Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period 2023–2032. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

PROGRAM

upravljanja muljem u Republici Srbiji za period 2023–2032. godine

"Službeni glasnik RS", broj 84 od 5. oktobra 2023.

1. UVOD

Mulj je krajnji nusproizvod prečišćavanja komunalnih otpadnih voda koji nastaje iz različitih izvora u procesu prečišćavanja otpadnih voda, u zavisnosti od zahtevane efikasnosti prečišćavanja i usvojene tehnologije procesa prečišćavanja otpadnih voda. U evropskoj regulativi je klasifikovan kao neopasan otpad, jer kada se njime pravilno upravlja može imati značajne koristi za životnu sredinu i ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi.

Najnovija regulativa Evropske unije je postavila visoke standarde u tretmanu otpadnih voda, dok u oblasti praćenja i kontrole kvaliteta tretmana mulja obuhvata niz različitih zakonodavnih instrumenata. Opredeljenje ka cirkularnoj ekonomiji u okviru Evropskog zelenog dogovora (The European Green Deal, COM/2019/640) je istaklo činjenicu da se mulj više ne uklapa u potpunosti u postojeće definicije otpada, jer on ne treba da se odbacuje, već da se ponovo koristi. Zbog toga se očekuje da će biti posvećena dodatna pažnja upravljanju i odlaganju mulja, kroz regulisanje „životnog” ciklusa mulja od njegovog stvaranja do konačnog odlaganja ili ponovne upotrebe, kao što je korišćenje energije i iskorišćenje ključnih nutrijenata, pre svega azota i fosfora, kao elementa koji su od velikog interesa za sektor poljoprivrede EU u kontekstu cirkularne ekonomije i težnje ka nultom zagađenju.

U Republici Srbiji je više od polovine stanovnika priključeno na kanalizacione sisteme i postoji određeni broj postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda koje već stvaraju mulj. Takođe, započeti su novi projekti proširenja kanalizacionih mreža u gradovima i opštinama i projekti rekonstrukcije i izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje, tako da se očekuje povećanje količine mulja tokom određenog vremena. Republika Srbija trenutno nema uspostavljen sistem upravljanja muljem niti je do sada imala plan za uspostavljanje tog sistema. Pojedinačna postrojenja odlažu mulj sopstvenim naporima, u skladu sa njihovim lokalnim i finansijskim uslovima, a postojeća praksa se svodi na odlaganje na opštinske deponije ili u okviru prostora samih postrojenja, uz neadekvatne mere zaštite životne sredine.

Usled potrebe dugoročnog rešavanja pitanja upravljanja muljem u Republici Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine je pokrenulo inicijativu za izradu posebnog programa za upravljanje muljem, imajući u vidu posebne karakteristike ovog pitanja u odnosu na pitanja upravljanja drugim vrstama otpada koji su obuhvaćeni Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine, (,,Službeni glasnik RS”, broj 12/22), kao i da je upravljanje muljem obuhvaćeno posebnim direktivama EU. U okviru pregovora za pristupanje EU, Republika Srbija je kroz Poglavlje 27 započela proces uspostavljanja sistema upravljanja muljem i njegovo prilagođavanje ciljevima i pravnim tekovinama EU.

Program je izrađen u skladu sa čl. 10–15. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (,,Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

Izradi Programa upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine (u daljem tekstu: Program) prethodila je izrada ex ante analize koja je pripremljena uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme/UNDP), pri čemu su korišćeni nalazi i preporuke iz studije sprovedene u okviru Faze 2 Projekta „Podrška programu razvoja infrastrukture za zaštitu životne sredine” (EIPS2), koja je završena u decembru 2020. godine.

Za izradu Programa, u oktobru 2021. godine, obrazovana je Radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičke direkcije za vode i Uprave za poljoprivredno zemljište, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.

Konsultativni proces je sproveden na osnovu analize zainteresovanih strana, kojim su identifikovani relevantni državni organi i organi lokalne vlasti, javna preduzeća, lokalna javna komunalna preduzeća, privredni subjekti, instituti, organizacije civilnog društva, mediji, donatorska zajednica, kao i posebne ciljne grupe: poljoprivrednici i građani. Konsultativni proces je započeo u ranim fazama pripreme polazne dokumentacije, odnosno od pripreme analiza za izradu Programa, a obuhvatio je različite aktivnosti i metode. Kroz konsultativni proces prikupljeni su svi potrebni podaci i informacije, kao i predlozi i smernice u vezi sa identifikovanjem mogućih pristupa za rešavanje pitanja upravljanja muljem u Republici Srbiji.

Programom su utvrđeni ciljevi za upravljanje muljem u Republici Srbiji, ključne mere za ostvarivanje postavljenih ciljeva, kao i okvir za operatere i ostale subjekte za njihovo operativno planiranje za upravljanje muljem u narednih deset godina.

SKRAĆENICE

AZŽS

Agencija za zaštitu životne sredine

AP

Autonomna pokrajina

BAT

Best Available Teshnique/najbolja raspoloživa tehnika

BREF

Best Available Techniques Referense/Referentni dokument za najbolje raspoložive tehnike

ES

Ekvivalent stanovnika

EU

Evropska unija

JKP

Javno komunalno preduzeće

JLS

Jedinica lokalne samouprave

MZŽS

Ministarstvo zaštite životne sredine

MFI

Međunarodne finansijske institucije

MPŠV

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

PPOV

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

POPs

Dugotrajne organske zagađujuće materije

RS

Republika Srbija

RSD

Srpski dinar

SM

suva materija

UNDP

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

2. PLANSKI I REGULATORNI OKVIR

2.1. Okvir javne politike u EU i na međunarodnom nivou

Na nivou EU u toku poslednje decenije doneto je više dokumenata kojima su definisane zajedničke politike u pogledu daljeg razvoja u pravedno i prosperitetno društvo, sa modernom, resursno efikasnom i konkurentnom ekonomijom, kojima se štite prirodna bogatstva i zdravlje građana i štiti i unapređuje životna sredina.

Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan usvojen je 2020. godine. Zapadni Balkan je integralni deo Evrope i predstavlja geostrateški prioritet za Evropsku uniju. Taj plan ima za cilj da podstakne dugoročni oporavak – podržan zelenom i digitalnom tranzicijom – koji će voditi ka kontinuiranom ekonomskom rastu, implementaciji reformi koje su neophodne za napredak na putu ka EU, kao i ka približavanju Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU. Cilj Plana je da oslobodi neiskorišćeni ekonomski potencijal ovog regiona i značajan prostor za povećanje unutar-regionalne ekonomske saradnje i trgovine. U skladu s tim, tokom pandemije EU je pružila značajnu podršku zemljama Zapadnog Balkana, što je navedeno u Saopštenju Evropske komisije i u deklaraciji Samita u Zagrebu od 6. maja 2020. godine.

Novi Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju sadrži agendu okrenutu ka budućnosti u cilju ostvarivanja čistije i konkurentnije Evrope u saradnji sa ekonomskim akterima, potrošačima, građanima i organizacijama civilnog društva. Njegov je cilj da ubrza transformacione promene koje iziskuje Evropski zeleni dogovor oslanjajući se na akcije vezane za cirkularnu ekonomiju koje se sprovode od 2015. godine. Taj plan će obezbediti da regulatorni okvir bude pojednostavljen i učinjen prikladnim za održivu budućnost, da se maksimalno iskoriste nove mogućnosti proistekle iz tranzicije, a da se umanji teret koji treba da podnesu građani i preduzeća.

U kontekstu Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju, nova Uredba (EU) 2020/741 o minimalnim uslovima za ponovno korišćenje vode u svrhu irigacije u poljoprivredi stupila je na snagu. Nova pravila primenjivaće se od 26. juna 2023. godine, i očekuje se da će podsticati i olakšati ponovnu upotrebu vode u EU.

Osim toga, Evropska komisija će razraditi Integrisani plan upravljanja nutrijentima u cilju obezbeđivanja održivije primene nutrijenata i podsticanja tržišta za obnovljene nutrijente.

Mulj sadrži vredne organske i druge materije koje su od koristi kada je zemljište osiromašeno ili trpi posledice erozije. Recikliranje materijala, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, zauzima visoko mesto u okviru agende EU. Međutim, takođe je od važnosti da ono što se koristi kao resurs ne bude kontaminirano, inače će rezultirati sve većim zagađenjem zemljišta, vode i/ili vazduha.

Akcionim planom predviđa se da Evropska komisija revidira Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

EU Strategija za zaštitu biodiverziteta do 2030. godine-povratak prirode u naše živote postavlja ambiciozne ciljeve EU i obaveze za period do 2030. godine da bi se ostvarili zdravi i otporni ekosistemi. Kada se radi o praksama upravljanja poljoprivrednim zemljištem, Strategija postavlja cilj da najmanje 25% poljoprivrednog zemljišta EU mora biti organski obrađivano do 2030. godine, i da treba promovisati primenu agroekoloških praksi.

Da bi podržala dugoročnu održivost kako prirode tako i poljoprivrednih delatnosti, ova strategija treba da se sprovodi u sadejstvu sa novom strategijom „Od njive do trpeze” i sa novom Zajedničkom poljoprivrednom politikom.

Ova strategija takođe se zalaže za eliminisanje zagađenja azotom i fosforom proisteklog iz upotrebe đubriva do 2030. godine. Upotreba mineralnog đubriva treba da bude smanjena barem za 20% u odnosu na sadašnji nivo do 2030. godine.

Strategija je najavila ažuriranje Tematske strategije za zemljište EU iz 2006. godine u cilju rešavanja problema smanjenja kvaliteta zemljišta i postizanja nultog zagađenja do 2030. godine.

Strategija Evropske unije ,,Od njive do trpeze” – ciljevi EU su da se smanji ekološki i klimatski otisak sistema ishrane EU i da se osnaži njegova otpornost, da se obezbedi sigurnost ishrane s obzirom na klimatske promene i gubitak biodiverziteta, i da se predvodi globalna tranzicija ka konkurentnoj održivosti strategije ,,Od njive do trpeze” i korišćenju novih mogućnosti. Ova strategija zalaže se za smanjivanje zavisnosti od pesticida i antimikrobnih sredstava, kao i od preterane upotrebe mineralnog đubriva, a za povećavanje obima organske poljoprivrede, unapređenje dobrobiti životinja i delovanje protiv gubitka biodiverziteta. Ova strategija naglašava značaj smanjivanja nivoa zagađenja zemljišta u cilju obezbeđivanja ekološki pogodnog i zdravog sistema ishrane. Ona takođe promoviše proizvodnju biogasa od otpada i ostataka, na primer, iz prehrambene industrije i industrije proizvodnje pića, mulja od prečišćavanja otpadnih voda i komunalnog otpada.

Akcioni plan EU: „Ka nultom zagađenju vazduha, vode i zemljišta” – projekcija za nulti nivo zagađenja za 2050. godinu predstavlja opredeljenje da se zagađenje vazduha, vode i zemljišta smanji do nivoa koji se više neće smatrati štetnim za zdravlje i prirodne ekosisteme, kojim se poštuju granice zagađenja koje naša planeta može prirodno da prečisti, čime treba da se postigne da životna sredina bude oslobođena štetnih materija.

Akcioni planovi određuju nekoliko ciljeva u svrhu ubrzavanja smanjivanja nivoa zagađenja na izvoru, koji uključuju poboljšanje kvaliteta zemljišta smanjivanjem gubitka nutrijenata i upotrebe hemijskih pesticida za 50%, smanjivanjem proizvodnje otpada u značajnoj meri, kao i rezidualnog komunalnog otpada za 50%.

U Aneksu 1 Plana, među akcijama koje su neophodne da bi se ostvarili ciljevi relevantni za smanjivanje zagađenja, nalazi se i revizija Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, u sinergiji sa razmatranjem Direktive o industrijskim emisijama i procenom Direktive o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do 2022. godine.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije (ZPP) 2022–2027. objavljena je 2021. godine, reformisana Zajednička poljoprivredna politika je od suštinskog značaja za ciljeve zacrtane Evropskim zelenim dogovorom, i ona će u velikoj meri doprineti ostvarivanju ciljeva strategije ,,Od njive do trpeze” i Strategije o biodiverzitetu. Zemlje članice EU, u skladu sa ovom zajedničkom politikom, treba da postave sopstvene ambicioznije ciljeve u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u poređenju sa prethodnim programskim periodom, i od njih se očekuje da ažuriraju plan kada bude modifikovana zakonska regulativa koja se odnosi na klimu i zaštitu životne sredine. Osim toga, plaćanja korisnika Zajedničke poljoprivredne politike će biti povezana sa nizom pojačanih zahteva koji se obavezno moraju ispuniti, a najmanje 25% budžeta za direktna plaćanja biće opredeljeno za ekološke planove, čime će se pružiti snažniji podsticaji za poljoprivredne prakse i pristupe koji povoljnije utiču na klimu i zaštitu životne sredine.

Do sada su budžetska sredstva u iznosu od 35% bila namenjena razvoju ruralnih regiona, merama za podršku klimatskoj situaciji, biodiverzitetu, zaštiti životne sredine i dobrobiti životinja. Sada sredstva u iznosu od 40% budžeta Zajedničke poljoprivredne politike moraju biti opredeljena za klimatske prilike i obaveza je da članice u značajnoj meri podržavaju opštu opredeljenost da 10% budžeta EU bude dodeljeno za ostvarivanje ciljeva u vezi sa biodiverzitetom do isteka perioda višegodišnjeg finansijskog okvira EU.

Deklaracija iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan – doneta je u Sofiji 2020. godine, na Samitu Zapadnog Balkana, održanom u okviru Berlinskog procesa. Vođe zemalja iz regiona Zapadnog Balkana ostvarili su značajan korak napred podržavši Deklaraciju balkanskih lidera o zelenoj agendi, koja je u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. Deklaracija treba da podrži i ubrza promene i procese u regionu čiji je krovni cilj delovanje u cilju rešavanja problema klimatskih promena i sprovođenje akcija u okviru sledećih pet stubova:

1) klima, energetika, mobilnost;

2) cirkularna ekonomija;

3) smanjenje zagađenja;

4) održiva poljoprivredna i prehrambena proizvodnja;

5) biodiverzitet.

U skladu sa navedenim strateškim dokumentima u EU razvijen je zakonodavni okvir EU koji postavlja ključne zahteve za upravljanje muljem od prečišćavanja otpadnih voda.

Direktiva 86/278/EES o zaštiti životne sredine, a posebno zemljišta, pri korišćenju kanalizacionog mulja u poljoprivredi uspostavlja pravila kojima se podstiče pravilna upotreba mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u poljoprivredi, kako bi se sprečili štetni uticaji na životnu sredinu i ljudsko zdravlje kao posledica smanjenja kvaliteta zemljišta, površinskih voda i/ili podzemnih voda. U tom cilju, direktiva zabranjuje upotrebu netretiranog mulja na poljoprivrednom zemljištu. Direktiva, takođe, propisuje maksimalno dozvoljene koncentracije metala u zemljištu (kadmijum, hrom, bakar, olovo, živa, nikl i cink) i zabranjuje upotrebu mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji đubriva ako se na taj način prevazilaze vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija pomenutih metala u zemljištu.

Regulatorna odgovornost za staranje o tome da način na koji poljoprivrednici upotrebljavaju mulj udovoljava ovim zahtevima pada na države članice; od kojih se traži da uzimaju uzorke i vrše analize kako mulja tako i zemljišta na kome se mulj koristi, a sve to u svrhu vođenja evidencije o sledećem:

1) koliko mulja se proizvodi i koristi za poljoprivredne potrebe;

2) sastav i svojstva mulja;

3) na koji način je mulj tretiran;

4) gde se mulj koristi i ko ga koristi.

Direktiva o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda dopunjuje regulativu o otpadu EU, podstičući bezbednu upotrebu mulja tako što promoviše zaštitu životne sredine i javnog zdravlja, a takođe doprinosi efikasnosti resursa.

Značaj recikliranja materijala, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, istaknut je kao prioritetna oblast u okviru Evropskog zelenog dogovora i Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju. Posle procene implementacije direktive, Evropska komisija je 2014. godine zaključila da Direktivu o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda treba uskladiti sa svim trenutnim ciljevima EU vezanim za održivost (Strategija za bioekonomiju, nova Uredba o proizvodima tipa đubriva, Farmaceutska strategija i strategija ,,Od njive do trpeze”).

Za sada, rezultati procene iz 2014. godine treba da budu potvrđeni i dopunjeni na način koji je naznačen u Novom akcionom planu za cirkularnu ekonomiju usvojenom 11. marta 2020. godine, kojim se propisuje da će Evropska komisija takođe uzeti u obzir razmatranje direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a takođe i proceniti prirodne načine uklanjanja nutrijenata.

Evropska komisija sprovela je 2021. godine niz konsultacija u okviru inicijative da se proceni koliko je delotvorna bila ova Direktiva, a takođe i da se analiziraju rizici i mogućnosti u vezi sa upravljanjem upotrebom mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u poljoprivrednim delatnostima. Ovo će pružiti informacije potrebne za donošenje odluke Evropske komisije o potrebi da se sprovede procena uticaja predloga za razmatranje Direktive o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Korišćenje mulja u poljoprivredi predstavlja delotvornu alternativu hemijskim đubrivima, naročito onima zasnovanim na fosforu. Važnost recikliranja materijala, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, naglašena je kao prioritetna oblast u okviru Evropskog zelenog dogovora i Novog akcionog plana za cirkularnu ekonomiju. Neophodna je transformacija industrije i svih lanaca vrednosti kako bi Evropa mogla da postane manje zavisna od ekstrakcije sirovina. Međutim, značajno je da ne bude kontaminacije resursa koji treba da budu reciklirani i ponovo korišćeni, inače će taj proces rezultirati sve većim zagađenjem zemljišta, vode i/ili vazduha. Ovo je takođe u skladu sa ambicijom Evropske komisije da se postigne nulti stepen zagađenja najavljen u Evropskom zelenom dogovoru.

Direktiva 91/271/EEC o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda usvojena je u cilju zaštite životne sredine od nepovoljnih efekata ispuštanja komunalnih otpadnih voda, kao i otpadnih voda iz određenih industrijskih sektora, konkretnije, od ispuštanja organskih zagađujućih materija i nutrijenata. U ovoj direktivi naznačeni su neophodni koraci za prikupljanje, tretman i iskorišćenje tretiranih otpadnih voda i mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Direktiva podržava korišćenje mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru odredbi člana 14. „Mulj nastao prečišćavanjem otpadnih voda biće ponovo upotrebljen kad god je to prikladno. Načini odlaganja moraju smanjiti nepovoljne efekte po životnu sredinu na najmanju moguću meru. Odredbama ovog člana takođe se zabranjuje odlaganje mulja u površinskim vodama”.

Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda uključuje odredbe kojima se štiti kvalitet mulja putem zahteva da otpadne vode budu podvrgnute predtretmanu pre ulaska u postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda ukoliko je to zahtevano, kako bi se obezbedilo da tretman mulja koji nastane tim putem ne bude ometen i da se taj mulj može bezbedno odlagati.

Evropska komisija je ukazala da i Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i Direktiva o industrijskim emisijama ne sadrže jasne zahteve u pogledu tretmana i recikliranja mulja. Time je istaknuto da postoji pravna praznina, jer trenutno ni Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda ni Direktiva o industrijskim emisijama ne sadrži detaljna i ažurirana pravila za nadziranje, analizu i tretman mulja, dok Direktiva o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sadrži pravila samo za jednu vrstu upotrebe, odnosno, njegovo rasprostiranje po poljoprivrednom zemljištu. Otuda, trenutno postojećem regulatornom okviru nedostaju jasno formulisana pravila o upravljanju muljem za druge vidove upotrebe i odlaganja.

Direktiva Saveta 91/676/EEC o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora štiti vode od ovog zagađenja i sprečava taj vid zagađenja. Iziskuje određivanje ranjivih područja – područja osetljivih na nitrate iz poljoprivrednih izvora i uvodi Pravila dobre poljoprivredne prakse, kojima se reguliše upotreba i skladištenje đubriva.

Direktiva 99/31/EC o deponijama izmenjena Direktivom EU 2018/850 ima za cilj da spreči ili umanji negativne efekte deponija otpada na životnu sredinu, i tom kontekstu posebno teži da umanji odlaganje biorazgradivog otpada na deponijama. Direktiva obavezuje države članice da redukuju količinu biorazgradivog otpada koji se odlaže na deponije za 25% u odnosu na nivo iz 1995. do 2010. godine, 50% do 2013. i 65% do 2017. godine. Time se implicira da se odlaganje na deponije ne smatra održivim pristupom upravljanju muljem u dugoročnom periodu.

Osim toga, deponovanje mulja je prihvatljivo samo ako su ispunjeni kriterijumi Odluke Saveta 2003/33/EC kojom se uspostavljaju kriterijumi i procedure za prihvatanje otpada na deponijama u skladu sa članom 16. i Aneksom II Direktive 1999/31/EC. Opšte karakteristike otpada se ispituju u skladu sa standardima EN 13137 i EN 12457/1-4.

Okvirna Direktiva 2008/98/ES o otpadu izmenjena Direktivom EU 2018/851 propisuje mere kojima se štiti životna sredina i ljudsko zdravlje sprečavanjem ili smanjivanjem nepovoljnih uticaja stvaranja otpada i upravljanja njime, kao i smanjivanjem ukupnih uticaja korišćenja resursa i poboljšavanja efikasnosti njihove upotrebe. Ona uspostavlja osnovne pojmove vezane za upravljanje otpadom i donosi pravni okvir za tretman otpada unutar EU.

U članu 5. Direktive ključni zahtevi u vezi sa „nusproizvodima” definisani su tako da omogućuju da se može smatrati da neka supstanca ili predmet stvoreni proizvodnim procesom, čiji osnovni cilj nije stvaranje tog predmeta ili te supstance, ne predstavljaju otpad. Pored toga, član 6. Direktive definiše sledeće ključne zahteve za sticanje „prestanka statusa otpada”, kojim se omogućava da određene konkretno naznačene vrste otpada prestanu da to budu (obnavljanje, recikliranje):

1) kada je dalja upotreba te supstance ili predmeta izvesna;

2) kada se ta supstanca ili predmet može koristiti direktno, bez ikakve dalje obrade izuzev uobičajene industrijske prakse;

3) kada se ta supstanca ili predmet proizvodi kao integralni deo proizvodnog procesa;

4) kada je njihova dalja upotreba u skladu sa zakonom, odnosno, ta supstanca ili predmet ispunjava sve relevantne zahteve vezane za proizvod, životnu sredinu i zaštitu zdravlja za datu konkretnu upotrebu, i neće dovesti do ukupnih nepovoljnih uticaja na životnu sredinu ili ljudsko zdravlje.

Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama obuhvata sedam prethodnih direktiva – Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja 1996/61/ES, Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje 2001/80/ES, Direktivu o spaljivanju otpada 200/76/ES, Direktivu 1999/13/ES o postrojenjima u kojima se koriste isparljiva organska jedinjenja, Direktivu o otpadu iz industrije titan-dioksida 78/176/EES, SEVESO Direktivu 2012/18/EU i Direktivu o isparljivim organskim jedinjenjima u bojama 2004/42/ES i 2010/79/EU.

Između ostalog, ova direktiva uspostavlja standarde i tehničke zahteve (emisije u vazduh, kontaminiranje ispuštanjem u vodu, planovi postrojenja) koje moraju poštovati operateri postrojenja u kojima se spaljuje otpad. Mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda spada u kategoriju otpada, tako da je spaljivanje mulja obuhvaćeno ovom direktivom.

Među odredbe relevantne za mulj spadaju zahtevi za izdavanje dozvola za ispuštanje u kanalizaciju i za spaljivanje i kospaljivanje. Direktiva o industrijskim emisijama zasniva se na četiri glavna principa:

1) integrisani pristup, odnosno, pri izdavanju dozvola mora se uzeti u obzir celokupni ekološki učinak postrojenja;

2) uslovi za izdavanje dozvola, uključujući i granične vrednosti emisija, moraju biti zasnovani na najboljim raspoloživim tehnikama (BAT), navedenim u zabeleškama o BAT za svaki tip instalacije;

3) omogućavanje nacionalnim organima vlasti zaduženim za izdavanje dozvola da imaju određenu dozu fleksibilnosti kada određuju uslove za izdavanje dozvola, uzimajući u obzir tehničke karakteristike instalacije, njen geografski položaj i lokalne ekološke uslove;

4) učešće javnosti u procesu odlučivanja, omogućujući pristup proceduri izdavanja dozvola u svrhu davanja komentara, kao i pristup javnom registru, čija je namena da pruži ekološke informacije o glavnim industrijskim aktivnostima.

Integrisani pristup znači da se pri izdavanju dozvola mora uzimati u obzir celokupni učinak postrojenja na zaštitu životne sredine pri tome obuhvatajući, na primer, emisije u vazduh, vodu i zemljište, proizvodnju otpada, upotrebu sirovina, energetsku efikasnost, buku, sprečavanje udesa i sanaciju lokacije po završetku. Uslovi za izdavanje dozvola, uključujući tu i granične vrednosti emisija, moraju se zasnivati na najboljim raspoloživim tehnikama (BAT).

Od posebnog značaja u domenu tretmana mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda su dokumenti sa referencama najboljih raspoloživih tehnika (BREF):

1) referentni dokument o najboljim raspoloživim tehnikama u domenu industrije tretmana otpada (BREF WT);

2) referentni dokument o najboljim raspoloživim tehnikama u domenu insineracije otpada (BREF WI);

3) referentni dokument o najboljim raspoloživim tehnikama u domenu zajedničkog prečišćavanja otpadnih voda i otpadnih gasova / sistema upravljanja u hemijskom sektoru (BREF TCI).

Usvajanjem Direktive 2010/75/EU o industrijskom emisijama, zahtevi u pogledu spaljivanja i kospaljivanja otpada dati su u Poglavlju IV (čl. 42–55.) Direktive. Tehnički zahtevi za instalacije koje koriste insineraciju ili koinsineraciju nalaze se u Aneksu VI.

Mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda svrstan je u kategoriju otpada, i saglasno tome spaljivanje mulja je obuhvaćeno ovom direktivom.

Od važnosti za mulj su i zahtevi u vezi sa izdavanjem dozvola za ispuštanje u kanalizaciju, kao i za insineraciju i koinsineraciju.

Za neke deponije obuhvaćene Direktivom 1999/31/EC o odlaganju otpada na deponije takođe je važenja i Direktiva o industrijskim emisijama. Kao posledica toga, zahtevi navedeni u Aneksu I Direktive o deponijama zamenjuju granične vrednosti emisija, ekvivalentne parametre i tehničke mere zasnovane na najboljim raspoloživim tehnikama (BAT) koje iziskuje Direktiva o industrijskim emisijama.

Direktiva 2008/105/EC o standardima kvaliteta životne sredine uspostavlja standarde kvaliteta za prioritetne supstance i zagađujuće materije u vezi sa dobrim hemijskim statusom površinskih voda (sedimenti i živi svet), a države članice, u svrhu zadovoljavanja ovih standarda, mogu primenjivati strožije standarde za mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Direktiva 2007/2/EC o uspostavljanju infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj zajednici i Direktiva 2003/4/EC o pristupu javnim informacijama o životnoj sredini – U vezi sa obavezom prijavljivanja sadržanom u Direktivi o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, skorašnji amandmani obavezuju države članice da obezbede viši nivo transparentnosti i da učine dostupnim, na lak način putem elektronskih sredstava, informacije o životnoj sredini i prostorne podatke, naročito o pristupačnosti javnosti, deljenju informacija i uslugama.

2.2. Nacionalni okvir javne politike

2.2.1. Zakonodavni i strateški okvir Republike Srbije

U Republici Srbiji primenjuju se sledeći propisi na upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda:

Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 14/16, 95/18 – dr. zakon i 35/23) utvrđuje vrste otpada i njegovu klasifikaciju, planiranje upravljanja otpadom, zainteresovane strane, obaveze i odgovornosti u pogledu upravljanja otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, zahteve i procedure za izdavanje dozvola, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druge relevantne aspekte upravljanja otpadom. Vlasnik otpada obavezan je da klasifikuje otpad u skladu sa katalogom otpada. Mulj potekao iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda klasifikuje se kao 19 08 05 u Katalogu otpada. Ovaj zakon propisuje i vrste otpada koje su podesne za termički tretman, uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i funkcionisanje postrojenja za termički tretman otpada, postupanje sa ostacima posle spaljivanja, kao i druga pitanja relevantna za postrojenje za termički tretman otpada. Zakon propisuje uslove i kriterijume za utvrđivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i funkcionisanje deponija, vrste otpada za koje je odlaganje na deponije zabranjeno, količinu biorazgradivog otpada koja se može odložiti, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno, odlaganje na deponiju, način i procedure rada, kao i zatvaranje deponije, sadržinu i nadzor načina rada deponije, kao i buduće održavanje posle zatvaranja deponije.

Zakon o upravljanju otpadom u članu 4. stav 1. tačka 8) utvrđuje da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon) uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje vodama.

Članom 3. tačka 41a utvrđena je definicija mulja: „mulj jesu obrađeni ili neobrađeni ostaci koji nastaju u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda”.

Članom 98. stav 6. utvrđeno je da „Mulj koji je nastao u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda obrađuje se, koristi ili odlaže na način kojim se ne ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom, propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode i posebnim zakonima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište i upravljanje otpadom”.

U Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, br. 67/11, 48/12 i 1/16) u članu 15. i Prilogu 2, III Komunalne otpadne vode, Tabela 7. Granične vrednosti emisije za ostatke od prečišćavanja komunalnih otpadnih voda, delimično je usaglašena sa zahtevima Direktive EC 86/278/EEC o korišćenju mulja na poljoprivrednom zemljištu. Ova uredba o graničnim vrednostima propisuje ograničenja koja se tiču upotrebe mulja na zemljištu. U njoj je utvrđeno da je mulj ostatak nastao prečišćavanjem otpadnih voda iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, bilo da je tretiran ili netretiran.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 – dr. zakon) uređuje planiranje, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad pravilnom primenom ovog zakona i druga pitanja koja su od suštinskog značaja za korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa. Članom 58. je utvrđeno da poboljšanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta uključuje mere koje unapređuju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta (oglinjavanje i opeskavanje zemljišta, smanjenje kiselosti, smanjenje alkalnosti zemljišta, meliorativno đubrenje zemljišta i druge mere). Zakon zabranjuje ispuštanje (član 16) i odlaganje štetnih i opasnih materija u poljoprivredno zemljište i u kanale za odvodnjavanje i navodnjavanje. Poljoprivredni inspektor u skladu sa članom 84. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima ovlašćenja da zabrani ispuštanje i odlaganje opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu i kanalima za navodnjavanje u količini koja može da ošteti i smanji proizvodnu sposobnost poljoprivrednog zemljišta i kvalitet vode za navodnjavanje.

Zakon o zaštiti zemljišta („Službeni glasnik RS”, broj 112/15) uređuje zaštitu zemljišta, sistematski nadzor nad stanjem i kvalitetom mera za sanaciju zemljišta, remedijaciju, obnovu, inspekciju, nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu i očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa od nacionalnog interesa. Član 3. propisuje da je cilj zakona da se očuvaju površine i funkcije zemljušta kao prirodnog resursa i da se spreče i otklone štetne posledice na zemljištu. Članom 19. zabranjeno je ispuštanje i odlaganje zagađujućih, štetnih i opasnih materija i otpadnih voda na površinu zemljišta i u zemljište. Osobine zemljišta mogu da se menjaju samo u cilju poboljšanja kvaliteta u skladu sa njegovom namenom. U cilju zaštite kvaliteta zemljišta i životne sredine Vlada, na predlog Ministarstva zaštite životne sredine, utvrđuje granične vrednosti zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu.

Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23) uređuje: uslove i modalitete prostornog planiranja i razvoja, razvoj i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata; sprovođenje nadzora nad primenom ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od značaja za razvoj prostora, uređenje prostora, korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata. Član 133. ovog zakona navodi spisak građevinskih objekata za koje je odgovorno, odnosno za koje građevinsku dozvolu za izgradnju izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Za druge objekte, koji nisu navedeni u članu 133, odgovorne su jedinice lokalne samouprave.

Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/21) uređuje uslove i način efikasnog korišćenja energije i energenata; politiku efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; mere politike energetske efikasnosti: korišćenje energije u zgradama, kod energetskih delatnosti i krajnjih kupaca, za energetske objekte i energetske usluge; energetsko označavanje i zahteve u pogledu eko-dizajna; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od značaja za prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.

Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – US, 14/16, 76/18, 95/18 – dr. zakon i 95/18 – dr. zakon) uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednoj razvoja i životne sredine u Republici Srbiji. Članom 3. tačka 33v utvrđeno je da „…mulj jeste obrađeni ili neobrađeni ostatak iz postrojenja za prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda”, a članom 23. stav 4. utvrđeno je da „Mulj koji je nastao u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda mora se tretirati, odlagati i koristiti na način da se ne ugrozi životna sredina i zdravlje ljudi, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu vode od zagađivanja”.

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 88/10) reguliše uslove, metode i proceduru prema kojima će se vršiti procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (u daljem tekstu: strateška procena) u cilju obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređenja održivog razvoja putem integracije osnovnih principa zaštite životne sredine u proceduru pripreme i usvajanja planova i programa.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09) propisuje postupak procene potencijalno značajnih uticaja određenih projekata koje sprovode javna ili privatna preduzeća na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih institucija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu u znatnoj meri uticati na životnu sredinu neke druge države, nadzor i druga pitanja koja su relevantna za procenu uticaja.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 25/15 i 109/21) utvrđuje uslove i postupak za izdavanje integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti koje mogu negativno uticati na ljudsko zdravlje, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druge relevantne aspekte sprečavanja ili kontrole zagađivanja životne sredine.

Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) uređuje integrisano upravljanje hemikalijama, klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija, integrisani registar hemikalija koje se stavljaju na tržište, ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja na tržište i upotrebu hemikalija, uvoz i izvoz pojedinih opasnih hemikalija, dozvole za stavljanje u promet i dozvole za korišćenje veoma opasnih hemikalija, plasman deterdženata na tržište, sistematski nadzor nad hemikalijama, dostupnost podataka, nadzor i druga pitanja od značaja za upravljanje hemikalijama.

Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 128/20 i 116/22) obrazovana su ministarstava i posebne organizacije i utvrđen je njihov delokrug.

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, br. 99/09, 67/12 – US, 18/20 – dr. zakon i 111/21 – dr. zakon) utvrđuje nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, posebno u oblastima u kojima Republika Srbija uređuje sistem, kao što su sledeće: kultura, obrazovanje, zdravstvena zaštita, sanitarna inspekcija, zaštita i unapređenje životne sredine, urbanizam, građevinarstvo, privreda i privatizacija, rudarstvo i energetika, poljoprivreda, šumarstvo i slično.

Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, br. 15/16 i 88/19) uređuje osnivanje i poslovanje preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, oblik i udeo državnog kapitala u javnom preduzeću i definiše delatnosti od opšteg značaja kao aktivnosti koje su zakonom propisane kao takve, između ostalog, u oblasti korišćenja, upravljanja, zaštite i promocije imovine od opšteg interesa, kao i komunalnih usluga.

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) uređuje se pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja u skladu sa ovim zakonom, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Upravljanje muljem uređeno je u skladu sa postojećim strateškim dokumentima Republike Srbije.

Program upravljanja otpadom Republike Srbije za period 2022–2031. („Službeni glasnik RS”, broj 12/22) nastavlja sprovođenje regionalnog pristupa upravljanju otpadom. Veći fokus je na povećanju procenta reciklaže i primeni cirkularne ekonomije. Definišu se ciljevi, principi i opcije upravljanja otpadom, strateški pravci i prioritetne aktivnosti na njihovoj implementaciji, zakonodavno-pravnim aktivnostima i institucionalnom jačanju održivog sistema upravljanja otpadom. U prvom planu je selekcija otpada na izvoru, povećanje stepena reciklaže otpada i izgradnja nedostajuće infrastrukture kako bi se stvorile osnove za ispunjenje postavljenih ciljeva navedenih u ključnim Direktivama EU u sektoru otpada. Svrha je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom, kroz upotpunjavanje strateškog i zakonodavnog okvira i planskih dokumenata u ovom sektoru. U okviru navedenog dokumenta kratko je analizirano sadašnje stanje u upravljanju muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i date su smernice za dalje postupanje u cilju uspostavljanja održivog sistema.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine („Službeni glasnik RS”, broj 3/17) usmerena je na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda.

Program razvoja cirkularne ekonomije Republike Srbije za period 2022–2024. („Službeni glasnik RS”, broj 137/21) ima za cilj stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji. Razvoj industrijske simbioze omogućiće uspostavljanje tržišnih mehanizama u pogledu ponude ostataka iz proizvodnih procesa i potražnje ovih ostataka koji se mogu koristiti kao resurs u drugim proizvodnim ciklusima.

Strategija održivog urbanog razvoja do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 47/19), kao mere za postizanje ciljeva urbanog razvoja, navodi i mere za ublažavanje klimatskih promena unapređenjem kvaliteta svih parametara životne sredine, sistema upravljanja otpadom i mere unapređenja energetske efikasnosti.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/15) daje osnovne smernice i pravce primene principa efikasnog korišćenja energije.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 85/14) definiše, između ostalog, ciljeve za povećanje produktivnosti i efikasnosti u proizvodnji na svim nivoima u lancu proizvodnje hrane. Oblast zaštite i unapređenja životne sredine i očuvanja prirodnih resursa definiše operativni cilj podizanja svesti o značaju korišćenja obnovljivih izvora energije i proizvodnji energetskih useva.

2.2.2. Institucionalni okvir

Ministarstvo zaštite životne sredine nadležno je za upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, s obzirom na to da da se mulj smatra otpadom. Ministarstvo zaštite životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se, između ostalog, odnose na: upravljanje otpadom, uključujući opasan otpad, osim radioaktivnog otpada; odobravanje prekograničnog prometa otpada, kao i druge poslove određene zakonom. Ministarstvo zaštite životne sredine predlaže Vladi strategiju i nacionalne planove upravljanja otpadom; koordinira i vrši poslove upravljanja otpadom od značaja za Republiku Srbiju; daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom, osim za planove na teritoriji autonomne pokrajine; izdaje dozvole propisane zakonom; vrši nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom i preduzima druge mere i aktivnosti, u skladu sa međunarodnim ugovorima i sporazumima.

U okviru Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, Odeljenje za upravljanje otpadom je odgovorno za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, dozvola za sistemske operatere u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom i dozvola za prekogranično kretanje otpada, dok je Odeljenje za otpadne vode nadležno za kontrolu unošenja i ispuštanja u površinske vode, podzemne vode i javnu kanalizaciju otpadnih voda, uspostavljanje merenja količina i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda pre i posle njihovog prečišćavanja.

Prema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine je odgovorno za postrojenja navedena u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji i/ili nadzor i savetodavnu funkciju za postrojenja za koja je odgovorna lokalna samouprava.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Republička direkcija za vode, i Ministarstvo zaštite životne sredine su nadležni organi državne uprave zaduženi za upravljanje vodama i sistem upravljanja vodama, te su stoga odgovorni za implementaciju zahteva navedenih u Direktivi EU o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, uključujući i integrisanje međunarodnih obaveza i obaveza iz direktiva EU.

Republička direkcija za vode, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja zadatke državne uprave vezane za: politiku upravljanja vodom; višenamensku upotrebu vode; vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode; zaštitu vode; implementaciju mera za zaštitu vode i planiranu racionalizaciju potrošnje vode; regulaciju režima vode; nadzor i održavanje režima vode koji čini i prelazi granicu Republike Srbije; inspekcijski nadzor u domenu upravljanja vodom, kao i za druge poslove predviđene zakonom.

Republička direkcija za vode u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovoran je za pitanja vezana za formulisanje strategije i politike delovanja u domenu upravljanja vodama na nacionalnom nivou, uključujući tu vodosnabdevanje i zaštitu od zagađenja, kao i nadzor nad implementacijom upravljanja vodama i politikom zaštite voda.

Uprava za poljoprivredno zemljište je organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nadležna za implementaciju Direktive o zaštiti životne sredine, a posebno zemljišta, pri korišćenju mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u poljoprivredi (Direktive o mulju) u nacionalno zakonodavstvo.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, takođe, obavlja poslove državne uprave vezane za: upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu; uspostavljanje i održavanje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji; dodelu finansijskih sredstava za obavljanje poslova i nadziranje implementacije godišnjeg programa za zaštitu, uređivanje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji; kao za druge poslove predviđene zakonom.

Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine sa svojstvom pravnog lica, između ostalog je odgovorna za uspostavljanje i funkcionisanje nacionalnog informacionog sistema za životnu sredinu (za praćenje stanja životne sredine, uključujući i registre u oblasti upravljanja vodom). Podatke dobijene od operatera i drugih uključenih strana, konkretno, o tokovima otpada i sekundarnim sirovinama, Agencija za zaštitu životne sredine analizira i procenjuje, a potom ih stavlja na raspolaganje i čini dostupnim Ministarstvu zaštite životne sredine u elektronskom formatu kao osnovu za dalje nacionalno izveštavanje ili političke odluke. Pored toga, Agencija za zaštitu životne sredine se stara o informacijama o najboljim raspoloživim tehnikama i praksama, te o njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine. Agencija za zaštitu životne sredine je odgovorna za ispunjavanje evropskih i međunarodnih obaveza u pogledu izveštavanja o sektoru upravljanja otpadom, a takođe sarađuje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu i sa Evropskom mrežom za informisanje i posmatranje (EIONET).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležni organ državne uprave za upravljanje planiranjem i građevinarstvom u svrhu izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju objekata propisanih članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji za postrojenja koja se mogu koristiti za upravljanje muljem i koja spadaju u domen odgovornosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Navedeno se odnosi na sledeće objekte:

1) termoelektrane snage 10 MW i više, termoelektrane-toplane snage 10 MW i više, kao i druga postrojenja snage 10 MW i više, te električni vodovi i transformatori voltaže 110 km i više (član 133. stav 2. tačka 6);

2) postrojenja za međuregionalno i regionalno vodosnabdevanje i kanalizaciju, postrojenja za pripremu pijaće vode kapaciteta većeg od 200 l/s i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta većeg od 200 l/s (član 133. stav 2. tačka 7);

3) postrojenja za tretman neopasnog otpada spaljivanjem, ili hemijskim postupcima kapaciteta više od 70 t dnevno (član 133. stav 2. tačka 10);

4) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem termičkim i/ili fizičkim, fizičko-hemijskim i hemijskim postupcima, kao i skladišta opasnog otpada i/ili deponije za skladištenje opasnog otpada (član 133. stav 2. tačka 11);

5) regionalne deponije, odnosno deponije za odlaganje neopasnog otpada za područje nastanjeno sa preko 200.000 stanovnika (član 133. stav 2. tačka 19).

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sprovodi nadzor nad jedinicama lokalne samouprave koje upravljaju javnim komunalnim preduzećima za vodosnabdevanje.

Ministarstvo finansija odgovorno je za završnu kontrolu revizije cena usluga, koju predlažu javna komunalna preduzeća za vodosnabdevanje a odobravaju jedinice lokalne samouprave, u skladu sa opštom politikom cena.

Na pokrajinskom nivou, ključnu odgovornost u oblasti zaštite životne sredine imaju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, na osnovu nadležnosti koje su prenete na AP Vojvodinu Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.

Javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode” i „Vode Vojvodine” su izvršna tela, zadužena za obavljanje vodne delatnosti na teritoriji kojom upravljaju.

Jedinice lokalne samouprave (gradovi/opštine) imaju nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti i odgovorni su za stratešku procenu planova i programa, procenu uticaja projekata na životnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadležnosti. Takođe, u njihovoj nadležnosti je javno vodosnabdevanje i prikupljanje i tretman otpadnih voda, koje uključuje i regulisanje uslova pružanja usluga i određivanja cena za korišćenje vode. Aktivnosti u vezi sa vodosnabdevanjem i prečišćavanjem otpadnih voda sprovode komunalna preduzeća.

Javna komunalna preduzeća su odgovorna za upravljanje prikupljanjem i prečišćavanjem komunalnih otpadnih voda i odgovarajućim tretmanom mulja, što spada u nadležnost jedinica lokalnih samouprava. U skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima, jedinice lokalne samouprave uspostavile su javna preduzeća za organizaciju javnih komunalnih usluga vodosnabdevanja i prikupljanja i tretmana otpadnih voda (trenutno postoji oko 150 javnih komunalnih preduzeća). Pored usluga vodosnabdevanja i postupanja sa otpadnim vodama, javna komunalna preduzeća uglavnom pružaju druge komunalne usluge (npr. snabdevanje gasom, odlaganje opštinskog otpada, maloprodajno tržište itd.), kao i usluge koje ne spadaju u komunalnu delatnost. Javna komunalna preduzeća su pravna lica, koja deluju ili kao multisektorski operater ili kao operater koji se bavi samo vodosnabdevanjem. Njima upravljaju i vrše nadzor jedinice lokalne samouprave, ali je imovina u većini u državnom vlasništvu. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine preneo je pravo vlasništva na jedinice lokalne samouprave, ali prenos prava vlasništva i dalje je u toku.

Ostali učesnici sa određenom ulogom u ovoj oblasti su zagađivači, industrijski korisnici vode i udruženja (organizacije civilnog društva) registrovana u skladu sa Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 99/11 – dr. zakoni i 44/18 – dr. zakon) koja se bave pitanjima zaštite životne sredine.

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA U OBLASTI PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA I PROIZVODNJE MULJA

3.1. Stanje u oblasti upravljanja muljem u zemljama EU

Prema nedavno završenoj studiji (EUREAU, 2021.) zemlje članice EU proizvode mulj u količini od 8,7 miliona t SM godišnje. Studija pokazuje da je ponovna upotreba mulja u poljoprivredi i dalje poželjna opcija za mnoge zemlje članice EU, kako u pogledu primenjene količine (47% ukupne proizvedene količine), tako još uvek i broja zemalja članica EU koje primenjuju ovu opciju iskorišćenja mulja. U EU primenjuju se sledeće opcije upravljanja muljem nakon tretmana:

1) upotreba u poljoprivredi: 4,1 milion t SM/god;

2) spaljivanje: 2,4 miliona t SM/god;

3) rekultivacija: 0,7 miliona t SM/god;

4) odlaganje na deponije: 0,5 miliona t SM/god;

5) ostale opcije: 1 milion t SM/god.

Na nivou zemalja članica EU u primeni su sledeće opcije upravljanja muljem:

1) upotreba u poljoprivredi je glavna opcija na Kipru, u Danskoj, Francuskoj, Irskoj, Norveškoj, Portugalu, Slovačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji;

2) spaljivanje je jedina opcija u regionu Flandrije i Holandije;

3) rekultivacija je veoma važno rešenje u Finskoj i Švedskoj;

4) Nemačka, region Valonije, Češka i Poljska primenjuju kombinaciju više opcija;

5) odlaganje mulja na deponije ostaje glavna opcija na Malti i u Rumuniji.

Slike 3.1. i 3.2. ilustruju upravljanje muljem u zemljama članicama EU i udeo primenjenih opcija upravljanja muljem.

Slika 3.1. Upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u EU (%)

Slika 3.2. Upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u zemljama članicama EU (%)

3.2. Infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda u Republici Srbiji

Skoro 75% stanovništva Republike Srbije živi u naseljima većim od 2.000 stanovnika, u kojima je prosečna priključenost na javne kanalizacione sisteme oko 72%, a na individualne (septičke jame) oko 27%. U naseljima sa manje od 2.000 stanovnika, stopa priključenja na kanalizacioni sistem u proseku je manja od 5%.

Stanje izgrađenosti sistema za prikupljanje i evakuaciju (primarna i sekundarna kanalizaciona mreža i glavni kanalizacioni kolektori) i prečišćavanje otpadnih voda naselja je na niskom nivou u odnosu na evropske standarde. Ovo se naročito odnosi na stanje izgrađenosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pa se većina otpadnih voda naselja bez prethodnog prečišćavanja upušta u recipijente.

U odnosu na ukupan broj stanovnika u Republici Srbiji priključenost na javne kanalizacione sisteme iznosi oko 55% (60% domaćinstava). Samo se 15% prikupljenih otpadnih voda tretira (Statistički godišnjak Republike Srbije 2021).

3.3. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji

U Republici Srbiji postoji 37 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih neka nisu u funkciji, a neka ne rade punim kapacitetom, dok je izvestan broj njih preopterećen. Operativni, projektovani, kapacitet ovih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je približno 1,3 miliona ES, ali smatra se da je stvarna stopa opterećenja nešto niža i da iznosi oko 0,9 miliona ES. Neka od ovih postrojenja su u procesu sanacije ili rekonstrukcije. Postojeća postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji se nalaze na sledećim lokacijama: Subotica, Bačka Topola, Bačka Topola (Stara Moravica), Kikinda, Ada, Kanjiža, Senta, Alibunar, Vršac, Kovačica, Plandište, Sombor, Sremska Mitrovica, Pećinci, Bač, Bački Petrovac, Bački Petrovac (Maglić), Šabac, Mali Zvornik, Valjevo, Lajkovac, Velika Plana, Kragujevac, Aranđelovac (selo Banja), Aranđelovac (selo Darosava), Topola, Jagodina, Bor, Boljevac, Gornji Milanovac, Kruševac, Leskovac, Raška, Crna Trava, Surdulica, Trgovište, Vrbas–Kula (30% kapaciteta). Navedena postrojenja u lokalnim samoupravama: Gornji Milanovac, Kovačica, Mali Zvornik, Surdulica, Trgovište i Crna Trava imaju samo primarno prečišćavanje otpadnih voda. Projektovani kapacitet veći od 150.000 ES imaju postrojenja u tri jedinice lokalne samouprave: Kragujevac (250.000 ES), Sombor (180.000 ES) i Subotica (150.000 ES).

Održavanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je često neadekvatno, što dovodi do toga da postrojenja bivaju zapuštena i napuštena, pre svega zbog troškova rada i održavanja koji su previsoki za jedinice lokalne samouprave i nedostatka osoblja, uprkos činjenici da je prvobitno znatan iznos javnih sredstava potrošen na njihovu izgradnju. Procenjuje se da oko 7–8% otpadnih voda koje se prečišćavaju podleže funkcionalnom tercijarnom tretmanu (biološko prečišćavanje i uklanjanje nutrijenata).

U Tabeli 3.2. prikazan je pregled postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja su izgrađena poslednjih godina. Ukupno je identifikovano šest postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i za njih su date informacije o tehnologiji tretmana mulja koja se u njima primenjuje.

Tabela 3.2. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja su izgrađena poslednjih godina

Opština/Grad

Planirani kapacitet PPOV

(ES)

Godina puštanja u rad

Procena proizvodnje mulja

(t SM/god.)

Tretman mulja u okviru PPOV

Količina

85%

50%

Zgušnjavanje

Anaerobna stabilizacija

Aerobna stabilizacija

Mehaničko obezdvodnjavanje

Solarno sušenje

Leskovac

86.000

2021.

1.600

1.400

X

X

X

23,4 m³/dan sa 22% SM

Vrbas

120.000

2020.

2.300

2.000

X

X

X

2.832,84 t/god. sa 25% SM

Raška

16.000

2021.

300

300

X

X

X

1.200 m³/god.

Šabac

84.000

2017.

2.600

1.900

X

X

4.500 t/god. sa 26% SM

Kruševac

90.000

2021.

1.700

1.500

X

X

X

X

2.600 t/god. sa 60% SM

Subotica

150.000

2000.

2.800

2.200

X

X

X

13.000 t/god. sa 20% SM

Tabela 3.3. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u izgradnji

Opština/Grad

Planirani kapacitet PPOV

(ES)

Godina puštanja u rad

Procena proizvodnje mulja

(t SM/god.)

Tretman mulja u okviru PPOV

Količina

85%

50%

Zgušnjavanje

Anaerobna stabilizacija

Aerobna stabilizacija

Mehaničko obezdvodnjavanje

Solarno sušenje

Vranje

70.000

2022.

1.200

900

X

X

X

1.800 t/god. sa 28% SM

Brus i Blace

dva PPOV od po 10.500 ES

2025

411,87

242,28

H

H

H

2200 m3/god. sa 22% SM

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu nakon puštanja u funkciju radi sa približno trećinom planiranog kapaciteta. U postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu, linija mulja još uvek nije završena (anaerobni digestori još uvek nisu izgrađeni; kao privremena mera primenjuje se obezvodnjavanje mulja i stabilizacija krečom). Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu sa linijom mulja, koje je izgrađeno, tokom 2022. godine treba da bude stavljeno u funkciju.

U izgradnji je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vranju, Brusu i Blacu, za koje su podaci prikazani u Tabeli 3.3.

Kroz podršku IPA fondova EU, u toku je priprema za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu, Nišu, Čačku, Loznici i Sokobanji.

U narednim godinama predviđena su značajna ulaganja u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda i u sektor upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Planirane infrastrukturne investicije biće finansirane iz različitih izvora.

U nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine je realizacija projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže koji se finansira iz zajma Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) i koji će se sprovoditi na 26 lokacija: Bačka Palanka, Bečej, Veliko Gradište, Priboj, Babušnica, Bela Palanka, Pećinci, Lapovo, Temerin, Petrovac na Mlavi, Negotin, Boljevac, Dimitrovgrad, Ruma, Novi Kneževac, Ražanj, Raška Kopaonik, Osečina, Bač, Gornji Milanovac, Nova Varoš, Knjaževac, Bajina Bašta – Tara, Apatin, Divčibare, Srbobran.

U okviru investicionog programa koji se finansira na osnovu međudržavnog sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, planirana je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ukupnog kapaciteta od oko 2.326.000 ES. Lokacije koje su uključene u taj investicioni program su sledeće: Novi Sad, Kragujevac, Paraćin, Ćuprija, Vladičin Han, Ćićevac-Stalać, Lučani, Varvarin, Aleksinac, Prokuplje, Novi Pazar, Knić, Velika Plana, Stajkovci, Vlasotince, Bujanovac/Despotovac, Surdulica, Sjenica, Ruđinci, Banja Vrujci, Vrnjačka Banja, Mionica-Banja Vrujci, Ljubovija, Mali Zvornik, Smederevska Palanka, Tutin, Svilajnac, Aleksandrovac, Aranđelovac, Krupanj, Prijepolje, Vladimirci, Lajkovac, Ljig, Ub, Malo Crniće, Merošina, Mionica, Rekovac, Žabari, Kučevo, Bogatić, Kuršumlija, Doljevac, Gadžin Han, Koceljeva, Žitorađa, Svrljig, Valjevo, Zaječar, Bor, Kladovo, Sopot, Šabac, Lazarevac, Veliki Crljeni, Obrenovac, Međurečje, Ostružnica, Stara Pazova-Inđija, Žagubica, Subotica, Sombor, Novi Bečej, Mladenovac, Leskovac, Golubac-Vinci, Ada, Majdanpek, Bojnik, Sremska Mitrovica.

U planu je i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionih mreža uz podršku Mađarske u sledećim mestima: Lebane, Beočin, Kanjiža, Debeljača, Šid i Čoka. Ukupan kapacitet planiranih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je oko 74.500 ES.

U okviru Programa koji sufinansira KfW, u toku je proces planiranja kapaciteta za prečišćavanje otpadnih voda i tretman mulja u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Kikinda, Pirot, Jagodina, Pančevo, Smederevo, Požarevac i Trstenik. Plan realizacije projekta predviđa završetak svih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do 2025. godine. Ukupan kapacitet planiranih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je oko 455.000 ES.

3.4. Količine mulja u postojećim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji

Postojeće stanje proizvodnje mulja u direktnoj je vezi sa izgrađenim sistemom sakupljanja i odvođenja otpadnih voda i postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, a projekcije proizvodnje mulja samim tim moraju u obzir uzeti i planirana postrojenja.

Imajući navedeno u vidu, evidentno je da se postojeća proizvodnja mulja u Republici Srbiji menja na godišnjem nivou. Za procenu količina proizvedenog mulja potrebno je odrediti niz ulaznih pretpostavki, koje su kasnije podložne promenama kada postrojenja budu stavljena u funkciju, odnosno kada započnu proizvodnju mulja.

Procenjuje se da je ukupna proizvodnja mulja iz postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od 11.000–15.000 t SM/god, prema Specifičnom planu implementacije Direktive 91/271/EES o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda. Postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji upravljaju lokalna (gradska/opštinska) komunalna preduzeća i ona su odgovorna i za upravljanje muljem, u skladu sa postojećim propisima i svojim lokalnim prostornim i finansijskim uslovima. Rezultat je da se praksa tretmana mulja svodi isključivo na obezdvodnjavanje i odlaganje mulja na opštinske, nesanitarne, ili regionalne sanitarne deponije, ili u okviru prostora postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uz neadekvatne mere zaštite životne sredine.

Dalji razvoj sistema kanalizacionih kolektora u gradovima i drugim urbanim područjima i povećanje efikasnosti tretmana otpadnih voda rezultira povećanjem stvaranja mulja iz otpadnih voda.

3.5. Projekcija količine mulja u narednom periodu u Republici Srbiji

Procena ukupne količine mulja generisanog na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji odnosi se na ukupni kapacitet postrojenja u krajnjoj fazi implementacije u okviru planskog perioda od 2022. do 2041. godine. Aktuelni prirast mulja u okviru posmatranog planskog perioda će zavisiti od dinamike izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i njihovog angažovanog kapaciteta, odnosno stepena priključenja na kanalizacioni sistem.

Mala postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Prema Specifičnom planu implementacije Direktive 91/271/ES o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, 274 od ukupno 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji je svrstano u kategoriju 1 (mala postrojenja) sa projektovanim kapacitetima između 2.000 i 10.000 ES, koja će biti projektovana za sekundarni i eventualno tercijarni tretman otpadnih voda.

Za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta između 2.000 i 10.000 ES primenjivaće se tehnologije koje obezbeđuju sekundarni1 tretman otpadnih voda, kao što je konvencionalni postupak produžene aeracije, sekvencijalni šaržni reaktor (SBR) sa produženom aeracijom, ili biodisk sa primarnim taložnikom i odvojenom anaerobnom digestijom u psihrofilnim uslovima (12–15 °C).

Procena količine mulja sa malih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bazirana je na specifičnoj proizvodnji (aerobno ili anaerobno stabilizovanog) mulja u opsegu od 50 g SM/(ES dan)2 za 50. percentil3 srednjeg dnevnog opterećenja

––––––––––––––

1 Sekundarni tretman otpadnih voda obuhvata uklanjanje organskog zagađenja u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje, Tabela 2, a.

2 g SM /(ES dan) = grama suve materije po ekvivalentnom stanovniku na dan

3 50-ti percentil predstavljaju izmerene vrednosti ispod granice od 50% opservacija. Percentil je mera koja se koristi u statistici za pokazivanje vrednosti ispod koje dati procenat opservacija u grupi opservacija pada. Na primer, 50. percentil je vrednost (ili rezultat) ispod koga se može naći 50% opservacija

otpadnih voda registrovanih u toku godine (do 60 g SM/(ES dan) za 85. percentil4 dnevnog opterećenja otpadnih voda izmerenih u periodu od jedne godine.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine

U kategoriju 2 (postrojenja srednje veličine) svrstano je 74 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sa projektovanim kapacitetima između 10.000–100.000 ES. Proces prečišćavanja na ovim postrojenjima će se zasnivati na procesu aktivnog mulja sa biološkim uklanjanjem nutrijenata i u zavisnosti od kapaciteta aerobnom ili anaerobnom stabilizacijom mulja.

Procena količine mulja generisanog na ovim postrojenjima bazirana je na specifičnoj proizvodnji (aerobno ili anaerobno) digestiranog mulja u opsegu od 42,5 g SM/(ES dan) za srednje dnevno opterećenje otpadnih voda na godišnjem nivou (50. percentil) do 52,5 g SM/(ES dan) za 85. percentil vrednosti opterećenja.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta iznad 100.000 ES

Ovoj kategoriji pripada 11 (od ukupno 359) postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Postupak prečišćavanja na ovim postrojenjima će se zasnivati na konvencionalnom procesu aktivnog mulja sa biološkim uklanjanjem nutrijenata i anaerobnom digestijom mulja.

Procena količine mulja generisanog na ovim postrojenjima bazirana je na specifičnoj proizvodnji anaerobno digestiranog mulja u opsegu od 40–45 g SM/(ES dan) za dnevno opterećenje otpadnih voda na godišnjem nivou (50. percentil) do maksimalnih 50 g SM/(ES dan) za 85. percentil vrednosti dnevnog opterećenja otpadnih voda u periodu od jedne godine.

U grupi ovih postrojenja predviđena je izgradnja dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda čiji je krajnji kapacitet iznad 250.000 ES (Kragujevac i Novi Sad).

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda – PPOV „Veliko Selo” je projektovano za kapacitet od 1.500.000 ES u prvoj fazi izgradnje (2041. godina), sa mogućnošću daljeg proširenja, u skladu sa potrebama grada. Za tretman mulja je Studijom o PPOV „Veliko Seloˮ predloženo tehnološki savremeno rešenje, bazirano na principima optimizacije proizvodnje biogasa i njegove maksimalne valorizacije (kroz dobijanje energije ili plasman u mrežu – gasovod), uz minimiziranje specifične proizvodnje mulja. Sa ciljem optimizacije proizvodnje biogasa i minimiziranja specifične proizvodnje mulja je na liniji tretmana mulja, pored mezofilne anaerobne digestije ugušćenog mulja (gravitaciono ugušćenog primarnog i mehanički ugušćenog viška aktivnog mulja), predviđen i proces hidrotermalne karbonizacije, koji pospešuje termičku razgradnju organske materije. Zahvaljujući navedenim procesima, očekuje se niska specifična produkcija mulja, koja za prosečno opterećenje PPOV iznosi oko 32 g SM/(ES/dan). Za finalno postupanje sa produktima tretmana mulja predviđena je insineracija sa odlaganjem pepela na lokaciji PPOV „Veliko Seloˮ, što postrojenje čini autonomnom celinom. U cilju veće fleksibilnosti vođenja procesa insineracije, predložena je izgradnja dva insineratora na lokaciji PPOV „Veliko Seloˮ, sa mogućnošću optimizacije njihovih kapaciteta, kao i dinamike izgradnje u skladu sa naknadnim zahtevima.

Specifična proizvodnja mulja

Usvojene vrednosti za specifičnu produkciju mulja u zavisnosti od primenjenog procesa prečišćavanja i statističke analize prema metodologiji predstavljenoj u prethodnim poglavljima prikazane su u Tabeli 3.4. Za potrebe Programa, za proračun ukupne količine generisanog mulja usvojena je prosečna vrednost specifične produkcije stabilizovanog mulja od 45 g SM/(ES dan) za scenario 50. percentil opterećenja.

––––––––––––––

4 85-ti percentil predstavljaju izmerene vrednosti ispo d granice od 85% opservacija

Tabela 3.4. Usvojene vrednosti specifične produkcije (stabilizovanog) mulja po kategorijama postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Br.

Projektovani kapacitet (ES)

Digestiran mulj

(g/(ES dan))

85. percentil

50. percentil

1.

Mala postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

2.000–10.000

55

45

2.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine

10.000–100.000

52,5

42,5

3.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta iznad 100.000 ES

≥ 100.000

45

40

4.

Srednja vrednost

51

42,5

5.

Usvojena prosečna vrednost za specifičnu proizvodnju digestiranog mulja

55

45

Ovakav scenario izabran je sa ciljem da se izbegne precenjivanje ukupne količine mulja generisanog na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda što bi i posledično dovelo do izgradnje predimenzionisanih kapaciteta skupih postrojenja za dodatni tretman mulja koja bi ostala neiskorišćena. U skladu s tim, dimenzionisanje postrojenja za sušenje i spaljivanje mulja, kao i za procenu količine mulja za odlaganje bazirano je na usvojenoj vrednosti za 50. percentil opterećenja, dok se za dimenzionisanje uređaja i objekata za tretman mulja na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda primenjuje 85. percentil.

3.5.1. Procenjene količine generisanog mulja po regionima i upravnim okruzima

Za procenu količine mulja korišćen je regionalni pristup upravljanju muljem, koji podrazumeva saradnju komunalnih preduzeća na međuopštinskom nivou. U cilju identifikacije centara za upravljanje muljem obračun godišnje proizvodnje mulja urađen je na nivou okruga. Procena količina mulja izvršena je za četiri (4) regiona sa 24 okruga i region grada Beograda.

Projekcije stanovništva

Demografski razvoj u Republici Srbiji karakterišu unutrašnje migracije i emigracione tendencije, kao i starenje stanovništva uz nisku stopu nataliteta. Broj stanovnika u urbanim sredinama opada iz ekonomskih razloga, a broj stanovnika u metropolskim područjima raste. Pretpostavka je da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama, što će na kraju dovesti do značajne depopulacije seoskih područja i koncentracije stanovništva u nekoliko konurbacija.

Prognoza broja stanovnika razrađena je na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. Za model proračuna korišćene su umerene stope rasta u zavisnosti od veličine i kategorije opština koje su eventualno korigovane u određenim slučajevima. Projektovani kapaciteti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda su određeni na osnovu kretanja stanovništva, procenjenih stopa priključenja stanovništva na javnu kanalizacionu mrežu i uobičajeno primenjivanih procenata za korisnike (komercijalni sektor, institucije i industrija) koji indirektno ispuštaju svoje otpadne vode, uzimajući u obzir odgovarajuće rezerve. Treba napomenuti da su u okviru stopa za indirektne korisnike uzete u obzir i promene koje su poslednjih decenija obeležile industrijsku proizvodnju. Do osamdesetih godina prošlog veka u industrijskoj proizvodnji dominirala je teška industrija i proizvodnja poluproizvoda i gotovih proizvoda (proizvodna industrija) koju je često pratila prekomerna potrošnja tehnološke vode i ograničeni predtretman izuzetno kontaminiranih industrijskih otpadnih voda koje su se ispuštale u javnu kanalizaciju.

Procena proizvodnje mulja po regionima

Procenjena ukupna godišnja proizvodnja mulja u Republici Srbiji izražena u toni suve materije godišnje prikazana je u Tabeli 3.5. Za procenu su korišćene vrednosti specifičnog prinosa digestiranog mulja po ekvivalentnom stanovniku za 85. percentil i 50. percentil opterećenja na PPOV.

Tabela 3.5. Ukupna godišnja proizvodnja mulja po regionu u 2041. godini

Region

Kapacitet PPOV 2041. (ES)

85. percentil

(t SM/god.)

50. percentil

(t SM/god.)

Gradske opštine grada Beograda

2.170.000

37.730

32.550

Šumadija i Zapadna Srbija

1.884.300

35.630

30.330

Južna i Istočna Srbija

1.362.900

26.890

22.370

AP Vojvodina

1.890.100

35.370

30.140

Ukupan projektovani kapacitet i proizvodnja mulja

7.307.300

135.190

115.390

Područje grada Beograda je najgušće naseljeno područje u Republici Srbiji, dok je region Južne i Istočne Srbije region sa najmanjim brojem stanovnika.

Postrojenja za tretman i obezvodnjavanje mulja kao i regionalni centri za upravljanje muljem dimenzionisani su za specifične vrednosti za 85. percentil dok se količine procenjene na osnovu specifičnih vrednosti za 50. percentil primenjuju na opcije upravljanja i odlaganja mulja.

Ukupna godišnja proizvodnja mulja u Tabeli 3.6 izražena je u tonama suve materije (t SM) nakon stabilizacije mulja.

Količine predviđene za transport i konačno odlaganje zavise od konačnog sadržaja vlage i specifične težine gotovog proizvoda. Dalja degradacija ostatka organske materije i redukcija sadržaja vlage usled termičke obrade (sušenje mulja i/ili spaljivanje) doprinosi umanjenju izračunate godišnje količine mulja za dalje postupanje. U Tabeli 3.6. dat je pregled neophodnih transportnih kapaciteta u odnosu na različite finalne proizvode tretmana mulja.

Tabela 3.6. Količina mulja za transport na kraju projektnog perioda

Količina mulja i zapremina za transport

85. percentil opterećenja

50. percentil

opterećenja

Ukupna godišnja produkcija stabilizovanog mulja

135.190 t SM/god.

115.390 t SM/god.

Obezvodnjeni mulj (prosečni sadržaj suve materije i prosečna specifična težina obezvodnjenog mulja)

25% SM

540.800 t/god.

461.600 t/god.

Osušeni mulj (prosečni sadržaj suve materije i prosečna specifična težina osušenog mulja)

70% SM

112.884 t SM/god.

161.300 t/god.

96.351 t SM/god.

137.600 t/god.

Pepeo nakon spaljivanja mulja (monoinsineracija)

96% SM

79.357 t SM/god.

82.700 t/god.

67.735 t SM/god.

70.600 t/god.

Na kraju planskog perioda 2023–2041. godine, očekivana količina mulja u Republici Srbiji iznosiće oko 0,5–0,6 miliona tona digestiranog i obezvodnjenog mulja (sa prosečnim sadržajem suve materije od 25% i vlage 75%), u zavisnosti od angažovanog kapaciteta pojedinačnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naknadni tretman (sušenje, spaljivanje), odlaganje ili ponovna upotreba su predmet upravljanja muljem.

Za transport procenjene količine obezvodnjenog mulja potrebno je obezbediti oko 35.000 transporta kamionima nosivosti 15 t, dok je za transport osušenog mulja potrebno približno 15.000 transporta, a pepela manje od 10.000 transporta. Ovo ukazuje da uticaj transporta mulja na životnu sredinu i karbonski otisak zavisi od načina tretmana i količine tretiranog mulja.

Projekcija proizvodnje mulja po upravnim okruzima

Projekcija proizvodnje mulja za projektni period 2023–2041. godine na nivou okruga prikazana je u Tabeli 3.7. proističe iz detaljne analize generisanog mulja po lokalnim samoupravama.

Tabela 3.7. Godišnja proizvodnja mulja (izražena u toni suve materije godišnje) po administrativnom okrugu

Br.

Region/Upravni okrug

Projektovani kapacitet

85. percentil

50. percentil

(ES)

(t SM/god.)

0

Gradske opštine grada Beograda

2.170.000

37.300

32.550

Šumadija i Zapadna Srbija

1.

Kolubarski upravni okrug

144.200

2.840

2.320

2.

Mačvanski upravni okrug

239.700

4.600

3.900

3.

Moravički upravni okrug

199.500

3.780

3.270

4.

Pomoravski upravni okrug

176.500

3.500

2.840

5.

Rasinski upravni okrug

223.800

4.240

3.690

6.

Raški upravni okrug

314.000

5.860

5.160

7.

Šumadijski upravni okrug

356.100

6.210

5.390

8.

Zlatiborski upravni okrug

230.500

4.600

3.760

Južna i Istočna Srbija

9.

Borski upravni okrug

97.200

1.950

1.590

10.

Braničevski upravni okrug

139.300

2.840

2.360

11.

Jablanički upravni okrug

205.300

3.860

3.390

12.

Nišavski upravni okrug

316.100

6.240

5.060

13.

Pčinjski upravni okrug

186.200

3.710

3.020

14.

Pirotski upravni okrug

68.900

1.430

1.180

15.

Podunavski upravni okrug

187.100

3.550

3.070

16.

Toplički upravni okrug

70.300

1.430

1.170

17.

Zaječarski upravni okrug

92.500

1.880

1.530

AP Vojvodina

18.

Srednjobanatski upravni okrug

177.600

3.350

2.950

19.

Severnobački upravni okrug

186.500

3.490

3.080

20.

Severnobanatski upravni okrug

114.800

2.330

1.910

21.

Južnobački upravni okrug

725.000

12.820

11.070

22.

Južnobanatski upravni okrug

266.100

5.110

4.420

23.

Sremski upravni okrug

264.500

5.210

4.230

24.

Zapadnobački upravni okrug

155.600

3.060

2.480

Ukupan projektovani kapacitet i proizvodnja mulja

7.307.300

135.190

115.390

Južnobački upravni okrug i područje grada Beograda zahteva najveće kapacitete za odlaganje mulja. Izuzev Raškog, Šumadijskog i Nišavskog okruga, čiji su zahtevani kapaciteti za odlaganje mulja veći od 6.000 t SM/god., za većinu okruga potrebni kapaciteti se kreću od 2.000–4.000 t SM/god. Četiri okruga, Borski, Pirotski, Toplički i Zaječarski, zahtevaju manje kapacitete za odlaganje mulja, te se za njih može odabrati neki vid međuopštinske saradnje.

Treba napomenuti da se navedene količine odnose na stabilizovani komunalni mulj koji nastaje u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Dodatnom obradom mulja kao što je kompostiranje, dugotrajno skladištenje na trščanim poljima, kao i dodatna termička obrada, npr. sušenje ili spaljivanje mulja, znatno se smanjuje sadržaj organske materije u finalnom produktu, a time i količina mulja za odlaganje, odnosno ponovnu upotrebu. Analiza proizvodnje mulja po opštinama je, takođe, izvršena za projektovani vremenski period do 2041. godine.

3.6. Postojeći problemi

Upravljanje muljem iz prečišćavanja otpadnih voda se smatra jednim od najvećih ekoloških izazova u poslednjoj deceniji. Adekvatno upravljanje muljem nastalim iz prečišćavanja otpadnih voda u postojećim i planiranim postrojenjima predstavlja veoma važnu komponentu ukupnog upravljanja otpadnim vodama. U skladu sa politikama i direktivama EU, mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda smatra se vrednim resursom. Međutim, sistem za upravljanje muljem još uvek nije uspostavljen. U Republici Srbiji upravljanje muljem je uređeno Zakonom o upravljanju otpadom, ali oblast upravljanja muljem od prečišćavanja otpadnih voda još uvek nije usklađena sa regulativom EU. Zbog toga se mulj u Republici Srbiji još uvek ne iskorišćava u skladu sa principima cirkularne ekonomije radi dostizanja održivog razvoja kroz odvajanje ekonomskog rasta od korišćenja prirodnih resursa, odnosno poboljšanje energetske i resursne efikasnosti. Takođe, ne postoji izgrađena adekvatna infrastruktura, niti primeri i odgovarajuća rešenja, kao ni jasno identifikovani načini za zbrinjavanje, odnosno iskorišćenje mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja su već u funkciji. U samim postrojenjima za tretman otpadnih voda ne postoje adekvatni uslovi za dopunski tretman mulja kako bi se obezbedilo da konačno tretirani mulj ima kvalitet koji omogućava njegovo dalje iskorišćenje, u skladu sa savremenim tehnologijama i opredeljenjem ka cirkularnoj ekonomiji. Za primenu korišćenje mulja u poljoprivredi, koji je jedan od najčešće korišćenih rešenja u EU, do sada nisu sprovedene adekvatne sistemske analize, osim pojedinačnih ispitivanja, dok su standardi kvaliteta, kako za mulj tako i za zemljište, strožiji od standarda u EU. S obzirom da je Republika Srbija pokrenula velike investicije u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, broj i operativni kapaciteti za prečišćavanje otpadnih voda se povećavaju, zbog čega potreba za obezbeđivanjem adekvatnog upravljanja muljem postaje sve urgentnija i zahtevnija. Adektavno rešavanje upravljanja muljem zahteva izgradnju odgovarajuće infrastrukture za šta je potreban duži vremenski period. Zbog toga su za novoizgrađena postrojenja i postrojenja čija je izgradnja u toku, potrebna hitna, rešenja, koja će biti primenljiva i koja će u kratkom roku obezbediti zbrinjavanje mulja do uspostavljanja sistema za upravljanje muljem u dugoročnom periodu. Do sada nisu identifikovana moguća primenljiva rešenja, niti su određene lokacije za zbrinjavanje, odnosno iskorišćenje mulja u zavisnosti od kvaliteta i količine mulja nastalog u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, a takođe ni u odnosu na pravne aspekte, lokalne uslove i troškove ulaganja, kao i rada i održavanja sistema.

4. VIZIJA

Vizija u oblasti upravljanja muljem u Republici Srbiji je da se mulj u najvećoj meri iskorišćava radi očuvanja resursa primenom savremenih tehnoloških rešenja i da se s njim bezbedno postupa tako da ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Saglasno viziji, utvrđeni su opšti i posebni ciljevi upravljanja muljem i razvijene mere i instrumenti i aktivnosti koji su neophodni za njihovo ostvarenje.

5. OPŠTI I POSEBNI CILJEVI

5.1. Opšti cilj

Opšti cilj je uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

To podrazumeva da se pristupi rešavanju pitanja upravljanja muljem u skladu sa regulativom EU, uvažavajući neophodnost kratkoročnog rešavanja postojećih problema, kao i potrebu da se pitanje upravljanja muljem, odnosno njegovog korišćenja kao resursa reši u dužem vremenskom periodu imajući u vidu projekcije povećanja njegovih količina na celoj teritoriji Republike Srbije.

Uspostavljanje sistema upravljanja muljem na duži vremenski period podrazumeva potpuno usklađivanje sa regulativom EU u ovoj oblasti, uzimajući u obzir i izmene te regulative koja se očekuje tokom vremena. Takođe, primena te regulative podrazumeva i uspostavljanje efikasnog i dugoročno održivog sistema i potrebne infrastrukture za tretman, korišćenje i krajnje zbrinjavanje mulja korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija i dobre prakse. Do uspostavljanja takvog sistema neophodno je iznaći ekološki i ekonomski prihvatljiva rešenja za što hitnije zbrinjavanje postojećih količina mulja koji se proizvodi u Republici Srbiji. Podizanje nivoa znanja za postupanje sa muljem svih subjekata u sistemu upravljanja muljem, kao i obezbeđivanje potrebnih materijalnih i ljudskih resursa je takođe, neophodno za ostvarivanje opšteg cilja Programa.

Ostvareni napredak u pogledu ostvarivanja opšteg cilja programa pratiće se kroz sledeći pokazatelj – stepen iskorišćenog mulja u odnosu na generisani (%).

5.2. Opcije za ostvarivanje opšteg cilja

Različite opcije podrazumevaju različita rešenja za potencijalnu primenu tretiranog mulja: primena u poljoprivredi, ukoliko rezultati prethodnih istraživanja to potvrde, zatim kao materijal za prekrivanje deponija, iskorišćenje energije kroz koinsineraciju u cementarama i termoelektranama, proizvodnju bio-uglja i ogrevnog peleta procesom karbonizacije itd.

Tretman mulja radi dezinfekcije i smanjenja sadržaja vlage u mulju za dalje iskorišćenje uključuje:

1) solarno sušenje;

2) termičko sušenje.

Izbor postupka sušenja mulja zavisi od vrste mulja i načina korišćenja mulja. Zbog visokih investicionih i operativnih troškova termičko sušenje se predlaže samo kao predtretman mulja za insineraciju. Mulj osušen u savremenim postrojenjima za sušenje sadrži 5–10% vlage i ima oblik granula (1–4 mm).

Moguća kratkoročna i dugoročna rešenja koja su u skladu sa EU propisima i koja su razmatrana, su:

1) odlaganje mulja na deponije komunalnog otpada, zbog prihvaćenih principa u upravljanju otpadom, nije održiva mogućnost, i može biti prihvatljiva u kratkoročnom periodu ukoliko se u posebnoj kaseti odlaže mulj koji je stabilizovan; ukoliko je izvodljivo, moguće je i privremeno skladištenje mulja na prostoru postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, do trenutka kada druge opcije za iskorišćenje budu raspoložive;

2) odlaganje mulja na industrijske deponije, deponije pepela, jalovišta i napuštene rudarske objekte – kopove je prihvatljiva opcija u kratkoročnom i dugoročnom periodu;

3) korišćenje mulja u poljoprivredne svrhe, ukoliko je prethodno kompostiran, digestiran, odnosno stabilizovan i ukoliko je sadržaj teških metala i ostalih opasnih materija u skladu sa propisima; zahtevi su vezani za granične vrednosti za mulj, za zemljište, za unos teških metala i za dozvoljene količine mulja; ova opcija će biti dalje analizirana i ispitana; prednost je ponovno iskorišćenje fosfora i azota, kao i iskoristivost sadržaja organske materije u kontrolisanim uslovima; proizvodnja biouglja proizvedenog karbonizacijom mulja, sa ciljem proizvodnje bio-đubriva i peleta/briketa za grejanje;

4) koinsineracija sa komunalnim otpadom – ova opcija za sada nije razmatrana, ali eventualno se može razmotriti nakon izgradnje postrojenja za termički tretman komunalnog otpada u Beogradu;

5) koinsineracija u cementnoj industriji je opcija koja se primenjuje u većem broju zemalja članica EU; ova opcija je razmatrana i postoji zainteresovanost cementara u Republici Srbiji za energetsko iskorišćenje mulja kao alternativnog goriva; mulj u ovom slučaju treba da prođe postupak prethodnog sušenja, a cementare treba da ishoduju potrebne dozvole; takođe je potrebno obezbediti sadržaj suve materije u mulju tako da kalorijska moć iznosi minimum 8 MJ/kg (mulj sa približno 70% suve materije);

6) koinsineracija u termoelektranama takođe je prihvatljiva opcija koja se primenjuje u zemljama EU. Mulj se može spaljivati uz prethodno sušenje;

7) monoinsineracija i slične tehnologije su razmatrane za primenu radi energetskog iskorišćenja mulja u dugoročnom periodu i iskorišćenja fosfora.

Navedena rešenja nisu međusobno isključiva i moguća je njihova primena u skladu sa uslovima na terenu, ekonomskoj primenljivosti i usklađenosti sa regulativom. Svako od navedenih mogućih rešenja zahteva izmene i prilagođavanje propisa, prethodne analize i tretman/sušenje mulja.

5.3. Posebni ciljevi

Za ostvarivanje opšteg cilja Programa utvrđuju se sledeći posebni ciljevi:

Poseban cilj 1. Usklađena nacionalna regulativa sa propisima EU u oblasti upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Poseban cilj 2. Primenjen privremeni sistem za tretman i odlaganje mulja primarno kroz koinsineraciju u cementarama i iskorišćenje mulja za rekultivaciju devastiranih lokacija.

Poseban cilj 3. Uspostavljene osnove sistema za dugoročno upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Poseban cilj 4. Ojačan kapacitet subjekata u oblasti upravljanja muljem.

6. KONCEPCIJA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA PROGRAMA

Koncepcija je u skladu sa EU propisima i prati smernice Programa upravljanja otpadom Republike Srbije za period 2022–2031.

Za proračunate količine mulja prezentovane u prethodnom poglavlju, u ovom poglavlju je opisana hijerarhija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda prema njihovoj veličini, u okviru sistema okružnih Centara za tretman mulja i Regionalnih centara za upravljanje muljem i načina na koji se ovaj pristup može primeniti u Republici Srbiji.

U skladu sa opštim ciljem Programa, dugoročno je potrebno iznalaženje mogućnosti za upravljanje muljem u skladu sa EU propisima, za projektovani vremenski period za završetak izgradnje i puštanja u rad svih planiranih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (2023–2041.).

Korišćenje mulja u poljoprivredi će biti razmatrano nakon prethodno sprovedenih ispitivanja ove mogućnosti. Ukoliko se pokaže da je primena moguća i u zavisnosti od količina koje se mogu iskoristiti na ovaj način, primeniće se i druga prihvatljiva rešenja. Dugoročno se mulj može primenjivati i za rekultivaciju devastiranih lokacija ili se može odlagati na industrijske deponije ili deponije pepela.

Proces harmonizacije u vezi sa Direktivom EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je u početnoj fazi. Uprava za poljoprivredno zemljište potpisala je ugovore koji se odnose na izradu istraživačkih studija od značaja za Republiku Srbiju, koje će se sprovoditi na teritoriji Republike Srbije u oblasti zaštite poljoprivrednog zemljišta, istraživanja uticaja štetnih i opasnih materija na poljoprivrednom zemljištu i useva koji se gaje na poljoprivrednom zemljištu. Potpisuju se ugovori sa relevantnim institutima i naučnim institucijama, a rezultati ovih istraživanja će se koristiti kao referentni podaci za izradu relevantnih propisa. Nazivi studija i istraživačkih radova su sledeći:

1) globalna procena tolerancije poljoprivrednih i poljoprivrednih kultura na opasne i štetne materije u poljoprivrednom zemljištu;

2) određivanje tolerancije različitih vrsta voćaka na analizirane sadržaje opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje;

3) kontrola đubrenja i detekcija štetnih i opasnih metala u poljoprivrednom zemljištu – oranicama i travnjacima – u istočnim delovima Republike Srbije za održivo korišćenje zemljišnih resursa;

4) sadržaj opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i gajenim kulturama u Vranjskom basenu.

Takođe će se koristiti postojeće baze podataka ostalih naučnih institucija čiji rezultati mogu biti od značaja. Potrebno je uraditi analizu uticaja prisutnih supstanci u mulju (nutrijenata i zagađujućih supstanci) na kvalitet zemljišta i na kvalitet površinskih i podzemnih voda i sagledati mogućnosti korišćenja mulja i ograničenja u primeni.

Jedna od opcija za dugoročno rešenje upravljanja muljem je monoinsineracija mulja u kombinaciji sa monodeponijama (monodeponije su deponije namenjene za odlaganje jedne vrste otpada). Zasniva se na uspostavljanju četiri Regionalna centra za upravljanje muljem kao dugoročnog rešenja za upravljanje muljem: AP Vojvodina, područje grada Beograda, Šumadija i Zapadna Srbija i Južna i Istočna Srbija. Svaki region će pretežno proizvoditi slične količine mulja. U skladu sa predloženim lokacijama svih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda po regionima, prema ovom rešenju, srednja/velika postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi mogla da dobiju status Regionalnih centara za upravljanje muljem i Centara za tretman mulja u okruzima, U okviru ovog rešenja, predložene su i transportne veze između centara. Nakon implementacije dugoročnog rešenja (u ovom slučaju postrojenje za monoinsineraciju u kombinaciji sa monodeponijama), proizvedene količine mulja u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda bi se prevozile i dalje tretirale u dodeljenom Regionalnom centru za upravljanje muljem.

Ovaj strateški koncept predstavlja situaciju kada sva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u potpunosti budu u funkciji.

Rešenja u kratkoročnom i/ili srednjoročnom periodu do završetka izgradnje dovoljnih kapaciteta za dodatni tretman mulja, monodeponija za mulj i završetka izgradnje postrojenja za monoinsineraciju mulja uključuju odlaganje mulja na industrijske deponije i rekultivaciju devastiranih lokacija, koinsineracija u energetskim objektima, korišćenje osušenog mulja za dnevno prekrivanje sanitarnih deponija mešanjem sa inertnim materijalom u kratkoročnom periodu kao i, kao krajnje rešenje, odlaganje na sanitarne deponije u posebnim kasetama u kratkoročnom periodu.

6.1. Princip hijerarhije i prihvatljivi postupci tretmana mulja

Ključni principi upravljanja muljem, u skladu sa principom hijerarhije u upravljanju otpadom (Okvirna direktiva EU o otpadu 2008/98/EC, član 4.1 i Zakon o upravljanju otpadom, član 6), prikazani su u Tabeli 6.1.

Tabela 6.1. Princip hijerarhije u upravljanju muljem

Definicija

Svrha

Način

Sprečavanje nastajanja mulja

Smanjenje količine mulja

Napredni procesi tretmana otpadnih voda koji uključuju primenu hibridnih sistema sa nosačima bifilma, ultrazvučnu ili termalnu dezintegraciju mulja.

Priprema za ponovnu upotrebu

Smanjenje količine i poboljšanje kvaliteta mulja

Stabilizacija i obezvodnjavanje mulja, sušenje i sagorevanje mulja (termička obrada) uz mogućnost rekuperacije fosfora.

Za primenu na zemljište obezbediti dezinfekciju.

Reciklaža

Povrat energije i nutrijenata

Korišćenje biogasa generisanog u procesu anaerobne digestije, opcije rekuperacije fosfora.

Energetsko iskorišćenje

Valorizacija biogasa u proizvodnji električne i toplotne energije, valorizacija kalorijske vrednosti mulja u energetskim postrojenjima

Kogeneracija, insineracija.

Odlaganje

Konačno odlaganje ostatka mulja.

Odlaganje suvih granula i pepela na monodeponije kako bi se omogućilo čuvanje vrednih sastojaka u budućnosti (fosfora).

U Tabeli 6.2. sumarno su prikazane mogućnosti tretmana mulja.

Tabela 6.2. Mogućnosti za tretman mulja

Kat.

Kapacitet (ES)

Digestija mulja

Dodatni tretman mulja

Odlaganje u Centre za tretman mulja/Regionalne centre za upravljanje muljem

Konačno odlaganje

a)

≤ 2.000

Anaerobna digestija „na hladno” (psihrofilna digestija) i ugušćivanje.

Dugoročno skladištenje stabilizovanog i ugušćenog mulja na trščanim poljima radi humifikacije mulja; Skladištenje mulja za transport u tečnom stanju ili servisno obezvodnjavanje.

Humus nakon 10 godina.

Primena na zemljište.

Transport do Centra za tretman mulja.

b)

≤ 10.000

Produžena aeracija sa simultanom stabilizacijom mulja ili odvojenom aerobnom stabilizacijom.

Humifikacija na trščanim poljima;

Skladištenje za servisno obezdvodnjavanje.

Humus nakon 10 godina.

Muljni kolač

Primena na zemljište

Transport do Centra za tretman mulja.

c)

≤ 50.000

Jednostepena anaerobna digestija sa kogeneracijom gde god je to isplativo

Obezvodnjavanje mulja; solarno sušenje.

Transport granula ili muljnog kolača

Primena na zemljište

Odlaganje na monodeponije

Transport do Centra za tretman mulja.

d)

≤ 100.000

Jednostepena anaerobna digestija sa kogeneracijom.

Solarno sušenje ili termičko sušenje; Obezvodnjavanje mulja.

Transport granula ili muljnog kolača

Odlaganje na monodeponije Transport do Centra za tretman mulja.

e)

≤ 150.000

Jednostepena anaerobna digestija sa dezintegracijom mulja i kombinovanim uređajem za proizvodnju toplotne i električne energije i hlađenje (CCHP).

Solarno sušenje ili termičko sušenje; Obezvodnjavanje mulja.

Transport granula ili muljnog kolača

Odlaganje na monodeponije ili transport u Regionalni centar za upravljanje muljem na spaljivanje (monoinsineracija).

f)

≤ 250.000

Visoko efikasna anaerobna digestija sa dezintegracijom mulja i CCHP (hlađenje, grejanje i električna energija).

Termičko sušenje.

Transport granula

Odlaganje na monodeponije ili transport do Regionalnog centra za upravljanje muljem na monoinsineraciju.

g)

≥ 250.000

Visoko efikasna anaerobna digestija sa dezintegracijom mulja i CCHP (hlađenje, grejanje i električna energija)

Monoinsineracija

Transport pepela

Odlaganje na monodeponije

Opcija

Ekstrakcija magnezijum-amonijum-fosfata (izdvajanje i iskorišćenje fosfora iz tečne faze)

Koinsineracija

Transport pepela

Deponija za odlaganje čvrstog otpada.

6.2. Dugoročni pristup tretmanu mulja

Dugoročni koncept regionalnog upravljanja muljem sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda obuhvata korišćenje mulja za rekultivaciju devastiranih lokacija, kao i termički tretman mulja, sušenjem mulja i monoinsineracijom, primenu alternativnih tehnologija (piroliza, gasifikacija itd.), i skladištenje mulja na monodeponijama koje bi u budućnosti predstavljale značajan izvor fosfora (tzv. „rudnici” fosfora), kao i primenu mulja u poljoprivredi, ukoliko se potvrdi da je to prihvatljivo.

Koncept odlaganja mulja će biti izrađen za svako postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u cilju međuopštinskog povezivanja i realizacije regionalnog pristupa upravljanja muljem uz poštovanje principa optimalnih troškova transporta, dok bi izvoz mulja bio zabranjen.

Za opciju termičkog tretmana mulja, Centri za tretman mulja i Regionalni centri za upravljanje muljem bi bili uspostavljeni na nivou okruga i regionalnom nivou na sledeći način:

1) Centar za tretman mulja na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine (kategorije d i e), čime se obezbeđuju dodatni kapaciteti za prihvat i tretman mulja ili muljnog kolača (obezvodnjeni mulj) iz manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koji podrazumeva sušenje mulja. Ovako tretirani mulj će se odlagati na monodeponije ili transportovati u Regionalni centar za upravljanje muljem;

2) Regionalni centar za upravljanje muljem će biti lociran uz velika postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (kategorije f i g) sa insineracijom mulja, čime se obezbeđuju dodatni kapaciteti za prihvat, dodatno sušenje i spaljivanje mulja iz manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i iz Centara za tretman mulja. Pepeo od sagorevanja mulja bi se odlagao na monodeponije za pepeo u okviru Regionalnih centara.

Osnovni pristup u konceptu tretmana mulja je postepeno smanjenje transportovanih količina mulja (kategorije a–d) primenom solarnog i termičkog sušenja stabilizovanog mulja na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda iz kategorije c i d. Granule osušenog mulja se odlažu na monodeponije.

U slučaju da sušenje mulja nije primenljivo, obezvodnjeni mulj se transportuje do sledećeg Regionalnog centra za upravljanje muljem što utiče na povećanje troškova transporta. Kapacitet insineratora za mulj (postrojenje za monoinsineraciju) na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda svrstanih u kategoriju g (≥ 250.000 ES), treba da bude projektovan tako da obezbedi dovoljan kapacitet za prihvat, sušenje i spaljivanje mulja sa susednih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i mulja iz Centara za tretman mulja.

Imajući u vidu veličinu i broj aglomeracija na teritoriji grada Beograda alternativni pristup bi mogao da uključi i rekuperaciju fosfora iz tečne faze mulja što bi omogućilo koinsineraciju mulja zajedno sa čvrstim otpadom. U slučaju da nije moguće implementirati rešenja za izdvajanje fosfora, neophodno je obezbediti monoinsineraciju i monodeponiju.

Proizvodnja suvih granula mulja (ili peleta) nije predviđena za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja su u izgradnji ili u procesu planiranja.

U nastavku je predstavljen opšti koncept koji se odnosi na konačno iskorišćenje toplotne energije za različite veličine postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru regionalnog koncepta odlaganja mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Na primarnom nivou, digestirani i ugušćeni mulj se sa manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (1) kategorije a šalje u susedno veće postrojenje (srednje veličine) za prečišćavanje otpadnih voda (2) kategorije b/c, gde se vrši obezvodnjavanje i/ili sušenje mulja (najverovatnije solarno sušenje) radi smanjenja zapremine za transport do Regionalnog centra za upravljanje muljem na dalji tretman ili insineraciju. Veća postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (2) biće uspostavljena kao Centri za tretman mulja na nivou okruga. Opciono, osušeni mulj bi se mogao direktno odlagati na monodeponiju za mulj.

Na sekundarnom nivou obezvodnjeni mulj (kolač) se transportuje do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine (3) iz kategorije d/e koja predstavljaju decentralizovane centre za tretman mulja na dodatnu termičku obradu (ili intenzivno solarno sušenje mulja). Na ovom nivou, mulj je u obliku granula i potencijalni izlaz za osušeni mulj je transport do Regionalnog centra za upravljanje muljem na monoinsineraciju. Opciono, osušeni mulj se može direktno odlagati na deponiju namenjenu jednoj vrsti otpada.

Treći nivo podrazumeva glavne Regionalne centre za upravljanje muljem na lokaciji velikih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (kategorije f/g) koji na regionalnom nivou obezbeđuju ekonomski održive kapacitete za insineraciju i odlaganje mulja. U zavisnosti od konkretnih transportnih koridora i topografije regiona, možda će biti neophodno razmotriti različito grupisanje i izgradnju više Regionalnih centara za upravljanje muljem. Primena decentralizovanih ili centralizovanih Regionalnih centara za upravljanje muljem biće predmet detaljne procene za svaki region Republike Srbije. Uopšteno govoreći, troškovi transporta centralizovanog koncepta mogu biti veći imajući u vidu činjenicu da za razliku od suvih granula, tečni ili obezvodnjeni mulj zauzima veću zapreminu za transport.

Mala postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Većina manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz kategorije a) kapaciteta ≤ 2.000 ES i iz kategorije b) kapaciteta ≤ 10.000 ES koja ispunjavaju zahteve za kvalitet efluenta za sekundarni tretman otpadnih voda nalaze se u ruralnim područjima zemlje.

Za mala postrojenja koja obezbeđuju sekundarni tretman uz aerobnu stabilizaciju mulja predviđeno je odlaganje mulja na trščanim poljima na kojima se vrši ceđenje mulja i mineralizacija uz pomoć biljaka (humifikacija). Trščana polja čine vodonepropusne kasete sa drenažnim slojem i sistemom za prikupljanje i odvođenje ocednih voda na dnu i zasadom trske i dimenzionisana su za skladištenje mulja u dužem vremenskom periodu (8–12 godina). Po završetku operativnog ciklusa trščanog polja krajnji proizvod je stabilan, sličan humusu i bezbedan za primenu na zemljište (rekultivacija i melioracija zemljišta, poljoprivreda, zelene površine, itd.) u zavisnosti od kvaliteta humusa, i potreba.

Sporedni tokovi odlaganja ovako dobijenog humusa uključuju transport do Centra za tretman mulja radi dodatnog sušenja, kompostiranja ili, u krajnjem slučaju, transport do Regionalnih centara za upravljanje muljem radi spaljivanja u postrojenju za monoincineraciju (u slučaju da kvalitet mulja ne ispunjava standarde kvaliteta za primenu na zemljištu).

Za veoma mala postrojenja moguća rešenja su transport tečnog mulja do susednog većeg postrojenja na kome bi se izvršila njegova stabilizacija i obezvodnjavanje ili obezvodnjavanje na mobilnim stanicama od strane eksternih službi.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine iz kategorije c), kapaciteta 10.000–50.000 ES, koja ispunjavaju zahteve za kvalitet efluenta za osetljiva područja (uklanjanje nutrijenata) čine veliki broj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji.

Anaerobno ili aerobno stabilizovani mulj se dalje tretira na uređajima za mehaničko obezvodnjavanje mulja i u objektima za solarno sušenje mulja, koji su smešteni na lokaciji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Zbog sezonski uslovljenih vremenskih uslova (leto/zima) neophodno je obezbediti odgovarajuća skladišta za obezvodnjeni mulj (kapacitet skladištenja 6–12 meseci). Uvođenje solarnog sušenja mulja za ovu grupu postrojenja će biti razmatrano od slučaja do slučaja u kontekstu ekonomske isplativnosti investicija i operativnih troškova. Primarni način odlaganja mulja sa ovih postrojenja podrazumeva odlaganje na deponiju radi čuvanja ove vrste otpada za rekuperaciju fosfora u budućnosti, dok se transport do Regionalnog centra za upravljanje muljem na spaljivanje razmatra kao sekundarna opcija.

Osim toga, suve granule mulja se mogu koristiti za proizvodnju đubriva ili se potencijalno, u zavisnosti od kvaliteta suvog mulja (analize mulja), mogu direktno iskoristiti kao đubrivo.

Predložene opcije za prečišćavanje otpadnih voda i tretmana mulja, kao i za odlaganje mulja za kategorije postrojenja d i e kapaciteta 50.000 ES do 150.000 ES uključuju anaerobno stabilizovani i mehanički obezvodnjeni mulj izložen intenzivnom solarnom sušenju koje se postiže uvođenjem podnog grejanja u objekte za solarno sušenje mulja u periodu smanjene efikasnosti evaporacije (od jeseni do proleća) zbog nepovoljnih klimatskih faktora. Izvor toplotne energije za dogrevanje objekata za solarno sušenje je biogas koji je proizveden u digestoru. Na ovaj način se umanjuje potrebna površina za skladištenje neprerađenog mulja u ovom periodu.

Primarni način odlaganja suvih granula mulja je odlaganje na deponiju namenjenu čuvanju ovako tretiranog mulja kao potencijalnog izvora fosfora (monodeponija), dok se transport do Regionalnog centra za upravljanje muljem na monoinsineraciju razmatra kao sekundarna opcija. Osim toga, suve granule mulja se mogu koristiti za proizvodnju đubriva ili, u zavisnosti od kvaliteta suvog mulja (analize mulja), mogu se direktno iskoristiti kao đubrivo. Treba razmotriti i druge alternativne pravce postupanja sa muljem na Regionalnom centru za upravljanje muljem.

Pri dimenzionisanju objekata za tretman mulja na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine treba imati u vidu i dodatni kapacitet za prijem i tretman tečnog i obezvodnjenog mulja dopremljenog sa malih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Pri izboru lokacije monodeponije treba imati u vidu udaljenost od pojedinačnih izvora u okviru okruga koji gravitira ovom centru, u radijusu ≤ 60 km.

Velika i kapitalna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Velika postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz kategorija f) i g) sa projektovanim kapacitetima većim od 250.000 ES će predstavljati Regionalne centre za upravljanje muljem u kojima će se vršiti napredna (visoko efikasna) digestija mulja uz najefikasniju ponovnu upotrebu biogasa iz digestora i koji su opremljeni dovoljnim kapacitetima za prijem i kotretman mulja iz drugih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Regionalni centri za upravljanje muljem biće opremljeni postrojenjima za termičko sušenje mulja i predstavljaće kraj u predloženom lancu odlaganja i reciklaže mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, i obezbeđivaće krajnje kapacitete monodeponija za buduću eksploataciju i rekuperaciju fosfora.

Međuopštinski Centri za tretman mulja će se nalaziti na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda sa projektovanim kapacitetima nižim od 250.000 ES, uzimajući u obzir prihvatljiv radijus transporta mulja sa manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od ≤ 100 km. Uvođenje Regionalnog centra za upravljanje muljem razmotriće se za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda čiji projektovani kapacitet premašuje 250.000 ES. Osim mogućnosti povrata toplotne energije za termičko sušenje mulja neophodno je obezbediti dovoljan kapacitet monodeponija za odlaganje pepela iz koga bi se u budućnosti vršila rekuperacija fosfora. Postrojenje za insineraciju će biti dimenzionisano tako da obezbedi dodatni kapacitet za prijem i spaljivanje suvih granula mulja iz Centara za tretman mulja.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu

Područje Grada Beograda je najgušće naseljeni i ekonomski najvažniji region u Republici Srbiji. Područje Grada Beograda biće najveći proizvođač mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji.

Ukupna proizvodnja mulja procenjena za kraj planskog perioda 2023–2041. godine će se kretati u rasponu od oko 32.550 t SM/god. (50. percentil) do maksimalnih 37.300 t SM/god. (80. percentil).

Glavno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za područje Grada Beograda nalaziće se u blizini Velikog Sela. Na lokaciji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predviđena je i izgradnja dva postrojenja za insineraciju (monoinsineratora) ukupnog kapaciteta oko 35.000 t SM/god.

6.3. Potencijalne kratkoročne i srednjoročne mogućnosti tretmana mulja

Da bi se premostio jaz do dugoročnog rešenja kojim je predviđena implementacija postrojenja za monoinsineraciju sa monodeponijama ili primena u poljoprivredi, na osnovu analize odgovarajućih kratkoročnih i/ili srednjoročnih mogućnosti upravljanja muljem, predviđaju se sledeće mogućnosti za odlaganje mulja:

1) odlaganje mulja na industrijske deponije i primena mulja za rekultivaciju devastiranih lokacija;

2) koinsineracija mulja u cementarama i termoelektranama;

3) upotreba osušenog mulja za dnevno prekrivanje deponija u kratkoročnom periodu, mešanjem sa inertnim materijalom.

Identifikacija i procena potencijalnih kratkoročnih i/ili srednjoročnih mogućnosti otkrila je činjenicu da se trenutno za sve potencijalne mogućnosti vezuju pravna, institucionalna, tehnička i/ili praktična ograničenja i nedostaci. S tim u vezi, ni jedna od ispitanih mogućnosti se ne može se primeniti odmah. Prema tome, potrebno je početne aktivnosti jasno usmeriti na aktivnosti koje će ove opcije učiniti primenljivim.

Koinsineracija suvog mulja (potrebno je sprovesti prethodno sušenje) u fabrikama cementa Lafarge, Beočin i/ili Moravacem, Popovac, odlaganje na deponije industrijskog otpada (deponije pepela, jalovišta...), mogu biti opcije za kratkoročnu i/ili srednjoročnu implementaciju. Primena mulja za dnevno prekrivanje deponija mešanjem sa inetrsnim materijalom i konačno odlaganje mulja na regionalne sanitarne deponije smatraju se potencijalnim mogućnostima za kratkoročnu implementaciju Međutim, sve mogućnosti, bilo pojedinačne ili u kombinaciji, imaju ograničen kapacitet na lokalnom ili regionalnom nivou imajući u vidu količinu mulja koju je moguće zbrinuti na osnovu ovih rešenja.

Stoga je neophodno je razmotriti druge kratkoročne i/ili srednjoročne mogućnosti i ubrzati implementaciju dugoročnog rešenja (primena u poljoprivredi ili spaljivanje mulja). Primena mulja u poljoprivredi kao dugoročno rešenje biće razmatrana nakon sprovedenog ispitivanja mogućnosti korišćenja mulja u poljoprivredi. U skladu sa dobijenim rezultatima radiće se revizija Programa upravljanja muljem.

6.4. Uspostavljanje sistema upravljanja muljem na teritoriji Republike Srbije

Uspostavljanje sistema upravljanja muljem podrazumeva primenu kratkoročnih i dugoročnog rešenja za upravljanje muljem. Kratkoročno zbrinjavanje i tretman mulja će se primeniti do uspostavljanja uslova za dugoročno rešavanje upravljanja muljem.

U zavisnosti od mogućnosti za dugoročno rešavanje primene mulja u poljoprivredi i i količina koje će se zbrinuti na taj način, biće primenjena i opcija spaljivanje mulja, organizovana na regionalnom nivou.

Za definisanje Regionalnih centara za upravljanje muljem i Centara za tretman mulja za svaki region i okrug u Republici Srbiji primenjena je analiza težišta gravitacije radi inicijalne klasifikacije i grupisanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda uzimajući u obzir minimalne udaljenosti za transport. Identifikacija mogućih lokacija monodeponija za Regionalne centre za upravljanje otpadom i Centre za tretman otpada na regionalnom nivou i nivou okruga biće izvršena prema potrebama i lokalnim uslovima.

Regionalni centri za upravljanje muljem će se za svaki region Republike Srbije smatrati decentralizovanim pristupom za ponovnu upotrebu i odlaganje mulja:

1) grad Beograd;

2) AP Vojvodina;

3) Šumadija i Zapadna Srbija;

4) Južna i Istočna Srbija.

Predviđeni Regionalni centri za upravljanje muljem bi u dugoročnoj projekciji trebalo da budu opremljeni postrojenjima za monoinsineraciju i monodeponijama radi odlaganje pepela. Implementacija ovog potencijalnog dugoročnog rešenja će zavisiti i od mogućnosti primene određenih količina mulja u poljoprivredi. Dinamički plan predviđa sledeće:

1) 2023–2027: sedam monodeponija na nivou okruga i regionalnom nivou i jedno postrojenje za monoinsineraciju;

2) 2028–2032: tri monodeponije na regionalnom nivou i dva postrojenja za monoinsineraciju;

3) 2032–2046: dvanaest monodeponija na nivou okruga.

6.4.1. Područje grada Beograda

Područje grada Beograda je najgušće naseljeni i ekonomski najvažniji region u Republici Srbiji. Područje grada Beograda biće najveći proizvođač mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji.

Ukupna proizvodnja mulja procenjena za kraj planskog perioda 2023–2041. godine će se kretati u rasponu od oko 32.550 t SM/god. (50. percentil) do maksimalnih 37.300 t SM/god. (80. percentil).

Glavno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za područje grada Beograda kapaciteta 1,5 miliona ES u krajnjoj fazi nalaziće se u blizini Velikog Sela. Na lokaciji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predviđena je i izgradnja dva postrojenja za insineraciju (monoinsineratora) ukupnog kapaciteta oko 35.000 t SM/god.

6.4.2. Autonomna pokrajina Vojvodina

Potencijalno dugoročno rešenje

Ukupna proizvodnja mulja na području AP Vojvodine procenjena za kraj planskog perioda 2023–2041. godine će se kretati u rasponu od oko 30.140 t SM/god. (50. percentil) do maksimalnih 35.370 t SM/god. (80. percentil).

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu (katerogija g) je najveće postrojenje u ovom regionu. Na lokaciji postrojenja predviđena je izgradnja postrojenja za insineraciju kapaciteta oko 20.000 t SM/god. Južnobački okrug je okrug sa najvećom proizvodnjom mulja kao što je prikazano u Tabeli 3.7, a sedište okruga je Novi Sad.

Regionalni centar za upravljanje muljem bi bio dodeljen postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu.

Potencijalne kratkoročne i srednjoročne mogućnosti

U Tabeli 6.3. prikazane su potencijalne kratkoročne i/ili srednjoročne mogućnosti upravljanja muljem, a koje su identifikovane za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja se nalaze u AP Vojvodini i koje su predložene za implementaciju u periodu sprovođenja Programa. Međutim, neophodno je ponovo naglasiti da primenljivost ovih mogućnosti zavisi od prevazilaženja pravnih, administrativnih i institucionalnih ograničenja i analize mogućnosti primene u poljoprivredi.

Tabela 6.3. Kratkoročne i srednjoročne mogućnosti odlaganja i upotrebe mulja za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u AP Vojvodini

Grad

Projektovani kapacitet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (ES)

Godina puštanja u rad

Zahtev u pogledu sadržaja suve materije (%)

Količina i sadržaj suve materije u mulju

Mogućnosti odlaganja/ upotrebe

Subotica

150.000

2000.

13.000 t/god. sa 20% SM

Vrbas

120.000

2020.

2.832,84 t/god. sa 25% SM

Deponija

Kikinda

41.000

2025.

biće utvrđeno1

3.437 t/god. sa 20% SM

Materijal za prekrivanje deponije FCC Kikinda

60–70%2

1.187 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Lafarge Beočin

Pančevo

116.000

2025.

biće utvrđeno1

7.466 t/god. sa 20% SM

Materijal za prekrivanje sanitarne deponije u Dolovu

60–70%2

2.844 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Lafarge Beočin

1 – zahteva pojašnjenje sa operaterom deponije

2 – jednako toplotnoj vrednosti od 8 GJ/t suve materije

6.4.3. Šumadija i Zapadna Srbija

Potencijalno dugoročno rešenje

Procenjena količina generisanog mulja na kraju planskog perioda u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji proizvodiće se oko 30.330 tona suve materije godišnje (50. percentil) do maksimalnih 35.630 tona suve materije godišnje (85. percentil).

Kapitalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (kat. e) biće izgrađeno u Kragujevcu koji je najveći grad u regionu. Najkasnije do kraja projektovanog perioda, zahtevani ukupni kapacitet spaljivanja mulja iznosiće oko 20.000 t SM/god.

Šumadijski okrug će imati najveću proizvodnju mulja kao što je prikazano u Tabeli 3.7. Sedište okruga je Kragujevac, a Regionalni centar za upravljanje muljem bi bio dodeljen postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Kragujevcu, dok bi se za spaljivanje mulja koristio monoinsinerator u Nišu, samo opciono u Kragujevcu, što je troškovno efikasnije.

Potencijalne kratkoročne i srednjoročne mogućnosti

U Tabeli 6.4. prikazane su potencijalne kratkoročne i/ili srednjoročne mogućnosti upravljanja muljem, a koje su identifikovane za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja se nalaze u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i koje su predložene za implementaciju u periodu sprovođenja Programa. Primenljivost ovih opcija zavisi od prevazilaženja pravnih, administrativnih i institucionalnih ograničenja i analize mogućnosti primene u poljoprivredi.

Tabela 6.4. Kratkoročne i srednjoročne mogućnosti odlaganja i upotrebe mulja za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji

Grad

Projektovani kapacitet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (ES)

Godina puštanja u rad

Zahtev u pogledu sadržaja suve materije (%)

Količina i sadržaj suve materije

Mogućnosti odlaganja/upotrebe

Šabac

84.000

2017.

biće utvrđeno

4.500 t/god. sa 26% SM

Deponija u Jagodini

Raška

16.000

2021.

1.200 t/god.

Deponija Raška

Kruševac

90.000

2021.

2.600 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Moravacem, Popovac

Jagodina

72.000

2025.

biće utvrđeno

4.310 t/god. sa 20% SM

Materijal za prekrivanje deponije u Jagodini

60–702

1.641 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Moravacem, Popovac

Požarevac

77.000

2025.

biće utvrđeno

6.294 t/god. sa 20% SM

Materijal za prekrivanje deponije FCC Lapovo

60–702

2.175 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Moravacem, Popovac

Smederevo

79.000

2025.

biće utvrđeno1

6.695 t/god. sa 20% SM

Materijal za prekrivanje deponije

60–702

2.313 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Moravacem, Popovac

1 – zahteva pojašnjenje sa operaterom deponije

2 – jednako toplotnoj vrednosti od 8 GJ/t suve materije

6.4.4. Južna i Istočna Srbija

Potencijalno dugoročno rešenje

Procenjena količina generisanog mulja u Južnoj i Istočnoj Srbiji na kraju planskog perioda (2041. godine) iznosiće između 22.370 tona suve materije godišnje (50. percentil) do maksimalnih 26.890 tona suve materije godišnje (85. percentil).

Najveća proizvodnja mulja je obračunata za Nišavski okrug kao što je prikazano u Tabeli 3.7. Ukupan kapacitet spaljivanja za krajnju fazu iznosiće oko 15.000 t SM/god.

Regionalni centar za upravljanje muljem može se nalaziti na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu.

Predloženi kapacitet monoinsineratora u regionu Južne i Istočne Srbije je na donjoj ekonomskoj granici.

Stoga je predložena opcija zajedničkog postrojenja za insineraciju za dva regiona, Šumadiju i Zapadnu Srbiju na severu i Južnu i Istočnu Srbiju na jugu. Regionalni centar za upravljanje muljem bi se mogao formirati na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu kao centralizovano rešenje. Samo opciono je moguća izgradnja monoinsineratora u Kragujevcu.

Potencijalne kratkoročne i srednjoročne mogućnosti

U Tabeli 6.5. prikazane su potencijalne kratkoročne i/ili srednjoročne mogućnosti upravljanja muljem, a koje su identifikovane za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja se nalaze u regionu Južne i Istočne Srbije i koje su predložene za implementaciju u periodu sprovođenja Programa. Primenljivost ovih opcija zavisi od prevazilaženja postojećih pravnih, administrativnih i institucionalnih ograničenja i analize mogućnosti primene u poljoprivredi.

Tabela 6.5. Kratkoročne i srednjoročne mogućnosti odlaganja i upotrebe mulja za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Južnoj i Istočnoj Srbiji

Opština/Grad

Projektovani kapacitet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (ES)

Godina puštanja u rad

Zahtev u pogledu sadržaja suve materije

(%)

Količina i sadržaj suve materije

Mogućnost odlaganja/upotrebe

Leskovac

86.000

2021.

23,4 m³ dnevno sa 22% SM

Deponija Željkovac

Vranje

70.0000

2022.

1.800 t/god. sa 28% SM

Pirot

52.000

2025.

20

4.448 t/god. sa 20% SM

Ko-kompostiranje na deponiji u Pirotu

20–(30)

1.537 t/god. sa 60% SM

Upotreba u poljoprivredi

60–702

Koinsineracija u fabrici cementa Moravacem, Popovac

Trstenik

18.000

2025.

biće utvrđen1

1.553 t/god. sa 20% SM

Materijal za prekrivanje deponije

60–702

536 t/god. sa 60% SM

Koinsineracija u fabrici cementa Moravacem, Popovac

1 – zahteva pojašnjenje sa operaterom deponije

2 – kalorijska vrednost od 8 GJ/t SM

7. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

7.1. Mere za ostvarivanje posebnih ciljeva

Mere za ostvarivanje posebnih ciljeva su utvrđene na osnovu koncepcije upravljanja muljem predstavljene u poglavlju 5. Programa, bazirane na kratkoročnim i dugoročnim rešenjima postojeće situacije i postojećim projekcijama količina mulja u narednim godinama kako bi postupanje sa muljem bilo usklađeno sa postavljenim standardima EU.

U skladu s tim, kratkoročno je dat prioritet obezbeđivanju bezbednog tretmana i odlaganja mulja radi zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, dok su dugoročne mere usmerene za uspostavljanje održivog sistema koji omogućava iskorišćenje mulja primenom najboljih dostupnih tehnika i praćenjem regulative EU koja će vremenom biti unapređivana. Nakon perioda važenja Programa određene mere za uspostavljanje sistema za dugoročno upravljanje muljem treba da budu nastavljene.

Poseban cilj 1. Usklađena nacionalna regulativa sa propisima EU u oblasti upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Mera 1.1. Usklađivanje pravnog okvira sa Direktivom EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Neophodno je usklađivanje pravnog okvira za upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa pravnim tekovinama EU u cilju korišćenja mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u poljoprivredi, za proizvodnju komposta, prekrivanje deponija, remedijaciju jalovišta i pepelišta i sl. Prenošenje Direktive EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u zakonodavstvo Republike Srbije za sada je još uvek u ranoj fazi. Prenošenje Direktive EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zahteva definisanje pravnog osnova u važećim propisima, s obzirom na to da Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o vodama nije prepoznato upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te stoga ne postoji pravni osnov za potpuno prenošenje ove Direktive.

Potrebno je donošenje nove uredbe kojom će se regulisati bliži uslovi koje treba da ispunjava mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, količine, učestalost i metode analize mulja za dozvoljene namene i uslove koje treba da ispunjava zemljište planirano za njegovu primenu. Pravni osnov za donošenje navedene uredbe predviđen je izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, u koji je potrebno uneti odredbe o upravljanju muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U svrhu praćenja količina i kvaliteta mulja, biće uspostavljena baza podataka o mulju.

Institucija odgovorna za realizaciju: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri u sprovođenju: AP

Vrsta mere: Regulatorna (R)

Mera 1.2. Ispitivanje mogućnosti korišćenja mulja u poljoprivredi

Jedan od načina dugoročnog rešavanja pitanja iskorišćenja mulja je i njegovo korišćenje u poljoprivredi, kao praksa koja se primenjuje u pojedinim zemljama EU. Za korišćenje mulja u poljoprivredi u Republici Srbiji, neophodno je tu mogućnost pažljivo razmotriti, s obzirom na to da upotreba mulja u poljoprivredi trenutno nije primenljiva iz pravnih, administrativnih i institucionalnih razloga.

U skladu sa dobrom praksom u EU, upotrebu mulja u poljoprivredi bi trebalo dozvoliti gde je to izvodljivo i uskladiti sa odgovarajućim standardima kvaliteta koji štite životnu sredinu i zdravlje ljudi, nakon sprovedenih dodatnih analiza mulja i zemljišta, dodatnih razmatranja i opšteg usklađivanja.

Prednosti primene ove opcije su:

1) transportna udaljenost je uglavnom mala s obzirom na to da poljoprivredne površine praktično okružuju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i/ili privremena skladišta mulja;

2) ponovno iskorišćenje azota i fosfora; a time i zamena mineralnog đubriva;

3) sadržaj organskih materija u mulju (40–70%) ide u prilog kada je u pitanju plodnost zemljišta i/ili obnavljanje sadržaja humusa;

4) uz pravilno upravljanje (standardi visokog kvaliteta), nudi operaterima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda dodatni izvor prihoda;

5) veliko praktično iskustvo u ponovnoj upotrebi mulja u poljoprivredi s obzirom na to da se (još uvek) praktikuje u mnogim zemljama članicama EU.

Izazovi primene ovog rešenja za upravljanje muljem su sledeći:

1) upotreba mulja u poljoprivredi u Republici Srbiji je u velikoj meri nepoznata;

2) poljoprivredne površine su usitnjene i razbacane što može činiti efikasnu primenu mulja i prateći monitoring ekonomski neodrživim;

3) pH vrednosti zemljišta u određenim regionima su ispod propisanog standarda u Direktivi EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;

4) prisustvo teških metala u zemljištu u pojedinim regionima Republike Srbije;

5) prisustvo arsena u zemljištu (i vodi za piće) u AP Vojvodini kao jednoj od najintenzivnije korišćenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji;

6) dodatni troškovi za kontrolu kvaliteta mulja i zemljišta na koje se primenjuje;

7) zahteva privremeno skladištenje mulja (oko šest meseci) kako bi se premostili periodi u kojima primena mulja nije moguća;

8) ograničena primena mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u zonama izloženim riziku od prodora nitrata u površinske i podzemne vode;

9) neophodan je dodatni tretman, odnosno dugoročno skladištenje na lokaciji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime bi se postigao sadržaj suve materije od minimum 30% i kontrola patogena. Potrebna je dezinfekcija krečom i sušenje mulja kojim se postiže deaktivacija patogena. U ovom kontekstu treba napomenuti da mehanički obezvodnjeni mulj (trakasta presa – 18–20%-tni sadržaj suve materije, centrifuga – 20–22%-tni sadržaj suve materije) ne zadovoljava sanitarne uslove za primenu na zemljište;

10) operater postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda mora da uloži značajne napore kako bi se omogućila upotreba mulja u poljoprivredi:

(1) praćenje kvaliteta mulja (preko akreditovanih laboratorija),

(2) praćenje kvaliteta zemljišta (pre prve primene mulja),

(3) identifikacija pogodnih poljoprivrednih površina,

(4) transport i rasprostiranje mulja,

(5) upoznavanje poljoprivredne zajednice (podizanje svesti i obuke, itd.),

(6) uspostavljanje baze podataka o mulju.

Potrebno je pristupiti izradi namenske studije kojom bi se definisale očekivane karakteristike mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, na osnovu ispitivanja kvaliteta mulja nastalog na postojećim operativnim postrojenjima za prečišćavanje, kao i kvaliteta otpadnih voda u aglomeracijama za koje se planira njihova izgradnja u narednih pet do deset godina. Za svaku od ovih lokacija u okviru iste studije neophodno je identifikovati potencijalne poljoprivredne površine, njihovu veličinu i vlasničku strukturu i ispitati karakteristike zemljišta u cilju ocene pogodnosti primene mulja.

Imajući u vidu da je primena navedenog rešenja za iskorišćenje mulja nepoznata u Republici Srbiji, potrebno je u okviru ove mere pripremiti programe za informisanje i edukaciju svih relevantnih subjekata u pogledu bezbednosti korišćenja mulja u poljoprivredi i uticaja na kvalitet zemljišta i hrane. U prvom redu, potrebno je uspostaviti mehanizam konsultacije i informisanja poljoprivrednika, kao i stanovnika na određenim područjima na kojima postoji mogućnost korišćenja mulja u poljoprivredi.

U slučaju da analize pokažu da je korišćenje mulja u poljoprivredi prihvatljivo, akcionim planom za sprovođenje Programa biće definisane dodatne aktivnosti potrebne za sprovođenje donete odluke o primeni mulja u ove svrhe.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo finansija, AP, jedinice lokalne samouprave, instituti, fakulteti

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i pružanje usluga (ODPU)

Poseban cilj 2. Primenjen privremeni sistem za tretman i odlaganje mulja primarno kroz koinsineraciju u cementarama i iskorišćenje mulja za rekultivaciju devastiranih lokacija

Mera 2.1. Zbrinjavanje mulja odlaganjem na industrijske deponije, deponije pepela ili rekultivacijom devastiranih lokacija

Mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda može se odlagati na industrijske deponije ili deponije pepela. Takođe, potrebno je analizirati mogućnosti primene mulja za rekultivaciju devastiranih lokacija, kao što su jalovišta, napušteni rudarski objekti i dr.

Potrebno je da operateri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda obezbede objekte za solarno sušenje mulja.

Potrebno je uraditi ponovnu procenu parametara kvaliteta mulja, koji treba da budu dostignuti radi odlaganja na industrijske deponije, deponije pepela ili u druge svrhe, kao što je primena mulja za sanaciju i rekultivaciju devastiranih lokacija.

Ukoliko se pokaže, u kratkoročnom periodu, da ni odlaganje na industrijske deponije ili primena mulja za sanaciju lokacija nema dovoljno kapaciteta, može se razmotriti odlaganje otpadnog mulja na lokacijama postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, AP, jedinice lokalne samouprave

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo finansija

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i pružanje usluga (ODPU)

Mera 2.2. Ponovno iskorišćenje mulja za dnevno prekrivanje sanitarnih deponija u kratkoročnom periodu, mešanjem sa inertnim materijalom

Primena mulja za prekrivanje deponija nije dovoljno poznata u Republici Srbiji. Mulj sa visokim sadržajem vlage (20–25%-tni sadržaj suve materije) ima loša fizička svojstva koja mogu biti uzrok nestabilnost tela deponije. Minimalni sadržaj suve materije koja se u redovnim okolnostima smatra bezbednom za odlaganje je 35%, ali preporuka je da se usvoji 50% sadržaja suve materije, jer se takvim sadržajem obezbeđuje znatno bolja fizička stabilnost i zbijenost. U tom slučaju, sprovođenje tehnoloških intervencija je neophodno za povećanje sadržaja suve materije na propisani nivo u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine koja su opremljena samo sa sistemom mehaničkog obezvodnjavanja (centrifuge, trakasta presa), (npr. postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu).

Operateri imaju potrebu za materijalom za prekrivanje deponija tokom cele godine i u skladu s tim potrebno je obezbediti redovnu isporuku mulja, jer regionalni centri za upravljanje otpadom nemaju objekte za skladištenje tih vrsta materijala. U prethodnom periodu, potvrđena je potreba za osušenim muljem sa 60% suve materije, za prekrivanje regionalnih sanitarnih deponija. U skladu sa paketom EU Direktiva za cirkularnu ekonomiju, osušeni mulj pomešan sa internim materijalom (zemljom) će se koristiti za dnevno prekrivanje deponija. Neophodno je da regionalni centri budu opremljeni postrojenjima za predtretman (dodatno sušenje) mulja.

Za primenu mulja za prekrivanje deponija potrebno je usaglašavanje propisa u vezi materijala za prekrivanje deponija.

Potrebno je izraditi operativne procedure (količine mulja, ispitivanja kvaliteta mulja, odnos mulja i inertnog materijala) i uputstva za korisnike. Potrebno je definisati sve korake koje treba da preduzmu operater postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili JKP i operater deponije u cilju razvoja i uspostavljanja pouzdanih i izvodljivih procedura za rad.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine, Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo finansija

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i pružanje usluga (ODPU)

Mera 2.3. Iskorišćenje mulja koinsineracijom u cementarama i termoelektranama

Iskorišćenje mulja koinsineracijom u fabrikama cementa predstavlja uvođenje alternativnih goriva i sirovina u standardni proces proizvodnje cementa, čime se zamenjuju konvencionalna goriva i sirovine. Maksimalna količina mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, isključivo odgovarajućeg kvaliteta, koju fabrike cementa mogu prihvatiti ne bi trebalo da bude veća od 5% kapaciteta proizvodnje klinkera. U Republici Srbiji posluju tri cementare: Lafarge Srbija, Beočin, Moravacem, Popovac kod Paraćina i Titan, Kosjerić.

Za koinsineraciju mulja u fabrikama cementa ili termoelektranama potrebno je prethodno ispitivanje kvaliteta mulja. Kvalitet mulja mora biti usklađen sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Službeni glasnik RS”, br. 56/10, 93/19 i 39/21). U Prilogu 9. Pravilnika (Lista parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana) sadržani su parametri i pripadajuće granične vrednosti u otpadu date u odnosu na kalorijsku vrednost kamenog uglja. Potrebno je da se unapredi regulativa, kako bi se preciznije utvrdila kalorijska vrednost mulja koji se može spaljivati i u kojim uslovima.

Operateri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda treba da obezbede odgovarajuću pripremu, odnosno sušenje mulja. Mulj zahteva intenzivno sušenje da bi se postigla toplotna vrednost od 8 MJ/kg SM. Kako su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda srednje veličine opremljena samo sistemom mehaničkog obezdvodnjavanja (centrifuge, trakasta presa) i pri tome ostvaruju 20–25%-tni sadržaj suve materije (npr. postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj i Šapcu), za koinsineraciju mulja u cementarama potrebna je tehnološka nadogradnja za solarno i/ili termičko sušenje kako bi postigao sadržaj od 60–70% SM, što je jednako 8 MJ/kg SM.

Potvrđena je zainteresovanost dve fabrike cementa za koinsineraciju mulja. Nedavno su započete pripreme za manju probnu insineraciju suvog mulja. Potrebno je da zainteresovane cementare pribave dozvole za upotrebu mulja u svom proizvodnom procesu. Potrebno je sprovesti proces sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu i proces ishodovanja integrisane dozvole u oblasti sprečavanja i kontrole zagađenja. Potrebno je podržati proces ishodovanja licence za spaljivanje suvog mulja (šifra otpada 19 08 05).

Potrebna je saradnja Ministarstva zaštite životne sredine, Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave sa operaterima radi praćenja sprovođenja odgovarajućih mera za zbrinjavanje otpada na ovaj način.

Potrebno je nastaviti komunikaciju sa nadležnim subjektima i ukoliko se stvore uslovi za koinsineraciju mulja u termoelektranama, to može biti još jedna mogućnost korišćenja mulja u kratkoročnom periodu.

Kako bi se problemi (u budućnosti) sveli na minimum ili izbegli i kako bi se garantovala visoka operativna fleksibilnost upravljanja muljem, za planirana postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kikindi, Požarevcu, Jagodini, Trsteniku, Pirotu, Smederevu i Pančevu predviđeno je da budu opremljena objektima za solarno sušenje.

Potrebno je definisati sve korake koje treba da preduzmu operater postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili JKP i fabrika cementa u cilju sprovođenja koinsineracije mulja.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine, Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave.

Partneri u sprovođenju: javna komunalna preduzeća, operateri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, fabrike cementa

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i pružanje usluga (ODPU)

Mera 2.4. Zbrinjavanje mulja odlaganjem u posebnim kasetama na regionalnim sanitarnim deponijama

Odlaganje mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda se postepeno ukida u većini zemalja članica EU. Međutim, u Republici Srbiji odlaganje mulja na deponije može predstavljati samo kratkoročnu privremenu meru za zbrinjavanje mulja, u slučaju da:

1) još uvek nije moguće sprovesti druge mogućnosti upravljanja muljem, npr. u slučaju nespremnosti monodeponija ili drugih opcija;

2) kvalitet mulja ne odgovara definisanim parametrima, posebno u slučaju upotrebe u poljoprivredi;

3) neprihvatanje mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od strane poljoprivredne zajednice;

4) nedostatak privremenih skladišnih kapaciteta na lokaciji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Za odlaganje mulja na deponiju, umesto njegovog iskorišćenja, potrebno je pokazati da je ova opcija poslednje rešenje i da su sve druge potencijalne mogućnosti ispitane i nedostupne.

Potrebno je razmotriti tretman mulja pre odlaganja na deponiju u skladu sa kriterijumima za prihvatanje otpada.

Nekoliko regionalnih sanitarnih deponija već poseduje dozvolu za prihvat mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao na primer:

1) regionalna sanitarna deponija „Gigoš” Jagodina;

2) regionalna sanitarna deponija „Vrbak”, Lapovo;

3) regionalna sanitarna deponija „Duboko”, Užice;

4) regionalna sanitarna deponija „Željkovac-D2”, Leskovac, (biće izgrađen poseban skladišni kapacitet za odlaganje mulja);

5) regionalna sanitarna deponija „Muntina padina”, Pirot.

Za primenu ovog rešenja, potrebno je da operateri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zaključe sporazume sa operaterima deponija.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine, AP, jedinice lokalne samouprave

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo finansija

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i pružanje usluga (ODPU)

Poseban cilj 3. Uspostavljene osnove sistema za dugoročno upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Mera 3.1. Formiranje sistema regionalnih centara za upravljanje muljem

Za uspostavljanje dugoročnog sistema za upravljanje muljem, planira se uspostavljanje četiri Regionalna centra za upravljanje muljem: Vojvodina, područje grada Beograda, Šumadija i Zapadna Srbija i Južna i Istočna Srbija. Svaki region će pretežno proizvoditi slične količine mulja.

Konceptom se predviđa proizvodnja granula (ili peleta) mulja radi skladištenja na monodeponije (namenjene jednoj vrsti otpada), ali nijedno od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja je trenutno u radu ili je u procesu planiranja ne predviđa ovu tehnologiju (kolač kao gotov proizvod).

Potrebno je izraditi regionalne planove upravljanja muljem sa detaljnim planovima neophodnim za prilagođavanje lokalnim uslovima, izborom najboljih mogućnosti upravljanja ili kombinacijom mogućnosti i izvodljivim planovima implementacije.

Dinamika implementacije uzima u obzir sledeće pretpostavke:

1) tretman (digestiju) i obezvodnjavanje mulja, kao i smanjenje proizvodnje mulja (dodatna implementacija anaerobne stabilizacije mulja sa kogeneracijom), kao i dodatne mere za dezintegraciju mulja koje će biti uključene u obim radova za izgradnju pojedinačnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (sa kojih će se obezdvodnjeni kolač i suve granule mulja odlagati/transportovati do Centara za tretman mulja/Regionalnih centara za upravljanje muljem);

2) smanjenje proizvodnje mulja (dodatna implementacija anaerobne stabilizacije mulja sa kogeneracijom), kao i dodatne mere za dezintegraciju mulja koje će biti uključene u obim radova za završnu izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;

3) humifikacija mulja (mala postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda) kao dodatna potreba;

4) postrojenja za sušenje mulja kao dodatna potreba;

5) završena izgradnja kapaciteta monodeponija na okružnom i regionalnom nivou, a koja su dodeljena Centrima za tretman mulja;

6) završena izgradnja postrojenja za monoinsineraciju u Beogradu, Novom Sadu i Nišu za konačno odlaganje pepela ili granula mulja;

7) razmotreni detalji projekta za završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu i povezanog objekta za monoinsineraciju.

Za sprovođenje ove mere potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:

1) identifikovati lokacije deponija namenjenih jednoj vrsti otpada (dodeljene Centrima za tretman mulja) radi odlaganja suvog mulja na nivou okruga;

2) identifikovati transportne koridore za obezvodnjeni i osušeni mulj na međuokružnom/međuopštinskom i regionalnom nivou;

3) identifikovati/potvrditi Regionalne centre za upravljanje muljem radi grupisanja Centara za tretman mulja;

4) definisati/potvrditi ukupan tretman mulja i kapacitete spaljivanja za Centre upravljanja muljem;

5) identifikovati/potvrditi lokacije deponija namenjenih jednoj vrsti otpada za konačno odlaganje mulja i pepela iz Regionalnih centara za upravljanje muljem.

Institucija odgovorna za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri u sprovođenju: AP, jedinice lokalne samouprave

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i usluga (ODU).

Mera 3.2. Izgradnja postrojenja za monoinsineraciju i monodeponija

Za uspostavljanje dugoročnog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda potrebna je i izgradnja infrastrukture za upravljanje muljem.

Planira se izgradnja tri monoinsineratora sa monodeponijama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Monospaljivanje mulja (bez mešanja sa drugim otpadom) je optimalno rešenje za smanjenje mase i na taj način minimiziranje troškova transporta i/ili konačnog odlaganja mulja, sagorevanjem u visoko-temperaturnom insineratoru na temperaturi između 850 °C i 950 °C.

Potrebno je na nivou okruga izgraditi Centre za tretman mulja koji će prihvatati na tretman mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okrugu.

Centri za tretman mulja takođe će imati monodeponije. Monodeponija je deponija namenjena odlaganju samo jedne određene vrste otpada pod kontrolisanim i ekološki prihvatljivim uslovima, u ovom slučaju suvog mulja na nivou okruga (u okviru Centara za tretman mulja). To znači da je otpad koji se odlaže poznat u pogledu porekla i sastava. Monodeponija mora biti uređena kao jedna deponijska jedinica sa aktivnim i/ili pasivnim merama zaštite životne sredine prilagođenim sastavu određene vrste otpada. Monodeponije se koriste tamo gde postoji potreba za odlaganjem jedne vrste otpada.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine, Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave.

Partneri u sprovođenju: Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Vrsta mere: Obezbeđivanje dobara i usluga (ODU)

Poseban cilj 4. Ojačan kapacitet subjekata u oblasti upravljanja muljem

Mera 4.1. Jačanje administrativnih i institucionalnih kapaciteta nadležnih institucija za upravljanje muljem

Za obezbeđivanje sprovođenja predviđenih mera za uspostavljanje kako kratkoročnih tako i dugoročnih rešenja u oblasti upravljanja muljem, s obzirom da se do sada ovi poslovi nisu obavljali u nadležnim institucijama potrebno je jačanje njihovih kapaciteta. U prvom redu, potrebno je ojačati kapacitete Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Potrebno je jasno razgraničiti zaduženja za upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i uspostaviti odgovarajuće mehanizme za koordinaciju u oblasti upravljanja muljem između nadležnih institucija.

Za svaku nadležnu instituciju, odnosno jedinicu lokalne samouprave biće izrađene analize postojećih kapaciteta i identifikovane potrebe za edukacijom i eventualno novim zapošljavanjem ili organizacionim promenama. Na primer, za Ministarstvo zaštite životne sredine može biti uključeno obavljanje dodatnih zadataka, uključujući tu izdavanje dozvola operaterima mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ili npr. za vođenje evidencije, prema odredbama člana 10. Direktive o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Za podizanje kompetencija zaposlenih, biće razvijeni i sprovođeni programi obuke, a za jedinice lokalne samouprave biće razvijeni i mehanizmi za tehničku i finansijsku pomoć. Takođe, biće potrebno uspostaviti mehanizme za jačanje međuinstitucionalne saradnje i koordinacije aktivnosti u ovoj oblasti na svim nivoima upravljanja.

Institucija odgovorna za realizaciju: Ministarstvo zaštite životne sredine,

Partneri u sprovođenju: AP, jedinice lokalne samouprave Ministarstvo finansija

Vrsta mere: Informativno-edukativna (IE)

Mera 4.2. Jačanje kapaciteta javnih komunalnih preduzeća u oblasti upravljanja muljem

Kako su javna komunalna preduzeća i operateri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje muljem ključni subjekti sistema upravljanja u praksi, od najveće važnosti je da se obezbede odgovarajući kapaciteti koji će garantovati efikasan i pouzdan rad tih preduzeća. Zbog toga je potrebno jačanje njihovih kapaciteta kako u pogledu obezbeđivanja adekvatnog broja zaposlenih koji rade na poslovima upravljanja muljem, tako i u pogledu njihovih znanja i veština. S tim u vezi, treba sprovesti analizu postojećih i identifikovati nedostajuće kapaciteta i razviti programe kontinuirane obuke postojećih i novo zaposlenih. Takođe, kako je upravljanje muljem u većini javnih preduzeća novi organizacioni posao, potrebno je sprovesti njihovu reorganizaciju i modernizaciju i formirati regionalna preduzeća za upravljanje muljem gde je to osnovano.

Institucije odgovorne za realizaciju: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zaštite životne sredine

Partneri u sprovođenju: AP, jedinice lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća

Vrsta mere: Informativno-edukativna (IE)

Tabela 7.1. Ključni pokazatelji učinka u odnosu na opšte i posebne ciljeve i mere za njihovo sprovođenje

Ciljevi

Pokazatelj

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Izvor verifikacije

2023.

2032.

Opšti cilj:

Uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem u skladu sa principima cirkularne ekonomije

Stepen iskorišćenog mulja u odnosu na generisani (%)

0

80

Godišnji Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji (AZŽS)

Poseban cilj 1. Usklađena nacionalna regulativa sa propisima EU u oblasti upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Donet akt o primeni mulja u poljoprivredi

Ne

Da

Izveštaj o radu Vlade

Mera 1.1. Usklađivanje pravnog okvira sa Direktivom EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Usklađen pravni okvir sa Direktivom EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Ne

Da (2024.)

Izveštaji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 1.2. Ispitivanje mogućnosti ponovne upotrebe mulja u poljoprivredi

Izvršena analiza mogućnosti za upotrebu mulja u poljoprivredi

Ne

Da

Izveštaji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zaštite životne sredine

Poseban cilj 2: Primenjen privremeni sistem za tretman i odlaganje mulja primarno kroz koinsineraciju u cementarama i iskorišćenje mulja za rekultivaciju devastiranih lokacija

Stepen zbrinutog mulja u odnosu na generisani kroz privremeni sistem za tretman i odlaganje mulja

10

50

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 2.1. Zbrinjavanje mulja odlaganjem na industrijske deponije, deponije pepela ili rekultivacijom devastiranih lokacija

Udeo odloženog mulja na devastirane lokacije u odnosu na ukupno generisan (%)

0

10

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 2.2. Ponovno iskorišćenje mulja za dnevno prekrivanje sanitarnih deponija u kratkoročnom periodu, mešanjem sa inertnim materijalom

Udeo iskorišćenog mulja za prekrivanje sanitarnih deponija u odnosu na ukupno generisan (%)

0

20

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 2.3. Iskorišćenje mulja koinsineracijom u cementarama i termoelektranama

Udeo spaljenog mulja u cementarama i termoelektranama u odnosu na ukupno generisan (%)

0

20

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 2.4. Zbrinjavanje mulja odlaganjem u posebne kasete na regionalnim sanitarnim deponijama u kratkoročnom periodu

Udeo odloženog mulja na regionalne sanitarne deponije u odnosu na ukupno generisan (%)

10

35 (2026.)

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Poseban cilj 3: Uspostavljene osnove sistema za dugoročno upravljanje muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Udeo spaljenog mulja u monoinsineratorima u odnosu na ukupno generisan (%)

0

40

Godišnji Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji (AZŽS)

Mera 3.1. Uspostavljanje sistema regionalnih centara za upravljanje muljem

Broj izrađenih regionalnih planova upravljanja muljem

0

4 (2026.)

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Broj potpisanih međuopštinskih sporazuma za formiranje regiona za upravljanje muljem

0

4 (2026.)

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 3.2. Izgradnja postrojenja za monoinsineraciju mulja i monodeponija

Broj postrojenja za monoinsineraciju mulja

0

3

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Broj monodeponija

0

10

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Poseban cilj 4: Ojačan kapacitet subjekata u oblasti upravljanja muljem

Formirana nova regionalna preduzeća za upravljanje muljem

0

10

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 4.1. Jačanje administrativnih i institucionalnih kapaciteta nadležnih institucija za upravljanje muljem

Broj održanih obuka za zaposlene u nadležnim institucijama, godišnje

0

4

Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine

Mera 4.2. Jačanje kapaciteta javnih komunalnih preduzeća u oblasti upravljanja muljem

Broj održanih obuka o upravljanju muljem za nadležna preduzeća, godišnje

0

4

Izveštaj Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

7.2. Troškovi i finansiranje uspostavljanja sistema upravljanja muljem i analiza efekata mera

7.2.1. Troškovi uspostavljanja sistema upravljanja muljem

Troškovi sprovođenja programa uravljanja muljem obuhvataju investicione i operativne troškove. Investicioni troškovi (CAPEX) uključuju građevinske radove, povezanu infrastrukturu i elektro i mašinsku opremu. U investicione troškove nisu uključeni eventualni troškovi otkupa zemljišta, planske naknade, porez na dodatu vrednost i troškovi za nepredviđene radove.

Operativni troškovi (OPEX) uključuju potrošnju električne energije, troškove materijala, administrativne troškove i troškove osoblja, troškove usluga i održavanja i transportne troškove. Transportni troškovi se izračunavaju u zavisnosti od procenjenih fizičkih udaljenosti između mesta nastanka mulja i mesta njegovog krajnjeg tretmana (odlaganja, spaljivanja), odnosno do Centara za tretman mulja, insineratora ili monodeponija, kao i od zavisnosti od finalnog stanja mulja (tečni, obezdvodnjeni, suvi, pepeo).

U Tabeli 7.2. su predstavljeni jedinični investicioni i operativni troškovi koji su korišćeni za izračunavanje ukupnih troškova sprovođenja Programa upravljanja muljem. Jedinični troškovi su procenjeni na osnovu empirijskih studija i istraživanja i sličnih sprovedenih projekata u zemljama EU.

Tabela 7.2. Jedinični investicioni i operativni troškovi za upravljanje muljem (u evrima, konstantne cene iz 2022. godine)

Opis

Suva materija (%)

Jedinica

Jedinični troškovi

Naknada za odlaganje

Min.

Maks.

CAPEX

OPEX

(€/t)

(€/t)

Humifikacija mulja

≤ 5%

€/t

132–228

2,7–7,0

8,6

18

€/t SM

3.960–6.888

83–215

€/ES

72–138

1,5–4,3

Obezdvodnjavanje mulja

3–6%

€/ t SM

6,5

7,5

Sušenje mulja

Solarno sušenje mulja

≥ 25%

€/t

372–768

9–31

27

72

€/ t SM

1.800–3.840

43–153

€/ES

34–73

0,8–2,9

Termičko sušenje mulja

≥ 25%

€/t

288–540

15–17

30

44

€/ t SM

1.272–2.376

67–73

€/ES

20–43

1,1–1,3

Termički tretman mulja

Monoinsineracija

≥ 25%

€/ t SM

168–216

≥ 25%

€/t

16–21

36

47

≥ 75%

€/t

23–29

57

75

Koinsineracija u termoelektranama

≥ 75%

€/t

40

55

Koinsineracija u cementarama

≥ 75%

€/t

26

30

Koinsineracija u postrojenjima koja proizvode energiju iz otpada

≥ 75%

€/t

50

90

Odlaganje otpada

Monodeponije

≥ 75%

€/t

17–25

9,4–15,3

28

47

Kapacitet: 100.000-500.000 ES

€/t

17–25

9,4–15,3

28

47

Period odlaganja: 25 godina

≥ 75%

€/m2

173–265

€/ES

13–20

0,3–0,5

Kapacitet: 300.000-1.000.000 ES

≥ 95%

€/m2

13–19

7,1–10

Period odlaganja: 25 godina

€/ES

158–246

€/t

7–11

0,15–0,2

24

38

Deponija otpada

≥ 95%

20

40

Upotreba mulja u poljoprivredi

Analiza mulja

€/uzorak

345

Analiza zemljišta

€/uzorak

145

Transportni troškovi su izračunati primenom jediničnih troškova koji su predstavljeni u Tabeli 7.3.

Tabela 7.3. Jedinični troškovi transporta mulja (u evrima, konstantne cene iz 2022. godine)

Opis

Suva materija (%)

Jedinični troškovi

≤ 10 km

€/t/km

≤ 30 km

€/t/km

≥ 30 km

€/t/km

Tečni mulj

≤ 5

1,2

1,0

0,8

Muljni kolač

≥ 25

0,35

0,5

0,24

0,35

0,2

0,24

Suvi mulj

≥ 65

0,10

0,16

0,1

U okviru ukupnih investicionih troškova, svakako su najznačajniji troškovi izgradnje monoinsineratora i monodeponija. Ukupan iznos investicionih troškova, kao i godišnjih operativnih troškova neophodnih za njihovo funkcionisanje u slučaju uspostavljanja tri monoinsineratora su dati u Tabeli 7.4.

Tabela 7.4. Ukupni investicioni i operativni troškovi za izgradnju i funkcionisanje monoinsineratora (u evrima, konstantne cene iz 2022. godine)

Br.

Lokacija

t SM/god.

Investicioni troškovi (€)

Operativni troškovi (€/godišnje)

1.

Beograd

35.000

42.000.000

2.250.000

2.

Novi Sad

20.000

27.600.000

1.500.000

3.

Niš (za region Šumadije i Zapadne Srbije i region Južne i Istočne Srbije)

30.000

38.400.000

2.000.000

Ukupno

85.000

90.000.000

5.750.000

U slučaju tri monoinsineratora (pored Beograda i Novog Sada gradi se jedan u Nišu, opciono u Kragujevcu) ukupni investicioni troškovi bi iznosili 90 miliona evra, a operativni troškovi na godišnjem nivou 5,75 miliona evra.

Investicioni troškovi izgradnje monodeponija su prikazani u Tabeli 7.5. Ukupni investicioni troškovi izgradnje monodeponija iznose 132 miliona evra.

Tabela 7.5. Ukupni investicioni troškovi za izgradnju monodeponija (u evrima, konstantne cene iz 2022. godine)

Br.

Lokacija

Investicioni troškovi (€)

1.

Beograd

12.000.000

2.

Obrenovac

4.200.000

3.

Pančevo

4.200.000

4.

Novi Sad

9.000.000

5.

Subotica

9.000.000

6.

Zrenjanin

4.200.000

7.

Sremska Mitrovica

4.200.000

8.

Užice

4.200.000

9.

Valjevo

4.200.000

10.

Šabac

4.200.000

11.

Čačak

6.000.000

12.

Jagodina

4.200.000

13.

Kruševac

6.000.000

14.

Kraljevo

6.000.000

15.

Novi Pazar

6.000.000

16.

Kragujevac

9.000.000

17.

Požarevac

4.200.000

18.

Leskovac

6.000.000

19.

Niš

9.000.000

20.

Pirot

4.200.000

21.

Smederevo

6.000.000

22.

Vranje

6.000.000

Ukupno

132.000.000

Ukupni investicioni troškovi za uspostavljanje sistema upravljanja muljem u Republici Srbiji u periodu 2022–2046. godine iznose 630.710.058 evra. U Tabeli 7.6. su predstavljeni ukupni investicioni troškovi sistema za upravljanjem muljem u Republici Srbiji u skladu sa predloženom dinamikom.

Tabela 7.6. Ukupni investicioni troškovi za upravljanje muljem (u evrima, konstantne cene iz 2022. godine)

Region/okrug

2022–2027.

2028–2032.

2033–2046.

Ukupno

SRBIJA

181.164.697

219.894.192

229.651.169

630.710.058

SRBIJA–SEVER

55.430.152

177.086.976

105.321.000

337.838.128

Beogradski region

14.472.528

122.486.976

18.964.824

155.924.328

Beogradski okrug

14.472.528

122.486.976

18.964.824

155.924.328

Region Vojvodina

40.957.624

54.600.000

86.356.176

181.913.800

Zapadnobački okrug

4.463.820

0

9.635.520

14.099.340

Južnobanatski okrug

1.554.364

0

20.430.547

21.984.911

Južnobački okrug

3.909.660

54.600.000

21.393.480

79.903.140

Severnobanatski okrug

1.791.600

0

5.465.040

7.256.640

Severnobački okrug

15.426.180

0

5.043.240

20.469.420

Srednjobanatski okrug

1.146.000

0

13.758.509

14.904.509

Sremski okrug

12.666.000

0

10.629.840

23.295.840

SRBIJA–JUG

125.734.546

42.807.216

124.330.169

292.871.930

Šumadija i Zapadna Srbija

98.412.106

0

65.749.277

164.161.382

Zlatiborski okrug

2.951.400

0

12.116.998

15.068.398

Kolubarski okrug

9.480.821

0

996.000

10.476.821

Mačvanski okrug

3.918.480

0

14.464.152

18.382.632

Moravički okrug

2.857.440

0

11.718.493

14.575.933

Pomoravski okrug

11.343.485

0

1.413.600

12.757.085

Rasinski okrug

3.039.900

0

12.971.154

16.011.054

Raški okrug

16.266.960

0

11.072.280

27.339.240

Šumadijski okrug

48.553.620

0

996.600

49.550.220

Južna i Istočna Srbija

27.322.440

42.807.216

58.580.892

128.710.548

Borski okrug

3.652.320

0

1.618.200

5.270.520

Braničevski okrug

1.406.400

0

8.655.912

10.062.312

Zaječarski okrug

1.818.000

0

2.580.240

4.398.240

Jablanički okrug

3.991.800

0

11.696.539

15.688.339

Nišavski okrug

5.421.000

42.807.216

2.497.200

50.725.416

Pirotski okrug

666.120

0

6.813.000

7.479.120

Podunavski okrug

4.919.400

0

11.080.889

16.000.289

Pčinjski okrug

4.439.400

0

11.306.472

15.745.872

Toplički okrug

1.008.000

0

2.332.440

3.340.440

Troškovi sprovođenja Programa su dati zaključno sa 2046. godinom. Pretpostavka je da će se postrojenja za tretman otpadnih voda u Republici Srbiji graditi zaključno sa 2041. godinom (u skladu sa Specifičnim planom implementacije Direktive EU o komunalnim otpadnim vodama). Infrastruktura za tretman mulja će se graditi neposredno nakon izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda, zbog čega je usvojena pretpostavka da će se ta izgradnja odvijati zaključno sa 2046. godinom.

Prosečni ukupni godišnji operativni troškovi funkcionisanja sistema za upravljanje muljem u Republici Srbiji u periodu 2022–2046. godina iznose 10,7 miliona evra godišnje. Ovi troškovi predstavljaju inkrementalne (dodatne) troškove u sektoru otpadnih voda koje je potrebno uključiti u obračun cene vode za krajnje korisnike (domaćinstva). Uticaj ovih troškova na krajnju cenu usluga u oblasti snabdevanja pijaćom vodom, sakupljanja i tretmana otpadnih voda i njihovu priuštivost za domaćinstva biće analizirana u delu o analizi efekata mera.

Tabela 7.7. Prosečni operativni troškovi sistema za upravljanje muljem na godišnjem nivou i po m3 tretiranih otpadnih voda (u evrima, konstantne cene iz 2022. godine)

Region/okrug

Operativni troškovi ukupno bez amortizacije (€)

Operativni troškovi sa amortizacijom (€/m3)

SRBIJA

10.696.341

0,14

SRBIJA–SEVER

4.309.450

0,12

Beogradski region

2.479.130

0,09

Beogradski okrug

2.479.130

0,09

Region Vojvodina

1.830.320

0,16

Zapadnobački okrug

72.579

0,17

Južnobanatski okrug

91.692

0,13

Južnobački okrug

1.175.393

0,18

Severnobanatski okrug

191.805

0,13

Severnobački okrug

139.937

0,16

Srednjobanatski okrug

42.660

0,16

Sremski okrug

116.254

0,16

SRBIJA–JUG

6.386.891

0,18

Šumadija i Zapadna Srbija

3.562.882

0,17

Zlatiborski okrug

277.363

0,12

Kolubarski okrug

209.339

0,16

Mačvanski okrug

246.680

0,20

Moravički okrug

203.027

0,12

Pomoravski okrug

350.449

0,15

Rasinski okrug

245.143

0,17

Raški okrug

494.372

0,11

Šumadijski okrug

1.536.510

0,29

Južna i Istočna Srbija

2.824.009

0,20

Borski okrug

204.206

0,18

Braničevski okrug

114.713

0,16

Zaječarski okrug

141.176

0,14

Jablanički okrug

279.401

0,21

Nišavski okrug

1.306.753

0,27

Pirotski okrug

68.368

0,17

Podunavski okrug

305.173

0,16

Pčinjski okrug

327.242

0,17

Toplički okrug

76.977

0,13

7.2.2. Troškovi sprovođenja mera Programa i izvori finansiranja

U prethodnom delu su dati troškovi uspostavljanja sistema za tretman mulja u Republici Srbiji. U ovom delu su predstavljeni troškovi sprovođenja Programa, odnosno troškovi sprovođenja mera predviđenih ovim Programom za period 2023–2032. godine.

Troškovi sprovođenja mera predviđenih Programom obuhvataju sledeće vrste troškova:

1) administrativne troškove na nacionalnom, lokalnom i nivou JKP-a – troškove zaposlenih u nadležnim institucijama, troškove obuke i troškove nabavke opreme (računari);

2) troškove laboratorijskih analiza zemljišta i mulja;

3) troškove u vezi sa spaljivanjem mulja u cementarama;

4) troškove upotrebe mulja za prekrivanje deponija;

5) investicione troškove za formiranje sistema regionalnih centara za upravljanje muljem;

6) investicione troškove izgradnje monoinsineratora;

7) investicione troškove izgradnje monodeponija;

8) operativne troškove funkcionisanja monoinsineratora i monodeponija.

Za uspešnu implementaciju mera predviđenih Programom od izuzetne je važnosti optimalna apsorpcija raspoloživih sredstava iz različitih programa. Da bi se sprovele predviđene mere poželjno je da se koristi kombinacija domaćih i stranih izvora finansiranja:

1) nacionalni javni fondovi, odnosno budžeti – republički, pokrajinski i jedinica lokalne samouprave;

2) EU fondovi (IPA i drugi fondovi);

3) bilateralni grantovi;

4) zajmovi međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka.

Glavni domaći izvor finansiranja je budžet Republike Srbije, a raspodela sredstava zavisi od mogućnosti bilansa budžeta. Ostali izvori uključuju pokrajinski budžet, gradske i opštinske budžete. Iz ovih budžeta će se najvećim delom finansirati administrativni troškovi sprovođenja mera, kao i jedan deo investicionih troškova.

Strani izvori finansiranja obuhvataju grantove i zajmove međunarodnih finansijskih institucija, Evropske unije i bilateralnih donatora. Iz ovih izvora će se najvećim delom finansirati investicioni troškovi, dok se iz grantova EU predviđa finansiranje manjeg dela administrativnih troškova koji se isključivo odnose na obuke zaposlenih u javnim institucijama u vezi sa usklađivanjem pravnog okvira sa Direktivom EU o mulju i jačanjem administrativnih, institucionalnih i kapaciteta JKP u oblasti upravljanja muljem.

Jedan od načina finansiranja mera za upravljanje muljem može biti i javno-privatno partnerstvo (JPP). Privatni sektor može biti suštinski izvor finansiranja kapitalnih investicija i transfera tehničkog i operativnog znanja. Kroz aranžman javno-privatnog partnerstva, privatni sektor se može uključiti u komunalni sektor JKP i realizaciju kapitalnih investicija u sektor upravljanja muljem i otpadom.

Prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 15/16 i 104/16) dugoročna saradnja između javnih i privatnih partnera zbog obezbeđenja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukture ili drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja može biti uspostavljeno ugovorno ili institucionalno i koncesijama.

Zakon o JPP i koncesijama je uredio je i razjasnio mnoga nejasna pitanja kada su projekti JPP počeli u Republici Srbiji. Međutim, pri uključivanju privatnog sektora važno je izabrati opcije koje će motivisati privatne partnere, dok javni sektor treba uvek da bude svestan svojih ciljeva i interesa. Dakle, pre donošenja bilo kakve odluke, javni partner mora da definiše šta želi da dobije od privatnog partnera: tehničko i menadžersko znanje i stručnost; uključivanje novih tehnologija; ulaganja u objekte i infrastrukturu ili bilo koju kombinaciju prethodno navedenih pitanja.

Prednosti JPP su realizacija zahtevnih projekata kojima bi bilo teško upravljati ili finansirati ih iz javnih izvora, podela rizika sa privatnim partnerom, predvidljivost ukupnih investicija i/ili operativnih troškova. Nedostaci JPP su složena i skupa priprema projekata, komplikovana procedura usvajanja projekata i veći troškovi projekata.

Precizna struktura finansiranja, odnosno izvori finansiranja definisaće se u zavisnosti od konkretnog infrastrukturnog projekta. Svaki projekat ima svoju konstrukciju finansiranja koja se definiše posle izrađenih studija opravdanosti.

Za sprovođenje Mere 1.1 (Usklađivanje pravnog okvira sa Direktivom EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda) u periodu 2023–2032. godine potrebno je 1.781.144 evra. Navedeni iznos predstavlja administrativne troškove od kojih 1.077.810 evra se odnosi na plate osoblja koje je potrebno dodatno zaposliti, 641.707 evra na obuke zaposlenih i 61.627 evra, za nabavku opreme poput računara, štampača, skenera itd. Plate dodatno zaposlenog osoblja će se u potpunosti pokrivati iz budžeta Republike Srbije, dok će se 80% troškova za obuku i opremu zaposlenih pokrivati iz budžeta Republike Srbije, a preostalih 20% iz grantova Evropske unije kroz projektno finansiranje.

Ukupni troškovi sprovođenja Mere 1.2 (Ispitivanje mogućnosti korišćenja mulja u poljoprivredi) u periodu 2023–2032. godine iznose 1.946.305 evra na godišnjem nivou i oni se odnose na troškove laboratorijske analize zemljišta i mulja. Ovi troškovi će biti pokriveni iz budžeta Republike Srbije.

Za sprovođenje Mere 2.1 (Zbrinjavanje mulja odlaganjem na industrijske deponije, deponije pepela ili rekultivacijom devastiranih lokacija) potrebno je 214.140 evra godišnje. Navedeni troškovi će biti uključeni u operativne troškove poslovanja PPOV.

Za sprovođenje Mere 2.2 (Ponovna upotreba mulja za dnevno prekrivanje deponija u kratkoročnom periodu, mešanjem sa inertnim materijalom) potrebno je 428.280 evra godišnje. Navedeni troškovi će biti uključeni u operativne troškove poslovanja PPOV.

Sprovođenje Mere 2.3 (Iskorišćenje mulja koinsineracijom u cementarama i termoelektranama) iznosiće oko 4.285.780 evra na godišnjem nivou. Navedeni troškovi će biti uključeni u redovne troškove poslovanja PPOV, dok će investicione troškove za prilagođavanje potrebama koinsineracije snositi cementare.

Za sprovođenje Mere 2.4 (Zbrinjavanje mulja odlaganjem u posebne kasete na regionalnim sanitarnim deponijama) potrebno je 428.280 evra godišnje. Navedeni troškovi će biti uključeni u operativne troškove poslovanja PPOV.

Mera 3.1 (Formiranje sistema regionalnih centara za upravljanje muljem) zahteva investicione troškove u ukupnom iznosu od 241.058.889 evra za period 2023–2032. Ovi troškovi će biti pokriveni iz budžeta Republike Srbije (25%–50%), Budžeta Autonomne pokrajine (do 10%), EU fondova (grantovi u iznosu od 50% do 70% od ukupnih investicionih troškova), zajmova MFI (do 15%) i bilateralnih donacija (do 25%).

Za sprovođenje Mere 3.2 (Izgradnja postrojenja za monoinsineraciju i monodeponija) neophodno je obezbediti ukupno 160.000.000 evra za pokriće investicionih troškova u periodu 2023–2032. godine, kao i 6.719.008 evra godišnje za pokriće operativnih troškova funkcionisanje i održavanje monoinsineratora i monodeponija. Investicioni troškovi će biti pokriveni iz budžeta Republike Srbije (25%–50%), budžeta Autonomne pokrajine (do 10%), EU fondova (grantovi u iznosu od 50% do 70% od ukupnih investicionih troškova), zajmova MFI (do 15%) i bilateralnih donacija (do 25%). Operativni troškovi će biti uključeni u cenu tretmana otpadnih voda za krajnje korisnike ove usluge.

Za sprovođenje Mere 4.1 (Jačanje administrativnih i institucionalnih kapaciteta nadležnih institucija za upravljanje muljem) u periodu 2023–2032. godine potrebno je 4.420.727 evra. Navedeni iznos predstavlja administrativne troškove od kojih 3.693.305 evra se odnosi na plate osoblja koje je potrebno dodatno zaposliti, 591.246 evra na obuke zaposlenih i 136.176 evra za nabavku opreme poput računara, štampača, skenera itd. Plate dodatno zaposlenog osoblja će se kao i kod Mere 1.1. u potpunosti pokrivati iz budžeta Republike Srbije, dok će se 80% troškova za obuku i opremu zaposlenih pokrivati iz budžeta Republike Srbije, a preostalih 20% iz grantova Evropske unije kroz projektno finansiranje.

Za sprovođenje Mere 4.2 (Jačanje kapaciteta javnih komunalnih preduzeća u oblasti upravljanja muljem) potrebno je u periodu 2023–2032. godine ukupno 3.653.742 evra (administrativni troškovi). Navedeni troškovi će biti pokriveni iz budžeta Republike Srbije, budžeta Autonomne pokrajine, budžeta JLS i fondova Evropske unije (grantovi).

7.2.3. Analiza efekata sprovođenja mera

Finansijski efekti

Sprovođenje Programa će imati značajne srednjoročne i dugoročne efekte na javne rashode. Na osnovu utvrđenih mera i definisane strukture finansiranja svakog pojedinačnog infrastrukturnog projekta u oblasti upravljanja muljem potrebno je u budžetu Republike Srbije planirati određena finansijska sredstva. Sredstva iz republičkog budžeta će biti obezbeđena kroz programske aktivnosti za ovu namenu u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, u okviru utvrđenih limita u godišnjim zakonima o budžetu Republike Srbije na razdelu organa nadležnih za sprovođenje investiranja u projekte iz oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, pored sredstava koje je potrebno obezbediti iz budžeta Republike Srbije, potrebno je planirati i sredstva iz drugih izvora finansiranja, pre svega fondova EU u vidu grantova, kao i zajmova međunarodnih finansijskih institucija. Izabrana struktura finansiranja će uticati i na međunarodne finansijske obaveze Republike Srbije koje će se povećati za iznos pozajmljenih sredstava. Na primer, ukoliko bi se 25% predviđenih investicija za izgradnju sistema za upravljanje muljem zaključno sa 2027. godinom finansiralo iz zajmova međunarodnih finansijskih institucija ukupne obaveze Republike Srbije bi se povećale za 45 miliona evra bez kamata.

Kada su u pitanju administrativni troškovi i jačanje administrativnih kapaciteta koji će na republičkom nivou obezbediti sprovođenje Programa, kao što je prethodno navedeno, u periodu 2023–2032. godine je neophodno obezbediti 9.956.328 evra za plate državnih službenika (budžet), 1.232.953 evra za obuke osoblja (budžet i EU fondovi), kao i 197.803 evra za opremu (računari, softver…) (budžet, EU fondovi).

Rashode koji nastaju zbog sprovođenja ovog programa je potencijalno moguće ostvariti kroz redistribuciju postojećih sredstava, ali u okviru utvrđenih limita u godišnjim zakonima o budžetu Republike Srbije na razdelu organa nadležnih za sprovođenje investiranja u projekte iz oblasti zaštite životne sredine i drugih oblasti.

Ekonomski efekti

Privredni subjekti koji budu uključeni u sistem upravljanja muljem (skladištenje, transport, spaljivanje) će imati administrativne troškove u vidu taksi za dobijanje dozvola za spaljivanje mulja u insineratorima ili cementarama, transport, prekrivanje deponija i slično. Takođe, prilikom upotrebe mulja za poljoprivredu potrebno je izvršiti analize mulja i zemljišta što iziskuje dodatne troškove.

Posle uvođenja nove komunalne usluge u vidu prečišćavanja otpadnih voda i mulja, privredni subjekti će plaćati više cene za usluge korišćenja voda, što može nepovoljno uticati na njihovu rentabilnost i konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu, ali samo pod pretpostavkom ako povećanje ovih troškova ne budu mogli u velikoj meri da prebace na krajnje korisnike njihovih proizvoda. To će zavisiti od delatnosti u kojoj posluju privredni subjekti i cenovne elastičnosti tražnje za njihovim proizvodima. Sa druge strane, cementare u kojima se bude spaljivao mulj mogu da ostvare uštede po osnovu manjeg korišćenja električne energije, tako da će se u tom slučaju smanjiti njihovi troškovi proizvodnje i poboljšati njihova konkurentnost. U slučaju da analize mulja pokažu da se on može koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji u značajnijoj količini, ostvariće se uštede po osnovu manje upotrebe veštačkog đubriva.

Sprovođenje ovog programa neće imati efekte na uslove konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Primena mera koje su predstavljene u Programu će uticati na transfer tehnologija i primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija u Republici Srbiji. Naime, funkcionisanje monoinsineratora zahteva nove organizacione i poslovne veštine u sektoru zaštite životne sredine. Takođe, primena mulja u poljoprivredi će zahtevati nove tehničko-tehnološke procese i znanja.

Sprovođenje Programa neće uticati na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu, ali će uticati na kvalitet radne snage kako u administraciji, tako i na operativnom nivou. Da bi se sprovele mere koje su naznačene u ovom Programu radna snaga mora da ima dodatne treninge i obuke.

Sprovođenje navedenih mera u vezi sa upravljanjem mulja koji nastaje kao jedan od rezultata rada postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda stvara značajne društveno-ekonomske koristi, ali i troškove.

Ekonomske koristi se ogledaju u sledećem:

1) poboljšanje javnog zdravlja jer je izloženost zagađivanju smanjena. Zbog toga se smanjuje broj bolesti i preranih smrti, a samim tim i troškovi zdravstva;

2) manje štete nad šumama, zgradama, poljima i ribarnicama kroz smanjenje zagađivanja vode;

3) promocija turizma kao rezultat čistije životne sredine (šume, vode za kupanje, reke, prirodni rezervati) i na taj način povećavanja bruto dodatne vrednosti ove delatnosti u bruto domaćem proizvodu;

4) niži rizik od (nepopravljive) štete prirodnim resursima, kao što su podzemne vode;

5) bolja zaštita prirodnih ekosistema i (ugroženih) vrsta;

6) čistija voda, poboljšana estetska vrednost životne sredine i prostora i razvoj turizma podstiču veće zapošljavanje čime se dodatno ubrzava lokalni i regionalni razvoj;

7) koristi po pitanju resursa – povećanje kvaliteta resursa koji se komercijalno koriste u, na primer, šumarstvu, poljoprivredi i ribarstvu i povećava bruto dodatu vrednost ovih delatnosti.

S druge strane, pored pozitivnih efekata na životnu sredinu i zdravlja ljudi, prilikom uspostavljanja i funkconisanja sistema upravljanja muljem može doći i do izvesnih negativnih efekata na životnu sredinu ukoliko se ne primene mere za smanjenje tih negativnih uticaja. Na primer, prilikom izgradnje neophodne infrastrukture može doći do negativnih uticaja na životnu sredinu (uticaj na pejzaž, uticaj na prirodu, gubitak površina lokalnog zemljišta i smanjenje vrednosti nekretnina usled nedostatka udobnosti, kao što je buka i neprijatni mirisi), negativnih uticaja usled otvaranja lokacije za građenje (privremeni efekat) ili povećana emisija SO2 usled izgradnje i funkcionisanja postrojenja za tretiranje i odlaganje mulja. Takođe, može doći do povećanja emisije CO2 zbog transporta mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do lokacija za odlaganje ili tretman.

Efekti na društvo

Primena ovog Programa će prouzrokovati građanima dodatne troškove i koristi. Koristi se ogledaju pre svega u određenim uštedama po osnovu čistije životne sredine (manji zdravstveni troškovi), kao i povećavanja vrednosti njihove imovine (zemljišta, nekretnina).

Sa druge strane, građani će se suočiti sa povećanjem cena za usluge sakupljanja i tretmana otpadnih voda. U Tabeli 7.8 prikazani su prosečni koeficijenti priuštivosti usluga snabdevanja pijaćom vodom, sakupljanja i tretmana otpadnih voda i tretmana mulja. Ovi koeficijenti predstavljaju učešće izdataka domaćinstava za navedene usluge u njihovom ukupnom dohotku. Prema standardima Evropske unije, koeficijent priuštivosti za ove usluge ne bi trebalo da pređe 3,0%.

Tabela 7.8. Prosečni koeficijenti priuštivosti komunalnih usluga korišćenja voda za domaćinstva u periodu sprovođenja Programa (%)

Region/okrug

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

2031.

SRBIJA

2,04%

2,02%

2,01%

2,11%

2,20%

2,29%

2,32%

2,39%

2,45%

2,55%

2,68%

SRBIJA–SEVER

1,85%

1,83%

1,81%

1,87%

1,91%

1,98%

2,02%

2,10%

2,17%

2,28%

2,36%

Beogradski region

1,53%

1,52%

1,50%

1,53%

1,56%

1,63%

1,69%

1,77%

1,84%

1,96%

2,00%

Beogradski okrug

1,53%

1,52%

1,50%

1,53%

1,56%

1,63%

1,69%

1,77%

1,84%

1,96%

2,00%

Region Vojvodina

2,33%

2,31%

2,29%

2,40%

2,45%

2,50%

2,52%

2,58%

2,63%

2,72%

2,88%

Zapadnobački okrug

2,60%

2,57%

2,59%

3,10%

3,15%

3,12%

3,09%

3,05%

3,02%

3,05%

3,70%

Južnobanatski okrug

2,77%

2,74%

2,70%

2,67%

2,64%

2,62%

2,58%

2,54%

2,51%

2,49%

2,71%

Južnobački okrug

2,17%

2,14%

2,11%

2,21%

2,26%

2,32%

2,38%

2,51%

2,63%

2,76%

2,70%

Severnobanatski okrug

2,26%

2,24%

2,21%

2,20%

2,32%

2,35%

2,35%

2,34%

2,33%

2,44%

2,74%

Severnobački okrug

2,59%

2,57%

2,54%

3,00%

3,12%

3,26%

3,18%

3,15%

3,11%

3,11%

3,29%

Srednjobanatski okrug

1,57%

1,56%

1,55%

1,53%

1,53%

1,55%

1,53%

1,52%

1,52%

1,55%

1,84%

Sremski okrug

2,07%

2,05%

2,09%

2,14%

2,18%

2,15%

2,13%

2,10%

2,08%

2,09%

2,50%

SRBIJA–JUG

2,15%

2,13%

2,14%

2,30%

2,45%

2,56%

2,57%

2,61%

2,64%

2,71%

2,91%

Šumadija i Zapadna Srbija

2,22%

2,19%

2,23%

2,41%

2,61%

2,72%

2,73%

2,73%

2,74%

2,75%

3,01%

Zlatiborski okrug

2,14%

2,11%

2,10%

2,19%

2,23%

2,34%

2,34%

2,34%

2,34%

2,34%

2,58%

Kolubarski okrug

2,02%

2,00%

2,06%

2,13%

2,32%

2,38%

2,39%

2,39%

2,39%

2,41%

2,69%

Mačvanski okrug

2,53%

2,51%

2,51%

2,82%

2,90%

3,01%

3,00%

2,99%

2,98%

2,98%

3,19%

Moravički okrug

1,89%

1,87%

1,86%

1,85%

1,86%

1,92%

1,91%

1,90%

1,88%

1,87%

2,18%

Pomoravski okrug

2,59%

2,57%

2,56%

2,62%

2,81%

3,04%

3,01%

3,00%

3,00%

3,00%

3,33%

Rasinski okrug

2,18%

2,16%

2,15%

2,71%

2,77%

2,84%

2,81%

2,79%

2,77%

2,75%

2,84%

Raški okrug

2,41%

2,39%

2,44%

2,57%

2,76%

2,89%

2,88%

2,88%

2,88%

2,88%

3,47%

Šumadijski okrug

1,90%

1,88%

2,02%

2,25%

2,81%

2,90%

2,98%

3,00%

3,06%

3,11%

3,09%

Južna i Istočna Srbija

2,25%

2,23%

2,22%

2,37%

2,47%

2,58%

2,61%

2,69%

2,76%

2,91%

3,05%

Borski okrug

2,04%

2,02%

2,04%

2,06%

2,26%

2,26%

2,25%

2,24%

2,23%

2,25%

2,47%

Braničevski okrug

2,43%

2,41%

2,39%

2,37%

2,41%

2,52%

2,53%

2,54%

2,54%

2,59%

2,99%

Zaječarski okrug

2,98%

2,94%

2,92%

2,90%

2,97%

2,96%

2,92%

2,88%

2,85%

2,84%

2,93%

Jablanički okrug

2,48%

2,46%

2,46%

3,16%

3,29%

3,42%

3,41%

3,40%

3,39%

3,38%

3,51%

Nišavski okrug

1,98%

1,96%

1,95%

2,02%

2,12%

2,26%

2,37%

2,62%

2,83%

3,27%

3,17%

Pirotski okrug

1,79%

1,77%

1,75%

1,73%

1,71%

1,76%

1,72%

1,71%

1,69%

1,68%

1,75%

Podunavski okrug

2,35%

2,33%

2,33%

2,33%

2,47%

2,55%

2,53%

2,53%

2,52%

2,51%

2,88%

Pčinjski okrug

2,62%

2,60%

2,60%

3,20%

3,36%

3,51%

3,49%

3,48%

3,48%

3,49%

3,79%

Toplički okrug

1,72%

1,71%

1,71%

1,70%

1,78%

1,99%

2,02%

2,06%

2,09%

2,12%

2,27%

S obzirom da će se prosečna priuštivost ovih usluga za stanovništvo na nivou okruga smanjiti, to znači da će u lošijem položaju potencijalno biti najsiromašnija domaćinstva (prva tri decila, odnosno 30% najsiromašnijih domaćinstava) za koje će koeficijent priuštivosti prelaziti i 8%. U tom smislu sprovođenje Programa može da utiče na životni standard stanovništva, te je zbog toga neophodno planirati i određena sredstva za subvencionisanje ove grupe stanovništva u skladu sa mogućnostima budžeta JLS.

Sprovođenje Programa neće negativno uticati na određenu grupu populacije niti na osetljive društvene grupe.

Sprovođenje Programa će uticati na tržište rada. Tokom izgradnje ifrastrukture (monoinsineratora, monodeponija i ostalih fizičkih elemenata sistema za upravljanje otpadom) povećaće se tražnja za građevinskim radnicima. Po otpočinjanju funkcionisanja ovih postrojenja i deponija, povećaće se tražnja kako za kadrovima sa visokim stepenom obrazovanja (pre svega inženjerima), tako i za kadrovima nižih stepena obrazovanja (radnici na održavanju, vozači, čuvari).

Realizacija Programa bi mogla da utiče na poboljšanje socijalne situacije u svim onim regionima u kojima bi se izvršilo investiranje u sistem za upravljanje muljem zbog zapošljavanja nove radne snage tokom i posle izgradnje infrastrukture, povećanja tražnje za radnom snagom zbog razvoja turizma, kao i zbog povećanja vrednosti imovine stanovništva.

Realizacija ovog Programa nema uticaja na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe.

8. ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA MULJEM

U ovom poglavlju je analiziran način na koji regioni mogu da razvijaju proces upravljanja muljem u budućnosti i razrađuju odgovarajuće poslovne aranžmane. Trenutno proizvodnja mulja u Republici Srbiji ne predstavlja značajno opterećenje, ali će izgradnja novih komunalnih objekata za prečišćavanje otpadnih voda u narednim godinama rezultirati stostruko većim količinama mulja koje će se tretirati, transportovati i odlagati, što će zahtevati novi pristup upravljanju muljem.

Očekuje se da će budući regioni upravljanja muljem biti formirani na sličan način kao i postojeći regioni upravljanja otpadom. Trenutno, regionalnim objektima za upravljanje otpadom i aktivnostima upravljanja otpadom upravljaju različite vrste regionalnih kompanija. Neka od njih su javna komunalna preduzeća u potpunom vlasništvu opština saradnica, a druga su privatna javna partnerstva sa međunarodnim partnerima osnovanim kao društva sa ograničenom odgovornošću.

Na nekim od ovih modela bi se mogao organizovati rad centara za tretman mulja, transport, korišćenje ili odlaganje mulja.

U ovom Programu predlaže se regionalni pristup upravljanju muljem, odnosno formiranje regionalnih centara za upravljanje muljem i centara za tretman mulja na nivou okruga. Proizvodnja mulja će mahom zavisiti od usvojene tehnologije tretmana otpadnih voda i mulja. Iako se očekuje restrukturiranje javnih komunalnih preduzeća u Republici Srbiji, kako bi se ojačali njihovi kapaciteti za efikasnije i održivije pružanje različitih komunalnih usluga, velika je verovatnoća da će se u upravljanje regionalnim centrima za upravljanje muljem uključiti privatni partner sa iskustvom u upravljanju muljem što će zahtevati visoko tehnološko upravljanje. Moraju se poštovati osnovni tržišni princip pune nadoknade troškova, bez obzira iz kojih izvora dolaze početni resursi. Operativni troškovi i troškovi održavanja moraju se finansirati direktno i isključivo iz naknada koje plaćaju korisnici.

Postoje različite poslovne mogućnosti za upravljanje regionalnim centrima, ali su oblici navedeni u nastavku najzastupljeniji u Republici Srbiji.

Regionalno javno komunalno preduzeće

U sektoru upravljanja otpadom u Republici Srbiji ovakvih modela je malo, međutim, ista je situacija i u nekim drugim sektorima, poput vodosnabdevanja. Principi osnivanja, razvoja i upravljanja ovim preduzećima su gotovo isti, bez obzira na sektor u kome posluju ili resurs kojim upravljaju.

Ključni koraci u osnivanju Regionalnog JKP su sledeći:

1) sporazum/memorandum između dve ili više gradova/opština o osnivanju regionalnog preduzeća i zajedničkom upravljanju preduzećem – u ovom sporazumu gradova/opštine definišu region, broj uključenih opština, delatnost preduzeća itd.;

2) Osnivački akt – radi osnivanja preduzeća i određivanja osnivača, osnovnih ulaganja, broja akcija koje pripadaju svakom od osnivača itd.;

3) Statut – radi definisanja upravljačkih, nadzornih i administrativnih procedura, kao i procesa i načina donošenja odluka.

U ovakvim preduzećima je od presudnog značaja postojanje jasno definisanog načina odlučivanja, obaveza osnivača (gradova/opština) i preduzeća (njene uprave). Takođe je važno utvrditi obaveze lokalnih JKP i međusobne odnose tih JKP i regionalnog JKP.

JKP je, uglavnom, odgovorno za:

1) redovno izveštavanje osnivača o svim važnim pitanjima;

2) praćenje propisa i razmatranje novih propisa koji stupaju na snagu, kao i izradu i usklađivanje planova preduzeća i internih dokumenata;

3) pomoć osnivačima u donošenju zajedničkog pravilnika i propisa koji se odnose na rad regionalnog preduzeća i po potrebi u uspostavljanju saradnje i komunikacije sa lokalnim JKP;

4) sprovođenje studija i probnih ispitivanja primenom novih tehnologija i rešenja za unapređenje poslovanja;

5) promovisanje međuopštinske saradnje;

6) informisanje javnosti i podizanje svesti javnosti;

7) istraživanje oblasti za saradnju sa drugim partnerima, kako javnim tako i privatnim;

8) upravljanje imovinom preduzeća na najbolji mogući način itd.

Obaveze osnivača (gradova/opština) se, pre svega, ogledaju u:

1) obezbeđivanju zemljišta i prostora za infrastrukturu preduzeća (npr. transfer stanice) ili opreme (npr. kontejnere, kante, itd.) po potrebi;

2) obezbeđivanju sprovođenja svih aktivnosti na teritoriji u njenoj nadležnosti u cilju uspostavljanja i upravljanja regionalnom šemom;

3) obezbeđivanju saradnje između svog lokalnog JKP sa regionalnim JKP.

Prednost osnivanja regionalnog javnog komunalnog preduzeća u vlasništvu gradova/opština je činjenica da Republika Srbija poseduje iskustva u upravljanju ovakvim javnim preduzećima. Javna preduzeća su prevashodno preduzeća osnovana za obavljanje poslova ili delatnosti od javnog interesa.

Javno privatno partnerstvo

Privatni sektor može biti važan izvor finansiranja kapitalnih investicija i transfera tehničkog i operativnog znanja. Privatni sektor kroz aranžmane javnog privatnog partnerstva može se uključiti u rad komunalnog sektora javnih komunalnih preduzeća i realizaciju kapitalnih investicija.

Prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, ovaj oblik partnerstva predstavlja dugoročnu saradnju između javnih i privatnih partnera radi obezbeđenja sredstava finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukture ili drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, a koja može biti uspostavljena ugovorno ili institucionalno i koncesijama.

Osnovni elementi javno-privatnog partnerstva su:

1) predmet JPP, koji ne može biti isključivo komercijalno korišćenje dobra u opštoj upotrebi ili drugog dobra;

2) oblik JPP koje može biti institucionalno JPP ili ugovorno JPP, ili kao koncesija koja predstavlja poseban oblik JPP u skladu sa ovim zakonom;

3) obaveza privatnog partnera da od javnog partnera preuzme projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju javne infrastrukture, odnosno objekata od javnog značaja, kao i održavanje javne infrastrukture, obavljanje usluga od javnog značaja, sa jednom ili više obaveza kao što su: finansiranje, upravljanje i održavanje, u cilju pružanja usluga od javnog značaja krajnjim korisnicima iz okvira nadležnosti javnog partnera, ili u cilju obezbeđivanja neophodnih preduslova javnom partneru za pružanje usluga od javnog interesa iz okvira njegove nadležnosti, ili pružanje usluga od javnog značaja iz okvira nadležnosti javnog partnera krajnjim korisnicima;

4) delimično ili potpuno finansiranje projekta JPP od strane privatnog partnera;

5) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru za preuzete obaveze izvrši prenošenje određenih stvarnih prava ili da mu dodeli koncesiju ili da mu za preuzete obaveze vrši plaćanje u novcu;

6) preuzimanje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim može na bolji način da upravlja, odnosno na koji može da utiče ili se rizici dele u izbalansiranom odnosu, sve u cilju optimalnog upravljanja rizikom tokom trajanja projekta JPP, uz korišćenje upravljačkih, tehničkih, finansijskih i inovativnih sposobnosti privatnog partnera.

Zakon prepoznaje tri osnovna oblika JPP, ugovorno, institucionalno ili kao koncesija.

Zakon o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama uredio je ovu oblast i dao odgovore na mnoga pitanja koja su bila nejasna kada su projekti JPP započeti u Republici Srbiji. Međutim, prilikom uključivanja privatnog sektora važno je izabrati opcije koje će motivisati privatnog partnera, a javni sektor treba da bude svestan svojih ciljevi i interesa. Pre donošenja bilo kakve odluke, javni partner mora da definiše šta želi da dobije od privatnog partnera:

1) tehničko i upravljačko znanje i ekspertizu;

2) uključivanje novih tehnologija;

3) investicije u objekte i infrastrukturu;

4) bilo koju kombinaciju gore navedenog, itd.

Prednosti JPP su:

1) implementacija zahtevnih projekata kojima bi bilo teško upravljati ili finansirati iz javnih izvora;

2) podela rizika sa privatnim partnerom;

3) predvidljivost ukupnih investicija i/ili operativnih troškova.

Nedostaci JPP su:

1) složena i skupa priprema projekta;

2) komplikovana procedura usvajanja projekta;

3) veći troškovi projekta.

9. MEHANIZAM ZA KOORDINACIJU SPROVOĐENJA, PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE

Za koordinaciju sprovođenja i praćenje napretka u sprovođenju Programa zaduženo je Ministarstvo zaštite životne sredine koje je zaduženo i da pruža podršku drugim subjektima koji učestvuju u sistemu upravljanja muljem u sprovođenju aktivnosti koje su u njihovom delokrugu. Takođe, Ministarstvo zaštite životne sredine ostvaruje komunikaciju sa partnerima i javnošću u vezi sa sprovođenjem Programa. Nadležni organi i organizacije za sprovođenje aktivnosti su u obavezi da blagovremeno sprovode aktivnosti iz svoje nadležnosti i o tome dostavljaju informacije na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine, radi potpune vremenske usklađenosti u svrhu efikasnog postizanja utvrđenih ciljeva.

Izveštaje o napretku u sprovođenju akcionog plana priprema Ministarstvo zaštite životne sredine na osnovu izveštaja koje, kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (JIS), dostavljaju svi organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera i aktivnosti, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i podzakonskim aktima kojima su uređeni način izveštavanja i obavezni elementi izveštaja.

Agencija za zaštitu životne sredine je u obavezi da uspostavi sistem prikupljanja i praćenja podataka u vezi sa količinama mulja od značaja za praćenje ostvarivanja ciljeva i mera Programa, kao i za buduće planiranje aktivnosti. Podatke o ostvarenim vrednostima pokazatelja učinka, koje u skladu sa svojim nadležnostima prati Agencija za zaštitu životne sredine, dostavlja Ministarstvu zaštite životne sredine i unosi u JIS-a za potrebe izrade godišnjih izveštaja o sprovođenju akcionog plana. Agencija za zaštitu životne sredine, pored godišnjeg izveštavanja, Ministarstvu zaštite životne sredine dostavlja podatke i na njegov zahtev.

Nadležni organi i organizacije, kao organi i organizacije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju mera i aktivnosti imaju obavezu da jednom godišnje izveštavaju Ministarstvo zaštite životne sredine o napretku u realizaciji aktivnosti iz svoje nadležnosti utvrđenih Programom i napretku u realizaciji projekata od značaja za sistem upravljanja muljem, kao i o eventualnim problemima u dostizanju predviđenih rezultata. Na osnovu toga, Ministarstvo zaštite životne sredine ocenjuje napredak u sprovođenja Programa i identifikuje aktuelne probleme i potencijalne rizike i potrebu da se u skladu sa njima aktivnosti prilagode i donesu pravovremene odluke da bi se postigli predviđeni rezultati.

Izrada godišnjih izveštaja o sprovođenju akcionog plana i dostavljanje Vladi vrši se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu.

Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Programa Ministarstvo zaštite životne sredine priprema na osnovu sprovedene ex-post analiza efekata, nakon svake tri godine sprovođenja Programa, u okviru kojeg može da predloži i eventualnu reviziju Programa. Finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Programa, u skladu sa zakonom. Vrednovanje učinka Programa vrši se tako što se analizira da li su i u kojoj meri postignuti učinci u skladu sa pokazateljima efekata na nivou opšteg cilja, pokazateljima ishoda na nivou posebnih ciljeva i pokazateljima rezultata na nivou pojedinačnih mera.

Ministarstvo zaštite životne sredine od nadležnih organa i organizacija i partnera, može zatražiti dostavljanje podataka i izveštaja i češće od redovnog godišnjeg izveštavanja.

U slučaju potrebe, odnosno u slučaju da se količine mulja koje se generišu iz postrojenja za prešićavanje otpadnih voda razlikuju od projektovanih, u svrhu efikasnog rešavanja pitanja na terenu radi zaštite životne sredine imajući u vidu vremenski okvir u kojem napreduje izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i dodatnih objekata za upravljanje muljem, kao i druge okolnosti, Ministarstvo zaštite životne sredine može pokrenuti preispitivanje potrebe za revizijom i predložiti reviziju Programa i ranije od isteka prve tri godine sprovođenja Programa.

10. KONSULTATIVNI PROCES SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Konsultativni proces sa zainteresovanim stranama je sproveden tokom svih faza izrade Programa, na osnovu sprovedene analize zainteresovanih strana i kroz obrazovanu radnu grupu od predstavnika svih dole navedenih institucija. Identifikovanje relevantnih zainteresovanih strana je sprovedeno na osnovu institucionalnih ovlašćenja i odgovornosti, kao i na osnovu prepoznatih interesa koje određene zainteresovane strane imaju u vezi sa uspostavljanjem održivog sistema za upravljanje muljem u Republici Srbiji.

Navedenom analizom su identifikovani organi državne uprave u čijoj nadležnosti su pitanja od značaja za upravljanje muljem i pored Ministarstva zaštite životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine, kao organa u sastavu tog ministarstva, identifikovana su sledeća relevantna ministarstva: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Republička direkcija za vode, Uprava za šume, Uprava za poljoprivredno zemljište), Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija i drugi organi u skladu sa nadležnostima. Takođe, identifikovani su organi lokalnih vlasti: Pokrajinski sekretarijati za zaštitu životne sredine, poljoprivredu, vodoprivredu, šumarstvo, energetiku i građevinarstvo, jedinice lokalne samouprave i Stalna konferencija gradova i opština, zatim javna preduzeća: „Srbijavode”, „Vode Vojvodine” i EPS, kao i lokalna javna komunalna preduzeća. Kao značajni subjekti u sistemu upravljanja muljem prepoznati su i privredni subjekti u industriji proizvodnje cementa, operateri sanitarnih deponija, kao i Privredna komora Srbije. Takođe, kao akteri u uspostavljanju i unapređivanju sistema za upravljanje muljem prepoznati su i relevantni fakulteti Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu (Tehnološki, Građevinski, Poljoprivredni i dr.), Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” i Institut za standardizaciju Srbije. Kao posebna ciljna grupa u konsultacijama prepoznati su poljoprivrednici i žene, organizacije civilnog društva, a takođe i mediji i sami građani. Takođe, kao partner u konsultativnom procesu prepoznata je i donatorska zajednica u Republici Srbiji (EU, SIDA, KfW, Narodna Republika Kina, CEB i dr.), s obzirom na značajnu podršku koju pruža uspostavljanju sistema i izgradnji infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine, kao organ koji je koordinirao izradu Programa, uspostavilo je i održavalo konstruktivnu komunikaciju sa zainteresovanim stranama tokom pripreme analiza u okviru izrade Programa.

Izradi Programa prethodila je izrada ex ante analize koja je pripremljena uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme/UNDP), pri čemu su korišćeni nalazi i preporuke iz studije sprovedene u okviru Faze 2 Projekta „Podrška programu razvoja infrastrukture za zaštitu životne sredine” (EIPS2), koja je završena u decembru 2020. godine. Prva studija za procenu potencijala različitih opcija za upravljanje muljem je izrađena 2015. godine uz podršku Projekta „Podrška programu razvoja infrastrukture za zaštitu životne sredine” (EIPS1), a od decembra 2018. godine do juna 2019. godine razmatrane su polazne osnove za izradu Nacionalne strategije upravljanja otpadnim muljem u Srbiji.

Putem različitih aktivnosti i primenom različitih metoda konsultacija (sastanci, fokus grupe, pisana komunikacija) u konsultativnom procesu su prikupljeni podaci i informacije potrebne za analizu postojećeg stanja, izradu projekcija budućeg stanja, kao i za razmatranje potencijala različitih opcija za upravljanje muljem. Takođe, kroz konsultativni proces razmotrene su sve mogućnosti za tretman i odlaganje mulja i razmenjena su mišljenja i stavovi zainteresovanih strana o izboru najpovoljnijih rešenja na osnovu kojih su predloženi ciljevi i mere za uspostavljanje sistema upravljanja muljem.

Za izradu Programa, Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine broj 119-01-236/2021-06 od 27. oktobra 2021. godine, obrazovana je Radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode i Uprava za poljoprivredno zemljište, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Zadatak Radne grupa je da pripremi predlog Programa. Od oktobra 2021. godine, Radna grupa je sprovela konsultacije kroz niz održanih sastanaka.

11. ANALIZA RIZIKA

Rizici za sprovođenje Programa su sledeći:

1) izmene vremenskog okvira za sprovođenje Programa kao rezultat pregovora sa EU o poglavlju 27;

2) nedostatak finansijskih sredstava;

3) problemi sa dobijanjem pomoći iz EU IPA fondova;

4) problemi sa dobijanjem kredita međunarodnih finansijskih institucija;

5) zakonska ograničenja zbog kašnjenja u usklađivanju propisa sa EU direktivama;

6) nedovoljni administrativni kapaciteti Ministarstva zaštite životne sredine, AP i jedinica lokalnih samouprava za sprovođenje mera;

7) nedovoljni kapaciteti institucija za kontrolu sprovođenja mera;

8) nedovoljni kapaciteti krajnjeg korisnika za uspostavljanje sistema upravljanja muljem u lokalnim i regionalnim sistemima;

9) značajno kašnjenje u pripremi tehničke dokumentacije za izgradnju infrastrukture;

10) naplata za usluge prečišćavanja otpadnih voda niža je od očekivane;

11) neblagovremeno donošenje odluke o implementaciji Centara za tretman mulja/ Regionalnih centara za upravljanje muljem.

Rizici se mogu ublažiti redovnim praćenjem sprovođenja Programa i pravovremenim reagovanjem i preduzimanjem mera za ublažavanje rizika.

12. LISTA PROPISA KOJE TREBA IZMENITI ILI USVOJITI RADI SPROVOĐENJA PROGRAMA

Ključne normativne aktivnosti u okviru Programa se odnose na usklađivanje pravnog okvira sa Direktivom EU o mulju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U vezi s tim prioritetno je potrebno izmeniti i dopuniti zakone kojima se uređuje oblast otpada i voda, kao i doneti određene uredbe i pravilnike. Nakon sprovedenog mapiranja usaglašenosti nacionalnih propisa sa propisima EU relevantnim za oblast upravljanja muljem, biće preciznije identifikovane potrebne izmene i dopune propisa, kao i potrebe za usvajanjem novih propisa. Pored usaglašavanja regulative sa Direktivom o mulju, potrebne su i izmene i dopune propisa kojima se omogućava iskorišćenje mulja koinsineracijom, odlaganje mulja na deponije kao kratkoročne mere za zbrinjavanje mulja i primenu mulja u poljoprivredi. Za sprovođenje Programa, kao ključni propisi identifikovani su sledeći:

1) Zakon o upravljanju otpadom;

2) Zakon o poljoprivrednom zemljištu;

3) Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara;

4) Uredba o odlaganju otpada na deponije;

5) Uredba kojom se usaglašava domaće zakonodavstvo sa Direktivom o mulju;

6) Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja;

7) Pravilnik koji uređuje minimalni sadržaj suve materije i ukupni sadržaj organskog ugljenika za odlaganje mulja na deponiju;

8) Propis radi omogućavanja koinsineracije mulja u cementarama i termoelektranama;

9) Propisi iz oblasti zaštite voda od zagađenja izazvanog primenom nitratnih đubriva u poljoprivredi u saglasnosti sa Direktivom 91/676/EES (nitratna direktiva);

10) i drugi propisi ukoliko je potrebno za sprovođenje ciljeva Programa.

Lista će se revidirati po potrebi, u skladu sa mogućim izmenama regulative EU.

13. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za period od 2023. do 2027. godine za sprovođenje Programa upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine, je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Akcionim planom su utvrđene aktivnosti za sprovođenje mera za ostvarivanje ciljeva Programa, određeni su rokovi, nosioci i partneri, kao i finansijska sredstva i izvori finansiranja za sprovođenje utvrđenih aktivnosti.

14. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i Portalu e-Konsultacije, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 353-8358/2023-1

U Beogradu, 28. septembra 2023. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.