Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. godine sa Akcionim planom za sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. godine, za period 2026–2028. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

PROGRAM

reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. godine sa Akcionim planom za sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. godine, za period 2026–2028. godine

"Službeni glasnik RS", broj 47 od 21. maja 2026.

UVODNA REČ PRVOG POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA FINANSIJA SINIŠE MALOG

Treći Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. fokusira se na dalje unapređenje sistema javnih finansija u Republici Srbiji, sa ciljem daljeg povećanja efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim resursima. Ovaj program nastavlja aktivnosti započete u okviru prethodnih ciklusa 2016–2020. i 2021–2025, postavljajući nove standarde u planiranju, izvršenju i nadzoru nad javnim finansijama, u skladu sa dobrom međunarodnom praksom.

Upravljanje javnim finansijama obuhvata sve komponente budžetskog ciklusa, uključujući strateško planiranje, srednjoročno budžetiranje, upravljanje prihodima i rashodima, javne nabavke, internu kontrolu, računovodstvo, izveštavanje, reviziju i nadzor. Dobro postavljen sistem omogućava bolju kontrolu, efikasnost i odgovornost u korišćenju javnih sredstava, čime se direktno podržava kvalitet javnih usluga i realizacija javnih politika i strateških reformi.

U sklopu priče o upravljanju javnim finansijama, važno je istaći da, uprkos svim globalnim nestabilnostima i izazovima, Srbija nastavlja da beleži dobre ekonomske rezultate i da čuva makroekonomsku stabilnost. U 2024. godini naša zemlja je bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sa rastom od 3,9%, dok je u 2025. godini ostvaren rast od 2%. Nezaposlenost je u 2025. godini iznosila 8,7%, dok je stopa zaposlenosti u konstantnom porastu i u prošloj godini je bila na nivou od 51,2%. Javni dug je daleko ispod nivoa Mastrihta, trenutno na nivou od 41,7% BDP-a, što je znatno ispod proseka evrozone koji se kreće oko 88% BDP. Devizne rezerve su na kraju februara 2026. godine iznosile 29,8 milijardi evra, dok su rezerve zlata na rekordnom nivou od 53,4 tone.

Ono što je za nas posebno važno jeste činjenica da je Srbija u oktobru 2024. godine prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting. Tom prilikom nam je međunarodna rejting agencija „Standard and Poor's” povećala kreditni rejting na nivo BBB- sa stabilnim izgledima za njegovo dalje povećanje. Srbija je time postala prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je dobila investicioni rejting, a naš put se nastavlja sa očekivanjem da i druge dve rejting agencije donesu istu ocenu.

Primanja građana rastu u realnom iznosu, a javne finansije se vode odgovorno i u skladu sa ciljem daljeg poboljšanja kvaliteta života građana. Po prvi put u istoriji, prosečna plata na nivou Srbije prešla je hiljadu evra i u decembru 2025. godine iznosila 1.057 evra. Takođe, značajno su porasle i prosečne penzije, koje trenutno iznose 484 evra, kao i minimalna zarada koja je dostigla nivo od 551 evra.

Nastavljamo i investicioni ciklus koji smo započeli, prvo sa planom „Srbija 2025”, a potom i programom „Skok u budućnost – Srbija 2027”, koji predviđa realizaciju 323 projekta širom zemlje, vredna ukupno 17,8 milijardi evra. Nedavno je predstavljena i Nacionalna strategija razvoja Srbije do 2030, odnosno 2035. godine. Program razvoja Srbije do 2030. godine vredan je 17 milijardi evra, dok je plan za period 2030–2035. vredan još 31 milijardu evra. Ukupno 48 milijardi evra novih investicija, koje će doprineti daljem poboljšanju kvaliteta života u Srbiji.

Za našu ekonomiju, privredu, za dalji razvoj čitave zemlje, od neprocenjivog značaja jeste i organizacija Međunarodne specijalizovane izložbe Expo, čiji ćemo biti ponosni domaćin sledeće 2027. godine. Više od 135 zemalja je potvrdilo učešće na izložbi, što znači da ćemo imati specijalizovani Expo sa rekordnim brojem zemalja učesnica. Expo će biti najveći događaj ikada organizovan u našoj zemlji, a tokom 93 dana trajanja izložbe očekujemo oko četiri miliona posetilaca. Expo je naš motor rasta, mesto gde se osnažuju ekonomske i privredne veze, gde se grade novi kontakti. Beograd će biti globalni centar za razmenu ideja i to je prilika koju ne smemo da propustimo.

Konačno, važno je podsetiti i da je Međunarodni monetarni fond konstatovao da je uspešno završena druga revizija „Instrumenta za koordinaciju politika”, aktuelnog aranžmana sa Republikom Srbijom, što ukazuje na stabilnost i napredak u sprovođenju dogovorenih reformskih ciljeva. Takođe, Republika Srbija ostaje posvećena procesu evropskih integracija i realizaciji Plana rasta za Zapadni Balkan.

Navedeni Program postavlja čvrste temelje za dalje unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama u Srbiji. Cilj je da se kroz unapređenje efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim resursima podrži realizacija javnih politika i omogući bolji kvalitet javnih usluga. Dalji reformski koraci usmereni su na jačanje institucionalnih kapaciteta i unapređenje sistema javnih finansija, što će omogućiti Srbiji da se bolje nosi sa globalnim izazovima i obezbedi održivi ekonomski razvoj i bržu integraciju u Evropsku uniju.

I DEO – UVOD

Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. (u daljem tekstu: PRUJF 2026–2030) predstavlja dokument javnih politika koji obezbeđuje kontinuitet i produbljuje reformske napore započete u prethodnim ciklusima, odnosno u PRUJF 2021–2025. i PRUJF 2016–2020. Osnovni cilj ovog programa je dalje unapređenje efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim finansijama Republike Srbije.

Implementacija PRUJF 2026–2030. je usklađena sa obavezama Republike Srbije u procesu evropskih integracija. Reforma upravljanja javnim finansijama je deo klastera I – Osnove u okviru politike reforme javne uprave, što Programu daje horizontalni značaj za makroekonomsku stabilnost, dobru upravu i budžetsku transparentnost. Ovaj program takođe podržava ispunjavanje obaveza u okviru više pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, uključujući pregovaračko poglavlje 5. Javne nabavke, 16. Oporezivanje, 17. Ekonomska i monetarna politika, 29. Carinska unija, 32. Finansijski nadzor, 33. Finansijske i budžetske odredbe, kao i realizaciju Plana rasta za Zapadni Balkan.

PRUJF takođe služi kao važan instrument za planiranje donatorske pomoći, kao podrške za uspešnu realizaciju reformskih mera. U prethodnom periodu, napredak u upravljanju javnim finansijama je prepoznat kao preduslov za korišćenje instrumenta sektorske budžetske podrške Evropske unije. Na isti način, napredak u ovoj oblasti predstavlja preduslov za korišćenje Instrumenta za reforme i rast Plana rasta za Zapadni Balkan. Rezultati sprovedenih reformi direktno, ali i indirektno kroz obezbeđenje finansijske podrške, doprinose i ispunjenju ciljeva održivog razvoja i unapređenju kvaliteta javne uprave u Republici Srbiji. Značaj ciljeva održivog razvoja (COR) Ujedinjenih nacija, posebno u okviru ekonomske dimenzije, prepoznat je kroz promociju kontinuiranog, inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta i smanjenje nejednakosti. Ovaj okvir je važan za PRUJF, jer obezbeđuje stabilan makroekonomski ambijent i odgovornu fiskalnu politiku, uz promovisanje razvojno orijentisanih politika i strukturnih reformi.

Utvrđene mere i aktivnosti u okviru ovog programa su usmerene na jačanje institucionalnih kapaciteta i unapređenje sistema javnih finansija, kroz unapređenje pravnog i strateškog okvira, ulaganja u digitalizaciju, kao i unapređenje znanja i veština i jačanje administrativnih kapaciteta u ovoj oblasti, što će omogućiti Srbiji da se bolje nosi sa izazovima i iskoristi mogućnosti za održivi ekonomski razvoj i bržu integraciju u Evropsku uniju.

Radna grupa za izradu, praćenje i izveštavanje o sprovođenju Programa reforme upravljanja javnim finansijama (Radna grupa PRUJF) predstavlja operativno telo koje uključuje sve relevantne institucije koje učestvuju u procesu reforme upravljanja javnim finansijama. Radna grupa kojom predsedava ministar finansija, formirana je rešenjem ministra finansija 3. juna 2025. godine, čime se obezbeđuje kontinuitet rada iz prethodnih ciklusa PRUJF.

U okviru PRUJF 2026–2030, posebna pažnja je posvećena razvoju efikasnih, odgovornih i transparentnih institucija na svim nivoima, što je u skladu sa ciljevima za jačanje institucionalnih kapaciteta i transparentnosti. Mere definisane u programu se dalje razvijaju kroz prateći Akcioni plan, a nosioci mera uključuju institucije koje su deo Radne grupe za izradu PRUJF. Prilikom izrade Programa, posebna pažnja je posvećena usaglašenosti sa međunarodnim standardima, procesom evropskih integracija i preuzetim obavezama, kao i jačanju kapaciteta za upravljanje rizicima.

Koordinaciju pripreme PRUJF 2026–2030. vodio je tehnički sekretarijat, koji je odgovoran za koordinaciju rada Radne grupe PRUJF od 2015. godine. Ovaj sekretarijat se nalazi u okviru Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva finansija.

Proces konsultacija i javne rasprave za pripremu novog PRUJF 2026–2030. započeo je u sastavu Radne grupe za Strategiju reforme javne uprave. U tom okviru, predstavnici tehničkog sekretarijata PRUJF predstavili su plan i dinamiku pripreme novog programa, uz učešće svih relevantnih institucija Republike Srbije i predstavnika SIGMA. U ovom okviru dogovorena je i veza Strategije reforme javne uprave 2021–2030. sa programima koji proističu iz njenih posebnih ciljeva, te da je potrebno zadržati okvir koji pruža sama Strategija uz dalju razradu mera i aktivnosti i nastaviti sa pripremom novog PRUJF-a u okviru Radne grupe formirane za pripremu, sprovođenje i izveštavanje o realizaciji PRUJF 2026–2030.

Uspostavljeni su redovni kontakti i konsultacije sa SIGMA, kako bi se osigurala blagovremena razmena mišljenja i razmatranje preporuka dostavljenih od strane SIGMA. Nakon razmatranja polaznih osnova i raspoloživih analiza (ex-ante) i dokumenata za pripremu novog Programa, kao i SIGMA i preliminarnih PEFA procena, Radna grupa PRUJF je izradila prvu verziju novog Akcionog plana za naredni trogodišnji period.

Proces javnih konsultacija započeo je kada je prvi Nacrt PRUJF 2026–2030. završen sredinom oktobra i postavljen na internet stranicu Ministarstva finansija i portal e-konsultacije. Nakon toga, pripremljen je Predlog PRUJF 2026–2030. i pokrenut proces javne rasprave u skladu sa planom javne rasprave. Predlog PRUJF 2026–2030. je stavljen na uvid javnosti na sajtu Ministarstva finansija i portalu e-konsultacije. Sve zainteresovane strane pozvane su da dostave komentare i sugestije putem adrese elektronske pošte pfmdijalog@mfin.gov.rs, kao i da učestvuju na sastanku „Dijalog o politici upravljanja javnim finansijama”, koji je održan 17. novembra 2025. godine. Na ovom sastanku predstavljen je Predog Programa i razmenjena su mišljenja sa svim relevantnim partnerima, uključujući institucije Republike Srbije, međunarodne finansijske institucije, donatorsku zajednicu, SIGMA i pojedine organizacije civilnog društva.

U sledećoj fazi, razmotreni su detaljni komentari i sugestije svih zainteresovanih strana, uključujući SIGMA i Evropsku komisiju. Izveštaj o javnoj raspravi o nacrtu PRUJF je podeljen na portalu eKonsultacije, internet stranici Ministarstva finansija, i dostavljen nadležnom odboru Vlade. Radna grupa PRUJF je pripremila konačnu verziju PRUJF 2026–2030, koja je poslata Vladi na usvajanje u aprilu 2026. godine.

SAŽETI PREGLED

PRUJF 2026–2030. predstavlja strateški okvir usmeren ka jačanju održivosti javnih finansija, povećanju transparentnosti i izgradnji institucionalnih kapaciteta u skladu sa dobrim evropskim praksama. Osnovni cilj je obezbeđivanje stabilnog budžeta i kontrolisanog nivoa javnog duga u odnosu na BDP kroz efikasnije planiranje, prikupljanje i upravljanje javnim sredstvima, kao i kroz modernizaciju sistema interne kontrole i revizije.

PRUJF 2026–2030. godine zasnovan je na viziji stabilnog, transparentnog i efikasnog sistema javnih finansija, sposobnog da odgovori na izazove ekonomskog razvoja, evropskih integracija i očekivanja građana. Osnovni strateški cilj je postizanje održivog budžeta sa kontrolisanim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, uz primenu savremenih instrumenata finansijskog upravljanja, unapređenog sistema kontrole i povezivanja budžetskog planiranja sa razvojnim politikama Vlade.

Reforma počiva na više međusobno povezanih prioriteta i prati, kao i do sada, budžetski ciklus koji je opisan u Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21 – dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24).

Prvi posebni cilj reforme odnosi se na unapređenje budžetskog planiranja i upravljanja javnim investicijama. Uvođenje programskog budžeta u zdravstvene ustanove, izrada metodoloških uputstava i jačanje sistema za praćenje učinka programa predstavljaju korake ka većoj efikasnosti u korišćenju javnih resursa. Uporedo, razvijaju se kapaciteti za primenu zelenog budžetiranja i usklađivanje budžetskog procesa sa praksama Evropske unije, posebno u odnosu na zahteve poglavlja 17 i 33. U ovoj oblasti, značajan akcenat stavlja se i na unapređenje sistema za upravljanje kapitalnim projektima, kao i na jačanje institucija zaduženih za analizu i upravljanje fiskalnim rizicima.

Drugi posebni cilj fokusiran je na efikasno prikupljanje i upravljanje budžetskim sredstvima. Biće unapređen zakonski okvir u poreskoj politici u skladu sa obavezama poglavlja 16, poreska administracija i carinski sistem biće modernizovani i digitalizovani, kako bi se obezbedila predvidiva i potpuna naplata javnih prihoda. Kroz sveobuhvatnu modernizaciju Poreske uprave i Uprave carina uvode se integrisani informacioni sistemi, a poreske i carinske procedure usklađuju sa međunarodnim standardima. Posebna pažnja posvećuje se digitalizaciji procesa, što uključuje razvoj elektronskih faktura, unapređenje sistema akciza i pojednostavljenje usluga za privredu. Upravljanje javnim dugom biće usmereno ka diversifikaciji instrumenata finansiranja. Uspostavljanjem efikasnog sistema upravljanja javnim dugom, uz primenu inovativnih instrumenata kao što su zelene obveznice, obezbediće se sredstva za finansiranje brojnih projekata usmerenih na rešavanje ekoloških i socijalnih problema, kao i stabilnost javnih finansija.

Treći posebni cilj reforme usmeren je na jačanje discipline u trošenju javnih sredstava i povećanje transparentnosti. Ovo podrazumeva širenje obuhvata revizije, jačanje sistema za upravljanje sredstvima Evropske unije i unapređenje inspekcijskog nadzora. Jačanje institucionalnih kapaciteta u borbi protiv nepravilnosti i prevara u korišćenju EU fondova, kao i unapređenje koordinacije u ovoj oblasti, grade poverenje javnosti i evropskih partnera u efikasnost srpskih institucija. Posebna pažnja biće posvećena i jačanju sistema za primenu Instrumenta za reforme i rast.

Četvrti posebni cilj posvećen je razvoju sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru. Cilj je da se poboljša primena regulatornog okvira i metodoloških materijala IFKJ kako bi se unapredi sprovođenje principa interne kontrole. Poseban fokus je na upravljanju rizicima, unapređenju sistema za upravljanje nepravilnostima, doslednoj primeni međunarodnih standarda u internoj reviziji i digitalizaciji. Ovo podrazumeva izradu registra rizika u ključnim institucijama, ojačavanje metodoloških okvira, njihovo integrisanje u administrativnu kulturu i modernizaciju IT sistema za internu kontrolu. Težnja je da se uspostavi veća odgovornost institucija i uspostavi funkcija interne revizije u svim centralnim budžetskim institucijama što je u vezi sa za zahtevima pregovaračkog poglavlja 32.

Peti posebni cilj usmeren je na unapređenje računovodstva u javnom sektoru kroz primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Cilj je da se poveća pouzdanost finansijskih izveštaja i da se kroz sistematske obuke računovođa obezbedi stručna spremnost javne administracije za primenu novih standarda.

Šesti posebni cilj odnosi se na jačanje spoljnog nadzora nad javnim finansijama. Daljim unapređivanjem efektivnosti rada Državne revizorske institucije i jačanjem njene saradnje sa Narodnom skupštinom, osigurava se da preporuke revizije budu blagovremeno razmatrane i sprovedene. To stvara dodatni mehanizam javne odgovornosti i podiže poverenje građana u upravljanje javnim sredstvima.

Kroz ove reformske stubove, Srbija postavlja temelje modernog i efikasnog sistema javnih finansija koji je usklađen sa praksama Evropske unije, otporan na ekonomske i društvene izazove i usmeren ka dugoročnom i održivom razvoju. Na taj način građani i privreda dobijaju sigurniji i efikasniji sistem javnih finansija, a institucije Republike Srbije su korak bliže usaglašavanju sa praksama i standardima Evropske unije.

SAŽETAK NALAZA VREDNOVANJA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA U PERIODU 2021–2025. GODINE

Dostupni podaci ukazuju da je tokom perioda sprovođenja PRUJF 2021–2025. uspešno realizovano 69 aktivnosti, dok 30 aktivnosti nije u potpunosti realizovano u okviru predviđenog roka (procenat realizacije 70%). U 2025. godini bila je predviđena realizacija 43 aktivnosti, od čega je 24 uspešno realizovano, dok realizacija 19 aktivnosti nije u potpunosti završena. Došlo je do kašnjenja u realizaciji određenog broja aktivnosti koje se realizuju kroz IPA projekte i realizacija ovih aktivnosti predviđena je novim PRUJF 2026–2030. Takođe, određene aktivnosti nisu realizovane zbog nedostatka sredstava. Detaljan finalni izveštaj o realizaciji PRUJF 2021–2025, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), treba da bude pripremljen do kraja juna 2026. godine. Ovaj izveštaj će pružiti detaljan uvid u postignute rezultate u celokupnom periodu realizacije PRUJF 2021–2025.

Vlada je učinila povećanje transparentnosti i budžetskog nadzora važnim elementom dobre uprave, u skladu sa strateškim okvirom reforme javne uprave i upravljanja javnim finansijama. Realizacijom aktivnosti u okviru PRUJF-a, nakon usvajanja Izmena i dopuna Programa, dodatno je ojačan sistem upravljanja javnim finansijama, koji sada pruža stabilnu osnovu za dalju realizaciju strukturnih reformi i stvaranje stabilnog poslovnog okruženja za privredu.

OPIS POSTOJEĆEG STANJA U UPRAVLJANJU JAVNIM FINANSIJAMA

U periodu od 2021. do 2025. godine, Vlada je uspešno sprovela niz reformskih mera u okviru PRUJF, koje su značajno doprinele kontinuiranom ekonomskom rastu i stabilnosti sistema javnih finansija. Do kraja 2024. godine, bruto domaći proizvod (BDP) dostigao je 82,3 milijarde evra, što predstavlja kumulativni rast od 29,8% u odnosu na 2018. godinu. Za 2025. godinu se očekuje da BDP poraste na 88,5 milijardi evra, što ukazuje na pozitivan trend ekonomskog razvoja i stabilnost makroekonomskog okruženja.

Ekonomski podaci za 2024. godinu pokazuju rast BDP-a od 3,9%, dok je dug sektora države stabilizovan na nivou od 46,9% BDP-a. Stopa nezaposlenosti je opala na 8,6%, dok je radno angažovano 2,37 miliona zaposlenih, što ukazuje na očuvanje stabilnosti tržišta rada i rast plata. Značajan je i priliv stranih direktnih investicija, koji je iznosio 5,2 milijarde evra, i doprineo je ekonomskoj stabilnosti i razvoju. Ukupni prihodi od poreza iznosili su 1874,6 milijardi dinara, dok su ukupni rashodi bili 2353,6 milijardi dinara, pri čemu su kapitalni izdaci iznosili 569,6 milijardi dinara.

Na nivou centralne vlasti, fiskalni deficit je iznosio 212 milijardi dinara, a primarni fiskalni deficit 46 milijardi dinara.

U prethodnom periodu ostvaren je značajan napredak u sprovođenju reformskih aktivnosti u oblasti upravljanja javnim finansijama, što je doprinelo daljem jačanju fiskalne discipline, transparentnosti, efikasnosti i institucionalnih kapaciteta u sistemu javnih finansija. Realizacija aktivnosti u okviru prethodnog Programa reforme upravljanja javnim finansijama omogućila je unapređenje ključnih procesa upravljanja budžetom, javnim prihodima, kontrolom i nadzorom nad javnim sredstvima, kao i modernizaciju institucionalnog i regulatornog okvira. U nastavku je dat pregled najvažnijih rezultata ostvarenih po pojedinačnim posebnim ciljevima.

U okviru Posebnog cilja I, reforme su unapredile kredibilitet budžeta, sveobuhvatnost i usklađenost sa budžetskim kalendarom, a budžetska dokumentacija obezbeđuje širok spektar fiskalnih informacija koristeći ekonomske, funkcionalne organizacione i programske klasifikacije. Ključni napredak uključuje zakonski zahtev da se objavljuju programske informacije i izveštaji o godišnjoj realizaciji programa. U 2024. godini svi budžetski korisnici su pripremili izveštaje o izvršenju, od kojih je većina visokog kvaliteta. Sveobuhvatni godišnji finansijski izveštaji pružaju potpunu uporedivost sa odobrenim budžetom, dok konsolidovani izveštaji o izvršenju na kraju godine detaljno prikazuju rashode i prihode iz svih izvora.

Primena Metodologije za označavanje zelenih projekata u 2024. godini dovela je do izrade „zelenog budžeta”, koji je integrisan u budžetsku dokumentaciju, čime je pojačan fokus na održivost i ekološki prihvatljive projekte i alokaciju resursa u skladu sa nacionalnim i međunarodnim klimatskim i ekološkim prioritetima.

Od avgusta 2025. godine Ministarstvo finansija uspostavilo je budžetski veb portal1, koji omogućava široko učešće građana u budžetu za 2026. godinu, koji nudi i instrumente za povećanje razumevanja ovog procesa i odličnu vizuelizaciju.

Srednjoročno planiranje je unapređeno kroz usvajanje 29 novih srednjoročnih planova, podržano obukama i mentorskom podrškom Republičkog sekretarijata za javne politike. Upravljanje javnim investicijama, kao ključni prioritet, nastavilo je da se razvija kroz primenu Uredbe o kapitalnim projektima („Službeni glasnik RS”, broj 79/23) i razvoj RIMIS-a, kao i obuke nadležnih resora, što je doprinelo efikasnijem upravljanju sredstvima. Takođe, unapređena je i transparentnost kroz izveštavanje o izvršenju budžeta i objavljivanje liste najvažnijih kapitalnih projekata većih od 20 miliona evra u Fiskalnoj strategiji.

U okviru posebnog cilja II, rezultati rada Poreske uprave iz prethodnih godina stvorili su uslov za početak implementacije gotovog komercijalnog rešenja COTS-ITMS, potpisivanjem ugovora o nabavci, 16. decembra 2025. godine. Započeto je sprovođenje Tvining projekta „Dalje unapređenje funkcije obrazovanja u Poreskoj upravi Republike Srbije”, koji finansira Evropska unija a sprovodi se i projekat jačanja zakonodavnog i institucionalnog okvira i kapaciteta Ministarstva finansija i Poreske uprave da ispuni pretpristupne uslove EU za razvoj sistema za razmenu informacija o porezu na dodatu vrednost (VIES sistem). Uprava carina je u drugoj polovini 2025. godine započela aktivnosti u cilju unapređenja Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema u NSTS-faza 6. Jačanje kapaciteta javnih nabavki i unapređenje Portala javnih nabavki, podržano i sredstivma IPA, bili su u fokusu, čime je poboljšana transparentnost i efikasnost u ovoj oblasti.

U okviru posebnog cilja III Jačanje kapaciteta Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije bilo je jedan od ključnih prioriteta. Unapređena je organizaciona i kadrovska struktura, razvijen metodološki okvir za reviziju IPA III i formirana grupa za internu reviziju u Kancelariji. Sve preporuke Evropske komisije iz nadležnosti Kancelarije uspešno su sprovedene. Pokrenut je proces zatvaranja programa u okviru IPA perspektive 2014–2020, dok je Republici Srbiji povereno upravljanje sredstvima EU u okviru IPA III programa, uključujući godišnje akcione programe za 2021. i 2022. godinu, kao i programe prekogranične saradnje i IPARD program. Istovremeno, pored centralizacije budžetske inspekcije i unapređenja pravnog osnova, ojačani su administrativni i funkcionalni kapaciteti u oblasti inspekcijskog nadzora, što je dovelo do povećanja broja izvršenih nadzora i širenja njihovog obuhvata, kao i do ujednačenog postupanja na teritoriji Republike Srbije.

Poseban naglasak u okviru Posebnog cilja IV bio je na jačanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru, što je praćeno unapređenjem sistema interne kontrole kroz nove regulatorne okvire, metodološke materijale i obuke za zaposlene.

U okviru Posebnog cilja V, reforma računovodstva u javnom sektoru nastavljena je usklađivanjem sa međunarodnim standardima, čime je omogućena bolja preciznost i transparentnost finansijskih izveštaja. Ovaj proces je podržan obukama i razvojem novih računovodstvenih procedura koje su usmerene na unapređenje sistema finansijskog izveštavanja. Realizaciju cilja posebno je podržalo i redovno zasedanje Komisije.

Posebni cilj VI fokusiran je na jačanje spoljnog nadzora nad javnim finansijama, sa značajnim naporima uloženim u izgradnju kapaciteta Državne revizorske institucije i aktivnostima koje je Odbor Narodne skupštine sproveo u prethodnom periodu u vidu održavanja sednica za razmatranje izveštaja DRI u kojima, pored predstavnika DRI, učestvuju i subjekti revizije, predstavnici nadležnih ministarstava i drugi relevantni akteri, kao i sednica za razmatranje preporuka za izmene zakona u prisustvu DRI i Ministarstva finansija. Ovaj napor je doprineo povećanju broja revizija i unapređenju kvaliteta nadzora nad javnim sredstvima, što je ključno za transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim resursima.

U pogledu ključne uloge digitalizacije za efikasnost upravljanja javnim finansijama i potrebe za uklađivanjem i uspostavljanjem IT sistema u okviru sektora i uprava Ministarstva finansija formiran je poseban Sektor za digitalizaciju u oblasti finansija. Ovaj sektor igra ključnu ulogu u koordinaciji procesa uspostavljanja novih IT sistema (e-fakture, e-otpremnice, e-akcize, itd), čime obezbeđuje njihovu integraciju i usklađenost sa postojećom infrastrukturom, što je od suštinskog značaja za modernizaciju i digitalizaciju javnih finansija u Republici Srbiji.

U proteklom periodu Srbija je posvetila pažnju unapređenju zelenog upravljanja javnim finansijama, što je naročito vidljivo kroz uvođenje zelenog budžeta u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 108/25) – prvi put je popisan i javno prezentovan spisak projekata koji direktno doprinose zaštiti životne sredine i klimatskim ciljevima. Ova inovacija predstavlja snažan korak ka jasnijem praćenju i usklađivanju fiskalne politike sa principima održivog razvoja i omogućava sistematsko obeležavanje ekološki relevantnih stavki u budžetu, u skladu sa dobrom praksom EU.

Dodatno, kao potvrda posvećenosti zelenoj agendi, Srbija je u prethodnim godinama emitovala zelene i održive obveznice, čime je obezbeđeno finansiranje za ključne infrastrukturne, ekološke i socijalne projekte, poput razvoja železnice, sistema za prečišćavanje otpadnih voda i pošumljavanja. Kao novi korak napred, u okviru izrade PEFA procene za Srbiju u prvoj polovini 2025. godine, na inicijativu Ministarstva finansija, zatraženo je i sprovođenje prve klimatske PEFA analize od strane Svetske banke, čime Srbija postaje jedna od prvih zemalja u regionu sa ovakvom specijalizovanom ocenom.

––––––––

1 https://budzet.mfin.gov.rs/sr-cir/login

RELEVANTNI PRAVNI I STRATEŠKI OKVIR I MEĐUNARODNI STANDARDI

Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. godine priprema se u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik”, broj 30/18), podzakonskim aktima i pratećim smernicama i analitičkim instrumentima Republičkog sekretarijata za javne politike. U tom smislu tehnički sekretarijat u koordinaciji sa Radnom grupom iz oblasti upravljanja javnim finansijama redovno učestvuje u pripremi PRUJF, godišnjih izveštaja o realizaciji i svim aktivnostima monitoringa i izveštavanja u okviru krovne Strategije reforme javne uprave. Sagledavanje rezultata PRUJF je veoma složeno jer treba imati u vidu veći broj međusobno povezanih dokumenata javnih politika (Slika 1: Pregled i povezanost planskih dokumenata relevantnih za upravljanje javnim finansijama), procesa kao što su evropske integracije (proces pristupanja i pridruživanja EU, kao Plan rasta za Zapadni Balkan i Reformska agenda Srbije) i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama (Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom), ali i rezultata projekata u ovoj oblasti.

Posebna pažnja prilikom koncipiranja PRUJF posvećena je usklađivanju hijerarhijskog ali i horizontalnog odnosa dokumenata javnih politika u ovoj oblasti u skladu sa članom 23. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, uz poseban osvrt na obaveze koje proizlaze iz procesa evropskih integracija.

PRUJF 2026–2030. godine predstavlja sveobuhvatan okvir koji je usklađen sa Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine (Službeni glasnik RS”, br. 42/21 i 9/22) u okviru Posebnog cilja 7 – Upravljanje javnim finansijama. Dodatno, Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine godine uključuje u oblasti Posebnog cilja 6 – Odgovornost i transparentnost, teme od značaja i za upravljanje javnim finansijama, kao što su upravljačka odgovornost i finansijsko upravljanje i kontrola, koje su detaljno razrađene aktivnostima u odgovarajućem Akcionom planu 2021–2025. godina, a planirana je dalja razrada u novom Akcionom planu krovne strategije za naredni period. Krovna strategija reforme javne uprave posvećena je i temi analitičkih jedinica, te se iz tog razloga ove teme se ne ponavljaju u PRUJF.

Imajući u vidu da je u Strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine poseban cilj 8 – Uspostavljanje sistema lokalne samouprave koji omogućava efikasno i održivo ostvarivanje prava građana na lokalnu samoupravu, sva pitanja upravljanja javnim finansijama u jedinicama lokalne samouprave (reforma sistema finansiranja JLS i podrška razvoju fiskalne decentralizacije, podrška JLS u planiranju budžeta, unapređenje transparentnosti budžeta i IFJK) nalaze se u Programu za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji 2021–2025.2 Oblasti i teme relevantne za javne finansije na lokalnom nivou biće i u narednom periodu obuhvaćene na isti način, kao što je usaglašeno i u zajedničkoj krovnoj strategiji. U narednom periodu nastaviće se i dobra saradnja Ministarstva finansija sa Stalnom konferencijom gradova i opština u identifikovanju zajedničkih tema i projekata.

PRUJF prati faze budžetskog ciklusa definisane Zakonom o budžetskom sistemu, koji predstavlja ključni zakonski okvir u oblasti upravljanja javnim finansijama i detaljno reguliše celi budžetski ciklus. S tim u vezi, sa aspekta budžetskog ciklusa PRUJF je u direktnoj je vezi sa obavezama preuzetim u pregovaračkim poglavljima 5 Javne nabavke, 16 Oporezivanje, 17 Ekonomska i monetarna politika, 29 Carinska unija, 32 Finansijski nadzor i 33 Finansijske i budžetska odredbe, koje su definisane i odgovarajućim pregovaračkim pozicijama3. Veza PRUJF se ostvaruje i sa poglavljima 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, imajući u vidu da Akcioni plan

za PG 23 obrađuje teme unapređenja procesa primene programskog budžetiranja, unapređenja kapaciteta CJH, uspostavljanja interne kontrole u svim javnim preduzećima kao i da predviđa reviziju finansijskih izveštaja parlamentarnih političkih stranaka od strane DRI; dok Akcioni plan za Poglavlje 24 predviđa osnivanje formiranje mreže za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (AFCOS mreža).

Usklađivanje sa međunarodnim standardima i obavezama koje proizlaze iz procesa evropskih integracija je od suštinske važnosti za ovaj program. Posebna pažnja je posvećena usklađivanju sa novim instrumentom Evropske unije – Planom rasta za Zapadni Balkan. Plan rasta je složena inicijativa koja uključuje i finansijski instrument za reforme i rast koji se sastoji od budžetske podrške i finansiranja prioritetnih projekata preko instrumenta Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Vlada je 3. oktobra 2024. godine usvojila dokument „Reformska agenda Republike Srbije 2024–2027. u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan”4. Ovaj dokument sadrži određeni broj ključnih strukturnih reformi i investicionih prioriteta, indikatore – korake koji ukazuju na napredak u sprovođenju tih reformi, kao i rokove za njihovo sprovođenje u oblastima: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i osnove, od čijeg ispunjenja zavisi povlačenje sredstava EU.

Reformska agenda poseban akcenat stavlja na nacionalni sistem kontrole i revizije u implementaciji instrumenta za reforme i rast, čime je u direktnoj vezi sa obavezama pregovaračkog poglavlja 32 Finansijski nadzor, kao i na povezivanje sa IPA sistemom i procedurama (AFCOS). S tim u vezi posebno poglavlje Reformske agende Republike Srbije, pod nazivom Kontrola i revizija, posvećeno je ovom pitanju, i predmet je posebne sistemske revizije.

Reformska agenda Republike Srbije nema posebnu oblast reforme javnih finansija, imajući u vidu stepen razvijenosti same oblasti, ali je realizacija određenog broja koraka Reformske agende, koji se odnose na upravljanje kapitalnim projektima, javne nabavke po međuvladinim sporazumima i elektronsku naplatu poreskih i neporeskih prihoda, kao i uspostavljanje funkcije nezavisne interne kontrole u svim državnim preduzećima u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, predviđena u oblasti Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora Reformske agende. Radi izbegavanja višestrukog izveštavanja o istim aktivnostima ovi koraci biće praćeni u okviru izveštavanja o realizaciji Reformske agende (polugodišnji zahtevi za povlačenjem sredstava i godišnji izveštaj o realizaciji), a informacije za sve korisnike su dostupne i preko platforme „RGF Scoreboard” Evropske komisije. Treba dodati da napredak reforme upravljanja javnim finansijama, kao i u slučaju IPA instrumenta sektorske budžetske podrške, pored makroekonomske stabilnosti i transparentnosti budžeta, predstavlja jedan od opštih preduslova za korišćenje Instrumenta za reforme i rast.

Pored toga Republika Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU još od 2015. godine, učestvuje u procesu koordinacije ekonomskih politika u okviru Evropskog semestra Light, i na godišnjem nivou izrađuje Program ekonomskih reformi (ERP) za naredni trogodišnji period. ERP uključuje i posebna poglavlja koja se tiču kvaliteta javnih finansija i pratećih reformi i preporuka koje se usvajaju na ministarskom nivou svake godine. Na taj način omogućava se diskusija, poređenje rezultata i razmena dobre prakse (o temama relevantnim za javne finansije) učesnika u procesu koordinacije ekonomskih politika ali i sa državama članicama EU. Taj vid saradnje od ključnog je značaja za pripremu za članstvo u EU, odnosno merilo za postizanje funkcionalne tržišne ekonomije i uspostavljanja neophodnih administrativnih kapaciteta kako bi se Republika Srbija nosila sa konkurentskim pritiskom i tržištem Evropske unije. U okviru ovog procesa, Srbija u svojstvu posmatrača, učestvuje u praćenju projekata namenjenih državama članicama iz instrumenta za tehničku podršku (Technical Support Instrument), među kojima je i projekat koji se odnosi na zeleno budžetiranje (Implementing Effective Green Budgeting Practices).

Program u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom u okviru Instrumenta za koordinaciju politika u trajanju od 36 meseci, koji je Republici Srbiji odobren 9. decembra 2024. godine, podržava ambiciozni plan strukturnih reformi, koji koncentrisan i na fiskalno-strukturne reforme, uključujući fiskalnu transparentnost i fiskalno upravljanje. S tim u vezi realizuje se Akcioni plan za jačanje srednjoročnog okvira budžeta iz 2023. godine. U Izjavi o programu od 4. decembra 2025. godine, u okviru strukturnih fiskalnih mera koje će biti fokus u 2026. godini, istaknuti su: prioriteti u vidu unapređenja srednjoročnog okvira budžeta u dokumentaciji o izvršenju budžeta, tako da budu prikazani prihodi, rashodi i rezultati finansiranja u prethodne dve godine sa projekcijama, povećanje transparentnosti redovnim objavljivanjem tromesečnih podataka o finansijama lokalnih samouprava po opštinama, godišnjih podataka o oporezivanju eksploatacije mineralnih resursa, glavnih godišnjih projektnih i finansijskih podataka o javno-privatnim partnerstvima, i godišnjih fiskalnih podataka o odnosima države i preduzeća u državnom vlasništvu. Osim toga, planirano je objavljivanje podataka o depozitima države; pojašnjenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na budžetske rezerve i operacionalizacija elektronskog portala za učešće građana u budžetskom procesu. Takođe, biće dalje unapređivano korišćenje IT sistema SPIRI i ISKRA, e-Fakture, PIMIS, i njihova interoperabilnost. Poseban cilj je unapređenje kontrole docnji u javnoj upravi i kod indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Program sa MMF-om predviđa i dalje jačanje fiskalnih rizika i upravljanja javnim investicijama, posebno u oblasti projekata javno-privatnog partnerstva, razvijanje modela procene troškova za kapitalne rashode, unapređenje metodološkog i zakonskog okvira i administrativnih kapaciteta. Posebni deo programa sa MMF posvećen je unapređenju rada Poreske uprave, naročito u pogledu mera jačanja kadrovskih kapaciteta i dalje modernizacije uprave, a predviđena je i priprema mape puta na osnovu analize elektronskih faktura radi unapređenja kontrole prihoda od PDV-a.

Što se tiče hijerarhijski nižih dokumenata javnih politika u odnosu na PRUJF, u prethodnom ciklusu (PRUJF 2021–2025) već je izvršena određena racionalizacija uključivanjem oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJS) u PRUJF, kao posebnog cilja IV umesto zasebne strategije (Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji), nakon njenog isteka. Sa ovom praksom nastavljeno je i u novom PRUJF dokumentu za period 2026–2030.

U prethodnom periodu je izvršeno hijerarhijsko usklađivanje dokumenata iz nadležnosti Uprave carina (Poslovni plan i plan rada za razvoj elektronskih sistema za period 2020–2024. godine), a u drugoj polovini 2025. godine usvojen je novi Poslovni plan za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. sa pregledom planiranih mera i aktivnosti i Plan rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godina, za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija, čime se potvrđuje hijerarhijski pristup u odnosu na PRUJF.

Državna revizorska institucija (DRI) ima svoj Strateški plan DRI za period 2024–2028. godine, koji se redovno usvaja od 2011. godine. Sektor za budžetsku inspekciju ima Strateški plan budžetske inspekcije Ministarstva finansija za period 2026–2030. godine.

Jedan deo dokumenata javnih politika, na nivou strategija i programa relevantnih za reformu upravljanja javnim finansijama, u prethodnom programskom periodu (kao što su: Program transformacije Poreske uprave 2021–2023. i Akcioni plan za period 2018–2023. godinu i Strategija za suzbijanje napravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU) sada je izrađen u formi strateškog plana (Strateški plan za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2024-2026. godine), ili će biti izrađen u formi strateških planova (Poreska uprava).

U okviru izuzetaka od ove hijerarhijske usklađenosti javlja se Strategija upravljanja javnim dugom koja se usvaja na godišnjem nivou, kao sastavni deo Fiskalne strategije definisane Zakonom o budžetskom sistemu. U ovom slučaju naziv „strategija” ne posmatra se kao vrsta posebnih dokumenata javnih politika predviđenih Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, već naziv strateški treba posmatrati u pogledu strateškog pristupa upravljanju javnim dugom.

Kao izuzetak od hijerarhijske usklađenosti, aktuelan je i Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2024–2028. godine („Službeni glasnik RS”, broj 68/24), zbog izuzetnog značaja oblasti javnih nabavki, koje se nalaze u pregovaračkom klasteru 1 Osnove (poglavlje 5). Program razvoja javnih nabavki uključuje sledeće posebne ciljeve: 1. Povećanje ekonomičnosti i konkurentnosti u javnim nabavkama; 2. Šira primena ekološkog i socijalnog aspekta i tehnika i instrumenata u javnim nabavkama; i 3. Smanjenje rizika od neregularnosti u javnim nabavkama, u okviru kojih su razvijene detaljne mere i aktivnosti, tako da je u PRUJF uključena samo mera koja se odnosi na jačanje kapaciteta službenika za javne nabavke, koja je ocenjena kao ključno horizontalno pitanje od značaja za PRUJF.

Na nivou organizacionih jedinica Ministarstva finansija i drugih institucija koje su sastavni deo Radne grupe, operativni dokumenti, koji obezbeđuju doslednost i kontinuitet u sprovođenju reformskih mera, moraju biti usklađeni sa PRUJF 2026–2030. prilikom njihove pripreme ili revizije, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i pratećim podzakonskim aktima.

Republika Srbija je od 2021. godine član Koalicije ministara finansija za klimatsku akciju5, koja okuplja kreatore ekonomskih i fiskalnih politika iz 100 država širom sveta u kreiranju globalnog klimatskog odgovora i obezbeđenju pravedne tranzicije ka niskougljeničnom rezilijentnom razvoju. Koalicija predstavlja kontinuirani forum za saradnju u oblasti fiskalnog odgovora na klimatske promene. U okviru aktivnosti Koalicije na raspolaganju je veliki broj istraživanja i analiza, publikacija, razmene iskustava i dobre prakse i obuka u ovoj oblasti.

Pored toga, u oblasti zelenih javnih finansija sprovodi se od 2023. godine i operacija Unapređenje upravljanja javnim finansijama za zelenu tranziciju uz kreditnu podršku Svetske banke i francuskog AFD6, a koja predviđa uvođenje i unapređenje zelenih elemenata u javne politike, budžet, fiskalne rizike, kapitalne investicije, javnu imovinu, javne nabavke u skladu sa dobrim praksama u vidu reformskih ciljeva. Imajući u vidu da Operacija sama po sebi podrazumeva izveštavanje o realizaciji dogovorenih reformskih ciljeva dva puta godišnje, ciljevi koje obuhvata nisu ponavljani u PRUJF, ali su od velikog značaja u cilju bolje podrške klimatskim promenama.

Pored metodoloških okvira PEFA i SIGMA7, PRUJF 2026–2030. uzima u obzir usklađivanje i sa drugim međunarodnim standardima u pojedinačnim oblastima, kao što su IPSAS, ISSAI, BEPS i drugi. IPSAS osigurava primenu međunarodnih standarda u računovodstvu javnog sektora, a BEPS u okviru poreske politike. ISSAI standardi (International Stadards of Supreme Audit Institutions), kao i saradnja sa vrhovnim revizorskim institucijama preko INTOSAI i EUROSAI, obezbeđuju da prakse revizije javnog sektora u Srbiji budu u skladu sa dobrim međunarodnim praksama.

Uzimajući u obzir sve ove aspekte, PRUJF 2026–2030. predstavlja ključni korak ka daljoj modernizaciji i efikasnijem upravljanju javnim finansijama u Republici Srbiji. Program ne samo da usklađuje standarde u upravljanju javnim finansijama sa dobrom evropskom i međunarodnom praksom, već i obezbeđuje stabilnu osnovu za održivi ekonomski razvoj i bolju integraciju u Evropsku uniju.

––––––––

2 Sva pitanja upravljanja javnim finansijama u jedinicama lokalne samouprave (uključujući reformu sistema finansiranja JLS i podršku razvoju fiskalne decentralizacije, podršku u planiranju budžeta, kao i unapređenje transparentnosti budžeta) uređuju se u okviru Programa za reformu sistema lokalne samouprave 2026-2030. sa Akcionim planom za njegovu realizaciju, koji je u završnoj fazi priprem.

3 https://www.mei.gov.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0/%D0%B5%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0.893.html

4 https://www.mei.gov.rs/srl/dokumenta/eu-plan-rasta-za-zapadni-balkan/

5 https://www.financeministersforclimate.org/

6 https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/operacija-unapreenje-upravljanja-javnim-finansijama-za-zelenu-tranziciju

7 https://www.sigmaweb.org/en/publications/public-administration-in-serbia-2024_02001fe4-en.html

MEĐUNARODNA KRETANJA I UPOREDNA PRAKSA U SISTEMU UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA

Reforma upravljanja sistemom javnih finansija je ključna za efektivno raspolaganje javnim resursima i obezbeđenje odgovarajućih javnih usluga stanovništvu. Sistemi upravljanja javnim finansijama u različitim državama zavise od njihovih specifičnosti, kao što su karakteristike administrativnih i pravnih sistema, veličina ekonomije, stepen međunarodne integracije ili decentralizacije, digitalizacije i slično.

Na međunarodnom nivou postoji veliki broj instrumenata odnosno analiza koje omogućavaju dijagnostiku celog sistema upravljanja javnim finansijama ili njegovih pojedinačnih delova8 i koje najčešće pripremaju međunarodne organizacije – Međunarodni monetarni fond, OECD, Svetska banka, PEFA Sekretarijat i drugi, po unapred utvrđenim metodologijama koje se redovno unapređuju prateći najnovije trendove u ovoj oblasti. Imajući u vidu da je Republika Srbija u procesu pristupanja i pridruživanja EU veliki broj obaveza iz ovog procesa evropskih integracija predstavlja svojevrsne evropske standarde koje težimo dostići u unapređenju sistema upravljanja javnim finansijama.

Usklađivanje sa međunarodnim standardima i obavezama koje proizlaze iz procesa evropskih integracija je od suštinske važnosti za PRUJF. Upravljanje javnim finansijama je, pored toga što je deo Klastera 1 Osnove, u okviru oblasti reforme javne uprave, i u direktnoj je vezi sa obavezama preuzetim u pregovaračkim poglavljima: 5 Javne nabavke, 16 Oporezivanje, 17 Ekonomska i monetarna politika, 29 Carinska unija, 32 Finansijska kontrola i 33 Finansijske i budžetska odredbe. Veza PRUJF se ostvaruje i sa poglavljima 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, u kojim a se prate pojedine teme. Stepen pripremljenosti Republike Srbije u ovim poglavljima kao i napredak na godišnjem nivou ocenjuje se od strane Evropske komisije, kao rezultat dijaloga koji se vodi sa nadležnim institucijama, i važan je pokazatelj stanja i napretka u ovim politikama. Od poglavlja kojima rukovodi Ministarstvo finansija u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu9 imamo sledeće ocene nivoa pripremljenosti za oblasti: dobar nivo pripremljenosti je u poglavlju 29, između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti su poglavlja 16 i 17, umerena pripremljenost zabeležena je u poglavlju 32 i određeni nivo pripremljenosti u poglavlju 33. Posebna pažnja je posvećena usklađivanju sa novim instrumentom Evropske unije – Planom rasta za Zapadni Balkan10, koji takođe previđa polugodišnje i godišnje izveštavanje i sistemsku reviziju kao važne pokazatelje napretka.

Pored toga Republika Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU od 2015. godine, učestvuje u procesu koordinacije ekonomskih politika u okviru Evropskog semestra Light. Na godišnjem nivou Vlada usvaja Program ekonomskih reformi (ERP)11 za naredni trogodišnji period, a na kraju semestra svake godine usvajaju se preporuke na ministarskom nivou u oblasti makroekonomske i fiskalne, kao i monetarne politike, uz praćenje njihove realizacije. Program ekonomskih reformi uključuje posebna poglavlja koja se tiču kvaliteta javnih finansija i pratećih reformi. Ovaj proces omogućava kontinuiranu diskusiju, poređenje rezultata i razmene dobre prakse sa državama članicama EU i drugim učesnicima procesa i povezan je sa poglavljem 17.

Što se tiče međunarodnih dijagnostičkih alata u Srbiji se kontinuirano primenjuju SIGMA/OECD procena principa javne uprave. SIGMA prati reformu javne uprave u saradnji sa Evropskom komisijom, kroz skup standardnih indikatora zasnovanih na Principima javne uprave. Metodologija SIGMA je šira od reforme upravljanja javnim finansijama, i obuhvata procenu neophodnih preduslova kao što su zakoni, politike, strukture i procedure, i procenu rezultata istih u praksi. SIGMA procena ima na raspolaganju i otvorenu bazu podataka12, koja omogućava uvid u metodologiju i daje mogućnost uporednog pregleda rezultata u regionu Zapadnog Balkana i interaktivnu komunikaciju u pogledu simulacije rezultata. Poslednja takva SIGMA analiza vršena je za 2024. godinu (rezultat za oblast reforme javnih finansija za Srbiju je prikazan na slici ispod), a sledeća SIGMA procena će biti sprovedena 2027. godine. Najbolji rezultati zabeleženi su u okviru spoljnog nadzora i javnih nabavki, dok su slabiji rezultati u oblasti interne kontrole i to u oblasti primene propisanih standarda za interne kontrole na nivou pojedinačnih institucija.

Redovno se u Srbiji takođe sprovodi i Javni rashodi i finansijska odgovornost – PEFA analiza. PEFA pruža okvir za procenu i izveštavanje o snagama i slabostima upravljanja javnim finansijama koristeći kvantitativne indikatore za merenje učinka na centralnom i lokalnom nivou i ustanovljena je 2021. godine. PEFA metodološki okvir je osmišljen da pruži presek rezultata upravljanja javnim finansijama u određenim vremenskim periodima. PEFA je metodologija identifikuje 94 karakteristike (dimenzije) u 31 ključnoj komponenti upravljanja javnim finansijama (indikatori) u sedam širokih oblasti delovanja (stubovi) i raspolaže odgovarajućom otvorenom bazom podataka sa rezultatima. Poslednja analiza za Srbiju završena je 2025. godine i očekuje se zvanično objavljivanje rezultata, nacrt ocene je služio kao prilog za pripremu PRUJF. PEFA se bavi i globalnim trendovima u sistemu upravljanja javnim finansijama, poslednja globalna analiza je pripremljena za 2022. godinu13, u kome je kao najizazovnija oblast globalno prepoznato izvršenje budžeta, dok se kao najslabije karike pojavljuju oblasti: javna dostupnost fiskalnih informacija, izveštavanje o fiskalnim rizicima, javne investicije i upravljanje javnom imovinom, kao i upravljanje docnjama. Na drugoj strani najbolji rezultati globalno nastavljaju da se ostvaruju u sledećim oblastima: priprema budžeta, predvidljivost alokacije resursa na godišnjem nivou, interna kontrola o rashodima izvan plata, i upravljanje javnim dugom. Izveštaj takođe ukazuje na potrebu za većom fleksibilnosti u sistemu upravljanja javnim finansijama imajući u vidu iskustvo Kovid-19 krize.

OBI – Open Budget Index14 (Međunarodno istraživanje o otvorenosti budžeta), je pokrenut 2006. godine kroz Pregled otvorenog budžeta, kao nezavisni, komparativni instrument analize baziran na podacima, koji meri osnovne aspekte upravljanja i odgovornosti kroz analizu participacije, nadzora i transparentnosti budžetskih informacija, i zasnovan je na ustanovljenoj metodologiji gde svaki kriterijum iznosi maksimalnih 100 poena. Poslednji OBI je za 2023. godinu, u kome su najbolji rezultati u Srbiji postignuti u oblasti spoljnog nadzora – 56 poena (u okviru koga je najbolje ocenjen revizorski nadzor – 83 poena) transparentnost (51 poen, dok je globalni prosek 45), najslabiji rezultat je za participaciju (dva u odnosu na globalni prosek od 15).

PIMA15 – Public Investment Management Assessment

TADAT16 (Tax Administration Diagnostic Assessment Tool) je alat za dijagnostičku procenu poreske administracije, čiji je cilj da obezbedi standardizovani način procene zdravlja ključnih komponenti sistema poreske administracije jedne zemlje i njegovog nivoa zrelosti u kontekstu međunarodne dobre prakse. TADAT procenjuje učinke sistema poreske administracije zemlje pozivajući se na devet oblasti ishoda (oblasti ishoda učinka – POA). Skup od 32 indikatora visokog nivoa, ključnih za učinke poreske administracije, povezan je sa oblastima ishoda učinka. Indikatori se boduju i o njima se izveštava. Ukupno 55 dimenzija merenja se razmatra pri dobijanju ocena indikatora. Svaka od 55 dimenzija merenja TADAT-a procenjuje se zasebno. Ukupna ocena za indikator zasniva se na proceni pojedinačnih dimenzija indikatora. Svaki indikator ima jednu do pet dimenzija merenja. Procena indikatora prati sličan pristup kao i u dijagnostičkom alatu za ocenu upravljanja javnim finansijama (PEFA), čime se olakšava uporedivost kada se koriste oba alata. TADAT procena daje prikaz reformskih dostignuća ili nedostatka istih, kao i nove informacije o postojećem stanju koje se mogu koristiti za određivanje reformskih prioriteta. TADAT procena je u Republici Srbiji prvi put izvršena 2016. godine, a drugi put 2022. godine

Poreska uprava redovno prikuplja informacije o realizovanim aktivnostima i napretku koji je ostvaren u oblastima koje su bile predmet ocenjivanja TADAT misije iz 2022. godine, kao i informacije o aktivnostima čija je realizacija planirana do 2027. godine. Analiza prikupljenih podataka se po zahtevu dostavlja MMF-u.

Analiza fiskalnih rashoda – Republic of Serbia: Building A Framework for Tax Expenditures17 pripremljen od strane MMF i objavljen marta 2026. godine. Analiza se bavi sveobuhvatnim okvirom za izveštavanje o poreskim rashodima u odnosu na porez na dohodak građana, porez na dobit pravnih lica i porez na dodatu vrednost (PDV), daje metodologije za procenu poreskih rashoda i daje preliminarne rezultate. Zaključak analize je da su poreski rashodi vezani za PDV najzastupljeniji i preporučuje redovno izveštavanje, unapređenje obrade raspoloživih podataka i međuinstitucionalne saradnje, jačanje kapaciteta za fiskalne analize i povećanje transparentnosti.

MAPS18 je metodologija za procenu sistema nabavki kao međunarodni standard i univerzalni instrument za procenu sistema javnih nabavki u svetu.

SAI PMF19 ili Okvir za merenje učinka vrhovnih revizorskih institucija (VRI) je međunarodni okvir za samoocenu, kolegijalnu ocenu ili eksternu ocenu učinka VRI u odnosu na Međunarodne standarde vrhovnih revizorskih institucija (ISSAI) i druge ustanovljene međunarodne dobre prakse, koji je Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI) usvojila 2016. godine.

––––––––

8 https://www.pefa.org/node/5240 Stocktaking of PFM diagnostic tools, August 2023

9 https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek

10 https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/eu-plan-rasta-za-zapadni-balkan/

11 https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/program-ekonomskih-reformi-erp

12 https://par-portal.sigmaweb.org/

13 https://www.pefa.org/global-report-2022/en/

14 https://internationalbudget.org/open-budget-survey/

15 https://infrastructuregovern.imf.org/content/PIMA/Home/PimaTool/What-is-PIMA.html

16 https://www.tadat.org/en/what-is-tadat/about-tadat.html

17 https://www.elibrary.imf.org/view/journals/029/2026/014/029.2026.issue-014-en.xml?cid=lk-com-elib-latest

18 https://www.mapsinitiative.org/en.html

19 https://www.intosaicbc.org/sai-pmf/about/ i https://idi.no/our-work/initiative/sai-pmf/sai-pmf-about/

IDENTIFIKACIJA I OBJAŠNJENJE OBIMA I PRIRODE PROBLEMA, UZROKA I POSLEDICA I PROMENE TAMO GDE PROBLEMA NEMA

U cilju definisanja prioritetnih reformskih intervencija u okviru Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2026–2030, sprovedena je analiza postojećeg stanja sistema upravljanja javnim finansijama u Republici Srbiji. Ova analiza obuhvatila je identifikaciju i objašnjenje obima i prirode ključnih problema, njihovih osnovnih uzroka i posledica, kao i prepoznavanje oblasti u kojima je ostvaren značajan napredak i gde nisu identifikovane značajne sistemske slabosti.

Kao analitički instrument u ovom procesu korišćeno je i drvo problema, koje na strukturiran način prikazuje međusobne odnose između osnovnih slabosti sistema upravljanja javnim finansijama, njihovih uzroka i efekata koje oni proizvode u pojedinačnim podsistemima upravljanja javnim finansijama. Ovaj pristup omogućio je da se identifikovani izazovi temeljno sagledaju.

Na osnovu ovako definisanog analitičkog okvira pripremljena je analiza jaza koja povezuje identifikovane slabosti sistema sa posebnim ciljevima Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2026–2030. Analiza jaza zasniva se na više relevantnih izvora, uključujući godišnje izveštaje o sprovođenju PRUJF, ex-ante analizu pripremljenu u junu 2025. godine neposredno pre početka izrade novog programa, kao i nacrt PEFA analize koji je Svetska banka predstavila Radnoj grupi početkom septembra 2025. godine. U analizu su uključene i preporuke SIGMA inicijative, kao i nalazi koji proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Konceptualna i metodološka priprema ove analize sprovedena je u okviru Radne grupe za izradu PRUJF, koju čine predstavnici relevantnih institucija. Tokom procesa izrade dokumenta, sve preporuke dobijene tokom javnih konsultacija i javne rasprave analizirane su sa aspekta njihove strateške relevantnosti, usklađenosti sa hijerarhijom dokumenata javnih politika u ovoj oblasti i realnog vremenskog okvira za njihovu primenu, nakon čega je doneta odluka o njihovom uključivanju u programske prioritete i aktivnosti Akcionog plana.

U nastavku je prikazana analiza jaza, koja u tabelarnom obliku povezuje identifikovane ključne slabosti sistema upravljanja javnim finansijama sa posebnim ciljevima PRUJF 2026–2030.

Navedeni zaključci proizlaze iz:

– godišnjih Izveštaja o sprovođenju PRUJF, koji se u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije pripremaju i objavljuju u roku od 120 dana od početka godine, za prethodnu godinu;

– ex-ante analize sačinjene u junu 2025. godine, neposredno pre početka rada na pripremi PRUJF 2026–2030;

– nacrta PEFA analize koju je pripremila i početkom septembra 2025. godine Radnoj grupi prezentovala Svetska banka;

– SIGMA preporuka.

Izvori koji su doprineli analizi jaza jesu različiti strateški dokumenti opisani u prethodnom poglavlju, obaveze iz pregovaračkog procesa definisane u pregovaračkim pozicijama i izveštajima o skriningu za poglavlja koja obuhvataju elemente sistema PRUJF, obaveze definisane u Planu za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine, Nacionalnom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU – NPAA, godišnjim izveštajima Evropske komisije o Srbiji, zapisnicima sa sastanaka relevantnih pododbora i Odbora za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i posebno zaključcima Specijalne grupe za reformu javne uprave, zaključcima sastanaka Visokog dijaloga o reformi javne uprave, Saveta za reformu javne uprave, programskim dokumentima iz saradnje sa MMF i drugim finansijskim institucijama, kao i rezultatima realizacije projekata u oblasti reforme upravljanja javnim finansijama.

Poseban cilj

Ključne slabosti i identifikovan jaz

Poseban cilj I: Unapređeni kapaciteti za budžetsko planiranje i upravljanje javnim investicijama

• Budžetsko planiranje i dalje se suočava sa izazovima u potpunom povezivanju prioriteta javnih politika, programskih ciljeva i alokacije resursa. Iako je programsko budžetiranje uspostavljeno, njegova primena je neujednačena po sektorima, budžetskim korisnicima i nivoima vlasti, a korišćenje informacija o učinku u procesu donošenja budžetskih odluka je ograničeno.

• Uvođenje programskog budžetiranja u sektor zdravstva predstavlja složenu i obimnu reformu, imajući u vidu veličinu sektora, institucionalnu fragmentaciju i strukturu rashoda, te unapređenje ove oblasti može da donese značajne koristi za državu, sektor i stanovništvo.

• Zeleno budžetiranje je uspostavljeno, ali kapaciteti, metodološki obuhvat i praktična primena ostaju nedovoljni. Postojeći okvir još uvek ne omogućava sistematsku identifikaciju, klasifikaciju i praćenje rashoda relevantnih za životnu sredinu i klimu, što ograničava integraciju ekoloških ciljeva u fiskalnu politiku. Pored toga ova oblast podrazumeva kontinuirano praćenje primene usvojene metodologije i njeno konstantno unapređenje u skladu sa novim saznanjima i iskustvom, posebno prateći standarde EU.

• Usklađivanje nacionalnog budžetskog procesa sa standardima i praksama budžetiranja Evropske unije zahteva dalji razvoj u kontekstu pristupanja EU i budućeg učešća u mehanizmima fiskalne koordinacije EU (obaveze iz pregovaračkog poglavlja 17 Ekonomska i monetarna politika).

• Upravljanje javnim investicijama i dalje pokazuje slabosti u doslednosti i transparentnosti vrednovanja, prioritizacije i praćenja projekata. Nisu svi kapitalni projekti uključeni u budžet predmet jedinstvene metodološke procene, a javno izveštavanje o statusu i učinku kapitalnih projekata je fragmentirano, što ograničava odgovornost i informisano donošenje odluka. Ova oblast posebno je obuhvaćena i Reformskom agendom RS. Potrebno je unaprediti praksu upravljanja javnim investicijama, posebno u oblasti projekata javno-privatnog partnerstva, razvijanje modela procene troškova za kapitalne rashode i druge metodološke alate.

• Upravljanje fiskalnim rizicima je i dalje u razvoju, sa ograničenom sistematskom identifikacijom, kvantifikacijom i izveštavanjem o rizicima povezanim sa javnim preduzećima, jedinicama lokalne samouprave, javnim investicionim projektima i novim rizicima kao što su klimatske promene. I pored značajnog unapređenja ove oblasti, fiskalni rizici nisu u dovoljnoj meri integrisani u budžetsko planiranje i odluke fiskalne politike.

• Koordinacioni mehanizmi i administrativni kapaciteti u vezi sa upravljanjem sopstvenim sredstvima Evropske unije i obavezama u okviru Poglavlja 33 Finansijske i budžetske odredbe još uvek nisu u potpunosti uspostavljeni. Razmena podataka, procedure i institucionalne uloge zahtevaju precizno definisanje, uspostavljanje i dalje jačanje radi obezbeđivanja blagovremenog, tačnog i pouzdanog izveštavanja u skladu sa zahtevima EU. U ovom kontekstu izostala je i tehnička pomoć Evropske komisije od 2018. godine, kada je Poglavlje otvoreno u pregovorima, koja je neophodna kako bi se na adekvatan način sagledale sve obaveze upravljanja sopstvenim sredstvima EU i pripremio akcioni plan za unapređenje sistema.

• Srednjoročno planiranje ostaje neujednačeno po kvalitetu i doslednosti među institucijama, posebno imajući u vidu različiti stepen složenosti politika kojima se pojedine institucije bave što se direktno reflektuje u sadržaju srednjoročnih planova, kao i razlike u administrativnim kapacitetima za realizaciju ovih aktivnosti. Iako formalni zahtevi postoje, usklađenost između srednjoročnih planova i godišnjih budžeta nije u potpunosti obezbeđena, a koordinacija između institucija nadležnih za planiranje politika zahteva dodatno jačanje.

Poseban cilj II: Efikasna naplata i upravljanje budžetskim resursima

• Sistemi za naplatu i upravljanje javnim prihodima i dalje se suočavaju sa strukturnim i operativnim izazovima, uprkos stabilnim agregatnim rezultatima naplate. Ovi izazovi utiču na efikasnost i predvidivost naplate prihoda.

• Procesi upravljanja prihodima su delimično fragmentirani, pri čemu zastareli IT sistemi i ograničena interoperabilnost ograničavaju sveobuhvatnu analizu rizika, integrisano upravljanje predmetima i praćenje poreskih i carinskih obaveza u realnom vremenu.

• Kapaciteti Poreske uprave za potpunu primenu savremenog, na riziku zasnovanog upravljanja poštovanjem propisa i dalje su u razvoju.

• Digitalizacija poreskih procesa i usluga za poreske obveznike napreduje, ali obuhvat i funkcionalnosti još uvek nisu u potpunosti razvijeni. Ključni sistemi kao što su elektronsko fakturisanje, elektronske akcize i elektronske otpremnice se proširuju, ali su potrebna dodatna unapređenja i integracija radi smanjenja administrativnog opterećenja, unapređenja poštovanja propisa i jačanja kontrole. Poseban izazov predstavlja razvoj IT sistema koji su neophodni za integraciju u EU, i koji su predviđeni pregovaračkim poglavljem 16 i 29.

• Usklađivanje pravnog okvira u oblasti poreske politike sa pravnim tekovinama EU u poglavlju 16 Oporezivanje nije dovoljno i potrebno je dodatno unapređenje.

• Uprava carina se i dalje suočava sa izazovima povezanim sa složenim procedurama, zahtevima EU i potrebom za modernizovanom IT infrastrukturom. Kapaciteti za naknadne kontrole, vrednovanje, proveru porekla i tarife zahtevaju dalje jačanje, kao i potpunu primenu i integraciju automatizovanih carinskih sistema, kao i kompletiranje sistema koji će omogućiti integraciju u EU u skladu sa obavezama pregovaračkog poglavlja 29 Carinska unija.

• Upravljanje javnim dugom zahteva dalje jačanje uprkos značajnim postignućima u prethodnom periodu. Analitički, izveštajni i IT kapaciteti zahtevaju dodatno unapređenje, uključujući diversifikaciju finansijskih instrumenata i unapređenje transparentnosti. Proširenje obuhvata izveštavanja i korišćenje naprednih analitičkih alata neophodni su radi efikasnog praćenja održivosti duga i korišćenja raspoloživih tehnoloških rešenja.

• Pravni i regulatorni okvir za javne nabavke, kao i IT portal je uspostavljen, razvijaju se zelene javne nabavke, ali sveobuhvatna i sistematska primena i dalje predstavlja izazov. Neujednačeni profesionalni kapaciteti službenika za javne nabavke ograničavaju efikasnu primenu procedura, strateško planiranje nabavki i sprečavanje nepravilnosti, posebno u složenim postupcima nabavki. Ostali segmenti ove oblasti adresirani su posebnim Programom, ali i Reformskom agendom.

Poseban cilj III: Unapređena budžetska disciplina i transparentnija upotreba javnih sredstava

• Iako je u proteklom periodu ostvaren značajan napredak u pogledu uspostavljanja budžetske discipline i transparentnosti u korišćenju javnih sredstava, prepoznata je potreba za unapređenjem sistema razmene informacija između institucija koje imaju kontrolnu ulogu.

• Koordinacija između institucija nadležnih za kontrolu, reviziju i zaštitu finansijskih interesa, posebno u vezi sa sredstvima Evropske unije, zahteva dodatno jačanje kako bi se obezbedio koherentan i efikasan okvir nadzora.

• Obuhvat i metodološka pokrivenost revizorskih aktivnosti u vezi sa upravljanjem sredstvima EU još uvek nisu u potpunosti prilagođeni razvoju novih instrumenata i zahteva EU. Novi mehanizmi finansiranja, kao što su Instrument za reforme i rast i prošireni obuhvat IPARD III, zahtevaju ažurirane revizorske metodologije, jačanje analitičkih veština, sprovođenje obuka i preporuka i adekvatan nivo ljudskih resursa. Ove aktivnosti su direktno vezane i za obaveze u okviru pregovaračkog poglavlja 32 Finansijska kontrola.

• Institucionalni kapaciteti za prevenciju, otkrivanje i otklanjanje nepravilnosti i prevara koje utiču na sredstva EU su neujednačeni. Iako su sistemi i procedure uspostavljeni, administrativni kapaciteti, profesionalne veštine i koordinacioni mehanizmi u okviru AFCOS mreže i drugih relevantnih institucija zahtevaju dalje unapređenje, posebno imajući u vidu i nove finansijske instrumente EU.

• Pored dosadašnje uspešne primene inspekcijskih mehanizama i prateće inspekcijske prakse, budžetska inspekcija se, uprkos postignutim rezultatima, suočava sa izazovima u pogledu disproporcije između raspoloživih kadrovskih kapaciteta i obima nadležnosti. Radi unapređenja efikasnosti nadzora, prepoznata je potreba za dodatnim usklađivanjem broja visoko specijalizovanih inspektora sa brojem subjekata nadzora, imajući u vidu obim i raznolikost predmeta nadzora.

• Transparentnost u korišćenju javnih i EU sredstava može se dodatno unaprediti kroz poboljšano izveštavanje, standardizaciju procedura i veću doslednost u primeni.

Poseban cilj IV: Unapređena primena sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru

• Regulatorni okvir za finansijsko upravljanje i kontrolu je uspostavljen, ali se nivo zrelosti njegove praktične primene značajno razlikuje među korisnicima javnih sredstava. Interna kontrola se često posmatra kao formalna obaveza, a ne kao sastavni deo upravljanja i donošenja odluka.

• Prakse upravljanja rizicima su neujednačeno razvijene i nedovoljno integrisane u svakodnevno poslovanje. Iako sve veći broj institucija uspostavlja registre rizika, kvalitet, relevantnost i redovna upotreba informacija o rizicima za potrebe planiranja, kontrole i upravljanja ostaju ograničeni.

• Funkcija interne revizije u javnom sektoru i dalje se suočava sa izazovima u pogledu kapaciteta i kvaliteta. Nisu sve institucije koje imaju obavezu uspostavljanja interne revizije to i učinile, a profesionalna osposobljenost postojećih jedinica je neujednačena. Postoji potreba za dodatnim metodološkim uputstvima, standardizacijom planiranja i izveštavanja, kao i boljim usklađivanjem sa međunarodnim standardima, kako bi interna revizija efikasno doprinela upravljačkoj odgovornosti.

• Profesionalni kapaciteti u linijskim institucijama i u Centralnoj jedinici za harmonizaciju zahtevaju dalje unapređenje kroz kontinuiranu obuku, mentoring, metodološku i regulatornu podršku. Harmonizacija se pre svega odnosi na realizaciju obaveza iz pregovaračkog poglavlja 32 Finansijska kontrola.

• Postojeća IT rešenja pružaju podršku sprovođenju, praćenju i izveštavanju o aktivnostima interne finansijske kontrole i interne revizije koja je značajna i ima prostora za dalje unapređenje kojim bi se unapredila efikasnost i obuhvat podataka.

• U prethodnom programskom periodu ostvaren je izvestan napredak kada je reč o primeni principa koji se odnose na procenu rizika ali ima prostora za dalje unapređenje. Upravljanje rizikom je kontinuirani proces ali se u pojedinim slučajevima shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja/ažuriranja, odnosno bez neophodnih reakcija na interne i eksterne promene. Kroz godišnje izveštavanje i aktivnost sagledavanja kvaliteta sistema FUK primećeno je da se u praksi registri rizika nedovoljno koriste kao alat u svakodnevnim aktivnostima organizacije. KJS u velikoj meri nisu definisali mere za ublažavanje rizika, a ako i jesu te mere se ne sprovode i ne ažuriraju redovno.

• Kada je reč o upravljanju nepravilnostima zaključak je da nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti.

• Kako bismo ojačali ove oblasti, teme na koje se stavlja akcenat u narednom periodu i koje su deo AP PRUJF 2026 – 2028, odnose se upravo na uvođenje upravljanja nepravilnostima u organizacijama javnog sektora kao i unapređenje primene upravljanja rizicima kroz podršku KJS. Pored toga važno je da se nastavi sa promocijom FUK u smislu promovisanja dobre prakse upravljanja kod KJS, a u cilju boljeg razumevanja koje su koristi za rukovodioce i zaposlene od dobro uspostavljenog sistema internih kontrola.

Poseban cilj V: Unapređeno računovodstvo u javnom sektoru primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS)

• Profesionalni kapaciteti zaposlenih značajno se razlikuju, a poznavanje IPSAS zahteva ostaje ograničeno u pojedinim delovima sistema, što predstavlja izazov za doslednu primenu standarda i ukupan kvalitet finansijskog izveštavanja.

• IT sistemi zahtevaju prilagođavanje radi efikasnije i delotvornije primene novih računovodstvenih standarda.

Poseban cilj VI: Ojačan spoljni nadzor nad javnim finansijama

• Primena i blagovremeno sprovođenje preporuka eksterne revizije od strane revidiranih subjekata ostaju neujednačeni, što umanjuje korektivni i preventivni efekat eksterne revizije i njen doprinos unapređenju odgovornosti i budžetske discipline.

• Primena savremenih tehnologija i analitike podataka u eksternoj reviziji je u ranoj fazi razvoja. Ograničena integracija digitalnih alata, automatizovanih revizorskih tehnika i napredne analize podataka utiče na efikasnost revizorskih procesa.

• Parlamentarni nadzor nad javnim finansijama, iako formalno uspostavljen, suočava se sa određenim kapacitetskim i organizacionim izazovima. Razmatranje izveštaja o reviziji i praćenje sprovođenja preporuka u Narodnoj skupštini nije u potpunosti sistematično i blagovremeno, što umanjuje efektivnost parlamentarnog nadzora i slabi lanac odgovornosti između nalaza eksterne revizije i postupanja izvršne vlasti.

• Nalazi i preporuke revizije nisu uvek jasno predstavljeni i dovoljno pristupačni javnosti, što utiče na njihovu vidljivost i ukupni uticaj.

Tabela 1: Analiza jaza za izradu PRUJF 2026–2030.

SADRŽAJ NOVOG PRUJF 2026–2030. NA OSNOVU ANALIZA

Iako su postignuti značajni rezultati u jačanju administrativnih i IT sistema, unapređenju zakonskog okvira i daljem usklađivanju sa međunarodnim standardima i obavezama iz pregovora o pristupanju EU, izazovi ostaju u pogledu obezbeđivanja dodatnog finansiranja, jačanja administrativnih kapaciteta i stručne podrške. Postavljeni temelji su ključni jer omogućavaju dalji razvoj i implementaciju budućih reformi, koje će dodatno unaprediti sistem javnih finansija u Srbiji. Imajući u vidu brzi razvoj tehnologije i primene veštačke inteligencije, izazov je predvideti sve neophodne aktivnosti koje treba preduzeti u narednih pet godina, zbog čega je u ovom ciklusu PRUJF po prvi put usvojen trogodišnji akcioni plan, dok će sledeći biti usvojen 2028. godine za period do kraja važenja PRUJF.

Struktura i dizajn PRUJF 2026–2030. predstavljaju logičan nastavak prethodnih ciklusa reforme upravljanja javnim finansijama, a ne izolovanu ili jednokratnu intervenciju. Upravljanje javnim finansijama predstavlja složen sistem međusobno povezanih procesa koji zahtevaju kontinuirano unapređenje. U tom smislu, pristup Programa podjednako naglašava uvođenje novih reformskih oblasti i konsolidaciju već ostvarenih rezultata.

Jačanje kapaciteta predstavlja centralni element pristupa reformama upravljanja javnim finansijama, s obzirom na to da održivost postignutih rezultata zahteva kontinuirani razvoj znanja i veština, tehnološki napredak, kao i institucionalno i organizaciono jačanje. Program zadržava kontinuitet u pogledu opšteg i posebnih ciljeva, čime se obezbeđuje stabilnost reformskog okvira u kontekstu šire reforme javne uprave, uz istovremeno omogućavanje njegovog daljeg produbljivanja i unapređenja kroz ciljane mere i aktivnosti, i vezu sa planskim dokumentima koji se nalaze u hijerarhiji.

Opšti i posebni ciljevi Programa u potpunosti su usklađeni sa ciljevima definisanim Strategijom reforme javne uprave 2021–2030, a čime se obezbeđuje zadržavanje postojeće strukture ciljeva i doprinosi jačanju horizontalne uloge reforme upravljanja javnim finansijama što je dogovoreno u okviru šire agende reforme javne uprave.

Indikatori u okviru Programa 2026–2030. razvijeni su uz posebnu pažnju, oslanjajući se na dobru međunarodnu praksu i iskustva iz prethodnih ciklusa reforme. Oni su formulisani tako da budu jasni, relevantni i merljivi, u skladu sa SMART principima, uz izbegavanje nepotrebne složenosti i prekomernog izveštajnog opterećenja, imajući u vidu veći broj dokumenata i projekata koji se vezuju za reformu upravljanja javnim finansijama. Tokom procesa izrade, pojedini indikatori su dodatno unapređeni na osnovu komentara Evropske komisije i SIGMA. Izbor odgovarajućih indikatora je uvek veliki izazov, pa je tome posvećena posebna pažnja. Radna grupa je dogovorila i primenila racionalizovan pristup, definišući po jedan indikator na nivou svakog posebnog cilja i do dva indikatora na nivou svake mere, čime je obezbeđena jasna logička povezanost između ciljeva, mera i očekivanih rezultata, ali i ujednačen pristup kroz sam dokument.

PRUJF 2026–2030. zasnovan je na dijagnostičkim ocenama PEFA i SIGMA, kao i na iskustvima iz prethodnih godina sprovođenja i ex ante analizi koja je prethodila početku izrade PRUJF 2026–2030. Navedene analize poslužile su za identifikaciju ključnih slabosti sistema upravljanja javnim finansijama, koje se adresiraju konkretnim merama dogovorenim kroz opsežne međuinstitucionalne konsultacije u okviru Radne grupe.

Praćenje realizacije PRUJF obuhvata pripreme godišnjih izveštaja o realizaciji, ali podrazumeva i redovno unošenje podataka u JIS – jedinstveni informacioni sistem za planiranje, prećenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje, u skladu sa članom 47. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Posebna pažnja posvećena je i procesu konsultacija sa zainteresovanim stranama, u skladu sa zakonskim propisima, i uz korišćenje portala e-Konsultacije, posebnog dela internet stranice Ministarstva finansija posvećenog PRUJF20 i putem posebne imejl adrese: pfmdijalog@mfin.gov.rs, ustanovljene radi kontinuiranih konsultacija sa zainteresovanim stranama.

PROCES PRIPREME PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2026–2030.

U junu 2025. godine, Rešenjem ministra finansija, formirana je Radna grupa za izradu, praćenje i izveštavanje o realizaciji PRUJF 2026–2030. (u daljem tekstu: Radna grupa PRUJF), čime je zvanično otpočet proces pripreme novog programa.

Novi program je zasnovan na nalazima nacrta PEFA procene koju je pripremila Svetska banka, na osnovu zahteva Ministarstva finansija iz avgusta 2024. godine. Prva radna verzija PEFA izveštaja podeljena je sa članovima Radne grupe PRUJF u julu 2025. godine, dok je prvi nacrt prezentovan početkom septembra iste godine. Radnoj grupi je od izuzetnog značaja što je, uz podršku Evropske unije, obezbeđena podrška stručnjaka za oblast javnih finansija koji pruža kontinuiranu podršku članovima Radne grupe PRUJF. Konsultant je značajno doprineo boljem razumevanju PEFA metodologije i ocena, kao i povezivanju mera i aktivnosti PRUJF sa PEFA ocenama i SIGMA preporukama, uz posebnu pomoć u formulisanju indikatora na nivou posebnih ciljeva i mera.

Radionice održane u okviru pripreme novog PRUJF 2026–2030. odigrale su ključnu ulogu u razvoju ovog dokumenta i usaglašavanju principa rada.

Prva radionica se fokusirala na analizu dinamike ostvarivanja aktivnosti predviđenih postojećim programom u 2025. godini, kao i bazu raspoloživih polaznih informacija: pregled ex ante analize ove oblasti, raspoloživih dokumenata – strateških, planskih i dijagnostičkih, veze sa Klasterom 1 Osnove, pregovaračkim poglavljima i preduzetim obavezama u procesu EU integracija, kao i razmatranje indikatora koje bi trebalo poboljšati u novom Programu. Dogovoreno je da zbog optimizacije praćenja i izveštavanja izbegavamo ponavljanje mera i aktivnosti koje su predviđene u drugim dokumentima (strategijama, programima i projektima) relevantnim za sistem upravljanja javnim finansijama, kao što je Strategija reforme javne uprave 2021–2030, Reformska agenda 2024–2027, kao i targeti projekta Unapređenje upravljanja javnim finansijama za klimatske promene koji finansiraju Svetska banka i AFD, i drugi. Posebna pažnja posvećena je zaključcima sastanaka Posebne grupe za reformu javne uprave i Visokog dijaloga o reformi javne uprave sa EK, kao i višestrukom značaju oblasti upravljanja javnim finansijama u okviru implementacije Reformske agende Republike Srbije. Učesnici su takođe analizirali preliminarne rezultate PEFA procene i preporuke SIGMA i regionalna poređenja koja pruža SIGMA simulator21, što je postavilo temelje za budući rad.

Na drugoj radionici, dobijeni komentari od SIGMA na prvu radnu verziju Akcionog plana za period 2026–2028 bili su od velike važnosti. Učesnici su radili na unapređenju aktivnosti, indikatora i narativnog dela teksta, što je rezultiralo kreiranjem nacrta PRUJF 2026–2030. Ovaj proces je osigurao da predložene mere budu usklađene sa potrebama i ciljevima reforme, čime je program dobio potpuniju strukturu i jasnije smernice.

Treća radionica, održana krajem novembra, bila je posvećena finalizaciji dokumenta nakon sveobuhvatne javne rasprave. Ovaj događaj je objedinio povratne informacije dobijene od

svih relevantnih partnera, uključujući i zaključke sa sastanka „Dijalog o politici upravljanja javnim finansijama”. Sredinom decembra dostavljeni su komentari od strane SIGMA i Evropske komisije, te su tokom perioda decembar 2025 – mart 2026. vršena dodatna usklađivanja sa dobijenim komentarima, u najvećoj mogućoj meri, dok su za komentare koji nisu uzeti u obzir pripremljeni odgovori. Konačna verzija dokumenta je uspešno pripremljena u saradnji sa svim članovima Radne grupe PRUJF, ističući značaj koordinacije i zajedničkog rada različitih institucija. Radionice koje su organizovane tokom pripreme PRUJF 2026–2030. su ne samo omogućile efikasnu pripremu dokumenta, već su i ojačale koherentnost, ekspertizu i saradnju između svih uključenih strana, i svakako prestavljaju dobru praksu prilikom izrade dokumenata javnih politika.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Ministarstvo finansija je sprovelo javne konsultacije o Nacrtu PRUJF 2026–2030. i pratećeg Akcionog plana za period 2026–2028. Javne konsultacije sprovedene su u periodu od 27. oktobra do 5. novembra 2025. godine. Nacrt PRUJF 2026–2030. objavljen je na internet stranici Ministarstva finansija i portalu e-konsultacija, kako bi svi zainteresovani subjekti imali priliku da se upoznaju sa sadržinom dokumenata i dostave svoje komentare i sugestije čime je omogućena šira javna rasprava.

Predlog plana javne rasprave sa nacrtom PRUJF usvojen je od strane Odbora za privredu i finansije Vlade. Nacrt PRUJF 2026–2030. objavljen je ponovo na internet stranici Ministarstva finansija i portalu e-konsultacija sa rokom prijema komentara od 20. novembra do 3. decembra 2025. godine. Sve zainteresovane strane pozvane su da dostave komentare i sugestije i putem adrese elektronske pošte pfmdijalog@mfin.gov.rs. U sklopu javne rasprave organizovan je 17. novembra 2025. godine tradicionalni sastanak „Dijalog o politici upravljanja javnim finansijama”, kome su prisustvovali predstavnici svih relevantnih institucija Republike Srbije koje učestvuju u pripremi PRUJF, kao što su Ministarstvo finansija, Kancelarija za javne nabavke, Republički sekretarijat za javne politike, Generalni sekretarijat Vlade, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Služba za upravljanje kadrovima, Ministarstvo za evropske integracije, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije i Državna revizorska institucija. Na dijalogu su učestvovale zainteresovane strane – predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, donatorske zajednice, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i pojedinih organizacija civilnog društva, koji su učestvovali u raspravi. Poziv za učešće na dijalogu bio je na objavljen na internet stranici Ministarstva finansija i portalu e-Konsultacije, ali i dostavljen NKEU i preko Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Nakon dijaloga i prikupljenih komentara izveštaj o javnoj raspravi dostavljen je nadležnom odboru Vlade i podeljen na portalu e-Konsultacije i internet stranici Ministarstva finansija22.

Ministarstvo finansija je demonstriralo veoma proaktivan pristup u jačanju saradnje sa organizacijama civilnog društva, organizujući 2022. godine radionicu radi bližeg upoznavanja sa sistemom upravljanja javnim finansijama, u cilju jačanja kapaciteta i podizanja razumevanja u ovoj oblasti. Takođe, uz podršku IPA projekata tehničke pomoći koji prate sektorsku budžetsku podršku u oblasti reforme javne uprave organizovan je niz aktivnosti kako bi oblast reforme upravljanja javnim finansijama bila vidljivija i kako bi se približila široj javnosti.

––––––––

20 https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/program-reforme-upravljanja-javnim-finansijama-pfm

21 https://www.sigmaweb.org/en/data.html

22 https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/program-reforme-upravljanja-javnim-finansijama-pfm

VIZIJA

Vizija PRUJF 2026–2030. je uspostavljen sistem koji podržava stabilan ekonomski razvoj, obezbeđuje efikasno korišćenje javnih sredstava i građanima garantuje kvalitetnije javne usluge.

Sprovođenje PRUJF 2026–2030. treba da omogući izgradnju modernog, transparentnog i odgovornog sistema javnih finansija, usaglašenog sa evropskim standardima i praksom. Nastavak započetih reformi treba da osigura da se sistem upravljanja javnim finansijama osnaži, obezbeđujući efikasnost, transparentnost i odgovornost u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Fiskalna politika i makroekonomski okvir treba da postanu potpuno predvidivi i održivi, uz jačanje discipline u trošenju i unapređenje srednjoročnog planiranja, čime se gradi poverenje investitora i građana. Upravljanje javnim prihodima treba da dovede do efikasnije i digitalizovane poreske administracije, koja je okrenuta poreskim obveznicima, uz značajno smanjenje sive ekonomije i jačanje fiskalne kulture.

Upravljanje javnim rashodima treba da obezbedi da javna sredstva budu usmerena ka prioritetima od strateškog značaja, uz merenje efekata i jačanje odgovornosti za rezultate. Javne investicije treba da budu pripremane, odabirane i realizovane na osnovu jasnih kriterijuma i dugoročnih prioriteta, uz potpunu transparentnost i praćenje koristi za građane i privredu.

Javne nabavke treba da postanu u potpunosti elektronske, konkurentne i otporne na zloupotrebe, čime se povećava poverenje javnosti i smanjuju troškovi, uz poštovanje evropskih principa javnih nabavki zasnovanih na ekonomičnosti, efikasnosti, efektivnosti, zaštiti životne sredine, transparentnosti, ravnopravnom položaju svih privrednih subjekata i principu proporcionalnosti. Ovi principi obezbeđuju efikasno trošenje javnih sredstava, podstiču ekonomski rast i građanima garantuju visok kvalitet usluga i konkurentno poslovno okruženje. Opšti cilj, posebni ciljevi, vizija i mere akta javne politike u oblasti javnih nabavki mogu se pronaći na internet stranici Kancelarije za javne nabavke.

Upravljanje javnim dugom treba da bude zasnovano na održivosti i modernim instrumentima finansiranja, kako bi se očuvala stabilnost javnih finansija i finansijska nezavisnost države.

Interna finansijska kontrola treba da postane standard upravljanja u svim institucijama, uz jake mehanizme interne revizije i kulturu dobre finansijske uprave.

Spoljna revizija treba da bude u potpunosti nezavisna i delotvorna, sa preporukama koje se dosledno sprovode i koje dovode do trajnog poboljšanja u radu javnog sektora. Transparentnost i učešće javnosti treba da dostignu nivo koji omogućava građanima i civilnom društvu da aktivno prate i utiču na način trošenja javnih sredstava.

Promena nije samo tehnička ili administrativna – ona predstavlja korak ka izgradnji institucija koje deluju u interesu građana, sa jasnim pravilima, odgovornošću i rezultatima. Na taj način, sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja jedan od ključnih stubova moderne države.

II. DEO

OPŠTI I POSEBNI CILJEVI PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2026–2030.

Opšti cilj PRUJF 2026–2030. je ostvarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP, uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa politikama Vlade. Ovaj opšti cilj povezan je sa Strategijom reforme javne uprave 2021-2030, gde je predstavljen kao poseban cilj 7. Opšti cilj ostaje isti kao što je definisan u krovnoj Strategiji reforme javne uprave, osiguravajući kontinuitet i doslednost u sprovođenju javnih politika i reformi.

Ostvareni napredak u pogledu ostvarivanja opšteg cilja PRUJF 2026–2030. pratiće se kroz sledeće pokazatelje:

Realni rast BDP-a i Nivo duga sektora države.

Posebni ciljevi PRUJF 2026–2030. takođe ostaju nepromenjeni u odnosu na prethodni program jer su definisani u Strategiji reforme javne uprave, i to:

Posebni cilj I – Unapređeni kapaciteti za budžetsko planiranje i upravljanje javnim investicijama i praćenje fiskalnih rizika,

Posebni cilj II – Efikasno prikupljanje i upravljanje budžetskim sredstvima,

Posebni cilj III – Unapređenje budžetske discipline i transparentnije korišćenje javnih sredstava,

Posebni cilj IV – Unapređenje primene sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru,

Posebni cilj V – Unapređeno računovodstvo u javnom sektoru primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS),

Posebni cilj VI – Jačanje spoljnog nadzora nad javnim finansijama.

Ciljevi, mere i aktivnosti u okviru svakog posebnog cilja PRUJF 2026–2030. osmišljeni su da unaprede pravni i organizacioni okvir, kao i kadrovske i tehničke kapacitete u oblasti upravljanja javnim finansijama. Ove inicijative imaju za cilj usklađivanje sa obavezama iz procesa evropskih integracija i međunarodnim standardima.

Posebna pažnja je posvećena formulisanju indikatora na nivou posebnih ciljeva i mera, sa ciljem da njihov kvalitet bude poboljšan u odnosu na prethodni program i da adekvatno reflektuju napredak u sistemu upravljanja javnim finansijama.

Republika Srbija je posebno posvećena ispunjenju ciljeva održivog razvoja postavljenih Agendom Ujedinjenih nacija 2030. Srbija je posvećena podršci globalnim naporima za dekarbonizaciju i zaštitu životne sredine. Pored toga, fokus je i na socijalnom uključivanju kroz programe za borbu protiv siromaštva.

Ciljevi Programa

Ciljevi/podciljevi održivog razvoja

Opšti cilj

8.1, 10.4 16.6, 17.1, 17.4 17.13

Posebni cilj 1

16.6, 17.1, 17.4

Posebni cilj 2

16.6

Posebni cilj 3

16.6, 17.1, 17.4

Posebni cilj 4

16.6

Posebni cilj 5

16.6

Posebni cilj 6

16.6

Tabela 2: Veza ciljeva PRUJF 2026–2030. sa ciljevima održivog razvoja

Ciljevi održivog razvoja (COR) Agende UN 2030, koji se odnose na oblast upravljanja javnim finansijama, posebno su važni u pogledu ekonomske dimenzije COR, koji se odnosi na ekonomski rast (COR 8 Promovisati kontinuiran, inkluzivan i održiv ekonomski rast, punu i produktivnu zaposlenost i dostojanstven rad za sve; 9 Izgraditi otpornu infrastrukturu, promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju i podsticati inovacije i 10 Smanjiti nejednakost unutar i između država), kao i Partnerstva koja obuhvataju institucije, finansije i saradnju (COR 16 promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve, i izgraditi delotvorne, odgovorne i inkluzivne institucije na svim nivoima i 17 Ojačati sredstva primene i revitalizovati globalno partnerstvo za održivi razvoj).

Podciljevi iz ovih oblasti: 8.1, održati ekonomski rast po glavi stanovnika u skladu sa nacionalnim okolnostima, a u najmanje razvijenim zemljama, održati rast BDP na nivou od najmanje 7%; 10.4 Usvojiti politike, posebno fiskalne, politike u oblasti zarada i socijalne zaštite, i progresivno postići veću ravnopravnost; 16.6, Razvijati delotvorne, odgovorne i transparentne institucije na svim nivoima; 17.1 Pojačati mobilizaciju domaćih resursa i kapaciteta za prikupljanje poreza i ostalih prihoda i mobilisati dodatna finansijska sredstva i 17.4 Dugoročna održivost duga, kao i 17.13 Unaprediti globalnu makroekonomsku stabilnost kroz koordinaciju politika (u našem slučaju pre svega ekonomska koordinacija sa EU) odnose se na obezbeđenje stabilnog makroekonomskog okruženja i odgovorne fiskalne politike, kao i promovisanje razvojno orijentisanih politika.

PRUJF u svojoj osnovi predstavlja strateški korak u pravcu unapređenja mogućnosti za uspešniju realizaciju različitih strukturnih reformi i COR u celini. Trajanje ovog PRUJF 2026–2030. poklapa se sa krajnjim rokom za ispunjenje UN Agende 2030.

POSEBNI CILj I – UNAPREĐENI KAPACITETI ZA BUDŽETSKO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE JAVNIM INVESTICIJAMA I PRAĆENJE FISKALNIH RIZIKA

Mera 1.1: Unapređenje programskog budžeta i srednjoročnog okvira rashoda

Srbija je ostvarila zadovoljavajući napredak u obezbeđivanju dostupnosti, blagovremenosti i pouzdanosti budžetskih informacija za javnost. Vlada prepoznaje transparentnost i nadzor budžeta kao ključne elemente dobrog upravljanja i sistematski sprovodi mere za dalje unapređenje ove oblasti. Prema najnovijem PEFA izveštaju iz 2025. godine, prepoznat je veći kredibilitet i sveobuhvatnost budžetske dokumentacije. Uz to, transparentnost budžetskih dokumenata je unapređena uvođenjem zakonske obaveze da se objavljuju programske informacije, kao i izradom i objavljivanjem godišnjeg izveštaja o učinku budžetskih programa. U 2024. godini, svi korisnici budžeta su pripremili izveštaj o učinku programa, čime je obezbeđeno da su kvalitet i struktura informacija na visokom nivou.

U okviru PRUJF 2026–2030, planirano je uvođenje programskog budžeta u zdravstvene ustanove, što će doprineti boljem upravljanju i transparentnosti u ovom sektoru. Takođe, predviđena je izrada metodologija i priručnika za sve nivoe vlasti kako bi se osigurala konzistentnost i efikasnost u primeni programskog budžetiranja. Unapređenje modula za praćenje i evaluaciju učinka programa, kao i izrada objedinjenog izveštaja o učinku, omogućiće bolju procenu i kontrolu trošenja sredstava. Ove aktivnosti će poboljšati sistem projekcije rashoda i povećati transparentnost budžeta, što će se odraziti i na poziciju Srbije u međunarodnim indeksima transparentnosti budžeta.

Mera 1.2: Jačanje institucionalnih kapaciteta i unapređenje metodološkog okvira za zeleno budžetiranje

U Srbiji je pokrenuta inicijativa za zeleno budžetiranje na republičkom nivou, koja ima za cilj obeležavanje rashoda koji su relevantni za životnu sredinu. Ovaj razvoj je pozitivan korak i biće uključen u buduće analize. Metodologija za zeleno budžetiranje u Srbiji je strukturiran pristup koji identifikuje i kategorizuje budžetske mere sa uticajem na životnu sredinu i klimu. Ovaj proces uključuje označavanje projekata koji utiču na životnu sredinu, čak i ako im to nije primarna svrha. Metodologija je prilagođena specifičnim potrebama Srbije, uključujući elemente iz referentnog okvira EU za zeleno budžetiranje. Srbija je usvojila fazni plan za primenu ove metodologije od 2022. do 2026. godine, uključujući razvoj i odobrenje mape puta i integraciju metodologije u uputstva za pripremu budžeta.

Nakon uspešnog uvođenja zelenog budžeta u Zakon o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, fokus u narednom periodu biće na jačanju kapaciteta i proširenju metodologije zelenog budžetiranja. Ovo će uključivati organizaciju radionica za budžetske analitičare kako bi se ojačali kapaciteti za zeleno budžetiranje i osiguralo njihovo efektivno učešće u procesu. Proširenje metodologije će se odnositi na obuhvatanje različitih tipova rashoda i nivoa vlasti, što će omogućiti sveobuhvatniji pristup. Radna grupa za zeleno budžetiranje će dobiti dodatnu podršku i obuku kako bi se osiguralo da su svi članovi u potpunosti pripremljeni za efikasno sprovođenje ovih aktivnosti. Planiraju se studijske posete zemljama sa uspešnim zelenim budžetiranjem kako bi se razmenila iskustva i primeri dobre prakse.

Mera 1.3: Usklađivanje budžetskog procesa u Republici Srbiji sa budžetskim procesom u Evropskoj uniji

Budžetski proces u Republici Srbiji je u poslednjoj deceniji značajno napredovao, ali i dalje postoji potreba za usklađivanjem sa standardima Evropske unije. Ovo uključuje ne samo tehnička poboljšanja, već i institucionalne i regulatorne promene. Trenutno, proces pripreme i izvršenja budžeta karakteriše relativno dobra transparentnost i efikasnost, ali postoje oblasti u kojima je potrebno dodatno unapređenje kako bi se postigao pun stepen usklađenosti sa EU praksama. Prema izveštajima, iako je budžetska dokumentacija sveobuhvatna i pruža ključne fiskalne informacije, postoji potreba za boljom integracijom i primenom programskog budžetiranja, kao i za jačanjem kapaciteta budžetskih analitičara.

U narednom periodu, fokus će biti na detaljnoj analizi postojećeg budžetskog procesa u Srbiji i njegovoj usklađenosti sa procesima u EU, posebno u pogledu obaveza iz poglavlja 17. Na osnovu ove analize, biće izrađene smernice koje će pomoći u usmeravanju reformi i prilagođavanju procedura. Planirano je unapređenje kapaciteta budžetskih analitičara kroz obuke i radionice.

Mera 1.4: Unapređenje okruženja za efikasno upravljanje kapitalnim projektima

Upravljanje kapitalnim projektima u Srbiji je prošlo kroz značajne promene tokom poslednjih godina, uz konstantna nastojanja da se unapredi efektivnost i transparentnost u korišćenju javnih sredstava. Kapitalni projekti koji su uključeni u budžet sada podležu proceni u skladu sa metodologijom koja uređuje kapitalne projekte. Ovaj napredak je praćen održavanjem obuka za državne službenike iz resornih ministarstava i drugih institucija, kao i na nivou autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava, koji obavljaju poslove upravljanja projektima. Ove inicijative su doprinele boljem razumevanju procesa i poboljšanju kompetencija u upravljanju kapitalnim investicijama.

Cilj u narednom periodu, u skladu sa obavezama preuzetim u okviru Reformske agende Republike Srbije, jeste unapređenje pravnog okvira za upravljanje javnim investicijama, kojim se uspostavlja jedinstven, sveobuhvatan i transparentan mehanizam za prioritizaciju investicija. Ovo obuhvata unapređenje i standardizaciju javnog izveštavanja o statusu kapitalnih projekata, u skladu sa usvojenom metodologijom. Radi obezbeđivanja primene dobrih međunarodnih praksi, planirane su studijske posete i radionice koje će omogućiti razmenu iskustava i znanja sa drugim zemljama. Pored toga, izrada priručnika o metodologiji za kapitalne projekte pružiće dodatnu podršku primeni standardizovanih pristupa. Ove aktivnosti imaju za cilj jačanje institucionalnih kapaciteta i povećanje transparentnosti i efikasnosti u upravljanju kapitalnim projektima.

Mera 1.5: Jačanje kapaciteta za praćenje fiskalnih rizika

Integracija organizacione jedinice za praćenje fiskalnih rizika u okviru Sektora za budžet Ministarstva finansija predstavlja značajan korak ka jačanju koordinacije i unapređenju aktivnosti u oblasti upravljanja fiskalnim rizicima. Ovim je obezbeđena bolja povezanost procesa praćenja rizika sa budžetskim planiranjem i izvršenjem, što doprinosi sveobuhvatnijem i efikasnijem pristupu upravljanju javnim finansijama.

Do sada je unapređeno izveštavanje o fiskalnim rizicima u Fiskalnoj strategiji, čime je povećana transparentnost i podignuta svest o potencijalnim izazovima u ovoj oblasti. Odsek za praćenje fiskalnih rizika nastavlja da razvija jedinstvenu metodologiju za praćenje fiskalnih rizika, sa ciljem uvođenja standardizovanih pokazatelja i indikatora rizika, usklađivanja izveštavanja sa budžetskim ciklusom i poboljšanja kvaliteta podataka radi sveobuhvatnijeg i pouzdanijeg praćenja fiskalnih rizika.

U narednom periodu planira se dalje unapređenje i standardizacija izveštavanja o fiskalnim rizicima, kao i revizija postojeće metodologije za praćenje fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem državnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave. Pored toga, biće razvijene nove metodologije koje će omogućiti povezivanje budžetskih rezervi sa kvantifikovanim pokazateljima rizika, kao i sistem za praćenje fiskalnih rizika koji proističu iz klimatskih promena.

Mera 1.6: Uspostavljanje sistema sopstvenih sredstava EU

Republika Srbija je u kontekstu Poglavlja 33 postigla značajan, ali još nepotpun napredak. Efektivno funkcionisanje ovog sistema zahteva razvoj administrativne infrastrukture, jasno definisane uloge institucija i adekvatne informatičke i personalne kapacitete za tačan obračun, prikupljanje, kontrolu i izveštavanje o sopstvenim sredstvima EU. U okviru Ministarstva finansija osnovana je Grupa za koordinaciju i upravljanje sopstvenim sredstvima EU, koja je nosilac celog procesa. Zakonodavstvo u oblasti tradicionalnih sopstvenih sredstava (TOR) je u velikoj meri usaglašeno sa pravilima EU, uključujući tehničke i administrativne aspekte naplate carina, iako izveštavanje i dalje nije u potpunosti elektronsko. Nacionalni računi za potrebe GNI resursa usklađeni su sa ESA 2010 standardom, ali je neophodno unaprediti kvalitet i kompletnost podataka za sve potrebne izveštaje. Podaci za obračun PDV resursa su sada dostupni kroz tabele ponude i upotrebe (Supply and Use Tables), što omogućava izračunavanje prosečne ponderisane PDV stope i PDV osnovice. U izradi je nacrt Akcionog plana za implementaciju Poglavlja 33, a od otvaranja poglavlja 2018. godine održane su početne obuke, radionice i studijske posete radi prenosa iskustava nekih od država članica EU. Delimično je razvijena i IT infrastruktura i procedure za prikupljanje i kontrolu podataka, ali još uvek nisu uspostavljeni svi operativni i administrativni mehanizmi koji omogućavaju potpunu spremnost sistema.

Republika Srbija treba da uspostavi potpuno funkcionalan i operativan sistem za obračun, prikupljanje, kontrolu, planiranje i izveštavanje svih vrsta sopstvenih sredstava u skladu sa standardima EU. To podrazumeva razvoj potpunih administrativnih kapaciteta u svim uključenim institucijama, jasno definisane uloge i odgovornosti, uspostavljanje operativnih i proceduralnih veza između institucija, kao i unapređenje IT sistema i baza podataka. Za tradicionalna sopstvena sredstva (TOR) potrebno je primeniti sistem elektronskog izveštavanja i usaglasiti obračunske račune (A i B), odnosno početi sa simulacijama ovih računa u punom obimu i poštujući metodologiju EU. Za sredstva po osnovu PDV treba nastaviti razvoj tabela ponude i upotrebe, obezbediti tačan obračun i izveštavanje o prosečnoj ponderisanoj stopi PDV i PDV osnovici, krenuti sa simulacijama obračuna i projekcija, kao i uskladiti zakonodavstvo i IT infrastrukturu. Sredstva po osnovu GNI zahtevaju usaglašene metodologije, baze podataka i procene, a institucije moraju imati kapacitet za precizno projektovanje i izveštavanje. Kod sredstava po osnovu nerecikliranog plastičnog ambalažnog otpada treba da bude uspostavljen sistem sa tačnim metodologijama, projekcijama i izveštavanjem u skladu sa Poglavljem 27 i Poglavljem 33. Pored toga, neophodno je sprovesti sveobuhvatne obuke, radionice i studijske posete za prenos dobrih praksi iz institucija EU, odnosno zemalja članica EU, usvojiti Akcioni plan sa jasnim rokovima i obezbediti koordinaciju i komunikaciju između svih nadležnih institucija i Evropske komisije, uključujući inicijalnu i redovne misije EK, kako bi sistem bio u potpunosti operativan do perioda predviđenog za implementaciju, odnosno do momenta članstva Republike Srbije u EU.

Mera 1.7: Unapređenje srednjoročnog planiranja

Od uspostavljanja obaveze izrade srednjoročnih planova, donošenjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije i Uredbe o o metodologiji za izradu srednjoročnih planova („Službeni glasnik RS”, broj 8/19), ostvaren je kontinuirani napredak tokom godina. Od usvojena četiri srednjoročna plana za period planiranja 2020–2022. godine, broj planova je povećan na 29 za period planiranja 2025–2027. godine, dok je do sada 34 institucije izradilo makar jedan svoj srednjoročni plan. Takođe, izrada godišnjih izveštaja o sprovođenju srednjoročnih planova se poboljšava, pri čemu je 26 institucija objavilo izveštaje za 2024. godinu.

Srednjoročni planovi kao osnovni upravljački dokumenti institucija, povezuju preuzete obaveze iz dokumenata javnih politika i Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), integrišu prioritete Vlade iz Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade i uključuju planove razvoja same institucije. S obzirom da još uvek jedan broj obveznika srednjoročnog planiranja nije izradio niti jedan svoj srednjoročni plan i da se prilikom institucionalnih izmena javljaju rizici u održavanju kontinuiteta godišnjih ciklusa planiranja, kao i imajući u vidu i preporuke PEFA da je potrebno poboljšati kvalitet srednjoročnih planova u pogledu njihove bolje usklađenosti sa strukturom njihovih godišnjih budžeta, biće nastavljano pružanje sistemske i stručne metodološke podrške obveznicima srednjoročnog planiranja kako bi se poboljšali učinci ove reforme. Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika će nastaviti da podstiče aktivnosti obveznika srednjoročnog planiranja za pripremu njihovih srednjoročnih planova, putem različitih načina komunikacije. To uključuje i pružanje podrške obveznicima srednjoročnog planiranja putem direktne mentorske podrške i sprovođenje obuka za podizanje njihovih kapaciteta u oblasti srednjoročnog planiranja, uključujući i sprovođenje programa obuka u organizaciji NAJU, za srednjoročno planiranje i korišćenje Jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje javnih politika (JIS).

Takođe, u okviru ove mere biće uspostavljena mreža koordinatora za izradu srednjoročnih planova, koje imenuje svaki obveznik srednjoročnog planiranja, radi bolje usklađenosti srednjoročnih planova sa utvrđenim javnim politikama, odnosno srednjoročnim okvirom rashoda. Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika će podržati rad mreže imenovanih koordinatora i starati se o obezbeđivanju uslova za ostvarivanje komunikacije i saradnje u okviru te mreže.

Kao rezultat ove mere, očekuje se dalje postepeno povećavanje broja institucija koje u kontinuitetu izrađuju svoje srednjoročne planove i poboljšanje kvaliteta tih planova u pogledu usklađenosti javnih politika sa bilansnim mogućnostima, koje su utvrđene budžetom, fiskalnom strategijom i srednjoročnim okvirom rashoda.

POSEBNI CILj II: EFIKASNO PRIKUPLJANJE I UPRAVLJANJE BUDŽETSKIM SREDSTVIMA

Mera 2.1: Efikasno prikupljanje budžetskih prihoda koji su u nadležnosti Poreske uprave

Strateški ciljevi Programa transformacije Poreske uprave 2021–2025. godine doveli su do povećanja efikasnosti naplate poreza i umanjenja tereta poštovanja propisa za poreske obveznike. U prethodnom periodu urađena je analiza postojećeg stanja, prevashodno u segmentu postojećeg poreskog poslovnog modela, zatim analiza postojećeg stanja u oblasti upravljanja funkcije ljudskim resursima, uključujući i analizu postojećeg koncepta sistema obrazovanja poreskih službenika. Na osnovu rezultata sprovedene analize, kao i preporuka međunarodnih organizacija – pre svega MMF-a, pristupilo se izradi Novog poreskog poslovnog modela, kao i odgovarajuće Strategije upravljanja ljudskim resursima 2023-2028. U najkraćem, definisan je dizajn budućeg poslovnog modela, kao i mapa puta promena do konačne implementacije gotovog komercijalnog rešenja za integrisani informacioni sistem za upravljanje porezima (Commercial Off-The-Shelf solution Integrated Tax Management System – COTS-ITMS), koji predstavlja osnovni alat za funkcionisanje novog poslovnog modela. Poreska uprava je, u delu sprovođenja politike Vlade, zajedno sa Ministarstvom finansija, sprovela uvođenje novog sistema fiskalizacije i učestvovala u procesu uvođenja sistema e-faktura, kao infrastrukturne pretpostavke za uvođenje prethodno popunjene poreske prijave za PDV, kao ključne mere i aktivnosti za suzbijanje sive ekonomije i smanjenje poreskog jaza u oblasti PDV-a. Započet je projekat jačanja zakonodavnog i institucionalnog okvira i kapaciteta Ministarstva finansija i Poreske uprave da ispuni pretpristupne uslove EU za razvoj sistema za razmenu informacija o porezu na dodatu vrednost (VIES sistem).

Poreska uprava pristupila je izradi strateškog dokumenta razvoja Poreske uprave 2026–2030. godine i time nastavlja rad na realizaciji reformskih aktivnosti, zadržavajući kontinuitet Programa transformacije Poreske uprave za period 2021–2025. godine i usklađujući hijerarhijski ovaj dokument sa PRUJF.

Cilj je da Poreska uprava, kao nosilac promena u reformi javnih finansija, do 2030. godine bude na nivou na kom će u potpunosti primeniti osnovne vrednosti i principe ugrađene u Novi poslovni model i to kroz integrisani informacioni sistem, koji u sebi sadrži tehnička rešenja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Rezultati rada iz prethodnih godina stvorili su uslov za početak implementacije COTS-ITMS, postupkom javne nabavke kojom je u 2025. godini izabran izvođač Fast Enterprises LLC. Implementacijom COTS-ITMS stvaraju se poslovni-infrastrukturni uslovi koji će dovesti do poboljšanja efikasnosti naplate poreza i umanjenja tereta poštovanja propisa za poreske obveznike, kroz efikasniji i potpuniji digitalni sistem usluga. Krajem 2028. godine treba očekivati potpunu implementaciju kompletne IT infrastrukture, kao preduslov za realizaciju najvećeg dela novog poslovnog modela. Istovremeno sa navedenim aktivnostima, sprovodiće se dalje unapređenje funkcije upravljanja ljudskim resursima, s posebnim osvrtom na dalje jačanje i unapređenje funkcije obrazovanja poreskih službenika, u skladu sa traženim kompetencijama, kako bi zaposleni usvojili nova znanja i veštine, neophodne za sprovođenje i funkcionisanje novog poslovnog modela Poreske uprave. Nastavljena je realizacija projekta IPA 2021 „PFM Facility” – u delu koji se odnosi na Jačanje zakonodavnog okvira i institucionalnih kapaciteta za ispunjavanje pretpristupnih uslova EU za razvoj VIES sistema u Republici Srbiji. Sačinjen je predlog za nastavak projekata u okviru komponente 5, koji se odnosi na Izradu mape puta u implementaciji ostalih potrebnih sistema za razmenu informacija EU u oblasti oporezivanja.

Pokazatelj

Iznos / vrednost

Ukupna naplata javnih prihoda

4.612,5 mlrd RSD

Ukupna naplata Poreske uprave

2.931,4 mlrd RSD

Ostala naplata javnih prihoda

1.681,1 mlrd RSD

Troškovi Poreske uprave u 2024. godini

14,0 mlrd RSD

Udeo troškova Poreske uprave u ukupnoj naplati javnih prihoda

0,30%

Udeo troškova Poreske uprave u naplati Poreske uprave

0,48%

Učešće naplate Poreske uprave u BDP u 2024. godini

30,1%

BDP u 2024. godini

9.743,3 mlrd RSD

Tabela 3: *podaci PURS iskazani su u bruto iznosima. Izvor: Godišnji izveštaj PURS za 2024. godinu

U okviru procesa evropskih integracija Republike Srbije, oblast oporezivanja, odnosno usklađivanje nacionalnog poreskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u okviru Poglavlja 16, dobila je značajan zamah tokom 2025. godine. U tom kontekstu, planiran je niz reformskih aktivnosti koje obuhvataju sprovođenje sveobuhvatnih analiza usklađenosti i pripremu izmena i dopuna ključnih poreskih zakona, uključujući Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20, 138/22, 94/24 i 109/25), Zakon o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25), Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24), Zakon o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16, 30/18, 153/20, 53/21, 75/23, 94/24 i 109/25) i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20, 96/21, 138/22, 94/24 i 109/25).

Nakon izrade strateškog puta reforme, biće pripremljen sveobuhvatan plan upravljanja promenama radi obezbeđivanja efikasne, koordinisane i održive implementacije planiranih zakonodavnih reformi u oblasti oporezivanja. Plan će definisati jasne mehanizme upravljanja, uloge i odgovornosti institucija, kao i komunikacione i koordinacione aranžmane neophodne za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u okviru Poglavlja 16. Posebna pažnja biće posvećena upravljanju organizacionim i proceduralnim promenama, identifikaciji rizika i otpora promenama, kao i merama za njihovo ublažavanje, uz jačanje kapaciteta i blagovremeno uključivanje relevantnih zainteresovanih strana.

Na osnovu plana upravljanja promenama, biće sprovedene ciljane aktivnosti radi pripreme javne uprave za efikasnu i ujednačenu primenu izmenjenog poreskog zakonodavstva. Ove aktivnosti će obuhvatiti razvoj i sprovođenje programa jačanja kapaciteta, koji kombinuju klasične obuke i elektronsko učenje, sa fokusom na praktičnu primenu novih zakonskih rešenja, ažuriranih procedura i međuinstitucionalnu koordinaciju. Na ovaj način obezbediće se dosledno tumačenje i primena propisa, kontinuirani prenos znanja i jačanje institucionalnih kapaciteta u oblasti oporezivanja.

Aktivnosti usmerene na podizanje svesti i jačanje kapaciteta poslovne zajednice imaće za cilj unapređenje razumevanja i praktične primene ključnih poreskih propisa, uključujući Zakon o akcizama, Zakon o porezu na dodatu vrednost, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kroz ciljane radionice, informativne i praktične materijale, kao i primere prilagođene različitim kategorijama poreskih obveznika, ove aktivnosti će doprineti većem stepenu dobrovoljne poreske discipline, smanjenju administrativne i pravne neizvesnosti i boljoj saradnji između privrede i Poreske uprave.

Ove aktivnosti imaju za cilj dalje unapređenje pravnog okvira u oblasti oporezivanja, jačanje fiskalne predvidivosti i pravne sigurnosti, kao i postepeno usklađivanje nacionalnog sistema sa standardima Evropske unije i međunarodnim obavezama Republike Srbije. Iako se predmetni zakoni nalaze u nadležnosti Ministarstva finansija – Sektora za fiskalni sistem, njihovo usklađivanje ima direktan uticaj na efikasnost prikupljanja javnih prihoda i funkcionisanje Poreske uprave, te predstavlja važan doprinos ostvarivanju ciljeva PRUJF. Stoga je opravdano da se navedene aktivnosti jasno identifikuju i formalno uključe u PRUJF 2026–2030. i prateći Akcioni plan, kao posebna aktivnost u okviru mere koja se odnosi na reformu sistema oporezivanja.

Mera 2.2: Smanjenje administrativnog opterećenja i unapređenje efikasnosti pružanja elektronskih usluga u okviru nadležnosti Uprave za duvan

Uprava za duvan nastavlja sa aktivnostima na unapređenju kvaliteta pružanja usluga privrednim subjektima koji posluju na tržištu duvana, duvanskih i srodnih proizvoda. U cilju unapređenja efikasnosti i transparentnosti prikupljanja izveštaja o evidencijama koje vode proizvođači duvanskih proizvoda, trgovci na veliko duvanskim proizvodima, trgovci na malo, uvoznici i izvoznici duvana, obrađenog duvana, prerađenog duvana odnosno duvanskih proizvoda, kao i proizvođači i uvoznici srodnih proizvoda, Uprava za duvan je uspostavila Portal za podnošenje izveštaja privrednih subjekata. Portal će omogućiti elektronsko podnošenje izveštaja i automatizovano prikupljanje i obradu podataka. Do uspostavljanja portala, izveštaji su se podnosili u papirnoj formi, kao i putem elektronske pošte, što je podrazumevalo ručnu obradu i kontrolu podataka.

U 2026. godini svi privredni subjekti biće u obavezi da kvartalne/polugodišnje/godišnje izveštaje podnose isključivo putem elektronskog portala. S obzirom na veliki broj privrednih subjekata koji obavljaju delatnosti na tržištu duvana, duvanskih i srodnih proizvoda (oko 9.000), planirano je organizovanje obuka i tehnička podrška tokom 2026. i 2027. godine, kako bi se obezbedila puna primena sistema i postigla maksimalna usaglašenost do kraja 2027. godine a u cilju značajnog smanjenja administrativnog opterećenja i unapređenja efikasnosti pružanja usluga.

Mera 2.3: Jačanje administrativnih kapaciteta Uprave carina

Uprava carina je ostvarila značajan napredak u oblasti digitalizacije i modernizacije carinskih procedura. Od 25. januara 2015. godine u primeni je Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS), koji predstavlja prvi elektronski, bespapirni carinski postupak u zemlji. Ovaj sistem je unapređen u fazi 5, čime je povećana bezbednost i efikasnost u transportu robe. Nadograđeni sistem je u primeni od januara 2024. godine, a od 1. juna 2026. godine očekuje se primena unapređenog sistema NCTS faza 6, koja će uključiti specifične zahteve za podatke o bezbednosti u tranzitnim deklaracijama za robu usmerenu ka zemljama EU, Norveškoj, Švajcarskoj i Severnoj Irskoj.

S obzirom da je u Upravi carina u toku uspostavljanje automatizovanih sistema koje se sprovodi uz pretpristupnu pomoć EU (Uvođenje automatizovanih sistema uvoza (AIS) i izvoza (AES) i sistema upravljanja carinskim odlukama (CDS), IPA 2020) očekuje se da će se nastavkom procesa modernizacije Carinske uprave, koja će obezbediti pristup zajedničkim kompjuterizovanim carinskim sistemima, omogućiti i visokokvalitetne usluge građanima i poslovnim subjektima nakon procesa pristupanja Republike Srbije EU.

Kako navedeni projekat predstavlja ključni korak u potpunoj digitalizaciji poslovanja Uprave carina Republike Srbije, očekuje se da će nakon njegove implementacije postojati potreba za integracijom sa drugim e-sistemima.

Implementacija uvoznih i izvoznih automatizovanih sistema (AIS-AES) i sistema upravljanja (CDS) je planirana do četvrtog kvartala 2027. godine, što će omogućiti efikasnije carinske postupke i smanjenje administrativnih troškova.

Takođe, pokrenut je projekat za razvoj aplikacije za naknadnu kontrolu, koja treba da bude kompatibilna sa automatizovanim sistemima kao što su AIS, AES i CDS. Odeljenje za naknadnu kontrolu pripremilo je projektni predlog za ovu aplikaciju, a GIZ je podržao pripremu dokumentacije i analizu funkcionalnih zahteva.

Nakon uvođenja potpune automatizacije carinskih postupaka, u cilju efikasnog planiranja i sprovođenja naknadnih kontrola, neophodno je da u datom vremenu bude spremno IT rešenje – Aplikacija za naknadnu kontrolu, koje treba da omogući carinskim službenicima raspoređenim na poslovima naknadne kontrole pristup podacima i dokumentima sačuvanim u sistemima koji će biti isporučeni kao rezultat projekata AIS/AES/CDS. Aplikacija za naknadnu kontrolu takođe treba da bude integrisana i sa Carinskim skladištem podataka (DWH), koje služi kao centralizovano spremište carinskih podataka.

Kako konačna izrada Aplikacije za naknadnu kontrolu, zavisi od konačnih rešenja projekata AIS/AES/CDS i DWH i datum okončanja ovog projekta, koji je prvobitno predviđen za prvi kvartal 2027. godine, zavisi od datuma implementacije sistema AIS/AES/CDS i DWH, te se u ovom momentu predviđa za četvrti kvartal 2027. godine.

Pored toga, u planu je modernizacija carinske laboratorije i obezbeđenje adekvatnog prostora, što će doprineti efikasnijem radu i analizi carinskih podataka.

U toku je i razvoj novog sistema za praćenje naplate budžetskih prihoda koji će nakon integracije sa automatizovanim sistemima omogućiti centralizovano praćenje i upravljanje finansijskim tokovima. U toku je razvoj softvera za projekat ITMS, pri čemu je okončana nabavka hardvera u okviru ovog projekta i skladišta za čuvanje carinskih podataka (DWH) koji će se takođe integrisati sa automatizovanim sistemima.

Sve ove aktivnosti će značajno doprineti unapređenju carinskih procedura i jačanju kapaciteta Uprave carina za efikasno upravljanje i nadzor nad carinskim tokovima.

Mera 2.4: Efikasno upravljanje javnim dugom

Efikasno upravljanje javnim dugom i obezbeđivanje silazne i održive putanje učešća javnog duga u BDP-u predstavlja jedan od najznačajnijih elemenata dobrog sistema upravljanja javnim finansijama. Zahvaljujući odgovorno vođenoj fiskalnoj politici i adekvatnom upravljanju javnim dugom u prethodnim godinama, nivo duga sektora države u BDP-u je smanjen sa 68,4% koliko je iznosio na kraju 2015. godine na 46,9% na kraju 2024. godine. Očekuje se postepen pad ovog pokazatelja i u narednim godinama.

Efikasnost upravljanja javnim dugom u prethodnih deset godina se može videti i na grafikonu iznad, koji pokazuje kretanje prosečno ponderisane kamatne stope na ukupni javni dug i učešće rashoda po osnovu kamata u BDP-u (centralni nivo vlasti). Tako je u navedenom periodu došlo do pada prosečno ponderisane kamatne stope na ukupni javni dug sa 5,41% na 3,68%, a učešća kamata u BDP-u sa 2,8% na 1,8%. Od 2022. godine zbog značajnog rasta kamatnih stopa na globalnom nivou, dolazi do blagog pogoršanja ovih pokazatelja. Međutim tokom 2024. i 2025. godine dolazi do promene trenda, te pada i stabilizacije kretanja kamatnih stopa, što će imati pozitivan uticaj na dalje kretanje ovih pokazatelja.

Uprava za javni dug u narednom periodu planira da dodatno unapredi proces izveštavanja proširivanjem obuhvata izveštavanja (jedinica) razvojem i primenom informacionog sistema za podnošenje finansijskih izveštaja i upotrebom alata poslovne inteligencije. Iako je dug jedinica, pravnih lica, koje nisu obuhvaćene izveštavanjem izuzetno mali, težiće se da sektorska pokrivenost u što većoj meri bude usklađena sa GFS metodologijom MMF-a. Sa druge strane, primena BI alata će značajno unaprediti tehnički aspekt izveštavanja.

Republika Srbija nastoji da ostvari ciljeve održivog razvoja postavljene Agendom Ujedinjenih nacija 2030. Srbija je posvećena podršci globalnim naporima za dekarbonizaciju i zaštitu životne sredine. Pored toga, fokus je i na socijalnom uključivanju kroz programe za borbu protiv siromaštva. Da bi se postigle ove ambicije, potrebno je mobilisati značajne investicije, a funkcionalno i rastuće zeleno, socijalno i održivo tržište kapitala igra centralnu ulogu u ovom kontekstu. Republika Srbija je 2021. godine, prva u regionu i prva evropska zemlja van Evropske unije, emitovala zelene evroobveznice u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od samo 1,00%. Nakon toga je u junu 2024. godine emitovala i održive evroobveznice u iznosu od 1,5 milijardi dolara. Zahvaljujući ovim emisijama obezbeđena su značajna sredstva za finansiranje razvoja železnice, infrastrukture za otpadne vode, održive poljoprivrede, pošumljavanje i zaštitu šuma, rešavanje problema u sektoru upravljanja otpadom i rešavanje socijalnih problema. S obzirom na ogroman značaj koji ovi projekti imaju za čitavo društvo, obezbeđivanje daljih izvora finansiranja na navedeni način i na domaćem i na inostranom tržištu biće jedan od prioriteta u narednim godinama.

Mera 2.5: Jačanje kapaciteta službenika za javne nabavke

U cilju jačanja kapaciteta svih učesnika u postupku javne nabavke, Kancelarija za javne nabavke kontinuirano organizuje obuke i radionice za predstavnike naručilaca i ponuđača, zatim za lica koja žele da se pripreme za polaganje ispita za službenika za javne nabavke, ali i za lica koja su već sertifikovani službenici za javne nabavke. Kancelarija za javne nabavke, shodno važećim propisima, propisuje postupak i uslove za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vodi registar službenika za javne nabavke. U cilju pružanja stručne pomoći prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki, Kancelarija na svojoj internet stranici objavljuje i različite praktične alate (smernice, vodiče, priručnike). Odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 91/19 i 92/23) propisano je da u komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude službenik za javne nabavke. Imajući u vidu da komisija za javne nabavke preduzima sve radnje u postupku javne nabavke (priprema oglase o javnoj nabavci, priprema konkursne dokumentacije, vrši stručnu ocenu ponuda, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, preduzima radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava i dr.), može se zaključiti da uspešnost i zakonitost sprovođenja postupka javne nabavke zavisi od stručne obučenosti i osposobljenosti službenika za javne nabavke.

Akcionim planom predviđene su mere i aktivnosti kojima se želi postići dalje podizanje znanja i kapaciteta službenika za javne nabavke, a sve sa ciljem smanjenja neregularnosti u postupcima javnih nabavki i pravilne primene odredaba Zakona o javnim nabavkama i pravilnog korišćenja Portala javnih nabavki. Predložene aktivnosti, kao što su obuke na temu istraživanja tržišta, planiranja, zatim sukoba interesa, korupcije, kao i izrada praktičnih alata, svakako će doprineti daljem jačanju kapaciteta službenika za javne nabavke i jačanju njihove sposobnosti da na vreme prepoznaju situacije koje potencijalno mogu dovesti do nepravilnosti u postupcima javnih nabavki.

PRUJF 2026–2030. i Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji 2024–2028 su međusobno usklađeni i sinhronizovani, pri čemu su u PRUJF 2024–2028 uključene samo one mere koje nisu obuhvaćene Programom razvoja javnih nabavki ili Reformskom agendom, kako bi se izbeglo dupliranje i obezbedila komplementarnost i koherentnost unapređenja sistema javnih nabavki.

POSEBNI CILj III: UNAPREĐENJE BUDŽETSKE DISCIPLINE I TRANSPARENTNIJE KORIŠĆENJE JAVNIH SREDSTAVA

Mera 3.1: Proširenje obuhvata revizije i razvoj nove revizorske metodologije

U prethodnom periodu usvojen je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, kojim je formirana Grupa za internu reviziju, kao posebna funkcionalno nezavisna organizaciona jedinica za internu reviziju Generalnog sekretarijata i službi Vlade. Sa Generalnim sekretarijatom i 12 službi Vlade obuhvaćenih internom revizijom uspostavljeni su kontakti na nivou rukovodstva i održan je niz sastanaka radi upoznavanja i predstavljanja plana rada.

U narednom periodu planirano je popunjavanje Grupe za internu reviziju. Planiran je razvoj metodologije i revizorskih alata, kao i sprovođenje praktičnih treninga u vezi sa novim IPARD III merama 4 (Agro-ekološke i organske poljoprivredne mere) i 6 (Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu). Cilj je da revizori dobiju smernice i ovladaju neophodnim alatima i tehnikama za sprovođenje revizije, razmene dobre prakse i ojačaju svoje kapacitete kroz praktične treninge i konsultacije sa ekspertima. Za sprovođenje ove aktivnosti planirana je podrška u okviru TAIEX mehanizma.

S obzirom na rezultatski orijentisan karakter Instrumenta za reforme i rast, fokus na makroekonomske uslove, indikatore napretka i reformske ciljeve, revizija ovog instrumenta zahteva prilagođen pristup koji se razlikuje od revizije IPA programa, odnosno sprovođenje revizije svrsishodnosti. Zbog toga je ključno obezbediti ekspertsku podršku za razvoj metodološkog okvira i specifičnog programa obuka.

Mera 3.2: Jačanje sistema za efikasnije i delotvornije upravljanje sredstvima EU i osnaživanje kapaciteta nadležnih institucija u oblasti zaštite finansijskih interesa EU

U skladu su Izveštajem Evropske komisije za 2024. godinu (Pregovaračko poglavlje 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata), u pogledu administrativnih kapaciteta u okviru sistema za upravljanje fondovima EU, ocenjeno je da nedostatak zaposlenih i dalje ometa normalan rad institucija u okviru strukture odgovorne za indirektno upravljanje IPA sredstvima. Iako je primetno da je broj zaposlenih porastao u odnosu na prethodne godine, određene institucije i dalje beleže manjak zaposlenih. Jedinica za podršku Nacionalnom službeniku za odobravanje u okviru Ministarstva finansija sprovodi redovne analize administrativnih kapaciteta kao i analizu potreba za obukama u svim institucijama odgovornim za sprovođenje IPA programa na polugodišnjem i godišnjem nivou i pruža podršku institucijama u pronalaženju najboljih kadrovskih rešenja. U saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu (NAJU), a u cilju jačanja administrativnih kapaciteta i stručnom usavršavanju svih učesnika u procesu upravljanja sredstvima EU, u prethodnim godinama sproveden je značajan broj obuka, sa posebnim osvrtom na upravljanje nepravilnostima i prevarama u postupanju sa sredstvima EU.

U narednom periodu se očekuje nastavak saradnje sa NAJU u pogledu pripreme godišnjeg programa obuka za državne službenike iz oblasti upravljanja projektima i programima EU, utvrđivanja potreba za obukama kao i same koordinacije obuka. Zaštita finansijskih interesa Evropske unije i budžeta Republike Srbije predstavlja jedan od prioriteta Ministarstva finansija, čije strukture su posvećene unapređenju saradnje i komunikacije između svih tela u okviru IPA, kao i unapređenju aktivnosti usmerenih na podizanje svesti o štetnosti neodgovornog i nedelotvornog upravljanja sredstvima EU i o posledicama koje mogu imati na budžet Republike Srbije.

S tim u vezi, kako bi se obezbedila doslednost u postupanju struktura i organa Republike Srbije odgovornih za upravljanje programima pretpristupne pomoći EU, planirana je izmena i dopuna nacionalnog pravnog okvira u vezi sa određivanjem finansijskih korekcija na troškove koje finansira Evropska unija u slučaju nepoštovanja pravila o javnim nabavkama i dodeli bespovratnih sredstava u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć. U cilju uspostavljanja efikasnijih mehanizama koordinacije i komunikacije, kao i razvoja zajedničkog pristupa u prevenciji i otkrivanju finansijskih zloupotreba, poseban značaj daje se organizovanju regionalnih konferencija, seminara i radionica, koje pružaju platformu za razmenu iskustava, dobre prakse i stručnih znanja između AFSOS-a, OLAF-a, pravosudnih organa i drugih relevantnih aktera. Istovremeno, stručni skupovi ovog formata doprinose jačanju međusektorske povezanosti, podizanju operativnih kapaciteta i izgradnji zajedničkog razumevanja izazova koji prate oblast zaštite finansijskih interesa Evropske unije. Na ovaj način stvaraju se preduslovi za efikasnije, brže i transparentnije delovanje svih ključnih institucija, kao i za kontinuirano osnaživanje ljudskih resursa u ovoj sferi. Dodatno, u cilju jačanja međuinstitucionalne saradnje, planira se sprovođenje ciljanih edukativnih aktivnosti, radi podizanja nivoa stručnosti i usklađivanja postupanja relevantnih institucija. Kroz permanentnu koordinaciju, razmenu informacija i izgradnju zajedničkog operativnog pristupa, stvoriće se uslovi za efikasnije sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje zloupotreba u vezi sa finansijskim sredstvima Evropske unije.

U narednom periodu, u cilju institucionalne i tehničke podrške procesu strateškog planiranja u okviru AFSOS-a, planiran je rad na evaluaciji prethodnog trogodišnjeg Strateškog plana za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2024–2026. godine i pripremi novog strateškog plana za period 2028–2030.

Mera 3.3: Povećanje efikasnosti i delotvornosti inspekcijskog nadzora

Donošenjem Zakona o budžetskoj inspekciji („Službeni glasnik RS”, broj 118/21) u decembru 2021. godine upotpunjen je zakonodavni okvir za sveobuhvatnu primenu kontrolnih mehanizama u sistemu javnih finansija u Republici Srbiji. Zakon o budžetskoj inspekciji primenjuje se od 1. januara 2023. godine i njime su na sistematičan način uređeni nadležnost, postupak, rad i ovlašćenja budžetske inspekcije. U skladu sa pomenutim zakonom i prethodnim Strateškim planom budžetske inspekcije sprovedena je centralizacija budžetske inspekcije, preuzimanjem budžetskih inspektora od autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, te su obrazovane grupe za inspekcijski nadzor u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Opšti strateški cilj koji se postavlja Strateškim planom budžetske inspekcije za period 2026–2030. godine je unapređenje budžetske discipline, i transparentnije korišćenje javnih sredstava. Primarna svrha svih mera i aktivnosti propisanih ovim planom je zaštita javnog interesa celokupnog budžetskog sistema Republike Srbije. Novi Strateški plan biće usredsređen na dalji razvoj budžetske inspekcije, unapređenje upravljanja učinkom i povećanje uticaja budžetske inspekcije u uspostavljanju budžetske discipline korisnika javnih sredstava. Takođe, do kraja 2030. godine planirano je donošenje metodoloških uputstava o načinu rada budžetske inspekcije po oblastima vršenja nadzora.

Cilj sprovođenja inspekcijskih nadzora je zaštita finansijskih interesa budžeta Republike Srbije, obezbeđenjem zakonitog i namenskog korišćenja javnih sredstava i ostvarivanjem javnog interesa u oblastima koji su predmet inspekcijskog nadzora.

Ukupan broj inspekcijskih nadzora je sa 67 izvršenih u 2021. godini, povećan na 218 koliko je izvršeno u 2024. godini, što je za 225,4%, više u odnosu na 2021. godinu kako je prikazano u tabeli i grafikonu.

Godine realizacije

2021

2022

2023

2024

Planirano

50

52

55

80

Broj izvršenih inspekcijskih nadzora

67

127

190

218

Tabela 4: Ukupan broj planiranih i sprovedenih nadzora. Izvor: Službene evidencije budžetske inspekcije

POSEBNI CILj IV: UNAPREĐENJE PRIMENE SISTEMA INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE U JAVNOM SEKTORU

Mera 4.1: Unapređenje sistema FUK-a u institucijama javnog sektora

Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac korisnika javnih sredstava, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi korisnika javnih sredstava ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način.

Celokupna oblast interne kontrole je ugrađena u naše propise već više od decenije i u prethodnom programskom periodu kontinuirano se razvijala. Evropska komisija promoviše reformu sistema upravljanja javnim sredstvima na osnovu međunarodnih standarda interne kontrole za javni sektor, kako bi se postigao viši nivo odgovornosti rukovodilaca i dobro upravljanje. Cilj je da se unapredi sistem FUK kako bi organizacija mogla da:

a) ostvari svoje ciljeve uz što manje troškove i zaštiti svoju imovinu – drugim rečima da funkcioniše efektivno i efikasno;

b) funkcioniše u skladu sa zakonima i drugim relevantnim propisima i standardima i

v) pripremi i stavi na uvid svim eksternim i/ili internim zainteresovanim stranama pravovremene, potpune i tačne finansijske i nefinansijske izveštaje, u skladu sa propisima, odgovarajućim standardima i internim aktima.

Postojeći pravni okvir u Republici Srbiji zasniva se na međunarodnim standardima interne kontrole. Pravilnikom FUK propisano je da su elementi sistema FUK usklađeni sa međunarodnim standardima interne kontrole (INTOSAI) koji uključuju koncept COSO okvira. Strateško planiranje za period 2021–2025. godine je dobro obavljeno, planirane aktivnosti u okviru važećih planskih dokumenata usmerene na unapređenje IFKJ su sprovedene u skladu sa zadatim rokovima kao i kroz redovan posao. U prethodnom periodu ostvarena je značajna komunikacija na terenu sa KJS na centralnom i lokalnom nivou što je dovelo do novih pristupa u daljem radu.

Koncept upravljačke odgovornosti povezuje sve aspekte odgovornosti rukovodioca koji proističu iz naših propisa, planskih dokumenata, javnog interesa i s toga je akcenat u prethodnom periodu bio na razumevanju i inkorporiranju ovog koncepta u administrativnu kulturu javnog sektora kao preduslova za funkcionisanje sistema internih kontrola u jednoj organizaciji.

Vlada je usvojila Mapu puta za dalje unapređenje upravljačke odgovornosti u javnoj upravi Republike Srbije 26. decembra 2024. godine. Mapa puta za upravljačku odgovornost obuhvata tri tematske oblasti sa razrađenim ciljevima i aktivnostima, rokovima i odgovornim institucijama, kao i izvorima verifikacije, a sve u cilju unapređenja ove oblasti.

Kako sistem internih kontrola nije više novina u javnom sektoru i većina organizacija ima uspostavljene sisteme na različitim nivoima zrelosti, u prethodnom periodu najviše pažnje je posvećeno daljem razvoju sistema i podizanju svesti o odgovornom upravljanju. Modernizovane su osnovne obuke za FUK i IR. Održavaju se i jednodnevne obuke iz ove oblasti prilagođene specifičnostima KJS. CJH je izradila video obuke za FUK i IR koje su postavljene na NAJU platformu. Sve to za rezultat ima jačanje svesti rukovodilaca KJS kao i svih zaposlenih o značaju kontinuiranog razvoja sistema internih kontrola u svojim organizacijama što dovodi do povećanja zrelosti njihovih sistema FUK.

U prethodnom programskom periodu ostvaren je izvestan napredak kada je reč o primeni principa koji se odnose na procenu rizika ali ima prostora za dalje unapređenje. Upravljanje rizikom je kontinuirani proces ali se u pojedinim slučajevima shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja/ažuriranja, odnosno bez neophodnih reakcija na interne i eksterne promene. Kroz godišnje izveštavanje i aktivnost sagledavanja kvaliteta sistema FUK primećeno je da se u praksi registri rizika nedovoljno koriste kao alat u svakodnevnim aktivnostima organizacije. KJS u velikoj meri nisu definisali mere za ublažavanje rizika, a ako i jesu te mere se ne sprovode i ne ažuriraju redovno.

Kada je reč o upravljanju nepravilnostima zaključak je da nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti.

Kako bismo ojačali ove oblasti, teme na koje se stavlja akcenat u narednom periodu i koje su deo AP PRUJF 2026–2028, odnose se upravo na uvođenje upravljanja nepravilnostima u organizacijama javnog sektora kao i unapređenje primene upravljanja rizicima kroz podršku KJS. Pored toga važno je da se nastavi sa promocijom FUK u smislu promovisanja dobre prakse upravljanja kod KJS, a u cilju boljeg razumevanja koje su koristi za rukovodioce i zaposlene od dobro uspostavljenog sistema internih kontrola.

Mera 4.2. Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima

Zakonom o budžetskom sistemu i Pravilnikom IR, IR je definisana kao aktivnost koja pruža nezavisno, objektivno uveravanje i savetodavnu aktivnost, sa svrhom da doda vrednost i doprinese unapređenju poslovanja organizacije. Uspostavljanjem funkcije IR pomaže se organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje, poboljšava efektivnost upravljanja rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom.

Poseban akcenat u prethodnom periodu bio je na izmeni pravne regulative iz oblasti interne revizije kako bi se postigla veća pokrivenost funkcije IR. Usvojene izmene dovele su do ubrzanja i pojednostavljivanja procesa sertifikacije internih revizora u javnom sektoru.

U narednom programskom periodu fokus će biti na unapređenju postojećeg regulatornog okvira i metodoloških materijala sa novim globalnim standardima za internu reviziju. U skladu sa tim priprema se i unapređenje procesa sertifikacije za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. U prethodnom PRUJF, u okviru mere koja se odnosila na modernizaciju obuka sprovedene su aktivnosti koje su dovele do unapređenja obuka i promocije FUK i IR. CJH je pripremila e-learning obuku iz oblasti IT interne revizije koja je namenjena internim revizorima u javnom sektoru i organizovane su obuke za kontinuirano stručno usavršavanje internih revizora u javnom sektoru. U narednom programskom periodu planirano je sprovođenje tematskih radionica iz oblasti interne revizije.

U okviru mere 4.2. uključena je aktivnost koju sprovodi Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU u partnerstvu sa CJH, a koja se odnosi na Izradu modela Povelje, Strateškog i Godišnjeg plana na bazi matrice rizika za revizorski univerzum, metodologije za izvođenje horizontalnih revizija. Cilj ove aktivnosti je da se funkcijom interne revizije pokriju službe Vlade što je povezano sa ispunjenjem pokazatelja rezultata na nivou ove mere.

Mera 4.3: Unapređenje IT sistema radi uključivanja modula za internu kontrolu i internu reviziju

Aplikacija za Godišnje izveštavanje o sistemu FUK i aktivnostima interne revizije je zaživela u potpunosti. Trenutno se godišnje izveštavanje obavlja automatizovano, preko aplikacije koja je razvijena u prethodnom periodu. U skladu sa sve većim brojem korisnika koji izveštavaju o FUK i IR kao i sa potrebom vođenja registara za IR u narednom periodu planirano je unapređenje aplikacije za izveštavanje. Izrađena je tehnička specifikacija koja predviđa unapređenje modula za izveštavanje kao i razvoj novih modula za FUK i internu reviziju koji bi omogućili sistematičnije i efikasnije vođenje registara iz oblasti interne revizije, vođenje registra rizika i olakšano praćenje preporuka interne revizije.

Ukupno gledano, aktivnost iz mere 4.3. planirana u novom programskom periodu treba da dovede do unapređenja kada je reč o bazi internih revizora, obukama, mentorstvima kao i automatizaciji procesa obavljanja IR.

POSEBNI CILj V: UNAPREĐENO RAČUNOVODSTVO U JAVNOM SEKTORU PRIMENOM MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR (IPSAS)

Mera 5.1: Primena IPSAS standarda na gotovinskoj osnovi za sve budžetske korisnike

Obezbeđivanje kvalitetnog i transparentnog finansijskog izveštavanja primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) doprinosi većoj fiskalnoj odgovornosti i efikasnijem upravljanju javnim sredstvima. Izveštavanje u skladu sa međunarodnom praksom obezbeđuje i međunarodnu uporedivost, pružanje informacija koje su jednoobrazne i razumljive širokom krugu korisnika.

Primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor povećava se odgovornost korišćenja javnih sredstava, te obezbeđuju informacije za ekonomičnije, efikasnije i efektivnije korišćenje celokupne imovine kojom upravlja javni sektor.

U prethodnom periodu, u cilju harmonizacije računovodstvene regulative Republike Srbije sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, formirana je Komisija za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor. Takođe, obezbeđen je i prevod Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor za gotovinsku osnovu od strane Saveza računovođa i revizora Srbije (članica IFAC).

U saradnji sa konsultantima, izmenjena je relevantna nacionalna regulativa kako bi se obezbedilo njeno usklađivanje sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor za gotovinsku osnovu. Donet je Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava za OOSO, čime se uređuju način pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja i sadržaj obrazaca na kojima se sastavljaju i dostavljaju finansijski izveštaji. Takođe, donet je Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava za OOSO, čime se uređuju računovodstvene politike koje se koriste za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi. Radi unapređenja kompetentnosti računovođa u javnom sektoru, tokom prethodnih godina organizovane su obuke i radionice.

Ključni pokazatelj poboljšanja kvaliteta finansijskih izveštaja u oblasti primene IPSAS standarda na gotovinskoj osnovi biće Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji Završnog računa budžeta Republike Srbije ili poseban izveštaj. U okviru ovog izveštaja biće obuhvaćeno mišljenje Državne revizorske institucije da li je izveštaj usklađen sa IPSAS na gotovinskoj osnovi.

Pokazatelj na nivou mere za sve budžetske korisnike biće Nacrt Finansijskog izveštaja pripremljen u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi.

Za sprovođenje ove mere neophodna je priprema finansijskih izveštaja u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi – Obuhvata izradu finansijskih izveštaja koji odražavaju stvarne prilive i odlive novčanih sredstava, u skladu sa zahtevima Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS), primenjujući gotovinsku osnovu izveštavanja.

U cilju obezbeđivanja transparentnosti i potpunijeg razumevanja finansijskih podataka, pripremaju se detaljne napomene i objašnjenja koja prate finansijske izveštaje, pružajući dodatne informacije o značajnim stavovima, politikama i transakcijama.

Unapređenje profesionalne kompetentnosti računovođa planirano je da se nastavi kao jedan od glavnih prioriteta za poboljšanje celokupnog sistema. S tim u vezi, Komisiji za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor će se predlagati da, po potrebi, dostavi mišljenje oko predloga detaljnijih smernica, odnosno predlog načina i programa stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS, kako bi se olakšalo sticanje znanja potrebnih za primenu IPSAS, a samim tim i jačanje kadrovskih kapaciteta u oblasti računovodstva.

Mera 5.2: Dalja unapređenja budžetskog računovodstva prema Planu unapređenja računovodstva u javnom sektoru u skladu sa IPSAS

Ova mera je usmerena na postupno unapređenje normativnog i institucionalnog okvira javnog računovodstva. Osnovni rezultat u okviru ove mere biće izrada Plana unapređenja računovodstva u javnom sektoru u skladu sa IPSAS, koji će predstavljati smernice za dalje aktivnosti i korake u pravcu potpunije usklađenosti sa međunarodnim standardima.

Aktivnosti će obuhvatiti pripremu Plana unapređenja računovodstva, uključujući definisanje preporuka za razvoj i modernizaciju IT sistema u funkciji boljeg izveštavanja i primene IPSAS.

Kroz izradu smernica Plana unapređenja uspostavljaju se preduslovi za sistematičan pristup usklađivanju nacionalnog budžetskog računovodstva sa IPSAS standardima, čime se unapređuje kvalitet finansijskog izveštavanja i jača poverenje u javne finansije.

Pored toga, obezbediće se prevod i dostupnost IPSAS standarda na srpskom jeziku, kao i unapređenje stručnih kapaciteta zaposlenih u Upravi za trezor kroz ciljane obuke, koje bi uključivale i studijske posete u vezi analize usklađenosti budžetskog računovodstva Republike Srbije sa budžetskim računovodstvom u zemljama koje primenjuju IPSAS i ima za cilj prenos praktičnih iskustava i identifikaciju dobrih praksi. Potrebno je pažljivo odabrati zemlje koje imaju sličan pravni i institucionalni okvir, a već uspešno primenjuju IPSAS, zatim organizovati studijske posete radi upoznavanja načina uvođenja, zakonodavnih rešenja, IT sistema i obuke kadrova. Na ovaj način će se stvoriti osnov za dosledniju i efikasniju primenu standarda u narednim fazama reforme.

POSEBNI CILj VI: JAČANJE SPOLJNOG NADZORA NAD JAVNIM FINANSIJAMA

Mera 6.1: Jačanje efikasnosti i uticaja eksterne revizije kroz integraciju savremenih tehnologija, unapređenje metodologije i komunikacije sa zainteresovanim stranama

U prethodnom programskom periodu, Državna revizorska institucija (DRI) značajno je unapredila obuhvat i kvalitet svog rada u oblasti revizija svrsishodnosti i pravilnosti poslovanja. Od 2021. do 2024. godine, sprovedene su 64 revizije svrsishodnosti poslovanja i objavljen je 71 izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja, čime je ova vrsta revizije postala ustaljena praksa u radu DRI. Ovim izveštajima obuhvaćene su teme od velikog javnog značaja. Izbor tema zasnivao se na proceni rizika, relevantnosti za građane i potencijalu za unapređenje upravljanja javnim sredstvima. Proširenje obuhvata ovih revizija dovelo je do većeg interesovanja javnosti za izveštaje DRI, ali i do jačanja uloge DRI u procesu javne odgovornosti. Paralelno sa proširenjem obuhvata revizija, DRI je radila na unapređenju metodološkog okvira. Unapređene su interne procedure i razvijeni novi metodološki dokumenti. Izrađene su smernice za formulisanje nalaza, zaključaka i preporuka, koje ujednačavaju način izveštavanja i olakšavaju sprovođenje preporuka od strane subjekata revizije. Unapređeni su postupci za analizu rizika i izbor tema, kao i strukture izveštaja. U cilju daljeg unapređenja praćenja realizacije preporuka, DRI je značajno poboljšala interni sistem za praćenje preporuka. Transparentnost rada DRI značajno je unapređena razvojem i korišćenjem komunikacionih alata usmerenih ka različitim ciljnim grupama. U pogledu komunikacije sa Narodnom skupštinom, DRI je unapredila način predstavljanja rezultata svog rada i jačala saradnju sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Pododborom za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI.

Dalje unapređenje efektivnosti i uticaja eksterne revizije predstavlja jedan od ključnih doprinosa jačanju javne odgovornosti, transparentnosti i poverenja u upravljanje javnim sredstvima. DRI će u okviru mere 6.1. razviti i primeniti unapređene metodološke okvire za sprovođenje revizija pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja, uključujući postupke za izbor tema, formulisanje nalaza i preporuka, kao i pisanje izveštaja sa većim fokusom na uticaj. Posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju osnove za revizije praćenja sprovođenja preporuka, tzv. follow-up audits – revizije efekata, u skladu sa dobrom međunarodnom praksom. Planira se razvoj smernica i procedura koje će obezbediti doslednu primenu standarda i veću primenljivost preporuka u praksi. Uvođenje tehnoloških rešenja biće fazno: istraživanje i dizajn → pilotiranje u odabranim revizijama → puno uvođenje u relevantnim timovima, u skladu sa Strategijom DRI za korišćenje tehnologije u revizijama i reviziju korišćenja tehnologije od strane korisnika javnih sredstava, za period 2025–2028. godine. Modernizacija revizijskih procesa u DRI kroz integraciju savremenih tehnologija obezbediće da DRI ostane relevantna i efikasna u svom radu, u skladu sa savremenim trendovima i izazovima koji proističu iz digitalne transformacije u javnom sektoru. Razvoj revizijskih procesa će se sprovoditi kroz primenu savremenih tehnologija u reviziji; kroz sprovođenje revizije tehnologije kod korisnika javnih sredstava, uključujući i reviziju novih tehnologija; kao i kroz razvoj digitalnih veština i kapaciteta zaposlenih DRI. Pored toga, DRI će uložiti napore u jačanje komunikacije sa ključnim zainteresovanim stranama – pre svega Narodnom skupštinom, kroz redovno predstavljanje izveštaja nadležnom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Pododboru za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI, uz kontinuirano unapređenje komunikacije sa javnošću. Ovo će omogućiti bolju upotrebu izveštaja u procesima donošenja odluka i praćenja realizacije preporuka. Mera obuhvata i ulaganja u razvoj ljudskih resursa kroz obuke, učenje na radnom mestu, kolegijalno mentorsko praćenje i internu razmenu znanja, kao i razvoj interne baze nalaza i dobrih praksi, sa ciljem ujednačavanja i kontinuiranog unapređenja revizorske prakse.

Mera 6.2: Obezbeđivanje efikasnog skupštinskog nadzora nad javnim finansijama

Od uspostavljanja PRUJF, sistem eksternog nadzora nad javnim finansijama uspostavljen je partnerskim radom dva nezavisna organa, Državne revizorske institucije (u daljem tekstu: DRI) i Narodne skupštine preko Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. U junu 2015. godine, ove institucije potpisale su Memorandum o razumevanju, čime je regulisan način razmene informacija u vezi primene, usvajanja i sprovođenja politika i propisa kao i u vezi projekata i drugih aktivnosti i inicijativa u oblasti finansijske kontrole i odgovornosti. Parlamentarna nadzorna funkcija nad javnim finansijama značajno je poboljšana osnivanjem Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije i dodatno unapređena usvajanjem Smernica za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije o obavljenim revizijama korisnika javnih sredstava.

U skladu sa preporukama PEFA procene za RS, Odbor će u narednom petogodišnjem periodu nastaviti da razvija svoju kontrolnu funkciju, posebno održavanjem sednica Odbora i Pododbora, van sedišta Narodne skupštine, na kojima će biti razmatrani izveštaji DRI o obavljenim revizijama uz prisustvo predstavnika institucije i, po potrebi, predstavnika drugih relevantnih organa, organizacija i institucija na centralnom i lokalnom nivou vlasti. U cilju jačanja skupštinskog nadzora nad javnim finansijama Odbor će pratiti izvršenje mera navedenih u zaključku Narodne skupštine povodom usvajanja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije. Izvršenje mera navedenih u zaključku Narodne skupštine odnosi se na pripremanje novih propisa i podzakonskih akata ili na izmene i dopune važećih propisa navedenih u godišnjem izveštaju DRI koje bi Vlada trebalo da dostavi u Narodnu skupštinu na razmatranje i usvajanje. Kako bi se povećala efikasnost nadzora i praćenje sprovođenja zaključaka Narodne skupštine čije je izvršenje u nadležnosti Vlade – Ministarstva finansija, Ministarstvo će periodično podnositi izveštaj o preduzimanju potrebnih mera po zaključku Narodne skupštine povodom usvajanja godišnjeg izveštaja o radu DRI.

Budući da je PEFA procena kao jednu od preporuka istakla uključivanje drugih skupštinskih odbora u razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama, u cilju daljeg unapređenja efikasnosti u nadzoru nad trošenjem javnih sredstava i dodatnog povećanja realizacije preporuka u pogledu pripremanja novih propisa ili izmena i dopuna postojećih propisa, Odbor će u narednom periodu održavati zajedničke sednice sa drugim nadležnim skupštinskim odborima. Zajedničke sednice odbora, u čijem prevashodnom fokusu bi bilo razmatranje izveštaja o revizijama svrsishodnosti, bi bile održavane u prisustvu predstavnika DRI kao i predstavnika drugih relevantnih organa, organizacija i institucija. Krajnji cilj i ishod održavanja ovakvih sednica bio bi predlog zajedničkog zaključka nadležnih odbora koji bi bio upućen Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Na ovaj način, osiguraće se bolji nadzor nad trošenjem javnih sredstava od strane korisnika, što će osnažiti celokupan sistem javnih finansija.

Pored preporuka da se osigura izvršenje odgovornosti izvršne vlasti prema Narodnoj skupštini, prethodna PEFA procena sugerisala je stvaranje mogućnosti za učešće javnosti u pripremi i nadzoru nad budžetom. U skladu sa tim, pored koraka koje je preduzela u pogledu jačanja svoje kontrolne funkcije kada su u pitanju subjekti revizije, Narodna skupština planira da i u narednom periodu nastavi da organizuje javna slušanja povodom predstavljanja Predloga zakona o budžetu i Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije. Polazeći od mogućnosti koja je Poslovnikom Narodne skupštine data svakom odboru da kao nadležni odbor može organizovati javno slušanje radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu zakona, razjašnjenja pojedinih rešenja ili pitanja značajnih za primenu predloženog zakona, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava će i u narednom periodu organizovati javna slušanja povodom predstavljanja predloga zakona o budžetu i predloga zakona o završnom računu budžeta, kako bi narodnim poslanicima i drugim učesnicima bilo omogućeno da postave pitanja i dobiju blagovremena obaveštenja pre početka rasprave na plenarnoj sednici Narodne skupštine.

ANALIZA EFEKATA MERA I RIZIKA

Sprovođenje mera definisanih PRUJF 2026–2030. treba da donese brojne pozitivne efekte na društvo, ekonomiju, životnu sredinu, upravljačke procese i stabilnost javnih finansija. Ova analiza, u skladu sa čl. 11–16. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, br. 20/25, 27/26 i 30/26), predstavlja procenu direktnih i indirektnih posledica sprovođenja predloženih mera, bez ponavljanja njihovih operativnih sadržaja, već sa naglaskom na rezultate i uticaje koji se očekuju na državni sistem i društvo u celini.

Očekuje se da predložene mere, posebno u oblasti budžetskog planiranja, javnih prihoda, javnih investicija i interne finansijske kontrole, imaju snažne pozitivne društvene efekte. Uvođenjem programskog budžeta u svim relevantnim institucijama i uspostavljanjem standardizovanog sistema za praćenje i vrednovanje učinka, građani će dobiti jasniji uvid u način trošenja javnih sredstava, čime se podiže stepen transparentnosti i poverenja u rad državnih institucija. Mere će uticati na dalje povećanje kvaliteta javnih usluga, jer će planiranje troškova biti dodatno unapređeno vezom sa konkretnim rezultatima. Jačanjem interne kontrole i revizije u javnom sektoru povećaće se odgovornost nosilaca javnih funkcija, a bolja dostupnost podataka o budžetskim tokovima doprineće unapređenom uključivanju javnosti i civilnog društva u praćenje fiskalnih politika. Indirektno, ovo će dovesti do rasta poverenja u institucije, stabilnijeg institucionalnog okvira i pojednostavljenog pristupa javnim uslugama za sve građane.

Ekonomski efekti mera očekuju se na više nivoa. Reforme u oblasti upravljanja prihodima, posebno unapređenje rada Poreske uprave kroz implementaciju gotovog komercijalnog rešenja za integrisani informacioni sistem za upravljanje porezima, stvoriće poslovno-infrastrukturne uslove, koji će dovesti do poboljšanja efikasnosti naplate poreza kroz efikasniji i potpuniji digitalni sistem usluga. Sprovođenje digitalne transformacije Uprave carina implementacijom modernog sistema informacionih tehnologija u svim oblastima poslovanja čini sastavni deo procesa modernizacije carina u celoj EU, sa fokusom na održivu izgradnju kapaciteta koja omogućava efikasnu naplatu prihoda, protok robe i ljudi, kao i poslovanje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim standardima i profesionalnom etikom u korist svih građana, uz poštovanje ljudskih prava i sloboda, zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, kao i očuvanje bezbednosti i sigurnosti društva u celini. Bolja koordinacija u oblasti javnih investicija, kao i jačanje kontrole nad pripremom, procenom i praćenjem kapitalnih projekata, omogućiće racionalnije korišćenje budžetskih sredstava, bolju prioritizaciju projekata u budžetu, smanjenje rizika prekoračenja troškova i ubrzanje realizacije investicija. Sve ovo će doprineti unapređenju kvaliteta i predvidivosti poslovnog okruženja i podsticanju ekonomskog rasta. Uvođenje metodologije za zeleno budžetiranje imaće dugoročne pozitivne efekte na konkurentnost privrede, jer podstiče investicije u energetsku efikasnost, održivu infrastrukturu i projekte koji umanjuju negativne spoljne efekte po životnu sredinu. Indirektno, ove mere će doprineti poboljšanju poslovne klime i rastu poverenja domaćih i stranih investitora u stabilnost javnih finansija i institucionalnog sistema Srbije.

Efekti na životnu sredinu, iako nisu u prvom planu ekonomskih i fiskalnih reformi, imaju vidljiv značaj u kontekstu integracije zelenih politika u sistem javnih finansija. Primenom metodologije za označavanje i praćenje zelenih rashoda, javne politike će sve više uključivati klimatske i ekološke aspekte u proces budžetskog planiranja. Na taj način se omogućava praćenje udela sredstava koja doprinose smanjenju emisija ugljen-dioksida, povećanju energetske efikasnosti i ulaganjima u održivu infrastrukturu. Indirektni uticaj na životnu sredinu ogledaće se u boljoj alokaciji javnih sredstava i promociji odgovornog upravljanja prirodnim resursima, kao i u povećanju svesti javnih institucija o klimatskim rizicima koji treba da se uključe u proces donošenja odluka.

Upravljački efekti mera ogledaju se u unapređenju institucionalnih kapaciteta, međusobne koordinacije i odgovornosti. Unapređenje regulatornog okvira i metodoloških uputstava za kapitalne projekte, internu finansijsku kontrolu, kao i uspostavljanje integrisanih IT sistema za praćenje efekata, obezbediće doslednije upravljanje resursima i ujednačenu primenu standarda na svim nivoima vlasti. Poseban upravljački efekat ogleda se u jačanju koordinacije između Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike i drugih institucija uključenih u proces izrade i sprovođenja dokumenata javnih politika, što će doprineti većoj usklađenosti i efikasnosti sistema planiranja i izveštavanja.

Finansijski efekti predloženih mera procenjuju se kao umereni u kratkom roku i pozitivni u srednjem i dužem roku. Troškovi realizacije mera odnose se uglavnom na razvoj i održavanje IT sistema, organizaciju obuka i radionica, izradu metodoloških priručnika i analizu fiskalnih rizika, što će se u značajnom delu finansirati iz razvojnih i donatorskih sredstava i budžeta Republike Srbije. Srednjoročno, očekuju se uštede koje proizlaze iz bolje alokacije javnih rashoda, efikasnijeg upravljanja investicijama i smanjenja administrativnih troškova. Dugoročno gledano, sprovođenje ovih mera doprineće većoj fiskalnoj disciplini, stabilnosti javnog duga i kredibilnosti fiskalne politike. Kroz unapređenje praćenja budžetskih rezultata i procene učinka programa, moguće je ostvariti racionalizaciju rashoda i optimizaciju troškova.

Ukupno posmatrano, mere utvrđene ovim Programom imaju izraženu sinergetsku vrednost, jer njihovo kombinovano delovanje dovodi do sistemskog poboljšanja upravljanja javnim finansijama. Pozitivni efekti na društvo, ekonomiju i upravljačke procese podstiču odgovornije ponašanje institucija i bolje razumevanje javnih finansija od strane građana i privrede. Primena nove metodologije javnih politika i unapređenje instrumenata planiranja, praćenja i evaluacije obezbeđuju da reforme budu sprovodive, fiskalno održive i usmerene na rezultate, čime se ostvaruje osnovni cilj – efikasno, transparentno i odgovorno upravljanje javnim sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima dobrog upravljanja i evropskim standardima.

Ostvarenje željene promene koja treba da se postigne izradom, usvajanjem i sprovođenjem PRUJF 2026–2030. podložno je određenim rizicima, od kojih su pojedini identifikovani na osnovu iskustava stečenih tokom sprovođenja dva prethodna PRUJF. Od 2015. godine, kada je pripremljen i usvojen prvi PRUJF u Republici Srbiji, ovaj dokument javne politike predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Ministarstva finansija. Činjenica da se PRUJF, kao i godišnji izveštaji o njegovom sprovođenju, redovno razmatraju i usvajaju na sednicama Vlade, značajno umanjuje rizik od nedostatka političke podrške i obezbeđuje kontinuiranu političku posvećenost sprovođenju reforme upravljanja javnim finansijama.

Ipak, iskustva iz sprovođenja prethodnog PRUJF 2021–2025. ukazala su na postojanje određenih rizika koji se odnose na proces planiranja i realističnost postavljenih ciljeva i rokova. Akcioni plan za sprovođenje PRUJF u tom periodu u pojedinim segmentima bio je preambiciozan, sa nedovoljno precizno procenjenim vremenskim okvirima i raspoloživim resursima, što je uticalo na kašnjenje u realizaciji pojedinih aktivnosti. Ovaj rizik je prepoznat i ublažen kroz reviziju Programa, te je prilikom izrade PRUJF 2026–2030. posebna pažnja posvećena tome da ciljevi i mere budu ambiciozni, ali istovremeno realni i finansijski ostvarivi. U tom kontekstu, prateći Akcioni plan je izrađen za prve tri godine sprovođenja Programa, uz jasno definisane prioritete, rokove i izvore finansiranja, kako iz nacionalnog budžeta, tako i iz razvojnih i donatorskih sredstava. Kontinuirano praćenje i unapređenje sistema izveštavanja o realizaciji planiranih aktivnosti predstavlja jedan od ključnih mehanizama za blagovremeno prepoznavanje i upravljanje rizicima u procesu sprovođenja PRUJF.

Jedan od značajnih rizika uzetih u obzir prilikom izrade novog PRUJF 2026–2030. odnosi se na moguća kašnjenja u usvajanju novih ili izmena postojećih zakonskih i podzakonskih akata. U prethodnom periodu, postupci usvajanja pojedinih zakonskih rešenja trajali su duže od planiranog, najčešće usled složenih i dugotrajnih procesa međuresornih konsultacija i javnih rasprava. Pored toga, kao rizik su prepoznate i ograničene administrativne i stručne sposobnosti pojedinih institucija uključenih u sprovođenje Programa, što može uticati na dinamiku realizacije mera. Poseban izazov predstavlja i rizik da relevantne institucije ne raspolažu dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za sprovođenje aktivnosti predviđenih Akcionim planom, što zahteva kontinuirano jačanje kapaciteta i pažljivo planiranje budžetskih sredstava i prioriteta.

Dodatni rizik koji može uticati na sprovođenje pojedinih mera PRUJF odnosi se na postojanje neadekvatnih, međusobno nepovezanih i nekompatibilnih informacionih sistema, koji su trenutno u upotrebi ili su u različitim fazama razvoja. Ovakvi izazovi mogu značajno otežati efikasnu realizaciju mera i postizanje planiranih posebnih ciljeva Programa, posebno imajući u vidu brzi razvoj tehnologije i nemogućnost da se proceni stepen korišćenja veštačke inteligencije u ovoj oblasti. Pored obezbeđivanja adekvatnih finansijskih sredstava za dalji razvoj IT infrastrukture, neophodno je unapređenje koordinacije između svih institucija i organizacionih jedinica Ministarstva finansija nadležnih za sprovođenje mera u oblasti informacionih tehnologija, kao i intenzivna saradnja sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, kao nadležnim organom za razvoj i usklađivanje sistema elektronske uprave. U cilju ublažavanja ovih rizika, Ministarstvo finansija je 2020. godine osnovalo Sektor za digitalizaciju u oblasti finansija, koji ima ključnu ulogu u koordinaciji IT projekata i obezbeđivanju njihove međusobne usklađenosti u okviru reforme upravljanja javnim finansijama.

Rizik

Ocena rizika

Verovatnoća

Mere za ublažavanje rizika

Odgovorni

Nedovoljna politička podrška i kontinuitet političke posvećenosti sprovođenju Programa reforme upravljanja javnim finansijama

visok

niska

Usvajanje PRUJF od strane Vlade i redovno razmatranje i usvajanje godišnjih izveštaja o sprovođenju PRUJF na nivou Vlade.

Ministarstvo finansija

Nedovoljna ili neujednačena uključenost relevantnih institucija i zainteresovanih strana u sprovođenje PRUJF

visok

niska

Formiranje i aktivno funkcionisanje Radne grupe za sprovođenje PRUJF, uključivanje svih relevantnih institucija u proces praćenja i izveštavanja, kao i obezbeđivanje transparentnog izveštavanja o postignutim rezultatima.

Sve relevantne institucije

Nedovoljni ljudski kapaciteti i ograničene stručne kompetencije za efikasno sprovođenje mera PRUJF

visok

srednja

Popunjavanje radnih mesta u skladu sa važećim sistematizacijama, jačanje kapaciteta zaposlenih kroz obuke i ciljanu tehničku podršku.

Sve relevantne institucije

Nedovoljna finansijska sredstva za sprovođenje planiranih mera PRUJF

visok

srednja

Pravovremeno planiranje neophodnih aproprijacija u državnom budžetu i aktivno planiranje i korišćenje bilateralne i donatorske podrške.

Sve relevantne institucije

Neusklađeni, nedovoljno razvijeni i međusobno nekompatibilni informacioni sistemi koji mogu otežati sprovođenje PRUJF

srednji

srednja

Dalje investicije u IT infrastrukturu, unapređenje koordinacije između institucija i intenzivnija saradnja sa Kancelarijom za IT i elektronsku upravu.

Sve relevantne institucije

Tabela 6 – Analiza rizika za sprovođenje PRUJF 2026–2030

MEHANIZAM SPROVOĐENJA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2026–2030.

Radna grupa za izradu, praćenje i izveštavanje o realizaciji PRUJF 2026–2030. (Radna grupa PRUJF) formirana je rešenjem ministra finansija, čime je praktično nastavljen kontinuitet rada od 2015. godine, inoviranjem članstva i dodelom novog mandata. Na čelu radne grupe nalazi se ministar nadležan za poslove finansija, a njegov zamenik je državni sekretar.

Radna grupa za PRUJF 2026–2030. sastoji se od predstavnika sledećih relevantnih institucija:

Ministarstvo finansija (Sektor za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Sektor – Centralna jedinica za harmonizaciju, Sektor za carinski sistem i politiku, Sektor za fiskalni sistem, Sektor za budžetsku inspekciju, Sektor za budžet, Sektor za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije, Sektor za kapitalne projekte, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije, Sektor za digitalizaciju u oblasti finansija, Odeljenje za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Uprava za trezor, Uprava za duvan, Poreska uprava, Uprava za javni dug i Uprava carina), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, Kancelarija za javne nabavke, Generalni sekretarijat Vlade, Služba za upravljanje kadrovima, Nacionalna akademija za javnu upravu, Državna revizorska institucija, Narodna skupština, Republički sekretarijat za javne politike.

Radna grupa za PRUJF 2026–2030. koja je zadužena za pripremu, takođe je odgovorna i za praćenje i izveštavanje o realizaciji identifikovanih ciljeva, mera i aktivnosti, kao i za ispunjenost postavljenih pokazatelja. Značajan deo njenog rada je usklađivanje ciljeva i aktivnosti iz PRUJF 2026–2030. sa drugim relevantnim strateškim dokumentima, procesima i projektima, čime se osigurava konzistentnost i sinergija u sprovođenju reformi. Radna grupa PRUJF predstavlja okvir za diskusiju o svim temama relevantnim za reformu javnih finansija.

Unapređenje međusobne saradnje članova Radne grupe PRUJF je prioritet, sa ciljem poboljšanja koordinacije, komunikacije i razmene iskustava u radu. Ovaj pristup doprinosi uspešnijoj izradi, praćenju i izveštavanju o sprovođenju Programa, obezbeđujući da se sve aktivnosti odvijaju u skladu sa planiranim rokovima i ciljevima, ali i prepoznavanju celog budžetskog ciklusa i međusobnih povezanosti procesa i aktivnosti. Radna grupa PRUJF, takođe, ispunjava i sve ostale zadatke neophodne za postizanje uspeha u realizaciji PRUJF 2026–2030.

Tehnički sekretarijat PRUJF nalazi se u okviru Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva finansija. Tehnički sekretarijat je zadužen da pruža administrativnu, tehničku i logističku podršku Radnoj grupi PRUJF tokom celokupnog procesa izrade, sprovođenja, praćenja, ažuriranja i izveštavanja o sprovođenju PRUJF, u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija, ali je istovremeno nadležan i za programiranje projekata iz IPA i bilateralnih izvora za sektore i uprave Ministarstva finansija.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Tehnički sekretarijat inicira i koordinira pripremu godišnjeg Izveštaja o sprovođenju Akcionog plana PRUJF. Iako zakon to izričito ne zahteva, ovaj Izveštaj usvaja Vlada u roku od 120 dana od početka godine za prethodnu godinu. Od navedenog roka odstupa se jedino nakon isteka roka primene Programa, tako što se priprema Izveštaj za celokupni period primene PRUJF i usvaja do kraja prve polovine naredne godine.

Priprema godišnjih izveštaja se kroz prethodne cikluse unapređivala, i pored metodološkog okvira koji pruža planski sistem u Srbiji, zasnovana je na Vodiču za SIGMA partnere za pripremu, implementaciju, monitoring, izveštavanje i evaluaiciju reforme javne uprave i sektorskih strategija23. U toku pripreme Izveštaja prikupljaju se mišljenja nadležnih resora, Izveštaj se razmatra na sednicama nadležnog Odbora Vlade i usvaja na sednici Vlade, čime se značaj Programa potvrđuje na najvišem nivou. O Izveštaju se izveštava i na sednicama Saveta za reformu javne uprave, u čijem radu učestvuje i ministar finansija. Godišnji izveštaj se objavljuje na internet stranici Ministarstva finansija, a rezultati se unose u jedinstveni informacioni sistem (JIS) u zakonski propisanim rokovima, i sastavni je deo srednjoročnih planova Ministarstva finansija, koji su raspoloživi na internet stranici Ministarstva finansija.

Izveštaj je osnovni verifikacioni dokument o napretku u oblasti unapređenja reforme upravljanja javnim finansijama za izveštavanja u različitim forumima u kojima se razgovara o reformi unutar Vlade i sa međunarodnim partnerima, pre svega Evropskom komisijom. U oblasti evropskih integracija oblast reforme javnih finansija prepoznata je kako u klasteru 1 Osnove, tako i u diskusijama Specijalne grupe za reformu javne uprave, Odbora i pododbora za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u procesu koordinacije ekonomskih politika u kome se priprema i diskutuje ERP, zatim u okviru tela za sprovođenje IPA instrumenta sektorska budžetska podrška i drugih projekata, kao i u realizaciji Reformske agende. Koordinaciju obaveza izveštavanja i učešća u oblasti reforme javnih finansija obavlja Tehnički sekretarijat PRUJF.

Imajući u vidu usaglašenost Strategije reforme javne uprave 2021–2030. i PRUJF 2026–2030, kao i zahteve u pogledu izveštavanja koji su uređeni Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Izveštaji o realizaciji PRUJF biće na odgovarajući način integrisani i u Izveštaje o realizaciji Strategije reforme javne uprave 2021–2030, a predstavnici Ministarstva finansija učestvuju u svim radnim telima koja prate realizaciju Strategije reforme javne uprave, uključujući učešće u radu Saveta za reformu javne uprave, kao centralnog strateškog tela Vlade za koordinaciju reforme javne uprave i javnih finansija na političkom nivou. Kroz rad članova Radne grupe PRUJF obezbeđuje se integracija sa svim dokumentima javnih politika koje se nalaze na istom ili nižem hijerarhijskom nivou u odnosu na PRUJF, jer su ove teme ključne za praćenje napretka u ovoj oblasti u celini.

Pored Vlade, Ministarstvo finansija o napretku u oblasti reforme UJF izveštava i zainteresovane strane. Tehnički sekretarijat priprema sastanak „Dijalog o politici upravljanja javnim finansijama” koji se održava sa predstavnicima svih zainteresovanih strana, uključujući EK, donatorsku zajednicu, međunarodne finansijske institucije i civilno društvo, kako bi se uzelo u obzir mišljenje svih relevantnih činilaca u ovom procesu. Dijalog se organizuje u formi celodnevne konferencije, tokom koje se predstavlja napredak u oblasti reforme UJF i planovi za naredni period, tako da svi zainteresovani učesnici imaju mogućnost da otvore diskusiju na bilo koju temu relevantnu za ovu reformu. Tokom pripreme PRUJF 2026–2030. ovaj sastanak organizovan je u novembru 2025. godine. Sve relevantne informacije i izveštaji na raspolaganju su na internet stranici Ministarstva finansija.

U cilju jačanja kontinuiteta saradnje, sve zainteresovane strane mogu dostaviti svoje komentare i sugestije vezane za PRUJF tokom cele godine, putem posebne elektronske adrese otvorene u tu svrhu: pfmdijalog@mfin.gov.rs.

––––––––

23 https://www.sigmaweb.org/en/publications/toolkit-for-the-preparation-implementation-monitoring-reporting-and-evaluation-of-public-administration-reform-and-sector-strategies_37e212e6-en.html

OKVIRNA PROCENA UKUPNIH TROŠKOVA ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2026–2028. I IZVORI IZ KOJIH SE TA SREDSTVA OBEZBEĐUJU

Sastavni deo PRUJF za period od 2026. do 2030. godine je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje za period 2026–2028. Akcioni plan sadrži razrađene mere i aktivnosti koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva PRUJF i uključuje procenu troškova, odnosno sredstava potrebnih za njihovo sprovođenje.

Ukupni troškovi za realizaciju Akcionog plana PRUJF za period 2026–2028 procenjeni su na 8.401.308.510 dinara, od čega 6.677.835.420 dinara budžetskih sredstava i zajmova, 1.533.013.090 dinara razvojne pomoći (donacija), kao i 190.460.000 dinara nedostajućih sredstava. Treba imati u vidu da se u kategoriji razvojne pomoći najveći deo odnosi na finansiranje aktivnosti Poreske uprave, na osnovu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 10/25), koji je usvojen 22. oktobra 2025. godine.

Pored finansiranja iz budžeta, veći deo aktivnosti Poreske uprave finansira se iz zajma, na osnovu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu. Određeni broj aktivnosti u okviru PRUJF 2026–2030. realizuje se i uz podršku razvojnih partnera, kroz projekte i tehničku pomoć koji su tematski usmereni na reformu upravljanja javnim finansijama. U tom kontekstu, Republika Srbija koristi podršku projekta iz okvira IPA 2021 „EU PFM Facility”, koji se finansira sredstvima Evropske unije i sprovodi ga UNDP, kao podršku ključnim reformskim prioritetima u oblasti javnih finansija i usklađivanju sa EU standardima. Takođe, kroz IPA sredstva finansiraju se i drugi projekti iz oblasti reforme upravljanja javnim finansijama, kao što je tvining projekat Poreske uprave za dalje unapređenje funkcije obrazovanja u Poreskoj upravi i tvining projekat za jačanje sistema za upravljanje tradicionalnim sopstvenim sredstvima EU. Uprava carina ima više IPA projekata koji su namenjeni uvođenje automatizovanih sistema uvoza i izvoza i sistema upravljanja carinskim odlukama, opremanju carinske laboratorije i sistemu naknadne kontrole.

Pored toga, značajan kontinuitet podrške obezbeđuje i Vlada Savezne Republike Nemačke kroz projekte koje sprovodi GIZ, usmerene na različite segmente reforme javnih finansija, jačanje kapaciteta i unapređenje transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim sredstvima. Dobra uprava za pristupanje Evropskoj uniji je projekat nemačke razvojne pomoći koji sprovodi GIZ od početka 2026. godine.

Dodatno, na raspolaganju je i bilateralna podrška Švajcarske kroz program Švajcarske ekonomske saradnje (SECO) u Srbiji, u okviru kojih je oblast upravljanja javnim finansijama prepoznata kao jedna od relevantnih komponenti saradnje, na centralnom ali i lokalnom nivou. Od strane Svetske banke sprovodi se projekat švajcarske pomoći – Efikasno upravljanje javnim finansijama i poboljšano poslovno okruženje, koji je pre svega koncentrisan na pitanja budžeta i kapitalne projekte.

Aktuelna je u ovoj oblasti i bilateralna podrška Republike Slovačke i regionalna podrška Republike Slovenije.

Posebno važna je i donatorska podrška koju reforma javnih finansija prima kroz IPA instrument sektorske budžetske podrške za sektor reforme javne uprave (IPA 2022).

Kroz regionalne projekte Srbija koristi i ekspertsku podršku MMF-a, uključujući regionalne savetnike, u cilju jačanja pojedinih funkcija i kapaciteta u domenu javnih finansija. Konačno, važan oslonac predstavlja i regionalna podrška Svetske banke kroz projekat trast fonda EU – Jačanje fiskalnog upravljanja na Zapadnom Balkanu, usmerena na unapređenje ključnih funkcija UJF (uključujući i vezu između upravljanja javnim finansijama, kvaliteta usluga i zelene tranzicije), kao i kroz različite tematske aktivnosti.

Utvrđivanje troškova Akcionog plana za sprovođenje PRUJF se radi u skladu sa Priručnikom za obračun troškova javnih politika, kao i metodologijom obračuna standardnih troškova za izradu planskih dokumenata. U skladu sa navedenim, procena troškova bazira se na obračunu dodatnih, direktnih i varijabilnih troškova, novih ili uvećanog obima postojećih aktivnosti, zbog čega nisu uzete u obzir redovne aktivnosti resora.

U nastavku je grafički prikaz neophodnih finansijskih sredstava za realizaciju PRUJF 2026–2030, dok se procena na nivou aktivnosti može pronaći u okviru Akcionog plana.

Posebni ciljevi i mere

Budžetska sredstva i zajmovi

Sredstva razvojne pomoći (donacije)

Nedostajuća sredstva

UKUPNO

Posebni cilj 1.

125.000.000

279.850.000

32.100.000

436.950.000

Mera 1.1

0

85.000.000

22.800.000

107.800.000

Mera 1.2

0

0

6.900.000

6.900.000

Mera 1.3

0

0

2.400.000

2.400.000

Mera 1.4

0

6.600.000

0

6.600.000

Mera 1.5

0

68.250.000

0

68.250.000

Mera 1.6

125.000.000

120.000.000

0

245.000.000

Mera 1.7

0

0

0

0

Posebni cilj 2.

6.382.333.000

1.236.143.090

130.610.000

7.749.086.090

Mera 2.1

6.249.983.000

249.953.950

650.000

6.500.586.950

Mera 2.2

350.000

0

0

350.000

Mera 2.3

132.000.000

986.189.140

105.600.000

1.223.789.140

Mera 2.4

0

0

15.000.000

15.000.000

Mera 2.5

0

0

9.360.000

9.360.000

Posebni cilj 3.

79.112.420

4.920.000

6.000.000

90.032.420

Mera 3.1

24.000.000

4.920.000

0

28.920.000

Mera 3.2

50.612.420

6.000.000

56.612.420

Mera 3.3

4.500.000

0

0

4.500.000

Posebni cilj 4.

13.920.000

12.100.000

20.150.000

46.170.000

Mera 4.1

0

4.300.000

0

4.300.000

Mera 4.2

0

7.800.000

20.150.000

27.950.000

Mera 4.3

13.920.000

0

0

13.920.000

Posebni cilj 5.

5.500.000

0

1.600.000

7.100.000

Mera 5.1

1.500.000

0

0

1.500.000

Mera 5.2

4.000.000

0

1.600.000

5.600.000

Posebni cilj 6.

71.970.000

0

0

71.970.000

Mera 6.1

65.970.000

0

0

65.970.000

Mera 6.2

6.000.000

0

0

6.000.000

UKUPNO:

6.677.835.420

1.533.013.090

190.460.000

8.401.308.510

Tabela 5: Procena neophodnih finansijskih sredstava

ZAVRŠNE ODREDBE

Akcioni plan za sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026–2030. godine, za period 2026–2028. godine je sastavni deo ovog programa.

Ovaj program objaviti na internet stranici Ministarstva finansija.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 400-4626/2026

U Beogradu, 14. maja 2026. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade,

Siniša Mali, s.r.

ANEKS 2: PASOŠI POKAZATELJA EFEKATA, ISHODA I REZULTATA

Pokazatelj na nivou opšteg cilja

Naziv indikatora

Realni rast BDP

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Opšti cilj: Ostvarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa politikama Vlade

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj efekta

Jedinica mere i priroda

Procenat

Viša vrednost je bolja

Izvor podataka

Revidirana Fiskalna strategija – https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/fiskalna-strategija ; Program ekonomskih reformi – https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/program-ekonomskih-reformi-erp

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija

Učestalost

Kvartalna i godišnja.

Preliminarna procena kvartalne vrednosti pokazatelja se objavljuje u tekućem kvartalu za prethodni kvartal.

Preliminarna procena godišnje vrednosti pokazatelja se objavljuje u oktobru tekuće godine za prethodnu godinu, a konačna procena godišnje vrednosti pokazatelja se objavljuje u oktobru tekuće godine za dve godine unazad

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Realni rast bruto domaćeg proizvoda se računa kao stopa promene bruto domaćeg proizvoda (BDP) u stalnim cenama (cenama prethodne godine) i u lančanim merama obima, i ima za cilj da pokaže realne dinamičke i strukturne promene BDP, nastale nezavisno od uticaja cena.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

7,9%

2,7%

3,7%

3,9%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

3%

5%

3,5%

Procena uspešnosti:

Odstupanje realizovane od ciljane stope realnog rasta BDP u iznosu do 0.8 procentnih poena.

Naziv indikatora

Nivo duga sektora države u BDP

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Opšti cilj: Ostvarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa politikama Vlade

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj efekta

Jedinica mere i priroda

Procenat

Niža vrednost je bolja

Izvor podataka

Revidirana Fiskalna strategija (plan) i UJD (izvršenje) https://mfin.gov.rs/dokumenti2/fiskalna-strategija

https://javnidug.gov.rs/rsc

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija

Učestalost

Kvartalna, godišnja Procena kvartalne vrednosti pokazatelja se objavljuje u tekućem kvartalu za prethodni kvartal. Stanje duga sektora države na dan 31.12. tekuće godine objavljuje Uprava za javni dug u svojim mesečnim i kvartalnim izveštajima.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Učešće duga sektora države u BDP se izračunava kao odnos nominalne vrednosti duga sektora države i nominalne vrednosti bruto domaćeg proizvoda (izraženo u %).

Po ZBS, dug sektora države obuhvata direktni dug sektora države i izdate garancije države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.

Dug sektora države se alternativno može računati po metodologiji EU – Mastrihtska definicija.

Uprava za javni dug paralelno obračunava i objavljuje podatke o udelu duga sektora države u BDP-u na osnovu EU i ZBS definicije.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

54,5%

52,9%

48,4%

46,9%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

44,5%

44,3%

44,1%

Procena uspešnosti:

Odstupanje ostvarenog od ciljanog učešća duga opšte države u BDP u iznosu do 2 procentna poena.

Pokazatelj na nivou posebnog cilja 1

Naziv indikatora

Deficit sektora države do 3% BDP

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Posebni cilj 1: Unapređeni kapaciteti za budžetsko planiranje i upravljanje javnim investicijama

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

Procenat

Niža vrednost je bolja.

Izvor podataka

Revidirana Fiskalna strategija i makroekonomski i fiskalni podaci (internet stranica Ministarstva finansija) – https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/fiskalna-strategija

https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/makroekonomski-podaci

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor budžeta

Učestalost

Jednom godišnje, podaci o izvršenju za prethodnu godinu se objavljuju početkom februara. Planski podaci se nalaze u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji za godinu na koju se odnosi.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prikazuje deficit sektora države za svaku pojedinačnu godinu i objavljuje se u revidiranoj fiskalnoj strategiji koja se, u skladu sa budžetskim kalendarom i Zakonom o budžetskom sistemu, usvaja do 15. oktobra.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

3,9%

3%

2,1%

2%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

3%

3%

2,5%

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou posebnog cilja 2

Naziv indikatora

Stvarni prihodi i rashodi budžeta sektora države na godišnjem nivou su u opsegu 5% od projektovanih u fiskalnoj strategiji

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Posebni cilj 2: Efikasno prikupljanje i upravljanje budžetskim sredstvima

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

Procenat (%)

Poboljšano planiranje i upravljanje budžetskim sredstvima.

Izvor podataka

Revidirana Fiskalna strategija i makroekonomski i fiskalni podaci (internet stranica MF) – https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/makroekonomski-podaci i https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/fiskalna-strategija

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije

Učestalost

Jednom godišnje, u februaru za prethodnu godinu.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati fiskalne projekcije stvarnih prihoda i rashoda prikazanih u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji čime se meri i unapređuje planiranje javnih prihoda i rashoda, kao i kredibilitet fiskalnih projekcija. Zbog razlike između rezultata stvarnog prihoda i rashoda i projektovanih pojedinačnih cifara u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji, predviđeno je da će stvarni prihodi i rashodi od 2026. do 2030. godine godini biti u rasponu odstupanja od +/- 5% u odnosu na projektovane iznose u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji koja se usvaja na godišnjem nivou.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

5%

5%

5%

5%

5%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

5%

5%

5%

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou posebnog cilja 3

Naziv indikatora

Nivo pripremljenosti u okviru pregovaračkog poglavlja 22

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Posebni cilj 3: Unapređenje budžetske discipline i transparentnije korišćenje javnih sredstava

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

Procena EK sa vrednosnom skalom

Opisni pokazatelj

Izvor podataka

Godišnji izveštaj Evropske komisije

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija – Sektor za upravljanje sredstvima EU

Učestalost

Jednom godišnje, u četvrtom kvartalu tekuće godine za godinu u kojoj se objavljuje.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati napredak u okviru pregovaračkog procesa za poglavlje 22 i meri se na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija.

Vrednosna skala:

1. Rana faza pripremljenosti

2. Izvestan nivo pripremljenosti

3. Umeren nivo pripremljenosti

4. Dobar nivo pripremljenosti

5. Napredan nivo pripremljenosti

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

Umeren nivo pripremljenosti

Umeren nivo pripremljenosti

Umeren nivo pripremljenosti

Umeren nivo pripremljenosti

Umeren nivo pripremljenosti

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

Umeren nivo pripremljenosti

Umeren nivo pripremljenosti

Dobar nivo pripremljenosti

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou posebnog cilja 4

Naziv indikatora

Identifikovan napredak koji se odnosi na IFKJ u okviru EK izveštaja o napretku Republike Srbije za određenu godinu

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Posebni cilj 4: Unapređenje primene sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

Procena EK sa vrednosnom skalom

Opisni pokazatelj

Izvor podataka

Godišnji izveštaj Evropske komisije (poglavlje 32)

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor-Centralna jedinica za harmonizaciju

Učestalost

Jednom godišnje, u četvrtom kvartalu tekuće godine za godinu u kojoj se objavljuje.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Odabrani pokazatelj je eksternog tipa i opisnog karaktera, a zasniva na proceni Evropske komisije sa vrednosnom skalom Opšte ocene pripremljenosti:

Vrednosna skala:

1. Rana faza pripremljenosti

2. Izvestan nivo pripremljenosti

3. Umeren nivo pripremljenosti

4. Dobar nivo pripremljenosti

5. Napredan nivo pripremljenosti

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

3

3

3

3

3

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

3

4

4

4

4

Procena uspešnosti:

Krajnji cilj za 2030. godinu je ocena EK da je Pregovaračko poglavlje 32 Finansijski nadzor postiglo dobar nivo pripremljenosti i da su ispunjena merila za zatvaranje pregovora. Odstupanje nije prihvatljivo.

Pokazatelj na nivou posebnog cilja 5

Naziv indikatora

Poboljšan kvalitet finansijskih izveštaja u pogledu primene IPSAS na gotovinskoj osnovi, prema izveštaju DRI o reviziji završnog računa budžeta

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Posebni cilj 5: Unapređeno računovodstvo u javnom sektoru primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS)

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

Da/Ne

Da je najbolja vrednost

Izvor podataka

Godišnji izveštaj DRI ili Izveštaj DRI o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije – https://www.dri.rs/izvestaji

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava za trezor

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj meri kvalitet finansijskih izveštaja u pogledu primene IPSAS na gotovinskoj osnovi.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

Ne

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

Da

Da

Da

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou posebnog cilja 6

Naziv indikatora

Procenat revidiranih korisnika javnih sredstava kod kojih postoje nedostaci u sistemu internih kontrola

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Posebni cilj 6: Jačanje spoljnog nadzora nad javnim finansijama

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere i priroda

Procenat

Manja vrednost je bolja.

Izvor podataka

Izveštaj o radu DRI – Godišnji izveštaji o radu

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Državna revizorska institucija

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Indikator se izračunava na kraju tekuće godine kao udeo u ukupnom procentu subjekata revizije – korisnika javnih sredstava, kod kojih su utvrđeni nalazi u sistemu internih kontrola.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022

2023.

2024.

2025.

85%

85%

86%

85%

85%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

84%

83%

82%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 1% u odnosu na ciljanu vrednost.

POKAZATELJI NA NIVOU MERA

Pokazatelj na nivou mere 1.1

Naziv indikatora

Procenat zdravstvenih ustanova koje primenjuju programski budžet

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.1 – Unapređenje programskog budžeta i srednjoročnog okvira rashoda

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Interni izveštaj Ministarstva finansija

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor budžeta

Učestalost

Jednom godišnje, u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Indikator se odnosi na procenat zdravstvenih ustanova koje su pripremile svoje finansijske planove u skladu sa metodologijom za pripremu programskog budžeta.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

0

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

/

70%

100%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 10%.

Pokazatelj na nivou mere 1.2

Naziv indikatora

Obuhvat primene metodologije za zeleno budžetiranje za sve nivoe vlasti

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.2 – Jačanje institucionalnih kapaciteta i unapređenje metodološkog okvira za zeleno budžetiranje

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Interni izveštaj Ministarstva finansija

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor budžeta

Učestalost

Jednom godišnje, u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Indikator se odnosi na nivoe vlasti koje su u procesu izrade budžeta primenili metodologiju za označavanje zelenih projekata.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

50%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

50%

100%

100%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 10%.

Pokazatelj na nivou mere 1.3

Naziv indikatora

Procenat obučenih budžetskih analitičara u Ministarstvu finansija

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.3 – Usklađivanje budžetskog procesa u Republici Srbiji sa budžetskim procesom u Evropskoj uniji

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost bolja

Izvor podataka

Interni izveštaj Ministarstva finansija

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor budžeta

Učestalost

Jednom godišnje, u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Indikator se odnosi na procenat budžetskih analitičara koji su prošli obuku za pripremu budžeta u skladu sa budžetskim procesom u Evropskoj uniji.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

0

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

80%

100%

/

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 10%.

Pokazatelj na nivou mere 1.4

Naziv indikatora

Procenat kapitalnih projekata koji su uključeni u budžet, koji podležu oceni i koji su ocenjeni u skladu sa metodologijom koja uređuje kapitalne projekte

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.4 – Unapređenje okruženja za efikasno upravljanje kapitalnim projektima

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Zakon o budžetu/Liste Komisije za kapitalne investicije – https://mfin.gov.rs/propisi/zakoni/1

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor za kapitalne projekte

Učestalost

Jednom godišnje, nakon usvajanja Zakona o budžetu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj se odnosi na kapitalne projekte koji su prošli fazu pripreme shodno Uredbi o kapitalnim projektima, a uključeni su u budžet Republike Srbije, a nisu proglašeni projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju (gde su resorna ministarstva u svojstvu ovlašćenih predlagača).

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

40%

60%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

70%

80%

90%

Procena uspešnosti:

Odstupanje do 5% je prihvatljivo.

Pokazatelj na nivou mere 1.5

Naziv indikatora

Objavljen izveštaj o fiskalnim rizicima

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.5 – Jačanje kapaciteta Odeljenja za praćenje fiskalnih rizika

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Objavljeno/Nije objavljeno

Objavljeno je bolja vrednost

Izvor podataka

Internet stranica Ministarstva finansija – https://www.mfin.gov.rs/

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor budžeta – Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika

Učestalost

Jednom godišnje

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj meri da li je izveštaj o fiskalnim rizicima pripremljen i javno objavljen. Provera se vrši na internet stranici Ministarstva finansija.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

0

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

Objavljeno

Objavljeno

Objavljeno

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Naziv indikatora

Izmena i dopuna Jedinstvene metodologije za praćenje fiskalnih rizika u Republici Srbiji

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.5 – Jačanje kapaciteta Odeljenja za praćenje fiskalnih rizika

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Usvojeno/Nije usvojeno

Usvojeno je bolja vrednost.

Izvor podataka

Službeni glasnik RS

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor budžeta – Odeljenje za praćenje fiskalnih rizika

Učestalost

Po potrebi (jednokratno u godini usvajanja)

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj meri da li je metodologija revidirana i formalno usvojena. Provera se vrši kroz objavu u Službenom glasniku RS.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

0

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

/

/

Usvojeno

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 1.6

Naziv indikatora

Nivo napretka u okviru pregovaračkog poglavlja 33

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.6 – Uspostavljanje sistema za koordinaciju i upravljanje sopstvenim sredstvima EU

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Nije ostvaren napredak

Ograničen napredak

Izvestan napredak

Opisni indikator

Izvor podataka

Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Evropska komisija na osnovu priloga Ministarstva finansija

Učestalost

Jednom godišnje, u novembru za tekuću godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Indikator meri napredak u okviru pregovaračkog poglavlja 33 – Finansijske i budžetske odredbe.

1. Nije ostvaren napredak

2. Ograničen napredak

3. Izvestan napredak

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

Izvestan napredak

Ograničen napredak

Ograničen napredak

Nije ostvaren napredak

Nije ostvaren napredak.

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

Ograničen napredak

Izvestan napredak

Izvestan napredak

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 1.7

Naziv indikatora

Broj usvojenih i objavljenih srednjoročnih planova obveznika srednjoročnog planiranja na republičkom nivou

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.7 – Unapređenje srednjoročnog planiranja

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Broj

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Internet stranice obveznika srednjoročnog planiranja

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Republički sekretarijat za javne politike

Učestalost

Pokazatelj se objavljuje jednom godišnje i to u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati broj usvojenih i objavljenih srednjoročnih planova obveznika srednjoročnog planiranja na republičkom nivou, u određenoj godini. Objavljivanje srednjoročnih planova vrši se na sajtu obveznika srednjoročnog planiranja, a za verifikaciju da je srednjoročni plan usvojen služi potpis rukovodioca organa obveznika srednjoročnog planiranja.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025

7

22

26

28

29

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

30

32

34

35

35

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Naziv indikatora

Procenat objavljenih izveštaja o sprovođenju srednjoročnih planova u odnosu na ukupan broj objavljenih srednjoročnih planova na republičkom nivou, koji su važeći za godinu za koju se izveštava

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 1.7 – Unapređenje srednjoročnog planiranja

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Internet stranice obveznika srednjoročnog planiranja

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Republički sekretarijat za javne politike

Učestalost

Pokazatelj se objavljuje jednom godišnje i to u tekućoj godini za prethodnu godinu.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati broj objavljenih izveštaja srednjoročnih planova obveznika srednjoročnog planiranja na republičkom nivou u prethodnoj godini u odnosu na ukupan broj usvojenih i objavljenih srednjoročnih planova koji su bili važeći za godinu za koju se izveštava.

Izrada i objavljivanje izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana se vrši u tekućoj godini za prethodnu godinu, pri čemu se za važeći srednjoročni plan u prethodnoj godini smatra srednjoročni plan čija je prethodna godina za koju se izveštava prva godina u periodu važenja srednjoročnog plana.

Formula

(broj objavljenih izveštaja o sprovođenju srednjoročnih planova/ukupan broj objavljenih srednjoročnih planova, koji su važeći za godinu za koju se izveštava)*100

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025

75%

86%

77%

88%

93%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

95%

95%

95%

95%

95%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 2%.

Pokazatelj na nivou mere 2.1

Naziv indikatora

Procenat ostvarene naplate u odnosu na odobrenu budžetsku procenu (porez na dohodak, porez na dobit, bruto domaći PDV, bruto akcize)

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 2.1 – Efikasno prikupljanje budžetskih prihoda koji su u nadležnosti Poreske uprave

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Zakon o budžetu i Izveštaj Poreske uprave – https://mfin.gov.rs/propisi/zakoni/1 i https://www.purs.gov.rs/o-nama/Izvestaj.html

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija – Poreska uprava

Učestalost

Jednom godišnje, u januaru tekuće godine za prethodnu.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na procenat ostvarene naplate poreza u odnosu na odobrenu budžetsku procenu koja podrazumeva porez na dohodak, porez na dobit, bruto domaći porez na dodatu vrednost i akcize. Ostvarena naplata koja odgovara projektovanoj ukazuje na efikasan sistem prikupljanja budžetskih prihoda i time doprinosi efikasnosti celokupnog sistema javnih finansija

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

110%

109,7%

107,6%

109,4%

104,4%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

100%

100%

100%

100%

100%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 10%.

Pokazatelj na nivou mere 2.2

Naziv indikatora

Procenat privrednih subjekata koji elektronski podnose izveštaje putem portala

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 2.2 – Smanjenje administrativnog opterećenja i unapređenje efikasnosti pružanja elektronskih usluga u nadležnosti Uprave za duvan

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Portal za elektronsko podnošenje izveštaja od strane privrednih subjekata – https://portal.duvan.gov.rs

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava za duvan

Učestalost

Kvartalno, polugodišnje i godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na povećanje korišćenja elektronskih usluga Uprave za duvan od strane privrednih subjekata koji posluju na tržištu duvana, duvanskih i srodnih proizvoda. Očekuje se da će povećanje korišćenja elektronskih usluga na širem planu doprineti povećanju kvaliteta usluga koje Uprava za duvan pruža, čime bi se obezbedilo efikasnije prikupljanje budžetskih sredstava.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

20%

40%

60%

60%

60%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

70%

100%

100%

100%

100%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 5%.

Pokazatelj na nivou mere 2.3

Naziv indikatora

Procenat ostvarene naplate carinskih dažbina u odnosu na projektovanu budžetsku procenu

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 2.3 – Jačanje administrativnih kapaciteta Uprave carina

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Zakon o budžetu – https://mfin.gov.rs/propisi/zakoni/1

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava carina

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati ostvarenu naplatu carinskih dažbina u odnosu na projektovanu budžetsku procenu za kalendarsku godinu.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

105,49%

99,93%

97,89%

101,64%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

100%

100%

100%

100%

100%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 5%.

Naziv indikatora

Procenat ostvarene naplate PDV-a iz uvoza u odnosu na projektovanu budžetsku procenu

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 2.3 – Jačanje administrativnih kapaciteta Uprave carina

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Zakon o budžetu – https://mfin.gov.rs/propisi/zakoni/1

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava carina

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati ostvarenu naplatu PDV-a iz uvoza u odnosu na projektovanu budžetsku procenu za kalendarsku godinu.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

101,86%

98,95%

97,55%

97,72%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

100%

100%

100%

100%

100%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 5%.

Pokazatelj na nivou mere 2.4

Naziv indikatora

Učešće troškova kamata u BDP

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 2.4 – Efikasno upravljanje javnim dugom

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Niža vrednost je bolja

Izvor podataka

Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Učešće troškova kamata u BDP = Ukupni troškovi kamata / BDP

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

1.6%

1.4%

1.7%

1.8%

2.0%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

1.9%

1.9%

1.9%

Procena uspešnosti:

Ukoliko je ostvarena vrednost manja ili jednaka ciljanoj.

Pokazatelj na nivou mere 2.5

Naziv indikatora

Broj sertifikovanih službenika za javne nabavke

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 2.5 – Jačanje kapaciteta službenika za javne nabavke

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Broj

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Godišnji izveštaj o javnim nabavkama https://jnportal.ujn.gov.rs/annual-reports-ppo-public

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za javne nabavke

Učestalost

Godišnji izveštaj Kancelarije za javne nabavke podnosi Vlada i objavljuje na Portalu javnih nabavki do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Ukupan broj lica koji su uspešno položili ispit i stekli sertifikat službenika za javne nabavke od dana uvođenja sistema sertifikacije službenika

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

4.845

5.026

5.231

5.529

5.790

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

5.850

5.950

6.100

6.200

6.300

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 1% od ciljane vrednosti.

Pokazatelj na nivou mere 3.1

Naziv indikatora

Broj razvijenih metodoloških okvira za reviziju

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 3.1 – Proširenje obuhvata revizije i razvoj nove revizorske metodologije u nadležnosti Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Broj

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Odluka direktora kancelarije o usvajanju metodologije

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU

Učestalost

Jednom za vreme trajanja PRUJF

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj predstavlja ukupan broj razvijenih metodoloških okvira koji su usvojeni od strane direktora u posmatranom periodu. Računa se zbir (broj) usvojenih metodoloških okvira u toku godine, na osnovu zvanične odluke o usvajanju.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

/

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

2

/

/

Procena uspešnosti:

Uspešnost se procenjuje poređenjem ostvarene vrednosti pokazatelja sa planiranom ciljnom vrednošću. Pokazatelj se smatra uspešno ostvarenim ako je u 2026. godini razvijeno i usvojeno 2 metodološka okvira. Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 3.2

Naziv indikatora

Procenat potvrđenih nepravilnosti koje su uočene prilikom sprovođenja terenskih i administrativnih kontrola u odnosu na ukupan broj potvrđenih slučajeva nepravilnosti

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 3.2 – Jačanje sistema za efikasnije i delotvornije upravljanje sredstvima EU i osnaživanje kapaciteta nadležnih institucija u oblasti zaštite finansijskih interesa EU

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Viša vrednost je bolja

Izvor podataka

AFIS-IMS sistem, godišnji izveštaji o sprovođenju IPA programa

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima EU

Učestalost

Jednom godišnje, do 15. februara tekuće godine za prethodnu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj prati procenat potvrđenih nepravilnosti koje su uočene prilikom sprovođenja redovnih terenskih i administrativnih kontrola koje obavlja operativna struktura za upravljanje sredstvima EU u odnosu na ukupan broj potvrđenih slučajeva nepravilnosti koje mogu biti prijavljene i van operativne strukture. Veći procenat uočenih i potvrđenih nepravilnosti u okviru strukture je pokazatelj efikasnog funkcionisanja nadležnog sistema za upravljanje sredstvima EU.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

75%

77,8%

68,2%

85%

85%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

85%

85%

85%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 5%.

Pokazatelj na nivou mere 3.3

Naziv indikatora

Procenat izvršenih nadzora po predstavkama koje su obuhvaćene planom nadzora u tekućoj godini u odnosu na broj primljenih predstavki u nadležnosti budžetske inspekcije u prethodnoj godini

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 3.3 – Povećanje efikasnosti i delotvornosti inspekcijskog nadzora

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Godišnji izveštaj o radu budžetske inspekcije – https://mfin.gov.rs/kontrola-javnih-sredstava/budzetska-inspekcija

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor za budžetsku inspekciju

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Procenat izvršenih nadzora po predstavkama koje su obuhvaćene planom nadzora u tekućoj godini u odnosu na broj primljenih predstavki u nadležnosti budžetske inspekcije u prethodnoj godini izračunava se na sledeći način:

Broj predstavki koje su obuhvaćene planom nadzora u tekućoj godini deli se sa brojem primljenih predstavki u nadležnosti budžetske inspekcije u prethodnoj godini i predstavljaju se kao procenat.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

26%

40%

37%

47%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

48%

50%

52%

56%

61%

Procena uspešnosti:

Povećan procenat izvršenih nadzora po predstavkama. Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 4.1

Naziv indikatora

Procenat prioritetnih KJS koji dostavljaju izveštaj o stanju sistema FUK

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 4.1 – Unapređenje sistema FUK-a u institucijama javnog sektora

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Konsolidovani izveštaj o stanju interne finansijske kontrole u Republici Srbiji – https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/konsolidovani-godinji-izvetaj

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor – Centralna jedinica za harmonizaciju

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na broj korisnika javnih sredstava (Ministarstva, OOSO, PSRS kao i gradovi koji dostavljaju izveštaj MF o stanju sistema FUK kako bi se doprinelo opštem unapređenju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru). Izračunat je kao procenat/učešće pomenutih korisnika od ukupnog broja istih koji su dostavili izveštaj MF-CJH kroz aplikaciju za izveštavanje.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

93,48%

95,83%

96,15%

86,78%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

90%

92%

95%

96%

97%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 1%.

Naziv indikatora

Procenat prioritetnih KJS koji su sačinili registar rizika

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 4.1 – Unapređenje sistema FUK-a u institucijama javnog sektora

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole u Republici Srbiji – https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/konsolidovani-godinji-izvetaj

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor – Centralna jedinica za harmonizaciju

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na broj korisnika javnih sredstava (Ministarstva, OOSO, PSRS kao i gradovi koji dostavljaju izveštaj MF o stanju sistema FUK kako bi se doprinelo opštem unapređenju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru). Izračunat je kao procenat/učešće pomenutih korisnika od ukupnog broja istih koji su dostavili izveštaj MF-CJH kroz aplikaciju za izveštavanje.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

70,93%

78,26%

79,05%

72,19%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

77%

82%

87%

88%

90%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 1%.

Pokazatelj na nivou mere 4.2

Naziv indikatora

Procenat prioritetnih KJS koji imaju internog revizora zaposlenog u toj organizaciji (od onih koji su obavezni po propisu da imaju jedinicu za IR)

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 4.2 – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole u Republici Srbiji – https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/konsolidovani-godinji-izvetaj

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor – Centralna jedinica za harmonizaciju

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na broj korisnika javnih sredstava (u skladu sa Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru). Izračunat je kao procenat/učešće pomenutih korisnika koji imaju internog revizora zaposlenog u organizaciji od ukupnog broja istih koji su dostavili izveštaj MF-CJH kroz aplikaciju za izveštavanje.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

/

/

/

80,82%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

83%

85%

87%

88%

90%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 2%.

Naziv indikatora

Ukupan broj unapređenih materijala iz oblasti IFKJ

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 4.2 – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Broj

Unapređeni materijali iz oblasti IFKJ u skladu sa globalnim standardima interne revizije, veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Materijali objavljeni na sajtu Ministarstva finansija

https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/materijali-za-uenje

https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/modeli-akata-za-uspostavljanje-interne-revizije

https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/finansijsko-upravljanje-i-kontrola

https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/obuke

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor – Centralna jedinica za harmonizaciju

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Usklađivanje regulatornog okvira i metodoloških materijala sa globalnim standardima za internu reviziju.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

0

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

2

3

4

/

/

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 4.3

Naziv indikatora

Ukupan broj uspostavljenih modula u okviru IT sistema

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 4.3 – Unapređenje IT sistema radi uključivanja modula za internu kontrolu i internu reviziju

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Broj

Uspostavljanje i unapređenje modula u okviru IT sistema

Izvor podataka

Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole u Republici Srbiji – https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/konsolidovani-godinji-izvetaj

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Sektor – Centralna jedinica za harmonizaciju

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

U skladu sa sve većim brojem korisnika koji izveštavaju o FUK i IR kao i sa potrebom vođenja registara za IR u narednom periodu planirano je unapređenje aplikacije za izveštavanje. Izrađena je tehnička specifikacija koja predviđa unapređenje modula za izveštavanje kao i razvoj novih modula za FUK i internu reviziju koji bi omogućili sistematičnije i efikasnije vođenje registara iz oblasti interne revizije, vođenje registra rizika i olakšano praćenje preporuka interne revizije.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

1

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

2

3

/

/

/

Procena uspešnosti:

Unapređena aplikacija za izveštavanje i razvijeni moduli za FUK i IR. Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 5.1

Naziv indikatora

Nacrt finansijskog izveštaja pripremljen u skladu sa IPSAS na gotovinskoj osnovi

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 5.1 – Primena IPSAS standarda na gotovinskoj osnovi za sve budžetske korisnike

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Da/Ne

Da je bolja vrednost

Izvor podataka

Izveštaj DRI o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije

https://www.dri.rs/izvestaji

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava za trezor

Učestalost

Jednom godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na jačanje sistema računovodstva kroz primenu računovodstvenih standarda za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Izrada nacrta Finansijskog izveštaja u skladu sa IPSAS za gotovinsku osnovu ojačaće računovodstvo na gotovinskoj osnovi koje je primenjeno u Republici Srbiji i time doprineti opštem jačanju sistema računovodstva u javnom sektoru.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

Ne

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

Da

Da

Da

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 5.2

Naziv indikatora

Izrađen Plan unapređenja računovodstva u javnom sektoru u skladu sa IPSAS

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 5.2 – Dalja unapređenja budžetskog računovodstva prema Planu unapređenja računovodstva u javnom sektoru u skladu sa IPSAS

Tip pokazatelja

Kvalitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Da/Ne

Da je bolja vrednost

Izvor podataka

Internet stranica Uprave za trezor

https://www.trezor.gov.rs/src/documents/regulations/ostala dokumenta/

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Ministarstvo finansija, Uprava za trezor

Učestalost

Jednom za vreme trajanja PRUJF 2026–2030.

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj ukazuje na izradu plana daljeg unapređenja računovodstva u javnom sektoru koje treba da se sprovede u fazama. Usvajanje Plana unapređenja računovodstva ima za cilj jačanje celokupnog računovodstvenog sistema uz pomoć primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

/

/

/

/

/

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

/

/

Da

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.

Pokazatelj na nivou mere 6.1

Naziv indikatora

Procenat realizovanih preporuka DRI u roku od dve godine od objavljivanja izveštaja

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 6.1 – Jačanje efikasnosti i uticaja eksterne revizije kroz integraciju savremenih tehnologija, unapređenje metodologije i komunikacije sa zainteresovanim stranama

Tip pokazatelja

Kvalitativan

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Interni izveštaji o praćenju sprovođenja preporuka DRI

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Državna revizorska institucija

Učestalost

Jednom godišnje

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Indikator se izračunava na kraju tekuće godine kao udeo preporuka prvog i drugog prioriteta koje su date subjektima revizije prethodnoj godini, a subjekti revizije su postupili po njima u prethodnoj i tekućoj godini, u odnosu na ukupan broj preporuka prvog i drugog prioriteta datih od strane DRI u prethodnoj godini.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

77%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

80%

81%

82%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 2% u odnosu na ciljanu vrednost.

Pokazatelj na nivou mere 6.2

Naziv indikatora

Procenat izveštaja DRI razmatranih u Narodnoj skupštini

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 6.2 – Obezbeđivanje efikasnog skupštinskog nadzora nad javnim finansijama

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Procenat

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Izveštaji i zapisnici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Narodna skupština, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Učestalost

Jednom godišnje

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj se odnosi na prikupljanje podataka o broju razmatranih i usvojenih izveštaja DRI.

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

50%

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

55%

60%

65%

70%

75%

Procena uspešnosti:

Dozvoljeno odstupanje do 5%.

Naziv indikatora

Broj održanih sednica/sastanaka Odbora za razmatranje preporuka za izmene zakona u prisustvu DRI i Ministarstva finansija

Odgovarajući opšti cilj, poseban cilj ili mera

Mera 6.2 – Obezbeđivanje efikasnog skupštinskog nadzora nad javnim finansijama

Tip pokazatelja

Kvantitativni

Pokazatelj rezultata

Jedinica mere i priroda

Broj

Veća vrednost je bolja

Izvor podataka

Zapisnici sa sednica/sastanaka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine.

Naziv nosioca prikupljanja podataka

Narodna skupština, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Učestalost

Jednom godišnje

Kratak opis pokazatelja i metodologije izračunavanja

(formule/jednačine)

Pokazatelj se odnosi na praćenje broja održanih sednica/sastanaka Odbora za razmatranje preporuka za izmene zakona u prisustvu DRI i Ministarstva finansija

Podaci o polaznoj vrednosti i godini kad je izmerena, kao i o ranijem trendu

Raniji trend

Polazna vrednost

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

1

1

1

1

1

Podaci o ciljnoj vrednost

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

1

1

1

1

1

Procena uspešnosti:

Odstupanje nije dozvoljeno.