Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine sa akcionim planom za njegovo sprovođenje

Na osnovu člana 10. i člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

PROGRAM

razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje

"Službeni glasnik RS", broj 33 od 26. aprila 2023.

I. UVOD

Pravni osnov za donošenje Programa razvoja elektronske uprave nalazi se u čl. 14. i 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), (u daljem tekstu: ZPS). Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine (u daljem tekstu: Program) dokument je javne politike kojim Vlada planira razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji za taj period.

Odluka da se mere javnih politika za razvoj elektronske uprave planiraju programom, kao specifičnim dokumentom javnih politika propisanim u čl. 14. i 15. ZPS doneta je na osnovu Analize o formatu dokumenata javnih politika.1 Program sadrži delove i odeljke u skladu sa Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19) (u daljem tekstu: Uredba).

Program predstavlja nastavak reformskih aktivnosti u ovoj oblasti započetih Programom razvoja elektronske uprave za period od 2020. do 2022. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje (u daljem tekstu: Program razvoja elektronske uprave 2020–2022.), s obzirom da je evaluacija tog programa ukazala na relevantnost svih opštih i posebnih ciljeva navedenog programa i potrebu da se izradi novi Akcioni plan za period od 2023. do 2025. godine uz neophodne dopune navedenog programa. Zapravo, preuzimajući obaveze nosioca politike reforme javne uprave i sprovođenja Programa, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS) iniciralo je proces vrednovanja učinaka odnosno evaluacije Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022, sa fokusom na njegovu relevantnost i rezultate. U tom smislu, Izveštaj o sprovedenoj analizi efekata (u daljem tekstu: Izveštaj o analizi efekata) programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2020–2022. godina, koja se nalazi na adresi: https://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/Izvestaj-o-ex-ante-analizi-Programa-razvoja-eUprave-06022020.pdf smatra se relevantnim za Program na osnovu činjenice da su ciljevi/mere Programa ostali isti kao i kod prethodno važećeg Programa, u skladu sa preporukama ex-post analize efekata. Odlukom MDULS formirana je Radna grupa za ex-post analizu, vrednovanje učinka i izmene i dopune Programa i Akcionog plana za njegovo sprovođenje za period od 2023. do 2025. godine,2 koja je na osnovu nalaza sprovedene ex-post analize predložila izmenu i dopunu Programa kroz izradu Akcionog plana za sprovođenje istih ciljeva i mera Programa za period od 2023. do 2025. godine (bliže informacije o rezultatima kao i postignuća u dosadašnjem sprovođenju Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022. nalaze se u delu IV. Stanje e-uprave u Republici Srbiji i rezultati ex-post analize Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022.

Programom i Akcionim planom za njegovo sprovođenje za period od 2023. do 2025. godine predviđene su mere javnih politika koje značajno utiču kako na rad kompletne javne uprave,3 obavezne da postupa u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18), kao i na sve građane i privredu. Vodilo se računa da se obezbedi kontinuitet u ostvarenju ciljeva i sprovođenju mera za razvoj e-uprave koji su prethodno utvrđeni Programom razvoja elektronske uprave 2020–2022. Takođe, vodilo se računa da se obezbedi konzistentnost Programa s drugim dokumentima javnih politika, kao i usklađenost sa preuzetim međunarodnim i zakonskim obavezama (deo III. Podaci o planskim dokumentima i pravnom okviru relevantnom za izradu Programa). Tokom sprovođenja eh-rost analize Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022, konstatovano je da je pravni okvir koji uređuje oblast e-uprave unapređen u prethodnom programskom periodu, kako izmenama, tako i donošenjem novih propisa. Unapređen pravni okvir je uzet kao polazna osnova za programiranje aktivnosti u ovoj oblasti za period 2023–2025. godine.

U delu V. Definisanje planirane promene predstavljene su promene kojima se teži u oblasti razvoja e-uprave, dok su u delu VI. Ciljevi Programa potvrđeni ciljevi koje je neophodno ostvariti u ovoj oblasti. Zapravo, Izveštajem o eh-rost analizi Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022, konstatovano je da je digitalna transformacija javne uprave u Republici Srbiji omogućila da se postigne napredak u mnogim segmentima rada uprave, kao i da se poveća efikasnost, transparentnost, ekonomičnost i odgovornost. Tokom sprovođenja Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022, unapređeni su institucionalni, tehnički i ljudski kapaciteti za apsorbciju novih tehnologija. Imajući u vidu ostvarene rezultate i postignute efekte, Izveštaj o ex-post analizi Programa potvrdio je da je neophodno dalje sprovođenje planiranih mera, kao i da osnovnu strukturu Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022, koja se sastoji iz jednog opšteg i četiri posebna cilja, ne treba menjati u narednom programskom periodu od 2023. do 2025. godine. Tako je opšti cilj Programa potvrđen kao Razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju. Takva definicija opšteg cilja Programa omogućava da se planiranje javnih politika u ovoj oblasti usmeri na razvoj efikasne uprave kao servisa građana, kroz uspostavljanje elektronskih servisa, što je u skladu i sa krovnom Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine, u okviru koje je Program smešten pod oblast „Pružanje usluga”, kao i opšteprihvaćenim principima razvoja javne uprave u svim modernim sistemima. Posebni ciljevi Programa utvrđeni su u skladu sa stanjem razvoja e-uprave i usredsređeni na ključne promene koje se nameravaju postići tokom sprovođenja Programa, a to su: Razvoj infrastrukture u e-upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti, Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju e-uprave, Povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa i Otvaranje podataka u javnoj upravi. U delu VII. Mere Programa utvrđene su mere javnih politika koje će se sprovoditi radi postizanja Posebnih ciljeva. Mere su utvrđene kao odgovor na pitanje kako će se nameravane promene, odnosno ciljevi, postići, a dodatno su obrazložene i rezultatima koji se nameravaju postići njihovim sprovođenjem. U okviru ovog dela je u odnosu na svaku meru data okvirna procena finansijskih sredstava iz kojih se mera sprovodi, kao i procena efekata njenog sprovođenja na budžet. Određen je pokazatelj učinka na nivou mere. Mere utvrđene Programom razrađuju se kroz Akcioni plan za sprovođenje Programa.

Program sadrži i druge elemente propisane članom 56. Uredbe. Način izveštavanja o sprovođenju Programa utvrđen je u delu IX. Način izveštavanja o rezultatima i objavljivanje. Tokom vrednovanja učinaka i rezultata sprovođenja Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022. i planiranja narednog programskog perioda od 2023–2025. godine, sproveden je konsultativni proces, kojem je posvećen deo X. Informacije o sprovedenim konsultacijama i javnoj raspravi. Veliki broj mera utvrđenih Programom usmeren je na unapređenje pravnog okvira za nesmetan razvoj e-uprave. Propisi koji treba da se menjaju u skladu sa Programom pobrojani su u delu XI. Propisi koje treba doneti, odnosno izmeniti u skladu sa preporukama proisteklih iz Eh-rost analize Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022.

Nosilac izrade Programa je MDULS, a glavni partner Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (u daljem tekstu: ITE). Ministarstvo pravde je značajno doprinelo programiranju mera za ostvarenje posebnog cilja Programa Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju e-uprave. U vrednovanju rezultata sprovođenja Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022. bili su uključeni i drugi relevantni organi, kao i predstavnici JLS i nevladinog sektora, pre svega preko svojih predstavnika u Radnoj grupi za ex-post analizu, vrednovanje učinka i izmene i dopune Programa razvoja elektronske uprave za period 2020–2022. godine i Akcionog plana za njegovo sprovođenje za period 2023–2025. godine. Za sprovođenje utvrđenih mera zaduženi su, pre svega, ITE i MDULS, a naročito za mere i aktivnosti programirane za postizanje Posebnog cilja 1. Razvoj infrastrukture u e-upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti i Posebnog cilja 4. Otvaranje podataka u javnoj upravi, dok postojanje više različitih nosilaca za mere i aktivnosti u okviru Posebnih ciljeva 2. i 3. potvrđuju međusektorski karakter Programa.

––––––––––––––

1 Analiza o formatu dokumenata javnih politika, sprovedena u okviru Projekta EU za reformu javne uprave u okviru Sektorskog reformskog ugovora obuhvata planiranje, sa predlogom vrste i formata dokumenta javne politike kojim se planirao razvoj e-uprave u periodu 2020–2022. godine, link: http://mduls.gov.rs/publikacije/

2 Rešenje o obrazovanju radne grupe za ex-post analizu, vrednovanje učinaka i izmene i dopune Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020–2022. godine sa Akconim planom za njegovo sprovođenje za period od 2023–2025. godine, broj: 021-02-861/2021-07 od 19. novembra 2021. godine. U Radnoj grupi su sledeće institucije imale svoje predstavnike: MDULS, Kabinet predsednika Vlade, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, mttte, turizma i telkomunikacija, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo prosvete, nauke i tehniloškog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo za brigu o porodicu i demografiju, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Repubički sekretarijat za javne politike, Nacionalna akademija za javnu upravu, Republiči geodetski zavod, Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj, NALED, Program ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, Centar za evropske politike – CEP, SKGO, Privredna komora, APR.

3 Član 1. stav 1. Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) propisuje da se taj zakon primenjuje na državne organe i organizacije, organe i organizacije pokrajinske autonomije, organe i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebne organe preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija, kao i na pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja. Link: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/27/4/reg

II. NAČELA PROGRAMA

Program je koncipiran tako da se sprovodi uz poštovanje sledećih načela:

1. Načelo rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije;

2. Načelo jednakosti i zabrana da se vrši diskriminacija;

3. Načelo razvoja inovativnih tehnologija;

4. Načelo zaštite životne sredine;

5. Načela koja proizlaze iz ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija;

6. Načela koja proizlaze iz evropske regulative u oblasti zaštite podataka;

7. Načela koja proizlaze iz strateškog okvira uspostavljenog u okviru Evropske unije i evropske regulative u oblasti e-uprave.

Razvoj e-uprave je ovim programom predviđen tako da informacioni sistemi, platforme, softveri i kompletna infrastruktura koju koristi javna uprava budu uspostavljeni tako da su jednako dostupni svim korisnicima bez obzira na njihov pol, rod, uzrast, rasu, versko, političko ili seksualno opredeljenje, pripadnost nacionalnoj ili etničkoj manjini, imovinsko stanje ili bilo koji drugi osnov diskriminacije, pod uslovom da lice poseduje računar i stabilnu internet konekciju. Programom su planirane mere javnih politika tako da se obezbedi socijalna inkluzija, što podrazumeva da su mogućnosti koje nude inovativne tehnologije dostupne svim licima podjednako na teritoriji cele države, što pozitivno utiče na prevazilaženje ekonomskih i socijalnih razlika.

Programom su predviđene mere javnih politika uz poštovanje načela razvoja inovativnih tehnologija, a reforma javne uprave planirana je tako da se iskoriste inovativna tehnološka rešenja koja omogućuju privredni razvoj, donose uštede u budžetu i povećavaju nivo pružanja usluga građanima i privredi.

Načelo zaštite životne sredine je jedno od osnovnih načela Programa budući da je razvoj e-uprave konicipiran tako da se postepeno u potpunosti ukida upotreba papira (https://www.green.gov.rs/). Takođe, integracija informacionih sistema u zajedničke IKT kapacitete i upotreba tehnologija virtualizacije treba da smanji potrošnju energije neophodnu za korišćenje računara.

Sprovođenje Programa, sa naglaskom na povećanje efikasnosti i orijentisanosti ka građanima i privredi kao korisnicima usluga u novom digitalnom okruženju, u potpunosti je kompatibilno sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (https://sdg.indikatori.rs/), koji predstavljaju univerzalni poziv na delovanje radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbećivanja mira i prosperiteta za sve građane podjednako. Načelo zaštite podataka primenjuje se u celom Programu kako bi se obezbedila potpuna pouzdanost u identitet korisnika e-uprave i korisnika usluga e-uprave kroz dvofaktorsku autentifikaciju, uz istovremenu zaštitu ličnih podataka, neotkrivanje podataka trećim licima, sprečavanje neovlašćene obrade podataka, distribuiranja i razmene sa trećim licima, kao i omogućavnje potpune transparentnosti u pogledu uvida korisnika u tok postupka i status svog predmeta.

U Ekspozeu predsednika Vlade od 25. oktobra 2022. godine4 nastavak digitalizacije i uvođenje savremenih tehnoligija formulisano je kao jedan od pet strateških prioriteta Republike Srbije. Republika Srbija takođe prihvata tekovine EU u oblasti e-uprave i tehnoloških inovacija i biće u poziciji da ih u potpunosti sprovede do stupanja u članstvo EU.

––––––––––––––

4 Program Vlade Republike Srbije kandidata za predsednika Vlade Ane Brnabić, 25. oktobar 2022. godine, link ka dokumentu: https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/ana-brnabic-ekspoze-1022_cyr.pdf

III. PODACI O PLANSKIM DOKUMENTIMA I PRAVNOM OKVIRU RELEVANTNOM ZA IZRADU PROGRAMA

A. PLANSKI DOKUMENTI RELEVANTNI ZA RAZVOJ E-UPRAVE

Strateški okvir e-uprave postavljen je kroz nekoliko dokumenata javnih politika. Takav pristup je rezultat institucionalnog okvira, odnosno činjenice da je nadležnost za pojedine segmente e-uprave raspodeljena između nekoliko institucija.

Sveobuhvatan strateški dokument za celokupnu reformu javne uprave jeste Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: SRJU) i Akcioni plan za period 2021–2025. za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 42/21 i 9/22). Ciljevi ove reforme obuhvataju ne samo digitalizaciju i razvoj e-uprave već i druge reformske procese, poput jačanja procesa upravljanja javnim politikama, unapređenje sistema lokalne samouprave, jačanje kontrolnih mehanizama, kao i povećanje transparentnosti/otvorenosti rada uprave u celini. SRJU se, između ostalog, bavi pitanjima unapređenja javnih usluga na efikasan i inovativan način, uvažavajući potrebe krajnjih korisnika i unapređujući njihovo korisničko iskustvo.

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period 2021–2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/21), predstavlja međusektorsku strategiju kojom se utvrđuju ciljevi i mere za razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti. U delu koji se odnosi na informacionu bezbednost, ta strategija je usklađena sa Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU (eng. Network and Information Security Directive – NIS Directive), koja predviđa obavezu da se donese nacionalna strategija za informacionu bezbednost kojom će se utvrditi strateški ciljevi i prioriteti koji se odnose na mrežnu i informacionu bezbednost.

Strategija razvoja pravosuđa za period 2019–2024. godine („Službeni glasnik RS”, br. 101/20 i 18/22), utvrđuje ključne principe za dalji razvoj pravosudnog sistema Republike Srbije. Poseban deo je posvećen e-pravosuđu, koje je uočeno kao instrument koji će doprineti ostvarenju postavljenih ciljeva. Veza između e-uprave i e-pravosuđa i njihova međusobna kompatibilnost je ključna kada je u pitanju zaštita prava građana u digitalnom dobu. Pitanje interoperabilnosti je rešeno donošenjem sledećih dokumenata – Nacionalnog okvira interoperabilnosti5 koji je usklađen sa Okvirom za interoperabilnost 2.0. EU i Listom standarda interoperabilnosti 2.1, koja se odnosi na tehničku interoperabilnost, a koju je objavila ITE. Donošenjem navedenih dokumenata, Republika Srbija postavila je osnove ineroperabilnosti, kako na nacionalnom nivou, tako i sa zemljama članicama EU. To je naročito značajno i za proces pristupanja Šengen zoni, odnosno Šengenskom informacionom sistemu (SIS).

Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 113/21)6 ne utvrđuje direktno oblast e-uprave u tehničkom ili organizacionom smislu, ali se bavi regulatornom reformom i upravljanjem javnim politikama koje predstavljaju bitne delove reforme javne uprave usredsređene na uspostavljanje pravnog i institucionalnog okvira kojim će se građanima i privredi stvoriti okruženje u kojem će moći efikasno ostvarivati svoja prava i izvršavati svoje obaveze. Ove reforme su u funkciji ostvarivanja principa javnosti rada javne uprave kroz uključivanje zainteresovanih strana u procese upravljanja zakonodavnim procesom i procesom upravljanja javnim politikama. Program ističe da je presudno značajno da dokumenti javnih politika budu zasnovani na činjenicama i transparentnom procesu njihovog planiranja, izrade, donošenja, primene, praćenja njihovog sprovođenja i vrednovanja učinaka njihovog sprovođenja i izveštavanja o postignutim rezultatima. Razvoj e-uprave, kroz prikupljanje velikog broja podataka, kao i njihovu dostupnost, omogućio je potpuno novi nivo javnosti rada uprave i postavio temelj pristupa „odlučivanja na osnovu činjenica”. Ta sinergija obezbeđuje da sistem javnih politika i pravni sistem jedne zemlje budu svrsishodni i omogućava da se brzo, ekonomično i delotvorno ostvaruju prava i pravni interesi svih članova društva.

Strategijom razvoja veštačke inteligencije za period 2020−2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 96/19), utvrđuju se ciljevi i mere za razvoj veštačke inteligencije, čije sprovođenje treba da rezultira ekonomskim rastom, unapređenjem javnih usluga, unapređenjem naučnog kadra i razvojem veština za poslove budućnosti. Takođe, primena mera te strategije treba da osigura da se veštačka inteligencija u Republici Srbiji razvija i primenjuje bezbedno i u skladu sa međunarodno priznatim etičkim principima kako bi se iskoristio potencijal ove tehnologije za unapređenje kvaliteta života svakog pojedinca i društva u celini, kao i za dostizanje Ciljeva održivog razvoja UN.

Pored nacionalnog strateškog okvira, Republika Srbija ima značajnu stratešku orijentaciju u domenu globalnih inicijativa, poput Partnerstva za otvorenu upravu (POU) sa Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji 2020–2022. godine7. POU predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja Vlada širom sveta u cilju poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti. To se postiže kroz izgradnju poverenja javnosti, saradnju sa organizacijama civilnog društva, osnaživanje učešća građana u upravljanju, borbu protiv korupcije, pristup informacijama i upotrebu novih tehnologija. U akcionim planovima POU predviđeno je da se donese Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je donet 2021. godine („Službeni glasnik RS”, broj 105/21). Svi predviđeni subjekti u obavezi su da elektronski popunjavaju podatke i da ih objavljuju u mašinski čitljivom (otvorenom) formatu. Neki od doprinosa POU u domenu promovisanja i korišćenja otvorenih podataka8 ogledaju se u ulozi POU pri inciranju izrade Portala otvorenih podataka, kao i izradi podzakonskog akta pod nazivom Smernice za ocenjivanje veb-prezentacija.9 Partnerstvo predstavlja platformu za saradnju uprave sa građanima i organizacijama civilnog društva, snažan instrument za povećanje njene transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti, ali i za ispunjenje određenih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji, što predstavlja glavni strateški prioritet Republike Srbije.

––––––––––––––

5 Zaključak Vlade RS 05 broj 345-11418/2013.

6 Program Vlade Republike Srbije kandidata za predsednika Vlade Ane Brnabić, 25. oktobar 2022. godine, link ka dokumentu: https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/ana-brnabic-ekspoze-1022_cyr.pdf

7 Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025 („Službeni glasnik RS”, br. 113/2021-3); link ka dokumentu: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/drugiakt/2021/113/1/reg

8 Zaključak koim se usvaja se Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2020–2022. godine („Službeni glasnik RS”, broj 157/20), link ka dokumentu: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/zakljucak/2020/157/1

9 „Šta je Partnerstvo za otvorenu upravu?”, e-Konsultacije; link: https://ekonsultacije.gov.rs/ogpPage/1

B. PRAVNI OKVIR E-UPRAVE

Materija koja je značajna za e-upravu uređuje se brojnim opštim i posebnim propisima. Na pojedina pitanja u vezi sa e-upravom istovremeno se primenjuju odredbe više propisa, a zbog ubrzane digitalne transformacije društva i javne uprave neretko su ista pitanja sukcesivno uređivana odredbama različitih propisa zbog čega je regulatorni okvir neujednačen, a odredbe različitih propisa međusobno u koliziji. Za digitalnu transformaciju u određenim oblastima javne uprave bilo je neophodno doneti lex specialis (npr. za postupak izgradnje, pojedine poreske postupke, postupke registracije u Agenciji za privredne registre i dr.). U proteklom periodu je dosta urađeno na tome da se suštinski identični procesi (npr. elektronska identifikacija stranke, podnošenje zahteva, elektronska dostava i sl.) ne propisuju drugačije u različitim postupcima, jer se time otežava njihova standardizacija i optimizacija, povećava trošak digitalizacije i umanjuje korisničko iskustvo.

Sledeći akti predstavljaju važeći pravni okvir e-uprave:

– Zakonom o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) utvrđen je pravni okvir za funkcionisanje e-uprave u Republici Srbiji i usklađivanje sa važećim evropskim propisima u domenu e-uprave. Relevantni podzakonski akti omogućili su njegovu praktičnu primenu:

– Uredba o organizacionim i tehničkim standardima za održavanje i unapređenje jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave i povezivanje organa na tu mrežu;

– Uredba o bližim uslovima za izradu i održavanje veb-prezentacije organa;

– Uredba o bližim uslovima za uspostavljanje elektronske uprave;

– Uredba o načinu vođenja metaregistra, načinu odobravanja, suspendovanja i ukidanja pristupa Servisnoj magistrali organa i načinu rada na Portalu e-uprave;

– Uredba o načinu rada Portala otvorenih podataka („Službeni glasnik RS”, broj 18/22);

– Uredba o održavanju i unapređenju Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka;

– Pravilnik o načinu na koji organi vrše uvid, pribavljaju, obrađuju i ustupaju, odnosno dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija iz registara u elektronskom obliku a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 57/19).

– Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16) uređuje upravni postupak kao skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije JLS, ustanove, javna preduzeća, posebni organi (preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija) i pravna i fizička lica (kojima su poverena javna ovlašćenja) primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima bez obzira da li se radi o klasičnom ili elektronskom postupanju.

– ZPS uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, kao vrste i sadržinu planskih dokumenata. Program za razvoj elektronske uprave predstavlja prvi dokument javnih politika koji je rađen po metodologiji propisanoj ZPS i uredbama za njegovo sprovođenje nakon što su stupile na snagu i u potpunosti je usaglašen sa tim propisima.

– Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 94/17 i 52/21), kojim se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Ovaj zakon postavlja osnove bezbednosti i pouzdanosti kada su u pitanju elektronski dokumenti, pristupanje sistemu i usluge od poverenja, kao što su elektronski sertifikati, elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronska dostava i elektronsko čuvanje dokumenata.

– Zakon o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 94/17 i 77/19), kojim se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuju se nadležni organi za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite.

– Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 6/20)

– Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 87/18) takođe spada u red ključnih zakona kada je u pitanju e-uprava i u velikoj meri doprinosi podizanju nivoa pravne sigurnosti građana i zaštiti njihovih prava. Sadržaj tog zakona je u velikoj meri usklađen sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka10. Zakon uređuje pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodan protok takvih podataka, načela njihove obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebne slučajeve obrade podataka. Takođe se ovim zakonom uređuje pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti koju vrše nadležni organi u svrhu sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti, kao i slobodan protok takvih podataka.

– Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, br. 21/20 i 32/21) uređuje kancelarijsko poslovanje organa državne uprave preko softverskog rešenja – Pisarnice.

– Uredba o jedinstvenim tehničko-tehnološkim zahtevima i procedurama za čuvanje i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala u elektronskom obliku („Službeni glasnik RS”, broj 107/21 i 94/22);

– Zakon o Registru administrativnih postupaka („Službeni glasnik RS”, broj 44/21);

– Zakon o Socijalnoj karti („Službeni glasnik RS”, broj 14/21);11

– Zakon o izmenamama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 114/21);12

– Zakon o pečatu državnih i drugih organa („Službeni glasnik RS”, br. 101/07 i 49/21);

– Pravilnik o uslovima za pružanje usluge kvalifikovane elektronske dostave i sadržaju potvrde o prijemu i dostavi elektronske poruke („Službeni glasnik RS”, br. 99/20 i 74/21);

– Pravilnik o bližim tehničkim uslovima uspostavljanja i vođenja Socijalne karte („Službeni glasnik RS”, broj 67/21);

– Uputstvo o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, broj 20/22).

U skladu sa rezultatima Eh-rost analize, Programom su predviđene mere i aktivnosti usmerene na unapređenje pravnog okvira koji omogućava dalji razvoj e-uprave u Republici Srbiji. Pre svega se ovde imaju na umu procesni zakonu u oblasti pravosuđa; izmena zakona o parničnom, vanparničnom i prekršajnom postupku kao i izmena Sudskog poslovnika u cilju omogućavanja vođenja postupaka u elektronskom obliku. Takođe je neophodno dodatno ojačati regulativu vezanu za otvorene podatke kao i zakonski urediti pojam „Pametnog grada” i propisati pravni osnov za uvođenje ovog koncepta kao i za za donošenje metodologije kojom će se definisati kriterijumi za razvoj pametnih gradova.

––––––––––––––

10 Uredba EU 2016/679 (eng. General Data Protection Regulation); link: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:32016R0679&from=EN

11 Zakon o Socijalnoj karti predstavlja neophodan uslov za funkcionisanje Registra Socijalna karta i povezivanje sa eksternim bazama podataka, odnosno evidencijama drugih organa i institucija.

12 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju predstavlja osnovu funkcionisanja e-agrara.

V. USKLAĐIVANJE SA PRAVNIM OKVIROM EU

Imajući u vidu da je pristupanje Evropskoj uniji glavni spoljno-politički cilj Republike Srbije, usklađivanje sa pravnim okvirom Evropske unije predstavlja jedan od ključnih rukovodećih principa. S tim u vezi se tokom izrade strateškog okvira za razvoj e-uprave u Republici Srbiji nastojalo da se utvrde ciljevi, mere i aktivnosti na takav način da omoguće veću otvorenost, efikasnost i inkluzivnost javne uprave, kao i pružanje kompletnih, personalizovanih, i prekograničnih elektronskih usluga građanima i privredi.

Prethodni Program razvoja e-uprave 2021–2022. godina usklađen je sa Akcionim planom za e-upravu u Evropskoj uniji za period od 2016. do 2020. godine13 kojim su utvrđeni osnovni principi na kojima treba da se zasnivaju sve buduće inicijative u oblasti e-uprave. To su:

1. Princip „digitalni kanal kao standard”, koji podrazumeva istovremeno postojanje više kanala za pružanje usluge, s tim što se digitalnom kanalu daje prednost.

2. Princip „samo jednom”, koji podrazumeva, s jedne strane, da korisnici usluga samo jednom dostavljaju iste podatke o kojima se vodi službena evidencija, a s druge strane obavezu organa da po službenoj dužnosti međusobno razmenjuju podatke korisnika.

3. Princip inkluzivnosti i pristupačnosti, koji podrazumeva da inkluzivnost i pristupačnost elektronskih usluga moraju biti obezbeđeni već u fazi projektovanja.

4. Princip otvorenosti i javnosti, koji podrazumeva da korisnicima usluga mora biti omogućen pristup podacima koji se odnose na njih, kontrola nad tim podacima i mogućnost da ih isprave. Takođe, predviđa uspostavljanje sistema koji će korisnicima omogućiti da prate upravne postupke u koje su uključeni.

5. Princip „prekograničnost kao standard”, koji podrazumeva da je potrebno obezbediti da se prekogranično pružaju relevantne usluge kako bi se olakšala mobilnost unutar jedinstvenog digitalnog tržišta.

6. Princip „interoperabilnost kao standard”, koji podrazumeva da je pri projektovanju potrebno obezbediti mogućnost da se usluga pruža na čitavom jedinstvenom tržištu.

7. Princip pouzdanosti i sigurnosti, koji podrazumeva da se zaštita podataka o ličnosti i privatnosti i informaciona bezbednost osiguravaju već u fazi projektovanja.

Pored toga što je usklađen sa Akcionim planom za e-upravu u Evropskoj uniji za period od 2016. do 2020. godine, prethodni Program je usklađen sa Talinskom deklaracijom,14 koja, pored toga što ponavlja privrženost gore navedenim principima, sadrži i smernice za formulisanje i primenu tih principa na konkretne aktivnosti. U aneksu Talinske deklaracije postoje „Principi za korisnički orijentisan pristup projektovanju i pružanju elektronskih usluga”:

1. Digitalna interakcija podrazumeva mogućnost digitalne inerakcije sa upravom;

2. Pristupačnost, bezbednost, dostupnost u upotrebljivost podrazumeva da usluge budu pristupačne, sigurne i da mogu da ih koriste svi bez diskriminacije uz odgovarajuću podršku ukoliko je potrebna. Ovde se podrazmeva i primena principa univerzalnog dizajna;

3. Smanjenje administrativnog opterećenja podrazumeva da javna uprava učini napor sa smanji administrativno opterećenje kojem su izloženi građani i privreda kroz poboljšanje i kreiranje digitalnih procesa i usluga tamo gde su relevantne i moguće uz što veći nivo personalizacije usluga i njihovu proaktivnost;

4. Digitalizacija jvnih usluga podrazumeva da se usluge u što većoj meri, a naročito na zahtev korisnika, pružaju onlajn, odnosno digitalno (sa mogućnošću provere statusa u kome se nalazi usluga), uključujući mogućnost da se pribavi potvrda i dokazi koji se mogu pojaviti kao uslov sa ispunjavanje obaveza;

5. Participacija građana podrazumeva upotrebu savremenih tehnologija u cilju omogućavanja građanima i privredi da ishažu svoje viđenje prilikom kreiranja novih usluga;

6. Podsticanje korišćenja digitalnih usluga podrazumeva uklanjanje svih prepreka u korišćenju digitalnih usluga i promovisanje njihovih pozitivnih efekata, kao što su veće poverenje, brzina, efikasnost i smanjenje troškova pojedinaca koji ih koriste;

7. Zaštita ključnih podataka i privatnosti podrazumeva rukovanje ličnim podacima na način koji je u skladu sa opštom regulativom o zaštiti podataka i zaštitom privatnosi u Evropskoj uniji i na nacionalnom nivou. Tamo gde je to primenljivo, potrebno je omogućiti građanima da budu informisani o tome gde se nalaze i kako se koriste njihovi podaci, kao i da traže da se podaci isprave i obrišu tamo gde je to prikladno;

8. Mehanizam za pravnu zaštitu i pritužbe podrazumeva da građani i privreda imaju pristup ovim mehanizmima, kao i pristup ovim mehanizmima na druge načine u skladu sa njihovim izborom.

Program sadrži mere usmerene na uspostavljanje e-uprave u skladu sa principima 1, 2, 3, 4. i 7, a mere Programa su usmerene i na obezbeđivanje interoperabilnosti (princip 6) na nacionalnom nivou. Poštovanje tehničkih standarda i usvajanje najboljih praksa pri razvoju konkretnih rešenja, uz uvažavanje i prihvatanje pomenutih strateških principa, principa korisnički orijentisanog pristupa projektovanju i pružanju javnih usluga iznetih u aneksu Talinske deklaracije, kao i pažljivo razmatranje i primena, kada god je moguće, preporuka iznetih u Okviru evropske interoperabilnosti, treba da stvore osnov i za prekogranično pružanje usluga.

Najnoviji trendovi u EU okvirima kada je u pitanju digitalizacija rezultirali su izradom Druge digitalne agende Evrope 2020–2030. godine. Agenda, uvažavajući promene koje su donele digitalne tehnologije utvrđuje konkretne akcije koje će preduzeti da bi pomogla stvaranju sigurnih i bezbednih digitalnih usluga i tržišta. Takođe, u smislu prioriteta za tekuću deceniju, navode se razvoj kvantnog računarstva, blokčejn strategije i trgovinske politike zasnovane na blokčejnu, pouzdana i humana veštačka inteligencija, digitalni suverenitet, sajber bezbednost, gigabitna povezanost, 5G i 6G, evropski prostor podataka i infrastruktura, kao i postavljanje globalnih tehnoloških standarda. Ti prioriteti su uticali na razvoj Akcionog plana Programa 2023–2025. godine na nivou koji to dozvoljava trenutni stepen razvijenosti digitalnog društva u Republici Srbiji.

Takođe je potrebno napomenuti da je EU, 9. marta 2021. godine, predložila Digitalni kompas (COM(2021)0118) sa četiri digitalna cilja koja treba postići do 2030. godine, koja su u potpunosti integrisana u novi Program za period 2023–2025. godine:

– Veštine: Najmanje 80% svih odraslih treba da ima osnovne digitalne veštine i u EU treba da ima dvadeset miliona zaposlenih specijalista IKT, dok bi više žena trebalo da preuzme takve poslove;

– Privreda: 75% kompanija treba da koristi usluge računarstva u oblaku, velike podatke i veštačku inteligenciju; više od 90% malih i srednjih preduzeća u EU treba da dostigne barem osnovni nivo digitalnog intenziteta;

– Infrastruktura: Sva domaćinstva u EU treba da imaju gigabitnu povezanost i sva naseljena područja treba da budu pokrivena 5G; proizvodnja najsavremenijih i održivih poluprovodnika u Evropi treba da čini 20% svetske proizvodnje; 10 000 klimatski neutralnih visokobezbednih rubnih čvorova treba da bude raspoređeno u EU, a Evropa treba da ima svoj prvi kvantni računar;

– Javne usluge: Sve ključne javne usluge treba da budu dostupne na mreži; svi građani će imati uvid u svoju e-medicinsku dokumentaciju, a 80% građana treba da koristi elektronski identitet.

U programskom periodu od 2023–2025. godine, biće u potpunosti poštovani principi Berlinske deklaracije o digitalnom društvu i digitalnoj vladi zasnovanoj na vrednostima iz 2020. godine. Deklaracija priznaje javni sektor kao suštinski element za jedinstveno evropsko tržište i pokretačku snagu za nova i inovativna tehnološka rešenja za javne usluge i društvene izazove. Naglašava se da javne vlasti na svim nivoima moraju davati primer kako bi ojačale principe Evropske unije kroz sedam principa:

1. Valjanost i poštovanje osnovnih prava i demokratskih vrednosti u digitalnoj sferi;

2. Društveno učešće i digitalna inkluzija za oblikovanje digitalnog sveta;

3. Osnaživanje i digitalna pismenost, pri čemu se svim građanima omogućava da učestvuju u digitalnoj sferi;

4. Poverenje i bezbednost u interakcijama e-uprave, pri čemu se svima omoguava da se bezbedno kreću u digitalnom svetu, autentifikuju i budu digitalno prepoznati unutar EU;

5. Digitalni suverenitet i interoperabilnost kao ključ za obezbeđivanje sposobnosti građana i javnih uprava da donose odluke i deluju samoopredeljeno u digitalnom svetu;

6. Sistemi usmereni na čoveka i inovativne tehnologije u javnom sektoru, jačanje njegove pionirske uloge u istraživanju bezbednog i pouzdanog tehnološkog dizajna;

7. Otporno i održivo digitalno društvo, koje čuva naše prirodne osnove života u skladu sa Zelenim dogovorom i koristi digitalne tehnologije za poboljšanje održivosti naših zdravstvenih sistema

U odnosu na obavezu da se regulatorni okvir za rad e-uprave uskladi sa regulativom EU nameće se pitanje usklađivanja sa:

– Direktivom 2019/1024/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 20. juna 2019. o otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora;

– Uredbom 2016/679/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 27. aprila 2016. godine o zaštiti lica u odnosu na obradu podataka o ličnosti i slobodnom kretanju takvih podataka i stavljanju van snage Direktive 95/46/EZ (Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti);15

– Uredbom 910/2014/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 23. jula 2014. o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja za elektronske transakcije na unutrašnjem tržištu i stavljanju van snage Direktive 1999/93/ EK (eIDAS);

– Uredbom 2016/679/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 27. aprila 2016. o zaštiti fizičkih lica u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnim kretanjem takvih podataka i ukidanje Direktive 95/46 / EK (Opšta uredba o zaštiti podataka – GDPR);

– Direktivom 2016/1148/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 6. jula 2016. o merama za visok zajednički nivo sigurnosti mrežnih i informacionih sistema širom Unije.

Neophodno je kontinuirano praćenje EU standarda radi usaglašavanja i ispunjavanja preuzetih obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije EU. Trenutno se sprovodi procena usaglašenosti Zakona o elektronskoj upravi sa Direktivom (EU) 2019/1024 Evropskog parlamenta i Saveta o otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora. Direktiva se delom odnosi i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Evropski pravni i regulatorni okvir omogućio je balans između praktične svrhe, privatnosti i sigurnosti digitalnog identiteta i usluga od poverenja, kao što su Uredba o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja16 i Opšta uredba o zaštiti podataka iz 2018. godine (GDPR). Evropska komisija je 2021. godine predložila stvaranje novčanika evropskog digitalnog identiteta, koji će služiti kao okvir za evropski digitalni identitet dostupan svim građanima, stanovnicima i poslovnom sektoru u EU. Očekuje se da će zemlje članice EU postići dogovor o tehničkim detaljima vezanim za digitalni novčanik do jeseni 2022. godine. Sve pomenuto će uticati i na ambijent unapređenja pravnoregulatornog okvira Republike Srbije kada je e-uprava u pitanju u programskom periodu od 2023–2025. godine.

––––––––––––––

13 Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, Akcioni plan EU za e-Upravu 2016-2020 – Ubrzanje digitalne transformacije vlade (eng. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, the EU eGovernment Action Plan 2016-2020 – Accelerating the Digital Transformation of Government (COM(2016)179 final), 2016, link: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:52016DC0179&from=EN

14 Ministarska deklaracija o elektronskoj upravi – Talinska deklaracija (eng. Ministerial Declaration on eGovernment – the Tallinn Declaration; 2017), Evropska komisija: https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/news/ministerial-declaration-egovernment-tallinn-declaration

15 Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, Akcioni plan EU za e-Upravu 2016-2020 – Ubrzanje digitalne transformacije vlade (eng. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, the EU eGovernment Action Plan 2016-2020 – Accelerating the Digital Transformation of Government (COM(2016)179 final), 2016, link: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:52016DC0179&from=EN

16 Ministarska deklaracija o elektronskoj upravi – Talinska deklaracija (eng. Ministerial Declaration on eGovernment – the Tallinn Declaration; 2017), Evropska komisija: https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/news/ministerial-declaration-egovernment-tallinn-declaration

IV. STANJE E-UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI I REZULTATI EH-ROST ANALIZE PROGRAMA RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE 2020–2022. GODINE

Tokom 2022. godine sprovedena je Eh-rost analiza sprovođenja Programa razvoja elektronske uprave 2020–2022, koja u svom izveštaju pruža pregled trenutnog stanja e-uprave u Republici Srbiji i nudi zapažanja o stanju reforme u okviru opšteg i posebnih ciljeva Programa. Analiza je potvrdila da je Program razvoja elektronske uprave 2020–2022. dobro strukturiran, usredsređen na sve ključne aspekte izgradnje dobre e-uprave u Republici Srbiji, tj. na razvoj infrastrukture e-uprave, obezbeđivanje interoperabilnosti sistema, unapređenje pravno-regulatornog okvira u korišćenju e-uprave, kao i na povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa i otvaranje podataka u javnoj upravi.

Eh-rost analiza je, prateći kriterijume, pokazala koje mere i aktivnosti treba utvrditi kao relevantne za novi programski ciklus 2023–2025. godine. U širem smislu došlo se do zaključka da su svi utvrđeni ciljevi Programa i dalje relevantni, dok su predlozi mera i aktivnosti koje zadovoljavaju kriterijum relevantnosti predstavljeni u delu VII. Mere Programa. Pokazatelji učinka Programa 2020–2022. na nivou opšteg i posebnih ciljeva utvrđeni su tako da omogućavaju da se jasno sagledaju postignuti rezultati tokom sprovođenja Programa 2020–2022. Međunarodno priznati pokazatelji primenljivi su isključivo na opšti cilj i na posebne ciljeve 3. i 4, što ukazuje na to da mesto Republike Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti u vezi sa razvojem e-uprave zavisi, pre svega, od povećanja dostupnosti e-uprave građanima i otvaranja podataka u e-upravi. Takođe, pokazatelji utvrđeni na taj način olakšavaju i omogućavaju da se češće i objektivnije sprovodi ex-post analiza efekata Programa.

Digitalna transformacija javne uprave u Republici Srbiji, planirana Programom 2020–2022, omogućila je da se napreduje u mnogim segmenatima rada uprave, kao i da se poveća efikasnost, transparentnost, ekonomičnost i odgovornost. Ključni izazov uspešne digitalne transformacije javne uprave u Republici Srbiji je da se obezbedi strateška koordinacija fragmentisanog sistema e-uprave i sprovedu planirane mere u svim segmentima javne uprave. Program 2020–2022. omogućio je da se preispitaju i unaprede institucionalni, tehnički i svi drugi kapaciteti uprave (ljudski, infrastrukturni, finansijski, partnerstva) i osnažio je njenu spremnost da odgovori na trendove industrijske revolucije 4.0. Kada su u pitanju trendovi i korišćenje novih informacionih tehnologija, poput veštačke inteligencije, korišćenje, čuvanje i zaštita podataka, kao i diverzifikacija i inoviranje elektronskih servisa, strateški i pravni okvir su takođe bili u fokusu promena kako bi se nesmetano napredovalo u procesu digitalne transformacije.

Glavni nalazi o rezultatima reforme u okviru svakog posebnog cilja Programa 2020–2022. su sledeći:

– Razvoj infrastrukture u e-upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti – javna uprava obuhvata velik broj vršilaca javnih ovlašćenja i svi segmenti ovog sistema koriste informacione i komunikacione tehnologije u svom radu. Zbog potrebe za automatskom razmenom podataka, kao i potrebe da različiti delovi javne uprave međusobno komuniciraju u povezanim procedurama, a naročito u okviru jednošalterskih sistema, obezbeđen je rad e-uprave u skladu sa standardima koji omogućuju interoperabilnost. U okviru Programa opremljen je Državni data centar i izgrađen drugi Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka, što je kroz obezbeđivanje adekvatnih tehničkih uslova i kapaciteta za smeštanje opreme, kao i obezveđivanje potrebnih serverskih kapaciteta i kapaciteta za smeštanje podataka, doprinelo razvoju novih i kvalitetnijih usluga javne uprave. U Državnom centru za upravljanje i čuvanje podataka uspostavljena je jedinstvena platforma „Pametna Srbija”, koja služi za sigurno prikupljanje i obradu podataka iz različitih javnih izvora, što je neophodna osnova za razvoj veštačke inteligencije. Takođe, krajem 2021. godine, pušten je u rad Mrežni operativni centar, kao i prva Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju. Standardizacija procesa, interoperabilnost, osnovni registri, e-autentifikacija, e-potpis, e-sanduče, zaštita podataka i dobro uspostavljena IT infrastruktura u Republici Srbiji čine dobru osnovu za dalji razvoj u pravcu visokosofisticirane e-uprave. Pored uspostavljenog procesa interoperabilnosti (e-uprava, e-pravda i Ministarstvo unutrašnjih poslova), suštinski značajan za sprovođenje dodatnih strukturnih reformi jeste i razvoj efikasnijih procedura za unapređenje javnih politika i zakonodavstva, jasno utvrđene odgovornosti, unapređena horizontalna i vertikalna koordinacija institucija i jačanje sposobnosti javne administracije da efikasno pruža usluge građanima i poslovnom sektoru.

– Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju e-uprave – za uspešnu i održivu digitalnu transformaciju javne uprave, koja konstantno osnažuje poverenje i saradnju sa građanima i privredom, neophodno je obezbediti punu pravnu sigurnost u korišćenju e-usluga. Ključne mere Programa u ovoj oblasti usmerene su, pre svega, na obezbeđivanje pravne sigurnosti u sprovođenju upravnih postupaka elektronskim putem, kao i na to da e-uprava u svim segmentima digitalne transformacije prihvati i podrži pravosuđe, tako što će postići interoperabilnost IKT sistema uprave i pravosuđa. Tokom perioda sprovođenja unapređen je i pravni okvir koji je relevantan sa stanovišta razvoja e-uprave. Doneti su sledeći zakoni: Zakon o Registru administrativnih postupaka, Zakon o Socijalnoj karti, Zakon o izmenamama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Pored gore navedenih zakona, doneti su Pravilnik o uslovima za pružanje usluge kvalifikovane elektronske dostave i sadržaju potvrde o prijemu i dostavi elektronske poruke i Uredba o održavanju i unapređenju Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka. Doneta je i Uredba o dopuni Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave i Uputstvo o kancelarijskom poslovanju.

– Povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa – javna uprava u Republici Srbiji je sistematskim pristupom u korišćenju digitalne tehnologije za pružanje javnih usluga dovela do povećanja njene dostupnosti. Sa prosečnom ocenom 3,5 Monitoring izveštaja17 SIGMA u oblasti Pružanja usluga za sva četiri18 stuba merenja (1. Pružanje usluga orijentisano na građane, 2. Pravičnost i efikasnost administrativnih postupaka, 3. Postojanje aktivatora za pružanje javnih usluga i 4. Pristupačnost javnih usluga) Republika Srbija je osnažila svoje mesto lidera Zapadnog Balkana u modernizaciji pružanja usluga građanima i privredi. Tome su naročito doprinele mere Programa usmerenih na optimizaciju i digitalizaciju procedura, usluga, registara i evidencija, na unapređenje funkcionalnosti i dizajna Portala e-uprave i internet stranica organa javne uprave, kao i mera usmerenih na unapređenje sprovođenja sertifikacije, kvalifikovane e-dostave, e-plaćanja i popularizacije e-uprave.

Pandemija kovida-19 je ne samo u Republici Srbiji već u celom svetu podstakla ubrzanje digitalne transformacije ostavljajući za sobom neprocenjivo empirijsko iskustvo za buduće planiranje. Tokom 2020–2022. godine, tokom pandemije, Republika Srbija beleži porast upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija i tako postaje jedan od regionalnih lidera u tom pogledu. Republika Srbija je tokom pandemije pružila snažan odgovor tako što je preusmerila resurse i digitalizovala sve usluge u vezi sa kovidom-19 na Portalu eUprava, omogućavajući ujedno i razvoj usluga i rešenja poput Portala za elektronsku identifikaciju eid.gov.rs i promociju e-građanin inicijative,, Portal za plaćanje administrativnih taksi i naknada Ministarstva unutrašnjih poslova, Portal, Portal.

Istovremeno, da bi se povećala dostupnost usluga e-uprave Republike Srbije, ukazano je na neophodnost da se uvede sistematsko praćenje učinka pružanja usluga i zadovoljstva korisnika na svim nivoima uprave. S tim u vezi potrebno je razviti novu ili unaprediti postojeću19 metodologiju za merenje zadovoljstva različitih korisnika usluga javne uprave, kako onih koji sistemu pristupaju elektronski, tako i drugih (oflajn).

– Otvaranje podataka u javnoj upravi – Programom su utvrđene značajne mere radi postizanja kvaliteta moderne uprave: unapređenje pravljenja, ažuriranja i objavljivanja otvorenih podataka, unapređenje Portala otvoreni podaci, podrška u korišćenju otvorenih podataka, kao i uvođenje koncepta „pametnog grada”. Iako su velika sredstva i napori uloženi u oblast otvorenih podataka, nastavak procesa treba ostvariti sistemskim pristupom. Moderna e-uprava i sofisticirane elektronske usluge kojima Republika Srbija teži zahtevaju kontinuiranu saradnju i razmenu podataka unutar javne uprave, kao i sa civilnim društvom, odnosno poslovnim sektorom. Neophodno je da postoji institucionalna, politička i pravna podrška da bi se aktivno podržala strategija otvaranja podataka uprave i da bi se evidentno stvorile i promovisale koristi na svim nivoima društva od korišćenja otvorenih podataka.

Što se tiče primene informacionih tehnologija u Republici Srbiji, situacija se, na osnovu dostupnih podataka o korišćenju IKT, u poređenju sa periodom pre 2020. godine popravila. Podaci Republičkog zavoda za statistiku koji se nalaze u godišnjem izveštaju: „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2021.” jasno pokazuju tendenciju rasta u korišćenju računara i drugih pametnih uređaja, interneta i elektronskih usluga. Prema tim podacima, laptop poseduje 53,9% domaćinstava, što je više za 1,6% nego 2020. godine, a za 4,9% više nego 2019. godine. U Republici Srbiji 76,7% domaćinstava poseduje računar, što je više za 2,4% nego 2020. godine, a za 3,6% više nego 2019. godine. Mobilne telefone poseduje 94,6% domaćinstava.

Rasprostranjenost širokopojasnog interneta, koji je veoma važan iz ugla korišćenja elektronskih usluga, veoma je dobra. U Republici Srbiji 81,4% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što je više za 0,6% nego 2020. godine, a za 1,8% više nego 2019. godine.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da 40% internet populacije koristi internet usluge umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije. U poređenju sa stanjem pre donošenja Programa razvoja elektronske uprave ovde je takođe ostvaren napredak. Republički zavod za statistiku je 2021. godine objavio podatak da 37% internet populacije koristi Dobijanje informacija sa veb-sajta javnih institucija.20

Kada je spoljno okruženje u pitanju, proces EU integracija, regionalna i prekogranična saradnja stimulativno utiču na povećanje efikasnosti i efektivnosti sprovođenja Programa. Značajna uloga eksterne (međunarodne) finansijske podrške digitalnoj transformaciji Republike Srbije realizuje se kroz fondove EU i kroz podršku Svetske banke, Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija i drugih organizacija i donatora. Prema Godišnjem izveštaju o sprovođenju strategije reforme javne uprave za period 2021–2030. godine za 2021. godinu,21 koji prati i sprovođenje Programa razvoja e-uprave 2020-2022, ostvareni su značajni rezultati. Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka koristi sve više organa, a broj registara i softverskih rešenja prenetih u data centre veći je za oko 50% nego 2020. godine. Slična je situacija i sa brojem aktivnih korisnika Portala e-uprave, gde je broj korisnika sa 320 000, koliko je zabeleženo 2020. godine, skočio na 1.150.576 u 2021. godini. Otvoreno je preko 787.000 elektronskih sandučića, što je duplo više od inicijalno planiranih 320.000. Jedan od najvažnijih pokazatelja napretka u sferi digitalizacije u 2021. godini jeste to da su službenici po službenoj dužnosti elektronski razmenili 55.400.000 podataka.

Izveštaj eGovernment Benchmark Report za 2021. godinu pokazuje da je Republika Srbija umereno napredovala u oblasti razvoja e-uprave. Napredak je zabeležen u tri od četiri oblasti procene: usredsređenost e-servisa na korisnike, transparentnost i ključni preduslovi razvoja e-uprave. Početna vrednost pokazatelja u 2019. godini je 41%, u 2020. godini – 43,9% dok je u 2021. godini, sa ukupno 49,8% ostvarenih vrednosti pokazatelja, Republika Srbija lider u regionu.

U jedinstvenom globalnom izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2022. godine, koji sadrži pregled stanja i uporedno prati razvoj e-uprave u 193 države članice UN, Republika Srbija se prvi put našla u grupi zemalja sa najvišim indeksom razvoja e-uprave. Indeks razvoja e-uprave (eGovernment Development Index – EGDI) Republike Srbije ocenjen je najvišom ocenom. U oblasti razvoja e-uprave Republika Srbija trenutno zauzima 40. mesto i napredovala je za 18 mesta od prethodnog Izveštaja, kada se nalazila na 58. mestu. Takođe, u oblasti e-participacije Republika Srbija je napredovala za 26 mesta i trenutno se nalazi na 15. mestu na svetu.

EGDI – indeks razvoja e-uprave je kompozitni indeks zasnovan na tri zasebna bazna indeksa koja mere razvoj onlajn usluga (Online Service Index–OSI), zatim ljudske kapacitete (Human Capacity Index–HCI), kao i telekomunikacionu infrastrukturu (Telecomunication Infrastructure Index –TII). I kompozitni i svi bazni indeksi Republike Srbije su ocenjeni ocenom „veoma visok” – po vrednosti indeksa elektronskih usluga Republika Srbija se našla na 26. mestu, dok indeks e-participacije smešta Republiku Srbiju na 15. mesto na svetu.

––––––––––––––

17 Monitoring Izveštaj za Srbiju, OECD-SIGMA, 2021 link ka dokumentu: https://www.sigmaweb.org/publications/Monitoring-Report-2021-Serbia.pdf

18 Monitoring Izveštaj za Srbiju, OECD-SIGMA, 2021 link ka dokumentu: https://www.sigmaweb.org/publications/Monitoring-Report-2021-Serbia.pdf

19 Monitoring Izveštaj za Srbiju, OECD-SIGMA, 2021 link ka dokumentu: https://www.sigmaweb.org/publications/Monitoring-Report-2021-Serbia.pdf

20 Monitoring Izveštaj za Srbiju, OECD-SIGMA, 2021 link ka dokumentu: https://www.sigmaweb.org/publications/Monitoring-Report-2021-Serbia.pdf

21 Metodologija za merenje korisničkog zadovoljstva uslugama e-uprave, njihovim kvalitetom, efikasnošću i korišćenjem iz perspektive rodne ravnopravnosti, UNDP i PvC, 2021. godina

V. DEFINISANJE PLANIRANE PROMENE

A. VIZIJA

Prema članu 55. Uredbe vizija predstavlja željeno stanje čijem dostizanju doprinosi postizanje opšteg i posebnih ciljeva Programa.

Prilikom utvrđivanja vizije razvoja e-uprave u Republici Srbiji sagledan je pravac razvoja e-uprave u rezvijenim državama, a pre svega pravac razvoja e-uprave u Evropskoj uniji s obzirom na usaglašavanje propisa i prakse sa tekovinama Evropske unije. Zbog toga se prilikom izrade Programa 2020–2022. godine imalo na umu da je Akcionim planom za e-upravu u Evropskoj uniji za period od 2016. do 2020. godine22 utvrđeno da je vizija razvoja javne uprave uspostavljanje otvorenih, efikasnih i inkluzivnih javnih uprava EU koje pružaju prekogranične, personalizovane i kompletne javne usluge prilagođene korisnicima. Shodno tome utvrđeni i sledeći prioriteti u razvoju e-uprave oba programa, za 2020–2022 i 2023–2025. godinu:

– modernizacija javne uprave korišćenjem ključnih IKT rešenja;

– omogućavanje prekogranične mobilnosti uz pomoć interoperabilnih digitalnih usluga;

– olakšavanje digitalne interakcije uprava i korisnika u cilju unapređenja kvaliteta javnih usluga.

Takva vizija javne uprave EU je postavljena na principima rada javne uprave, a insistiranje na tome da uprava treba da bude prilagođena korisnicima, ukazuje na to da se ne odstupa od osnovnog principa koji modernu upravu razlikuje od tradicionalnog shvatanja uprave, a to je da je uprava „servis građana”. Program razvoja e-uprave, kao i Strategija reforme javne uprave su takođe na ovoj liniji, što se jasno vidi iz opštih i posebnih ciljeva koji su u tim dokumentima postavljeni, kao i merama za postizanje tih ciljeva. Cilj je kreiranje i razvoj novih usluga javne uprave korišćenjem mogućnosti koje pružaju nove tehnologije, kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje, Internet stvari, senzori, roboti, dronovi, blokčein, virtualna realnost, itd. Uspostavljanje održivog sistema inoviranja i primena disruptivnih tehnologija u javnom sektoru podrazumeva saradnju sa inovativnim kompanijama i startapima, kroz tzv. GovTech inicijativom. Vizija je usklađena sa digitalnom strategijom EU kao i sa Digitalnom agendom za Zapadni Balkan sa fokusom na pružanje podrške istraživanju u oblasti inovacija, unapređenju kvaliteta e-usluga i stepena njihovog korišćenja, povećanju informacione bezbednosti, usluga od poverenja, itd. Evropski pravni i regulatorni okvir namenjen privatnosti podataka i bezbednosti digitalnog identiteta i usluga od poverenja (Regulativa o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja, Evropski okvir interoperabilnosti) takođe su uzeti u obzir prilikom formulacije vizije. Evropski okvir interoperabilnosti – EIF 2.0 postavio je osnovu za nacionalni okvir za interoperabilnost u RS. Inicijativa koju sprovodi EU (ISA 2 čiji je nastavak GOV.Tech23 inkubator) dala je vredne preporuke u standardizovanom formatu u predmetnoj oblasti. Izvestan nivo povezanosti postignut je i sa novom EU digitalnom strategijom. Naime, u junu 2022, EU Komisija je usvojila novu digitalnu strategiju pod nazivom „Digitalna komisija sledeće generacije”. Ova strategija postavlja viziju digitalno transformisane, agilne javne administracije koja će doprineti postizanju strateških prioriteta EU (između ostalog i Evropska digitalna decenija odnosno Evropski zeleni dogovor). Unapređena saradnja između ljudi, procesa, podataka i tehnologije će biti osnova potpuno digitalizovane Komisije.

Imajući u vidu navedeno, vizija razvoja e-uprave koja se namerava ostvariti javnim politikama utvrđenim Programom razvoja e-uprave, glasi:

Uspostavljanje efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju, koja je interoperabilna kako između različitih nivoa javne uprave u Republici Srbiji, tako i sa javnom upravom država članica EU.

––––––––––––––

22 Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, Akcioni plan EU za e-Upravu 2016-2020 – Ubrzanje digitalne transformacije vlade (eng. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, the EU eGovernment Action Plan 2016-2020 – Accelerating the Digital Transformation of Government (COM(2016)179 final), 2016, link: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:52016DC0179&from=EN

23 Republički zavod za statistiku, Upotreba informaciono-komunicaionih tehnologija u Republici Srbiji,, 2021, str. 25 https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G202116016.pdf

B. PLANIRANA PROMENA

Planirana promena podrazumeva transformaciju iz službeničke u korisnički orijentisanu, digitalizovanu upravu u kojoj će korisnici aktivno učestvovati u kreiranju i unapređenju usluga, ali biti i kontrolni mehanizam za efikasnost postupanja.

V. ZAINTERESOVANE STRANE

S obzirom da javna uprava obuhvata mnogo različitih nosilaca javnih ovlašćenja, od državnih organa i organizacija, preko organa i organizacija JLS i AP, ustanova i javnih preduzeća i agencija, do drugih pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja, jasno je da su svi oni, kao sadašnji i budući pružaoci usluga e-uprave, zainteresovane strane na koje se primenjuju mere Programa. Zainteresovane strane su takođe i privreda, građani i nevladin sektor u svojstvu korisnika usluga e-uprave. Iz navedenih razloga je od samog početka rada na Programu sprovođen širok konsultativni proces (Poglavlje X).

VI. CILJEVI PROGRAMA

A. OPŠTI CILj PROGRAMA

Ključni izazov za uspešnu digitalnu transformaciju javne uprave u Republici Srbiji je izgradnja temelja koji omogućava da se zadrži pravac postavljen Programom 2020–2022, odnosno da se planirane mere sprovedu u svim segmentima javne uprave na način koji omogućava da taj sistem efikasno i koordinisano funkcioniše.

Prilikom utvrđivanja javnih politika u oblasti e-uprave imalo se u vidu da su IKT u poslednjih dvadesetak godina u izuzetnoj ekspanziji. Radi se o tehnološkoj revoluciji koja je obuhvatila sve segmenta života, od poslovnog do privatnog, a koja kroz proces digitalizacije nudi velike mogućnosti za razvoj privrede i društva u najširem smislu. Tehnička rešenja danas idu nekoliko koraka ispred mogućnosti njihove potpune apsorpcije. Upravo je zbog tih apsorpcionih mogućnosti, kao i brzine kojom se IKT unapređuju, potrebno biti veoma oprezan u planiranju njihovog uvođenja i primene. Ovo se naročito odnosi na javni sektor koji, zbog veličine sistema i ograničenja uzrokovanih budžetom, raspoloživim kadrom i krutošću administrativnih procedura, mora pažljivo da odmerava vlastite potrebe i mogućnosti sa realnim potrebama građana i privrede i njihovim očekivanjima. Pitanje razvoja e-uprave nije primarno tehničko nego organizaciono, odnosno e-uprava je, pre svega, stanje svesti, način na koji se posmatra uloga i funkcionisanje javne uprave u 21. veku, dok tehnologija predstavlja temelj te vizije i omogućava da se ona ostvari.

Prilikom izrade Programa 2020–2022. uzeta je u obzir ključna uloga koju treba da ispuni moderna javna uprava, a to je da je javna uprava servis građana i privrede, kao i da javna uprava postoji zbog građana i privrede a ne obrnuto. Zbog toga su mere Programa koncipirane tako da se nastavi planirani razvoj e-uprave u Republici Srbiji i da se ona u potpunosti uspostavi kao servis građana i privrede. Digitalna transformacija javne uprave u Republici Srbiji planirana Programom, treba da omogući dalje postizanje napretka u svim segmentima rada javne uprave tako što će omogućiti da se javna ovlašćenja vrše efikasno, transparentno, konsistentno, ekonomično i odgovorno. Utvrđena vizija, principi i ciljevi daljeg razvoja e-uprave i dalje su aktuelni i relevantni i kao takvi preuzeti iz prethodnog programskog perioda.

Iz navedenih razloga opšti cilj Programa je sledeći:

Razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju.

Šematski prikaz opšteg i posebnih ciljeva

B. POSEBNI CILJEVI PROGRAMA

Ostvarenje gore navedenog opšteg cilja zavisi od efikasne upotrebe IKT u javnoj upravi, odnosno od raspoložive infrastrukture i stručnog kadra koji je u stanju da održava postojeći sistem e-uprave, kao i da planira i sprovede njen dalji razvoj. To je temelj bez koga se opravdano može postaviti pitanje održivosti bilo kog razvijenog IKT alata ili sistema bez obzira koliko je napredan. Eh-rost analiza je procenom trenutnog stanja ukazala na probleme sa IKT infrastrukturom i kadrovskim resursima. Nedostaci u kadrovskim resursima ogledaju se kako u nedostatku kvalifikovanog IT kadra, tako i neadekvatnom nivou informatičke pismenosti zaposlenih u javnoj upravi, uključujući državnu upravu, što je uslov za sprovođenje e-uprave. Dodatni problem predstavlja nedostatak svesti društva o potrebi i značaju digitalne transformacije.

Kako bi se sagledao obuhvat ove reforme, bitno je da podsetimo da javna uprava po Zakonu o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) obuhvata izuzetno širok i raznorodan sistem vršilaca i imalaca javnih ovlašćenja, od državnih organa i organizacija, organa i organizacija lokalnih samouprava, preko ustanova i javnih preduzeća, do fizičkih i pravnih lica kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja (javna preduzeća, javni beležnici, javni izvršitelji i sl.). Svi navedeni korisnici u svom radu, u manjoj ili većoj meri, upotrebljavaju IKT. Zbog potrebe za automatskom razmenom podataka, kao i potrebe za komunikacijom između različitih segmenata javne uprave u povezanim procedurama, a naročito u okviru jednošalterskih sistema, neophodno je obezbediti da e-uprava funkcioniše u skladu sa standardima koji omogućuju bezbednost, integritet podataka, interoperabilnost i ažurnost.

Iz svih gore navedenih razloga prvi poseban cilj Programa je procenjen kao relevantan i kao takav preuzet iz prethodnog programskog perioda i glasi:

Razvoj infrastrukture u e-upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

Radi postizanja ovog cilja, Programom su planirane mere usmerene na izgradnju materijalnih i personalnih resursa neophodnih za funkcionisanje e-uprave i unapređenje njene interoperabilnosti.

Uspešnu i održivu digitalnu transformaciju javne uprave u Republici Srbiji nije moguće postići ako se ne obezbedi puna pravna sigurnost u korišćenju elektronskih usluga, a pre svega, u sprovođenju upravnih postupaka elektronski. Da bi građani i privreda prihvatili e-upravu, neophodno je nastaviti sa preduzimanjem mera koje će dovesti do ostvarenja pravne sigurnosti u ovoj oblasti, pa je drugi poseban cilj Programa preuzet iz prethodnog programskog perioda kao relevantan i glasi:

Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju e-uprave

Kada je reč o merama za unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju e-uprave, ključne su one mere koje treba da dovedu do toga da e-upravu, u svim segmentima digitalne transformacije, prihvati i podrži pravosuđe, kako kroz ravnopravan tretman elektronskih dokumenata i elektronske dostave kao dokaza u sudskim postupcima, tako i kroz sprovođenje samog sudskog postupka na način koji omogućava da se ti dokumenti i podaci preuzmu iz elektronskih baza. Bez planiranja i sprovođenja adekvatnih mera u odnosu na pravosuđe, e-uprava može biti kompromitovana kako nedoslednom sudskom praksom Upravnog suda i sudova opšte nadležnosti, tako i naknadno zauzetim stavovima Ustavnog suda Srbije. Zbog toga su, radi ostvarenja ovog posebnog cilja, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za pravosuđe, Programom planirane mere usmerene na prihvatanje e-uprave od strane pravosuđa i postizanje interoperabilnost između IKT sistema uprave i pravosuđa, uspostavljanje inspekcijskog nadzora nad kvalitetom pružanja usluga e-uprave, kao i kvalifikovano elektronsko čuvanje e-dokumenta što je od suštinske važnosti za uspostavljanje e-uprave.

Da bi se obezbedilo efikasno pružanje elektronskih usluga javne uprave, neophodno je nastaviti sa merama koje unapređuju korisničke servise u cilju povećanja njihove dostupnosti građanima i privredi. Zbog toga je treći poseban cilj Programa je preuzet iz prethodnog programskog perioda kao relevantan i glasi:

Povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa

Kada je reč o povećanju dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa, taj cilj treba da se postigne kako sprovođenjem mera usmerenih kako na optimizaciju i digitalizaciju procedura, usluga, registara i evidencija, tako i na unapređenje funkcionalnosti i dizajna Portala e-uprave i internet stranica organa javne uprave, kao i mera usmerenih na unapređenje primene sertifikacije, kvalifikovane elektronske dostave, elektronskih plaćanja, popularizacije e-uprave i sl.

Četvrti poseban cilj je takođe ocenjen kao relevantan i veoma značajan za razvoj privrede i informisanost građana zbog čega je preuzet iz prethodnog programskog perioda i glasi:

Otvaranje podataka u javnoj upravi

Programom se predviđaju značajne mere radi postizanja ovog izuzetno bitnog kvaliteta moderne uprave. Te mere su: Unapređenje generisanja, ažuriranja i objavljivanja otvorenih podataka; Unapređenje Portala otvorenih podataka (integracija pametnih gradova); Podrška korišćenju otvorenih podataka i Uvođenje koncepta „pametnog grada”. Struktura Programa, koja se bazira na konzistentnosti opšteg i posebnih ciljeva Programa, prikazana je na način koji nabolje ukazuje na to u okviru kog posebnog cilja se nadalje razvijaju mere koje se odnose na izgradnju temelja e-uprave, a u okviru kojih posebnih ciljeva se razvijaju mere usmerene na nadogradnju e-servisa i podizanje kvaliteta e-uprave.

V. POKAZATELJI UČINKA NA NIVOU OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA

Pokazatelji učinka javnih politika na nivou opšteg i posebnih ciljeva utvrđeni su da omoguće da se sagledaju stvarni rezultati sprovođenja Programa. Međunarodno priznati pokazatelji korišćeni su prilikom ocenjivanja napretka Republike Srbije u razvoju e-uprave na međunarodnim listama konkurentnosti, što naknadno omogućava učestaliju, jednostavniju i objektivniju ex-post analizu efekata tokom i nakon sprovođenja Programa.

G. TABELARNI PRIKAZ CILJEVA ZA PERIOD 2023–2025. GODINE

POSEBAN CILj 1.1.

Razvoj infrastrukture u e-upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

INSTITUCIJA ODGOVORNA ZA PRAĆENJE I KONTROLU SPROVOĐENJA

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Pokazatelj ishoda 1

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

CV u 2023.

CV u 2024.

CV u 2025.

Broj organa državne uprave, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave koji u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka smeštaju svoje registre i druga softverska rešenja

Evidencija organa koji upravljaju registrima i drugim softverskim rešenjima smeštenim u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

36

2022.

42

50

60

Pokazatelj ishoda 2

Broj JLS koje koriste centre za upravljanje i čuvanje podataka koji su u produkciji, odnosno u operativnoj upotrebi

Izveštaj o radu data centara – ITE

435

2022.

480

500

520

Pokazatelj ishoda 3

Broj servisa koji preuzimaju podatke iz Centralnog registra stanovništva

Izveštaj o radu Centralnog registra stanovništva

5

2022.

7

9

12

POSEBAN CILj 1.2.

Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju e-uprave

INSTITUCIJA ODGOVORNA ZA PRAĆENJE I KONTROLU SPROVOĐENJA

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Pokazatelj ishoda 1

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

CV u 2023.

CV u 2024.

CV u 2025.

Broj akata nastalih u radu inspekcijskih organa u softverskom rešenju e-inspektor dostavljenih u jedinstven elektronski sandučić korisnika usluga e-uprave

Evidencija iz softverskog rešenja e-inspektor i e-dostava

17.532

2022.

25.000

30.000

35.000

Pokazatelj ishoda 2

Procenat predmeta koji su vođeni isključivo u elektronskom obliku u odnosu na sve predmete u kalendarskoj godini

Evidencija o predmetima u softverskom rešenju Pisarnica

0

2022.

10

25

40

POSEBAN CILj 1.3.

Povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa

INSTITUCIJA ODGOVORNA ZA PRAĆENJE I KONTROLU SPROVOĐENJA

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Pokazatelj ishoda 1

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

CV u 2023.

CV u 2024.

CV u 2025.

EU benčmark e-uprave – dimenzija Ključni katalizatori

Međunarodni pokazatelj

Rezultat EU Izveštaja o stepenu razvoja e-uprave: eGovernment Benchmark Report za ideks Ključni katalizatori

54

2022.

56

60

65

Pokazatelj ishoda 2

EU benčmark e-uprave – dimenzija Usmerenost na korisnike

Međunarodni pokazatelj

Rezultat EU Izveštaja o stepenu razvoja e-uprave: eGovernment Benchmark Report za ideks Ključni katalizatori

77

2022.

80

85

87

Pokazatelj ishoda 3

Lokalni indeks razvoja e-uprave (LEI)

Nacionalni pokazatelj

Rezultat NALED-ovog Izveštaja o stepenu razvoja e-uprave jedinica lokalne samouprave – Lokalni indeks razvoja e-uprave (LEI)

Podaci se objavljuju na portalu www.lei.rs

25

2022.

30

35

40

POSEBAN CILj 1.4.

Otvaranje podataka u javnoj upravi

INSTITUCIJA ODGOVORNA ZA PRAĆENJE I KONTROLU SPROVOĐENJA

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Pokazatelj ishoda 1

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

CV u 2023.

CV u 2024.

CV u 2025.

Broj resursa dostupnih na Portalu otvorenih podataka

Izveštaj Portala otvorenih podataka https://data.gov.rs/sr/

5995

2022.

6.500

7.200

8.000

Pokazatelj ishoda 2

Broj poseta Portalu otvorenih podataka

„Guglova” analitika, Matomo besplatna (GPL licenca) softverska platforma za veb-analitiku

285795

2022.

300.000

335.000

400.000

VII. MERE PROGRAMA

Mere za postizanje posebnih ciljeva Programa razvijane su u odnosu na posebne ciljeve Programa. U nastavku je dat pregled mera sa njihovim opisom za svaki poseban cilj Programa.

Za svaku meru je:

– utvrđena institucija nadležna za njeno sprovođenje, odnosno institucija koja ima pretežnu nadležnost u njenom sprovođenju ili koja je određena za koordinatora za njeno sprovođenje ako je njeno sprovođenje u nadležnosti više institucija;

– dat rok za njeno sprovođenje;

– data procena finansijskih sredstava za njeno sprovođenje, a ako sredstva nisu određena, navedeno je da je mera uslovna, što znači da će biti sprovedena ako se naknadno obezbede sredstva;

– označen izvor sredstava za njeno sprovođenje;

– data procena finansijskih efekata njenog sprovođenja na budžet ako se njeno sprovođenje finansira iz budžeta;

– određen pokazatelj učinka, način verifikacije ostvarenih rezultata i izvor informacije.

A. Poseban cilj 1: Razvoj infrastrukture u e-upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti za period 2023–2025. godine

MERA

1.1.1.

Unapređenje državnih centara za upravljanje i čuvanje podataka* u Beogradu i Kragujevcu

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

5a. Kapitalni projekti

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere: Broj

Izvor provere

Broj registara i drugih softverskih rešenja koji se vode u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

Evidencija organa koji upravljaju registrima i drugim softverskim rešenjima smeštenim u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022

83

95

105

120

Procena finansijskih sredstava

6.052.191.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Mera je usmerena na unapređenje Državnog klauda i Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu (u daljem tekstu: Data centar Kragujevac) sa Disaster Recovery funkcijom, kao i unapređenje Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka u Beogradu (u daljem tekstu: Data centar Beograd) kako bi se omogućio brži i ujednačen razvoj e-uprave i smanjili troškovi nabavke, upravljanja i održavanja IKT infrastrukture koju svaki organ nabavlja za svoje potrebe. Trenutno ne postoji dovoljna mera interoperabilnosti softverskih rešenja i primenjuju se nestandardizovane aplikacija koje često nisu u najnovijim tehnologijama. Postoji i nedostatak skalabilnosti infrastrukture servisa državne uprave koja nije projektovana za rad u klaud okruženju.

Data centar Kragujevac obezbeđuje razvoj Državnog klauda i podizanje nivoa pružene usluge (Platform as a Service – PaaS, Software as a Service – SaaS). Državni klaud smanjuje troškove razvoja i održavanja IKT sistema za celokupnu javnu upravu, a njegovim potpunim uspostavljanjem biće omogućeno objedinjavanje servisa i pružanje usluga svim organima javne uprave (e-pošta, Pisarnica, e-čuvanje, e-dostava, e-arhiva, sistem za upravljanje dokumentima (u daljem tekstu: DMS) itd.

Data centar Kragujevac omogućuje sigurnu lokaciju za čuvanje rezervnih kopija podataka (bekap podataka) i aplikacija koje se nalaze u Državnom centru za upravljanje i čuvanje podataka u Beogradu, čime se obezbeđuje sigurnost i kontinuitet u pružanju e-usluga i omogućuje centralizovan razvoj pojedinačnih i deljenih e-servisa organa javne uprave. Data centar Kragujevac sastojaće se od tri objekta.

Mera takođe ima za cilj dalji razvoj Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže e-uprave (u daljem tekstu: JIK mreža) organa javne uprave da bi se obezbedila sigurna komunikacija i razmena podataka između organa javne uprave. U toku je proširivanje JIK mreže sa Beograda na teritoriju cele Srbije. Povezivanjem sa 145 jedinica lokalne samouprave postavljeni su osnovi za potpuno integrisanje lokalnih samouprava na JIK mrežu.

Osim toga, potrebno je omogućiti adekvatan uvid u stanje JIK mreže (protok mrežnog saobraćaja i nadgledanje mrežnih uređaja), pa se ovom merom, između ostalog planira uspostavljanje NOC (Network Operation Centre) kako bi se osigurao adekvatan nadzor nad JIK mrežom.

MERA

1.1.2.

Unapređenje elektronskog postupanja organa kroz korišćenje e-ID sistema, Pisarnice, e-plaćanja, e-dostave i e-arhive

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organa* koji kancelarijsko poslovanje isključivo obavljaju putem Pisarnice

Evidencija organa u softverskom rešenju Pisarnica

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

0

300

350

400

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organa čija su postojeća softverska rešenja integrisana sa Pisarnicom i e-arhivom;

Evidencija Servisna magistrala organa

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Bazna godina

Početna vrednost

2022.

0

3

5

10

Pokazatelj rezultata 3.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organa državne uprave koji koriste kolaboracione servise

Evidencije o korisnicima kolaboracionih servisa: Domain controller (DC), Mailbox-ovi na Microsoft Exchange (ME), Microsoft SharePoint (MSP), FAIR web server (FAIR)

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Bazna godina

Početna vrednost

CV u 2023.

CV u 2024.

CV u 2025.

CV u 2023.

CV u 2024.

Procena finansijskih sredstava

471.445.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Sistem upravljanja dokumentima u javnoj upravi je prilagođen radu sa papirnom dokumentacijom pa je potrebno prilagoditi ga već uspostavljenoj elektronskoj razmeni podataka i elektronskoj komunikaciji u radu javne uprave, koji su se pokazali kao efikasniji i pouzdaniji i koji postaju obaveza svih imalaca javnih ovlašćenja. Dokumenti koji nastaju elektronski po pravilu se štampaju, usled čega postoji paralelno administriranje – u papiru i u elektronskoj formi – i nepotreban utrošak resursa.

Elektronski dokumenti i podaci se pretražuju, obrađuju, prikazuju i čuvaju lakše i pouzdanije od podataka na papiru, koji se lakše može izgubiti i oštetiti. Neophodno je redizajnirati procese u okviru kancelarijskog poslovanja – od prijema podneska, preko obrade predmeta, razmene podataka i prikupljanja činjenica, do dostavljanja i pouzdanog čuvanja akata i podataka u elektronskoj formi tako da elektronska forma postane primarna, a da se papir koristi isključivo u situacijama kada na tome insistira stranka u postupku ili u drugim slučajevima izričito propisanim zakonom.

Takođe, potrebno je standardizovati identifikacione oznake dokumenata, uvesti obrasce sa formom strukturiranih podataka i sa metapodacima, kao i propisati pravnu snagu elektronske komunikacije putem službenih naloga elektronske pošte. Da bi se elektronsko kancelarijsko poslovanje uspostavilo kao primarno, neophodno je da se nakon što se redizajniraju poslovni procesi i izmene propisi koji uređuju kancelarijsko poslovanje, uspostave informacioni sistemi koji će obezbediti funkcionisanje elektronskog kancelarijskog poslovanja. Na tehničkom nivou elektronsko kancelarijsko poslovanje treba da podržava nekoliko povezanih informacionih sistema sa posebnim namenama: Jedinstvena pisarnica i e-dostava, e-čuvanje i e-arhiva.

Zajednički (deljeni, odnosno kolaboracioni) servisi racionalizuju rad sistema javne uprave – smanjuju troškove i povećavaju nivo pouzdanosti i informacione bezbednosti. Potrebno je obezbediti resurse za pružanje zajedničkih servisa celokupnom sistemu javne uprave.

Merom se postiže transformacija poslovanja organa uprave u vidu potpunog prelaska na elektronsko postupanje.

Pisarnica treba da se uspostavi 1. januara 2023. godine. Sledeći modul e-arhiva treba da se uspostavi do kraja 2023. godine i da se poveže sa Pisarnicom, koja će pre toga biti povezana sa e-dostavom u cilju povećanja efikasnosti i potpune orijentacije na elektronsko kancelarijsko poslovanje, kao i dostavljanje akata u Jedinstveno elektronsko sanduče. Omogućiće se izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kroz mehanizme razmene podataka.

Merom se planira unapređenje i veća upotreba modula e-plaćanje, kroz promotivno-edukativne aktivnosti, a radi ukidanja obaveze stranaka u postupanju da dostavljaju dokaze o uplati korišćenjem sistema za e-plaćanja.

MERA

1.1.3.

Uspostavljanje novih i unapređenje postojećih registara i evidencija u elektronskom obliku kao podrška razvoju usluga e-uprave

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj uspostavljenih i unapređenih evidencija u elektronskom obliku (registara)

Evidencija o broju uspostavljenih i/ili unapređenih registara koji su pušteni u rad

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

35

36

37

40

Pružanje integrisanih i korisnički orijentisanih usluga zahteva da se prevaziđe stanje u kom se paralelno razvijaju i funkcionišu zasebni i heterogeni sistemi i aplikacije. To se može postići izradom sveobuhvatne i integrisane arhitekture i platforme projektovane da osigura interoperabilnost, podrži razmenu podataka i inter-institucionalne poslovne procese, kao i sistematično i standardizovano kreiranje procesa na osnovu zajedničkih principa i uz upotrebu funkcionalnosti koje su svima zajedničke.

Uspostavljanjem platforme za implementaciju e-uprave, osim što se osigurava interoperabilnost postojećih sistema i aplikacija, predstavlja rešenje i za institucije koje koriste zastarele sisteme ili koje ih uopšte nemaju jer je i njima omogućeno da se uključe u proces pružanja usluga.

U okviru arhitekture ove platforme će biti uspostavljen Metaregistar, katalog administrativnih postupaka, katalog veb-servisa, generator veb-servisa itd.

S obzirom da su podaci u službenim evidencijama nepotpuni, nedovoljno ažurni, neophodno je uspostaviti jedinstven registar svih službenih evidencija (Metaregistar) i utvrditi jedinstvenu metodologiju i sistematiku za vođenje službenih evidencija, odnosno šafarnika podataka u njima. Time bi se osigurala pouzdanost podataka i utvrdilo koji su podaci u nekoj evidenciji izvorni, a koji su izvedeni, odnosno koji se podaci preuzimaju iz drugih evidencija u kojima su izvorni, kao i podatak koji će služiti kao „ključ” za povezivanje podataka u različitim evidencijama.

Metaregistar će obezbediti da se spreči preuzimanje nepotpunih ili neažurnih podataka, kao i dupliranje podataka u različitim registrima. Uspostavljanjem Metaregistra obezbediće se uslovi za interoperabilnost službenih evidencija i automatsko preuzimanje podataka prema ovlašćenjima utvrđenim u posebnim propisima.

Pored Metaregistra potrebno je nastaviti sa razvojem registara i evidencija u elektronskom obliku u okviru RGZ-a, APR-a, MRZBSP-a, MPŠV-a i MDULS-a.

Programom je planirano da se unaprede postojeći informacioni sistemi, registri i evidencije u elektronskom obliku, kao i da uspostave i neki novi informacioni sistemi:

– Uspostavljanje jedinstvenog Geodotsko-katastarski informacioni sistem (GKIS);

– Uspostavljanje sistema elektronske registracije u statusnim registrima APR;

– Razvoj Registra rizika od katastrofa;

– Unapređenje sistema distribucije geoprostornih podataka – GeoSrbija 2.0;

– Uspostavljanje pametne infrastrukture geoprostornih podataka (Smart SDI)

– Informacioni sistem socijalne zaštite – SOZIS;

– Formiranje sistema za eksternu podršku ustanovama socijalne zaštite (CALL DESK sistema socijalne zaštite);

– Unapređenje informacionog sistema boračko-invalidske zaštite;

– Unapređenje registra Socijalna karta;

– eProstor

– Informacioni sistem dečje i porodične zaštite;

– Informacioni sistem ustanova socijalne zaštite za smeštaj lica;

– Digitalizacija registra poljoprivrednih gazdinstava (razvoj softverskog rešenja e-agrar).

Procena finansijskih sredstava

3.903.040.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

MERA

1.1.4.

Unapređenje ljudskih kapaciteta javne uprave za uspostavljanje i primenu informacionih tehnologija u e-upravi

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

4. Institucionalno-upravljačko-organizaciona

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

6402

6500

6600

6700

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj službenika koji su obučeni za rad u digitalnom okruženju, po organima i jedinicama lokalne samouprave u kojima su zaposleni

Interna evidencija izdatih potvrda/sertifikata o završenoj obuci

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

1.200

1.200

1.200

1.200

Pokazatelj rezultata 3.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima državne uprave

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

610

630

655

680

Pokazatelj rezultata 4.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima lokalne samouprave

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

470

485

500

510

Procena finansijskih sredstava

206.470.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Nužan uslov za održivi razvoj e-uprave i podizanje IKT kapaciteta javne uprave jeste postojanje stručnog IT kadra koji će upravljati IT sistemima i razvojnim projektima u ovoj oblasti. Jedan od najvećih identifikovanih problema u sprovedenoj ex-post analizi Programa razvoja e-uprave i tokom konsultativnog procesa jeste problem organa javne uprave da zadrže postojeći IT kadar i obezbede novi usled čega nisu u stanju da na adekvatan način održavaju postojeće IKT sisteme i opremu, čime se pogoršava nivo pružene usluge za građane i privredu. Takođe, pošto često odlazi najstručniji IT kadar, organi javne uprave ne mogu na adekvatan način primeniti postojeći regulatorni okvir, koji nalaže da se strogo primenjuju standardi u oblasti informacione bezbednosti, zaštite podataka o ličnosti i e-uprave.

Osnivanjem ITE centralizovana je funkcija upravljanja IKT opremom, ali ni ta institucija nema adekvatno rešenje za problem nedostatka IT kadra budući da i sama potpada pod ograničenja u pogledu broja zaposlenih i visine plata. Ovom merom se planira da se adekvatno utvrdi postojeći problem ljudskih kapaciteta u upravljanju IKT sistemima javne uprave i opcije za rešavanje tog problema. Pored navedenog potrebno je izvršiti analizu potreba javne uprave za IT profilima i kadrom za upravljanje IT projektima (prema stručnoj spremi, iskustvu, poslovima koje obavljaju itd.), tj. potrebno je ustanoviti koji deo stručnog posla koji IT profili obavljaju treba da se obavlja u institucijama, a koji treba prepustiti trećim licima.

Da bi se osigurao kontinuiran razvoj e-uprave u Republici Srbiji, neophodno je podizati nivo digitalne pismenosti svih zaposlenih i kapaciteta za rad u digitalnom okruženju. Osnivanjem i početkom rada Nacionalne akademije za javnu upravu (u daljem tekstu: NAJU) u januaru 2018. godine javna uprava je dobila centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Ukoliko zaposleni ne dobiju adekvatnu podršku, e-uprava će stagnirati, te je iz tog razloga neophodno kontinuirano raditi na podizanju njihovih veština. Pored opšte edukacije u oblasti digitalnih veština, prilikom razvoja novih elektronskih servisa i sistema za rad važno je na samom početku obučiti zaposlene za rad u njima (onlajn kursevi) i pružiti im korisničku podršku (formiranjem korisničih centara za zaposlene u javnoj upravi – G2G).

Anketiranjem organa javne uprave ustanovljeno je da postoji velika potreba za dodatnim obukama zaposlenih kako bi se osposobili za rad u digitalnom okruženju, i to za:

– korišćenje i validaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog pečata;

– otvaranje i vizuelizaiciju podataka;

– vođenja projekata;

– korišćenje Microsoft Office paketa;

– sprovođenje javnih nabavki elektronski;

– kreiranje elektronskih usluga;

– korišćenje informacionog sistema nad Servisnom magistralom organa (e-ZUP-a).

MERA

1.1.5.

Unapređenje informacione bezbednosti i standarda

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

MIT

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

4. Institucionalno-upravljačko-organizaciona

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Akt o informacionoj bezbednosti) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Interni Izveštaj o radu MIT

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

95%

95%

100%

100%

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Plan oporavka u slučaju katastrofe) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Interni Izveštaj o radu MIT

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

90%

95%

100%

100%

Pokazatelj rezultata 3.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj službenika koji su prošli sajber vežbe u javnoj upravi

Interni Izveštaj MIT-a o održanim sajber vežbama

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

150

180

210

240

Procena finansijskih sredstava

245.540.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

U procesima digitalizacije, razvoja servisa e-uprave ili primene IKT neophodno je kontinuirano primenjivati dobro osmišljene i stalno proveravane informacione bezbednosti. Zaštita informacionih sistema i podataka koji se u njima obrađuju, kao i zaštita podataka o ličnosti imaju prioritetan značaj. Evidentno je konstantno povećanje broja, obima i sofisticiranosti sajber pretnji.

Zakonom o informacionoj bezbednosti propisane su izričite nadležnosti konkretnih institucija. U toku je, jačanje i obučavanje CERT timova za međusobnu saradnju i efikasnu razmenu informacija. Radi se na podizanju svesti institucija o potrebi da se prijavljuju incidenti i primenjuju efikasne platforme za te namene. Radi se i na primeni prihvaćenih standarda u ovoj oblasti, kao i na razviju procedura i metodologije procene informacione bezbednosti. Jedan od ključnih zadataka jeste razvoj personalnih kapaciteta u ovoj oblasti.

U okviru ove mere treba preduzeti niz aktivnosti – od širenja svesti o značaju informacione bezbednosti do sprovođenja konkretnih obuka u ovoj oblasti i jačanja SERT-a republičkih organa. Sprovođenje aktivnosti koje su planirane u okviru ove mere značajno će podići kapacitete javne uprave za prevenciju i sanaciju incidenata. Merom je predviđeno da se uspostavi SOC (Security Operation Center) na nivou cele mreže, koji će omogućiti da se brže i lakše identifikuju sigurnosni rizici, brže detektuju i saniraju incidenti. Predviđeno je da se ovom merom osigura najveći mogući nivo bezbednosti JIK mreže.

B. Poseban cilj 2: Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave za period 2023–2025. godine

MERA

1.2.1.

Obezbediti efikasnu zaštitu prava korisnika e-uprave

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

MINISTARSTVO PRAVDE

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

3. Informativno-edukativna

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za učesnike u postupku korišćenjem aplikacije eSud.

E-sud i Pisarnica (upravni sporovi podneti elektronski),

SAPS

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

1

16

16

108

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Procenat sudija u Republici Srbiji koji su prošli obuke Pravosudne akademije za rad u digitalnom okruženju u odnosu na ukupan broj sudija u Republici Srbiji

PATEM – sistem za upravljanje obukama Pravosudne akademije

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

15

20

30

40

Procena finansijskih sredstava

418.679.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Većina sudova nema mogućnost da primi elektronski podnesak, da u dokaznom postupku pregleda elektronske dokumente u izvornom obliku i da elektronski komunicira sa strankama i organima javne uprave. Zbog ove pravne nesigurnosti trenutno postoji nepoverenje privrede i građana da će im sud prihvatiti elektronske dokumente i radnje u postupku preduzete elektronskim putem.

Mera treba da obuhvati aktivnosti usmerene na obezbeđenje pravne sigurnosti korisnika elektronskih usluga, koja podrazumeva i ostvarenje prava na sudsku zaštitu. Stoga je potrebno u digitalnu transformaciju društva uključiti i nosioce pravosudnih funkcija, pre svega tako što će se IT sistem javne uprave povezati sa pravosudnim informacionim sistemima i prilagoditi procesn okvir u kome postupaju sudovi.

Neophodno je sistematski sprovoditi obuke svih nosilaca pravosudnih funkcija kako bi oni stekli potrebne digitalne veštine i mogućnosti da primenjuju i tumače norme materijalnog prava koje se odnose na e-poslovanje i e-upravu.

Predviđeno je da se sprovođenjem ove mere, kroz uspostavljanje novih registara i unapređenje postojećih, koji će biti dostupni kroz pravosudnu mrežu, podigne nivo pravne sigurnosti. S druge strane, novi jedinstveni sistem za upravljanje predmetima Super SAPS, koji treba počne s radom do kraja 2025. godine, kao i proširenje softverskog rešenja za elektronsku komunikaciju sa sudom e-sud omogućiće da se potpuno digitalizuje sudski postupak.

Aktivnosti u okviru ove mere takođe treba da obezbede da se kroz obuke nosioci pravosudnih funkcija i sudska administracija osposobe da rade u digitalnom okruženju.

MERA

1.2.2.

Unapređenje dostave u e-upravi

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

1. Regulatorna

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organa koji vrši dostavu u Jedinstven elektronski sandučić

Portal eUprava https://euprava.gov.rs/

Podsistem e-dostava

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

13

20

100

300

Procena finansijskih sredstava

60.500.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

U skladu sa Zakonom o e-poslovanju, usluga od poverenja kvalifikovane e-dostave ima snagu preporučene dostave koja je obavezna u svim upravnim i sudskim postupcima. Zakonom o elektronskoj upravi propisana je dostava korisnicima e-uprave u jedinstveni elektronski sandučić, koji svaki korisnik otvara na Portalu eUprava.

U cilju masovnijeg korišćenja e-dostave preko uspostavljenog programskog rešenja e-sanduče u okviru ove mere se planira kontrola primene Zakona o elektronskoj upravi u oblasti e-dostave. Ta aktivnost će, ne samo doprineti široj upotrebi e-dostave nego pozitivno uticati na pravnu sigurnost kroz obezbeđivanje sprovođenja zakonom propisanih procedura.

Ova mera sadrži aktivnosti usmerene na promovisanje elektronskog upravnog postupanja u odnosu na građane i privredne subjekte. Takođe se u smislu sprovođenja elektronskog upravnog postupanja na lokalu planira i da se omogući rad inspekcijskih službi u JLS u softverskom rešenju e-inspektor.

Sprovođenjem ove mere će se kvalitativno i kvantitativno unaprediti elektronsko upravno postupanje, pre svega kroz promovisanje e-dostave i jaču kontrolu primene zakona.

V. Poseban cilj 3: Povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa za period 2023– 2025. godine

MERA

1.3.1.

Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj podnesaka upućenih putem Portala eUprava u jednoj kalendarskoj godini;

Statistika sa Portala eUprava (https://euprava.gov.rs)

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

1.215.767

1.500.000

1.800.000

2.200.000

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Procenat usklađenosti funkcionalnosti Portala eUprava sa standardima pristupačnosti

Rezultat iz softverskog rešenja za samo/ocenjivanje www. samoocenjivanje.gov.rs organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samourave

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

75

85

90

100

Pokazatelj rezultata 3.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj pruženih usluga na Portalu eUprava u jednoj kalendarskoj godini

Statistika sa Portala eUprava

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

210

215

220

230

Pokazatelj rezultata 4.

Jedinica mere

Izvor provere

Procenat korisnika koji pozitivno ocenjuju korisničko iskustvo za usluge na Portalu eUprava;

Rezultat Izveštaja na osnovu sprovedene ankete na Portalu eUprava (https://euprava.gov.rs)

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

0

0

30

50

Procena finansijskih sredstava

43.600.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Portal e-uprave treba unaprediti u različitim segmentima tako što će se uspostaviti mehanizam za merenje korisničkog iskustva i povezati drugi sistemi za autentifikaciju (federacija identiteta).

Kako Portal eUprava posmatramo kao jedinistveno digitalno upravno mesto, izradom studije o načinima uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta (JUM) poboljšaće se pružanje usluga. Planira se i uvođenje mogućnosti da se prati tok postupka, i poštovanja rokova, kao i mogućnost da se podnesu reklamacije i ocenjuje kvalitet usluga.

Primenom ove mere se planira omogućiti merenje korisničkog iskustva i unaprediti funkcionalnost Portala da bi se veći broj usluga pružao potpuno elektronski, kao i da se Portal transformiše u jedinstveno digitalno upravno mesto na kome će građani moći da ostvare svoje zahteve. Povezivanje na Portalu drugih sistema za autentifiikaciju (Poreska uprava, APR, CROSO, portali u oblasti pravosuđa i drugi sistemi državnih organa, ali i sistemi koji se koriste u privredi – npr. bankama) sa Identity Management Sustem-om (federacija identiteta) biće pojednostavljeno, olakšano, a u isto vreme će biti bezbednije pristupanje elektronskim uslugama.

MERA

1.3.2.

Pružanje podrške korisnicima e-uprave

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

4. Institucionalno-upravljačko-organizaciona

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj usluga koje imaju korisničku podršku putem pozivnog centra;

Rezultat Izveštaja iz evidencije usluga za koje je obezbeđena podrška pozivnog centra putem različitih kanala komunikacije iz evidencije pozivnog centra

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

250

280

300

350

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj obrađenih upita korisnika u pozivnom centru

Rezultat Izveštaja iz evidencije upita u sistemu za podršku pozivnog centra

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

432.143

500.000

550.000

600.000

Procena finansijskih sredstava

241.942.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Elektronske usluge koje javna uprava pruža građanima i privredi često mogu biti kompleksne, a građani ističu da im u ostvarenju usluga elektronskim putem često nedostaju adekvatne i potpune informacije, ali i direktna pomoć i kontakt sa licima koja su nadležna za određenu proceduru.

Veoma važan aspekt za unapređenje načina pružanja usluga građanima i privredi jeste merenje zadovoljstva korisnika kako bi javna uprava imala u vidu kako korisnici ocenjuju određenu javnu uslugu i identifikovala probleme koje je potrebno rešiti.

Građani naročito ističu da im je važno da postoje pojednostavljene i poznate procedure, da su jasno formulisani svi koraci u procesu korišćenja usluge, da su jasno utvrđeni rokovi za njihovo izvršenje i da se procedure i rokovi poštuju u praksi. Problem je nedostatak kapaciteta za organizaciju i pružanje usluga preko jedinstvenog upravnog mesta, na kojem bi korisnici usluga više organa javne uprave dobijali uslugu.

Aktivnosti u okviru ove mere su usmerene na unapređenje postojećih i razvoj novih načina podrške korisnicima, uključujući:

– Unapređenje kapaciteta svih pozivnih centara za podršku građanima i privredi i uvođenje novih kanala komunikacija (viber, vacap, telefon);

– Obezbeđivanje funkcionalnosti Portala eUprava za praćenje statusa predmeta putem usluge Pisarnica.

U cilju jednostavne, brze i kvalitetne interakcije sa građanima i privredom, u cilju povećanja kvaliteta usluga i efikasnosti rada organa u digitalnom okruženju, u svrhu povećanja korisničkog zadovoljstva krajnjih korisnika pruženim uslugama, uspostaviće se mehanizam za kontinuirano praćenje zadovoljstva korisnika. Mehanizam će pomoći ne samo da se utvrde potrebe nego i da se podstaknu organi za dalje unapređenje usluga i omogući razvoj korisnički orijentisanih usluga visokog nivoa sofisticiranosti. Takođe će kvalitetu pružanja usluga građanima doprineti i uspostavljanje funkcionalnosti Portala eUprava za praćenje statusa predmeta putem Pisarnice.

MERA

1.3.3.

Afirmacija e-uprave (podizanje svesti javnih službenika i građana o značaju digitalizacije i jačanje poverenja u e-usluge)

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

3. Informativno-edukativna

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Ukupan broj registrovanih korisnika na Portalu za elektronsku indentifikaciju (eid.gov.rs);

Rezultat Izveštaja sa Portala za elektronsku indentifikaciju (eid.gov.rs)

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

1.405.460

2.100.000

2.600.000

3.200.000

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj izdatih parametara za mobilnu aplikaciju SonsentID (broj registrovanih korisnika šemom visokog nivoa pouzdanosti);

Portal eUprava (https://euprava.gov.rs)

Statistika iz sistema za elektronsku identifikaciju (e-ID)

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

24.280

50,000

65,000

75,000

Procena finansijskih sredstava

48.472.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

E-uprava je kvalitet savremene javne uprave koja u 21. veku treba da bude servis za građane i privredu.

Orijentisanost ka korisniku zahteva da se javna uprave stalno prilagođava korisničkom iskustvu, što podrazumeva izmene poslovnih procesa, softverskog okruženja i usaglašavanje regulatornog okvira sa tim izmenama. Budući da su uvođenjem e-uprave obuhvaćeni svi nivoi zaposlenih u javnoj upravi, važno je raditi na tome da seoni prilagođavaju promenama i uvesti upravljanje promenama kako bi se pozitivne promene afirmisale kako među zaposlenima u javnoj upravi, tako i u javnosti.

Predviđeno je da se sprovođenjem ove mere poveća stepen korišćenja e-servisa kroz promociju ključnih softverskih rešenja, kao što su Pisarnica, e-potpis i e-pečat, bez kojih nije moguće zamisliti razvoj e-uprave. Takođe će se kroz

izradu i primenu metodologije upravljanja promena u oblasti e-uprave pored povećanja stepena korišćenja e-usluga postići bolja integracija savremenih tehnoloških rešenja u radne procese pružanja usluga.

G. Poseban cilj 4: Otvaranje podataka u javnoj upravi za period 2023–2025. godine

MERA

1.4.1.

Obezbeđenje implementacije zakonodavnog okvira za otvorene podatke

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

1. Regulatorna

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organa koji dele/objavljuju otvorene podatke na Portalu otvorenih podataka

Izveštaj Portala otvorenih podataka https://data.gov.rs/sr/

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

83

100

115

130

Procena finansijskih sredstava

88.401.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Dalji razvoj u generisanju, ažuriranju i objavljivanju otvorenih podataka zavisi od primene ove legislative u praksi, što se do sada pokazalo kao veliki izazov. Otvoreni podaci se selektivno objavljuju, sa različitim nivoima kvaliteta i obima skupova podataka.

Otvoreni podaci su javno dobro i prema definiciji iz Zakona o elektronskoj upravi to su „podaci koji su dostupni za ponovnu upotrebu, zajedno sa metapodacima, u mašinski čitljivom i otvorenom obliku”.

Dalji razvoj inicijative za otvaranje podataka ide ka utvrđivanju efikasnih mehanizama za primenu postojećeg zakonskog okvira, davanju konkretne podrške institucijama za otvaranje podataka, kao i jačanju kapaciteta Kancelarije da se ovim pitanjem bavi kroz jačanje posebne organizacione jedinice.

Izradom metodologije i standarda za otvaranje podataka sa utvrđenim prioritetnim skupovima podataka poboljšaće se uslovi za primenu zakonodavnog okvira.

Organima javne uprave potrebno je obezbediti podršku i konkretna uputstva za primenu postojećeg regulatornog okvira u oblasti otvorenih podataka, kao i podizati nivo znanja za primenu postojećih standarda u različitim oblastima otvaranja podataka (na primer standarda za otvaranje podataka u oblasti prevoza GTFS i standarda za podatke o javnim nabavkama OCDS itd.). Takođe je potrebno usaglasiti postojeću pravnu regulativu sa Direktivom EU 2019/1024, što će unaprediti pravni okvir koji reguliše oblast otvorenih podataka i ponovnu upotrebu podataka i usaglasiti ga sa najnovijim tenndencijama u okviru EU.

MERA

1.4.2.

Podrška korišćenju otvorenih podataka

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenje

KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

3. Informativno-edukativna

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organizovanih hakatona, datatona, nedelja otvorenih podataka i izazova otvorenih podataka u jednoj kalendarskoj godini

Izveštaj Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu o sprovedenim aktivnostima

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

10

14

20

25

Pokazatelj rezultata 2.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj organa kojima je pružena podrška za otvaranje i/ili ponovno korišćenje otvorenih podataka

Izveštaj o sprovedenim obukama i drugoj vrsti podrške Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

28

38

50

62

Procena finansijskih sredstava

62.640.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Zainteresovanost potencijalnih korisnika otvorenih podataka je veoma mala i time se propušta korišćenje potencijala otvorenih podataka.

Ova mera obuhvata aktivnosti usmerene na sprovođenje kampanja i uvođenje čvrstih mehanizama za oslobađanje potencijala otvorenih podatka. Odnosi se na veliki broj potencijalnih korisnika van uprave, ali i na institucije javne uprave.

Neki od mehanizama podsticaja na upotrebu podataka jesu događaji kao što su Nedelja otvorenih podataka, Sreda – dan za otvorene podatke, kampanje na društvenim mrežama, Otvaranje haba otvorenih podataka, kao i drugi podsticaji i podrška projektima koji se bave otvorenim podacima, pre svega, edukativni (neformalne edukativne radionice, letnje škole).

MERA

1.4.3.

Uvođenje koncepta „pametnog grada”

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu sprovođenja

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Period sprovođenja

2023–2025

Tip mere

5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj rezultata 1.

Jedinica mere

Izvor provere

Broj JLS za koje je urađena analiza spremnosti za sprovođenje koncepta „pametni grad”

Izveštaj o uvođenju koncepta „pametni grad” u opštinama Šid, Bečej i Petrovac na Mlavi

Bazna godina

Početna vrednost

Ciljana vrednost 2023.

Ciljana vrednost 2024.

Ciljana vrednost 2025.

2022.

3

1

1

Procena finansijskih sredstava

42.700.000

Izvor sredstava

Budžet RS, donatorska podrška

Efekat na budžet

Bliže precizirano u AP

Koncept „pametnog grada” pretpostavlja integrisanje informaciono-komunikacionih tehnologija i koncepta otvorenih podataka u rutinske poslove i praćenje stanja u oblastima koje su značajne za funkcionisanje zajednice u urbanim uslovima.

Suština ideje za „pametni grad” jeste u interakciji i korišćenju svih dostupnih podataka prilikom donošenja odluka i praćenja stanja na terenu da bi se efikasnije upotrebljavali resursi i održivi razvoj. Pomoću interneta moguće je međusobno umrežiti sve institucija u gradu koje funkcionišu u sistemu gradske uprave i sa uređajima za prikupljanje i praćenje podataka (vođenje ažurne statistike o aktivnostima javne uprave, GPS, CCTV, senzori za praćenje kretanja itd.). Podaci dobijeni ovim putem treba da budu dostupni, osim podataka o ličnosti, i građanima u formi otvorenih podataka da bi ih oni svakodnevno upotrebljavali. Veoma je značajna upotreba geografsko-informacionih sistema (GiS), aplikacija e-uprave i korišćenje energetskih resursa u cilju optimizacije svakodnevne upotrebe resursa građana i sistema gradske uprave.

Primena koncepta „pametnog grada” omogućiće:

– efikasniji sistem upravljanja otpadom;

– bolje upravljanje saobraćajnom infrastrukturom;

– niži nivo zagađenja;

– donošenje odluka zasnovano na činjenicama, kao i racionalnije postupanje kako građana, tako i organa javne vlasti;

– efikasniju upotrebu javnog prevoza;

– veću informisanost građana.

VIΙΙ. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA

Ukupan iznos sredstava neophodnih za realizaciju Programa razvoja elektronske uprave za period 2020–2022. godinu procenjen je u trenutku planiranja na 4.407.864.000 dinara. Dodatna sredstva za sprovođenje reformskih i investicionih aktivnosti iz Programa su obezbeđena iz projekta EDGe, čiji su iznosi javno dostupni i može im se pristupiti na sledećem linku: sredstva projekta Enabling Digital Governance, kao i projekta Digital Transformation. Prema dostupnim izveštajima, ukupno utrošena sredstva Programa razvoja e-uprave za 2020. i 2021. godinu iznose 3.777.818.700,00 dinara. U trenucima planiranja za period 2023–2025. godine nisu bili dostupni podaci za utrošena sredstva u 2022. godini. Posmatrano po dostupnim godinama, ukupan trošak sprovođenja Programa u 2020. godini iznosio je 3.260.060.000,00 dinara, dok je za 2021. on iznosio 517.758.700,00 dinara. Prema izvorima finansiranja, iz budžetskih sredstava za posmatrane dve godine utrošeno je 3.723.507.700,00 dinara, dok je iz donatorskih sredstava utrošeno 54.311.000,00 dinara.

Sastavni deo Programa za razvoj elektronske uprave 2023. do 2025. godine je Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji sadrži razrađene mere i aktivnosti koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva Programa uključujući i procenu troškova, odnosno sredstava potrebnih za njihovo sprovođenje. Utvrđivanje troškova Akcionog plana za sprovođenje Programa za period 2023. do 2025. godine sprovedeno je u skladu sa Priručnikom za obračun troškova javnih politika,24 kao i Metodologijom obračuna standardnih troškova za izradu planskih dokumenata. Metodološki, procena troškova bazira se na obračunu dodatnih, direktnih i varijabilnih troškova novih ili uvećanog obima postojećih aktivnosti, neophodnih za realizaciju planiranih mera u okviru Akcionog plana i dostizanja posebnih ciljeva Programa. Shodno tome, prilikom obračuna troškova u obzir nisu uzimane redovne aktivnosti organa, već samo dodatne ili uvećan obim postojećih aktivnosti koje su ODU predvideli svojim budžetima i programskim aktivnostima u okviru njih.

– Ukupna procenjena sredstva za sprovođenje Programa 2020-2022. i Programa 2023–2025. iznose 12.691.152.000 dinara (odnosno 107.552.220 EUR).

– Po godinama sprovođenja, ukupna procenjena sredstva za 2023. godinu iznose 4.452.888.000 dinara, za 2024. iznose 3.383.848.000 dinara, a za 2025. iznose 4.854.426.000 dinara.

– Od utvrđenog ukupnog iznosa procenjenih dodatnih sredstava, 9.305.055.000 dinara (73%) biće finansirano iz budžetskih sredstava, 2.273.746.000 dinara (27%) biti finansirano iz međunarodnih razvojnih sredstava.

– Od ukupnih procenjenih sredstava za sprovođenje Programa, 11.127.674 000 (93,2%) je obezbeđeno, 818.400.000 (6,8%) je uslovno obezbeđeno.

Tabela 1. Procenjena potrebna ukupna dodatna sredstva po prioritetnim ciljevima i godinama, u 000 dinara

POSEBNI CILJEVI

2023

2024

2025

UKUPNO

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

4.151.078

3.142.188

3.415.818

10.709.084

Poseban cilj 1.2: Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave

92.000

100.400

1.261.651

1.454.051

Poseban cilj 1.3: Povećanje dostupnosti elektronske uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa

174.140

117.590

42.556

334.286

Poseban cilj 1.4: Otvaranje podataka u javnoj upravi

35.670

23.670

134.401

193.741

UKUPNO

4.452.888

3.383.848

4.854.426

12.691.162

Tabela 2. Procenjena potrebna ukupna dodatna sredstva po izvorima finansiranja i godinama, u 000 dinara

IZVORI FINANSIRANJA

2023

2024

2025

UKUPNO

Budžetska sredstva

3.774.173

2.885.908

2.644.974

9.305.055

Donatorska sredstva

678.715

497.940

2.209.452

3.386.107

UKUPNO

4.452.888

3.383.848

4.854.426

12.691.162

––––––––––––––

24 Priručnik za obračun troškova javnih politika, EU4PAR, jul 2020, link ka dokumentu: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Prirucnik-za-utvrdjivanje-troskova-javnih-politika-i-propisa.pdf

IX. NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA

Na strateškom nivou, koordinacija sistema e-uprave od 2021. godine poverena je Savetu za reformu javne uprave.25

Na operativnom nivou, u pogledu izveštavanja, MDULS, odnosno Odsek za podršku razvoja elektronske uprave, zadužen je za pripremu i koordinaciju izrade izveštaja o sprovođenju Programa razvoja elektronske uprave. Izveštaj o stepenu sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Programa razvoja elektronske uprave podnosi se u skladu sa članom 43. ZPS jednom godišnje, ali pre isteka 120 dana u novoj kalendarskoj godini, kako bi rezultati bili dostupni za Izveštaj o sprovođenju Strategije reforme javne uprave, kao krovnog dokumenta.

Program će se sprovoditi kroz Akcioni plan za period 2023–2025, koji predstavlja sastavni deo Programa.

Izveštavanje se vrši kroz Jedinstven informacioni sistem u skladu sa čl. 70 i 71. Uredbe i objavljuje na internet stranici MDULS.

Grafikon – Koordinacija sprovođenja Programa i izveštavanja

––––––––––––––

25 Odluka o obrazovanju Saveta za reformu javne uprave, („Službeni glasnik RS”, br. 56/2021-4); link: https://monitoring.mduls.gov.rs/strukture/savet-za-reformu-javne-uprave.html

X. INFORMACIJE O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA I JAVNOJ RASPRAVI

Tokom sprovođenja Eh-rost analize Programa razvoja e-uprave 2020–2022, u februaru i martu 2022. godine sakupljani su primarni podaci putem polustrukturiranih intervjua (uživo i onlajn) koji su uključili 51 sagovornika iz 32 institucije. Referentna grupa za evaluaciju uključila je, pored državnih organa i predstavnike organizacija civilnog društva, PKS, Delegacije EU u Srbiji, međunarodnih i regionalnih organizacija i donatora. Metodologija sprovedene analize, kao i lista ispitanika sastavni su deo Izveštaja o sprovedenoj ex-post analizi Programa.26 Rezultati evaluacije Programa razvoja e-uprave 2020–2022. prezentovani su od 24–25. maja 2022. godine na Drugom sastanku Međuministarske projektne grupe za stručne poslove u koordinaciji i praćenju procesa sprovođenja Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2021–2025.27 pred predstavnicima organa državne uprave, lokalne samouprave, nevladinog sektora, EU Delegacije u RS i OECD-SIGMA.

Proces programiranja i izrade Akcionog plana za period 2023–2025. godine trajao je od juna do decembra 2022. godine. U procesu su aktivno učestvovali predstavnici svih institucija koje se uključene u razvoj e-uprave u Republici Srbiji. Proces programiranja aktivnosti za period 2023–2025. godine bio je oslonjen na primarnu i sekundarnu analizu podataka, a najznačajniji napredak ostvaren je kroz sastanke Radne grupe za ex-post analizu, vrednovanje učinka i izmene i dopune Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020–2022. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje za period 2023-2025.28

U okviru faze planiranja ciljeva, mera, pokazatelja i aktivnosti, održano su ukupno četiri radna sastanka,29 u organizaciji MDULS. Sastancima su, osim članova Radne grupe, prisustvovali i predstavnici ostalih zainteresovanih strana poput EU Delegacije u Srbiji i Swiss PRO. Svaki sastanak je bio tematski posvećen jednom od posebnih ciljeva postavljenih Programom razvoja elektronske uprave. Na prvom radnom sastanku usvojen je Izveštaj o ex-post analizi Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020–2022. godine i u skladu sa preporukama iz tog izveštaja, odlučeno da se zadrži postojeća struktura Programa.

Tematski radni sastanci Radne grupe omogućili su strukturiranu i usredsređenu diskusiju, što je značajno doprinelo efikasnosti i kvalitetu rada. Članovi Radne grupe su unapred bili obavešteni o temi sastanaka tako da su bili u mogućnosti da se pripreme i obezbede potrebne podatke iz institucija koje predstavljaju. Vreme između radnih sastanaka je korišteno za verifikaciju dogovorenih izmena i dodatno dostavljanje podataka.

Uporedo sa radom na predlogu mera i aktivnosti Akcionog plana za period 2023–2025. godine izrađeni su pasoši pokazatelja (koji su dati u Prilogu 2 uz ovaj dokument).

Proces su aktivno podržali MDULS i ekspertski tim EU4PAR projekta.

Nakon izrade predloga aktivnosti za period 2023–2025. i pasoša pokazatelja pokrenut je proces procene troškova u okviru koga su institucije, koje su nosioci planiranih aktivnosti, dostavljale podatke o sredstvima koja će biti opredeljena za njihovo sprovođenje.

MDULS je, u okviru šireg konsultativnog procesa, predstavilo glavne crte Nacrta programa e-uprave 2023–2025. na konferencijama Smart eGovernment 2022: „Spremnost javne uprave za procese digitalne transformacije, Infotech 2022 „Dalji tokovi u procesu digitalne transformacije” kao i u okviru Društva za informatiku Srbije: https://dis.org.rs/ikt-bilten/.

Nakon objavljivanja Programa na Portalu e-konsultacije biće sprovedena javna rasprava u skladu sa ZPS. Prevod Programa sa akcionim planom šalje se Evropskoj komisiji na komentare u istom periodu.

––––––––––––––

26 Ex-post analiza Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji 2020-2022. godine, link: http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/EX-POST-ANALIZA-PROGRAMA-RAZVOJA-ELEKTRONSKE-UPRAVE-U-REPUBLICI-SRBIJI-2020-2022.-GODINA.docx

27 Međuministarska projektna grupa, vesti na linku: OMT :: MEĐUMINISTARSKA PROJEKTNA GRUPA (mduls.gov.rs)

28 Rešenje o obrazovanju radne grupe za ex-post analizu, vrednovanje učinaka i izmene i dopune Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020–2022. godine sa Akconim planom za njegovo sprovođenje („Službeni glasnik”, broj 82/20), za period od 2023–2025. godine, broj: 021-02-861/2021-07, od 19. novembra 2021. godine. U radnoj grupi su sledeće institucije imale svoje predstavnike: MDULS, Kabinet predsednika Vlade, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo trgovine, turizma i telkomunikacija, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo prosvete, nauke i tehniloškog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo za brigu o porodicu i demografiju, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Repubički sekretarijat za javne politike, Nacionalna akademija za javnu upravu, Republiči geodetski zavod, Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj, NALED, Program ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, Centar za evropske politike – CEP, SKGO, Privredna komora, APR.

29 Sastanci su održani 2. juna, 3. juna, 20. juna i 21. juna 2022. godine.

XI. INFORMACIJE O PROPISIMA KOJE TREBA DONETI, ODNOSNO IZMENITI U SKLADU SA PROGRAMOM I PREPORUKAMA EX-POST ANALIZE

Pravni okvir je u periodu 2020–2022. godine unapređen donošenjem izmena i dopuna postojećih zakona i donošenjem podzakonskih akata. Ovo je omogućilo dalji razvoj elektronske uprave ali je trend prilagođavanja pravnog okvira potrebno nastaviti zbog dinamičnost ove oblasti i izazova koji se javljaju odnosu na zaštitu privatnosti u pravnu sigurnost.

U okviru utvrđenih mera za razvoj e-uprave tokom izrade Programa predviđena je izmena propisa koji su značajni za e-upravu. Pravni okvir za razvoj i primenu e-uprave prema nalazima eh-rost analize ocenjen je kao zaokružen i predstavlja dobru osnovu za dalji razvoj kada su u pitanju zakoni kao primarna regulativa. U ovom delu je konstatovano da je neophodno kontinuirano praćenje EU standarda (koji su u domenu e-uprave veoma dinamični) radi usaglašavanja i ispunjavanja preuzetih obaveza u procesu pridruživanja Republike Srbije EU. Što se tiče propisa koji se donose za sprovođenje zakona, uočeno je nekoliko oblasti gde postoji potreba za donošenjem podzakonskih akata u periodu 2023–2025. godine:

– Bliži uslovi, mere i način izdavanja dozvola za iznošenje podataka i elektronskih dokumenata iz Republike Srbije;

– Način na koji organi mogu pružati usluge prihvata platnih instrumenata, prenosa novčanih sredstava i druge platne usluge utvrđene zakonom kojim se uređuju platne usluge u pogledu plaćanja poreza i radi pružanja usluga preko Portala eUprava;

– Vrste usluga od poverenja koje može da pruža državni organ;

– Utvrđivanje informacija koje mogu biti prezentovane kroz standardizovane ikone u elektronskoj formi i procedure koje se odnose na utvrđivanje tih ikona;

– Kriterijumi za sertifikaciju (izdavanje sertifikata za zaštitu podataka o ličnosti i odgovarajućih žigova i oznaka);

– Izmena i dopuna Uredbe o bližem uređenju mera zaštite informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja;

– Podzakonski akt o standardima usluga i jedinstvenom upravnom mestu.

XII. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA ELEKTRONSKE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2023. DO 2025. GODINE

Akcioni plan za sprovođenje Programa elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine odštampani su uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

PRILOG 1: AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE U RS ZA PERIOD OD 2023. DO 2025. GODINE

Naziv akcionog plana:

Akcioni plan za sprovođenje Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine

Predlagač:

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Koordinacija i izveštavanje:

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Opšti cilj 1: Razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju

Pokazatelj(i) na nivou opšteg cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Sveukupni rezultat Srbije iz EU Izveštaja o poređenju e-uprava: eGovernment Benchmark Report

Procenat

Izveštaj eGovernment Benchmark Report

(2022)

48,6

52

56

59

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

Institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj organa državne uprave, AP i JLS koji u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka smeštaju svoje registre i druga softverska rešenja

Broj

Evidencija organa koji upravljaju registrima i drugim softverskim rešenjima smeštenim u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

(2022)

36

42

50

60

Broj organa koji preuzimaju podatke iz Centralnog registra stanovništva, Katastra nepokretnosti, Registra privrednih subjekata i Adresnog registra preko Servisne magistrale organa

Broj

Statistika sa Servisne magistrale organa

(2022)

435

480

500

520

Procenat zdravstvenih ustanova povezanih na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave

Procenat

Evidencija zdravstvenih ustanova povezanih na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave

0

1%

2,5%

11%

Mera 1.1.1: Unapređenje Državnih centara za upravljanje i čuvanje podataka* u Beogradu i Kragujevcu

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 5a. Kapitalni projekti

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj registara i drugih softverskih rešenja koji se vode u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka;

Broj

Evidencija organa koji koriste državne centre za upravljanje i čuvanje podataka

(2022)

83

95

105

120

* U daljem tekstu data centri

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.1.1.1: Opremanje Data centra Kragujevac IKT opremom;

ITE

3. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave,512-Mašime i opreme

55

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

55.010

1.1.1.2: Unapređenje klaud platforme u Data centru Kragujevac;

ITE

4. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave,512-Mašine i opreme

23

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

23.579

1.1.1.3: Implementacija NOC (Network Operation Centre) sistema na celokupnu JIK;

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave,515-Nematerijalna imovina

2.408

2.408

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

24.354

24.354

1.1.1.4: Izgradnja objekta 3 Data centra Kragujevac;

ITE

Grad Kragujevac, Data Cloud Technology

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5006 Izgradnja Državnog Data centra u Kragujevcu, 511-Izgradnja ostalih objekata

500.000

500.000

500.000

1.1.1.5: Migracija softverskih rešenja organa u klaud (data centre);

ITE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5014 Jedinstvena komunikaciona mreža eUprave 512-Mašina i opreema

400.000

400.000

400.000

1.1.1.6. Integracija zdravstvenih ustanova na jedinstvenu IKT mrežu Državnih organa

ITE

MZ

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5014 Jedinstvena komunikaciona mreža eUprave 512-Mašina i oprema

446.000

1.000.000

1.500.000

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Mera 1.1.2: Unapređenje elektronskog postupanja organa kroz korišćenje eID sistema, Pisarnice, ePlaćanja, eDostave i eArhive

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj organa** koji kancelarijsko poslovanje isključivo obavljaju putem Pisarnice;

Broj

Evidencija organa u softverskom rešenju Pisarnica

(2022)

0

300

350

400

Broj organa čija su postojeća softverska rešenja povezana sa Pisarnicom i eArhivom;

Broj

Evidencija Servisna magistrala organa

(2022)

0

3

5

10

Broj organa državne uprave koji koriste kolaboracione servise,

Broj

Evidencija korisnicima kolaboracinih servisa koju vodi ITE

(2022)

21

25

28

30

**Pojam organ je definisan u smislu Zakona o elektronskoj upravi

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.1.2.1: Unapređenje funkcionalnosti sistema Plati na Portalu eUprava (za naplatu svih taksi, odnosno naknada koje se objedinjeno naplaćuju u postupku pružanja jedne usluge, uz naplatu jednog troška transakcije);

ITE

MF-UT

3. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta /- Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE Program 0614 – Informacione tehnologije i elektronska uprava, 423 Usluge po ugovoru, 0001 – Razvoj sistema elektronske uprave

30.000

1.1.2.2: Izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u skladu sa rokovima stvaranja tehničkih i personalnih uslova – l faza: Uspostavljanje informacionog sistema ,,VOJEVID’’ (glavni projekat i softver – modul Vojna obaveza) obezbeđenje hardvera i mrežne infrastrukture

MO

3. kvartal 2023.

01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta

Program Operacije funkcionisanja MO i Vojske Srbije ; Programska aktivnost funkcionisanje MO i Vojske Srbije

4232 – Kompjuterske usluge

1.1.2.3: Uspostavljanje eArhive;

ITE

4. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave,512-Mašine i opreme

26.680

4. kvartal 2023.

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

269.765

1.1.2.4. Izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u skladu sa rokovima stvaranja tehničkih i personalnih uslova – ll faza: Uspostavljanje softvera – modul radna i materijalna obaveza

MO

3. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo Program Operacije i funkcionisanje MO i Vojske Srbije; Funkcija 210-Vojna odbrana; Programska aktivnost funkcionisanje MO i Vojske Srbije

30.000

1.1.2.5: Izrada Nacrta izmena Zakona o elektronskoj upravi radi usklađivanja sa Direktivom EU 2019/1024;

MDULS

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja – Redovna izdvajanja

0613- Reforma javne uprave

0005 – Upravljanje reformom javne uprave

1.1.2.6. Izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u skladu sa rokovima stvaranja tehničkih i personalnih uslova – lll faza: Izrada aplikacije za izdavanje uverenja za Portal eUprava i povezivanje na baze državnih organa

MO

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Program Operacije funkcionisanja MO i Vojske Srbije ; Programska aktivnost funkcionisanje MO i Vojske Srbije

4232 – Kompjuterske usluge

30.000

1.1.2.7: Promotivne i edukativne aktivnosti unutar uprave radi sprovođenja ukidanja obaveze dostavljanja dokaza o uplati od strane stranke u postupanju korišćenjem sistema za ePlaćanja;

ITE

NAJU

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena

Mera 1.1.3: Uspostavljanje novih i unapređenje postojećih registra i evidencija u elektronskom obliku kao podrška razvoju usluga elektronske uprave

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj uspostavljenih i unapređenih evidencija u elektronskom obliku (registara);

Broj

Evidencija o broju uspostavljenih i/ili unapređenih registara koji su pušteni u produkciju/rad

(2022)

35

36

37

40

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.1.3.1: Uspostavljanje i razvoj geodotsko-katastarskog IS (GKIS): Razvoj Integrisanog sistema za katastar nepokretnosti i upis prava – ISKN;

RGZ

4. kvartal 2023.

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Real Estate Management Project in Serbia) (Serbia – Real Estate Management Project : Additional Financing (English). Washington, D.C. : World Bank Group. http://documents.worldbank.org/curated/en/813321572965260435/Serbia-Real-Estate-Management-Project-Additional-Financing)

1102-4002 41-11-4002 Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji

410.600

1.1.3.2: Uspostavljanje sistema elektronske registracije u statusnim registrima APR (zamena CORE sistema za sprovođenje postupka registracije, migracija postojećih i implementacija novih registara, integracija sa drugim sistemima eUprave i unapređenje interoperabilnosti).

APR

ITE, MDULS, MUP, MF-PU, RGZ, CROSO

4. kvartal 2024.

Budžet RS

172.500

100.000

1.1.3.3: Unapređenje sistema distribucije geoprostornih podataka – GeoSrbija 2.0;

RGZ

4. kvartal 2023.

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Real Estate Management Project in Serbia)

1102-4002 41-11-4002 Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji

140.800

1.1.3.4: Uspostavljanje Metaregistra u cilju obezbeđivanja interoperabilnosti u eUpravi;

ITE

2. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515-Nematerijalna imovina

17.040

5.680

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

172.295

57.432

1.1.3.5: Formiranje sistema za eksternu podršku ustanovama socijalne zaštite (CALL DESK socijalne zaštite)

MRZBSP

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0802 – Program Uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa 0002 – PA Administracija i upravljanje

144.000

72.000

1.1.3.6: Unapređenje registra Socijalna karta

MRZBSP

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0902 – Program Socijalna zaštita

5002 – PA Registar Socijalna karta

60.000

60.000

1.1.3.7: Unapređenje IS socijalne zaštite SOZIS;

MRZBSP

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0902 – Program Socijalna zaštita

5001 – PA Izrada i implementacija informacionih sistema za podršku poslovnim procesima u sprovođenju socijalne zaštite – SOZIS

252.000

252.000

1.1.3.8: eProstor

MGSI

NALED i ITE

4. kvartal 2025.

Sredstva nisu obezbeđena (u toku je ugovaranje donatorskog projekta)

87.400

124.000

57.200

1.1.3.9: Digitalizacija dva registra određena na osnovu prethodno sprovedene analize kojom će biti utvrđen prioritet digitalizacije osnovnih registara;

ITE

1. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515-Nematerijalna imovina

4.632

3.705

926

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

51.465

41.172

10.293

1.1.3.10: Unapređenje IS dečije i porodične zaštite

MRZBSP

MBPD

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0802 – Program Uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa 0002 – PA Administracija i upravljanje

12.000

12.000

12.000

1.1.3.11: Unapređenje IS boračko-invalidske zaštite;

MRZBSP

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0802 – Program Uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa 0002 – PA Administracija i upravljanje

6000

10.000

10.000

1.1.3.12: Uspostavljanje IS ustanova socijalne zaštite za smeštaj lica

MRZBSP

ITE, Ustanove Socijalne zaštite

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0902 – Program Socijalna zaštita

4001 – PA Izrada i implementacija informacionih sistema za podršku poslovnim procesima u sprovođenju socijalne zaštite – SOZIS

180.000

15.000

15.000

1.1.3.13: Uspostavljanje i razvoj Geodetsko-katastarskog IS (GKIS): IS za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata (softver)

RGZ

4. kvartal 2025.

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Real Estate Management Project in Serbia)

1102-4002 41-11-4002 Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji

46.900

Sredstva nisu obezbeđena(planirano obezbeđivanje sredstava od stranog donatora)

35.400

35.400

1.1.3.14: Razvoj Registra rizika od katastrofa

RGZ

MUP, MJU

4. kvartal 2025.

IPA 2019 – EU for Civil Protection and Disaster Risk Resilience Strengthening in the

Republic of Serbia – Phase I (https://www.undp.org/serbia/projects/eu-civil-protection-and-disaster-risk-resilience-strengthening-republic-serbia)

93,900

23,500

Sredstva obezbeđena iz IPA II – Phase II (https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/system/files/2020-01/ipa_2019_-_04._eu_for_civil_protection.pdf)

269.800

1.1.3.15: Uspostavljanje i razvoj geodetsko-katastarskog IS (GKIS): IS za komasaciju;

RGZ

MPŠV

4. kvartal 2024.

Sredstva nisu obezbeđena (planirano obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije i od stranog donatora)

108.000

90.000

1.1.3.16: Uspostavljanje pametne infrastrukture geoprostornih podataka (Smart SDI)

RGZ

Subjekti nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP)

4. kvartal 2025.

Sredstva nisu obezbeđena (planirano obezbeđivanje sredstava od stranog donatora)

75.900

100.000

Grant Arrangement between The Swedish International Development Cooperation Agency (SIDA) and Lantmateriet – SIDA Contribution No. 15655 (donatorski projekat)

87.400

124.000

57.200

1.1.3.17: Digitalizacija registra poljoprivrednih gazdinstava (razvoj softverskog rešenja eAgrar)

MPŠV

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska sredstva*

200.000

1.1.3.18: Uspostavljanje i razvoj geodetsko-katastarskog IS (GKIS): IS za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti i utvrđivanje indeksa cena stambenih nepokretnosti;

RGZ

4. kvartal 2025.

Sredstva nisu obezbeđena (planirano obezbeđivanje sredstava od stranog donatora)

175.900

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Mera 1.1.4: Unapređenje ljudskih kapaciteta javne uprave za uspostavljanje i primenu informacionih tehnologija u elektronskoj upravi

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 4. Institucionalno upravljačko organizaciona

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike

Broj

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

(2022)

6402

6500

6600

6700

Broj službenika koji su obučeni za rad u digitalnom okruženju, po organima i jedinicama lokalne samouprave u kojima su zaposleni

Broj

Interna evidencija izdatih potvrda/sertifikata o završenoj obuci

(2022)

1200

1200

1200

1200

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima državne uprave

Broj

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

(2022)

610

630

655

680

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima lokalne samouprave

Broj

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

(2022)

470

485

500

510

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.1.4.1: Unapređenje kapaciteta organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi e-uprave za primenu Zakona o elektronskoj upravi

MDULS

MFIN

1. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

0613- Reforma javne uprave

0005 – Upravljanje reformom javne uprave

7.761

7.761

7.761

1.1.4.2: Sprovođenje obuka službenika javne uprave za definisanje procedura i kontrolu primene akata o informacionoj bezbednosti propisanih aktom o bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti;

ITE

NAJU,Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

1. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515-Nematerijalna imovina

3.345

4.917

4.917

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

33.825

41.342

41.342

1.1.4.3: Izrada analize potreba javne uprave za IT profilima i kadrovima za upravljanje IT projektima i predloga održive šeme za upravljanja tim kadrovima u okviru u državnoj upravi i JLS

MDULS

MF, NAJU

2. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

1.800

2.250

1.1.4.4: Izrada onlajn kurseva u oblasti eUprave za državne službenike i službenike JLS na platformi NAJU;

NAJU

Svi ODU, SKGO

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

0615 Stručno usavršavanje u javnoj upravi, funkcija 110, programska aktivnost 0001 administracija i upravljanje

1.1.4.5: Sprovođenje obuka zaposlenih u organima na poslovima pružanja elektronskih usluga u javnoj upravi, kroz korišćenje softverskih rešenja;

ITE

NAJU

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave,423-Usluge po ugovoru

2.148

1.100

537

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

21.719

10.834

5.430

1.1.4.6: Izrada analize za unapređenje kapaciteta JLS za uvođenje eUprave radi formiranja IKT servisnih/koordinacionih centara za podršku uspostavljanju i unapređenju eUprave za grupe lokalnih samouprava;

MDULS

ITE, SVE JLS, SKGO

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

3.840

3.840

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Mera 1.1.5: Unapređenje informacione bezbednosti i standarda

Institucija odgovorna za realizaciju: MIT

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 4. Institucionalno upravljačko organizaciona

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (ISO 27001 i ISO 20000 usvojen Akt o informacionoj bezbednosti) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Procenat

Interni izveštaj o radu MIT

(2022)

95

95%

100%

100%

Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Plan oporavka u slučaju katastrofe) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Procenat

Interni izveštaj o radu MIT

(2022)

90

95%

100%

100%

Broj službenika koji su prošli sajber vežbe u javnoj upravi

Broj

Interni Izveštaj MIT-a o održanim sajber vežbama

(2022)

150

180

210

240

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.1.5.1: Informisanje javnosti o korišćenju šema elektronske identifikacije i kvalifikovanih usluga od poverenja u elektronskom upravnom postupanju;

MIT

ITE

4. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

1.1.5.2: Upoznavanje i edukacija državnih službenika o propisima i njihovoj praktičnoj pripremi u oblasti šema elektronske identifikacije i kvalifikovanih usluga od poverenja;

MIT

ITE, NAJU

4. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

1.1.5.3: Uspostavljanje SOC (Security Operation Centre) i CERT (Computer Emergency Response Team);

ITE

MIT, RATEL

4. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515- Nematerijalna imovina

12.969

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

131.133

1.1.5.4: Uspostavljanje laboratorije za informacionu bezbednost i trening centra za testiranje informacione bezbednosti IKT-a;

ITE

MIT, RATEL

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta /Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 512 Mašine i oprema

7.504

834

417

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

75.870

8.430

4.215

1.1.5.5: Izrada plana i organizovanje sajber vežbi u cilju unapređenja bezbednosti IKT;

ITE

MO, MIT, RATEL

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 423 – Usluge po ugovoru

250

125

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

2.529

1.265

1.1.5.6: Podizanje kapaciteta organa DU i LS u izradi i primeni plana provere usklađenosti sa aktom o informacionoj bezbednosti;

MIT

SKGO, NAJU

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Redovna izdvajanja

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Poseban cilj 1.2: Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave

Institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje: MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj akata nastalih u radu inspekcijskih organa u softverskom rešenju eInspektor dostavljenih u jedinstven elektronski sandučić korisnika usluga elektronske uprave;

Broj

Evidencija iz softverskog rešenja eInspektor i eDostava

(2022)

17.532

25,000

30,000

35,000

Procenat predmeta koji su vođeni isključivo u elektronskom obliku u odnosu na sve predmete u kalendarskoj godini

Procenat

Evidencija o predmetima u softverskom rešenju Pisarnica

(2022)

0

10

25

40

Mera 1.2.1: Obezbediti efikasnu zaštitu prava korisnika elektronske uprave

Institucija odgovorna za realizaciju: MINISTARSTVO PRAVDE

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 3. Informativno edukativna

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za učesnike u postupku korišćenjem aplikacije eSud

Broj

Izveštaj sa projekta MPRAVDE

1

2

17

114

Procenat sudija u RS koji su prošli obuke Pravosudne akademije za rad u digitalnom okruženju u odnosu na ukupan broj sudija u RS

Procenat

PATEM (softversko rešenje Pravosudne akademije)

(2022)

15

20

30

40

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.2.1.1: Održivi razvoj registra zaveštanja – Pravosudne profesije

MPRAVDE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 23, glava 23.0, program 1602 – Uređenje i upravljanje u oblasti pravosuđa, programska aktivnost 0005 – Materijalna podrška radu pravosudnih organa, konto 423 – Usluge po ugovoru

3.500

3.500

3.500

1.2.1.2: Održivi razvoj Registra datih i opozvanih punomoćja – Pravsudne profesije

MPRAVDE

ITE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 23, glava 23.0, program 1602 – Uređenje i upravljanje u oblasti pravosuđa, programska aktivnost 0005 – Materijalna podrška radu pravosudnih organa, konto 423 – Usluge po ugovoru

3.500

3.500

3.500

1.2.1.3: Razvoj i implementacije aplikacije Super SAPS za vođenje predmeta;

MPRAVDE

DEU

4. kvartal 2025.

056 – Finansijska pomoć EU (IPA projekat koji RS realizuje sa Delegacijom Evropske unije)

1.121.951

1.2.1.4: Održivi razvoj platforme e-Aukcija za elektronsku prodaju pokretnih i nepokretnih stvari javnim nadmetanjem u izvršnom postupku (potpuno elektronski proces objavljivanja javne prodaje, davanja ponude (licitiranje), zatvaranja prodaje i automatsko određivanje najpovoljnije ponude)

MPRAVDE

4. kvartal 2025.

0 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 23, glava 23.0, program 1602 – Uređenje i upravljanje u oblasti pravosuđa, programska aktivnost 0005 – Materijalna podrška radu pravosudnih organa, konto 423 – Usluge po ugovoru

20.000

20.000

20.000

1.2.1.5: Održivi razvoj ESB infrastrukturne platforme za interoperabilnost sistema, eSud

i održavanje i unapređenje servisa centralizovane elektronske oglasne table sudova

MPRAVDE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 23, glava 23.0, program 1602 – Uređenje i upravljanje u oblasti pravosuđa, programska aktivnost 0005 – Materijalna podrška radu pravosudnih organa, konto 423 – Usluge po ugovoru

65.000

65.000

45.000

1.2.1.6: Sprovođenje obuka zaposlenih u pravosuđu za rad sa elektronskim dokumentima i podacima u elektronskim evidencijama kao i sa sistemima kroz koje se sprovode elektronske procedure;

PA

NAJU

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja – Redovna izdvajanja

Razdeo 23, glava 23.3., program 1603 Stručno usavršavanje za buduće i postojeće nosioce pravosudne funkcije, programska aktivnost 0009

1.2.1.7: Sprovođenje obuka u skladu sa godišnjim programom obuka Pravosudne akademije relevantnih za digitalnu pismenost;

PA

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja – Redovna izdvajanja

Razdeo 23, glava 23.3., program 1603 Stručno usavršavanje za buduće i postojeće nosioce pravosudne funkcije, programska aktivnost 0009

Mera 1.2.2: Unapređenje dostave u elektronskoj upravi

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 1. Regulatorna

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj organa koji vrši dostavu u Jedinstveni elektronski sandučić

Broj

Portal eUprava https://euprava.gov.rs/

Podsistem eDostava

(2022)

13

20

100

300

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.2.2.1: Organizovanje obuka za sve zaposlene u upravi za rad u Pisarnici u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi i Uredbom o kancelarijskom poslovanju;

NAJU

ITE, SKGO, NALED

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta /Redovna izdvajanja

0615 Stručno usavršavanje u javnoj upravi, funkcija 110, programska aktivnost 0001 administracija i upravljanje

1.2.2.2: Promocija elektronskog upravnog postupanja uključujući eDostavu za građane i privredne subjekte;

ITE

SKGO, UNDP, NALED

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

500

1.2.2.3: Integracija softvera eInspektor sa ePisarnicom

ITE

MDULS

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

6.000

4.800

1.2.2.4: Cloud – potpisivanje i logovanje sertifikatom

ITE

MDULS

4. kvartal 2025.

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

2.400

2.400

1.2.2.5: Spuštanje Kontakt centra na inspekcije u okviru JLS

MDULS

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska sredstva*

60.000

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Poseban cilj 1.3: Povećanje dostupnosti elektronske uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa

Institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

EU benčmark elektronske uprave – dimenzija Ključni katalizatori

Indeksni poen

Rezultat EU Izveštaja o stepenu razvoja elektronske uprave: eGovernment Benchmark Report za indeks Ključni katalizatori

(2022)

54

56

60

65

EU benčmark elektronske uprave – dimenzija Usmerenost na korisnike

Indeksni poen

Rezultat EU Izveštaja o stepenu razvoja elektronske uprave: eGovernment Benchmark Report za indeks Usmerenost na korisnike

(2022)

77

80

85

87

Lokalni indeks razvoja eUprave (LEI)

Broj

Rezultat NALED-ovog Izveštaja o stepenu razvoja elektronske uprave jedinica lokalne samouprave: Lokalni indeks razvoja eUprave (LEI

(2022)

25

30

35

40

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj podnesaka upućenih putem Portala eUprava u jednoj kalendarskoj godini;

Broj

Statistika sa Portala eUprava (https://euprava.gov.rs)

(2022)

1.215.767

1.500.000

1.800.000

2.200.000

Procenat usklađenost funkcionalnosti Portala eUprava sa standardima pristupačnosti;

Procenat

Rezultat iz softverskog rešenja za samoocenjivanje www. samoocenjivanje.gov.rs organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samourave

(2022)

75

85

90

100

Broj realizovanih usluga na Portalu eUprava u jednoj kalendarskoj godini;

Broj

Statistika sa Portala eUprava

(2022)

210

215

220

230

Procenat korisnika koji pozitivno ocenjuju korisničko iskustvo za usluge na Portalu eUprava;

Procenat

Rezultat Izveštaja na osnovu sprovedene ankete na Portalu eUprava (https://euprava.gov.rs)

(2022)

0

0

30

50

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.3.1.1: Uspostavljanje mehanizma za merenje korisničkog iskustva na Portalu eUprava;

ITE

2. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

10.000

5.000

5.000

1.3.1.2: Redizajn Portala u cilju omogućavanja ocena-prikupljanja korisničkog iskustva i prepoznavanje potreba krajnjih korisnika;

ITE

2. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

6.000

6.000

6.000

1.3.1.3: Povezivanje drugih sistema za autentifkaciju (Poreska uprava, APR, CROSO, portali u oblasti pravosuđa, i drugi sistemi državnih organa ali i sistema koji se koriste u privredi – npr. bankama) sa Identity Management Sustem-om (federacija identiteta);

ITE

3. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta /Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

5.000

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Mera 1.3.2: Pružanje podrške korisnicima elektronske uprave

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 4. Institucionalno upravljačko organizaciona

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj usluga koje imaju korisničku podršku putem Kontakt centra;

Broj

Rezultat Izveštaja iz evidencije usluga za koje je obezbeđena podrška Kontakt centra putem različitih kanala komunikacije iz evidencije Kontakt centra

(2022)

250

280

300

350

Broj obrađenih upita korisnika u Kontakt centru;

Broj

Rezultat Izveštaja iz evidencije upita u sistemu za podršku Kontakt centra

(2022)

432.143

500,000

550,000

600,000

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.3.2.1: Unapređenje svih kapaciteta kontakt centra za podršku građanima i privredi i uvođenje novih kanala komunikacije (telefon, Viber, WhatsApp);

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515- Nematerijalna imovina

7.411

1.853

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

74.933

18.733

1.3.2.2: Izrada metodologije za merenje zadovoljstva korisnika elektronskim javnim uslugama;

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515- Nematerijalna imovina

1.343

1.612

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

13.582

16.298

1.3.2.3: Uspostavljanje mehanizma za merenje kvaliteta usluga na Portalu eUprava

ITE

4. kvartal 2024.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 515- Nematerijalna imovina

2.015

3.761

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

20.372

30.029

1.3.2.4: Obezbediti funkcionalnost Portala eUprava za praćenje statusa predmeta putem usluge Pisarnice

ITE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

15.000

20.000

15.000

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu u potpunosti obezbeđena.

Mera 1.3.3: Afirmacija elektronske uprave (Podizanje svesti javnih službenika i građana o značaju digitalizacije i jačanje poverenja u elektronske usluge)

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 3. Informativno edukativna

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Ukupan broj registrovanih korisnika na Portalu za elektronsku indentifikaciju (eid.gov.rs);

Broj

Rezultat Izveštaja sa Portala za elektronsku indentifikaciju (eid.gov.rs)

(2022)

1.405.460

2.100.000

2.600.000

3.500.000

Broj izdatih parametara za mobilnu aplikaciju SonsentID (broj registrovanih korisnika šemom visokog nivoa pouzdanosti);

Broj

Portal eUprava (https://euprava.gov.rs)

Statistika iz sistema za elektronsku identifikaciju (eID)

(2022)

24.280

50,000

65,000

75,000

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.3.3.1: Promocija usluga elektronske uprave;

ITE

UNDP, SKGO

3. kvartal 2023.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

7.200

7.200

7.200

1.3.3.2: Izrada i primena metodologije za upravljanje promenama u oblasti eUprave;

ITE

NAJU

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5007 Unapređenje elektronske uprave, 423 Usluge po ugovoru

996

478

249

11 – Primanja od inostranih zaduživanja (Zajam – WB, Enabling Digital Governance – EDGe)

10.068

5.034

2.517

1.3.3.3: Promocija ePečata;

MDULS

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska sredstva*

150

75

75

1.3.3.4: Promocija ePotpisa;

MIT

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska sredstva*

150

75

75

1.3.3.5: Promocija Pisarnice;

ITE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoreu

4.320

1.440

1.440

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Poseban cilj 1.4: Otvaranje podataka u javnoj upravi

Institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj resursa dostupnih na Portalu otvorenih podataka;

Broj

Izveštaj Portala otvorenih podataka https://data.gov.rs/sr/

(2022)

5.995

6.500

7.200

8.000

Broj poseta Portalu otvorenih podataka;

Broj

Gugl analitika, Matomo besplatna (GPL licenca) softverska platforma za veb analitiku

(2022)

285.795

300.000

335.000

400.000

Mera 1.4.1: Obezbeđenje implementacije zakonodavnog okvira za otvorene podatke

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 1. Regulatorna

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj organa* koji dele/objavljuju otvorene podatke na Portalu otvorenih podataka

Broj

Izveštaj Portala otvorenih podataka https://data.gov.rs/sr/

(2022)

83

100

115

130

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.4.1.1: Izrada metodologije i standarda za otvaranje podataka sa definisanjem prioritetnih skupova podataka

ITE

4. kvartal 2023.

Donatorska podrška*

12.000

1.4.1.2: Priprema Predloga izmene Uredbe o Portalu otvorenih podataka radi usklađivanja sa Direktivom EU 219/1024 o ponovnoj upotrebi podataka i radi bližeg uređenja obaveza otvaranja podataka u skladu sa metodologijom, uvođenje službenika za otvorene podatke u sve institucije;

MDULS

1. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja – Redovna izdvajanja

0613 – Reforma javne uprave

0005 – Upravljanje reformom javne uprave

1.4.1.3: Osnivanje i podrška Radnoj grupi za koordinaciju širenja ekosistema otvorenih podataka, otvaranja podataka javne uprave, praćenje realizacije i pružanje podrške institucijama u otvaranju podataka;

ITE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

2.880

2.880

2.880

1.4.1.4. Sprovođenje obuka za službenike u vezi sa otvaranjem podataka u javnoj upravi

NAJU

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja – Redovna izdvajanja

0615 Stručno usavršavanje u javnoj upravi, funkcija 110, programska aktivnost 0001 administracija i upravljanje

1.4.1.5: Unapređenje softverskog rešenja Portala otvorenih podataka u cilju poboljšanja korisničkog iskustva;

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska sredstva*

60.000

1.4.1.6: Jačanje kapaciteta zaposlenih (broj i veštine) u ITE u organizacionoj jedinici nadležnoj za otvorene podatke;

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska sredstva*

7.761

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Mera 1.4.2: Podrška korišćenju otvorenih podataka

Institucija odgovorna za realizaciju: KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 3. Informativno edukativna

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj organizovanih hakatona, datatona, nedelja otvorenih podataka i izazova otvorenih podataka u jednoj kalendarskoj godini

Broj

Izveštaj Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu o sprovedenim aktivnostima

10

14

20

25

Broj organa** kojima je pružena podrška za otvaranje i/ili ponovno korišćenje otvorenih podataka

Broj

Izveštaj o realizovanim obukama i drugoj vrsti podrške Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu

28

38

50

62

** Organ u smislu Zakona o elektronskoj upravi

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.4.2.1: Pružanje podrške korisnicima otvorenih podataka za projekte koji se zasnivaju na ponovnoj upotrebi i promociji otvorenih podataka (organizacijama civilnog društva, visokoškolskim ustanovama, mediji, naučno-istraživačka zajednica, start-ap zajednica i td.)

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

2.400

2.400

2.400

1.4.2.2: Sprovođenje aktivnosti u okviru Izazova otvorenih podataka

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

6.000

6.000

6.000

1.4.2.3: Sprovođenje aktivnosti u okviru Nedelje otvorenih podataka

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

6.000

6.000

6.000

1.4.2.4: Održavanje edukacija u cilju otvaranja i ponovne upotrebe podataka (za javni, privatni, civilni, akademski sektor i medije)

ITE

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Programska aktivnost 0001-Razvoj sistema IT i EU,

423-Usluge po ugovoru

1.440

1.440

1.440

1.4.2.5: Sprovođenje promotivnih aktivnosti (blog, „Sreda – dan za otvorene podatke”, kampanje na društvenim mrežama itd.);

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

0614 – 0001

1.200

1.200

1.200

1.4.2.6: Otvaranje Haba otvorenih podataka (eng. Open Data Hub) u „Ložionici” (nakon izgradnje);

ITE

4. kvartal 2025.

Razdeo 65 ITE, Program 0614-Informacione tehnologije i elektronska uprava, Projekat 5018 -Ložionica,

512-Mašina i opreema

4.320

1.4.2.7: Podrška organima državne uprave u procesu otvaranja podataka kroz mentorski rad, tehničku asistenciju i ciljane obuke zasnovane na potrebama pojedinačnih organa.

ITE

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

2.400

2.400

2.400

1 Sa zvezdicom se označavaju sredstva koja nisu obezbeđena.

Mera 1.4.3: Uvođenje koncepta „pametnog grada”

Institucija odgovorna za realizaciju: MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Period sprovođenja: 31.1.2023. – 31.12.2025.

Tip mere: 5b. Ostala dobra i usluge

Pokazatelj(i) na nivou mere

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

2023

2024

2025

Broj JLS za koje je urađena analiza spremnosti za sprovođenje koncepta „pametni grad“

Broj

Izveštaj o uvođenju koncepta pametnog grada u Opštinama Šid, Bečej i Petrovac na Mlavi

3

1

1

Izvor finansiranja mere

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2023

2024

2025

Izvor finansiranja i sredstva utvrđena na nivou aktivnosti

Naziv aktivnosti

Nosilac aktivnosti

Partneri

Rok

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.

2023

2024

2025

1.4.3.1: Izrada Analize o mogućim načinima uspostavljanja pametnih gradova i njihovo umrežavanje (klaud infrastruktura) sa predlogom implementacije;

MDULS

2. kvartal 2023.

Donatorska podrška*

450

450

1.4.3.2: Sprovođenje najmanje dva pilot-projekta za primenu koncepta pametnih gradova (u smislu kulturoloških, regionalnih i drugih specifičnosti);

MDULS

2. kvartal 2023.

Donatorska podrška*

900

900

1.4.3.3: Zakonski urediti pojam „Pametnog grada” i propisati pravni osnov za donošenje metodologije kojom će se definisati kriterijumi za razvoj pametnih gradova;

MDULS

4. kvartal 2025.

01 – Prihodi iz budžeta / Opšti prihodi i primanja – Redovna izdvajanja

0613 – Reforma javne uprave

0005 – Upravljanje reformom javne uprave

1.4.3.4: Izrada upravljačkih tabli i/ili rešenja za pametno donošenje odluka zasnovanih na otvorenim podacima na nivou JLS;

ITE

MDULS, SKGO

4. kvartal 2025.

Donatorska podrška*

40.000

PRILOG 2. PASOŠ POKAZATELJA

Opšti cilj 1: Razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju

Pokazatelj 1. Sveukupni rezultat Srbije iz EU Izveštaja o poređenju e-uprava: eGovernment Benchmark Report

Naziv pokazatelja

Sveukupni rezultat Srbije iz EU Izveštaja o poređenju e-uprava (eGovernment Benchmark Report)

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Opšti cilj 1: Razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj efekta

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Međunarodni pokazatelj

Izveštaj eGovernment Benchmark Report:

Podaci za period nakon 2020. godine: https://digital-agenda-data.eu/datasets/e-gov-2020/indicators

Podaci za period pre 2020. godine: https://digital-agenda-data.eu/datasets/e-gov/indicators

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Organizaciona jedinica: Odsek za jedinstvenu i e-upravu

Učestalost prikupljanja podataka

U četvrtom kvartalu svake godine za dve prethodne godine

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

EU Izveštaj o poređenju e-uprava meri stanje u 36 države, kroz četiri dimenzije ili EU prioritetne oblasti e-uprave:

– usmerenost na korisnike,

– transparentnost,

– glavne omogućivače,

– prekograničnu mobilnost.

Navedene dimenzije mere se kroz životne događaje kroz period od dve godine (započinjanje posla, vođenje posla, karijera, porodica, studiranje, zdravlje, premeštanje i sl.) i postoje brojni pokazatelji preko koji se mere oblasti i životni događaji:

1. Usmerenost na korisnike – onlajn dostupnost usluga, pogodnost za korišćenje na mobilnim uređajima, korisnička podrška,

2. Transparentnost pružanja usluga, ličnih podataka, dizajna usluga,

3. Glavni omogućivači: elektronska identifikacija, tj. e-ID, e-dokumenti, primarni izvori-baze podataka, isključivo e-komunikacija, bezbednost,

4. Prekogranična mobilnost: onlajn dostupnost, korisnička podrška, prekogranična e-ID, prekogranični e-dokumenti.

Metodi prikupljanja podataka su prikrivena kupovina i automatski onlajn testovi.

U vrednostima je prikazana prosečna ocena (sveukupni rezultat) koji se dobija kao prosek sve četiri dimenzije za konkretnu državu, na skali od 0% do 100%. Izveštaji u npr. 2020. godini predstavljaju podatke i izmerene vrednosti u 2018. i 2019. godini. Izveštaji se razvijaju svake godine za dve godine unazad (Izveštaj objavljen 2021. godine pokriva 2020. i 2019, Izveštaj za 2020. godinu pokriva 2019. i 2018. godinu itd.).

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

39,3

41

43,9

49,8

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

48,6

52

56

59

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±2 procentna poena od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

Pokazatelj 2. Broj organa državne uprave, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave koji u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka smeštaju svoje registre i druga softverska rešenja

Naziv pokazatelja

Broj organa državne uprave, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave koji u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka smeštaju svoje registre i druga softverska rešenja

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija organa30 koji upravljaju registrima i drugim softverskim rešenjima smeštenim u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj predstavlja zbir organa državne uprave, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave koji u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka u Beogradu i Kragujevcu upravljaju registrima i drugim softverskim rešenjima.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj ODU + ukupan broj AP + ukupan broj JLS = Ukupan broj organa koji u DDC BG+DDC KG smeštaju softverska rešenja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

20

30

33

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

36

42

50

60

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

30 Član 1, stav 1, Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, br.27/18), određuje na koje organe se odnosi primena Zakona: Ovim zakonom uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa (u daljem tekstu: elektronska uprava).

Pokazatelj 3. Broj organa koji preuzimaju podatke iz Centralnog registra stanovništva, Katastra nepokretnosti, Registra privrednih subjekata i Adresnog registra preko Servisne magistrale organa

Naziv pokazatelja

Broj organa koji preuzimaju podatke iz Centralnog registra stanovništva, Katastra nepokretnosti, Registra privrednih subjekata i Adresnog registra preko Servisne magistrale organa

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Statistika sa Servisne magistrale organa

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu (MPNTR, MZ, MPRIV)

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je zbir broja organa31 koji preuzimaju podatke putem Servisne magistrale organa iz registara: Centralnog registra stanovništva, Katastra nepokretnosti, Registra privrednih subjekata i Adresnog registra.

FORMULA/JEDNAČINA

Broj organa koji koristi podatke iz Centralnog registra stanovništva = Ukupan broj CRS

Broj organa koji koristi podatke iz Katastra nepokretnosti = Ukupan broj KN

Broj organa koji koristi podatke iz registara privrednih subjekata = Ukupan broj APR

Broj organa koji koristi podatke iz Adresnog registra = ukupan broj AR

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

100

200

350

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

435

480

500

520

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

31 Član 1, stav 1, Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, br.27/18), određuje na koje organe se odnosi primena Zakona: Ovim zakonom uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa (u daljem tekstu: elektronska uprava).

Pokazatelj 4. Procenat zdravstvenih ustanova povezanih na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave

Naziv pokazatelja

Broj zdravstvenih ustanova povezanih na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija zdravstvenih ustanova povezanih na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

FORMULA/JEDNAČINA

Broj zdravstvenih ustanova koji su na JIK mreži elektronske uprave

Ukupan broj zdravstvenih ustanova

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

/

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

/

1%

2,5%

11%

Procena uspešnosti

Nema odstupanja, relevantnim se smatraju brojevi koji su upisani

Pokazatelj 5. Broj registara i drugih softverskih rešenja koji se vode u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

Naziv pokazatelja

Broj registara i drugih softverskih rešenja koji se vode u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.1: Unapređenje Državnih centara za upravljanje i čuvanje podataka u Beogradu i Kragujevcu

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija organa koji koriste državne centre za upravljanje i čuvanje podataka

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj predstavlja ukupan broj registara i drugih softverskih rešenja koji se vode u državnim centrima za upravljanje i čuvanje podataka u Beogradu i Kragujevcu.

NAPOMENA: Određeni broj registara ima status poverljivosti, tako da ukupan broj predstavlja broj registara i evidencija koji nemaju oznaku POVERLJIVO ili drugi stepen tajnosti.

FORMULA/JEDNAČINA

Broj registara u DTC Beograd + Broj registara u DTC Kragujevac = UKUPAN BROJ (ukupan broj)

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

0

55

80

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

83

95

105

120

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 6. Broj organa koji kancelarijsko poslovanje isključivo obavljaju putem Pisarnice32

Naziv pokazatelja

Broj organa33 koji kancelarijsko poslovanje isključivo obavljaju putem Pisarnice

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.2: Unapređenje elektronskog postupanja organa kroz korišćenje eID sistema, Pisarnice, ePlaćanja, eDostave i eArhive

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija organa u softverskom rešenju Pisarnica

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj organa koji u softverskom rešenju Pisarnica vode kancelarijsko poslovanje.

Pisarnica je softversko rešenje koje obuhvata kancelarijsko poslovanje od prijema predmeta, formiranja predmeta, dostave u rad, pripreme i dostave akata kojim se odlučuje.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj organa koji poslove kancelarijskog poslovanja vodi u Pisarnici

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

0

0

0

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

0

300

350

400

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

––––––––––––––

32 U skladu sa Uredbom o kancelarijskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 21/20, 32/21), pojam elektronske pisarnice je zamenjen pojmom Pisarnica (član 4. Uredbe: „Organ preko softverskog rešenja – Pisarnice obavlja poslove kancelarijskog poslovanja u skladu sa ovom uredbom i propisima koji uređuju njegov rad i postupanje u postupcima za koje je nadležan. Pisarnicu iz stava 1. ovog člana, kao i Sistem za upravljanje dokumentima uspostavlja i tehnički održava služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave (u daljem tekstu: Služba Vlade). Pisarnica i Sistem za upravljanje dokumentima omogućava učesnicima praćenje toka predmeta dodeljujući predmetu odgovarajuće statuse kojima se pridružuje kvalifikovani vremenski žig..”).

33 Pod pojmom organa se podrazumevaju državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije, organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, a u skladu sa čl. 1. Zakona o elektronskoj upravi (,,Službeni glasnik RS", br. 27/18), https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/27/4/reg,

Pokazatelj 7. Broj organa čija su postojeća softverska rešenja integrisana sa Pisarnicom i eArhivom

Naziv pokazatelja

Broj organa čija su postojeća softverska rešenja integrisana sa Pisarnicom i eArhivom

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.2: Unapređenje elektronskog postupanja organa kroz korišćenje eID sistema, Pisarnice, ePlaćanja, eDostave i eArhive

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija Servisna magistrala organa

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj organa koji u posebnim softverskim rešenjima vode kancelarijsko poslovanje uz integraciju sa Pisarnicom i eArhivom.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj organa koji poslove kancelarijskog poslovanja vodi u posebnom softverskom rešenju koje je povezano sa Pisarnicom i eArhivom

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

0

0

0

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

0

3

5

10

Procena uspešnosti

/

Pokazatelj 8. Broj organa državne uprave koji koriste kolaboracione servise

Naziv pokazatelja

Broj organa državne uprave koji koriste kolaboracione servise

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.2: Unapređenje elektronskog postupanja organa kroz korišćenje eID sistema, Pisarnice, ePlaćanja, eDostave i eArhive

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencije o korisnicima kolaboracionih servisa: Domain controller (DC), Mailbox-ovi na Microsoft Exchange (ME), Microsoft SharePoint (MSP), FAIR web server (FAIR)

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj predstavlja broj organa državne uprave koji koriste sledeće kolaboracione servise:

1. Domain controller (DC)

2. Mailbox-ovi na Microsoft Exchange (ME)

3. Microsoft SharePoint (MSP)

4. FAIR web server (FAIR)

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj ODU DC + Ukupan broj ODU ME + Ukupan broj ODU MSP + Ukupan broj ODU FAIR

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

5

12

18

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

21

25

28

30

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 9. Broj uspostavljenih i unapređenih evidencija u elektronskom obliku (registara)

Naziv pokazatelja

Broj uspostavljenih i unapređenih evidencija u elektronskom obliku (registara)

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.3: Uspostavljanje novih i unapređenje postojećih registra i evidencija u elektronskom obliku kao podrška razvoju usluga elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija o broju uspostavljenih i/ili unapređenih registara koji su pušteni u produkciju/rad

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj predstavlja ukupan broj već uspostavljenih registara koji se unapređuju:

1. Centralni registar stanovništva – MDULS

2. Adresni registar – RGZ

3. Jedinstveni IS Socijalna karta (SK) – MRZBSP

4. Registar imovine – Katastra nepokretnosti – RGZ

i registara koji se uspostavljaju:

5. Registar poljoprivrednih gazdinstava (eAgrar) – MPŠV

6. IS socijalne zaštite – (SOZIS) – MRZBSP

7. IS boračko-invalidske zaštite (ISBiZ) – MRZBSP

8. IS dečje i porodične zaštite (ISDiPZ)– MRZBS

i sa njima povezanih evidencija u elektronskom obliku.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj unapređenih registara koji koriste podatke i vode postupke elektronskim putem u softverskim rešenjima: CRS + AR + SOZIS + SK + eArgar + KN + ISBIS + ISDPZ

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

10

35

34

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

35

36

37

40

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 10. Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike

Naziv pokazatelja

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.4: Unapređenje ljudskih kapaciteta javne uprave za uspostavljanje i primenu informacionih tehnologija u elektronskoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu – CROSO

Organizaciona jedinica: Odeljenje za informacione tehnologije CROSO

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Izveštaj prikazuje na izabrani datum broj radno angažovanih lica (radni odnos, privremeno-povremeni poslovi, ugovor o delu) u organima prema odgovarajućoj kvalifikaciji i zanimanju.

Izveštaj se generiše iz Jedinstvene baze CROSO, kao ulazni parametri uzimaju se:

1) PIB obveznika

2) Šifra kvalifikacije, u skladu sa Listom kvalifikacija.

3) Šifra zanimanja, u skladu sa Odlukom o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj lica radno angažovanih na poslovima u oblasti IKT-a po odgovarajućim šiframa kvalifikacija i zanimanja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

3190

5571

6062

6349

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

6402

6500

6600

6700

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 11. Broj javnih službenika koji su obučeni za rad u digitalnom okruženju u odnosu na ukupan broj službenika u organu državne uprave i JLS

Naziv pokazatelja

Broj službenika koji su obučeni za rad u digitalnom okruženju, po organima i jedinicama lokalne samouprave u kojima su zaposleni

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.4: Unapređenje ljudskih kapaciteta javne uprave za uspostavljanje i primenu informacionih tehnologija u elektronskoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Interna evidencija izdatih potvrda/sertifikata o završenoj obuci

Naziv nosioca prikupljanja podataka

NAJU

Organizaciona jedinica: Sektor za sprovođenje programa obuke

Učestalost prikupljanja podataka

Godišnje, po isteku kalendarske godine

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Ukupan broj lica kojima su u toku kalendarske godine izdata uverenja/sertifikati o završenim obukama iz oblasti digitalizacije i e-uprave, razvrstan po organima i jedinicama lokalne samouprave iz kojih dolaze.

FORMULA/JEDNAČINA

Uneti kratku formulu/jednačinu za izračunavanje/merenje konkretnog pokazatelja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

196

449

1142

1100

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

1200

1200

1200

1200

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±10% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 12. Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima državne uprave

Naziv pokazatelja

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima državne uprave

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.4: Unapređenje ljudskih kapaciteta javne uprave za uspostavljanje i primenu informacionih tehnologija u elektronskoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu – CROSO

Organizaciona jedinica: Odeljenje za informacione tehnologije CROSO

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Izveštaj prikazuje na izabrani datum broj radno angažovanih lica kod obveznika prema odgovarajućoj kvalifikaciji i zanimanju.

Izveštaj se generiše iz Jedinstvene baze CROSO, kao ulazni parametri uzimaju se:

1) PIB obveznika

2) Šifra kvalifikacije, u skladu sa Listom kvalifikacija.

3) Šifra zanimanja, u skladu sa Odlukom o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj lica radno angažovanih na poslovima u oblasti IKT-a u ODU po odgovarajućim šiframa kvalifikacija i zanimanja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

373

555

570

595

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

610

630

655

680

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 13. Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima lokalne samouprave

Naziv pokazatelja

Broj izvršilaca na radnim mestima za IT službenike u organima lokalne samouprave

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.4: Unapređenje ljudskih kapaciteta javne uprave za uspostavljanje i primenu informacionih tehnologija u elektronskoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Jedinstvena baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu- CROSO

Organizaciona jedinica: odeljenje za informacione tehnologije CROSO

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Izveštaj prikazuje na izabrani datum broj radno angažovanih lica kod obveznika prema odgovarajućoj kvalifikaciji i zanimanju.

Izveštaj se generiše iz Jedinstvene baze CROSO, kao ulazni parametri uzimaju se:

1) PIB obveznika

2) Šifra kvalifikacije, u skladu sa Listom kvalifikacija.

3) Šifra zanimanja, u skladu sa Odlukom o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj lica radno angažovanih na poslovima u oblasti IKT-a u JLS-ovima po odgovarajućim šiframa kvalifikacija i zanimanja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Trend u prošlosti

2018

2018

2018

2018

108

108

108

108

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2022

2022

2022

470

470

470

470

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 14. Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Akt o informacionoj bezbednosti) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Akt o informacionoj bezbednosti) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.5: Unapređenje informacione bezbednosti i standarda

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Interni Izveštaj o radu MIT

Naziv nosioca prikupljanja podataka

MIT – Sektor za informaciono društvo i informacionu bezbednost

Inspekcija za informacionu bezbednost

Učestalost prikupljanja podataka

U prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

U skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti, operatori IKT sistema od posebnog značaja, među kojima su organi jedna od kategorija operatora, dužni su da imaju Akt o informacionoj bezbednosti. Usvojen i primenjen Akt o bezbednosti pokazuje da obveznik zakona ima uređen sistem upravljanja bezbednošću informacija, što je od velikog značaja i za bezbednost elektronskih usluga

Kako inspekcija za informacionu bezbednost godišnje vrši nadzor u određenom broju organa, kao pokazatelj se uzima broj organa koji u odnosu na ukupan broj nadziranih organa ima akt o bezbednosti.

Shodno tome, kao formula izračunavanja pokazatelja uzima se procentualno izražen broj usvojenih akata o bezbednosti organa u odnosu na ukupan broj izvršenih inspekcijskih nadzora u organima (x)

X = (broj organa koji imaju akt/broj ukupno izvršenih inspekcijskih nadzora u organima) x 100

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

70%

80%

90%

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

95%

95%

100%

100%

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 15. Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Plan oporavka u slučaju katastrofe) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora na u jednoj kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Procenat organa koji imaju uspostavljen i funkcionalan sistem informacione bezbednosti i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Plan oporavka u slučaju katastrofe) u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u jednoj kalendarskoj godini

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.5: Unapređenje informacione bezbednosti i standarda

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Interni Izveštaj o radu MIT

Naziv nosioca prikupljanja podataka

MIT – Sektor za informaciono društvo i informacionu bezbednost

Inspekcija za informacionu bezbednost

Učestalost prikupljanja podataka

U prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

U skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti, operatori IKT sistema od posebnog značaja, među kojima su jedna od kategorija organi, dužni su da imaju dokumentovane procedure kojima se uređuju mere koje obezbeđuju kontinuitet obavljanja posla u vanrednim okolnostima.

Kako inspekcija za informacionu bezbednost godišnje vrši nadzor u određenom broju organa i proverava da li postoje dokumentovane procedure, kao pokazatelj se uzima broj organa koji u odnosu na ukupan broj nadziranih organa imaju plan oporavka. .

Shodno tome, kao formula izračunavanja pokazatelja uzima se procentualno izražen broj planova oporavka u slučaju katastrofe u odnosu na ukupan broj izvršenih inspekcijskih nadzora u organima (y)

Y = (broj organa koji imaju plan oporavka u slučaju katastrofe/broj ukupno izvršenih inspekcijskih nadzora u organima) x 100

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

60%

70%

80%

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

90%

95%

100%

100%

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 16. Broj službenika koji su prošli sajber vežbe u javnoj upravi

Naziv pokazatelja

Broj službenika koji su prošli sajber vežbe u javnoj upravi

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.1.5: Unapređenje informacione bezbednosti i standarda

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Interni Izveštaj MIT-a o održanim sajber vežbama

Naziv nosioca prikupljanja podataka

RATEL

Organizaciona jedinica: Odsek za informacionu bezbednost i elektronsko poslovanje

Učestalost prikupljanja podataka

U jednoj kalendarskoj godini

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Broj javnih službenika koji su prošli sajber vežbe se procenjuje na osnovu internog Izveštaja MIT-a o održanim sajber vežbama u organizaciji RATEL-a. Sajber vežba treba da bude organizovana tako da omogući uvežbavanje reakcija na događaje u sajber prostoru i unapređenje znanja i veština za zaštitu i odbranu od sajber napada svih javnih službenika , bez obzira da li su poslovi koje obavljaju direktno povezani sa informacionom bezbednošću i informacionim tehnologijama.

FORMULA/JEDNAČINA

Uneti kratku formulu/jednačinu za izračunavanje/merenje konkretnog pokazatelja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

32

112

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

150

180

210

240

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±20% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Poseban cilj 1.2: Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave

Pokazatelj 17. Broj akata nastalih u radu inspekcijskih organa u softverskom rešenju eInspektor dostavljenih u jedinstven elektronski sandučić korisnika usluga elektronske uprave

Naziv pokazatelja

Broj akata nastalih u radu inspekcijskih organa u softverskom rešenju eInspektor dostavljenih u jedinstven elektronski sandučić korisnika usluga elektronske uprave

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.2: Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija iz softverskog rešenja eInspektor i eDostava

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Organizaciona jedinica: Odeljenje za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je broj akata nastalih u radu inspekcijskih organa u softverskom rešenju eInspektor dostavljenih u Jedinstven elektronski sandučić subjektima nadzora (privrednim subjektima i fizičkim licima).

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj akata nastalih u radu inspekcijskih organa dostavljenih u jedinstven elektronski sandučić nadziranih subjekata

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

5.000

7.000

12.000

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

17.532

25.000

30.000

35.000

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 18. Procenat predmeta koji su vođeni isključivo u elektronskom obliku u odnosu na sve predmete u kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Procenat predmeta koji su vođeni isključivo u elektronskom obliku u odnosu na sve predmete u kalendarskoj godini

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.2: Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Evidencija o predmetima u softverskom rešenju Pisarnica

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je procenat predmeta koji su podneti u elektronskom obliku preko Portala eUprava.

U procesu je puštanje u rad nove usluga ePisarnica na Portalu eUprava koja će omogućiti za podnošenje dokumentarnog materijala u elektronskom obliku. Iz evidencije o predmetima koja se vode u Pisarnici se može utvrditi ukupan broj dokumenata podnetih u elektronskom obliku kao i broj dokumenata podnetih u papirnom obliku (dolaskom na šalter pisarnice ili slanjem dokumenata putem poštanskog operatora).

FORMULA/JEDNAČINA

100 * Broj predmeta koji su vođeni (započeti) u elektronskom obliku / Ukupan broj predmeta = %

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

0

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

0

10

25

40

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 19. Procenat upravnih sporova koji su pokrenuti elektronskim putem u odnosu na ukupan broj upravnih sporova koji su pokrenuti u jednoj kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za učesnike u postupku korišćenjem aplikacije eSud

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.2.1: Obezbediti efikasnu zaštitu prava korisnika elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Izveštaj sa projekta MPRAVDE – Proširivanje funkcionalnosti infrastrukturne platforme za interoperabilnost i sistema „ESUD” i održavanje i unapređenje servisa centralizovane elektronske oglasne table sudova

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo pravde

Organizaciona jedinica: Sektor za pravosuđe, Grupa za IKT

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra)

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Praćenje broja pravosudnih organa koji su na godišnjem nivou počeli da upotrebom platforme.

Broj novih sudova / godina

FORMULA/JEDNAČINA

Uneti kratku formulu/jednačinu za izračunavanje/merenje konkretnog pokazatelja

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

/

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

1

2

17

114

Procena uspešnosti

Moguć stepen odstupanja jedino u broju sudova za 2025 godinu. (potencijalni izostanak 25 viših sudova iz projekta, ili 66 osnovnih sudova iz projekta)

-2025 godina: Minimum 41 sud (privredni + viši sudovi) – minimalni broj sudova koji se može vrednovati kao uspeh

Pokazatelj 20. Procenat sudija u RS koji su prošli obuke Pravosudne akademije za rad u digitalnom okruženju u odnosu na ukupan broj sudija u RS

Naziv pokazatelja

Procenat sudija u RS koji su prošli obuke Pravosudne akademije za rad u digitalnom okruženju u odnosu na ukupan broj sudija u RS

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.2.1: Obezbediti efikasnu zaštitu prava korisnika elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

PATEM – sistem za upravljanje obukama Pravosudne Akademije

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Pravosudna akademija

Organizaciona jedinica: Sektor za stalnu obuku

Učestalost prikupljanja podataka

Po potrebi (moguća je dnevna ažurnost)

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Procenat sudija koji su prošli obuke za rad u digitalnom okruženju koje je organizovala Pravosudna akademija koji se beleži u softverskom rešenju za upravljanje obukama u odnosu na ukupan broj sudija u Republici Srbiji što je podatak kojim raspolaže Visoki savet sudstva

FORMULA/JEDNAČINA

Procenat sudija koji su prošli obuke za rad u digitalnom okruženju/ u odnosu broj sudija x100

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

2.9

4.3

6.2

6.4

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

15

20

30

40

Procena uspešnosti

Stepen odstupanja od ciljne vrednosti od 5% će se vrednovati kao uspeh

Pokazatelj 21. Broj organa uprave koji vrše dostavu u Jedinstveni elektronski sandučić

Naziv pokazatelja

Broj organa koji vrše dostavu u Jedinstven elektronski sandučić

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.2.2: Unapređenje dostave u elektronskoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Portal eUprava https://euprava.gov.rs/

Podsistem eDostava

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj organa koji vrše dostavu u Jedinstven elektronski sandučić. Broj se preuzima iz sistema eDostava.

eDostava (elektronska dostava) je usluga na Portalu eUprava koja omogućava dostavu akata, obaveštenja i drugih dokumenata u elektronskom obliku fizičkim i pravnim licima kao i organima uprave.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj organa koji dostavu vrši u jedinstven elektronski sandučić

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

13

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

13

20

100

300

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Poseban cilj 1.3: Povećanje dostupnosti elektronske uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa

Pokazatelj 22. EU benčmark elektronske uprave – dimenzija Ključni katalizatori

Naziv pokazatelja

EU benčmark elektronske uprave – dimenzija Ključni katalizatori

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.3: Povećanje dostupnosti elektronske uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Indeksni poen

– Veća vrednost je poželjna

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Međunarodni pokazatelj

Rezultat EU Izveštaja o stepenu razvoja elektronske uprave: eGovernment Benchmark Report za indeks Ključni katalizatori

Podaci za period nakon 2020. godine: https://digital-agenda-data.eu/datasets/e-gov-2020/indicators

Podaci za period pre 2020. godine: https://digital-agenda-data.eu/datasets/e-gov/indicators

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

U četvrtom kvartalu tekuće godine za dve prethodne kalendarske godine

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj meri: omogućavanje pouzdanog elektronskog upravnog postupanja odnosno način na koji se vrši: elektronska identifikacija, elektronsko podnošenje zahteva, obrada, kreiranje akta u elektronskom obliku i elektronska dostava.

FORMULA/JEDNAČINA

Transparentnost pružanja usluga + eID + eDokumenti+ Primarni izvori + Prekogranična onlajn dostupnost + Prekogranični eID + Prekogranični eDokumenti (Transparency of service delivery + eID + eDocuments + Authentic sources + Cross-border online availability + Cross-border eID + Cross border eDocuments)

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

21,4

23,9

28,1

43

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

54

56

60

65

Procena uspešnosti

Odstupanje do 1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 23. EU benčmark elektronske uprave – dimenzija Usmerenost na korisnike

Naziv pokazatelja

EU benčmark elektronske uprave – dimenzija Usmerenost na korisnike

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Indeksni poen

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Međunarodni pokazatelj

Rezultat EU Izveštaja o stepenu razvoja elektronske uprave: eGovernment Benchmark Report za indeks Ključni

Podaci za period nakon 2020. godine: https://digital-agenda-data.eu/datasets/e-gov-2020/indicators

Podaci za period pre 2020. godine: https://digital-agenda-data.eu/datasets/e-gov/indicators

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

U drugom kvartalu tekuće godine za prethodne dve godine

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj meri: omogućavanje elektronskog upravnog postupanja odnosno način na koji se vrši elektronska usluga: dostupnost usluge onlajn, prilagođenost mobilnim uređajima, korisnička podrška.

FORMULA/JEDNAČINA

Onljan dostupnost + Prilagođenost mobilnim uređajima + poređenje korisničke podrške

(Online availability + Mobile Friendliness + Customer service benchmarking)

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

65

68,4

70,1

78

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

77

80

85

87

Procena uspešnosti

Odstupanje do 1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 24. Lokalni indeks razvoja eUprave (LEI)

Naziv pokazatelja

Lokalni indeks razvoja eUprave (LEI)

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Nacionalni pokazatelj

Rezultat NALED-ovog Izveštaja o stepenu razvoja elektronske uprave jedinica lokalne samouprave: Lokalni indeks razvoja eUprave (LEI)

Podaci se objavljuju na portalu www.lei.rs

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

U drugom kvartalu tekuće godine za prethodne dve godine

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj meri stepen digitalizacije 10 najviše korišćenih postupaka fizičkih i pravnih lica iz nadležnosti lokalnih samouprava, kao i merenje ljudskih kapaciteta, zastupljenosti i kvaliteta elektronskih usluga, načina uključivanja građana u rad JLS, razvoja infrastrukture elektronske uprave i dr.

Kompozitni pokazatelj LEI sastoji se od 2 indeksa:

1. indeks: PREDUSLOVI eUPRAVE – oznaka KE (key enablers) sadrži dva kompozitna parametra:

a. INFRASTUKTURA (IT infrastructure) – oznaka ITInf = H + R

b.LJUDSKI RESURSI I KOMPETENCIJE (Human Resources & Competencies) – oznaka HRC = HRCp + TSk + eGT + eSS

2. indeks: eUSLUGE – oznaka eS (electronic service) sadrži dva kompozitna parametra:

a. KVALITET (Quality) – oznaka Q = Sph + Ef + eID + Sc

b. DOSTUPNOST (Accessibility) A = P + I + E + T + O + UE

*Skraćenice: H (Hardware), R (Register), HRCp (HR Capacity), TSk (IT Technical skills), eGT (eGovernment Training), eSS (eSustomer Capacity), Sph (Sophisticated), Ef (efficiency), eID (Electronic IDentification), Sc (Security), P (Participate), T (Transparency), O (Openness), I (Information), E (Education), UE (User Experience)

FORMULA/JEDNAČINA

LEI = KE + eS

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

10

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

25

30

35

40

Procena uspešnosti

Odstupanje do 1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 25. Broj podnesaka upućenih putem Portala eUprava u jednoj kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Broj podnesaka upućenih putem Portala eUprava u jednoj kalendarskoj godini

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Statistika sa Portala eUprava (https://euprava.gov.rs)

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Ukupan broj podnesaka upućenih putem Portala eUprava korišćenjem razvijenih elektronskih usluga koji se preuzima iz evidencije Portala eUprava.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj podnesaka upućenih nadležnim organima putem Portala eUprava

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

1.350.087

589.061

2.253.547

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

1.215.767

1.500.000

1.800.000

2.200.000

Procena uspešnosti

Odstupanje do 5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 26. Procenat usklađenosti funkcionalnosti Portala eUprava sa standardima pristupačnosti

Naziv pokazatelja

Procenat usklađenosti funkcionalnosti Portala eUprava sa standardima pristupačnosti

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Rezultat Izveštaja iz softverskog rešenja za samo/ocenjivanje www.samoocenjivanje.gov.rs organa državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

U skladu sa Uredbom o bližim uslovima za izradu i održavanje veb prezentacije organa na godišnjem nivou Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu omogućava samoocenjivanje veb prezentacija organa državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave putem softverskog rešenja dostupnog na adresi www. samoocenjivanje.gov.rs. Jedan od parametara je i pristupačnost veb prezentacije. Verifikaciju ocena vrši Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Merenje Pristupačnost obuhvata sledeće kriterijume:

– Naslovna strana prezentacije (ili prva strana koja nije intro) i jedna strana po izboru ocenjivača prolaze validaciju ePristupačnosti (nema grešaka ni u CSS, ni u HTML kodu).

– Postoji navigacija kroz celu prezentaciju uz pomoć <Tab> tastera i vizuelno je uočljiva.

– Sva dokumenta na veb prezentaciji koja su ponuđena za preuzimanje su u čitljivom formatu. Ne postoje skenirana dokumenta koja su u formi slike.

– Dokumenta za preuzimanje su ponuđena u više formata (pdf, doc, rtf, txt, odt i sl.).

– Slike i fotografije na veb prezentaciji imaju alternativni tekst.

– Postoji funkcionalnost skalabilnog uvećanja prezentacije.

FORMULA/JEDNAČINA

100 * Broj poena za oblast Pristupačnosti dobijenih nakon ocenjivanja / ukupan broj poena koja pripada oblasti pristupačnosti = %

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

0

70

70

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

75

85

90

100

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±2% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 27. Broj realizovanih usluga na Portalu eUprava u jednoj kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Broj realizovanih usluga na Portalu eUprava u jednoj kalendarskoj godini

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Rezultat Izveštaja iz evidencije Usluge iz statistike Portala eUprava (https://euprava.gov.rs)

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na dan upita ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Ukupan broj usluga objavljenih na Portalu eUprava koji se vodi u evidenciji usluga u okviru statistike Portala eUprava

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj usluga na Portalu eUprava namenjenih građanima + privredi + organima realizovanih u jednoj kalendarskoj godini

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

20

140

200

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

210

215

220

230

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 28. Procenat korisnika koji pozitivno ocenjuju korisničko iskustvo za usluge na Portalu eUprava

Naziv pokazatelja

Procenat korisnika koji pozitivno ocenjuju korisničko iskustvo za usluge na Portalu eUprava

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.1: Unapređenje Portala eUprava i drugih softverskih rešenja

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Rezultat Izveštaja na osnovu sprovedene ankete na Portalu eUprava (https://euprava.gov.rs)

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je procenat korisnika koji pozitivno ocenjuje (putem ankete) korisničko iskustvo koristeći usluge/servise na Portalu eUprava. U trenutku izveštavanja kreira se Izveštaj i izračunava procenat korisnika koji su se pozitivno izjasnili, od ukupnog broj korisnika koji su popunili upitnik.

FORMULA/JEDNAČINA

100 * Broj korisnika koji pozitivno ocenjuju korisničko iskustvo / Ukupan broj korisnika koji su ocenili korisničko iskustvo pružanja usluga na Portalu eUprava = %

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

/

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

/

/

30

50

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 29. Broj usluga koje imaju korisničku podršku putem Kontakt centra

Naziv pokazatelja

Broj usluga koje imaju korisničku podršku putem Kontakt centra

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.2: Pružanje podrške korisnicima elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Rezultat Izveštaja iz evidencije usluga za koje je obezbeđena podrška Kontakt centra putem različitih kanala komunikacije iz evidencije Kontakt centra

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj usluga za koje se obezbeđuje podrška, podatak koji se preuzima iz evidencije Kontakt centra. Podrška se realizuje putem sledećih kanala komunikacije:

– Emajl poruka

– Telefonski poziv – 011/ 30 50 570

– Dokument/pisarnica

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj usluga i servisa za koje je pružena podrška Kontakt centra tokom jedne kalendarske godine

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

29

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

250

280

300

350

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 30. Broj obrađenih upita korisnika u Kontakt centru

Naziv pokazatelja

Broj obrađenih (rešenih) upita korisnika u Kontakt centru

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.2: Pružanje podrške korisnicima elektronske uprave

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Rezultat Izveštaja iz evidencije upita u sistemu za podršku Kontakt centra

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj obrađenih upita Kontakt centra putem sledećih kanala komunikacije:

– Emajl poruka

– Telefonski poziv – 011/ 30 50 570

– Dokument/pisarnica

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj obrađenih upita korisnika iz navedenih kanala komunikacije tokom jedne kalendarske godine

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

100.000

250.000

400.000

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

432.143

500.000

550.000

600.000

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 31. Ukupan broj registrovanih korisnika na Portalu za elektronsku identifikaciju (eid.gov.rs)

Naziv pokazatelja

Ukupan broj registrovanih korisnika na Portalu za elektronsku identifikaciju (eid.gov.rs)

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.3: Afirmacija elektronske uprave (Podizanje svesti javnih službenika i građana o značaju digitalizacije i jačanje poverenja u elektronske usluge)

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Rezultat Izveštaja iz softverskog rešenja Portal za elektronsku indentifikaciju (eid.gov.rs)

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Izveštaj iz sistema za elektronsku identifikaciju (eID) putem koga se autentikuju korisnici usluga na Portalu eUprava

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj registrovanih korisnika usluga u sistemu za elektronsku identifikaciju (eid.gov.rs)

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

1.050.000

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

1.405.460

do 29.06.2022

2.100.000

2.600.000

3.500.000

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 32. Broj izdatih parametara za mobilnu aplikaciju SonsentID (broj registrovanih korisnika šemom visokog nivoa pouzdanosti)

Naziv pokazatelja

Broj izdatih parametara za mobilnu aplikaciju SonsentID (broj registrovanih korisnika šemom visokog nivoa pouzdanosti)

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.3.3: Afirmacija elektronske uprave (Podizanje svesti javnih službenika i građana o značaju digitalizacije i jačanje poverenja u elektronske usluge)

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Procenat

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Portal eUprava (https://euprava.gov.rs)

Statistika iz sistema eID, koji je deo Portala eUprava

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Broj izdatih parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID na nekom od šaltera registracionih tela (Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu) pokazuje u stvari broj registrovanih korisnika usluga elektronske uprave registrovanih šemom visokog nivoa pouzdanosti.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj izdatih parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

36.159

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

24.280

do 29.06.2022

50.000

65.000

75.000

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Poseban cilj 1.4: Otvaranje podataka u javnoj upravi

Pokazatelj 33. Broj resursa dostupnih na Portalu otvorenih podataka

Naziv pokazatelja

Broj resursa dostupnih na Portalu otvorenih podataka

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Poseban cilj 1.4: Otvaranje podataka u javnoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Izveštaj Portala otvorenih podataka https://data.gov.rs/sr/

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je broj dostupnih resursa koji se dobija iz statistike Portala otvorenih podataka

Resursi predstavljaju sve datoteke koje se postavljaju u okviru jedne oblasti ili teme. Jedan resurs je jedna datoteka u mašinski čitljivom, otvorenom formatu ili jedan link.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj dostupnih resursa na Portalu otvorenih podataka (https://data.gov.rs/sr/), brojevi se izračunavaju i upisuju kumulativno

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

1288

3154

3647

4646

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

5995

6500

7200

8000

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 34. Broj poseta Portalu otvorenih podataka

Naziv pokazatelja

Broj poseta Portalu otvorenih podataka

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

1.4: Otvaranje podataka u javnoj upravi

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Gugl analitika, Matomo besplatna (GPL licenca) softverska platforma za veb analitiku

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj poseta Portalu otvorenih podataka koji se preuzima iz statistike Gugl analitika i Matomo.

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj poseta na Portalu otvorenih podataka (https://data.gov.rs/sr/), brojevi se izračunavaju i upisuju kumulativno iz gore navedenih izveštaja.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

224000

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

285795

300000

335000

400000

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±10% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 35. Broj organa koji dele/objavljuju otvorene podatke na Portalu otvorenih podataka

Naziv pokazatelja

Broj organa34 koji dele/objavljuju otvorene podatke na Portalu otvorenih podataka

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.4.1: Obezbeđenje implementacije zakonodavnog okvira za otvorene podatke

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Izveštaj Portala otvorenih podataka https://data.gov.rs/sr/

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su javno dostupni

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je ukupan broj organa koji objavljuju otvorene podatke na Portalu otvorenih podataka

FORMULA/JEDNAČINA

Ukupan broj organa koji dele/objavljuju otvorene podatke na Portalu otvorenih podataka (https://data.gov.rs/sr/), brojevi se izračunavaju i upisuju kumulativno

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

16

26

37

77

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

83

100

115

130

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±5% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

34 Član 1, stav 1, Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18), određuje na koje organe se odnosi primena Zakona: Ovim zakonom uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa (u daljem tekstu: elektronska uprava).

Pokazatelj 36. Broj organizovanih hakatona, datatona, nedelja otvorenih podataka i izazova otvorenih podataka u jednoj kalendarskoj godini

Naziv pokazatelja

Broj organizovanih hakatona, datatona, nedelja otvorenih podataka i izazova otvorenih podataka u jednoj kalendarskoj godini

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.4.2: Podrška korišćenju otvorenih podataka

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Izveštaj Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu o sprovedenim aktivnostima

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je broj koji se dobija iz Izveštaja koji Kancelarija vodi o sprovedenim aktivnostima u oblasti otvorenih podataka, u jednoj kalendarskoj godini za koju se meri pokazatelj.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

2

4

6

8

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

10

14

20

25

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

Pokazatelj 37. Broj organa kojima je pružena podrška za otvaranje i/ili ponovno korišćenje otvorenih podataka

Naziv pokazatelja

Broj organa35 kojima je pružena podrška za otvaranje i/ili ponovno korišćenje otvorenih podataka

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.4.2: Podrška korišćenju otvorenih podataka

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Izveštaj o realizovanim obukama i drugoj vrsti podrške Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Organizaciona jedinica: Sektor za standarde digitalizacije

Učestalost prikupljanja podataka

Podaci su dostupni u prvom kvartalu tekuće kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra), a po potrebi se dostavljaju na upit ovlašćenih lica Vlade RS

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

Pokazatelj je broj koji se dobija iz Izveštaja Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu o sprovedenim aktivnostima na osnovu evidencije koju kancelarija vodi o sprovedenim aktivnostima u oblasti otvorenih podataka.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

/

/

/

/

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

28

38

50

62

Procena uspešnosti

Odstupanje do ±1% od projektovane ciljne vrednosti za naznačenu kalendarsku godinu ocenjuje se kao uspešno.

35 Član 1, stav 1, Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, br.27/18), određuje na koje organe se odnosi primena Zakona: Ovim zakonom uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa (u daljem tekstu: elektronska uprava).

Pokazatelj 38. Broj JLS za koje je urađena analiza spremnosti za sprovođenje koncepta „pametni grad”

Naziv pokazatelja

Broj JLS za koje je urađena analiza spremnosti za sprovođenje koncepta „pametni grad“

Odgovarajući opšti, posebni cilj ili mera

Mera 1.4.3: Uvođenje koncepta „pametnog grada”

Tip i nivo pokazatelja

– Kvantitativni

– Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

– Broj

– Veća vrednost je poželjna.

Izvor podataka za praćenje pokazatelja učinka

Izveštaj o uvođenju koncepta pametnog grada u Opštinama Šid, Bečej i Petrovac na Mlavi

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Organizaciona jedinica: Odsek za jedinstvenu i e-upravu

Učestalost prikupljanja podataka

Jednom godišnje, u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/ jednačine)

U prvom kvartalu 2023. godine planirano je da se uradi analiza primene koncepta pametnog grada u tri opštine u Republici Srbiji u okviru donacije Vlade Republike Koreje. Ciljane vrednosti pokazuju zbir novih analiza koje su urađene u toku jedne kalendarske godine i ne sabiraju se sa prethodnim kalendarskim godinama.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i trendu u prošlosti

Trend u prošlosti

Polazna vrednost

2018

2019

2020

2021

0

Podaci o ciljnim vrednostima

2022

2023

2024

2025

0

3

1

1

Procena uspešnosti

ZAVRŠNI DEO

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, na Portalu eUprava i na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 091-3191/2023

U Beogradu, 20. aprila 2023. godine

Vlada

Potpredsednik Vlade,

Miloš Vučević, s.r.

SADRŽAJ

I. UVOD 1

II. NAČELA PROGRAMA 4

III. PODACI O PLANSKIM DOKUMENTIMA

I PRAVNOM OKVIRU RELEVANTNOM ZA IZRADU

PROGRAMA 5

A. PLANSKI DOKUMENTI RELEVANTNI ZA RAZVOJ E-UPRAVE 5

B. PRAVNI OKVIR E-UPRAVE 7

V. USKLAĐIVANJE SA PRAVNIM OKVIROM EU 9

IV. STANJE E-UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI

I REZULTATI EH-ROST ANALIZE PROGRAMA

RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE 2020–2022.

GODINE 13

V. DEFINISANJE PLANIRANE PROMENE 18

A. VIZIJA 18

B. PLANIRANA PROMENA 19

V. ZAINTERESOVANE STRANE 19

VI. CILJEVI PROGRAMA 19

A. OPŠTI CILj PROGRAMA 19

B. POSEBNI CILJEVI PROGRAMA 21

V. POKAZATELJI UČINKA NA NIVOU OPŠTEG

I POSEBNIH CILJEVA 22

G. TABELARNI PRIKAZ CILJEVA ZA PERIOD

2023–2025. GODINE 23

VII. MERE PROGRAMA 31

A. Poseban cilj 1: Razvoj infrastrukture u e-upravi

i obezbeđivanje interoperabilnosti za period

2023–2025. godine 32

B. Poseban cilj 2: Unapređenje pravne sigurnosti

u korišćenju elektronske uprave za period

2023–2025. godine 49

V. Poseban cilj 3: Povećanje dostupnosti e-uprave

građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih

servisa za period 2023– 2025. godine 55

G. Poseban cilj 4: Otvaranje podataka u javnoj upravi

za period 2023– 2025. godine 64

VIΙΙ. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA 72

IX. NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA 73

X. INFORMACIJE O SPROVEDENIM

KONSULTACIJAMA I JAVNOJ RASPRAVI 75

XI. INFORMACIJE O PROPISIMA KOJE TREBA

DONETI, ODNOSNO IZMENITI U SKLADU

SA PROGRAMOM I PREPORUKAMA EX-POST

ANALIZE 76

XII. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA

ELEKTRONSKE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI

ZA PERIOD OD 2023. DO 2025. GODINE 76

PRILOG 1: AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE

PROGRAMA RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE U RS

ZA PERIOD OD 2023. DO 2025. GODINE 77

PRILOG 2. PASOŠ POKAZATELJA 126

Opšti cilj 1: Razvoj efikasne i korisnički orijentisane

uprave u digitalnom okruženju 126

Pokazatelj 1. Sveukupni rezultat Srbije iz EU Izveštaja

o poređenju e-uprava: eGovernment Benchmark Report 126

Poseban cilj 1.1: Razvoj infrastrukture u elektronskoj

upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti 128

Pokazatelj 2. Broj organa državne uprave, teritorijalne

autonomije i jedinica lokalne samouprave koji u državnim

centrima za upravljanje i čuvanje podataka smeštaju

svoje registre i druga softverska rešenja 128

Pokazatelj 3. Broj organa koji preuzimaju podatke

iz Centralnog registra stanovništva, Katastra

nepokretnosti, Registra privrednih subjekata

i Adresnog registra preko Servisne magistrale organa 129

Pokazatelj 4. Procenat zdravstvenih ustanova povezanih

na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu

elektronske uprave 131

Pokazatelj 5. Broj registara i drugih softverskih rešenja

koji se vode u državnim centrima za upravljanje i čuvanje

podataka 132

Pokazatelj 6. Broj organa koji kancelarijsko poslovanje

isključivo obavljaju putem Pisarnice 133

Pokazatelj 7. Broj organa čija su postojeća softverska

rešenja integrisana sa Pisarnicom i eArhivom 134

Pokazatelj 8. Broj organa državne uprave koji koriste

kolaboracione servise 135

Pokazatelj 9. Broj uspostavljenih i unapređenih

evidencija u elektronskom obliku (registara) 136

Pokazatelj 10. Broj izvršilaca na radnim mestima

za IT službenike 137

Pokazatelj 11. Broj javnih službenika koji su obučeni

za rad u digitalnom okruženju u odnosu na ukupan

broj službenika u organu državne uprave i JLS 139

Pokazatelj 12. Broj izvršilaca na radnim mestima

za IT službenike u organima državne uprave 140

Pokazatelj 13. Broj izvršilaca na radnim mestima

za IT službenike u organima lokalne samouprave 141

Pokazatelj 14. Procenat organa koji imaju uspostavljen

i funkcionalan sistem informacione bezbednosti

i ispunjavaju standarde vezane za informacionu bezbednost (usvojen Akt o informacionoj bezbednosti) u odnosu

na broj sprovedenih redovnih i vanrednih inspekcijskih

nadzora u jednoj kalendarskoj godini 143

Pokazatelj 15. Procenat organa koji imaju uspostavljen

i funkcionalan sistem informacione bezbednosti

i ispunjavaju standarde vezane za informacionu

bezbednost (usvojen Plan oporavka u slučaju katastrofe)

u odnosu na broj sprovedenih redovnih i vanrednih

inspekcijskih nadzora na u jednoj kalendarskoj godini 144

Pokazatelj 16. Broj službenika koji su prošli sajber

vežbe u javnoj upravi 146

Poseban cilj 1.2: Unapređenje pravne sigurnosti

u korišćenju elektronske uprave 147

Pokazatelj 17. Broj akata nastalih u radu inspekcijskih

organa u softverskom rešenju eInspektor dostavljenih

u jedinstven elektronski sandučić korisnika usluga

elektronske uprave 147

Pokazatelj 18. Procenat predmeta koji su vođeni

isključivo u elektronskom obliku u odnosu na sve

predmete u kalendarskoj godini 148

Pokazatelj 19. Procenat upravnih sporova koji su

pokrenuti elektronskim putem u odnosu na ukupan

broj upravnih sporova koji su pokrenuti u jednoj

kalendarskoj godini 149

Pokazatelj 20. Procenat sudija u RS koji su prošli

obuke Pravosudne akademije za rad u digitalnom

okruženju u odnosu na ukupan broj sudija u RS 150

Pokazatelj 21. Broj organa uprave koji vrše dostavu

u Jedinstveni elektronski sandučić 151

Poseban cilj 1.3: Povećanje dostupnosti elektronske

uprave građanima i privredi kroz unapređenje

korisničkih servisa 152

Pokazatelj 22. EU benčmark elektronske uprave

– dimenzija Ključni katalizatori 152

Pokazatelj 23. EU benčmark elektronske uprave

– dimenzija Usmerenost na korisnike 154

Pokazatelj 24. Lokalni indeks razvoja eUprave (LEI) 155

Pokazatelj 25. Broj podnesaka upućenih putem Portala

eUprava u jednoj kalendarskoj godini 156

Pokazatelj 26. Procenat usklađenosti funkcionalnosti

Portala eUprava sa standardima pristupačnosti 157

Pokazatelj 27. Broj realizovanih usluga na Portalu

eUprava u jednoj kalendarskoj godini 159

Pokazatelj 28. Procenat korisnika koji pozitivno ocenjuju

korisničko iskustvo za usluge na Portalu eUprava 160

Pokazatelj 29. Broj usluga koje imaju korisničku podršku

putem Kontakt centra 161

Pokazatelj 30. Broj obrađenih upita korisnika u Kontakt

centru 162

Pokazatelj 31. Ukupan broj registrovanih korisnika

na Portalu za elektronsku identifikaciju (eid.gov.rs) 163

Pokazatelj 32. Broj izdatih parametara za mobilnu

aplikaciju SonsentID (broj registrovanih korisnika

šemom visokog nivoa pouzdanosti) 165

Poseban cilj 1.4: Otvaranje podataka u javnoj upravi 166

Pokazatelj 33. Broj resursa dostupnih na Portalu

otvorenih podataka 166

Pokazatelj 34. Broj poseta Portalu otvorenih podataka 167

Pokazatelj 35. Broj organa koji dele/objavljuju otvorene

podatke na Portalu otvorenih podataka 168

Pokazatelj 36. Broj organizovanih hakatona, datatona,

nedelja otvorenih podataka i izazova otvorenih podataka

u jednoj kalendarskoj godini 169

Pokazatelj 37. Broj organa kojima je pružena podrška

za otvaranje i/ili ponovno korišćenje otvorenih podataka 170

Pokazatelj 38. Broj JLS za koje je urađena analiza

spremnosti za sprovođenje koncepta „pametni grad“ 171

ZAVRŠNI DEO 172

SKRAĆENICE 176

SKRAĆENICE

AP

Akcioni plan

APV

Autonomna pokrajina Vojvodina

APR

Agencija za privredne registre

BDP

Bruto društveni proizvod

GIS

Geografsko-informacioni sistem

GKIS

Geodetsko-katastarski informacioni sistem

DJP

Dokumenti javnih politika

DTC

Data centar

EID

Elektronska identifikacija

EU

Evropska unija

ZORAT

Zakon o republičkim administrativnim taksama

ZEP

Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (Zakon o elektronskom poslovanju)

ZEU

Zakon o elektronskoj upravi

ZZPL

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

ZOS

Zakon o strancima

ZPS

Zakon o planskom sistemu

e-ZUP

Informacioni sistem za elektronsku razmenu podataka svih organa javne uprave (e – elektronski; ZUP – Zakon o opštem upravnom postupku)

e-usluge

Elektronske usluge

e-Papir

Projekat za smanjenje administrativnog opterećenja i uvođenje elektronskih usluga (e – elektronski)

e-porezi

Portal na kome se nalazi skup elektronskih servisa Poreske uprave Republike Srbije

e-Procedure

Elektronske procedure

ZJMBG

Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana

ZUP

Zakon o opštem upravnom postupku

IIB

Inspekcija za informacionu bezbednost

IKT

Informaciono-komunikacione tehnologije

IS

Informacioni sistem

IT

Informacione tehnologije

ITE

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

ISDIPZ

Informacioni sistem za dečju i porodičnu zaštitu

ISKN

Integrisani sistem za katastar nepokretnosti i upis prava

JBK

Javnobeležnička komora

JBP

Javnobeležnički poslovnik

JIK

Jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža elektronske uprave

JLS

Jedinica lokalne samouprave

JMBG

Jedinstveni matični broj građanina

JU

Javna uprava

JUM

Jedinstveno upravno mesto

LEI

Indeks lokalnog razvoja e-Uprave

MGSI

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MZ

Ministarstvo zdravlja

MIT

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MJU

Ministarstvo za javna ulaganja

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MO

Ministarstvo odbrane

MPRAVDE

Ministarstvo pravde

MPRIV

Ministarstvo privrede

MPŠV

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MUP

Ministarstvo unutrašnjih poslova

MF

Ministarstvo finansija

NAJU

Nacionalna akademija za javnu upravu

NALED

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

NBS

Narodna banka Srbije

NIGP

Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

ODU

Organi državne uprave

OIT

Odluka o opštim pravilima za izvršavanje instant transfera odobrenja

PA

Pravosudna akademija

PAR

Reforma javne uprave (eng. Public Administration Reform)

PATEM

Sistem za upravljanje obukama Pravosudne akademije

PV

Početna vrednost

PDV

Porez na dodatu vrednost

PKS

Privredna komora Srbije

POU

Partnerstvo za otvorenu upravu (eng. Open Government Partnership)

PURS

Poreska uprava Republike Srbije

RATEL

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge

RGZ

Republički geodetski zavod

RNIDS

Registar nacionalnih internet domena Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

RSJP

Republički sekretarijat za javne politike

RFPIO

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

SKGO

Stalna konferencija gradova i opština

SKIP

Srpsko-korejski informatičko-pristupni centar

SMO

Servisna magistrala organa

SOZIS

Informacioni sistem socijalne zaštite

SRJU

Strategija reforme javne uprave

UI

Upravni inspektorat

UN

Ujedinjene nacije

USZ

Ustanove socijalne zaštite

UT

Uprava za trezor Ministarstva finansija

CV

Ciljana vrednost

CEOP

Centralna evidencija objedinjenih procedura

CERT

Centar za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema organa

CROSO

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

API

Aplikativni programski interfejs (eng. Application Programmable Interface)

B2B

Komunikacija / odnos između različitih poslovnih subjekata (eng. Business to Business)

DC

eng. Domain Controller

DMS

Sistem za upravljanje dokumentima (eng. Document Management System)

EDGe

Omogućavanje digitalnog upravljanja (eng. Enabling Digital Governance) – Projekat Svetske banke

e-ID

Elektronska identifikacija (eng. Electronic Identification)

EGDI

Indeks Ujedinjenih nacija o razvijenosti elektronske uprave (eng. E-Government Development Index)

EIDAS

Elektronska identifikacija i usluge od poverenja (eng. Electronic Identification, Authentication and Trust Services)

GDPR

Opšta uredba o zaštiti podataka (eng. General Data Protection Regulation)

GTFS

Standard za otvaranje podataka u oblasti prevoza (eng. General Transit Feed Specification)

G2B

Komunikacija / odnos vlade / uprave sa privredom (eng. Government to Business)

G2G

Komunikacija / odnos vlade sa vladom / uprave sa upravom (eng. Government to Government)

IPA

Instrument za pretpristupnu pomoć (eng. Instrument for Pre-Accession Assistance)

ITIL

Skup procesa za isporučivanje i podržavanje IT usluga, opisanih u biblioteci IT infrastrukture (eng. Information Technology Infrastructure Library)

ME

eng. Microsoft Exchange

MSP

eng. Microsoft Share Point

NIS Directive

Direktiva o mrežnoj i informacionoj bezbednosti (eng. Directive on Security of Network and Information Systems)

NOC

Mrežni operativni centar (eng. Network Operation Center)

OCDS

Standard za podatke o javnim nabavkama (eng. Open Contracting Data Standards)

OECD-SIGMA

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – Podrška za unapređenje rukovođenja i upravljanja (eng. Organisation for Economic Co-operation and Development – Support for Improvement in Governance and Management)

OSI

Indeks onlajn usluga (eng. Online Service Index)

RaaS

Platforma kao usluga (eng. Platform as a Service)

POS

Prodajno mesto (eng. Point of Sale)

SIS

Šengenski informacioni sistem (eng. Schengen Information System)

SaaS

Softver kao usluga (eng. Software as a Service)

SOC

Centar za bezbednost podataka (eng. Security Operation Center)

TII

Indeks telekomunikacione infrastrutkure (eng. Telecomunication Infrastructure Index)

UNDP

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (eng. United Nations Development Programme)

USD

Dolar (eng. United States Dollar)

WB

Svetska banka (eng. World Bank)