Program · Planiranje razvoja, regionalni razvoj i nerazvijena područja

Program reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period od 2025. do 2026. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 94/2025.

Donet na osnovu: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije.

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 20. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 20/25),

Vlada donosi

PROGRAM

reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period od 2025. do 2026. godine

"Službeni glasnik RS", broj 94 od 30. oktobra 2025.

1. UVOD

Nakon liberalizacije viznog režima Evropske unije (EU) za državljane Republike Srbije u 2009. godini naglo je porastao broj građana koji su tražili azil u zemljama EU. Pošto je većina odgovora na ove zahteve bila negativna zbog neosnovanosti, od 2012. godine znatno je povećan broj zemalja EU koje su uvrstile Republiku Srbiju na listu takozvanih sigurnih zemalja, što je ubrzalo proceduru vraćanja tražilaca azila u zemlju porekla. Na ovaj način pitanje readmisije je dobilo na političkom značaju. Ovakva situacija, na osnovu sporazuma o readmisiji, otvorila je mogućnost povratka više od 100.000 lica iz zemalja EU u Republiku Srbiju. Povratak državljana Republike Srbije po osnovu Sporazuma o readmisiji od onda je kontinuiran mada od 2017. godine beleži trend smanjenja broja povratnika koji je primetan i u 2023. godini. Regulisan prihvat ovih lica po povratku u Republiku Srbiju traži koncipiranje mera politike koje se tiču obezbeđivanja njihove efikasne i kvalitetne reintegracije.

Bezvizni režim putovanja za državljane Republike Srbije koji putuju u šengenski prostor na snazi je od decembra 2009. godine. Sporazum o readmisiji između Evropske unije i Republike Srbije na snazi je od januara 2008. godine. U šestom izveštaju o mehanizmu za suspenziju viza (oktobar 2023. godine) navodi se da je Republika Srbija preduzela mere da realizuje prethodne preporuke Komisije kao i da su potrebni dalji napori na viznoj politici1.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu pridruživanja EU za 2023. godinu kaže se da se „Srbija je nastavila adekvatno da primenjuje Sporazum o readmisiji između EU i Srbije koji je omogućen primenom protokola zaključenih sa 20 državom članicom EU2. Ipak, ova ocena ne govori mnogo o reintegraciji povratnika. Evaluacija implementacije postojeće strategije nikad nije urađena, a to bi svakako bilo teško učiniti na pouzdan način zbog nedostatka ažurne evidencije o povratnicima i nemogućnosti merenja efekata primenjenih mera na poboljšanje njihove reintegracije. Indirektno i u ograničenom obuhvatu evaluaciju implementacije strategije je uradio Zaštitnik građana u svom izveštaju o sprovođenju prethodne strategije za unapređenje položaja Roma sa preporukama iz 2013. godine3, gde se navodi da su glavne prepreke za društvenu reintegraciju povratnika iz readmisije: nedovoljno razvijeni mehanizmi, sredstva koordinacije između nadležnih državnih organa, te da lokalnoj samoupravi nije dostavljena tačna baza podataka. Zaštitnik građana primećuje da lokalne samouprave, uprkos strategijama planiranja razvoja uslova za reintegraciju povratnika, nisu imale odgovarajuće akcione planove za reintegraciju. Uključivanje dece povratnika u obrazovni sistem bilo je teško zbog nedostatka programa pripreme i njihovog prilagođavanja i zato što je proces prevođenja i verifikacije dokumenata skup većini povratnika. Pored toga, nije bilo dovoljno stambenih objekata za hitan prijem povratnika niti za rešavanje njihovog stanovanja4.

U međuvremenu je učinjen napredak upravo u oblastima koje je kao problematične registrovao pomenuti izveštaj Zaštitnika građana iz 2013 godine. U istraživanju o položaju i potrebama povratnika u Srbiji po sporazumu o readmisiji iz 2019. godine5 navodi da su do 2017. godine razvijeni i usvojeni lokalni akcioni planovi6 u 135 opština/gradova, od kojih je 12 opština na teritoriji Kosova i Metohije. U ovih 135 opština/gradova formirani su opštinski/gradski saveti za migracije. Oni su sastavljeni od predstavnika različitih institucija/organizacija na lokalnom nivou koji se bave problemima izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika u skladu sa Sporazumom o readmisiji. Ukupno 80 odsto opština/gradova formiralo je posebnu budžetsku liniju, preko koje su lokalne samouprave, u zavisnosti od stepena razvoja opštine, sufinansirale projekte u minimalnom iznosu od pet odsto. Na nekim mestima ovi iznosi čine 20 do 30 procenata ukupnih troškova projekta. Važnost lokalnih akcionih planova ogleda se u činjenici da je lokalna uprava sa završetkom lokalnog akcionog plana precizno zabeležila probleme i potrebe ove populacije i planirala ili predložila rešenja”7. Dalje, u trećoj reviziji NPAA se kaže (str. 946) da je u okviru IPA 2014 sproveden projekat „Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica i povratnika po Sporazumu o readmisiji u Republici Srbiji”.

U skladu sa planiranom aktivnošću 1.5.8 u Akcionom planu za poglavlje 24 u periodu od 4 godine (2015–2018) obezbeđeno je 800.000 evra lokalnim samoupravama za sprovođenje aktivnosti koje za cilj imaju reintegraciju povratnika. U izveštaju o sprovođenju NPAA za poslednji kvartal 2018. godine se o realizaciji IPA 2014 kaže: „U izveštajnom periodu su potpisani svi ugovori sa korisnicima grantova (NVO/JLS), a raspisivanje javnih poziva za krajnje korisnike, formiranje komisija, kao i utvrđivanje pravilnika za izbor korisnika je u toku. Ovim projektom obuhvaćena je 21 jedinica lokalne samouprave. Vrednost dela projekta koji je sproveo Komesarijat za izbeglice i migracije kao nacionalnu kontribuciju je 175.000 EUR i odnosi se na stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica i povratnika po Sporazumu o readmisiji” (str. 82). Takođe se potvrđuje da je u izveštajnom periodu nastavljeno sa sprovođenjem redovnih aktivnosti koje imaju za cilj reintegraciju povratnika i da će se nastaviti sa praćenjem sprovođenja aktivnosti i utroškom sredstava od strane jedinica lokalne samouprave namenjenih reintegraciji povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. (str. 95). Tokom 2021. godine ovaj projekat je završen i u potpunosti realizovan.

Od 2017. godine KIRS sprovodi javne pozive za jedinice lokalne samouprave za dodelu sredstava namenjenih poboljšanju uslova stanovanja povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Program podrške u dodeli građevinskog materijala za završetak objekta ili kupovini seoskih domaćinstava za povratnike realizuje se iz budžeta RS od 2017. godine. Takođe, Komesarijat je tokom 2022–2023. godine u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave realizovao Projekat „Reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji iz Nemačke i drugih zemalja EU kroz obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja” koji je podržala Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Komesarijat za izbeglice i migracije je prepoznajući značaj sistemskog pristupa reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji uz podršku kroz projekat „Jačanje kapaciteta i partnerstva za upravljanje migracijama u Srbiji”, za koji je sredstva obezbedila Vlada Švajcarske, posredstvom Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom za migracije, pokrenuo postupak izrade nacionalnog dokumenta javne politike koji je posvećen uspešnoj reintegraciji povratnika. S obzirom na to da je Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji iz 2009. nije vremenski oročena, proces izrade planskog dokumenta je neophodan i obezbeđuje kontinuitet sistemske podrške u reintegraciji povratnika po sporazumu o readmisiji u Republici Srbiji.

Uspešno socijalno uključivanje povratnika u različitim oblastima društvenog i ekonomskog života, kao i unapređeni kapaciteti lokalnih i nacionalnih institucija su integralni deo Strategije reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji iz 2009. godine, koja nije vremenski oročena, kao ključnog dokumenta politike na koji se Program oslanja. Zbog aktuelnosti ciljeva i mera definisanih u Strategiji iz 2009. godine, potvrđene njihovim ugrađivanjem u najvažnija aktuelna dokumenta politika, izrada Programa reintegracije povratnika predstavlja planski dokument za realizaciju aktivnosti na unapređenju reintegracije povratnika, uz prateći akcioni plan.

Program reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period 2025–2026. (u daljem tekstu: Program), je važan dokument javne politike Republike Srbije putem kog se pomaže socijalno uključivanje povratnika po Sporazumu o readmisiji u društvo Srbije i unapređuje njihovo blagostanje. Prilikom potpisivanja Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave (potpisan 18. septembra 2007. godine u Briselu), potpisana je Zajednička izjava u vezi sa reintegracijom, koja glasi: „Ugovorne strane priznaju neophodnost efikasne, efektivne i održive socio-ekonomske reintegracije povratnika – građana Srbije. One potvrđuju svoju nameru da ulože veće napore, između ostalog i finansijske, da podrže takvu reintegraciju, uzimajući u obzir finansijsku podršku Zajednice u tom procesu. Ovakav pristup potvrđen je i novim Paktom o migracijama i azilu.

Imajući u vidu sve navedeno, izradi ovog programa se pristupilo sa tri motiva:

1) državljani Republike Srbije koji su se vratili u zemlju iz drugih zemalja nakon što je njihov status tamo proglašen ilegalnim suočavaju se sa teškoćama u pristupu socijalnim uslugama i ekonomskom osamostaljivanju;

2) lokalne administracije imaju strateške smernice koje bi omogućile efikasnije definisanje i sprovođenje lokalnih mera podrške njihovom uspešnijem uključivanju u društvo ali ih ne primenjuju u dovoljnoj meri;

3) Republika Srbija u skladu sa potpisanim sporazumom sa Evropskom unijom i na njemu zasnovanim implementacionim protokolima, kao i bilateralnim sporazumima o readmisiji potpisanim sa drugim državama ima obavezu da sprovodi mere reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.

Povratnik po osnovu sporazuma o readmisiji je „državljanin Republike Srbije za čiji povratak je nadležni organ dao saglasnost po osnovu sporazuma o readmisiji koje je zaključila Republika Srbija”.8 U ovu kategoriju ulaze i lica koja su se dobrovoljno vratila u Republiku Srbiju po osnovu readmisije.

Reintegracija se u ovom programu sagledava kao složen, višedimenzionalan proces koji zahteva holistički pristup zasnovan na potrebama. Ovakav pristup uzima u obzir različite faktore koji utiču na reintegraciju uključujući ekonomske, društvene i psihološke faktore ispoljene na individualnoj, strukturnoj ili dimenziji zajednice. Reintegracija se može smatrati održivom kada povratnici dostignu nivo ekonomske samodovoljnosti, društvene stabilnosti u njihovim zajednicama i psihološkog blagostanja koje im omogućuje da se nose sa pokretačima (ponovnog) migriranja. Kada postignu održivu reintegraciju povratnici su u stanju da svoje buduće odluke o migriranju donose kao izbor, pre nego kao potrebu9.

Prilikom izrade ovog programa uzeti su u obzir univerzalna ljudska prava i slobode povratnika, s jedne strane i razvojni interesi Republike Srbije i njenih građana, s druge strane. Sprovođenjem ovog Programa Republika Srbija će doprineti uspešnijem regulisanju migracionih tokova i povećanju društvene kohezije u zemlji.

U skladu sa navedenim, proces izrade programa je obeležio širok i aktivan konsultativni proces kako bi se sve zainteresovane strane uključile u analizu potreba i formulaciju budućih rešenja, ciljeva i sadržaja dokumenta.

U tom cilju, komesar Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije obrazovao je Radnu grupu za izradu Nacrta Programa reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji (Radna grupa)10, kojom predsedava načelnik odeljenja za primarni prihvat, ostvarivanje prava povratnika po sporazumu o readmisiji u okviru KIRS. Radna grupa sastavljena je od predstavnika Komesarijata za izbeglice i migracije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Asocijacije koordinatora za romska pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni kvalifikacioni okvir, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Ministarstva zdravlja. Zadatak radne grupe je da izradi Nacrt programa reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji za period 2024–2026. godine i uputi ga Vladi na usvajanje.

Obaveštenje o početku procesa izrade Programa reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period od 2025. do 2026. godine, kao i Izveštaj sa tri regionalne radionice koje su održane u Nišu, Novom Sadu i Beogradu uz učešće 68 predstavnika OCD, JLS i lokalnih mehanizama za inkluziju Roma sa ciljem pružanja podrške procesu izrade Programa za reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period 2024–2026, kroz konsultativni proces sa zainteresovanim stranama, uz učešće predstavnika civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, objavljen je 27. februara 2024. godine na portalu e-konsultacije https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/296/3 kao i na internet starnici Komesarijata za izbeglice i migracije.

Osnov za komentare, predloge i diskusiju su nalazi i preporuke koje su navedene u Izveštaju.

Konsultacije su se elektronskim putem sprovodile u periodu od 27. februara do 18. marta 2024. godine, kako bi sve zainteresovane strane imale priliku da daju svoje viđenje problema i mogućih rešenja čime bi se omogućilo da daju svoj doprinos izradi Programa. Takođe, u periodu od aprila do septembra 2024. godine održane su četiri radionice na kojima su prisustvovali poverenici za izbeglice i migracije, članovi mobilnih timova za inkluziju Roma odnosno pedagoški asistenti, koordinatori za romska pitanja i predstavnici civilnog sektora. Na ovim radionicama prisustvovalo je 115 učesnika iz ukupno 50 jedinica lokalne samouprave. Cilj radionica bio je da se doprinese boljem planiranju i pripremi Programa za reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period 2024–2026. godine.

Konsultativni proces podržao je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Projekat: „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku delotvornoj društveno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu”.

Tokom konsultativnog procesa, dat je niz opštih preporuka koje se odnose na institucionalni okvir, uglavnom usmerenih na povezivanje postojećih mehanizama za podršku povratnicima sa mehanizmom za inkluziju Roma na lokalnom nivou u cilju ostvarivanja veće sinergije, zajedničkog planiranja, komplementarnosti, razmene informacija, ali i razmene podataka o korisnicima. Sagledano je da je važno uspostavljanje efikasne baze podataka o povratnicima u okviru KIRS-a kao i da je potrebno urediti i sistem razmene podataka i informacija o korisnicima, povratnicima u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Između ostalog, konstatovano je da postoji prostora za unapređenje saradnje između OCD sektora i lokalnih poverenika uključujući i saradnju sa svim nadležnim lokalnim institucijama (JLS, CSR, NSZ, DZ, obrazovne ustanove).

Preporučene su i konkretne aktivnosti koje bi mogle doprineti unapređenju položaja povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji i njihovoj uspešnoj reintegraciji, obuhvatajući sve oblasti života. Učesnici radionica su kao naročito važnu prepoznali oblast ekonomskog osamostaljivanja povratnika i predložili niz aktivnosti, kako putem intenziviranja korišćenja postojećih mehanizama za ekonomsko osnaživanje tako i putem uvođenja novih praksi. Posebnu pažnju treba posvetiti merama podrške ženama iz povratničke zajednice koje su zainteresovane i imaju dovoljno kapaciteta za podršku kroz usluge samozapošljavanja, kao i uključivanjem u programe povećanja mogućnosti zapošljavanja kroz uključivanje u različite obuke i kurseve, a nakon toga i zapošljavanja kod poslodavca. Preporuka je da je potrebno raditi i na obezbeđivanju donatorskih sredstava za podršku u ekonomskom osamostaljivanju povratnika. Učesnici radionica su pružanje podrške u oblasti stanovanja sagledali kao naročito važnu za reintegraciju povratnika i ukazali da bi tokom narednog perioda bilo potrebno povećati obuhvat korisnika, povećati fondove i podršku namenjenu povratnicima a samim tim i na neophodnost obezbeđivanja donatorskih sredstava. Ukazano je i na potrebu povratnika za uslugama besplatne pravne pomoći. Tekst Programa usaglašen je sa dostavljenim komentarima/ mišljenjima prisutnih predstavnika, a u skladu sa procenjenim resursima za implementaciju.

Osim konsultacija i korišćenja zainteresovanih strana kao izvora podataka za stanje i potrebe na terenu, kao poseban izvor informacija korišćeni su podaci koje su objavile relevantne institucije poput izveštaji Kancelarije za readmisije Komesarijata za izbeglice i migracije, Migracioni profili Republike Srbije, statistički podaci o broju povratnika Ministarstva unutrašnjih poslova, baze i sajtovi organizacija civilnog društva koje se bave problematikom povratnika, različite publikacije i istraživanja, zvanične statistike i drugi izvori.

Na ovaj način obezbeđen je holistički pristup u sagledavanju trenutne situacije u procesu reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, neophodnih promena i njihovog uticaja na povratnike, ali i na širu društvenu zajednicu i sve zainteresovane strane.

Radi formulisanja predloga mera za efikasnu reintegraciju povratnika prilikom izrade Nacrta programa korišćeni su postojeći međunarodni i domaći propisi i strateški dokumenti. Sprovođenje sporazuma o readmisiji predstavlja izvršavanje multilateralnih i bilateralnih obavezujućih sporazuma država ugovornica i obuhvata prihvat značajnog broja lica državljana Republike Srbije. Program daje očekivan doprinos nastojanju da se državne politike i zakonodavstvo dodatno usaglase sa pravnim tekovinama EU iz koje stiže najveći broj povratnika i time pospeši proces priključenja EU. Iskustvo sa povećanim brojem državljana zemalja Zapadnog Balkana koji su tražili azil u zemljama EU nakon liberalizacije viznog režima prema ovim zemljama je jedan od važnih razloga zbog kojih pitanje iregularnih migracija i položaja migranata po povratku u zemlju porekla ima istaknuto mesto u dokumentima kojima se reguliše pristupanje Republike Srbije EU. Socijalna uključenost povratnika se specifično pominje u trećoj reviziji Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) iz februara 2018. godine11, (str. 789), a na str. 954 se Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji12, navodi kao jedna od 3 nacionalne strategije putem kojih se vodi migraciona politika u zemlji.

Sporazum o readmisiji između EU i Republike Srbije koji je na snazi od januara 2008. godine, omogućen je primenom protokola zaključenih sa 20 država članicama EU. Primena Sporazuma o readmisiji između EU i Republike Srbije olakšan je sprovedbenim protokolima zaključenim sa 20 država članicama EU. Srbija ima 14 bilateralnih sporazuma o readmisiji, uključujući sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Sporazum o readmisiji je potpisan sa Azerbejdžanom u novembru 2022. godine i stupio na snagu 1. juna 2023. godine.

Usvajanje ovog programa će doprineti unapređenju pozicije Republike Srbije u daljim pregovorima sa EU u Poglavlju 24, Pravda, sloboda i bezbednost, Klaster 1. U akcionom planu za ovo poglavlje13 se naglašava da će se nastaviti aktivnosti na sprovođenju Strategije reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji sa pratećim Akcionim planom, te da glavne aktivnosti predviđene Programom imaju za cilj da se unapređenje smeštaja, ekonomsko osnaživanje i pristup edukaciji sprovedu od strane lokalnih samouprava i finansiraju iz državnog budžeta. (str. 18)14. U Revidiranom akcionom planu, aktivnosti usmerene prema jačanju lokalnih samouprava i saradnji sa organizacijama civilnog društva ostaju ključne za ispunjavanje prelaznog merila.

S obzirom na činjenicu da veliku većinu povratnika po Sporazumu o readmisiji čine Romi, unapređenje reintegracije povratnika na osnovu ovog programa će doprineti i realizaciji Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 2315. Dve od četiri referentne tačke, koje su namenjene kao polazna tačka za otvaranje poglavlja 23 i 24 i koje se odnose na pravnu i političku poziciju Roma, su Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine16 i Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina17. Akcioni plan koji prati Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja18 prepoznaje povratnike specifično u merama i aktivnostima za oblasti stanovanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Program za reintegraciju povratnika po Sporazumu o readmisiji doprinosi realizaciji globalne Agende 2030 za održivi razvoj, koju je Republika Srbija usvojila 2015. godine zajedno sa drugim državama članicama Ujedinjenih nacija, sa ciljem izgradnje inkluzivnog, pravednog i održivog društva u kome niko neće biti izostavljen.

Postavljeni opšti i posebni ciljevi Programa i mere koje proizilaze iz njih direktno doprinose implementaciji više Ciljeva održivog razvoja, naročito u kontekstu socijalne inkluzije i zaštite prava povratnika, s posebnim fokusom na ranjive grupe kao što je romska zajednica.

––––––––

1 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_23.pdf str 76

2 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_23.pdf

3 „Izveštaj o sprovođenju strategije za unapređenje položaja Roma sa preporukama“, Zaštitnik građana, Beograd, 2013.

http://www.ombudsman.rs/attachments/3115_IZVESTAJ%20ZG%20O%20SPROVODJENJU%20STRATEGIJE.pdf

4 Navedeno prema Marković, D. i Kostić, I. 2017. Pravni i institucionalni okvir readmisije u Srbiji. Beograd: Centar za istraživanje javnih politika.

5 https://kirs.gov.rs/media/uploads/Readmisija/Prirucnici/Istrazivanje-o-polozaju-i-potrebama-povratnika-u-Srbiji-po-Sporazumu-o-readmisiji-2019-godine.pdf

6 Misli se na Lokalne akcione planove (LAP) za rešavanje pitanja izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika prema sporazumu o readmisiji, koji su strateški i akcioni dokumenti lokalnih samouprava koji utvrđuju potrebe ovih kategorija lica i pružaju mere i aktivnosti i raspodelu sredstava lokalne samouprave u cilju poboljšanja njihovog položaja.

7 Navedeno prema Marković, D. i Kostić, I. 2017. Pravni i institucionalni okvir readmisije u Srbiji. Beograd: Centar za istraživanje javnih politika.

8 Zakon o upravljanju migracijama, „Službeni glasnik RS”, broj 107/12.

9 Towards An Integrated Approach to Reintegration in the Context of Return., International organization for Migration, 2017 https://www.iom.int/sites/default/files/our_work/DMM/AVRR/Towards-an-Integrated-Approach-to-Reintegration.pdf

10 Rešenje o obrazovanju Posebne radne grupe za izradu Nacrta programa reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period od 2025–2026. godine. br. 019-1639/10-2023

11 Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npaa/npaa_2018_2021.pdf

12 „Službeni glasnik RS”, broj 15/09, dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2009/15/3

13 Akcioni plan za poglavlje 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, dostupno na:

https://www.mei.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/akcioni_planovi/akcioni_plan_pg_24.pdf

14 http://www.mei.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/akcioni_planovi/akcioni_plan_pg_24.pdf

15 Akcioni plan za poglavlje 23 dostupan na: https://www.mpravde.gov.rs/files/Revidirani%20AP23%202207.pdf

16 „Službeni glasnik RS”, broj 23/22, dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2022/23/1

17 http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/21793

18 „Službeni glasnik RS”, broj 105/22, dostupno na: https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/strateska-dokumenta/akcioni-plan-za-sprovodjenje-strategije-za-socijalno-ukljucivanje-roma-i-romkinja-u-republici-srbiji-za-period-2022-2030.-godine.pdf

2. PRAVNI OKVIR I PLANSKI DOKUMENTI

Republika Srbija je izradila i usvojila niz zakona i podzakonskih akata, strategija, akcionih planova, stvarajući pravni okvir koji direktno ili indirektno reguliše pitanja migracija na nacionalnom nivou. Nacionalno zakonodavstvo je delimično usklađeno sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti migracija i azila, što je ključni element za sprovođenje zajedničkih politika u oblasti migracija i efikasnog upravljanja migracijama. Potpisan je ili ratifikovan i niz međunarodnih sporazuma, od kojih se izdvajaju Sporazum o readmisiji između EU i Srbije koji je na snazi od januara 2008. godine i bilateralni sporazumi o readmisiji.

Naša država kao članica Saveta Evrope, i kao sve države članice, aktivno promoviše socijalnu koheziju kroz ostvarivanje sledećih konkretnih ciljeva: – garantovanje adekvatnog nivoa socijalne zaštite; – obezbeđenje zaštite najranjivijih društvenih grupa; – promociju jednakih mogućnosti građana; – zabranu socijalnog isključivanja i diskriminacije po polu, veri i nacionalnoj pripadnosti; – unapređenje evropske saradnje u procesima migracije stanovništva.

Osnovno polazište za Program čini Ustav Republike Srbije19 koji u članu 1. kaže da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Opšti okvir Programa čini Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja kaže da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju, uključujući svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju” (član 13. stav 2). Program se oslanja i na Globalni dogovor o bezbednim, uređenim i regularnim migracijama20 koji, polazeći od Njujorške deklaracije o izbeglicama i migrantima21 kao političkog okvira, kao 21. od 23 cilja postavlja saradnju u olakšavanju bezbednog i dostojanstvenog povratka i readmisije, kao i održive reintegracije.

––––––––

19 „Službeni glasnik RS”, broj 98/06.

20 The Global Compact for Safe, Orderly and Regular Migration (GCM), https://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/73/195

21 New York Declaration for Refugees and Migrants, https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/generalassembly/docs/globalcompact/A_RES_71_1.pdf

2.1 Zakoni

Relevantan zakonski okvir koji definiše specifičan status i prava povratnika, prepoznaje nosioce aktivnosti podrške u reintegraciji i određuje njihove nadležnosti i procedure postupanja čine:

– Zakon o upravljanju migracijama22,

– Sporazum između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave23 i bilateralni sporazumi o readmisiji sa drugim državama.

– Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja24

– Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom25

– Zakon o zdravstvenoj zaštiti26

– Zakon o zdravstvenom osiguranju27

– Porodični zakon28

– Zakon o lokalnoj samoupravi29

– Zakon o zabrani diskriminacije30

– Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti31

Zakon o upravljanju migracijama iz 2012. godine32, kao krovni zakon u oblasti migracija, uspostavlja nadležnost Komesarijata za izbeglice i migracije (u daljem tekstu Komesarijat) u pogledu postupanja prema povratnicima po osnovu Sporazuma o readmisiji. Komesarijat na osnovu Zakona o upravljanju migracijama donosi godišnje programe podrške jedinicama lokalne samouprave za reintegraciju povratnika koji se finansiraju iz Budžeta Republike Srbije. Ovim programima se finansiraju aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje uslova stanovanja i ekonomsko osnaživanje povratnika. Pored toga Komesarijat u saradnji sa drugim nadležnim organima i službama obezbeđuje hitnu podršku povratnicima neposredno posle povratka u zemlju, uključujući urgentni prihvat u Kancelariji na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu i privremeni smeštaj za lica u potrebi.

Zakoni o potvrđivanju sporazuma o readmisiji čine punovažnim međunarodne ugovore koji regulišu postupak vraćanja i prihvatanja lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za ulazak ili boravak na teritoriji druge države. Kada strani državljani uprkos nepostojanju zakonskih uslova za ulazak i boravak na teritoriji Republike Srbije ostvare ulazak i budu zatečeni na nezakonitom boravku na teritoriji Republike Srbije, nadležni organi Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu potpisanih sporazuma o readmisiji, podnose državi porekla migranta u neregularnoj situaciji zahtev za readmisiju tog lica. Recipročno tome, države sa kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume to pravo ostvaruju kada srpske državljane zateknu u nezakonitom boravku na svojoj teritoriji. Najznačajniji akt ove vrste je Sporazum sa Evropskom zajednicom33. Sporazum o readmisiji uspostavlja i bliže reguliše uslove sprovođenja formalnih procedura povratka lica koja nezakonito borave na teritoriji zemlje potpisnice sporazuma, a u odnosu na koja je doneta odluka o povratku. U preambuli Sporazuma o readmisiji sa EZ Ustanovljeno je da su strane rešene da ojačaju međusobnu saradnju sa ciljem efikasne borbe protiv nezakonite migracije. U tom cilju Republika Srbija i države članice EU će prihvatiti sve svoje državljane koji se ilegalno nalaze na teritoriji Republike Srbije ili države članice EU i slažu se da će u potpunosti sprovoditi Sporazum o readmisiji između Zajednice i Srbije i bilateralne sporazume između država članica EU i Republike Srbije, u meri u kojoj su odredbe ovih bilateralnih sporazuma u skladu sa odredbama Sporazuma o readmisiji između EU i Srbije, uključujući i obavezu readmisije državljana trećih država i lica bez državljanstva.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) godine u članu 23. propisuje da za strane državljane, lica bez državljanstva, tražioce državljanstva, prognana i raseljena lica, izbeglice i migrante i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, a koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedini programski sadržaji od značaja za nastavak obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje učenje srpskog kao stranog jezika, pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom obezbeđena je finansijska podrška porodicama sa decom koja obuhvata: poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; poseban podsticaj rađanju dece i podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti garantovana je društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije, između ostalog i ostvarivanjem zdravstvene zaštite lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici.

Zakon o zdravstvenom osiguranju omogućava povratnicima po readmisiji koji nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, obavezno zdravstveno osiguranje ukoliko ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugim osnovama (lično svojstvo – zaposlenje, korisnik penzije ili član porodice osiguranika).

Porodični zakonom uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.

Zakonom o lokalnoj samoupravi uređuju se jedinice lokalne samouprave, kriterijumi za njihovo osnivanje, nadležnosti, organi, nadzor nad njihovim aktima i radom, zaštita lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave. Članom 4. predviđeno je da Republika Srbija može zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.

Zakonom o zabrani diskriminacije je uređena opšta zabrana diskriminacije, utvrđeni su oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije, i relevantan je u smislu obezbeđivanja jednakog pristupa pravima i uslugama za sve građane.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti uređuju se poslovi i nosioci poslova zapošljavanja, prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca, aktivna politika zapošljavanja, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje, povećanje zaposlenosti i sprečavanje dugoročne nezaposlenosti u Republici Srbiji.

––––––––

22 „Službeni glasnik RS”, broj 107/12.

23 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 103/07.

24 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23.

25 „Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 50/18, 46/21, 51/21, 53/21 i 66/21.

26 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19.

27 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19.

28 „Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15.

29 „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon i 47/18.

30 „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21.

31 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 – dr. zakon i 49/21.

32 „Službeni glasnik RS”, broj 107/12.

33 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 83/08.

2.2 Strategije

Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji iz 2009. godine34 zajedno sa Akcionim planom predstavlja prvi dokument koji sistemski i uz koordinisan pristup započinje proces reintegracije povratnika. Njen cilj je da omogući povratnicima da se integrišu u društvo na efikasan, efektivan, održiv i dalekosežan način, uz puno poštovanje njihovih prava i aktivne uključenosti u proces sprovođenja mera i aktivnosti Strategije, kako bi se osnažili i osposobili za samostalan i sa ostalim građanima ravnopravan život. Strategijom je ustanovljen mehanizam za prihvat i reintegraciju povratnika, pogotovo na centralnom nivou, koji u velikoj meri predstavlja osnov za izradu ovog Programa.

Jedan od opštih ciljeva Strategije za upravljanje migracijama iz 2009. godine35 je i efikasan i efektivan prihvat i održiva socio-ekonomska reintegracija povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, koji su građani Republike Srbije.

Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027. godine36 polazi od činjenice da je pitanje ekonomskih migracija pitanje od opšteg interesa za Republiku Srbiju i ono predstavlja kako ekonomski, tako i socijalni izazov. Kreiranje ovakvog dokumenta je uslovljeno težnjom da se prepoznaju potrebe ekonomskih migranata, a uz to, kao strateški prioritet, nastavljanje procesa EU integracija usklađivanjem zakonodavnog i administrativnog okvira Republike Srbije sa standardima Evropske unije. S obzirom na veliki značaj migracija, koje su podstaknute ekonomskim razlozima, unapređivanje upravljanja legalnim migracionim tokovima bi dovelo do transformacije i razvoja ovog vida prostorne mobilnosti u pozitivan ekonomski faktor.

Program za borbu protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji za period 2024–2029. godine37 koji ima za cilj da unapredi poštovanje i zaštitu ljudskih prava i obezbedi kontinuirani sveobuhvatan odgovor društva na problem trgovine ljudima kroz unapređen sistem prevencije, pravovremene identifikacije, pomoći i zaštite žrtava, kao i suzbijanje trgovine ljudima. Republika Srbija i dalje u velikoj meri predstavlja zemlju porekla, tranzita, ali i zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima. U periodu od 2017. do 2022. godine, od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, identifikovano je 320 žrtava trgovine ljudima. Većinu identifikovanih žrtava čine žene (preko 75,5%)8, pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava deca (oko 40%). Državljani Republike Srbije čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima, dok se strani državljani identifikuju u manjem broju. U Republici Srbiji prepoznata je unutrašnja trgovina ljudima u kojoj se ceo proces trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, odvija u Republici Srbiji.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja iz 2012. godine38, u delu 9.2.1 koji se odnosi na pribavljanje stanova za stanovanje u programima socijalne zaštite u stavu 2. kao korisnike ovih programa pominje povratnike po osnovu sporazuma o readmisiji.

Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021–2026. godine39, u okviru posebnog cilja 1. „Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom” putem mere 1.4. „Integrisanje korisnika usluga socijalne zaštite na tržište rada” treba da doprinese uključivanju na tržište rada radno sposobnih korisnika usluga socijalne zaštite za koje se pitanje njihovog zapošljavanja, kao važnog koraka u procesu socijalne integracije, ne može rešavati izolovano od rešavanja složene životne situacije u kojoj se nalaze. Mladi sa statusom deteta bez roditeljskog staranja, odnosno nezaposleni mladi koji su bili u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, žrtve nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima, povratnici na osnovu sporazuma o readmisiji, osobe sa invaliditetom, bivši izvršioci krivičnih dela i dr, predstavljaju kategorije na čijoj aktivaciji dva sistema, socijalna zaštita i zapošljavanje, treba da udruže snage, koordiniraju aktivnosti i zajedno pristupe rešavanju situacije svakog pojedinačnog lica”. Takođe, u okviru posebnog cilja 3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja, utvrđena mera 3.1. Unapređenje zakonodavnog okvira, gde se između ostalog navodi: „Usled neophodnosti normativnog uređenja različitih oblika socijalne ekonomije, doneće se propis kojim će biti regulisana oblast socijalnog preduzetništva, u skladu sa najboljim praksama EU i biti podržana radno-socijalna integracija kategorija teže zapošljivih lica”.

U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine40, povratnici su prepoznati kao zasebna grupa, putem mere „7.3. Unapređenje sistema reintegracije i socijalnog uključivanja povratnika, među kojima je veliki broj Roma i Romkinja, po osnovu Sporazuma o readmisiji”. Kroz meru 7.3. potrebno je realizovati aktivnosti koje se odnose na jačanje i aktiviranje saveta za migracije u JLS, koji su zakonska obaveza prema Zakonu o upravljanju migracijama. U skladu sa tim potrebno je realizovati aktivnosti koje se odnose na prikupljanje i analize podataka relevantnih za upravljanje migracijama kada su u pitanju Romi i Romkinje, kao i povratnici, uspostavljanje sistema za praćenje, kao i koordinacija organa državne uprave i OCD koje se bave migracijama. Značajne su i aktivnosti na izradi i sprovođenju lokalnih akcionih planova za integraciju povratnika/upravljanje migracijama koji uključuju posebne mere namenjene Romima i Romkinjama povratnicima.

Takođe, potrebno je sprovoditi aktivnosti koje se odnose na informisanje povratnika o njihovim pravima i obavezama.

Problem iregularnih migracija ima važno mesto u revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 24 Pravda, sloboda, bezbednost, gde se u okviru potpoglavlja Migracije, prelazno merilo 4 navodi: „Republika Srbija pregovara i preduzima korake za zaključivanje sporazuma o readmisiji, uključujući i one sa više zemalja porekla migranata i tranzitnih zemalja. Potrebno je da Republika Srbija podstiče i pruža delotvornu podršku za dobrovoljan povratak iregularnih migranata u njihove zemlje porekla, da razvije institucionalne kapacitete za implementaciju jakog povratnog mehanizma i mehanizma za obnavljanje dokumentacije u skladu sa politikom povratka Evropske unije i u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. Republika Srbija bi trebalo da obezbedi inicijalni sistem praćenja postignutih rezultata koji se odnose na efikasan povratak i obnavljanje dokumentacije iregularnih migranata”.

––––––––

34 „Službeni glasnik RS”, broj 15/09.

35 „Službeni glasnik RS”, broj 59/09.

36 „Službeni glasnik RS”, broj 30/18.

37 „Službeni glasnik RS”, broj 25/24.

38 „Službeni glasnik RS”, broj 13/12.

39 „Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka.

40 „Službeni glasnik RS”, broj 23/22.

3. INSTITUCIONALNI OKVIR ZA REINTEGRACIJU POVRATNIKA PO OSNOVU SPORAZUMA O READMISIJI U REPUBLICI SRBIJI

Oblast reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji je po svojoj prirodi višesektorska, stoga se različiti aspekti ovog procesa nalaze u nadležnosti više ministarstava i drugih državnih organa. Najveći delokrug poslova u prihvatu i vođenju evidencije o vraćenim licima preko aerodroma u Beogradu imaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komesarijat za izbeglice i migracije, dok putem Lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji u pružanju stambenih rešenja i ekonomskom osnaživanju najugroženijih povratnika učestvuju Komesarijat i lokalne samouprave. Komesarijat je u skladu sa svojim nadležnostima pružanje pomoći povratnicima na nivou jedinica lokalnih samouprava uredio putem rada (lokalnih) Saveta za migracije, i usvajanjem lokalnih akcionih planova koji obuhvataju i povratnike po osnovu sporazuma o readmisiji, kao i kroz mrežu lokalnih poverenika Komesarijata. Imajući u vidu nadležnosti drugih organa, neophodno je prvenstveno obezbediti efikasan pristup ličnim dokumentima, što je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), kao i pristup socijalnim pravima, što su nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBSP) u domenu zapošljavanja i socijalne zaštite i specifično Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u oblasti aktivnih mera zapošljavanja i migracionih servisnih centara unutar NSZ, Ministarstva zdravlja (MZ) u domenu zdravstvene zaštite, Ministarstva prosvete (MP) u domenu obrazovanja i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI)u domenu stanovanja i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (MLJMPDD) u domenu antidiskriminacije.

Koordinacija i realizacija ovih aktivnosti je olakšana time što se učesnici u procesu pridržavaju okvirnih standarda i uputstava predstavljenih u Priručniku za postupanje u okviru integracije povratnika koji je objavio Savet za integraciju povratnika41. Ovaj priručnik, koji daje smernice za postupanje u oblastima omogućavanja ličnih dokumenata, omogućavanja pristupa obrazovanju, omogućavanja pristupa socijalnoj zaštiti, ostvarivanja zdravstvene zaštite i ostvarivanja prava na zapošljavanje, potrebno je ažurirati.

Potpisivanjem Sporazuma o readmisiji sa Evropskom zajednicom, Republika Srbija obavezala se da sprovodi mere u cilju reintegracije povratnika. Komesarijat za izbeglice i migracije, na osnovu Zakona o upravljanju migracijama donosi godišnje programe za reintegraciju povratnika, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovim programima se finansiraju aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje uslova stanovanja i ekonomsko osnaživanje povratnika. Pored toga, Komesarijat u saradnji sa drugim nadležnim organima i službama obezbeđuje hitnu podršku povratnicima neposredno posle povratka u zemlju, uključujući i privremeni smeštaj za lica u potrebi.

U okviru Komesarijata formirano je posebna organizaciona jedinica sa zadatkom da koordinira i organizuje primarni prihvat povratnika i ostvaruje saradnju sa jedinicima lokalne samouprave sa ciljem stvaranja uslova za uspešnu reintegraciju povratnika. Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Komesarijatu za izbeglice i migracije formirano je Odeljenje za primarni prihvat, ostvarivanje prava povratnika po readmisiji i povratnika na teritoriju AP KiM i bivše republike SFRJ. U ovom Odeljenju je raspoređeno 7 izvršilaca na radna mesta za poslove na prihvatu povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji koji obavljaju poslove koji se odnose na saradnju sa nadležnim državnim organima, vladinim i nevladinim organizacijama i udruženjima u cilju obezbeđivanja boljih uslova za zbrinjavanje i reintegraciju povratnika po readmisiji; koordinaciju i organizovanje primarnog prihvata povratnika u kancelariji na aerodromu „Nikola Tesla”, kao i vođenje evidencije o povratnicima.

Kad je u pitanju institucionalni okvir, važno je pomenuti i aktere na lokalnom nivou koji su važni u pružanju usluga u procesu reintegracije povratnika: poverenici za izbeglice i migracije, lokalna administracija uključujući koordinatore za romska pitanja, MUP, centri za socijalni rad, domovi zdravlja, obrazovne ustanove, NSZ, organizacije civilnog društva. Održiva (re)integracija povratnika zahteva oslanjanje na usluge i mere različitih sektora, potrebu za međusektorskom saradnjom. Saradnja lokalnih aktera na održivoj reintegraciji povratnika je generalno ocenjena kao dobra, ali postoji znatan broj aktera koji ovu saradnju ne mogu da ocene. Problemi integracije povratnika su slabije istaknuti na agendi lokalnih saveta za migracije tamo gde je njihova koncentracija manja. Ispitanici ističu velik značaj poverenika KIRS-a za rešavanje ovih problema.

Primer dobre prakse u podršci povratnicima je i Globalni program Centri za migracije i razvoj (ZME) u Srbiji (ranije program Migracije za razvoj – PME), koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Cilj programa je da su partnerske strukture osnažene da podrže određene ciljne grupe na održiv način u regularnim migracijama u svrhu rada i obrazovanja, dobrovoljnom povratku, održivoj reintegraciji, i regionalnim migracijama. Da bi se postigao ovaj cilj, aktivnosti se razvijaju i sprovode u saradnji sa partnerima MRZBSP, NSZ i KIRS, kao i i organizacijama civilnog društva u Srbiji. PME program pruža direktnu podršku povratnicima iz Nemačke, ali i drugih zemalja EU, interno raseljenim licima, lokalnom stanovništvu i potencijalnim migrantima. DIMAK42 (Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru) je savetodavni centar čije je uspostavljanje, razvoj i rad podržan kroz ZME i iniciran u toku migrantske krize 2015. i 2016. godine kada je otvorena prva DIMAK kancelarija u Beogradu (novembar 2016. godine) u okviru Migracionog servisnog centra NSZ. Potom, 2018. godine otvorena je i druga DIMAK kancelariju u prostorijama KIRS-a, kao i savetnička DIMAK podrška u gradovima u kojima su Migracioni servisni centri. Korisnici DIMAK-a su državljani Republike Srbije, potencijalni migranti i povratnici koji učestvuju u dve migracijske struje, odlaska i povratka u Republiku Srbiju. Građani koji napuštaju Srbiju ili žele da je napuste to rade iz različitih razloga, najčešće radi stalnog ili sezonskog zaposlenja, profesionalnog razvoja, stipendija, spajanja porodice, itd. Osobama u grupi povratnika potrebna je podrška u procesu inkluzije na tržištu rada i zapošljavanju, pre svega radi postizanja ekonomske stabilnosti, ali često i u drugim aspektima reintegracije, počevši od dobijanja dokumenata, rešavanju stambenih potreba, pa do uključivanja u zdravstveni, obrazovni sistem i sistem socijalne zaštite. U oblasti povratka i reintegracije, korisnici mogu uz infomisanje i savetovanje dobiti i razne druge mere podrške usmerene na njihovu reintegraciju. Mere podrške obuhvataju: a) uključivanje na tržište rada kroz podršku u zapošljavanja, podršku pokretanju poslovanja, priznavanje stečenih diploma i stručnih kvalifikacija u Nemačkoj, dodatno obrazovanje, prekvalifikaciju, usavršavanje, obuku, karijerno vođenje, upućivanje na mere aktivne politike zapošljavanja NSZ, itd. b) psiho-socijalna podrška i dodatne mere socijalne reintegracije, kao i c) upućivanje na odgovarajuće usluge drugih strana u oblasti socijalnih usluga, stambenih potreba i svih drugih usluga koje pružaju druge institucije i organizacije civilnog društva.U skladu sa ciljem ZME programa, standardi, procedure i prakse DIMAKA za informisanje i savetovanje i upućivanje povratnika prenose se u rad nacionalnih i lokalnih institucija koje rade sa ovim ciljnim grupama, pre svega Migracionih servisnih cenatar pri NSZ.

––––––––

41 Vlada Republike Srbije, Savet za integraciju povratnika, 2009. Dostupno na: http://www.kirs.gov.rs/media/uploads/Readmisija/Prirucnici/Prirucnik_povratnici_nov2009.pdf

42 DIMAK je zajdnička platforma globalnih programa Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) „Migracije za razvoj” (PME) i „Migracije i dijaspora” (PMD).

4. OPIS POSTOJEĆEG STANJA I NALAZI I VREDNOVANJA PRETHODNOG DOKUMENTA

Problem povratnika po sporazumu o readmisiji i njihove reintegracije se nalazi na političkoj agendi u Srbiji od početka pregovora sa EU o viznoj liberalizaciji za građane Srbije u 2007. godini. Od 2017. godine konstantno opadaju brojevi, kako tražilaca azila iz Srbije u zemljama EU, tako i povratnika u Srbiju po sporazumima o readmisiji.

Opšti okvir javnih politika za upravljanje reintegracijom povratnika u Srbiji postoji, ali nije dovoljno efektivan. Usvojeno je nekoliko strategija u oblasti migracija, a povratnici su prepoznati kao ranjiva kategorija u nekim sektorskim strategijama važnim za njihovu reintegraciju (zapošljavanje, sprečavanje diskriminacije, obrazovanje, socijalno uključivanje Roma, kao deo akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 i 24). Javne službe sprovode neke mere koje su od značaja za reintegraciju povratnika. Sve ovo može da im stvori utisak da je problem reintegracije povratnika adekvatno pokriven javnim politikama. Međutim, detaljniji pregled pokazuje da je ovaj problem kompleksniji, višedimenzionalan, i da traži multisektorski pristup.

Može se zaključiti da su iz stare Strategije reintegracije povratnika realizovane najvažnije aktivnosti i da su ciljevi postignuti u određenom obimu, ali da je teško proceniti njenu efikasnost i efektivnost. Sa druge strane, analize o statusu i položaju povratnika sprovedene 201943. i 202144. godine nadovezuju se na metodologiju istraživanja IOM iz 201145. godine što predstavlja kontinuitet i omogućilo je longitudinalno praćenje potreba i statusa povratnika. U svetlu ovih zaključaka i postignutih rezultata opravdano je preispitati ciljeve iz stare Strategije reintegracije povratnika i izraditi Program za reintegraciju povratnika koji će se osloniti na nove podatke i obezbediti osnov za relevantnije i efikasnije mere podrške za povratnike.

Istraživanje iz 2021. godine46 je analiziralo društveno-ekonomski položaj i mogućnosti uključivanja povratnika u društvo i kako na osnovu iskustva samih povratnika, tako i na osnovu stavova i prakse pružalaca usluga na lokalnom nivou koji su bitni za uspešnu reintegraciju povratnika. Ovaj drugi aspekat je bitan jer daje uvid u lokalni institucionalni okvir i omogućio je sačinjavanje zaključaka i preporuka koji se tiču uloge lokalnih aktera iz javnog i nevladinog sektora u procesu socijalnog uključivanja povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine. U izveštaju iz istraživanja se analizira prepoznavanje povratnika i njihovih potreba od strane lokalnih pružalaca usluga relevantnih za njihovu uspešniju integraciju i percepcija uzajamne saradnje samih lokalnih aktera po ovom pitanju. U uzorak su uključene JLS koje su u periodu 2017–2020. imale povratnike po sporazumu o readmisiji zvanično registrovane od strane KIRS-a, s tim da od 72 JLS koliko je predstavljeno u uzorku, tokom 2020. godine u 27 nije bilo zvanično registrovanih povratnika, a u 12 ih je bilo vrlo malo (1–2). Intenzitet povrataka po sporazumu o readmisiji opada već nekoliko godina zaredom, a posebno slab je bio u godinama pandemije kovida; zbog toga je povratnika sve manje i u mnogim opštinama oni su nevidljivi za lokalne pružaoce usluga koji su bitni za njihovu integraciju. S druge strane, Komesarijat za izbeglice i migracije uz podršku GIZ-a je aktivno radio na unapređivanju baze podataka koja sadrži podatke o povratnicima po sporazumu o readmisiji. U okviru nje, napravljeni su obrasci za izveštavanje u vremenskom periodu koji bude prepoznat kao adekvatan (mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem, godišnjem). Obrasci izveštaja su osmišljeni kako prema JLS u koje se povratnici vraćaju, tako i prema nacionalnim institucijama koje zatraže podatak ili ga je neophodno dostaviti radi lakše i brže reintegracije u društvo (ministarstva nadležna za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, zapošljavanje, unutrašnje poslove itd.).

Analiza je pokazala da su poverenici KIRS-a najsvesniji značaja integracije povratnika. Ipak, ima i među njima onih koji smatraju da to nije pitanje od velikog značaja, čak i u opštinama gde je koncentracija povratnika velika. Baza podataka o povratnicima koja je u fazi razvoja omogućava pristup poverenicima koji unose podatke sa svoje opštine te se na taj način baza puni i trebalo bi da sadrži sve relevantne podatke o povratniku – povratničkoj porodici. Percepcija ključnih problema integracije povratnika je prilično realistična, a slabija percepcija ključnih problema se javlja u opštinama u kojima je koncentracija povratnika niska. Organizacije civilnog društva su često percipirane kao zasebna linija integracije povratnika i potrebno je da saradnja između njih i javne uprave i ustanova na lokalnom nivou bude intenzivnija i funkcionalnija u svrhu bolje i održive integracije povratnika. Poznavanje lokalnog okvira javne politike kojim se regulišu pitanja integracije povratnika je koncentrisano na nekoliko institucija ili čak osoba i prvenstveno na postojanje lokalnog saveta za migracije, što verovatno podrazumeva i slabu uključenost ostalih aktera u proces razvoja i usvajanja lokalnih instrumenata javne politike.

Danas se najvažnije aktivnosti u vezi sa reintegracijom povratnika odvijaju na osnovu godišnjih programa rada Komesarijata za izbeglice i migracije u ovoj oblasti kao i u okviru Komisije za praćenje bezviznog režima putovanja sa Evropskom unijom. U cilju efikasnog sprovođenja Strategije za reintegraciju povratnika 23. oktobra 2008. godine bio je formiran Savet za integraciju povratnika kao multidisciplinarno telo zaduženo za predlaganje mera i aktivnosti za realizaciju, prihvat i zbrinjavanje povratnika, za pružanje podrške lokalnim samoupravama u tim aktivnostima, kao i za sprovođenje mera. U okviru Saveta obrazovan je Tim za praćenje implementacije Strategije kao stručno i koordinaciono međuresorno telo koje treba da obezbedi dostizanje strateških ciljeva strategije reintegracije povratnika. Savet i Tim su već duže vreme neaktivni a sve aktivnosti u oblasti reintegracije povratnika i koordinacije sa drugim organima i JLS preuzeo je KIRS. Uspešna koordinacija aktivnosti se sprovodi kroz saradnju Komesarijata za izbeglice i migracije i lokalnih saveta za migracije koji su u svoje aktivnosti uvrstili i reintegraciju povratnika, a praćenje uspešnosti reintegracije se obezbeđuje kroz rad Tehničke radne grupe za izradu Migracionog profila RS u kome se kroz ustanovljen set indikatora izveštava o ostvarivanju prava povratnika.

Od 2012. godine znatno je intenziviran rad nadležnih državnih i lokalnih institucija na rešavanju problema reintegracije povratnika po sporazumu o readmisiji. Danas se ove aktivnosti koordiniraju i realizuju kroz mrežu lokalnih saveta za migracije i mrežu poverenika, uz koordinaciju Komesarijata za izbeglice i migracije, na osnovu usvojenih lokalnih akcionih planova. Komesarijat na godišnjem nivou usvaja program podsticaja primene mera i aktivnosti za postizanje ciljeva u oblasti upravljanja migracijama na lokalnom nivou, što uključuje i povratnike po sporazumu o readmisiji. Od kada je na snagu stupio Zakon o planskom sistemu samo oko 40 JLS ima važeće LAP koji obuhvataju i povratnike, a u većini JLS su istekli prethodni LAP-ovi 2020. godine. Iako je KIRS realizovao obuke za JLS za izradu lokalnih akcionih planova, ostaje upitno pitanje kapaciteta na lokalnom nivou da se izrade dokumenti usklađeni sa Zakonom o planskom sistemu. Stoga je važno nastaviti sa aktivnošću podrške u izradi lokalnih akcionih planova koja uključuje i obuke za izradu istih. U saradnji sa međunarodnim donatorima (SDC, GIZ, IOM), Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS) je u periodu od 31. avgusta 2021. do 1. januara 2024. obezbedio podršku za pripremu lokalnih akcionih planova za upravljanje migracijama za 77 lokalne samouprave. Akcenat obuke je stavljen na ukazivanje na mogućnost iskorišćavanja razvojnog potencijala migracija i ublažavanja njihovih negativnih efekata. U navedenom periodu je održano 11 obuka, na kojima je učestvovalo ukupno 144 predstavnika lokalnih Saveta za migracije (70 muškaraca i 74 žena). Takođe, ukupno je u pomenutom periodu uz podršku Komesarijata revidirano ukupno 13 LAP-ova. Tokom 2023. godine, Komesarijat je u saradnji sa međunarodnim donatorima organizovao 3 obuke za izradu/reviziju LAP-ova za upravljanje migracijama za ukupno 14 JLS. Uz podršku Komesarijata, tokom 2023. godine ukupno je 6 JLS (Sombor, Srbobran, Svilajnac, Sremska Mitrovica, Vrnjačka Banja i Kladovo) usvojilo revidirani LAP, dok je još 23 JLS započelo rad na pisanju planskog dokumenta. Pored toga, kroz UNDP regionalni projekat „Reintegracija povratnika i veći stepen inkluzije – od regionalnog, preko nacionalnog do lokalnog nivoa”47, u saradnji sa KIRS, podržani su izrada, usvajanje i realizacija lokalnih akcionih planova za upravljanje migracijama u Novom Sadu, Bujanovcu i Valjevu u kojima živi značajan broj povratničke populacije. Kao deo planiranih aktivnosti, podržano je i uspostavljanje – i gde je to bilo moguće – ponovno aktiviranje lokalnih Saveta za migracije u ove tri opštine. Obezbeđena je tehnička pomoć za formiranje Saveta za migracije u svakoj od ciljanih lokalnih samouprava. Ažurirani su pravilnici o radu lokalnih Saveta kako bi se obezbedila redovna komunikacija sa više zainteresovanih grupa, što je rezultiralo izradom lokalnih akcionih planova. Za sprovođenje i praćenje LAPova biće zaduženi Saveti za migracije koji su osnovani u skladu sa Zakonom o upravljanju migracijama. Podrška u osnivanju i radu Savetima za migracije je doprinela da se kroz široko zasnovani format dijaloga identifikuju i pruže povratne informacije kreatorima politika u vezi sa efektivnošću relevantnih politika i propisa, kao i identifikovanim administrativnim uskim grlima koja zahtevaju akciju. Buduća podrška i proširenje ovakvog modela dobrih praksi je od velikog značaja za lokalne administracije kada je u pitanju jačanje njihovih kapaciteta za rad na pitanjima migracija.

Međutim, pored pomenutih aktivnosti među najvećim problemima u adekvatnom planiranju pomoći i svih budućih aktivnosti pokazao se nedostatak sveobuhvatnih evidencija o ovoj populaciji. Ovaj problem nastaje pre svega zbog nedostatka bilo kakve zakonske obaveze da se povratnici evidentiraju, kao i odsustva sistemskog praćenja dobrovoljnog povratka. Deo ove kategorije lica izmiče zvaničnim statistikama, a specifična istraživanja koja rade pojedine organizacije i nadležne državne inistitucije otkrivaju samo delove problema. Nastavak inicijative RZS i drugih institucija koju je podržao GIZ za uspostavljanje redovnog statističkog istraživanja o spoljnim migracijama u Srbiji kojom je izrađena Mapa puta, bio bi značajan doprinos ublažavanju ovog problema.

Evaluacija primene lokalnih akcionih planova ujedno omogućuje da se ažurnije prate problemi i potrebe ove populacije i planiraju rešenja. U cilju prikupljanja podataka o povratnicima Komesarijat za izbeglice i migracije izradio je i poseban upitnik koji povratnik dobrovoljno popunjava u Kancelariji za readmisiju. Osim toga, na osnovu preporuka eksperta Evropske Komisije sa Peer Review misije koja je održana u februaru 2014. godine i koja je pokrivala ključne oblasti za Poglavlja 23 i 24, Komesarijat za izbeglice i migracije izradio je skup indikatora za procenu reintegracije povratnika kojima se meri efikasnost preduzetih mera na polju reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Razvijanje indikatora bilo je neophodno i da bi se prikupili podaci o tome šta je konkretno urađeno na održavanju bezviznog režima i sprečavanju sekundarnih migracija. Rezultati na ovim indikatorima su predstavljeni u Migracionim profilima od 2015. godine48.

Tokom 2012. godine u okviru projekta „Jačanje kapaciteta institucija Republike Srbije za upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika” (CBMM), kojim su upravljali Međunarodna organizacija za migracije i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, urađeno je istraživanje položaja povratnika. Nakon toga, u organizaciji Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) početkom 2019 i 2021. godine sprovedena su još dva istraživanja. Iako se već pominju u prethodnom delu teksta, s obzirom da su urađena prema istoj metodologiji i daju uporedne podatke, značajno ih je još jednom ovde navesti:

1) „Istraživanje o položaju i potrebama povratnika u Srbiji po Sporazumu o readmisiji 2019. godine”, i

2) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”.

Potrebno je pritom istaći da istraživanja nisu pokrila heterogenu grupu povratnika, već je uzorak činila dominantno populacija romske nacionalne zajednice, prateći visok udeo Roma u povratničkoj populaciji49. S obzirom da je istraživanje iz 2021. godine dalo uporednu analizu sa nalazima iz istraživanja 2019. godine, kao i da je u 2021. godini realizovane dve analize: istraživanje o položaju i statusu povratnika, i istraživanje lokalnih aktera, u ovom Programu su predstavljeni pre svega nalazi i zaključci iz istraživanja sprovedenog 2021. godine.

U smislu podatka koja su evidentirana iz sprovedenih istraživanja bitno je pomenuti i regionalno istraživanje o položaju Roma na zapadnom Balkanu50, koje je sprovedeno 2017. godine a uključuje i kvalitativne podatke o položaju povratnika.

––––––––

43 https://kirs.gov.rs/media/uploads/Readmisija/Prirucnici/Istrazivanje-o-polozaju-i-potrebama-povratnika-u-Srbiji-po-Sporazumu-o-readmisiji-2019-godine.pdf

44 https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

45 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ),

46 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

47 Projekat „Reintegracija povratnika i veći stepen inkluzije – od regionalnog, preko nacionalnog do lokalnog nivoa”, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Svetskom bankom, Evropskom komisijom i Savetom Evrope, u periodu 2020–2024. godine. Projekat se realizuje u 3 zemlje: Albanija, Severna Makedonija i Srbija a finansiraju ga Evropska komisija i UNDP i vredan je 4,6 miliona evra. Nacionalni partner u realizaciji projekta je Komesarijat za izbeglice i migracije. Cilj projekta je da se doprinese sprovođenju šire agende socijalnog uključivanja na Zapadnom Balkanu rešavanjem osnovnih uzroka i negativnih pokretača migracija Roma i ugroženih grupa.

48 http://www.kirs.gov.rs/wb-page.php?kat_id=161

49 2021. godine u uzorku je 90% Roma, 8% Bošnjaka i 2% pripadnika ostalih nacionalnosti, dok je u izveštaju o istraživanju za 2019. godinu navedeno „Pošto Romi predstavljaju 75% ili više povratnika (Migracioni profili, 2015–2017), istraživački tim oslonio se pa procene koje su dali koordinatori za romska pitanja i poverenici KIRS iz lokalpih samouprava (LSU) o geografskoj rasprostranjenosti i okvirnom broju povratnika. Na osnovu tih prosena zaključeno je da podaci iz kancelarije na beogradskom aerodromu predstavljaju pouzdan izvor za regionalpu stratifikaciju uzorka iako je realan broj povratnika u gradovima i opštinama u Srbiji veći”.

50 Regionalno istraživanje o socio-ekonomskom položaju marginalizovanih Roma na zapadnom Balkanu sprovedeno je 2017. godine uz podršku Generalne direkcije Evropske Komisije za susedstvo i pregovore o proširenju, u saradnji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Svetske banke, i u konsultaciji sa Agencijom za temeljna prava Evropske Unije. https://www.undp.org/sr/serbia/news/tezak-polozaj-roma-na-zapadnom-balkanu

4.1 Migracioni trend i podaci o povratnicima po sporazumu o readmisiji

Kako istraživanja pokazuju, broj povratnika u Republiku Srbiju po Sporazumu o readmisiji u poslednjih nekoliko godina je u padu. Međutim, i dalje su aktivne migracije i odlazak u inostranstvo Podaci pokazuju da se više od polovine povratnika u Srbiju vraća dobrovoljno. Međutim Nemačka i dalje ostaje najatraktivnija destinacija za građane Republike Srbije koji migriraju ka EU.

Neki putevi emigracije/povratka su dosta neobični, poput velike koncentracije obrazovanijih povratnika (sa završenom srednjom školom) u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji koji ređe nego ostali imaju rođake u zemljama iz kojih su se vratili (obično su deportovani). Kod njih je veća verovatnoća da će otići u Švedsku ili Austriju u potrazi za poslom. Tu je i mali broj povratnika iz Austrije koji češće nego povratnici iz drugih zemalja imaju rođake tamo i koji se često u Srbiju vraćaju dobrovoljno, svojim automobilom, ali su istovremeno veoma skloni sekundarnoj migraciji.

Skoro 2/3 povratnika imalo je samo jedan odlazak u stranu zemlju na duži period (na duže od 30 dana), a ostali su imali više takvih odlazaka u poslednje 21 godine, od 2001. godine. S obzirom na to da je učešće povratnika koji su samo jednom boravili u inostranstvu duže od 30 dana poraslo sa 59% u 2019. na 64% i približilo se proporciji od 68%, koliko ih je bilo u anketi iz 2011. godine, možemo se pretpostaviti da je trend višestrukih odlazaka usporen, verovatno zbog pandemije kovida. Efekat pandemije se vidi i po tome što se 91% ispitanika iz uzorka sa poslednjeg boravka u inostranstvu vratio do 2019. godine. U svakoj od godina između 2015. i 2019. godine vraćalo se po 15% do 22% uzorka, a u godinama pandemije, 2020. i 2021. vratilo se 5%, odnosno 4% uzorka. Kao i u anketi iz 2019. godine i u 2021. oko uzorka ima višestruka iskustva sa vraćanjem, 18% se vratilo dva puta, a 6% čak tri ili više puta. S obzirom na to da broj povratnika koji imaju višestruko iskustvo ove vrste stagnira i to je faktor, uz opadanje ukupnog broja povratnika, koji doprinosi smanjenju problema njihove reintegracije.

Kad su u pitanju podaci o povratnicima po sporazumu o readmisiji, prvi problem nastaje već sa utvrđivanjem njihovog broja. Razlika između broja odluka o vraćanju donetih od strane članica EU i broja povratnika registrovanih u kancelariji na aerodromu Nikola Tesla vodi zaključku da se nekoliko hiljada ljudi vratilo dobrovoljno, a izvesno je i da je jedan broj njih, uprkos odluci o vraćanju, ostao ilegalno na teritoriji EU51. Ipak, različiti pokazatelji praćeni u različitim institucijama ukazuju na isti trend: broj tražilaca azila iz Republike Srbije u zemljama EU poslednjih godina opada, pa tako i broj povratnika po sporazumu o readmisiji.

U prilog tome govori i podatak o broju povratnika koji su se obratili Kancelariji za readmisiju na aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu u periodu od 2011–202352:

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Br lica pristiglih preko Aerodroma

1606

2107

2577

1716

2866

3655

1891

1189

846

644

518

605

691

Pripadnika romske zajednice

1249

1303

2073

1301

2340

2696

1434

839

610

421

325

443

489

77,8%

61,8%

80,4%

75,8%

81,7%

73,8%

75,8%

70,6%

72,1%

65,4%

62,7%

73,2%

70,8%

Grafikon i Tabela 1: Broj povratnika evidentiranih u Kancelariji za readmisiju u periodu 2011–2023.

Prema izloženim podacima Komesarijata, broj povratnika evidentiranih u Kancelariji za readmisiju na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu53, počev od 2017. godine beleži kontinuirano opadanje. Najveći broj evidentiranih povratnika od strane Kancelarije u posmatranom periodu je iz Nemačke – ukupno 16.218 odnosno 77,6%, potom iz Švedske – 2.485 odnosno 11,9% i Švajcarske – 853 odnosno 4,1% i Danske 538 odnosno 2,6% od ukupnog broja evidentiranih povratnika. Podaci su prikazani u Tabeli 1:

Država

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Ukupno

Nemačka

685

907

1411

1350

2551

3448

1755

1095

783

562

447

576

648

16218

Švedska

549

680

537

200

211

153

2485

Švajcarska

165

302

168

108

853

Danska

382

538

Francuska

207

Belgija

153

Austrija

116

Holandija

Luksemburg

Norveška

Italija

Finska

Španija

Grčka

SAD

Slovačka

Irska

Kanada

Lihtenštajn

Slovenija

Poljska

Portugalija

Hrvatska

Island

Ukupno

1606

2107

2577

1716

2866

3656

1891

1189

846

644

518

605

691

20912

Tabela 2: Struktura povratnika evidentiranih na Aerodromu, prema državi iz koje su vraćeni 2011–2023.

U Migracionom profilu Republike Srbije, a prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, vidi se da i službena statistika u Srbiji beleži ovaj trend.54 U Grafikonu 2 prikazano je kretanje broja povratnika po Sporazumu o readmisiji u periodu 2011–2023. godine. Osim ukupnog broja primljenih zahteva za azil na godišnjem nivou, prikazan je i broj zahteva iz Nemačke, obzirom da je preko 50% od ukupnog broja primljenih zahteva registrovanih na godišnjem nivou upravo iz Nemačke.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Br primljenih zahteva

4587

7709

10232

12967

9495

5779

3458

2396

1991

1570

1419

1261

1323

Br odobrenih zahteva

3820

6581

7649

8130

7985

4850

2725

1721

1585

1191

1087

1034

1064

Ostvarilo povratak

5150

6740

7516

5398

4974

7484

3933

2489

1455

1008

777

926

1041

Br zahteva iz Nemačke

2033

3726

4698

5595

7250

4390

2338

1500

1007

763

751

683

787

Grafikon 2 i Tabela 3: Kretanje broja povratnika po Sporazumu o readmisiji u periodu 2011–2023. godine

U Grafikonu 3 prikazan je i ukupan broj primljenih zahteva za readmisiju, odobrenih zahteva (saglasnosti) i broj lica koja su ostvarila povratak u periodu 2011–2023. godine, a prema migracionim profilima i podacima Ministarstva unutrašnjih poslova:

Grafikon 3: Ukupan broj primljenih i odobrenih zahteva za readmisiju i broj lica koja su ostvarila povratak u periodu 2011–2023.

Relevantni izveštaji EU su afirmativni kad je u pitanju saradnja Republike Srbije na readmisiji. Prema Non-paper o vladavini prava koji se odnosi na poglavlja 23 i 24 za Srbiju iz maja 2023. godine)55 „Srbija je nastavila da delotvorno sprovodi sporazum o readmisiji između EU i Srbije i da efikasno sprovodi graničnu kontrolu i nadzor. Međutim, potrebno je dodatno unaprediti readmisiju državljana trećih država koji su nedozvoljeno ušli u EU preko Srbije. (...).” dok je u izveštaju o stanju u poglavljima 23 i 24 iz juna 2020. godine56 istaknuto da se Romi povratnici prema sporazumima o readmisiji nalaze se u posebno teškoj situaciji u smislu socijalne i ekonomske inkluzije.

Mada se broj povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji smanjuje, pitanje njihove socijalno-ekonomske reintegracije i dalje ostaje izazov. Dodatno Republika Srbija je i država prihvata za veliki broj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao i raseljenih lica sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Konačno, Republika Srbija se nalazi na tzv. Balkanskoj ruti kojom prolazi veliki broj migranata sa Bliskog istoka na putu u Zapadnu Evropu, što zahteva angažman značajnih resursa za upravljanje ovim migracionim tokom.

Jedna od mogućih posledica takve situacije je i veći procenat sekundarne migracije – lica vraćena na osnovu bilateralnih sporazuma o readmisiji koja se nisu integrisala u društvo i ponovo napuštaju državu. Podaci iz Istraživanja o potrebama povratnika u okviru projekta „Jačanje kapaciteta institucija Republike Srbije za upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika”57 (CBMM), IOM, 2012. godine su pokazali da je 2011. godine čak 59% ispitanih povratnika planiralo da ponovo ode u zemlje Zapadne Evrope na period duži od 30 dana. Istraživanje iz 2021. godine58 daje dalju uporednu analizu za 2019 i 2021: podaci pokazuju da je ovaj procenat u odnosu na podatke iz 2011. godine značajno opao: u 2019 na 59% a u 2021. godini na 31%. Kao i 2019. godine, povratnici iz Austrije su u 2021. spremniji da ponovo odu u inostranstvo, njih 49% (u poređenju sa čak 73% u 2019), nego ostatak uzorka koji je na proseku od oko 39% onih koji imaju nameru da ponovo odu u inostranstvo. U 2021. godini onih koji nameravaju da ponovo odu u inostranstvo bilo je malo više u Južnoj i istočnoj Srbiji (47%), a malo manje u Beogradu (24%) nego u celom uzorku (39%). Prema tome, proces reintegracije je najvažnija karika u lancu održive kontrole migracija, ali je i jedini način na koji Republika Srbija može u potpunosti da ispuni obaveze prihvaćene u Procesu stabilizacije i pridruživanja.

Potrebno je nastaviti sa istovremenom implementacijom mera politike u pravcu faktora podsticanja i privlačenja (push i pull faktori) kako bi se sprečila neregularna migracija. U saradnji sa zemljom destinacije raditi na savetovanju imigranata iz Srbije o regularnim ekonomskim migracijama tako što će ih informisati o pravima i mogućnostima rada i boravka na svojoj teritoriji i olakšati im sprovođenje administrativnih procedura. Trebalo bi da centralna i lokalna administracija u Srbiji obezbede veću podršku u oblasti socijalnog uključivanja bivših i potencijalnih neregularnih migranata.

––––––––

51 Jelacic Kojic, M. and Grujicic, G. 2017. Returnees under the readmission agreements – An important issue in the context of European Integration. Beograd: Coalition PrEUgovor. Dostupno na: http://grupa484.org.rs/wp-content/uploads/2019/01/returnees_under_the_readmission_agreements.pdf

52 Statistike Kancelarije za readmisiju https://kirs.gov.rs/cir/readmisija/statistike-kancelarije-za-readmisiju

53 https://kirs.gov.rs/cir/readmisija/statistike-kancelarije-za-readmisiju

54 https://kirs.gov.rs/cir/migracije/migracioni-profil-republike-srbije

55 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/non_paper_23_24/non-paper-maj-23.pdf str. 3

56 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/non_paper_23_24/non_paper_jun_20_srpski.pdf

57 Međunarodna organizacija za migracije „Anketa o potrebama povratnika u Republiku Srbiju” 2012, https://kirs.gov.rs/media/uploads/Migracije/Publikacije/Izvestaj_Anketa_o_potrebama_povratnika_u_Republiku_Srbiju.pdf

58 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

4.2 Obrazovanje

Pravo na obrazovanje u procesu reintegracije povratnika po readmisiji posmatramo kao jedno od osnovnih prava, ali i kao važnu kariku koja može obezbediti održivu reintegraciju ove društvene grupe. Ministarstvo prosvete je prethodnih godina radilo mnogo i redovno da bi omogućilo što brže i lakše uključivanje dece povratnika u obrazovni sistem. Prema članu 55 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju59 „Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, a sa dostavljenim dokazom o zdravstvenom pregledu deteta”, čime je omogućeno da i deca povratnici školskog uzrasta budu odmah uključeni u obrazovni proces.

Tokom školske 2023/24. godine u osnovne škole na teritoriji Republike Srbije upisano je ukupno 85 učenika povratnika po readmisiji, 84 učenika u osnovu školu i 1 učenik u srednju školu, i to 37 devojčica i 48 dečaka. U uzrasno odgovarajući razred upisano je 93% učenika koji su vraćeni po Sporazumu o readmisiji tokom 2023. godine (školska 2022/23. i 2023/24. godina). Tokom tekuće školske 2023/24. godine učenici vraćeni po readmisiji uključeni su u 18 osnovnih škola i jednu srednju školu u sledećim školskim upravama: Beograd, Novi Sad, Niš, Sombor, Leskovac, Zaječar, kao i u škole na teritoriji Grupe za stručno pedagoški nadzor Novi Pazar. Najveća koncentracija povratnika zabeležena je na teritoriji Školske uprave Beograd, Leskovac, Novi Sad i Grupe za stručno pedagoški nadzor Novi Pazar.

S obzirom da osnovne škole afirmativno pristupaju rešavanju pitanja povratnika po readmisiji, često ove učenike ne registrujukao vraćene po readmisiji, već primenjuju olakšane procedure upisa odnosno ponovnog uključivanja u školu učenika koji su određeni vremenski period tokom školske godine odsustvovali sa nastave. Takođe, škole angažuju tim za prethodnu proveru znanja, ukoliko roditelji/drugi zakonski zastupnici ne poseduju dokumentaciju o stepenu uključenosti u sistem obrazovanja u zemlji u kojoj su boravili, ili dokumentaciju o završenom stepenu obrazovanja. Tim procenjuje u koji će razred biti uključen učenik vraćen po Sporazumu o readmisiji i nastaviti pohađanje redovne nastave.

Agencija za kvalifikacije je po pojednostavljenoj proceduri tokom školske 2023/24. godine realizovala 54 zahteva za izjednačavanje svedočanstva odnosno zahteva za nostrifikaciju diploma, što je olakšalo pohađanje nastave.

Ustanove obrazovanja i vaspitanja su nastavile sa primenom niza sistemskih mera:

– obezbeđivanje besplatnih udžbenika;

– Srpski kao strani jezik uvršćen je u izborne programe u Plan nastave i učenja za osnovnu školu;

– unapređuju se kompetencije nastavnika za primenu Programa nastave i učenja za Srpski jezik kao strani jezik;

– nastavljeno je sa unapređivanjem tehničkih mogućnosti škola uspostavljanjem digitalnih biblioteka, sa posebnim fokusom na škole u kojima se obrazuje veći broj učenika romske nacionalnosti i drugih učenika iz osetljivih društvenih grupa;

– kontinuirano se jačaju kompetencije nastavnika za rad u digitalnom okruženju;

– u osnovnoj školi mere obuhvataju izradu individualnog obrazovnog plana (IOP) – pre svega kao podrška učenju srpskog jezika i ćirilice – IOP-1 za srpski jezik (plan za ubrzano savladavanje srpskog jezika); potom za matematiku i druge nastavne predmete;

– aktivno i afirmativno deluje tim za prethodnu proveru znanja;

– za učenike iz ove osetljive društvene grupe obezbeđen je upis u osnovne škole i bez potrebne dokumentacije (koju su u obavezi da dostave do kraja školske godine);

– posredovanje resorne školske uprave u postupku nostrifikacije;

– rad romskih pedagoških asistenta/kinja sa učenicima i sa porodicama;

– pojačana saradnja škole sa povratničkom porodicom i savetodavni rad u malim grupama;

– upućivanje na saradnju sa romskim lokalnim udruženjima i saradnja škole na projektima civilnog društva.

Pored ovih mera, škole pružaju i podršku na druge načine:

– pomoć pri prilagođavanju i uključivanju u grupu vršnjaka;

– onlajn i/ili neposredna podrška u vidu časova dopunske nastave;

– pomoć u obezbeđivanju udžbenika i drugog školskog pribora;

– savetodavno-instruktivni razgovor sa porodicom;

– pojačana individualizovana nastava;

– uključivanje u pojačanu dopunsku nastavu sa fokusom na učenje srpskog jezika kao stranog i ćirilice i

– praćenje napredovanja učenika na osnovu preduzetih mera.

Zahvaljujući fleksibilnosti sistema i merama podrške, ovi učenici se brzo uključuju i nastavljaju obrazovanje. Tako deca koja su upisana tokom školske godine po osnovu Sporazuma o readmisiji, često ne budu tretirana kao povratnici, već nakon mesec dana postaju redovni učenici. Dodatno, ukoliko se dete vrati tokom iste školske godine, škola ga ne tretira kao novoupisanog učenika, već učenik ostaje u istom razredu. Tako dete ne gubi godinu, izostanak se opravda, a učenicima se omogućava dodatana podrška u savladavanju gradiva i mogućnost da nadoknadi propuštene časove. Posebnu meru podrške učenicima povratnicima u sistemu obrazovanja i vaspitanja predstavljaju pedagoški asistenti za podršku deci i učenicima romske nacionalnosti (PA), koji su svojim angažovanjem ublažavali posledice odsustvovanja sa nastave i doprineli redovnosti pohađanja iste. Za poslednje dve školske godine (2022/23. i 2023/24) angažovano je novih 28 pedagoških asistenata koji pružaju podršku deci i učenicima romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju. Ukupno se u sistemu nalazi 272 PA (finansirani sa lokalnog i republičkog nivoa). Za sve PA obezbeđena je besplatna obuka, kao i IT oprema, kompjuteri za škole i lap topovi za sve PA, koji su podrška njihovom radu na terenu.

Registruje se rast interesa mladih roditelja povratnika po readmisiji da decu upišu u predškolske ustanove od najranijih uzrasta, i posebno interes majki Romkinja da žensku decu što ranije uključe u obrazovni proces. U osnovnim školama se opaža da što su roditelji duže boravili u zemljama EU, njihov interes da decu uključe u obrazovni sistem je veći.

Kao mera podrške unapređivanju (re)integrisanja povratnika po readmisiji u sistem obrazovanja, u kurikulum je uveden izborni program Srpski kao strani jezik, koji mogu da pohađaju učenici koji ne poznaju jezik nastave. Korisni materijali za nastavnike nalaze se na Nacionalnom obrazovnom portalu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, na posebnoj stranici posvećenoj Srpskom kao stranom jeziku60. Resursi se redovno dopunjavaju, a značajno mesto zauzima unapređeni Priručnik „Srpski kao strani jezik”, kao i novi priručnik koji nosi naziv „Srpski kao strani jezik – instruktivni metodičko-didaktički priručnik za nastavnike”61. Namena ovih materijala je pružanje instruktivno-metodičke podrške nastavnicima u kreiranju i podsticanju pozitivne emocionalne atmosfere za učenje, u didaktizaciji sadržaja i u korišćenju adekvatnih metodičkih postupaka, koji utiču na snižavanje afektivnog filtera koji može biti prepreka u učenju jezika nastave pripadnicima iz osetljivih grupa, što je osnovni preduslov za njihov pun emocionalni, lični i akademski razvoj.

S obzirom da je podrška u oblasti obrazovanja sistemski definisana, u narednom periodu treba obezbediti potrebne resurse kako bi se nastavilo sa primenom ovih aktivnosti, jer anketno istraživanje pokazuje da je problem sa ranim napuštanjem obrazovnog sistema i dalje veoma veliki među povratnicima. Imajući u vidu da je osipanje jedan od značajnih izazova za sve učesnike u sistemu obrazovanja, Ministarstvo prosvete podstiče jačanje kompetencija zaposlenih u sistemu za primenu mera za sprečavanje osipanja iz sistema obrazovanja. Tokom 2023. godine održano je 19 obuka za jačanje kompetencija zaposlenih u sistemu obrazovanja za rad u ovoj oblasti za 482 učesnika (od toga su 70% bile žene) iz 47 škola. Ukupno je ovaj program do sada pohađalo 2580 zaposlenih iz 291 osnovne i srednje škole.

Istraživanje iz 2021. godine62 pokazuje da, kad je u pitanju problem sa osipanjem iz obrazovanja i ranim napuštanjem školovanja, i pored toga što su osnovno i srednje obrazovanje u Srbiji besplatni, izdaci povezani sa školovanjem su za povratnička domaćinstva i dalje previsoki (troškovi odevanja, udaljenost obrazovnih ustanova te veći troškovi prevoza itd.). Drugu polovinu problema čini izuzetno visoka zastupljenost stava da obrazovanje nije važno, stav roditelja, pre svega očeva, da deca treba da pomažu oko kućnih obaveza i poslova kojima se stiču neophodni prihodi.

Dualno obrazovanje, kao model realizacije procesa učenja na dva mesta, važan je uslov za dostizanje kvaliteta kako u pogledu sticanja znanja, tako i veština. Ovakva obrazovna platforma uređena je donošenjem zakonske regulative na nivou srednjeg i visokog obrazovanja. Dualno obrazovanje može biti bitan faktor u procesu reintegracije povratnika, pružajući im veštine, znanja i resurse potrebne za uspešnu tranziciju iz obrazovnog sistema na tržište rada. Informisanje lokalnih Saveta za migracije o važnosti dualnog obrazovanja može biti korisno za bolje razumevanje, identifikaciju prilika, promociju, kreiranje podrške i resursa, kao i za unapređenje integracije povratnika kroz ovaj obrazovni model.

Pored obrazovanja dece, važno je pomenuti i obrazovanje odraslih – a pre svega vezano za nostrifikaciju diploma. Troškovi nostrifikacije i prevoda često su prepreka za neke kategorije povratnika. Nostrifikacija diploma je važna tema za povratnike, kao i neformalno obrazovanje i dostupnost programa za prekvalifikacije ili dokvalifikacije povratnika. Takođe, u sistemu obrazovanja, u razvoju je priznavanje prethodnog učenja, što je važno za povratnike s obzirom na njihovu obrazovnu strukturu i kvalifikacije.

Ministarstvo prosvete svake godine izdvaja sredstva za programe kojima se podržavaju organizacije civilnog društva koje se bave promocijom i unapređivanjem ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju i sprovođenjem ciljeva u okviru Ciljeva održivog razvoja 4. Pravo učešća u javnim konkursima imaju sve organizacije civilnog društva. Svaki Javni konkurs za dodelu sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja na godišnjem nivou postavlja prioritetne oblasti. Tema podrške učenicima iz osetljivih društvenih grupa, sa posebnim fokusom na učenike iz romske zajednice uključena je u svaki Javni konkurs. Tokom 2023. godine kroz Javni konkurs podržano je dva programa koji su obuhvatali i rad sa učenicima, Romima, vraćenim po readmisiji u škole.

––––––––

59 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 129/21, 129/21 – dr. Zakon i 92/23.

60 https://zuov.gov.rs/srpski-kao-strani-jezik/

61 https://zuov.gov.rs/metodicko-instruktivni-prirucnik-za-nastavnike-srpski-kao-strani-jezik/

62 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

4.3 Zapošljavanje

Finansijsko siromaštvo i nedostatak redovnih prihoda predstavljaju najveći problem za povratnička domaćinstva. Podaci iz GIZ istraživanja63 pokazuju da je motiv za odlazak u inostranstvo kod polovine povratnika potraga za poslom (njih 51%), kao i namera da primaju socijalnu pomoć tokom čekanja na donošenje odluke o podnetom zahtevu za azil (kod njih 44%). Ovi podaci nisu statistički značajno različiti od onih iz 2019. godine. Međutim, ono što je drugačije je da se sada pridruživanje članovima porodice vrlo retko javlja među razlozima odlaska, ali se potraga za boljim uslovima života pojavljuje sa 5%. Ovo se, bez direktnog pitanja, pojavilo kao važan razlog i tokom fokus grupnih diskusija sa povratnicima.

Istraživanja iz 2019. i 2021. godine su pokazala da su povratnici proaktivna populacija, da imaju želju da se zaposle i da poprave ekonomski položaj svojih domaćinstava. Veliki deo povratnika je aktivan na tržištu rada u Srbiji. Međutim, mnogo ih je nezaposleno, ili neformalno zaposleno i sa niskim stepenom obrazovanja. Pred njima je mnogo prepreka na tržištu rada, od niske kvalifikovanosti, preko opterećenja kućnim i porodičnim obavezama, pre svega kada se radi o ženama, do diskriminacije od strane poslodavaca i kolega na poslu. Na ovo se nadovezuju problemi prekarizacije rada za one koji su zaposleni. Stoga su siromaštvo i ugroženost osnovnih socijalnih prava među povratnicima ogromni. Položaj povratničkih domaćinstava na tržištu rada je veoma loš i pogoršan je u odnosu na istraživanja iz 2011. i 2019. godine. Stopa aktivnosti je sa 80% u 2019 opala na 70% u 2021. godini. Povratnička domaćinstva trpe nisku stopu zaposlenosti i visoku stopu nezaposlenosti. U više od 2/3 domaćinstava nijedan član nije zaposlen, dok je u 19% domaćinstava zaposlen jedan član. U 9% domaćinstava zaposlena su dva člana, a u 4% zaposleno je troje ili više članova. S druge strane, u 19% povratničkih domaćinstava nema nezaposlenih članova. Nezaposlenost je porasla u odnosu na onu izmerenu anketom iz 2019. godine (60%) i u 2021. iznosi 75%. Poseban problem je što se sve ovo desilo u periodu kada je zaposlenost štićena na različite načine zbog ekonomske krize izazvane pandemijom. Njihova zaposlenja su pretežno neformalna, bez ugovora o radu i često sezonska. Među punoletnim članovima povratničkih domaćinstava 32% ne radi nikakav plaćen posao. Od onih koji rade plaćen posao 1/4 radi povremeno, 52% radi sezonske poslove, 10% radi na određeno i 14% radi na neodređeno. Osim toga, skoro polovina njih (47%) radi bez ugovora i još 29% radi na osnovu usmenog dogovora sa poslodavcem. Tek 18% radi na osnovu pisanog ugovora ili odobrenja. Izuzetno mali broj njih ima svoje preduzeće, oni uglavnom obavljaju poslove bez kvalifikacija za poslodavca.

Što se tiče potrage za poslom, 50% nezaposlenih članova povratničkih domaćinstava traži posao preko NSZ, 33% ga traži preko rođaka i prijatelja i 10% direktnim kontaktom sa poslodavcem. Svi ostali kanali za traženje posla su mnogo ređe korišćeni. Mnogo nezaposlenih prijavljeno je na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), čak 75% punoletnih članova povratničkih domaćinstava, ali to ne znači da svi oni zaista traže posao, pošto prijava na evidenciju u NSZ predstavlja preduslov za ostvarenje različitih benefita. Glavni razlog za neprijavljivanje na evidenciju u NSZ je nepoverenje u NSZ kao posrednika u zapošljavanju, što naglašava 46% ispitanika. Kao ključnu podršku koja im je potrebna ističu savetovanje u vezi sa registracijom na evidenciju NSZ (njih 42%) i pribavljanjem ličnih dokumenata i savetovanje u procesu registracije. Povratnici su spremni da se usavršavaju i stiču nove kvalifikacije kako bi poboljšali svoje šanse za zaposlenje. Samozapošljavanje i stalno zaposlenje u javnom sektoru preferirani su oblici zaposlenja, a mentorstvo se ističe kao važno za one koji žele pokrenuti vlastiti posao. Stalan posao za poslodavca u privatnom sektoru je izgubio na rejtingu i umesto 25% u anketi iz 2019. sada, u 2021. samo 15% anketiranih povratnika želi takav oblik zaposlenja.

Zanimljiv podatak je da je 29% onih koji su bili nezaposleni pre odlaska u inostranstvo, po povratku našlo zaposlenje. To su većinom muškarci, u proseku boljeg obrazovanja u odnosu na ukupan uzorak i kao razlog odlaska u inostranstvo su pre svega naveli potragu za zaposlenjem (49%), pre nego zbog socijalne pomoći (41%), a 7% je otišlo sa željom da ostanu (zbog boljeg života). Dok su boravili u stranoj zemlji njih 58% je dobilo savetovanje, 88% je dobilo novac, 16% je dobilo posao, 37% novac za povratak, a 56% putnu kartu za povratak. Nakon povratka u Srbiju 13% je dobilo pravnu pomoć i podršku u pristupu institucijama, 3% podršku u školovanju i/ili obukama i 9% podršku u zapošljavanju. Dakle, može se reći da su u ovom kratkotrajnom migracionom poduhvatu ovi povratnici više pomoći i podrške dobili tokom boravka u inostranstvu nego po povratku u Srbiju. U tom smislu reklo bi se da je njihovo zapošljavanje više rezultat boljih šansi na tržištu rada u Srbiji, što zbog povećane ponude poslova, što zbog proaktivnijeg stava samih povratnika, nego uspešnog sistema podrške njihovom zapošljavanju u Srbiji.

Iako je obrazovanje povratnika bolje nego 2019. i pogotovo 2011, oni i dalje imaju niže obrazovanje u odnosu na opštu populaciju, stoga i problem da se zaposle sa odgovarajućom stručnom spremom. Loša obrazovna struktura i slabe veštine imaju implikacije na položaj žena iz povratničke populacije na tržištu rada. Ovo doprinosi njihovoj neaktivnosti i otežava pristup merama podrške ekonomskom osnaživanju. Međutim, više od polovine povratnika vladaju nekom veštinom ili čak postoje dve veštine kojima vladaju i koje se mogu iskoristiti na tržištu rada (poznavanje stranog jezika, rad na računaru, vozačka dozvola itd.), a 35% njih je raspoloženo da pohađa obuku i unapredi svoje veštine kako bi bili konkurentniji na tržištu rada.

Povratničko iskustvo ima pozitivan efekat na položaj povratnika na tržištu rada. Očito je da oni dobijaju više informacija o raznim aspektima integracije i da su češće uključeni u programe podrške. S druge strane, ova prednost, još uvek slaba po intenzitetu, ne otvara se jednako pred muškarcima i ženama, tako da neaktivnost žena čak i raste posle povratka po sporazumu o readmisiji. Kvalitativno istraživanje64 pokazuje da su u određenoj meri žrtve u ovom procesu i deca, koja ili izostaju iz škole, ili se po povratku teže uklapaju.

Većina povratnika je u emigraciju krenulo iz vrlo teške finansijske situacije, a po povratku u Republiku Srbiju su u riziku da se nađu u još lošijoj situaciji. Stoga je ekonomsko osnaživanje ovih domaćinstava kroz sveobuhvatniju podršku u samozapošljavanju jedna od najpotrebnijih mera podrške. Ipak, ova vrsta podrške se realizovala u retkim slučajevima i ograničenom obimu. Na evidenciji NSZ sa stanjem na dan 31. decembar 2023. godine nalazilo se 29 lica koja su se izjasnila kao povratnici po sporazumu o readmisiji. Mali broj lica je učestvovao u bilo kojoj aktivnoj meri zapošljavanja; urađeno je 42 procene zapošljivosti i individualnih planova zapošljavanja za 29 lica koja su se izjasnila kao povratnici po sporazumu po redmisiji, svega 1 korisnik subvencije za samozapošljavanje, 2 lica uključena u sajam zapošljavanja, 2 u funkcionalno osnovno obrazovanje i 1 u javne radove. Međutim, iako povratnika na evidenciji NSZ ima veoma malo, istraživanja pokazuju da ih zapravo ima ali su evidentirani po drugim osnovama npr. kao Romi, mladi, i sl., dok se kao povratnici ne izjašnjavaju.

Nešto bolji rezultati su postignuti na projektima lokalnih samouprava koje finansira Komesarijat, a koji su namenjeni ekonomskom osnaživanju povratnika dodelom sredstava namenjenih za nabavku i dodelu robe i materijala za pokretanje, razvoj i unapređenje dohodovnih aktivnosti u poljoprivrednoj, zanatskoj, uslužnoj ili drugoj oblasti. Programi Komesarijata finansirani su sredstvima iz Budžeta RS kao i uz pomoć donatorskih sredstava (IPA 2014). U periodu od 2015–2022. godine sredstvima iz budžeta RS obezbeđeno i realizovano je 13.605.000,00 dinara za ekonomsko osnaživanje povratnika a podržane su 72 povratničke porodice. U okviru IPA 2014 sproveden je projekat „Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica i povratnika po Sporazumu o readmisiji u Republici Srbiji”, završen je 2021. godine i tokom ovog projekta ekonomsku pomoć za pokretanje sopstvenog posla dobilo je 32 porodice povratnika po readmisiji.

Podaci65 govore da su mere podrške koje se kroz model uspostavljen kroz već opisane DIMAK66 centre veoma uspešne. DIMAK centri ukupno registruju 2.996 korisnika (od čega je 1.305 žena) koji su dobili savetovanje u oblasti povratka i reintegracije, kao i u oblasti regularnih migracija67. Najnoviji podaci DIMAK-a pokazuju da je u oblasti povratka i reintegracije u periodu od decembra 2020. do juna 2023. godine68 preko 2.800 mera (41%) pruženo je povratnicima, od toga preko 2.600 (21%) ženama povratnicama. Od ukupnog broja mera pruženim povratnicima, 32% pruženo je povratnicima iz Nemačke (od toga 16% žena). Najveći broj mera korisnici za povratak i reintegraciju dobili su u oblasti podrške zapošljavanju, koja obuhvata obuke za tržište rada, praksu na radnom mestu, karijerno vođenje i druge usluge aktivnih mera zapošljavanja. Efekat pružene podrške kroz DIMAK centar je da se preko 1.380 osoba (830 žena, odnosno 60%) zaposlilo. Od ovog broja 39% su povratnici (17% žene).69

Pored toga, potrebno je napomenuti su se i mere podrške samozapošljavanju takođe pokazala kao efektivne. Ovu podršku pruža NSZ, kao i GIZ kroz ZME program kroz komponentu saradnje sa civilnim sektorom.

Kao jedan od primera dobrih praksi možemo navesti aktivnosti podrške samozapošljavanju i unapređenju postojećeg poslovanja u okviru regionalnog projekta „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku delotvornoj društveno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu” koji realizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. Program za jačanje kapaciteta korisnika projekta završava ukupno 460 polaznika, kojima su ponuđeni programi za unapređenje mekih veština, digitalnih veština i zanatskih veština. Pored ove vrste podrške ponuđena je i podrška za samozapošljavanje i unapređenje postojećeg poslovanja, kroz mentorsku podršku i podršku u nabavci opreme, koju trenutno prima preko 50 zainteresovanih korisnika.

Jasno je da je u ovoj oblasti neophodno pojačati aktivnosti i postići veći obuhvat merama podrške. Zbog koncepcije aktivnih mera zapošljavanja u Republici Srbiji, u ovom domenu se više treba osloniti na donatorska sredstva i programe kako bi se ekonomski osnažila povratnička domaćinstva i smanjila pojava ciklične emigracije.

Glavne mere podrške socijalnom uključivanju trebalo bi da budu orijentisane ka jačanju kompetencija povratnika, njihovih veština i znanja, putem odgovarajućih obuka, dokvalifikacija i prekvalifikacija, kao i ka njihovom zapošljavanju.

Podrška u zapošljavanju povratnika treba da ide primarno u dva pravca. S jedne strane, tu je izgradnja kompetencija povratnika kroz celoživotno učenje i/ili obuke. Pohađanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja za odrasle poboljšalo bi opštu pismenost povratnika, otvorilo put ka višim nivoima obrazovanja i povećalo njihove šanse kada je u pitanju socijalno uključivanje. Trebalo bi učiniti dostupnim obuke u različitim oblastima kako bi se unapredila njihova zapošljivost. Zanimanje koje su u najvećem broju slučajeva naveli kao željeno zanimanje za koje im je potrebna obuka su lične usluge (frizer, kozmetičar i sl.), a zatim slede vozač, bravar, električar. Međutim, povratnike treba informisati i o tome koja su zanimanja deficitarna i pomoći im kroz karijerno vođenje i savetovanje. Dodatne obuke trebalo bi da budu namenjene razvoju poslovnih veština i „mekih” veština, kao što su komunikacija, timski rad, planiranje radnih zadataka itd. Drugi pravac u podršci u oblasti zapošljavanja povratnika jeste podrška zapošljavanju. Pošto su oni kroz anketu u 2021. godini70 iskazali najviše interesovanja za dve vrste zaposlenja (samozapošljavanje i javni poslodavac), mere podrške trebalo bi da se kreću u ta dva pravca. Kada je reč o samozapošljavanju, trebalo bi učiniti dostupnim nepovratnu finansijsku podršku za podsticanje samozapošljavanja (mikrozapošljavanje) uz prateće poslovno mentorstvo i podršku u opstajanju mikro i malih biznisa – dakle najmanje godinu dana. Jedna adekvatna mogućnost podrške mogu da budu grantovi za osnivanje socijalnih preduzeća ili socijalnih zadruga, takođe uz podršku u vidu poslovnog mentorstva. Taj oblik podrške pogodan je za integraciju na tržištu rada i napredno socijalno uključivanje korisnika te je stoga pogodan baš za ovu osetljivu populaciju. Što se tiče javnih poslodavaca, pošto povratnici pripadaju već kategoriji koje se evidentiraju kod NSZ na listi osetljivih grupa koje imaju prednost pri zapošljavanju bilo bi korisno ako bi se organizovala dodatna kampanja zagovaranja zapošljavanja povratnika u javnom sektoru, javnim preduzećima, ali i u privatnom sektoru. Ova kampanja bi motivisala poslodavce da zapošljavaju povratnike i tako pokažu svoju korporativnu društvenu odgovornost. Osim navedena dva pravca, trebalo bi da podrška zapošljavanju obuhvati i druge mere aktivne politike zapošljavanja, one okrenute ka privatnom sektoru: radne prakse, obuke i sticanje praktičnih veština, obuke za poznatog poslodavca – i druge vrste podrške za sticanje referenci i unapređenja pozicije na tržištu rada.

Loša obrazovna struktura i slabe veštine imaju implikacije na položaj žena iz povratničke populacije na tržištu rada. Ovo doprinosi njihovoj neaktivnosti i otežava pristup merama podrške eknomskom osnaživanju. Treba ojačati programe za ekonomsko osnaživanje povratnica, posebno Romkinja. Dodatno treba raditi na informisanju o različitim zanimanjima kako bi se diverzifikovala ponuda programa obuke i podrške zapošljavanju i izbegla stereotipija (frizerke, manikirke, pedikirke i sl.). Da bi se oslabio patrijarhalni obrazac koji ženu vezuje za domaćinstvo zbog kućnih poslova i brige o starima i vaspitanja dece, treba istovremeno olakšati pristup dece romske nacionalnosti predškolskim ustanovama i pružiti podršku ženama kroz pristup uslugama brige o starima i predškolskog vaspitanja dece. Osim predloženih mera za bolji pristup obrazovanju za odrasle i obukama, treba razviti i poseban program obuke i zapošljavanja žena iz povratničke populacije kroz udruživanje u zadruge ili udruženja građana ili neki drugi oblik solidarno-ekonomske inicijative. Ovi programi bi istovremeno podizali veštine, rodno osvešćivali i ekonomski osnaživali.

––––––––

63 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

64 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

65 Izvor: Evaluacija Nemačkog informativnog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK), EPCCO d.o.o, Beograd, jun 2023. godine.

66 Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru je savetodavni centar čije je uspostavljanje, razvoj i rad podržan kroz Glorabalni program – Centri za migracije i razvoj (ZME), koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa partnerima MRZBSP, NSZ i KIRS, kao i i organizacijama civilnog društva u Srbiji.

67 Brojevi obuhvataju savetovanja pružena kroz oba programa a odnose se na period od juna 2019. do juna 2023. jer faze nisu imale indentičan period trajanja.

68 Važno je napomenuti da je ovo jedina mera u okviru monitoring sistema gde se broje korisnici po principu jedna mera – jedna osoba, dok se na drugim indikatorima broje mere odnosno jedan korisnik može dobiti jednu ili više mera. Monitoring metodologija od 1. avgusta 2023. godine je fokusirana na princip jedan klijent – jedna mera.

69 Važno je napomenuti da je ovo jedina mera u okviru monitoring sistema gde se broje korisnici po principu jedna mera – jedna osoba, dok se na drugim indikatorima broje mere odnosno jedan korisnik može dobiti jednu ili više mera. Monitoring metodologija od 1. avgusta 2023. godine je fokusirana na princip jedan klijent – jedna mera.

70 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

4.4 Zdravstvena zaštita

Oblast zdravstvenog osiguranja skoro je u potpunosti rešena, pošto je udeo povratnika koji nema zdravstveno osiguranje pao sa 11% 2011. godine na 1,8% 2019. a potom na 1,3% 2021. godine. Oni koji nemaju zdravstveno osiguranje u stvari nemaju odgovarajuća lična dokumenta koja su im neophodna za administrativnu proceduru, i u ovoj oblasti im je najviše potrebna podrška.

Istraživanje71 pokazuje da kad je u pitanju zdravstveno stanje povratnika, udeo domaćinstava sa članovima koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme zbog kojih im je potrebna stalna nega i pomoć u svakodnevnom životu je u 2021. godini bio 16%, slično kao 2019. godine i manje nego 2011. Udeo osoba koje imaju ozbiljne zdravstvene probleme u domaćinstvima iz uzorka je 4,9%. Ta stopa je ispod nacionalnog nivoa, što je i očekivano imajući u vidu da su povratnici mlađa populacija u odnosu na nacionalni prosek i da starijih od 65 godina ima veoma malo u domaćinstvima iz uzorka. Udeo povratnika koji imaju potvrđeno stanje invalidnosti je 2% i oni se nalaze u 7% domaćinstava. Isto kao 2011., i 2019. većini povratnika sa ozbiljnim zdravstvenim problemima potrebna je na prvom mestu finansijska podrška, pa odmah posle toga lekovi. Potrebno je podržati organizacije civilnog društva kako bi mogle da pomognu povratnicima savetovanjem i direktnim vođenjem kroz proceduru da upotpune dokumentaciju i da se prijave u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Potrebno je obezbediti i humanitarnu pomoć povratničkim porodicama koje imaju člana/ove sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.

U ovoj oblasti postoji važan resurs, uzimajući u obzir činjenicu da preko 80% povratnika čine Romi, a to su zdravstvene medijatorke, najčešće Romkinje, koje imaju stalan kontakt sa romskim porodicama i odličan uvid u stepen njihove integrisanosti. U Migracionom profilu za 2022. godinu navodi se da Ministarstvo zdravlja angažuje 85 zdravstvenih medijatorki koje pokrivaju 60 lokalnih samouprava, a da je ukupan broj povratnika koje su evidentirale i obišle zdravstvene medijatorke bio 14.847; identičan podatak prijavljen je i za 2023. godinu. Prema Izveštaju o sprovođenju operativnih zaključaka sa seminara Socijalno uključivanje Roma i Romkinja, Ministarstvo zdravlja će inicirati finansijski održivo rešenje za sistematizaciju zdravstvenih medijatorki kroz, između ostalog, povećanje broja zdravstvenih medijatorki tako da jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji koje imaju više od 2% udela romskog stanovništva u ukupnom stanovništvu, imaju angažovanu zdravstvenu medijatorku (što znači povećanje sa 85 na 100 angažovanih zdravstvstvenih medijatorki) – u skladu sa finansijskim mogućnostima72.

––––––––

71 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

72 Izveštaj o sprovođenju operativnih zaključaka sa semiinara „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja” za period oktobar 2019-oktobar 2021: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2021/06/Izvestaj_o_sprovodjenju_operativnih_zakljucaka_sa_seminara_Socijalno_ukljucivanje_Roma_i_Romkinja_oktobar_2019-oktobar_2021.pdf

4.5 Stanovanje

Podrška u oblasti stanovanja je drugi po značaju oblik podrške za povratnike. Prema istraživanju iz 2021. godine, stambena situacija povratnika konstantno je poboljšavana od 2011. godine, ali još uvek je teška i zahteva dodatno zalaganje javne uprave, posebno vezano za problem legalizacije objekata. Skoro polovina povratnika živi sa više od dva problema, poput nedostatka prostora, vlage, krova koji prokišnjava ili nedostatka dnevnog svetla. U međuvremenu su i pružaoci usluga i povratnici kao korisnici naučili koje su prednosti različitih tipova podrške u oblasti stanovanja, što je dovelo do toga da povratnici prihvataju različite ponuđene modele pomoći.

Većina povratničkih domaćinstava živi u prostoru koji je namenjen za stanovanje, 94% njih, što je isto kao 2019. i malo više nego u 2011. kada ih je bilo 89%. Ono gde je postignut napredak je vlasnički status – u 2021. 65% anketiranih domaćinstava su vlasnici, od čega 3% njih ima hipoteku. Dodatnih 25% stanuje u prostoru koji nije u njihovom vlasništvu, ali koji ne moraju da plaćaju, a 10% su podstanari; te iako je mnogo povratnika dobilo stambenu podršku u poslednjih nekoliko godina, i dalje postoji potreba za stambenim programima za povratnike. Postoji varijacija među regionima kada se radi o vlasništvu povratnika nad stambenim prostorom. U Južnoj i istočnoj Srbiji 76% povratničkih domaćinstava su vlasnici objekata u kojima žive, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji taj broj je 47%, a preostala dva regiona se nalaze na nivou uzoračkog proseka.

Kad su u pitanju uslovi stanovanja, na mnogim indikatorima je nastavljen napredak koji je uočen u anketi iz 2019. godine, ali kod nekoliko indikatora je došlo do povratka na nivo iz 2011. (uništeni podovi i zidovi, nedovoljan broj soba), a kod nekoliko čak i do pogoršanja u odnosu na oba prethodna talasa ankete (nedovoljno dnevnog svetla, prokišnjava krov). Slika je jasnija ako merimo uskraćenost stambenih uslova primenom indeksa infrastrukturne opremljenosti i kvaliteta gradnje. Na osnovu prvog indeksa, za 8% domaćinstava ocenjeno je da imaju nedostatak infrastrukturnih sadržaja, što je skoro dvostruko manje nego 2019. godine i 3,5 puta manje nego 2011. godine. Na osnovu indeksa kvaliteta gradnje, kod 48% je prisutan nedostatak dobrih građevinskih uslova, što je bolje od 58% u 2019. godini kada je već napravljeno značajno unapređenje u odnosu na 71% iz 2011. Ipak, činjenica da skoro polovina povratnika živi sa više od dva problema, poput nedostatka prostora, vlage, krova koji prokišnjava ili nedostatka dnevnog svetla, zahteva hitne intervencije u budućnosti.

Kada se radi o mogućim oblicima stambene podrške, istraživanje iz 2021. godine pokazuje da je najčešće birana podrška u vidu građevinskog materijala, isto kao i u prethodnim talasima anketnog istraživanja. I pored nepodsticajnog zakonskog i strateškog okvira poslednjih godina je podignut intenzitet aktivnosti na ovom planu, pre svega kroz projektne aktivnosti KIRS. Radi se prvenstveno o stanovanju u zaštićenim uslovima, gde su povratnici svrstani među kategorije koje imaju prioritet u pružanju podrške, zajedno sa drugim kategorijama migranata (izbeglice, interno raseljena lica) ili zajedno sa romskim stanovništvom iz podstandardnih naselja.

Od 2014. godine KIRS sprovodi javne pozive namenjene JLS koje na svojoj teritoriji imaju povratnike po sporazumu o readmisiji koji su u potrebi. Na ovaj način je podržano najugroženiji povratnici dobijaju podršku za poboljšanje uslova stanovanja putem dodele pomoći namenjene za završetak ili adaptaciju stambenog objekta nabavkom građevinskog materijala, pomoć za otkup seoske kuće sa okućnicom ili dodelom montažnih objekata.

Do 2020. godine iz budžeta su je realizovano 68.700,00000 dinara putem javnih poziva KIRS za JLS koje su realizovale projekte pomoći za poboljšanje uslova stanovanja povratnika i obezbeđena su stambena rešenja za 115 porodica povratnika po osnovu sporazumu o readmisiji. U okviru IPA 2014 sproveden projekat „Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica i povratnika po Sporazumu o readmisiji u Republici Srbiji”, završen je 2021. godine i u okvog projekta obezbeđena su stambena rešenja za 81 porodicu povratnika po readmisiji. U 2023. godini sproveden je Javni poziv za dodelu seoskih domaćinstava povratnicima po readmisiji u okviru projekta „Reintegracija povratnika po readmisiji iz Nemačke i drugih zemalja EU kroz obezbeđivanje stambenih rešenja”. Ukupna sredstva obezbeđena od strane GIZ su: 20.853.420 dinara i stambeno je podržano je 15 porodica povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Takođe u 2023. godini sproveden je Javni poziv jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji, van AP Kosova i Metohije za raspodelu sredstava namenjenih poboljšanju uslova života povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, a koja žive na njihovoj teritoriji kroz dodelu pomoći za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, odnosno odgovarajuće nepokretnosti i pomoći u građevinskom i drugom materijalu. Opredeljeno je ukupno 7.800.000,00 dinara iz Budžeta RS.

Evaluacije pokazuju izuzetno pozitivna iskustva sa podrškom povratnicima u stanovanju i ove aktivnosti treba nastaviti i u narednom periodu. Glavni oblici ponuđene podrške treba da budu socijalno stanovanje, građevinski materijal – za unapređenje osnovnih sanitarnih uslova života, i kuće sa seoskim imanjem. Građevinski materijal treba biti dostupan i za rekonstrukciju već postojećih objekata. Povratnicima bi koristilo posredovanje kod nadležnih institucija radi rešavanja imovinsko-statusnih pitanja koja su preduslov za dobijanje građevinske dozvole. Osim toga, bilo bi dobro obezbediti besplatnu pravnu pomoć za rešavanje pravno-imovinskog statusa. U međuvremenu treba popustiti kriterijume za podršku, te omogućiti da se unaprede uslovi stanovanja i za vreme podstanarskog statusa

4.6 Socijalna zaštita

Mere socijalne zaštite predstavljaju značajan instrument ekonomskog preživljavanja i socijalnog uključivanja povratnika po sporazumu o readmisiji pošto su među njima siromaštvo i stopa nezaposlenosti veliki i pošto imaju visok stepen zavisnosti članova porodice od pomoći drugih u porodici.

O pruženoj podršci povratnicima kroz sistem socijalne zaštite nema podataka jer se povratnički status ne registruje kao kategorija. Sva prava koja povratnici ostvaruju, ostvaruju po drugim osnovama a ne na osnovu povratničkog statusa. Istraživanje iz 2021. godine73 pokazuje da je udeo porodica u povratničkoj populaciji koje primaju neku vrstu novčane pomoći ili koriste narodnu kuhinju veliki, mnogo veći nego generalno u Srbiji. Pokrivenost novčanom pomoći značajno je povećana 2019. godine u odnosu na 2011, a taj rastući trend je donekle oslabio u 2021. godini. Ali, kao što je ranije navedeno, to je u vezi sa isto tako blagim trendom porasta zaposlenosti među anketiranim povratnicima. Kako bi se unapredili targetiranje i efektivnost socijalne zaštite, važno je pozabaviti se glavnim razlozima za neprimanje osnovnih oblika finansijske pomoći iz oblasti socijalne zaštite. Imajući u vidu da manji procenat povratničkih domaćinstava smatra da im nije potrebna novčana socijalna pomoć ili jednokratna novčana pomoć, važno je da se zna zbog čega ne primaju pomoć. Ako pogledamo tabelu u celini, prvi zaključak do koga se može doći jeste da razlog ne leži u tome što povratnici ne znaju gde i kako treba da se prijave, osim u nekoj meri kada se radi o jednokratnoj pomoći. Kod veoma malog broja porodica nedostatak neophodnih dokumenata ugrožava ostvarivanje prava na socijalnu pomoć te nije prepreka koja je aktuelno značajna. Zato, može se zaključiti da oni koji ne koriste prava i usluge iz oblasti socijalne zaštie, ne koriste ih ili zato što im nije potrebna ili se za nju nisu kvalifikovali iz nekog razloga, uključujući uslove za ostvarenje pomoći.

Udeo porodica koje su navele socijalne probleme nije velik ali nepokretne osobe su, uz starije osobe koje nisu u stanju da brinu o sebi, najveći socijalni problem povratničkih domaćinstava.

Kad je u pitanju najpotrebniji oblik pomoći u pristupu uslugama socijalne zaštite, u 2021. godini udeo povratničkih domaćinstava kojima nije potrebna pomoć u rešavanju socijalnih problema u porodici prešao je 50%. Ipak, ako im je pomoć potrebna, onda je to najčešće u vidu informacija o pravima i procedurama i u vidu posredovanja u ostvarenju tih prava, kao što je bilo i u anketama 2019. i 2011. godine.

Izveštaj o indikatorima integracije povratnika u Migracionim profilima daje informaciju o centru za interventni prihvat i dodeljenoj hitnoj novčanoj pomoći. Tako da je u 2017. godini u Centru za interventni prihvat kojim rukovodi Komesarijat boravilo je ukupno 23 lica i dodeljeno je ukupno 26 novčanih pomoći (ukupno 458.000 RSD). U 2018. godini u ovom centru boravilo je ukupno 19 lica a dodeljeno 26 novčanih pomoći (ukupno 400.000 RSD). U 2019. godini u centru za interventni prihvat boravilo je ukupno 15 i dodeljeno je 20 novčanih pomoći (ukupno 360.000 RSD). Tokom 2020. kao i 2021. godine u Centru za interventni prihvat boravilo je ukupno 15 lica, 2022. godine 5 lica, dok novčanih pomoći nije bilo, a zbog smanjenja budžetskih sredstava zbog pandemije korona virusa. Ovaj centar je ukinut 2022. godine a pet korisnika je premešteno u prihvatni centar u Obrenovcu gde danas boravi 10 korisnika.

U cilju informisanja povratnika o pravima i socijalnim uslugama jer je neinformisanost glavni problem neprijavljivanja socijalnih problema, potrebno je uspostaviti saradnju između poverenika, koordinatora za romska pitanja, centara za socijalni rad i lokalnih zdravstvenih ustanova. Dodatno treba raditi na informisanju o nasilju u porodici, uključujući i dečje brakove i posebno na osnaživanju žena da prijavljuju nasilje. Jedan od konkretnih rezultata treba da bude pronalaženje povratničkih porodica koje imaju staro lice koje ne može da se brine o sebi i pružanje podrške tim porodicama u vidu mere „pomoć u kući”. Ovo bi ujedno odgovaralo potrebi za podrškom koju su sami povratnici prepoznali, a to su informacije o pravima i procedurama i posredovanje u ostvarenju tih prava. Čitav ovaj poduhvat će biti lakši kada se dovrši uspostavljanje jedinstvene baze podataka o povratnicima.

Kao primer uspešno realizovane aktivnosti jeste podrška koja je pružena kroz regionalni UNDP projekat „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku delotvornoj društveno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu”, konkretno u opštini Bujanovac prilikom uspostavljanja usluge „pomoć u kući”. Ova usluga socijalne zaštite prethodno nije postojala na teritoriji Opštine, kroz projekat je pružena podrška Udruženju Romkinja da sertifikuju uslugu kako bi se uspostavili uslovi za njeno uspostavljanje.

––––––––

73 GIZ (2022) „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine: Izveštaj o istraživanju povratnika i pružalaca usluga na lokalnom nivou”, globalni program Migracije za razvoj, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/WEB%20-%20Drustveno%20ekonomski%20polozaj%20i%20reintegracija%20povratnika%202021.pdf

4.7 Obezbeđivanje ličnih dokumenata

Istraživanje iz 2021. godine pokazuje da gotovo svi povratnici imaju skoro sva osnovna lična dokumenta. Manje od 1% njih su rekli da članovi njihovog domaćinstva ne mogu da dobiju državljanstvo i odgovarajuću potvrdu o državljanstvu ili upis u matičnu knjigu rođenih i izvod iz matične knjige rođenih. Malo veći broj njih rekao je da članovi njihovog domaćinstva ne mogu da izvade ličnu kartu ili pasoš, njih 2%. Konačno, ima 3% njih čiji članovi domaćinstva ne mogu da izvade ispravu o zdravstvenom osiguranju. Nekim povratnicima nedostaje novac za plaćanje takse za pribavljanje dokumenta ili nisu upoznati sa procedurom.

U nekim oblastima, kao što su upis dece povratnika u školu ili osnovna zdravstvena zaštita pružanje usluge nije uslovljeno posedovanjem ličnih dokumenata. U situacijama gde su lični dokumenti neophodni za efikasno i potpuno ostvarivanje prava povratnicima su za obezbeđivanje dokumenata potrebni brza procedura, niski troškovi i savet/pomoć oko administrativne procedure.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa da besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, između ostalog, ako ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili korisnik prava na dečiji dodatak kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva; kao i ukoliko ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.

U narednom periodu je potrebno nastaviti sa pružanjem pravne i administrativne pomoći, ali i povećati informisanost povratnika da socijalno ugrožene kategorije imaju prava na besplatnu pravnu pomoć i u skladu sa odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koristiti sve raspoložive resurse, uključujući kapacitete organizacija civilnog društva.

Takođe, potrebno je raditi na jačanju kapaciteta poverenika, romskih koordinatora, zdravstvenih medijatora, i svih ostalih da primenjuju član 19. stav 3. Zakona o republičkim taksama, koji kaže:

„Ako organ nadležan za donošenje spisa, odnosno vršenja radnje, na zahtev obveznika – fizičkog lica, na osnovu dokumentovanih podataka o primanjima obveznika – fizičkog lica i članova njegove uže porodice proceni da obveznik ne može da plati taksu bez štete po svoje nužno izdržavanje ili nužno izdržavanje svoje uže porodice, rešenjem će odlučiti da se taksa do iznosa od 10.000 dinara ne plati, a ako je taksa propisana u iznosu preko 10.000 dinara, odlučiće da se u tom slučaju taksa plati u iznosu koji predstavlja razliku između propisane takse i 10.000 dinara.”

4.8 Antidiskriminacija

Diskriminacija može biti jedan od faktora otežanog pristupa povratnika garantovanim pravima koja im olakšavaju integraciju. Zaštitnik građana je dužan da izveštava po indikatoru „Broj prijavljenih slučajeva kršenja ljudskih prava povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji” i od 2015. godine kada je počelo izveštavanje po indikatorima reintegracije povratnika nije bilo prijavljenih slučajeva kršenja ljudskih prava. Ipak, istraživanje iz 2019. godine je pokazalo da je čak 46% povratnika u poslednjih godinu dana iskusilo ponižavanje od strane osobe izvan njihove porodice. Ponižavanje povratnika najviše se dešava u Južnoj/Istočnoj Srbiji gde su većina povratnika Romi (94%). Iz tog razloga se može pretpostaviti da se u stvari radi o diskriminaciji Roma. Veoma je zabrinjavajuće to što je skoro polovina povratnika doživela ponižavanje, a posebno je zabrinjavajuće to što je 81% njih (40% od ukupnog broja) bilo ponižavano na više mesta ili u više situacija. Najveći broj iskustava sa diskriminacijom događa se tamo gde ljudi provode najviše vremena ili gde se najčešće upuštaju u zvaničnu komunikaciju: na javnim mestima, u ustanovama koje pružaju socijalne usluge poput zdravstvenih ustanova, škola, policije, u sredstvima javnog prevoza i u prodavnicama/restoranima. Prema istraživanju iz 2021. godine, ponižavanje povratnika romske nacionalnosti se nastavlja. Da bi se iskorenila diskriminacija neophodno je podizati svest pružalaca usluga i informisanost povratnika o pravima i obavezama.

Kada su u pitanju informativne kampanje Komesarijat kontiunirano sprovodi informativnu kampanju prema povratnicima, obaveštavajući ih o pravima i merama podrške koju mogu da ostvare u Republici Srbiji, a kroz rad lokalnih Saveta za migracije redovno informisao njegove članove o trendu u traženju azila i readmisiji i novinama u politici podrške integraciji povratnika. U periodu od 2017–2023. godine Komesarijat je distribuirao ukupno 16.100 informatora posvećenih pravima i obavezama povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Od 2022. godine informator je dostupan korisnicima na sajtu Komesarijata.

U narednom periodu je potrebno otvoriti dodatne kanale za direktniji plasman informacija povratnicima i intenzivirati razmenu informacija među pružaocima podrške kroz rad Saveta za migracije kao i kroz razvoj internet aplikacija za povratnike.

Posebnu ulogu u oba domena informisanja mogu imati koordinatori za romska pitanja. Na osnovu podataka Asocijacije koordinatora za romska pitanja, u Republici Srbiji uspostavljeno je 50 Mobilnih timova za inkluziju Roma i Romkinja, kroz podršku EU, od toga je oko 20 aktivno, ima redovne sastanke i poseduje važeće Operativne planove, sa budžetskim finansiranjem. Broj koordinatora koji je naznačila Asocijacija koordinatora za romska pitanja, koji po zvanju i opisu posla to jesu angažovani na puno radno vreme je ispod 50 u Republici Srbiji. Tačan broj je teško odrediti jer je većina njih angažovana po ugovorima, koji se konstantno produžavaju, i potpisuju se na period od 3 i manje meseci. Takođe, određene JLS rad svojih koordinatora finansiraju kroz programsku donaciju lokalnoj OCD. Njihova dužnost je da budu u kontaktu sa zajednicom Roma, da pružaju medijaciju i podršku, savetovanje, da sarađuju sa nevladinim sektorom i jedinicama lokalne samouprave. Zato je od izuzetnog značaja da oni imaju definisano radno mesto i da učestvuju u radu Saveta za migracije.

U narednom periodu je potrebno rešiti radno-pravni status koordinatora za romska pitanja i uključiti ih u redovan rad lokalnih Saveta za migracije. Kontinuirano treba sprovoditi javnu kampanju protiv diskriminacije i ciganizma. Kampanja treba da bude usmerena na prepoznavanje diskriminacije i postupanje u slučajevima diskriminacije za same građane i građanke (povratnike i Rome). Osim toga, kampanja treba da ima posebni fokus na unapređenje senzibilizacije zaposlenih i procedura u javnim institucijama, kojima se najviše obraćaju i koje su im najpotrebnije. Treba organizovati informativne sastanke za zaposlene u javnim službama (u oblasti socijalnog rada, zdravstvenih usluga, obrazovanja, u policiji itd.) na temu diskriminacije i borbe protiv ciganizma.

4.9 Lica izložena riziku u procesu povratka

Nedovoljna koordinacija i razmena informacija između zemalja koje vraćaju ova lica i Republike Srbije kao zemlje u koju se vraćaju, glavna je smetnja registraciji ovih lica i utvrđivanju njihovih potreba, kako bi im se pružila odgovarajuća vrsta pomoći. Najčešće, države koje vraćaju povratnike u Republiku Srbiju dostavljaju podatke o ovim licima i njihovom statusu u tim zemljama isključivo za potrebe neposrednog prihvata na graničnom prelazu. Ova činjenica dodatno otežava adekvatno planiranje i organizovanje, prikupljanje i razmenu informacija između centralne vlasti i jedinica lokalne samouprave, a samim tim i rešavanje konkretnih problema najugroženijih povratnika.

Lica koja su naročito ugrožena, imaju posebne potrebe koje bi trebalo uzeti u obzir u slučaju povratka. Posebno ugroženim grupama u tom smislu smatraju se:

– hronični bolesnici i druga lica čije stanje zahteva specijalizovanu medicinsku intervenciju koja se može dobiti samo u određenim institucijama;

– lica koja pate od teških duševnih bolesti (uključujući poremećaje izazvane post-traumatskim stresom) čije stanje zahteva specijalizovanu medicinsku pomoć;

– lica sa invaliditetom (uključujući i njihove staratelje odnosno druge zakonske zastupnike) čije stanje zavisi od dostupnosti sistema za pružanje specijalizovane pomoći;

– starije osobe bez pratnje koje nemaju drugi oblik pomoći;

– deca bez roditeljskog staranja;

– žrtve trgovine ljudima i druge osetljive kategorije u okviru ove grupe;

Posebno bi trebalo obratiti pažnju na mere koje bi omogućile obrazovnu integraciju i/ili reintegraciju, psihosocijalni i zdravstveni razvoj dece povratnika, a naročito one dece koja su u postupku povratka na osnovu sporazuma o readmisiji trajno ili privremeno odvojena od roditelja odnosno drugih zakonskih zastupnika.

4.10 Zaključak

U kontekstu opisanog problema integracije povratnika u društvo i lokalnu zajednicu, a uz postojeći okvir javnih politika i institucionalnih mehanizama koji se bave ovim problemom, članovi Radne grupe su diskutovali o njegovom razvoju u poslednjih nekoliko godina, o uzrocima otežane integracije i o efektima neintegrisanosti na povratnike, njihove porodice i lokalnu zajednicu. Zaključeno je da i dalje primarni problem u slučaju povratnika po Sporazumu o readmisiji predstavljaju teški uslovi života u kojima ovi ljudi žive u Republici Srbiji. To je glavni „push” faktor koji ih podstiče na emigriranje, baš kao što je i glavni „pull” faktor bolja ekonomska situacija u zemljama destinacije i mogućnost da se prilikom zahteva za azil stekne pravo da se nekoliko meseci provede u institucionalnom smeštaju i eventualno dobije novčana pomoć za povratak kući. U ovom smislu, poboljšanje uslova života povratnika, ali i potencijalnih novih emigranata koji žive u njihovom neposrednom okruženju, je ključno za njihovu uspešniju integraciju u Srbiji i smanjivanje problema neosnovanog traženja azila. Održavanju intenziteta problema ispod kritične granice doprinosi i slabljenje „pull” faktora u većem broju zemalja EZ, pre svega zbog skraćenja procedure izdavanja rešenja i smanjenja ili ukidanja novčane pomoći, ali Republika Srbija više može da postigne baveći se „push” faktorima, jer su oni pod neposrednom kontrolom njenih institucija i propisa. Podsticanje zapošljavanja, rešavanje stambenog pitanja, redovno pohađanje škole, zdravstvena zaštita, zaštita građanskih prava i političkih sloboda su opšti mehanizmi uspešne integracije.

U cilju unapređivanja politika reintegracije povratnika, potrebno je učiniti sledeće:

– Intenzivnije i sistematično raditi na prikupljanju podataka o povratničkoj populaciji razvrstanu po polu. Pored poverenika za izbeglice uključiti i romske organizacije na lokalnom nivou kako bi se obezbedio veći odziv povratnika.

– Pružiti punu podršku lokalnim savetima za migracije i osnažiti poziciju koordinatora za romska pitanja.

– Nastaviti sa pružanjem podrške unapređivanju lokalnih akcionih planova, tako da oni uključe mere i aktivnosti za povratnike po readmisiji, kako bi se ovim licima obezbedila adekvatna podrška u pristupu svim pravima.

– Kontinuirano raditi na poboljšanju socio-ekonomskog položaja povratnika, naročito romske nacionalne manjine.

U pred-konsultativnom postupku koji je podržan od strane Projekta „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku delotvornoj društveno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu” koji realizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, tokom oktobra 2023. godine organizovane su regionalne radionice u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Osnovni cilj ove zajedničke aktivnosti je upravo podrška procesu izrade nacionalnog Programa za reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period 2024–2026, kroz konsultativni proces sa zainteresovanim stranama, uz učešće predstavnika civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, kroz realizaciju tri regionalne radionice, sa ciljem da se doprinese boljem planiranju i pripremi novog nacionalnog programa KIRS-a, sa posebnom pažnjom na pitanja reintegracije povratnika i sprečavanja dalje migracije najugroženijih građana i zajednica u Srbiji. Učesnici regionalnih radionica, predstavnici organizacija civilnog društva, jedinica lokalnih samouprava i lokalnih mehanizama za inkluziju Roma, kroz konsultativni i participativni pristup, izdvojili su najvažnije izazove u pogledu pružanja sveobuhvatne podrške u (re)integraciji povratnika na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i predstavljanje načina i definisanje preporuka za unapređenje podrške kroz izradu Programa podrške povratnicima u okviru KIRS-a. Sačinjen je izveštaj i članovi radne grupe su tokom izrade predloga projekta razmatrali nalaze i preporuke sa ovih konsultacija koje su takođe doprinele formulisanje mera i aktivnosti u okviru ovog programa.

Na osnovu prethodno navedenog Radna grupa je predložila sledeće preporuke:

– Potrebno je ojačati udruženja povratnika i posebno Roma, kao i OCD-e koje rade sa osetljivim grupama da kreiraju i pružaju podršku povratnicima i zatim ih treba angažovati u projektima podrške. Osim toga, dodatno jačati kapacitete povratnika za aktivnu participaciju (npr. u lokalnim telima, savetima roditelja u predškolskim i školskim ustanovama, informisanje o predstojećem popisu, učešća u radu mesnih zajednica i sl.).

– Unaprediti informisanje i razmenu informacija između lokalnih uprava i javnih ustanova i drugih relevantnih lokalnih aktera o zvaničnom broju povratnika i o njihovom društvenom i ekonomskom položaju, kao i informisanje o mogućnostima i dostupnosti podrške u (re)integraciji, te upućivanje na adekvatne mere i usluge u različitim sistemima. Maksimalno koristiti pomenutu bazu podataka o povratnicima.

– Umrežavanje baze podataka koju vode poverenici. Potrebno je raditi na unapređivanju praćenja/monitoringa i podataka o povratnicima i njihovom učešću u uslugama različitih sektora – obrazovnog, zdravstvenog, socijalne zaštite itd., kao i organizacija civilnog društva (OCD). Treba redovno ažurirati i efektivnije koristiti bazu podataka o povratnicima, razvrstanu po polu, ali i uvesti redovno polugodišnje praćenje i izveštavanje o statusu povratnika u opštinama.

– Posvetiti posebnu pažnju informisanju relevantnih aktera u JLS u kojima je koncentracija povratnika niska. Moguće je organizovati povremene regionalne sastanke najvažnijih aktera (poverenici KIRS-a, koordinatori za romska pitanja, predstavnici NSZ, CSR, škole, predstavnici lokalnih uprava, OCD i dr.) tako da se JLS sa nižom koncentracijom okupljaju oko 1 do 2 JLS sa višom koncentracijom u kojima je pristup pitanjima integracije povratnika napredniji. Posebno raditi na razbijanju stereotipa o pasivnosti povratnika.

– Uključiti organizacije civilnog društva u pružanje podrške povratnicima, naročito u proceni stvarnog broja povratnika, rada na terenu i izgradnje poverenja između povratnika i lokalnih institucija. Na ovaj način bi se više koristila iskustva i kapaciteti kao i resursi organizacija civilnog društva u savetima za migracije, ali i drugim relevantnim telima.

– Uključiti u proces razvoja dokumenata javnih politika i redovno informisati sve relevantne lokalne aktere iz javnog i civilnog sektora o svim aspektima javnih politika, sa naročitim osvrtom na njihovu polnu dimenziju, važnih za integraciju povratnika (akcioni plan za migracije, budžet i drugi izvori finansiranja, projekti, drugi relevantni strateški dokumenti).

– Posredstvom poverenika KIRS-a, gde je moguće kroz njihovu saradnju sa koordinatorima za romska pitanja istaći pitanje integracije povratnika u lokalnim savetima za migracije i relevantnim akcionim planovima, kao i težiti uključivanju članova Mobilnih timova za inkluziju Roma u Lokalne akcione planove za upravljanje migracijama. Za uspešniju međusektorsku saradnju potrebno je izraditi mehanizme i protokole komunikacije i upućivanja korisnika drugim sektorima. Pitanje reintegracije povratnika treba istaći i u drugim relevantnim lokalnim dokumentima i administrativnim telima (vezano za zapošljavanje, socijalnu zaštitu, obrazovanje, stanovanje itd.).

5. DEFINISANJE ŽELJENE PROMENE

a. VIZIJA

VIZIJA PROGRAMA JE ODRŽIVA INTEGRACIJA POVRATNIKA U ZAJEDNICU UZ PUNO POŠTOVANJE SVIH RAZLIČITOSTI.

Vizija Programa proističe iz normativne i vrednosne usmerenosti određene međunarodnim konvencijama i protokolima o zaštiti ljudskih prava i zaštiti prava migranata čiji potpisnik je Republika Srbija.

S druge strane, analiza problema neintegrisanosti povratnika je pokazala da se i pored definisane politike za njihovu reintegraciju i postojanja institucionalnog mehanizma za sprovođenje ove politike u Republici Srbiji povratnici suočavaju sa nizom teškoća u ovom procesu, što vodi obnavljanju njihove socijalne isključenosti i ponovljenim pokušajima dobijanja azila, najčešće u zemljama EU.

b. OPŠTI CILj

Da bi se premostio jaz između ovakvog stanja i predočene vizije integracije povratnika definisan je OPŠTI CILj PROGRAMA:

EFEKTIVAN I ODRŽIV SISTEM PODRŠKE ZA REINTEGRACIJU POVRATNIKA PO SPORAZUMU O READMISIJI UZ UVAŽAVANJE RAZLIČITOSTI.

Pokazatelj(i) na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta)

Jedinica mere

Izvor

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u poslednjoj godini Programa/AP

Poslednja godina važenja Programa/AP

Broj državljana Republike Srbije koji po prvi put traže azil u zemljama Evropske unije.

Procenat

Eurostat

2.765

2023

2.627

2026

Broj višestrukih povratnika u bazi povratnika KIRS

Procenat

KIRS

Biće definisana 2025

2025

5%74

2026

Ovako definisan opšti cilj Programa treba da dovede do boljeg povezivanja aktera, pre svega, na lokalnom nivou, u podršci povratnicima da se (re)integrišu u društvo, kao i da dovede do razvijanja i bolje iskorišćenosti resursa u rešavanju problema. Podizanje efektivnosti mera politike održive integracije povratnika treba da omogući holistički pristup problemima u (re)integraciji, efikasnije delovanje na njihove uzroke i kao konačni efekat održivije socijalno uključivanje povratnika.

Analizom izazova reintegracije povratnika po Sporazumu o readmisiji u Republici Srbiji, pravnog i institucionalnog odgovora na njih, kao i predočene ocene ukupne politike reintegracije povratnika, identifikovani su sledeći problemi75:

– Nedovoljna finansijska sredstva i nedovoljni ljudski resursi u JLS i lokalnim ustanovama za sprovođenje aktivnosti na reintegraciji povratnika, opterećenost poverenika.

– Marginalizovanje problema povratnika u lokalnim politikama što uzrokuje nedefinisane mere za povratnike u lokalnim akcionim planovima koji se tiču pristupa pravima povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, pogotovu u Lokalnim akcionim planovima za upravljanje migracijama ili LAP-ova za zapošljavanje, kao i neusvajanje ovih lokalnih strateških dokumenta u velikom broju lokalnih samouprava.

– Loša koordinacija sprovođenja aktivnosti na reintegraciji povratnika na lokalnom nivou, usled nedostatka integrisanog pristupa u kreiranju mera i pružanju usluga za održivu reintegraciju (holistički pristup rešavanju problema stanovanja, zapošljavanja, obrazovanja).

– Predrasude u odnosu na povratničku populaciju, naročito Rome, i stav o njihovoj pasivnosti.

– Nedovoljno informacija i znanja predstavnika institucija o problemima i potrebama povratnika i nedovoljna senzibilisanost predstavnika institucija za pružanje podrške povratnicima po readmisiji.

– Loša obrazovna struktura povratnika, rasprostranjeno siromaštvo, veoma niski prihodi porodica.

– Nedovoljna informisanost povratnika o merama podrške i nepoverenje povratnika u institucije.

Daljom analizom izdvojena je opštija sistemska pojava koju generišu navedeni problemi, a koja je u domenu rada državnih organa i uticaja javne politike. Ova sistemska pojava je definisana kao osnovni problem u reintegraciji povratnika, a to je nedovoljna efektivnost mera politike održive reintegracije povratnika po Sporazumu o readmisiji.

U nastavku je analizirana složena struktura uzroka definisanog osnovnog problema. Izdvojene su dve grupe uzroka koji se nalaze u korenu problema: uzroci u vezi sa nedovoljnim kapacitetom i lošim upravljanjem politikama na nivou lokalnih samouprava u oblasti reintegracije, i uzroci u vezi sa nedovoljnim kapacitetom samih povratnika da se proaktivno uključe u društvo. Problem nedovoljne efikasnosti mera politike održive reintegracije povratnika za rezultat ima sledeće neposredne posledice:

– Visoku stopu nezaposlenosti, pogotovo među ženama, nisku i neadekvatnu zaposlenost

– Nemogućnost ostvarivanja osnovnih građanskih i socijalnih prava zbog nemanja ličnih dokumenata

– Ukorenjivanje predrasuda o pasivnosti povratnika i njihovoj svesnoj usmerenosti na novčanu i drugu socijalnu pomoć

– Povremenu diskriminaciju u pristupu javnim uslugama

– Produženu nedovoljnu informisanost povratnika o osnovnim pravima

Ove posledice za efekat imaju niske prihode povratnika, kao i njihovo otežano ostvarivanje prava na javne usluge. Deca iz povratničke populacije se prilikom uključivanja u sistem obrazovanja susreću sa izazovima, kao što su socijalizacija u novu sredinu, jezička barijera, nedovoljna redovnost pohađanja nastave, što uz nepovoljan materijalni status porodice može dovesti do osipanja i/ili odustajanja od obrazovanja. Uz to, učenici povratnici ne postižu zadovoljavajuća obrazovna postignuća. Stambena situacija povratnika je loša, veliki broj njih ne poseduje stambeni objekat ili nema dovoljno novca da isti iznajmi, ili živi u stambenoj jedinici veoma lošeg kvaliteta. Sve ovo u krajnjem ishodu obnavlja loš kvalitet života povratnika, njihovo siromaštvo i socijalnu isključenost, što neke od njih navodi na ponovljeni pokušaj traženja azila.

––––––––

74 Broj će biti smanjen do kraja 2026. godine za 5% u odnosu na početnu vrednost koja će biti definisana krajem 2024. godine.

75 Drvo problema je prikazano u Prilogu 1.

c. POSEBNI CILJEVI I MERE

Kao posebni ciljevi Programa identifikovani su sledeći:

POSEBNI CILj 1: UNAPREĐENI KAPACITETI SISTEMA PODRŠKE ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU POVRATNIKA.

Ovim ciljem se pre svega odgovara na uzroke prepoznate u samom sistemu podrške reintegraciji povratnika. Kroz holistički pristup i jačanje koordinacije i kapaciteta sistema unaprediće se i odgovor na potrebe povratnika. To podrazumeva niz mera koje su usmerene na, pre svega, lokalne mehanizme i instrumente za podršku reintegraciji povratnika i to kroz interresornu koordinaciju i saradnju (između različitih resora javnih službi, ustanova i organa lokalne samouprave) i intersektorsku kordinaciju i saradnju (između javnog, civilnog i privatnog sektora). Ostvarivanje ovog posebnog cilja direktno doprinosi realizaciji više Ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030, pre svega u domenu smanjenja nejednakosti, izgradnje inkluzivnih institucija i jačanja partnerstava. U nastavku su navedeni relevantni ciljevi održivog razvoja sa kojima je ovaj cilj povezan:

16.6 – Razviti delotvorne, odgovorne i transparentne institucije na svim nivoima.

16.b – Promovisati i sprovoditi nediskriminatorske zakone i politike radi postizanja održivog razvoja.

17.17 – Podržati i promovisati delotvorna javna, javno-privatna partnerstva i partnerstva civilnog društva. Izgrađena na iskustvima i strategijama pronalaženja resursa za partnerstva.

10.2 – Do 2030. osnažiti i promovisati, socijalnu, ekonomsku i političku inkluziju svih, bez obzira na starost, pol, invaliditet, rasu, etničku pripadnost, poreklo, religiju ili ekonomski i neki drugi status.

10.3 – Osigurati jednake mogućnosti i smanjiti nejednakost ishoda, uključujući eliminisanjem diskriminatornih zakona, politika i praksi i promovisanjem odgovarajućeg zakonodavstva, politika i delovanja u tom pogledu.

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

(2025)

Ciljana vrednost (2026)

Uspostavljen sistem praćenja implementacije mera podrške povratnicima na lokalnom nivou

Da/Ne

KIRS

(2024)

Broj JLS u kojima su sprovedeni programi jačanja kapaciteta lokalnih mehanizama podrške povratnicima

Broj

KIRS

(2024)

Broj JLS u kojima se implementiraju javne politike koje obuhvataju podršku povratnicima (kumulativno)

Broj

KIRS

(2024)

Mere koje su predviđene u vezi sa ovim posebnim ciljem su sledeće:

– Mera 1.1. Unapređenje mehanizama za implementaciju i praćenje Programa reintegracije povratnika

– Mera 1.2. Jačanje mehanizama za pružanje podrške povratnicima na lokalnom i nacionalnom nivou

– Mera 1.3. Poboljšanje koordinacije i međusektorske saradnje u podršci povratnicima na lokalnom nivou

Navedene mere će doprineti unapređenju kapaciteta sistema podrške kroz jačanje ljudskih resursa, koordinacije, informisanosti, saradnje i pružanja adekvatne podrške na lokalnom i nacionalnom nivou, što će rezultirati efikasnijim, inkluzivnijim i dugoročno održivim procesom reintegracije povratnika. Nedovoljna efektivnost mera integracije povratnika koje se primenjuju već više godina po isteku važenja prethodne Strategije za reintegraciju povratnika po sporazumu o readmisiji dovodi do teškoća u socijalnom uključivanju migranata. Lokalnim samoupravama koje imaju značajniji broj povratnika su potrebni dodatni finansijski resursi za sufinansiranje aktivnih mera zapošljavanja, stambenu podršku, pokrivanje troškova pribavljanja neophodnih ličnih dokumenata i urgentnu prvu pomoć neposredno po dolasku povratnika u lokalnu zajednicu. Osim toga, potrebni su i brojniji i osnaženi ljudski resursi da bi se nadležne službe aktivnostima podrške u integraciji bavile sa više uspeha. Za povećane efekte nije važan samo broj ljudi, nego i njihova informisanost, obučenost i organizovanost. Proces njihove integracije je vezan za rad različitih javnih službi, pa je veoma važno da zaposleni u ovim službama imaju realnu sliku o problemu povratništva i o pravima povratnika na pomoć. Na taj način će se izbeći stvaranje predrasuda i za njih vezani anticiganizam i diskriminacija koji su velika pretnja za uspešnu integraciju. Aktivnosti podrške reintegraciji potrebno je planirati i sprovoditi timski, tako da budu uključeni svi relevantni resori, ali i višesektorski, tako da budu uključeni i predstavnici građanskog društva i poslodavci. Na ovaj način će planirana sredstva biti bolje usmerena i efikasnije utrošena, a izbegavaće se i eventualno dupliranje aktivnosti, što će povećati sinergijski efekat. Ovde se naglasak stavlja na aktivnosti koje već omogućuje postojeći okvir politika kroz npr. Zakon o stanovanju i iščekivanu Strategiju koja će obuhvatiti i budžetsko finansiranje podrške u stanovanju, Strategiju zapošljavanja koja predviđa aktivne mere zapošljavanja finansirane iz budžeta Republike Srbije i sufinansirane iz budžeta lokalne samouprave, na sredstva iz redovnih prihoda lokalne samouprave, kao i na sredstva iz donacija.

Mera 1.1. namenjena je unapređenju mehanizama za implementaciju i praćenje Programa reintegracije povratnika. Aktivnosti koje su definisane u okviru ove mere su usmerene ka stvaranju sistema podrške koji će olakšati reintegraciju povratnika na nacionalnom i lokalnom nivou. Ove aktivnosti su od suštinskog značaja za ostvarenje mere jer stvaraju infrastrukturu, pružaju obuku i osnažuju relevantne aktere, omogućavaju efikasno praćenje i evaluaciju procesa reintegracije povratnika, kao i kontinuirano izveštavanje nadležnih organa, čime se osigurava sveobuhvatan i koordiniran pristup reintegraciji povratnika na nacionalnom i lokalnom nivou.

Formiranje tela za implementaciju i praćenje implementacije programa na nacionalnom nivou je ključno za koordinaciju svih aktivnosti vezanih za reintegraciju povratnika na nacionalnom nivou. Pružaće smernice, podršku i nadzor nad implementacijom programa. Uspostavljanje KIRS online baze za registraciju i evidenciju povratnika i njihovih potreba će omogućiti efikasno praćenje povratnika i njihovih potreba, što će olakšati planiranje i pružanje adekvatne podrške u procesu reintegracije. Obuke KIRS koordinatora i poverenika za proširenje obuhvata KIRS online baze na sve lokalne samouprave u Srbiji će osigurati da lokalni akteri budu osposobljeni za efikasno korišćenje online baze i pružanje podrške povratnicima na lokalnom nivou. Redovno ažuriranje i efikasnije korišćenje baze podataka o povratnicima, razvrstanim po polu i redovno praćenje i izveštavanje o statusu povratnika na lokalnom nivou omogućiti kontinuirano praćenje napretka povratnika i identifikaciju potreba za dodatnom podrškom. Takođe će omogućiti efikasnije upravljanje resursima i aktivnostima. Pored toga, aktivnosti poput osnaživanja saveta za migracije, sprovođenja istraživanja i evaluacija, kontinuiranog izveštavanja nadležnih organa, ažuriranja i promocije kataloga podrške, kao i unapređenje upravljanja podacima na lokalnom nivou, doprinose stvaranju sveobuhvatnog sistema podrške koji će olakšati reintegraciju povratnika u Srbiju. Na kraju, povećanje mobilnosti koordinatora za romska pitanja i OCD sektora na terenu može značajno doprineti ostvarenju ove mere tako što omogućava direktnu podršku povratnicima, identifikaciju specifičnih potreba, izgradnju poverenja i podizanje svesti o njihovim pravima i resursima. Ovo je posebno važno za romsku zajednicu, jer jača njihovo poverenje u relevantne institucije i podstiče njihovo uključivanje u programe reintegracije.

Mera 1.2. se fokusira na jačanje mehanizama za pružanje podrške povratnicima na lokalnom i nacionalnom nivou. Aktivnosti definisane u okviru ove mere usmerene su ka različitim aspektima podrške i resursima koji su neophodni za uspešnu reintegraciju povratnika. Izrada stručnog uputstva i obuka lokalnih poverenika omogućiće lokalnim poverenicima da sa višim nivoom informisanosti ujednačenosti u postupku sprovode procedure dokazivanja i prihvatanja statusa povratnika, što pomaže u efikasnoj primeni relevantnih propisa i procedura. Uređenje i standardizacija sistema informisanja, savetovanja i upućivanja povratnika doprinosi poboljšanju pristupa informacijama i podršci za povratnike, omogućavajući im da lakše pristupe uslugama koje su im potrebne. Obuke za KIRS poverenike će dodatno osnažiti poverenike za rad sa korisnicima, obezbeđujući im relevantne informacije i podršku tokom procesa reintegracije. Pored toga, obuke lokalnih KIRS poverenika i koordinatora na teme kao što su kultura, identitet, antidiskriminacija i rodna ravnopravnost omogućavaju da bolje razumeju specifične potrebe povratnika, uključujući i kulturne i rodne aspekte, što pomaže u pružanju adekvatne podrške. Informisanje poverenika o procedurama priznavanja javnih isprava je važno za olakšavanje administrativnih procesa i pružanje podrške povratnicima u sticanju neophodnih dokumenata i kvalifikacija. Sveukupno, ova mera doprinosi poboljšanju sistema podrške povratnicima na lokalnom i nacionalnom nivou, što rezultira efikasnijom reintegracijom povratnika u društvo. Osim toga, standardizacija procedura, obuke i informisanje poverenika doprinosi se boljem pružanju usluga povratnicima i jačanju njihovog poverenja u institucije.

Mera 1.3. usmerena je na poboljšanje koordinacije i međusektorske saradnje u podršci povratnicima na lokalnom nivou. Aktivnosti u okviru ove mere usmerene su ka jačanju veza između različitih aktera na lokalnom nivou kako bi se pružila efikasnija podrška povratnicima. Uključivanje poverenika u rad lokalnih mobilnih timova za inkluziju Roma i lokalnih saveta za inkluziju Roma, kao i koordinatora za romska pitanja, pedagoških asistenata, zdravstvenih medijatorki i OCD u lokalne savete za migracije, kao i druga tela koja sprovode aktivnosti od značaja za integraciju povratnika u skladu sa lokalnim potrebama jača saradnju između različitih sektora i omogućava koordinirano delovanje na lokalnom nivou kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe povratnika, posebno romske zajednice. Redovni konsultativni sastanci KIRS-a sa OCD, naročito onih koji rade na lokalnom nivou, omogućavaju razmenu informacija i potencijalno formalizaciju saradnje između KIRS-a i OCD, kao i unapređuju koordinaciju između različitih nivoa vlasti i sektora, što može rezultirati efikasnijim pružanjem podrške povratnicima na terenu. Organizovanje zajedničkih skupova i konferencija za poverenike radi razmene iskustava i podrške, kao i edukacija za sve relevantne institucije o bitnim temama za oblast reintegracije povratnika doprinosi podizanju svesti i razumevanju problema povratnika kod svih relevantnih institucija, što može rezultirati pružanjem bolje i adekvatnije podrške. Ova komponenta, koja predstavlja pre svega jačanje ljudskih resursa, može se odvijati kroz postojeće mehanizme saradnje, tj. lokalne Savete za migracije gde bi se obavljalo detaljnije informisanje o stanju problema, promenama u broju povratnika i razmena informacija različitih službi o pitanjima socijalnog uključivanja povratnika. Budući da više od ¾ povratnika čine Romi posebno je važno povezivanje lokalnih Saveta za migracije sa lokalnim koordinatorima za romska pitanja i zdravstvenim medijatorkama i/ili sa mobilnim timovima za inkluziju Roma. U Savete za migracije bi trebalo uključiti i međusektorsku, a ne samo međuresornu saradnju, što znači da bi Savet za migracije trebalo da u stalni sastav ili na privremene sastanke uključi i predstavnike organizacija civilnog društva i predstavnike poslodavaca.

POSEBNI CILj 2: UNAPREĐENI KAPACITETI POVRATNIKA DA SE PROAKTIVNO UKLJUČE U DRUŠTVO

Druga linija delovanja koja je jednako važna i nikako nije hijerarhijski postavljena u odnosu na prvu, jeste odgovor na problem nedovoljnih ili slabih kapaciteta povratnika da se proaktivno uključe u društvo. Da bi se to dogodilo, neophodan je sveobuhvatan pristup kako bi se osnažili povratnici i njihove porodice. Ostvarivanje ovog posebnog cilja usko je povezano sa Ciljevima održivog razvoja, koji se odnose na iskorenjivanje siromaštva, obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja, podsticanje rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije, kao i smanjenje nejednakosti unutar zajednica. U nastavku su navedeni Ciljevi održivog razvoja koji podržavaju realizaciju ovog cilja:

1.1 – Do 2030, iskoreniti ekstremno siromaštvo svuda i za sve ljude koji žive sa manje od 1.25 dolara na dan.

1.3 – Primeniti odgovarajuće nacionalne sisteme socijalne zaštite i mere za sve, uključujući najugroženije, i do 2030 postići dovoljno veliki obuhvat siromašnih i ranjivih.

8.3 – Promovisati razvojno orijentisane politike koje podržavaju produktivne aktivnosti, stvaranje dostojanstvenih poslova, preduzetništvo, kreativnost i inovativnost i podsticati formalizaciju i rast mikropreduzeća, odnosno malih i srednjih preduzeća, uključujući i pristup finansijskim uslugama.

8.5 – Do 2030 postići punu i produktivnu zaposlenost i dostojanstven rad za sve žene i muškarce, uključujući i mlade ljude i osobe sa invaliditetom, kao i jednaku platu za rad jednake vrednosti.

4.5 – Do 2030. eliminisati rodnu nejednakost u obrazovanju i obezbediti jednak pristup svim nivoima obrazovanja i stručnom osposobljavanju za ranjive grupe, uključujući osobe sa invaliditetom, autohtono stanovništvo i decu u ranjivim situacijama

4.7 – Do 2030 obezbediti da sci učenici steknu znanja i veštine potrebne za promovisanje održivog razvoja između ostalog i putem edukacije o održivom razvoju i održivim stilovima života, ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti, kao i o promovisanju kulture mira i nenasilja, pripadnosti globalnoj zajednici i poštovanja kulturne raznolikosti i doprinosa kulture održivom razvoju.

5.5 – Obezbediti da žene u potpunosti i efektivno učestvuju i imaju jednake mogućnosti za rukovođenje na svim nivoima donošenja odluka u političkom, privrednom i javnom životu.

11.1 – Do 2030 osigurati da svi imaju pristup adekvatnom, bezbednom i pristupačnom stanovanju i osnovnim uslugama, unaprediti neuslovna naselja.

6.1 – Do 2030 postići univerzalni i jednak pristup bezbednoj i priuštivoj pijaćoj vodi za sve.

6.2 – Do 2030 postići adekvatan i jednak pristup sanitarnim i higijenskim uslovima za sve, kao i okončanje prakse obavljanja defekacije na otvorenom, uz obraćanje posebne pažnje na potrebe žena i devojčica, odnosno onih u stanjima ranjivosti.

3.8. – Postići univerzalni obuhvat zdravstvenom zaštitom, uključujući zaštitu od finansijskog rizika, dostupnost kvalitetnih osnovnih zdravstvenih usluga i dostupnost bezbednih, delotvornih, kvalitetnih i jeftinih osnovnih lekova i vakcina za sve.

1.4 – Do 2030. obezbediti da svi muškarci i žene posebno siromašni i pripadnici ranjivih grupa, imaju jednaka prava na ekonomske resurse kao i pristup osnovnim uslugama, vlasništvu i upravljanju zemljištem, odnosno drugim oblicima svojine, nasledstvu, prirodnim bogatstvima, odgovarajućim novim tehnologijama i finansijskim uslugama, uključujući i mikrofinansiranje.

16.9 – Do 2030. za sve obezbediti zakonski identitet, uključujući registraciju prilikom rođenja.

17.17 – Podržati i promovisati delotvorna javna, javno-privatna partnerstva i partnerstva civilnog društva. Izgrađena na iskustvima i strategijama pronalaženja resursa za partnerstva.

10.7 – Olakšati uređenu, bezbednu, regularnu i odgovornu migraciju i mobilnost ljudi, uključujući primenu planiranih i dobro vođenih migracionih politika.

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (bazna godina)

Ciljana vrednost

(2025)

Ciljana vrednost (2026)

Broj JLS u kojima je sprovedeno informisanje povratnika putem info materijala, medija i info sesija (kumulativno)

Broj

KIRS

(2024)

Broj povratničkih porodica koje su obuhvaćene direktnom podrškom kroz programe urgentnog smeštaja i novčane pomoći KIRS (godišnje)

Broj

KIRS

(2024)

110

Broj OCD koje svojim aktivnostima pružaju podršku povratnicima a obuhvaćene su kroz javne pozive KIRS

Broj

KIRS

(2024)

Broj JLS koje su obuhvaćene podrškom kroz javne pozive KIRS za podršku povratnicima (godišnje)

Broj

KIRS

2024

(2023)

Mere koje su predviđene u vezi sa ovim posebnim ciljem su sledeće:

– Mera 2.1. Unapređenje informisanosti i svesti povratnika o značaju i mogućnosti reintegracije

– Mera 2.2. Povećanje pristupa povratnika svim zagarantovanim pravima

– Mera 2.3. Stambeno zbrinjavanje povratnika po Sporazumu o readmisiji

– Mera 2.4. Ekonomsko osnaživanje povratnika

Iskustvo pokazuje da mnogi povratnici u emigraciju odlaze sa netačnim informacija, kako o koristi koju mogu da ostvare u zemlji destinacije, tako i o pravima i obavezama koje imaju po povratku u Republiku Srbiju. Osim toga, oni često ne znaju na kakvu sve pomoć imaju pravo pri povratku, što usporava njihovo aktivnije uključivanje u mere podrške. Konačno, dobar deo njihove neaktivnosti u ovom smislu proističe iz iskustva diskriminacije i nepoverenja u institucije. Zbog toga treba intenzivirati aktivnosti na informisanju povratnika o ovim temama. Ovo pojačavanje aktivnosti treba realizovati širenjem obima aktivnosti, ali i otvaranjem novih kanala za plasman informativnog materijala. To je još jedna aktivnost u kojoj se lokalni Saveti za migracije mogu u velikoj meri osloniti na romske koordinatore i zdravstvene medijatorke, ne samo kao dodatni ljudski resurs, nego i kao javne institucije u koje Romi imaju poverenje.

Mera 2.1. je usmerena na unapređenje informisanosti i svesti povratnika o značaju i mogućnostima reintegracije i pre svega predviđa informisanje povratnika o procesu reintegracije i dostupnim podrškama. Nastavak distribucije informativnog materijala o readmisiji i reintegraciji na aerodromima i putem lokalnih mehanizama, uz prevod materijala na romski i po potrebi na nemački jezik, omogućava povratnicima pristup relevantnim informacijama i na njihovom maternjem jeziku, što doprinosi njihovoj boljoj informisanosti o procesu reintegracije i pravima koje imaju. Informisanje, savetovanje i upućivanje povratnika na mere podrške, uključujući i uvođenje softvera za praćenje korisnika kroz mere podrške omogućiće povratnicima da dobiju personalizovanu podršku i resurse neophodne za njihovu reintegraciju, što povećava verovatnoću uspešne reintegracije. Izrada digitalnih alatki za prijavu za savetovanje i podršku u reintegraciji, kao i promocija putem društvenih mreža olakšava povratnicima da pristupe informacijama i podršci putem modernih tehnoloških alatki, što može povećati dostupnost usluga reintegracije.

Ostvarivanje saradnje između KIRS-a i postojećih romskih medija radi boljeg informisanja o dostupnim uslugama namenjenim povratničkoj zajednici, kao i promovisanja uspešnih priča reintegracije povratnika pomaže u širenju svesti o podršci koja je dostupna povratnicima, kao i motivaciji drugih da se reintegrišu. Uspostavljanje redovne prakse realizacije info sesija sa povratničkom zajednicom uz podršku OCD sektora i lokalnih poverenika, prilikom objavljivanja javnog poziva namenjenog povratnicima omogućava direktnu interakciju sa povratnicima, pružajući im dodatne informacije i podršku na licu mesta.

Mera 2.2. odnosi se na povećanje pristupa povratnika svim zagarantovanim pravima.

Obezbeđivanje urgentnog transporta povratnika u potrebi od tačke prijema do mesta prebivališta ili prihvatnog tranzitnog centra omogućava povratnicima siguran i efikasan prevoz do odredišta, čime se olakšava njihov proces reintegracije. Obezbeđivanje hitnog medicinskog prijema za deportovane povratnike u stanju urgentne medicinske potrebe osigurava im neophodnu medicinsku pomoć i tretmane u kritičnim situacijama. Pružanje urgentne jednokratne novčane pomoći povratnicima u potrebi pruža im privremenu finansijsku podršku kako bi se lakše snašli u novom okruženju. Pružanje privremenog kolektivnog smeštaja povratnicima u potrebi omogućava im bezbedan i adekvatan smeštaj dok ne pronađu odgovarajuće rešenje za stanovanje. Kontinuirana podrška povratnicima u pribavljanju dokumenata omogućava im da ispune administrativne zahteve i ostvare svoja prava u skladu sa zakonskim propisima. Obezbeđivanje dodatne podrške u obrazovanju za učenike povratnike putem nabavke besplatnih udžbenika i kreiranja dodatnih programa učenja srpskog jezika kao stranog jezika pomaže im da se lakše integrišu u obrazovni sistem. Uključivanje učenika povratnika koji znaju neki strani jezik u dodatne programe učenja stranog jezika u školi pruža im dodatne mogućnosti za usavršavanje jezičkih veština. Izrada preporuka za afirmativne mere za decu i odrasle u formalnom i neformalnom obrazovanju, kao što su priznavanje prethodnog obrazovanja i rešavanje pitanja plaćanja taksi za nostrifikaciju diploma, osigurava pravedniji pristup obrazovanju i zapošljavanju. Podrška programima i projektima OCD sektora koji pružaju podršku unapređenju položaja povratnika obezbeđuje se kroz javne pozive KIRS i ovi programi i projekti su raznovrsni; obuhvataju podršku u svim oblastima društvenog života uključujući participaciju, antidiskriminaciju, ekonomsko osnaživanje, uključivanje dece u vannastavne aktivnosti i odlazak na ekskurzije i rekreativne nastave, podršku namenjene deci i mladima kroz uključivanje u sportske aktivnosti na lokalnom nivou i učestvovanje na različitim kreativnim radionicama, kursevima za mlade u cilju uspešnije integracije i ostvarivanja suživota i socijalne kohezije na lokalnom nivou itd.

Mera 2.3. odnosi se na stambeno zbrinjavanje povratnika po Sporazumu o readmisiji. Zadovoljavanje stambenih potreba smatra se jednim od osnovnih uslova za održivu integraciju povratnika. Mada su poslednjih godina realizovani brojni programi stambenog zbrinjavanja povratnika i dalje postoji potreba za obezbeđivanjem stambenih rešenja. Stambena podrška bi trebalo biti realizovana u vidu otkupa seoskih domaćinstava sa okućnicom ( što se pokazalo kao održivo rešenje za povratnike koji nemaju sopstveni objekat za stanovanje) ili dodelom građevinskog materijala za poboljšanje uslova stanovanja za povratnike koji imaju sopstveni ali ne dovoljno uslovni objekat. Podrška kroz kupovinu seoskih kuća omogućava povratnicima da steknu sopstveni dom, pružajući im siguran i stabilan životni prostor. Povećanje obuhvata i broja paketa građevinskog materijala za rekonstrukciju kuća omogućava povratnicima da obnove ili prilagode postojeće kuće za stanovanje, čime se unapređuje njihov životni standard. Uključivanje „dohodovne aktivnosti” kao obavezne podrške kroz dodelu mašina ili alata i male opreme za obavljanje različitih zanatskih poslova pruža povratnicima mogućnost da razviju sopstvene izvore prihoda i osiguraju finansijsku stabilnost. Dodeljivanje montažne kuće za stanovanje povratnicima koji imaju građevinski plac, ali nemaju adekvatan smeštaj, omogućava im da dobiju trajno rešenje za stanovanje.

Obezbeđivanje besplatne pravne pomoći, posebno u procesu legalizacije kuća i rešavanja pravnih i imovinskih pitanja, osigurava povratnicima pravnu sigurnost i zaštitu njihovih prava. Ove aktivnosti su ključne za ostvarenje mere jer pružaju stambenu podršku povratnicima, omogućavajući im da se integrišu u zajednicu i obezbede stabilne uslove za život, što je osnovni preduslov za njihovu održivu reintegraciju.

Treba naglasiti da stambeni programi ne mogu, sami po sebi, biti trajno rešenje, već moraju biti praćeni drugim programima koji bi održivu reintegraciju putem stalnih izvora prihoda, pre svega, prihoda od redovnog zaposlenja. Nezaposlenost i za nju vezano siromaštvo su se pokazali kao glavni pokretači iregularnih migracija. Zato je za reintegraciju povratnika od ključnog značaja stvaranje uslova za ostvarivanje redovnih prihoda njihovih domaćinstava na duži rok. Samo na taj način će ova domaćinstva moći da podignu kvalitet života i izađu iz ciklusa siromaštva. Iako mnoga od njih primaju neki od novčanih oblika socijalne pomoći, glavni način da se prihodi koji omogućavaju pristojan život ostvaruju na stabilniji način jeste stvaranje mogućnosti za njihovo dohodovno osnaživanje.

Mera 2.4. usmerena je na ekonomsko osnaživanje povratnika. Aktivnosti kao što su povećanje fondova i podrške namenjenih povratnicima, efikasnije korišćenje podsticaja za dohodovne aktivnosti i povezivanje korisnika sa drugim programima podrške u ovoj oblasti omogućavaju povratnicima da ostvare dodatne izvore prihoda i poboljšaju svoju ekonomsku situaciju. Podrška kroz dodelu male opreme za obavljanje zanatskih poslova, stručne obuke, kurseve, stažiranja i programe dokvalifikacije/ prekvalifikacije omogućava povratnicima da steknu nova znanja i veštine neophodne za zapošljavanje ili samozapošljavanje, što povećava njihove šanse za zaposlenje i integraciju na tržište rada. Podrška ženama iz povratničke zajednice kroz programe samozapošljavanja, obuke, kurseve i kasnije zapošljavanje kod poslodavaca, kao i pružanje usluga karijernog vođenja, pisanja biografija i mentorstva, omogućava im da aktivno učestvuju u ekonomskom životu zajednice i ostvare svoje potencijale. Sve ove aktivnosti su od suštinskog značaja za ostvarenje mere jer stvaraju uslove za ekonomsku stabilnost i samostalnost povratnika, omogućavajući im da se integrišu u društvo i doprinesu lokalnoj ekonomiji, čime se ostvaruje cilj održive reintegracije povratnika.

d. ANALIZA EFEKATA MERA

Analiza i procena efekata opcija javnih politika za Predlog programa.

Analiza efekata opcija javnih politika, tj. efekata mogućih mera za postizanje posebnih ciljeva javne politike, odnosno efekata rešenja u slučaju propisa, sprovodi se kako bi se utvrdile prednosti i slabosti razmatranih opcija uporednom analizom sledećih vrsta efekata: 1) analiza ekonomskih efekata; 2) analiza efekata na društvo; 3) analiza efekata na životnu sredinu; 4) analiza upravljačkih efekata; 5) analiza rizika.

1. Analiza ekonomskih efekata

Analizom ekonomskih efekata, mere obuhvaćene Programom nemaju direktne ili indirektni, pozitivne ili negativne efekte na privredne subjekte. Odnosno ne utiču na:

1) povećanje ili smanjenje administrativnih, finansijskih troškova i troškova proizvodnje i/ili pružanja usluga privrednih subjekata;

2) konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu;

3) konkurenciju na tržištu.

2. Analiza efekata na društvo

Analizom efekata na na društvo, utvrđeno je da mere obuhvaćene Programom imaju značajnan uticaj na različite kategorije stanovništva i to naročito na osetljive društvene grupe.

1) Mere neće prouzrokovati troškove građanima, međutim, obzirom da su mere podsticajne za reintegraciju povratnika po sporazumu o readmisiji kako bi olakšale njihovu socijalnu inkluziju one su ujedno i korisne za ciljnu grupu Programa.

2) Procenjeno je da mere neće negativno uticati na nijednu specifičnu grupu populacije. Mere su pažljivo planirane i rizik za njihovo sprovođenje sveden je na minimum.

3) Mere omogućavaju ravnopravan tretman pripadnika različitih grupa na osnovu njihovih ličnih svojstava.

4) Mere predviđene Programom uticaće pozitivno na osetljive drušvene grupe, imajući u vidu da povratnici po sporazumu o readmisiji, u najvećoj meri pripadaju višestruko ugroženim kategorijama, socijalno isključeni ili u riziku od socijalne isključenosti (pogotovo imajući u vidu da je preko 75% povratničke populacije romske nacionalnosti).

5) Predviđene mere utiču na povećanu zapošljivost ranjivih kategorija ciljne grupe Programa kroz podršku u samozapošljavanju putem dodele malih grantova kao i kroz iskazane potrebe za programima prekvalifikacije i dokvalifikacije. Mere nemaju negativan uticaj na tržište rada, zapošljavanje i na uslove za rad.

6) Mere predviđene Programom ne bi uticale na promene u finansiranju ali za cilj imaju poboljšanje priuštivosti sistema obrazovanja, sistema socijalne zaštite, sistema zdravstvene zaštite, adekvatnog stanovanja i drugih javnih usluga kroz multisektorski i multidisciplinarni pristup, kao i tesnom saradnjom i zajedničkim aktivnostima centralnog i lokalnog nivoa vlasti.

7) Programom su predviđene i mere i aktivnosti kao i finasijska sredstva kojim se podržavaju udruženja i civilno društvo u sprovođenju programa koji se tiču poboljšanja položaja povratnika, informisanjem, socijalnom inkluzijom i obezbeđuju dostupnost kulturnog sadržaja i očuvanje kulturnog nasleđa.

8) Mere predviđene Programom imaju za cilj poboljšanje uslova stanovanja, ekonomsko osnaživanje i uspešniju pocijalnu inkliziju ciljne grupe, odnosno najugroženijim porodicama u okviru populacije povratnika po readmisiji.

9) Mere nemaju regionalni karakter, odnosno dostupne su svim povratnicima po sporazumu o readmisiji tako da neće imati uticaj na promenu socijalne situacije samo na nivou određenog regiona ili okruga.

3. Analiza efekata na životnu sredinu i klimatske promene;

Mere predviđene Programom nemaju značajni direktni i indirektni, pozitivni i negativni efekti opcija na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, klimatske promene, upravljanje otpadom, zaštitu od buke i živi i neživi svet.

4. Analiza upravljačkih efekata

1) Mere predviđene Programom ne uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene u postojećim organima javne uprave i ne predviđa formiranje novih organa javne uprave, javnih agencija, nezavisnih regulatornih tela, javnih službi i javnih lica kojima je povereno javno ovlašćenje.

2) Za realizaciju Programa nije potrebno izvršiti restrukturiranje Komesarijata kao predlagača niti drugog subjekta javnog sektora.

3) Mere predviđene Programom ne utiču na odgovornost i transparentnost rada javne uprave, javne agencije , nezavisnih regulatornih tela, javnih službi i javnih ustanova kao i pravnih ili fizičkih lica kojima je povereno javno ovlašćenje.

5. Analiza finansijskih efekata

1) Mere predviđene programom neće imati uticaj na javne prihode i rashode.

2) Okvirna preliminarna procena finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti vršena je od strane Komesarijata kao predlagača ovog Akcionog plana i nosilaca pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana, a u skladu sa plansko-budžetskim procedurama i u skladu sa limitima koje je odredilo Ministarstvo finansija za sve budžetske korisnike.

Program će se sprovoditi koristeći sredstva iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta jedinica lokalnih samouprava i donacija od strane privatnog sektora i međunarodnih organizacija, uključujući Evropsku uniju.

Budući da je za implementaciju Programa za integraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji za period od 2025. do 2026. godine, pripremljen Akcioni plan za period od 2025. do 2026. godine, za taj period utvrđene su i procene troškova za planirane aktivnosti i ostvarivanje planiranih mera i ciljeva. Važno je imati u vidu da prilikom obračuna troškova nisu planirani troškovi vezani za redovne aktivnosti organa, već samo troškovi za dodatne aktivnosti, odnosno uvećan obim postojećih aktivnosti.

Ukupno procenjena finansijska sredstva za sprovođenje ovog Programa za period od 2025. do 2026, godine iznose 128.245.000,00 dinara.

Deo sredstava za realizaciju pojedinih aktivnosti planiran je iz sredstava međunarodnih donatora, putem programa i projekata koji će se usvojiti i realizovati na osnovu ovog akcionog plana. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. tačka 4), alineja 3 Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika76, te aktivnosti se uslovno izvršavaju, jer se finansiraju iz donatorskih izvora.

U svim aktivnostima u kojima je navedeno da su u okviru programa, koji se realizuju kroz sredstva obezbeđena u budžetu, radi se o redovnom radu državnih službenika i nameštenika u okviru svojih propisanih aktivnosti, bilo da se radi o njihovom učešću u radnim grupama ili o pojedinačnom radu na praćenju sprovođenja propisa ili izradi određenih analiza, izveštaja, prikupljanju podataka i slično i ne zahtevaju posebno budžetiranje.

Sprovođenje mera predviđenih akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze države, iz razloga što nikakvo zaduživanje nije planirano. Opredeljena sredstva po merama iskazana su u Akcionom planu.

6. Analiza rizika

1) Za sprovođenje Programa obezbeđena je podrška svih zainteresovanih strana i sprovođenje Programa je prioritet za donosioce odluka u narednom periodu.

2) Za sprovođenje mera predviđenih programom obezbeđena su finansijska sredstva. Sprovođenje javnih nabavki nije predviđeno.

3) Za sprovođenje Programa identifikovan je nizak rizik, na realizaciju mera može eventualno uticati stanje društveno-političke situacije.

––––––––

76 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19.

6. MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE MERA I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

a. Odgovorne institucije

Institucije Republike Srbije su odgovorne za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava povratnika, kao i za bezbednost i razvoj zemlje. Održiva integracija povratnika u društvo Srbije je složen proces koji zahteva angažman državnih institucija i organa iz više različitih oblasti. Da bi primena Programa bila efektivna i efikasna neophodna je intenzivna međuresorna saradnja i adekvatna koordinacija. Ulogu u primeni Strategije imaju i drugi akteri, građanski i privatni sektor. Zbog toga je neophodna i međusektorska saradnja.

Svaki organ odgovoran je za sprovođenje Programa u okviru svojih nadležnosti u skladu sa definisanim aktivnostima i merama, a primenu aktivnosti predviđenih ovim Programom prati Radna grupa KIRS-a formirana za potrebe izrade ovog Programa, proširena predstavnicima nadležnih organa. Potrebno je da Komesar komesarijata donese rešenje o formiranju/preimenovanju Radne grupe za izradu Programa u Radnu grupu za implementaciju i praćenje Programa.

Važno je da sa ciljevima i aktivnostima Programa budu upoznate i lokalne samouprave, jer će se na lokalnom nivou realizovati i koordinisati većina aktivnosti. U tom smislu ključna je uloga lokalnih Saveta za migracije. Da bi se obezbedio međuresorni i međusektorski pristup, u sastav ovih Saveta treba da pored obaveznih članova u skladu sa Zakonom budu uključeni i predstavnici onih resora koji su ključni za realizaciju podrške u integraciji. Takođe, Saveti za migracije treba da imaju redovnu i planiranu saradnju sa drugim sličnim lokalnim telima (npr. Saveti za zapošljavanje, Mobilni timovi za socijalno uključivanje Roma i sl.) kao i organizacijama civilnog društva na lokalnom nivou.

Uključivanje romskih koordinatora i zdravstvenih medijatora u rad lokalnih Saveta za migracije i uređena saradnja sa Mobilnim timovima za socijalnu inkluziju Roma ima poseban značaj za efektivnu i održivu primenu Strategije jer Romi čine oko 80% povratničke populacije, a više od 80% njih živi u uslovima socijalne isključenosti i siromaštva.

Državni organi koji su u Akcionom planu određeni kao nadležni za sprovođenje aktivnosti, sprovode aktivnosti obuhvaćene Akcionim planom. Za uspešno sprovođenje aktivnosti je zadužen imenovani rukovodilac organa državne uprave koji je rukovodilac relevantne organizacione jedinice. U slučaju kada je nekoliko organa zaduženo za neku aktivnost, organ koji je naveden kao prvi u Akcionom planu preuzeće vodeću ulogu i obavljati koordinaciju rada ostalih partnera.

b. Koordinacija, praćenje i izveštavanje

Akcioni plan za period od 2025. do 2026. godine za sprovođenje Programa reintegracije povratnika po sporazumu o readmisiji za period od 2025. do 2026. godine, sastavni je deo ovog programa.

Radna grupa za implementaciju i praćenje Programa je odgovorna za praćenje uspešnosti primene ovog programa i pratećeg Akcionog plana. Radna grupa će uspostaviti mehanizam kontinuiranog prikupljanja pojedinačnih izveštaja svih odgovornih organa javne vlasti. Institucije odgovorne za primenu Programa i Akcionog plana dostavljaće Radnoj grupi godišnje izveštaje o sprovedenim aktivnostima. Po potrebi i po zahtevu Radne grupe, odgovorne institucije će dostavljati i dodatne izveštaje i podatke. Kontinuirano će se prikupljati i drugi relevantni izveštaji, kao što su izveštaji Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, stručne analize, izveštaji udruženja građana koja se bave migrantima.

Radna grupa za implementaciju i praćenje Programa će pripremiti finalni izveštaj sa ocenom uspešnosti primene Programa i dostaviti ga Vladi najkasnije do 30. juna 2027. godine.

Sadržaj Programa i Akcionog plana u Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (u daljem tekstu: JIS) unosi KIRS. Organ javne uprave koji je određen za praćenje sprovođenja mera i aktivnosti u akcionom planu, unosi u JIS informacije o napretku, odnosno podatke o ostvarenim vrednostima pokazatelja učinka na nivou ciljeva i mera, uz obrazloženje odstupanja između ciljnih i ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka, statusu sprovođenja aktivnosti, kao i odstupanja od planiranih rokova za sprovođenje aktivnosti i obezbeđenim i utrošenim finansijskim sredstvima. KIRS priprema godišnji izveštaj, tako što preuzima tabelu godišnjeg izveštaja o sprovođenju akcionog plana iz JIS-a i opisno prikazuje napredak u postizanju ciljeva i mera u odnosu na definisane pokazatelje učinka i procenat ostvarenja mera i aktivnosti u odnosu na planiran broj mera i aktivnosti za izveštajni period.

7. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

U cilju prezentovanja Nacrta programa reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, kao prikupljanja komentara i mišljenja na Nacrt programa, svih relevantnih učesnika u oktobru 2023. godine Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Kancelarijom za izbeglice i migracije je sproveo konsultativni proces kroz realizaciju tri regionalne radionice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, uz učešće 68 predstavnika OCD, JLS i lokalnih mehanizama za inkluziju Roma. Cilj konsultacija bio je da se doprinese boljem planiranju i pripremi Programa za reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period 2025–2026. godine,

Tokom realizovanih konsultativnih radionica, dat je niz opštih preporuka koje se odnose na institucionalni okvir. Predloženo je povezivanje postojećih mehanizama za podršku povratnicima sa mehanizmom za inkluziju Roma na lokalnom nivou u cilju ostvarivanja veće sinergije, zajedničkog planiranja, komplementarnosti, razmene informacija, ali i razmene podataka o korisnicima. Povezivanjem ova dva mehanizma poboljšalo bi se pre svega informisanje povratnika o mogućnostima koje postoje u okviru KIRS-a. Potrebno je inicirati uvođenje lokalnih poverenika za izbeglice i migracije u rad Mobilnih timova i lokalnih saveta za Rome u cilju bolje i sveobuhvatnije podrške povratnicima. Uključivanjem lokalnih poverenika u rad Saveta za socijalnu inkluziju Roma, kao i u rad Mobilnih timova za inkluziju Roma, ostvarila bi se bolja sinergija između ova dva mehanizma podrške, efikasnije zajedničko planiranje, bolji pristup informacijama i zajedničko rešavanje izazova sa kojima se suočavaju povratnici. Takođe, osigurala bi se efikasnija podrška i postigla veća informisanost povratnika o svim dostupnim uslugama i merama podrške. Takođe, uključivanjem predstavnika OCD sektora i koordinatora za romska pitanja u rad lokalnih Saveta za migracije, postigli bi se bolji rezultati, efikasniji rad Saveta za migracije i sama podrška povratnicima bi bila usmerena na njihove realne potrebe, pre svega u ostvarivanju prava iz oblasti stanovanja, pristupu tržištu rada i ekonomskom osnaživanju, pristupu obrazovanju, ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti, ostvarivanju prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, a sve u cilju pune reintegracije povratnika na lokalnom nivou. Predloženo je i uključivanje predstavnika OCD sektora i koordinatora za romska pitanja u rad radnih grupa za izradu lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja izbeglih, interno raseljenih lica (IRL), uključujući i oblast povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Preporučeno je dizajniranje mera i aktivnosti za podršku povratnicima u okviru izrade Lokalnih akcionih planova za Rome, kao i prilikom pripremanja Operativnih planova rada Mobilnih timova u cilju sveobuhvatnije podrške, a u skladu sa nacionalnom Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Veoma je važno uspostavljanje efikasne baze podataka o povratnicima u okviru KIRS-a. Takođe, potrebno je urediti i sistem razmene podataka i informacija o korisnicima, povratnicima u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Predloženo je uvođenje efikasnijih mera i načina za proveru korisnika i uspostavljanje mehanizama saradnje za bolju razmenu podataka o podržanim korisnicima između OCD i KIRS kroz potpisivanje protokola o saradnji o razmeni podataka i informacija u cilju ostvarivanja bolje sinergije, komplementarnosti, a smanjivanja preklapanja. Konstatovano je da generalno postoji prostor za bolju saradnju između OCD sektora i lokalnih poverenika, kako u pogledu informisanja i upućivanja povratnika kod lokalnog poverenika od strane OCD sektora, tako i uspostavljanja zajedničke saradnje i planiranja na lokalnom nivou. Takođe, predloženo je uspostavljanje regionalnih info centara (Info centri – HUB-ovi) za informisanje, savetovanje, povezivanje korisnika sa lokalnim institucijama i pružanje podrške povratnicima u cilju njihove potpune reintegracije, kroz blisku i direktnu saradnju sa KIRS i lokalnim poverenicima za izbeglice i migracije, uključujući i saradnju sa svim lokalnim institucijama (JLS, CSR, NSZ, DZ, obrazovne ustanove).

Preporučene su sledeće konkretne aktivnosti

– Organizovanje redovnih onlajn info sesija od strane KIRS-a sa lokalnim poverenicima i OCD u cilju informisanja o aktuelnim konkursima i važnosti prijavljivanja za programe KIRS-a, posebno za podršku povratnicima, i da KIRS prilikom objavljivanja javnog poziva namenjenog povratnicima, uspostavi redovnu praksu realizacije info sesija sa povratničkom zajednicom uz podršku OCD sektora i lokalnog poverenika.

– Jačanje kapaciteta lokalnih poverenika za izbeglice i migracije na teme zasnovane na predstavljanju izazova i potreba povratnika na lokalnom nivou, upoznavanju lokalnih poverenika sa kulturom i identitetom povratničke zajednice, kao i organizovanje obuka na teme antidiskriminacije, anticiganizma, bolje efikasnosti rada lokalnih poverenika i umrežavanje, podizanje svesti, senzibilizacije i posvećenosti za rad sa povratnicima, uz korišćenje modela i primera dobre prakse rada na lokalnom nivou.

– Aktivnosti KIRS koje će inicirati važnost povezivanja i ostvarivanja sinergije između mehanizama za podršku povratnicima sa mehanizmima za inkluziju Roma, uključujući OCD sektor i biznis sektor, kroz organizovanje zajedničkih radionica i obuka za sve mehanizme podrške.

– Pripremanje informacija o svim dostupnim uslugama podrške namenjenim korisnicima (povratnicima) koristeći odgovarajuće kanale komunikacije uz prevođenje sa srpskog na romski i po potrebi na nemački jezik.

– Ostvarivanje saradnje između KIRS i postojećih romskih medija, u cilju boljeg informisanja o dostupnim uslugama namenjenim povratničkoj zajednici, kao i promovisanju uspešnih priča reintegracije povratnika.

– Aktivnosti koje se odnose na povećanje mobilnosti koordinatora za romska pitanja, OCD sektora i zajednice u promovisanju dostupnih usluga prema povratnicima, kroz različite aktivnosti i povećan autrič rad na terenu. Posebno je važno osnažiti samu povratničku zajednicu i jačati poverenje pripadnika povratničke (romske zajednice) u relevantne institucije.

– Preporučuje se da KIRS informacije namenjene povratnicima na zvaničnoj Internet adresi KIRS prevede na romski jezik.

Kad je u pitanju obrazovanje, učesnici konsultacija navode da deca najčešće prilikom povratka u Srbiju nastavljaju pohađanje nastave u ponovnim ili nižim razredima od stasale dobi deteta. Povratnici po Sporazumu o readmisiji čija su deca pohađala nastavu u zemljama EU i dalje često ne poseduju sertifikate i svedočanstva o pohađanju nastave ili poseduju svedočanstva koja je potrebno prevesti i nostrifikovati u cilju uključivanja dece u obrazovni sistem. Deca, i ako pohađaju pripremni razred, na primer u Nemačkoj, veoma često nemaju svest o kakvoj se nastavi radi, a prilikom povratka ne donose odgovarajuću dokumentaciju iz koje bi se jasno videlo o kakvom školovanju se radi. Dešava se da sve veći broj povratničke dece ne pohađa nikakve škole tokom boravka u inostranstvu. Preporučeno je da se u okviru ovog Programa definišu dodatne aktivnosti podrške deci pored rada pedagoških asistenata u obrazovnom sistemu, kroz pomoć i podršku u učenju, pružanje dodatne individualne podrške u prevazilaženju jezičke barijere, savladavanju ćiriličnog pisma, pružanje psihosocijalne podrške i motivacije za nastavak školovanja, obezbediti podršku deci (povratnika) kroz dodeljivanje školskog pribora, udžbenika i uključivanje dece u vannastavne aktivnosti i odlazak na ekskurzije i rekreativne nastave. Takođe, preporučeno je razvijanje podrške namenjene deci i mladima iz povratničke zajednice, kroz uključivanje u sportske aktivnosti na lokalnom nivou i učestvovanje na različitim kreativnim radionicama, kursevima za mlade u cilju uspešnije integracije i ostvarivanja suživota i socijalne kohezije na lokalnom nivou.

Preporučene su i aktivnosti posvećene pružanju psihosocijalne podrške povratnicima. Preporučeno je posebno razvijanje aktivnosti koje se odnose na ostvarivanje i pristup svim zagarantovanim pravima, pre svega podrška povratnicima u pristupu socijalnim pravima i zdravstvenim uslugama, kao i reintegraciji u obrazovni sistem i pribavljanju ličnih dokumenata, uključujući nostrifikaciju i prevođenje diploma. Takođe, neophodna je podrška OCD sektora i lokalnih mehanizama u ostvarivanju drugih usluga iz oblasti socijalne zaštite (na primer: NSP, tuđa nega i pomoć, pomoć ličnog pratioca, pomoć negovateljica itd.).

Predloženo je i da KIRS tokom naredne dve godine znatno poveća obuhvat korisnika, poveća fondove i podršku namenjenu povratnicima kroz efikasnije aktiviranje veoma važne podrške koja se odnosi na dohodovne aktivnosti. Bolje razvijanje ove podrške bi posebno doprinelo boljoj ekonomskoj reintegraciji povratnika. Sugerisano je povezivanje korisnika sa drugim merama podrške u ovoj oblasti kao što su programi NSZ i drugih organizacija. Takođe, sledeća preporuka u okviru dohodovnih aktivnosti, odnosi se na razvijanje dodatne podrške u cilju povećanja prihoda povratnika kroz dodeljivanje male opreme za obavljanje različitih zanatskih poslova, posebno u poljoprivredi, a za koje neće biti neophodno osnivanje i registrovanje firmi. Ovakva podrška bi svakako povećala iskustvo, ali i znanje korisnika, a daljom podrškom bi efikasno doprinela i samozapošljavanju. Predlaže se da podrška „dohodovna aktivnost” bude sastavni i obavezni paket podrške uz podršku kupovine seoske kuće ili nepokretnosti za stanovanje, čime bi se zaista obezbedila ekonomska razvijenost svake porodice. Veoma je važno obezbediti podršku u okviru programa stručnih obuka i kurseva, stažiranja koji vode zapošljavanju ili samozapošljavanju. Obuke treba u boljoj meri pojačati i povezati sa deficitarnim zanimanjima i prethodno kvalitetno urađenom analizom ispitivanjem tržišta, ali i ispitivanjem potreba, potencijala i kapaciteta povratnika, a sve u cilju povećanja mogućnosti zapošljavanja i zapošljivosti. Preporučuje se da se sprovede dokvalifikacija/prekvalifikacija za povratnike koji nisu u potpunosti završili srednju školu, kao i uključivanje korisnika u škole za obrazovanje odraslih u saradnji sa NSZ. Preporučuje se podizanje kapaciteta povratnika sa završenom srednjom školom u cilju povećanja mogućnosti zapošljavanja pre svega u struci, ili kroz dodatnu podršku kroz organizovanje obuka za zanimanja koja su tražena na lokalnom tržištu. Posebnu pažnju treba posvetiti merama podrške ženama iz povratničke zajednice koje su zainteresovane i imaju dovoljno kapaciteta za podršku kroz usluge samozapošljavanja, kao i uključivanjem u programe povećanja mogućnosti zapošljavanja kroz uključivanje u različite obuke i kurseve, a nakon toga i zapošljavanja kod poslodavca. Predlaže se uspostavljanje aktivnosti za podršku povratnicima kroz usluge karijernog vođenja, pisanja CV-a i savetovanja, kao i mentorske podrške prilikom pronalaženja zaposlenja kao i uspostavljanje mera i aktivnosti koji vode smanjenju diskriminacije prema povratnicima, posebno prilikom zapošljavanja i ostvarivanja dostupnih zagarantovanih prava. Takođe, predloženo je uključivanje povratnika u javne radove NSZ i programe radne aktivacije.

Kroz podršku samozapošljavanju potrebno je raditi na uspostavljanju kriterijuma za dodeljivanje start up-ova (ekonomski i socijalni kriterijumi, koji imaju za cilj poboljšanje životnih uslova povratnika i ugroženih porodica i smanjenje nezaposlenosti, stvaranje prostora za razvoj preduzetništva i integraciju povratnika). Sledeći nivo podrške treba biti usmeren na podršku već postojećim poslodavcima, odnosno kompanijama, kroz dodelu opreme, a u cilju zapošljavanja povratnika i potencijalnih migranata. Takođe, osnivanje socijalnih preduzeća i osnivanje zadruga može imati višestruke koristi. Praksa je pokazala da samostalni preduzetnici koji su osnovali firme, nakon dodele opreme, odnosno start-up, ne mogu dugo da izdrže na tržištu bez podrške. Osnivanjem socijalnog preduzeća i udruživanjem više korisnika uz uspostavljanje menadžmenta i vođenja socijalnog preduzeća, može se osigurati trajnost i sigurnost njihovog poslovanja uz povezivanje sa kupcima, dobavljačima, tržištem, kao i podrška menadžmenta u vođenju marketinga, knjigovodstvenih usluga, itd. Potrebno je ostvariti saradnju između KIRS-a i Nemačke privredne komore, kao i Privredne komore Srbije, uključujući i privatni biznis sektor u cilju stvaranja održivih uslova za uspešnije zapošljavanje povratnika u Srbiji. Potrebno je raditi i na obezbeđivanju donatorskih sredstava za podršku u ekonomskom osamostaljivanju povratnika.

U oblasti stambene podrške, predloženo je da KIRS tokom naredne tri godine znatno poveća obuhvat korisnika, poveća fondove i podršku namenjenu povratnicima kroz:

– Podršku povratnicima kroz kupovinu seoskih kuća sa okućnicom uz napomenu da je važno dozvoliti kupovinu bilo koje nepokretnosti za stanovanje bilo gde na teritoriji RS (što podrazumeva da kuća ne mora nužno biti na selu), u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima za kupovinu nepokretnosti, odnosno, kuće za stanovanje, po principu nedavno sprovedenog konkursa GIZ-a i KIRS-a.

– Povećanje obuhvata korisnika, ali i povećanje iznosa finansijskih sredstava za kupovinu pojedinačnih (seoskih) kuća za stanovanje i to prema stepenu razvijenosti opština i gradova u RS, kako bi se sami korisnici zadržali u mestu u kojem trenutno žive. Drugi način jeste generalno povećati iznos sredstava za kupovinu seoskih kuća.

– Povećanje obuhvata i broja dodeljenih paketa građevinskog materijala za rekonstrukciju (adaptaciju) kuća za stanovanje povratnika.

– Dodeljivanje montažne kuće za stanovanje za korisnike koji u svom vlasništvu imaju građevinski plac, a istovremeno žive u kućama koje nisu uslovne za stanovanje ili nemaju gde da žive.

– Obezbeđivanje identične i sveobuhvatne podrške povratnicima onako kako je ona dizajnirana i dostupna izbeglicama, posebno kroz stambena rešenja, odnosno, stambeno zbrinjavanje porodica.

– Kroz programe socijalnog stanovanja osigurati najmanje 10% podrške za povratničke porodice.

– Uvođenje saradnika medijatora za reintegraciju povratnika u okviru kancelarije povereništva, čija će uloga biti povezivanje povratnika sa lokalnim poverenikom i jačanje poverenja povratničke zajednice u lokalne institucije, pružanje sveobuhvatne podrške svakom korisniku uključujući rad na terenu, u cilju ostvarivanja svih zagarantovanih prava, kao i pružanje podrške u informisanju, savetovanju, kao i prijavljivanju (konkurisanju) za usluge i podršku kod KIRS-a i drugih organizacija i programa.

– Pružanje besplatne pravne pomoći, posebno u legalizaciji kuća i rešavanju pravno imovinskih odnosa, a sve u cilju kako bi bili u mogućnosti da konkurišu za programe dodeljivanja paketa građevinskog materijala za adaptaciju (rekonstrukciju) kuća.

– Obezbeđivanje donatorskih sredstava.

Tekst Programa usaglašen je sa dostavljenim komentarima/ mišljenjima prisutnih predstavnika, a u skladu sa procenjenim resursima za implementaciju.

8. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA

Ukupno procenjena finansijska sredstva za sprovođenje ovog Programa za period od 2025. do 2026, godine iznose 128.245.000,00 dinara.

Prikaz planiranih potrebnih finansijskih sredstava po planiranim posebnim ciljevima (u hiljadama dinara:

Posebni ciljevi

2025.

2026.

Ukupno

Unapređeni kapaciteti sistema podrške za održivu reintegraciju povratnika

4.506,00

21.908,00

26.414,00

Unapređeni kapaciteti povratnika da se proaktivno uključe u društvo.

57.691,00

44.140,00

101.831,00

128.245,00

Prikaz planiranih potrebnih finansijskih sredstava po planiranim merama:

Posebni cilj 1: Unapređeni kapaciteti sistema podrške za održivu reintegraciju povratnika

U hiljadama dinara

2025.

2026.

UKUPNO

Mera 1.1: Unapređenje mehanizama za implementaciju i praćenje Programa reintegracije povratnika

3.466,00

7.254,00

10.720,00

Mera 1.2: Jačanje mehanizama za pružanje podrške povratnicima na lokalnom i nacionalnom nivou

0,00

14.654,00

Mera 1.3. Poboljšanje koordinacije i međusektorske saradnje u podršci povratnicima na lokalnom nivou

1.040,00

0.00

1.040,00

Posebni cilj 2: Unapređeni kapaciteti povratnika da se proaktivno uključe u društvo.

U hiljadama dinara

2025.

2026.

UKUPNO

Mera 2.1: Unapređenje informisanosti i svesti povratnika o značaju i mogućnosti reintegracije

1.040,00

0,00

1.040,00

Mera 2.2: Povećanje pristupa povratnika svim zagarantovanim pravima

21.000,00

42.000,00

Mera 2.3: Stambeno zbrinjavanje povratnika po Sporazumu o readmisiji

35.651,00

20.000,00

55.651,00

Mera 2.4: Ekonomsko osnaživanje povratnika

0,00

3,140,00

Prikaz strukture planiranog finansiranja Akcionog plana za period 2025–2026. godina (u hiljadama dinara)

Budžet RS

Donatorska podrška

Nedostajuća sredstva

UKUPNO

PC 1.

0,00

19.160,00

7.254,00

26.414,00

M 1.1

0,00

3.466,00

7.254,00

10.720,00

M 1.2

0.00

14.654,00

M 1.3

0.00

1.040,00

PC 2.

82.000,00

19.831,00

101.831,00

M 2.1

0,00

1.040,00

0,00

1.040,00

M 2.2

42.000,00

0,00

42.000,00

M 2.3

40.000,00

15.651.00

0,00

55.651,00

M 2.4

0,00

3.140,00

0,00

3.140,00

UKUPNO

82.000,00

38.991,00

7.254,00

128.245,00

63,94%

30,40%

5,66%

100%

Za realizaciju ovog Programa procenjena su finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 128.245.000,00 dinara. Za realizaciju mere 2.2 Povećanje pristupa povratnika zagarantovanim pravima (aktivnosti 2.2.2, 2.2.3, 2.2.6 i 2.2.10) i za realizaciju mere 2.3 Stambeno zbrinjavanje povratnika po Sporazumu o readmisiji (aktivnosti 2.3.2 i 2.3,3) iz budžeta Republike Srbije procenjena su finansijska sredstva u iznosu od 82.000.000,00 dinara.

Za ostale aktivnosti u okviru predviđenih mera u najvećoj meri su obezbeđena donatorska sredstva.

GIZ je kroz dva programa „Program Centri za migracije i razvoj (ZME)” i „Projekat Migracije u kontekstu razvoja (MEG)” obezbedio sredstva u ukupnom iznosu od 17.083.000,00 dinara predviđenih za realizaciju Mere 1.1. Unapređenje mehanizama za implementaciju i praćenje Programa reintegracije povratnika (aktivnosti 1.1.2, 1.1.3, 1.1.5, 1.1.9 i 1.1.10), zatim Mere 1.2. Jačanje mehanizama za pružanje podrške povratnicima na lokalnom i nacionalnom nivou (aktivnosti 1.2.1, 1.2.2, 1.2.3, 1.2.5, 1.2.6 i 1.2.7) kao i Mere 1.3. Poboljšanje koordinacije i međusektorske saradnje u podršci povratnicima na lokalnom nivou (aktivnosti 1.3.2, 1.3.3, 1.3.4, 1.3.5, 1.3.6 i 1.3.7),

UNDP je putem programa Program „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku delotvornoj društveno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanuˮ obezbedio sredstva u ukupnom iznosu 41.290.000.000 dinara predviđenih za realizaciju Mere 1.1. Unapređenje mehanizama za implementaciju i praćenje Programa reintegracije povratnika (aktivnost 1.1.5); Mere 1.2. Jačanje mehanizama za pružanje podrške povratnicima na lokalnom i nacionalnom nivou (aktivnost 1.2.2); Mere 1.3. Poboljšanje koordinacije i međusektorske saradnje u podršci povratnicima na lokalnom nivou (aktivnost 1.3.2) zatim Mere 2.1. Unapređenje informisanosti i svesti povratnika o značaju i mogućnosti reintegracije (aktivnost 2.1.2.). Ove aktivnost je realizovana tokom 2024.godine.

Obezbeđena su i donatorska sredstva IPA 2022 Projekat „Bolji pristup pravdi za interno raseljena lica i povratnike” u iznosu od 15.651.000,00 RSD za trogodišnji period za realizaciju aktivnosti 2.3.1. Pružanje besplatne pravne pomoći povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji.

U okviru mere 1.1. Unapređenje mehanizama za implementaciju i praćenje Programa reintegracije povratnika za aktivnosti 1.1.6. Sprovođenje istraživanja o položaju i potrebama povratnika i 1.1.7. Sprovođenje evaluacije rada lokalnih Saveta za migracije i LAP-ova za rešavanje pitanja izbeglica, IRL i povratnika potrebno je obezbediti donatorska sredstva u procenjenom iznosu od 7.254.000,00 dinara. Izvori sredstava za njihovo sprovođenje će se utvrditi tokom sprovođenja Akcionog plana i njihovo izvršenje će biti moguće u skladu sa obezbeđenim sredstvima.

U okviru mere 2.4.3. Planiranje i primena programa ekonomskog osnaživanja žena povratnica kroz podsticanje ženskog preduzetništva i 2.4.4. Podizanje kapaciteta povratnika u cilju povećanja mogućnosti zapošljavanja kroz dodatnu podršku kroz organizovanje obuka za zanimanja koja su tražena na lokalnom tržištu, potrebno je obezbediti donatorska sredstva u iznosu od 3.140.000,00 dinara.

9. ZAVRŠNI DEO

Ovaj program objavljuje se na internet stranici Vlade, internet stranici Komesarijata za izbeglice i migracije i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 019-11362/2025-2

U Beogradu, 24. oktobra 2025. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.

10. PRILOG 1 – Drvo problema

11. Akcioni plan za sprovođenje programa reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji za period od 2025. do 2026. godine

LISTA SKRAĆENICA

KIRS

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije

Evropska komisija

ERP

Program ekonomskih reformi

Evropska unija

GIZ

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH)

BMZ

Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj

JLS

Jedinice lokalne samouprave

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MEI

Ministarstvo za evropske integracije

MLJMPDD

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MMSP

Mala, mikro i srednja preduzeća

MPR

Ministarstvo prosvete

MUP

Ministarstvo unutrašnjih poslova

KKIM

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

ŠU

Školska uprava

Ministarstvo finansija

NAJU

Nacionalna akademija za javnu upravu

NPAA

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

OCD

Organizacije civilnog društva

RSJP

Republički sekretarijat za javne politike

UNDP

Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Program)

ZUOV

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja

KDONOK

Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija

Napomena: Pojmovi upotrebljeni u ovom Programu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.