz Pariza (ispod 2 °C) vodilo bi gubitku BDP-a Srbije od 4,53% u periodu bliske budućnosti, koji može biti značajno smanjen ulaganjem u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Analiza očekivanih promena BDP-a ukazuje da će izmenjeni klimatski uslovi uticati na sve populacione grupe i na svakog pojedinca. Ipak, pojedine grupe su znatno podložnije ovim uticajima usled dejstva niza faktora. Prikaz ranjivih grupa na klimatske promene i procena stanovništva pod visokim rizikom od klimatskih promena urađen je u Poglavlju 5.1. ovog programa.

Prikazana promena BDP-a ukazuje na povećanje ranjivosti stanovništva na izmenjene klimatske uslove smanjujući sposobnost prilagođavanja promenama i sposobnost oporavka od nanetih šteta, čime bi se uvećavali gubici. Iznete procene ne mogu obuhvatiti sve direktne i indirektne uticaje klimatskih promena na stanovništvo i ekonomiju, zbog kompleksnosti samih uticaja (naročito klimatskih opasnosti), međusobne povezanosti sektora i stanovnika u ranjivosti na klimatske promene i nejednakog uticaja sa rastućim nelinearnim intenzitetom na različite grupe stanovnika u zavisnosti od njihove raspodele prostorno i po socio-ekonomskim statusima i vrte njihovih delatnosti. Preporuke za mere za povećanje otpornosti stanovnika Republike Srbije na klimatske promene iznete su u Poglavlju 5.1. Pored navedenog, sektorske pogođenosti klimatskim promenama mogu povećati ranjivost i dodatno ugroziti otpornost stanovništva na klimatske promene, zbog čega je analiza uticaja i preporuka mera prilagođavanja na klimatske promene urađena posebno za prioritetne sektore u Poglavljima 5.2–5.7.

U ovom programu uzeti su u obzir različiti socio-ekonomski aspekti stanovništva, uključujući rodne razlike stanovništva, starosna struktura i kapacitet za prilagođavanje kroz podatke o proceni rizika od siromaštva. Ovo je uzeto u obzir gde je za to postojalo mogućnosti i gde se smatralo od prioritetne važnosti, dok je u sprovođenju određenih mera prilagođavanja planirano dodatno sakupljanje podataka i proširivanje znanja koji doprinose boljem razumevanju uticaja klimatskih promena različite grupe stanovnika po rodnoj i starosnoj strukturi i drugim aspektima, radi adekvatnog planiranja i sprovođenja mera prilagođavanja (Poglavlje 8).

–––––––––––––

37 https://unfccc.int/sites/default/files/NDC/2022-08/NDC%20Final_Serbia%20english.pdf

5. Analiza uticaja klimatskih promena i preporuke za prilagođavanje

Na osnovu analize postojećeg znanja i raspoloživih procena ranjivosti na klimatske promene, sprovedena je procena nivoa rizika i identifikovanje nedostataka i potreba za daljim proširivanjem znanja. Mere prilagođavanja utvrđene na osnovu analize treba da smanje rizik, odnosno ranjivost u budućnosti i povećaju brzinu oporavka, istovremeno doprinoseći održivosti predmetnih ulaganja.38

–––––––––––––

38 Za određene sektore izrađena je analiza ranjivosti i rizika (poljoprivreda i šumarstvo), Za nekoliko sektora nije urađena procena rizika i ranjivosti, ali su poznati uticaji (biodiverzitet, urbanizam, javno zdravlje i saobraćajna (putna) infrastruktura). Za sektor energetike nije urađena procena rizika i ranjivosti, ali je postojala potreba za procenom parametra uticaja. Konačno, vodni resursi su u okviru nexus pristupa, te nisu posebno razmatrani. Kao prioritet zbog direktnog doprinosa u povećanju otpornosti na klimatske promene stanovništva Republike Srbije, izdvaja se sektor javnog zdravlja i sektor za smanjivanje rizika od katastrofa, za koje su glavne analize i potrebe iznete u prvom poglavlju koji se bavi zdravljem i bezbednosti ljudi u uslovima klimatskih promena.

5.1. Zdravlje i bezbednost ljudi

Klimatske promene utiču na fizičko, mentalno i emotivno zdravlje pojedinca i društva. Klimatske promene direktno utiču na zdravlje i bezbednost ljudi usled povećane učestalosti klimatskih opasnosti (klimatske opasnosti i njihove promene opisane u Poglavlju 3 i Prilogu 1). Indirektni uticaj se dešava kroz smanjenu dostupnost vode i vode zadovoljavajućeg kvaliteta usled uticaja klimatskih promena, povećanje učestalosti i trajanja uslova koji dovode do pogoršanja kvaliteta vazduha u uslovima kada postoje izvori zagađenja, smanjena dostupnost i kvalitet hrane, učestalije i rasprostranjenije pojave vektorski prenosivih bolesti i bolesti koje prenose glodari, itd. Povećanje povreda, smrtnih slučajeva, infekcija i drugo se vezuje za uticaj klimatskih promena. Dugoročan uticaj klimatskih opasnosti na zdravlje i bezbednost ljudi se ogleda u pogoršanju životnih uslova usled oštećenja imovine i pogoršanja stanja životne sredine i prirodnih resursa, kada ne postoji mogućnost brzog opravka, odnosno sanacija šteta. Klimatske opasnosti koje ugrožavaju zdravlje i bezbednost se povećavaju i nastaviće da se povećavaju u budućnosti u Srbiji (Poglavlje 3). U Tabeli 3 dat je sažet prikaz uticaja i posledica klimatskih promena, po grupama klimatskih opasnosti, za koje se do sada zna da imaju ili mogu imati značajan uticaj u Srbiji.

Tabela 3. Uticaji klimatskih promena u oblasti zdravlja i bezbednosti ljudi.

Grupa klimatskih opasnosti

Uticaji

Posledice

Višak toplote

Toplotni udari i iscrpljenost, smanjena dostupnost hrane i vode za piće. Povećan rizik od bolesti, alergija i hroničnih oboljenja. Povećan rizik od požara usled kojih se povećava zagađenje vazduha.

Pogoršanje zdravstvenog stanja, preuranjena smrt. Pogoršanje životnih uslova. Preopterećenje zdravstvenog sistema usled klimatskih opasnosti i neadekvatne zaštite građana i preopterećenje službi za spašavanje. Smanjenja funkcionalnost hitnih zdravstvenih službi.

Višak vode/vlage

Povećan rizik od bolesti i drugih zdravstvenih problema. Povećan rizik od povreda i pogoršanje životnih uslova usled poplava i bujica. Smanjena dostupnost vode za piće i dostupnost i kvalitet hrane. Smanjenja mogućnost za pružanje hitne zdravstvene pomoći.

Pojava zaraznih bolesti zbog pogoršanja uslova higijene.

Nedostatak vode/vlage

Smanjena dostupnost vode za piće i održavanje higijene, smanjena dostupnost i kvalitet hrane.

Oluje

Povećan rizik od povreda i oštećenja imovine, odnosno pogoršanja životnih uslova. Smanjenja mogućnost za pružanje hitne zdravstvene pomoći.

Procena ranjivosti i rizika od klimatskih promena u sektoru javnog zdravlja u Republici Srbiji nije sistematski urađena na nacionalnom nivou, ali postoje informacije koje ukazuju na visok stepen osetljivosti stanovništva usled postojećih socio-ekonomskih uslova, odnosno nepovoljne starosne strukture, visine i raspodele primanja, vrste delatnosti koju obavljaju, nedostatka sistema za adekvatno upozoravanje i smernica za reagovanje, itd. U uslovima klimatskih promena, sa povećanjem učestalosti i intenziteta vremenskih nepovoljnih uslova za zdravlje i bezbednost, ranjivost stanovništva se povećava. Klimatske opasnosti na koje postoji osetljivost stanovništva će se povećavati u budućnosti, iz čega se sa velikom pouzdanošću može zaključiti da će rizici od klimatskih promena u sektoru javnog zdravlja rasti u budućnosti.

U Tabeli 439 dat je prikaz ranjivih populacija po grupama sa njihovim glavnim karakteristikama i razloga zbog kojih su ranjive na klimatske promene. Pripadnici navedenih grupa se smatraju da su pod visokim rizikom od klimatskih promena dok oni koji spadaju u više od jedne od navedenih grupa smatra se da su pod ekstremno visokim rizikom od klimatskih promena, odnosno da su već pod značajnim negativnim uticajem klimatskih promena i da je potrebno hitno sprovođenje mera kako bi se njihova ranjivost smanjila.

Po navedenim podacima, preliminarna okvirna procena udela stanovništva Republike Srbije koji su pod visokim rizikom (vrlo verovatno će trpeti posledice klimatskih promena koje će im ugroziti zdravlje i uslove života) od klimatskih promena je u opsegu od 45% do 55%, od kojih je u opsegu 20% do 30% pod ekstremno visokim rizikom (sigurno će trpeti posledice klimatskih promena koje će im ugroziti zdravlje i uslove života). Uzimajući u obzir trend starenja stanovništva, kao i porast intenziteta i trajanja vremenskih ekstrema (Poglavlje 3), očekuje se da će ovaj broj znatno porasti do sredine 21. veka. Takođe, porast toplotnih ekstrema, koji će dostizati izuzetno ekstremne vrednosti, naročito u urbanim sredinama (usled uticaja urbanog toplotnog ostrva, Poglavlje 5.6) nizijskih oblasti, dovešće do porasta ranjivosti na klimatske promene i dela populacije izvan navedenih ranjivih grupa.

Tabela 4. Grupe populacije koje su ranjive na klimatske promene i njihove karakteristike. Ukoliko pojedinac spada u više ovih grupa, njegova ranjivost je veća.

Grupe

Karakteristike

Starija populacija

Povećava se, preko 65 godina 21% stanovništva, od kojih više od polovine ima poteškoće u obavljanju lične nege i kućnih aktivnosti (ovaj problem je kod starijih najzastupljeniji u regionu Srbija – jug)

Postoji trend starenja domaćinstava, oko 25% starih žive sami.

Manja dostupnost informacijama – manje mogućnosti za pravovremeno obaveštavanje i edukacije.

Manja mobilnost i sposobnost zaštite sebe i svoje imovine u ekstremnim uslovima.

Siromašna populacija

U riziku od siromaštva je 21% stanovništva (sa većom ugroženosti žena, od kojih je 22% u ovom riziku), a bez socijalnih transfera čak trećina stanovništva. U svakoj kategoriji starosne strukture veći je procentualni udeo kod žena u riziku od siromaštva.

Kod maloletnih lica je 21% u riziku od siromaštva, a od 18. do 24. godine je najviše zastupljen rizik (kod 28%).

U proceni prema tipu domaćinstva, u najvećem riziku su jednočlana domaćinstva – žene (preko 39%), zatim domaćinstva sa dve odrasle osobe i troje ili više izdržavane dece (skoro 39%). U populaciji starijoj od 65 godina je prosečno 23% u riziku od siromaštva, dok su žene više ugrožene (25% žena ove grupe je u riziku od siromaštva).

Procenat stanovništva koji ne može da podmiri neočekivan trošak iz budžeta domaćinstva je 34%, a 44% ne može da priušti jednonedeljni odmor u toku godine.

Visoka razlika u primanjima po oblastima. Na primer, prosečna primanja u Beogradskoj oblasti su preko 40% viša u odnosu na prosečna primanja u regionu Srbija – jug, ali sa daleko većim razlikama na opštinskom nivou.

Posebno visok stepen ugroženosti beskućnika u gradskim sredinama usled ekstremnih toplotnih uslova, a naročito od nedostatka vode.

Posebno visok stepen ugroženosti staračkih domaćinstava u planinskim selima.

Manja mogućnost za dobijanje pravovremenih informacija (dostupnost interneta i medijima) i kapaciteta za reagovanje u ekstremnim uslovima.

Neadekvatni životni uslovi i mogućnosti za smanjenje rizika od uticaja ekstremnih uslova (na primer, rashlađivanje prostorija u kojima borave).

Populacija u selima

Starosna struktura nije povoljna. Postoji jasan trend starenja stanovništva u seoskim opštinama i veliki udeo stanovništva preko 65 godina starosti. Prosečna starost muškaraca sa prebivalištem izvan gradskih sredina je 45 godina a žena 47. Prosečna starost je viša nego u gradskim sredinama.

Primanja najvećim delom u opsegu 40–60% niža od proseka za Beogradsku oblast, odnosno u najvećem delu preko 20% niža od proseka za RS.

Slaba dostupnost uslugama zdravstvenog sistema (putevi za hitne službe, raspolaganje hitnim službama, udaljenost od bolnica i dostupna medicinska nega).

Ugroženi životni uslovi usled ograničene dostupnosti usluga potrebnih za život, povezanost na vodovod i kanalizaciju.

Visoka izloženost klimatskim promenama usled rada na otvorenom.

Prosečno manja mogućnost pritupa informacijama (pravovremeno obaveštavanje o opasnostima i preporukama za ponašanje) – manja dostupnost internetu i medijima.

Radnici na otvorenom

Uključuje oko 3 miliona ljudi.

Ekstremni uslovi rada i visoka izloženost klimatskim promenama.

Neodgovarajuća dostupnost usluga zdravstvene zaštite u uslovima klimatskih promena i neodgovarajuća oprema za rad u ekstremnim uslovima.

Nepogodna starosna struktura.

Neadekvatno regulisana zaštita radnika od rada u ekstremnim uslovima, odnosno regulativa koje uređuju prekid radova ako vremenski uslovi postanu rizični po zdravlje i bezbednost na lokaciji gde se vrše radovi.

Posebno ranjive grupe

– Deca – veća osetljivost organizma; nerazumevanje opasnosti od ekstremnih vremenskih uslova i potrebnog načina ponašanja u ovim uslovima;

– Trudnice – veća osetljivost organizma i smanjena mogućnost za preporučene rekreativne aktivnosti u adekvatnim uslovima, povećan rizik za zdravlje usled obavljanja neophodnih životnih aktivnosti na otvorenom.

– Osobe sa hroničnim bolestima (kardiovaskularne, respiratorne, maligne) – veća osetljivost organizma i smanjena mogućnost za preporučene rekreativne aktivnosti u adekvatnim uslovima i povećan rizik za zdravlje usled obavljanja neophodnih životnih aktivnosti na otvorenom.

– Osobe sa invaliditetom.

Po postojećem znanju, preporuke za mere koje je potrebno sprovesti kako bi se obezbedili kapaciteti za smanjivanje ranjivosti stanovnika na klimatske promene, odnosno prioritetne mere adaptacije, prikazane su u Tabeli 5.

Iako upozoravanja na klimatske opasnosti postoje, potrebno ih je unaprediti i omogućiti da obaveštenja stignu do svakog pojedinca, ali i da ljudi znaju šta da rade i da imaju mogućnosti da sprovedu preporučene mere. Pored toga, potrebno je i proširiti svest o uticajima klimatskih promena čime bi se dalo na značaju o klimatski-odgovornom ponašanju, jer će se rizici značajno povećavati u budućnosti. Ovo znači stvaranje kulture ponašanja ljudi da se informišu i da se ponašaju u ekstremnim uslovima na način koji će ih zaštititi. U ove aktivnosti neophodno je uključiti decu i mlade sa prilagođenim programima za odgovarajući uzrast, ali i edukovati roditelje o načinima zaštite dece. Pored spremnosti stanovnika neophodno je i povećati kapacitete za njihovu zaštitu, u smislu obezbeđivanja smernica za ponašanje, planova za evakuaciju, organizovanje skloništa u slučaju toplotnih talasa (radi rashlađivanja), oluja i drugih klimatskih opasnosti.

Zbog povećanih rizika od klimatskih opasnosti i velikog udela stanovništva pod visokim rizikom, očekivano je i učestalije intervenisanje i u većem obimu službi hitne pomoći, zdravstvenih ustanova i službi za spasavanje. Potrebno je utvrditi njihove kapacitete za reagovanje i izraditi preporuke za povećanje kapaciteta i efikasnosti. Kako su zdravstvene usluge manje dostupne populaciji na selima i siromašnoj populaciji, uključujući i romsko stanovništvo sa lošim uslovima za život, potrebno je utvrditi način i potrebe za povećanjem kapaciteta za pomoć ovim grupama. Treba imati u vidu i raspoloživost sredstvima za komunikaciju, udaljenost od zdravstvenih ustanova, puteva koji omogućavaju pravovremeno stizanje pomoći i evakuaciju.

Zaštita radnika na otvorenom postaje jedna od prioriteta u povećanju bezbednosti i zaštiti zdravlja zbog promena u klimatskim opasnostima i njihovom pojačavanju. Iz ovog razloga potrebno je uraditi reviziju postojećih regulativa za njihovu zaštitu na radu za vreme ekstremnih uslova i prilagoditi uslovima klimatskih promena. Neophodno je uzeti u obzir kompleksniji pristup u definisanju kriterijuma za opasne situacije usled kombinovanog uticaja visokih temperatura i vlažnosti vazduha, povišenih temperatura na mestu izvođenja radova u odnosu na zvanične podatke, učestalost pojave lokalnih i izuzetno intenzivnih oluja, itd. Potrebno je uraditi reviziju efikasnosti postojećeg sistema i sprovođenja od strane poslodavaca i izraditi smernice, a i regulative o potrebnim merama koje treba da se sprovode u slučaju opasnosti (prekid radova, skraćeno radno vreme, obezbeđivanje potrebne opreme za zaštitu, itd.). Takođe, potrebno je omogućiti da poslodavci, rukovodioci poslova na otvorenom i radnici imaju pravovremene informacije o vremenskim uslovima i klimatskim opasnostima radi planiranja radova i zaštite na radu.

Neophodno je unaprediti znanje i o drugim opasnostima nastalim usled klimatskih promena, a to je kvalitet i raspoloživost vode za piće, hrane, povećanje opasnosti od bolesti, naročito vektorski prenosivih bolesti i novih bolesti koje se pojavljuju usled klimatskih promena. Preporučuje se poboljšanje monitoringa i izrada analiza radi razumevanja njihove povezanosti sa klimatskim promenama, čime se omogućava predviđanje porasta ovih potencijalnih opasnosti i pravovremeno reagovanje.

Tabela 5. Preporučene mere koje je potrebno sprovesti radi povećanja otpornosti stanovnika Republike Srbija na klimatske promene, odnosno mera za smanjenje ranjivosti u budućim klimatskim uslovima a time smanjenja rizika i mera za povećanje brzine oporavka.

Preporučene mere

Način sprovođenja

Napomene

Povećati spremnost stanovnika na ekstremne vremenske uslove i druge klimatske opasnosti

Obezbediti pravovremeno informisanje javnosti o ekstremnim vremenskim događajima, uključujući povećanje kapaciteta stanovništva da dobiju pravovremene informacije, i obezbediti smernice za ponašanje i načine za smanjivanje rizika, uključujući zaštitu zdravlja i imovine.

Poboljšati komunikaciju sa medijima i sprovesti edukacije za novinare radi povećanja efikasnosti obaveštavanja.

Povećati i prilagoditi kapaciteta hitne pomoći i zdravstvenih ustanova za pružanje pravovremene pomoći u uslovima povećanih rizika.

Na lokalnom nivou pravovremeno organizovati aktivnosti za smanjivanje rizika (obezbeđivanje dostupnosti skloništa, obezbeđivanje vode, hrane, planova evakuacija, itd.).

Uključiti organizacije koje se bave aktivnostima za pomoć siromašnima i beskućnicima u mere sprovođenja smanjenja rizika usled klimatskih opasnosti.

Naročito važno kod ranjivih grupa sa manjim kapacitetima za pravovremeno informisanje i to kod stare populacije, siromašne populacije i populacije u selima.

U izradi smernica i pružanje pomoći uzeti u obzir i potencijalnu važnost rodnih razlika.

Neophodno je uključivanje lokalnih samouprava u ove aktivnosti.

Povećati kapacitete za intervencije hitnih službi i zdravstvenih ustanova

Povećati/prilagoditi kapaciteta hitne pomoći i zdravstvenih ustanova za pružanje pravovremene pomoći u uslovima povećanih rizika.

Povećati dostupnost stanovnika (naročito ranjivim populacijama) zdravstvenim uslugama.

Poboljšati pravovremenu informisanost zdravstvenih radnika o nastupajućim klimatskim opasnostima.

Sprovesti edukacije zdravstvenih radnika o klimatskim promenama.

Naročito važno kod siromašne populacije i populacije u selima.

Za povećanje dostupnosti zdravstvenim uslugama treba uzeti u obzir i potrebe usled rodnih razlika.

Unaprediti kapacitete drugih službi za reagovanje u vanrednim situacijama

Edukacija službi za spasavanje.

Izrada planova za zaštitu građana u slučaju ekstremnih vremenskih događaja uzimajući u obzir klimatske promene i dodatnih potreba nastalih usled klimatskih promena za zaštitu građana.

Ova mera omogućava sprovođenje prve preporučene mere.

Važno na nacionalnom i na lokalnom nivou, radi obezbeđivanja povećane spremnosti i pravovremenog planiranja i reagovanja.

Zaštiti radnike na otvorenom

Izmeniti ili dopuniti regulative koje se odnose na kriterijume za zdravstvene rizike usled ekstremnih vremenskih događaja i drugih vremenskih opasnosti.

Povećati informisanost poslodavaca, rukovodioca poslova na otvorenom i radnika na otvorenom o klimatskim opasnostima sa smernicama za pravovremeno smanjivanje rizika.

Pri određivanju kriterijuma potrebno je uzeti u obzir i ekstremne uslove koji se javljaju usled kombinovanih uticaja i drugih opasnosti (povišena temperatura i vlažnost, povećan rizik od bolesti i zaraza, itd.), uslove na lokaciji izvođenja radova, opasnost od novih ekstrema, itd.

Poboljšati praćenje bolesti i zaraza i sprečiti širenje bolesti ili intervenisati u ranim stadijumima

Edukovati zdravstvene radnike i veterinare o klimatskim promenama.

Pratiti pojavu i širenje bolesti i proširiti znanje o povezanosti sa uticajima klimatskih promena.

Povećati informisanost o širenju bolesti sa povećanim rizicima usled klimatskih promena sa smernicama o načinu njihovog suzbijanja širenja i delovanja u ranim stadijumima, naročito za vektorski prenosive bolesti.

Važno radi poboljšanja znanja o uticajima klimatskih promena na zdravlje i omogućavanja sprečavanja širenja novih bolesti.

Povećanje informisanosti naročito važno kod siromašne populacije koja ima najveću izloženost.

Poboljšati praćenje kvaliteta hrane i vode

Povećati efikasnost tokom i nakon pojave klimatskih opasnosti.

Proširiti znanje o povezanosti sa uticajima klimatskih promena.

Važno zbog povećanog uticaja klimatskih opasnosti usled klimatskih promena ili kombinovanog uticaja klimatskih opasnosti i zagađivanja vode i zemljišta.

Povećati edukaciju i informisanost dece i mladih

Izraditi i sprovesti programe za edukaciju dece i mladih o klimatskim promenama, klimatskim opasnostima, uticajima.

Edukovati prosvetne radnike.

Prilagoditi način informisanja i povećati razumevanje dece i mladih o nastupajućim klimatskim opasnostima i načinu ponašanja radi smanjivanja rizika.

Važno radi stvaranja klimatski-odgovornog ponašanja stanovništva, što je jedan od glavnih uslova za ostvarivanje i održanje otpornosti na klimatske promene u budućnosti.

Važno je uključivanje lokalnih samouprava i lokalnih organizacija u ove aktivnosti.

Proširiti znanje o ranjivosti i rizicima u vezi zdravlja i bezbednosti ljudi

Izraditi analizu na nivou Republike Srbije prostorne raspodele ranjivosti i rizika od klimatskih promena za zdravlje i bezbednost ljudi uzimajući u obzir raspodelu ranjivih grupa, starosnu raspodelu i rodne razlike, identifikovati vrste i nivoa rizika. Izraditi smernice za mere koje će povećati otpornost stanovništva na klimatske promene, odnosno one koje će smanjiti rizike i povećati sposobnost oporavka.

Omogućiti da lokalne samouprave i organizacije imaju kapaciteta i potencijalno obavezu da sprovedu procene ranjivosti i rizika stanovništva na lokalnom nivou i sa većim nivoom detalja i da planiraju i sprovode prioritetnih mera adaptacije.

Ovome doprinose i podaci koji bi bili dostupni kroz prethodno navedena poboljšanja sistema praćenja.

Ovakvom procenom ranjivosti i rizika dobija se informacija o raspodeli prioritetnih mera neophodnih za smanjivanje rizika.

Preporučene mere imaju za cilj da obezbede kapacitete za pravovremeno informisanje i zaštitu svakog pojedinca u Republici Srbiji u uslovima klimatskih promena. Neki od potrebnih kapaciteta za sprovođenje ovih mera su kapaciteti i za sprovođenje mera u drugim sektorima, a tiču se poboljšanja sistema za obaveštavanje, od unapređenja produkata RHMZ. Dalje, potrebno je unapređenje kapaciteta i sistema za obaveštavanje od strane Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, zatim povećanje kapaciteta za organizacije aktivnosti koje su u vezi sa preventivnim delovanjem i u vezi sa zaštitom građana, što podrazumeva spremnost i mogućnost reagovanja zdravstvenog sektora i sektora za smanjivanje rizika od katastrofa. Radi efikasnog sprovođenja ovih mera neophodno je uključivanje lokalnih samouprava, organizacija koje se bave pomaganjem siromašnima i beskućnicima, medija, obrazovnih ustanova, itd. U planiranju intervencija u slučaju klimatskih opasnosti potrebno je voditi računa o različitim potrebama i mogućnostima usled rodnih razlika, starosnih razlika (naročito za populacije starih i dece) i siromaštva. Planirane intervencije, odnosno mere, ne smeju imati negativne posledice ni po životnu sredinu i prirodne resurse niti po ljude (na primer, restrikcije vode u slučaju suše za vreme toplotnih talasa mogu znatno ugroziti stanovništvo; prekomerna potrošnja vode iz vodovoda u slučaju suše može ugroziti resurse za nastupajuće periode povećanih potreba, itd.).

–––––––––––––

39 Podaci preuzeti iz većeg broja izveštaja Republičkog zavoda za statistiku

5.2. Poljoprivreda

U analizi uticaja klimatskih promena obuhvaćeni su pod-sektori poljoprivrede: ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo. Kratak pregled uticaja i posledica, koje izazivaju klimatski činioci – uticaja i druge klimatske opasnosti usled klimatskih promena na poljoprivrednu, prikazani u Tabeli 6. Ovi uticaji i posledice su osmotrene i/ili projektovane u budućim klimatskim uslovima.

Tabela 6. Uticaji klimatskih promena na poljoprivredu prikazani po kategorijama grupama opasnosti i posledice koje ovi uticaji imaju u poljoprivrednoj proizvodnji.

Grupa klimatskih opasnosti

Uticaji

Posledice

Višak toplote

Poremećaj fenološkog razvoja biljaka, ubrzavanje fenofaza i ranije sazrevanje;

Raniji početak vegatacije i povećan rizik od pojave mraza tokom vegetativnog razvoja;

Biljke i životinje po većim temperaturnim stresom tokom toplijeg dela godine;

Oštećenja na plodovima tokom vrelih dana;

Smanjenje kvaliteta zemljišta usled poremećaja povoljnih uslova za njegovo obnavljanje.

Povećana promenljivost u kvalitetu i kvantitetu prinosa u različitim godinama;

Smanjenje kvaliteta i kvantiteta prinosa;

Povećana potražnja za vodom;

Smanjenje kvaliteta zemljišta;

Oštećenja poljoprivredne infrastrukture.

Višak vode/vlage

Prevlaživanje zemljišta stvara nepovoljne uslove za klijanje i razvoj korena;

U vreme cvetanja i oprašivanja mogu smanjiti oplodnju, a time i prinos;

Smanjenje kvaliteta zemljišta usled erozije;

Pogoduje razvoju biljnih bolesti;

Poplave mogu u potpunosti uništiti prinose ratarskih kultura, izazvati pomor životinja i oštetiti poljoprivrednu infrastrukturu.

Nedostatak vode/vlage

Biljke u stanju vodnog stresa;

Usled učestalog sezonskog nedostatka vode ili nedostatka tokom vegetacije značajno smanjenje prosečne proizvodnje u dužem periodu;

Smanjenje kvaliteta zemljišta usled nedovoljno vlage i erozije vetrom.

Oluje

Fizička oštećenja na biljkama i plodovima;

Moguće oštećenje poljoprivredne infrastrukture.

Analiza uticaja klimatskih promena na poljoprivredu urađena je uzimanjem u obzir klimatskih opasnosti relevantnih za utvrđivanje ranjivosti, uključujući i projekcije buduće klime za utvrđivanje budućih rizika, radi određivanja prioritetnih mera adaptacije na klimatske promene. Ova analiza je izrađena u skladu sa analizom klimatskih promena prikazanih u ovom programu (Poglavlje 3). Uzete su u obzir osmotrene promene i buduće promene klimatskih uslova i njihovi osmotreni i potencijalni budući uticaji. Za svaki pod-sektor poljoprivrede izrađene su specijalne analize prilagođene specifičnim ranjivostima pod-sektora, odnosno, utvrđene su dodatne pod-sektorske klimatske opasnosti i njihov uticaj, kao što je preporučeno u Poglavlju 3. Više o metodologiji i rezultatima sprovedenih analiza prikazano je u prilogu ovog dokumenta u Prilogu 2, odakle su izvedeni glavni zaključci prikazani u ovom poglavlju. U analizu je uključena raspodela vrsta po administrativnim oblastima Republike Srbije, dok podaci o raspodeli parcela nisu na raspolaganju. Iz ovog razloga, procenjeni rizici pokazuju samo rizike od promene klimatskih uslova u slučaju da se gajene vrste nalaze u nepovoljnim oblastima.

Dobijeni rezultati ukazali su na potrebu za sprovođenje prioritetnih mera prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje, koji podrazumevaju ublažavanje uticaja ekstremnih vremenskih događaja i povećanje kapaciteta za prilagođavanje u budućim klimatskim uslovima, odnosno pružanje dodatnih usluga i informacija proizvođačima da bi svojim donošenjem odluka ublažili negativne posledice klimatskih promena i iskoristili potencijalne koristi. Takođe, mere prilagođavanja imaju za cilj i da ojačaju kapacitete na nacionalnom nivou u planiranju poljoprivredne proizvodnje kroz sprovođenja pod-sektorskih rejonizacija, koje pružaju informaciju o prostornom potencijalu za gajenje vrsta i rizicima, kao i o dinamici promene tih potencijala usled klimatskih promena.

5.2.1. Voćarska proizvodnja

Klimatske opasnosti u voćarstvu usled klimatskih promena su pojava mraza u periodu vegetativnog razvoja biljke (Prilog 2 – P2.1.1) i na ekstremno visoke letnje temperature (Prilog 2 – P2.1.2), kao i rizik od oluja i grada (Prilog 2 – P2.3). Takođe, ubrzana promena klimatskih uslova prouzrokuje prostorno pomeranje optimalnih uslova za gajenje različitih vrsta, naročito ka većim nadmorskim visinama. Usled promene u raspodeli padavina i povećanju temperature (Poglavlje 3) povećavaju se i zahtevi za vodom voćnih vrsta i potrebe za navodnjavanjem (Prilog 2 – P2.7).

Rizik od mraza u vegetaciji (Slika P2.3) je visok za vrste grupe 1 (badem i kajsija) u svim administrativnim oblastima Republike Srbije, dok je za vrste grupe 2 (breskva, jagoda, ribizla, orah) visok u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Istočne i Južne Srbije, ali ima tendenciju rasta do nivoa visokog rizika u narednim decenijama, a za vrste grupe 3 (šljiva, višnja, trešnja, malina, kupina) umeren rizik postoji u pojedinim oblastima, ali sa tendencijom rasta rizika do polovine 21. veka. Za druge vrste (grupa 4: jabuka, kruška, dunja, borovnica) rizik je nizak, prihvatljiv ili neodređen, bez značajnog porasta do sredine 21. veka.

Rizik od ekstremno visokih temperatura, odnosno visokih letnjih temperatura, raste na celoj teritoriji Republike Srbije. Pod najvećim rizikom su vrste sa kasnim periodom zrenja, odnosno vrste čiji razvoj plodova se odvija tokom celog letnjeg perioda (kruška, jabuka, dunja, malina, kupina). Ipak, zbog produžavanja takozvanog vrelog perioda (Prilog 2 – P2.1.2) ekstremno visoke temperature mogu se javiti i u periodu sazrevanja plodova drugih vrsta (šljiva, višnja, trešnja, itd.). Kao što je i očekivano, najviši nivo rizika je u administrativnim oblastima u kojima su pretežno niske nadmorske visine (region Vojvodine, Kolubarska, Mačvanska, Podunavska oblast) dok je u drugim umeren sa tendencijom porasta ili nizak/prihvatljiv rizik (Slika P2.6).

Rezultati analiza uticaja klimatskih promena pokazuju da je potrebno zaštiti zasade pod visokim rizikom od mraza u vegetaciji i pod visokim rizikom od ekstremnih temperatura i pojave grada, kao i planirati veća ulaganja za subvencionisanje sistema za zaštitu u bliskoj budućnosti zbog porasta rizika. Usled ubrzanih promena klimatskih uslova potrebno je redovno obnavljati rejonizaciju Republike Srbije za potrebe voćarske proizvodnje (korišćenjem podataka visoke prostorne rezolucije) sa preporukama za gajenje vrsta i procenom rizika od klimatskih činioca-uticaja. Takođe, potrebno je uzeti u obzir i potrebe za navodnjavanjem, raspoloživost vode za navodnjavanje i potencijalna rešenja za navodnjavanje koja će biti u skladu sa očuvanjem vodnih resursa i održivim upravljanjem zemljišta. Kako dinamika promene klimatskih uslova nameće brze promene, u periodu prilagođavanja na klimatske promene potrebno je zaštiti i proizvođača od uticaja ekstremnih uslova, odnosno obezbediti osiguranja koja omogućavaju proizvođačima oporavak od gubitaka usled uticaja rastućih ekstremnih pojava.

5.2.2. Vinogradarska proizvodnja

Utvrđeni uticaji klimatskih promena na vinogradarsku proizvodnju su promene optimalnih uslova gajenja koji mogu dovesti do promena u fenološkom razvoju i smanjenju kvaliteta (Prilog 2 – P2.2.1), povećanje rizika od mraza u vegetaciji (Prilog 2 – P2.2.2), rizik od ekstremno visokih temperatura (Prilog P2.2.4), kao i povećan rizik od grada (Prilog 2 – P2.3). Iako vinova loza nije značajno osetljiva na nedostatak vode velikim delom svog vegetativnog razvoja, povećana učestalost suša, koje se pojačavaju, lokalno mogu dovesti do smanjenja prinosa i/ili kvaliteta (Poglavlje 3, Prilog 2 – P2.7).

Promene klimatskih kategorija za gajenje vinove loze pokazuju pomeranje optimalnih uslova za gajenje grožđa, kao i proizvodnju vina visokog kvaliteta (Prilog 2 – P2.2.1). Analize pokazuju da je usled klimatskih promena potencijal za proizvodnju visokog kvaliteta u ovom pod-sektoru porastao i da se u narednim decenijama očekuje širenje povoljnih areala za gajenje. Drugim rečima, u slučaju optimizacije proizvodnje, vinogradarstvo može imati koristi od klimatskih promena u narednim decenijama. Rizik od mraza u periodu vegetativnog razvoja raste u pojedinim oblastima Republike Srbije u budućnosti (Slika P2.10), dok se rizik od niskih zimskih temperatura smanjuje ali lokalno može i dalje prouzrokovati štete (Prilog 2 – P2.2.3). Povećanje rasprostranjenosti i učestalosti rizika od grada (Prilog 2 – P2.3., Slika P2.12) ukazuje na visok rizik od ove pojave po vinogradarsku proizvodnju.

Da bi se iskoristio potencijal za gajenje, potrebno je redovno obnavljati rejonizaciju Republike Srbije za potrebe vinogradarske proizvodnje, uključujući procene od potencijalnih rizika od klimatskih promena, sa preporukama za izbor sorti, lokacije, načine gajenja i različitih mera agrotehnike koji bi obezbedili kvalitet prinosa. U oblastima sa visokim rizikom potrebno je zaštiti zasade od grada, visokih temperatura, ali i planirati uvođenje zaštite od mraza.

5.2.3. Ratarstvo

U analizi uticaja klimatskih promena na ratarstvo kao najveći rizik se pokazao nedostatak padavina u periodima kada su neophodne za razvoj biljaka i nedostatak padavina u kombinaciji sa visokim temperaturama (Prilog 2 – P2.4.). Kukuruz je u ovom smislu pod najvećim rizikom, i to pod visokim i umerenim rizikom sa tendencijom povećanja u skoro svim administrativnim oblastima Republike Srbije (Slika P2.17.). Soja takođe je osetljiva na ove rizike (Slika P2.23.), ali sa manjim gubicima u prinosu. Prinos suncokreta pokazuje osetljivost na jake suše, ali bez izraženih gubitaka kao kod kukuruza i soje (Slika P2.20.). Površine pod šećernom repom se najvećim delom nalaze u vlasništvu pravnih lica za razliku od drugih kultura, zbog čega se pretpostavlja da su usled navodnjavanja i primene određenih agrotehnika gubici u godinama sa povećanim rizikom su znatno smanjeni (Slika P2.24.), iako su rizici visoki u regionu Vojvodine gde se gaji najvećim delom (Slika P2.26.). Kako ozimi usevi završavaju svoj razvoj pre nastupanja perioda kada je najizraženiji rizik od visokih temperatura i nedostatka padavina usled promene raspodele padavina, ovaj uticaj je najmanje izražen kod pšenice i drugih ozimih useva, zbog čega nisu zabeleženi značajni padovi u prinosima kao kod drugih vrsta (Slika P2.27). Ipak, poremećaji klimatskih uslova donose povećanu učestalost suša, pa i njeno pojavljivanje u periodima rizičnim za pšenicu, zbog čega je procenjeno da pojedine oblasti u Vojvodini (Severnobanatska i Severnobačka) dok će u najvećem delu Republike Srbije biti umereni i niski rizici od nedostatka padavina (Slika P2.29.). Treba imati u vidu da je u proceni ovih rizika po vrstama uzet u obzir optimalni datum setve i promena dinamike fenološkog razvoja u izmenjenim klimatskih uslovima. Procena uticaja klimatskih promena na kvalitet prinosa nije kvantifikovan usled nedostatka podataka, zbog čega treba imati u vidu da smanjenje prinosa nije jedini pokazatelj negativnih uticaja, već i kvalitet samog prinosa koji je veoma osetljiv na vremenske ekstreme čija se učestalost i intenzitet povećavaju.

Da bi postojao bolji uvid u raspodelu optimalnih uslova za gajenje ratarskih kultura na teritoriji Republike Srbije, procenili rizici od negativnih uticaja klimatskih promena, utvrdile preporuke za dalji razvoj ratarske proizvodnje i procenile potrebe za razvoj sistema za ublažavanje uticaja nedostatka padavina i visokih temperatura, usled povećanih zahteva za navodnjavanjem (Prilog 2 – P2.7.) potrebno je utvrditi metodologiju za rejonizaciju Republike Srbije za potrebe ratarske proizvodnje i sprovesti rejonizaciju na nacionalnom nivou korišćenjem podataka visoke rezolucije. Metodologija mora razmotriti preporuke u skladu sa specifičnostima jednogodišnje biljne proizvodnje, uključujući i preporuke o plodoredu i drugim merama agrotehnike. Kako je utvrđen negativan uticaj klimatskih promena na zemljište i na vodne resurse (Poglavlje 3 i Prilog P1.5.), prilagođavanje ratarske proizvodnje na klimatske uslove potrebno je sprovesti sagledavanjem sve tri komponente klimatskog sistema koje omogućavaju razvoj biljaka (atmosferski uslovi, voda i zemljište).

5.2.4. Stočarstvo

Najveći rizik od direktnog uticaja klimatskih promena u stočarskoj proizvodnji je od ekstremno visokih temperatura, koje izazivaju toplotni stres kod životinja, što utiče na njihovo zdravlje i produktivnost (Prilog 2 – P2.6.). Indirektni uticaji su usled nedostatka vode za piće i hrane, što se odlikuje kroz ugroženost vodnih resursa (Prilog 1 – P1.5.1.), ratarske proizvodnje (izneto u prethodnim poglavljima) i stanja/produktivnosti livada i pašnjaka koji su u pojedinim oblastima Republike Srbije pod visokim rizikom od nedostatka padavina (Prilog 2 – P2.5, Slika P2.31.).

Usled rastućeg rizika od toplotnog stresa i drugih klimatskih opasnosti (Poglavlje 3), preporučuje se planiranje povećanih ulaganja u obezbeđivanje odgovarajućih objekata za životinje kao i povećanje kapaciteta za prilagođavanje stočarske proizvodnje na klimatske promene. Ovo podrazumeva izradu rejonizacije Republike Srbije za potrebe stočarske proizvodnje sa procenama rizika od direktnih i indirektnih uticaja klimatskih promena, kao i izrada odgovarajućih preporuka za proizvođače i procene za potrebe budućih ulaganja radi ublažavanja negativnih uticaja.

5.2.5. Prilagođavanje sektora poljoprivrede na klimatske promene

Sektor poljoprivrede je najosetljiviji na klimatske promene i ima veliku izloženost jer je gajenje najvećim delom na otvorenom prostoru. Uzimajući u obzir izrađene analize uticaja neophodno je obezbediti kapacitete za prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene na održiv način, odnosno u skladu sa očuvanjem takođe ugroženih resursa (vode i zemljišta) neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju. Prilagođavanje klimatskim promenama je proces koji je potrebno da se održava u budućnosti, zbog dinamike promene klime, kroz obnavljanje i proširivanje znanja i informacija, povećavanje efikasnosti njihove dostupnosti proizvođačima i drugim zainteresovanim stranama, kao i uključivanjem ovih informacija u planiranja, odnosno strateška i planska dokumenta.

Informacije o izmenjenim klimatskim uslovima, dinamici njihove promene i procenama rizika, kao i preporuke za mere koje treba sprovesti, potrebno je sistematizovati kroz rejonizacije Republike Srbije za potrebe različitih pod-sektora poljoprivrede. Redovna i obavezujuća edukacija savetodavaca – poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije (u daljem tekstu: PSSS) je neophodna za efikasno širenje novih saznanja i informacija, kao i edukacija proizvođača i drugih zainteresovanih strana, uključujući implementaciju znanja u programe škola i visokoškolskih ustanova. Zbog potrebe za bržom implementacijom naučnih informacija i metoda za prilagođavanje klimatskim promenama u praksi, potrebno je učvrstiti saradnju sa naučnom zajednicom i povećati interdisciplinarni pristup u izradi metodologija, informacija i pružanju drugih usluga. Pored navedenog, obezbeđivanje kapaciteta za prilagođavanje podrazumeva i omogućavanje proizvođačima da zaštite svoju proizvodnju od grada, visokih temperatura, i mraza, kao i da obezbede dovoljno vode za normalno obavljanje proizvodnje.

Pored relativno dugoročnih planiranja u prilagođavanju poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene potrebno je obezbediti kapacitete i za takozvana kratkoročna „podešavanja” proizvodnje usled najava nastupajućih nepovoljnih uslova, da bi se umanjile štete. Ovo ukazuje na potrebu za povećanjem kapaciteta agrometeoroloških servisa Republičkog hidrometeorološkog zavoda, čime bi se poboljšao monitoring (praćenje) i najava vremenskih uslova na različitim vremenskim razmerama (od dugoročnih do kratkoročnih) prognoza, prilagođenih potrebama proizvođača i obezbedila efikasna dostupnost informacijama.

U Tabeli 7. dat je kratak pregled potrebnih koraka koje je potrebno sprovesti kako bi se obezbedili uslovi da se sektor poljoprivrede prilagodi i nastavi da se prilagođava klimatskim promenama u budućnosti. Na osnovu sprovedene analize, iznetih preporuka o načinima održanja i potencijalnog poboljšanja poljoprivredne proizvodnje u promenljivim klimatskim uslovima, određenje su prioritetne mere adaptacije i aktivnosti na klimatske promene za sektor poljoprivrede u okviru ovog programa.

Tabela 7. Potrebne aktivnosti koje je neophodno sprovesti da bi se obezbedili kapaciteti za održivu poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji pod uticajem klimatskih promena. Izvedene su iz analize uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, izrađene za svaki pod-sektor, uzimajući u obzir raspoložive podatke i znanja, analize osmotrenih i budućih klimatskih promena, kao i analize posebno definisanih klimatskih opasnosti za svaki pod-sektor (Poglavlje 2, Prilog 2). Dat je bliži opis aktivnosti, kao i način efikasne implementacije, odakle su definisane mere adaptacije u sektoru poljoprivrede u okviru ovog programa.

Potrebni koraci za sprovođenje prilagođavanja na klimatske promene

Značenje

Način implementacije

Prioritetni pod-sektori korisnici

Unapređenje agrometeoroloških servisa

Efikasno pružanje informacija o stanju toplotnih uslova i uslova vlažnosti i nastupajućim vremenskim prilikama za potrebe poljoprivrede

Povećanje osmatračke agrometeorološke mreže, izrada prognoza (dugoročna, mesečna, srednjoročna/kratkoročna) za potrebe poljoprivrede i omogućavanje dostupnosti ovim informacijama sa potrebnom prostornom i vremenskom rezolucijom

Svi pod-sektori poljoprivrede

Optimizacija navodnjavanja u sladu sa potrebama i resursima

Povećanje kapaciteta za navodnjavanje i efikasnost navodnjavanja

Uključivanje informacija o klimatskim promenama i uticajima na vodne i zemljišne resurse i potrebama za navodnjavanjem u planiranje izgradnje sistema i sprovođenje navodnjavanja

Ratarstvo i voćarstvo (predviđene rastuće potrebe u vinogradarstvu)

Održivo upravljanje zemljištem

Očuvanje i potencijalno poboljšanje kvaliteta zemljišta sprovođenjem mera optimalne obrade, đubrenja i korišćenja pesticida, zaštite od erozije, efikasnijeg obnavljanja, itd., usled klimatski promenljivih uslova

Izrada priručnika/pravilnika za potrebe edukacije savetodavaca i drugih zainteresovanih strana, izrada preporuka u okviru rejonizacija za potrebe proizvodnje u različitim pod-sektorima poljoprivrede

Ratarstvo (predviđene rastuće potrebe u voćarstvu i vinogradarstvu);

u stočarstvu zaštita od erozije sprovođenjem optimalne ispaše

Analiza izmenjenih klimatskih uslova i dinamika promene radi optimizacije proizvodnje

Izrada georeferenciranih podataka i informacija visoke prostorne rezolucije radi određivanja optimalnih uslova za gajenje i određivanje rizika, uključujući buduće i podatke budućih klimatskih uslova, kao i redovno obnavljanje ovih informacija

Uključivanje informacija o klimatski promenljivim uslovima i rizicima u izrade rejonizacija, priručnika/pravilnika i drugih materijala za potrebe edukacije

Svi pod-sektori poljoprivrede

Proširenje naučnog znanja o uticajima i načinu ublažavanja

Proširivanje i obnavljanje analiza uticaja na različite pod-sektore poljoprivrede i utvrđivanje efikasnih metoda za ublažavanje uticaja

Uključivanje novih rezultata u rejonizacije, priručnike/pravilnike i drugih materijala za potrebe edukacije

Svi pod-sektori poljoprivrede

Osiguranje poljoprivredne proizvodnje

Zaštita dohotka proizvođača od rastućih klimatskih opasnosti

Razmatranje mogućnosti za osiguranja u poljoprivredi usled pojave vremenskih ekstrema koje su izvan trenutnih mogućnosti za prilagođavanje.

Svi pod-sektori poljoprivrede

Odbrana zasada od mraza u vegetaciji

U postojećim zasadima: zaštita od mraza optimalnom metodom (orošavanje, zagrevanje i mešanje vazduha) u skladu sa raspoloživim resursima i bez opasnosti po životnu sredinu.

U planiranju podizanja zasada: izbor otpornije vrste/sorte, izbor lokacije sa nižim rizikom

Povećanje kapaciteta za sprovođenje zaštite od mraza izdavanjem subvencija proizvođačima za njihovu implementaciju, edukacija o rizicima i uključivanje informacija o rizicima u rejonizaciju.

Voćarstvo i vinogradarstvo

Odbrana zasada od visokih temperatura

Kod postojećih zasada postavljanje mreža za zasenu. U planiranju podizanja zasada iz bor otpornije vrste/sorte, izbor lokacije sa nižim rizikom

Povećanje kapaciteta za sprovođenje zaštite od visokih temperatura izdavanjem subvencija proizvođačima za njihovu implementaciju, edukacija o rizicima i uključivanje informacija o rizicima u rejonizaciju.

Voćarstvo (predviđen rastući rizik u vinogradarstvu)

Odbrana zasada od oluja i grada

U postojećim zasadima postavljanje protivgradnih mreža, podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U planiranju podizanja zasada izbor vrste/sorte otpornijih na udare vetra.

Povećanje kapaciteta za sprovođenje zaštite od oluje i grada izdavanjem subvencija proizvođačima za njihovu implementaciju, edukacija o rizicima.

Voćarstvo i vinogradarstvo

Obezbeđivanje klimatski efikasnih objekata za držanje životinja

Zaštita životinja od toplotnog stresa u objektima koji su klimatski pametni, gde se održavaju optimalni ambijentalni uslovi uz minimalno korišćenje energije

Subvencionisanje izgradnje ili prilagođavanje postojećih objekata

Stočarstvo

Povećanje kapaciteta za postizanje održive stočarske proizvodnje u izmenjenim klimatskim uslovima

Selekcija vrsta i rasa sa većom otpornosti na očekujuće nepovoljne uslove (suša i toplotni stres) na lokaciji gajenja

Izrada rejonizacije za potrebe stočarske proizvodnje sa procenom rizika i preporukama o izboru vrste i rase i načinu gajenja

Stočarstvo

Omogućiti sprovođenje kratkoročne adaptacije: Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje vremenskim uslovima (ublažavanje uticaja vremenskih ekstrema)

Korišćenje informacija o stanju i očekivanim vremenskim uslovima (od dugoročne do kratkoročne prognoze) i prilagođavanje aktivnosti u proizvodnji radi smanjenja negativnih uticaja (kratkoročno prilagođavanje, odnosno „podešavanje” proizvodnje).

Edukacija o dostupnosti i korišćenju prognostičkih produkata i mogućih mera koje mogu ublažiti negativne posledice vremenskih ekstrema.

Svi pod-sektori poljoprivrede

Omogućiti sprovođenje dugoročne adaptacije:

Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje na izmenjene klimatske uslove

Prostorno mapiranje povoljnih uslova za gajenje vrsti/sorti i mapiranje različitih nivoa rizika od identifikovanih klimatskih opasnosti, sa preporukama o izboru vrste/sorte i načinu gajenja

Sprovođenje aktivnosti u skladu sa preporukama rejonizacije. Usled ubrzanih klimatskih promena potrebna je revizija i dopuna rejonizacije, kao i edukacija o izmenjenim klimatskim uslovima i načinima prilagođavanja.

Svi pod-sektori poljoprivrede

5.3. Šumarstvo

Uticaj klimatskih promena na šume u Republici Srbiji prati se kroz Izveštaje prema UNFCCC (kroz nacionalne komunikacije) od 2010. godine i različite naučne studije (odabrane navedene kroz tekst). Poznavanje i praćenje uticaja klimatskih promena u ovom sektoru je od izuzetne važnosti naročito jer je, po preliminarnim podacima Inventure šuma, šumovitost u Republici Srbiji 39,3%. Najmanja šumovitost je u Vojvodini, oko 8%. Identifikovano je da postoji ranjivost i rastući rizici usled klimatskih promena za održivost ovog sektora, odnosno za vitalnost i produktivnost, ali i opstanak šumskih vrsta. U Tabeli 8 prikazan je kratak okvirni pregled uticaja klimatskih promena na šume i posledice koje izazivaju. Pored navedenog treba imati u vidu da su šume kompleksni ekosistemi, koji mogu biti i indirektno ugroženi usled uticaja klimatskih promena na neku drugu komponentu sistema, odnosno na biodiverzitet ovih oblasti i druge komponente klimatskog sistema (vode, zemljište, itd.; Prilog 1 – P1.5). Zbog značaja šuma i u održanju biodiverziteta, uticaji na šume se prate i kroz ovu oblast (Poglavlje 5.7).

Tabela 8. Uticaji klimatskih promena na šume po grupama klimatskih opasnosti i posledice koje ovi uticaji mogu da izazovu.

Grupa klimatskih opasnosti

Uticaji

Posledice

Višak toplote

Povećanje temperature dovodi do pomeranja fenoloških faza razvoja biljaka.

Povećanje temperature uglavnom pogoduje razvoju biljnih štetočina.

Visoke letnje temperature, zajedno sa nedostatkom padavina usporavaju radijalni rast drveća, smanjuju otpornost drveća na bolesti i štetočine.

Visoke letnje temperature, zajedno sa sušnim uslovima, mogu dovesti do šumskih požara.

Smanjenje površina pogodnih za stanište bukve, hrasta lužnjaka, hrasta kitnjaka, jele, smrče, borova.

Potencijalno proširenje staništa za hrast sladun.

Smanjenje prirasta, vitalnosti šuma i izražen mortalitet.

Povećanje šumskih površina oštećenih požarima.

Smanjenje produktivnosti šuma.

Smanjenje nivoa genetske raznovrsnosti.

Višak vode/vlage

Vlažna i topla leta pogoduju razvoju bakterijskih infekcija.

Obilne snežne padavine mogu izazvati fizička oštećenja na drveću.

Nedostatak vode/vlage

Suša usporava radijalni rast i smanjuje otpornost drveća.

Spuštanje nivoa podzemnih voda izaziva sušenje i smanjenje vitalnosti hrastova lužnjaka, poljskog jasena, vrba, topola i drugih higrofilnih vrsta.

Smanjenje kapaciteta šuma i šumskih ekosistema za vršenje zaštitno-regulatornih funkcija (očuvanje biodiverziteta, zaštita zemljišta od erozije, mitigacioni potencijal)

Oluje

Jaki udari vetra mogu izazvati fizička oštećenja na drveću, tzv. vetrolom i vetroizvale.

Procena rizika od budućih klimatskih promena urađena je po scenarijima RCP4.5 i RCP8.5 za klimatske uslove sredinom i krajem 21. veka, radi pravovremenog planiranja i sprovođenja mera adaptacije. U šumarstvu je rano planiranje i pravovremeno intervenisanje za smanjenje rizika od izuzetnog značaja zbog dugačkog životnog veka šumskih vrsta i stoga dodatne opasnosti od uticaja sporo-menjajućih klimatskih karakteristika (kao što su povećanje stepena aridnosti, povećanje srednjih temperatura, i dr.; Poglavlje 3.3, Prilog 1 – P1.2 i P1.3), pored klimatskih opasnosti usled ekstremnih vremenskih događaja (požari, ekstremne oluje i padavine, bujice, suše, i dr, Prilog 1 – P1.4 i P1.6).

Poslednje procene40 o uticaju klimatskih promena na različite vrste šuma potvrđuju da se pogoršavaju uslovi za opstanak postojećih šuma toliko da je potrebno planirati i sprovesti pravovremene intervencije kako bi se sprečilo izumiranje šuma i na kraju potpuno gubljenje određenih vrsta na teritoriji Republike Srbije u budućim klimatskim uslovima, što bi imalo za posledicu i značajniji uticaj na ekonomiju, životnu sredinu, očuvanje zemljišta, smanjenje ponora ugljenika, itd.

U klimatskim uslovima perioda sredine 21. veka očekuje se da će se površina sa pogodnim opštim klimatskim uslovima za šume vrsta jela, bukva, smrča, beli i crni bor smanjiti prosečno u opsegu od oko 15% do oko 30% u odnosu na klimu bliske prošlosti, a do kraja veka u slučaju scenarija koji predviđa dalji porast emisija gasova sa efektom staklene bašte (RCP8.5) smanjenje oblasti sa klimatski povoljnim uslovima da će biti preko 70%, a moguće i preko 90%. Hrast lužnjak i druge higrofilne vrste drveća će biti ugrožen usled smanjivanja raspoloživosti podzemnih voda (Prilog 1 – P1.5.1). Promena povoljnosti se prostorno razlikuje pa se očekuje da će rizik od uticaja klimatskih promena biti najmanji u oblasti zapadne i centralne Srbije, dok se veća pogođenost očekuje u oblasti južne, jugoistočne i istočne Srbije i u oblasti Vojvodine. Važno je istaći da su oblasti sa niskom stepenom šumovitosti izuzetno pogođene. Dodatne informacije o procena o ugroženosti vrsta šuma mogu se naći u Prilogu 3. Ove procene nisu uzele u obzir uticaje ekstremnih vremenskih događaja i drugih klimatskih opasnosti (Prilog P1.6), kao ni informacije o stanju šuma, što utiče na njihovu osetljivost na vremenske i klimatske uslove41. To znači, uzimajući u obzir da se klimatske opasnosti koje imaju identifikovane uticaje na šume, da ugroženost šuma može biti još veća i da negativni uticaji mogu doći ranije do izražaja i kasnije prouzrokovati veće posledice.

Uprava za šume je, od 2019. do proleća 2022. godine, iz sredstava subvencija, finansirala pošumljavanje 1726,94 ha površina na kojima su evidentirani negativni uticaji klimatskih promena usled dugotrajne suše i visokih temperatura, te su nakon jednog vegetacionog perioda, kada se vrši prijem radova, sadnice preživele samo na 884 ha, odnosno više od polovine pošumljene površine se osušilo već u prvoj godini (izvor: Uprava za šume). Ovakav rezultat ukazuje na potrebu za drugačijim pritupom u planiranju i sprovođenju intervencija u šumarstvu i to uzimanjem u obzir analize uticaja klimatskih promena na šumske vrste kao i na druge komponente klimatskog sistema koje omogućavaju opstanak izabranih vrsta.

Kako se karakteristike klimatskih promena i promena u klimatskim opasnostima razlikuju prostorno, u pošumljavanju i obnavljanju šuma potrebno je uzeti u obzir i analizu budućih klimatskih promena i rizika, kako bi se obezbedila dugoročnost a time i isplativost i multifunkcionalnost implementiranih aktivnosti. Poslednje je od izuzetne važnosti za sprovođenje mera u okviru koncepta Rešenja zasnovanih na prirodi (Prilog 1 – P1.5.3.).

Po dosadašnjem znanju i identifikovanim nedostacima, preporučuju se sledeće mere koje omogućavaju dalje sprovođenje prilagođavanja na klimatske promene u sektoru šumarstva i obezbeđuju opstanak šumskog pokrivača u uslovima klimatskih promena:

– Uključivanje znanja o klimatskim promenama, uticajima i prilagođavanju u edukacije stručnog kadra u oblasti šumarstva;

– Kontinualno unapređivanje znanja o ranjivosti i rizicima od klimatskih promena radi planiranja podizanja i obnavljanja šuma sa ciljem postizanja njihove otpornosti na klimatske promene u budućnosti;

– Sistemski pristupiti prilagođavanju na klimatske promene kroz izmene dokumenata koji propisuju okvire za planiranje i gazdovanje šumama;

– Razmotriti povećanje šumovitosti u oblastima sa niskom stepenom šumovitosti (uključujući i gradove) i u oblastima koje su podložne degradaciji usled uticaja klimatskih promena (preporučuju se vrste otpornije na sušne uslove, ali sa dodatnom procenom sposobnosti prilagođavanja42 na izmenjene klimatske uslove: cer, medunac, klen, grab, koprivić, bagrem, itd.)

– Izmena vrsta i genetičke strukture populacija šumskog drveća kroz korišćenje različitih provenijencija i manje osetljivih genotipova na očekivanu promenu klimatskih uslova.

–––––––––––––

40 Miletić, B., Orlović, S., Lalić, B., Đurđević, V., Vujadinović Mandić, M., Vuković, A., Gutalj, M., Stjepanović, S., Matović, B., Stojanović, B.D., 2021. The potential impact of climate change on the distribution of key tree species in Serbia under RCP4.5 and RCP 8.5 scenarios. Austrian Journal of Forest Science,138. Jahrgang, Heft 3, S. 183–208.

41 Na primer: (a) klimatske promene povećavaju rizik od pojave vremenskih uslova povoljnih za šumske požare (Poglavlje P1.6). U periodu 2011–2020 šumskim požarima bilo je zahvaćeno 17.500 ha šume. Najveće štete od požara su zabeležene 2012. godine, koja je imala ekstremno toplo i sušno leto, kada je izgorelo preko 7.000 ha šume (izvor: Republički zavod za statistiku); (b) sušne i tople godine u periodu 2011–2013 pogodovale su izbijanju epidemije potkornjaka tokom 2015. i 2016. godine na Kopaoniku, što je dovelo je do masovnog odumiranja drveća smrče koje je već bilo fiziološki oslabljeno usled toplotnog i stresa od suše (izvor: Matović B. i dr., 2018: Uticaj klime na rast i vitalnost smrče na Kopaoniku, Topola 201–202, 99–116).

42 Sposobnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, odnosno sposobnost za adaptaciju čime se postiže otpornost na klimatske promene, podrazumeva da vrste, kao i ekosistemi, mogu da izdrže uticaje klimatskih uslova u budućnosti koji uključuju sporo-menjajuće klimatske karakteristike (toplotni uslovi, promena stepena aridnosti, itd.) kao i promene u učestalosti i intenzitetu ekstremnih vremenskih događaja (toplotnih talasa, oluja, ekstremnih padavina, itd.) i drugih klimatskih opasnosti (bujica, požara, klizišta, itd.). Iz ovog razloga, treba prepoznati da otpornost šuma zavisi od sposobnosti prilagođavanja vrsta drveća ali i od otpornosti celokupnog sistema.

5.4. Saobraćajna (putna) infrastruktura

Putna infrastruktura na teritoriji Republike Srbije ranjiva je na uticaje klimatskih promena, kako na povećanu učestalost, intenzitet i trajanje ekstremnih vremenskih događaja, tako i na promene temperature i padavina (Poglavlje 3). Ekstremni vremenski događaji mogu da prouzrokuju oštećenja infrastrukture i prekide saobraćaja. Ranjivost putne infrastrukture na klimatske promene zavisi i od karakteristika terena i stanja putne infrastrukture. Stoga je neophodno izvršiti procenu ranjivosti i rizika usled uticaja klimatskih promena na putnu infrastrukturu na nacionalnom nivou, koristeći analizu osmotrenih i scenarija buduće promene klime i ekstremnih vremenskih događaja, a uzimajući u obzir karakteristike terena i stanje putne infrastrukture.

Reč je o kompleksnoj putnoj infrastrukturi koju čini mreža državnih puteva I i II reda u dužini od 16.380,9 km, zatim mreža lokalnih puteva koja je skoro dvostruko duža od mreže državnih puteva, ukupno 3.465 mostova u dužini od 151 km, i 109 tunela u dužini od 31,8 km.

U Tabeli 9. prikazana je veza između klimatskih opasnosti (Tabela 1, Prilog 1 – P1.7), koje se povećavaju na teritoriji Republike Srbije usled klimatskih promena, i uticaja koje imaju, ili mogu imati, na putnu infrastrukturu.

Tabela 9. Klimatske opasnosti na teritoriji Srbije i druge izazvane opasnosti koje utiču na povećanu ranjivost putne infrastrukture usled klimatskih promena i vrsta uticaja koju one izazivaju.

Grupa klimatske opasnosti

Uticaji*

Posledice

Višak toplote

Smanjenje nosivosti konstrukcije i nastanak oštećenja na asfaltnom zastoru u vodu kolotraga i pukotina.

Propadanje kolovoza.

Smanjena bezbednost u saobraćaju.

Višak vode/vlage

Plavljenje putne infrastrukture.

Nefunkcionalnost sistema za odvodnjavanje.

Erozija donjeg stroja i klizišta podloge puta i oslonca mostova.

Uticaji na konstrukciju mostova i propusta (negativan uticaj na obalu i propuste na vodotokovima).

Propadanje kolovoznog zastora.

Promena rasporeda održavanja usled snežnih oluja i nanosa.

Smanjena funkcionalnost putne infrastrukture.

Povećanje šteta i gubitaka.

Povećanje potrebnih intervencija i ulaganja za sanacije šteta.

Nedostatak vode/vlage

Nestabilnost kosina.

Povećanje prašine pa putu.

Smanjenje vidljivosti usled eolske erozije i požara.

Oluje

Fizička oštećenja signalizacije na putevima i drugih komponenti putne infrastrukture.

Smanjena vidljivost.

* Uticaji klimatskih promena na putnu infrastrukturu su mnogostruki i nije ih moguće sve navesti. Ovde su izabrani samo najočigledniji uticaji, bez navedenih detalja o načinu dejstva klimatskih opasnosti. Kritične vrednosti klimatskih opasnosti se mogu razlikovati u zavisnosti od karakteristika pojedinih deonica puta (karakteristike okolnog terena, otvorene deonice, tuneli, mostovi, itd.)

Individualni podaci pokazuju da je u održavanje državnih puteva I i II reda u 2016. godine uloženo 20,2 milijarde RSD od čega je 1,3 milijarde RSD uloženo u sanaciju 60 deonica putnih pravaca i objekata oštećenih tokom poplava 2014. i 2015. godine. Ukupne materijalne štete od poplava na kritičnoj infrastrukturi okarakterisane su najvišim stepenom – katastrofalna (> 5% budžeta).

Podaci o putnoj infrastrukturi (putevima, mostovima, tunelima, klizištima, obavljanju saobraćaja, itd.) nalaze se u nekoliko baza podataka u različitim institucijama, međutim stepen ažuriranosti i obuhvatnost ovih baza je različit. Značajan problem predstavlja i nepovezanost ovih baza, što onemogućava celovitu analizu mreže koja bi uključila sva putna dobra.

Klimatske promene i uticaj istih na putnu infrastrukturu, uključujući povećanje učestalosti ekstremnih vremenskih događaja dovode i do potreba revizija postojećih građevinskih standarda i praksi. Uporedno sa revizijama građevinskih standarda i praksi, postoji i potreba za prilagođavanjem regulatornog okvira i okvira javnih politika u sektoru saobraćaja.

Naredni koraci, nakon procene ranjivosti i rizika za putnu infrastrukturu koji za cilj imaju prilagođavanje na klimatske promene, podrazumevaju određivanje mera adaptacije i njihovu prioritizaciju.

Zbog povećane učestalosti ekstremnih vremenskih događaja, koji mogu dovesti do učestalijeg smanjenja funkcionalnosti ili obustavljanja saobraćaja na pojedinim deonicama puteva, potrebno je razmotriti unapređenje sistema za rane najave i upozorenja za potrebe putne infrastrukture i obavljanje saobraćaja.

Navedene analize i izvedeni zaključci odnose se na putnu infrastrukturu i obavljanje drumskog saobraćaja, ali potrebne analize i mere prilagođavanja mogu imati koristi i za železničku infrastrukturu i saobraćaj.

5.5. Energetika

Analiza klimatskih promena (Poglavlje 3) ukazuje na povećanje promena u parametrima koji utiču na stabilnost energetskog sektora, na promenu u raspodeli potražnje za energijom i na promene u raspodeli vodnih resursa za proizvodnju energije. Kratak pregled uticaja klimatskih činioca – uticaja i drugih klimatskih opasnosti (Tabela 1), po kategorijama klimatskih opasnosti, i posledica prikazani su u Tabeli 10.

Tabela 10. Uticaji klimatskih promena u sektoru energetike prikazani po grupama klimatskih opasnosti i posledice.

Grupa klimatskih opasnosti

Uticaji

Posledice

Višak toplote

Uticaji toplotnih talasa i porasta prosečnih temperatura:

Povećana potreba za hlađenjem u toplijem delu godine;

Smanjene potrebe za grejanjem u hladnijem delu godine;

Povišena temperatura vode koja se koristi za rashlađivanje postrojenja.

Poremećaji u raspodeli za potražnjom energije (promena u godišnjoj raspodeli u potrošnji) i povećana opasnost od prekomerne

Višak vode/vlage

Usled promene u raspodeli padavina u toku godine i manjeg zadržavanja snežnog pokrivača povećava se raspoloživost vodnih resursa u hladnijem delu godine, a smanjuje u toplijem delu godine zbog smanjenja padavina tokom leta.

Promena raspodele padavina po intenzitetu, odnosno povećanje učestalosti i intenziteta padavina velikog intenziteta može doći do poremećaja u očekivanim raspoloživim vodnim resursima procenjenim po srednjim klimatskim parametrima.

Usled poplava moguće oštećenje infrastrukture proizvodnih postrojenja i mreže.

potražnje tokom letnjih meseci.

Poremećaji u raspoloživosti vodnih resursa za proizvodnju energije i hlađenje postrojenja, sa opasnosti od velikog deficita tokom lenje sezone.

Doprinos ugroženosti vodenih ekosistema usled uticaja klimatskih promena.

Prekidi u proizvodnji i snabdevanju usled oštećenja infrastrukture proizvodnih postrojenja i mreže.

Nedostatak vode/vlage

Smanjena raspoloživost vodnih resursa za proizvodnju energije i za rashlađivanje postrojenja.

Usled povećanja stepena aridnosti klime ovakav deficit može predstavljati stalnu opasnost u pojedinim delovima zemlje.

Usled povećanja učestalosti i intenziteta suša, može doći do znatnog poremećaja raspoloživih vodnih resursa procenjenih po srednjim klimatskim parametrima.

Oluje

Oštećenja energetske mreže.

Porast temperature i povećanje u intenzitetu i učestalosti toplotnih talasa (Prilog 1 – P1.2.) utiču na promenu u raspodeli potražnje energije za grejanjem i za hlađenjem43. Kako se do sredine 21. veka, odnosno klimatskog perioda 2041–2060. godine, brže povećavaju maksimalne temperature i temperature tokom sezone jun–jul–avgust, očekuje se da će do većih promena (povećanja) doći u vrednosti, „stepen dani hlađenja” nego u promenama (smanjenju) „stepen dani grejanja”. Usled povećane klimatske varijabilnosti (Prilog 1 – P1.2.4.), očekuje se da će tokom ekstremnih uslova biti veća odstupanja u ovim vrednostima od prosečnih višegodišnjih vrednosti, nego u klimatskim uslovima u prošlosti. Iz ovog razloga potrebno je izraditi analizu promena u raspodeli stepen dani hlađenja i grejanja usled osmotrenih i budućih klimatskih promena korišćenjem ansambla klimatskih modela reprezentativnih za područje Republike Srbije (Prilog 1 – P1.1.). Pored promena prosečnih vrednosti, zbog povećane varijabilnosti klimatskih uslova, potrebno je izraditi i analizu ekstremnih vrednosti (vrednosti, učestalosti, trajanja). Za izradu ove studije uticaja preporučuje se najpre utvrđivanje metodologije izrade analiza po ovde navedenim smernicama, a zatim po utvrđenoj metodologiji izrada studije uticaja.

Radi obezbeđivanja pravovremenih informacija koje doprinose planiranju proizvodnje energije u skladu sa potrebama (potražnjom), potrebno je razviti prognostičke produkte za ove potrebe iz dugoročnih (sezonskih) i srednjoročnih (mesečnih) prognoza vremena Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i redovno obnavljati novim informacijama. Za ove potrebe preporučuje se najpre izrada metodologije za razvoj ovog sistema prognoze za potrebe sektora energetike, radi usklađivanja produkata ansambla prognoza i potrebnih informacija sektoru energetike, načina prikazivanja ansambla specijalnih prognoza i verifikacije pouzdanosti.

Usled promene u godišnjoj raspodeli padavina i promeni u raspodeli padavina po intenzitetu (Prilog 1 – P1.3.) dolazi do promena u raspoloživosti vodnih resursa za proizvodnju energije i za hlađenje postrojenja. Analiza uticaja klimatskih promena na vodne resurse (Prilog 1 – P1.5.1.) pokazuje produživanje perioda niskih protoka u rekama, povećanje u protocima u hladnom delu godine, pomeranje perioda najvećih mesečnih protoka, smanjivanje vrednosti minimalnih protoka ali i povećanje u vrednostima maksimalnih protoka. Preliminarne analize uticaja klimatskih promena na raspoloživost vode za hidroelektrane i termoelektrane korišćenjem LISFLOOD modela44 i ansambla rezultata korišćenjem različitih EURO-CORDEX klimatskih modela po RCP4.5 i RCP8.5 scenarijima pokazale su: (1) očekuje se promena u sezonskoj raspodeli u raspoloživosti vode, sa povećanjem u sezonama decembar-januar-februar i mart-april-maj duž Save i Dunava, a u sezoni jun–jul–avgust smanjenje duž Save i južnim oblastima, (2) očekivane su nestašice vode, na primer, za HE Vrla 1–4, Bajina Bašta, Zvornik, Pirot i Potpeć, posebno u periodu jun–jul–avgust, (3) na termoenergetskim lokacijama, najveća je raspoloživost vode tokom sezone decembar–januar–februar, a negativne promene u sezoni jun–jul–avgust, na primer, na lokacijama Novi Sad, Zrenjanin i Kostolac. Važno je razumeti da procene na godišnjem nivou, koje su pokazale male promene (uglavnom sa povećanjem raspoloživosti vodnih resursa, ali većom neodređenosti rezultata) ne odražavaju ispravno ugroženost usled klimatskih promena, jer se sezonske varijacije u raspoloživosti povećavaju. Treba imati u vidu da u sezoni deficita u raspoloživosti vodnih resursa povećaće se potrebe za vodom i u drugim sektorima, što zahteva optimalnu preraspodelu u potrošnji vode kako bi se zadovoljile potrebe svih korisnika. Pored ovoga, potrebe za energijom rasti zbog povećanja potreba za hlađenjem i to u sezoni kada se smanjuju raspoloživosti vodnih resursa. Usled povećanja klimatske varijabilnosti (Prilog 1 – P1.2.4. i P1.3.4.) očekuje se i povećanje u esktremnim uslovima i njihovim uticajima. Sve navedeno ukazuje na porast rizika od nestašice vode za proizvodnju dovoljno električne energije.

Kako svi pokazatelji potencijalnih uticaja klimatskih promena na raspoloživost vode za sektor energetike ukazuju na povećanje rizika od klimatskih promena u sektoru energetike, preporučuje se izrada studije o uticaju klimatskih promena na hidrološke parametre za potrebe energetike sa prethodno utvrđenom metodologijom. Metodologija treba da obuhvati: utvrđivanje relevantnih budućih perioda za koje se procenjuju rizici, izbor modela i metodologiju primene ansambla klimatskih modela i opsega njihovih vrednosti, izbor i verifikaciju modela (ili više modela) za procenu hidroloških parametara, izbor parametara za koje se radi procena i uključivanje u analizu učestalosti i intenziteta ekstremnih događaja, pored analize promena u srednjim vrednostima. Preporučuje se verifikacija utvrđene metodologije na osmotrenom periodu (izabranom klimatskom periodu u prošlosti), zbog čega je potrebno i sakupiti i relevantne postojeće podatke i informacije i protocima, proizvodnji, potrebama za vodnim resursima, itd.

U ovim procenama uticaja klimatskih parametara na vodne resurse treba imati u vidu da klimatske promene šireg regiona imaju uticaja na vodne resurse u parametre u Srbiji. Usled klimatskih promena i očekivanim promenama u odnosu raspoloživosti i potrošnje potrebi su dalji napori u vodnoj politici između Srbije i susednih zemalja, kao i međunarodno upravljanje vodnim resursima u rečnim slivovima. Ovo je već operativno u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama i kroz rad raznih međunarodnih komisija za slivove reka, poput Dunava i Save. Neophodno je da međunarodno upravljanje vodnim resursima bude prilagođeno očekivanim uticajima klimatskih promena.

Usled povećanja temperature očekuje se i povećanje temperature voda, što treba uzeti u obzir u proceni efikasnosti korišćenja toplije vode u rashlađivanju postrojenja. Postrojenja sa jednokratnim rashladnim sistemima postaju značajno ranjivija sa povećanom učestalosti i intenzitetom suša i promene u godišnjoj raspodeli padavina. S druge strane, periodi sa povećanom količinom padavina i povećanjem protoka bi mogli rezultirati povećanom pojavom poplava na lokacijama brana, uključujući prelivanje, prekide, oštećenje opreme i negativne uticaje nizvodno. U ovim situacijama, vodu je potrebno bezbedno ispuštati kako bi se smanjila šteta naneta postrojenjima, nizvodnim ekosistemima i infrastrukturi koju koriste ljudi, kao i njihovim aktivnostima.

Povećanje klimatske varijabilnosti, odnosno povećavanje odstupanja ekstremnih vremenskih uslova od srednjih klimatskih uslova, kao što je već pomenuto, zahteva pravovremeno reagovanje radi smanjivanja šteta i gubitaka u ovom sektoru. Iz ovog razloga poželjno je imati sistem za pravovremeno informisanje o raspoloživosti vodnih resursa za potrebe energetike. Ovo podrazumeva izrade produkata sezonskih prognoza koji ukazuju na stanje ovih resursa u narednom periodu (sezoni) i povezane rizike. Iz ovog razloga preporučuje se razmatranje mogućnosti upotreba sezonskih i srednjoročnih prognoza za pravovremene najave, odnosno prognoze, relevantnih hidroloških i povezanih parametara za potrebe energetike.

Pored navedenog, klimatske promene mogu naneti štetu proizvodnim postrojenjima i mreži za distribuciju energije usled ekstremnih vremenskih događaja, ali ranjivost i rizici od klimatskih promena u sektoru energetike u ovom smislu nisu do sada razmatrani.

–––––––––––––

43 Janković, A., Podraščanin, Z., Djurdjević, V., 2019: Future climate change impacts on residential heating and cooling degree days in Serbia, Idojaras (Budapest, 1905) 123(3):351-370, doi: 10.28974/idojaras.2019.3.6

44 https://ec-jrc.github.io/lisflood/)

5.6. Urbano planiranje i urbani razvoj

Urbana područja prepoznata su na globalnom nivou kao posebno ranjiva na klimatske promene, sa rastućim rizikom u budućim klimatskim uslovima45. Visok nivo rizika je uzrokovan postojanjem efekta urbanog toplotnog ostrva i velikog udela vodonepropusnih površina, kao i povećanim zagađenjem vazduha. Zbog velike gustine naseljenosti u urbanim sredinama, velika je izloženost ljudi klimatskim promenama, pa ona predstavljaju globalni prioritet u sprovođenju mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Pored ugroženosti infrastrukture i drugih oblika funkcionisanja urbanog sistema, izrazito je visok rizik za zdravlje i bezbednost ljudi.

U Republici Srbiji povećava se učestalost i intenzitet klimatskih opasnosti koje će povećati rizike od klimatskih promena u urbanim sredinama, kao što su toplotni talasi, intenzivne padavine, suše, itd. Okvirni pregled uticaja klimatskih promena i posledice u urbanim sredinama navedene su u Tabeli 11.

Tabela 11. Uticaji klimatskih promena na urbane sredine po grupama klimatskih opasnosti i posledice koje ovi uticaji mogu da izazovu.

Grupa klimatskih opasnosti

Uticaji

Posledice

Višak toplote

Usled povećanja temperature i ekstremnijih i učestalijih toplotnih talasa znatno je povećan toplotni stres usled postojanja urbanog toplotnog ostrva, u odnosu na oblasti izvan urbanih sredina.

Visoki rizici po zdravlje i bezbednost ljudi.

Oštećenja imovine i infrastrukture.

Prekidi pružanja ili smanjena dostupnost komunalnih usluga (vode za piće, električne energije, transport, itd.).

Degradacija životne sredine.

Višak vode/vlage

Češća pojava jakih padavina, kao i njihov veći intenzitet povećavaju čestinu pojave bujica, poplava i klizišta.

Povećanje površinskog oticaja i pojave bujica zbog velikih vodonepropusnih površina.

Nedostatak vode/vlage

Nedostatak padavina, suša i smanjenje nivoa podzemnih voda povećava nedostupnost vode za piće i druge potrebe u urbanim sredinama.

Suša i visoke temperature stresno utiču na urbanu vegetaciju.

Oluje

Jaki udari vetra mogu izazvati fizička oštećenja na imovini i infrastrukturi.

U urbanim sredinama velika je apsorpcija Sunčevog zračenja od strane asfalta i betona i drugih građevinskih materijala, koji potom zagrevaju vazduh. Takođe, zbog postojanja visokih zgrada, Sunčevo zračenje koje je reflektovano ponovo nailazi na materijale koji dobro apsorbuju zračenje ovih talasnih dužina, pa se na taj način efikasnije „zarobljava” energija koja dolazi od Sunca nego na otvorenom prostoru. U toku obdanice asfalt i beton pod direktnim Sunčevim zračenjem se mogu zagrejati za oko 10 °C više nego golo zemljište a čak i oko 20 °C više nego površine pod travom46. Temperature vazduha iznad oblasti pod asfaltom i betonom mogu biti više i oko 10 °C nego iznad zemljišta i trave. Ovo znači da je vazduh u oblastima urbanih sredina sa izraženim efektom urbanog toplotnog ostrva izuzetno topliji nego što pokazuju standardna meteorološka merenja koja se vrše na mestima koja izbegavaju ovakve lokalne uticaje. U srednjim klimatskim vrednostima temperature u urbanim sredinama su prosečno oko 2 °C više od periferije (Prilog 1 – P1.2.5).

Uzimajući u obzir rezultate klimatskih modela (izvor: Digitalni atlas klime Srbije) u narednim decenijama očekuje se ostvarivanje rekordno visokih temperatura, preko 44 °C (u pojedinim i preko 45 °C) što u znači da će se u gradovima Republike Srbije tokom toplotnih talasa u toplijem delu godine u nizijskim oblastima javljati periodi sa temperaturama iznad onih rizičnih po zdravlje za sve građane (42 °C pri vrednosti od relativne vlažnosti od 50%47). Ove temperature odnose se na vrednosti koje se očekuju da budu izmerene po standardu Svetske meteorološke organizacije, odnosno na lokacijama mernih stanica RHMZ koje ne odražavaju efekat urbanog toplotnog ostrva. Prosečan broj pojavljivanja dana sa temperaturama preko 40 °C će sredinom veka biti u proseku između jednom u tri godine i jednom po godini, što znači da će u toku dana u oblastima urbanih sredina sa izraženim toplotnim ostrvom temperature vazduha prelaziti i 50 °C. Ovolike temperature i pri niskim vrednostima relativne vlažnosti vazduha izazivaju toplotni udar i izazivaju druge zdravstvene probleme. Posebno ranjive grupe građana (Poglavlje 5.1.) su pod rizikom i u sadašnjim uslovima tokom letnjih meseci.

Zbog rastućeg rizika od ekstremnih padavina na teritoriji Republike Srbije (Prilog 1 – P1.3.2), postoji rastuća opasnost od velikih površinskih oticaja i akumulacija vode (poplava, bujica, klizišta) u urbanim sredinama. Usled suša, pojedini gradovi ostaju bez raspoložive vode za vodosnabdevanje građana, što je dodatni rastući rizik od klimatskih promena.

Koliko je zaista urbana sredina ugrožena klimatskim promenama zavisi od njenog položaja i strukture, pa je neizostavno uzeti u obzir klimatske promene pri procenama ugroženosti i planiranju na lokalnom nivou.

Procena ugroženosti urbanih sredina od klimatskih promena, u pogledu pogođenosti stanovništva je usko povezana sa procenama uticaja klimatskih promena na zdravlje i bezbednost građana (Poglavlje 5.1.) i zahteva unapređenje znanja i praćenja klimatskih promena posebno u urbanim sredinama.

U ovom programu, u skladu sa Strategijom za adaptaciju Evropske unije (prioritetna mera broj 3: Promocija aktivnosti za adaptaciju u gradskim sredinama), akcenat je na pokretanju aktivnosti koje će dovesti do napretka u planiranju i implementaciji mera za adaptaciju urbanih sredina na klimatske promene u Republici Srbiji. Ovim programom kao prioritet izdvajaju se mere:

– Održavanje i povećanje „zelenih” površina u urbanim sredinama, u okviru koncepta zelene infrastrukture, i unapređenje njihovog održavanja u skladu sa izmenjenim klimatskim uslovima;

– Planiranje i sprovođenje adaptacije na klimatske promene u urbanim sredinama na lokalnom nivou;

– Praćenje mikroklimatskih (toplotnih) uslova u oblastima s izraženim efektom urbanog toplotnog ostrva.

Zelene površine predstavljaju implementaciju koncepta Rešenja zasnovanih na prirodi u poboljšanje životnih uslova u urbanim sredinama i adaptaciji na klimatske promene48, uključujući zdravlje i bezbednost građana. Ovakav pristup odnosi se na unapređenje zelene infrastrukture u gradskim sredinama koje pružaju višestruke koristi, kao što je smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva, povećanje sposobnosti podloge za infiltraciju vode, poboljšanu cirkulaciju vazduha49. Inicijativa koja se odnosi na takozvano ozelenjavanje gradova u skladu je sa aktivnostima Strategije Evropske unije za adaptaciju gradskih sredina na klimatske promene i uopšte urbanog razvoja.

Da bi se sprovele okvirne predložene mere, u ovom programu, akcenat je na sledećim koracima koje je neophodno sprovesti tokom trajanja programa:

– Sistemski pristupiti u implementaciji neksusa koncepta zelene infrastrukture i adaptacije na klimatske promene kroz regulatorne okvire koje se odnose na urbani razvoj;

– Pružiti podršku lokalnim samoupravama za sprovođenje prilagođavanja na klimatske promene u urbanim sredinama jačanjem zelene infrastrukture;

– Razmotriti mogućnost monitoringa efekta urbanog toplotnog ostrva u urbanim sredinama, radi obaveštavanja javnosti i praćenja uticaja na zdravlje građana.

–––––––––––––

45 IPCC, 2022: Summary for Policymakers [H.-O. Pörtner, D.C. Roberts, E.S. Poloczanska, K. Mintenbeck, M. Tignor, A. Alegría, M. Craig, S. Langsdorf, S. Löschke, V. Möller, A. Okem (eds.)]. In: Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [H.-O. Pörtner, D.C. Roberts, M. Tignor, E.S. Poloczanska, K. Mintenbeck, A. Alegría, M. Craig, S. Langsdorf, S. Löschke, V. Möller, A. Okem, B. Rama (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, UK and New York, NY, USA, pp. 3–33, doi:10.1017/9781009325844.001.

46 Yilmaz, H., Toy, S., Irmak, M.A., Yilmaz, S., Bullut, Y., 2007: Determination of temperature differences between asphalt concrete, soil and grass surfaces of the City of Erzurum, Turkey, Atmosphere, 21(2), 135–146.

47 Mora, C., Dousset, B., Caldwell, I. et al. Global risk of deadly heat. Nature Clim Change 7, 501–506 (2017). https://doi.org/10.1038/nclimate3322

48 Vuković Vimić, A., Petrović, N., Weinreich, A., Pistorius, T., 2021: Rešenja zasnovana na prirodi za klimatske promene i potencijal za njihovu primenu u Srbiji, UNDP, Beograd, Srbija, ISBN: 978-86-7728-304-9.

49 Pored velikih zelenih površina, koje uključuju parkove, zelene koridore i druge površine namenjene uglavnom za rekreaciju, zelena infrastruktura uključuje i obezbeđivanje manjih zelenih površina, kao što su zeleni krovovi i zidovi, manje zelene površine u okolini zgrada, na parkinzima, itd. Visoka vegetacija, odnosno drveće, doprinose i obezbeđivanju prirodne zasene, koja usled evapotranspiracije utiče i na smanjenje temperature vazduha. Zelene površine lokalno snižavaju temperaturu vazduha i utiču na povećanje razlike u temperaturi u odnosu na površine koje se intezivnije zagrevaju (beton, asfalt, itd) usled čega nastaje lokalna cirkulacija vazduha. Usled postojanja zelenih krovova poboljšavaju se uslovi i za vertikalno mešanje vazduha. Ovaj efekat takođe doprinosi i lokalnom smanjivanju zagađenja. Zbog ubrzanih klimatskih promena, neophodno je korišćenje sadnog materijala otpornijeg na izmenjene klimatske uslove koje doprinosi održivosti urbanog zelenila, kao i zelenoj infrastrukturi uopšte.

5.7. Biodiverzitet

Povećanje otpornosti biodiverziteta na klimatske promene predstavlja multisektorski zadatak. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u različitim sektorima moraju doprineti povećanju otpornosti biodiverziteta ili ne smeju ni na koji način povećati ranjivost biodiverziteta na klimatske promene. Praćenje indikatora biodiverziteta u uslovima klimatskih promena mogu ukazati, između ostalih indikatora o kvalitetu vode, hrane, prenosivih bolesti i drugo, na stanje zdravlja životne sredine i prirodnih resursa u uslovima klimatskih promena. Iz ovog razloga neophodno je imati adekvatan sistem za monitoring biodiverziteta, naročito indikatora koji imaju veću osetljivost na klimatske promene.

Kratak pregled identifikovanih uticaja klimatskih promena i potencijalnih posledica u biodiverzitetu prikazani su u Tabeli 12. Prema dosadašnjim naučnim istraživanjima i procenama, promena klime do kraja 21. veka ima tendenciju da postane dominantan faktor gubitka biodiverziteta (uključujući i agrobiodiverzitet) i značajno promeni opseg distribucije vrsta. Kao posebno osetljive kategorije vrsta se navode: endemske vrste, vrste koje naseljavaju više nadmorske visine, vrste sa uskim nišama i ograničenim arealima. Takođe, zajedno sa klimatskim promena, kao kumulativna pretnja ranjivosti biodiverziteta, navodi se gubitak i degradacija staništa, a kao posebna pretnja u kontekstu klimatskih promena širenja invazivnih vrsta i ugrožavanje ekvilibrijuma prirodnih zajednica. Može se očekivati trend rekompozicije vrsta i većeg upliva kserofilnijih, mediteransko-submediteranskih i kontinentalnih vrsta, uključujući ruderalne i alohtone predstavnike50. Opasnost od izumiranja lokalnih populacija je najveći u regionima sa fregmentisanim (rascepkanim) ostacima prirodnih staništa kao što je Vojvodina i neki delovi Centralne Srbije u kojima, zbog sve većeg stepena izolovanosti prirodnih površina, mogućnosti migracija prema povoljnijim staništima su znatno redukovane.

Tabela 12. Uticaji klimatskih promena na biodiverzitet po grupama klimatskih opasnosti i posledice koje ovi uticaji mogu da izazovu.

Grupa klimatskih opasnosti

Uticaji

Posledice

Višak toplote

Poremećaji fenofaza vrsta.

Isušivanje i pregrevanja staništa.

Fiziološko slabljenja vrsta.

Požari mogu ugroziti strukturu zajednica i opstanak pojedinih vrsta.

Poremećaj ciklusa vrsta. Fiziološko sušenje šuma. Dugotrajne suše dovode do povećanog mortaliteta vrsta.

Nestajanje frigorifilnih vrsta, a istovremeno širenje termofilnih vrsta.

Usled spore prirodne migracije izumiranje vrsta, naročito u područjima sa izraženom fregmentacijom staništa. Smanjenje staništa endemskih, endemo-relktnih i reliktnih vrsta. Nestanak vrsta uskih ekoloških niša (niska tolerancija na promene stanišnih uslova). Nestajanje hidrofilnih, a širenje kserofilnih vrsta. Gubitak pogodnog staništa za alpijske i subalpijske vrste.

Višak vode/vlage

Intenzivne padavine mogu dovesti do fizičkog oštećenja biljaka, poremećenog balansa kiseonika u zemljištu, što za posledicu može imati truljenje korena.

Poplave mogu dovesti do opadanja brojnosti populacije različitih cenobionata u pogođenim ekosistemima.

Nedostatak vode/vlage

Suša dovodi do smanjene produkcije biomase, fiziološkog iscrpljivanja vrsta.

Povećana opasnost od šumskih i drugih požara – remete strukturu zajednica.

Jesenja i zimska suša dovode do smanjenog nivoa vode na vlažnim staništima.

Kolonizacija narušenih staništa ruderalnim vrstama ili stranim vrstama široke ekološke amplitude (invazivne vrste).

Smanjena produkcija biomase uslovljava poremećaj u lancu ishrane herbivora.

Smanjena produkcija biomase doprinosi „krizi polinatora”.

Stradanje vrsta u požarima dovodi do dugotrajnog poremećaja u funkcionisanju ekosistema.

Vetroizvale i vetrolomi, otvaraju put ka napadima štetočina i bolestima.

Suvlji površinski slojevi zemljišta dovode do smanjenja produkcije biomase.

Oluje

Jaki vetrovi dovode do fizičkih oštećenja biljaka.

Povećan intenzitet i dužina trajanja vetra dovode do isušivanja površinskih slojeva zemljišta, povećanu evapotranspiraciju i fiziološko slabljenje vrsta.

Povećan intenzitet i dužina trajanja vetra predstavljaju faktor poremećaja za kretanje i ciklus polinatorskih vrsta.

U Republici Srbiji još uvek nije uspostavljen integrisan, funkcionalan nacionalni geoinformacioni sistem o biodiverzitetu koji je dostupan široj naučnoj i zainteresovanoj stručnoj javnosti, a samim tim i sveobuhvatno praćenje i proučavanje uticaja klimatskih promena na stanje biodiverziteta je limitirano. Takođe, nisu definisane jedinstvene liste prioritetnih vrsta, staništa i ekosistema na kojima se vrši praćenje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet. Monitoring treba da predvidi i inventar i stanje prirodnih staništa (prioritetno u zaštićenim prirodnim dobrima), kao i izradu digitalne karte tipova staništa u skladu sa EUNIS klasifikacijom (European Nature Information System). Baza INISB podataka treba da bude dostupna široj naučnoj javnosti putem interneta, u skladu sa INSPIRE direktivnom po ugledu na druge baze.

Metodologije i indikatori koje koriste članice Konvencije o biološkoj raznovrsnosti Ujedinjenih nacija (UNCBD) su neusklađeni. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti bi tokom 2023. godine trebalo da ažurira i usvoji unapređenu metodologiju i setove indikatore kojima će se kvantitativno pratiti progres ka postavljenim ciljevima. Republika Srbija treba da definiše metodologiju, uskladi setove indikatora i esencijalne varijable (parametre) biodiverziteta za praćenje stanja i ocenu ranjivosti, i ta metodologija treba da bude usklađena sa preporukama UNCBD.

IPCC AR6 (WG2)51 prepoznaje, sa veoma visokom pouzdanošću procene, da su gubitak i degradacija biodiverziteta, kao i štete i promene u ekosistemima, već ključni problemi u svim regionima sveta usled dosadašnjeg globalnog zagrevanja, i da će nastaviti da rastu sa povećanjem globalne temperature. Rizici od uticaja na biodiverzitet usko su vezani sa sposobnošću korišćenja ekosistemskih usluga, a uopšte i sa dobrobiti ljudi i pojedinim privrednim granama koje koriste prirodne resurse. U Republici Srbiji ovaj problem do sada nije razmatran u dovoljnoj meri i zahteva dalja istraživanja.

Za izradu Šestog izveštaja prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti, Republika Srbija odredila je indikatore za praćenje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet.52 Utvrđena je jasna povezanost pojave sušenja drveća i izražene defolijacije kod bukve, cera, hrasta sladuna i smrče, sa pojavom sušnih i veoma toplih leta u Srbiji. Zabeleženo je da se štete u šumama nastale usled prirodnih katastrofa povećavaju. Površine zahvaćene požarima su bile naročito velike tokom sušnih i toplih godina 2003, 2012. i 2016. Utvrđeno je da je smanjenje broja vrsta gljiva u šumama povezano sa smanjenjem godišnje količine padavina, relativne vlažnosti vazduha i vlažnosti zemljišta, pa se sa daljim promenama u režimu padavina mogu očekivati promene u broju i raznovrsnosti gljiva, što bi dalje uticalo na prirodne procese u kojima gljive učestvuju, kao i na vegetaciju u šumama. Pokazano je da je vrlo verovatno promena toplotnih uslova prouzrokovala cvetanje Lovor višnje (Zeleniče) u svom prirodnom staništu (planina Oštrozub). Cvetanje ove vrste je zabeleženo u svega pet godina, 1983, 1998, 2008, 2012. i 2017. Za kukurjak, izuzetno ugroženu i strogo zaštićenu vrstu, utvrđeno je pomeranje cvetanja ka ranijem periodu u toku godine usled porasta temperature i češće pojave toplotnih talasa. Vrsta ptice Crnoglava strnadica proširila je svoje stanište od juga ka severu na teritoriji Srbije, usled porasta temperature i češće pojave sušnijih uslova. Analiza populacije ptica vodenih staništa u relativno kratkoročnim periodu osmatranja nije pokazala značajan trend promene, ali za dve vrste, Ćubastu patku i Malog gnjuraca, uočen je negativan trend koji može ukazati na potencijalne promene u populaciji. Iz navedenih primera, a uzimajući u obzir i rezultate istraživanja uticaja klimatskih promena na šume u Srbiji (Poglavlje 5.3.), postoje pokazatelji koji potvrđuju da postoji uticaj na biodiverzitet. U Republici Srbiji do sada je fokus istraživanja bio na vrstama: Picea abies (L.) H.Karst., Fagus sylvatica L., Quercus petraea L.; procena ranjivosti suvih, vlažnih i visoko planinskih travnih zajednica; insektima: Cacyreus marshalli Butler, Diptera: Syrphidae; pojedinim vrstama ptica kao i na praćenje populacija invazivnih biljnih vrsta.

Preporuke mera sa ciljem povećanja otpornosti biodiverziteta na klimatske promene, od koji postoje i multisektorske koristi prikazane su u Tabeli 13. U definisanju mera za ovaj program preporučuje se prepoznavanje mera koje se tiču uspostavljanje ili unapređivanje sistema za monitoring (praćenje) i mera koje imaju izrazite multisektorske koristi. U prilagođavanju na klimatske promene preporučuje se da se biodiverzitet integriše krom mere adaptacije drugih sektora, gde je moguće. U razmatranju prioritetnih mera treba imati u vidu mere Strategije zaštite prirode Republike Srbije za period 2019–2025 i akcionog plana, gde merama planira praćenje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet i uticaj biodiverziteta na ublažavanje efekata klimatskih promena.

Tabela 13. Preporuke u oblasti biodiverziteta radi očuvanja biodiverziteta i ostvarivanja njegove otpornosti u uslovima klimatskih promena, po grupama po tipu mera.

Grupa mera

Mere

Mapiranje i monitoring

Evidentiranje i povećanje površina od nacionalnog značaja i prioritetnih staništa za zaštitu, radi njihovog praćenja i očuvanja u uslovima klimatskih promena.

Uspostavljanje Crowdsourcing platforme o invazivnim vrstama na nivou opština.

Formiranje sveobuhvatne baze podataka i uspostavljanje monitoringa genetičkog diverziteta vrsta.

Planiranje i smanjivanje rizika od klimatskih promena i klimatskih opasnosti

Izrada adaptivnih planovi upravljanja ili dopuna i izmena postojećih, koji bi sadržali set mera za smanjivanje rizika od klimatskih opasnosti u uslovima klimatskih promena i potencijalna rešenja za adaptaciju i ublažavanje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet.

Formiranje sistema za daljinsku detekciju uticaja klimatskih opasnosti (požari, poplave, vetrolomi, snegolomi) i pravovremeno reagovanje i sanaciju posledica.

Edukacija

Edukacija javnosti/lokalnog stanovništva o prirodi, i značaju sistema zaštite prirodnih resursa u uslovima klimatskih promena. Edukacija javnosti/lokalnog stanovništva (u zaštitnim zonama zaštićenih područja) o invazivnim, i alohtnom vrstama značaja.

Intervencije

Strateška eksproprijacija područja u zaštitnim zonama zaštićenih područja i ekološka restauracija staništa po principima Rešenja zasnovanih na prirodi.

Povećanje povezanosti/konektivnosti prioritetnih staništa jačanjem zaštite ekoloških koridora i kroz projekte ekološke restauracije, primenom novouspostavljenog koncepta Rešenja zasnovanih na prirodi.

U skladu sa mogućnostima (i prioritetno u zaštićenim zonama zaštićenih područja), izvršiti inverziju intenzivne poljoprivrede sa organskom poljoprivredom i sistemima agrošumarstva (> 50% površine). Formiranje vetrozaštitnih/poljozaštitnih pojaseva (naročito u Vojvodini).

Restauracija narušenih staništa, koja nisu u sistemu zaštite (degradirani, zapušteni prostori)

u cilju uspostavljanja mreže prirodi bliskih staništa, što bi doprinelo boljoj konektivnosti u predelu.

Kontrola i suzbijanje invazivnih vrsta kako bi se obezbedila ravnoteža postojeće zajednice.

Revizijom planova upravljanja vodnim režimom i adaptacijom hidrotehičkih objekata povećati zadržavanje voda na vlažnim staništima zaštićenih dobara koja se nalaze unutar agrarnih područja.

Revitalizacija vlažnih staništa ugoženih uticajima sistema za odvodnjavanje poljoprivrednih površina.

–––––––––––––

50 Aleksić, V., Lazarević, P., Krizmanić, I. (2019). Klimatske promene i upravljanje zaštićenim područjima Srbije. Beograd: BOŠ i WWF

51 IPCC, 2022: Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [H.-O. Pörtner, D.C. Roberts, M. Tignor, E.S. Poloczanska, K. Mintenbeck, A. Alegría, M. Craig, S. Langsdorf, S. Löschke, V. Möller, A. Okem, B. Rama (eds.)]. Cambridge University Press. Cambridge University Press, Cambridge, UK and New York, NY, USA, 3056 pp., doi:10.1017/9781009325844.

52 https://bioindicators.sepa.gov.rs

6. Željena promena (vizija) i opšti i posebni ciljevi Programa

Vizija Programa je: Republika Srbija je otporna na klimatske promene.

Ovim Programom će se omogućiti povećanje otpornosti srpske privrede na izmenjene klimatske uslove, kao i kvalitetan život građana u klimatski otpornom društvu.

6.1. Opšti cilj Programa

Povećanje kapaciteta za ostvarivanje veće otpornosti na klimatske promene podrazumeva izgradnju sistema i društva sa visokim stepenom svesti o klimatskim promenama, uticajima i potrebama za prilagođavanjem. Takođe, podrazumeva i obezbeđivanje pravovremenih potrebnih informacija različitim strukama kao i svim građanima. Ovo predstavlja osnovu razvoja uspešnog procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove a time i obezbeđivanje kapaciteta za ostvarivanje veće otpornosti.

Opšti cilj Programa, pokazatelj za praćenje u toku trajanja Programa, početna i njegova ciljana vrednost na kraju trajanja Programa prikazani su u Tabeli 14. Opšti cilj će se pratiti kompozitnim indikatorom koji se dobija na osnovu ponderisanih vrednosti pokazatelja posebnih ciljeva u odnosu na ciljanu vrednost.

Tabela 14. Definicija opšteg cilja Programa, pokazatelj za njegovo praćenje, početna vrednost i ciljana vrednost.

Opšti cilj

Pokazatelj (nivo uticaja)

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Povećanje kapaciteta za ostvarivanje veće otpornosti na klimatske promene radi poboljšanja dobrobiti ljudi, privrede i životne sredine.

A) Procentualni udeo ispitanika u istraživanju javnog mnjenja na nacionalnom nivou, sa praćenjem jačanja svesti o problemu klimatskih promena

B) Procentualni udeo ispitanika istraživanju javnog mnjenja na nacionalnom nivou, sa praćenjem jačanja svesti o povećanju rizika od klimatskih opasnosti

A) 51%

B) nema podataka

A) > 65%

B) > 70%

Povećanje kapaciteta za ostvarivanje veće otpornosti na klimatske promene pratiće se na osnovu istraživanja javnog mnjenja na nacionalnom nivou na reprezentativnom uzorku koje sprovodi UNDP na godišnjem nivou53. Ovim istraživanjima se omogućava formiranje pokazatelja o stanju svesti i upoznatosti javnog mnjenja o problemu klimatskih promena, povećanju rizika od klimatskih opasnosti i potrebi i spremnosti građana za prilagođavanjem na izmenjene klimatske uslove. Prema sprovedenom istraživanju u 2022. godini učešće ispitanika koji smatraju da klimatske promene predstavljaju problem i da je potrebno uvesti mere kako bi se sprečile njihove posledice iznosi samo 51%, što ukazuje na nizak nivo svesti.

Pored navedenih indikatora, Republika Srbija će redovno pratiti i druge raspoložive pokazatelje koji prikazuju poziciju Srbije u odnosu na druge zemlje. Pre svega to su 1) ND-GAIN indeks (University of Notre Dame Global Adaptation Index)54 koji rangira zemlje prema ranjivosti i otpornosti na klimatske promene; 2) Climate Risk index organizacije GermanWatch55 koji posmatra nivo materijalne štete gubitke usled ekstremnih vremenskih nepogoda.

–––––––––––––

53 https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/2022-06/undp_rs%20Istra%C5%BEivanje%20%C5%A0ta%20javnost%20u%20Srbiji%20misli%20o%20%C5%BEivotnoj%20sredini-converted.pdf

54 Pokazatelj i metodologija su dostupni na https://gain-new.crc.nd.edu/

55 Pokazatelj i metodologija su dostupni na https://www.germanwatch.org/sites/default/files/Global%20Climate%20Risk%20Index%202021_2.pdf

6.2. Posebni ciljevi Programa

Posebni ciljevi programa su definisani u Tabeli 15 i dati su njihovi pokazatelji za praćenje, početne vrednosti i ciljane vrednosti na kraju trajanja ovog programa. Definisano je četiri posebna cilja programa po tipu mera i aktivnosti koje se sprovode. Poseban cilj 1 sadrži grupu mera iz različitih oblasti i sektora koje imaju za zadatak da poboljšaju obaveštenost i spremnost ljudi i sektora na klimatske promene, koji dalje svojim aktivnostima povećavaju otpornost na klimatske promene, i da omoguće dalji razvoj znanja radi poboljšanja i održivosti otpornosti na klimatske promene u budućnosti. Indikator o korisnicima Digitalnog atlasa klime je pokazatelj proširivanja upotrebe podataka o osmotrenim i budućim klimatskim promenama. Upotreba ovih podataka predstavlja preduslov da stručna i naučna javnost uključi klimatske promene u svoje analize, procene i istraživanja. Podaci mogu biti korišćeni i u okviru naprednijih aktivnosti u prosveti, ali se u periodu trajanja Akcionog plana ne očekuje većinska upotreba u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja, zbog nedovoljno raspoloživog materijala za edukaciju nastavnog osoblja. U toku Akcionog plana očekuje se da će u najvećoj meri upotreba podataka biti u okviru akademskog obrazovanja i naučnih istraživanja. Iz ovog razloga očekivana po sprovedenom Programu iznosi broj veći od 1500, koji obuhvata oko 15% istraživača u Republici Srbiji. Broj izrađenih studija i priručnika se prati kao pokazatelj izrađenih i objavljenih materijala koji služe proširivanju znanja i edukaciji o klimatskim promenama i uticajima i potrebnim merama prilagođavanja. Broj izrađenih metodologija se prati kao pokazatelj razvoja pritupa u procenama uticaja klimatskih promena, odnosno ranjivosti i rizika, i načina obaveštavanja, za sektore i sisteme gde do sada nije rađena ovakva procena zbog nedostatka interdisciplinarne saradnje i nedostatka podataka ili podaci o klimatskim promenama nisu uključeni u aktivnosti gde je to neophodno. Ovaj indikator pokazuje neophodan međukorak u daljem sprovođenju studija, promenama regulativa, drugih metodologija za procenu, razvoja sistema praćenja i obaveštavanja, itd.

Poseban cilj 2 sadrži grupu mera koje imaju za zadatak da sistemski sprovedu prilagođavanje na klimatske promene izmenama i dopunama dokumenata i regulativa u sektorima koji su obuhvaćeni Programom, usled čega će se obezbediti sprovođenje preporučenih prioritetnih mera od nacionalnog do lokalnog nivoa. Pokazatelj posebnog cilja biće utvrđen po osnovu izveštaja Ministarstva za zaštitu životne sredine, na osnovu kojih će biti utvrđen procenat usvojenih dokumenata javnih politika u sektorima obuhvaćenim Programom koji su prepoznali uticaje klimatskih promena, odnosno uključili mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Poseban cilj 3 sadrži grupu mera koje će doprineti obezbeđivanju povećanja otpornosti kritične infrastrukture i prirodnih resursa na klimatske promene. Meriće se pokazateljem koji opisuje broj kapitalnih projekata pri čijem su planiranju, odnosno izgradnji i održavanju uzete u obzir klimatske promene. Poseban cilj 4 uključuje mere koje se odnose na obezbeđivanje finansijske podrške i sredstava za sprovođenje mera koje doprinose povećanju otpornost na klimatske promene. Finansiranje mera može biti zasnovano na korišćenju sredstava budžeta Republike Srbije, sredstvima međunarodnih fondova, sredstvima privatnog sektora uključujući i javno-privatno partnerstvo i sredstvima lokalnih samouprava. Ostvarenje ovog cilja meriće se putem broja programskih aktivnosti kojima se obezbeđuju ili podstiču ulaganja u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Tabela 15. definicije četiri posebna cilja Programa, pokazatelja za njihovo praćenje, početih i očekivanih vrednosti na kraju trajanja Programa i izvor podataka za praćenje pokazatelja.

Definicija posebnog cilja

Pokazatelj (ishoda)

Izvor

Indikator

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Poseban cilj 1

Povećanje svesti, unapređenje znanja i razumevanja uticaja klimatskih promena i njihovih posledica

A) Broj poseta Digitalnom atlasu klime

B) Broj studija i priručnika

V) Broj metodologija

A) nije poznato

B) 0

V) 0

A) > 1500

B) 10

V) 7

Izveštaj o broju korisnika Digitalnog atlasa klime, o urađenim studijama, priručnicima i metodologijama

Poseban cilj 2

Uspostavljanje i jačanje kapaciteta za sistemsko sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od nacionalnog do lokalnog nivoa

Procenat usvojenih dokumenata javnih politika u sektorima obuhvaćenim Programom koji su prepoznali uticaje klimatskih promena, odnosno uključili mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

0

100%

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Poseban cilj 3

Povećanje otpornosti na klimatske promene kritične infrastrukture i prirodnih resursa

Broj kapitalnih projekata pri čijem su planiranju, odnosno izgradnji i održavanju uzete u obzir klimatske promene

0

100%

Izveštaj,

po osnovu Uredbe o kapitalnim projektima

Poseban cilj 4

Unapređenje finansijske podrške za sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

Broj programskih aktivnosti kojima se obezbeđuju ili podstiču ulaganja u prilagođavanje na osnovu metodologije za obeležavanje zelenih rashoda prilikom izrade budžeta Republike Srbije za 2025. godinu

0

20

Izveštaj o izvršenju budžeta

7. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove predložene za sprovođenje u toku trajanja Programa

Mere prilagođavanja koje se predlažu za sprovođenje u toku trajanja ovog programa su izrađene na osnovu predloga mera iznetih u Programu, a koje su proistekle iz analiza klimatskih promena (Poglavlje 3) i analiza uticaja (Poglavlje 5). Mere su izabrane u na osnovu potreba za urgentno sprovođenje i mogućnosti realizacije na osnovu raspoloživih finansijskih i ljudskih kapaciteta. Izabrane mere (25 mera) su prikazane u Tabeli 16, gde su razvrstane u sledeće grupe: mere od opšteg značaja (mere koje imaju multisektorske koristi i koristi za opštu javnost) – od mere broj 1 do mere broj 9; mere sa primarnim doprinosom u određenim sektoru – poljoprivreda (od mere broj 10 do mere broj 15), šumarstvo (od mere broj 16 do mere broj 18), putna infrastruktura (mera broj 19), urbanizam (mere broj 20 i 21), energetika (mere broj 22 i 23), zdravlje (mera broj 24), biodiverzitet (25).

Analiza efekata mera data je u Prilogu 4 Programa

Tabela 16. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koje se predlažu za sprovođenje u toku trajanja ovog programa (grupa, naziv, broj posebnog cilja programa kome pripadaju, opis mere) sa navedenim ključnim institucijama za njihovo sprovođenje, partnerima i zainteresovanim stranama.

MERE OD OPŠTEG ZNAČAJA

1. Praćenje sprovođenja mera sa koristima u procesu prilagođavanja izmenjene klimatske uslove pri uključivanju zelenih aspekata u dokumenta javnih politika

Poseban cilj 2

Mera predviđa izradu Smernica za uključivanje zelenih aspekata u dokumenta javnih politika tako da se prepoznaju mere i aktivnosti koje se tiču prilagođavanja na klimatske promene. Ovim se podržava sistemska integracija procesa prilagođavanja na klimatske promene u dokumente javnih politika. Nakon izrade Smernica potrebno je sprovesti obuku za primenu iste.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Republički sekretarijat za javne politike (u daljem tekstu: RSJP)

Partneri: Vlada

Zainteresovane strane: međunarodne finansijske institucije i fondovi, investitori, JLS, organizacije civilnog društva

2. Praćenje zelenih rashoda u budžetu Republike Srbije koji doprinose procesu prilagođavanja na izmenjene klimatske promene

Poseban cilj 4

Mera ima za cilj da se do kraja 2023. godine, od strane Ministarstva finansija (1) izradi metodologija kojom će se definisati termin „zelenih rashoda” u budžetu Republike Srbije, čime će se posebno prepoznati i obeležiti zeleni rashodi koji imaju doprinose u prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove, (2) ustanovi način i rok za primenu metodologije prilikom izrade godišnjih budžeta Republike Srbije. Usvojena metodologija, sa „mapom puta” za njenu primenu, potrebno je da se koristi za izradu budžeta Republike Srbije za 2025. godinu (koji se usvaja do decembra 2024. godine). U periodu trajanja Programa, a nakon sprovođenja prvog Akcionog plana, potrebno je unaprediti metodologiju za obeležavanje zelenih rashoda tako da se unapređenja unesu prilikom izrade Uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije za 2028. godinu.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo finansija

Partneri: Vlada

Zainteresovane strane: Narodna banka Srbije, međunarodne finansijske institucije i fondovi, investitori, organizacije civilnog društva

3. Uspostavljanje sistema za praćenje klimatskih promena, njihovih uticaja, implementacije i uspešnosti mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

Poseban cilj 1

Mera podrazumeva:

– Praćenje klimatskih promena – unapređenje praćenja klimatskih promena kroz portal sa georeferenciranim klimatskim podacima, koji se redovno ažurira i omogućava preuzimanje podataka

– Praćenje uticaja klimatskih promena kroz unapređen sistem za praćenje šteta i gubitaka

– Praćenje implementacije i uspešnosti mera prilagođavanja kroz sistem izveštavanja o sprovedenim merama i rezultatima.

U toku trajanja Programa razmotriti i indikatore za praćenje klimatskih promena preporučenih na nivou EU i po mogućnosti uskladiti sa njima.

Mera podrazumeva i usvajanje podzakonskog akta o izveštavanju o realizaciji Programa prilagođavanja u skladu sa članom 15. Zakona o klimatskim promenama, čime se omogućava i praćenje uticaja klimatskih promena na lokalnom nivou, uključujući i klimatske opasnosti kao što su suše, poplave, itd.

Ova mera predstavlja razvoj i uspostavljanje sistema za praćenje uspešnosti mera za povećanje otpornosti na klimatske promene, koji je ključan i za izveštavanje prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, kao i Sporazumu iz Pariza, sa dodatnim koristima u izveštavanju prema drugim Konvencijama Ujedinjenih nacija. Ovim će se obezbediti i potrebne informacije i podaci za dalje unapređivanje razumevanja uticaja klimatskih promena i razvoja mera za povećanje otpornosti.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo za javna ulaganja

Partneri: Republički hidrometeorološki zavod, Republički geodetski zavod, lokalne samouprave, univerziteti i i dr. institucije

Zainteresovane strane: šira javnost, naučni radnici, međunarodne finansijske institucije i fondovi, investitori, organizacije civilnog društva, obrazovne institucije

4. Razvoj programa istraživanja u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

Poseban cilj 1

U okviru postojećih modela za finansiranje nauke i istraživanja, poput Fonda za nauku, potrebno je da se uspostavi program za finansiranje istraživanja u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Poželjno je da očekivani naučni rezultati doprinose novim informacijama o klimatskim promenama na teritoriji Republike Srbije, procenama ranjivosti i rizika i načinima prilagođavanja u različitim sektorima. Ovim putem obezbeđuje se održanje koncepta „pametne” adaptacije koju podržava ovaj program, kao i pristup adaptaciji kao procesu koji prati buduće klimatske promene.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Fond za nauku, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Partneri: Ministarstvo zaštite životne sredine

Zainteresovane strane: univerziteti i i dr. naučne institucije, naučni radnici, obrazovne i druge institucije, privatni sektor

5. Unapređenje procene rizika od katastrofa uključivanjem promena učestalosti i inteziteta klimatskih opasnosti usled klimatskih promena

Poseban cilj 2

Neophodno je izmeniti podzakonski akt „Metodologija izrade i sadržaj procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja” tako što će biti uključen, između ostalog, i uticaj klimatskih promena na prepoznate opasnosti.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo unutrašnjih poslova

Partneri: Ministarstvo zaštite životne sredine, Republički hidrometeorološki zavod, Ministarstvo za javna ulaganja

Zainteresovane strane: lokalne samouprave, autonomne pokrajine

6. Uključivanje suše kao multidimenzionalne klimatske opasnosti u sistem praćenja, pravovremenog obaveštavanja, praćenja uticaja, uključujući i štete i gubitke

Poseban cilj 1

Problem povećane učestalosti i intenziteta suše prepoznato je u različitim sektorima, utiče na kvalitet i kvantitet prinosa, opstanak i razvoj šumskih ekosistema, na dostupnost vode, putnu infrastrukturu, itd. Stoga je potrebno utvrditi metodologiju za praćenje suše, od značaja za sve relevantne sektore u Republici Srbiji, uzimajući u obzir sve aspekte ove klimatske opasnosti (meteorološka, hidrološka, zemljišna, fiziološka, itd.), kao i vremenske dimenzije za koje se identifikuje: od dugoročnih do kratkoročnih.

Izrada i primena ove metodologije je preduslov za unapređenje praćenja suše, za identifikaciju uticaja, uključujući procenu šteta i gubitaka, kao i za unapređenje sistema ranih najava.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri: Republički hidrometeorološki zavod, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za javna ulaganja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, univerziteti i dr. naučne institucije

Zainteresovane strane: privreda, privatni sektor

7. Obezbeđivanje potrebnih kapaciteta za ostvarivanje povećanih potreba za pravovremeno informisanje o klimatskim i vremenskim uslovima

Poseban cilj 4

Mera podrazumeva unapređenje kapaciteta Republičkog hidrometeorološkog zavoda (institucionalnih, tehničkih i kadrovskih) za sprovođenje drugih mera predviđenih ovim Programom, a koje se odnose na osnovne infrastrukturne komponente hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja, naročito jačanje objedinjenog računarskog sistema visokih performansi osmatračkih kapaciteta (prizemna i visinska meteorološka merenja, kao i radarska osmatranja), kao i pravovremeno obaveštavanje o vremenskim uslovima i klimatskim opasnostima, kojima se smanjuju štete i gubici. Ovom merom se obezbeđuju i kapaciteti i za obavljanje praćenja klimatskih promena i drugih doprinosa u praćenju uticaja, u procenama rizika od klimatskih opasnosti, itd. Takođe, obezbeđivanje kapaciteta za efikasno širenje informacija sastavni je deo ove mere (izrada baza podataka, interaktivnih portala, alata komunikacija sa korisnicima, itd.). U toku trajanja Programa je neophodno obezbediti i uslove za održavanje unapređenih kapaciteta RHMZ.

Ova mera je preduslov za unapređenje bezbednosti ljudi i privrede, sa doprinosima u očuvanju životne sredine i njenih resursa, usled uticaja učestalijih i intenzivnijih klimatskih opasnosti.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Republički hidrometeorološki zavod

Partneri: Univerziteti i dr. naučne institucije

Zainteresovane strane: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zaštite životne sredine, privreda, privatni sektor, jedinice lokalne samouprave

8. Poboljšanje spremnosti građana Republike Srbije na vremenske i klimatske ekstreme

Poseban cilj 1

Ova mera se odnosi na unapređenje produkata Republičkog hidrometeorološkog zavoda i načina širenja informacija, što omogućava da građani, privreda, uključujući privatni sektor, budu pravovremeno obavešteni o nastupajućim vremenskim uslovima i potencijalnim posledicama, različitih vremenskih razmera (od dugoročnih do kratkoročnih prognoza), i sa potrebnim prostornim razlaganjem (prognoze visoke rezolucije), kako bi ublažili ili sprečili negativne uticaje i iskoristili potencijalne koristi. Ova mera podrazumeva unapređenje izrada prognoza i njenih produkata sa visokim prostornim razlaganjem, i unapređenje alata za pravovremeno širenje informacija. Zbog povećanih bezbedonosnih rizika, obima novih produkata, informacija i sve većih zahteva od strane korisnika, neophodna je izrada nove internet prezentacije RHMZ, korišćenjem novih alata i drugih metoda savremenih informacionih tehnologija što će obezbediti stabilno i pouzdano funkcionisanje nove Internet prezentacije.

U toku trajanja Programa potrebno je unaprediti produkte sa ciljem unapređenja bezbednosti ljudi u saobraćaju (obaveštavanje o očekivanom stanju na putevima).

U toku trajanja Programa potrebno je sprovesti edukacije za medije radi pravovremenog i redovnog izveštavanja o klimatskim opasnostima. Potrebno je izraditi i programe za edukaciju dece i mladih i prilagoditi produkte njihovom uzrastu, kao edukativne materijale dostupne svim grupama građana.

Ostvarivanje ove mere je usko povezano sa ostvarivanjem mere broj 7 ovog programa.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Republički hidrometeorološki zavod

Partneri: Univerziteti i dr. naučne institucije

Zainteresovane strane: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, JLS, organizacije civilnog društva, opšta javnost, mediji, privreda, uključujući privatan sektor, investitori, itd.

9. Rešavanje regulatornih pitanja u načinu korišćenja zemljišta radi ublažavanja i sprečavanja procesa degradacije

Poseban cilj 2

Radi povećanja otpornosti zemljišta na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji, potrebno je identifikovati nekorišćene, kao i degradirane poljoprivredne površine i utvrditi način upravljanja istim radi primene održivog upravljanja zemljištem, kao i mogućnosti primene koncepta Rešenja zasnovanih na prirodi.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri: univerziteti i dr. naučne institucije, lokalne samouprave

Zainteresovane strane: Ministarstvo zaštite životne sredine, privreda, privatni sektor

POLJOPRIVREDA

10. Unapređenje zaštite višegodišnjih zasada od ekstremnih vremenskih uslova

Poseban cilj 4

Usled izmenjenih klimatskih uslova (povećanja rizika od grada i ekstremno visokih temperatura, kao i povećanog rizika od pojave mraza u vegetaciji) potrebno je:

– Povećanje iznosa za subvencionisanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu za zasade voćaka i protivgradnih mreža za zasade vinove loze.

– Povećanje iznosa za subvencionisanje za sisteme od zaštite od mraza u vegetaciji u ovim višegodišnjim zasadima.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri:

Zainteresovane strane: poljoprivredni proizvođači

11. Povećanje otpornosti stočarske proizvodnje na klimatske promene

Poseban cilj 4

Usled izmenjenih klimatskih uslova (povećanja rizika od ekstremno visokih temperatura) potrebno je povećanje iznosa za subvencionisanje izgradnje ili prilagođavanja postojećih objekata za smeštaj životinja, a poželjno je koristiti koncept klimatski-pametnih objekata.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri:

Zainteresovane strane: poljoprivredni proizvođači

12. Povećanje otpornosti livada i pašnjaka na klimatske promene

Poseban cilj 1

Mera podrazumeva mapiranje ugroženih parcela pod livadama i pašnjacima na kojima je potrebno sprovesti mere prilagođavanja na klimatske promene bazirane na konceptu Rešenja zasnovanih na prirodi sa fokusom na konzervacijskoj poljoprivredi, upravljanjem hranljivim sastojcima kroz osiguravanje trajnog vegetacijskog pokrivača (gajenje mahunarki u svrsi đubriva), sejanje travnih smeša i širenje površina sa vrstama otpornim na sušu.

U toku trajanja Programa, a po isteku prvog Akcionog plana, potrebno je predvideti aktivnosti mera prilagođavanja na mapiranim ugroženim parcelama sa livadama i pašnjacima.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri: univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, jedinice lokalne samouprave

Zainteresovane strane: poljoprivredni proizvođači

13. Optimizacija navodnjavanja u skladu sa potrebama i resursima

Poseban cilj 3

Usled uticaja klimatskih promena na povećane zahteve za navodnjavanjem poljoprivrednih kultura, na dostupnost vode i na kvalitet zemljišta, neophodno je povećati kapacitete za navodnjavanje na održiv način. U ovom programu kao prioritet za optimizaciju navodnjavanja prepoznato je korišćenje akumuliranih atmosferskih voda radi optimizacije navodnjavanja. Ova mera podrazumeva:

– izradu studije na nacionalnom nivou radi procene potreba i kapaciteta za upotrebu veštačkih akumulacija, uključujući mikro-akumulacije, o mogućnosti izgradnje akumulacija i troškova za isto.

– analiza kapaciteta za upotrebu vode iz postojećih veštačkih akumulacija u Centralnoj Srbiji.

– projektovanje i izgradnja infrastrukture za upotrebu vode iz postojećih veštačkih akumulacija u užoj Srbiji

– podrška regionalnom i lokalnom planiranju upravljanja vodnim resursima u užoj Srbiji za navodnjavanje u izmenjenim klimatskim uslovima.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri: univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, jedinice lokalne samouprave, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Srbijavode, Vode Vojvodine i dr.

Zainteresovane strane: poljoprivredni proizvođači, investitori

14. Jačanje kapaciteta i podizanje znanja radi prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene

Poseban cilj 1

Aktivnost:

Usled velike izloženosti poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama, neophodno je obezbediti pravovremenu i odgovarajuću edukaciju poljoprivrednih proizvođača o klimatskim opasnostima i merama prilagođavanja, ali i ojačati nacionalne kapacitete za donošenje odluka u okviru poljoprivredne proizvodnje.

Mera podrazumeva:

– jačanje kapaciteta i podizanje znanja Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službe Srbije kroz izradu priručnika za prilagođavanje voćarske, vinogradarske, ratarske i stočarske proizvodnje na izmenjene klimatske uslove i uključivanje istih u sistem sertifikacije.

– izradu rejonizacije voćarskih i vinogradarskih proizvodnih područja odnosno proizvodnje u cilju sagledavanja uticaja klimatskih promena na povoljnosti i rizike u proizvodnji (najpre je potrebno izraditi metodologiju, a zatim sprovesti u cilju izmene i dopuna rejonizacije).

– izrade studija o povoljnostima i rizicima usled klimatskih promena u stočarskoj i ratarskoj proizvodnji, koje će uključiti i prostorno mapiranje, kao i preporuke za prilagođavanje proizvodnje izmenjenim klimatskim uslovima.

– Jačanje kapaciteta poljoprivrednih proizvođača za pristup finansiranju za investiranje u tehnologije koje doprinose jačanju otpornosti na izmenjene klimatske uslove

– Analizu i izbor agroekoloških mera, kao podrška jačanju rezilijencije agroekosistema i održivosti poljoprivredne proizvodnje.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri: univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Zainteresovane strane: poljoprivredni proizvođači, investitori, međunarodni fondovi, lokalne samouprave

15. Unapređenje agrometeoroloških servisa radi obezbeđivanja potrebnih informacija za povećanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene

Poseban cilj 1

Razvoj klimatskog servisa Republike Srbije sa ciljem povećanja otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene koji uključuje: unapređenje monitoringa uticaja klimatskih promena na sektor poljoprivrede, povećanja kapaciteta za pružanje pravovremenih informacija radi smanjivanja rizika u proizvodnji i prilagođavanja klimatskim promenama, kao i unapređenje komunikacije između pružaoca pravovremenih informacija i korisnika. Ova mera podrazumeva:

– izrada integrisane RHMZ i PSSS baze podataka za agrometeorološka i fenološka osmatranja sa kontrolom podataka i omogućenim pristupom korisnicima.

– unapređenje sistema RHMZ za agrometeorološki monitoring povećanjem broja agrometeoroloških mernih stanica i merenja vlažnosti zemljišta.

– razvoj i operativna izrada agrometeoroloških produkata od strane RHMZ iz prognoze vremena (kratkoročne, srednjoročne, mesečne i dugoročne) uključujući prognoze vremenskih i klimatskih rizika za poljoprivrednu proizvodnju.

– obuka poljoprivrednih savetodavaca i drugih zainteresovanih strana o prognostičkim produktima uključujući agrometeorološke prognostičke produkte.

Ostvarivanje ove mere je usko povezana sa ostvarivanjem mere broj 7 ovog programa.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Republički hidrometeorološki zavod

Partneri: Univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Zainteresovane strane: poljoprivredni proizvođači, investitori, međunarodni fondovi, lokalne samouprave

ŠUMARSTVO

16. Jačanje kapaciteta za ostvarivanje otpornosti šumskih ekosistema na izmenjene klimatske uslove

Poseban cilj 1

Cilj mere jeste da se unaprede kapaciteti i znanja inženjera šumarstva kroz postojeći sistem obuka za licenciranje inženjera šumarstva, u vezi sa implementacijom mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Mera predviđa:

– Izrada priručnika za obuku inženjera šumarstva o uticajima izmenjenih klimatskih uslova na stanje šuma i gazdovanje šumama i time uključivanje predmetne oblasti u licencirane programe obuke za inženjere šumarstva.

– Edukacija inženjera šumarstva za izradu planova gajenja uzimajući u obzir izmenjene klimatske uslove.

– Izrada analize uspeha pošumljavanja novih šuma u zavisnosti od vrste, tipa i starosti sadnica i tehnologije sadnje u uslovima klimatskih promena.

– Jačanje stručnih i tehničkih kapaciteta organa i institucija za gazdovanje šumama u cilju ranog otkrivanja pojave šumskih požara

Ključne institucije za sprovođenje mere: Uprava za šume

Partneri: Univerziteti i dr. naučne institucije, komora inženjera šumarstva, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Zainteresovane strane: JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, investitori, međunarodni fondovi, šumovlasnici, lokalne samouprave

17. Unapređenje znanja i informacija za procenu razvoja različitih tipova šuma u budućim klimatskim uslovima

Poseban cilj 1

Cilj mere jeste da se unapredi znanje neophodno za pravilno planiranje razvoja različitih tipova šuma uzimajući u obzir procene ranjivosti i rizika usled klimatskih promena. Kako bi se ovo postiglo, potrebno je izraditi modele razvoja različitih tipova šuma za narednih 50 godina u izmenjenim klimatskim uslovima.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Uprava za šume

Partneri: Univerziteti i dr. naučne institucije, komora inženjera šumarstva, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Zainteresovane strane: JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, investitori, međunarodni fondovi, šumovlasnici, lokalne samouprave

18. Izmena regulatornog okvira za planiranje i gazdovanje šumama u pogledu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

Poseban cilj 2

Cilj izmena regulatornog okvira za planiranje i gazdovanje šumama je donošenje Pravilnika o sadržini osnove gazdovanja šumama, načinu i postupku njegovog donošenja i izrade, bitnim nedostacima ili izmenjenim okolnostima zbog kojih se vrši izmena i dopuna osnove, načinu vođenja evidencija izvršenih radova, kao i sadržini i načinu vođenja šumske hronike u cilju uključivanja osmotrenih i budućih klimatskih projekcija.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Partneri: Uprava za šume, Univerziteti i dr. naučne institucije, komora inženjera šumarstva, Ministarstvo zaštite životne sredine

Zainteresovane strane: JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, šumovlasnici, lokalne samouprave

PUTNA INFRASTRUKTURA

19. Procena ranjivosti i rizika za putnu infrastrukturu usled uticaja klimatskih promena

Poseban cilj 3

Kako je utvrđeno da postoje oštećenja putne infrastrukture usled dejstva klimatskih opasnosti čija se učestalosti i intenziteti povećavaju, neophodno je izraditi procenu ranjivosti i rizika od klimatskih promena na nacionalnu putnu infrastrukturu. Mera obuhvata:

– izradu metodologije za procene ranjivosti i rizika za putnu infrastrukturu usled uticaja klimatskih promena, uključujući i određivanje pokazatelja za praćenje uticaja klimatskih promena. Ista treba da preporuke za mere prilagođavanja normativnih akata, standarda i uputstava za projektovanje i izgradnju saobraćajne infrastrukture u skladu sa procenom uticaja klimatskih promena.

U periodu trajanja Programa, a radi sprovođenja procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u predmetnom sektoru, potrebno je izraditi procenu ranjivosti i rizika za putnu infrastrukturu po utvrđenoj metodologiji, a nakon čega i izmeniti normativne i pravne akte, standarda i uputstava za projektovanje i izgradnju saobraćajne infrastrukture u skladu sa procenom uticaja klimatskih promena.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, JP Putevi Srbije

Partneri: univerziteti i dr. naučne institucije, Republički hidrometeorološki zavod, Ministarstvo zaštite životne sredine

Zainteresovane strane: investitori, međunarodni fondovi, građevinske kompanije

URBANIZAM

20. Podrška jedinicama lokalnih samouprava u sprovođenju prilagođavanja na klimatske promene kroz jačanje zelene infrastrukture

Poseban cilj 3

Ova mera podrazumeva raspisivanje Javnih konkursa za dodelu sredstava jedinicama lokalnih samouprava za sufinansiranje realizacije projekata ozelenjavanja i pošumljavanja korišćenjem vrsta otpornih na klimatske promene. Na ovaj način će se istovremeno unapređivati i zelena infrastruktura urbanih sredina.

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri: jedinice lokalnih samouprava

Zainteresovane strane: proizvođači sadnica, JP Gradsko zelenilo i dr.

21. Povećanje otpornosti urbanih sredina na izmenjene klimatske uslove unapređenjem zelene infrastrukture

Poseban cilj 2

Uzimajući u obzir uticaje klimatskih promena u urbanim predelima (ekstremno visoke temperature, poplave, itd.) kao multifunkcionalno rešenje prepoznato je korišćenje usluga koje pružaju zelene površine, a prema konceptu Rešenja zasnovanih na prirodi. U urbanim predelima one predstavljaju prirodne ili poluprirodne površine koje obavljaju sledeće ekosistemske usluge: doprinosi smanjivanja temperature usled procesa evapotranspiracije i smanjenog zagrevanja površina, kao i stvaranja zasena, povećanje vodopropusnosti površine, poboljšanje cirkulacije vazduha, itd. Ovakve strukture se prepoznaju kao zelena infrastruktura urbanih sredina i pružaju koristi u ublažavanju klimatskih opasnosti, unapređenju životne sredine i zdravlja i kvaliteta života ljudi u urbanim sredinama.

Mera ima za cilj da potpomogne razvoj zelene infrastrukture u urbanim sredinama Republike Srbije uvođenjem predmetnog termina u zakonodavni i planski okvir na nacionalnom i lokalnom nivou.

Ova mera uključuje:

– Izrada studije koja će razmatrati izmenu regulatornog okvira u cilju implementacije koncepta zelene infrastrukture, uključujući i razmatranje ekološkog indeksa

– U toku trajanja Programa potrebno je izvršiti implementaciju koncepta zelene infrastrukture kroz izmene i dopunu relevantnih zakonodavnih i pravnih akata na osnovu rezultata studije, kao i kroz unapređeno planiranje, upravljanje i izgradnju urbanih zelenih površina uzimajući u obzir izmenjene klimatske uslove.

– U toku trajanja Programa izraditi analizu o mogućnosti uključivanja klimatskih promena u prostorni i generalni urbanistički plan

Ključne institucije za sprovođenje mere: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jedinice lokalnih samouprava

Partneri: univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine

Zainteresovane strane: JP Gradsko zelenilo, investitori, međunarodni fondovi, organizacije civilnog društva

ENERGETIKA

22. Analiza uticaja klimatskih promena na hidrološke parametre relevantne za planiranje u sektoru energetike

Poseban cilj 1

Mera podrazumeva izradu studije radi identifikacije i kvantifikacije uticaja klimatskih promena na hidrološke parametre (dostupnost vode u hidroelektranama i nivoa/temperature površinskih vodotokova za hlađenje u termoelektranama) i planiranje u sektoru energetike obuhvatajući upravljanje rizicima usled navedenih uticaja.

Ključne institucije za sprovođenje mere: univerziteti i dr. naučne institucije

Partneri: Ministarstvo rudarstva i energetike, Republički hidrometeorološki zavod, Ministarstvo zaštite životne sredine

Zainteresovane strane: „Elektroprivreda Srbijeˮ a.d.

23. Procene promena u režimu raspodele stepen dani grejanja i stepen dani hlađenja u uslovima klimatskih promena i razvoj sistema za praćenje i prognozu stepen dani grejanja i stepen dani hlađenja, radi unapređenja planiranja kapaciteta za proizvodnju energije

Poseban cilj 1

Ova mera podrazumeva:

– izradu studije o uticaju klimatskih promena na režim raspodele stepen dani hlađenja i stepen dani grejanja u osmotrenim i budućim klimatskim uslovima.

– utvrđivanje metodologije za praćenje i prognozu stepen dani hlađenja i stepen dani grejanja.

– uspostavljanje operativne prognoze stepen dani hlađenja i stepen dani grejanja na sezonskom nivou na osnovu utvrđene metodologije.

Ostvarivost ove operativne prognoze sa specijalnom namenom uslovljeno je ostvarivanjem mere broj 7 ovog programa.

Ključne institucije za sprovođenje mere: univerziteti i dr. naučne institucije, Republički hidrometeorološki zavod

Partneri: Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zainteresovane strane: „Elektroprivreda Srbijeˮ a.d.

ZDRAVLJE

24. Unapređenje prevencije i praćenja uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi

Poseban cilj 1

Cilj mere jeste da se unapredi praćenje posledica uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, regulatorni okvir zaštite zdravlja i bezbednosti građana i sistem prevencije zdravstvenih posledica kroz poboljšani sistem ranog upozoravanja za sve klimatske opasnosti.

Mera podrazumeva:

– izrada studije radi utvrđivanje metodologije za praćenje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, uključujući jačanje kapaciteta zdravstvenih radnika za praćenje ovih uticaja.

– uspostavljanje sistema za ovo praćenje po predmetnoj metodologiji.

U toku trajanja Programa potrebno je unapređenje sistema ranog zdravstvenog upozoravanja za sve klimatske opasnosti po modelu saradnje između Instituta za javno zdravlje i RHMZ-a u slučaju toplotnih i hladnih talasa.

Ostvarivanje ove mere uslovljeno je ostvarivanjem mere broj 7 ovog programa.

Takođe, u toku trajanja Programa potrebno je uvrstiti aspekt prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Strategiju javnog zdravlja i zdravstvene procedure.

Ključne institucije za sprovođenje mere: univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zdravlja, Republički hidrometeorološki zavod

Partneri: Institut za javno zdravlje, Ministarstvo zaštite životne sredine

Zainteresovane strane: opšta javnost, zdravstvene ustanove, organizacije civilnog društva, međunarodni fondovi, investitori, donatori

BIODIVERZITET

25. Izrada metodologije za praćenje stanja i ranjivosti biodiverziteta na klimatske promene

Poseban cilj 1

Cilj mere jeste da se ustanovi metodologija kojom će se definisati indikatori kojim će se pratiti uticaj klimatskih promena na biodiverzitet, a koji će poslužiti za analizu ranjivosti biodiverziteta na izmenjene klimatske uslove.

U toku perioda trajanja Programa potrebno je sprovesti mere kojima se uređuju mreže monitoringa, izrada integrisane baze podataka, liste prioritetnih staništa i vrsta za praćenje, seta biotičkih i abiotičkih parametara za in-situ merenja i procena daljinskom detekcijom i definisanjem protokola za protok podataka i izveštavanje, kao i planiranje i primena prioritetnih mera na očuvanju biodiverziteta.

Ključne institucije za sprovođenje mere: univerziteti i dr. naučne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri: zaštićena prirodna dobra, JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Zainteresovane strane: opšta javnost, organizacije civilnog društva, međunarodni fondovi, investitori, donatori

8. Institucionalni okvir – koordinacija, upravljanje i izveštavanje o rezultatima

Za koordinaciju sprovođenja i praćenje napretka u sprovođenju Programa zaduženo je Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: MZŽS). MZŽS je zaduženo da pruža podršku drugim subjektima koji učestvuju u prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove u sprovođenju aktivnosti koje su u njihovom delokrugu. Takođe, MZŽS ostvaruje komunikaciju sa partnerima i javnošću, uključujući i organizacije civilnog društva, u vezi sa sprovođenjem Programa. Nadležni organi i organizacije za sprovođenje aktivnosti u obavezi su da blagovremeno sprovode aktivnosti iz svoje nadležnosti i o tome dostavljaju informacije na zahtev MZŽS, radi potpune vremenske usklađenosti u svrhu efikasnog postizanja utvrđenih ciljeva.

Izveštaje o napretku u sprovođenju akcionog plana priprema MZŽS, kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (JIS), u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i podzakonskim aktima kojima su uređeni način izveštavanja i obavezni elementi izveštaja.

MZŽS priprema izveštaje o napretku u sprovođenju akcionog plana na osnovu izveštaja o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama, koje do 15. marta svake godine, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, dostavljaju svi organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera i aktivnosti. Izveštavanje ovih organa i organizacija počinje od druge kalendarske godine nakon godine usvajanja Programa prilagođavanja, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama.

Lista organa i organizacija, kao i sadržina i forma izveštaja, biće precizirani usvajanjem podzakonskog akta o izveštavanju o realizaciji Programa prilagođavanja, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama.

Nadležni organi i organizacije, kao organi i organizacije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju mera i aktivnosti, imaju obavezu da jednom godišnje izveštavaju MZŽS o napretku u realizaciji aktivnosti iz svoje nadležnosti utvrđenih Programom i napretku u realizaciji projekata od značaja za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, kao i o eventualnim problemima u dostizanju predviđenih rezultata. Na osnovu toga, MZŽS ocenjuje napredak u sprovođenja Programa i identifikuje aktuelne probleme i potencijalne rizike i potrebu da se u skladu sa njima aktivnosti prilagode i donesu pravovremene odluke da bi se postigli predviđeni rezultati.

Izrada godišnjih izveštaja o sprovođenju akcionog plana i dostavljanje Vladi vršiće se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije Republike Srbije.

Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Programa MZŽS će pripremiti na osnovu sprovedene ex-post analize efekata, nakon svake tri godine sprovođenja Programa, u okviru kojeg može da predloži i eventualnu reviziju Programa. Finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Programa, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije Republike Srbije. Vrednovanje učinka Programa vrši se tako što se analizira da li su i u kojoj meri postignuti učinci u skladu sa pokazateljima efekata na nivou opšteg cilja, pokazateljima ishoda na nivou posebnih ciljeva i pokazateljima rezultata na nivou pojedinačnih mera.

MZŽS od nadležnih organa i organizacija i partnera, može zatražiti dostavljanje podataka i izveštaja i češće od redovnog godišnjeg izveštavanja.

U slučaju potrebe, odnosno u slučaju da predložene mere ne obezbeđuju smanjenu ranjivost na izmenjene klimatske uslove ljudi, infrastrukture, privrede i životne sredine, uključujući očuvanje prirodnih resursa, kao i drugim okolnostima, MZŽS može pokrenuti preispitivanje potrebe za revizijom i predložiti reviziju Programa i ranije od isteka prve tri godine sprovođenja Programa.

9. Procena troškova Akcionog plana Programa

Sastavni deo Programa za period od 2023. do 2030. godine je Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2024. do 2026. godine. Akcioni plan sadrži razrađene mere i aktivnosti koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva Programa uključujući i procenu troškova, odnosno sredstava potrebnih za njihovo sprovođenje. Utvrđivanje troškova Akcionog plana za sprovođenje rađeno je u skladu sa Priručnikom za obračun troškova javnih politika, kao i Metodologijom obračuna standardnih troškova za izradu planskih dokumenata. Metodološki, procena troškova bazira se na obračunu dodatnih, direktnih i varijabilnih troškova novih ili uvećanog obima postojećih aktivnosti, neophodnih za realizaciju planiranih mera u okviru Akcionog plana i dostizanja posebnih ciljeva Programa. Shodno tome prilikom obračuna troškova u obzir nisu uzimane redovne aktivnosti organa, već samo dodatne ili uvećan obim postojećih aktivnosti koje su MZŽS i relevantne institucije Republike Srbije predvidele svojim budžetima i programskim aktivnostima u okviru njih.

U prve tri godine primene programa potrebno je izdvojiti dodatnih 851.001 miliona RSD budžetskih sredstava. Dinamika potrebnih sredstava u posmatranom periodu prema posebnim ciljevima Programa prikazana je u tabeli. Pored navedenih za sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih programom biće korišćena i sredstva iz redovnih budžetskih izdvajanja.

2024

2025

2026

Ukupno (2024–2026)

UKUPNA PROCENJENA FINANSIJSKA SREDSTVA U 000 RSD AKCIONOG PLANA PROGRAMA PRILAGOĐAVANJA NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE 2023–2030. GODINE

160.683

363.198

327.120

851.001

Posebni cilj 1: Povećanje svesti, unapređenje znanja i razumevanja uticaja klimatskih promena i njihovih posledica

800

44.700

61.009

106.509

Posebni cilj 2: Uspostavljanje i jačanje kapaciteta za sistemsko sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od nacionalnog do lokalnog nivoa

0

0

0

0

Posebni cilj 3: Povećanje otpornosti na klimatske promene kritične infrastrukture i prirodnih resursa

0

0

0

0

Posebni cilj 4: Unapređenje finansijske podrške za sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

159.883

318.498

266.111

744.492

Za potrebe izrade programa procenjena su i potrebna donatorska sredstva za finansiranje mera i aktivnosti iz kojih će biti finansirana izrada studija i drugih aktivnosti predviđenih Programom. Za prve tri godine potrebno je obezbediti 160.845 miliona RSD.

2024

2025

2026

Ukupno (2024–2026)

UKUPNA PROCENJENA FINANSIJSKA SREDSTVA U 000 RSD AKCIONOG PLANA PROGRAMA PRILAGOĐAVANJA NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE 2023–2030. GODINE

15.212

101.250

44.383

160.845

Posebni cilj 1: Povećanje svesti, unapređenje znanja i razumevanja uticaja klimatskih promena i njihovih posledica

8.700

20.050

43.533

72.283

Posebni cilj 2: Uspostavljanje i jačanje kapaciteta za sistemsko sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od nacionalnog do lokalnog nivoa

2.512

0

0

2.512

Posebni cilj 3: Povećanje otpornosti na klimatske promene kritične infrastrukture i prirodnih resursa

4.000

21.200

850

26.050

Posebni cilj 4: Unapređenje finansijske podrške za sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

0

60.000

0

60.000

Procena potrebnih sredstava za sprovođenje programa nakon 2026. godine, biće poznata nakon izrade studija i sprovođenja drugih aktivnosti predviđenih Programom. Izvesno je da će, usled očekivanih klimatskih promena biti potrebno izdvajanje sve većih iznosa budžetskih sredstava.

10. Proces pripreme Programa i opis konsultativnog procesa

Konsultativni proces sa zainteresovanim stranama sproveden je tokom izrade Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom. Identifikovanje relevantnih zainteresovanih strana sprovedeno je na osnovu institucionalnih ovlašćenja i odgovornosti, kao i na osnovu prepoznatih aktivnosti koje određene zainteresovane strane imaju u vezi sa prilagođavanjem na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji, poput MZŽS, drugih relevantnih ministarstava i organa u njihovom sastavu, kao i naučno-istraživačkih institucija. Takođe, identifikovani su organi lokalnih vlasti, zavodi, organizacije civilnog društva i mediji, predstavnici javnih preduzeća, nastavnici u srednjim stručnim školama, itd.

MZŽS, kao organ koji je koordinirao izradu Programa, uspostavilo je i održavalo konstruktivnu komunikaciju sa zainteresovanim stranama tokom pripreme analiza u okviru izrade Programa. Putem različitih aktivnosti i primenom različitih metoda konsultacija (sastanci, radionice, obuke, pisana komunikacija) u konsultativnom procesu prikupljeni su podaci i informacije potrebne za analizu postojećeg stanja, izradu projekcija budućeg stanja, kao i za razmatranje potencijala različitih opcija za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

U okviru projekta „Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (u daljem tekstu: UNDP) podržao je proces izrade samog Programa i organizaciju javnog konsultativnog procesa. Organizovan je niz obuka na nacionalnom i lokalnom nivou za jačanje institucionalnih kapaciteta za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Na obukama su predstavljene posledice klimatskih promena i predložene mere za pet prioritetnih sektora. Pored predloženih mera, pažnja je bila posvećena i aktivnostima koje se sprovode sa nacionalnim stručnim, istraživačkim i naučnim institucijama, kao i merama koje imaju za cilj smanjenje rizika od katastrofa i elementarnih nepogoda.

Obuke su, takođe, iskorišćene za konsultacije sa predstavnicima različitih ciljnih grupa, poput lokalnih samouprava, naučnog sektora, civilnog i privatnog sektora. Konkretno, kada je reč o predstavnicima jedinica lokalnih samouprava, konsultacije su uključivale pojedince koji se bave poljoprivredom, energetikom i infrastrukturom, upravljanjem vodama, pripremom projekata, lokalnim razvojem i smanjenjem rizika. Dvodnevne radionice omogućile su i konsultacije sa predstavnicima relevantnih javnih preduzeća, poljoprivrednih stručnih službi, kao i nastavnicima u poljoprivrednim i građevinskim školama.

Izradi Programa prethodila je izrada ex ante analize, koja je takođe pripremljena uz podršku UNDP, pri čemu su korišćeni nalazi i preporuke iz izveštaja o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo, putnu infrastrukturu, energetski sektor, zdravlje i biodiverzitet, kao i izveštaj o kapacitetima i potrebama za jačanje kapaciteta na nacionalnom i nivou lokalnih samouprava za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i pregled i procena postojeće politike, regulatornog i institucionalnog okvira za prilagođavanje sa preporukama za razvoj i unapređenje posebne politike i regulatornog okvira.

Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine, broj 119-01-00027/2022-05 od 6. juna 2022. godine, osnovana je Radna grupa za izradu Predloga programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom. U cilju izbora organizacija civilnog društva koje će uzeti članstvo u predmetnoj Radnoj grupi, u periodu 4–14. aprila 2022. godine, a u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (u daljem tekstu: MLJMPDD), objavljen je Javni poziv za organizacije civilnog društva za učešće u predmetnoj Radnoj grupi za izradu Programa. Ovaj postupak sproveden je u skladu sa Zaključkom o usvajanju Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnosno predloga propisa („Službeni glasnik RS”, br. 8/20 i 107/21). Narodna skupština donela je 26. oktobra 2022. godine Odluku o izboru Vlade. Takođe, Narodna skupština donela je na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2022. godini, 22. oktobra 2022. godine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RSˮ, broj 112/22) kojim su izvršene izmene pojedinih ministarstava. Osim toga, došlo je i do organizacionih i personalnih promena u organima čiji su predstavnici članovi Radne grupe, usled čega je MZŽS donelo Rešenje o izmenama i dopunama Rešenja o obrazovanju Radne grupe za izradu Predloga programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom, broj 119-01-00027/2022-05/2 od 19. januara 2023. godine. Radnu grupu činili su predstavnici MZŽS, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u daljem tekstu: MGSI), Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS), Uprave za šume, Uprave za agrarna plaćanja, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (u daljem tekstu: MNTRI), Ministarstva rudarstva i energetike (u daljem tekstu: MRE), Uprava za poljoprivredno zemljište, Republička direkcija za vode, Ministarstvo finansija (u daljem tekstu: MF), Ministarstvo zdravlja (u daljem tekstu: MZ), Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP), Ministarstvo za javna ulaganja (u daljem tekstu: MJU), Ministarstvo prosvete (u daljem tekstu: MP), Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: PGZ), Republički zavod za statistiku, Zavod za zaštitu prirode Srbije, RHMZ, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Privredna komora Srbije (u daljem tekstu: PKS), Stalna konferencija gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO), Društvo mladih istraživača Bor i Inženjeri zaštite životne sredine.

Od juna 2022. godine pa do kraja jula 2023. godine, Radna grupa sprovela je konsultacije kroz niz održanih sastanaka na kojima su joj predstavljeni ex-ante analiza, predložene mere i aktivnosti u Programu i prvom Akcionom planu, kao i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Radna grupa dala je značajan doprinos u formulisanju ciljeva, mera i aktivnosti. Pored toga, obavljen je i niz bilateralnih sastanaka sa državnim organima i institucijama kako bi se dodatno proverila relevantnost predloženih mera i aktivnosti, kao i prikupili potrebni podaci.

Osim toga, Ministarstvo zaštite životne sredine uputilo je javni poziv za učešće javnosti u procesu konsultacija u vezi sa izradom Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom. Poziv je objavljen 1. juna 2023. godine na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, kao i na portalu e-Konsultacije, a u skladu sa odredbama člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), člana 41. stav 1. tačka 3) Zakona o planskom sistemu Republike Srbije Republike Srbije, kao i člana 40. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama („Službeni glasnik RSˮ, broj 8/19), analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika.

Konsultacije su se sprovodile u periodu od 1. do 12. juna 2023. godine, kako bi sve zainteresovane strane bile blagovremeno i pravilno informisane o predloženim rešenjima, čime bi se omogućilo da daju i svoj doprinos daljem unapređenju predloženih rešenja. Radna verzija predmetnog dokumenta i obrazac za dostavljanje sugestija i komentara bili su priloženi u okviru navedenog javnog poziva, a sva zainteresovana lica bila su u mogućnosti da primedbe, predloge, sugestije i komentare dostave MZŽS elektronskim putem.

Dobijeni predlozi, sugestije i primedbe sagledani su i razmotrena je mogućnost njihovog integrisanja u tekst radne verzije Programa. Nakon toga, MZŽS je objavilo informaciju o rezultatima konsultativnog procesa, sa odgovorima na pristigle komentare, primedbe i sugestije.

11. Završni deo

11.1. Objavljivanje

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade i Ministarstva zaštite životne sredine i na portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana donošenja.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

05 broj 353-10351/2023-2

U Beogradu, 25. decembra 2023. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Akcioni plan

Prilozi

Prilog 1 – Prilog analizi klimatskih promena u Republici Srbiji

Prilog 2 – Prilog analizi uticaja klimatskih promena na sektor poljoprivrede

Prilog 3 – Prilog analizi uticaja klimatskih promena na šume i šumarstvo

Prilog 4 – Analiza efekata mera