Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (,,Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

PROGRAM

razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 41 od 5. maja 2026.

1. UVOD

Cirkularna ekonomija (u daljem tekstu: CE), kao model održivog razvoja koji teži očuvanju resursa, smanjenju otpada i produžetku životnog veka proizvoda, sve više se prepoznaje kao neophodan odgovor na izazove savremenog društva i privrede. Prelazak sa tradicionalnog linearnog modela ,,uzmi–proizvedi–upotrebi–baci” na cirkularni pristup ,,smanji–ponovo upotrebi–recikliraj–preispitaj–odbaci–popravi” predstavlja strateški prioritet Republike Srbije u procesu zelene tranzicije i unapređenja životne sredine. CE je postala ključna poluga za podsticanje inovacija, održivog razvoja, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i racionalno upravljanje resursima. Temeljno razumevanje principa CE omogućava da se cirkularni model implementira u praksi, vodeći računa o maksimalnoj efikasnosti resursa, produžetku korisnosti proizvoda i minimizaciji negativnih uticaja na životnu sredinu. Radi praktične primene cirkularnog modela, izdvajaju se ključni principi CE:

1. Proizvodnja sa prevencijom nastanka otpada i bez zagađenja. CE teži smanjenju otpada i zagađenja kroz korišćenje čistih tehnoloških procesa i materijala, kao i kroz cirkularni dizajn. Ovo uključuje upotrebu modularnih dizajna koji olakšavaju popravke i recikliranje, čime se produžava životni vek proizvoda;

2. Produženi životni vek proizvoda. CE promoviše produženje životnog veka proizvoda kroz različite modele, kao što su duži garancijski periodi, pružanje usluga popravki i dostupnost rezervnih delova. Ovaj princip podstiče promenu tradicionalnih poslovnih modela koji se fokusiraju na jednokratnu potrošnju i odlaganje proizvoda;

3. Smanjen negativan uticaj na životnu sredinu i regeneracija resursa. CE se oslanja na upotrebu obnovljivih izvora energije i sirovina koje su već u opticaju. Umesto ekstrakcije novih prirodnih resursa, cilj je koristiti resurse koji se već nalaze u upotrebi kako bi se smanjio negativni uticaj na životnu sredinu. Ovaj princip takođe podstiče regeneraciju resursa kroz procese recikliranja i ponovne upotrebe.

Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine (u daljem tekstu: Program), sa ciljevima, merama i aktivnostima, predstavlja nastavak Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine („Službeni glasnik PC”, broj 137/22). U prethodne tri godine, Ministarstvo zaštite životne sredine je sa partnerima uspešno realizovalo aktivnosti iz Akcionog plana koji je bio deo prethodnog programa. Dobri rezultati koji su postignuti, pokazali su da je potrebno i dalje planirati i mapirati mere i aktivnosti kojima će se tranzicija sa linearne na CE nastaviti i u narednim godinama. Kako bi se planirale mere i aktivnosti na duži period, novi Program je predviđen na period od pet godina, od 2026. do 2030. godine, a pratiće ga dva akciona plana, jedan od dve i drugi u trajanju od tri godine. Program je usklađen sa ostalim dokumentima javnih politika koji su usvojeni u prethodnim godinama, a relevantni su za oblast CE.

Program se donosi radi sistemskog smanjenja nastanka otpada, povećanja ponovne upotrebe/reciklaže, razvoja tržišta sekundarnih sirovina i podsticanja cirkularnih poslovnih modela. Intervencija je neophodna zbog postojanja tržišnih izazova, nedovoljnih podsticaja za Eko dizajn, infrastrukturnih ograničenja i potrebe za boljom međusektorskom koordinacijom.

Pored ciljeva koji su definisani Agendom 2030 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj i Sporazumom o klimi iz Pariza iz 2015. godine, koji je potvrđen u Narodnoj skupštini donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza („Službeni glasnik PC – Međunarodni ugovori”, broj 4/17), Evropska unija (u daljem tekstu: EU) je u poslednjih nekoliko godina donela niz dokumenata koji se odnose na tekstil, bioekonomiju, održive proizvode, izveštavanje o održivim aktivnostima, EU taksonomiju, ambalažu i ambalažni otpad i dr. Sve pomenute teme predstavljaju izazove sa kojima se suočava i Republika Srbija, stoga Program utvrđuje ciljeve, mere i aktivnosti kako bi se nastavio kontinuirani razvoj CE u Republici Srbiji i istovremeno prilagodio novim globalnim trendovima. Program takođe uključuje indikatore za praćenje napretka implementacije cirkularne, čime se postavljaju temelji i trasira put ka cirkularnoj transformaciji i razvoju cirkularnih modela proizvodnje i potrošnje.

Usvajanjem Programa, Republika Srbija nastavlja da sledi prethodno definisan strateški okvir za cirkularnu ekonomiju koji je započet 2019. godine izradom Eh-ante analize efekata za CE. Paralelno sa izradom Eh-ante analize efekata, u 2020. godini pripremljena je i Mapa puta za cirkularnu ekonomiju, čime je Republika Srbija kao prva od zemalja u regionu sa ovakvom vrstom dokumenta pokazala da je opredeljena za proces zelene tranzicije. Zelena tranzicija je proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju resursa i energije, smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, primeni inovacija i digitalnih alata, znanju, dodatoj vrednosti i većoj konkurentnosti privrede.

U skladu sa rezultatima Eh-ante analize i Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), Ministarstvo zaštite životne sredine je iniciralo izradu Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine. Dokument je bio pripremljen u skladu sa Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizom efekata javnih politika i propisima i sadržajima pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, br. 8/19 i 20/25 – dr. propis). Pokrivao je najvažnije oblasti od značaja za CE: upravljanje otpadom; upravljanje vodama; obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost; upravljanje hemikalijama; zelene javne nabavke i dobrovoljni instrumenti; privredna politika; inovacije i podizanje javne svesti. Ove oblasti razmatrane su u kontekstu trenutnog stanja i potencijala za primenu CE. Opšti cilj ovog dokumenta bio je stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj CE u cilju podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji.

U EU se u poslednjih nekoliko godina intenzivno usvajaju strateška dokumenta i direktive koje usmeravaju i podstiču procese ka CE. Zeleni dogovor je u decembru 2019. godine predstavljen kao nova razvojna strategija koja nastoji da EU transformiše u pravedno i prosperitetno društvo sa modernom, konkurentnom privredom, zasnovanoj na efikasnoj potrošnji resursa i očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi. Cilj ove strategije je da do 2050. godine Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinet. Kako bi se uspostavio okvir za rast i održivu proizvodnju, u martu 2020. godine, doneta su dva veoma važna dokumenta: Novi akcioni plan za cirkularnu ekonomiju – za čistiju i konkurentniju Evropu i Nova industrijska strategija za Evropu.

Kao deo Zelenog dogovora, u novembru 2020. godine potpisana je Sofijska deklaracija o Zelenoj agendi za zapadni Balkan. Čine je pet stubova od kojih je jedan cirkularna ekonomija. U oktobru 2021. usvojen je Akcioni plan za Zelenu agendu, u kojem je priprema strateškog dokumenta za cirkularnu ekonomiju jedna od predviđenih aktivnosti. Republika Srbija je prva zemlja u regionu koja je ispunila ovaj cilj kroz usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine.

Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine usklađen je sa relevantnim politikama i instrumentima EU, usmerenim ka podsticanju održivog i resursno efikasnog privrednog razvoja. Konkretno, Program je usklađen sa:

– Evropskim akcionim planom za cirkularnu ekonomiju (CEAP 2.0), koji predstavlja okvir za smanjenje pritiska na prirodne resurse kroz dizajn proizvoda, proizvodne procese i upravljanje otpadom;

– EU taksonomijom održivih aktivnosti (EU Taxonomy for Sustainable Activities), koja definiše kriterijume za određivanje da li je ekonomska aktivnost održiva sa aspekta zaštite životne sredine;

– Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu (Single-Use Plastics Directive – SUPD), koja ima za cilj smanjenje uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu;

– Industrijskim planom Evropskog zelenog dogovora (EU Green Deal Industrial Plan), koji promoviše inovacije i investicije u zelene tehnologije i cirkularne modele proizvodnje.

U skladu sa ovim pristupima, indikatori definisani u Programu usaglašeni su sa Eurostat CE Monitoring Framework, čime se obezbeđuje transparentno praćenje napretka i uporedivost na regionalnom nivou. Predloženi su i Indeks industrijske simbioze (IIS) lokalnih zajednica, kao i Integrisan indeks cirkularnih performansi (IICP) na lokalnom i nacionalnom nivou, što omogućava kontinuirano praćenje napretka, procenu efikasnosti sprovođenja mera i pravovremeno unapređenje javnih politika.

Programom su definisani ciljevi koji podstiču sveobuhvatnu tranziciju ka CE modelu, uz jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera, unapređenje efikasnosti korišćenja resursa i očuvanje životne sredine. Program sadrži opšti cilj i pet posebnih ciljeva:

– Opšti cilj: Dostizanje ciljeva održivog razvoja kroz sistemsku primenu koncepta CE za racionalno korišćenje resursa i energije zasnovano na znanjima, inovacijama i digitalizaciji;

– Poseban cilj 1: Podrška privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima;

– Poseban cilj 2: Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu principa CE;

– Poseban cilj 3: Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz promovisanje efikasnog iskorišćenja resursa i modela industrijske simbioze;

– Poseban cilj 4: Podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti životne sredine i zelenih javnih nabavki;

– Poseban cilj 5: Podizanje svesti javnosti o konceptu CE uz unapređenje i primenu naučnih saznanja u praksi.

U cilju praćenja napretka u implementaciji Programa, za svaki od definisanih posebnih ciljeva Program utvrđuje mere i pokazatelje rezultata, koji će omogućiti precizno vrednovanje sprovedenih aktivnosti.

Ovaj program predstavlja osnov za strateško delovanje i stvaranje preduslova za održivi rast, ekološku sigurnost i veću otpornost društva i privrede. Njegova realizacija zavisiće od ostvarivanja postavljenih ciljeva i angažovanja svih relevantnih aktera: državnih organa, lokalnih samouprava, privrednih subjekata, naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija, civilnog sektora i građana. Od velike važnosti je i uspostavljanje podsticajnog regulatornog i institucionalnog okvira koji će obezbediti stabilno i predvidivo okruženje za razvoj CE.

Ovakav okvir podrazumeva unapređenje normativnog sistema, uklanjanje administrativnih i tržišnih barijera, kao i uvođenje finansijskih i nefinansijskih instrumenata podrške. Efikasna međusektorska saradnja i mehanizmi koordinacije na nacionalnom i lokalnom nivou, uz aktivno učešće svih zainteresovanih strana, značajno će doprineti primeni principa CE.

U toku pripreme ovog dokumenta održane su dve radionice Radne grupe za cirkularnu ekonomiju, i to 17. i 18. oktobra i 24. decembra 2024. godine, koju su činili predstavnici 18 institucija (42 člana Radne grupe). Članovi Radne grupe su dali svoje predloge za unapređenje samog dokumenta što je doprinelo kvalitetu ovog dokumenta javne politike. Poseban doprinos modifikaciji, unapređenju i poboljšanju Programa dali su i dodatno uključeni članovi akademske zajednice, koji su aktivno radili na usaglašavanju strateškog okvira sa savremenim principima CE. U procesu izrade Programa identifikovane su i uključene ključne institucije, zainteresovane strane i ciljne grupe relevantne za razvoj CE u Republici Srbiji. Među njima su nadležna ministarstva i organi državne uprave, jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS), privredni subjekti i njihova udruženja, naučno-istraživačke i obrazovne institucije, organizacije civilnog društva, kao i šira javnost. Ciljne grupe Programa obuhvataju privredu, lokalne samouprave, javni sektor, akademsku zajednicu i građane, kao krajnje korisnike cirkularnih proizvoda i usluga. Konsultativni proces je sproveden kroz rad Radne grupe za cirkularnu ekonomiju, tematske radionice i ekspertske konsultacije, čime je obezbeđeno da predloženi ciljevi, mere i aktivnosti odražavaju potrebe i kapacitete relevantnih aktera i doprinesu efikasnoj i inkluzivnoj implementaciji Programa.

Konsultacije sa zainteresovanim stranama održane su u periodu od 19. do 28. novembra 2025. godine, objavljivanjem ovog dokumenta javne politike na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i na Portalu „e-Konsultacije”. Zainteresovana javnost je imala mogućnost da na Obrascu za komentare dostavi svoje mišljenje na ovaj dokument. O sprovedenim konsultacijama sačinjen je Izveštaj o konsultacijama koji je objavljen na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i na Portalu „e-Konsultacije”.

Javna rasprava je održana u periodu od 31. decembra 2025. godine do 25. januara 2026. godine. Javno predstavljanje dokumenta održano je 12. januara 2026. godine u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, u hibridnom formatu. Ukupno je učestvovalo 42 učesnika. O javnoj raspravi sačinjen je Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi koji je objavljen na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i na Portalu „e-Konsultacije”.

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

2.1. Sažetak nalaza vrednovanja prethodnog dokumenta javne politike

Najveći izazovi sa kojima se suočava savremeno društvo u Republici Srbiji, kao i u ostatku sveta, odnose se na prekomernu potrošnju resursa, intenzivno crpljenje prirodnih dobara, ubrzane klimatske promene i rastuće zagađenje životne sredine. U tom kontekstu, koncept CE sve više dobija na značaju, jer predstavlja sistemski odgovor na navedene izazove. Prelazak sa linearnog na kružni model ekonomije postaje imperativ u kreiranju održivog ekonomskog, društvenog i ekološkog razvoja Republike Srbije.

Imajući u vidu rezultate sprovedene Ex-post analize Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine, utvrđeno je da je implementacija ovog strateškog dokumenta bila veoma uspešna. U relativno kratkom vremenskom roku ostvaren je visok stepen realizacije planiranih mera, naročito onih usmerenih na uspostavljanje podsticajnog okruženja za razvoj CE. Ostvareni rezultati predstavljaju dobru osnovu za definisanje prioriteta u narednom programskom periodu.

Ispravno postavljeni prioriteti, kao što su podrška privrednim subjektima u cilju unapređenja efikasnosti proizvodnje i uklanjanja otpada iz lanaca snabdevanja, zadržavanje komponenti i materijala u zatvorenom ciklusu kroz ponovnu preradu i reciklažu, primena novih tehnologija i zamena starih materijala naprednim i obnovljivim, kao i prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije i materijala, predstavljaju ključne korake u cirkularnoj transformaciji. Produžavanje životnog veka proizvoda kroz projektovanje, održavanje i virtuelne isporuke robe i usluga i dalje treba da bude u fokusu nacionalnih politika koje promovišu tranziciju ka CE. Posebnu ulogu u tom procesu imaju lokalne samouprave i građani, kroz razvoj lokalnih mapa puta i kontinuiranu edukaciju. U 2023. godini započeta je izrada četiri lokalne Mape puta za cirkularnu ekonomiju: Sombor, Pančevo, Medveđa i Bujanovac, čime su ostvarene1 ciljane vrednosti za 2022. i 2023. godinu iz Akcionog plana za sprovođenje Programa. Takođe, u izradi su lokalne Mape puta za Kruševac i Tutin. Preko projekta IPA 2022 „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji”, biće finansirana izrada lokalnih mapa puta za pet odabranih JLS: Aranđelovac, Ivanjica, Novi Pazar, Osečina i Čajetina. Memorandumi o saradnji potpisani su u julu 2025. godine. Istovremeno, važno je sprovoditi kontinuiranu edukaciju zainteresovanih strana, uključujući obrazovne institucije, medije, potrošače i privredu. Takođe, potrebno je intenzivirati saradnju između akademskog i poslovnog sektora u oblasti inovacija, kao i promovisati primenu instrumenata u oblasti zaštite životne sredine.

––––––––––––––

1 Ukupan broj JLS za koje su izrađene lokalne Mape puta: Ciljana vrednost u 2023. je tri JLS, a ostvareno je četiri JLS.

2.2. Opis postojećeg stanja

U nameri sagledavanja trenutne zastupljenosti aspekata CE i održivog razvoja u sistemu visokog obrazovanja, tokom 2024. godine, u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji”, koji se realizuje u saradnji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Ministarstva zaštite životne sredine, izrađen je dokument „Analiza stvarnog stanja zastupljenosti cirkularne ekonomije na univerzitetima u Republici Srbiji”.

Klasifikacija predmeta i kvalitativna analiza izvedene su na osnovu 12 ključnih aspekata CE, uključujući prevenciju zagađenja, reciklažu i upravljanje otpadom, nove materijale, tehnološke inovacije, održivu proizvodnju i dizajn, zelenu arhitekturu, energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, klimatske promene, digitalizaciju, zelene poslovne modele i politike održivosti. Analizom je obuhvaćeno 12 univerziteta (sedam državnih i pet privatnih), odnosno 56 fakulteta, pri čemu je pregledano oko 500 kurikuluma, a za detaljnu kvalitativnu analizu izdvojeno je oko 120 predmeta. Rezultati su pokazali da oko 10% predmeta ne zahteva izmene kurikuluma, oko 40% zahteva manje korekcije, dok je više od 50% kurikuluma potrebno značajnije revidirati. Oko 60% analiziranih predmeta ima status izbornih predmeta.

Najviši stepen usaglašenosti sa principima CE, uočen je kod predmeta iz oblasti politika održivosti, novih materijala i zelene arhitekture, dok su oblasti digitalizacije i obnovljivih izvora energije, kao ključni aspekti CE, u najmanjoj meri bile prepoznate i zastupljene u nastavnim programima visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji. Ovi nalazi ukazuju na potrebu da se u narednom programskom periodu sistemski ojača uloga visokog obrazovanja u razvoju znanja i veština neophodnih za uspešnu primenu principa održivog razvoja i CE.

2.2.1. Prirodni resursi

Svrha CE je smanjenje eksploatacije novih sirovina, što doprinosi očuvanju prirodnih resursa, boljoj životnoj sredini i manjoj zavisnosti od uvoza. Republika Srbija ima značajne resurse kao što su vode, šume, poljoprivredno zemljište i mineralne sirovine. Vodni resursi su prostorno i vremenski neravnomerni, sa malom količinom površinskih voda koja se smanjuje, pa se sve više oslanjaju na tranzitne vode. Kvalitet voda je različit, sa lošijim stanjem u urbanim i industrijskim područjima, što ukazuje na potrebu boljeg upravljanja otpadnim vodama.

Šume pokrivaju oko 2,85 miliona hektara, ali su u nezadovoljavajućem stanju i potrebno je racionalno upravljanje zbog dugog vremena obnove i važnosti za klimatske promene. Republika Srbija ima povoljne poljoprivredne površine (39% teritorije), ali su ugrožene erozijom, prekomernom upotrebom hemijskih sredstava i nedostatkom organskih đubriva, što zahteva bolje upravljanje zemljištem.

Prema obimu i strukturi raspoloživih poljoprivrednih površina, Republika Srbija spada u red evropskih zemalja sa povoljnim zemljišnim resursima. Oko 39% površine teritorije se koristi za poljoprivredne aktivnosti, od čega je veći deo (do 81%) pod intenzivnim poljoprivrednim kulturama (oranice, bašte, voćnjaci i drugi višegodišnji zasadi), a ostalih 19% većinom čine livade i pašnjaci.

Rudarski sektor ima značajne rezerve metaličnih i nemetaličnih minerala, ali eksploatacija ima negativan uticaj na životnu sredinu. Republika Srbija je uvozno zavisna od energenata, domaće rezerve gasa i nafte su ograničene, dok se lignit koristi za većinu proizvodnje električne energije. Postoji potreba za prelazak na obnovljive izvore energije (solarna, vetar, biomasa i dr.), koji čine oko 30% ukupne domaće proizvodnje primarne energije.

2.2.2. Privreda

Ministarstvo privrede je u saradnji sa Centrom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, održalo niz aktivnosti radi promovisanja zelene ekonomije i edukacije privrednih subjekata u primeni rešenja CE tokom 2023. godine. Kreirani su vodiči: Cirkularna ekonomija u poljoprivredi (proizvodnja vina, piva i rakije), Vodič za bezbedno upravljanje hemikalijama, Vodič za poljoprivredne proizvođače i proizvođače hrane za modele postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i Mapa puta za ponovnu upotrebu, reciklažu ili valorizaciju građevinskog betonskog otpada. Pripremljeno je i Uputstvo model za utvrđivanje potencijala privrednih subjekata u industrijskim gradskim zonama za razvoj industrijske simbioze, sa predlogom softverskog rešenja za implementacionu podršku.2

Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine podržavao je transformaciju privrede kroz edukaciju, finansijske instrumente i saradnju nauke i privrede. Od 2022. do 2024. godine finansirano je 35 inovativnih projekata i dodeljeno 35 cirkularnih vaučera kao podsticaj saradnji nauke i privrede.

U 2023. godini realizovano je više radionica i promovisana saradnja sa finansijskim sektorom. Uslužni sektor, posebno IKT, pokazao je značajan rast, dok je poljoprivreda imala negativan doprinos. Privredu Srbije čine najviše prerađivačka industrija i trgovina, sa dominantnim privatnim vlasništvom, što je povoljno za cirkularnu tranziciju, ali je važno obezbediti podsticaje i prilagođen pristup za različite veličine preduzeća.

U 2024. godini privreda je zabeležila realni rast bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) od 3,9%, dok prema projekcijama Narodne banke Srbije, BDP iznosi 3,5% za 2025. godinu i 4,5% za 2026. godinu. Poslovanje je bilo profitabilno, sa pozitivnim rezultatima u sektorima trgovine, industrije i energetike. Ipak, domaća potrošnja materijala po stanovniku raste, što ukazuje na veći pritisak na resurse i potrebu za efikasnijom upotrebom i razvojem recikliranja. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku3, domaća potrošnja materijalnih resursa u Republici Srbiji u 2022. godini iznosila je 146,22 miliona tona, što je za 7,1% više nego u 2021. godini, a 50% više u odnosu na 2001. godinu. Takav trend ima negativno značenje, jer se povećava godišnja potrošnja resursa. U istom periodu u EU zabeleženo je smanjenje za 2,4% (Slika 2.1).

Slika 2.1. Ukupna potrošnja materijala u Republici Srbiji i EU

Izvor: Republički zavod za statistiku, https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/HtmlL/G20241339.html

Domaća potrošnja materijala po stanovniku u Republici Srbiji je povećana sa 12,98 tona u 2001. godini na 21,94 tona u 2022. godini, odnosno za 59%, dok je u istom periodu u EU opala za 8,2% (Slika 2.2). Domaća potrošnja materijala po stanovniku u 2023. godini iznosila je 24,6 tona, što je za 2,7 tona više u odnosu na prethodnu godinu.4

––––––––––––––

2 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine.

3 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine.

4 Republički zavod za statistiku, https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/HtmlL/G20241339.html.

Slika 2.2. Domaća potrošnja materijala po stanovniku u Republici Srbiji i EU

Izvor: Republički zavod za statistiku, https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/HtmlL/G20241339.html

Produktivnost resursa5, kao osnovni indikator održive proizvodnje i potrošnje, u 2022. godini u Republici Srbiji iznosila je 0,37 evra po kilogramu6, što je veće za 0,22 evra po kilogramu u odnosu na 2001. godinu. Produktivnost resursa, kao odnos između BDP i domaće potrošnje materijala, u 2023. godini iznosila je 0,35 evra po kilogramu, što je za 6,7% manje nego 2022. godine, odnosno rast potrošnje materijala bio je veći od rasta BDP u odnosu na prethodnu godinu.7 Radi poređenja, u toku poslednje dve decenije produktivnost resursa u EU se povećala za 1,20 evra po kilogramu (Slika 2.3). Viša produktivnost resursa znači da se više ekonomske vrednosti stvara uz manje korišćenje resursa, što doprinosi smanjenju pritiska na životnu sredinu. Međutim, čini se da je porast produktivnosti u Republici Srbiji uslovljen intenzivnijim rastom BDP od rasta potrošnje materijala, jer je privredni rast posledica rasta BDP zahvaljujući sektorima koji ne zahtevaju veliki unos materijala (usluge, informacione tehnologije).

Slika 2.3. Produktivnost resursa u Republici Srbiji i EU-27

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine

Prema dostupnim podacima8, investicije drugih sektora u zaštitu životne sredine u 2023. godini dostigle su 20,94 milijardi dinara, odnosno 0,26% BDP. Ovo predstavlja značajno unapređenje u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo 0,10% BDP, što je prikazano na Slici 2.4.

––––––––––––––

5 Produktivnost resursa izračunava se kao odnos između bruto domaćeg proizvoda (BDP) i domaće potrošnje resursa (DMC) i prikazuje koliko produktivno ekonomija jedne zemlje troši resurse prilikom stvaranja proizvoda i usluga za potrebe tržišta.

6 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine.

7 Republički zavod za statistiku, https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/HtmlL/G20241339.html.

8 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine.

Slika 2.4. Ukupna ulaganja drugih sektora u zaštitu životne sredine

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine

Analiza raspodele sredstava prema oblastima zaštite životne sredine pokazuje da se najviše sredstava ulaže u upravljanje otpadom (25,1%), energetsku efikasnost (24,0%), zaštitu voda (19,0%), dok se u CE ulaže 0,6%, kao što je prikazano na Slici 2.5.

Slika 2.5. Struktura ulaganja prema oblastima zaštite životne sredine 2023. godine

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine

2.2.3. Održivi turizam

Održivi turizam podrazumeva razvoj turističkih destinacija na način koji doprinosi zaštiti životne sredine, ekonomskom napretku malih i srednjih preduzeća u turističkim destinacijama, kao i promovisanju njihove autentične kulture i tradicije. Program UN za životnu sredinu i Svetska turistička organizacija UN definišu održivi turizam kao ,,turizam koji u potpunosti uzima u obzir svoje sadašnje i buduće ekonomske, društvene i ekološke uticaje, obraćajući se potrebama posetilaca, industrije, životne sredine i zajednica domaćina”.9

S obzirom na povećanje svesti globalne javnosti o važnosti očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa destinacija, održivi turizam poslednjih godina sve više dobija na značaju, posebno među turistima koji pripadaju mlađim generacijama. Prema najnovijim istraživanjima veb platforme booking.com, preko tri četvrtine turista želi iskustvo održivog turizma i u skladu sa tim planiraju svoja putovanja u narednih 12 meseci.

U pogledu učešća ukupnom BDP, u 2022. godini ostvaren je veliki realni rast u sektoru usluga smeštaja i ishrane od 32%, uz udeo ovog sektora u strukturi BDP od 1,4%. U poređenju sa ranijim godinama, uočava se da ovaj sektor poslednjih godina ostvaruje značajan realni rast, uz izuzetak tog doprinosa u 2020. kada je zbog opšte poznatih dešavanja u vezi sa pandemijom COVID-19 i ograničenja kontakata i putovanja rad u ovom sektoru bio gotovo onemogućen (Tabela 2.1).

Tabela 2.1. Učešće sektora Usluga i smeštaja u BDP u Republici Srbiji, za period 2019–2022. godine

Učešće sektora Usluga i smeštaja u BDP

2019

2020

2021

2022

Mil. RSD

Usluge smeštaja i ishrane

tekuće cene

75746

58357

79201

118780

stalne cene

75172

53674

77138

104521

Bruto domaći proizvod (BDP), ukupno

–svi sektori –

tekuće cene

5421851

5504431

6271988

7097629

stalne cene

5292678

5372880

5929700

6431921

Udeo u strukturi BDP, %

Usluge smeštaja i ishrane

1.4

1.1

1.3

1.7

Stopa realnog rasta, %

Usluge smeštaja i ishrane

6.0

-29.1

32.2

32.0

Bruto domaći proizvod (BDP), ukupno-svi sektori

4.3

-0.9

7.7

2.5

Izvor: Saopštenje – Bruto domaći proizvod, 2022, Republički zavod za statistiku

Republika Srbija je 2023. godine zvanično postala članica Globalnog saveta za održivi turizam (u daljem tekstu: GSTC),10 koji uspostavlja i upravlja globalnim standardima za održiva putovanja i turizam, poznatijim kao GSTC kriterijumi. Ovi kriterijumi su zasnovani na ciljevima Agende 2030 Ujedinjenih nacija i koriste se za edukaciju i podizanje svesti, kreiranje politike pružalaca turističkih usluga, relevantnih državnih institucija i drugih tipova organizacija u turizmu, merenje i evaluaciju i kao osnova za GSTC sertifikaciju. GSTC kriterijumi su prevedeni na mnoge jezike i učinjeni javno dostupnim na veb stranici GSTC11. S obzirom da svaka turistička destinacija ima svoju kulturu, okruženje, običaje i zakone, kriterijumi su osmišljeni tako da budu prilagođeni lokalnim uslovima i dopunjeni dodatnim kriterijumima za konkretnu lokaciju i delatnost.

Učlanjivanjem u GSTC, Republika Srbija je dobila mogućnost da uspostavi nacionalne standarde održivog turizma, što bi pružaocima turističkih usluga u našoj zemlji omogućilo da ponesu zvaničnu oznaku održivosti i time odgovore na zahteve modernih posetilaca iz celog sveta. Ministarstvo nadležno za oblast turizma nedavno je najavilo izradu nacionalnih kriterijuma za održivi razvoj turizma, i to u tri kategorije: Kriterijumi za razvoj turističkih destinacija, Kriterijumi za hotelijersku industriju i Kriterijumi za organizatore putovanja.

Dobar primer pilot projekata za održivi razvoj turizma na lokalnom nivou turističke destinacije pokrenut je 2023. u Somboru12 uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (u daljem tekstu: UNDP), a kao nastavak aktivnosti u vezi pristupanja Republike Srbije GSTC. U okviru ovog projekta će se raditi na razvoju turističke ponude Sombora uz fokusiranje na unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća, razvoj CE, ulaganje u održivu infrastrukturu, očuvanje biodiverziteta, prevenciju migracija i druge oblasti ključne za održivi razvoj i za jačanje domaćinskog turizma u Republici Srbiji. U narednom periodu očekuje se uključivanje drugih lokalnih destinacija u slične inicijative.

Visoka stopa realnog rasta sektora usluga smeštaja i ishrane, rast broja turista i turističkih noćenja proteklih godina, kao i globalni trendovi u pogledu razvoja održivog turizma uz podsticanje održive potrošnje, korišćenja vode i energije iz obnovljivih izvora i prevenciji nastanka otpada, ukazuju na veliki razvojni potencijal održivog turizma uz primenu principa CE. Takav razvoj održivog turizma može podstaći održivu potrošnju i proizvodnju po cirkularnom modelu i u povezanim privrednim sektorima (poput građevinarstva, poljoprivrede i saobraćaja) i istovremeno pozitivno delovati na razvoj lokalnih zajednica uz promovisanje zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa i lokalnih vrednosti, te može delovati kao snažan pokretač tranzicije ka cirkularnosti.

––––––––––––––

9 https://www.undp.org/sr/serbia/news/srbija-se-pridruzila-globalnoj-inicijativi-za-odrzivi-turizam.

10 Engl. Global Sustainable Tourism Council – GSTC.

11 https://www.gstcouncil.org/gstc-criteria/criteria-translations/.

12 https://www.undp.org/sr/serbia/news/zajedno-za-razvoj-domacinskog-turizma-u-somboru.

2.3. Nacionalni pravni i planski okvir

Ovaj program, u skladu sa odredbama člana 12. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, predstavlja dokument javne politike koji se oslanja na više sektora i oblasti, te je u skladu sa članom 2. tačka 6) Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, prilikom njegove izrade izvršeno usklađivanje sa važećim pravnim okvirom i drugim planskim dokumentima. Određeni broj propisa iz različitih oblasti je u vezi sa elementima i principima CE i na taj način oni kreiraju ambijent u kome će se resursi koristiti efikasno, a pritisak na životnu sredinu smanjiti uz istovremeni razvoj ekonomije.

2.3.1. Zakoni koji uređuju oblasti povezane sa Programom

2.3.1.1. Životna sredina i upravljanje otpadom

Zakon o zaštiti životne sredine (,,Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – US, 14/16, 76/18, 95/18 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon i 94/24 – dr. zakon) postavlja osnove za primenu CE kroz unapređenje integralnog pristupa zaštiti životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji. Kao osnovna načela zaštite životne sredine, ovim zakonom su definisana, između ostalog, načelo integralnosti, načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, načelo održivog razvoja, načelo zagađivač plaća i drugo. Ovim zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima su definisani svi potrebni uslovi za dodelu i oduzimanje Eko znaka koji se može dodeliti za proizvode koji ispunjavaju kriterijume po pitanju zaštite životne sredine, a proizvedeni su na teritoriji Republike Srbije. U ovom zakonu se navodi da se u Republici Srbiji primenjuju srpski standardi za sistem menadžmenta životnom sredinom (SRPS ISO 14001), kao i da pravna lica, preduzetnici i organizacije, koji imaju uspostavljen sistem menadžmenta životnom sredinom mogu da se uključe u sistem EcoManagement and Audit Scheme (EMAS). Ovaj zakon daje osnovu i za podzakonski akt za EMAS koji još uvek nije usvojen. Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje pravni osnov za uspostavljanje sistema ekološkog označavanja, na koji se neposredno nadovezuje Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge (,,Službeni glasnik RS”, broj 49/16), izrađen je po ugledu na Uredbu Evropske komisije 66/2010 o EU Eko znaku. Ovaj pravilnik trenutno sadrži konkretne kriterijume za Eko znak Republike Srbije za 26 različitih grupa proizvoda i usluga. Kriterijumi su izrađeni po ugledu na odgovarajuće kriterijume za EU Eko znak koji su važili u trenutku izrade ovog pravilnika. Ovaj pravilnik doprinosi primeni principa CE kroz promociju proizvoda i usluga sa smanjenim uticajem na životnu sredinu tokom celog životnog ciklusa, podstičući održivu proizvodnju, potrošnju i odgovorno korišćenje resursa.

Zakon o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 109/25) uređuje oblast upravljanja otpadom, kroz obezbeđivanje uslova za: prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu; ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta; razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada; sanaciju neuređenih odlagališta otpada; praćenje stanja postojećih i novoformiranih odlagališta otpada; razvijanje svesti o upravljanju otpadom. Ovaj zakon je menjan tokom prethodnih godina kako bi se delimično usaglasio sa odredbama evropskih direktiva, pa je tako u 2016. godini stvoren pravni osnov za definisanje ispunjenosti uslova za nusproizvod i prestanak statusa otpada (registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad). Ove odredbe su od velike važnosti za CE jer se stvara osnova da se otpad proglasi nusproizvodom i da se ovim materijalom trguje, što može da utiče na povećanje odvojenog sakupljanja mnogih frakcija otpada koje se mogu ponovo iskoristiti. Za primenu koncepta CE važan je i član 50. Zakona o upravljanju otpadom koji se odnosi na ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada. Navedenom članom propisano je da nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima odgovarajuće mere za podsticanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu proizvoda, gde je to moguće, a naročito razvojem sistema za reparaciju i ponovnu upotrebu proizvoda, primenom ekonomskih instrumenata, kriterijuma pri sprovođenju postupka javnih nabavki i utvrđivanjem drugih ciljeva i mera, kao i da preduzima mere kojima obezbeđuje i promoviše ili unapređuje ponovno iskorišćenje otpada.

Postojanje ovih članova pokazuje da postoji zakonski osnov za primenu principa CE i u tom smislu potrebna je samo dosledna primena istih. Prenošenjem i ostalih odredbi EU direktiva iz paketa CE u nacionalno zakonodavstvo stvoriće se dodatni podsticaji za tranziciju na cirkularnu ekonomiju.

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 95/18 – dr. zakon) reguliše uslove stavljanja ambalaže na tržište Republike Srbije, način upravljanja ambalažnim otpadom i obavezu donošenja nacionalnih ciljeva, definiše sve subjekte u upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom i zasnovan je na podeli odgovornosti proizvođača, uvoznika, pakera/punilaca, distributera, sakupljača, prevoznika, krajnjeg snabdevača i krajnjeg korisnika, a definiše i obaveze izveštavanja, finansijske i ekonomske instrumente, nadzor i kaznenu politiku. Za CE važne su odredbe koje se odnose na specifične zahteve za ponovnu upotrebu ambalaže; specifične zahteve za ambalažu koja je ponovno iskoristiva reciklažom materijala; specifične zahteve za ambalažu koja je ponovno iskoristiva kompostiranjem i biorazgradnjom i specifične zahteve za ambalažu koja je ponovno iskoristiva u obliku energije. Takođe se propisuje obaveza da se ambalaža projektuje tako da nakon korišćenja može da se ponovo iskoristi. Cirkularni dizajn je nužan za primenu koncepta CE i u tom smislu potrebno je dalje primenjivati inovacije u projektovanju odgovarajuće ambalaže, kao i u vrstama materijala koji se koriste za ambalažu.

Važeći podzakonski propisi kojima se bliže uređuju pomenute oblasti, a koji su od značaja u kontekstu CE:

– Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja (,,Službeni glasnik RS”, br. 93/23 i 94/23 – ispravka);

– Pravilnik o kriterijumima za određivanje nusproizvoda i obrascu izveštaja o nusproizvodima, načinu i rokovima za njegovo dostavljanje (,,Službeni glasnik RS”, br. 76/19, 95/22 i 29/24);

– Pravilnik o sadržini zahteva za upis u Registar nusproizvoda i Registar otpada koji je prestao da bude otpad (,,Službeni glasnik RS”, br. 76/19 i 95/22);

– Pravilnik o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljenim postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za određivanje prestanka (,,Službeni glasnik RS”, br. 19/24 i 47/24);

– Pravilnik o listi mera prevencije stvaranja otpada (,,Službeni glasnik RS”, broj 7/19).

Zakon o hemikalijama (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15), je krovni propis koji uređuje upravljanje hemikalijama u Republici Srbiji, a zasniva se na načelu predostrožnosti i načelu da proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik proizvodi, stavlja u promet i koristi hemikalije tako da nema nepoželjnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovaj zakon, zajedno sa podzakonskim aktima, usaglašen je sa REACH (Uredba 1907/2006/EZ) i drugim EU propisima u oblasti hemikalija, uključujući i odredbe koje se odnose na klasifikaciju i komunikaciju opasnosti od hemikalija. U pogledu odredbi koje se odnose na najopasnije hemikalije, propisana su ograničenja i zabrane koje se odnose na njihovu proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje, uključujući i listu zabranjenih i ograničenih POPs supstanci koje su obuhvaćene Stokholmskom konvencijom. Takođe, transponovane su Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost (Substances of Very High Concern – SVHC), kao i Lista supstanci kandidata za listu SVHC. Svima u lancu snabdevanja, uključujući i krajnje potrošače, dato je pravo informisanja o eventualnom prisustvu ovakvih supstanci u proizvodima. U skladu sa ovim zakonom, Ministarstvo zaštite životne sredine vodi Registar hemikalija koje se proizvode ili uvoze na tržište Republike Srbije i sprovodi postupke u vezi uvoza i izvoza određenih opasnih hemikalija koje su obuhvaćene Roterdamskom konvencijom. Ovim zakonom se stvara pravni okvir koji podržava CE, jer reguliše bezbedno upravljanje hemikalijama tokom celog životnog ciklusa proizvoda, omogućavajući reciklažu, ponovnu upotrebu i smanjenje rizika po zdravlje i životnu sredinu.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (,,Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 25/15 i 109/21), uređuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja. U postupku izdavanja dozvole, operater je dužan da dostavi detaljne podatke o postrojenju i aktivnostima koje se u njemu odvijaju, izvorima emisije, prirodi i količinama predviđenih emisija, ali i merama za smanjenje nastajanja i uklanjanja otpada, merama za efikasno korišćenje energije i drugim merama koje se od njega očekuje da preduzme radi dostizanja zahteva u pogledu zaštite životne sredine. Pored toga, operater je u obavezi da uradi detaljan pregled usklađenosti rada postrojenja sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT), kao i plan mera za usaglašavanje sa ovim tehnikama i dostizanje graničnih vrednosti emisija povezanih sa njima. Ovaj zakon doprinosi implementaciji principa CE kroz obavezu primene mera za smanjenje otpada, efikasno korišćenje energije i uvođenje najboljih dostupnih tehnika u industrijskim postrojenjima radi minimiziranja negativnih uticaja na životnu sredinu.

Zakonom o zaštiti vazduha (,,Službeni glasnik RS”, broj 51/25), uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrole sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opšteg interesa pod posebnom zaštitom. Novim zakonom stvoren je normativni okvir za efikasniju primenu mera zaštite vazduha u praksi. Pozitivan doprinos ogleda se u tome da se na odgovoran način doprinosi ostvarivanju principa CE kroz unapređenje upravljanja kvalitetom vazduha, smanjenje zagađenja i odgovorno korišćenje resursa u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije.

Zakon o vodama (,,Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon) i set podzakonskih akata predstavljaju pravni osnov za upravljanje i zaštitu vodama u Republici Srbiji kojima se definišu određeni specifični zahtevi. Odredbe ovog zakona odnose se na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija. Ovaj zakon propisuje racionalno korišćenje površinskih i podzemnih voda, praćenje statusa vodotokova i nameće ograničenja po pitanju emisija zagađujućih materija u vodi. Najvažnije odredbe ovog zakona ogledaju se u obavezama prečišćavanja otpadnih voda, merenju količine zahvaćenih voda, merenju količine i ispitivanju kvaliteta otpadnih voda, kao i obavezama u pogledu kontrole ispravnosti objekata i uređaja. Integralno upravljanje vodama definisano ovim zakonom je između ostalog zasnovano na načelu održivog razvoja po kome korišćenje voda mora da bude bazirano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu, i načelu uvažavanja najboljih dostupnih tehnika, koje uključuju i tehnike za efikasno korišćenje vode. Oba načela su komplementarna sa konceptom CE i predstavljaju osnov za njegov razvoj, pa je s tog aspekta ovaj zakon ključan za uvođenje CE u oblasti upravljanja vodama. Koncept CE na polju upravljanja vodama zasniva se na efikasnom korišćenju voda, prečišćavanju otpadnih tokova, recikliranju i ponovnoj upotrebi voda.

2.3.1.2. Energetika i klimatske promene

Zakonom o energetici („Službeni glasnik PC”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon, 40/21, 35/23 – dr. zakon, 62/23, 94/24, 109/25 – dr. zakon, 109/25 – dr. zakon i 109/25 – dr. zakon) utvrđeni su dugoročni ciljevi u oblasti energetike, kao i obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti i povećanja upotrebe obnovljivih izvora energije u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije. Ovim zakonom su prepoznati glavni akteri u oblasti energetike, kao i uspostavljeni principi koji definišu njihove dužnosti, a koje su detaljnije propisane zakonima kojima se uređuju obnovljivi izvori energije, kao i energetska efikasnost. Ovim zakonom se omogućava stvaranje uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskih sistema. Prepoznavanje ideje CE u energetici zasniva se na uređenju oblasti upravljanja energijom, povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije za energetske i neenergetske svrhe, što je u skladu sa ciljevima i principima utvrđenim Zakonom o energetici, kojim se podstiče održiva upotreba resursa i razvoj energetskih sistema usmerenih na smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik PC”, broj 40/21) uređuju se uslovi i način efikasnog korišćenja energije i energenata, politika efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; mere politike energetske efikasnosti; energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna; finansiranje, podsticajne i druge mere, kao i druga pitanja od značaja u vezi sa efikasnim korišćenjem energije. Ovim zakonom uspostavlja se normativni okvir za odgovorno i efikasno korišćenje energije, što predstavlja jedan od ključnih principa CE, naročito u delu smanjenja potrošnje resursa, unapređenja energetskog menadžmenta i podsticanja održivih modela proizvodnje i potrošnje.

Najvažniji podzakonski propisi kojima se bliže uređuje oblast energetske efikasnosti, a koji su od značaja u kontekstu CE su:

– Uredba o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije („Službeni glasnik PC”, br. 21/23 i 34/23);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti grejača vode, rezervoara tople vode i kompleta grejača vode i solarnog uređaja („Službeni glasnik PC”, broj 67/18);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti grejača prostora, kombinovanih grejača, kompleta grejača prostora, opreme za regulaciju temperature i solarnog uređaja i kompleta kombinovanog grejača, opreme za regulaciju temperature i solarnog uređaja („Službeni glasnik PC”, broj 17/18);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za sušenje veša sa bubnjem za domaćinstvo („Službeni glasnik PC”, br. 24/17 i 31/25);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti pećnica i napa za domaćinstvo („Službeni glasnik PC”, broj 19/17);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti uređaja za klimatizaciju („Službeni glasnik PC”, broj 24/14);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih izvora svetlosti („Službeni glasnik PC”, broj 30/22);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za pranje veša u domaćinstvu i mašina za pranje i sušenje veša u domaćinstvu („Službeni glasnik PC”, broj 43/21);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za pranje sudova u domaćinstvu („Službeni glasnik PC”, broj 43/21);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti rashladnih uređaja („Službeni glasnik PC”, broj 43/21);

– Pravilnik o zahtevima eko-dizajna za rashladne uređaje („Službeni glasnik PC”, broj 111/22);

– Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti elektronskih ekrana („Službeni glasnik PC”, br. 92/21 i 28/25);

– Pravilnik o zahtevima eko-dizajna u pogledu potrošnje električne energije u stanju pripravnosti, isključenom stanju i umreženom stanju pripravnosti za električne i elektronske uređaje u domaćinstvu i kancelarijsku opremu („Službeni glasnik PC”, broj 65/23);

– Uredba o obveznicima sistema energetskog menadžmenta („Službeni glasnik PC”, broj 59/22);

– Uredba o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije („Službeni glasnik PC”, br. 21/23 i 34/23);

– Pravilnik o obrascu godišnjeg izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije i načinu njegovog dostavljanja („Službeni glasnik PC”, broj 67/22 i 60/23);

– Pravilnik o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera („Službeni glasnik PC”, broj 137/22).

Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik PC”, br. 40/21, 35/23 i 94/24 – dr. zakon) se uređuje korišćenje energije i definišu ciljevi iz obnovljivih izvora, način određivanja udela obnovljivih izvora energije Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije, integracija energije iz obnovljivih izvora na tržište, sistemi podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora itd. Neki od najznačajnijih ciljeva ovog zakona su u potpunosti u skladu sa principima CE, kao što su smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije radi zaštite životne sredine i podsticanje istraživanja, inovacija i konkurentnosti u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije.

Zakon o klimatskim promenama („Službeni glasnik PC”, broj 26/21) pruža osnovu za efikasan i transparentan sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV sistem), koji će pružiti detaljne informacije o napretku u ispunjavanju domaćih i međunarodnih obaveza i osigurati praćenje postizanja nacionalno utvrđenog doprinosa. Svrha ovog zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG gasova) na isplativ i ekonomski efikasan način i time izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime. Takođe svrha ovog zakona je i smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove usvajanjem i sprovođenjem dokumenata javnih politika.

Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o klimatskim promenama, usvojeno je šest podzakonskih propisa koji su od značaja za ostvarenje CE:

– Uredba o vrstama aktivnosti i gasovima sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik PC”, broj 13/22);

– Uredba o vrstama podataka, organima i organizacijama i drugim fizičkim i pravnim licima koja dostavljaju podatke za izradu nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik PC”, broj 43/23);

– Pravilnik o verifikaciji i akreditaciji verifikatora izveštaja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik PC”, broj 107/21);

– Pravilnik o podacima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2 iz novih putničkih vozila („Službeni glasnik PC”, br. 107/22 i 71/23);

– Pravilnik o sadržini Nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte i Nacionalnog izveštaja o inventaru gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik PC”, broj 55/23);

– Pravilnik o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik PC”, broj 118/23).

2.3.1.3. Institucionalni i ekonomski okvir

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 91/19 i 92/23) (u daljem tekstu: JN) predviđena je mogućnost nabavke dobara, usluga i radova sa boljim performansama po životnu sredinu (uključujući i razmatranje odgovarajućeg označavanja i uspostavljenog sistema menadžmenta životnom sredinom), kroz uključivanje odgovarajućih zahteva u tehničkim specifikacijama, kriterijuma za dodelu ugovora, a koji se odnose na prednosti u vezi sa životnom sredinom i ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke. Posebna pažnja je posvećena troškovima životnog ciklusa što je od velikog značaja za razumevanje koncepta zelenih javnih nabavki (u daljem tekstu: ZeJN) i za samu primenu u praksi. Poslednjim izmenama ovog zakona iz 2023. godine, utvrđena je obaveza Kancelarije za javne nabavke (u daljem tekstu: KJN) da svojim aktom propiše vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje. U skladu sa ovom obavezom iz zakona, donet je Pravilnik o vrstama dobara za koja su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte u postupcima javnih nabavki („Službeni glasnik RS”, broj 115/23). U 2025. godini donet je novi Pravilnik o vrstama dobara i usluga za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki („Službeni glasnik RS”, broj 118/25). Na odabir ponude uticaće i skup ekoloških aspekata kao što su životni vek proizvoda, troškovi održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postanu otpad. Ekološki aspekti odnose se na nabavku fotokopir papira, računarske opreme, kancelarijske elektronske opreme, klima uređaja, sredstava za čišćenje, usluge čišćenja i električne aparate za domaćinstva. Udeo predmeta nabavke sa ekološkim aspektima u postupcima javnih nabavki dobara iznosi najmanje 10% u odnosu na ukupan obim predmeta javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama direktno podržava principe CE, podstičući efikasno korišćenje resursa, smanjenje otpada i ekološki odgovornu potrošnju. Počev od 2024. godine, primenom obaveznog sistema zelenih javnih nabavki (u daljem tekstu: ZeJN), utvrđena je dužnost naručilaca da u određenim kategorijama dobara i usluga (poput papira, IT i klimatizacione opreme, sredstava za čišćenje) uključe ekološke aspekte u tehničke specifikacije i kriterijume za dodelu ugovora, kriterijume za izbor privrednog subjekta i uslove za izvršenje ugovora, što predstavlja važan korak ka institucionalizaciji CE u javnom sektoru.

Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 15/16 i 104/16) uređeni su između ostalog: uslovi i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva; prava i obaveze javnih i privatnih partnera; uslovi i način davanja koncesije. Kroz odgovarajuće članove zakona su uključeni i elementi koji su relevantni za zelene javne nabavke (načelo zaštite životne sredine, zahtevi u oblasti zaštite životne sredine u vezi sa javno-privatnim partnerstvima i koncesionim delatnostima). Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji predviđa dugoročnu saradnju između javnog i privatnog sektora, pruža odličan regulatorni osnov za unapređenje industrijske simbioze (IS), kao jednog od ključnih mehanizama CE.

Zakonom o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 129/21) uređuju se osnovna načela, ciljevi i organizacija primene naučnih saznanja, tehničkih i tehnoloških znanja, inventivnosti i pronalazaštva, u funkciji stvaranja i realizacije, u odnosu na postojeću tehničko-tehnološku osnovu, novih i poboljšanih proizvoda, procesa i usluga, kao pokretača razvoja Republike Srbije. Iako direktno ne propisuje razvoj i primenu CE, primena ovog zakona omogućava podršku razvoju inovacija. Stoga on predstavlja osnov za podsticajne mere i iz oblasti CE koji se dodatno operacionalizuju kroz Pravilnik o Registru subjekata nacionalnog inovacionog sistema („Službeni glasnik RS”, broj 93/23) uređuje kriterijume i postupak za upis u elektronski registar subjekata inovacionog sistema za startapove, spinofove (pravna lica koja su osnovala postojeća pravna lica radi podrške razvoju sopstvenih inovacija), razvojno-proizvodne centre, istraživačko-razvojne centre, inovacione centre, centre za razvoj tehnologija. Pravilnik uređuje i uslove za upis u registar subjekata inovacione infrastrukture (organizacija za podršku startapovima, naučno-tehnoloških parkova i drugih ustanova za podršku razvoju inovacionog sistema). Pravilnik o registru subjekata nacionalnog inovacionog sistema doprinosi primeni cirkularne ekonomije kroz podršku startapovima, spinofovima i inovacionim centrima koji razvijaju održiva rešenja za efikasnije korišćenje resursa i smanjenje otpada.

Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20, 52/21, 62/23 i 91/25) uređuje uslove i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata; vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor. Poslednjim izmenama zakona iz 2023. propisana je obaveza da se prilikom svake overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu, uz iste prilaže Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, koji nije stariji od deset godina. Sertifikat moraju posedovati sve nove zgrade od dana stupanja na snagu ovih izmena, dok je rok za vlasnike postojećih poslovnih zgrada pet godina a stambenih deset godina. Propisana je obaveza za investitore svih novih zgrada sa preko 10.000 m² bruto razvijene građevinske površine, da po izdavanju upotrebne dozvole pribave sertifikat zelene gradnje (dokaz o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, korišćenju ekološki sertifikovanih materijala, efikasnog korišćenja resursa, smanjenja otpada od građenja i rušenja po modelu cirkularnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije). Investitori koji pribave sertifikat zelene gradnje imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za 10%. Zakon o planiranju i izgradnji podržava tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u oblasti urbanog razvoja, naročito kroz uvođenje obaveze energetskih sertifikata i sertifikata zelene gradnje za nove objekte, što obuhvata efikasno korišćenje resursa, smanjenje građevinskog otpada i primenu obnovljivih izvora energije. Ove mere su usklađene sa konceptom pametnih gradova (smart cities), gde je CE postavljena kao jedan od ključnih stubova održivog i tehnološki inovativnog urbanog razvoja.

Zakon o komunalnim delatnostima (,,Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 104/16, 95/18 i 94/24) utvrđuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog pružanja i omogućava organizovanje i pružanje komunalnih usluga za dve ili više opština i/ili gradova, pod uslovima predviđenim zakonom i sporazumima između skupština opština. Ovaj zakon omogućava saradnju jedinica lokalne samouprave i javno-komunalnih preduzeća kroz zajedničko organizovanje i pružanje komunalnih usluga, što predstavlja važan preduslov za razvoj i implementaciju cirkularne ekonomije na lokalnom nivou, uključujući upravljanje otpadom, kompostiranje, vodu i energetsku efikasnost.

Zakon o lokalnoj samoupravi (,,Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisuje prava i odgovornosti jedinice lokalne samouprave utvrđene Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom (izvorne i poverene poslove), mogućnost saradnje i udruživanja jedinica lokalne samouprave radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i razvojnih programa, kao i drugih poslova od zajedničkog interesa. Članom 20. ovog zakona uređene su nadležnosti jedinice lokalne samouprave koje, između ostalog, obuhvataju i donošenje prostornog i urbanističkog plana i programa razvoja opštine, strateških planova i planova lokalnog ekonomskog razvoja, uređivanje i obezbeđivanje obavljanja i razvoja komunalnih delatnosti kao i staranje o zaštiti životne sredine. Ovaj zakon pruža okvir za inovativnu, integrisanu i proaktivnu ulogu jedinica lokalne samouprave u razvoju cirkularne ekonomije, omogućavajući im da kroz donošenje prostornih i urbanističkih planova, razvojnih programa, strateških planova i mapa puta za cirkularnu ekonomiju, kao i uređenje komunalnih delatnosti i zaštitu životne sredine, podstaknu primenu inovacija i održivih rešenja na lokalnom nivou.

2.3.2. Dokumenti javnih politika

Republika Srbija je u procesu pridruživanja EU i u tom smislu je u obavezi da usaglasi nacionalna strateška dokumenta i zakonodavstvo sa evropskim. Republika Srbija je usvojila niz strateških dokumenata koji doprinose postepenoj integraciji principa CE, kao što su:

2.3.2.1. Životna sredina, otpad, vazduh, mulj

Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 ,,Životna sredina i klimatske promene”, klaster 4, izrađena za proces pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, daje polazne osnove za izradu i donošenje dokumenata javnih politika u oblasti životne sredine. Između ostalog definiše i neophodne korake za usklađivanje nacionalne politike i zakonodavstva sa novim zahtevima koje uvodi EU Paket cirkularne ekonomije. Između ostalog, definiše i neophodne korake za usklađivanje nacionalne politike i zakonodavstva sa novim zahtevima koje uvodi EU Paket cirkularne ekonomije. Ovaj dokument je trenutno u fazi sprovođenja i proces je i dalje otvoren, a zatvaranje pregovora u ovom poglavlju uslovljeno je ispunjenjem ključnih kriterijuma u svim segmentima zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 12/22) postavlja nove strateške ciljeve u skladu sa principima cirkularne ekonomije i fokusira se na životnom ciklusu proizvoda. Program treba da omogući ne samo smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i klimu, već i iskorišćavanje otpada kao resursa. On predstavlja nastavak Strategije upravljanja otpadom iz 2010. godine, ali i reakciju na nepostignute ciljeve iz prethodnog perioda, kao što su nedovoljan obuhvat organizovanim prikupljanjem i separacijom otpada, slaba primena ekonomskih instrumenata i nedostatak održivog finansiranja. Novi program usklađuje nacionalne politike sa EU direktivama iz paketa CE (usvojenog 2018), koje uvode ciljeve u pogledu smanjenja deponovanja, povećanja reciklaže i upravljanja posebnim tokovima otpada (ambalažni, elektronski, baterije, vozila). Usklađivanje sa evropskim političkim okvirom obuhvata mere iz akcionih planova EU: od prvog plana ,,Zatvaranje kruga” (2015), preko Strategije za plastiku u cirkularnoj ekonomiji (2018), do novog akcionog plana za cirkularnu ekonomiju (2020), koji ima za svrhu smanjenje otpada, unapređenje reciklaže i izgradnju tržišta za sekundarne sirovine. Sofijska deklaracija iz 2020. godine dodatno obavezuje zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Republiku Srbiju, na primenu cirkularnih principa, razvoj infrastrukture, sprečavanje zagađenja plastikom i podizanje svesti građana. U tom kontekstu, u Republici Srbiji se planira uspostavljanje sistema biološkog tretmana otpada, proširena odgovornost proizvođača i primena mera kao što su depoziti. Svrha je razvoj efikasnog, modernog i ekonomski održivog sistema upravljanja otpadom, koji doprinosi zaštiti životne sredine, smanjenju emisija i otvaranju novih radnih mesta.

Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionom planom (,,Službeni glasnik RS”, broj 140/22), navodi da se u EU primenjuje eko-dizajn kojim se uređuju ekološke karakteristike više od 20 setova proizvoda, a od njih, dva propisa EU se odnose na kotlove na čvrsta goriva i lokalne grejače prostora na čvrsta goriva u domaćinstvima, koja su od značajnog interesa za smanjenje emisija suspendovanih čestica iz malih grejnih tela za domaćinstva koja koriste biomasu ili čvrsta fosilna goriva. Na taj način se doprinosi smanjenju emisija i integraciji principa CE koji se odnose na kvalitet životne sredine i efikasne upotrebe energije i resursa.

Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period 2023–2032. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 84/23), ima za cilj uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem u skladu sa principima CE. Opredeljenje ka cirkularnoj ekonomiji u okviru Evropskog zelenog dogovora (The European Green Deal, COM/2019/640) istaklo je činjenicu da se mulj više ne uklapa u potpunosti u postojeće definicije otpada, jer on ne treba da se odbacuje, već da se ponovo koristi. Zbog toga se očekuje da će biti posvećena dodatna pažnja upravljanju i odlaganju mulja, kroz regulisanje „životnog” ciklusa mulja od njegovog stvaranja do konačnog odlaganja ili ponovne upotrebe, kao što je korišćenje energije i iskorišćenje ključnih nutrijenata, pre svega azota i fosfora, kao elementa koji su od velikog interesa za sektor poljoprivrede EU u kontekstu CE i težnje ka nultom zagađenju. Mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji se još uvek ne koristi u skladu sa principima CE, jer nedostaju adekvatna infrastruktura, tehnološka rešenja i standardi koji bi omogućili njegovo bezbedno i korisno iskorišćenje. U skladu sa EU direktivama, kao prelazno rešenje predviđeno je korišćenje osušenog mulja za dnevno prekrivanje deponija, uz neophodnu izgradnju postrojenja za njegov predtretman.

2.3.2.2. Osnovni sektorski strateški dokumenti

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 85/14) definiše ciljeve za: postizanje tehnološkog razvoja i modernizacije poljoprivredne proizvodnje i prerade kroz unapređenje tehnologije i efikasniji sistem prenošenja iskustva i inovacija; povećanje produktivnosti i efikasnosti u proizvodnji na svim nivoima u lancu proizvodnje hrane; jačanje sposobnosti prehrambene industrije za kreiranje proizvoda više dodate vrednosti uz upotrebu domaćih sirovina. Pored toga, oblast zaštite i unapređenja životne sredine i očuvanja prirodnih resursa definiše operativne ciljeve: podizanje svesti o značaju korišćenja obnovljivih izvora energije i proizvodnji energetskih useva; kontrolisano upravljanje otpadom iz primarne poljoprivredne proizvodnje; razvoj i unapređenje sistema upravljanja sporednim proizvodima prehrambene industrije, što je u skladu sa principima CE.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik PC”, broj 94/24) i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, za period od 2026. do 2028. godine („Službeni glasnik PC”, broj 25/26) daju osnovne smernice i pravce primene principa efikasnog korišćenja energije koje vode efikasnijoj ekonomiji i većem društvenom blagostanju uz održive bilanse prirodnih resursa i što niže nivoe zagađenja.

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine (,,Službeni glasnik RS”, br. 21/20 i 96/23) predstavlja dokument nastao radi daljeg društvenog i ekonomskog razvoja putem podizanja konkurentnosti privrede, privrednog rasta i napretka društva kroz povezivanje istraživačkih, industrijskih i inovacionih snaga i resursa. U ovom dokumentu identifikovane su prioritetne oblasti u koje je potrebno dalje investirati: informaciono-komunikacione tehnologije; hrana za budućnost; mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije. Fokusiranjem na ove oblasti, strategija pruža podsticaj za razvoj tehnoloških i organizacionih rešenja, koja doprinose efikasnijem korišćenju resursa i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, u skladu sa principima CE. U okviru kreativnih industrija jedan od prioriteta koji će biti podržani je razvoj pametne ambalaže, što podrazumeva razvoj zelenih materijala (degradabilni, iz obnovljivih resursa); razvoj novih boja i pigmenata koji će omogućiti prelazak na pametne vrste pakovanja i razvoj informacionih tehnologija koje se primenjuju u svim delovima proizvodnog procesa. U oblasti proizvodnje hrane akcenat je na kompletnom iskorišćenju poljoprivrednih proizvoda tako da se na optimalan način iskoriste svi nutrtijenti, a da se kroz valorizaciju otpad smanji na minimum i iskoristi za dobijanje različitih proizvoda. Pored toga, podržavaju se modeli kao što su „proizvod kao usluga” i industrijska simbioza, koji doprinose produžetku životnog veka proizvoda i povezivanju različitih industrijskih grana kroz razmenu resursa. Ovom strategijom je obuhvaćena i digitalizacija, kao važan alat za CE. Sveobuhvatnim pristupom i povezivanjem različitih sektora, uključujući podsticanje industrijske simbioze i cirkularnih poslovnih modela, strategija podstiče formiranje inovacionog i investicionog ekosistema koji podržava održiv ekonomski rast i zelenu tranziciju Srbije.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 35/20) ima za cilj podizanje konkurentnosti industrije. Između ostalog u strategiji se konstatuje da se usled primene linearnog modela privređivanja u Republici Srbiji javljaju značajni gubici u tokovima sirovina, materijala i proizvoda, koji dovode do neracionalne upotrebe resursa. Jedan od posebnih ciljeva (cilj 5) odnosi se na transformaciju industrije od linearnog ka cirkularnom modelu. Identifikovani sektori koji u Republici Srbiji imaju najveći potencijal za primenu koncepta cirkularne ekonomije su: prerađivačka industrija (posebno prehrambena), građevinarstvo, kao i primarna poljoprivreda. U okviru ovog cilja, u Akcionom planu za sprovođenje strategije za period 2024 – 2025. godine posebno je naglašena digitalizacija tokova otpada kao preduslov za uspostavljanje industrijske simbioze, kao i potreba za saradnjom sa univerzitetima u oblasti zelene transformacije, transfera znanja i osnivanja specijalizovanih istraživačkih i inovacionih centara. U Akcionom planu u okviru posebnog cilja 5 definisane su tri mere i osam aktivnosti koje će se realizovati do kraja 2025. godine. Mere su: 1. Promocija CE i edukacija privrednih subjekata; 2. Podsticanje investicija u rešenja cirkularne i niskougljenične ekonomije kao generatore rasta; 3. Podsticanje efikasnije upotrebe materijalnih resursa i energetske efikasnosti u industrijskim procesima. Takođe, u Akcionom planu je predviđena saradnja sa Privrednom komorom Srbije radi digitalizacije tokova otpada u cilju uspostavljanja industrijske simbioze, što predstavlja ključni korak ka boljem upravljanju resursima i otpadom u industriji.

Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 46/23), navodi da javno finansiranje predstavlja katalizator za dugoročni prelazak na cirkularnu ekonomiju i ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika, jer omogućava pokretanje širih investicija iz privatnog i međunarodnog sektora. Okvir za zelene obveznice podržava ovu tranziciju omogućavajući Republici Srbiji pristup sredstvima sa međunarodnog tržišta kapitala za finansiranje zelenih projekata. Sredstva prikupljena ovim putem biće usmerena na prioritetne oblasti CE kao što su upravljanje otpadom, energetska efikasnost, zaštita prirodnih resursa i održiva poljoprivreda.

2.3.2.3. Ekološki kriterijumi i tržišni instrumenti

Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge (,,Službeni glasnik RS”, broj 49/16) predstavlja ključni regulatorni mehanizam za podsticanje proizvodnje i potrošnje ekološki prihvatljivih proizvoda i usluga. On doprinosi smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, promoviše održive proizvodne prakse i omogućava potrošačima da lakše prepoznaju i biraju proizvode sa manjim ekološkim otiskom. Uspostavljanjem sistema ekološkog označavanja podstiče se prelazak sa linearnog na cirkularni model ekonomije, u kojem se vrednost resursa održava što duže u upotrebi, a otpad i emisije svode na minimum.

Pravilnikom o vrstama dobara i usluga za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki (,,Službeni glasnik RS”, broj 118/25) propisuju se vrste dobara i usluga za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, u okviru jednog ili više delova dokumentacije o nabavci. Naručioci su u obavezi da primenjuju ekološke aspekte u postupcima javnih nabavki prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci za sledeća dobra: fotokopir papir, računarska oprema, kancelarijska elektronska oprema, klima uređaji, sredstva za čišćenje, usluge čišćenja i električni aparati za domaćinstvo. Udeo predmeta nabavke sa ekološkim aspektima u postupcima javnih nabavki treba da iznosi najmanje 10% u odnosu na ukupan obim predmeta javne nabavke. Na ovaj način daje se prednost proizvodima i uslugama koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu, stimuliše se tražnja za cirkularnim i ekološki prihvatljivim rešenjima. U vezi sa tim, javne nabavke postaju instrument unapređenja održive proizvodnje i potrošnje, što je jedan od ključnih prioriteta Programa.

2.3.2.4. Urbani, obrazovni i infrastrukturni razvoj

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 47/19) predstavlja još jedan dokument koji podržava principe CE. Kao mere za postizanje ciljeva urbanog razvoja, navedene su i mere za ublažavanje klimatskih promena unapređenjem kvaliteta svih parametara životne sredine, sistema upravljanja otpadom i mere unapređenja energetske efikasnosti. U okviru Paketa mera 1.1: Unapređenje uslova za lokalni održivi ekonomski i urbani razvoj, ova strategija definiše kao meru 1.1.1. Inovacije i razvoj niskougljenične, resursno efikasne ,,zelene” ekonomije, koja je u skladu sa principima CE. Pored toga, Urbana agenda Evropske unije identifikuje cirkularnu ekonomiju kao jednu od 12 prioritetnih tema urbanog razvoja za države članice, što dodatno potvrđuje važnost integracije ovih principa u nacionalne strategije urbanog planiranja i razvoja.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 63/21), postavila je temelje razvoja obrazovanja koji se odnose na povećanje kvaliteta, obuhvata, relevantnosti i efikasnosti obrazovanja, a radi stvaranja uslova za lični i profesionalni razvoj svakog pojedinca, kao i za razvoj društva i države, zasnovanih na znanju. U tom kontekstu, strategija predviđa i realizaciju posebnih programa podrške usmerenih na unapređenje praktične nastave, kao i na nabavku i razvoj savremenih didaktičkih sredstava, posebno u oblastima kao što su novi materijali i tehnologije, informacione i komunikacione tehnologije, medicinske nauke, Industrija 4.0, održivi razvoj, ekologija i obnovljivi izvori energije. Na taj način, obrazovni sistem se sve više otvara ka podršci zelenim i cirkularnim transformacijama društva i privrede.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 3/17), predstavlja planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije. Sa aspekta CE posebno su važne oblasti snabdevanja vodom stanovništva i industrije, kao i upravljanja otpadnim vodama. U oblastima snabdevanja vodom ciljevi Strategije su uglavnom usmereni ka proširenju sistema vodosnabdevanja i njihovom unapređenju u pogledu raspoloživosti i kvaliteta vode, ostvarivanju racionalne potrošnje vode, kroz edukaciju stanovništva i primenu najboljih dostupnih tehnika u industriji, kao i ostvarivanje efikasnije naplate, što sve doprinosi razvoju CE. U oblasti upravljanja otpadnim vodama, između ostalog, Strategijom je predviđena dalja izgradnja kanalizacionih sistema, donošenje neophodnih planskih i podzakonskih akata za zaštitu voda od zagađivanja, kao i primena administrativnih mera za stimulisanje recirkulacije i ponovnog korišćenja vode. U tom kontekstu, otpadne vode iz proizvodnih procesa mogu predstavljati vredan resurs, na primer, putem primene industrijske simbioze, toplotna energija iz prečišćenih otpadnih voda može se koristiti za grejanje javnih objekata, kao što su škole, bolnice ili sportski centri. Ovakvi modeli doprinose energetskoj efikasnosti, smanjenju emisija i optimalnom korišćenju resursa u urbanim i industrijskim sredinama.

2.3.2.5. Finansijski i upravljački instrumenti

Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2024 – 2028. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 68/24) zajedno sa Akcionim planom za 2024. godinu predviđa izradu praktičnih alata za zelene nabavke, izradu vodiča i modela konkursne dokumentacije. Jedan od ciljeva unapređenja sistema javnih nabavki je promovisanje i podsticanje ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama. Zelene javne nabavke mogu predstavljati snažan pokretač inovacija, jer podstiču industriju da razvija ekološki održive proizvode i usluge. Pored doprinosa CE, one mogu obezbediti i značajne finansijske uštede za organe javne vlasti, posebno kada se u obzir uzmu troškovi celokupnog životnog ciklusa proizvoda.

Okvirni dokument za zelene obveznice Republike Srbije, objavljen je u kontekstu prve emisije zelenih obveznica Republike Srbije u septembru 2021. godine. Dokument je usaglašen sa međunarodnim standardima (Green Bond Principles, ICMA) i odnosi se na sve emisije zelenih obveznica koje Republika Srbija planira od te godine pa nadalje. Ovaj dokument predstavlja strateški instrument za finansiranje projekata koji doprinose održivom razvoju, definišući „zelene kriterijume” ulaganja, uključujući i one koje se odnose na sprečavanje zagađenja i podršku cirkularnoj ekonomiji. Ovaj dokument direktno se nadovezuje na obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Deklaracije iz Sofije u novembru 2020. godine, čime se pridružila naporima Zapadnog Balkana ka primeni Evropskog zelenog dogovora. Republika Srbija je time prihvatila sprovođenje pet prioritetnih oblasti, među kojima se posebno ističe cirkularna ekonomija kao okvir za prelazak sa linearnog na održivi model proizvodnje i potrošnje. U skladu s tim, zeleni finansijski instrumenti podržavaju projekte upravljanja otpadom, recikliranja, sanacije divljih deponija, upravljanja opasnim otpadom i podsticanja ponovne upotrebe resursa. Indikatori uticaja obuhvataju broj finansiranih inicijativa, količinu obrađenog otpada, broj rehabilitovanih lokacija i obim proizvodnje koja se može reciklirati, čime se podržava primena principa CE i unapređuje ekološka održivost.

Dokument je dopunjen u junu 2024. godine tako da pored zelenih projekata obuhvata i socijalne projekte, čime je uspostavljen novi Okvirni dokument Republike Srbije za izdavanje zelenih i socijalno održivih obveznica. Navedeni dokument je usaglašen sa međunarodnim standardima (Green Bond Principles, Social Bond Principles and Sustainability Bond Guidelines-ICMA; Green Loan Principles and Social Loan Principles-LMA) i odnosi se na emisiju zelenih i socijalno održivih obveznica kojima se finansira održivi razvoj, zeleni projekti i projekti kojima se podstiče društvena odgovornost. Na osnovu navedenog Okvirnog dokumenta Vlada je u junu 2024. godine emitovala zelene i socijalne obveznice.

2.3.3. Standardi, instrumenti i modeli za podršku realizaciji Programa

Relevantni standardi, instrumenti i modeli podrazumevaju ispunjavanje visokih zahteva u oblasti zaštite životne sredine, uključujući efikasnije korišćenje sirovina i energije, uz smanjivanje emisija i generisanja otpada, te stoga mogu dati i podsticaj uvođenju CE.

2.3.3.1. Standardi relevantni za cirkularnu ekonomiju

Pored pravnog i strateškog okvira, u sprovođenju Programa važnu ulogu imaju i međunarodno priznati standardi koji podržavaju implementaciju principa održivosti i CE, kao što su ISO 14001 (sistem upravljanja životnom sredinom), ISO 50001 (upravljanje energijom), kao i EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) regulativa EU. Ovi standardi doprinose integraciji održivih praksi u poslovne aktivnosti i u sisteme javne uprave.

Primena standarda ISO 14001 doprinosi doprinosi tranziciji ka CE, kroz unapređenje upravljanja resursima, smanjenje otpada i integraciju ekoloških aspekata u poslovne procese. Primena novih ISO standarda u oblasti CE, poput ISO 59010 i ISO 59020, treba da bude usklađena sa EU Taxonomy Regulation (EU 2020/852), koja definiše kriterijume za održive ekonomske aktivnosti i izveštavanje u finansijskom sektoru.

ISO 14001, odnosno njegova važeća verzija na srpskom jeziku osnovni standard SRPS ISO 14001:2015 uključujući i njegovu izmenu SRPS ISO 14001:2015/Amd. 1:2024 (Sistemi menadžmenta životnom sredinom – Zahtevi sa uputstvom za korišćenje), Sistemi menadžmenta životnom sredinom – Zahtevi sa uputstvom za korišćenje – Izmena 1: Mere u vezi sa klimatskim promenama, definiše zahteve za organizaciju u pogledu zaštite životne sredine i tiče se sistema menadžmenta svih procesa u organizaciji. Interesovanje organizacija u Republici Srbiji za razvoj poslovanja uz primenu ovog standarda je kontinuirano raslo, uz izvesne fluktuacije. Podaci ISO13 (Slika 3.1.) pokazuju da broj ISO 14001 sertifikovanih organizacija u Republici Srbiji u 2022. godini iznosio je 1.921, što je skoro četiri puta više u odnosu na 2011. godinu. Ovakav trend ukazuje da rastuće interesovanje preduzeća u Republici Srbiji za primenu standarda SRPS ISO 14001:2015 sugeriše na sve veće prepoznavanje uloge sistema menadžmenta životnom sredinom u njihovoj tranziciji ka CE, jer ovaj standard podstiče efikasnije korišćenje resursa, smanjenje otpada i integraciju održivih praksi u poslovanje.

––––––––––––––

13 Međunarodna organizacija za standardizaciju objavljuje podatke o istraživanju broja sertifikata u svetu, tzv „ISO survey”.

Slika 2.6. Razvoj broja ISO 14001 sertifikata u Republici Srbiji

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine

Standardizacija u oblasti CE na međunarodnom nivou (ISO) pokrenuta je 2019. godine, a prvi standardi objavljeni su u prvoj polovini 2024. Institut za standardizaciju Srbije je, preko nacionalne komisije ISS/KS 183 (CE i upravljanje otpadom), od početka rada na ovim standardima pratio i aktivno učestvovao u njihovom razvoju, tako da su krovni standardi preuzeti na nacionalnom nivou i objavljeni i na srpskom jeziku tokom oktobra 2024. godine Serija ISO standarda u oblasti CE14: (SRPS ISO 59004:2024, SRPS ISO 59010:2024. SRPS ISO 59020:2024, ISO/TR 59031:2025, SRPS ISO/TR 59032:2024, ISO 59040:2025).

ISO 59004:2024, Rečnik, principi i smernice za implementaciju cirkularne ekonomije. Ovim dokumentom se definišu ključni termini, uspostavlja se vizija i principi za CE, i daje se uputstvo, uključujući moguće aktivnosti, kako ih implementirati u organizaciji, a primenjiv je na organizacije koje žele da razumeju i da budu posvećene ili da doprinesu CE zajedno sa doprinosom održivom razvoju. Te organizacije mogu da budu privatne ili javne, da deluju samostalno ili zajednički, bez obzira na vrstu i veličinu i zakonodavnog okvira u kome posluju, ili položaju unutar specifičnog lanca vrednosti.

ISO 59010:2024, Cirkularna ekonomija – Vodič za tranziciju poslovnih modela i mreže vrednosti. Ovaj dokument daje detaljno uputstvo za organizacije koje žele da izvrše tranziciju modela vrednosti i mreža vrednosti sa linearnih na cirkularne, a primenjiv je na bilo koju organizaciju bez obzira na veličinu, sektor ili region.

ISO 59020:2024, Cirkularna ekonomija – Merenje i ocenjivanje performansi cirkularnosti. Ovaj dokument specificira zahteve i daje smernice organizacijama za merenje i ocenjivanje definisanog ekonomskog sistema kako bi se odredile njihove performanse cirkularnosti u određenom trenutku. Merenje i ocenjivanje se vrši prikupljanjem podataka i izračunavanjem uz pomoć obaveznih i opcionih indikatora cirkularnosti. Ovaj dokument pruža okvir za uputstvo korisnicima u organizacijama svih vrsta i veličina kroz proces merenja i ocenjivanja, uključujući postavljanje granica sistema i izbor indikatora, kao i obradu i tumačenje podataka na dosledan i ponovljiv način kako bi se generisali smisleni i proverljivi rezultati. Okvir je primenljiv na više nivoa ekonomskog sistema, od regionalnog, međuorganizacijskog i organizacionog, do nivoa proizvoda. Za merenje i ocenjivanje društvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja koji su izazvani aktivnostima organizacije za postizanje cirkularnih ciljeva i zadataka, dokument daje spisak komplementarnih metoda koje se mogu koristiti kao dodatak ovom dokumentu. Paralelno sa primenom ISO 59020:2024, potrebno je osigurati usklađenost sa kriterijumima iz EU Taxonomy Regulation (EU 2020/852), koji definišu održive ekonomske aktivnosti.

ISO/SD TR 59031:2025, Cirkularna ekonomija – Pristup zasnovan na performansama – analiza studija slučajeva. Prvi seminar radi edukacije o ovim standardima Institut za standardizaciju je organizovao u septembru 2024. godine. Dalje promovisanje ovih standarda među stručnjacima koji se bave zaštitom životne sredine, upravljanjem otpadom, CE, menadžerima i zaposlenima u bilo kojoj delatnosti sa potencijalom za uvođenje CE predstavljaće podsticaj za prelazak kompanija na cirkularni model poslovanja.

ISO/TR 59032:2025, Cirkularna ekonomija – Pregled postojećih mreža vrednosti. Ovaj dokument daje pregled karakteristika i strukture nekih postojećih mreža vrednosti kao primera za ubrzavanje procesa tranzicije CE. ISO 59010 daje smernice o kritičnom aspektu u tranziciji poslovnog modela i procesa organizacije sa linearnog na cirkularni i transformaciji poslovnog ekosistema organizacije u mrežu vrednosti. Ovaj dokument dopunjuje ISO 59010 pružanjem dodatnih informacija o mrežama vrednosti.

ISO/FDIS 59040:2025, Cirkularna ekonomija – Podaci o cirkularnosti proizvoda. S obzirom na povezanost adekvatnog upravljanja u kontekstu zaštite životne sredine sa principima CE, do 2024. godine alati za sertifikaciju u pogledu upravljanja životnom sredinom (prvenstveno međunarodni standard ISO 14001, kao i Eko znak) su predstavljali sertifikacione alate i u kontekstu CE.

EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) je šema eko-menadžmenta i provere kojom organizacije procenjuju uticaj svoje delatnosti na okolinu, informišu javnost o trenutnoj proceni stanja uticaja i unapređuju efikasnost rada u skladu sa zahtevima vezanim za životnu sredinu. Uključivanje organizacija u sistem EMAS je dobrovoljno i dostupno svim ekonomskim sektorima (javnim i privatnim delatnostima), odnosno pravnim licima i preduzetnicima. Ključni elementi EMAS su: efikasnost, transparentnost i tačnost. U proceduri je usvajanje Pravilnika o EMAS koji treba da pruži dodatnu pomoć organizacijama iz Republike Srbije da ostvare registraciju u EMAS registar u okviru EU. EMAS u skladu sa Regulativom (EC) No 1221/2009, predstavlja priznat sistem ekološkog menadžmenta i revizije u EU, koji osigurava transparentnost i usklađenost organizacija sa ekološkim standardima.

Sertifikacije za upravljanje životnom sredinom predstavljaju dobrovoljne mehanizme, pri čemu broj ISO 14001 sertifikata kontinuirano raste, dok je broj EMAS registracija i kompanija sa nacionalnim Eko znakom stagnantan. EMAS registracija za kompanije van EU moguća je isključivo preko nadležnih organa država članica EU. Republika Srbija, kao „treća zemlja”, može na zahtev izdavati potvrde o podacima iz službene evidencije radi uključenja u EMAS. Međutim, u 2023. godini, kao ni ranije, nije bilo EMAS registracija u Republici Srbiji. Prema podacima Evropske komisije, ISO 14001 sertifikat poseduje znatno više organizacija nego EMAS registraciju, što je posledica zahtevnijeg postupka za EMAS i šireg priznavanja ISO 14001 na neevropskom tržištu.

––––––––––––––

14 Institut za standardizaciju Srbije, https://iss.rs/sr_Cyrl/project/show/iss:proj:109183.

2.3.3.2. Instrumenti za podršku cirkularnoj ekonomiji

Instrumenti za podršku CE, kao što su zelene javne nabavke, eko-dizajn, Eko znak i zelene obveznice, predstavljaju ključne mehanizme za sprovođenje zelene tranzicije zasnovane na principima CE.

Zelene javne nabavke (ZeJN) su jedan od instrumenata koji može značajno da doprinese ostvarivanju održivog razvoja Republike Srbije kroz efikasnije korišćenje prirodnih resursa, podsticanje inovacija i poslovanja po principima cirkularne ekonomije. Koristeći svoju kupovnu moć da biraju dobra, usluge i radove sa manjim uticajem na životnu sredinu, korisnici ZeJN pružaju privredi realne podsticaje za razvoj zelenih proizvoda i usluga uz efikasnije i svrsishodnije korišćenje resursa, i tako daju važan podsticaj za tranziciju u smeru održivosti i cirkularnosti. Uvođenje i promocija zelenih javnih nabavki u Republici Srbiji je direktno povezano sa ispunjenjem cilja održivog razvoja SDG 12 (održiva potrošnja i proizvodnja), a posebno podciljeva 12.2 (održivo upravljanje prirodnim resursima) i 12.7 (promocija održivih praksi u javnim nabavkama u skladu sa nacionalnim politikama i prioritetima).

Unapređenje sistema zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih ekoloških alata u Republici Srbiji se vrši u skladu sa Direktivom 2014/24/EU Evropskog parlamenta i Saveta o javnim nabavkama, kao i u kontekstu pristupanja Republike Srbije EU i obaveza preuzetih u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Proteklih godina u Republici Srbiji učinjeni su značajni koraci na uvođenju i promociji zelenih javnih nabavki. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvedeno je načelo zaštite životne sredine u postupcima javnih nabavki koje podstiče naručioce da nabavljaju dobra, usluge ili radove koji minimalno utiču na životnu sredinu, kao i odredbe koje uvode kvalitet usluga kao bitan kriterijum za dodelu ugovora za određene kategorije usluga (usluge razvoja računarskog programa, arhitektonske usluge, inženjerske usluge, usluge prevođenja ili savetodavne usluge).

Od 2020. godine, postoji tehnička mogućnost evidentiranja podataka o zelenim javnim nabavkama kroz Portal za javne nabavke. Na osnovu podataka objavljenih u Godišnjem izveštaju o javnim nabavkama u Republici Srbiji, u 2023. godini, pokrenuto je 1.592 postupka javnih nabavki i zaključeno ukupno 27.695 ugovora u kojima su naručioci primenili ekološke aspekte. Učešće postupaka javnih nabavki sa ekološkim aspektima u ukupnom broju pokrenutih postupaka je iznosilo 3,32%, a učešće ugovora o javnoj nabavci sa ekološkim aspektima u ukupnom broju zaključenih ugovora 8,24% (Tabela 3.1). Podaci o ZeJN treba da budu uključeni u indikatorski sistem za praćenje SDG ciljeva na nacionalnom nivou.

Tabela 2.2. Primena ekoloških aspekata u javnim nabavkama u Republici Srbiji, u 2024. godini

Primena ekoloških aspekata u 2024. godini

Ukupan broj

% učešća

Postupci javnih nabavki za ekološkim aspektima

3.244

6,91%

u odnosu na ukupan broj postupaka javnih nabavki

Ugovori o javnoj nabavci u kojima su primenjeni ekološki aspekti

35.374

11,10%

u odnosu na ukupan broj zaključenih ugovora

Izvor: Godišnji izveštaj o javnim nabavkama u Republici Srbiji za 2023. godinu, Kancelarija za javne nabavke

U poređenju sa 2021. godinom kada su se naručioci izjasnili da su u 650 postupaka (0,41%) javnih nabavki koristili ekološke aspekte, rezultati za 2023. pokazuju značajan rast, ali udeo od 3,32% je još uvek mali i treba dalje raditi na povećanju ovog udela.

U Programu razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2024–2028. godine, koji kao poseban cilj definiše ,,Širu primenu ekološkog i socijalnog aspekta i tehnika i instrumenata u javnim nabavkama”, prepoznato je da je ovo oblast kojoj se u narednom periodu mora posvetiti dodatna pažnja, a uzimajući u obzir sve što je već postignuto kroz aktivnosti Kancelarije za javne nabavke, kao nova zakonska rešenja. U tom pogledu, aktivnosti u narednom periodu treba da budu usmerene na podsticanje povećanja udela zelenih javnih nabavki u ukupnim javnim nabavkama, njihovom dodatnom afirmacijom i edukacijom zainteresovanih strana.

Eko znak Republike Srbije (nacionalni Eko znak Republike Srbije: ,,Prijatelj životne sredine”), kao i EU Eko znak15 su dobrovoljne oznake, kojima se promovišu proizvodi sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu od drugih, sličnih proizvoda na tržištu. Ove oznake pripadaju Programu označavanja u vezi sa životnom sredinom tipa I (u skladu sa standardom ISO 1402416 i ISO 1405017). Eko znakom se podstiče primena CE, jer se fokus stavlja na smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, produžavanje veka trajanja proizvoda kroz odgovarajući eko-dizajn proizvoda, jednostavna popravka i održavanje, vodeći računa i o smanjivanju ili eliminisanju određenih opasnih materija koje ulaze u sastav proizvoda. Trenutno u Republici Srbiji, samo dve organizacije, imaju proizvode za koje je dodeljen nacionalni Eko znak, a koje su 2022. godine zahtevale resertifikaciju prava na korišćenje Eko znaka za svoje proizvode. Ministarstvo zaštite životne sredine je u 2023. godini izdalo pet Rešenja o dodeli prava na korišćenje Eko znaka Republike Srbije. Pravo da nose ovu prestižnu Nacionalnu oznaku o zaštiti životne sredine dobilo je ukupno 277 proizvoda, iz asortimana drvenih podova i presovanog crepa, koje proizvode dve kompanije.

––––––––––––––

15 EU Esolabel.

16 ISO 14024 Oznake i deklaracije u vezi sa životnom sredinom – Označavanje tipa I u vezi sa životnom sredinom – Principi i procedure.

17 ISO 14050 Menadžment životnom sredinom – Rečnik (u ovom standardu su dati odgovarajući termini iz oblasti iz oblasti životne sredine, uključujuć i termin: „Program označavanja u vezi sa životnom sredinom tipa I”).

Slika 2.7. Razvoj broja Eko znak sertifikovanih kompanija u Republici Srbiji

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023, Agencija za zaštitu životne sredine

Postupak i uslovi za dodeljivanja nacionalnog Eko znaka u Republici Srbiji su definisani Zakonom o zaštiti životne sredine i pratećim podzakonskim propisom18 koji sadrži i konkretne kriterijume za Eko znak za 26 različitih grupa proizvoda. Kriterijumi su izrađeni po ugledu na odgovarajuće kriterijume za EU Eko znak koji su važili u trenutku izrade navedenog pravilnika. Grupe proizvoda i usluga za koje se može dodeliti nacionalni Eko znak, kao i kriterijumi po pojedinačnim grupama, treba da budu istovetni kao grupe proizvoda i kriterijumi za dodelu evropskog Eko znaka – ,,Cveta” u skladu sa odgovarajućom Uredbom EU19. Zbog izmena koje su se u međuvremenu dogodile u kriterijumima za Eko znak EU, trenutno postoje određena neslaganja u kriterijumima nacionalnog Eko znaka i EU Eko znaka. Zbog toga je potrebno uraditi reviziju sada važećeg Pravilnika uzimajući u obzir dodatne grupe proizvoda i usluga, kao i prioritete koji će biti definisani za zelene javne nabavke i zastupljenost odgovarajućih proizvoda/usluga na tržištu Republike Srbije.

EMAS (EMAS – Eco Management and Audit Scheme) predstavlja program EU kojim se omogućava organizacijama da verifikuju svoj sistem menadžmenta životnom sredinom u skladu sa odgovarajućom Uredbom EU (Uredba (EZ) br. 1221/2009).

Sa aspekta CE, EMAS je izuzetno značajan jer je prepoznat kao najkredibilniji sistem menadžmenta životnom sredinom koji pomaže organizacijama da primene efektivan sistem menadžmenta životnom sredinom, da u kontinuitetu poboljšavaju svoje performanse životne sredine i o tome na transparentan način javno izveštavaju. U okviru EMAS, sadržani su i zahtevi u vezi sa prepoznavanjem relevantnih potreba i očekivanja zainteresovanih strana u vezi sa životnom sredinom, direktnim i indirektnim uticajima na životnu sredinu, stalnim poboljšavanjima performansi u vezi sa životnom sredinom, što je ujedno i osnova za sistemski pristup za primenu CE u okviru odgovarajućih organizacija.

EMAS se može direktno povezati sa Ciljem održivog razvoja broj 12 Odgovorna potrošnja i proizvodnja.

EMAS je u Republici Srbiji delimično definisan Zakonom o zaštiti životne sredine, koji je 2016. godine izmenjen, između ostalog, sa ciljem da se i realno u praksi podstaknu prve EMAS registracije organizacija iz Republike Srbije. Registracija organizacija iz Republike Srbije u EU EMAS registar je moguća kroz posebne uslove za Global EMAS registraciju i registraciju organizacija iz trećih zemalja, a koji su dati u okviru EU EMAS propisa za treće zemlje. Nažalost, ni jedna organizacija iz Republike Srbije još uvek nije ostvarila EMAS registraciju.

Da bi se organizacije iz Republike Srbije registrovale u EMAS sistemu EU, potrebno je da ispune čitav set zahteva od kojih se određeni broj zahteva odnosi i na ispunjavanje zakonskih zahteva iz oblasti životne sredine u Republici Srbiji. Taj deo u postupku EMAS registracije proverava nezavisni, ovlašćeni EMAS verifikator. Dodatno je važno da postoji i neki vid komunikacije nadležnih organa za EMAS iz EU, gde se vrši registracija, sa relevantnim nadležnim organom u Republici Srbiji (sa ministarstvom nadležnim za poslove životne sredine) i neki vid potvrde od strane nadležnih organa iz Republike Srbije da konkretna organizacija nema evidentiranih neusklađenosti sa zakonskim propisima iz oblasti životne sredine. Izdavanje ovakve potvrde, koja bi pomogla organizacijama u postupku EMAS registracije, je predviđeno posebnim podzakonskim aktom za EMAS (osnova je data članom 44. stav 9. Zakona o zaštiti životne sredine). Usvajanje ovog podzakonskog akta za EMAS bi pomoglo da se organizacije dodatno podstaknu na postupak EMAS registracije.

Veoma važni preduslovi za širu primenu dobrovoljnih instrumenata (uključujući i EMAS) su i dobra upoznatost privrede i korisnika o njima, ali i različiti podsticaji na nivou države za one organizacije koje se odluče na uvođenje i primenu nekih od dobrovoljnih instrumenata. Postoje već primeri dobre prakse iz zemalja EU koji bi mogli da se iskoriste za dalju afirmaciju dobrovoljnih instrumenata kao što su EMAS i nacionalni Eko znak, koje bi uz dodatnu analizu i prilagođavanje, mogli da se primene i u Republici Srbiji.

Eko-dizajn je jedan od ključnih instrumenata CE, jer već u fazi projektovanja omogućava smanjenje uticaja proizvoda na životnu sredinu, produžavanje njegovog veka trajanja, laku popravku, ponovnu upotrebu, reciklažu i efikasnije korišćenje resursa i energije. Eko-dizajn proizvoda je skup uslova koje proizvod koji koristi energiju mora da ispunjava u pogledu zaštite životne sredine i energetske efikasnosti u periodu koji obuhvata proces njegovog nastanka, upotrebe i stavljanja van upotrebe. Ministarstvo rudarstva i energetike priprema izmene i dopune Zakona o efikasnom korišćenju energije kako bi se stvorio pravni osnov za implementaciju evropske Direktive EU 2009/125/EZ, poznatije kao Direktiva o eko-dizajnu. U 2024. godini doneta je nova Uredba EU 2024/1781 kojom se prethodna direktiva stavlja van snage, a ovom uredbom se uspostavlja okvir za utvrđivanje zahteva za ekološki dizajn održivih proizvoda.

Eko-dizajn znači integrisanje ekoloških razmatranja od same faze projektovanja proizvoda. Preduzeća bi trebalo da obuče svoje razvojne timove da dizajniraju robu koja je izdržljiva, laka za popravku i demontažu i reciklabilna na kraju životnog veka. Konkretno, ovo može da uključuje: korišćenje jednokomponentnih materijala (radi olakšavanja reciklaže), izbegavanje teško razdvojivih kombinacija materijala, projektovanje standardizovanih i zamenljivih modula, lak pristup ključnim komponentama za popravku i minimiziranje toksičnih ili teških supstanci (trajni lepkovi, toksične boje itd.). Preduzeća bi takođe trebalo da sarađuju sa isporučiocima kako bi izabrali reciklirane ili obnovljive materijale u proizvodima (npr. upotreba reciklirane plastike nakon potrošnje u proizvodnji bele tehnike). Kada se ove prakse projektovanja uvedu, ključno je da proizvodi budu transparentno označeni u vezi sa svojim karakteristikama cirkularnosti. Treba pružiti potrošačima jasne informacije o procenjenom životnom veku proizvoda, načinu na koji se mogu popraviti (dostupna uputstva za popravku, mreža servisnih partnera), sadržaju koji se može reciklirati i ispravnom načinu njihovog odlaganja na kraju životnog veka. Pored poštovanja zakonskih zahteva (npr. nova pravila EU će zahtevati uključivanje indikatora trajnosti i mogućnosti popravke u informacije o proizvodu), ova transparentnost gradi poverenje kod potrošača. Ako je proizvod posebno održiv, treba otpočeti sa procesom dobijanja priznatih ekoloških sertifikata (kao što su EU Ecolabel, Blue Angel, Nordic Swan), koji će diferencirati proizvod na tržištu i uveriti potrošače u istinitost specifikacije. Zaključno, pretvaranjem eko-dizajna u standardnu praksu i otvorenim komuniciranjem ekoloških performansi proizvoda, kompanije mogu smanjiti buduće troškove usklađenosti (u očekivanju regulative), privući nove segmente potrošača koji su orijentisani na kvalitet i održivost, kao i minimizirati uticaj svog poslovanja na životnu sredinu.

Zelene obveznice nastale su kao odgovor na sve veću potrebu za suzbijanjem klimatskih promena i prelaskom ka niskougljeničnoj ekonomiji. Njihov osnovni zadatak je da privuku sredstva za projekte koji donose korist životnoj sredini. Neto sredstva dobijena njihovim izdavanjem koriste se za finansiranje ili refinansiranje novih i postojećih troškova, kao što su kapitalna ulaganja, operativni rashodi, porezi i transferi, koji su uključeni u državni budžet. Cilj ovih ulaganja je da se ubrza prelazak Republike Srbije ka ekološki održivoj ekonomiji i ostvare ciljevi održivog razvoja UN. Da bi troškovi bili prihvatljivi, moraju se svrstati u najmanje jednu od definisanih zelenih oblasti, kao što su obnovljiva energija, energetska efikasnost, održivi transport, upravljanje vodama, CE, ili zaštita prirode.

Vlada je 2021. godine prvi put emitovala zelenu obveznicu u vrednosti od milijardu evra na međunarodnom tržištu kapitala. Pre toga je usvojen Okvirni dokument u skladu sa standardima Međunarodnog udruženja tržišta kapitala. Prikupljeni prihodi namenjeni su sprovođenju Zelene agende, kroz ulaganja u železničku i metro infrastrukturu, izgradnju kanalizacije, upravljanje otpadnim vodama, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu zagađenja, energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i druge mere koje doprinose ekološkim ciljevima. U 2024. godini uspostavljen je novi Okvirni dokument na osnovu kojeg je Vlada emitovala zelene i socijalno održive obveznice.

––––––––––––––

18 Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge (,,Službeni glasnik RS”, broj 49/16).

19 Uredba EZ br. 66/2010 o Eko znaku.

2.3.3.3. Cirkularni poslovni modeli

Cirkularni poslovni modeli predstavljaju operativno jezgro tranzicije ka CE na mikro, mezo i makro nivou. Oni konkretizuju načine na koje se vrednost projektuje, isporučuje i zadržava tako da se materijali, energija i informacije kreću u zatvorenim ili usporenim petljama, uz minimalan gubitak korisnosti i uz povećanje ekonomske efikasnosti. Suštinske odlike cirkularnih modela proizilaze iz četiri međuzavisne promene: zatvaranja materijalnih petlji, produžavanja vremena upotrebe, intenziviranja iskorišćenja kapaciteta i dematerijalizacije vrednosti kroz prelazak sa proizvoda na uslugu. Takvi modeli podrazumevaju reinženjering ponude vrednosti, isporuke i mehanizama zadržavanja vrednosti, aktivnu ulogu široke mreže zainteresovanih strana, kao i vrednosni okvir u kom su ekološki i, često, društveni ishodi integrisani sa ekonomskim. Razlika u odnosu na širi pojam ,,održivih poslovnih modela”, ogleda se u tome što cirkularni modeli eksplicitno zahtevaju zatvaranje ili usporavanje tokova resursa duž čitavog životnog ciklusa. Kružnost nije binarna, već kontinuum od linearnog ka potpuno cirkularnom, stepen kružnosti se zato meri kroz skupove indikatora performansi koji omogućavaju pozicioniranje modela i praćenje napretka.

Za potrebe Programa, usvaja se funkcionalna klasifikacija koja obuhvata pet osnovnih tipova cirkularnih poslovnih modela, pokrivajući ključne mehanizme kružnosti i omogućavajući precizno usmeravanje javnih politika, finansijskih podsticaja i mera podrške.

Poslovni model cirkularnih sirovina. Bazira se na sistematskoj zameni retkih i neobnovljivih ulaza obnovljivim, biorazgradivim ili recikliranim materijalima visokog kvaliteta, uz minimizaciju otpada u proizvodnji i integraciju reciklaže u povratne tokove. Premeštanjem fokusa sa najniže cene primarne sirovine na obezbeđenje stabilnih tokova sekundarnih resursa, kompanije snižavaju rizike nestabilnosti cena, smanjuju ugljenični otisak i podižu efikasnost procesa. Ključna je dubinska saradnja sa isporučiocima i razvoj specifikacija koje zahtevaju materijale pogodne za ponovnu upotrebu i reciklažu, kao i uvođenje standarda kvaliteta koji obezbeđuju trajno zadržavanje vrednosti u kružnom procesu. Ovaj poslovni model opisuje način na koji se vrednost stvara i isporučuje, uvažavajući zahteve društva i životne sredine.

Poslovni model rekuperacije resursa. Njegova logika je da se iz proizvoda i tokova na kraju upotrebe izvuče maksimalna količina materijala, energije i vrednosti, uz očuvanje što višeg kvaliteta sekundarnih sirovina. Ovo podrazumeva tehnološke i logističke sisteme koji omogućavaju visokokvalitetno razdvajanje, selekciju i povraćaj, ali i oblikovanje tržišnih podsticaja za korisnike da proizvode vraćaju u kružni proces: depoziti, otkup, povratne šeme. Razlika u odnosu na tradicionalnu reciklažu jeste stremljenje ka „kaskadnoj” upotrebi koja izbegava degradaciju materijala i njihovo spuštanje u nižu primenu. Kod materijala visoke vrednosti, kao što su metali, potencijali su posebno izraženi, ali se sve više razvijaju rešenja i za kompozitne i polimerne tokove, u skladu sa tehnološkim napretkom.

Poslovni model produženja životnog veka proizvoda. Ovde se prednost daje popravci, obnovi, remanufakturi i preprodaji, potkrepljenim modularnim dizajnom, dostupnošću rezervnih delova i servisnih usluga. Evropski okvir, kroz akcione planove i regulatorne inicijative, sve izrazitije podstiče pravo na popravku, trajnost i mogućnost nadogradnje, naročito kod električne i elektronske opreme, IKT uređaja, tekstila, ambalaže, baterija i vozila. Poslovno gledano, ovaj model zahteva promenu logike prihoda, od jednokratne prodaje ka tokovima prihoda tokom životnog ciklusa, ali istovremeno donose stabilnije odnose sa potrošačima, bolju kontrolu nad proizvodom i znatno nižu materijalnu intenzivnost po jedinici korisnosti.

Poslovni model ekonomije deljenja. U fokusu je povećanje stepena iskorišćenja postojeće imovine, od vozila i alata do industrijskih mašina i skladišta, putem platformi koje omogućavaju više korisnika po jednom resursu, bilo u odnosu „pojedinac-pojedinac” ili „preduzeće-preduzeće”. Uklanjanjem barijera pristupu i uvođenjem modela plaćanja za upotrebu, postiže se manja potreba za novim proizvodima uz isti nivo uslužnosti. Iako još uvek ne postoji potpun konsenzus oko svih dimenzija merenja efekata, rastući broj studija potvrđuje značajne ekološke dobiti, naročito u urbanom saobraćaju i u sektorima sa visokom vrednošću kapitala. Za održivost modela ključno je da platforma interno ukazuje na povratne efekte i obezbeđuje mehanizme za sprečavanje prekomerne upotrebe.

Poslovni model proizvod kao usluga. Kupac ne stiče vlasništvo, već pristup funkcionalnosti ili ishodu, proizvođač zadržava odgovornost za performanse, održavanje i zbrinjavanje na kraju životnog ciklusa. Na taj način, ekonomski interes isporučilaca postaje usaglašen sa principima cirkularne ekonomije: proizvodi koji su dizajnirani da traju duže, mogu se lako popravljati i koriste energiju na efikasan način. Na taj način mogu da doprinesu smanjenju troškova poslovanja i maksimalnom korišćenju resursa tokom čitavog životnog veka proizvoda. Rezidualna vrednost se izvlači kroz više ciklusa, a materijali se vraćaju u sopstvene tokove. Ugovorni modeli kao što su lizing, pretplata ili plaćanje po upotrebi pomeraju prihode sa kapitala na operativne troškove i povećavaju predvidivost novčanih tokova, dok istovremeno podižu kvalitet usluge za korisnika. Uspešna primena zahteva razvijene servisne mreže, digitalno praćenje performansi i transparentne uslove ugovaranja.

Sistematsko usvajanje ovih tipova cirkularnih poslovnih modela u Republici Srbiji omogućava da se mere podrške, fiskalni i nefinansijski instrumenti, javne nabavke i programski podsticaji usmere tamo gde donose najveće koristi. U sektorima sa velikim materijalnim tokovima: poljoprivredi i prehrambenoj industriji, građevinarstvu, pakovanju i plastici, tekstilu i elektronici, primena navedenih modela omogućava ubrzano smanjenje otpada i emisija, uz povećanje domaće dodate vrednosti. Digitalizacija je pritom snažan omogućilac: platforme za deljenje, sistemi za praćenje materijalnih tokova, digitalni pasoši proizvoda i analitika životnog ciklusa integrišu se u poslovni model i obezbeđuju podatke za upravljanje i izveštavanje. Ovaj program predviđa da se izbor i dizajn cirkularnih poslovnih modela u praksi potkrepljuju analizom životnog ciklusa i vezuju za indikatore praćenja na mikro, mezo i makro nivou, kako bi se izbegli prenosi opterećenja i potvrdio neto pozitivan efekat. Na taj način, oni postaju glavni mehanizmi za usklađivanje ekonomskih, ekoloških i društvenih ciljeva i noseći instrument konkurentnosti u zelenoj tranziciji Republike Srbije.

2.4. Međunarodna kretanja i uporedna praksa u oblasti planiranja, okvir međunarodnih i EU javnih politika

Zemlje širom sveta sve više usvajaju nacionalne politike koje promovišu cirkularnost i održivo korišćenje prirodnih resursa. To uključuje regulatorne i tržišno zasnovane alate, investicije u javnu infrastrukturu, pravne reforme i podršku inovacijama. Dok neke zemlje sprovode međusektorske strategije, druge se fokusiraju na specifične sektore poput upravljanja otpadom, energetike ili poljoprivrede. Razvijene i zemlje u razvoju često se razlikuju u pristupu. Zemlje u razvoju mogu naglasiti potrošnju domaćih resursa i smanjenje uvoza, dok razvijene zemlje ulažu u zatvaranje ciklusa materijala. Bez obzira na kontekst, prelazak na cirkularnu ekonomiju nudi prednosti kao što su povećana efikasnost, smanjeni uticaji na životnu sredinu i ubrzane inovacije.

Javna ulaganja su ključni pokretač ove transformacije. Strateška javna potrošnja može usmeriti privrede ka cirkularnosti kroz dugoročne političke okvire koji kombinuju regulaciju, fiskalne podsticaje i razvoj infrastrukture. Na primer, Južnokorejski Zeleni novi dogovor izdvojio je 144 milijarde dolara za oporavak nakon pandemije, integrišući cirkularne principe u energetsku i industrijsku politiku. Uključivao je projekat klastera hidrotermalne energije koji koristi vodu iz brane za napajanje centara podataka i pametnih farmi. Slično tome, Država Izrael je iskoristila javne nabavke za promociju cirkularnih proizvoda, postavljajući i postižući progresivne ciljeve zelene nabavke u svim ministarstvima.

Mnoge nacionalne i lokalne vlasti na globalnom nivou uključuju CE kao centralni stub u svoje planove za klimatske akcije i upravljanje otpadom, prepoznajući da bez cirkularnosti ne mogu da dostignu svoje ciljeve smanjenja emisija ili smanjenja otpada. Sprovođenjem programa za sprečavanje otpada i oporavak resursa mogu se značajno smanjiti negativni uticaji, izraženi kroz manje otpada za deponovanje ili spaljivanje, manje emisije metana sa deponija, čistiju vodu zbog smanjenog ispuštanja zagađujućih materija, itd. Na primer, doprinoseći ukupnim naporima EU, mnoge zemlje treba da smanje komunalni otpad i povećaju stope reciklaže na 60–65% do 2035. godine, prema direktivama EU – ciljevi koji se mogu postići samo kroz mere cirkularne ekonomije (kao što su odvojeno sakupljanje, proširena infrastruktura za reciklažu i ponovnu upotrebu). Tržišno zasnovani instrumenti, poput poreza, subvencija i podsticaja za amortizaciju, koriste se za jačanje cirkularne tranzicije. Republika Finska je razvila nacionalnu mapu puta za cirkularnu ekonomiju, koju podržavaju fiskalne mere, dok Kraljevina Tajland podstiče zelene industrije promovišući ulaganja u tehnologije za pretvaranje otpada u resurse. Ovi alati usmeravaju ponašanje potrošača i proizvođača, dok istovremeno finansiraju cirkularne inicijative.

Uključivanje privatnog sektora kroz partnerstva i kombinovano finansiranje je neophodno. U Republici Čile je vladina agencija CORFO pokrenula program ,,Transforma Economía Circular” kako bi podržala 200 inovacija i promovisala klastere električne energije u više sektora. Takvi napori kombinuju javno finansiranje, tehničku podršku i ubrzanje inovacija kako bi osnažili mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

Takođe, pravni instrumenti poput proširene odgovornosti proizvođača (EPR) institucionalizuju cirkularnost tako što zahtevaju od proizvođača da snose troškove reciklaže ili odlaganja svojih proizvoda. EPR je široko usvojen u američkim državama koje su donele preko 70 zakona, kao i u Švedskoj, u kojoj se kroz nacionalni okvir odgovornost za upravljanje otpadom prenosi sa lokalnih samouprava na proizvođače. Nekoliko zemalja u razvoju, uključujući Sjedinjene Meksičke Države i Republiku Indoneziju, takođe je uvelo EPR sisteme. Kada su dobro osmišljene i podržane saradnjom, ove politike mogu efikasno smanjiti eksternalije i uskladiti ekonomske podsticaje sa ciljevima cirkularne ekonomije.

Ukratko, globalni pejzaž se pomera ka integrisanim strategijama cirkularne ekonomije koje povezuju politiku, investicije, fiskalne alate i pravnu odgovornost, utemeljene u širem kontekstu Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

U tom širem okviru, koncept cirkularne ekonomije sve više se posmatra kao deo novih ekonomija održivog razvoja (NESD), u kojem različiti pristupi, poput plave, zelene, žute ili štedljive ekonomije, mogu imati komplementaran odnos sa ciljevima cirkularnosti. Dakle, koncept cirkularne ekonomije ima dve vrste sinergija sa drugim konceptima NESD: dopunjavanje i presecanje (videti Tabelu 3.1.). Dopunjavanje sinergija između koncepata NESD može razviti pozitivne povratne petlje, dok sinergije koje se presecaju mogu poboljšati efikasnost spajanjem jedne sa drugom.

Sinergija sa plavom ekonomijom, zelenom ekonomijom, žutom/ekonomijom pažnje i štedljivom/inovativnom ekonomijom imaju karakteristike dopunjavanja i presecanja. Na primer, odnos CE i žute ekonomije usmerava pažnju na upotrebu digitalnih tehnologija za ekonomsku transformaciju (konvergentno). U tom smislu, CE fokusira se na upotrebu resursno efikasnih tehnologija, dok se žuta ekonomija fokusira na kapacitete tehnologija društvenih medija (dopunjavanje). Konkretnije, koncept cirkularne ekonomije može doprineti napretku drugih koncepata NESD kao što je prikazano u sledećoj tabeli sa sinergijama koje se dopunjuju ili presecaju sa drugim konceptima.

Tabela 2.2. Komplementarnost cirkularne ekonomije i novih ekonomija održivog razvoja (New Economics for Sustainable Development – NESD)

NESD koncepti

Ključni doprinosi

Dopunjuje se

Preseca se

Plava ekonomija

Smanjenje raspršivanja zagađujućih materija u vodene ekosisteme

X

X

Zelena ekonomija

Manja intenzivnost ugljenika kroz veće ponovno korišćenje i obnovu materijala i energije

X

X

Narandžasta/kreativna ekonomija

Podsticanje inovacija za održivost kroz kulturno i kreativno izražavanje

X

Ljubičasta/ekonomija brige

Vrednovanje inovacija i produktivnog kapaciteta rada u uslovima zdravstvene zaštite, nege i socijalne pomoći

X

Socijalna i solidarna ekonomija

Ekonomija koja koristi inovacije za podršku zajednicama, obezbeđujući inkluzivne, odgovorne i demokratske ekonomske aktivnosti, uključujući socijalne inovacije

X

Žuta/ekonomija pažnje

Norme koje stimulišu udaljavanje od robnih ekonomskih modela ka društvenim vrednostima, koje podržavaju socijalnu i ekološku održivost

X

X

Štedljiva/inovativna ekonomija

Smanjenje unosa resursa i prirodnih materijala, kao i otpada, uz podsticanje produktivnih i kreativnih rešenja zasnovanih na resursnoj efikasnosti i alternativnim poslovnim modelima

X

X

Izvor: UNEN: Castro de Hallgren, S., Julca, A., Palacin Lucio, J., Ferrufino, R., & Pacini Costa, H. S. (2023). New Economics for Sustainable Development, Circular Economy.

2.4.1. Strateški i pravni akti globalnog karaktera

Pariski sporazum o klimatskim promenama ima za cilj obezbeđivanje integriteta svih delova ekosistema i zaštite biodiverziteta u postizanju dugoročnih ciljeva ublažavanja klimatskih promena. Nastoji da osnaži globalni odgovor na pretnje izazvane klimatskim promenama, uključujući ograničenje rasta prosečne globalne temperature značajno ispod 2°S u odnosu na predindustrijski nivo i nastavak napora da se ograniči rast temperature do 1,5 °S u odnosu na predindustrijski nivo. Republika Srbija je takođe i potpisnica Kjoto protokola i obaveza iz Pariskog sporazuma.

Agenda 2030 za održivi razvoj (Agenda 2030) od 2015. godine, kada je usvojena (rezolucija A/RES/70/1-Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development), predstavlja globalnu stratešku osnovu za podsticanje održivog razvoja i ublažavanje klimatskih promena. Agenda sadrži 17 ciljeva održivog razvoja i predviđa da države potpisnice mobilišu sve resurse kako bi do 2030. godine iskorenile siromaštvo, izborile se protiv nejednakosti i pronašle odgovore na klimatske promene. CE predstavlja jedan od ključnih mehanizama za postizanje ciljeva Agende 2030. Sedam ciljeva je u neposrednoj i direktnoj vezi sa ostvarenjem principa CE, kroz podršku kreiranju sistemskih rešenja za probleme klimatskih promena, zagađenja, gubitka biodiverziteta i otpada. Cilj 6 u korelaciji sa ciljem 14 doprinosi povećanju efikasnosti korišćenja vode u svim sektorima, uz postizanje maksimalnih ekonomskih i socijalnih efekata, između ostalog, i kroz ponovnu upotrebu proizvoda. Cilj 7 usmeren je na stvaranje uslova za generisanje dostupne i obnovljive energije i promovisanje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Inkluzivan i održiv ekonomski rast nužno se zasniva na principima CE i ostvaruje se kroz povećanje produktivnosti i podršku tehnološkim inovacijama kojima se obezbeđuju tehnološki procesi uz čistiju proizvodnju (Ciljevi 8 i 12). Ostvarenje cilja 11 (Održivi gradovi i zajednice) zasnovano je na doslednoj primeni koncepta cirkularnosti kroz podršku primeni energetski efikasnih i ekoloških mera u privredi i stanovanju i usmeren je na zaštitu, kontrolisano i održivo korišćenje prirode, prirodnih resursa, prirodnog i kulturnog nasleđa. Prelazak na CE i uvođenje ekonomski održivih cirkularnih poslovnih modela značajno doprinosi borbi za smanjenje GHG i dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. (Cilj 13) i zaštite kopnenog biodiverziteta sa ciljem usporavanja njegovog gubitka (Cilj 15).

Republika Srbija je kao članica UN preuzela obaveze iz Agende 2030, a u julu 2019. godine predstavila i prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o primeni Agende 2030, koji daje i korisne smernice u daljem procesu implementacije i njenog povezivanja sa poglavljima u predpristupnim pregovorima sa EU, odnosno prilagođavanja nacionalnim prioritetima kojima se postiže održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa.

2.4.2. Ranija EU regulativa i strategije u pravcu održivosti

Direktiva 2014/95/EU u pogledu obelodanjivanja nefinansijskih informacija i politika različitosti određenih velikih preduzeća i grupa, kojom se menja Direktiva 2013/34/EU. Stupanjem na snagu direktive, postignuta je ujednačena zakonska regulativa unutar unije i šira uporedivost informacija o preduzećima. Ciljevi direktive su da ojača transparentnost i odgovornost kompanija, kombinujući dugoročnu profitabilnost sa socijalnom pravdom i zaštitom životne sredine, da identifikuje rizike održivosti i poveća poverenje investitora i potrošača u jedinstveno tržište EU, da podigne na ujednačen, visok nivo transparentnost socijalnih pitanja i informacija o životnoj sredini preduzeća u svim sektorima u svim zemljama članicama EU. Obveznici primene novih odredbi su velika preduzeća koja predstavljaju subjekte od javnog interesa i koja zapošljavaju preko 500 radnika. Mala i srednja preduzeća izuzeta su od nove obaveze izveštavanja. Procena je da će ova Direktiva obuhvatiti oko 6.000 subjekata od javnog interesa u EU.

Uredba (EU) 2017/1369 o utvrđivanju okvira za označavanje energetske efikasnosti i o stavljanju van snage Uredbe 2010/30/EU, kojom se uspostavlja okvir za označavanje energetske efikasnosti za pojedine vrste proizvoda. Nova uredba EU predviđa novu oznaku energetske efikasnosti, kao i drugačije obaveze u pogledu označavanja energetske efikasnosti.

Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju: Za čistiju i konkurentniju Evropu (The Circular Economy Action Plan II, For Cleaner and More Competitive Europe, COM/2020/98), koji je Evropska komisija usvojila u martu 2020. godine, predstavlja ažuriranu osnovu za sprovođenje Evropskog zelenog dogovora. Akcioni plan se bavi oblastima u kojima se najdelotvornije može ostvariti dodata vrednost u postizanju ciljeva cirkularnosti, kao što je slučaj sa građevinskim sektorom, koji posledično izaziva veliku potrošnju električne energije i prirodnih resursa, stvara velike količine otpada i emituje gasove sa efektom staklene bašte. Posebnu pažnju Akcioni plan posvećuje i komunalnom otpadu kao i posebnim tokovima otpada. Akcioni plan predlaže reviziju EU direktiva o baterijama, ambalaži, otpadnim vozilima i opasnim supstancama u elektronskoj opremi s ciljem sprečavanja nastanka otpada, povećanja recikliranog sadržaja, promovisanja sigurnijih i čistijih tokova otpada, kako bi se do 2030. godine značajno smanjilo ukupno stvaranje otpada i prepolovila količina preostalog (nerecikliranog) komunalnog otpada. U skladu sa Akcionim planom, Evropska komisija nastavlja da promoviše principe CE u procesu pristupanja Zapadnog Balkana, a u kontekstu bilateralnih, regionalnih i multilateralnih dijaloga o politici, forumima i sporazumima o životnoj sredini. U 2018. godini usvojen je paket direktiva za cirkularnu ekonomiju kojim se propisuju novi ciljevi do 2035. godine u oblasti upravljanja otpadom. Ovaj paket čine sledeće direktive:

– Direktiva 2018/851 EU o izmenama Direktive 2008/98/ES o otpadu;

– Direktiva 2018/852 EU o izmenama Direktive 94/62/ES o ambalaži i ambalažnom otpadu;

– Direktiva EU 2018/850 o izmenama Direktive 1993/31/ES o deponijama;

– Direktiva EU 2018/849 o izmenama Direktiva 2000/53/ES o otpadnim vozilima, 2006/66/ES o baterijama i akumulatorima i otpadnim baterijama i akumulatorima i Direktive 2012/19/EU o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi.

Kroz odredbe ovih direktiva definisane su konkretne mere za promovisanje ponovne upotrebe i podsticanje industrijske simbioze; promociju ekonomskih instrumenata; metode obračuna za stope reciklaže; ekonomske podsticaje za stavljanje ,,zelenih” proizvoda u prodaju i drugo. Pored toga, do 31. decembra 2024. godine propisana je obaveza uspostavljanja šeme produžene odgovornosti proizvođača za sve vrste ambalaže.

Posebna pažnja se posvećuje prevenciji nastajanja otpada, uključujući i sprečavanje nastajanja otpada od hrane. Uvode se i važne odredbe u pogledu unapređenja kvaliteta sekundarnih sirovina i njihove upotrebe, odvojenog sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava, sakupljanja biološkog i tekstilnog otpada, kao i ponovnog iskorišćenja građevinskog otpada i otpada od rušenja. Kako bi se principi CE efikasno sprovodili, novim zakonodavstvom previđena je šira upotreba ekonomskih instrumenata i drugih mera kao podrška hijerarhiji upravljanja otpadom. Ključni elementi doneti izmenama direktiva su u pogledu određivanja specifičnih ciljeva koje treba dostići na nivou EU:

– Zajednički cilj EU je da se do 2035. godine pripremi za ponovnu upotrebu i reciklira 65% mase komunalnog otpada;

– Uspostavljanje odvojenog sakupljanja barem za papir, metal, plastiku i staklo, a najkasnije do 1. januara 2025. godine za tekstil;

– Uspostavljanje sistema razvrstavanja građevinskog otpada barem za drvo, mineralne frakcije (beton, cigla, pločice i keramika, kamen), metal, staklo, plastika i gips. Direktiva 2008/98/ES je propisala ciljeve za pripremu za ponovno iskorišćenje i reciklažu neopasnog građevinskog otpada od minimalno 70% mase otpada koje je trebalo dostići do 2020. godine;

– Zajednički cilj EU za reciklažu ambalažnog otpada je najmanje 70% masenog udela od ukupnog ambalažnog otpada do kraja 2030. godine;

– Minimalni ciljevi prema masenom udelu za reciklažu za sledeće materijale sadržane u ambalažnom otpadu do kraja 2030. godine su: 55% plastike, 30% drveta, 80% neobojenih metala, 75% stakla, 85% papira i kartona;

– Zajednički cilj EU je da se količina komunalnog otpada, odloženog na deponije, smanji na 10% ili manje, od ukupne količine (po masi) nastalog komunalnog otpada, do 2035. godine.

2.4.3. Ključni dokumenti u definisanju EU Zelene agende i cirkularnog pristupa

Evropska strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji (COM/2018/028) prema programu do 2030. godine podstiče cirkularni pristup kojim se daje prednost reciklaži ambalaže od plastike. Ova strategija postavila je osnove za donošenje Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu (engl. Single-Use Plastics Directive – SUPD, 2019/904), kojom se uvode konkretne mere za smanjenje plastičnog otpada i zagađenja životne sredine. Program prepoznaje problematiku plastike za jednokratnu upotrebu kao prioritet i uključuje mere koje doprinose smanjenju potrošnje ovih proizvoda, uvođenju alternativnih rešenja i unapređenju sistema sakupljanja i reciklaže plastičnog otpada. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji najčešće završavaju u životnoj sredini, kao što su plastični pribor za jelo, slamčice i ambalaža. Na taj način, Program je usklađen sa supstitucionim i restriktivnim zahtevima SUPD direktive.

Direktivom (EU) 2019/904 o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu, EU je pokazala odlučnost da podstakne cirkularni pristup i da prednost korišćenju održivih i netoksičnih proizvoda, koji se mogu ponovo upotrebiti u odnosu na plastične proizvode za jednokratnu upotrebu. Za 11 vrsta plastičnih proizvoda predviđene su različite obaveze: za neke postoji potpuna zabrana proizvodnje i stavljanja na tržište (jednokratni štapići za uši od plastike i jednokratni pribor za jelo od plastike, tanjiri, slamčice i štapići za mešanje pića), a za neke obaveza pronalaženja održivijih alternativa (plastični štapići za balone), dok je za neke predviđena obaveza proizvođača da doprinesu podizanju javne svesti i sakupljanju otpada nastalih od ovih proizvoda (baloni, plastične višekratne posude za hranu, poklopci i čepovi na jednokratnoj ambalaži za piće, posude za piće, opušci od cigareta, lagane plastične kese, omoti od slatkiša i grickalica, vlažne maramice, jednokratne pelene i drugi higijenski proizvodi, oprema za ribolov).

Uredba 2020/852 o uspostavljanju okvira za olakšavanje održivih ulaganja (EU taksonomija) kojom se menja Uredba (EU) 2019/2088 o EU taksonomiji. EU taksonomija je opis ekonomskih aktivnosti sa kriterijumima uspešnosti u ostvarivanju šest ciljeva životne sredine. U tom smislu, Uredba o taksonomiji predstavlja klasifikacioni alat koji daje jasne informacije o održivim investicijama i aktivnostima i koji pomaže investitorima i kompanijama da ulažu u ekonomske aktivnosti kojima se vrši prilagođavanje klimatskim promenama i ne nanosi šteta ciljevima u domenu zaštite životne sredine. Na osnovu ovlašćenja iz Uredbe 2020/852 doneta je i delegirana Uredba Evropske komisije o dopuni Uredbe (EU) 2020/852 o utvrđivanju kriterijuma tehničke provere na osnovu kojih se određuje pod kojim uslovima se smatra da ekonomska delatnost znatno doprinosi ublažavanju klimatskih promena, smanjenju zagađenja, očuvanju i obnovi ekosistema (sa tabelama za izveštavanje o prihodima, operativnim troškovima i kapitalnim izdvajanjima za prihvatljive/usklađene aktivnosti sa Taksonomijom).

Taksonomija se primenjuje na:

– Mere koje su usvojile države članice, a koje propisuju zahteve za učesnike na finansijskim tržištima ili izdavaoce, a vezano za finansijske proizvode ili korporativne obveznice koje su izdate kao održive;

– Učesnike na finansijskim tržištima koji izdaju/nude finansijske proizvode (portfolio menadžeri, investicione kompanije i institucionalni investitori);

– Privredna društva koja su obuhvaćena obavezom da objave nefinansijski izveštaj ili konsolidovani nefinansijski izveštaj u skladu sa Direktivom o nefinansijskom izveštavanju i Direktivom o izveštavanju o korporativnoj održivosti.

Taksonomija postavlja šest ciljeva u oblasti zaštite životne sredine koje kompanije moraju da ispune da bi se smatrale održivim. To su:

– Ublažavanje klimatskih promena: aktivnosti koje smanjuju emisije gasova staklene bašte i pomažu u sprečavanju globalnog zagrevanja;

– Prilagođavanje klimatskim promenama: aktivnosti koje pomažu zajednicama i ekosistemima da se nose s efektima klimatskih promena;

– Održivo korišćenje i zaštita vodenih i morskih resursa: aktivnosti koje koriste vodene i morske resurse na način koji je održiv i štiti životnu sredinu;

– Prelaz na cirkularnu ekonomiju: aktivnosti koje pomažu u stvaranju održivije ekonomije smanjenjem otpada i zagađenja te povećanjem upotrebe recikliranih materijala;

– Sprečavanje i kontrola zagađenja: aktivnosti koje smanjuju zagađenje i štite zdravlje ljudi i životnu sredinu;

– Zaštita i obnova biodiverziteta i ekosistema: aktivnosti koje pomažu u očuvanju i obnovi ekosistema.

2.4.4. Novija strateška dokumenta i mere EU u okviru Zelenog dogovora

Evropskim zelenim dogovorom (The European Green Deal, COM/2019/640), EU se obavezala na ispunjenje ciljeva iz Agende 2030 i Pariskog sporazuma. Zeleni dogovor je najavljen kao najambiciozniji paket mera kako bi Evropa do 2050. godine postala prvi klimatski neutralan kontinent. Dostizanje ciljeva ovog dogovora podrazumeva novu industrijsku politiku zasnovanu na CE. Predviđeno je da se industrija modernizuje i da se razvijaju nova tržišta za klimatski neutralne i cirkularne proizvode.

Strategija ,,od njive do trpeze” (farm to fork) (COM/2020/381) se sveobuhvatno bavi izazovima održivog sistema ishrane i prepoznaje neraskidive veze između zdravih ljudi, zdravih društava i zdrave planete. Strategija se bavi održivom poljoprivredom i proizvodnjom hrane, smanjenjem nastajanja otpada od hrane, stvaranjem povoljnog prehrambenog okruženja koje olakšava odabir zdrave hrane u cilju poboljšanja zdravlja i kvaliteta života potrošača i pomaže društvu da smanji troškove povezane sa zdravljem.

Strategija bioekonomije (COM/2018/673) A Sustainable Bioeconomy for Europe – strengtening the connection between economy, society and environment sa svojom sistemskom perspektivom, igra važnu ulogu u postizanju klimatske neutralnosti i ekološke, ekonomske i socijalne održivosti. Prva Strategija bioekonomije u EU usvojena je 2012. godine pod nazivom ,,Inovacije za održivi rast: bioekonomija za Evropu”. Strategija je imala za cilj da intenzivira modernizaciju tradiconalnih evropskih industrija i predloži alternativna rešenja za smanjenje upotrebe ili zamenu korišćenja proizvoda zasnovanih na nafti, naftnim derivatima i prirodnom gasu, kao i zameni fosilnih goriva biomasom. Strategija iz 2018. godine usklađena je u celini sa 17 COR Agende 2030. Prioriteti Strategije iz 2018. su usmereni na podsticanje istraživanja i razvoj novih tehnologija i procesa zasnovanih na inovacijama, razvoj obrazovnih kurikuluma o bioekonomiji, razvoj relevantnih javnih politika, uključivanje različitih privrednih sektora u bioekonomske projekte i aktivnosti, intenziviranje međusektorske saradnje i na unapređenje tržišta i konkurentnosti u sektorima koji se zasnivaju na biomasi. Smernice koje su naglašene u Strategiji bioekonomije iz 2018. godine prenesene su u Evropski zeleni dogovor. Na primer, zajednička područja delovanja u oba dokumenta su podsticanje ulaganja u ekološki prihvatljive tehnologije, razvoj inovacija, uvođenje čistijih, jeftinijih i zdravijih oblika privatnog i javnog prevoza, dekarbonizacija energetskog sektora, povećavanje energetske efikasnosti zgrada i jačanje međunarodne saradnje na unapređenju ekoloških normi i standarda.

Deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan potpisanoj na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. godine, Republika Srbija se obavezala da će sprovoditi preporučene mere u pet oblasti, među kojima je i cirkularna ekonomija, sa posebnim osvrtom na otpad, reciklažu, održivu proizvodnju i efikasnu upotrebu resursa. Ova deklaracija, kao i Smernice za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan (SWD/2020/223) treba da podstaknu u zemljama Zapadnog Balkana prelazak sa tradicionalnog modela na održivu ekonomiju, dok će samo sprovođenje mera biti podržano od EU u skladu sa Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan (COM/2020/641). U oktobru 2021. godine usvojen je i Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan koji definiše konkretnih sedam mera u okviru oblasti CE. Akcionim planom se doprinosi ostvarivanju ciljeva Zelene agende, utvrđuje način za njegovo sprovođenje i daju se okvirni rokovi za sprovođenje svih mera. Mere se odnose na: unapređenje održivosti primarne proizvodnje sirovina (do kraja 2030.), primenjivanje pristupa industrijskih ekosistema da bi se postigao izbalansiran i ekološki održiv ekonomski oporavak (2025. godine, kroz integraciju ciljeva Industrijske strategije za Evropu), razrađivanje strategija CE posmatrajući celokupan životni ciklus proizvoda (2023. godine, kroz izradu Mapa puta cirkularne ekonomije), napredak u pogledu infrastrukture za upravljanje otpadom (do 2030. godine, prvi izveštajni period kraj 2025. godine), regionalne kampanje za građane o održivoj potrošnji, sprečavanju nastanka otpada i primarnoj selekciji (2022. godine), zaključivanje regionalnog sporazuma o sprečavanju zagađenja plastikom (2022. godine) i dalja realizacija strategija pametne specijalizacije, agende transformacije bazirane na mestima, vođene inovacijama, za održivost (2024. godine).

Strategija za održivost u oblasti hemikalija (COM/2020/667) dodatno se bavi vezom između EU propisa o hemikalijama, proizvodima i otpadu i jača sinergiju sa cirkularnom ekonomijom. Strategija je usmerena ka ostvarenju ambicije nultog zagađenja životne sredine bez toksičnih materija koja je utvrđena u Evropskom zelenom dogovoru. Strategija u potpunosti prepoznaje fundamentalnu ulogu hemikalija za dobrobit ljudi i za zelenu i digitalnu tranziciju evropske ekonomije i društva. Istovremeno ističe hitnu potrebu za rešavanjem zdravstvenih i ekoloških izazova uzrokovanih najopasnijim hemikalijama i predlaže aktivnosti kojima će se obezbediti bolja zaštita zdravlja ljudi i životne sredine, kao i podstaći inovacije u pogledu bezbednih i održivih hemikalija.

Strategija za održive i cirkularne tekstilne proizvode (COM/2022/141), namenjena je sprovođenju obaveza iz Evropskog zelenog dogovora i novog Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju. Strategija je u celini zasnovana na konceptu cirkularnosti tokom životnog ciklusa materijala i finalnog tekstilnog proizvoda, kako bi im se produžio životni ciklus. Cilj strategije je da se uspostavi usklađen okvir i vizija za tranziciju tekstilnog sektora kako bi do 2030. godine tekstilni proizvodi, koji se stavljaju na tržište EU bili dugovečniji i većim delom izrađeni od recikliranih vlakana, bez opasnih materija, uz mogućnost ponovne upotrebe i da su proizvedeni uz poštovanje socijalnih prava radnika i životne sredine. Strategija predviđa zaustavljanje uništavanja neprodatih ili vraćenih tekstilnih proizvoda kroz uvođenje transparentnosti kretanja proizvoda, odnosno obavezu javne objave velikih kompanija o tome koliki broj proizvoda odbacuju i uništavaju. Strategija uvodi obavezujuće zahteve za dizajn. Digitalni pasoši za tekstilne proizvode će od 2030. godine pružati sveobuhvatni pregled životnog ciklusa proizvoda (detalji o proizvodu, informacije o lancu snabdevanja, podaci o materijalu, potrošnja energije, detalji o životnom ciklusu proizvoda, opcije popravke i procena životnog veka, uputstva za recikliranje, potencijalni sertifikati za ekologiju ili održivost). Strategija planira uvođenje proširene odgovornosti proizvođača kojom se podstiče ponovna upotreba i reciklaža tekstilnog otpada.

Industrijski plan Evropskog zelenog dogovora (EU Green Deal Industrial Plan), koji je usvojen 2023. godine, podržava investicije u održive tehnologije i uvodi podsticaje za razvoj zeleno orijentisanih industrija promovišući transformaciju tradicionalnih proizvodnih sistema u cirkularne, inovativne modele. Poseban fokus stavljen je na domaću proizvodnju uz primenu najboljih dostupnih tehnika, digitalizaciju, kao i podršku startapovima i malim i srednjim preduzećima koja uvode ekološke inovacije. Industrijski plan Evropskog zelenog dogovora i cirkularna ekonomija su duboko povezani jer dele zajednički cilj: dekarbonizaciju industrije i prelazak na održivi ekonomski model zasnovan na efikasnom korišćenju resursa.

2.4.5. Najnovija EU pravna akta u funkciji Zelene tranzicije i cirkularne ekonomije

Direktiva (EU) o izveštavanju o korporativnoj održivosti 2022/2464, kojom se menja Uredba (EU) 537/2014, Direktiva 2004/109, Direktiva 2006/43 i Direktiva 2013/34, unapređuje način izveštavanja akcionara, zaposlenih, opšte javnosti i finansijskih institucija o uticaju koji kompanija ima na životnu sredinu, posebno emisiju gasova staklene bašte i uticaju na biodiverzitet, uticaju na društveno okruženje, kao i o načinu upravljanja kompanijom. Ovo izveštavanje se naziva i ESG izveštavanje (Environmental, Social, Corporate Governance). ESG izveštavanje obuhvata kvalitativna obelodanjivanja vezano za navedena tri elementa, ali i kvantitativna merenja, kao i poređenje ostvarenih performansi kompanije sa prethodno definisanim ESG rizicima, prilikama i strategijama. Razlog donošenja ove direktive je nepostojanje strukturisanih i detaljnih smernica, standarda i merila kojima bi se postigla istinska efikasnost korporativnog izveštavanja i izbegla manipulacija informacijama. Obaveza izveštavanja se odnosi na široku listu velikih kompanija (preko 50.000 kompanija) kao i mala i srednja preduzeća koja su osnovana u EU i registrovana na berzi, a koja su u obavezi da izveštavaju na osnovu kriterijuma korporativne održivosti. Obaveza izveštavanja se takođe odnosi i na kompanije koje nisu osnovane u EU, ali ostvaruju prihod od najmanje 150 miliona evra na evropskom tržištu.

Direktiva (EU) o zelenim tvrdnjama (Green Claims Directive, GCD) (COM/2023/166), pruža dodatnu zaštitu potrošačima, koja je komplementarna već usvojenoj Direktivi o osnaživanju potrošača. Ova direktiva je u poslednjoj fazi usvajanja i ima za cilj da obezbedi valjane, uporedive i proverljive informacije o ekološkim uticajima kupljenih proizvoda. U poslednjih nekoliko godina, praksa tzv. „eko-manipulacije” (engl. greenwashing) dovela je do nepoverenja potrošača u ekološke (zelene) tvrdnje kompanija. Stoga, ova direktiva ima za cilj da adresira ovaj problem i da omogući potrošačima da donose informisane odluke na osnovu validnih i proverenih ekoloških tvrdnji koje se odnose na proizvod. Direktiva će regulisati brojne ekološke oznake koje trenutno pružaju informacije o ekološkim osobinama proizvoda ili usluga, a njihova pouzdanost je sada veoma niska. Direktiva utvrđuje jasne kriterijume pomoću kojih kompanije dokazuju svoje ekološke navode i nalaže da se ovi navodi i oznake moraju proveriti od strane nezavisnog i akreditovanog verifikatora. Usvajanje ove direktive neće samo zaštiti potrošače i životnu sredinu, već će i pružiti konkurentsku prednost kompanijama koje su istinski predane poboljšanju održivog poslovanja.

Direktiva (EU) 2024/83 o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju boljom zaštitom od nepoštenih poslovnih praksi i boljim informisanjem, dopunjava Direktivu 2005/29/EC o nepoštenoj poslovnoj praksi (UCPD) i Direktivu 2011/83/EU o pravima potrošača (CRD). Direktiva kvalifikuje kao nepoštene i obmanjujuće poslovne prakse sve ekološke tvrdnje učesnika na tržištu (npr. oznake održivosti, informacije o sertifikatima, priznanja za najbolje ekološke prakse) bez jasne, objektivne i proverljive informacije koja dokumentuje te tvrdnje. Proizvodi širom EU će imati usklađenu oznaku s informacijama o komercijalnoj garanciji ispravnosti. Za proizvode sa digitalnim elementima i za digitalni sadržaj i digitalne usluge, potrošači će biti obavešteni o tome koliko dugo će biti dostupna ažuriranja softvera. Prilikom kupovine proizvoda potrošači takođe moraju biti obavešteni da li proizvođač nudi garanciju ispravnosti dužu od trenutne dvogodišnje zakonske garancije. Direktiva sadrži obavezujuća usmerenja koja će poboljšati kvalitet informacija dostupnih potrošačima, kako bi oni mogli da donosu ekološki opravdane izbore zasnovane na principima cirkularnosti.

Uredba (EU) 2024/1781 koja ustanovljava okvir ekološkog dizajna za održive proizvode (ESPR) stupila je na snagu 18. jula 2024. godine. Ovom uredbom se menja Direktiva (EU) 2020/1828, Uredba (EU) 2023/1542 i stavlja van snage Direktiva 2009/125/EC. ESPR je deo paketa mera koje su ključne za postizanje ciljeva Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju iz 2020. godine. Te mere će doprineti da EU postigne svoje ekološke i klimatske ciljeve, udvostruči stopu cirkularne upotrebe materijala i ostvari svoje ciljeve energetske efikasnosti do 2030. godine. ESPR predlaže 16 elemenata ekološkog dizajna, uključujući trajnost proizvoda, mogućnost recikliranja, energetsku efikasnost i uticaj na životnu sredinu, definisanjem performansi proizvoda (ugljenični otisak, ekološke karakteristike tokom životnog ciklusa). Specifični kriterijumi dizajna će se dodatno urediti kako bi detaljnije regulisali eko-dizajn za različite kategorije proizvoda kao što su: tekstil, nameštaj i elektronski proizvodi. ESPR predviđa uvođenje digitalnog pasoša proizvoda (DPP) 2026. godine, kao jedinstvenog mehanizma za digitalno prikupljanje i deljenje podataka o proizvodu tokom čitavog njegovog životnog ciklusa. To uključuje sve podatke, od proizvodnje preko distribucije pa sve do odlaganja na kraju životnog veka. Kao odgovor na rasipanje resursa uzrokovano ,,brzom modom” i e-trgovinom, ESPR zabranjuje uništavanje neprodate odeće, obuće i druge robe takođe od 2026. godine. Od velikih kompanija će se tražiti da javno objave informacije o raspolaganju neprodatom robom, srednjim preduzećima će biti dat prelazni rok, a mikro i mala preduzeća će biti izuzeta od ovog zahteva.

Osmi akcioni program EU za životnu sredinu do 2030. godine (DECISSION 2022/591/EU), stupio je na snagu 2. maja 2022. godine. Ovaj program donet je kako bi se ubrzala zelena tranzicija na pravičan i inkluzivan način. On sadrži šest prioritetnih ciljeva, od kojih se ključna dva odnose na napredovanje ka modelu regenerativnog razvoja, ekonomskom razvoju koji se ne zasniva na ekstenzivnoj upotrebi prirodnih resursa i degradaciji životne sredine i ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, kao i ostvarenje ciljeva nultog zagađenja vazduha, vode i tla i zaštita zdravlja i dobrobiti ljudi. Ovi ciljevi postavljaju osnove za dalji razvoj politika Republike Srbije u oblasti cirkularne ekonomije. U martu 2024. godine sprovedena je evaluacija Akcionog plana na sredini programskog razdoblja. Jedan od zaključaka odnosi se na postepeno, ali sigurno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 32.5% u 2022. godini, u poređenju sa efektima iz devedesetih godina. Do kraja programskog razdoblja očekuje se brže napredovanje kako bi se ostvarili EU ciljevi smanjenja GHG emisije za 55% do 2030. godine i dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Republika Srbija je svoj cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 2030. utvrdila Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom za period do 2030. sa vizijom do 2050. godine.

2.5. Identifikacija i objašnjenje obima i prirode problema

2.5.1. Javna svest i obrazovanje kao pokretači cirkularne ekonomije

U široj javnosti je u značajnoj meri prepoznata potreba za očuvanjem životne sredine, ali postoji jasan problem nedovoljnog razumevanja koncepta CE i njenih konkretnih društvenih, ekonomskih i razvojnih koristi, kao i činjenica da prelazak na CE može značajno doprineti unapređenju kvaliteta života, kao i daljem napretku društva u celini. Navike potrošača, sistem vrednosti, način razmišljanja i shvatanja još uvek su zasnovane na linearnom potrošnje, što ukazuje na strukturni problem niskog nivoa javne svesti o ulozi pojedinaca u tranziciji ka CE. Nedostaje svest da svaki pojedinac promenama u svojoj dnevnoj rutini može da doprinose uvođenju CE, što u praksi dovodi do ograničene primene cirkularnih rešenja van institucionalnog i projektnog okvira. Uočava se nedostatak sistemskog pristupa podizanju svesti kod zainteresovane javnosti (uključujući stanovništvo, medije, predstavnike organizacija civilnog društva i udruženja potrošača i dr.) koji bi pružio jasne informacije o principima CE i prednostima koje njeno uvođenje donosi relevantnim ciljnim grupama. Posledica ovakvog stanja je ograničen uticaj javnih politika u oblasti CE i sporija promena ponašanja potrošača, i ako tranzicija ka CE zahteva korenite promene, ne samo u privredi već i u potrošačkim navikama. Razvoj svesti o CE kod šire javnosti prepoznat je kao neophodan preduslov za uspešnu primenu mera i ostvarivanje planiranih efekata Programa. Pri tom, treba uzeti u obzir različitosti između ciljnih grupa u široj javnosti i prilagoditi način na koji im se saopštavaju relevantne informacije tako da odgovaraju njihovim interesovanjima, obrazovanju i uzrastu.

Poseban izazov predstavlja nedovoljna integracija obrazovnog sektora u sve aspekte zelene tranzicije, iako uspešna tranzicija podrazumeva partnerski odnos državnih institucija, naučno-istraživačkog sektora i privrede. Pored formalnog obrazovanja, i neformalno obrazovanje nudi adekvatne programe u oblasti CE (obuke, stručne radionice, tribine i slično), ali uočen je neujednačeni kvalitet i nedovoljna usmerenost ovih programa ka konkretnim potrebama tržišta i javnih politika. koje su od posebnog značaja za uključivanje šire javnosti u proces tranzicije. Kod neformalnog obrazovanja, posebno je neophodno unaprediti kvalitet adekvatnih obuka i treninga u oblasti ekonomije, prava i menadžmenta (na primer, cirkularno finansiranje, karbonsko računovodstvo, upravljanje rizicima koje sa sobom nose cirkularni projekti, zakonska regulativa i drugo), jer nedostatak ovih znanja u praksi ograničava primenu cirkularnih poslovnih modela.

Neophodno je uspostaviti holistički, institucionalno podržan pristup u obrazovanju, koji pored uključivanja različitih naučnih polja i disciplina (multidisciplinarnost), podrazumeva i institucionalnu podršku nadležnih organizacija – resornih ministarstava. Univerziteti su, pored visokoškolskog obrazovanja, i centri za istraživanje i inovacije, i kroz naučna istraživanja mogu doprineti razvoju novih tehnologija i strategija u oblasti CE, ali je nedostatak što ovaj potencijal još uvek nije sistemski i u potpunosti iskorišćen u procesu kreiranja i sprovođenja javnih politika.

Prema aktivnostima koje su planirane Programom razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine, realizovane su četiri kampanje usmerene ka promociji CE na Univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, u periodu od marta do juna 2024. godine. U sklopu promotivnih aktivnosti, predstavljeni su i rezultati ,,Analize stvarnog stanja zastupljenosti Cirkularne ekonomije na univerzitetima u Republici Srbiji”, čemu su prisustvovali predstavnici velikog broja akademskih, istraživačkih i stručnih organizacija, kao i predstavnici udruženja građana. U narednom periodu neophodno je integrisati aspekte CE u nove studijske programe u skladu sa Evropskim kvalifikacionim okvirom (EQF) i Strategijom EU za zelenu transformaciju. Takođe, fokus treba staviti i na izgradnju kapaciteta nastavnika, koji će moći da prenesu multidisciplinarna znanja i da kreiraju obrazovne materijale u skladu sa najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima. Na ovaj način se mogu prevazići uočeni strukturni nedostaci u obrazovnom sistemu i obezbediti održiva podrška tranziciji ka CE.

2.5.2. Lokalne samouprave kao nosioci cirkularne transformacije

Lokalne samouprave predstavljaju važne poluge za podsticanje i regulisanje prelaska na CE. Uloga lokalnih samouprava je ključna za kreiranje održivih zajednica koje efikasno koriste resurse i smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu. Lokalne samouprave građanima obezbeđuju veliki broj usluga, počev od administrativnih, preko komunalnih (vodosnabdevanje, sakupljanje otpadnih voda, odnošenje otpada, daljinsko grejanje, pijačne usluge, javni prevoz i dr.), do značajnog dela usluga iz socijalne sfere (npr. kultura i obrazovanje), urbanističkog planiranja i lokalnog ekonomskog razvoja. U skladu sa nadležnostima, lokalne samouprave imaju mogućnost uvođenja i implementacije javnih politika i propisa kao što su planovi kojima se uređuju pitanja urbanog razvoja i izgradnje lokalnih samouprava, upravljanja resursima ili upravljanja otpadom. Zbog toga imaju veliki uticaj na način na koji se planira i sprovodi lokalni ekonomski razvoj, vrše javne nabavke, organizuje mobilnost građana i mogućnost da formiraju okruženje po meri građana i životne sredine. Ključni izazov se ogleda u tome što ovi instrumenti u značajnom broju jedinica lokalne samouprave nisu sistematski usmereni ka cirkularnim principima, već su i dalje dominantno zasnovani na linearnom modelu razvoja. Posledica ovakvog pristupa je nedovoljno iskorišćen potencijal lokalnih samouprava za uštede resursa, energije i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Osim definisanja javnih politika na lokalnom nivou i uspostavljanja pravnog okvira, lokalne samouprave treba da stvore i obezbede okruženje u kome privreda i građani imaju interes i motivaciju da daju doprinos procesu prelaska na CE. Međutim, u praksi je uočen nedostatak ograničenih institucionalnih i kadrovskih kapaciteta, kao i nedostatka finansijskih i podsticajnih mehanizama, što utiče na slabu motivaciju privrede i građana da se uključe u cirkularne aktivnosti. U tom cilju, lokalna samouprava može da obezbedi odgovarajuće podsticaje za privredu i za građane, administrativna rasterećenja, poreske olakšice za racionalno korišćenje resursa i sprovođenje aktivnosti koje doprinose tranziciji.

Takođe, u skladu sa nadležnostima u oblasti obrazovanja i podizanja svesti, lokalna samouprava realizacijom edukativnih programa i kampanjama za jačanje svesti, može informisati građane i preduzeća o važnosti CE i načinima na koje mogu doprineti tranziciji. Problem predstavlja to što ove aktivnosti nisu dovoljno sistemske, kontinuirane niti prilagođene različitim ciljnim grupama, što dovodi do ograničenog učešća građana i privrede u primeni cirkularnih praksi. Posledica nedovoljnog informisanja i obrazovanja je niska svest o konkretnim koristima CE na lokalnom nivou, što usporava njenu praktičnu primenu i smanjuje efikasnost lokalnih javnih politika.

Potencijali za uštedu resursa i energije, kao i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu primenom principa CE u lokalnim samoupravama su veliki. Međutim, u praksi ovi potencijali ostaju u velikoj meri neiskorišćeni, usled nedovoljne integracije cirkularnih principa u lokalne politike i planska dokumenta. Da li i u kojoj meri lokalna samouprava može da iskoristi ove potencijale zavisi od toga u kojoj meri lokalna samouprava koristi raspoložive mehanizme da podstakne i podrži proces tranzicije ka CE. Nedostatak strateškog pristupa i dugoročnog planiranja predstavlja jedan od ključnih uzroka ograničene primene CE na lokalnom nivou. Stoga je važno da donosioci političkih odluka na lokalnom nivou prepoznaju konkretne koristi od prelaska na CE za lokalnu zajednicu, privredu i građane, kao i da principi CE postanu deo lokalnih politika i planskih dokumenata.

Imajući u vidu da u Republici Srbiji postoji 174 JLS, identifikovani problemi imaju značajan obim i direktno utiču na ukupan tempo tranzicije ka CE na nacionalnom nivou. Posledice ovakvog stanja ogledaju se u propuštenim ekonomskim prilikama, ograničenom razvoju zelenih radnih mesta i nedovoljnom doprinosu lokalnih zajednica ostvarivanju klimatskih i razvojnih ciljeva.

2.5.3. Upravljanje otpadom

Imajući u vidu izuzetan značaj upravljanja otpadom za dalji razvoj CE, u praksi je uočeno da postojeći sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji još uvek nije u dovoljnoj meri prilagođen cirkularnim principima, što ograničava efikasno iskorišćenje otpada kao resursa i usporava tranziciju ka CE. Ključna ograničenja se odnose na nedovoljnu primenu sistemskih rešenja, neujednačene kapacitete lokalnih samouprava, kao i na nepotpunu funkcionalnost infrastrukture za odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklažu otpada. Iako je Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022–2024. godine, prepoznao upravljanje otpadom kao posebnu oblast i definisao set mera za njeno unapređenje, ostali su prisutni strukturni i institucionalni izazovi koji utiču na obim, dinamiku i efekte sprovođenja ovih mera u praksi. Dodatno, identifikovana su ograničenja u pogledu odvojenog sakupljanja, sortiranja i reciklaže različitih tokova otpada, kao i nedovoljno razvijeni kapaciteti za tretman posebnih kategorija otpada, uključujući opasni i industrijski otpad, tekstil i otpad od hrane. Ova stanja ukazuju na potrebu za unapređenjem infrastrukture, jačanjem kadrovskih i finansijskih kapaciteta lokalnih samouprava, kao i usvajanjem sistemskih instrumenata koji omogućavaju efikasnije upravljanje resursima u skladu sa cirkularnim principima.

Posebno treba izdvojiti da su u skladu sa navedenim izvršena planirana unapređenja zakonodavnog okvira kroz izmene i dopune određenih odredbi Zakona o upravljanju otpadom u 2023. godini, čime je stvoren pravni osnov za definisanje kriterijuma i ocene usaglašenosti na osnovu kojih pojedine materije, predmeti ili vrste otpada mogu postati nusproizvodi ili im prestaje status otpada, kao i efikasnijeg funkcionisanja odgovarajućih registara koje vodi nadležni organ, čime se značajno doprinosi njihovom iskorišćenju kao resursa. U vezi sa tim unapređeni su sledeći podzakonski akti:

– Pravilnik o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljenim postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za određivanje prestanka statusa otpada (,,Službeni glasnik RS”, br. 19/24 i 47/24);

– Pravilnik o kriterijumima za određivanje nusproizvoda i obrascu izveštaja o nusproizvodima, načinu i rokovima za njegovo dostavljanje (,,Službeni glasnik RS”, br. 76/19, 95/22 i 29/24).

Planirana mera podrške građevinskom sektoru u razvoju sistema upravljanja otpadom od građenja i rušenja ostvarena je propisivanjem odredbe u Zakonu o upravljanju otpadom kojom se ova vrste otpada svrstava u posebne tokove, a nakon toga usvajanjem Uredbe o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja (,,Službeni glasnik RS”, br. 93/23 i 94/23 – ispravka). Pored toga pripremljen je i Priručnik o pravilnom postupanju sa otpadom od građenja i rušenja. Realizacijom ovih aktivnosti stvoren je osnov za povećanje stepena reciklaže neopasnog građevinskog otpada i njegovog efikasnijeg korišćenja kao resursa, odnosno planiranom uspostavljanju mreže postrojenja za recikliranje neopasnog otpada od građenja i rušenja u skladu sa Akcionim planom za period 2022 – 2024. godine za sprovođenje Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 12/22).

Planirane aktivnosti koje su usmerene na realizaciju mere podrške za unapređenje sistema upravljanja hranom, viškovima hrane i otpadom od hrane u kontekstu cirkularne ekonomije su realizovane. U tom pogledu, tokom 2024. godine, realizovan je pilot projekat ,,Otpad od hrane za zelenu energiju”, namenjen HORECA sektoru u koji su bili uključeni restorani i hoteli: Srown plaza, Radison Collection, kao i Sava Centar, kroz odvojeno prikupljanje otpada od hrane, kako u toku pripreme obroka, tako i otpada od hrane nakon konzumiranja. Sav prikupljeni otpad od hrane je preuzeo Esotron, operater koji upravlja biogasnim postrojenjem. U toku tri meseca izdvojeno je i upućeno na tretman 24 tone otpada od hrane. Rezultati ukazuju da u narednom planskom periodu treba intenzivirati aktivnosti u vezi ove vrste otpada u pogledu unapređenja zakonodavnog okvira sa fokusom na prevenciju nastajanja otpada pre svega u ovom sektoru.

Važno je naglasiti da su određene aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom realizovane i kroz druge posebne ciljeve Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji, što se pre svega može istaći kroz podršku lokalnim samoupravama tokom izrade lokalnih mapa puta CE za izabrane JLS koje su bez izuzetka prepoznale upravljanje otpadom kao prioritetnu aktivnost za razvoj CE.

Više promotivno-edukativnih aktivnosti je realizovano u cilju unapređenja upravljanja otpadom poput: Panel diskusija, Rešavanje problema paljenja sekundarnih sirovina, Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada, Samit CE Zapadnog Balkana, Cirkularni STEP dijalog o regionalnoj politici, Integrisanje ciljeva CE u lokalne planove upravljanja otpadom-izazovi i moguća rešenja, Radionica o donaciji hrane i prevencija nastanka otpada od hrane, Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada.

Dodatno, u prethodnom planskom periodu, Ministarstvo zaštite životne sredine u partnerstvu sa UNDP realizuje nekoliko projekata poput: ,,Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), kao i ,,EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Više aktivnosti je imalo za cilj unapređenje koncepta cirkularnosti i podsticanje inovativnosti za održivo upravljanje otpadom, kao i pružanje podrške udruženjima i neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina.

Nažalost, u prethodnom periodu neke od ključnih sistemskih promena nisu sprovedene. Sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada nije uspostavljeno. Iako je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom, odvojeno sakupljanje u praksi funkcioniše sporadično u manjem broju JLS.

Infrastrukturni sistem za reciklažu nije uravnotežen. Mreža za odvojeno sakupljanje otpada nije dovoljno razvijena u odnosu na postojeće kapacitete za reciklažu. Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine20 u 2023. godini je reciklirano 15,5% od ukupno generisanog komunalnog otpada. Procena je da JLS u tome učestvuju sa samo 3%, dok sve ostale reciklirane količine potiču od neformalnog sektora. Većina JLS nije uvela sistem primarne selekcije otpada zbog nedostatka tehničkih, ljudskih i finansijskih kapaciteta, kao i zbog nepostojanja strateških dokumenata i mehanizama za sprovođenje zakonskih obaveza u ovoj oblasti.

U 2023. godini, od ukupno proizvedenih približno 3,10 miliona tona komunalnog otpada, 45,20% je činio biorazgradivi otpad, dok je stepen reciklaže biootpada iznosio 1,73 kg/stanovniku.

Prema procenama, u Republici Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona hrane, što je između 30 i 40 kilograma po stanovniku godišnje. Procenjuje se da samo sektor ugostiteljstva godišnje generiše oko 40.000 tona otpada od hrane, koji po propisima nije dozvoljen za upotrebu i nije dozvoljen ni za ljudsku ni životinjsku ishranu. Ovaj otpad se meša sa komunalnim otpadom i značajno utiče na povećanje procentualnog udela biorazgradivog otpada, čije iskorišćenje je veoma nisko. U praksi sistem upravljanja viškovima hrane, koji bi podstakao preusmeravanje neprodate hrane humanitarnim organizacijama, još uvek nije dovoljno razvijen, a poreske olakšice za doniranu hranu ne postoje. Donirana hrana podleže porezu na dodatu vrednost (20%), što demotiviše sve u lancu snabdevanja hranom da doniraju. Neprodata hrana kojoj ističe rok trajanja iz trgovinskih lanaca uglavnom se ne sakuplja odvojeno, kako bi se adekvatno tretirala u skladu sa Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine, već se odbacuje u tokove mešanog komunalnog otpada. Edukacija svih aktera u lancu snabdevanja hranom, kao i potrošača o značaju smanjenja rasipanja hrane je na početnom nivou.

Sistem za upravljanje posebnim tokovima otpada, u skladu sa zahtevima EU, delimično je uspostavljen na osnovu postojećih zakonskih i podzakonskih propisa. Međutim, sistem sakupljanja otpadnih automobilskih guma iz domaćinstava, odvojenog sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora iz domaćinstava, kao i odvojenog sakupljanja otpadnog motornog ulja nije uspostavljen od strane lokalnih samouprava. Sistem za organizovano sakupljanje otpada od električne i elektronske opreme iz domaćinstava uspostavljen od strane lokalnih samouprava, osim sporadično. Iako su jedinice lokalne samouprave dužne da organizuju odvojeno sakupljanje otpada i uspostave učestalost sakupljanja otpada za reciklabilne proizvode (papir, metal, plastiku i staklo), sistem odvojenog sakupljanja ambalažnog otpada iz domaćinstava nije proširen na čitavu zemlju. Kapaciteti za odvojeno sakupljanje i reciklažu otpada iz posebnih tokova nisu dovoljno razvijeni. Do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava, već se on meša sa komunalnim otpadom i odlaže na deponije.

Od ključnog je značaja da kompanija koja je odgovorna za ponovnu preradu materijala iz otpada u novu sirovinu i dalje stavljanje u promet te sirovine, obezbedi da iste ne sadrže neželjene i opasne hemijske supstance. Tako na primer, sadržaj određenih veoma opasnih supstanci (npr. polibromovani difenil etri tzv. usporivači gorenja, olovo, i dr.) u pojedinim komponentama otpada od električnih i elektronskih uređaja mora biti ispitan, jer od njihovog prisustva i koncentracije zavisi da li se ovaj otpad može reciklirati. Takođe, treba imati u vidu da neželjene hemikalije u cirkularnom toku mogu biti i one hemikalije koje nemaju izrazito opasna svojstva po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ali čije prisustvo u recikliranom materijalu može uticati na primenska svojstva i kvalitet novog proizvoda (npr. hemikalije koje utiču na boju, miris ili čvrstoću novoproizvedenih materijala). S tim u vezi, posebna pažnja mora se obratiti na moguće prisustvo neželjenih ili opasnih hemikalija koje treba ukloniti iz cirkularnog toka materijala, jer one mogu da remete reciklažni postupak i negativno uticati na kvalitet i bezbednost finalnog proizvoda od recikliranog materijala. Nedostatak znanja, instrumenata za ispitivanje i/ili usvojenih tehnika za odvajanje ovakvih hemikalija može biti problem koji je potrebno rešiti kako bi se iskoristile sve prednosti reciklaže, ali i izbegle neželjene posledice reciklaže neadekvatnih materijala.

Odvojeno prikupljanje i sortiranje materijala takođe igraju važnu ulogu u obezbeđivanju kvaliteta i sastava recikliranog materijala, odnosno sirovine. Jedan od načina da se obezbedi sledljivost i održi adekvatan kvalitet recikliranog materijala u pogledu sastava je sprovođenje cirkularnog toka materijala, u kome se određeni proizvodi sakupljaju kao odvojeni tokovi otpada, a zatim se reciklirani materijal ugrađuje u nove verzije istog proizvoda ili nove proizvode sa sličnom vrednošću. Na taj način se izbegava mešanje otpadnih materijala sa različitim sastavom i svojstvima i sprečava da reciklat koji bi mogao imati idealan sastav za određenu vrstu proizvoda, na primer, materijal za pakovanje hrane, mešanjem sa drugim materijalima kontaminira i postaje neupotrebljiv kao reciklirani materijal, ni kao ambalaža za hranu.

Pored toga, u kombinaciji sa tradicionalnim fizičkim i mehaničkim metodama reciklaže, korišćenje novih reciklažnih tehnika zasnovanih na hemijskim procesima (poput pirolize) može dodatno da ojača cirkularni tok materijala. Naime, uvođenje hemijske reciklaže gde je to isplativo, naročito za otpad od polimernih materijala poput plastike, ima veliki potencijal da poveća procenat reciklaže i poboljša cirkularne tokove i doprinese održivom korišćenju prirodnih resursa, jer omogućava da se recikliraju i uvedu u cirkularne tokove i komponente otpada koji nije pogodan za reciklažu fizičkim i mehaničkim metodama.

U toku 2023. godine ukupna količina generisanog neopasnog građevinskog otpada i otpada od građenja i rušenja iznosila je 302.615 tona, a od toga je 10.830 tona bio opasan otpad. Upravljanje otpadom od građenja i rušenja regulisano je Uredbom o upravljanju otpadom od građenja i rušenja i implementacija propisa je tek na početku, odnosno sistem odvojenog sakupljanja otpada od građenja i rušenja još nije uspostavljen. Količina generisanog neopasnog građevinskog i industrijskog otpada može se značajno smanjiti kroz njegovo uključivanje u druge proizvodne procese, kao sirovina za izgradnju puteva, betonske elemente ili izolacione materijale, čime se podstiče industrijska simbioza i smanjuje potreba za prirodnim resursima.

Trend povećanja količine deponovanog otpada na sanitarnim deponijama je primetan, počev do 2021. godine zbog otvaranja nove regionalne sanitarne deponije Vinča. Na dvanaest sanitarnih deponija u 2023. godini je odloženo 1,20 miliona tona komunalnog otpada čime je obuhvaćeno 42% stanovnika. I pored ovakvog napretka u pristupačnosti sanitarnim deponijama, i dalje se znatna količina otpada odlaže na nesanitarne i divlje deponije.

U privatnom sektoru postoji nekoliko postrojenja koja vrše tretman opasnog otpada i imaju odgovarajuće dozvole, kako bi vršile tretman opasnog otpada, kao i postrojenja čija se izgradnja planira. Nedostaju kapaciteti za insineraciju organskog, industrijskog i medicinskog otpada. Konačno, do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava, već se on meša sa komunalnim otpadom i odlaže na deponije.

Sistem izdvajanja otpadnog tekstila, poreklom iz industrije i komunalnog otpada, nije uspostavljen. Tekstilni otpad od potrošača u najvećem procentu se nalazi u mešanom komunalnom otpadu koji se odlaže. Kao jedan od ciljeva u skladu sa evropskim zahtevima koji je definisan u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine, odnosi se na unapređen sistem upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponije i smanjeno odlaganje otpada na nesanitarne deponije, je i uspostavljanje odvojenog sakupljanja makar papira, metala, stakla, plastike i tekstila do 2029. godine u našoj zemlji.

Uzimajući u obzir da je u Republici Srbiji tzv. bazna tekstilna industrija nije razvijena, te da se tekstilne sirovine uglavnom uvoze, za procenu generisanog industrijskog tekstilnog otpada uzima se da se standardno tokom proizvodnje odbaci između 10–15% materijala. Prema poslednjim procenama koje su izvršene za 2018. godinu, može se zaključiti da se u Republici Srbiji generiše između 6.000–9.500 tona industrijskog tekstilnog otpada godišnje. U Republici Srbiji samo jedno preduzeće ima kompletan pogon za sortiranje i reciklažu tekstilnog otpada, to je ,,Filc i jezgro”, iz Varvarina.21 Otpad iz tekstilne industrije može se koristiti kao sirovina za proizvodnju izolacionih materijala, punila u nameštaju ili automobilima, kao i u građevinskim pločama. Na taj način , kroz industrijsku simbiozu, smanjuje se količina otpada i sirovinska zavisnost drugih sektora.

Na osnovu dostavljenih podataka za 2023. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine je izradila analizu tretmana za pojedine grupe otpada koje predstavljaju sekundarne sirovine. U skladu sa Stavom Evropske komisije i socijalnog komiteta izvršen je izbor sekundarnih sirovina, uz uvažavanje nacionalnih potreba za pojedinim vrstama otpadnih materijala koje predstavljaju sekundarne sirovine. Količine tekstilnog otpada kao sekundarnih sirovina koje su podvrgnute iskorišćenju nekom od R operacija (engl. Recovery) su iznosile 1.508 tona.

Na osnovu pristiglih izveštaja22 od strane 5.206 postrojenja u toku 2023. godine u Republici Srbiji je proizvedeno 7,84 miliona tona otpada od čega je 90 hiljada tona otpada koji je po karakteru opasan. Termoenergetski objekti su najveći proizvođači otpada. Leteći pepeo od uglja i pepeo, šljaka i prašina iz kotla, generisani su u količini od 5,87 miliona tona, odnosno čine 75% ukupne količine proizvedenog otpada. Leteći pepeo, šljaka, pepeo i prašina iz kotla mogu se koristiti kao sekundarne sirovine u građevinskoj industriji, posebno za proizvodnju cementa, betona, cigli i punila za puteve. Ovom primenom se unapređuje industrijska simbioza, jer otpad iz energetskog sektora postaje koristan ulaz u drugim proizvodnim procesima, čime se smanjuje potrošnja prirodnih resursa i količina deponovanog otpada.

U značajnim količinama zastupljene su i druge vrste otpada, koji potiču iz termičkih procesa: neprerađena šljaka i otpadi od prerade šljake iz industrije gvožđa i čelika. Nakon toga po količini slede otpadni metali, prvenstveno gvožđe i čelik, čvrsti otpadi na bazi kalcijuma u procesu odsumporavanja gasa, papirna i kartonska ambalaža, solidifikovani i drugi otpadi iz postrojenja za obradu otpada, iskop i zemlja nastali tokom građevinskih delatnosti. Prema informacijama Agencije za zaštitu životne sredine23, i dalje se izvoze velike količine otpada za koje postoje prerađivački kapaciteti u zemlji. Otpad od papirne i kartonske ambalaže. otpadni papir i karton čine 55% količine otpada koji je uvezen. Po zastupljenosti slede otpadni metali, plastika i guma i sagorljivi otpad iz postrojenja za obradu otpada. Uvoz opasnog otpada se odnosi samo na olovne baterije. I dalje se nastavlja trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada kao što su na primer otpadni papir i metali.

Na osnovu podataka dostavljenih od strane 289 operatera koji imaju dozvolu za ponovno iskorišćenje otpada, u toku 2023. godine, tretmanom ponovnog iskorišćenja je prerađeno 2,23 miliona tona otpada od čega je 91.608 tona otpada koji je po karakteru opasan. Od ukupne količine prerađenog otpada najviše su zastupljeni otpadi iz termičkih procesa iz industrije gvožđa i čelika i iz energana i drugih postrojenja za sagorevanje, zatim otpadni metali i papirna i kartonska ambalaža.

Najzastupljenije količine opasnog otpada koje su reciklirane ili na drugi način prerađene nekom od R operacija koje predstavljaju postupke ponovnog iskorišćenja otpada su odbačena električna i elektronska oprema, olovne baterije, otpadna vozila, muljevi sa dna rezervoara, posebno sakupljen elektrolit iz baterija i akumulatora i infektivni otpad iz zdravstvenih ustanova.

U Republici Srbiji postoje tri fabrike cementa, od kojih dve vrše termički tretman opasnog i neopasnog otpada, odnosno koriste ga kao alternativno gorivo i imaju odgovarajuće dozvole. Pored toga, cementna industrija u Republici Srbiji, kao alternativnu sirovinu, koristi više od 300.000 tona neopasnog i opasnog otpada godišnje (najviše letećeg pepela i granulisane šljake iz visoke peći). Spalionica u Beogradu za komunalni otpad ima maksimalni projektovani kapacitet 340.000 tona godišnje. Nedostatak infrastrukture za tretman otpada u Republici Srbiji otvorio je, kao jedinu od mogućnosti za konačno zbrinjavanje otpada, izvoz na tretman u ovlašćena i registrovana postrojenja u EU.

Prema poslednjim ažuriranim podacima Agencije za zaštitu životne sredine iz septembra 2024. godine, u Republici Srbiji je ukupno izdato 2.614 dozvola za upravljanje otpadom na svim nivoima. Međutim, broj dostavljenih izveštaja pokazuje da veliki procenat operatera koji poseduje dozvole nije aktivan na tržištu u ovoj oblasti ili ne postupa u skladu sa zakonskim zahtevima u pogledu izveštavanja.

––––––––––––––

20 Izveštaj o upravljanju otpadom u Republici Srbiji 2011 -2023, Agencija za zaštitu životne sredine

21 Problem tekstilnog otpada u razvoju cirkularne ekonomije u Republici Srbiji, Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji“, prof. dr Maja Radetić, 2019.

22 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine.

23 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji 2023. godine, Agencija za zaštitu životne sredine.

2.5.4. Sumirani aktuelni problemi i potencijali za razvoj CE

Prirodni resursi – Prirodni resursi u Republici Srbiji, predstavljaju dragoceni temelj za razvoj CE, ali su trenutno izloženi brojnim izazovima kao što su prekomerna eksploatacija, degradacija zemljišta, nedostatak adekvatnog upravljanja vodnim resursima i gubitak biodiverziteta. Ovi problemi ograničavaju održivi razvoj i smanjuju kapacitete prirodnih sistema da podrže obnovljive tokove materijala. Ipak, postoje značajni potencijali za poboljšanje situacije kroz primenu cirkularnih principa kao što su bolja zaštita i obnovljivost šuma, racionalnije korišćenje vode (uključujući upotrebu prečišćenih otpadnih voda u poljoprivredi), kao i razvoj bioekonomije koja pretvara biomase u nove, dodatno vredne materijale i proizvode na efikasan i održiv način.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini u industriji u Republici Srbiji potrošeno je 4267 miliona m³ vode, a prečišćeno samo 31% otpadnih voda, što ukazuje na potrebu za boljim upravljanjem vodnim resursima. Primena principa CE, poput zatvorenih vodnih sistema, unapređenja efikasnosti i reciklaže vode, može smanjiti potrošnju i zagađenje, uz uštede u troškovima. Iskustva u prerađivačkoj industriji pokazuju da se ovakvim merama može postići ušteda od oko 15% vode, što potvrđuje potencijal za održiviji vodni menadžment.

Koncept bioekonomije naglašava važnost tehnoloških inovacija da dopune ili zamene neobnovljive resurse alternativama zasnovanim na biologiji. Potrebne su nove strategije i novi načini korišćenja prirodnih resursa uz poštovanje održivosti i proizvodnju novih proizvoda sa dodatom vrednošću, sa što manje otpada. Potencijali cirkularne bioekonomije predstavljaju prelazak sa ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima na ekonomiju zasnovanu na obnovljivim izvorima, a zatim poboljšanje efikasnosti korišćenja resursa i obnavljanje/recikliranje otpada nastalog u proizvodnom ciklusu. Njen najveći potencijal je da doprinese ublažavanju klimatskih promena, socio-ekonomskom razvoju i zaštiti životne sredine održavanjem vrednosti proizvoda, proizvodnjom i korišćenjem materijala na bio-bazi, što je duže moguće.

Privreda – Uprkos blagom smanjenju potrošnje opasnih hemikalija, njihova široka upotreba u industriji i dalje predstavlja značajan problem za razvoj CE. Nedostatak preciznih informacija o prisustvu zabranjenih i štetnih supstanci u proizvodima otežava bezbednu reciklažu i ponovno korišćenje materijala. Ovo predstavlja prepreku za uvođenje cirkularnih tokova u industrijama kao što su elektronika, plastika, građevinarstvo i tekstil, gde se i dalje nalaze štetne hemikalije koje negativno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Još jedan značajan izazov je povezanost upravljanja hemikalijama i otpadom, kao i potreba za usklađivanjem domaćih propisa sa evropskim standardima. Trenutni nedostaci u prenosu informacija duž lanca snabdevanja i nepotpuno upravljanje opasnim supstancama sprečavaju uspešnu implementaciju CE. Sa druge strane, postoji potencijal u uvođenju bezbednih i održivih rešenja već u fazi dizajna proizvoda, kao i u razvoju novih regulativa i tehnologija koje će olakšati cirkularnost materijala.

Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, iako trenutno suočen sa starenjem radne snage, zastarelom mehanizacijom i smanjenjem površina, ima veliki potencijal za doprinos CE. Korišćenje organskog otpada za proizvodnju komposta, biogasa i biomase, kao i efikasna upotreba prirodnih resursa, predstavljaju ključne mogućnosti za zatvaranje materijalnih tokova. Međutim, za realizaciju ovih potencijala neophodne su investicije, edukacija i podsticaji koji će omogućiti modernizaciju i veću održivost u ovom sektoru.

S druge strane, sektori kao što su IKT, turizam, saobraćaj i građevinarstvo imaju značajne izazove u pogledu infrastrukture, edukacije i efikasnog korišćenja resursa. IKT sektor može biti motor inovacija i dugoročne upotrebe uređaja, dok turizam mora razviti održive prakse kako bi smanjio negativne uticaje na životnu sredinu. Saobraćaj i građevinarstvo trebaju da unaprede reciklažu i primenu održivih materijala. Sve ovo zahteva značajna ulaganja u tehnologije, infrastrukturu i ljudske resurse kako bi Republika Srbija uspešno tranzicirala ka cirkularnoj i zelenoj ekonomiji.

Javna svest i obrazovanje – Šira javnost u Republici Srbiji još uvek nije dovoljno upoznata sa principima CE i njenim značajem za održivi razvoj, što predstavlja osnovni izazov za šire prihvatanje i primenu ovog koncepta. Nedovoljna svest i znanje o CE ograničavaju promenu navika u potrošnji, utičući na efikasno korišćenje resursa i smanjenje otpada. Obrazovni sistem nije u potpunosti pripremljen da sistemski obuhvati teme vezane za CE, posebno u osnovnim i srednjim školama, gde se ove teme izučavaju samo delimično i u okviru izbornih predmeta, što znači da veliki broj učenika nema pristup ovom znanju. Na visokoškolskom nivou, iako postoje pojedinačni predmeti i programi koji se bave elementima CE, potrebna je jasnija integracija i unapređenje nastavnih planova i akreditacija novih programa koji bi omogućili studentima da steknu kompletna znanja i veštine za rad u zelenoj ekonomiji. Ovo je ključno za formiranje stručnjaka koji će biti sposobni da podrže tranziciju ka održivom razvoju i inovativnim tehnologijama koje minimiziraju otpad i unapređuju resursnu efikasnost.

Potencijal za razvoj CE kroz javnost i obrazovanje leži u sistematskoj i multidisciplinarnoj edukaciji koja uključuje sve nivoe obrazovanja, medije i civilno društvo. Uvođenje sveobuhvatne nacionalne strategije za obrazovanje o CE, uz koordinaciju relevantnih institucija i usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima, može obezbediti trajan i sistemski pristup ovom pitanju. Razvoj digitalnih platformi za edukaciju i promociju CE, kao i aktivna uloga medija i nevladinih organizacija u podizanju svesti, mogu značajno ubrzati prihvatanje novih modela ponašanja i poslovanja. Istovremeno, kreiranje novih obrazovnih profila i profesionalnih standarda usmerenih ka zelenoj i CE otvoriće put za razvoj radne snage sposobne da implementira inovativne i održive prakse u privredi i društvu.

Lokalne samouprave – Jedna od najvećih barijera za razvoj CE na lokalnom nivou jeste nizak nivo svesti ključnih aktera i nedovoljna integracija principa CE u planska dokumenta JLS. Samo mali broj lokalnih samouprava u Republici Srbiji uključuje ove principe u svoje planove, uglavnom u oblastima upravljanja otpadom, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Potrebno je sistematski integrisati principe CE u buduće i revidirane planske dokumente, uz pomoć lokalnih mapa puta za CE koje će obuhvatiti sve relevantne aspekte.

Dalje, sistemi vodosnabdevanja karakterišu nedovoljna efikasnost upravljanja, loš tehnički kapacitet i neadekvatna cena vode, što dovodi do velikih gubitaka vode (prosečno 35,1%) i neracionalne potrošnje. Pored toga, nizak stepen prerade otpadnih voda i nedovoljno iskorišćen mulj iz postrojenja za prečišćavanje predstavljaju značajan izazov. JLS treba da jačaju kapacitete i ulažu u infrastrukturu, ali i da podižu svest javnosti o racionalnom korišćenju vode i upravljanju otpadnim vodama, što će biti ključno za primenu principa CE u ovom sektoru.

Većina lokalnih samouprava ima zastarelu opremu i ograničene kapacitete za sakupljanje i transport otpada, a primarna selekcija otpada još uvek nije široko rasprostranjena zbog nedovoljnih tehničkih i finansijskih resursa. Procenat reciklaže komunalnog otpada u Republici Srbiji je još uvek nizak (15,5%), pri čemu postoji značajan potencijal u korišćenju biorazgradivog otpada (čiji je udeo u 2023. godini iznosio 45,20% komunalanog otpada) i ambalažnog otpada kao resursa. Potrebno je ubrzati izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom i promovisati edukaciju i razvoj cirkularne kulture u zajednicama.

Lokalne samouprave imaju značajan potencijal da integrišu principe CE kroz uređenje zelene infrastrukture, kao što su parkovi, zeleni krovovi i drvoredi, koji mogu biti prepoznati kao javni interes i podržani zakonskim rešenjima. Prerada organskog otpada i korišćenje obnovljivih izvora energije, na primer solarnih panela na zelenim krovovima, mogu smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i doprineti održivom razvoju. Pijace kao centri lokalne trgovine imaju potencijal da postanu važne tačke za upravljanje biorazgradivim otpadom i podsticanje upotrebe reciklirane ambalaže, što direktno utiče na smanjenje otpada i emisije ugljen-dioksida. Međutim, i dalje postoje izazovi u tehnološkoj obnovi, kao što je potreba za širom primenom energetski efikasne LED javne rasvete i pametnih sistema upravljanja rasvetom, kao i unapređenju urbane mobilnosti kroz planove održivog transporta koji bi smanjili zagađenje i povećali efikasnost saobraćaja.

Urbana mobilnost je ključni element održivog razvoja gradova i podrazumeva integrisano korišćenje različitih vidova transporta (pešačenja, biciklizma, javnog prevoza i automobila), s ciljem smanjenja zagađenja i povećanja energetske efikasnosti. U Republici Srbiji je mobilnost stanovništva znatno niža nego u razvijenim evropskim zemljama, a biciklistički saobraćaj je nedovoljno razvijen. Planovi održive urbane mobilnosti, koji se usvajaju u nekim gradovima, doprinose boljem kvalitetu života, očuvanju resursa i smanjenju emisije štetnih gasova, ali je potrebno nastaviti njihovu implementaciju i proširiti mere za efikasnije i zelenije sisteme kretanja.

Ograničeni organizacioni i stručni kapaciteti u lokalnim samoupravama predstavljaju prepreku u sprovođenju CE. Mali broj JLS ima posebne jedinice ili obučene kadrove za ova pitanja, što zahteva povećanu stručnu i finansijsku podršku. Pored toga, potrebno je podići nivo svesti stanovništva i raditi na razvoju cirkularne kulture kroz edukaciju, promotivne kampanje i jaču saradnju između javnog, privatnog sektora i civilnog društva.

Upravljanje otpadom – U prethodnom periodu stvoreni su značajni preduslovi za dalji razvoj CE u Republici Srbiji, posebno u oblastima upravljanja otpadom od hrane, plastike za jednokratnu upotrebu, građevinskog i tekstilnog otpada. Iako postoji veliki potencijal za iskorišćenje ovih tokova kroz kompostiranje, reciklažu i energetsko iskorišćenje, neophodno je dodatno podržati privredne subjekte u proglašavanju pojedinih vrsta otpada nusproizvodima, kao i u primeni novih propisa. Poseban izazov ostaje potreba za jačanjem kapaciteta reciklažnog sektora, uključujući kontrolu hemikalija u recikliranim materijalima, razvoj infrastrukture i informisanje potrošača, kako bi se osigurao kvalitetan i bezbedan cirkularni tok materijala.

3. VIZIJA

Razvoj Republike Srbije usmerava se ka održivosti i jačanju privredne konkurentnosti kroz inovativna i digitalna rešenja u skladu sa konceptom CE. Posvećenost zelenoj tranziciji i klimatskoj neutralnosti ogleda se u racionalnom korišćenju resursa i energije, s ciljem smanjenja zagađenja, očuvanja zdravlja stanovništva i unapređenja kvaliteta života.

Primenom koncepta CE, Republika Srbija teži održivom, klimatski neutralnom i otpornom razvoju koji se zasniva na efikasnom korišćenju resursa, tehnološkim inovacijama, digitalizaciji i uvođenju zelenih poslovnih modela. Vizija Republike Srbije je društvo koje minimizira otpad, smanjuje uticaj na životnu sredinu i stimuliše inkluzivan i pravičan ekonomski rast.

CE se postavlja kao strateška okosnica zelene tranzicije u Republici Srbiji, uz aktivno usmeravanje razvoja u skladu sa pravnim tekovinama EU, principima Zelene agende za Zapadni Balkan, obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Strategijom održivog razvoja UN do 2030. godine.

Republika Srbija prepoznaje ulogu CE u jačanju konkurentnosti privrede, očuvanju prirodnog kapitala, zaštiti zdravlja građana i unapređenju kvaliteta života kroz razvoj održivih zajednica i podršku zelenoj i digitalnoj transformaciji.

Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine, predstavlja ključni instrument za usmeravanje politike ka ovoj viziji, definišući konkretne ciljeve, mere, strateške prioritete, mehanizme podrške i metrike. Do 2030. godine, Republika Srbija teži uspostavljanju funkcionalnih cirkularnih lanaca u ključnim sektorima (poput poljoprivrede, građevinarstva, proizvodnje i upravljanja otpadom), razvoju tržišta sekundarnih sirovina i unapređenju eko-dizajna i odgovorne potrošnje. Program ima za cilj da podstakne investicije, inovacije i intersektorsku saradnju kao osnovu za sistemsku tranziciju ka CE.

4. CILJEVI

Opšti cilj: Dostizanje ciljeva održivog razvoja kroz sistemsku primenu koncepta cirkularne ekonomije za racionalno korišćenje resursa i energije zasnovano na znanjima, inovacijama i digitalizaciji

Ovaj cilj je usklađen sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, posebno COR 8 (Potpomaganje održivog ekonomskog rasta i dostojanstvenog rada), COR 9 (Industrija, inovacije i infrastruktura) i COR 12 (Održiva potrošnja i proizvodnja), u skladu sa objavljenom Metodologijom za povezivanje ciljeva DJP sa COR.

Opšti cilj Programa, formulisan je tako da obuhvati ključne promene koje Republika Srbija želi da postigne do kraja programskog perioda, uspostavljanje osnova za održivi razvoj kroz sistemsku primenu cirkularne ekonomije. Ovaj cilj nije apstraktan, već odražava potrebu da se, u okviru šestogodišnjeg perioda, stvore konkretni preduslovi za široku primenu cirkularnih principa u privredi, lokalnim samoupravama i sistemu upravljanja resursima i otpadom. Time se Republika Srbija usklađuje sa evropskim i globalnim razvojnim tokovima, ali i gradi otporniji i efikasniji domaći sistem zasnovan na dugoročnoj održivosti.

Da bi ovaj cilj bio ne samo usmeren, već i merljiv, podržan je setom posebnih ciljeva koji mu daju operacionalnu dimenziju. Oni obuhvataju podršku transformaciji privrede i lokalnih zajednica, promociju industrijske simbioze, razvoj alata i podsticajnih mehanizama, kao i podizanje svesti i izgradnju kapaciteta svih relevantnih aktera. Ova struktura omogućava da se napredak prati kroz jasne indikatore i rezultate, poput broja preduzeća koja usvajaju cirkularne modele, broja opština koje primenjuju CE mere, razvijenih instrumenata podrške ili inicijativa koje povezuju nauku i praksu.

Formulisanjem ovako postavljenog opšteg cilja, ovaj program postaje realan, izazovan i vremenski ograničen instrument koji podstiče saradnju, inovacije i društvene promene. On pruža osnovu za kreiranje politika i mera koje će imati konkretan uticaj na konkurentnost, ekološku efikasnost i kvalitet života u Republici Srbiji, a istovremeno otvara prostor za dugoročnu tranziciju ka održivoj i klimatski neutralnoj ekonomiji.

4.1. Poseban cilj 1

Podrška privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima

Ovaj poseban cilj je povezan sa COR 8 i COR 9, jer promoviše održive poslovne modele, industrijsku simbiozu i inovacije u privredi. Privredni sektor ima ključnu ulogu u tranziciji ka CE, s obzirom na značajnu potrošnju energije i sirovina i uticaj na životnu sredinu. Ovim programom će se do 2030. godine obezbediti podrška privrednim subjektima kroz finansijske podsticaje, obuke, savetovanje, uvođenje inovacija i digitalizaciju poslovanja. Fokus će biti na sektorima sa najvećim potencijalom za cirkularnost, uključujući prerađivačku industriju, kao i uslužne delatnosti u usponu. Podrška obuhvata edukaciju o cirkularnim modelima, identifikaciju mogućnosti za smanjenje otpada, razvoj poslovnih akcionih planova, unapređenje upravljanja resursima i primenu dobrih praksi. Promovisaće se saradnja sa naučnoistraživačkim institucijama radi transfera inovacija i razvoja cirkularnih proizvoda i tehnologija, uz integraciju principa ESG u korporativne strategije. Poseban akcenat biće na razvoju industrijske simbioze i bioekonomije, kroz analizu tokova sirovina i otpada i kreiranje podsticaja za iskorišćenje domaćih resursa. Na ovaj način će se podržati konkurentnost, smanjiti ekološki otisak i postaviti temelji za održivi privredni rast u skladu sa zelenom tranzicijom i klimatskim ciljevima Republike Srbije.

4.2. Poseban cilj 2

Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu principa CE

Aktivnosti ovog cilja doprinose COR 11 (Održivi gradovi i zajednice) i COR 12, kroz jačanje lokalnih kapaciteta za CE, upravljanje resursima i otpadom. JLS imaju ključnu ulogu u primeni CE, jer su nadležne za brojne lokalne politike, od upravljanja otpadom i energetske efikasnosti, do razvoja zelene infrastrukture i urbane mobilnosti. Ipak, njihova sposobnost da iskoriste ovaj potencijal zavisi od raspoloživih znanja, veština i lokalnog konteksta. Zato je od strateškog značaja jačanje kapaciteta JLS, javnih i komunalnih preduzeća i lokalne privrede kroz prenošenje znanja o CE. Konkretno, kroz izradu i primenu lokalnih mapa puta za CE, koje obuhvataju mere za ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine i očuvanje resursa, obezbeđuje se osnova za održivu transformaciju lokalnih zajednica. Podrška JLS se dodatno konkretizuje kroz uvođenje Indeksa simbioze lokalnih zajednica, inovativnog alata koji će omogućiti teritorijalno osetljivo i integrisano praćenje napretka u primeni CE. U okviru ovog pristupa biće primenjen integrisani metod praćenja cirkularnih performansi, koji dopunjuje Indeks simbioze merljivim podacima o ekološkim i ekonomskim efektima lokalnih inicijativa. Ovaj indeks će meriti broj formalizovanih partnerstava u oblasti CE (npr. kroz ugovore, memorandume, zajedničke projekte), pratiti obim razmene resursa (materijala, energije, otpada), broj zajedničkih inicijativa sa JLS i podršku institucionalnoj infrastrukturi. Na osnovu rezultata indeksa, moguće je usmeriti podsticaje, javne politike i investicije ka lokalnim inicijativama sa najvećim potencijalom. Ove aktivnosti obezbeđuju praćenje napretka, transparentnost i jačanje poverenja građana, ali i podsticaj drugim JLS da slede isti primer. Pilotirani pristupi podizanju svesti i razvoj digitalnih platformi doprineće stvaranju mreže cirkularnih zajednica u Republici Srbiji. Takve zajednice koriste resurse i energiju na efikasan i održiv način, smanjuju svoj ugljenični otisak i doprinose boljem kvalitetu života svojih građana, čime Republika Srbija ispunjava i svoje međunarodne obaveze u procesu pristupanja EU i sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan.

4.3. Poseban cilj 3

Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz promovisanje efikasnog iskorišćenja resursa i modela industrijske simbioze

Ovaj cilj direktno utiče na COR 12 i COR 13 (Klimatska akcija), kroz efikasno iskorišćenje resursa, industrijsku simbiozu i smanjenje ugljeničnog otiska. Ovaj posebni cilj obuhvata mere koje nastavljaju i proširuju aktivnosti iz prethodnog perioda, sa jasnim fokusom na prevenciju nastajanja otpada, povećanje stope reciklaže i ponovno korišćenje otpada. Konkretno, planira se unapređenje reciklažnih procesa kroz identifikaciju i uklanjanje najmanje 95% opasnih komponenti iz otpada, kako bi se do 2030. godine obezbedila sigurnost cirkularnih tokova i povećala upotreba nusproizvoda kao vrednih sirovina u industrijskim proizvodnim procesima, čime će se dodatno promovisati industrijska simbioza. U skladu sa evropskim strateškim pravcima, do 2030. godine unapređuje se regulatorni okvir upravljanja otpadom od tekstila, uz smanjenje prekomerne potrošnje za minimum 20% i promociju ponovne upotrebe u nacionalnom sistemu kroz pilot projekat koji se odnosi na postavljanje kontejnera za prikupljanje postkonzumerskog otpad od tekstila. Takođe, planira se smanjenje nastajanja otpada od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu za najmanje 30%, uvođenje inovativnih alternativnih rešenja i proširenje sistema upravljanja otpadom od hrane kroz proizvodnju komposta za 25%. Značajan deo ovog cilja predstavlja realizacija najmanje 20 edukativno-promotivnih aktivnosti do 2030. godine koje doprinose podizanju svesti o cirkularnom upravljanju otpadom. Za praćenje napretka koristiće se sledeći indikatori sa definisanim ciljnim vrednostima: stopa reciklaže komunalnog otpada (povećanje sa bazne vrednosti iz 2023. godine za najmanje 15%), stopa reciklaže ukupnog otpada bez velikih mineralnih otpada, stopa reciklaže ambalažnog otpada po vrsti, kao i stopa reciklaže otpada od električne i elektronske opreme (WEEE) prikupljenog odvojeno, svaka sa ciljem povećanja od najmanje 20% do 2030. godine. Pored toga, pratiće se broj izrađenih dokumenata, realizovanih pilot projekata i sprovedenih edukativno-promotivnih aktivnosti kao kvantitativni pokazatelji napretka.

4.4. Poseban cilj 4

Podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti životne sredine i zelenih javnih nabavki

Mera doprinosi COR 12, jer stimuliše održivu potrošnju i proizvodnju kroz zelene javne nabavke i ekološke kriterijume. Javne nabavke, kao značajan deo ukupne potrošnje u javnom sektoru, imaju potencijal da postanu snažan podsticaj za cirkularne prakse u privredi. Uvođenjem ekoloških kriterijuma, poput energetske efikasnosti, upotrebe sekundarnih sirovina i smanjenih emisija u najmanje 15% javnih nabavki do 2030. godine, stvara se tržišna tražnja za održivim proizvodima i uslugama i motiviše privreda na usklađivanje sa principima CE. Istovremeno, jačanje sistema Eko znaka, kao i proširenje obuhvata sertifikacije po standardima CE, biće ključni za podizanje kvaliteta i vidljivosti ekološki prihvatljivih proizvoda. Cilj je povećati broj kompanija nosilaca nacionalnog Eko znaka, kao i unaprediti propisane kriterijume po ugledu na standarde EU. U tom kontekstu, biće pokrenute kampanje edukacije i podrške za uvođenje ISO 14001 i drugih relevantnih standarda koji integrišu principe eko-dizajna i upravljanja resursima, čime se stvaraju preduslovi za efikasniji prelazak sa linearnog na cirkularni model poslovanja.

4.5. Poseban cilj 5

Podizanje svesti javnosti o konceptu cirkularne ekonomije uz unapređenje i primenu naučnih saznanja u praksi

Ovaj cilj podržava COR 4 (Kvalitetno obrazovanje) i COR 12, jer osnažuje znanje i svest o održivoj ekonomiji, cirkularnim modelima i odgovornoj potrošnji. Podizanje svesti o konceptu CE podrazumeva sistematsko unapređenje informisanosti i vrednosti kod medija, građana, kompanija, institucija i donosioca odluka. Ovaj proces se ostvaruje kroz pravovremenu edukaciju i promotivne aktivnosti usmerene ka svim uzrastima i društvenim grupama. Cilj je razvoj konkretnih znanja i veština koje će omogućiti stručnjacima da primene principe CE, a široj javnosti da prihvati i promeni ponašanja u skladu sa održivim modelima. Aktivnosti obuhvataju izradu i distribuciju promotivnih materijala, medijske kampanje i saradnju sa obrazovnim ustanovama. Edukacijom i informisanjem zainteresovane javnosti o značaju održive privrede, zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa, podstiče se promena stavova i ponašanja, kao i integracija cirkularnih principa u zakonodavstvo i poslovne prakse. Promotivne kampanje i obrazovne inicijative imaju za cilj dugoročni uticaj na ponašanje ciljnih grupa i doprinose formiranju održive ekonomske, društvene i ekološke kulture, posebno među mladima kao budućim nosiocima promena. Za praćenje napretka ovog cilja koristiće se merljivi indikatori koji uključuju broj realizovanih informativno-edukativnih kampanja, nivo informisanosti javnosti o cirkularnoj ekonomiji (mereno reprezentativnim anketama) i broj uspostavljenih inicijativa za efikasan dijalog između akademske zajednice i privrednog sektora. Ove mere omogući će jasnu evaluaciju uticaja i obezbediti osnov za kontinuirano prilagođavanje aktivnosti radi postizanja održivog razvoja do 2030. godine.

5. MERE IZABRANE OPCIJE

5.1. Opis mera sa analizom efekata mera i organ javne uprave nadležan za sprovođenje mera

Poseban cilj 1: Podrška privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima

Mera 1.1: Edukacija privrednih subjekata i preduzetnika za primenu koncepta CE

Svrha ove mere je osnaživanje privrednih subjekata, sa posebnim fokusom na mlade preduzetnike, kroz programe edukacije o CE i zelenim obveznicama. Predviđeno je organizovanje radionica, seminara i studijskih putovanja, tokom kojih će učesnici steći praktična znanja, upoznati najbolje prakse i primenljive cirkularne poslovne modele. Poseban akcenat biće na promeni zakonskog okvira, mogućnostima za smanjenje otpada, upravljanju resursima i razvoju inovativnih rešenja. Obuke će biti prilagođene različitim grupama privrednika i preduzetnika, uz dostupnost informativno-edukativnih materijala i priručnika. Pored toga, učesnici će biti podstaknuti da pripreme cirkularne projekte i upoznaju se sa mogućnostima finansiranja kroz nacionalne i međunarodne fondove. Do kraja 2027. godine planirana je realizacija najmanje pet tematskih edukativnih događaja, a do 2030. najmanje deset radionica usmerenih na primenu cirkularnih poslovnih modela. Svrha mere je unapređenje kapaciteta za primenu cirkularnih principa, jačanje konkurentnosti i ubrzanje tranzicije ka održivom i otpornom privrednom sistemu.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 1.2: Analiza potencijala za primenu modela CE u sektoru prerađivačke industrije

Cilj ove mere jeste sprovođenje sveobuhvatne analize poslovnih praksi, investicionih potreba i potencijala za primenu cirkularnih modela u sektoru usluga (transport, turizam, zdravstvo, ugostiteljstvo, IT) i prerađivačkoj industriji. Planira se odabir najmanje 10 privrednih subjekata za izradu poslovnih akcionih planova zasnovanih na proceni energetske efikasnosti, korišćenja resursa, smanjenja otpada i primene inovacija. Analiza će identifikovati mogućnosti za uvođenje obnovljivih izvora energije, produžavanje veka proizvoda, reciklažu i digitalizaciju, kao i mere za smanjenje zagađenja. Poseban fokus je na smanjenju uvoza sekundarnih sirovina, odnosno papirne i kartonske ambalaže koja čini 65% uvezenog otpada. Rezultati analize će služiti kao osnova za razvoj mera podrške i podsticaja za zamenu uvoza domaćim resursima, radi smanjenja zavisnosti od uvoza za najmanje 15% do 2030. godine.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 1.3: Razvoj i primena indikatora cirkularnosti i podrška privrednim subjektima u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji

Ova mera predviđa razvoj okvira za praćenje cirkularnosti, uključujući indikatore za prerađivačku industriju i sektor usluga kao dopunu EU okvira indikatora. Biće izrađen vodič za privredne subjekte sa jasnim uputstvima o primeni indikatora u poslovnoj praksi do 2027. godine, a cilj je da do 2030. godine najmanje 30 privrednih subjekata prođe obuke o ESG konceptu. Planirana je podrška implementaciji mera za prelazak na CE, što će povećati konkurentnost, efikasnost korišćenja resursa, poboljšati uslove rada i podstaći zapošljavanje u kompanijama koje usvajaju cirkularne prakse. Do 2030. godine očekuje se da bude implementirano najmanje četiri podržane mere tranzicije ka CE, koje će služiti kao primeri dobre prakse u industriji. Posebna pažnja usmerena je na promociju ESG koncepta, koji omogućava kompanijama da prate i prikažu svoj uticaj na životnu sredinu i društvo, povećavaju transparentnost i olakšavaju pristup finansiranju. ESG prakse podstiču smanjenje otpada, reciklažu i odgovorno upravljanje resursima.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine

Mera 1.4: Unapređenje saradnje naučno-istraživačkih organizacija i privrede i podrška uspostavljanju industrijske simbioze

Ovom merom, predviđeno je jačanje saradnje između naučno-istraživačkih organizacija i privrede kroz uspostavljanje haba ili platforme za cirkularne inovacije koji će okupljati startapove, istraživačke institucije i kompanije. Do kraja 2026. godine, planira se izrada detaljne analize stanja i razvoj predloga za ovu platformu koja će služiti kao inkubator za razvoj održivih proizvoda i usluga. Pored toga, sprovešće se analiza potencijala za industrijsku simbiozu i razvoj eko-industrijskih parkova u Republici Srbiji, uključujući identifikaciju industrijskih zona, tehnoloških parkova i braunfild lokacija pogodnih za adaptaciju. Ova analiza će obuhvatiti i preporuke za modele upravljanja, finansiranje i mere podrške preduzećima. Cilj je optimizacija korišćenja resursa, smanjenje otpada i energetske potrošnje, kao i podsticanje dugoročnog održivog razvoja. Planirano je da se predlog za uspostavljanje haba izradi do kraja 2026. godine, a istovremeno će biti identifikovane najmanje tri industrijske zone ili lokacije koje imaju potencijal za adaptaciju u eko-industrijske parkove. Ovaj pristup će podstaći transfer znanja, inovacije i efikasniju primenu CE u Republici Srbiji.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 1.5: Podrška razvoju cirkularne bioekonomije

Ovom merom, vrši se promocija u 2025. godini izrađene Mape puta za cirkularnu bioekonomiju u Republici Srbiji kao strateškog dokumenta koji definiše smernice za prelazak na održivi model zasnovan na biološkim resursima. Mape puta je izrađena u okviru projekta CEE2ACT, sa svrhom da povezuje donosioce odluka, industriju, naučni i civilni sektor u sprovođenju mera koje doprinose cirkularnoj bioekonomiji, podstičući inovacije i održivi razvoj. Do 2027. godine biće organizovana najmanje četiri promotivna događaja. Kroz Nacionalni centar za bioekonomiju, koji danas okuplja predstavnike 24 institucije, uspostavljena je platforma za saradnju i unapređenje politike u oblasti bioekonomije. Centar će funkcionisati kroz godišnje sastanke (minimum pet do 2030. godine), na kojima će se razmatrati napredak, razmenjivati znanja i inicirati novi projekti. Radi formalizacije saradnje, Memorandum o razumevanju je do sada potpisan sa 24 relevantne institucije (Privredna komora Srbije, javna preduzeća, fakulteti, udruženja i drugi akteri). Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, članovi Centra su formalizovali saradnju i zajednički rad na razvoju cirkularne bioekonomije. Aktivnosti će biti praćene promotivnim materijalom, digitalnom komunikacijom i učešćem na međunarodnim konferencijama, s ciljem jačanja svesti i angažovanja svih relevantnih aktera.

Institucije odgovorne za praćenje i kontrolu realizacije: Institut za šumarstvo, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Poseban cilj 2: Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu principa cirkularne ekonomije

Mera 2.1: Podrška odabranim jedinicama lokalne samouprave u pripremi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju

Do 2030. godine, izradiće se najmanje 14 lokalnih mapa puta za CE u odabranim JLS, na osnovu jasno definisanih kriterijuma (veličina, stepen razvijenosti, ekološki uticaj, ugroženost zdravlja, kapaciteti). Do sada su izrađene lokalne mape puta za Sombor, Pančevo, Bujanovac i Medveđu. U julu 2025. godine potpisani su memorandumi o saradnji za izradu lokalnih mapa puta u okviru projekta IPA 2022 ,,EU za CE u Srbiji”, kojim će biti finansirana izrada mapa puta za pet odabranih JLS: Aranđelovac, Ivanjica, Novi Pazar, Osečina i Čajetina. Takođe, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO) trenutno je u izradi lokalna mapa puta za Kruševac, dok je u narednoj fazi potrebno obuhvatiti i druge teritorije. Mape puta će sadržati mere za ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine i očuvanje resursa, kao i preporuke za integraciju u planska i regulatorna dokumenta (npr. planove zaštite životne sredine, planove upravljanja otpadom). U svakoj JLS koja ima izrađenu i usvojenu lokalnu mapu puta biće sprovedene obuke za upoznavanje sa Indeksom simbioze koji prati broj formalizovanih partnerstava u oblasti CE, obim razmene resursa, broj zajedničkih inicijativa sa JLS i podršku institucionalnoj infrastrukturi. Program obuke će biti usmeren na upoznavanje JLS sa Indeksom simbioze, čime će se uspostaviti osnova za mrežu cirkularnih zajednica u Republici Srbiji. Obuke će omogućiti učesnicima da se detaljnije upoznaju sa primenom Indeksa simbioze i njegovim značajem za unapređenje međusektorske saradnje i razvoj cirkularnih rešenja na lokalnom nivou.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 2.2: Podrška odabranim jedinicama lokalne samouprave u implementaciji određenih mera iz lokalnih mapa puta

Cilj ove mere jeste da se pomogne JLS u sprovođenju prioritetnih mera iz njihovih lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju. Podrška će se pružati putem javnog poziva, uz jasno definisane kriterijume, uključujući udeo sufinansiranja od strane JLS. Do kraja 2030. godine, očekuje se najmanje 12 dostavljenih aplikacija. Radi obezbeđivanja kvalitetnog i konzistentnog praćenja, očekuje se uključivanje akademskih institucija sa relevantnim kompetencijama u ovoj oblasti, kroz inicijative usmerene na jačanje institucionalnih kapaciteta za praćenje napretka i umrežavanje ekspertize. Za ove inicijative biće obezbeđena tehnička podrška i prostor za podnošenje aplikacija u okviru javnih poziva. Rezultati će omogućiti identifikaciju najuspešnijih praksi i njihovu primenu u drugim sredinama, čime se jačaju kapaciteti lokalnih zajednica za dugoročnu primenu cirkularnih principa.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 2.3: Jačanje kapaciteta nadležnih organa lokalnih samouprava, javnih i komunalnih preduzeća i privrede o konceptu cirkularne ekonomije

Za ostvarenje ciljeva u oblasti CE neophodno je sistematsko jačanje kapaciteta službenika lokalnih samouprava, zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, privrede i drugih relevantnih aktera. Program jačanja kapaciteta će do 2030. godine obuhvatiti najmanje deset realizovanih događaja, uključujući obuke, radionice, promotivne aktivnosti i studijska putovanja, sa učešćem najmanje 100 polaznika iz svih ciljnih grupa. Sadržaj će obuhvatati teme kao što su osnovni koncepti CE, izrada i sprovođenje lokalnih mapa puta, upravljanje otpadom, energetska efikasnost, zelene javne nabavke, razvoj zelene infrastrukture i finansijski mehanizmi za tranziciju ka CE. U okviru programa predviđena su najmanje dva studijska putovanja u zemlje EU i/ili gradove sa razvijenim modelima CE, čime će se omogućiti razmena iskustava, širenje dobrih praksi i jačanje umrežavanja između aktera.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Poseban cilj 3: Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz promovisanje efikasnog iskorišćenja resursa i modela industrijske simbioze

Mera 3.1: Unapređenje upravljanja otpadom od tekstila u skladu sa principima cirkularne ekonomije

U skladu sa Evropskom strategijom za održive i cirkularne tekstilne proizvode, svrha ove mere je uspostavljanje sistema za sakupljanje, sortiranje, pripremu za ponovnu upotrebu i reciklažu tekstilnog otpada, uz ograničavanje brze mode i promociju održive potrošnje. Do 2030. godine planira se smanjenje prekomerne potrošnje tekstila za najmanje 20%, uspostavljanje proširene odgovornosti proizvođača (EPR) za tekstil, kao i sprovođenje najmanje deset edukativno-promotivnih aktivnosti usmerenih na promenu ponašanja potrošača. U okviru mere, uspostaviće se najmanje četiri modela industrijske simbioze (IS) između tekstilne industrije i sektora proizvodnje izolacionih materijala, automobilske industrije (tapacirunzi i unutrašnje obloge), građevinskog sektora (paneli i izolacija) i proizvođača papira i celuloze (tekstilna vlakna kao dopunska sirovina), čime će se do 2030. godine ponovo iskoristiti ili reciklirati najmanje 30% prikupljenog postpotrošačkog tekstilnog otpada. Realizacija mere obuhvata izradu Analize postojećeg stanja tržišta otpada od tekstila i Studije o prihvatljivim opcijama tretmana, kao i Pilot projekat za sakupljanje postpotrošačkog otpada u najmanje tri tržna centra. Očekivani efekti su smanjenje količine tekstilnog otpada, povećanje stepena ponovne upotrebe i reciklaže, kao i uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja u skladu sa hijerarhijom otpada.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 3.2. Dalji razvoj sistema upravljanja hranom, viškovima hrane i otpadom od hrane

Ova mera predstavlja nastavak i proširenje aktivnosti usmerenih na unapređenje upravljanja hranom u objektima masovne ishrane, HORECA sektoru i kod potrošača. Tokom 2026. godine planirana je izrada jednog Vodiča za pravilno upravljanje hranom, viškovima hrane i otpadom od hrane u ugostiteljskim objektima i institucionalnim kuhinjama, kao i realizacija pilot projekta u odabranim ustanovama koji će obuhvatiti analizu potencijala za primenu CE, izradu modela upravljanja i promociju rezultata relevantnim institucijama. U HORECA sektoru nastaviće se pilot aktivnosti u turističkim mestima, uz primenu digitalnih alata za optimizaciju veličine obroka, radi smanjenja nastajanja otpada i podrške održivom turizmu. Posebna pažnja biće posvećena edukaciji mladih, pri čemu će do 2030. godine biti realizovano najmanje 20 edukativnih radionica za decu školskog uzrasta radi prevencije rasipanja hrane. Do kraja 2030. godine očekuje se organizovanje 30 promotivnih događaja radi predstavljanja rezultata pilot projekata i vodiča, što će doprineti racionalnijoj nabavci i pripremi hrane, smanjenju količine otpada i povećanju iskorišćenja otpada od hrane za proizvodnju biogoriva i komposta. Planirano je uspostavljanje najmanje tri modela industrijske simbioze između proizvodnje hrane, prerade biomase i energetike, usmerena na proizvodnju biogoriva i komposta, sa svrhom da do 2030. godine najmanje 25% otpada od hrane bude iskorišćeno, praćeno pilot projektima i edukativnim aktivnostima.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mepa 3.3. Podrška u implementaciji zahteva EU o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu

Ova mera podržava implementaciju evropskih zahteva za smanjenje uticaja određenih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu u skladu sa Direktivom (EU) 2019/904. Pre donošenja zakonskih i podzakonskih izmena, sprovešće se Studija o tržištu jednokratne plastike i potencijalima za korišćenje održivijih materijala, zasnovana na najboljoj evropskoj praksi, kao i izrada Smernica za smanjenje nastajanja otpada od jednokratne plastike do 2030. godine. U okviru mere planira se organizovanje najmanje deset edukativno-promotivnih radionica o primeni evropskih propisa o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu, usmerenih na mala i srednja preduzeća i proizvođače, kao i na mlade potrošače, radi podizanja svesti i promocije alternativnih održivih rešenja. Pored toga, uspostaviće se dva modela industrijske simbioze u kojima će otpad od jednokratne plastike biti usmeren ka proizvodnji recikliranih građevinskih materijala, kao što su ploče za izolaciju i podne obloge, i ka proizvodnji sirovina za izradu novih plastičnih proizvoda, čime se doprinosi značajnom smanjenju ukupne količine otpada i unapređenju CE.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 3.4: Podrška reciklažnom sektoru za unapređenje reciklažnih procesa u pogledu hemikalija i cirkularnosti

Navedenom merom, usmerava se podrška reciklažnom sektoru kroz izradu priručnika o hemikalijama koje mogu ugroziti cirkularni tok materijala i reciklažne procese, uključujući metode za njihovu detekciju i uklanjanje do 2026. Priručnik će biti dostupan u štampanoj i elektronskoj formi, a znanja će biti prezentovana na radionicama i seminarima namenjenim reciklažnoj industriji i udruženjima reciklera. Ove aktivnosti će podstaći efikasniju i odgovorniju primenu kontrole hemikalija u reciklaži, obezbeđujući bolju cirkularnost reciklata i zaštitu zdravlja i životne sredine.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Poseban cilj 4: Podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti životne sredine i zelenih javnih nabavki

Mera 4.1: Promocija primene Eko označavanja, EMAS i eko-dizajna

Svrha mere je razvoj smernica i organizovanje obuka za primenu principa eko-dizajna u proizvodnim procesima, uz istovremenu podršku kompanijama u sticanju i korišćenju Eko znaka i EMAS kao važnih instrumenta cirkularne ekonomije. Planira se izrada najmanje 3 smernice za Eko znak, EMAS i eko-dizajn do 2027. godine. Mera obuhvata usaglašavanje kriterijuma za dobijanje Eko znaka i EMAS sa evropskim standardima, kao i informativne kampanje za podizanje svesti proizvođača i potrošača o značaju ovih alata. Biće organizovani stručni seminari o novim standardima i kriterijumima za sticanje prava na EMAS sertifikat. Takođe, planirano je usvajanje izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge u skladu sa EU standardima.

Kvantitativni cilj je povećanje broja kompanija nosilaca Eko znaka i kompanija koje poseduju EMAS do 2030. godine. Ova mera podstiče razvoj održivih proizvoda kroz unapređenje kvaliteta i ekoloških karakteristika u skladu sa principima eko-dizajna, doprinoseći širenju cirkularne ekonomije u Republici Srbiji.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 4.2: Unapređenje kapaciteta naručilaca i ponuđača za povećanje upotrebe zelenih kriterijuma u postupcima javnih nabavki

Uvođenje zelenih kriterijuma u javne nabavke, novi propisi predviđaju obaveznu primenu zelenih kriterijuma za sedam specificiranih grupa predmeta nabavki. Efekti ove mere biće procenjeni na osnovu analize u prvoj godini sprovođenja, nakon čega će se raditi na afirmaciji relevantnih ekoloških aspekata, istraživanju tržišta i izradi predloga za proširenje liste predmeta za koje je primena zelenih kriterijuma obavezna. Do 2030. godine sprovodiće se najmanje jedna godišnja analiza primene zelenih kriterijuma i izraditi 20 modela konkursne dokumentacije za zelene javne nabavke. Do 2030. godine biće organizovane obuke za naručioce i ponuđače, a na osnovu rezultata tržišnih istraživanja biće pripremljen predlog za proširenje obaveznih predmeta nabavki sa zelenim kriterijumima. Ova mera je u potpunosti usklađena sa ciljevima i aktivnostima Programa razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2024–2028. godine, koji predviđa uvođenje i jačanje zelenih kriterijuma u postupcima javnih nabavki i razvoj kapaciteta naručilaca i ponuđača. Sprovođenjem ove mere obezbeđuje se doslednost između mera ovog programa i Programa razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2024–2028. godine, kao i izbegavanje preklapanja aktivnosti, uz jasno definisanu operativnu primenu zelenih kriterijuma.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Kancelarija za javne nabavke.

Mera 4.3: Unapređenje promocije korišćenja standarda iz oblasti cirkularne ekonomije kroz primenu serije standarda ISO 59 000

Ključni preduslov za široku primenu dobrovoljnih instrumenata za sertifikaciju jeste dobra informisanost privrede i korisnika o njihovim prednostima, uz jasne procedure i kriterijume za uvođenje i primenu. Postoji značajan potencijal za povećanje obima sertifikacije po relevantnim standardima, kao što su novi standardi za CE i ISO 14001, kroz izradu smernica i pravilnika i njihovu dodatnu promociju. Mera predviđa izradu najmanje deset brošura o novim standardima za CE do 2030. godine. Očekuje se da će dve kompanije uvesti standard serije 59 000 do 2027. Ova mera doprineće jačanju i unapređenju sistema sertifikacije kao važnog instrumenta za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji. U okviru ove mere sprovešće se i pilot projekat za uvođenje standarda serije ISO 59 000 u odabrane kompanije, kako bi se testirale procedure i obezbedila efikasna primena standarda.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 4.4: Podrška razvoju održivog turizma kroz primenu koncepta cirkularne ekonomije

Imajući u vidu jaku povezanost turističkih usluga sa proizvodima i uslugama u drugim privrednim sektorima (npr. građevinarstvo, poljoprivreda, prehrambena industrija), potražnja u kontekstu održivog turizma može se preneti i u druge sektore podstičući tako održivu potrošnju i proizvodnju po cirkularnom modelu u različitim privrednim granama, ali i pozitivno delovati na razvoj lokalnih zajednica uz promovisanje zaštite životne sredine, očuvanja prirodnih resursa i lokalnih vrednosti. Da bi se ovaj potencijal mogao iskoristiti neophodno je podržati transformacije ka održivoj turističkoj ponudi koja svoj poslovni model zasniva na cirkularnim principima (uz korišćenje cirkularnih proizvoda i materijala i/ili strukturiranje turističkih paketa koji promovišu održivost i cirkularnost), a kroz edukaciju i saradnju s lokalnim samoupravama i drugim zainteresovanim stranama. Radi preciziranja kriterijuma za turističke destinacije, kao i ponude hotelijerske industrije i organizatora putovanja u Republici Srbiji koje se smatraju održivim, merom je predviđena izrada nacionalnih kriterijuma za održivi razvoj turizma. U svrhu podsticanja transformacije ka održivoj turističkoj ponudi koja svoj poslovni model zasniva na cirkularnim principima, merom je predviđena izrada brošura i organizacija seminara o održivom turizmu, principima cirkularnosti i relevantnim kriterijumima za predstavnike lokalnih samouprava i drugih zainteresovanih strana. Odgovorne institucije za realizaciju mere je Ministarstvo turizma i omladine, a predviđeno je da se ona realizuje u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i UNDP. Realizacija mere pratiće se preko broja kategorija za koje su izrađeni Nacionalni kriterijumi za održivi razvoj turizma, izrade brošure o održivom turizmu, principima cirkularnosti i relevantnim kriterijumima i ukupnog broja održanih seminara na ovu temu. Predviđena mera je podsticajnog tipa i informativno-edukativnog karaktera. Ova mera je usklađena sa Predlogom strategije razvoja turizma Republike Srbije, koja je prošla proces javne rasprave i koja kao jedan od posebnih ciljeva prepoznaje unapređenje održivosti turističkog sektora. Mera 4.4 doprinosi operacionalizaciji tog cilja kroz primenu principa CE u razvoju turističke ponude, edukaciju relevantnih aktera i definisanje nacionalnih kriterijuma za održivi razvoj turizma. U slučaju da se ovaj program usvoji pre konačnog usvajanja Strategije razvoja turizma u Republici Srbiji, sprovođenje mere će biti usklađeno sa konačnim tekstom navedene Strategije, kako bi se obezbedila puna komplementarnost mera, izbeglo preklapanje aktivnosti i osigurala dosledna primena javnih politika u oblasti održivog turizma.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Poseban cilj 5: Podizanje svesti javnosti o konceptu cirkularne ekonomije uz unapređenje i primenu naučnih saznanja u praksi

Mera 5.1: Informisanje i edukacija zainteresovane javnosti o konceptu cirkularne ekonomije i održivog razvoja

Svrha ove mere je podizanje svesti javnosti o konceptu CE kroz sistematske informativno-edukativne aktivnosti usmerene na različite ciljne grupe: građane, medije, kompanije, institucije i donosioce odluka. Pored toga, paralelno treba sprovesti terensko istraživanje, koje uključuje sve relevantne aktere JLS, kojim će se identifikovanje prepreke i motivacija za primenu cirkularnih principa u praksi. Takođe, mera obuhvata izradu i sprovođenje Plana jačanja svesti, koji definiše ciljeve, ključne poruke i metode komunikacije (TV, radio, društvene mreže, radionice, konferencije). Informisanje i edukacija imaju za svrhu promenu stavova i ponašanja, kao i uvođenje cirkularnih principa u poslovne i zakonodavne prakse. Posebna pažnja posvećena je uključivanju stručnjaka i preduzetnika u privredi, kao i medija i civilnog sektora koji mogu podstaći šire prihvatanje koncepta. Prateći pokazatelji su broj realizovanih kampanja: 15 za javnost i 15 za obrazovne institucije do 2030. godine.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Mera 5.2: Informisanje i edukacija obrazovnih institucija o konceptu cirkularne ekonomije

Za uspešnu tranziciju ka CE neophodno je da budu informisani svi sadašnji i budući učesnici, što podrazumeva kvalitetnu edukaciju od najranijeg uzrasta. Mera predviđa sistematsku edukaciju o principima CE kroz obrazovne institucije, od osnovnih škola, preko srednjih, do fakulteta. Osnova je Plan kampanje za podizanje svesti u obrazovanju, koji definiše ciljeve, poruke, metode i resurse prilagođene uzrastu i nivou obrazovanja. Kampanja je usmerena na mlade, kako bi unapredili svoje znanje i bili spremni da primene principe cirkularne ekonomije u budućim profesijama. Realizacija mere pratiće se preko broja obrazovnih institucija uključenih u kampanju i broja učenika i studenata koji su učestvovali. Takođe, planira se saradnja sa visokoškolskim ustanovama radi uvođenja novih predmeta ili prilagođavanja postojećih studijskih programa, kako bi se koncept CE integrisao u akademsko obrazovanje na osnovnim, master i strukovnim studijama. Pokazatelji uspeha su 20 obrazovnih institucija obuhvaćenih kampanjom do 2030. godine i uvođenje koncepta CE u studijske programe u najmanje pet visokoškolskih ustanova u istom periodu. Pored toga, kao pilot projekat, planira se doniranje kanti za primarno razdvajanje otpada (plastika, papir, metal, ostalo) i zasađivanje sadnica drveća u dvorištima pet predškolskih ustanova, kako bi najmlađi bili uključeni u praktičnu primenu principa cirkularne ekonomije.

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

6. POKAZATELJI UČINKA

U ovoj glavi Programa prikazani su pokazatelji učinka do 2030. godine, u skladu sa Akcionim planom za period 2026–2027. godine i pokazatelji za drugi Akcioni plan za period 2028–2030. godine za sprovođenje ovog programa.

6.1. Pokazatelji učinka na nivou opšteg cilja

Za opšti cilj: Dostizanje ciljeva održivog razvoja kroz sistemsku primenu koncepta cirkularne ekonomije za racionalno korišćenje resursa i energije zasnovano na znanjima, inovacijama i digitalizaciji

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pokazatelji rezultata: domaća potrošnja materijala po stanovniku, stopa reciklaže komunalnog otpada, produktivnost resursa, stopa kružne upotrebe materijala, zaposleni u sektorima cirkularne ekonomije.

Početna vrednost: 24,6 tona (2023); 17,7% (2022); 43,1 RSD/kg (2023); 1,4 % (2019).

Ciljana vrednost: 22,6 tona (2027); 26,4% (2027); 40,2

RSD/ kg (2027); 4 % (2027);

20,6 tona (2030); 29,4% (2030); 37,2

RSD/ kg (2030); 6 % (2030).

6.2. Pokazatelji učinka na nivou posebnih ciljeva

Poseban cilj 1: Podrška privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima

Organ koji sprovodi aktivnost: Ministarstvo zaštite životne sredine i Institut za šumarstvo.

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti: Privredna komora Srbije, UNDP, projekat IPA 2022, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, odabrani privredni subjekti, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume.

Pokazatelji rezultata: Stopa korišćenja cirkularnih resursa u industriji.

Početna vrednost: 1,1% (2023).

Ciljana vrednost: 1,2% (2027);

1,3% (2030).

Poseban cilj 2: Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu principa cirkularne ekonomije

Organ koji sprovodi aktivnost: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti: odabrane JLS, Privredna komora Srbije, preduzeća inkubatori, startap centri, UNDP, Ministarstvo privrede, projekat IPA 2022.

Pokazatelji rezultata: Ukupan broj JLS kojima je kroz program pružena podrška u uvođenju koncepta CE.

Početna vrednost: 4 (2024).

Ciljana vrednost: 10 (2027);

20 (2030).

Poseban cilj 3: Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz promovisanje efikasnog iskorišćenja resursa i modela industrijske simbioze

Organ koji sprovodi aktivnost: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti: Ministarstvo privrede, Privredna komora Srbije, UNDP, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Turistička organizacija Srbije, predškolske ustanove, studentske menze, udruženja reciklera.

Pokazatelji rezultata: ukupan broj izrađenih dokumenata, ukupan broj realizovanih pilot projekata, ukupan broj edukativno promotivnih aktivnosti za unapređenje sistema upravljanja otpadom.

Početna vrednost: 0 (2024); 1 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 6 (2027); 6 (2027); 6 (2027);

8 (2030); 8 (2030); 8 (2030).

Poseban cilj 4: Podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti životne sredine i zelenih javnih nabavki

Organ koji sprovodi aktivnost: Ministarstvo zaštite životne sredine, Kancelarija za javne nabavke.

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti: Privredna komora Srbije, Institut za standardizaciju Srbije, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED, Ministarstvo privrede, Ministarstvo turizma i omladine.

Pokazatelji rezultata: Udeo postupaka javnih nabavki sa zelenim kriterijumima u ukupnom broju postupaka, broj kompanija koje su nosioci prava na Eko znak, broj kompanija koje primenjuju eko-dizajn.

Početna vrednost: 6,91% (2024); 2 (2023); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 10% (2027); 6 (2027); 4 (2027);

15% (2030); 8 (2030); 6 (2030).

Poseban cilj 5: Podizanje svesti javnosti o konceptu cirkularne ekonomije uz unapređenje i primenu naučnih saznanja u praksi

Organ koji sprovodi aktivnost: Ministarstvo zaštite životne sredine.

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti: visokoškolske ustanove, udruženja potrošača, civilni sektor, Ministarstvo prosvete, Privredna komora Srbije, predškolske ustanove.

Pokazatelji rezultata: Ukupan broj realizovanih kampanja o CE (javnost); ukupan broj realizovanih kampanja o CE (obrazovne institucije); ukupan broj realizovanih kampanja o održivom razvoju u predškolskim ustanovama.

Početna vrednost: 0 (2024); 4 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 9 (2027); 10 (2027); 15 (2027);

12 (2030); 12 (2030); 25 (2030).

6.3. Pokazatelji učinka na nivou mera

Poseban cilj 1: Podrška privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima

Mera 1.1: Edukacija privrednih subjekata i preduzetnika za primenu koncepta cirkularne ekonomije

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj realizovanih događaja za privredne subjekte, broj realizovanih radionica, broj pripremljenih prijava na javni poziv za privredne subjekte.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 5 (2027); 5 (2027); 15 (2027);

7 (2030); 8 (2030); 20 (2030).

Mera 1.2: Analiza potencijala za primenu modela cirkularne ekonomije u sektoru prerađivačke industrije

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: ukupan broj privrednih subjekata koji imaju izrađene poslovne akcione planove za prelazak na CE, predlog mera podrške za supstituciju uvoza posebnih tokova otpada.

Početna vrednost: 0 (2024); Ne (2024).

Ciljana vrednost: 10 (2027); Da (2027);

20 (2030); Da (2030).

Mera 1.3: Razvoj i primena indikatora cirkularnosti i podrška privrednim subjektima u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: izrađeni Vodiči za privredne subjekte o indikatorima cirkularnosti, broj podržanih mera za prelazak na CE, broj privrednih subjekata koji su prisustvovali obukama o ESG konceptu.

Početna vrednost: Ne (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2027); 3 (2027); 15 (2027);

Da (2030); 5 (2030); 40 (2030).

Mera 1.4: Unapređenje saradnje naučno-istraživačkih organizacija i privrede i podrška uspostavljanju industrijske simbioze

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: predlog za uspostavljenje Hab-a za umrežavanje i saradnju u oblasti cirkulare ekonomije, izrađen predlog za uspostavljanje industrijske simbioze ili industrijskih zona, tehnoloških parkova i braunfild lokacija koje imaju potencijal za adaptaciju u eko-industrijske parkove.

Početna vrednost: Ne (2024); Ne (2024).

Ciljana vrednost: Da (2026); Da (2026);

Da (2030); Da (2030).

Mera 1.5: Podrška razvoju cirkularne bioekonomije

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj događaja na kojima se promoviše Mapa puta za cirkularnu bioekonomiju u Republici Srbiji, broj članova koji su potpisali Memorandum o razumevanju, broj godišnjih sastanaka članova Centra za bioekonomiju.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 4 (2027); 30 (2027); 2 (2027);

6 (2030); 40 (2030); 4 (2030).

Poseban cilj 2: Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu principa cirkularne ekonomije

Mera 2.1: Podrška odabranim JLS u pripremi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj JLS za koje su izrađene lokalne mape puta, ukupan broj JLS za koje su usvojene i javno objavljene lokalne mape puta, broj godišnje održanih obuka za JLS u vezi Indeksa simbioze.

Početna vrednost: 4 (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 10 (2027); 10 (2027); 4 (2027);

30 (2030); 20 (2030); 6 (2030).

Mera 2.2: Podrška odabranim JLS u implementaciji određenih mera iz lokalnih mapa puta

Vrsta mere: Podsticajna.

Pokazatelji rezultata: broj aplikacija dostavljenih na javni poziv, ukupan broj implementiranih mera za CE.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 6 (2027); 3 (2027);

15 (2030); 10 (2030).

Mera 2.3: Jačanje kapaciteta nadležnih organa lokalnih samouprava, javnih i komunalnih preduzeća i privrede o konceptu cirkularne ekonomije

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj realizovanih događaja, broj polaznika obuka.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 3 (2027); 60 (2027);

6 (2030); 100 (2030).

Poseban cilj 3: Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz promovisanje efikasnog iskorišćenja resursa i modela industrijske simbioze

Mera 3.1: Unapređenje upravljanja otpadom od tekstila u skladu sa principima CE

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: izrađena analiza postojećeg stanja, izrađena studija, sproveden pilot projekat, broj edukativno-promotivnih aktivnosti, broj uspostavljenih modela industrijske simbioze.

Početna vrednost: Ne (2024); Ne (2024); Ne (2024);

0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2026); Da (2026); Da (2027); 8 (2027); 3 (2027);

Da (2030); Da (2030); Da (2030); 16 (2030); 5 (2030).

Mera 3.2. Dalji razvoj sistema upravljanja hranom, viškovima hrane i otpadom od hrane

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: izrađen vodič za upravljanje hranom, broj edukativnih radionica, broj događaja.

Početna vrednost: Ne (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2026); 10 (2027); 8 (2027);

Da (2030); 15 (2030); 12 (2030).

Mepa 3.3. Podrška implementaciji zahteva EU o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: izrađen Studija, izrađene Smernice, broj edukativno-promotivnih radionica.

Početna vrednost: Ne (2024); Ne (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2026); Da (2026); 5 (2027);

Da (2030); Da (2030); 8 (2030).

Mera 3.4: Podrška reciklažnom sektoru za unapređenje reciklažnih procesa u pogledu hemikalija i cirkularnosti

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: izrađen priručnik, broj radionica/seminara.

Početna vrednost: Ne (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2026); 2 (2027);

Da (2030); 5 (2030).

Poseban cilj 4: Podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti životne sredine i zelenih javnih nabavki

Mera 4.1: Promocija primene Eko označavanja, EMAS i eko-dizajna

Vrsta mere: Podsticajna i regulatorna.

Pokazatelji rezultata: broj obuka, smernice za Eko znak, EMAS i eko-dizajn, broj kompanija nosilaca Eko znaka, broj kompanija koje poseduju EMAS.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024); 2 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 5 (2027); 3 (2027); 5 (2027); 2 (2027);

10 (2030); 6 (2030); 10 (2030); 3 (2030).

Mera 4.2: Upotrebe zelenih kriterijuma u postupcima javnih nabavki kroz unapređenje kapaciteta naručilaca i ponuđača

Vrsta mere: Podsticajna.

Pokazatelji rezultata: urađena analiza korišćenja zelenih kriterijuma u javnim nabavkama, broj obuka, izrađen predlog za proširenje liste predmeta nabavki, broj izrađenih modela konkursnih dokumentacija.

Početna vrednost: Ne (2024); 2 (2024); Ne (2024), 11 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2027); 2 (2027); Da (2027); 13 (2027);

Da (2030); 5 (2030); Da (2030); 15 (2030).

Mera 4.3: Unapređenje promocije korišćenja standarda iz oblasti cirkularne ekonomije kroz primenu serije standarda ISO 59 000

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj izrađenih brošura, broj održanih seminara, broj kompanija koje su uvele standard serije ISO 59000.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024), 0 (2024).

Ciljana vrednost: 5 (2027); 5 (2027); 2 (2027);

7 (2030); 8 (2030); 4 (2030).

Mera 4.4: Podrška razvoju održivog turizma kroz primenu koncepta cirkularne ekonomije

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj kategorija za koje su izrađeni Nacionalni kriterijumi za održivi razvoj turizma; izrađena brošura o održivom turizmu, principima cirkularnosti i relevantnim kriterijumima; broj održanih seminara o održivom turizmu, principima cirkularnosti i relevantnim kriterijumima.

Početna vrednost: 0 (2024), Ne (2024), 0 (2024).

Ciljana vrednost: 5 (2027); Da (2027); 3 (2027);

7 (2030); Da (2030); 4 (2030).

Poseban cilj 5: Podizanje svesti javnosti o konceptu cirkularne ekonomije uz unapređenje i primenu naučnih saznanja u praksi

Mera 5.1: Informisanje i edukacija zainteresovane javnosti o konceptu cirkularne ekonomije i održivog razvoja

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: izrađen Plan podizanja svesti zainteresovane javnosti o CE i održivom razvoju, ukupan broj održanih događaja u okviru realizacije Plana za zainteresovanu javnost na kojima se promoviše CE i održivi razvoj, ispitivanje svesti i stavova javnosti.

Početna vrednost: Ne (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: Da (2026); 4 (2027); 1 (2027);

Da (2030); 6 (2030); 2 (2030).

Mera 5.2: Informisanje i edukacija obrazovnih institucija o konceptu cirkularne ekonomije

Vrsta mere: Informativno-edukativna.

Pokazatelji rezultata: broj obrazovnih institucija uključenih u kampanju podizanja svesti, broj visokoškolskih ustanova koje su uvele cirkularnu ekonomiju u studijske programe, broj predškolskih ustanova u kojima su donirane kante za primarno razdvajanje otpada i zasađenih sadnica u dvorištu.

Početna vrednost: 0 (2024); 0 (2024); 0 (2024).

Ciljana vrednost: 10 (2027); 3 (2027); 15 (2027);

15 (2030); 5 (2030); 30 (2030).

7. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA

Ministarstvo zaštite životne sredine predlaže Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine i odgovorno je za sprovođenje aktivnosti i vrednovanje postignutih učinaka. Akcioni plan za prve dve godine (2026. i 2027. godinu) sastavni je deo ovog programa i sadrži jedan opšti cilj i pet posebnih ciljeva sa merama i aktivnostima koje će se sprovoditi u navedenom periodu.

U skladu sa članom 39. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, ovaj dokument će se realizovati kroz sprovođenje mera i aktivnosti utvrđenim u akcionom planu. U skladu sa članom 40. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije praćenje će se vršiti preko kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja za merenje učinaka. Za praćenje sprovođenja i vrednovanja učinaka koristiće se podaci i informacije dobijeni od svih relevantnih organa i organizacija, kao i podaci i informacije koje su pribavljene iz drugih izvora, a koji se odnose na učinke javne politike. Metodologija praćenja i pokazatelji učinka sa indikatorima cirkularne ekonomije, indikatorima industrijske simbioze i integrisani okvir za planiranje, praćenje i unapređenje strategija cirkularne ekonomije koji je zasnovan na LCA analizi, BSC karti i PDCA ciklusu, detaljno su dati u Prilogu 2. ovog programa.

Ovaj program kao dokument javnih politika se, takođe, prati kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (JIS) koji predstavlja jedinstveni elektronski sistem u koji učesnici u planskom sistemu unose sadržaj svojih dokumenata javnih politika i srednjoročne planove i vrše izveštavanje u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Ovaj informacioni sistem vodi Vlada Republike Srbije preko Republičkog sekretarijata za javne politike na takav način da se obezbedi veza između sadržaja javnih politika, srednjoročnih planova korisnika budžetskih sredstava nadležnih za sprovođenje mera javnih politika i njihovih finansijskih planova. Na osnovu člana 47. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kroz ovaj informacioni sistem će se obezbeđivati blagovremeno izveštavanje o ostvarenim ciljevima i praćenje ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka.

U skladu sa članom 43. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine, kao predlagač ovog dokumenta javne politike ima obavezu da izveštava Vladu, preko nadležnog organa za koordinaciju javnih politika, o rezultatima sprovođenja ovog dokumenta, najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja. Pored godišnjeg izveštaja, Vladi će se dostaviti i finalni izveštaj o realizovanim aktivnostima najkasnije šest meseci nakon isteka primene ovog dokumenta.

Na osnovu člana 40. navedenog zakona, nakon isteka perioda važenja programa i prestanka primene, nadležni organ je u obavezi da izradi eh-rost analizu efekata koja će sagledati efekte mera i aktivnosti sadržanih u programu, stvarne pozitivne i negativne, direktne i indirektne efekte tokom primene dokumenta javne politike, u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja. Ocenjuje se relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike.

8. OKVIRNA PROCENA UKUPNIH TROŠKOVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA I IDENTIFIKACIJA IZVORA IZ KOJIH SE OBEZBEĐUJU SREDSTVA

Ovo poglavlje pruža okvirnu procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Programa, sa fokusom na prvi dvogodišnji akcioni period 2026–2027. godine. Cilj je prikazati agregirane troškove mera i aktivnosti, kao i identifikovati izvore finansiranja, uključujući budžetske i donatorske fondove.

Za realizaciju Programa za period 2026–2030. godine, ukupno je planirano finansiranje u visini od 88.012.000,00 dinara, raspoređeno po posebnim ciljevima. Ova sredstva omogućavaju sprovođenje svih planiranih aktivnosti, uključujući podršku privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima, jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Program se realizuje uz podršku kombinacije donatorskih i budžetskih izvora, što osigurava finansijsku održivost i nastavak aktivnosti u skladu sa strateškim ciljevima Republike Srbije u oblasti CE.

Prvi poseban cilj Programa fokusira se na podršku privrednom sektoru u usvajanju cirkularnih poslovnih modela. Cilj ima pet mera i 13 aktivnosti, čija će se realizacija finansirati delimično kroz budžet a delimično kroz direktna donatorska sredstva koja ne prolaze kroz budžet. Okvirna ukupna sredstva za njegovu realizaciju, koja su već određena iznose 24.254.000,00 dinara. Ovaj deo Programa obuhvata edukaciju privrednih subjekata, analizu potencijala za primenu CE u prerađivačkoj industriji, razvoj indikatora cirkularnosti, kao i aktivnosti usmerene na industrijsku simbiozu i cirkularnu bioekonomiju. Pored budžeta kroz donatorske projekte GEF 7 i GEF 8, sredstva se obezbeđuju i kroz IPA 2022 projekat, čija sredstva ne prolaze kroz budžet već se aktivnosti direktno finansiraju od strane donatora. Pored poznatih sredstava za neke od aktivnosti, donatori, kao i iznos potreban za realizaciju aktivnosti, biće naknadno utvrđeni, ali ta sredstva neće ići kroz budžet već kao direktno finansiranje aktivnosti od strane donatora.

Drugi poseban cilj se odnosi na unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava, što podrazumeva razvoj i implementaciju lokalnih mapa puta za CE, kao i jačanje kapaciteta kako javnih, tako i privrednih subjekata. Ovaj cilj ima tri mere i devet aktivnosti za čiju realizaciju su predviđena sredstva u visini od 35.411.000,00 dinara. Pored budžeta kroz donatorske projekte GEF 7 i GEF 8, sredstva se obezbeđuju i kroz IPA 2022 projekat, čija sredstva ne prolaze kroz budžet već se aktivnosti direktno finansiraju od strane donatora. Ovim aktivnostima se cilja osnaživanje lokalnih samouprava u procesima planiranja i implementacije mera cirkularne ekonomije, kao i podrška privrednim subjektima u primeni održivih poslovnih rešenja. Pored poznatih sredstava za neke od aktivnosti donatori, kao i iznos potreban za realizaciju aktivnosti, biće naknadno utvrđeni, ali ta sredstva neće ići kroz budžet već kao direktno finansiranje aktivnosti od strane donatora.

Treći poseban cilj koji ima četiri mere i 15 aktivnosti usmeren je na unapređenje sistema upravljanja otpadom, sa fokusom na tekstil, hranu i plastične proizvode, kao i na podršku reciklažnom sektoru. Za ove aktivnosti je planirano 21.790.000,00 dinara, koja se obezbeđuju kroz budžet u okviru GEF 7 i GEF 8 projekata. Sprovođenjem ovih mera očekuje se smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, podsticanje cirkularnosti u sektoru otpada i podrška razvoju inovacija i novih pristupa u upravljanju resursima. Pored poznatih sredstava za neke od aktivnosti donatori, kao i iznos potreban za realizaciju aktivnosti, biće naknadno utvrđeni, ali ta sredstva neće ići kroz budžet već kao direktno finansiranje aktivnosti od strane donatora.

Četvrti poseban cilj ima četiri mere i 13 aktivnosti. Za mali deo aktivnosti predviđeno je 990.000,00 dinara koja su obezbeđena kroz budžet u okviru GEF 7 projekta, dok je predviđeno da se veći deo aktivnosti u okviru ovog cilja finansira kroz direktno finansiranje donatora.

Poseban cilj 5 ima dve mere i osam aktivnosti za čiju realizaciju je predviđeno 5.567.000,00 dinara iz budžetskih sredstava kroz GEF 7 i GEF 8 projekte. Sredstva za realizaciju aktivnosti koja će se finansirati kroz IPA 2022 projekat ne prolaze kroz budžet već se aktivnosti direktno finansiraju od strane donatora. Pored poznatih sredstava za neke od aktivnosti donatori, kao i iznos potreban za realizaciju aktivnosti, biće naknadno utvrđeni, ali ta sredstva neće ići kroz budžet već kao direktno finansiranje aktivnosti od strane donatora.

Identifikacija izvora finansiranja pokazuje da je program koncipiran kao kombinacija donatorskih i budžetskih sredstava. Donatorska sredstva, pre svega iz GEF 7 i GEF 8 projekte, usmerena su na edukaciju, pilot projekte i razvoj indikatora cirkularnosti, dok IPA 2022 projekat podržava lokalne samouprave i privredu. Budžetska sredstva Republike Srbije, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine i partnerskih institucija kao što su Privredna komora Srbije, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, obezbeđuju koordinaciju i realizaciju aktivnosti Programa.

Ukupno, ovaj finansijski okvir omogućava sveobuhvatnu realizaciju Programa, usklađenu sa nacionalnim strateškim ciljevima i međunarodnim obavezama u oblasti cirkularne ekonomije, sa jasnim rasporedom sredstava prema prioritetima i efektima koji se očekuju u periodu 2026–2027. godine.

9. AKCIONI PLAN

Prvi dvogodišnji Akcioni plan za sprovođenje Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine, usvaja se za period 2026–2027. godine.

Drugi trogodišnji Akcioni plan za sprovođenje Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine, usvojiće se za period 2028–2030. godine.

Akcioni plan za period 2026–2027. godine za sprovođenje Programa, odštampan je uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

10. ZAVRŠNI DEO

Prilog 1. Analiza efekata mera, Prilog 2. Metodologija praćenja i pokazatelji učinka i Prilog 3. Lista skraćenica, odštampani su uz ovaj program i čine njegov sastavni deo.

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i na portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 353-3624/2026-2

U Beogradu, 23. aprila 2026. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.

PRILOG 1.

Analiza efekata mera

U ovom prilogu predstavljena je detaljna analiza efekata mera koje pripadaju izabranoj opciji Programa, u skladu sa čl. 11–16. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik PC”, br. 20/25, 27/26 i 30/26) i pitanjima definisanim u prilozima 5–10. Ovaj pristup omogućava da se u samom tekstu Programa koncentrišemo na ključne pokazatelje, dok se detaljne projekcije, scenariji i proračuni nalaze u ovom prilogu.

Analiza obuhvata ekonomske, socijalne i makroekonomske pokazatelje. Proračuni uključuju:

– Ekonomske uštede u sektorima industrije, poljoprivrede i građevinarstva usled smanjene potrošnje resursa i energije;

– Koristi za domaćinstva kao rezultat manjih troškova i dužeg veka trajanja proizvoda;

– Efekte na privredu, lokalne samouprave i državu, uključujući BDP, zaposlenost i poreske prihode.

Projekcije su prikazane za kratki rok (2026–2027. godine) i duži horizont do 2030. godine, s obzirom na to da se značajnije ekonomske koristi očekuju tek nakon potpune primene principa cirkularne ekonomije.

Primena scenarija koji obuhvataju različite nivoe sprovođenja mera (od status quo, preko inicijalnih i razvojnih, do transformacionog scenarija) pokazuje značajan potencijal ušteda i ekonomskih koristi. Procene ukazuju da se ukupne ekonomske uštede u privrednim sektorima kreću od 2,3 do 3,7 milijardi dinara, ekonomske koristi za domaćinstva od 44 do 88 milijardi dinara, dok povećanje prihoda lokalnih samouprava i države može iznositi od 9 do 704 milijarde dinara u diskontovanoj vrednosti, uz istovremeno smanjenje emisije CO2 od 13 do 123 milijarde dinara.

S obzirom na navedene proračune, smatramo da je predstavljanje analize efekata samo za mere izabrane opcije adekvatno i u potpunosti u skladu sa odredbama Uredbe. Detaljna i kompletna analiza svih scenarija i makroekonomskih efekata može biti priložena kao dodatni dokument, čime se obezbeđuje transparentnost i ujedno poštuje struktura Programa propisana Uredbom o metodologiji izrade dokumenata javnih politika.

1.1. Procena mogućih scenarija za realizaciju Programa

Za potrebe analize efekata mera radi ostvarivanja ciljeva Programa razvoja cirkularne ekonomije razmatrana su četiri moguća scenarija koja se međusobno razlikuju po broju sprovedenih mera i grupi učesnika koji su njima obuhvaćeni.

Uticaj sprovedenih mera je u svakoj od opcija analiziran kroz:

– ekonomske uštede po osnovu smanjenja upotrebe resursa i energije za one privredne sektore koji su prepoznati kao najznačajniji za razvoj cirkularne ekonomije (industrija, poljoprivreda i građevinarstvo);

– ekonomske koristi za domaćinstva (porast njihovog raspoloživog dohotka zbog porasta zaposlenosti i manjih izdataka za kupovinu novih proizvoda zbog dužeg životnog veka finalnih dobara i mogućnosti popravke);

– ekonomske koristi za privredu zbog smanjenja emisije CO2 (smanjenje ugljeničnog otiska u fazama procesa proizvodnje);

– promena bruto domaćeg proizvoda;

– promena broja zaposlenih u privredi;

– promena poreskih prihoda jedinica lokalnih samouprava;

– promena budžetskih prihoda države.

Osnovna makroekonomska pretpostavka za projekciju ušteda i ekonomskih koristi je prosečna stopa rasta BDP na godišnjem nivou od 2,75%.24 Vremenski horizont analize je deset godina, odnosno ukupne ekonomske koristi i uštede su izračunate i predstavljene za vremenski period od dve godine (2026–2027. godine) i vremenski period posle sprovođenja Programa (zaključno sa 2034. godinom). Naime, značajnije ekonomske koristi za industriju i domaćinstva, kao i uticaj razvoja cirkularne ekonomije na makroekonomske veličine u Republici Srbiji se mogu očekivati tek posle realizacije ovog programa, dok su na kratak rok posmatrano ti uticaji manje izraženi. Iz tog razloga potreban je određeni vremenski period kako bi preduzeća, domaćinstva, pojedinci i jedinice lokalne samouprave prihvatili principe cirkularne ekonomije i prilagodili svoja ponašanja i očekivanja u skladu sa njima.

Za izračunavanje sadašnje vrednosti ukupnih ekonomskih koristi u navedenom periodu je korišćena društvena diskontna stopa od 5%. Zbog nedostatka adekvatnih podataka predstavljene opcije ne uključuju i potencijalne ekonomske koristi za životnu sredinu koje nastaju zbog smanjenih emisija štetnih gasova u atmosferu, niti ekonomske koristi za stanovništvo zbog smanjenja zdravstvenih troškova usled čistije životne sredine. Proračun ekonomskih koristi po privrednim sektorima (industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, transport, turizam, ugostiteljstvo i informacione tehnologije) je urađen isključivo na osnovu procenjenih direktnih ušteda u upotrebi energije, goriva i vode na nivou sektora.

––––––––––––––

24 NBS (2025). Makroekonomska kretanja u Srbiji (Avgust 2025). https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/finansijska-stabilnost/prezentacije/prezentacija_invest.pdf.

Scenario 1: Polazni scenario – Status quo opcija (0%)

Ovaj scenario je zasnovan na sledećim pretpostavkama:

– ne primenjuju se nijedna od predloženih mera iz Programa CE;

– upotreba energije iz fosilnih goriva (uglja) se menja u skladu sa merama iz drugih nacionalnih strategija i programa;

– udeo obnovljivih izvora energije se menja u skladu sa merama iz drugih nacionalnih strategija i programa;

– nema zamene primarnih sekundarnim izvorima energije;

– nema promene obrazaca potrošnje;

– ne kreiraju se novi proizvodi sa produženim životnim vekom.

Scenario 2: Podsticajni scenario za cirkularnu privredu

Scenario 2, Podsticajni scenario za cirkularnu privredu, predstavlja fazu inicijalnih aktivnosti u kojoj se delimično sprovode mere Programa CE, sa ostvarenjem 0–30% postavljenih ciljeva, omogućavajući prve korake ka tranziciji privrednog sektora na cirkularne poslovne modele. Ovaj scenario podrazumeva aktivnosti koje podržavaju industriju i uslužne delatnosti (transport, turizam, zdravstvo, ugostiteljstvo i informacione tehnologije) u tranziciji ka cirkularnom modelu poslovanja. To uključuje edukaciju, posebno malih preduzetnika, razvoj sistema za praćenje cirkularnosti koji obuhvata indikatore, analizu poslovnih praksi, procenu potencijala, potrebnih investicija i mogućnosti finansijskih podsticaja. Pored toga, scenario obuhvata promociju pripreme cirkularnih projekata i dostupnih izvora finansiranja, praćenje uvoza i izvoza sekundarnih sirovina u celoj Republici Srbiji, podršku ESG konceptu, kao i podsticanje saradnje između preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija. Scenario 2 podrazumeva da su kriterijumi, za dodelu sredstava preduzećima kroz javne pozive (grantove), u okviru dostupnih programa/fondova u skladu sa uvođenjem principa CE. Takođe, Scenario 2 podrazumeva širu primenu dobrovoljnih instrumenata sertifikacije, odnosno da su privreda i korisnici potpuno informisani o prednostima koje oni donose, kao i procedurama i kriterijumima za njihovo uvođenje i primenu. U okviru ovog scenarija vladine institucije i poslovne banke blisko sarađuju radi pronalaženja adekvatnih sredstava za finansiranje (kredita, subvencija i sl.) projekata preduzeća u oblasti CE. Pored toga, komercijalne banke su razvile i primenjuju u svom poslovanju osnovne principe funkcionisanja cirkularne ekonomije i ESG koncepta kroz jasne procedure za „cirkularno finansiranje”, kreditne linije za cirkularne projekte, metodologiju za analizu rizika koje sa sobom donose ovakvi projekti i slično. Iako Scenario 2 obuhvata primenu mera Programa koje se odnose samo na privredni sektor, ekonomske uštede i koristi će ostvariti i domaćinstva, kao i jedinice lokalne samouprave i država kroz povećanje budžetskih prihoda zbog porasta zaposlenosti.

Scenario 3: Razvojni scenario za cirkularnu privredu

Scenario 3, Razvojni scenario za cirkularnu privredu, opisuje fazu u kojoj su većina aktivnosti Programa CE realizovana, sa ostvarenjem 31–60% postavljenih ciljeva, što omogućava vidljiv napredak u tranziciji privrednog sektora ka cirkularnim poslovnim modelima. Pored mera koje su usmerene kao podrška industriji, sprovode se i aktivnosti na jačanje kapaciteta nadležnih organa lokalnih samouprava, javnih i komunalnih preduzeća i privrede o konceptu cirkularne ekonomije. Pretpostavka ove opcije jeste da kreatori lokalnih politika primenom principa CE menjaju strukturu i poslovanje lokalne privrede, unapređuju infrastrukturu i doprinose održivijem lokalnom razvoju. JLS su direktno odgovorne za upravljanja otpadom, sprovođenje mera iz domena energetske efikasnosti, zelene infrastrukture, urbane mobilnosti i druge mere kojima se unapređuje kvalitet života svojih građana. S obzirom da su kao rezultat primene prethodnog Programa (2022–2024. godine) urađene mape puta razvoja CE u pojedinim JLS, ova opcija predviđa podršku tim samoupravama u implementaciji određenih mera iz lokalnih mapa puta. Sprovođenje predviđenih mera motiviše i ohrabruje druge JLS da izrađuju svoje mape puta i na taj način započnu put ka cirkularnoj ekonomiji. Pored toga, uspostavljene su veze i dobra koordinacija između lokalnih samouprava u primeni principa cirkularne ekonomije kroz inovativne digitalne alate i direktnu razmenu znanja i iskustava. Ovaj scenario predviđa i čvrstu saradnju između naučno-istraživačkih organizacija i privrednih subjekata u oblasti inovacija i optimizacije proizvodnje što povećava inovativne performanse, utiče na sve sektore privrede i predstavlja osnovu održivog privrednog razvoja zemlje. U isto vreme, unapređenje procesa i opreme u prethodnom periodu doprinosi efikasnijem korišćenju resursa, zamenu opasnih materija i sirovina iz proizvodnog procesa i smanjenje stvaranja otpada.

Scenario 4: Transformacioni scenario

Scenario 4, Transformacioni scenario za cirkularnu privredu, predstavlja fazu intenzivne implementacije Programa CE, sa ostvarenjem preko 60% ciljeva, kada privredni sektor i lokalne samouprave u potpunosti primenjuju principe cirkularne ekonomije i pokazuju vidljive ekonomske i ekološke efekte. Ovaj scenario predstavlja najviši nivo primene principa cirkularne ekonomije i obuhvata sve društvene sektore: privredu, lokalne samouprave, javne institucije, obrazovni sistem i potrošače. Pored podrške privredi i lokalnim samoupravama, poseban akcenat stavlja se na dalje unapređenje sistema upravljanja otpadom, primenu zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih instrumenata, kao i širenje upotrebe zelenih kriterijuma u postupcima nabavki kroz jačanje kapaciteta naručilaca i ponuđača. Obrazovne institucije dobijaju značajniju ulogu u promociji i razvoju koncepta cirkularne ekonomije, čime se obezbeđuje dugoročna održivost promena. U ovom scenariju podrazumeva se uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada, razvoj industrijske simbioze radi optimizacije resursa i smanjenja količine otpada, kao i unapređen regulatorni okvir koji omogućava adekvatno upravljanje tekstilnim otpadom, smanjenje otpada od plastike za jednokratnu upotrebu i razvoj sistema upravljanja hranom i otpadom od hrane. Istovremeno, procesi reciklaže u oblasti hemikalija i materijala dostižu značajno viši nivo cirkularnosti u odnosu na status quo opciju. Poseban naglasak stavlja se na usklađivanje veština radne snage sa potrebama cirkularne ekonomije. Kreatori javnih politika pravovremeno predviđaju potencijalne neravnoteže između postojećih i potrebnih kompetencija zaposlenih, dok se njihovo prevazilaženje obezbeđuje kroz unapređenu saradnju obrazovnih i naučnih institucija sa privrednim subjektima. Primenom ovog scenarija koncept cirkularne ekonomije postaje integrisan u sve segmente društva. Podizanje svesti potrošača, uz jačanje institucionalnih i privrednih kapaciteta, omogućava ostvarivanje znatno većih ekonomskih koristi na mikro i makro nivou u odnosu na status quo opciju.

U Tabeli 1.1. predstavljene su numerički izražene promene troškova sirovina i energije u industriji, poljoprivredi, građevinarstvu, transportu, turizmu, zdravstvu i ugostiteljstvu, promene bruto domaćeg proizvoda, promene zaposlenosti i promene emisija CO2 u odnosu na status quo opciju za ostala tri analizirana scenarija.

Tabela 1.1. Očekivane promene osnovnih indikatora performansi cirkularne ekonomije na makro nivou u odnosu na status quo opciju (procentualna promena na godišnjem nivou)

Indikatori

Scenario 2

Scenario 3

Scenario 4

Upotreba sirovina i energije

-10%

-12%

-15%

Bruto domaći proizvod

+0,2%

+0,6%

+1,0%

Zaposlenost

+0,05%

+0,08%

+0,1%

Emisija CO2

-0,1%

-0,6%

-1,0%

1.2. Očekivani efekti implementacije Programa razvoja cirkularne ekonomije

U Tabeli 1.2. data je projekcija i poređenje scenarija na osnovu ekonomskih koristi (ušteda) koje nastaju zbog smanjenja upotrebe resursa i energije, odnosno manjih troškova u poslovanju u onim privrednim sektorima koji su obuhvaćeni merama Programa (industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, transport, turizam i ugostiteljstvo).

Tabela 1.2. Ekonomske uštede za privredu (milioni dinara, konstantne cene iz 2025. godine)

Opcija

Diskontovana

vrednost

(2025–2034)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

2.305.444

0

50.363

51.874

160.290

275.165

396.787

525.460

601.359

619.400

637.982

Scenario 3

2.973.043

0

50.363

103.748

213.720

440.263

566.839

642.228

721.631

743.280

765.579

Scenario 4

3.716.513

0

50.363

155.621

267.150

550.329

680.207

817.382

902.039

929.100

956.973

Ukupne potencijalne ekonomske uštede za analizirane privredne sektore po osnovu smanjenja upotrebe resursa i energije za period od 2025. do 2034. godine kreću se u intervalu između 2.305 i 3.716 milijarde dinara (diskontovana vrednost).

Smanjenje upotrebe resursa i energije zbog primene principa cirkularne ekonomije ima pozitivan uticaj na porast produktivnosti u posmatranim privrednim sektorima što dalje ima za rezultat i promenu bruto domaćeg proizvoda. U Tabeli 1.3. prikazano je potencijalno povećanje bruto domaćeg proizvoda u Republici Srbiji zbog primene koncepta cirkularne ekonomije.

Tabela 1.3. Bruto domaći proizvod (promena u odnosu na status quo scenario, milioni dinara, konstantne cene iz 2025. godine)

Opcija

Diskontovana

vrednost

(2025–2034)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

460.020

0

11.502

24.062

37.753

52.653

68.844

86.413

105.452

126.061

148.343

Scenario 3

1.394.202

0

34.505

72.323

113.693

158.867

208.118

261.732

320.015

383.293

451.911

Scenario 4

2.347.556

0

57.509

120.769

190.213

266.302

349.529

440.420

539.534

647.471

764.865

Kada je u pitanju zaposlenost, dosadašnja empirijska istraživanja ukazuju da je najveći pozitivan uticaj cirkularne ekonomije vidljiv u sektoru upravljanja otpadom (uključujući i recikliranje). S druge strane, može se pojaviti negativan uticaj u sektoru građevinarstva, kao posledica povećanja produktivnosti i korišćenja novih tehnika građenja, ali i u sektorima koji se odnose na proizvodnju trajnih potrošnih dobara, poput elektronike i motornih vozila. Procenjeni efekti na zaposlenost mogu biti i drugačiji, zavisno od stepena mehanizacije i automatizacije tih poslova. U predloženim opcijama se polazi od pretpostavke da će sektorska pomeranja na tržištu rada usled primene koncepta cirkularne ekonomije u skladu sa ovim programom imati pozitivan neto efekat na ukupnu zaposlenost u privredi u narednom periodu. Tabela 1.4. daje pregled porasta zaposlenosti po opcijama u odnosu na status quo.

Tabela 1.4. Broj zaposlenih (promena u odnosu na status quo opciju)

Opcija

Ukupno

(2025–2034)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

67.984

0

1.469

2.954

4.454

5.969

7.501

9.048

10.612

12.191

13.787

Scenario 3

108.862

0

2.350

4.726

7.128

9.555

12.008

14.488

16.994

19.526

22.086

Scenario 4

136.150

0

2.938

5.909

8.912

11.947

15.016

18.119

21.255

24.425

27.629

Ukupni porast zaposlenosti za period od 2025. do 2034. godine kreće se u intervalu između 68 i 136 hiljada novozaposlenih.

Usled porasta zaposlenosti povećaće se prosečan dohodak domaćinstava. Takođe, pojedinci i domaćinstva će ostvariti ekonomske koristi (uštede) po osnovu dužeg perioda zamene trajnih potrošnih dobara, odnosno dužeg životnog veka proizvoda. U Tabeli 1.5. date su ukupne ekonomske koristi za domaćinstva.

Tabela 1.5. Ukupne ekonomske koristi za domaćinstva (promena u odnosu na status quo scenario, milioni dinara, konstantne cene iz 2025. godine)

Opcija

Diskontovana

vrednost

(2025–2034)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

2025

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

44.068

0

1.356

2.725

4.109

5.508

6.921

8.349

9.792

11.249

12.722

44.068

Scenario 3

70.562

0

2.169

4.361

6.577

8.817

11.081

13.369

15.681

18.018

20.379

70.562

Scenario 4

88.248

0

2.711

5.452

8.223

11.024

13.856

16.719

19.613

22.538

25.495

88.248

Ukupne potencijalne ekonomske koristi za domaćinstva po osnovu primene koncepta cirkularne ekonomije za period od 2025. do 2034. godine kreću se u intervalu između 44 i 88 milijardi dinara (diskontovana vrednost).

Porast produktivnosti rada, BDP i zaposlenosti će imati pozitivan uticaj i na budžetske prihode jedinica lokalne samouprave i države. U Tabeli 1.6. i Tabeli 1.7. prikazana su potencijalna povećanja ukupnih budžetskih prihoda jedinica lokalne samouprave, kao i budžetskih prihoda države.

Tabela 1.6. Promena budžetskih prihoda JLS (promena u odnosu na status quo scenario, milioni dinara, konstantne cene iz 2025. godine)

Opcija

Diskontovana

vrednost

(2025–2034)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

8.814

0

271

545

822

1.102

1.384

1.670

1.958

2.250

2.544

Scenario 3

14.112

0

434

872

1.315

1.763

2.216

2.674

3.136

3.604

4.076

Scenario 4

17.650

0

542

1.090

1.645

2.205

2.771

3.344

3.923

4.508

5.099

Ukupno povećanje budžetskih prihoda jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji za period od 2025. do 2034. godine kreće se u intervalu između 9 i 18 milijardi dinara (diskontovana vrednost).

Tabela 1.7. Promena prihoda državnog budžeta (promena u odnosu na status quo scenario, milioni dinara, konstantne cene iz 2025. godine)

Opcija

Diskontovana

vrednost

(2022–2032)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

138.006

0

3.451

7.219

11.326

15.796

20.653

25.924

31.636

37.818

44.503

Scenario 3

418.261

0

10.352

21.697

34.108

47.660

62.435

78.520

96.005

114.988

135.573

Scenario 4

704.267

0

17.253

36.231

57.064

79.890

104.859

132.126

161.860

194.241

229.460

Ukupno povećanje prihoda državnog budžeta Republika Srbije za period od 2025. do 2034. godine kreće se u intervalu između 138 i 704 milijarde dinara (diskontovana vrednost).

Primena koncepta cirkularne ekonomije imaće za rezultat i smanjenje emisija CO2. Pored značajnog uticaja na poboljšanje kvaliteta životne sredine, smanjenje emisija CO2 imaće uticaja i na konkurentnost srpske privrede i dovesti do značajnih ekonomskih ušteda. U „Zelenom dogovoru” Evropske unije jasno se definiše neophodnost smanjenja emisija ugljenika u proizvodnom ciklusu kao uslov plasiranja proizvoda na tržištu EU. Zbog toga je neophodno ugljenični otisak proizvodnih ciklusa u Srbiji spustiti najmanje na prosečan nivo zemalja EU, kako bi srpski proizvodi ostali konkurentni na ovom tržištu, odnosno kako se na njih ne bi prilikom uvoza obračunavala dodatna carina.

U Tabeli 1.8. prikazane su potencijalne ekonomske uštede koje nastaju zbog smanjenja emisije CO2.

Tabela 1.8. Ekonomske uštede po osnovu smanjenja emisije CO2 (promena u odnosu na status quo scenario, milioni dinara, konstantne cene iz 2025. godine)

Opcija

Diskontovana

vrednost

(2025–2034)

2025

2026

2027

2028

2029

2030

2031

2032

2033

2034

Status quo

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Scenario 2

12.626

0

318

664

1.041

1.450

1.893

2.373

2.891

3.451

4.056

Scenario 3

74.800

0

1.909

3.977

6.217

8.637

11.250

14.067

17.101

20.366

23.874

Scenario 4

123.415

0

3.181

6.616

10.322

14.313

18.607

23.222

28.178

33.493

39.188

Ukupne ekonomske uštede po osnovu smanjenja emisije CO2 za period od 2025. do 2034. godine kreće se u intervalu između 13 i 123 milijardi dinara (diskontovana vrednost).

1.3. Obrazloženje prihvaćene opcije

Ekonomska konkurentnost i zaštita životne sredine sve više postaju međusobno zavisni ciljevi u savremenim politikama. Mnoge zemlje integrišu principe cirkularne ekonomije kako bi istovremeno ostvarile održiv ekonomski rast i smanjile negativan uticaj na životnu sredinu. Evropska komisija u svojoj politici o CE nastoji da uravnoteži inovacije i ekonomsku konkurentnost sa ekološkim ciljevima. Tradicionalni proizvodni procesi ne internalizuju troškove zagađenja, degradacije prirodnih resursa i energije. Bez fiskalnih i regulatornih instrumenata, proizvođači ne uzimaju u obzir uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu. CE omogućava privrednim subjektima da smanje zavisnost od nestabilnih tržišta resursa, povećaju produktivnost, ostvare materijalne uštede, povećaju stopu zaposlenosti i dugoročno smanje rizike i eksterne efekte.

Potrošači takođe dobijaju koristi, ne samo kroz snižene troškove proizvoda, već i kroz bolji izbor, prilagođavanje proizvoda svojim potrebama i sekundarne koristi od produženja životnog veka proizvoda. Porezi i subvencije mogu služiti kao mehanizmi podrške tranziciji, stimulišući upotrebu recikliranih materijala i ulaganja u cirkularnu infrastrukturu.

Na tržištu rada, CE zahteva nove veštine i znanja, pa je potrebna bliska saradnja obrazovnih institucija, naučnih organizacija i privrede. Planski i koordinisan pristup na nivou države, lokalnih samouprava, preduzeća i domaćinstava je ključan za ostvarivanje maksimalnih koristi. U kratkom roku, preduzeća, država i potrošači se suočavaju sa ograničenjima u prilagođavanju svog ponašanja principima CE. Preduzeća u Republici Srbiji su u ranim fazama prelaska na CE i neophodan im je kapital, tehnološka prilagođavanja i obučeno osoblje kako bi efikasno iskoristili sekundarne materijale i poboljšali produktivnost resursa. Međutim, osim ekonomskih i tehničkih prepreka, postoje i dodatni izazovi kao što su socijalna i kulturna ograničenja. Društvene i kulturne barijere mogu imati značajan uticaj na ponašanje potrošača, jer faktori izvan ekonomskih kriterijuma, kao što su lične preferencije i ograničenja dohotka, takođe utiču na odluke o kupovini. Ovim nefinansijskim kriterijumima takođe treba posvetiti značajnu pažnju, jer su iskustva nekih zemalja EU pokazala da se teško prevazilaze u kratkom roku. Naime, na kratak rok može doći i do negativnog uticaja cirkularne ekonomije na BDP, jer CE zahteva značajne promene u ponašanju, infrastrukturi, ekonomskim podsticajima i regulatornim okvirima.

Analiza predloženih scenarija pokazuje da realizacijom scenarija 4 (transformacioni scenario) mogu se ostvariti najveći efekti u svim merenim indikatorima: ekonomske uštede u privredi (2,3–3,7 milijardi dinara), porast BDP (2,35 miliona dinara), povećanje zaposlenosti (136.000 novih radnih mesta), ekonomske koristi za domaćinstva (88 milijardi dinara) i potencijalne prihode za budžete države i lokalnih samouprava. Scenario 2 i 3 pružaju značajno manje koristi, jer pokrivaju samo ograničen obim.

PRILOG 2.

Metodologija praćenja i pokazatelji učinka

1.1. Indikatori cirkularne ekonomije

U kontekstu razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji do 2030. godine, važno je istaći da je Evropska unija već uspostavila institucionalni i analitički okvir za praćenje napretka u ovoj oblasti. Prvi takav okvir usvojen je 2018. godine od strane Evropske komisije, sa svrhom da prati realizaciju cirkularne ekonomije na nivou Unije i država članica. Nakon usvajanja novog Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju, koji stavlja akcenat na čistiju i konkurentniju Evropu, EU je usvojila i revidiran sistem indikatora koji objedinjuje cirkularnost sa drugim ključnim prioritetima kao što su: klimatska neutralnost i smanjenje zagađenja. Ovaj revidirani okvir je usklađen sa širim strategijskim dokumentima Evropske unije, uključujući Evropski zeleni dogovor, Osmi program zaštite životne sredine, Agendu 2030 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, kao i ciljeve u pogledu bezbednosti snabdevanja i otpornosti. Kao takav, on predstavlja relevantnu referentnu tačku za kreiranje i prilagođavanje nacionalnih politika u Republici Srbiji, koje treba da unaprede kapacitete za praćenje, izveštavanje i unapređenje cirkularne ekonomije na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog. Usmeravanje Programa ka ovim prioritetima obezbeđuje usklađenost sa evropskim tokovima i stvara osnovu za ekološki, ekonomski i društveno održiv razvoj do 2030. godine.

Novi okvir za praćenje razvoja cirkularne ekonomije, prema metodologiji Eurostat Circular Economy Monitoring Framework, uključuje dodatnu dimenziju globalne održivosti i otpornosti, čime se nadograđuje postojeća struktura koja je do sada obuhvatala četiri dimenzije: proizvodnju i potrošnju, upravljanje otpadom, sekundarne sirovine i konkurentnost i inovacije. U okviru proširenog pristupa, novi okvir za praćenje sadrži i nove indikatore koji su od suštinskog značaja za praćenje napretka u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Posebno se izdvajaju sledeći indikatori: materijalni otisak, produktivnost resursa, otisak potrošnje, emisije gasova sa efektom staklene bašte iz proizvodnih aktivnosti, kao i zavisnost od uvoza materijala. Ovaj prošireni analitički okvir pruža stratešku osnovu za kreiranje politika i mera u okviru Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji u periodu 2026–2030. godine, sa ciljem jačanja otpornosti ekonomije, smanjenja ekološkog otiska i obezbeđivanja održivog upravljanja resursima.

Tabela 1.1. Indikatori za merenje napretka u oblasti cirkularne ekonomije

Dimenzija: Proizvodnja i potrošnja

Indikator

Kod

Prevod naziva

Opis

Material footprint

cei_pc020

Materijalni otisak

Ukupna količina sirovina (bio, metali, minerali, fosilna goriva) koje se koriste za zadovoljavanje domaće potrošnje.

Resource productivity

cei_pc030

Produktivnost resursa

BDP po jedinici ukupne potrošnje materijala (DMC), meri efikasnost korišćenja resursa.

Waste generation per capita

cei_pc034

Količina generisanog otpada po glavi stanovnika

Ukupna količina otpada po stanovniku, svih vrsta.

Generation of waste excluding major mineral wastes per GDP unit

cei_pc032

Količina otpada (bez mineralnih) po jedinici BDP-a

Količina otpada po jedinici BDP, izuzimajući velike količine mineralnog otpada (iz građevinarstva itd.).

Generation of municipal waste per capita

cei_pc031

Količina komunalnog otpada po stanovniku

Količina komunalnog otpada po stanovniku (iz domaćinstava i sličnih izvora).

Food waste

cei_pc035

Generisanje otpada od hrane

Količina bačene hrane, po sektorima (domaćinstva, ugostiteljstvo, prerada i slično).

Generation of packaging waste per capita

cei_pc040

Količina ambalažnog otpada po stanovniku

Generisanje ambalažnog otpada po stanovniku.

Generation of plastic packaging waste per capita

cei_pc050

Količina otpada od plastične ambalaže po stanovniku

Količina plastičnog ambalažnog otpada po stanovniku.

Dimenzija: Upravljanje otpadom

Indikator

Kod

Prevod naziva

Opis

Recycling rate of municipal waste

cei_wm011

Stopa reciklaže komunalnog otpada

Procenat ukupnog komunalnog otpada koji se reciklira ili kompostira u odnosu na ukupno generisanu količinu komunalnog otpada.

Recycling rate of all waste excluding major mineral waste

cei_wm010

Stopa reciklaže ukupnog otpada bez velikih mineralnih otpada

Procenat recikliranog otpada u odnosu na ukupno tretiran otpad, isključujući građevinski i druge masovne mineralne otpade.

Recycling rate of packaging waste by type of packaging

cei_wm020

Stopa reciklaže ambalažnog otpada po vrsti ambalaže

Procenat ambalažnog otpada koji se reciklira, prikazan po vrstama materijala: papir/karton, staklo, plastika, metal i drvo.

Recycling rate of waste of electrical and electronic equipment (WEEE) separately collected

cei_wm060

Stopa reciklaže otpada od električne i elektronske opreme (WEEE) prikupljene odvojeno

Procenat elektronskog i električnog otpada koji je odvojeno prikupljen i zatim recikliran u skladu sa propisima.

Dimenzija: Sekundarne sirovine

Indikator

Kod

Prevod naziva

Opis

Circular material use rate

cei_srm030

Stopa kružne upotrebe materijala

Procenat materijala koji se ponovo uvodi u ekonomiju (kao reciklirani materijali) u odnosu na ukupnu potrošnju materijala. Ovo meri stepen cirkularnosti ekonomije.

Contribution of recycled materials to raw materials demand – end-of-life recycling input rates (EOL-RIR)

cei_srm010

Udeo recikliranih materijala u ukupnoj potražnji za sirovinama – stopa unosa reciklaže na kraju životnog veka

Procenat materijala dobijenog reciklažom proizvoda na kraju njihovog životnog veka koji se koristi kao ulaz u novu proizvodnju.

Trade in recyclable raw materials

cei_srm020

Trgovina reciklabilnim sirovinama

Uvoz i izvoz sirovina koje se mogu reciklirati (npr. metalni otpad, papir, staklo), što ukazuje na ekonomsku aktivnost u trgovini sekundarnim sirovinama.

Recyclable secondary raw materials – prices

cei_srm040

Cene reciklabilnih sekundarnih sirovina

Podaci o cenama sekundarnih sirovina (npr. reciklirani metali, plastika) na tržištu, što može uticati na motivaciju za reciklažu.

Dimenzija: konkurentnost i inovacije

Indikator

Kod

Prevod naziva

Opis

Private investment and gross added value related to circular economy sectors

cei_cie012

Privatne investicije i bruto dodata vrednost u sektorima cirkularne ekonomije

Meri vrednost privatnih investicija i ostvarene bruto dodate vrednosti u sektorima koji doprinose cirkularnoj ekonomiji (npr. reciklaža, popravke, ponovna upotreba, iznajmljivanje).

Persons employed in circular economy sectors

cei_cie011

Zaposleni u sektorima cirkularne ekonomije

Broj lica zaposlenih u sektorima koji aktivno učestvuju u cirkularnoj ekonomiji, što uključuje reciklažu, popravke, ponovnu upotrebu, iznajmljivanje i slično.

Patents related to recycling and secondary raw materials

cei_cie020

Patenti povezani sa reciklažom i sekundarnim sirovinama

Broj prijavljenih patenata koji se odnose na tehnologije za reciklažu i ponovnu upotrebu sekundarnih sirovina – indikator inovacija u cirkularnoj ekonomiji.

Dimenzija: Globalna održivost i otpornost

Indikator

Kod

Prevod naziva

Opis

Consumption footprint

cei_gsr010

Ekološki otisak potrošnje

Meri uticaj ukupne finalne potrošnje u EU na životnu sredinu, uključujući proizvode i usluge koje se proizvode i unutar i van EU.

Greenhouse gases emissions from production activities

cei_gsr011

Emisija gasova staklene bašte iz proizvodnih aktivnosti

Meri količinu gasova sa efektom staklene bašte emitovanih tokom proizvodnih aktivnosti unutar EU (npr. industrija, poljoprivreda, energija).

Material import dependency

cei_gsr030

Zavisnost od uvoza sirovina

Procenat uvezenih sirovina u odnosu na ukupnu domaću potrošnju sirovina; ukazuje na ekonomsku i resursnu zavisnost od drugih zemalja.

EU self-sufficiency for raw materials

cei_gsr020

Samodovoljnost EU u pogledu sirovina

Procenat potreba za sirovinama koje EU može da zadovolji iz sopstvenih izvora; važan indikator otpornosti i strategije smanjenja rizika u lancima snabdevanja.

Na osnovu predstavljenih indikatora i proširenog okvira za praćenje cirkularne ekonomije, jasno je da tranzicija ka održivom i otpornom modelu zahteva holistički i sistemski pristup. Do 2030. godine, Republika Srbija treba da usmeri svoje napore ka unapređenju efikasnosti u korišćenju resursa, smanjenju otpada, povećanju stope reciklaže i podsticanju inovacija u sektorima cirkularne ekonomije. Uvođenje indikatora koji mere globalnu održivost i otpornost, kao što su ekološki otisak potrošnje, zavisnost od uvoza sirovina i emisije gasova staklene bašte, omogućava upravljanje zasnovano na relevantnim podacima i unapređenje političkog planiranja. Pored toga, Life Cycle Assessment (LCA) doprinosi indikatorima cirkularne ekonomije pružajući detaljnu kvantitativnu procenu ekoloških efekata proizvoda i procesa, što omogućava preciznije interpretiranje podataka i bolje informisano donošenje odluka o uštedi resursa, smanjenju otpada i optimizaciji cirkularnih tokova. Ovaj program postavlja temelje za izgradnju ekonomije koja je otpornija na spoljne šokove, konkurentnija na globalnom tržištu i usmerena na očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

1.2. Indikator industrijske simbioze

1.2.1. Potreba za novim indikatorima

U poslednjoj deceniji, praćenje napretka u sprovođenju cirkularne ekonomije postalo je neizostavni deo nacionalnih i lokalnih politika održivog razvoja. Uprkos postojanju niza indikatora na nivou Evropske unije, koji se odnose na ključne dimenzije kao što su proizvodnja i potrošnja, upravljanje otpadom, sekundarne sirovine, konkurentnost i inovacije, kao i globalna održivost i otpornost, pokazalo se da ovi indikatori imaju ograničenu primenljivost u proceni stvarnih efekata cirkularne ekonomije na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Uvođenje novih indikatora, prilagođenih specifičnostima lokalne privrede i teritorijalnog konteksta, predstavlja neophodan korak u daljoj efikasnoj implementaciji principa cirkularne ekonomije. Inicijalni problem, koji je identifikovan, odnosi se na nedovoljnu prostornu i funkcionalnu preciznost postojećih indikatora. Oni se uglavnom primenjuju na makroekonomskom nivou, bez mogućnosti fino-granularne analize na nivou lokalnih zajednica ili industrijskih klastera. Oni se fokusiraju na agregirane vrednosti (npr. materijalna produktivnost BDP), što otežava prepoznavanje i vrednovanje konkretnih lokalnih inicijativa, industrijskih partnerstava i međuinstitucionalnih oblika saradnje u cirkularnim tokovima. Ovakvi indikatori ne odražavaju suštinske društveno-ekonomske i ekološke sinergije koje nastaju unutar lokalnih simbioza, bilo da su u pitanju razmene energije, materijala ili otpada među privrednim subjektima. Posledično, izostaje podsticaj za širu primenu industrijske simbioze kao jednog od najefikasnijih modela za unapređenje cirkularne ekonomije.

Evropska unija već godinama promoviše industrijsku simbiozu kao okosnicu cirkularne ekonomije u okviru EU Industrial Strategy i Green Deal.25 U tom kontekstu, sinergijska saradnja između industrijskih aktera na lokalnom nivou prepoznata je kao ključni mehanizam za smanjenje otpada, smanjenje potrošnje primarnih resursa, i povećanje energetske efikasnosti. Zelena agenda za Zapadni Balkan, koju je Republika Srbija prihvatila 2020. godine, u okviru stuba o Cirkularnoj ekonomiji i upravljanju resursima, posebno naglašava važnost teritorijalne dimenzije cirkularnosti. Ovo podrazumeva jačanje lokalnih cirkularnih tokova i povezivanje malih i srednjih preduzeća kroz lokalne i regionalne mreže. Stoga, uvođenje indikatora koji mere stepen povezanosti i zajedničkih inicijativa između aktera cirkularne ekonomije na lokalnom nivou direktno podržava ciljeve ove agende i ukazuje na stepen njene implementacije26.

Drugi uočeni problem se odnosi na nedostatak integrisanih pokazatelja za praćenje cirkularnosti na mikro nivou. Upotreba pojedinačnih indikatora poput broja ISO 14001 sertifikovanih preduzeća, učešća zelenih javnih nabavki ili količine recikliranog otpada, iako značajna, ne daje dovoljno informacija o koherentnosti i integraciji praksi cirkularne ekonomije na nivou zajednice. Oni se posmatraju izolovano, bez razumevanja povezanosti, intenziteta saradnje i stepena međuzavisnosti među akterima. Potreban je složeni indikator koji bi objedinjeno merio nekoliko dimenzija: institucionalnu, ekonomsku, tehničku i socijalnu saradnju. Takav indikator bi trebalo da bude osetljiv na broj i dubinu formalizovanih partnerstava, učestalost i obim razmene resursa, kao i postojanje zajedničkih investicija ili infrastrukture za cirkularnu ekonomiju.

S tim u vezi, za predloženi model su uzeti primeri dobre prakse iz EU. U skandinavskim zemljama, poput Kraljevine Danske i Republike Finske, već se koriste alati i indikatori koji mapiraju tzv. ,,resursne tokove” među industrijskim subjektima (npr. Kalundborg Symbiosis Model27). Ovi indikatori ne samo da pomažu u donošenju lokalnih politika, već i omogućavaju merenje ekoloških i ekonomskih ušteda ostvarenih zahvaljujući saradnji. Takvi pristupi pokazuju da složeni indikatori doprinose donošenju efikasnih mera i usmeravanju podrške ka simbiotskim sistemima. Republika Srbija može koristiti ove primere kao osnovu za izradu sopstvenog indikatora u skladu sa svojim kapacitetima i podacima koji su dostupni.28

Upravo zbog navedenih ograničenja i ambicioznih ciljeva u narednom programskom periodu, predlaže se uvođenje Indeksa simbioze lokalnih zajednica. Indeksno praćenje je pogodno za merenje napretka i kontinuirano izveštavanje JLS. Osnovna funkcija ovog indeksa bi bila da:

1. meri broj formalizovanih CE partnerstava (ugovori, memorandumi, zajednički projekti);

2. prati frekvenciju i količinu razmene resursa (materijala, energije, otpada);

3. uključi saradnju sa lokalnom samoupravom u planskim i regulatornim procesima (prostorni planovi, javne nabavke, subvencije);

4. procenjuje postojanje institucionalne infrastrukturne podrške (zajednička postrojenja, logistički centri, CE habovi, kao i mreže, kapaciteti, sistemi i procedure javnih institucija).

Ovakav indeks bi omogućio integrisano i teritorijalno osetljivo praćenje napretka cirkularne ekonomije, i služio bi kao osnov za usmeravanje javnih politika, podsticaja i investicija u lokalne inicijative. Da bi Republika Srbija adekvatno pratila napredak u cirkularnoj ekonomiji i ostvarila svoje međunarodne obaveze, uključujući EU proces pristupanja i Zelenu agendu za Zapadni Balkan, neophodno je uvođenje novih indikatora koji nadograđuju postojeći okvir za monitoring. Indeks simbioze lokalnih zajednica predstavlja inovativan alat za podršku lokalnoj cirkularnoj transformaciji i jačanje međusektorske saradnje. Njegova primena bi značajno unapredila transparentnost, učinak i efikasnost mera cirkularne ekonomije u narednom ciklusu javnih politika.

––––––––––––––

25 https://www.oecd.org/en/events/2024/04/regional-peer-dialogue-on-industrial-symbiosis.html.

26 https://www.oecd.org/content/dam/oecd/en/about/programmes/grc/grc-see/Presentations_Regional%20Peer%20Dialogue_Industrial%20Symbiosis_April%2017%202024.pdf.

27 https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0959652616000962?via%3Dihub.

28 https://www.oecd.org/en/about/programmes/green-transition-in-the-western-balkans.html.

1.2.2. Definicija Indeksa simbioze lokalnih zajednica

Razvoj i unapređenje cirkularne ekonomije na lokalnom nivou zahteva sistemsku i strukturiranu podršku, koja ne može biti u potpunosti ostvarena bez jasnih i pouzdanih mehanizama praćenja. U tom kontekstu, Indeks simbioze lokalnih zajednica predstavlja novi, kompozitni indikator, kreiran sa ciljem da omogući praćenje i vrednovanje stvarne povezanosti, saradnje i integracije različitih aktera unutar lokalnih cirkularnih tokova. Indeks simbioze lokalnih zajednica ne predstavlja samo sredstvo za prikupljanje podataka, već analitički alat koji ocenjuje dubinu i kvalitet saradnje u okviru industrijske simbioze, ekološke povezanosti i institucionalne uključenosti na teritorijalnoj osnovi. Kroz uvođenje ovog indikatora, omogućava se kvantifikovanje napora lokalnih zajednica u pravcu ostvarivanja principa cirkularne ekonomije i identifikacija primera dobre prakse koji mogu poslužiti kao model drugim sredinama.

Indeks simbioze lokalnih zajednica je zasnovan na višedimenzionalnom pristupu koji integriše četiri glavna kriterijuma, svaki sa svojom specifičnom logikom, kvalitativnim i kvantitativnim pokazateljima.29 Svaki kriterijum meri različite aspekte lokalne simbioze, počev od formalizovanih partnerstava, preko razmene materijala, energije i otpada, zajedničkih inicijativa i projekata sa JLS do institucionalno infrastrukturne podrške. Ova struktura omogućava višeslojnu analizu i uporedivost između različitih jedinica lokalne samouprave.

Kriterijum 1: Broj formalizovanih partnerstava iz oblasti cirkularne ekonomije

Prvi kriterijum Indeksa simbioze lokalnih zajednica odnosi se na broj i strukturu formalno uspostavljenih partnerstava između privrednih subjekata, javnih institucija, organizacija civilnog društva i akademskog sektora u oblasti cirkularne ekonomije. Formalizacija partnerstava podrazumeva postojanje pisanih dokumenata, kao što su: ugovori o saradnji, memorandumi o razumevanju, zajedničke aplikacije za projekte finansirane iz nacionalnih ili međunarodnih fondova, kao i uspostavljeni konzorcijumi ili mreže. Ovaj kriterijum pruža uvid u institucionalnu zrelost i stepen formalne angažovanosti aktera. Viši broj formalizovanih partnerstava ukazuje na snažniju osnovu za razvoj sistemskih cirkularnih rešenja, bolju raspodelu odgovornosti i dugoročniju stabilnost inicijativa.

Primer primene: U jedinici lokalne samouprave koja ima pet aktivnih ugovora o saradnji na projektima upravljanja otpadom između privrednih subjekata i lokalne samouprave, kriterijum bi bio visoko ocenjen. U poređenju, sredine sa neformalnim i ad hoc pristupom bile bi na nižoj skali indeksa.30

––––––––––––––

29 https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0959652616000962?via%3Dihub.

30 https://reform-support.ec.europa.eu/what-we-do/green-transition/strategy-economic-and-social-development-jiu-valley-coal-region-transition-romania_en.

Kriterijum 2: Obim i tip razmene materijala, energije ili otpada

Drugi kriterijum se odnosi na merljivu razmenu resursa među učesnicima simbioze. U okviru ovog parametra beleže se i procenjuju količine prenetog materijala (npr. sekundarne sirovine), energenata (npr. toplotna energija, biogas) ili otpada koji se ulaže u ponovnu upotrebu ili reciklažu između više aktera. Posebna vrednost se pridaje postojanju sistemskih tokova koji su u funkciji dužeg vremenskog perioda i imaju dokumentovane tehničke ili komercijalne aranžmane. Tip razmene takođe utiče na težinu rezultata, energetska simbioza ima veći ekološki efekat od logističke, pa se i unutar kriterijuma vrši unutrašnje rangiranje.

Primer primene: Ukoliko industrijska zona razmenjuje toplotnu energiju nastalu kao nusproizvod između toplane i hemijskog pogona u okviru iste teritorijalne celine, to se beleži kao cirkularna razmena visoke vrednosti.

Kriterijum 3: Broj zajedničkih projekata ili inicijativa sa lokalnim samoupravama

Svrha trećeg kriterijuma je da proceni koliko su inicijative cirkularne ekonomije integrisane u političke, razvojne i finansijske instrumente lokalne samouprave. Pod tim se podrazumeva broj zajednički realizovanih projekata koji uključuju javne institucije kao aktivne nosioce ili partnere u realizaciji aktivnosti cirkularne ekonomije. Takvi projekti mogu biti deo lokalnih mapa puta, lokalnih ekonomskih razvojnih strategija, planova upravljanja otpadom, javnih nabavki ili inicijativa u oblasti javnih usluga (npr. zajednička postrojenja za kompostiranje, biogas stanice, distributivni sistemi za reciklažu u domaćinstvima). Prisustvo ovakvih projekata ukazuje na dublju institucionalnu podršku cirkularne ekonomije i podiže kapacitete za širenje dobre prakse u drugim sektorima.

Primer primene: JLS je uspostavila digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju koja povezuje Javno komunalno preduzeće, lokalne kompanije i građane. Putem platforme realizovano je sedam ugovora o saradnji, od zajedničkog korišćenja opreme za preradu građevinskog otpada, do razmene sekundarnih sirovina između fabrika i javnih ustanova. Platforma automatski prati i izveštava o uštedi resursa i smanjenju emisija CO₂, a podaci se koriste u Lokalnom planu razvoja. Ovakva sistematska i tehnološki podržana saradnja predstavlja visok stepen institucionalne infrastrukture i značajno povećava ocenu po ovom kriterijumu.

Kriterijum 4: Podrška institucionalnoj infrastrukturi

Ovaj kriterijum procenjuje u kojoj meri javni sektor, bilo na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, podržava inicijative industrijske simbioze i cirkularne ekonomije. Podrška može biti u vidu:

– direktnih finansijskih podsticaja;

– pristupa javnim fondovima;

– subvencija ili povlašćenih uslova korišćenja infrastrukture;

– regulatornih olakšica (npr. prostorno planiranje, brže dozvole);

– kao i uključivanja u edukaciju i tehničku pomoć.

Vrednovanje u okviru ovog kriterijuma se ne zasniva isključivo na finansijskoj podršci, već na sistemskoj prirodi i kontinuitetu mera. Stoga su prioritetne inicijative koje dobijaju podršku kroz više instrumenata i tokom dužeg vremenskog perioda. Kombinacijom ova četiri kriterijuma, Indeks simbioze lokalnih zajednica nudi realnu sliku zrelosti i dinamike cirkularne ekonomije na terenu, što ga čini izuzetno vrednim alatom za narednu fazu implementacije Programa.

Primer primene: Regionalna razvojna agencija u saradnji sa tri JLS i univerzitetom pokrenula je Centar za cirkularne inovacije kao zajedničku institucionalnu platformu. Centar služi kao „one-stop” tačka za preduzeća, javna preduzeća i nevladine organizacije, nudeći tehničku podršku, pravne savete, obuke i laboratoriju za testiranje materijala u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Sve aktivnosti Centra integrisane su u lokalne strategije razvoja i finansijske planove opština, a rezultati se prate preko javnog onlajn portala. Ovakav model objedinjuje više institucija u stabilnu i funkcionalnu infrastrukturu, omogućavajući sistemsku i dugoročnu podršku cirkularnim inicijativama.

U nastavku je prikazan kratak tabelarni pregled (Tabela 1.2) za ilustraciju kako bi izgledala primena Indeksa simbioze lokalnih zajednica na primeru tri različite JLS. Ova simulacija koristi težinske koeficijente i bodovanje po četiri kriterijuma, kako bi se dobila ukupna ocena u rasponu od 0 do 100.

Tabela 1.2. Primer obračuna Indeksa simbioze lokalnih zajednica

Kriterijum

Težinski koeficijent (%)

Scenario 1

(JLS A – urbana industrijska zona)

Scenario 2

(JLS B – ruralna opština)

Scenario 3

(JLS V – srednja varošica)

Broj formalizovanih CE partnerstava

30%

9 partnerstava → 27 bodova

2 partnerstva → 6 bodova

4 partnerstva → 12 bodova

Razmena materijala/energije/otpada

30%

3 tipa razmene, visoki obim → 30 bodova

1 tip, mali obim → 9 bodova

2 tipa, srednji obim → 18 bodova

Zajednički projekti sa JLS

20%

5 projekata → 20 bodova

1 projekat → 4 boda

2 projekta → 8 bodova

Podrška institucionalnoj infrastrukturi

20%

3 vrste podrške → 18 bodova

1 vrsta podrške → 4 boda

2 vrste podrške → 10 bodova

UKUPNO

100%

95/100

23/100

48/100

Objašnjenje rezultata:

– JLS A ima razvijenu industrijsku simbiozu, veliki broj partnerstava i podršku institucija – rezultat: 95 (visoka simbioza);

– JLS B ima skromne kapacitete i inicijative – rezultat: 23 (niska simbioza);

– JLS V je na putu razvoja i već ima delimičnu institucionalnu podršku – rezultat: 48 (srednji nivo razvoja).

1.2.3. Metod izračunavanja indeksa simbioze lokalnih zajednica

Indeks simbioze lokalnih zajednica kao složeni indikator zahteva jasno definisanu metodologiju izračunavanja kako bi se obezbedila doslednost, uporedivost i objektivnost u analizi različitih lokalnih zajednica. Cilj je da indeks simbioze lokalnih zajednica omogući sveobuhvatnu i kvantitativno merljivu procenu razvoja industrijske simbioze i cirkularne saradnje na nivou JLS, uz primenu unapred definisanih kriterijuma, skala bodovanja i težinskih koeficijenata. Metod izračunavanja indeksa simbioze lokalnih zajednica bazira se na multikriterijalnom pristupu, gde se svaki od četiri identifikovana kriterijuma vrednuje posebno, a zatim se kombinuju u konačnu, ujednačenu vrednost na skali od 0 do 100. U ovom postupku, svakom kriterijumu se dodeljuje relativna važnost u vidu težinskog faktora, dok se konkretne aktivnosti i rezultati lokalne zajednice u svakom kriterijumu bodovno ocenjuju na skali od 0 do 30 (ili 0 do 20, u skladu sa značajem kriterijuma).

Osnovna formula izračunavanja

Indeks simbioze lokalnih zajednica se izračunava primenom sledeće formule:

ISLZ=(B1×T1)+(B2×T2)+(B3×T3)+(B4×T4)

gde su:

– B₁ – broj bodova za kriterijum formalizovanih partnerstava iz oblasti cirkularne ekonomije;

– B₂ – broj bodova za kriterijum razmene resursa;

– B₃ – broj bodova za kriterijum zajedničkih projekata sa JLS;

– B₄ – broj bodova za kriterijum podrške institucionalnoj infrastrukturi;

– T₁, T₂, T₃, T₄ – težinski koeficijenti po kriterijumima (u opsegu od 0 do 1).

Težinski koeficijenti

Težinski koeficijenti su definisani na osnovu važnosti pojedinačnih kriterijuma u kontekstu uspešne cirkularne saradnje. Predložene vrednosti su:

– T₁ – Formalizovana partnerstva iz oblasti cirkularne ekonomije: 30% (0.30);

– T₂ – Razmena materijala, energije ili otpada: 30% (0.30);

– T₃ – Zajednički projekti sa JLS: 20% (0.20);

– T₄ – Podrška institucionalnoj infrastrukturi: 20% (0.20).

Ova raspodela težine naglašava primarnu ulogu institucionalizovane saradnje i stvarne cirkularne razmene kao osnovne pokretače industrijske simbioze, pri čemu projektna aktivnost i podrška institucija doprinose operativnoj realizaciji i održivosti modela.

Skala bodovanja

Svaki kriterijum ima sopstveni interni sistem bodovanja, definisan kvalitativnim i kvantitativnim parametrima. Svi bodovi se normalizuju u opsegu 0–30 ili 0–20, u zavisnosti od težinskog faktora. U nastavku je predstavljen predlog bodovanja po kriterijumima:

Kriterijum 1: Formalizovana partnerstva (maks. 30 bodova)

Broj formalnih partnerstava

Bodovi

0–1

0–5

2–3

6–12

4–6

13–20

7+

21–30

Kriterijum 2: Razmena resursa (maks. 30 bodova)

Tipovi razmene i obim

Bodovi

Bez cirkularne razmene

0–3

Jedan tip, niskog obima

4–10

Dva tipa, umerenog obima

11–20

Tri i više tipova, visokog obima

21–30

Kriterijum 3: Zajednički projekti (maks. 20 bodova)

Broj i vrednost projekata

Bodovi

Nijedan

0

Jedan

5

Dva do tri

10

Četiri i više

15–20

Kriterijum 4: Institucionalna podrška (maks. 20 bodova)

Tip podrške i trajanje

Bodovi

Bez podrške

0–3

Jednokratna finansijska

4–8

Više oblika podrške

9–15

Strategijska i sistemska

16–20

Normalizacija i interpretacija rezultata

Nakon obračuna po svakom kriterijumu, zbir se normalizuje u opsegu od 0 do 100, što omogućava uporedivost različitih JLS. Primer:

ISLZ=(27×0.3)+(21×0.3)+(10×0.2)+(15×0.2)=8.1+6.3+2.0+3.0=19.4

Klasifikacija po skali simbioze

Radi boljeg tumačenja, predviđa se i klasifikacija u četiri nivoa razvoja:

Opseg ISLZ

Klasifikacija

0–25

Nedovoljan nivo lokalne simbioze

26–50

Početni nivo razvoja simbioze

51–75

Srednje razvijen sistem simbioze

76–100

Visoko razvijena i stabilna simbioza

Ovakva klasifikacija omogućava da se rezultati ne tumače samo kao apstraktni brojevi, već kao osnov za donošenje političkih i finansijskih odluka na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou.

Metodološka jasnoća i transparentnost izračunavanja indeksa simbioze lokalnih zajednica omogućavaju integraciju ovog indikatora u zvanične alate za praćenje implementacije Programa cirkularne ekonomije. Uz mogućnost vizuelizacije podataka po regionima, omogućava se geoprostorno praćenje napretka, identifikacija ,,cirkularnih žarišta” i prioritizacija intervencija. Pored toga, ovakva struktura otvara mogućnost za povezivanje ovog indeksa sa evaluacionim mehanizmima koji se koriste u pristupnim fondovima EU, posebno u domenu Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i instrumentima kao što su JRC CIRCell31 i OECD CE Framework32.

1.2.4. Potencijali primene indeksa simbioze lokalnih zajednica

Indeks simbioze lokalnih zajednica predstavlja ne samo analitički instrument za merenje nivoa cirkularne saradnje, već i operativni alat sa širokim spektrom primena u planiranju, sprovođenju i evaluaciji politika u oblasti cirkularne ekonomije. Njegova struktura, koja uključuje parametre institucionalne povezanosti, resursne razmene i partnerske saradnje, omogućava različitim akterima da sagledaju kompleksnost cirkularnih tokova na lokalnom nivou i donose informisane odluke.

Indeks simbioze lokalnih zajednica omogućava kategorizaciju i mapiranje opština i gradova u Republici Srbiji prema stepenu razvijenosti cirkularne saradnje. Zahvaljujući strukturi i metodologiji bodovanja, ovaj indeks pruža mogućnost da se objektivno identifikuju lokalne samouprave koje prednjače u primeni industrijske simbioze i cirkularnih principa. Na primer, JLS sa visokim brojem formalizovanih partnerstava i stabilnom institucionalnom podrškom, u kombinaciji sa aktivnim projektima cirkularne razmene, mogu se identifikovati kao ,,čvorišta simbioze” (simbiozni habovi). Ovakvi podaci su od posebnog značaja za donosioce odluka prilikom kreiranja mreža za transfer znanja, pilot-projekata i tehničke podrške.

Jedna od ključnih vrednosti indikatora ogleda se u njegovoj sposobnosti da kvantifikuje stepen intersektorske saradnje.

Umesto da se cirkularnost analizira izolovano, kao rezultat individualnih inicijativa, indeks simbioze lokalnih zajednica promoviše sistemski pristup u kom se sektori zdravstva, komunalnih usluga, proizvodnje i poljoprivrede povezuju kroz formalizovane i praktične modele razmene resursa i zajedničkih investicija. Na ovaj način, indeks postaje alat koji motiviše različite sektore da prevaziđu tradicionalne barijere u komunikaciji i da kreiraju projekte zasnovane na zajedničkim potrebama i prednostima, kao što su korišćenje otpadne toplote iz industrije u grejanju javnih zgrada ili iskorišćavanje biootpada u lokalnoj proizvodnji komposta.

Indeks simbioze lokalnih zajednica ima veliki potencijal u kreiranju transparentnog i pravičnog sistema za alokaciju finansijskih podsticaja i podrške od strane države i međunarodnih donatora. Umesto da se investicije dodeljuju po principu jednakosti, indeks simbioze lokalnih zajednica pruža osnovu za diferencirano ulaganje, više sredstava mogu dobiti one zajednice koje su već napravile institucionalne korake ka simbiozi i time pokazale apsorpcioni kapacitet za dalje unapređenje. Takođe, zajednice sa nižim indeksnim rezultatom mogu biti ciljane kao prioritetne za edukaciju, uključivanje u međunarodne mreže i podsticajnu politiku razvoja kapaciteta. Samim tim, indeks postaje instrument za strategijsku intervenciju i u razvijenim i u nedovoljno povezanim lokalnim sredinama.

––––––––––––––

31 https://joint-research-centre.ec.europa.eu/system/files/2014-09/jrc-brochure-circular-economy.pdf.

32 https://www.oecd.org/en/events/2024/04/regional-peer-dialogue-on-industrial-symbiosis.html.

1.2.5. Povezanost sa drugim indikatorima

Da bi indeks simbioze lokalnih zajednica imao punu primenu u sistemu indikatorskog praćenja, važno je razmotriti njegovu usklađenost i komplementarnost sa postojećim domaćim i međunarodnim indikatorima u oblasti cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Indikatori koji se trenutno koriste, poput stope reciklaže, broja ISO 14001 sertifikata ili količine komunalnog otpada, fokusirani su na fizičke tokove materijala ili formalne ekološke standarde, ali često ne registruju kvalitet saradnje, institucionalnu povezanost i dugoročne simbiozne odnose.

Indeks simbioze lokalnih zajednica nadograđuje postojeće indikatore na nekoliko načina:

1. Stopa reciklaže prati količinu otpada koji se obrađuje, ali ne govori ništa o saradnji među akterima. Indeks simbioze lokalnih zajednica dodaje dimenziju ,,ko sa kim i kako sarađuje da bi se ta reciklaža dogodila”;

2. ISO 14001 sertifikati pokazuju da preduzeće ima sistem upravljanja životnom sredinom, ali ne pokazuju da li je taj sistem uključen u širi ekosistem. Indeks simbioze lokalnih zajednica obuhvata i to, da li takva preduzeća sarađuju i dele resurse;

3. Broj zelenih javnih nabavki meri primenu cirkularnih principa u sektoru javnih nabavki, ali indeks simbioze lokalnih zajednica prati da li te nabavke vode ka konkretnim partnerstvima i zajedničkim rešenjima na terenu;

4. Na ovaj način, indeks simbioze lokalnih zajednica se ne takmiči sa postojećim indikatorima, već ih nadograđuje sa društveno-institucionalnom dimenzijom koja do sada nije sistemski merena.

Indeks simbioze lokalnih zajednica takođe ima direktnu vezu sa indikatorima održivog razvoja (SDG), naročito u sledećim segmentima:

– SDG 12 – Održiva potrošnja i proizvodnja, naročito podcilj 12.5 (smanjenje otpada) i 12.7 (održive javne nabavke). Indeks simbioze lokalnih zajednica direktno prati u kojoj meri lokalne zajednice primenom cirkularnih principa doprinose ovim ciljevima;

– SDG 11 – Održivi gradovi i zajednice, kroz indikatore koji prate pristup zelenim tehnologijama i inkluzivnost u donošenju odluka na lokalnom nivou;

– SDG 17 – Partnerstva za ciljeve, kroz praćenje broja i kvaliteta partnerstava između javnog, privatnog i civilnog sektora;

– SDG 9 – Industrija, inovacije i infrastruktura, kroz podsticanje cirkularnih i inovativnih rešenja u lokalnim industrijama;

– SDG 8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast, praćenjem efekata cirkularnih praksi na lokalnu ekonomiju i stvaranje novih radnih mesta;

– SDG 7 – Dostupna i obnovljiva energija, kroz podršku korišćenju obnovljivih izvora energije u lokalnim zajednicama.

Osim toga, indeks simbioze lokalnih zajednica može biti osnova za razvoj novih kompozitnih indikatora koji kombinuju fizičke tokove sa društvenom povezanošću, što je u skladu sa trendovima OECD Green Growth Indicators i Eurostat CE indikatorskog okvira.

Uvođenjem indeksa simbioze lokalnih zajednica kao novog indikatora, Republika Srbija dobija ne samo instrument praćenja, već i sredstvo strateškog upravljanja cirkularnom ekonomijom na lokalnom nivou. Njegova primena omogućava donosiocima odluka da izgrade diferenciranu, pravično orijentisanu politiku podrške, podstaknu intersektorsku saradnju i povežu lokalne napore sa globalnim razvojnim ciljevima.

1.3. Integrisani okvir za planiranje, praćenje i unapređenje strategija cirkularne ekonomije zasnovan na LCA analizi, BSC karti i PDCA ciklusu

U kontekstu Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine, LCA alat pruža merenje i analizu ekološkog uticaja tokom celog životnog ciklusa kao osnovu za planiranje, BSC karta omogućava strateško praćenje i upravljanje postignutim rezultatima, dok PDCA ciklus obezbeđuje proces kontinuiranog unapređenja, čineći zajedno integrisani okvir za planiranje, sprovođenje i ocenjivanje CE strategija.

1.3.1. LCA kao alat za procenu životnog ciklusa u cirkularnom procesu

Ocenjivanje životnog ciklusa (Life Cycle Assessment – LCA) predstavlja sistematski, naučno utemeljen metod za kvantifikaciju uticaja proizvoda, usluga ili sistema na životnu sredinu tokom celokupnog njihovog životnog ciklusa, od ekstrakcije sirovina, preko proizvodnje, distribucije, upotrebe, pa sve do upravljanja otpadom ili recikliranja. Prema ISO 14040:2006 i ISO 14044:2006, LCA obuhvata četiri međusobno povezane faze: (1) definisanje cilja i obima, (2) analizu ulazno-izlaznih tokova (Life Cycle Inventory – LCI), (3) procenu uticaja na životnu sredinu (Life Cycle Impact Assessment – LCIA), i (4) tumačenje rezultata. Ove faze moraju biti sprovedene u skladu sa transparentnim metodološkim pravilima, osiguravajući pouzdanost i uporedivost rezultata.

U okviru strategija cirkularne ekonomije, čiji je cilj da se produži upotrebni vek proizvoda, optimizuje upotreba resursa i minimizira otpad, LCA predstavlja ključno sredstvo za merenje stvarnih ekoloških koristi. Iako CE inicijative često imaju pozitivne namere, bez kvantifikacije na osnovu LCA postoji rizik od ,,greenwashing”, kada mere deluju ekološki prihvatljivo samo na površini. LCA omogućava identifikaciju ,,hotspot”, odnosno fazu životnog ciklusa sa najvećim negativnim uticajem, i procenu kompromisa između različitih indikatora održivosti (npr. smanjenje emisija CO₂ može dovesti do povećanja potrošnje vode).

LCA je integrisan u aktuelni regulatorni okvir EU:

– Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal) zahteva sistemske mere za dekarbonizaciju i efikasno korišćenje resursa, gde LCA služi kao osnova za merenje napretka;

– EU Circular Economy Action Plan (2020) naglašava primenu LCA u proceni održivosti proizvoda, posebno kroz Product Environmental Footprint (PEF) metodologiju;

– EU Taxonomy Regulation (2020/852) definiše kriterijume za određivanje koje ekonomske aktivnosti se smatraju ekološki održivim, a LCA podaci se koriste za dokazivanje usaglašenosti;

– Ecodesign for Sustainable Products Regulation uvodi obavezu da novi proizvodi budu projektovani u skladu sa principima cirkularnosti, uz kvantitativne dokaze o uticajima tokom životnog ciklusa.

U praksi, ovi propisi znače da LCA nije samo dobrovoljna dobra praksa, već često i preduslov za plasiranje proizvoda na tržište ili pristup finansiranju iz „green” fondova. Takođe, LCA može biti koristan alat jer dopunjuje makroindikatore, obezbeđujući detaljan uvid u ekološke efekte mera cirkularnosti na mikro i mezo nivou, što omogućava dublju i tačniju interpretaciju agregiranih statističkih podataka.

LCA strukturisan je u četiri osnovne faze koje su definisane standardima ISO 14040 i ISO 14044. Ove faze moraju biti međusobno povezane i logički usklađene kako bi se obezbedila validnost rezultata i omogućila njihova upotreba u donošenju odluka. U kontekstu cirkularne ekonomije, pravilno sprovođenje svake faze osigurava pouzdanost u proceni ekoloških koristi, usaglašenost sa relevantnom regulativom i podršku u planiranju mera za održivi razvoj. Pored toga, sve faze LCA mogu se integrisati u BSC karti (Balanced Scorecard) i PDCA ciklusu (Plan-Do-Check-Act) kako bi se omogućilo praćenje, kontinuirani napredak i prilagođavanje strategija cirkularne ekonomije novim saznanjima.

Prva faza LCA je definisanje cilja i obima studije. U kontekstu cirkularne ekonomije, ova faza usmerava se na jasno definisanje svrhe i obima studije, uz određivanje namene rezultata i ciljne publike. Ovaj korak je ključan za procenu i optimizaciju tokova materijala, energije i resursa tokom celog životnog ciklusa proizvoda ili usluge. Namena studije može biti podrška eko-dizajnu proizvoda, merenje efikasnosti uštede resursa ili dokaz usaglašenosti sa relevantnim propisima. Potrebno je precizno odrediti funkcionalnu jedinicu kao osnovu za kvantitativno poređenje (npr. jedna tona gotovog proizvoda), definisati sistemske granice prema obimu životnog ciklusa, prema procesima i tokovima, kao i vremenski i geografski okvir analize. Izbor kategorija uticaja (npr. globalno zagrevanje, potrošnja vode i resursa) omogućava usmeravanje na prioritetne oblasti održivosti. Svi koraci moraju biti transparentno dokumentovani, ponovljivi i usklađeni sa relevantnim standardima i sektorskim smernicama, kako bi rezultati bili uporedivi i primenljivi u širim strategijama cirkularne ekonomije.

Druga faza LCA je analiza ulazno-izlaznih tokova (LCI) koja podrazumeva sistematsko prikupljanje i kvantifikaciju svih ulaznih i izlaznih tokova u okviru definisanih granica sistema. U ovu fazu spadaju materijali, energija, voda, emisije u vazduh, vodu i tlo, kao i količina i vrsta otpada. Proces počinje mapiranjem svih procesa i izradom dijagrama koji prikazuje tokove materijala i energije, nakon čega sledi prikupljanje podataka iz primarnih izvora, kao što su merenja i proizvodni zapisi, ili iz sekundarnih izvora, poput baza podataka Ecoinvent ili GaBi. Svi ulazni i izlazni tokovi izražavaju se u standardizovanim jedinicama kao što su kilogrami, megadžuli ili kubni metri. Zatim se vrši verifikacija prikupljenih podataka kako bi se osigurala njihova tačnost, potpunost i relevantnost. U skladu sa smernicama iz EU Green Deal-a i konceptom Digital Product Passport, LCI podaci se sve češće digitalno beleže i čuvaju u formatima pogodnim za automatsku proveru, što povećava transparentnost duž čitavog lanca snabdevanja.

Treća faza LCA je procena uticaja na životnu sredinu (LCIA). U ovoj fazi prikupljeni podaci iz prethodne faze pretvaraju se u indikatore ekološkog uticaja pomoću naučno zasnovanih metodologija. Cilj je identifikovati i kvantitativno izraziti potencijalne negativne efekte tokova materijala i energije u proizvodnom sistemu, kako bi se podržale strategije cirkularnosti, kao što su eko-dizajn, smanjenje otpada i ušteda resursa. Prilikom procene biraju se relevantne kategorije uticaja, npr. globalno zagrevanje (GWP), potrošnja vode i resursa, toksičnost po ljude i degradacija ekosistema. Zatim sledi karakterizacija, gde se podaci konvertuju u uporedive jedinice (npr. CO₂ ekvivalente), a po potrebi se vrši normalizacija i dodeljivanje težinskih koeficijenata u skladu sa prioritetima studije. Ova faza omogućava donošenje informisanih odluka za minimizaciju ekološkog uticaja i podršku cirkularnim strategijama u organizaciji.

Četvrta faza LCA je interpretacija rezultata. U ovom završnom koraku vrši se analiza nalaza u odnosu na inicijalni cilj studije kako bi se donele informisane odluke za cirkularne strategije. Identifikuju se faze životnog ciklusa sa najvećim negativnim uticajem, sprovodi se analiza osetljivosti za proveru uticaja promena u pretpostavkama ili podacima, i vrši se provera doslednosti metoda i podataka. Rezultati se koriste za poboljšanje eko-dizajna proizvoda, optimizaciju proizvodnih procesa, izbor odgovornih isporučioca i razvoj strategija upravljanja resursima i otpadom, podržavajući tako principe cirkularne ekonomije.

Sve četiri faze LCA mogu se integrisati u BSC kartu tako da rezultati postanu merljivi indikatori za praćenje efikasnosti eko-dizajna, uštede resursa, upravljanja otpadom i optimizacije proizvodnih procesa. Ovi pokazatelji se zatim koriste u PDCA ciklusu: u fazi ,,Check” procenjuje se uticaj mera cirkularne ekonomije na životnu sredinu i resursnu efikasnost, a u fazi ,,Act” vrši se prilagođavanje strategija, optimizacija procesa i postavljanje novih ciljeva za unapređenje cirkularnosti. Takva integracija podržava sistematsko unapređenje cirkularnih procesa, povećava zrelost menadžmenta u upravljanju resursima i otpadom i olakšava usaglašenost sa standardima za održivost.

1.3.2. BSC karta za praćenje performansi u cirkularnoj ekonomiji

Balanced Scorecard (BSC) predstavlja sveobuhvatan alat za strateško praćenje i upravljanje performansama organizacija. U kontekstu cirkularne ekonomije, BSC omogućava integraciju ekoloških, ekonomskih i socijalnih aspekata u svakodnevno poslovanje i donošenje odluka. Karta performansi se obično struktuira kroz četiri perspektive: finansijsku, perspektivu korisnika, internih procesa i učenja i rasta, pri čemu svaka od njih doprinosi sveobuhvatnom praćenju cirkularnih praksi.

Finansijska perspektiva BSC u cirkularnoj ekonomiji fokusira se na ekonomsku održivost i efikasnost resursa. Ključni pokazatelji obuhvataju smanjenje troškova kroz efikasno upravljanje otpadom, povećanje prihoda od recikliranih materijala i uvođenje cirkularnih poslovnih modela kao što su iznajmljivanje i ponovna upotreba proizvoda. Prateći finansijske metrike, organizacija može identifikovati najisplativije cirkularne aktivnosti i obezbediti dugoročnu ekonomsku održivost.

Primer: Organizacija može uvesti program povrata i recikliranja ambalaže, gde kupci dobijaju popust na nove proizvode za vraćenu ambalažu. Efikasnost ovog programa merljiva je kroz procenat vraćene ambalaže u odnosu na ukupan broj prodatih proizvoda, smanjenje troškova kupovine sirovina usled ponovne upotrebe materijala, kao i dodatni prihod ostvaren prodajom ili recikliranjem komponenti. Na ovaj način finansijski efekat cirkularne aktivnosti postaje jasno vidljiv i kvantitativno praćen.

Perspektiva korisnika obuhvata zadovoljstvo, poverenje i lojalnost kupaca u kontekstu održivih i cirkularnih praksi. Pokazatelji mogu uključivati procenu percepcije kupaca o ekološkoj odgovornosti kompanije, stopu ponovne kupovine ili učešće u programima vraćanja i reciklaže proizvoda. Ova perspektiva omogućava organizaciji da prati koliko su njene cirkularne strategije prepoznate i vrednovane od strane korisnika, što je ključno za izgradnju konkurentske prednosti i brenda održivosti.

Primer: Organizacija može pokrenuti program nagrađivanja kupaca koji vraćaju upotrebljene proizvode za reciklažu. Uspeh programa merljiv je kroz procenat učešća kupaca i stopu ponovne kupovine, što pokazuje koliko su cirkularne inicijative prepoznate i vrednovane.

Perspektiva internih procesa usmerava se na optimizaciju i inovacije u procesima koji podržavaju cirkularne ciljeve. Meri se efikasnost upravljanja resursima, smanjenje otpada, uvođenje ponovno upotrebljivih materijala, kao i razvoj novih proizvoda koji minimiziraju ekološki otisak. Precizni indikatori omogućavaju identifikaciju kritičnih tačaka u lancu vrednosti i unapređenje procesa koji maksimiziraju cirkularni potencijal organizacije.

Primer: Organizacija može uvesti praćenje i optimizaciju potrošnje sirovina kroz sistem ponovne upotrebe i reciklažu otpadnih materijala. Merljivost se ostvaruje praćenjem procenta materijala koji se ponovo koristi i smanjenjem količine otpada po jedinici proizvoda, čime se efikasnost procesa i cirkularni potencijal jasno uočavaju.

Perspektiva učenja i rasta koncentriše se na razvoj znanja, veština i organizacione kulture koja podržava cirkularnu ekonomiju. Ključni pokazatelji uključuju broj edukacija i obuka o održivosti, inovacionu sposobnost tima, kao i uključenost zaposlenih u inicijative za smanjenje otpada i povećanje energetske efikasnosti. Ova perspektiva osigurava da organizacija gradi dugoročnu sposobnost za održavanje i unapređenje cirkularnih praksi, čime se obezbeđuje kontinuirani razvoj i prilagodljivost na nove izazove.

Primer: Organizacija može organizovati redovne edukacije i radionice o cirkularnim praksama za zaposlene. Uspeh se merljivo prati kroz broj obučenih zaposlenih i učešće u inicijativama za smanjenje otpada i energetsku efikasnost, što osigurava razvoj kompetencija i dugoročnu sposobnost održavanja cirkularnih aktivnosti.

Integracijom sve četiri perspektive u BSC kartu, organizacija dobija jasan okvir za praćenje, procenu i unapređenje svojih performansi u cirkularnoj ekonomiji. BSC se u ovom kontekstu posmatra na mikro, mezo i makro nivou, omogućavajući praćenje performansi po mikro jedinicama, što sveobuhvatno doprinosi makro nivou – JLS, regionu i na kraju državi.

1.3.3. PDCA okvir za kontinuirano unapređenje cirkularnih praksi

Unapređenje i implementacija strategija cirkularne ekonomije zahtevaju ne samo politički kontinuitet i finansijsku podršku, već i sistemsku metodologiju koja omogućava adaptaciju, procenu i ponovno planiranje mera u skladu sa dobijenim rezultatima. U tom kontekstu, model Plan–Do–Check–Act (PDCA), poznat i kao Demingov ciklus, predstavlja široko prihvaćen i primenjiv upravljački okvir koji omogućava kontinuirano poboljšanje procesa i praksi na nivou javne uprave, industrije i lokalnih zajednica. PDCA model je u osnovi metodološki koncept koji omogućava da se svaka politika, mera ili inicijativa posmatra kao dinamičan ciklus, u kome se svaka faza (planiranje, izvršavanje, provera i delovanje) neprekidno nadograđuje i unapređuje. Primenom ovog modela na oblasti cirkularne ekonomije u Republici Srbiji omogućava se ne samo usklađenost sa najboljim evropskim praksama, već i uspostavljanje fleksibilnog okvira koji prati specifične potrebe i kapacitete domaćih institucija i privrede.

PDCA predstavlja osnovu za adaptivno upravljanje politikama cirkularne ekonomije, u kojoj:

– Faza ,,Planiraj” (Plan) podrazumeva postavljanje ciljeva, definisanje indikatora, identifikaciju postojećih kapaciteta i resursa, kao i procenu rizika i prilika za cirkularnu tranziciju. U ovom kontekstu, PDCA ciklus podstiče upotrebu podataka i dokaza kao osnova za donošenje odluka, što je u skladu sa principima dobrog upravljanja i odgovornosti u javnim politikama;

– Faza ,,Uradi” (Do) podrazumeva implementaciju planiranih mera i pilot-projekata u skladu sa definisanim okvirima i instrumentima, uključujući i dobrovoljne ekološke alate poput Eko znaka, EMAS sistema i zelenih javnih nabavki, kao i integraciju sa ISO standardima, naročito serijom 14000 i novim ISO 59010 i ISO 59020, koji se direktno odnose na praćenje i upravljanje cirkularnošću;

– Faza ,,Proveri” (Check) predstavlja ključnu fazu u kojoj se prikupljaju povratne informacije, analiziraju indikatori (npr. stopa reciklaže, ISLZ, broj implementiranih CE projekata) i vrši procena efikasnosti mera. U ovoj fazi je ključna upotreba složenih indikatora kao što je ISLZ, ali i unakrsna verifikacija sa indikatorima održivog razvoja (npr. SDG 12 i SDG 17), čime se podiže transparentnost i međunarodna uporedivost;

– Faza ,,Deluj” (Act) omogućava korekciju mera, reviziju planova, preraspodelu resursa i unapređenje institucionalnih aranžmana. Ovom fazom se zatvara ciklus i omogućava stalna cirkulacija znanja, iskustava i prilagođavanja strategija u realnom vremenu, što je u potpunosti u duhu cirkularnosti.

PDCA ciklus prirodno odražava četiri ključna principa na kojima se zasniva koncept cirkularne ekonomije:

1. Povratne informacije (feedback) – u okviru faze ,,Check”, sistematska analiza rezultata omogućava da se dobijeni podaci iskoriste za unapređenje strategija;

2. Adaptacija – faza ,,Act” direktno podržava adaptivne mere, izmene zakonodavstva, korekciju programa ili uvođenje novih instrumenata;

3. Učenje – kroz sva četiri koraka omogućava se institucionalno učenje i jačanje kapaciteta javne uprave i drugih aktera;

4. Povezanost – PDCA model podstiče horizontalnu i vertikalnu integraciju među sektorima (npr. energetika, otpad, poljoprivreda), što je preduslov za uspostavljanje funkcionalnih cirkularnih tokova.

Uvođenje PDCA modela u praćenje i unapređenje politika u oblasti cirkularne ekonomije u Republici Srbiji je u skladu sa:

1) ISO 14001:2015 – međunarodni standard za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine, koji se bazira upravo na PDCA ciklusu, čime se obezbeđuje sistemski pristup upravljanju uticajima na životnu sredinu;

2) ISO 9001:2015 – standard upravljanja kvalitetom, koji takođe primenjuje PDCA logiku, što omogućava sinhronizaciju praksi cirkularne ekonomije u industriji;

3) ISO 59010 i 59020 – novi standardi u oblasti cirkularne ekonomije, koji podstiču primenu indikatora i praćenje implementacije cirkularne ekonomije kroz strukturu koja je kompatibilna sa PDCA logikom.

EU Taxonomy Regulation (EU 2020/852) – koji definiše tehničke kriterijume za održive aktivnosti i podstiče izveštavanje na osnovu proverljivih i dinamičkih modela.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Zelena agenda za Zapadni Balkan – koji obavezuju Republiku Srbiju na unapređenje politika u skladu sa EU pravom i praksom, uključujući uvođenje sistema za efikasno upravljanje javnim politikama, među kojima je PDCA model prepoznat kao primer dobre prakse.

Integracija PDCA modela u nacionalni okvir za cirkularnu ekonomiju ne služi samo kao tehničko sredstvo za monitoring, već kao širi instrument institucionalne zrelosti. Primenom ovog modela, Republika Srbija dobija sposobnost da sprovodi efikasne lokalne pilot projekte i eksperimentalne pristupe u oblasti cirkularne ekonomije, pravovremeno reaguje na izazove i nove zahteve koji proizilaze iz EU politike (npr. održive finansije, digitalna cirkularnost), uspostavi vezu između aktivnosti i finansiranja cirkularne ekonomije kroz dokaz o efikasnosti i uticaju, olakša međusektorsku koordinaciju i transfer znanja između nivoa vlasti i zainteresovanih strana.

1.3.4. Integrisani sistem upravljanja cirkularnim performansama

Efektivno upravljanje cirkularnim performansama zahteva praćenje njihovog ekološkog i ekonomskog uticaja kroz integrisani sistem mera i pokazatelja. Proces može početi primenom Life Cycle Assessment (LCA) za merenje i analizu ekološkog uticaja tokom celog životnog ciklusa proizvoda ili usluge. Na osnovu rezultata LCA, BSC karta omogućava strateško praćenje i upravljanje unapređenjima kroz četiri perspektive, povezujući konkretne inicijative sa ciljevima i pokazateljima. U ovom okviru, BSC postaje centralni alat za integraciju podataka i merenja iz LCA i njihovo pretvaranje u upravljačke strategije. Nakon toga, PDCA ciklus (Plan-Do-Check-Act) obezbeđuje kontinuirani proces unapređenja, koristeći merenja iz BSC i LCA za planiranje, implementaciju, proveru rezultata i prilagođavanje strategija. Na ovaj način, LCA meri ekološki uticaj proizvoda kroz celokupan životni ciklus, BSC pretvara te podatke u strateški okvir za praćenje i upravljanje cirkularnim praksama, a PDCA omogućava kontinuirano unapređenje i prilagođavanje strategija na osnovu dobijenih rezultata (Tabela 1.3).

Tabela 1.3. Integrisani prikaz faza LCA analize, BSC perspektiva i PDCA ciklusa

Faza LCA

BSC perspektive

PDCA faze

Kratak opis

Definisanje cilja i obima

Finansijska perspektiva, Perspektiva učenja i rasta

Faza planiranja, Faza delovanja

Definiše ciljeve merenja, ekonomske i ekološke prioritete, planiranje strategija i razvoj kompetencija.

Analiza ulazno-izlaznih tokova (LCI)

Finansijska perspektiva, Interni procesi

Faza sprovođenja, Faza provere

Praćenje potrošnje resursa, otpada i energije, implementacija mera i provera efikasnosti procesa.

Procena uticaja na životnu sredinu (LCIA)

Perspektiva korisnika, Finansijska perspektiva

Faza provere

Procena uticaja na korisnike i ekonomske pokazatelje, provera rezultata i usaglašenost sa ciljevima.

Tumačenje rezultata

Finansijska perspektiva,

Perspektiva korisnika

Perspektiva interni procesi,

Perspektiva učenja i rasta

Faza delovanja

Tumačenje rezultata za donošenje odluka, kontinuirano učenje, unapređenje procesa i prilagođavanje strategija.

Izračunavanje integrisanog indeksa cirkularnih performansi

Osnovna formula integrisanog indeksa cirkularnih performansi (IICP):

Gde je:

– Bijkp – bod za pokazatelj p u LCA fazi-i, BSC perspektivi-j i PDCA fazi-k;

– Tijkp – težinski koeficijent pokazatelja p (ukupna važnost u integrisanom sistemu, 0–1).

Tabela. 1.4. Primer pokazatelja i obračuna integrisanog indeksa cirkularnih performansi

Pokazatelj

LCA faza

BSC perspektiva

PDCA faza

Težinski koeficijent (%)

Bod (0–10)

Primena u formuli

Budžet za cirkularne inicijative (€)

Definisanje cilja i obima

Finansijska

Planiraj (P)

6

8

8 × 0,06 = 0,48

Pokrivenost ključnih kompetencija za cirkularno delovanje (%)

Definisanje cilja i obima

Učenje i rast

Planiraj/Deluj (P/A)

6

7

7 × 0,06 = 0,42

Uključenost stejkholdera u planiranju cirkularnih inicijativa (%)

Definisanje cilja i obima

Korisnička

Planiraj (P)

5

6

6 × 0,05 = 0,30

Potrošnja materijala po jedinici

Analiza ulazno-izlaznih tokova (LCI)

Interni procesi

Uradi (D)

8

8

8 × 0,08 = 0,64

Potrošnja energije po jedinici

Analiza ulazno-izlaznih tokova (LCI)

Interni procesi

Uradi (D)

7

7

7 × 0,07 = 0,49

Trošak održavanja sistema radi cirkularnosti

Analiza ulazno-izlaznih tokova (LCI)

Finansijska

Uradi/Proveri (D/C)

6

6

6 × 0,06 = 0,36

Stopa otpada (%)

Analiza ulazno-izlaznih tokova (LCI)

Interni procesi

Uradi (D)

6

7

7 × 0,06 = 0,42

Učešće korisnika u CE programima (%)

Procena uticaja na životnu sredinu (LCIA)

Korisnička

Proveri (C)

7

7

7 × 0,07 = 0,49

Ekonomska korist/ušteda (RSD/god)

Procena uticaja na životnu sredinu (LCIA)

Finansijska

Proveri (C)

6

6

6 × 0,06 = 0,36

Usklađenost sa eko-standardima (%)

Procena uticaja na životnu sredinu (LCIA)

Interni procesi

Proveri (C)

6

8

8 × 0,06 = 0,48

Postignuti CE ciljevi (%)

Tumačenje rezultata

Učenje i rast

Deluj (A)

12

9

9 × 0,12 = 1,08

Broj uvedenih poboljšanja usled uvođenja CE

Tumačenje rezultata

Interni procesi

Deluj (A)

10

7

7 × 0,10 = 0,70

Ostvarena ušteda u odnosu na plan (%)

Tumačenje rezultata

Finansijska

Deluj (A)

8

8

8 × 0,08 = 0,64

Zadovoljstvo korisnika CE

(ocene/indeks)

Tumačenje rezultata

Korisnička

Deluj (A)

7

7

7 × 0,07 = 0,49

Zbir težinskih koeficijenata: 100%

ICCP (zbir svih pokazatelja): 7,35 na skali 0–10 → 73,5/100 (normalizovano)

Tabela 1.5. Kvantifikaciona skala za ocenjivanje pokazatelja integrisanog indeksa cirkularnih performansi (ICCP)

Opseg ICCP (%)

Ocena

Opis performansi

0 – 20

1

Vrlo niske performanse – cirkularne prakse gotovo nisu implementirane, potrebna je hitna intervencija

21 – 40

2

Niske performanse – inicijative postoje, ali su ograničene i nedovoljno efikasne

41 – 60

3

Srednje performanse – cirkularne prakse se primenjuju delimično, sa prostorom za unapređenje

61 – 80

4

Visoke performanse – inicijative su dobro implementirane i daju vidljive rezultate

81 – 100

5

Vrhunske performanse – cirkularne prakse su potpuno integrisane, sa optimalnim efektima i kontinuiranim unapređenjem

1.3.5. Predlozi za nacionalnu primenu i praćenje

Nacionalna primena i praćenje rezultata predstavljaju ključni preduslov za uvođenje sveobuhvatnih i doslednih mera cirkularne ekonomije. Da bi se ostvario ovaj cilj, potrebno je stvoriti institucionalne, tehničke i kadrovske preduslove koji će omogućiti da predloženi integrisani pristup bude deo sistemskog okvira odlučivanja na svim nivoima, od lokalnih zajednica do državnih organa.

Prvi korak u tom procesu jeste uspostavljanje nacionalnih LCA baza podataka, koje bi služile kao zvaničan i verifikovan izvor informacija za sve aktere. One moraju obuhvatiti podatke o materijalnim i energetskim tokovima, emisijama u vazduh, vodu i zemljište, kao i informacije o krajnjim fazama životnog ciklusa proizvoda, uključujući ponovnu upotrebu, reciklažu ili odlaganje. Primena ovakvih baza omogućila bi ujednačavanje metodoloških pristupa i rezultata LCA analiza, čime se obezbeđuje njihova uporedivost unutar zemlje i sa evropskim standardima. Razvoj baza zahteva saradnju naučnoistraživačkih institucija, privrednih komora, državnih agencija i lokalnih samouprava, uz primenu digitalnih alata i platformi koje omogućavaju interaktivan pristup podacima, pri tome štiteći poverljive informacije.

Drugi korak je razvoj ljudskih kapaciteta kroz obuku i sertifikaciju, čime se obezbeđuje da mere i analize sprovode kvalifikovani i sertifikovani stručnjaci, što garantuje pouzdanost i međunarodno priznavanje rezultata. Nacionalni programi obuke treba da obuhvate teorijske osnove, standardizovane metodologije, rad sa softverom i tumačenje rezultata u kontekstu javnih politika i poslovnih strategija. Tako obezbeđeni kapaciteti stvaraju osnovu za kontinuirano učenje i razvoj institucija i pojedinaca, podstiču inovacije u upravljanju resursima i pružaju podršku za usvajanje najboljih praksi cirkularne ekonomije.

Treći korak odnosi se na integraciju LCA u lokalne CE strategije i u PDCA (Plan–Do–Check–Act) okvir. U fazi ,,Plan” LCA pomaže u izboru najboljih mera za smanjenje ekološkog otiska i unapređenje unutrašnjih procesa, na osnovu uporedne analize više mogućih rešenja. Faza ,,Do” omogućava prikupljanje relevantnih podataka tokom implementacije, dok se u ,,Check” fazi vrši analiza postignutih rezultata u skladu sa očekivanjima zainteresovanih strana, građana i privrede. Konačno, u ,,Act” fazi rezultati LCA koriste se za unapređenje mera i planiranje novih aktivnosti, obezbeđujući kontinuirano poboljšanje, usklađenost sa ciljevima održivog razvoja i transparentnost u odlučivanju.

Da bi ovaj proces bio potpuno funkcionalan, Balanced Scorecard (BSC) karta se integriše kao strateški alat za praćenje i upravljanje cirkularnim performansama. Rezultati LCA se povezuju sa BSC perspektivama tako da finansijska perspektiva omogućava praćenje ušteda i efikasnosti resursa, perspektiva korisnika obezbeđuje da zainteresovane strane i građani razumeju efekte mera, unutrašnji procesi fokusiraju se na optimizaciju materijalnih i energetskih tokova i povećanje stope reciklaže, dok perspektiva učenja i razvoja vodi ka razvoju kompetencija, podsticanju inovacija i unapređenju analitičkih i upravljačkih alata.

Integracija LCA, BSC i PDCA u zajednički integrisani model omogućava sistematsko prikupljanje, analizu i vizualizaciju podataka, praćenje napretka u realnom vremenu i donošenje odluka zasnovanih na dokazima.

PRILOG 3.

LISTA SKRAĆENICA

AZŽS

Agencija za zaštitu životne sredine

BDP

Bruto domaći proizvod

BSC

Balanced Scorecard (Izbalansirana karta rezultata)

CEAP 2.0

Circular Economy Action Plan (Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju)

GHG

Greenhouse gases (Gasovi sa efektom staklene bašte)

GWP

Global Warming Potential (Globalno zagrevanje)

ECESP

European Circular Economy Stakeholder Platform (Evropska platforma zainteresovanih strana u cirkularnoj ekonomiji)

EMAS

EcoManagement and Audit Scheme (Šema ekomenadžmenta i provere)

EPR

Extended Producer Responsibility (Proširena odgovornost proizvođača)

ESG

Environmental, Social, Corporate Governance (Nefinansijsko izveštavanje)

ESPR

Ecodesign for Sustainable Products Regulation (Regulativa o eko-dizajnu održivih proizvoda)

EQF

European Qualifications Framework (Evropski kvalifikacioni okvir)

ZeJN

Zelene javne nabavke

IICP

Integrisan indeks cirkularnih performansi

IIS

Indeks industrijske simbioze

IS

Industrijska simbioza

ISLZ

Indeks simbioze lokalnih zajednica

ISO

International Organization for Standardization (Međunarodna organizacija za standardizaciju)

ISS

Institut za standardizaciju Srbije

JIS

Jedinstveni informacioni sistem

JLS

Jedinica lokalne samouprave

JN

Javne nabavke

KJN

Kancelarija za javne nabavke

LCA

Life Cycle Assessment (Procena životnog ciklusa)

LCI

Analiza ulazno-izlaznih tokova

LCIA

Procena uticaja na životnu sredinu

MZŽS

Ministarstvo zaštite životne sredine

MPR

Ministarstvo privrede

MP

Ministarstvo prosvete

MNTRI

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MPŠV

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MTO

Ministarstvo turizma i omladine

MUST

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

MF

Ministarstvo finansija

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

NALED

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

NESD

New Economies for Sustainable Development (Nove ekonomije održivog razvoja)

NIO

Naučno istraživačke organizacije

NTP

Naučno-tehnološki parkovi

OECD

Organisation for Economic Co-operation and Development (Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj)

OI

Obrazovne institucije

PDCA

Plan-Do-Check-Act ciklus

PKS

Privredna komora Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

SDG

Ciljevi održivog razvoja

STEP

Structured Transition and Exchange Partnership Dialogue (Strukturisani dijalog o tranziciji i partnerstvu za razmenu iskustava)

SUPD

Single-Use Plastics Directive, Direktiva o jednokratnoj plastici

SKGO

Stalna konferencija gradova i opština

TOS

Turistička organizacija Srbije

UNDP

United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za razvoj)

CE

Cirkularna ekonomija

HORECA

Hoteli, restorani, kafići i ketering