Program razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021–2031. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada donosi

PROGRAM

razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021–2031. godine

"Službeni glasnik RS", broj 154 od 23. decembra 2020.

Programom razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021–2031. godine (u daljem tekstu: Program) utvrđuju se ciljevi i mere za razvoj vinarstva i vinogradarstva čija implementacija treba da rezultira povećanjem ukupnih vinogradarskih površina pod vinovom lozom, povećanjem broja zaposlenih kroz zapošljavanje u sektoru vinarstva i vinogradarstva, povećanjem prihoda od prodaje vina krajnjem korisniku, zaštitom i razvojem domaćeg tržišta, kao i drugim aspektima koji doprinose unapređenju sektora. Programom se doprinosi ostvarivanju strateških ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14).

Program je tematski podeljen u sedam celina:

1) uvodna razmatranja sa osnovnim informacijama o planskom, institucionalnom i pravnom okviru;

2) opis postojećeg stanja;

3) vizija razvoja vinogradarstva i vinarstva;

4) mere za ostvarivanje cilja Programa;

5) mehanizam za sprovođenje Programa i način izveštavanja o rezultatima sprovođenja;

6) budžet za implementaciju Programa;

7) efekti realizacije Programa na vinarstvo i vinogradarstvo.

Izrada Programa započeta je na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Sektora za ruralni razvoj i Saveza vinara i vinogradara Srbije, na osnovu širokog konsultativnog procesa sa predstavnicima svih zainteresovanih strana, predstavnika javnog i predstavnika civilnog sektora. Od septembra 2019. godine održano je više seminara, prezentacija na terenu i u medijima (televiziji i internet prezentaciji Saveza vinara i vinogradara Srbije) i radionica u cilju upoznavanja javnosti sa predlogom Programa, na kojima je data mogućnost neposrednog učešća i davanja predloga i sugestija u izradi Programa. Takođe, u razvoj Programa bili su uključeni: Savez vinara i vinogradara Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Nišu, Poljoprivredne stručne službe Srbije i Privredna komora Srbije.

I. UVODNA RAZMATRANJA SA OSNOVNIM INFORMACIJAMA O PLANSKOM, INSTITUCIONALNOM I PRAVNOM OKVIRU

1.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu Programa sadržan je u članu 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

1.2. Razlozi za donošenje

Republika Srbija ima povoljne klimatske, zemljišne i druge uslove za gajenje vinove loze, koji se ogledaju u postojanju tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, budući da prosečna veličina vinograda u Republici Srbiji iznosi samo 0,34 ha. Prema podacima iz Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, koje je Republički zavod za statistiku sproveo 2018. godine, ukupna površina pod vinogradima je 20.466 ha (bez regiona Kosovo i Metohija). Ovako usitnjena struktura zasada značajno povećava ukupne troškove proizvodnje grožđa. Republika Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 % ukupne površine u zemlji pod vinogradima. Zbog toga udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60%. Donošenjem Programa omogućiće se da Republika Srbija dostigne površinu pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, povećanje udela domaćeg vina na domaćem tržištu za preko 30%, rast izvoza domaćeg vina u Evropsku uniju i u treće zemlje kao i razvoj vinskog i seoskog turizma.

Program se donosi prvi put i to na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu, program kao planski dokument usvaja se po pravilu za period do tri godine. Za ovaj Program procenjeno je da bi period od tri godine bio nedovoljan za ostvarivanje postavljenih propisanih ciljeva. Polazna osnova za postavku Programa na desetogodišnji period je činjenica da proizvodnja dobrog i kvalitetnog grožđa podrazumeva pažljivo planiranje i doslednost u obavljanju poslova i vreme. U prve tri do četiri godine nakon sadnje, vinova loza je zaokupljena razvojem korenovog sistema i nadzemnih delova, kako bi se formirao što snažniji čokot, koji će kasnije dati kvalitetno grožđe. Vinova loza prvi rod može dati već u drugoj godini, obično do 1 kg po čokotu, a prva berba se računa od treće godine starosti loze. Čokot vinove loze se razvija do tridesetak godina. Tek formirana loza, koja daje solidan prinos u okviru vinograda koji su rentabilni za proizvodnju, mogu predstavljati osnov za proizvodnju vina visokog kvaliteta. Upravo ovaj prirodni proces, koji zahteva vreme, posvećen rad i investicije razlog je zbog postavljanja Programa na rok od deset godina.

Institucije koje su bile uključene u razvoj Programa su: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Savez vinara i vinogradara Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Nišu, Poljoprivredne stručne službe Srbije i Privredna komora Srbije.

Program je nastao na osnovu širokog konsultativnog procesa sa predstavnicima svih zainteresovanih strana, predstavnika javnog i predstavnika civilnog sektora. Od septembra 2019. godine održano je više seminara, prezentacija na terenu i u medijima (televiziji i internet prezentaciji Saveza vinara i vinogradara Srbije) i radionica u cilju upoznavanja javnosti sa predlogom Programa, na kojima je data mogućnost neposrednog učešća i davanja predloga i sugestija u izradi Programa.

1.3. Veza sa postojećim politikama i pravnim okvirom

Programom se utvrđuju smernice razvoja vinogradarsko vinskog sektora sagledavajući ovaj sektor u širem konceptu odnosno istovremeno ga razmatrajući kao deo poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, trgovinskih mehanizama, turističko i marketinško razvojnog koncepta, kao i obrazovnog sistema, te u tom smislu treba razmatrati i vezu sa postojećim politikama i pravnim okvirom.

Regulisanje pitanja značajnih za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj u osnovi je obuhvaćeno Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 – dr. zakon i 101/16) kojim je između ostalog propisano da Vlada donosi Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije kojom se određuju dugoročni pravci razvoja, kao i dva opšta nacionalna programa, koja treba da definišu načine realizacije strateških ciljeva, i to Nacionalni program razvoja poljoprivrede i Nacionalni program ruralnog razvoja.

U skladu sa napred navedenim zakonom doneta je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine (u daljem tekstu: Strategija) sa sledećim razvojnim ciljevima:

1) rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača;

2) rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora;

3) održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine;

4) unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva;

5) efikasno upravljanje javnim politikama i unapređenje institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina.

Na osnovu Strategije Vlada je donela Nacionalni program poljoprivrede za period 2018-2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 120/17) koji predstavlja njenu dalju razradu i njen implementacioni dokument za sprovođenje poljoprivredne politike za dati period.

Takođe, na osnovu Strategije Vlada je donela i Nacionalni program ruralnog razvoja od 2018. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 60/18) koji predstavlja njenu dalju razradu i njen implementacioni dokument za sprovođenje politike ruralnog razvoja za dati period kojim je definisan set mera podsticaja vezanih za ruralni razvoj.

Mere koje su utvrđene Programom, a koje se odnose na vinogradarsko vinski sektor u smislu poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u skladu su sa ciljevima koji su utvrđeni Strategijom, naročito u pogledu ostvarenja cilja rasta konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora i rasta proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, povećanja zemljišnog poseda i ukrupnjavanja parcela i harmonizacije domaće zakonske regulative sa evropskom regulativom. Strategijom je takođe istaknuto da poseban značaj za poljoprivredu Republike Srbije ima unapređenje konkurentnosti prerađivačkog sektora, koji bi trebalo da bude što više baziran na domaćim sirovinama i postizanju što više dodate vrednosti, kako bi rasla izvozna konkurentnost.

Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) i propisima donetim za njegovo sprovođenje regulisana je, između ostalog, oblast proizvodnje vina sa oznakama geografskog porekla. Programom se dalje unapređuje primena ovih propisa sa ciljem povećanja prepoznatljivosti oznaka geografskog porekla, a time i povećanje konkurentnosti proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla. Programom će se unaprediti postojeći propisi o vinu, imajući u vidu da Program predviđa donošenje novog Zakona o vinu koji treba da stvori adekvatne uslove za dalji razvoj sektora vinarstva i vinogradarstva uz istovremeno usklađivanje sa propisima Evropske unije (Uredbom (EU), br. 1308/2013, Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 2018/273, Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 2018/274, Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 2019/33, Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 2019/34, Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 2019/934), Uredbom (EU), br. 1306/2013, Uredbom (EU), br. 251/2014).

Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) kojim se uređuju vrste podsticaja, način korišćenja podsticaja, kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisani su, između ostalog i podsticaji namenjeni razvoju sektora vinarstva i vinogradarstva.

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 – dr. zakon) uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Uređenje poljoprivrednog zemljišta obuhvata i komasaciju koja se sprovodi u cilju ukrupnjavanja i poboljšanja prirodnih i ekoloških uslova na zemljištu. Programom će se unaprediti proces ukrupnjavanja zemljišta i time omogućiti povećanje vinogradarskih parcela i povećanje rentabilnosti proizvodnje vina.

II. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

2.1. Globalni trendovi u vinogradarstvu i vinarstvu

Savremeno vinogradarstvo i vinarstvo karakterišu četiri trenda:

1) snažniji fokus na vrednosti:

– proizvodnja na globalnom nivou stagnira, pre svega zbog rasta proizvodnje svetskih lidera,

– rast vrednosti industrije zasnovan je na izvozu veće vrednosti vina i porastu srednje klase u Aziji, i

– snažnije profilisanje vodećih vinskih učesnika na globalnoj mapi;

2) promena potrošačkih navika:

– rast potrošnje pomera se u Sjedinjene Američke Države (u daljem tekstu: SAD) i Aziju, sa stagnacijom i blagim padom na većini tržišta Evropske unije,

– novi segmenti menjaju navike potrošača, osnažujući značaj: tradicije, autentičnosti vina i organskih proizvoda, i

– zamenski proizvodi utiču na rast potrošnje piva i žestokih pića;

3) povećanje složenosti tržišta:

– snažan prelaz ka „povoljnijojˮ kupovini je evidentan sa pozitivnim uticajem na velike prodavnice, „radnje u komšilukuˮ, kao i onlajn prodavnice, i

– onlajn prodavnice postaju neizbežan kanal za dugoročno plasiranje proizvoda;

4) snažniji uticaj tehnologije:

– tehnologija progresivno utiče na sve elemente „lanca vrednostiˮ– od vinograda do navika u ishrani,

– sve je veći značaj „pametneˮ integracije tehnoloških rešenja kao elemenata održavanja globalne konkurentnosti, i

– uticaj na krajnjeg kupca, putem poluge tehnologije, postaje sve snažniji.

Globalna površina pod vinogradima je suočena sa blagim padom tokom posmatranog perioda. Smanjenje globalne površine pod vinogradima od 2014. godine, uglavnom je posledica pada vinogradarskih površina u Iranu, Turskoj i Portugalu.

Sa sazrevanjem i globalizacijom vinarstva može se očekivati da se novi učesnici uključe na tržište.

Proizvodnja vina je veoma geografski koncentrisana, deset ključnih tržišta proizvodi 82% vina na globalnom nivou.

Uprkos smanjenju vinogradarskih površina, nivo proizvodnje beleži blagi porast.

Iako obim izvoza stagnira, povećanje tržišne vrednosti izvoza vina podstaknuto je višom cenom vina. Kako azijsko tržište nastavlja da oblikuje sebe u potrošača vina, očekuje se da prosečna vrednost izvoza vina poraste još više.

Novi učesnici na tržištu svoj rast zasnivaju na većim količinama izvoza, dok se lideri u vinskoj industriji fokusiraju na vrednost.

– Kretanje prema vrednosti izvoza:

– Francuska

– Italija

– SAD

– Novi Zeland

– Kretanje prema količini izvoza:

– Australija

– Čile

– Južnoafrička Republika

– Smanjenje količine izvoza:

– Španija

– Argentina

– SAD

– Nemačka

Lideri u vinskoj industriji prepoznaju se prema vrednosti izvoza, dok novi učesnici svoj rast zasnivaju na većoj količini izvoza. Globalno, tržišta se nalaze u različitim razvojnim etapama samoprepoznavanja, kao nacija potrošača vina.

Ključne implikacije:

– SAD trenutno predstavlja najatraktivnije tržište s obzirom na zrelost konzumacije vina, kao i kupovnu moć, koja je u korelaciji sa trećom najvećom prosečnom cenom i količinom uvoza;

– Zemlje azijskog tržišta i dalje se prepoznaju kao nacije koje konzumiraju vino – kao što je slučaj Japana i Kine, sa orijentacijom na kvalitet vina i pojavu kulture ispijanja vina;

– Evropsko tržište je podeljeno između kvaliteta i kvantiteta, kao načina prepoznavanja na tržištu vina – Nemačka predstavlja zemlju sa najvećom količinom uvoza, ali je orijentisana prema niskom kvalitetu i rinfuznom vinu, praćena značajnim promenama potrošačkih navika kao što su: prihvatanje zdravog načina života, demografske promene, sve veći uticaj lokalnih proizvoda itd., Velika Britanija i dalje predstavlja globalni centar za uvoz vina, zemlje Beneluksa predstavljaju srednju tačku u odnosu cena kvalitet.

– Evropski izvoznici su prevashodno orijentisani prema tržištu Velike Britanije i Nemačke, dok su Francuska i Čile zakoračili na tržište Kine.

– Globalna potrošnja vina stagnira, ali trend konzumacije vina prenosi se na SAD, azijsko i afričko tržište. Ukupna godišnja stopa rasta iznosi +0,5% i u skladu je sa trendom stagnacije koji se vidi na strani ponude i globalne potrošnje.

− Uzroci promena na globalnom nivou su:

– Rast kupovne moći u zemljama u razvoju (Azija);

– Sazrevanje netradicionalnih vinskih tržišta, u smislu potrošnje (Azija, Afrika);

– Promena životnih navika, u smislu fokusiranosti na zdravlje i smanjenja potrošnje;

– Novi segment potrošača (Severna Amerika);

– Popularizacija ostalih alkoholnih pića – piva, džina, itd. (Evropa).

Iako se razvijaju nova tržišta, pet ključnih tržišta i dalje će predstavljati preko 50% udela na vinskom tržištu:

Formiraju se novi tržišni segmenti i oni donose nove izazove za vinsku industriju. Ključni pokretači su:

– Spremnost za isprobavanje novih stvari;

– Autentičnost (interesantna priča iza proizvoda i značaj organskog uzgoja vina svest o prirodi);

– Žene potrošači vina (2/3 regularnih potrošača vina u SAD u 2017. godini su žene, što se pre svega odnosi na roze i penušava vina i potencijal za višecenovno plasiranje proizvoda);

– Onlajn povratne informacije (povećava se stopa povratnih informacija i povećava osetljivost kupaca na onlajn kritike);

– Kanali distribucije (novi prodajni kanali, npr. knjižare, bioskopi, onlajn prodavnice itd. i razvoj aplikacija).

Odabrane vinske regije su već učinile iskorak u prilagođavanju novim segmentima kupaca.

Povoljnija kupovina omogućava kupcima da dobiju i ugodniju kupovinu.

Snažne stope rasta elektronske trgovine podrazumevaju očigledan potencijal za plasman proizvoda.

Tehnologija će imati sve veći uticaj na poslovanje – od vinograda do načina na koji konzumiramo vino.

Uticaj onlajn trgovaca nastavlja da raste. Pet budućih onlajn trendova su:

1) porast onlajn trgovaca;

2) onlajn platforme vodećih regionalnih/ nacionalnih trgovačkih lanaca;

3) specijalizovane onlajn prodavnice vina sa izuzetnim korisničkim iskustvom i širokom ponudom;

4) konsolidovane platforme koje objedinjuju onlajn prodaju pojedinih vina (na primer „BlackBox wines”);

5) onlajn prodavnice vinarija – direktna platforma za elektronsku kupovinu (B2B1 segment, lojalni kupci).

Imajući u vidu globalne trendove, treba imati u vidu lokalne implikacije:

– Snažniji fokus na vrednost

– Potencijalni pritisci na lokalno tržište, kao rezultat povećane globalne trgovine,

– Povećana složenost ulaska na inostrano tržište je glavni generator globalnog rasta,

– Potreba za jačim fokusom na vinu sa dodatom vrednosti i autentičnosti;

– Evidentne promene u navikama potrošača

– Potreba za jačim fokusom na: tržišne trendove, kanale komunikacije, autentičnost, itd.,

– Razmatranje organske/ održive proizvodnje kao dodatnog elementa povećanja konkurentnosti,

– Izgradnja snažnije kulture ispijanja vina u lokalnom području (element odbrane od alternativnog proizvoda)

– Sve veća izražena tržišna sklonost

– Poboljšanje procesa saradnje sa velikim prodavnicama (standardizacija, cene, itd.), kao rastući kanal u budućnosti,

– Preduzimanje mera za snažniji ulazak u onlajn segment (prodaje i marketinga);

– Rast uticaja tehnologije

– Integracija sa globalnim tehnološkim trendovima kako bi bila u toku sa razvojem tržišta,

– Primena inovativnih tehnoloških kanala/platformi kao jedne od poluga za rast (iskustvo virtualne realnosti, itd.),

– Fokusiranje na onlajn komunikaciju sa krajnjim potrošačem kao bazični element u vinarstvu.

––––––––

1 B2B (Business to Business) je skraćenica koja označava model elektronske trgovine među privrednim subjektima.

2.2. Pregled stanja u vinogradarstvu i vinarstvu u Republici Srbiji

Republika Srbija ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima u poređenju sa zemljama u okruženju sa regionalnim susedima (6.700 ha) i jednu od najmanjih gustina vinograda u (približno 4 puta manju od Hrvatske i 6 puta manju od Slovenije). Ukupna proizvodnja u 2018. godini iznosi oko 291.000 hl što je 2,1 puta manje od Slovenije. Republika Srbija proizvodi najmanju količinu vina u poređenju sa susednim zemljama. Proizvodnja vina u Republici Srbiji se godišnje smanjuje za 3%. Uvozna vina imaju snažnu poziciju na domaćem tržištu. Uvoz je fokusiran na uvoz jeftinih vina iz Severne Makedonije što predstavlja 84% ukupno uvezenih vina. Potrošnja vina u Republici Srbiji je jedna od najnižih u Evropi. Proizvodnja je fokusirana na vina nižeg kvaliteta. Površina pod vinogradima je usitnjena što povećava troškove proizvodnje. Ne postoji specijalizovani obrazovni sistem koji bi mogao da pruži vinogradarima i vinarima znanje o savremenim trendovima i prenosu znanja. Specijalizovana odeljenja u srednjim školama se gase zbog nedovoljnog broja učenika. Obrazovni sistem zahteva modernizaciju plana i programa. Vinski turizam je usled nedostatka adekvatnog prostora – degustacionih sala, smeštajnih kapaciteta, nerazvijene putne mreže i otežanog pristupa vinarijama na niskom nivou razvoja.

Republika Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi.2 U poređenju sa odabranim evropskim zemljama koje uzgajaju vinovu lozu, ima najmanju gustinu, sa samo 0,1% od ukupne površine u zemlji pod vinogradima Da bi se dostigla gustina zemalja sa kojima je vršeno poređenje, bila bi potrebna dodatna površina pod vinogradima od:

– Italija: +198k3 ha

– Mađarska: +58k ha

– Austrija: +44k ha

Površine pod vinogradima su snažno fragmentisane, pri čemu 99% vinogradarskih gazdinstava obrađuje manje od 2 ha.

Na tržištu proizvodnje vina u Republici Srbiji dominiraju mikro proizvođači vina.

– Fokus je na uzgoju međunarodno priznatih sorti (npr. Merlo, Kaberne Sovinjon, Šardone) sa autohtonim i stvorenim vinskim sortama od 8,1%.

Napomena: Sortu Italijanski rizling primarno koriste veliki sistemi (npr. nekadašnji Vršački vinogradi); Na osnovu intervjua Italijanski rizling takođe se može svrstati u autohtone sorte 1) Autohtone i domaće novostvorene sorte identifikovane u „Vinskom atlasu”, takođe potvrđene kroz intervjue sa učesnicima su: Prokupac, Smederevka, Tamjanika (B/C), Bagrina, Kosmopolita, Morava, Neoplanta, Panonia, Petka, Petra, Probus, Sila, Župljanka.

Izvor: „Vinski atlas”, austrianwine.com, germanwines.de, total-croatia-wine.com, Republički zavod za statistiku, OIV, Horwath HTL, 2019.

– Ukupna proizvodnja vina iznosi 291.000 hl – što je 2,1 puta manje od Slovenije i 9,5 puta manje od Austrije.

– Postoji očigledna disproporcija između broja vinogradara i vinara (12,5 puta više vinogradara).

Glavni zaključci:

– Odnos vinara u poređenju sa vinogradarima je značajno porastao, sa 1:4,4 (2014.) na 1:12,5 (2018.);

– Vinari su demotivisani da prijave poslovanje usled nepovoljne zakonske regulative koja reguliše obavljanje delatnosti proizvodnje i prodaje vina – što rezultira dodatnim obavezama i kompleksnosti (npr. uvođenjem poreza, naknada, dodatnih dažbina);

– Vinogradari moraju biti upisani u Vinogradarski registar kada dostignu 0,1 ha obrađene površine pod vinogradima ili ako stavljaju grožđe u promet na tržište, bez obzira na veličinu vinogradarske površine koje obrađuju;

– Uticaj dodatnih faktora koji mogu uzrokovati disbalans i podstaknuti „sivo tržišteˮ (posebno u pogledu proizvodnje za sopstvenu upotrebu) i demotivaciju ulaska u vinski biznis zbog rizika i nedostatka znanja i iskustva (eng. „know-how”) ostajući samo kao proizvođači grožđa.

– Više od 50% proizvođača vina ima ambiciju da u međuvremenu udvostruči proizvodnju vina.

– Identifikovano je šest ključnih faktora koji demotivišu rast uzgoja vinove loze i proizvodnje vina:

Ključni pokazatelji uspešnosti

– Uvozna vina imaju snažnu poziciju na tržištu (46% udela) što ukazuje na potrebu da se fokus stavi na izgradnju/zaštitu udela u Republici Srbiji;

– Vrednost srpskog izvoza vina raste za 4,4% CAGR – ali još uvek zaostaje za svojim konkurentnim okruženjem.

Rast vrednosti izvoza je ostvaren porastom cena (CAGR 5,5%), što ukazuje na poboljšanje kvaliteta na tržištu.

– U poređenju sa zemljama u okruženju, srpski izvoz se najviše zasniva na količini i nisko cenovnim vinima.

– Struktura izvoza je fokusirana na tri ključna tržišta, što predstavlja 80% ukupnog izvoza.

– Premijum izvoz (preko 3 USD/l) prisutan je samo u tri države sa izrazito malom količinom izvoza – od 2.300 hl.

– Glavni zaključci:

– sedam od deset najvećih srpskih trgovinskih partnera po količini su cenovno osetljivi (diskontni izvozni partneri),

– Najveći trgovinski partneri po količini za Republiku Srbiju su Rusija i Bosna i Hercegovina, ali prosečna cena po litru niža od 2$ označava izvoz jeftinih i nekvalitetnih vina,

– Najuspešnije inostrano tržište za srpska vina je Crna Gora, po odnosu cene/količine, predstavljajući treće najveće izvozno tržište,

– Ostala izvozna tržišta su i danje relativno neiskorišćena i ograničena.

– Regionalni susedi postižu veće cene na najznačajnijim premijum tržištima.

– Od 2014. godine uvoz vina opada po stopi od 12% godišnje, međutim, na srpsko vinsko tržište značajno utiču uvezena vina sa 46% udela na tržištu.

– Uvoz je još uvek fokusiran na uvoz jeftinijih vina iz Severne Makedonije (84% ukupnog uvoza).

– Očekuje se da će tržište vina u Republici Srbiji rasti po stopi od 7% godišnje.

Potrošnja vina u Republici Srbiji jedna je od najnižih u Evropi.

– Potrošnja vina nije usko povezana sa BDP, ali zemlje sa većim BDP troše više novca za vino.

U Republici Srbiji, u maloprodaji, 61% vina koncentrisano je na niži cenovni rang. Unutar tog cenovnog ranga, postoji dominacija uvezenog vina (57%), stoga je segment vina nižeg cenovnog ranga izuzetno konkurentan i ograničen za ulazak novih domaćih učesnika (naročito zbog činjenice da ne postoji posebna motivacija za promovisanje vina kako za distributere tako i za trgovce u maloprodaji). Postoji nekoliko velikih kompanija (npr. Rubin, Čoka, Swisslion –nekadašnji Vršački vinogradi) koje gube svoju konkurentnost zbog trenutne situacije, što ima negativan uticaj na celokupni razvoj sektora (npr. prilagođavanje potrošača da konzumiraju srpska vina).

Što se tiče količine, maloprodajni kanal je dominantan (69%) zbog svoje ponude, odnosno vina niskih cena. Maloprodajno tržište suočava se sa pozitivnim pomakom što se tiče cena (+5,4% godišnje). Ipak, HoReCa je dominantan kanal prodaje koji najviše doprinosi u stvaranju prihoda (57%). Samo 13% prodaje ostvaruje se direktno kroz hotele, restorane i kafiće - što ukazuje na jaku zavisnost od distributera u ovom najpovoljnijem kanalu prodaje.

––––––––

2 Poređenje odabranih zemalja koje uzgajaju vinovu lozu.

3 Oznaka k uz numeričke vrednosti u celom tekstu označava veličinu „hiljada” (000).

2.3. Pregled proizvoda

– Proizvod „Vina Srbije” je još uvek u početnoj fazi zrelosti;

– Proizvodnja vina u Republici Srbiji podeljena je na 22 rejona i 77 vinogorja;

– Danas Republika Srbija ima tri vinske regije (regiona): Centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija;

– Postojeće regije ne dodaju vrednost za vinare, već predstavljaju administrativnu formu i kao takvi nisu uporedivi sa profilisanim vinarskim regijama u svetu;

– Prva približna logička tržišna celina koja ima zajedničke nazive i koja se može koristiti za tržišnu komunikaciju su „vinski rejoniˮ;

– Iz perspektive potrošača rejoni predstavljaju „vinske regijeˮ;

– Uzimajući u obzir gorenavedenu perspektivu, sa trenutnih 22 vinskih rejona, Republika Srbija ima jednu od najvećih geografskih rascepkanosti strukturiranja proizvoda na svetu;

– Sadašnja struktura povećava kompleksnost komunikacije proizvoda srpskog vina, stvaranja smislene arhitekture brenda, međusobnog usklađivanja, kao i pružanja smernica vinarima unutar pojedinih teritorija;

– Kao preliminarni korak u strukturiranju teritorija i unapređenja oznaka geografskog porekla predlaže se unapređenje prepoznatljivosti postojećih rejona;

– Republika Srbija danas ima napravljenu rejonizaciju koja je pravno regulisana, ali postoji saglasnost da je ona previše kompleksna, preširoka i nefunkcionalna – u sklopu ove mere treba predvideti i prilagođavanje pravne dokumentacije;

– Republika Srbija ima najveći broj vinskih regija u poređenju sa relevantnim uporednim zemljama;

– Većina rejona je beznačajne veličine – 72% rejona je manje od 150 ha;

– Prosečna veličina rejona u Republici Srbiji je 10–13 puta manja u poređenju sa Mađarskom;

– Postojeći sistem oznaka geografskog porekla nije uspeo da obezbedi tri osnovne svrhe:

– Nema smernica za proizvodnju –

– Nedostatak relativnih smernica za proizvođače vina koje bi omogućile razlikovanje među regijama – moguće je uzgajati gotovo svaku vrstu u svakoj regiji i proizvoditi potpuno različite proizvode (nema standardizacije),

– Regije nisu razvile svoje posebno standardizovano vino za izgradnju imidža (kao Amarone, Bordeaux blend, Chianti Classico);

– Neefikasna osnova za marketing i komunikaciju –

– Visoka kompleksnost predstavlja ograničenje za efikasan marketinški napor u kontekstu „pričanja priče srpskih vina” – s obzirom da je trenutna svest o Srbiji kao vinskoj zemlji na globalnoj mapi, vrlo niska;

– Nedovoljan stepen iskustva/ sadržaja –

– Regije su premale i ne mogu ponuditi dovoljno sadržaja (broj vinarija, smeštaj, atrakcije itd.) za stvaranje iskustva (neke regije nemaju dovoljno sadržaja za posetu u trajanju 2–3 dana).

– Proizvodnja je fokusirana na vino nižeg kvaliteta („stono vino”);

– Sistem obeležavanja kvaliteta vina je u ranoj fazi zrelosti – tako da postoje vina označena kao „stono” i „kvalitetno” koja su izvanredni proizvodi;

– 76% vina se nalazi u niskom cenovnom rangu – što je delimično rezultat tržišta na kome preovlađuju veliki sistemi (npr. Rubin, Čoka), kao i mali, nerazvijeni proizvođači vina;

– Samo 12% srpske proizvodnje vina je fokusirano na izvoz;

– Vinski proizvodi su fokusirani na korišćenje međunarodnih vinskih sorti (69%) – mešovite sorte koje uključuju domaće sorte, a međunarodne sorte dominiraju;

– Srpska vina sve više dobijaju priznanje na međunarodnim takmičenjima, ali još uvek zaostaju za regionalnim susedima;

– U 2019. godini Republika Srbija je po prvi put osvojila tri zlatne medalje, što dalje ukazuje na opšti rast kvaliteta u vinskom sektoru;

– Uzgoj grožđa za organsku proizvodnju vina u Republici Srbiji je u samom začetku, u poređenju sa drugim vinskim zemljama kao što su Italija i Francuska;

– Površina pod vinogradima za proizvodnju organskog vina zauzima samo 0,7% od ukupne vinogradarske površine u Republici Srbiji;

2.4. Analiza tržišta i unapređenja marketinga srpskih vina

– Marketing srpskih vina tek treba da se uspostavi. Ključni izazovi povezani sa marketingom srpskih vina su:

1. Nedostatak marketing strategije za vina Srbije:

– marketing strategija za vina Srbije nije definisana na nacionalnom nivou,

– proces planiranja marketinga ne postoji, što rezultira nedostatkom marketing planova,

– postoji potreba za marketing strategijom, koja će definisati strateški pravac i fokus;

2. Nedostatak strategije brenda i slaba prepoznatljivost srpskog vinskog brenda:

– strategija nacionalnog brenda vina nije definisana, tako da ne postoji arhitektura brenda koja bi pokrila nacionalni i regionalni brend,

– brend identitet „Vina Srbije” takođe nije definisan,

– brend srpskih vina je skoro nepostojeći u digitalnom svetu, a vinari ga nedovoljno uvažavaju;

3. Nedostatak promotivnih aktivnosti:

– promotivne aktivnosti su ograničene zbog nedostatka procesa planiranja i adekvatnih budžeta, a uglavnom su ograničene na događaje,

– Privredna komora Srbije, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS), organizuje učešće na PROWEIN sajmu u Dizeldorfu, a od 2019. godine i na PROWINE Shanghai,

– Privredna komora Srbije dodatno podržava događaje u organizaciji Udruženja vinara i vinogradara, na „ad hoc” bazi,

– Godine 2017. Privredna komora Srbije je organizovala dodelu nagrada „LJUBIČASTA PLAKETA”, za vinare koji su u ZOP sistemu (sistem zaštićene oznake);

4. Mali budžet za marketing;

5. Nedostatak profesionalnih organizacija sa odgovornošću za upravljanje marketingom;

6. Vinski turizam je u ranoj fazi razvoja;

7. Marketing proizvođača vina je na niskom nivou izvrsnosti.

– Nedostatak marketing i brend strategije, u kombinaciji sa nedostatkom adekvatnih budžeta, rezultira nedostatkom promotivnih aktivnosti.

– Vinari su svesni važnosti razvoja regionalnog brenda, ali nacionalni brend je u potpunosti zanemaren;

– 90% vinara je fokusirano na sopstveni brend vinarije;

– Među vinarima, najveći potencijal se vidi u stvaranju brenda vinske regije – 63% već prepoznaje važnost regije iako trenutni sistem zaštite oznake porekla ne dodaje vrednost ni vinarima, ni kupcima;

– Sistem oznaka geografskog porekla je prepoznat kao preduslov za brendiranje regiona;

– 96% vinara je izrazilo spremnost za sufinansiranje razvojnih i marketing aktivnosti;

– Preduslovi: pravilno definisanje zona i profesionalni marketing budžet;

– S obzirom na nedostatak centralnog marketinga i upravljanja brendom, trenutno većinu marketinga sprovode vinari pojedinačno;

– Budžeti za marketing su minimalni

– Nedostatak budžeta za marketing namenjenog nacionalnom marketingu vinskog sektora;

– Pojedine regionalne organizacije imaju sopstvene marketing inicijative, bez marketing plana i značajnog budžeta;

– Proizvođači vina imaju male budžete za marketing;

– Nedostatak profesionalnog marketing menadžmenta na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i na nivo pojedinačnih proizvođača vina);

– Postoji nedostatak budžeta za marketing srpskog vinarstva, od nacionalnog do individualnog nivoa;

– Značajan napor i finansijska sredstva su neophodna da bi se Republika Srbija pozicionirala na globalnoj vinskoj mapi;

– Vinski turizam je u povoju, sa niskim nivoom ponude;

Marketing aktivnosti vinara su na niskom nivou izvrsnosti;

III. VIZIJA RAZVOJA VINOGRADARSTVA I VINARSTVA

Vizija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Republici Srbiji je da ovaj sektor bude:

– zdrava komponenta srpske privrede i društva, a koji je prepoznat kao agregat razvoja drugih grana ekonomije – razvoja ruralnih područja, turizma, poljoprivrede i povezanih sektora i industrija,

– da je atraktivan za nove/mlade i postojeće vinogradare i vinare, a atraktivnost proizilazi iz blagostanja koje sektor stvara za stanovništvo i zaposlene, kao i iz kvaliteta života integrisanog u lokalnu zajednicu, prirodu, odnosno teroar,

– da je vinogradarstvo i vinarstvo utemeljeno na principima održivosti, koje će prepoznati i povećati udeo prirodne i organske proizvodnje uz težište fokusa ka kvalitetu,

– takav da sistem oznaka geografskog porekla stvara dodatu vrednost i valorizuje različitost teroara,

– sa uvećanim, međunarodno konkurentnim i ekonomskim održivim vinogradima i vinarijama,

– sa značajnim udelom autohtonih sorti, čiji je rast zasnovan na naučnom i stručnom pristupu, uz prioritizaciju zasnovanu na tržišnim potrebama, odnosno usklađeno sa dugoročnim tržišnim potencijalom,

– sa razvijenim i međunarodno prepoznatljivim brendom „Vina Srbije” i barem tri prepoznatljive vinske regije,

– regionalni lider u barem jednom segmentu vina sa svojom dodatnim obeležjem u okviru oznake (poput „Grand Cru”, npr. elitni vinogradi ili slično)

– sektor kojim upravlja profesionalna centralna organizacija koja će raditi na realizaciji Programa i posvetiti se povećanju složnosti na svim nivoima, a koja se diferencira svojim marketing menadžmentom vinarstva kao jednim od vodećih u Evropi,

– sa inovativnim vinskim turizmom koji je izgrađen na temeljima novog, jasno definisanog identiteta (na konceptu teroara) uz snažnu polugu koncepta hrane i vina, koji se, kao i sva vinska iskustva (koja će biti implementirana), efikasno isporučuje kroz izraženo i prepoznatljivo srpsko gostoprimstvo.

3.1. Opšti cilj i posebni ciljevi Programa

Opšti cilj Programa je: veće učešće sektora vinarstva i vinogradarstva u privrednom razvoju Republike Srbije.

Razvoj sektora – sektor vinarstva i vinogradarstva treba da ubrza razvoj vinogradarskih ruralnih oblasti Republike Srbije kroz jačanje međunarodne konkurentnosti sektora i dostizanje parametara efikasnosti sektora kao zdrave komponente privrede i društva Republike Srbije, koja služi kao agregat razvoja povezanih grana privrede (poljoprivrede, turizma i drugih povezanih sektora i privrednih grana) i tako doprinosi kreiranju blagostanja stanovništva i zaposlenih, kao i povećanju kvaliteta života integrisanog u lokalnu zajednicu, prirodu, odnosno autentične karakteristike svakog vinogradarskog područja ponaosob.

Pokazatelj opšteg cilja Programa je: Vrednost tržišta vina u Republici Srbiji

– Početna vrednost: 967 miliona evra (2019)

– Projektovana vrednost: 1.187 miliona evra (2031.)

Opšti cilj će biti ispunjen ostvarivanjem pet posebnih ciljeva koji će realizovati kroz set od 17 strateških mera koje je neophodno realizovati do 2031. godine:

Posebni cilj 1: Razvijeni proizvodi u sektoru vinarstva i vinogradarstva sa akcentom na identitet

Pokazatelji Posebnog cilja 1 su:

Pokazatelj 1: Površina zasada pod autohtonim sortama

– Početna vrednost: 8% ukupnih zasada (2019.)

– Projektovana vrednost: 20% ukupnih zasada (ne uključuje rizling) (2031.)

Pokazatelj 2: Površina zasada organske/održive proizvodnje

– Početna vrednost: 0,45 % (2019.)

– Projektovana vrednost: 10% ukupnih zasada (2031.)

Mera 1: Unapređenje prepoznatljivosti vinogradarskih područja i oznaka geografskog porekla

– Pokazatelj 1.1. ostvarivanja Mere 1 je: učešće proizvodnje vina sa geografskim poreklom u ukupnoj proizvodnji vina

– Početna vrednost: 12% (2019.)

– Projektovana vrednost: 30% (2031.)

– Pokazatelj 1.2. ostvarivanja Mere 1 je: Površina zasada pod autohtonim sortama

– Početna vrednost: 8% ukupnih zasada

– Projektovana vrednost: 20% ukupnih zasada

Posebni cilj 2: Povećana površina pod vinogradarskom i domaćom proizvodnjom

Pokazatelj posebnog cilja 2 je: Broj aktivnih vinogradskih hektara

– Početna vrednost: 6.700 ha (2019.)

– Projektovana vrednost: 25.000 ha (2031.)

Mere za ostvarivanje posebnog cilja 2 su:

Mera 2: Unapređenje procesa ukrupnjavanja zemljišta

Pokazatelj 2.2: Prosečna površina vinograda

– Početna vrednost: 0,34 ha (2019.)

– Projektovana vrednost: 0,5 ha (2031.)

Mera 3: Unapređenje postojećeg sistema podsticaja

– Pokazatelj 3.1: Udeo ukupne vrednosti podsticaja u BDP Republike Srbije (%)

– Početna i projektovana vrednost indikatora će biti određena u skladu sa empirijskom analizom, koja je predviđena kroz meru, odnosno realizaciju Projekta strukturiranja novog sistema podsticaja

– Pokazatelj 3.2: Broj vinara koji je uključen u sistem podsticaja

– Početna i projektovana vrednost indikatora će biti određena u skladu sa empirijskom analizom, koja je predviđena kroz meru, odnosno realizaciju Projekta strukturiranja novog sistema podsticaja

– Pokazatelj 3.3: Broj novih (start-up) vinarija

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 5–10% novih vinarija godišnje u odnosu na postojeće

– Napomena: poželjno učešće žena i mladih do 20% u broju novih vinarija (jednaka prilika za zapošljavanje i podrška razvoju preduzetništvu)

– Pokazatelj 3.4: Iznos sredstava povučenih iz IPARD projekata, kao i drugih fondova koji će se otvarati u periodu trajanja Programa

– Početna vrednost: 3,4 miliona evra

– Projektovana vrednost: 148 miliona evra (15 miliona evra godišnje, u proseku)

Mera 4: Optimizacija sistema podrške vinogradarstvu i vinarstvu

– Pokazatelj 4.1: Broj ažuriranja liste dobavljača sa tržišta Republike Srbije

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 20 (ažuriranje se vrši dva puta godišnje)

– Pokazatelj 4.2: Broj koordinacionih sednica između vinara/vinogradara

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 20 (polugodišnje koordinacione sednice)

– Pokazatelj 4.3: Organizovan sajam dobavljača za vinare i vinogradare

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 10 (jedan sajam godišnje)

Posebni cilj 3: Ostvarena bolja zaštita i razvoj domaćeg tržišta

Pokazatelj ostvarivanja posebnog cilja 3 je: Udeo domaćih proizvođača vina na domaćem tržištu (Pokazatelj 5.1)

– Početna vrednost: 54% (2019.)

– Projektovana vrednost: 70% (2031.)

Mere za ostvarivanje posebnog cilja 3 su:

Mera 5: Uređenje tržišta uvoza vina/grožđa

– Pokazatelj 5.2. Broj usvojenih i ažuriranih pravilnika o uvozu vina, šire, soka od grožđa i grožđa

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1 (ažuriranje na godišnjem nivou)

Mera 6: Prilagođavanje regulatornog okruženja standardima Evropske unije i rasterećenje administrativnih postupaka

– Pokazatelj 6.1: Broj zakona o vinu usklađen sa EU regulativom

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1

Mera 7: Definisanje programa unapređenja plasmana vina manjih vinarija

– Pokazatelj 7.1: Broj tradicionalnih kanala prodaje za male vinare

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 8

– Pokazatelj 7.2: Broj savremenih kanala prodaje za male vinare

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 10

– Pokazatelj 7.3: Broj formiranih zadruga

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 3

Mera 8: Postavljanje marketinga srpskih vina

– Pokazatelj 8.1: Broj operativnih planova komunikacija i brendinga

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1–2 (ažuriranje na 5 godina)

– Pokazatelj 8.2: Ostvarena pozicija brenda među vinskim zemljama Evrope i konkurentskog seta

– Početna vrednost indikatora će biti određena u skladu sa empirijskom analizom, koja je predviđena kroz meru – prvo merenje

– Projektovana vrednost prepoznatljivosti brenda treba da bude 2–3 u odnosu na prvo merenje

Mera 9: Implementacija operativnog marketing plana

– Pokazatelj 9.1: Broj implementiranih i ažuriranih operativnih marketing planova

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1–2 (ažuriranje na 5 godina)

Mera 10: Razvoj vinskog turističkog proizvoda

– Pokazatelj 10.1: Broj implementiranih operativnih marketing planova

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1–2 (ažuriranje na 5 godina)

– Pokazatelj 10.2: Broj vinskih hotela/restorana

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 5-10

– Pokazatelj 10.3: Broj prateće turističke vinske infrastrukture (vinski muzeji, interpretacioni centri i sl.)

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 3

– Pokazatelj 10.4: Broj vinskih turista

– Početna vrednost: 200.000

– Projektovana vrednost: 300.000

– Pokazatelj 10.5: Broj vinskih turističkih puteva

– Početna vrednost: 9

– Projektovana vrednost: 18

Posebni cilj 4: Unapređena organizacija sistema upravljanja

Ključni pokazatelj posebnog cilja 4 je Uspostavljena Centralna organizacija vinara i vinogradara (Pokazatelj 11.1.)

– Početna vrednost: 0 (2020.)

– Projektovana vrednost: 1 (2021.)

Mere za ostvarivanje posebnog cilja 4 su:

Mera 11: Uspostavljanje centralnog sistema koji će podržavati razvoj vinarstva i vinogradarstva i kadrovsko ojačanje u nadležnom sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti vinogradarstva i vinarstva

Pokazatelj 11.2: Broj zaposlenih u nadležnom sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti vinogradarstva i vinarstva

– Početna vrednost: 3 (2020.)

– Projektovana vrednost: 5 (2021.)

Mera 12: Aktivna podrška u implementaciji programa po pristupu projektne kancelarije

Pokazatelj 12.1: Uspostavljena projektna kancelarija

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1

Mera 13: Formiranje/optimizacija regionalnih organizacija

Pokazatelj 13.1: Broj regionalnih vinskih organizacija

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 3

Pokazatelj 13.2: Broj članova u regionalnim vinskim organizacijama

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: minimum 80% proizvođača u odnosu na ukupnu proizvodnju vina u Srbiji

Mera 14: Optimizacija sistema prikupljanja i praćenja statistike u sektoru, sa fokusom na sistem ključnih pokazatelja uspeha

Pokazatelj 14.1: Broj sveobuhvatnih statističkih baza podataka

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1 (ažuriranje metodologije na 5 godina)

Pokazatelj 14.2: Broj izveštaja o kretanjima u vinarstvu i vinogradarstvu

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 10 (godišnje izveštavanje)

Posebni cilj 5: Unapređen razvoj intelektualnog i ljudskog kapitala

Pokazatelj posebnog cilja 5 su:

Broj kvantitativnih istraživanja proizvodnje usmerenih na interne specifičnosti tržišta (Pokazatelj 15.1)

– Početna vrednost: 0 (2020.)

– Projektovana vrednost: 5 (svake neparne godine)

Broj kvalitativnih istraživanja brenda i pozicije na tržištu usmerenih na eksterno tržište i konzumente

– Početna vrednost: 0 (2020.)

– Projektovana vrednost: 5 (svake parne godine)

Mere za ostvarivanje posebnog cilja 5 su:

Mera 15: Unapređivanje uloge instituta i prilagođavanje stvarnim potrebama sektora sa snažnijim naglaskom na istraživanje i razvoj

Pokazatelj 15.3 Broj instituta za vinarstvo i vinogradarstvo

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1

Mera 16: Osiguranje kvalitetnijeg sistema obrazovanja postojećim vinarima

Pokazatelj 16.1: Broj radionica za približavanje marketing plana

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 20 (2 godišnje)

Mera 17: Usklađivanje programa srednjeg i visokog obrazovanja

Pokazatelj 17.1: Broj specijalizovanih nastavnih planova i programa obrazovnog profila u srednjim stručnim školama, kao i u visoko obrazovnim institucijama

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 4

Pokazatelj 17.2: Broj dualnih modela realizacije nastave za srednje škole obrazovnog profila vinogradar – vinar

– Početna vrednost: 0

– Projektovana vrednost: 1 (uvođenje koncepta dualnog modela za srednje škole)

3.3. Ključni učesnici i pravni okvir

Primenom ovog Programa zainteresovana strane koje mogu imati interes su proizvođači grožđa i vina, zemljoradničke zadruge, manastiri, poljoprivredno savetodavne stručne službe, obrazovne institucije, turističke organizacije, lokalna samouprava i ugostitelji i hotelijeri.

Trenutni sistem ključnih učesnika je kompleksan i ne pruža optimalnu podršku za strukturirani razvoj vinskog vinogradarskog sektora. Glavni nalazi dobijeni analizom ključnih učesnika i države su:

1. Sistem ključnih učesnika je podeljen i složen, što doprinosi nemogućnosti nastanka sveobuhvatnog sistema;

2. Pored toga, sistem ne poseduje jasnu podelu uloga i odgovornosti, kao i jasno definisane procese;

3. Ne postoje glavne funkcije koje bi osnažile upravljanje vinskog sektora i delovale kao centralno žarište koje povezuje užu i širu perspektivu;

4. Trenutno ne postoje profesionalne organizacije (npr. razvojne ili marketinške organizacije), koje bi podržale celokupni razvoj vinskog sektora – što je direktno povezano sa trenutno raspoloživim budžetom koji se investira u razvoj ovog sektora;

5. Sistem podrške vinskom sektoru je nedovoljan da bi se postiglo značajno poboljšanje (npr. instituti, obrazovni sistem);

6. Obrazovni sistem zahteva hitnu intervenciju – uzimajući u obzir nedostatak znanja i iskustva (eng. know-how) na tržištu;

7. Postoji prostor za unapređenje regulatornog okvira i sistema radi unapređenja načina poslovanja u vinskoj industriji;

8. Statistički podaci i baza podataka kao podrška analizi zahtevaju hitno poboljšanje kako bi se postiglo i osiguralo efektnije praćenje razvoja industrije.

– Identifikovana su tri ključna područja u sistemu upravljanja koja bi trebalo da budu rešena kroz implementaciju Programa:

– Sistem ključnih učesnika je kompleksan i bez jasno definisane odgovornosti unutar lanca vrednosti;

– Veliki broj udruženja proizvođača vina dodatno povećava složenost uloga, odgovornosti i otežava komunikaciju (npr. sistematsko finansiranje, ujedinjen pristup problemima u sektoru);

– Ne postoji direktna veza unutar udruženja za izveštavanje između lokalnog i nacionalnog nivoa;

– Ne postoji inicijativa sa strane potražnje za aktivnim promovisanjem potrošnje domaćeg vina kao ni strateško planiranje između udruženja vinara i distributera

– Sistem podrške od nacionalnog do lokalnog nivoa ne sarađuje međusobno na razvoju vinskog sektora;

– Ne postoji aktivni razvoj saradnje između vinara i turističkih organizacija (npr. razvoj vinskog turizma);

– Organizacija vinskih sajmova odigrava se na ad hoc osnovi (npr. ne postoje strateški ciljevi, nedostatak koordinacije između ključnih učesnika) i nije propraćena profesionalnim vinskim marketingom;

– Obrazovni sistem nije prilagođen potrebama vinske industrije (npr. smerovi vinogradarstvo i vinarstvo su razdvojeni na fakultetu);

– Ključno je formiranje centralne profesionalne organizacije koja će uspostaviti vezu između učesnika i preuzeti odgovornost za razvoj;

– Javni sistem podrške (ministarstva, agencije, lokalne samouprave) i njihovi procesi su složeni i dugotrajni za optimizaciju, zbog čega je uključivanje profesionalne; organizacije, kao facilitatora između svih učesnika i zainteresovanih strana može da donese najveću korist (kratkoročno i prema nivou uticaja);

– Od presudnog je značaja da se profesionalna organizacija koordiniše sa drugim relativnim akterima, kao što su instituti, univerziteti i sl.;

– Redefinicija sistema ne bi trebala da se fokusira na optimizaciju procesa u sistemu javne podrške (ministarstva, agencije, itd.), već na stvaranje profesionalne organizacije koja koordinira sve zainteresovane strane i koja je fokusirana na ciljeve uz odgovornost prema i vinarima i vinogradarima i Vladi;

– Potrebno je i hitno unapređenje obrazovnog sistema;

– Nova profesionalna organizacija će omogućiti aktiviranje dodatnih usluga (ne samo koordinacione aktivnosti), koje će biti od koristi vinarima;

– Konačni organizacioni model i obim aktivnosti prvenstveno će zavisiti od:

– Aktivnosti od prioriteta za vinare (prema kriterijumu dodate vrednosti),

– Dostupnom budžetu za finansiranje organizacije (na osnovu izabranog modela finansiranja),

– Sposobnost privlačenja profesionalnih talenata (verovatno hibridni model u prvoj fazi – kombinacija talenata unutar i izvan organizacije).

– U praksi postoje pozitivni primeri centralnih organizacija koji pružaju vinarima dodatu vrednost;

– Pored obrazovnog sistema, identifikovana su dodatna područja za poboljšanje unutar sistema podrške i regulatornog okvira;

– Identifikovana područja za poboljšanje unutar sistema podrške i regulatornog okvira su:

– Vinski institut – postoji snažan prostor za poboljšanje unutar trenutne uloge instituta, u smislu snažnije podrške sektoru (npr. snažnija funkcija istraživanja i razvoja, standardizacija autentičnih sorti grožđa, vinski standardi),

– Raspoloživost vina - osnažiti raspoloživost vina u pogledu kvaliteta, zakonitosti, količine i ispravnosti (može se delimično nadovezati na prethodne napomene),

– Podsticajni sistem – trenutno nedovoljno finansiran, kompleksan za primenu i bez strateških ciljeva usklađenih sa vinogradarstvom i vinarstvom. Podsticajni sistem u budućnosti treba da uzme u obzir realne potrebe vinogradara i vinara, IPARD podsticajni okvir, strukturiranje sistema prema ostvarenju strateških ciljeva (npr. posebni podsticaji za organsku proizvodnju) i, uopšteno optimizaciju procesa primene podsticaja, gde je to moguće,

– Kontrolne laboratorije – kako je deo sistema trenutno privatizovan, postoji rizik od sprovođenja neobjektivnih procedura. Pored toga nekoliko ključnih učesnika je naglasilo potencijalni nedostatak stručnosti od strane komisije za ocenjivanje vina – uzimajući u obzir da postoje slučajevi gde se ocene međunarodnih kritičara naspram lokalnih ocenjivača značajno razlikuju,

– Konsolidacija vinograda – postoji snažna fragmentacija vinogradarskih parcela, kao i neefikasan proces za konsolidaciju istih. Ovo predstavlja jedno od ključnih ograničenja za efektno motivisanje rasta vinogradarskih površina u zemlji,

– Administrativni propisi nisu prilagođeni „malim proizvođačima vina” – tokom intervjua sa ključnim učesnicima identifikovali smo različite regulatorne zahteve koji stvaraju dodatne troškove za male proizvođače i tako demotivišu nove registrovane proizvođače na tržištu (ili, nastanak / održavanje „sivog” tržišta). Na primer, registrovanje kompanije za prodaju vina (dodatni troškovi, gomilanje gubitaka usled same prirode proizvodnog procesa u vinarstvu – minimum tri godine od ulaganja do dobijanja proizvoda itd. zahtev za zapošljavanje enologa, moguće jake HACCP kontrole, izvoz zahteva minimum šest meseci star sertifikat o analizi vina, itd.);

– Organska proizvodnja – administrativni proces nije prilagođen organskoj proizvodnji (npr. pojedine supstance za održavanje nisu prihvatljive da bi mogle da se uvezu na regularan način),

– Zapušteni vinogradi – trenutno ne postoji sprovedena mera koja reguliše problem zapuštenih vinograda koji predstavljaju rizik od bolesti i širenje vinogradarskih površina od aktivnih vinskih igrača);

– Jedno od ključnih područja za unapređenje se nalazi u okviru statističkih podataka i baze podataka za industriju uopšteno, jer predstavlja ključno sredstvo za praćenje efikasnosti implementacije Programa i snažnu platformu za donošenje strateških odluka.

IV. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJA PROGRAMA

4.1. Mera 1: Unapređenje prepoznatljivosti vinogradarskih područja i oznaka geografskog porekla

Cilj mere

Unaprediti prepoznatljivost postojećih vinogradarskih područja (regiona, rejona i vinogorja) u skladu sa njihovim geomorfološkim obeležjima, tržišnom logikom proizvoda i generalnom povezanošću u smislu vinskih iskustava – sa ciljem jačanja tržišno logičnih vinskih celina, kao i unapređenje sistema oznaka geografskog porekla u skladu sa dobrim primerima u svetu, kao osnova za komunikaciju kvaliteta, teroar i projekta nastanka prvih vina poput „Grand Cru” na području Republike Srbije.

Opis mere

– Danas Srbija ima tri vinske regije (regiona): Centralna Srbija, Vojvodina, i Kosovo i Metohija;

– Postojeće regije ne dodaju vrednost za vinare, već predstavljaju administrativnu formu i kao takvi nisu uporedivi sa profilisanim vinarskim regijama u svetu;

– Prva približna logička tržišna celina koja ima zajedničke nazive i koja se trenutno može koristiti za tržišnu komunikaciju su „vinski rejoni”;

– Iz perspektive potrošača rejoni trenutno predstavljaju „vinske regije”;

– Na osnovu prethodnih nalaza potrebno je kontinuirano unapređivati identitet pojedinih geografskih područja, kako bi se postepeno integrisao koncept teroara;

– Trenutni zakonodavni okvir dopušta sprovođenje aktivnosti ove vrste, ali je potrebno unaprediti i formirati elaborate na nivou pojedinih vinogradarskih geografskih područja, kako bi se postavile smernice za izgradnju budućih identiteta. Elaborati treba da sadrže uže kriterijume koji će obezbediti dodatnu prepoznatljivost zaštićene oznake;

– Rezultat ovog procesa ima za cilj da osigura da svaka geografska jedinica ima karakteristična šampionska vina za tu teritoriju, na osnovu strogo definisanih kriterijuma iz elaborata;

– Kroz unapređenje sistema oznaka geografskog porekla napraviti prvi korak prema podizanju prosečne cene vina i valorizovanja pojedinih područja:

– Unapređenje sistema oznaka geografskog porekla je potrebno sprovesti u fazama u skladu sa spremnošću pojedinih rejona, s obzirom da se sistem donosi i menja u dužim vremenskim intervalima;

– Kroz meru će se postaviti i dodatna poluga za rast vinskog turizma.

Koristi od mere

– Efikasnija komunikacija proizvoda srpskog vina;

– Kreiranje preduslova za kreiranje brend identiteta;

– Rast prosečne cene vina;

– Valorizovanje teritorija i podloga za razvoj turizma;

– Definisane smernice za proizvode

– Olakšana komunikacija proizvoda na tržištu

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Formirati projektni tim za unapređenje prepoznatljivosti vinogradarskih područja izgradnjom identiteta i oznaka geografskog porekla pojedinih geo celina.

– Formiranje multidisciplinarnog tima koji će realizovati projekat unapređenja prepoznatljivosti vinogradarskih područja i oznaka geografskog porekla prema:

– Dosadašnjim materijalima i diskusijama,

– Sortimentu, geomorfološkim obeležjima i slično, pojedinih područja,

– Potencijalnom usklađenošću pojedinih proizvoda / iskustava,

– Tržišno smislenoj komunikaciji,

– Osiguranju dovoljne veličine (broj vinara, hektari, iskustva i sl.) u skladu sa primerima dobre prakse iz okruženja.

Pilot projekti definisanja dodatnih obeležja u okviru oznake (poput „Grand Cru”, npr. elitni vinograd ili slično).

– U saradnji sa vinarima, koji su spremni da učestvuju u projektu sa ciljem inovacije i stvaranja dodatnog momentuma za fokusirani razvoj kvaliteta (ovaj projekat bi trebalo da bude podsticaj za dalji razvoj oznaka geografskog porekla koje će razvijati dodatnu vrednost);

– Projekat unapređenja sistema oznaka geografskog porekla Srbije;

– Usklađivanje proizvodnih smernica sa procesom puštanja vina u promet.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Snažno liderstvo rukovodioca implementacije mere;

– Osiguranje više perspektiva (osim vinara uključuju i nauku, tržišne eksperte i sl.);

– Profesionalan pristup zasnovan na realnim činjenicama (konstruktivne kritike i objektivnost);

– Angažman stručnjaka sa međunarodnim iskustvom u planiranju i realizaciji sistema oznaka geografskog porekla;

– Dovoljan broj vinarija unutar rejona za pokretanje pilot projekat definisanja vina poput „Grand Cru” za teritoriju;

– Uključivanje svih relevantnih članova (struka, nauka, tržište itd.)

Realizacija dela mere o unapređenju prepoznatljivosti vinogradarskih područja

Realizacija dela mere o unapređenju sistema oznaka geografskog porekla

Odgovornost za realizaciju

– Savez vinara i vinogradara Srbije;

– Centralna organizacija vinara i vinogradara.

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Nekontrolisana rasprava bez odluke;

– Odluka isključivo na osnovu perspektive vinara;

– Zastupanje manjih interesa, odnosno tendencija zastupanja većeg rejona;

– Preširok raspon proizvoda;

– Nedovoljno strog kriterijum/popuštanje interesima;

– Previše kompleksan sistem.

Upravljanje rizikom

– Osigurati relevantnog facilitatora diskusije i osigurati člana Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

– Osigurati multi disciplinarnost tima;

– Ograničiti vina sa oznakom poput „Grand Cruˮ na 1-2 proizvoda;

– Upravljanje projektom od strane profesionalaca;

– Postavljanje ciljeva na početku projekta.

Obrazloženje

– Iz potrošačke perspektive srpske vinske regije (regioni) nisu prepoznat pojam – dok se vinski rejoni percipiraju kao vinske regije, a sistem oznaka geografskog porekla je potrebno razviti prema najboljim svetskim praksama.

– Sistem oznaka geografskog porekla potrebno je razvijati sistematski i usklađeno sistemom vinskih regija kojima će prepoznatljivost biti unapređena, koristeći teroar kao ključni marketinški instrument u razvoju i rastu vrednosti brenda srpskih vina i kao glavnu polugu za tržišnu diferencijaciju.

– Jedini način za iskorak u vidljivosti srpskih vina vidljiv je kroz razvoj sistema oznaka geografskog porekla utemeljenog na teroaru.

4.2. Mera 2: Unapređenje procesa ukrupnjavanja zemljišta

Cilj mere:

Osigurati jednostavniji i efikasniji proces otkupa i konsolidacije zemljišta za podizanje vinogradskih površina – ključni preduslov za vinare da im se osigura površina za sadnju.

Opis mere:

– Prosečna veličina vinograda koji gaji jedno domaćinstvo je vrlo mala (0,28 ha);

– Zbog velike rascepkanosti zemljišta, složenih vlasničkih i imovinsko-pravnih odnosa, proces kupovine novog zemljišta za nove zasade traje do osam godina;

– Veliki broj neaktivnih vinograda je ozbiljan izvor zaraze i štete za okolne aktivne vinograde i onemogućava adekvatno statističko praćenje i planiranje upravljanja vinogradarstvom i vinarstvom;

– Prodaja ili zakup zemljišta u svrhu ukrupnjavanja je jedan od glavnih preduslova za rast površine pod vinogradima, razvoj sopstvene proizvodnje i ekonomije obima i popunjavanja praznih proizvodnih kapaciteta, kao i dodatni prihod za državu;

– Podsticanje kupovine ili zakupa zemljišta u svrhu ukrupnjavanja vinogradarskih površina.

Koristi od mere

– Povećanje površine novog zemljišta za sadnju vinograda;

– Dodatni prihodi za državu – privođenje nameni zemljišta.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

– Ukrupnjavanje zemljišta u privatnom vlasništvu

– Implementacija projekta komasacije koji je već na visokom nivou razrade,

– Uvođenje fiskalnih nameta u cilju privođenja nameni zapuštenih vinogradarskih površina.

– Ukrupnjavanje zemljišta u državnom vlasništvu

– Realizacija licitacije za državna zemljišta koja nisu aktivna u periodu duže od tri godine,

– Definisanje državne politike i optimizacija procesa davanja zemljišta na strateškim pozicijama u zakup (i definisanje procesa efikasne aktivacije zapuštenih zemljišta u državnom vlasništvu, sa direktnim uticajem na okolne vinogradarske površine);

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Usvajanje Zakona o komasaciji i efikasna implementacija;

– Osiguranje dovoljnih budžeta i ljudskih resursa za realizaciju inicijativa;

– Osiguranje saradnje sa lokalnim samoupravama.

Odgovornost za realizaciju

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Potrebni interni resursi

– Resursi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Agencije za komasaciju u svom redovnom poslovnom angažmanu;

– Centralna organizacija vinara i vinogradara.

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Odlaganje usvajanja Zakona o komasaciji;

– Zavisnost od velikog broja članova;

– Dugo trajanje procesa komasacije (u proseku 3–4 godine).

Upravljanje rizikom

– Kompetentan i snažan tim;

– Centralizovano upravljanje;

– Kontinuirano praćenje procesa i revizija.

Odgovornost za realizaciju

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Potrebni interni resursi

– Resursi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Agencije za komasaciju u svom redovnom poslovnom angažmanu;

– Centralna organizacija vinara i vinogradara.

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Decentralizovano upravljanje zemljištem;

– Otpor vlasnika neaktivnih vinograda;

– Nemogućnost pronalaska vlasnika i imovinska kompleksnost.

Upravljanje rizikom

– Uspostavljanje modela upravljanja vinogradarskim zemljištem;

– Pragmatične mere i usklađenost sa procesom komasacije;

– Jasna i transparentna komunikacija.

Obrazloženje

– Potrebno je aktivirati poljoprivredne površine za gajenje vinove loze

4.3. Mera 3: Unapređenje postojećeg sistema podsticaja

Cilj mere

Osigurati sistem podsticaja koji će dodatno podržati rast i razvoj vinarstva i vinogradarstva u skladu sa zadatim strateškim ciljevima.

Opis mere

– Za rast površine pod vinogradima, vinarima i vinogradarima, pre svega nužan je odgovarajući kapital, kao i dodatna finansijska motivacija, imajući u vidu dugoročne rezultate i dugo razdoblje od investicije u vinograd do realizacije prvih prihoda (u proseku 5-6 godina od investicije);

– Današnji sistem podsticaja nema dovoljne budžete i ima značajan prostor za unapređenja definisanih ciljeva;

– U navedenom smislu, 2022. godina bi trebalo da bude godina za definisanje nove strukture podsticaja (usklađenih sa IPARD programom), koji će biti usmereni na realizaciju strateških ciljeva i koji će unaprediti efikasnost realizacije;

– Kroz novi sistem podsticaja osiguraće se privlačenje novog kapitala (domaćeg i stranog), kao i dodatna motivacija za stvaranje novih i rast postojećih vinara i vinogradarskih površina.

Koristi od mere

– Veći budžeti i veća efikasnost sistema podsticaja;

– Veća motivacija za rast i razvoj postojećih vinara i vinogradara;

– Dodatna motivacija za ulazak svežeg kapitala u industriju.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Projekat strukturiranja novog sistema podsticaja

– Detaljna analiza postojećeg sistema podsticaja sa ciljem identifikacije ključnih neefikasnosti sistema;

– Strukturiranje novog sistema podsticaja za srednji rok koje je moguće sprovesti u današnjem okruženju;

– Definisanje dugoročnog plana sistema podsticaja (kao smernica vinarima za planiranje investicija).

Razvoj mera za privlačenje novog kapitala u vinsku industriju

– Definisanje novih mera sa kojima se može realizovati brzi ulazak novog kapitala i motivisanje ulaska svežeg kapitala u sektor.

Razvoj povoljnih i prilagođenih programa finansiranja za vinare i vinogradare

– Unapređenje saradnje sa razvojnim i komercijalnim bankama u cilju razvoja novih programa finansiranja, prilagođenih potrebama vinarske i vinogradarske industrije.

Unapređenje sistema informisanja i praćenja sistema podsticaja (interno i eksterno)

– Povećanje transparentnosti sistema podsticaja uz praćenje i izveštavanje o dostupnim i realizovanim sredstvima podsticaja;

– Unapređenje sistema informisanja i komunikacije o podsticajima prema korisnicima.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Angažman profesionalnih stručnjaka za detaljnu analizu i definisanja predloga unapređenja sistema.

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinara i vinogradara

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Rizik nemogućnosti povlačenja sredstava;

– Nedostatak administrativnih kapaciteta za sprovođenje mere.

Upravljanje rizikom

– Neophodna sveobuhvatna analiza sistema za definisanje novih podsticaja.

Obrazloženje

– Sistem podsticaja je potrebno unaprediti kvalitativno i kvantitativno kako bi se podstakao razvoj u skladu sa strateškim smernicama;

– Ključne smernice za unapređenje sistema podsticaja:

– Sistem podsticaja treba sagledati sveobuhvatno, tj. treba obezbediti linije podsticaja koje su usklađene sa strateškim ciljevima,

– Fokus nije isključivo na povećanju budžeta, već na generalnom redefinisanju mera podsticaja, koje odgovaraju stvarnim potrebama,

– Usklađenost IPARD programa i Nacionalne mere,

– Potrebno je jasno komunicirati dugoročni plan podsticaja, kako bi vinari i vinogradari mogli dugoročno da planiraju investicije,

– Neophodno je prilagoditi sistem isplate u pojedinim merama podsticaja (na primer za male i „start-up” vinare), kako bi im se osigurao radni kapital (uzimajući u obzir dug period od investicije do prvih prihoda),

– Potrebno je obezbediti adekvatan program koji će biti fokusiran na razvoj tehnološke zrelosti vinara i vinogradara,

– Potrebno je raditi na unapređenju sistema praćenja realizacije,

– Budžete je potrebno revidirati na godišnjem nivou u zavisnosti od realizacije i stvarnih potreba za tu godinu;

– Fokus tokom 2022. godine mora da bude na strukturiranju programa podsticaja kombinacijom IPARD programa sa nacionalnim merama, kako bi se od 2022. godine osigurali dovoljni budžeti koji će se efikasno povlačiti za realizaciju strateških ciljeva;

– Budžet za realizaciju Programa se može definisati u tri ključne celine, a lokalni interes realizovati nezavisno od nacionalnih mera.

4.3.1. Podsticaji za nove zasade

– Cilj: Osigurati sredstva koja će dodatno (uz sve preostale mere) da podstaknu rast površina vinograda u skladu sa definisanim strateškim ciljevima (~750 – 1.000 ha rast godišnje);

– Primer mera i inicijativa:

– Podsticaji za nove zasade,

– Podsticaji za nove zasade sa plaćanjem „unapred”,

– Podsticaji za nove zasade autohtonih sorti;

– Izvor finansiranja:

– Nacionalni budžet.

4.3.2. Ostali podsticaji

– Cilj: Osigurati adekvatne budžete za unapređenje proizvodnje u sektoru vinarstva i vinogradarstva;

– Primer mera i inicijativa:

– Podsticaji za nabavku opreme/tehnologije,

– Podsticaji za restrukturiranje vinograda,

– Podsticaji za izgradnju vinarije,

– Podsticaji za organsku proizvodnju,

– Izvor finansiranja:

– Nacionalni budžet,

– IPARD program,

– Ostali programi (npr. ostali fondovi koji će se otvarati u periodu trajanja Programa).

Napomena: Navedeni budžeti uključuju sva sredstva koju sektor vinarstva i vinogradarstva može da povuče iz raspoloživih podsticaja (npr. iz IPARD programa, mera za ruralni razvoj). U sklopu navedenih potrebno je raditi na strukturiranju posebnih budžeta za vinsku i vinogradarsku industriju (npr. EU vinski omot), kao i na unapređenju kriterijuma, prilagođenje programa i unapređenje znanja vinske i vinogradarske industrije u realizaciji sredstava.

– Na osnovu ambicija, podsticaji u sektoru bi trebalo da se minimalno normalizuju na nivou proseka Evropske unije.

4.4. Mera 4: Optimizacija sistema podrške vinogradarstvu i vinarstvu

Cilj mere

– Unapređenje ostalih članova lanca vrednosti i snažnija podrška vinarima i vinogradarima.

Opis mere

– Današnji sastav lanca vrednosti razvija se na ad hoc osnovi, uz povremene dobre primere i dominantno oslanjanje sektora na uvoz (npr. burad za vino, sredstva za tretman vinograda, materijali za sadnju);

– Osim nabavke materijala, postoji i niz regulatornih i poslovno racionalnih kriterijuma kojima se pojedini vinari zbog nedostatka „know-howˮ-a teško prilagođavaju;

– Kroz navedenu meru očekuje se snažnija komunikacija između sistema nabavke/podrške i samih vinara/vinogradara, sa ciljem smanjenja rizika za vinare/vinogradare i jačanja ostalih članova lanca vrednosti.

Koristi od mere

– Smanjenje rizika vinara/vinogradara u redovnom poslovanju;

– Motivisanje ostalih članova lanca vrednosti da prate razvoj vinske i vinogradarske industrije.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

– Povećanje komunikacije unutar lanca vrednosti

– Definisanje liste dobavljača sa tržišta Republike Srbije,

– Uspostavljanje polugodišnjih koordinacionih sednica između vinara/vinogradara i dobavljača, sa ciljem artikulisanja potreba vinara/vinogradara,

– Organizacija sajma dobavljača za vinare i vinogradare;

– Uspostavljanje programa za podršku vinarima i vinogradarima kroz centre izvrsnosti4

– Unutar programa centara izvrsnosti uspostaviti „savetodavni tim”5

– Misija navedenog tima je pružanje podrške vinarima kako bi bili u stanju da zadovolje sve zakonodavne kriterijume za bavljenje vinarstvom i/ili vinogradarstvom (na proaktivnoj osnovi umesto sistema sankcija kroz kontrole),

– Navedeni tim može služiti kao konsultantsko telo za optimizaciju procesa proizvodnje (fokus bi trebalo da bude na manje vinarije, koje ne mogu da finansiraju konsultante),

– Definisanje programa zaštite vinara od ključnih rizika,

– Identifikacija ključnih operativnih rizika za vinare i vinogradare i kreiranje predloga za minimiziranje rizika.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Uključivanje dodatnog broja učesnika u projekat celokupnog lanca vrednosti;

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinara i vinogradara

Nivo rizika

– Nizak

Rizici

– Nedovoljan odziv članova u projekat;

– Nedovoljno kvalitetno strukturisana komunikacija.

Upravljanje rizikom

– Kvalitetna priprema projekta;

– Upravljanje projektom po principima projektne kancelarije.

––––––––

4 Inicijativa je vezana za meru uspostavljanja centralne organizacije kao i formiranje centra izvrsnosti. Status centra izuzetnih vrednosti (izvrsnosti) može steći institut, odnosno visokoškolska ustanova, ako su u vremenskom periodu od pet godina ostvarili vrhunske i međunarodno priznate naučne i stručne rezultate u određenoj naučnoj disciplini. Akt o dodeli statusa donosi Nacionalni savet, na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji koju donosi odbor za Akreditaciju MPNTR.

5 Moguće postavljanje „savetodavnog timaˮ na komercijalnoj osnovi

4. 5. Mera 5: Uređenje tržišta uvoza vina/grožđa

Cilj mere:

– Uređenje tržišta vina kako bi se povećala transparentnost, osigurao adekvatan nivo kvaliteta proizvoda i zaštitilo domaće tržište, kroz postavljanje ravnopravnih „pravila igre” za uvoz.

Opis mere:

– Na srpskom tržištu značajan je udeo prepakovanog makedonskog vina uvezenog u rinfuzi i vina napravljenog od uvezenog makedonskog grožđa – 28% prijavljene proizvodnje vina;

– Trenutno u Republici Srbiji ne postoji pravilnik o proceduri uvoza grožđa, poluproizvoda i vina, već je u primeni skup zakona i podzakonskih akata;

– Potrebno je da se domaće tržište zaštiti od konkurencije koja koristi „sivu zonu”, primarno kroz unapređenje i donošenje potrebnih pravilnika i efikasnosti u primenjivanju istih.

Koristi od mere

– Generalni porast kvaliteta proizvoda na tržištu;

– Smanjenje prostora za sivu zonu prometa:

– Ograničenje nelojalnog uvoza.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

1. Optimizacija sistema pravilnika

– Pojačati kontrolu uvoza;

– Proces razložiti prema pojedinim pravilnicima;

– Potrebno je uzeti u obzir trenutno obavezujuće trgovinske sporazume i zakonska ograničenja za uvođenje uvoznih barijera.

2. Donošenje pravilnika o uvozu vina, šire, soka od grožđa i grožđa

– Potrebno je precizno definisati obaveze, odgovornosti i pravila za sve članove uključene u proces uvoza grožđa, poluproizvoda i proizvoda od grožđa;

– U skladu sa najboljom praksom Evropske unije, predlaže se praćenje krajnje namene uvezenog grožđa i vina;

– Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti regulisanju i kontroli uvoza stonog grožđa koje se kasnije koristi za proizvodnju vina, kao i regulisanju i kontroli prakse kupažiranja domaćeg vina sa uvezenim i njegovog kasnijeg deklarisanja kao domaćeg;

– Pojačati inspekcijske kontrole.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Dovoljan broj sopstvenih hektara pod vinogradima (dovoljan je barem jednaki kapacitet proizvodnje);

– Efikasan sistem kontrole primene donetih mera preko nadležnih inspekcija.

Odgovornost za realizaciju

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Potrebni interni resursi

– Resursi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

– Centralna organizacija vinara i vinogradara.

Nivo rizika

– Nizak

Rizici

– Produženje procesa do usvajanja pravilnika kojim će se urediti uvoz vina, šire, soka od grožđa i grožđa;

– Prilagođavanje tržišta na nova pravila;

– Saradnja svih članova.

Upravljanje rizikom

–

Obrazloženje

Danas 28% proizvodnje vina u Republici Srbiji zavisi od uvoznog grožđa, te je potrebno podstaći domaću proizvodnju uz regulisanje uvoza, koju treba sprovesti u najkraćem mogućem roku, osim u slučajevima izrazitih poremećaja na tržištu izazvanih eksternim šokovima uz uvažavanje potencijalnih tržišnih rizika i poštovanje međunarodnih trgovinskih ugovora.

Trenutna statistika ukazuje na visoku zavisnost sistema od uvoza iz Severne Makedonije

– Treba imati u vidu da bi nagle restrikcije mogle da ugroze deo srpskog vinarstva i otvore mogućnost snažnijeg ulaska ostale konkurencije,

– Postojeća statistika ne pruža potpunu transparentnost problema, s obzirom na statističke disproporcije koje ukazuju na visok nivo sivog tržišta, nije preciziran stvaran nivo problematike, te bi trebalo sastaviti tim koji će napraviti procenu stvarnog stanja na terenu,

– Osigurati da se dođe do što bržeg rešenja, uzimajući u obzir moguće posledice (trgovinske ugovore, uvoz – izvoz drugih poljoprivrednih kultura i sl.);

– Tržišna ograničenja

– Osigurati da postavljeni rokovi budu realni i da ne dolazi do odstupanja,

– Program treba da stvori okruženje za vinarstvo i vinogradarstvo za pokretanje proizvodnje vina iz sopstvenih vinograda,

– Tranziciju sa uvoza na sopstvenu proizvodnju treba sprovesti u najkraćem mogućem roku, uvažavajući potencijalne rizike na tržištu i međunarodnoj trgovini,

– Osigurati da se sivo tržište uvede u legalne tokove i vinarijama oslonjenim na proizvodnju vina iz sopstvenih vinograda osigurati opstanak na tržištu,

– Primarno mere moraju biti fokusirane na uređenje sistema, kao i na tržišnu komunikaciju (tretman vina proizvedenih od uvezenog grožđa na etiketi, sistemi oznaka geografskog porekla, itd.);

– Uvođenje mera očuvanja domaće proizvodnje u slučajevima nepredviđenih poremećaja na tržištu

– U slučajevima nepredviđenih poremećaja na domaćem/međunarodnom tržištu (kao što je, na primer, slučaj pandemije virusa COVID-19), moguće je razmotriti opciju uvođenja privremenih mera zaštite domaće proizvodnje i tržišta,

– Snažni poremećaji na tržištu i drastično smanjenje potrošnje (usled zatvaranja ugostiteljskih objekata, zabrana proslava i javnih okupljanja, pada potrošnje u maloprodaji, zaustavljanja izvoza, itd.) značajno ugrožavaju poslovanje i opstanak domaćih vinarija, pri čemu i pritisak uvoznih supstituta raste (samim tim i cenovna konkurencija, koja dovodi u pitanje rentabilnost i održivost celokupnog sektora),

– Mere bi trebalo da budu privremene i usmerene na zaštitu i obezbeđivanje minimalnih uslova za opstanak sektora vinogradarstva i vinarstva u Republici Srbiji i mogle bi da uključe:

– Delimično ograničenje uvoza grožđa u slučaju postojanja naglog rasta uvoza ili dampinških cena kojim bi se zaštitila domaća proizvodnja i ponuda,

– Uvođenje prelevmana na uvoz flaširanih vina u segmentima u kojima postoji visoka konkurencija sa domaćim proizvodima - iznose prelevmana uskladiti sa odgovarajućom procenom negativnog uticaja uvoza na domaće tržište,

– Subvencionisanje otkupa grožđa od domaćih proizvođača, koji su upisani u Vinogradarski registar i koji su članovi rejonskih udruženja (uz obavezu jasne identifikacije porekla i obavezu upisa u registar, čime će se dodatno uticati na smanjenje sivog tržišta). Iznos subvencije po kilogramu otkupljenog domaćeg grožđa prilagoditi proceni eksternog poremećaja, odnosno pritiska supstituta iz uvoza, a posebno voditi računa o davanju većeg iznosa za otkup autohtonih sorti i grožđa koje je u sistemu geografske zaštite porekla.

– Analiza uvođenja ovakvih mera bi morala da sagleda i širi kontekst i moguće negativne implikacije pre implementacije;

– Dodatni faktor je poštovanje obaveza koje proističu iz trgovinskih sporazuma u fazi planiranja mera.

Kao prvi korak se predlaže fokus na uređenje domaćeg tržišta.

Optimizacija procesa i definisanje pravilnika će povećati transparentnost stavljanja vina u promet

– Pravilnik mora da objedini i sistematski definiše pravila, postupak i redosled uvoza vina, poluproizvoda i grožđa,

– Informacije o uvozu nisu objedinjene, tako da je uvoznicima ostavljeno mnogo prostora za sopstvenu interpretaciju.

– Trenutno u Republici Srbiji ne postoji pravilnik o proceduri uvoza grožđa, poluproizvoda i vina, već postoji skup zakona i podzakonskih akata:

– zakon kojim se uređuje zdravlje bilja,

– zakon kojim se uređuje bezbednost hrane,

– pravilnik kojim se uređuju liste štetnih organizama i liste bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata,

– Bilo bi potrebno unaprediti informacioni sistem sa ciljem lakšeg pristupa i transparentnosti zakonske regulative (zakonodavni okvir, propisi iz područja zajedničke poljoprivredne i trgovinske politike i sl.).

– Potrebno je usvojiti pravilnik kojim će biti uređen promet vinom i proizvodima od vina

– U skladu sa tržišnim interesima i zakonskom regulativom. Pravilnikom je potrebno:

– Naglasiti relevantne obaveze iz zakona i propisa

– Potrebni sertifikati i izveštaji,

– Izuzeci od određenih propisa,

– Ograničenja uvoza i upotrebe uvezenih proizvoda.

– Evropska unija je dodatno zaštitila svoje tržište definisanjem celog procesa, od proizvodnje do izvoza,

– Pregled prakse Evropske unije u zaštiti sopstvenog tržišta u uvozu grožđa i proizvoda od grožđa,

– Evropska unija je kroz direktive definisala potrebnu dokumentaciju, trgovinu i puštanje u slobodni promet grožđa, vina i poluproizvoda od proizvodnje do uvoza/izvoza,

– Definisan je program odobravanja sadnje vinove loze, pratećih dokumenata i sertifikacija, ulaznog i izlaznog registra, obaveznih izjava, obaveštenja i objave informacija o kojima se obaveštava, kao i program pravila i kazni,

– Definisano je puštanje u slobodni promet pošiljaka vina, šire i soka od grožđa:

– Puštanje u slobodni promet je uslovljeno podnošenjem sertifikata i analitičkog izveštaja izdatog o strane nadležnog tela u zemlji porekla ili drugog odgovarajućeg propratnog dokumenta,

– Nacionalna carinska uprava dodatno pojašnjava potrebnu dokumentaciju i uređenje prometa kroz Pojašnjenje o primeni propisa o uvozu grožđa, šire, soka od grožđa i grožđa za pojedinu zemlju.

– Određene su i posebne mere kojima zemlje Evropske unije štite članice od uvoza iz trećih zemalja,

– Ograničenje upotrebe uvezenih proizvoda

– Sveže grožđe, vino ili mešavine tih proizvoda poreklom iz trećih zemalja ne smeju da se prerađuju u proizvode, niti dodavati takvim proizvodima na području Evropske unije,

– Zabranjena je i kupaža vina sa poreklom iz trećih zemalja i vina iz Evropske unije, kao i kupaža između vina poreklom iz trećih zemalja,

– Izjava o krajnjoj nameni

– Pri uvozu, primalac mora uz deklaraciju o puštanju u slobodni promet da priloži i pisanu izjavu o krajnjoj nameni robe,

– Sistem označavanja vina i oznake geografskog porekla

– Definisane su dozvoljene metode proizvodnje, hemijske i organoleptičke karakteristike vina, ograničenja upotrebe, pakovanje odnosno etiketiranje vina i obavezni sistem kontrole nezavisnih tela koje proveravaju zadovoljenje uslova za određenu oznaku i omogućavaju izmenu oznake i poništavanje oznake,

– U svrhu zaštite sopstvene autentičnosti, pojedine vinske zemlje Evropske unije definisale su sopstvenu regulativu u označavanju kvaliteta svojih vina i osmislile sopstveni sistem zaštite unutar zaštite kvaliteta Evropske unije,

4.6. Mera 6: Prilagođavanje regulatornog okruženja standardima Evropske unije i rasterećenje administrativnih postupaka

Cilj mere:

– Olakšati proizvodnju i plasman proizvoda proizvođačima na domaće i strano tržište kroz regulatorno usklađenje i administrativno rasterećenje.

Opis mere:

– Vinari, pogotovo vinari sa malom godišnjom proizvodnjom vina, koji čine većinu srpskog vinarstva, imaju značajna administrativna i finansijska opterećenja koja im onemogućavaju kvalitetan plasman i konkurentnost na tržištu;

– Prostor za napredak postoji, s obzirom da je u planu donošenje novog Zakona o vinu koji bi treba da obuhvati mere rasterećenja.

Koristi od mere

– Smanjenje sivog tržišta kroz inkluzivnu evidenciju vinara;

– Porast konkurentnosti na evropskom tržištu;

– Zaštita i podrška razvoju i rastu poslovanja malih vinara, porast prihoda i razvoj sektora kao posledica.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

1. Donošenje novog zakona o vinu i usklađivanje sa EU regulativom

– Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, poslednji put revidiran 2012. godine;

– Donošenje novog zakona o vinu koji će biti usklađen sa EU regulativom,

– Potrebno je intenzivno usklađivanje, jer su određeni zakoni izrazito važni za aktivaciju mera iz Programa, poput upisa u Vinogradski registar i regulacije transporta nezapakovanog vina.

2. Prilagođavanje regulative sa ciljem rasterećenja malih vinara

– Osim prilagođavanja EU regulativi, novi zakon o vinu trebao bi da se prilagodi i specifičnim potrebama vinara i vinogradara,

– Poseban naglasak je potrebno staviti na administrativno rasterećenje (npr. digitalizaciju procesa upisa u Vinogradarski registar, mogućnost pravnog regulisanja „prodaje na kućnom praguˮ za poljoprivredna gazdinstva),

– Potrebno je regulisati aktuelne trendove u industriji poput alternativnih načina proizvodnje vina (npr. organska proizvodnja).

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Kvalitetan i multidisciplinarni tim;

– Aktivna komunikacija sa malim vinarima;

– Pomoć eksperata sa iskustvom planiranja i implementacije mere u primerima nove prakse.

Odgovornost za realizaciju

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Potrebni interni resursi

– Resursi Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Isprepletanost zakonskih regulativa i pravilnika.

Upravljanje rizikom

– Uključivanje selekcija malih vinara u radne grupe za izmenu zakona/pravilnika;

– Definisati ključne problematike koje se rešavaju pre definisanja predloga izmena.

Obrazloženje

– Novim zakonom o vinu potrebno je postići usklađenost sa zakonskom EU regulativom.

Pregled izabranih administrativnih opterećenja

– Fizičko lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava ne može da proizvodi i prodaje vino (omogućavanje ovoj kategoriji lica da proizvodi i prodaje vino u ograničenim količinama smanjilo bi sivo tržište),

– Obavezno senzorno ocenjivanje domaćih vina, kao preduslov za stavljanje vina u promet (potrebno preciznije definisanje i izbegavanje sukoba interesa – rezultati se često ne poklapaju sa tržišnim priznanjima koja vina dobijaju na međunarodnim izložbama, a ova obaveza može predstavljati poseban izazov u razvoju tržišno sve atraktivnijeg segmenta proizvodnje organskog i prirodnog vina);

– Brojne paralelne procedure – podnošenje posebnih prijava za upis u različite registre (objedinjavanjem i digitalizacijom bi se mogao formirati sistem „one stop shop-aˮ, a odgovarajućim izvodom iz jedinstvenog sistema vinogradari i vinari bi mogli da ostvaruju svoja prava po osnovu različitih konkursa);

– Analiza postojećeg Vinogradarskog registra

– Upis u Registar propisan je Zakonom o vinu iz 2009. godine;

Trenutno obavezu upisa u Vinogradarski registar imaju:

– Svi proizvođači koji gaje grožđe namenjeno prometu i preradi na vinogradarskoj parceli većoj od 10 ari (0,1ha),

– Svi proizvođači koji svoje grožđe stavljaju u promet, iako imaju manju površinu pod vinogradima;

– Osnovni cilj Vinogradarskog registra je da površine pod vinogradima budu tačno utvrđene;

– Vinogradarski registar danas ne prikazuje celokupnu sliku srpskog vinogradarstva s obzirom na to da je upis i dalje u toku (postoje odstupanja u odnosu na evidenciju Republičkog zavoda za statistiku)

– Analizom trenutne situacije identifikovane su smernice za dodatno unapređenje registra:

– Aktivan rad na daljoj harmonizaciji registra sa EU legislativom,

– Nastavak digitalizacije sistema registra,

– Vinogradarski registar nije softverski povezan i sinhronizovan sa katastrom Republičkog geodetskog zavoda, a njihovo povezivanje omogućilo bi viši nivo kontrole nad katastarskim parcelama,

– Proaktivne mere za podsticanje upisa u Registar;

– Postepeni rad na digitalizaciji registra, kao i obrazovanja vinskog sektora kao rezultat treba da ima realniji prikaz stvarne statistike vinskog/vinogradarskog sektora;

– Republika Srbija je već uspešno sprovela digitalnu reformu sistema zapošljavanja radnika u poljoprivredi.

4.7. Mera 7: Definisanje programa unapređenja plasmana vina manjih vinarija

Cilj mere:

– Olakšati manjim vinarima pristup tržištu i jednostavniju dostupnost operativnim resursima.

Opis mere:

– Danas u Republici Srbiji mali vinari imaju ograničene mogućnosti plasmana vlastitih proizvoda na tržište, uz značajnu konkurenciju u njihovom cenovnom segmentu pod uticajem uvoza;

– Gore navedeno predstavlja jedan od najvećih rizika i demotivišućih faktora za ulazak u vinsku industriju kao mali vinar i povećanje kapaciteta postojećih manjih vinara;

– Iako svaki vinar za sebe mora da izbori tržišnu poziciju, kroz ovu meru se nastoji da se delimično olakša plasman vina kako bi se smanjio gore navedeni rizik.

Koristi od mere

– Povećanje motivacije malim vinarima za rast kapaciteta/proizvodnje,

– Korišćenje sinergetskih potencijala ujedinjavanja malih vinara,

– Povećanje dostupnosti „novihˮ proizvoda na tržištu.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Otvaranje novih kanala prodaje (sa fokusom na male vinarije)

– Koristeći novoformiranu Centralnu organizaciju vinara i vinogradara, potrebno je aktivno raditi na otvaranju novih distributivnih kanala (po različitim poslovnim modelima i sa različitim ciljevima);

– Primeri novih inicijativa i kanala prodaje za male vinare:

– Otvaranje specijalizovanog wine shop-a sa značajnim prisustvom manjih vinarija,

– Uspostavljanje online trgovine sa značajnim prisustvom manjih vinarija,

– Definisanje programa rotacije malih vinarija u maloprodajama,

– Finansiranje posebnog štanda za male vinare na velikim sajmovima (npr. ProWein);

Unapređenje i promocija sistema zadruga sa jasnim ulogama i koristima za vinare

– Podizanje svesti i motivacije formiranja sistema zadruga po uzoru na najbolje svetske prakse, kako bi se olakšao plasman vina manjih vinarija na tržište, jača pozicija u pregovorima sa distributerima i kao podloga za jednostavniji pristup potrebnim resursima (npr. razmena znanja, saradnja u deljenju opreme, zajednička nabavka materijala).

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Aktivan rad Centralne organizacije vinara i vinogradara na meri;

– Obrazovanje i motivacija manjih vinara za formiranje sistema zadruga;

– Formiranje sistema zadruga zajedno sa spoljnim saradnicima i stručnjacima.

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinogradara i vinara;

– Regionalne organizacije6 ;

– Jedinice lokalne samouprave;

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Finansiranje izgradnje vinske trgovine;

– Imovinsko-pravni odnosi i dobijanje dozvola;

– Konsenzus svih učesnika (različitost ciljeva učesnika).

Upravljanje rizikom

– Osigurati finansiranje iz više izvora/interesa;

– Uključivanje lokalne samouprave u proces;

– Usklađivanje ciljeva subjekata koji imaju koristi od programa.

Obrazloženje

– Vinske prodavnice je moguće postaviti i na nacionalnoj i na regionalnoj osnovi.

– Otvaranje onlajn prodavnice pripremilo bi teren za potencijalno dominantan kanal prodaje u budućnosti;

– Tržišta najvećih potrošača vina u svetu sve više se orijentišu prema onlajn kupovini vina, što je uzrokovalo rapidan porast onlajn tržišta u deset godina;

– Trenutno mali broj vinara poseduje svoju onlajn prodavnicu, a i oni imaju značajan prostor za napredak;

– Onlajn prodavnica bi trebalo da ima široku ponudu proizvoda, da bude jednostavna za korišćenje i da raspolaže relevantnim informacijama za potrošače;

– Razvoj onlajn prodavnice

– Ponuda onlajn prodavnice

– Široka ponuda srpskih vina, od jeftinijih do najskupljih, sa što više različitih proizvođača uključenih u ponudu,

– Značajan prostor i posebna komunikacija malih vinara (kao nišni segment),

– Komplementarni proizvodi povezani sa konceptom hrane i vina, kao i kod centralne vinske prodavnice,

– Izgled i sadržaj

– Internet stranica jednostavna za korišćenje, vizuelno atraktivna (HD slike, dizajn u skladu sa brendingom, lako čitljiv font itd.)

– Svako vino mora biti detaljno opisano (način proizvodnje, procenat alkohola, mirisi, ukusi, boje, kako se servira, uz koju hranu se preporučuje, kada piti); uz opis vina bi trebalo da stoji opis vinarije i link na njihovu stranicu,

– Vlasnički model i finansiranje

– Ne očekuje se da će projekat biti odmah profitabilan, ali imajući u vidu trendove na prethodnom slajdu, očekuje se veća profitabilnost u budućnosti,

– Stoga je potrebno projekat finansirati iz više izvora, kako bi se osigurala njegova održivost u dugom roku,

– Prvenstveno bi u tome trebalo da sarađuju vinske organizacije i vinari koji bi, u skladu sa svojim udelom u finansiranju, dobili prostor na onlajn „policamaˮ,

– Alternativna opcija

– U slučaju da se centralna onlajn prodavnica ne realizuje, vinari mogu sami na svojim internet stranicama razviti onlajn prodavnice,

– U tom slučaju, njihova onlajn prodavnica mora sadržati: jednostavan pregled i filtriranje kroz celi asortiman proizvoda vinarije, za svako vino detalji o načinu proizvodnje, sastavu vina, ukusima i mogućnost kupovine više od jednog vina.

––––––––

6 Ukoliko se u sklopu realizacije Programa ustanovi da će biti osnovane i postavljene na profesionalni nivo.

4.8. Mera 8: Postavljanje marketinga srpskih vina

Cilj mere:

– Postavljanje temelja za efektivnu i efikasnu integriranu marketinšku komunikaciju.

Opis mere:

– Trenutno ne postoji brend identitet srpskih vina, niti strukturirani marketinški plan kroz koji bi bio komuniciran;

– Dosadašnje marketinške aktivnosti rezultat su individualne inicijative pojedinih vinara, kroz ad hoc pristup, uz ograničen domet;

– Zbog neprepoznatljivosti brenda srpskih vina, otežan je plasman proizvoda višeg cenovnog ranga, kao i ukupni razvoj vinske industrije u segment više dodate vrednosti;

– Potrebno je, u skladu sa potvrđenim strateškim smernicama, izgraditi marketing srpskih vina, kako bi bili postavljeni temelji za implementaciju operativnih marketinških aktivnosti koje će dodavati vrednost proizvodu;

– Potrebno je započeti od temelja – kreiranja brenda, a zatim osmisliti plan komunikacije i operacionalizovati realizaciju kroz kreativna rešenja.

Koristi od mere

– Izgrađena podloga za „kupovinu medija”7 u skladu sa kreativnim rešenjima i raspoloživom budžetu;

– Izgrađeni preduslovi za diferencijaciju srpskih vina na tržištu;

– Olakšavanje plasiranja proizvoda vinara uz prepoznatljiv brend.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Profesionalno brendiranje

– Kreiranje brend identiteta uz smernice definisane Programom;

– Kreiranje priče brenda srpskih vina, uz pripadajuće fizičke i emocionalne karakteristike brenda;

– Kreiranje vizuelnog identiteta i brend standarda.

Razvoj plana komunikacije

– Razmatranje plana komunikacije u skladu sa rezultatima procesa brendiranja;

– Definisanje ključnih poruka, na kojima će biti bazirana marketinška komunikacija;

– Prioritizacija ključnih poruka sa ciljem jasnije i efikasnije komunikacije.

Kreativna rešenja za kampanje

– Operativno sprovođenje kampanja – izrada smernica za marketinške agencije koje bi trebalo da ponude kreativna rešenja za kampanje.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Definisane vinske regije;

– Potvrđen i osiguran marketinški budžet;

– Osnovana centralna organizacija vinara i vinogradara.

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinogradara i vinara

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Nejasna komunikacija i upravljanje novonastalog brenda vinarima i ostalim učenicima;

– Kašnjenje sa osnivanjem nove centralne organizacije i zapošljavanjem profesionalaca.

Upravljanje rizikom

– Uključivanje vinara u izradu brenda;

– Praćenje smernica brend arhitekture definisane Programom;

– Hitno osnivanje nove organizacije i zapošljavanje kvalitetnih stručnjaka.

––––––––

7 Kupovina medija (engl. media buying) je proces koji se koristi u markentiškim naporima koji se plaćaju. Cilj je identifikovati i kupiti oglasni prostor na kanalima koji su relevantni za ciljnu publiku u optimalnom vremenu, za najmanji iznos novca.

4.9. Mera 9: Implementacija operativnog marketing plana

Cilj mere:

– Sprovođenje osmišljenih marketinških aktivnosti kroz odabrane kanale komunikacije u odnosu na ciljna tržišta, sa ciljem promocije srpskog vinarstva.

Opis mere:

– Nakon što je jasno definisan identitet brenda, smer i cilj marketinške komunikacije, potrebno je kvalitetno realizovati marketinške aktivnosti i kampanje, pri čemu bi trebalo uzeti u obzir:

– Osmišljeni smer brenda srpskih vina,

– Predložena kreativna rešenja,

– Specifičnosti srpskog tržišta alkoholnih pića,

– Najbolje prakse iz vinske industrije;

– Fokus je potrebno staviti na komunikaciju novog brenda u skladu sa raspoloživim budžetima, koje bi trebalo usmeriti kroz strateški odabrane kanale komunikacije.

Koristi od mere

– Porast vrednosti brenda srpskih vina na domaćem i međunarodnom tržištu;

– Porast prosečne cene boce srpskog vina;

– Podloga za razvoj vinske industrije u Republici Srbiji.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

– Izrada internet stranice „Vina Srbije” sa vinskom prodavnicom kao centralnom virtuelnom tačkom za vinare, kupce i vinske turiste;

– Izrada, održavanje i kreiranje visoko kvalitetnog sadržaja za „Vina Srbije” stranice na društvenim mrežama, u skladu sa definisanim nacionalnim brend identitetom;

– Porast obima i kvaliteta prisutnosti vinarija na internetu;

– Plaćeni oglasi/članci u najvažnijim vinskim časopisima;

– Izrada promotivnih materijala (letaka i sl.) koji će služiti kao vodič vinskim turistima;

– Izgradnja imidža kroz obrazovanje javnosti o vinima;

– Organizacija događaja sa ciljem promocije srpskog vina i Srbije kao vinske destinacije, podsticanje organizovanja međunarodnih manifestacija i sajmova vina.

Promocija koncepta hrane i vina

– Intenzivna promocija srpskih vina kroz HoReCa kanale, posebno u istaknutim restoranima;

– Izrada i objava vodiča kroz srpsku gastronomiju.

Kreativne inicijative

– Organizacija radionica, angažman ambasadora, kampanje odgovorne konzumacije vina.

Kreativna rešenja za kampanje

– Operativno sprovođenje kampanja - izrada smernica za marketinške agencije koje bi trebalo da ponude kreativna rešenja za kampanje.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Jasno definisano brendiranje srpskih vina;

– Razvijen plan komunikacija;

– Definisan i usvojen operativni marketinški budžet.

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinogradara i vinara

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Nedostatak prioritizacije kanala distribucije (finansijske i operativne);

– Nedostatak stručnosti u vođenju i realizaciji marketinških aktivnosti.

Upravljanje rizikom

– Angažovanje profesionalnog marketinškog stručnjaka;

– Efikasna saradnja sa marketinškom agencijom.

4.10. Mera 10: Razvoj vinskog turističkog proizvoda

Cilj mere:

– Stavljanje turizma u funkciju promotera i mehanizama za postizanje dodate vrednosti i bolje prepoznatljivosti srpskih vina na domaćem, regionalnom i međunarodnom tržištu.

Opis mere:

– Ministarstvo nadležno za poslove turizma je u periodu od prethodnih desetak godina uložilo značajna sredstva u obeležavanje vinskih puteva8, prevashodno odgovarajućom turističkom signalizacijom. Međutim, sistemski pristup razvoju ovog specifičnog vida turizma je izostao, zbog ograničenog budžeta i prioritizacije razvoja destinacija. Sistemskim pristupom podršci razvoju vinskog turizma, Republika Srbija prati svetske trendove i rast segmenta eno-gastro turizma, ne samo kao dodate vrednosti boravku u destinaciji, već i kao primarnog motiva dolaska za odgovarajuće opisane tipove vinskih turista, koji su u stalnoj potrazi za autentičnim iskustvima, baziranim na autohtonoj hrani i piću, što se uklapa u koncept teroara predviđenim Programom. U tom smislu, bitno je definisati dugoročni program razvoja vinskog turizma, podržati razvoj odgovarajuće turističke infrastrukture, unaprediti vinska turistička iskustva i podržati povećanje kvaliteta iskustva u samim vinarijama.

Koristi od mere

– Povećanje broj dolazaka i noćenja;

– Bolje razumevanje vinskih regija u Republici Srbiji, bolje pozicioniranje srpskih vina, veća potražnja i rast ostvarenih cena;

– Dodatni izvor prihoda za vinare kroz otvaranje vinarija za turiste.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

– Izrada programa razvoja eno-gastro turizma, kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast turizma;

– Razvoj turističke vinske infrastrukture – kreiranje podsticajnog ambijenta za razvoj:

– Vinskih muzeja/interpretacionih centara,

– Vinskih hotela;

– Unapređivanje vinskih turističkih iskustava, posebno kroz kreiranje:

– Vinskih turističkih ruta,

– Odgovarajućih turističkih paketa na bazi trenutne ponude – u saradnji sa domaćim receptivnim agencijama i turističkim organizacijama;

– Povećanje kvaliteta iskustva posetilaca u samim vinarijama:

– Podrška kreiranju osnovnih uslova za prijem i rad sa turistima,

– Optimizacija iskustva gosta u najzrelijim vinarijama9 (podrška za unapređenje iskustva kroz finansiranje razvojnog projekta, a vinar se obavezuje da projekat realizuje);

– Definisanje podsticajnih mera za podršku razvoju smeštajnih kapaciteta u/oko vinarija i vinograda.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Aktivna uloga i rukovođenje procesom od strane ministarstva nadležnog za poslove turizma u saradnji sa Centralnom organizacijom vinara i vinogradara.

– Aktivno učešće regionalnih udruženja, lokalnih samouprava, pokrajina, turističkih organizacija i destinacijskih menadžment / marketing organizacija.

Odgovornost za realizaciju

– Ministarstvo nadležno za poslove turizma, Centralna organizacija vinara i vinogradara, Turistička organizacija Srbije, pokrajine, regionalna udruženja, jedinice lokalne samouprave

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Administrativne prepreke i mehanizam odlučivanja;

– Zrelost tržišta i nedostatak fokusirane promocije.

Upravljanje rizikom

– Jasan program i politika podrške razvoju vinskog turizma;

– Jasno komuniciranje koristi od predloženih mera;

– Snažno vođstvo i podrška nadležnih institucija.

––––––––

8 Napomena: osim izraza „vinski putevi”, u kontekstu turizma koristi se i izraz i „vinske rute”.

9 Zrelost se posmatra u kontekstu upravljanja poslovnim procesima preduzeća.

4.10.1. Inicijativa: Razvoj turističke vinske infrastrukture

Cilj inicijative:

– Izgradnja vinske infrastrukture sa ciljem dostizanja višeg nivoa razvijenosti vinskog turizma zemlje.

Opis inicijative:

– Republika Srbija je na samom početku razvoja vinske infrastrukture, bez ijednog izgrađenog vinskog hotela i bez ozbiljnijih vinskih atrakcija;

– Cilj mere je postepeno podizanje nivoa turističke vinske infrastrukture, kao elementa dodatnog privlačenja i zadržavanja vinskog turiste, kao i upoznavanje ostalih turista sa kulturom ispijanja vina;

– Mera je fokusirana na dva ključna smera izgradnje infrastrukture:

– Izgradnja vinskih muzeja/interpretacionih centara,

– Podsticanje izgradnje vinskih hotela.

Koristi od inicijative

– Povećanje aktivnosti za vinske turiste;

– Upoznavanje turista sa vinskom kulturom vinskih regija u Republici Srbiji;

– Stvaranje dodatnih sadržaja sa uticajem na prihode vinara.

Ključne aktivnosti za sprovođenje inicijative

1. Izgradnja vinskih muzeja/interpretacionih centara

– Pokretanje inicijative izgradnje vinskih muzeja/interpretacionih centara koji će služiti za interpretaciju kulture vina na području Republike Srbije i pojedinačnih vinskih regija, njenog razvoja i osnovnih elemenata srpskih vina danas – prioritetno u najrazvijenijim vinskim regijama (Šumadija, Fruška Gora, Župa);

– Inicijativi je potrebno pristupiti zajedno sa snažnim partnerima (ministarstvo, pokrajine, lokalne samouprave, udruženja i pojedini vinari) kako bi se aktivno rešavali administrativni problemi tokom procesa;

– Finansiranje projekata moguće je i kroz model zajedničkog finansiranja i donacija pojedinih učesnika.

2. Povećanje broja vinskih hotela

– Kroz inicijativu je potrebno obezbediti smernice i preduslove vinarima i ostalim investitorima za ubrzani razvoj takvih hotelskih koncepta u vinskim regijama u Republici Srbiji;

– Cilj mere je obezbeđivanje platforme za investitore, a sama realizacija projekta može biti kroz više modela: individualna inicijativa vinara, partnerstvo više vinara i/ili investitora, partnerstava ili menadžment hotelijera i sl.

Ključni preduslovi za sprovođenje inicijative

– Povoljno kreditiranje investicionih projekata;

– Interes učesnika za ulaganje.

Odgovornost za realizaciju

– Privatni investitori, državna i lokalna uprava, hotelijeri (u zavisnosti od projekta)

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Nedostatak zainteresovanih investitora,

– Dug povraćaj investicija,

– Administrativne prepreke.

Upravljanje rizikom

– Javni predlog za razvoj infrastrukture,

– Jasna komunikacija ukupnih koristi,

– Snažna podrška ministarstva/Pokrajinske Vlade projektima AP Vojvodine,

– Vinski muzeji/interpretacioni centri prikazuju vinsku kulturu i tradiciju regije na edukativan i interaktivan način.

– Stvaranje svih preduslova za izgradnju vinskih hotela će podstaći privatne inicijative za unapređenje vinske infrastrukture.

4.10.2. Inicijativa: Razvoj i unapređenje paketa turističkih iskustava

Cilj inicijative:

– Razvoj vinskog turizma u regiji kroz povećanje ponude iskustva za turiste.

Opis inicijative:

– S obzirom na turistički potencijal Republike Srbije, postoji veoma veliki prostor za podsticaj razvoja vinskog turizma;

– U smislu razvoja vinskog turizma neophodno je, po uzoru na poznate vinske regije, unaprediti ponudu vinskih iskustava kao jedan od ključnih faktora izgradnje imidža vinske regije;

– Cilj mere je identifikacija ključnih iskustava u smislu vina u Republici Srbiji i omogućavanje profitabilne osnove i povećanje tražnje od strane turista;

– Dodatno, mera obuhvata i identifikaciju adekvatnih kanala prodaje i sa ciljem povećanja dostupnosti paketa ciljnom tržištu.

Koristi od inicijative

– Generisanje većeg broja vinskih turista;

– Prepoznatljivost Republike Srbije kao vinske regije;

– Dodatni izvor prihoda za vinare u pred- i post-sezoni.

Ključne aktivnosti za sprovođenje inicijative

– Unapređenje vinskih puteva – resorno ministarstvo je u saradnji sa subjektima iz javnog i privatnog sektora u prethodnom periodu uložilo značajna sredstva za identifikaciju i obeležavanje vinskih puteva u Republici Srbiji, posebno adekvatnom turističkom signalizacijom. Dodatno, Republika Srbija je kao zemlja deo „Dunavska vinska ruta” i tako priznata na evropskom nivou.10 Međutim, nije dovoljno urađeno na promociji vinskih puteva, a neophodno je paralelno raditi i na postavljanju odgovarajuće infrastrukture kako preduslova za kreiranje vinskih iskustava za turiste;

– Kreiranje vinskih turističkih paketa – u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i turističkim agencijama, Centralna organizacija vinara i vinogradara koordinira izradu prvih turističkih paketa zasnovanih na posetama vinarijama i vinskoj priči u odnosu na različite kriterijume / moguće motive dolaska turista;

– Unapređenje kanala distribucije/prodaje vinskih iskustava – neophodno je raditi na razvoju odgovarajućih kanala distribucije / prodaje vinskih iskustava. U skladu sa prethodno definisanim merama, snažan fokus bi trebalo staviti na internet kanale distribucije, kao i povezivanje sa domaćim i međunarodnim agencijama koje organizuju ovakvu vrstu fokusiranih iskustava i na tržištu nastupaju kao „savetniciˮ za putovanja.

Ključni preduslovi za sprovođenje inicijative

– Uključivanje šireg kruga učesnika u pakete (hoteli, restorani, itd.);

– Profesionalni pristup i fokusiran rad na meri;

– Aktivno učešće Turističke organizacije Srbije u postupku kreiranja i plasmana vinskih iskustava.

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinara i vinogradara;

– Savez vinara i vinogradara Srbije u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, resornim ministarstvom, pokrajinama i lokalnim samoupravama.

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Nedostatak profesionalne radne snage za sprovođenje mere;

– Otpor ostalih vinara zbog selektivnog odabira vinara u turističkim paketima;

– Nedovoljan interes ostalih učesnika (npr. hoteli).

Upravljanje rizikom

– Osigurati fokus u okviru Centralne organizacije vinara i vinogradara;

– Definisati jasne teme i kriterijume za odabir pojedinih subjekata unutar turističkih paketa;

– Pravovremeno uključivanje ostalih učesnika u proces;

– Postojeće vinske puteve moguće je tematski strukturirati sa ciljem jasnije komunikacije prema krajnjem korisniku;

– Kreiranje turističkih paketa jedna je od ključnih poluga za privlačenje dodatnih turista u srpske vinograde;

– Vinski velnes i spa integrisan u hotelsku ponudu;

––––––––

10 Kroz program INTERREG – IPA CBC Mađarska – Srbija, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, krajem 2018. godine odobren je projekat pod nazivom ”Creation and Positioning of Danube Wine Route as a Touristic and Cultural Brand In the Cross – Border Region’’ („Kreiranje i pozicioniranje Dunavske vinske rute kao turističkog i kulturnog brenda u prekograničnoj regiji”), skraćeno: „Dunavska vinska ruta” (Danube Wine Route).

4.10.3. Inicijativa: Povećanje kvaliteta iskustva u srpskim vinarijama

Cilj inicijative:

– Osigurati adekvatan nivo standarda u srpskim vinarijama prilikom poseta turista.

Opis inicijative:

– Nivo iskustva u današnjim vinarijama, osim kod vodećih vinara, je na bazičnom nivou;

– S obzirom na tendenciju snažnije izgradnje reputacije Republike Srbije kao vinske zemlje i njenih vinskih regija – neophodno je osigurati zadovoljavajući standard turističkog iskustva koje se nudi;

– Nivo podizanja iskustva zavisi od trenutne zrelosti pojedinih vinara, pri čemu je ključno obezbediti podršku koja će usmeravati vinare i fokusirati ih na stvaranje preduslova za sticanje vrhunskih vinskih iskustava;

– Kroz sprovođenje mere pokrenuće se izrada pravilnika za standardizaciju iskustva, a kroz konsolidovanu meru sprovešće se unapređenje vinskog iskustva za 10–15 odabranih, vodećih vinarija u Srbiji.

Koristi od inicijative

– Razvoj novih izvora prihoda za vinare;

– Izgradnja imidža Republike Srbije kao vinske zemlje i vinskih regija;

– Kontrolisano upravljanje turističkim paketima.

Ključne aktivnosti za sprovođenje inicijative

– Definisanje standarda iskustva za srpske vinarije

– Definisanje standarda za pojedine nivoe iskustava;

– Podizanje kvaliteta sopstvene ponude vinara

– Za zrelije vinare:

– Pokretanje projekta podizanja iskustva u odabranim zrelijim vinarijama u saradnji sa eksternim specijalizovanim konsultantima (vođenje računa o svakom detalju scenografije u vinariji za isporučivanje vrhunskog vinskog iskustva turistima),

– Projekat se finansira iz javnog sektora sa ciljem razvoja turističkog iskustva,

– Kroz projekat se definišu mere za pojedine vinarije, koju vinarija u definisanom periodu mora delimično ili u celini da realizuje;

– Za vinare koji su dostigli niži stepen zrelosti:

– Definišu se standardne mere za unapređenje iskustva,

– Centralna organizacija vinara i vinogradara preuzima ulogu podrške manjim vinarima u implementacije i daje im smernice;

– Ocenjivanje i testiranje iskustva po vinarijama (uz moguće dodeljivanje oznaka kvaliteta)

– Nakon definisanja standarda predlaže se da Centralna organizacija vinara i vinogradara preuzme ulogu krovnog kontrolora (uz eksterno ocenjivanje) da bi potvrđivala nivo standarda – kao ključni input za preostale aktivnosti (pakovanje turističkih paketa i sl.).

Koristi od inicijative

– Razvoj novih izvora prihoda za vinare;

– Izgradnja imidža Republike Srbije kao vinske zemlje i vinskih regija;

– Kontrolisano upravljanje turističkim paketima.

Ključni preduslovi za sprovođenje inicijative

– Svest vinara da postoji potreba za unapređenjem vinskih iskustava;

– Profesionalna podrška u procesu podizanja vinskog iskustva.

Odgovornost za realizaciju

– Vinari kao ponuđači iskustava;

– Centralna organizacija vinara i vinogradara kao nosilac standarda.

Nivo rizika

– Nizak

Rizici

– Otpor vinara prema promenama;

– Otpor prilikom definisanja standarda;

– Otpor i nezadovoljstvo prilikom ocenjivanja.

Upravljanje rizikom

– Kvalitetna komunikacija svrhe i toka projekta;

– Definisanje standarda na bazi analize i poređenja najboljih praksi;

– Transparentni i jasni faktori ocenjivanja.

Ključni cilj inicijative je podizanje kritične mase vinara na minimalno osnovni standard vinskog iskustva.

4.11. Uspostavljanje centralnog sistema koji će podržavati razvoj vinarstva i vinogradarstva i kadrovsko ojačanje u nadležnom sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti vinogradarstva i vinarstva

Cilj mere:

– Postavljanje profesionalne nacionalne organizacije sa ključnim funkcijama implementacije Programa, profesionalnog marketinga i zastupanja interesa vinara i vinogradara i kadrovsko ojačanje u nadležnom sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti vinogradarstva i vinarstva.

Opis mere:

– Sadašnji sistem organizacije je izrazito kompleksan i fragmentiran i uglavnom se bazira na individualnim naporima pojedinih vinara i vinogradara;

– U navedenom sistemu nije osigurana adekvatna struktura i znanja da bi se postigli značajni efekti razvoja industrije. U postojećem sistemu nije moguće implementirati mere definisane Programom;

– Kroz navedenu meru postavila bi se profesionalna organizacija sa kadrovima i iskustvom, kako bi se dodatno osigurala vodeća znanja u marketingu i razvoju industrije;

– Dodatno, navedena organizacija će preuzeti ulogu implementatora Programa, služiti kao spona između javnog i privatnog sistema i biće centralno mesto za podsticanje rasta i razvoja industrije;

– Sadašnji kadrovski kapacitet nadležnog sektora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti vinogradarstva i vinarstva nije dovoljan da podrži predviđen razvoj vinogradarsko-vinarskog sektora.

Koristi od mere

– Profesionalni pristup i osiguranje najboljih praksi u marketingu;

– Centralna komunikaciona tačka po transparentnim osnovama;

– Jasna odgovornost i profesionalan pristup u implementaciji.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Formiranje Centralne organizacije vinara i vinogradara

– Formalno uspostavljanje Centralne organizacije vinara i vinogradara u saradnji i uz prethodni dogovor između ključnih interesnih subjekata (Savez vinara i vinogradara Srbije, Vlada, Privredna komora Srbije itd.).

– U skladu sa opredeljenim budžetima (marketinško razvojni budžet), biće obezbeđeno funkcionisanje organizacije i implementacije koraka predviđenih Programom;

Definisati detalje organizacije i međusobnih uloga u sistemu

– Definisati sve preostale elemente ove organizacije, kako bi se osiguralo funkcionisanje po profesionalnim principima (sistem nadzora radnih mesta, uloge i odgovornosti, kriterijumi za zapošljavanje, definisanje ključnih procesa, sistem nagrađivanja zaposlenih, sistem KPU i sl.);

– Definisati međusobne odnose, uloge i odgovornosti i ključne procese.

Implementacija organizacije

– Donošenje potrebnih akata, zapošljavanje, dugoročno obezbeđivanje resursa.

Definisanje novog sistema finansiranja organizacije

– Nakon uspostavljanja ove organizacije i prvih aktivnosti, nužno je uspostaviti održivi sistem finansiranja;

– Kontinuiran rast i razvoj organizacije;

– Kontinuirana evolucija ove organizacije (nova znanja, novi izvori prihoda, novi zaposleni itd.).

Koristi od mere

– Profesionalni pristup i osiguranje najboljih praksi u marketingu;

– Centralna komunikaciona tačka po transparentnim osnovama;

– Jasna odgovornost i profesionalan pristup u implementaciji.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Profesionalni pristup u uspostavljanju organizacije uz stručnjake, po korporativnim principima;

– Zapošljavanje stručnjaka iz vodećih korporacija sa adekvatnim kompetencijama;

– Delimično osigurati finansiranja od strane vinara za rad organizacije;

Odgovornost za realizaciju

– Savez vinara i vinogradara Srbije;

– Privredna komora Srbije;

– Centralna organizacija vinara i vinogradara (nakon formiranja);

– Ostala udruženja.

Nivo rizika

– Visok

Rizici

– Neprofesionalno postavljena organizacija;

– Zapošljavanje neadekvatnih kadrova;

– Netransparentno i pristrasno funkcionisanje;

– Smanjenje dodeljenih sredstva od države.

Upravljanje rizikom

– Angažman spoljnih stručnjaka za postavljanje organizacije;

– Zapošljavanje usklađeno sa najboljim praksama;

– Jasno definisan sistem ključnih pokazatelja uspeha i nadzora organizacije;

– Uspostavljanje sistema delimičnog finansiranja od strane vinara.

Obrazloženje

– Ključni principi uspostavljanja nove Centralne organizacije vinara i vinogradara

– Ambicija organizacije je da se profiliše u vodeću evropsku vinsku marketing organizaciju,

– Organizacija je nosilac strateških mera i centralno mesto upravljanja implementacijom Programa,

– Organizacija je postavljena po profesionalnim principima (definisanje uloga i odgovornosti, procesi, sistem KPU i sl),

– Zapošljavaju se vodeći stručnjaci,

– Fokus organizacije je na podizanju vrednosti brenda „Vina Srbijeˮ, primarno kroz polugu marketinga,

– Organizacija mora da teži razvoju novih sopstvenih prihoda,

– Organizacija mora da radi na kontinuiranom sopstvenom razvoju i potencijalnom uvođenju novih funkcija,

– Organizacija mora implementirati sistem delimičnog finansiranja od strane vinara i vinogradara,

– Organizacija mora da radi na bazi Programa i jasno definisanih godišnjih planova i transparentnog sistema izveštavanja,

– Organizacija mora da definiše jasan sistem nadzora i model korporativnog upravljanja (tj. kombinacija zastupanja interesa vinara, vinogradara i države kao ključnog finansijera projekta)

– Predlaže se uključivanje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva finansija u Nadzorni odbor ili formiranje Saveta pri Vladi koji bi uključio predstavnike relevantnih ministarstava i predstavnike sektora,

– Organizacija mora imati dominantnu hijerarhijsku ulogu prema ostalima vinskim i vinogradarskim organizacijama,

– Organizacija mora ciljano da stvara i komunicira dodatu vrednost prema vinarima kako bi se osigurala snažnija podrška,

– Organizacija mora da predstavlja sponu između svih članova u sektoru.

– U svrhu razvoja optimalnih rešenja primenjena je kombinacija analize i poređenja najboljih praksi organizacije i funkcionisanja u sličnim vinskim organizacijama;

– Nova organizacija mora staviti fokus na tri funkcije, dok se ostale integrišu postepeno u zavisnosti od dinamike i uspeha razvoja organizacije;

– Definisanje prioritetnih funkcija i modela rada centralne organizacije

– Predmet implementacije je razrada organizacione šeme, pri čemu je ključno osigurati kvalitetan sistem nadzora i izdvojena projektna kancelarija (u daljem tekstu: PMO;

– Ključna područja za unapređenje

– Nadzorna tela – postavljeni u skladu sa odabranim modelom članstva (ključni kontrolni mehanizam kojem odgovara Direktor društva); Sastoji se od Nadzornog odbora i Skupštine društva; Predlaže se da članstvu Nadzornog odbora budu i predstavnici resora finansija i poljoprivrede, kao i predstavnici Privredne komore Srbije;

– Direktor – Profesionalni kadar sa marketinškim fokusom menadžerskih kapaciteta i jakim lobističkim kapacitetima;

– PMO – jedna od ključnih funkcija sa suštinskom odgovornošću za upravljanje i praćenje implementacije Programa;

– Odbor za zastupanje zajedničkih interesa (u daljem tekstu: Odbor ZZI) – jedinica bazirana na selekciji vinara/vinogradara i Direktora (i potencijalno ostalih relevantnih članova iz lanca vrednosti) sa funkcijom strateške komunikacije sa resornim ministarstvima;

– Marketing – strateška i operativna implementacija marketing plana;

– Administracija – redovne administrativne funkcije;

– Operativna podrška – ostale potencijalne funkcije izuzev tri prioritetne;

– Za 2021. godinu predlaže se angažovanje četiri osobe u organizaciji;

– Organizacija bi trebalo da ima tendenciju razvoja novih izvora prihoda;

– Potencijalni novi izvori prihoda

– Sistem članarina – učešće vinara u finansiranju centralne organizacije,

– Obrazovanje („Centri izvrsnostiˮ) u domenu centralne organizacije,

– Turističke organizacije/opštine – finansiranje dela marketinškog plana kroz zajedničku saradnju sa turističkim organizacijama i /ili lokalnim samoupravama,

– Komercijalni prihodi organizacije kao:

– Provizija od zajedničkih manifestacija,

– Razvoj turističkih iskustava,

– Operativne savetodavne usluge,

– Sponzorstva i donacije,

– Razvoj nacionalnih i regionalnih vinskih sajmova,

– Uspostavljanje sistema članarina je ključan, s obzirom da se, osim novog izvora prihoda, osigurava i snažniji interes vinara da učestvuju u radu organizacije.

4.12. Mera 12: Aktivna podrška u implementaciji Programa po pristupu PMO

Cilj mere:

– Osigurati efikasnu implementaciju Programa i prenos znanja na PMO kancelariju za buduće projekte.

Opis mere:

– Program je definisao inicijative koje je potrebno realizovati, kontrolisati i redovno izveštavati o napretku;

– Primeri dobre prakse ukazuju na potrebu angažovanja nezavisnog stručnjaka koji će aktivno pratiti implementaciju Programa, učestvovati u implementaciji inicijativa i voditi implementaciju u skladu sa načelima upravljanja po sistemu projektne kancelarije.

Koristi od mere

– Implementacija Programa u zadatim rokovima,

– Transparentan i efikasan sistem izveštavanja.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Izbor nezavisnog stručnjaka za podršku u implementaciji.

Postavljanje projektne kancelarije

1. Definisanje ključnih funkcija PMO;

2. Definisanje detaljnog plana implementacije;

3. Organizacija PMO – dodeljivanje odgovornosti na nivou inicijativa i aktivnosti (sponzori projekta, vođe projekta, članovi tima itd.);

4. Priprema instrumenata za implementaciju (za praćenje realizacije budžeta, zadovoljavanje vremenskih rokova, upravljanje rizicima);

5. Definisanje sistema izveštavanja (redovni izveštaji, sastanci);

6. Definisanje KPU kontrolne table („dashboard”)11 za implementaciju;

7. Postavljanje komunikacionih pravila i sistema eskalacije.

Aktivan rad i podrška implementaciji

1. Aktivan rad po principima projektne kancelarije;

2. Učešće na relevantnim radionicama i sastancima u vezi sa implementacijom;

3. Podrška u pripremi dodatnih materijala u vezi sa implementacijom inicijativa/aktivnosti.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Kvalifikovanost nezavisnog stručnjaka za implementaciju:

– Profesionalan pristup i iskustvo u implementaciji,

– Razumevanje Programa i implikacija mera/inicijativa na realizaciju strateških ciljeva,

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinara i vinogradara

Nivo rizika

– Visok

Rizici

– Zanemarivanje važnosti postavljanja profesionalnog sistema i stručnjaka predstavlja jedan od ključnih rizika implementacije Programa.

Upravljanje rizikom

– Postaviti sve preduslove za profesionalno upravljanje implementacijom Programa.

– Rad PMO bi trebalo da bude definisan kroz pet osnovnih komponenti:

––––––––

11 KPU kontrolna tabla je jednostavan vizuelni prikaz najvažnijih informacija koje su donosiocima odluka potrebne da bi im pomogle u postizanju ciljeva.

4. 13. Mera 13: Formiranje/optimizacija regionalnih organizacija

Cilj mere

– Modernizovati rad organizacija na regionalnom nivou, sa ciljem povećanja efekata Programa i snažnije integracije povezanih sektora u planiranje i realizaciju.

Opis mere

– Vinarstvo i vinogradarstvo okarakterisano je samostalnim delovanjem pojedinaca, manjih regionalnih/lokalnih organizacija na volonterskoj osnovi i bez sistemskog prenosa znanja i rada na integraciji ostalih povezanih sektora sa ciljem identifikacije koristi (ugostitelji, proizvođači lokalnih proizvoda, turizam);

– Kroz ovu meru problemi biće rešavani stvaranjem sistema koji će podstaći prenos znanja i motivisati veće angažovanje šireg spektra privrednih delatnosti/članova.

Koristi od mere

– Dodatni sistem prenosa znanja na vinare i vinogradare;

– Jačanje turističkog potencijala;

– Potencijalne koristi od saradnje povezanih sektora.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Formiranje udruženja enologa, tehnologa i proizvođača vina

– Formiranjem udruženja osiguraće se kvalitetnija komunikacija i prenos znanja između ključnih članova vinske i vinogradarske industrije u Republici Srbiji;

– Ključ je motivisati odaziv i uključivanje članova u udruženje, zbog čega bi postavljanju navedenog tela trebalo pristupiti profesionalno, na primer:

– Osiguranje prostora za sastanke i administrativne podrške,

– Pretplate na relevantne časopise i publikacije,

– Dogovaranje kolektivnih odlazaka na konferencije i studijska putovanja,

– Obrazovanje (pozivanje gostujućih stručnjaka iz celog sveta).

Razvoj udruženja za okupljanje članova iz šireg spektra povezanih delatnosti po regijama

– Navedeno udruženje bi trebalo da bude osnovni instrument za okupljanje različitih članova sa definisanog područja, kako bi se zajednički definisali i razvijali elementi teroara, turističko iskustvo koja stavlja vino u dominantni plan i ostalih generalnih iskustava na području;

– Udruženje će biti procesno povezano i uključeno u rad centralne organizacije vinara i vinogradara.

Modernizacija manjih geografskih zadruga

– Redefinisanje celog sistema upravljanja potrebno je prilagođavati putem rada manjih zadruga koji su fokusirani na stvaranje stvarne dodate vrednosti.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Formiranje ključne mase članova (lidera) koji će predvoditi postavljanje i razvoj udruženja;

– Davanje inicijalnog finansijskog podsticaja za udruženja;

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinara i vinogradara;

– Jedinice lokalne samouprave;

– Ministarstvo nadležno za poslove turizma.

Nivo rizika

– Nizak

Rizici

– Nedovoljni broj internih lidera;

– Nedovoljna motivacija za modernizaciju manjih zadruga (nerazumevanje potrebe promene).

Upravljanje rizikom

– Usklađivanje Programa sa opredeljenim sredstvima i koristi mere za razvoj vinarstva;

– Upravljanje procesom od strane centralne organizacije.

4.14. Mera 14: Optimizacija sistema prikupljanja i praćenja statistike u sektoru sa fokusom na sistem ključnih pokazatelja uspeha

Cilj mere

– Uspostavljanje sveobuhvatne adekvatne statističke baze podataka i metodologije koja će pratiti razvoj vinarstva i vinogradarstva.

Opis mere

– Trenutni sistem analitike i praćenja statistike u sektoru vinarstva i vinogradarstva nije usklađen između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičkog zavoda za statistiku, kao ni sa Evropskim standardom za praćenje izveštavanja;

– Ovom merom razvila bi se platforma, definisali i standardizovali procesi, izveštaji i sistem KPU, a sistem prikupljanja i praćenja statistike bio bi u službi razvojne poluge vinarstva i vinogradarstva, uz savremenu usklađenost i koordinaciju između svih uključenih zainteresovanih strana.

Koristi od mere

– Ažurni i tačni statistički podaci za izveštavanje;

– Kvalitetna podloga za investitore;

– Smanjena mogućnost manipulativnih radnji od vinograda do police;

– Podloga za multilateralno umrežavanje ostalih sektora privrede.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Uspostavljanje statističkog standarda za procese praćenja, analize i izveštavanja

– Jedan od ključnih preduslova za stvaranje poluge podrške razvoju vinarstva i vinogradarstva u Republici Srbiji su ažurni, tačni podaci i transparentnost sektora;

– Umrežavanjem trebalo bi omogućiti interaktivnu razmenu podataka, uz istovremenu uštedu vremena i ostalih resursa potrebnih za generisanje pojedinačnih izveštaja ili preuzimanja dostupnih podataka.

Razvoj platforme za podatke

– Uspostavljanje jedinstvene baze podataka koja je neophodan preduslov za generisanje standardizovanih izveštaja;

– Razvojem platforme za podatke bi se stvorio preduslov za umrežavanje;

– Povratne informacije i podaci čitavog sektora bi bili dostupni u realnom vremenu.

– Implementacija sistema KPU

– Implementacijom sistema KPU smanjila bi mogućnost manipulativnih radnji;

– Standardizovani sistem KPU služi kao polazna osnova za analizu sektora;

– Predstavlja faktor merenja uspeha i pozitivno konkurentskog okruženja.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Obezbeđena sredstva;

– Kvalifikovani interni projektni tim u službi interne spone sa ključnim učesnicima;

– Saradnja svih relevantnih subjekata.

Odgovornost za realizaciju

– Republički zavod za statistiku

Nivo rizika

– Nizak

Rizici

– Odlaganje implementacije usled neočekivanih objektivnih okolnosti;

– Neadekvatan standard izveštavanja za sektor.

Upravljanje rizikom

– Uspostavljanje internog projektnog tima koji u saradnji sa eksternim konsultantima vodi implementaciju;

– Testiranje sistema prikupljanja i praćenja statistika sa svim ključnim učesnicima

Obrazloženje

– Identifikovani izazovi ukazuju na značajan potencijal za poboljšanje sistema prikupljanja i praćenja statistika.

4.15. Mera 15: Unapređivanje uloge instituta i prilagođavanje stvarnim potrebama sektora sa snažnijim naglaskom na istraživanje i razvoj

Cilj mere

– Osnivanje Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo (u daljem tekstu: Institut) na način da donosi materijalno značajnu vrednost razvoju vinarske i vinogradarske industrije.

Opis mere

– Današnji sistem instituta ima marginalnu ulogu i neadekvatne budžete da bi se osigurala značajnija uloga;

– S obzirom na značajne ambicije rasta, biće neophodno investirati u područje razvoja znanja, obrazovanje, kao i rada na osiguravanju elementarnih materijala za rad vinara;

– Ključne funkcije instituta bi trebalo da budu usmerene na:

– Istraživanje, razvoj i standardizaciju klonova autohtonih sorti,

– Razvoj matičnog vinograda, kontrola i unapređenje proizvodnje loznih kalemova,

– Istraživanja u području vinarstva i vinogradarstva,

– Marketinško – edukativna delatnost – praćenje trendova i promocija srpskih vina na stranim tržištima,

– Snažniji doprinos u podršci i obrazovanju u sektoru.

Koristi od mere

– Kvalitetniji i dostupniji sadni materijal;

– Razvoj komercijalno atraktivnih autohtonih sorti;

– Snažnija podrška naučne zajednice sektoru.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

1) Definisanje programa Instituta

– Usvajanje programa Instituta (koji uključuje i plan za podizanje novih matičnih zasada, funkciju podrške industriji – kroz, na primer, testiranja, istraživanje i razvoj);

– Pri definisanju programa voditi računa o veličini vinogradarskog područja, resursnoj i istorijskoj utemeljenosti;

2) Implementacija programa Instituta;

3) Unapređenje kvaliteta podrške udaljenijim delovima Republike Srbije (potencijalno razmatranje stvaranje centara izvrsnosti12);

4) Sertifikacija/selekcija klonova prokupca (i drugih autohtonih i novostvorenih sorti);

5) Implementacija sistema KPU

– Implementacijom sistema KPU smanjila bi mogućnost zloupotreba,

– Standardizovani sistem KPU služi kao polazna osnova za analizu sektora,

– Predstavlja faktor merenja uspeha.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Obezbeđivanje sredstava za razvoj;

– Profesionalni pristup i upravljanje celokupnim projektom;

– Uključivanje što većeg broja vinara/vinogradara sa ciljem preciziranja njihovih potreba.

Odgovornost za realizaciju

– Univerziteti i instituti

– Centralna organizacija vinara i vinogradarstva

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Odlaganje implementacije zbog neodlučnosti oko finalnog modela Instituta;

– Nedovoljna podrška udaljenim vinskim regijama.

Upravljanje rizikom

– Uključivanje i testiranje programa Instituta sa svim ključnim učesnicima;

– Kontinuiran rad i unapređenje povezanosti.

––––––––

12 Status centra izuzetnih vrednosti (izvrsnosti može steći institut, odnosno visokoškolska ustanova, ako su u vremenskom periodu od pet godina ostvarili vrhunske i međunarodno priznate naučne i stručne rezultate u određenoj naučnoj disciplini. Akt o dodeli statusa donosi Nacionalni savet, na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji koju donosi odbor za Akreditaciju MPNTR.

4.16. Mera 16: Osiguranje kvalitetnijeg sistema obrazovanja postojećim vinarima

Cilj mere:

– Povećanje nivoa kvaliteta proizvoda, stručnosti postojećih i budućih vinara, povećanje vinske kulture i bolje pozicioniranje na međunarodnom tržištu.

Opis mere:

– Prenos znanja iz najboljih svetskih praksi i savremenih zahteva ka proizvođačima je nedovoljno efikasan, što smanjuje njihovu ukupnu konkurentnost na globalnom tržištu;

– Marketinška znanja vinara i svest o potrebi marketinga srpskih vina je niska;

– Postoji značajan prostor za unapređenje vinske kulture;

– Ovom merom bi se ispunila potreba za sticanjem novih vinogradarskih i vinarskih znanja i uspostavila bi se bolja saradnja proizvođača vina i nauke, uz istovremeno stvaranje preduslova za unapređenje vinske kulture.

Koristi od mere

– Implementacija Programa i marketing plana;

– Povećanje marketinške izvrsnosti;

– Rast vinske kulture u Srbiji;

– Rast kroz znanje i dodatu vrednost i bolje pozicioniranje na međunarodnom tržištu.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

U funkciji obezbeđenja implementacije Programa i to posebno marketing plana, pokrenuti obrazovanje na temu marketinga vina. Obrazovanje će obuhvatiti:

– Približavanje marketing plana odnosno njegovog značenja za regije i vinare;

– Cilj je da vinari savladaju osnove marketinga vina;

– Koncept: četiri ciklusa predavanja-radionica po tri dana;

– Formiranje centara izvrsnosti, kao ključna spona između javnog i privatnog sektora u smislu obrazovanja;

– Centar izvrsnosti će biti centar specijalističkog obrazovanja vinara, kao i poluga za osposobljavanje novih vinara;

– Organizacija studijskog putovanja i poređenja najbolje prakse;

– Razvoj strateškog programa treninga i obrazovanja za mlade ljude i postojeće vinogradare i vinare;

– Učešće Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u okviru povećanja nivoa stručnosti postojećih i budućih vinara obuhvatiće inoviranje nastavnog plana i programa obrazovnog profila vinogradar – vinar uvođenjem novog predmeta: Marketing i plasman vina;

– Pokretanje inicijative kod Agencije za kvalifikacije za kvalifikacijom petog nivoa Somelijer;

– Obrazovanje u saradnji sa vrhunskim međunarodnim ekspertima i vrhunskim školama iz Evropske unije;

– Strukturiranje programa i saradnje sa ciljem povezivanja najboljih vinarija u Evropskoj uniji sa najboljim studentima iz Srbije koji će kroz novostečena znanja i uspostavljene poslovne odnose biti kreatori dodate vrednosti, a time i iskorak srpskih vina za međunarodnu vinsku scenu.

Uspostavljanje eno-gastro akademije sa ciljem obrazovanja širokog kruga vinara i ugostitelja (obrazovanja od probanja, sorti vina, potencijala, obilasci vinograda i vinarija – svojevrsni interna analiza i poređenje u odnosu na najbolju domaću praksu; cilj je da nakon završenog zadnjeg stepena polaznici budu praktično spremni za polaganje osnovnog ispita za Sommeliera)

– Kontinuirani rad eno-gastro akademije.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Obezbeđivanje potrebnih sredstava;

– Saradnja sa vrhunskim međunarodnim stručnjacima;

– Saradnja sa novim Institutom i fakultetima u okviru Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Odgovornost za realizaciju

– Centralna organizacija vinara i vinogradara

– Savez vinara i vinogradara Srbije

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Administrativno birokratske barijere;

– Mali odaziv vinara i vinogradara.

Upravljanje rizikom

– U prvoj fazi obezbediti dobru saradnju sa ministarstvima i ključnim učesnicima;

– Proaktivna motivacija vinogradara i vinara.

Obrazloženje

– Okupljanjem, promocijom i obrazovanjem proizvođača i potrošača vina stvaraju se preduslovi za podizanje nivoa vinske kulture

4.17. Mera 17: Usklađivanje programa srednjeg i visokog obrazovanja

Cilj mere

– Kreiranje kurikuluma koji će i vinogradarima i vinarima pružati sveobuhvatnije znanje o vinogradarstvu i vinarstvu. Usklađivanje obrazovnih programa u srednjoškolskom i visokom obrazovanju u skladu sa potrebama tržišta, po uzoru na najbolju praksu.

Opis mere

– Obrazovni sistem zahteva modernizaciju plana i programa na svim nivoima, u skladu sa savremenim potrebama tržišta. Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta rada modernizovalo je i verifikovalo obrazovni profil vinogradar – vinar po dualnom modelu realizacije nastave za srednje škole počev od 2020. godine. U cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja, ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, realizuje dualni model obrazovanja, pa se time otvara mogućnost da učenici putem učenja kroz rad u realnom radnom okruženju steknu sliku o sektoru vinogradarstva i vinarstva. Dodatno, još uvek nisko razvijeno tržište uslovljava i nedovoljnu atraktivnost sektora za zapošljavanje, a sa razvojem i povećanjem kvaliteta proizvodnje, potrebe ovog sektora za kvalitetnim, obrazovanim kadrovima rastu. Uvođenjem i redefinisanjem profila u formalnom obrazovanju na svim nivoima, interdisciplinarnih master programa u visokom obrazovanju, primenom koncepta celoživotnog učenja, smanjuje se rizik od nedostatka kadrova.

Koristi od mere

– Porast kvaliteta znanja stručnjaka u industriji;

– Povećanje interesa za rad u vinskoj industriji;

– Sveobuhvatnija znanja mladih stručnjaka;

– Uz obrazovanje javnosti o vinima, posledično će se dogoditi i rast tražnje odnosno povećanje tržišta.

Ključne aktivnosti za sprovođenje mere

Unapređenje programa za postojeće profile u skladu sa savremenim standardima kvalifikacija prilagođenih potrebama privrede i društva u celini, odnosno uvođenje novih profila i uključivanje u dualno obrazovanje u skladu sa potrebama privrednog razvoja.

Očuvanje obrazovnih profila u srednjim stručnim školama, gde trenutno ne postoji dovoljan broj učenika za formiranje odeljenja (smanjenje broja učenika za formiranje odeljenja na 15, pravljenje kombinovanih odeljenja, centara izvrsnosti, eventualno dodeljivanje posebnog statusa ovim školama).

Prilagođavanje kurikuluma na poljoprivrednim i tehnološkim fakultetima/ departmanima.

– Trenutno se uzgajanje vinove loze i proizvodnja vina studiraju na odvojenim fakultetima, zbog čega studenti ne dobijaju sveobuhvatno znanje – od zasada do čaše. U cilju kompletiranja stručnosti, potrebno je u kurikulume uvrstiti predmete koji će taj jaz u znanju nadoknaditi.

– U skladu sa Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 66/19) pokrenuti inicijativu za kreiranje studijskih programa/modula).

Program stipendiranja / kreditiranja studenata za potrebe razvoja sektora

– Poseban program stipendiranja za postojeće i buduće master kurseve koji objedinjavaju vinarstvo i vinogradarstvo;

– Kreditiranje studenata za odlazak na vinske akademije, uz obavezu vraćanja u Srbiju i zapošljavanja u sektoru, uz garancije poslodavca.

Obrazovanje o vinima u sektorima gde je vino važna komponenta

– Uvođenje odgovarajućeg predmeta za upoznavanje vina i predstavljanje krajnjem potrošaču (ugostiteljski profili), moguće i kroz programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kao i kroz mogućnost uvođenja novih izbornih predmeta kod tih obrazovnih profila.

Uvođenje programa celoživotnog učenja na komercijalnoj osnovi

– Podsticanje verifikacije programa neformalnog obrazovanja kojima se stiču kvalifikacije, odnosno znanja, veštine, sposobnosti i stavovi iz oblasti vinogradarstva i vinarstva;

– Uspostavljanje platforme za stalno usavršavanje i napredovanje stručnjaka, u saradnji obrazovnih institucija sa vinskom privredom.

Ključni preduslovi za sprovođenje mere

– Aktivno učešće i koordinacija aktivnosti od strane ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i nauke, Agencije za kvalifikacije, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog akreditacionog tela (NAT-a);

– Aktivno učešće Privredne komore Srbije;

– Aktivno učešće univerziteta u Srbiji;

– Aktivno učešće vinogradara i vinara.

Odgovornost za realizaciju

– ministarstvo nadležno za oblast obrazovanja i nauke, kao i institucije za unapređenje obrazovanja, srednje stručne škole, Privredna komora Srbije, univerziteti/fakulteti, verifikovane ustanove za neformalno obrazovanje odraslih, Centralna organizacija vinara i vinogradara

Nivo rizika

– Srednji

Rizici

– Nezainteresovanost obrazovnih institucija (pre svega univerziteta) i postupak akreditacije.

Upravljanje rizikom

– Efikasno vođstvo i kontrola procesa od strane ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i nauke;

– Podrška Privredne komore Srbije;

– Obezbeđeno stipendiranje za studente na novim programima.

V. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

Efikasne primene Programa podrazumeva redovnu proveru napretka u realizaciji postavljenih ciljeva. Ovim procesom obezbeđuje se da se na vreme preduzmu neophodna prilagođavanja usled novonastalih okolnosti. Napredak u ostvarivanju ciljeva sprovodi se procesom merenja napretka, kojom se na osnovu odabranih indikatora mere rezultati i uticaj Programa na promene u ključnim područjima delovanja.

Postupci merenja napretka u dostizanju ciljeva u okviru Programa, odnose se na:

1) procenu napretka predviđenih aktivnosti;

2) procenu relevantnosti, efektivnosti, efikasnosti;

3) davanje podataka za prilagođavanje u aktivnostima gde je to potrebno, kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva;

4) analiza razlika između očekivanih rezultata i konačnih rezultata;

5) obaveštavanje javnosti o ostvarenim rezultatima.

Merenje napretka sprovodi se nakon procesa izveštavanja i revizije programskih ciljeva i rešenja. Indikatorima za merenja napretka Program treba da se procenjuju njene sledeće karakteristike:

1) relevantnost – primerenost Programa prioritetnim potrebama korisnika. Sa aspekta relevantnosti potrebno je proceniti u kojoj su meri ciljevi i rešenja usmereni na rešavanje ključnih problema sektora vinarstva i vinogradarstva u postojećim uslovima (koji se mogu menjati tokom njene primene), kao i da li su ciljevi u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima;

2) efikasnost – dostignuta vrednost rezultata koji su proizišli iz sprovođenja Programa u odnosu na uložene aktivnosti i učinak angažovanih strana. Cilj provere efikasnosti je da se proceni da li je usvojeni pristup najefikasniji mogući;

3) efekti i uticaj – dostignuti stepen koristi za ciljane grupe i korisnike nastali primenom Programa. U tom se procesu moraju proceniti efekti i uticaji svih mera i aktivnosti, svih vidova intervencije na društvene, ekonomske, ekološke i ostale razvojne ciljeve;

4) održivost – procena posledice rezultata ostvarenih Programom u smislu njihove dugoročnosti; meri održivost postavljenih ciljeva, rešenja i aktivnosti u dugoročnoj perspektivi, uključujući i moguće rizike.

Merenje napretka i izveštavanje o napretku biće detaljno razrađeno u planu organa, organizacija, ustanova i drugih pravnih lica koji treba da proistekne iz Programa.

VI. BUDŽET ZA IMPLEMENTACIJU PROGRAMA

– Budžet za realizaciju Programa se može definisati u tri ključne celine, a lokalni interes realizovati nezavisno od nacionalnih mera.

Pregled procene planiranih budžeta za realizaciju Programa (u mil. EUR)

Godina

Sredstva iz budžeta RS

IPARD sredstva iz aktivnih mera13

Ukupno

Za 2021. godinu

8,2

-

8,2

Prosečan budžet tokom trajanja Programa (2021–2031.)

22

28

50

Ukupan budžet za Program (2021–2031.)

215

285

500

Napomena: nivo podsticaja se procenjuje na osnovu primera dobrih praksi i pokazuje isključivo strateški smer kretanja budžeta

––––––––

13 Zavisi od perioda potrebnog za apliciranje i dodelu sredstava. To je posebno značajno za 2021. godinu. Predviđeno je apliciranje za sredstva svih raspoloživih EU pristupnih fondova.

6.1. Marketinško-razvojni budžet

– Cilj: Obezbediti dovoljan budžet za osnivanje profesionalne organizacije koja će uz pomoć ličnih kapaciteta i akvizicije spoljnih znanja aktivno raditi na implementaciji Programa, realizaciji definisane marketinške strategije i osigurati osnovnu platformu za rast i razvoj srpskog vinarstva i vinogradarstva.

– Ključne stavke koje se finansiraju:

– Budžet za realizaciju mera i inicijativa koji su primarno u domenu akvizicije intelektualnog kapitala,

– Kompletan marketinški budžet (razvojni i operativni),

– Rad nacionalnih organizacija (nacionalni savez vinara, profesionalna organizacija, itd.),

– Razvoj Instituta.

– Izvor finansiranja:

– Budžet Republike Srbije;

– Aktivno finansiranje od strane vinara i vinogradara (po unapred definisanom i usvojenom modelu).

– Razvojni budžeti su usklađeni sa ulaganjima dobre prakse – prilagođenih za veličinu srpskog vinogradarstva;

– U smislu ambicije dostizanja postavljenih ciljeva – nužno je osigurati veće budžete u „razvojnom” razdoblju.

6.2. Podsticaji za nove zasade

– Cilj: Osigurati sredstva koja će dodatno (uz sve preostale mere) da podstaknu rast površina vinograda u skladu sa definisanim strateškim ciljevima (~750 – 1.000 ha rast godišnje);

– Primer mera i inicijativa:

– Podsticaji za nove zasade,

– Podsticaji za nove zasade sa plaćanjem „unapredˮ,

– Podsticaji za nove zasade autohtonih sorti;

– Izvor finansiranja:

– Nacionalni budžet i pretpristupni fondovi Evropske unije.

– Procena prosečnih godišnjih podsticaja za nove zasade iznose oko 3,5 miliona evra.

6.3. Ostali podsticaji

– Cilj: Osigurati adekvatne budžete za podsticaje podizanja zrelosti vinarstva i vinogradarstva u Srbiji.

– Primer mera i inicijativa:

– Podsticaji za nabavku opreme/tehnologije.

– Podsticaji za restrukturiranje vinograda,

– Podsticaji za izgradnju vinarije,

– Podsticaji za organsku proizvodnju;

– Izvor finansiranja:

– Nacionalni budžet,

– IPARD program,

– Ostali programi (npr. ostali fondovi koji će se otvarati u periodu trajanja Programa).

Napomena: Navedeni budžeti uključuju sva sredstva koju sektor vinarstva i vinogradarstva može da povuče iz raspoloživih podsticaja (npr. iz IPARD programa, mera za ruralni razvoj). U sklopu navedenih potrebno je raditi na strukturiranju posebnih budžeta za vinski i vinogradarski sektor u vezi sa merama uređenja tržišta, kao i na unapređenju kriterijuma, prilagođenje programa i unapređenje znanja vinske i vinogradarske industrije u realizaciji sredstava

– Procena prosečnih podsticaja u vinarstvu i vinogradarstvu u Evropskoj uniji iznosi između 655 i 712 evra po hektaru.

– Na osnovu ambicija, podsticaji u sektoru bi trebalo da se minimalno normalizuju na nivou proseka Evropske unije.

VII. EFEKTI REALIZACIJE PROGRAMA NA VINARSTVO I VINOGRADARSTVO

– Procena efekata efikasne implementacije Programa do 2031. iznose dodatnih približno 2 milijarde evra prihoda i 250–350 miliona evra novih investicija.

Napomene: Kurs RSD/EUR – 0,0085; Primenjene stope linearnog rasta do strateških ciljeva (prihodi, proizvodnja, itd.)

Pretpostavke prihoda: 1) Obim maloprodaje vs HoReCa kanali 61%–39%; 2) Povećanje učešća domaćeg vina sa 50% na 60%; 3) Povećanje prosečne cene domaćeg vina za 10%; Odnosi se na prihode realizovane od prodaje vina na B2C tržištu (uključuje maloprodaju i HoReCa kanale)

Pretpostavke investicija: 1) Porast broja ha godišnje 750–1.000, 2) prosečna investicija za nove zasade iznosi 20.000 evra, 3) ostale investicije u sektor iznose 712–1.152 EUR/ha (analiza i poređenje sa Evropskom unijom), 4) stopa prijava vinara za subvencionisanje investicije 50%, 5) stopa subvencije u ukupnom iznosu investicije 25%

Pretpostavke novih radnih mesta: 1) 2021. broj zaposlenih projektovan prema odgovorima upitnika, 2) prosečna stopa rasta zaposlenih jednaka je prosečnoj stopi rasta proizvodnje vina – 13,14%,

3) primenjen korekcioni faktor od 0,8 (usled razvoja i veće upotrebe mehanizacije).

– Program omogućava otvaranje dodatnih 4.000 do 6.000 radnih mesta.

Projekcija indikativne kumulativne dodate vrednosti do 2031. godine

– Obuhvata procenu rasta tržišta vina Republike Srbije u svim kanalima prodaje baziran na definisanim strateškim smernicama (100 mil. litara proizvodnje godišnje od 2031. godine);

– Procena konzumacije uključuje sivo tržište – metodologija obračuna bazirana je na povećanju prosečne potrošnje vina po stanovniku sa 14,3 l na 20 l (izvor: Svetska zdravstvena organizacija);

– Pretpostavka modela je linearno povećanje konzumacije;

– Efekat uključuje povećanje prihoda od prodaje vina krajnjem korisniku (odnosno ne označava isključivo efekat za vinare);

– Marketinško-razvojni budžet: pretpostavlja korišćenje budžeta planiranog u sklopu potreba za implementaciju Programa;

– Podizanje novih zasada: pretpostavka podizanja zasada u skladu sa Programom (750 – 1.000 ha godišnje);

– Ostale investicije: pretpostavka godišnjih podsticaja 712 – 1.152 EUR/ha (u skladu sa Programom); Pretpostavka je prosečni podsticaj od 25% ukupne investicije i sprovođenje 50% investicija uz podsticaje.

– Pod pretpostavkom zadržavanja strukture tržišnih udela:

– Mali: 92%

– Srednji: 6%

– Veliki: 2%

– Pretpostavka linearnog rasta zaposlenih prema današnjim potrebama pojedinih tipova vinarija (mali, srednji, veliki);

– Pretpostavka korekcijskog faktora (0,8) zbog potencijalnog povećanja efikasnosti pojedinih vinarija kao i povećanja udela mašinske berbe.

Program će značajno unaprediti položaj malih vinara

7.1. Propisi koje je potrebno doneti odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere:

– Zakon o komasaciji;

– Pravilnik kojim se uređuje uvoz vina, šire, soka od grožđa i grožđa;

– Zakon kojim se uređuje vino i proizvodi od grožđa i prateći podzakonski akti;

– Program kojim se uređuje razvoj turističkog proizvoda eno-gastro turizma.

7.2. Uticaj COVID-19 krize na realizaciju Programa

Ključne napomene

– Tokom trajanja izrade Programa započela je pandemija COVID-19 virusa;

– Navedena situacija će imati značajan uticaj na poslovno okruženje u 2021. godini, a verovatno i sa potencijalnim efektima koji će se preliti i na srednji rok (neizvesnost oko drugog talasa pandemije, reakcija ekonomije, promene preferencija potrošača, promena globalnog vinarskog modela i izvoznih fokusa i sl.);

– Vinari u navedenom okruženju mogu očekivati izazove za svoje poslovanje, pre svega u obliku: snižavanja tražnje u HoReCa kanalima, pada kupovne moći potrošača, cenovne konkurencije, potencijalnog gomilanja zaliha i prelivanja efekata na 2021. godinu;

– Iako je kratkoročna neizvesnost visoka, ovaj Program pruža dugoročnu perspektivu razvoja do 2031. godine, s obzirom na to da je srpsko vinarstvo tek u fazi ozbiljnog profilisanja na globalnom tržištu;

– Zbog toga se strateški smer podsticaja razvoja srpskog vinarstva i vinogradarstva ne menja – podsticaj domaće proizvodnje i smer stvaranja dodate vrednosti dodatno dobijaju na snazi, a kroz operativne planove biće neophodno sagledati kako da se minimiziraju kratkoročni i srednjoročni negativni efekti na sektor.

VIII. ZAVRŠNI DEO

8.1. Akcioni plan

Akcioni plan za sprovođenje Programa razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021–2031. godine doneće se u roku od 90 dana od dana donošenja ovog programa.

8.2. Objavljivanje

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i na portalu e-Uprava.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 320-10307/2020-1

U Beogradu, 10. decembra 2020. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.