Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

PROGRAM

zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom

"Službeni glasnik RS", broj 140 od 22. decembra 2022.

1. UVOD

Štetni uticaji zagađenja vazduha opšte su poznati, a zagađenje ambijentalnog vazduha predstavlja veliki rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zagađenje čini mešavina hemikalija, praškastih materija i bioloških materijala koji međusobno reaguju i formiraju opasne suspendovane čestice. Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je koncentracija suspendovanih čestica (u daljem tekstu: PM), budući da su ove čestice najčešća zagađujuća materija u vazduhu i da one izazivaju kratkoročne i dugoročne uticaje na zdravlje. Čestice manjeg promera izazivaju veću zabrinutost jer se one ne zadržavaju u gornjim disajnim putevima, već prodiru dublje u kardiopulmonalni sistem. Istraživanje, koje je sprovela Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma 2013. godine, pokazalo je da zagađenje spoljašnjeg vazduha izaziva karcinogena oboljenja kod ljudi, a suspendovane čestice koje se nalaze među zagađujućim materijama u vazduhu najčešće se dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma, naročito plućnog. Pored toga, loš kvalitet vazduha dovodi do problema sa disanjem, hroničnih oboljenja, povećanja stope hospitalizovanih pacijenata i prevremenog mortaliteta. Pored suspendovanih čestica, čak i kratkotrajno izlaganje koncentracijama sumpor–dioksida (u daljem tekstu: SO2) može oštetiti respiratorni sistem ljudi i dovesti do otežanog disanja. Ljudi oboleli od astme, naročito deca, osetljivi su na uticaje SO2.

Prizemni ozon, koji se uglavnom formira u letnjim mesecima u reakciji zagađujućih materija, kao što su azotni oksidi (u daljem tekstu: NOx) iz saobraćaja i industrije i isparljivih organskih jedinjenja (u daljem tekstu: VOC), sa sunčevom svetlošću (fotohemijska reakcija), može uzrokovati probleme VOC sa disanjem, biti okidač za astmu, izazvati smanjenje funkcije pluća i plućna oboljenja. Pored navedenih zagađujućih materija, simptomi bronhitisa kod astmatične dece se pojačavaju produženim izlaganjem azotnim oksidima.

Da bi se odgovorilo na problem zagađenja vazduha, više lokalnih zajednica i gradova u Republici Srbiji već su pripremili ili započeli pripremu lokalnih planova zaštite vazduha, a Vlada je 30. januara 2020. godine usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, broj 10/20 – u daljem tekstu: NERP) u cilju rešavanja problema emisija iz najvećih izvora zagađenja u zemlji. Međutim, kako rešavanje ovog pitanja iziskuje dodatne aktivnosti na državnom i lokalnom nivou, Republika Srbija je po prvi put pripremila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom (u daljem tekstu: Program).

Period važenja Nacionalnog programa zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), usvojenog 2009. godine, je istekao, pa se ne preporučuje navođenje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva definisanih u njemu. Međutim, treba napomenuti da su u prethodnom periodu ciljevi i mere za zaštitu vazduha bili planirani kroz Nacionalni program zaštite životne sredine („poboljšan kvalitet vazduha u skladu sa propisanim zahtevima za kvalitet kroz smanjenje emisija iz sektora energetike, industrije, saobraćaja i slično” „usvojeni i sprovedeni međunarodni sporazumi u oblasti zaštite vazduha, klimatskih promena i zaštite ozonskog omotača”).

Program, između ostalog, predlaže i nacionalne obaveze smanjenja emisija za SO2, NOx, NH3, PM2.5 i VOC, čime Republika Srbija doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u kontekstu aproksimacije pravnim tekovinama Evropske unije, a naročito u smislu transpozicije i sprovođenja Direktive 2016/2284/EU o smanjenju nacionalnih emisija određenih atmosferskih zagađujućih materija, kojom se menja Direktiva 2003/35/EZ i koja zamenjuje Direktivu 2001/81/EZ, koja od država članica zahteva da smanjuju svoje emisije zagađujućih materija u vazduh u odnosu na referentnu 2005. godinu i da pripremaju nacionalne programe i usvajaju odgovarajuće PiM kako bi postigli ciljeve koji se odnose na emisije do 2030. godine i dalje. Ovaj dokument, pored toga, omogućava Republici Srbiji da se uključi u pregovore o ratifikaciji Geteborškog protokola o suzbijanju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona uz Konvenciju o dalekosežnom prekograničnom zagađenju vazduha (u daljem tekstu: CLRTAP).

U cilju pripreme budućih načina za smanjenje emisija, uzimajući u obzir sve dostupne podatke u Republici Srbiji, u kontekstu EU IPA Projekta Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja primenjeni su različiti alati za modelovanje.

U tu svrhu i s ciljem procene različitih opcija za ublažavanje uticaja, razvijena su tri scenarija zaštite vazduha, a Program utvrđuje vremenski okvir do 2030. godine.

Za procenu budućih efekata potencijala predloženih PiM ublažavanja i za utvrđivanje nacionalnih obaveza smanjenja emisija za 2030. godinu i dalje, korišćen je izmenjeni model RAIN. Rezultati dobijeni u ovom modeliranju dalje su poslužili kao ulazni podaci za višestepeni model prenosa hemikalija CHIMERE za analizu i prognozu atmosferskog sastava, što je omogućilo prevođenje budućih smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh iz različitih sektora i izvora u očekivani budući kvalitet ambijentalnog vazduha.

Rezultati koji se odnose na kvalitet ambijentalnog vazduha su omogućili dalje podešavanje i dovođenje PiM do nivoa na kojem rezultati modeliranja pokazuju prihvatljivo stanje kvaliteta vazduha do 2030. godine i dalje.

Akcionim planom za sprovođenje Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan), koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo, utvrđuju se aktivnosti za sprovođenje mera i ostvarivanje ciljeva utvrđenih Programom. Period važenja prvog Akcionog plana je pet godina (od 2022. do 2026. godine).

Izradu Programa i Akcionog plana vodilo je Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: MZŽS) u bliskoj saradnji sa relevantnim zainteresovanim stranama (državni organi, javnost, privatni i nevladin sektor)1.

Spisak skraćenica

Skraćenica

Značenje

BC

Crni ugljenik (Black carbon)

BAT AELs

Nivoi emisija u vezi sa najboljim dostupnim tehnikama (Best Available Techniques Associated Emission Levels)

DSIP

Specifični plan za sprovođenje direktive (Directive Specific Implementation Plan)

EAŽS

Evropska agencija za životnu sredinu

EMEP

Evropski program za monitoring i procenu (European Monitoring and Evaluation Programme)

E–PRTR

Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci

(The European Pollutant Release and Transfer Register)

GNFR

Objedinjeni sektorski podaci prema Nomenklaturi za izveštavanje u prostornoj mreži (Gridded aggregated NFR sector data)

HCB

Heksahlorobenzen

KDA

kroz druge aktivnosti

III

Informativni izveštaj o inventaru

CLRTAP

Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima

(Convention on Long–range transboundary air pollution)

NEC

Nacionalne granične vrednosti emisije (National emission ceiling)

NH3

Amonijak

NMVOC

Nemetanska VOC (Non-Methanic volatile organic compounds)

TM

Teška mehanizacija (radne mašine)

PAHs

Policiklični aromatični ugljovodonici

PiM

Politike i mere

PCBs

Polihlorovani bifenili

PM10

Suspendovane čestice prečnika 10 mikrometara ili manje

PM2,5

Suspendovane čestice prečnika 2,5 mikrometara ili manje

AZŽS

Agencija za zaštitu životne sredine

SOX

Sumporni oksidi

TSP

Ukupne suspendovane čestice

UNECE

Ekonomska komisija UN za Evropu (UN Economic Commission for Europe)

VOC

Isparljiva organska jedinjenja (Volatile organic compounds)

WAM

Scenario sa dodatnim merama (Scenario with additional measures)

WEM

Scenario sa postojećim merama (Scenario with existing measures)

––––––––

1 Informacije o procesu konsultacija u okviru pripreme Programa.

2. PLANSKI I REGULATORNI OKVIR RELEVANTAN ZA PROGRAM

2.1. Okvir javne politike u Evropskoj uniji i na međunarodnom nivou

Okvir međunarodne i politike EU jača u poslednjih deset godina kako negativni uticaji zagađenja vazduha na životnu sredinu i zdravlje ljudi sve više dobijaju naučnu podlogu i potvrdu. Fokus je poslednjih deset godina bio na suspendovanim česticama koje se emituju iz domaćinstava, automobila, kamiona, industrijskih postrojenja i energetskih objekata. Kako bi se rešavalo pitanje sve lošijeg kvaliteta vazduha, naročito u aglomeracijama gde je ono izazvano povećanjem emisija iz sve većeg voznog parka dizel vozila, industrije i energetike, utvrđen je Program čistog vazduha za Evropu (CAFÉ), kojim se pruža podrška Evropskoj komisiji u izradi Tematske strategije o zagađenju vazduha, Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu i procene uticaja. Stoga su se aktivnosti EU usmerile na utvrđivanje minimalnih standarda kvaliteta za ambijentalni vazduh i na rešavanje problema kiselih kiša i prizemnog ozona. Smanjene su emisije zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje i iz mobilnih izvora, poboljšan je kvalitet goriva, a zahtevi koji se odnose na zaštitu životne sredine integrisani su u sektore saobraćaja i energetike.

Na nivou Evropske unije, implementirana su smanjenja emisija odozgo na dole, kao i mere odozdo na gore. Nova Direktiva o smanjenju nacionalnih emisija određenih atmosferskih zagađujućih materija (2016/2284/EU) stupila je na snagu krajem 2016. godine.

Ovom direktivom su utvrđene obaveze država članica u odnosu na smanjenje emisija antropogenog porekla i to SO2, NOx, nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja (u daljem tekstu: NMVOC), NH3 i suspendovanih čestica (PM2,5), kako bi se krenulo u pravcu postizanja kvaliteta vazduha koji neće predstavljati značajan rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu usled svojih negativnih uticaja. Sva smanjenja emisija porede se u odnosu na 2005. godinu. Države članice takođe preduzimaju neophodne mere kako bi se ostvarilo ograničenje antropogenih emisija SO2, NOx, NMVOC, NH3 i suspendovanih čestica 2025. godine. Indikativni nivoi tih emisija utvrđuju se linearnom trajektorijom smanjenja koja je izračunata na osnovu nivoa emisija za ove materije definisanih obavezama smanjenja emisija za 2020. godinu i nivoa emisija definisanih obavezama smanjenja za 2030. godinu.

Pored toga, države članice su u obavezi da izrade, usvoje i implementiraju odgovarajuće nacionalne programe kontrole zagađivanja vazduha2 kako bi ograničile svoje godišnje antropogene emisije. Nacionalni programi kontrole zagađivanja vazduha takođe treba da doprinesu uspešnom sprovođenju planova kvaliteta vazduha izrađenih u skladu sa članom 23 Direktive 2008/50/EZ o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijeg vazduha za Evropu. U tom smislu, države članice treba da uzmu u obzir potrebu za smanjenjem emisija, naročito emisija NOx i suspendovanih čestica u zonama i aglomeracijama koje su pod uticajima prekomernih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu i/ili u zonama i aglomeracijama koje znatno doprinose zagađenju vazduha u drugim zonama i aglomeracijama, uključujući i one u susednim državama.

Prilikom izrade, usvajanja i sprovođenja Programa, države članice u obavezi su da:

1) vrše procenu opsega do kojeg domaći izvori emisija mogu da utiču na kvalitet vazduha na svojim teritorijama i u susednim državama članicama, koristeći, kada je prikladno, podatke i metodologije razvijene u okviru EMEP u skladu sa Protokolom uz Konvenciju o dalekosežnom prekograničnom zagađenju vazduha iz programa saradnje u aktivnostima monitoringa i procene dalekosežnog prenosa zagađujućih materija u vazduh u Evropi;

2) uzimaju u obzir potrebu za smanjenjem emisija zagađujućih materija u vazduh radi postizanja usaglašenosti sa ciljevima za kvalitet vazduha na svojim teritorijama i, kada je prikladno, u susednim državama članicama;

3) utvrde prioritete u merama za smanjenje emisija za BC prilikom preduzimanja mera za postizanje nacionalnih obaveza smanjenja emisija suspendovanih čestica;

4) obezbede usklađenost sa drugim relevantnim planovima i programima donesenim na osnovu zahteva zakonodavstva Republike Srbije ili zakonodavstva Evropske unije.

Direktivom se državama članicama propisuje niz novih obaveza u pogledu izveštavanja i od njih se zahteva da izveštavaju o emisijama zagađujućih materija u vazduhu. One su definisane u Aneksu I Direktive i uključuju godišnje informisanje o emisijama za veliki broj zagađujućih materija:

1) pet glavnih zagađujućih materija u vazduhu NOx, NMVOCs, SO2, NH3 i PM2.5, kao i ugljen-monoksid (CO);

2) pored PM2.5 i PM10 suspendovanih čestica, ako je moguće, zahteva se izveštavanje o BC i TSP;

3) teški metali, i to kadmijum (Cd), olovo (Pb) i živa (Hg), a ako je moguće i za teške metale arsen, hrom, bakar, nikl, selen i cink;

4) dugotrajne organske zagađujuće materije (POPs), uključujući određene PAHs, dioksine i furane, PCBs i HCB.

Države članice su, pored toga, u obavezi da izveštavaju o projekcijama koje su pripremljene u skladu sa pravnim okvirom o klimi i o emisijama u prostornoj mreži.

Kako mnoge aglomeracije u Evropskoj uniji imaju problema sa kvalitetom vazduha, pravni okvir takođe propisuje obavezan sadržaj lokalnih planova zaštite vazduha i monitoring.

Paralelno sa ograničavanjem emisija zagađujućih materija u vazduh iz izvora zagađenja, pravni okvir EU takođe pridaje veći značaj monitoringu ambijentalnog vazduha kroz izmene i dopune Direktive 2008/50/EZ o ambijentalnom vazduhu i čistijem vazduhu za Evropu. Ovom direktivom definišu se i uspostavljaju ciljevi u pogledu kvaliteta ambijentalnog vazduha kojima se izbegavaju, sprečavaju ili smanjuju štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu u celosti. U tom smislu, ona utvrđuje mere za procenu kvaliteta ambijentalnog vazduha u državama članicama na osnovu zajedničkih metoda i kriterijuma, kao i za prikupljanje informacija o kvalitetu ambijentalnog vazduha, kako bi se podržala borba protiv zagađenja vazduha i neprijatnosti usled zagađenog vazduha i pratili dugoročni trendovi i poboljšanja koja proističu iz nacionalnih i mera Evropske Zajednice i kako bi te informacije bile dostupne javnosti. Izmene i dopune nekoliko aneksa Direktive 2008/50/EZ Evropskog parlamenta i Saveta propisale su ažurirana pravila o referentnim metodama, validaciji podataka i određivanju lokacija za uzimanje uzoraka za procenu kvaliteta vazduha. Pored toga, unapređena je i saradnja između država članica u naporima za smanjenje zagađenja vazduha.

Pored toga, pravnim okvirom EU uređuju se i koncentracije teških metala, i to na osnovu Direktive 2004/107/EZ o arsenu, kadmijumu, živi, niklu i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u ambijentalnom vazduhu (poznata kao 4. kćerka direktiva). Ciljevi ove direktive su uspostavljanje ciljne vrednosti za koncentracije arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirena u ambijentalnom vazduhu, kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni uticaji arsena, kadmijuma, nikla i PAHs na zdravlje ljudi i životnu sredinu uopšte; kako bi se osiguralo održavanje kvaliteta ambijentalnog vazduha gde je dobar, odnosno poboljšao tamo gde nije, utvrdile zajedničke metode i kriterijumi za procenu koncentracija i obezbedilo da relevantne informacije budu dostupne javnosti.

Kako zagađujuće materije ne znaju za državne granice, međunarodna koordinacija politika zaštite vazduha od zagađenja je od neprocenjivog značaja. Konvencija UNECE o dalekosežnom prekograničnom zagađenju vazduha (Zakon o ratifikaciji Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima (,,Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/86), donesena kao odgovor na zahtev javnosti zbog razornih uticaja kiselih kiša u Evropi, predstavlja okosnicu međunarodnih napora na smanjenju ključnih štetnih zagađujućih materija u atmosferi. Geteborški protokol je izmenjen i dopunjen 2012. godine. Revidirani protokol predstavlja prvi obavezujući sporazum koji uključuje obaveze smanjenja emisija suspendovanih čestica. Geteborškim protokolom su uvedene i određene fleksibilnosti kako bi se omogućio pristup novim stranama Protokola, uglavnom zemalja iz Istočne i Jugoistočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije.

Izmenama su utvrđene nove obaveze smanjenja nacionalnih emisija za 2020. godinu i dalje. Izmene naročito uključuju: smanjenje emisija za BC, ažuriranje graničnih vrednosti emisije iz aneksa uz Protokol i nove standarde za sadržaj NMVOC u proizvodima. Pored toga, izmenama se od svake strane zahteva da primenjuje granične vrednosti za goriva i nove pokretne izvore (uvođenje EURO5 i EURO6 za putnička vozila i EUROV i EURO VI za teretna vozila, zatim emisionih standarda za druga prevozna sredstva, kao što su motocikli i mopedi, lokomotive, pružna vozila, plovna sredstva, plovila za rekreaciju i tešku mehanizaciju (u daljem tekstu: TM)).

––––––––

2 U skladu sa članom 6(10) Direktive o smanjenju nacionalnih emisija određenih atmosferskih zagađujućih materija, od Evropske Komisije se zahteva da utvrdi format programa donošenjem implementacionog akta. U skladu s tim, 11. oktobra 2018. godine donesena je Sprovedbena odluka Komisije (EU) 2018/1522, kojom se utvrđuje zajednički format nacionalnih programa kontrole zagađivanja vazduha u skladu sa Direktivom (EU) 2016/2284.

2.2. Nacionalni okvir javne politike

Kamen temeljac nacionalnog okvira javne politike u oblasti zaštite vazduha je Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 10/13 i 26/21 – dr. zakon). Ovaj zakon i podzakonska akta donesena na osnovu ovog zakona uređuju upravljanje kvalitetom vazduha i utvrđuju mere, način organizacije i kontrole i nadzora nad sprovođenjem zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opšteg interesa koji zaslužuje posebnu brigu i zaštitu.

Kontrola kvaliteta vazduha sprovodi se kroz određivanje zona i aglomeracija i propisanim aktivnostima za procenu kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama za izabrane zagađujuće materije u vazduhu. Ovaj zakon takođe obezbeđuje pravnu osnovu za sistem monitoringa u oblasti zaštite vazduha na državnom i lokalnom nivou i definiše nadležnosti relevantnih institucija. Osim toga, njime se definišu i preciziraju zahtevi za kvalitet vazduha, kategorije kvaliteta vazduha, vremenski okviri za prekoračenja i izuzetke i određuju postupci za informisanje javnosti u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti. Ovaj zakon takođe definiše zagađenje iz prirodnih izvora i prekoračenja izazvana posipanjem saobraćajnica rizlom i solju.

U posebnom poglavlju ovog zakona definisani su instrumenti nacionalne javne politike i planiranja, i to: program zaštite vazduha, planovi zaštite vazduha, kratkoročni akcioni planovi, nacionalni program za postepeno smanjenje godišnjih nacionalnih graničnih vrednosti emisija iz postojećih postrojenja sa sagorevanjem i planovi operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja, za koje navedeni zakon propisuje relevantan sadržaj.

Pored toga, poglavljem o merama za kvalitet vazduha definišu se mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja vazduha iz stacionarnih izvora, zatim emisije isparljivih organskih jedinjenja, predlažu se nacionalne granične vrednosti emisije (u daljem tekstu: NEC), propisuju se dozvoljene količine pojedinačnih zagađujućih materija u specifičnim proizvodima (u fosilnim gorivima i u bojama i lakovima), postepeno smanjenje korišćenja supstanci koje oštećuju ozonski omotač i druge mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja.

Ovaj zakon takođe uređuje materije za koje se vrše merenja i nivoe zagađujućih materija u vazduhu, kao i pitanja koja se odnose na informisanje i izveštavanje o sadržaju informacionog sistema o kvalitetu vazduha i finansiranje zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. Sredstva za finansiranje zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i po osnovu obaveza operatera u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha.

Na osnovu ovog zakona donesena su odgovarajuća podzakonska akta za potrebe detaljne razrade upravljanja i poboljšanja kvaliteta ambijentalnog vazduha i njima se definišu zone i aglomeracije3 i kategorije kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama.

Pored toga, Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 11/10, 75/10 i 63/13), određuje kriterijume za utvrđivanje minimalnog broja mernih lokacija i lokacija za uzorkovanje u slučaju fiksnih merenja i u slučajevima kada se fiksno merenje dopunjava indikativnim merenjima ili modeliranje; merenja u oblasti kvaliteta vazduha i metodologija procene (referentne merne metode i kriterijumi za procenu koncentracija); zahtevi u pogledu podataka potrebnih za procenu kvaliteta vazduha; metode provere kvaliteta podataka za procenu kvaliteta vazduha (prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025); obim i sadržaj informacija o proceni kvaliteta vazduha u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha. Pored toga, ova uredba utvrđuje zahteve kvaliteta, kao što su granične vrednosti zagađujućih materija u vazduhu; granice tolerancije i tolerantne vrednosti; koncentracije opasne za zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se obaveštava javnost; kritični nivoi zagađujućih materija u vazduhu; ciljne vrednosti i (nacionalne) dugoročne ciljne vrednosti za zagađujuće materije i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučaju prekoračenja. Da bi se ostvarile utvrđene granične ili ciljne vrednosti i rokovi, i da bi se uskladio pristup, donesen je Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RSˮ, broj 21/10) i Pravilnik o sadržaju kratkoročnih akcionih planova („Službeni glasnik RSˮ, broj 65/10) koji detaljnije definišu sadržaj planova kvaliteta vazduha i kratkoročnih akcionih planova koje usvajaju organi autonomne pokrajine i/ili nadležni organi jedinica lokalnih samouprava. Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ lokalne samouprave pripremaju plan zaštite vazduha u zonama i aglomeracijama na svojoj teritoriji u kojima je kvalitet vazduha svrstan u treću kategoriju. Do kraja 2020. godine, planovi zaštite vazduha pripremljeni su za Beograd, Bor, Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Užice i Kragujevac.

Kada u nekoj zoni ili aglomeraciji postoji rizik od prekoračenja koncentracija opasnih po zdravlje ljudi za jednu ili više zagađujućih materija, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinica lokalne samouprave imaju obavezu da izrade kratkoročne akcione planove kojima se definišu mere koje treba preduzeti u kratkoročnom periodu kako bi se smanjio rizik ili produženo trajanje takvog prekoračenja. Kratkoročni akcioni planovi i informacije o načinu njihovog sprovođenja moraju biti dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama. Takvi planovi izrađeni su za Užice, Sombor i Bor, a MZŽS je 2021. godine odobrilo planove za Sremsku Mitrovicu, Kragujevac i Leskovac, dok je kratkoročni akcioni plan za Beograd uključen u ažurirani plan zaštite vazduha.

Da bi se osigurao odgovarajući nivo merenja kvaliteta vazduha u državnoj mreži, Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži (,,Službeni glasnik RS”, broj 58/11). Takođe, donet je Pravilnik o uslovima za izdavanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha i dozvole za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja (,,Službeni glasnik RS”, broj 1/12), kojim su propisani detaljni uslovi za izdavanje dozvola za merenje kvaliteta vazduha i dozvola za merenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja, kao i uslovi koje treba da ispunjava pravno lice čiji je osnivač nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u vršenju monitoringa kvaliteta vazduha, praćenja funkcionisanja automatskih stanica, i prilikom sakupljanja i obrade podataka dobijenih kontrolom kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži.

Kako su informacije o kvalitetu vazduha iz državne mreže i iz lokalne mreže od ključnog značaja za adekvatnu ocenu kvaliteta ambijentalnog vazduha u Republici Srbiji, donet je Pravilnik o načinu razmene informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i o načinu razmene podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama (,,Službeni glasnik RS”, broj 84/10), kako bi se omogućilo izveštavanje u elektronskoj formi, čime se osigurava integritet informacionog sistema o kvalitetu vazduha koji je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema zaštite životne sredine.

Takođe, u Godišnjem izveštaju o napretku Evropske komisije, za 2021. godinu, u okviru Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene, data je kao ključna preporuka da Republika Srbija usvoji indeks EU za kvalitet vazduha, kako bi se postigla usaglašenost sa indeksom koji koristi Evropska Agencija za zaštitu životne sredine.

Imajući u vidu očekivani obim posla, nedostatak osoblja i činjenicu da bi kapaciteti morali postepeno da se grade tokom vremena, od značaja je i podrška spoljnih stručnjaka i dugoročna partnerstva sa naučnim institutima koji bi pružili eksternu podršku.

Regulativa u sektorima koji su povezani sa kvalitetom vazduha:

Sektori energetike i proizvodnje

Kada je reč o sektorskoj regulativi i programima koji značajno doprinose opštem cilju Zakona o zaštiti vazduha, treba naglasiti da je Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 67/21) usvojena na osnovu Zakona o zaštiti vazduha. Ova uredba propisuje: granične vrednosti za emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje; načine i rokove za podnošenje podataka; postupak za utvrđivanje ukupnih godišnjih emisija iz postrojenja za sagorevanje. Odredbe ove uredbe primenjuju se na postrojenja za sagorevanje, koja mogu biti velika, srednja i mala. Emisije zagađujućih materija iz postrojenja za sagorevanje utvrđuju se na osnovu merenja i/ili izračunavanja parametara emisija na osnovu rezultata merenja.

Na osnovu odredbi ove uredbe, Vlada je, u okviru svojih obaveza kao ugovorne strane Energetske zajednice, usvojila NERP. Sprovođenje NERR-a će do 2027. godine dovesti do znatnih smanjenja4 zagađujućih materija u vazduhu iz starih velikih postrojenja za sagorevanje5, jer će sva stara velika postrojenja za sagorevanje 2027. godine biti u skladu sa propisanim graničnim vrednostima emisije za zagađujuće materije u vazduhu.

Pored toga, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 25/15 i 109/21), donesen u decembru 2004, izmenjen i dopunjen u martu 2015. i novembru 2021. godine utvrđuje uslove i postupke za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra, zatim definiše vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Prema preliminarnoj listi postojećih postrojenja, izrađenoj na osnovu Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, broj 84/05), u Republici Srbiji posluje 227 postrojenja koja podležu ovom zakonu. Međutim, do kraja 2020. godine izdato je svega 39 integrisanih dozvola. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine je definisana podela nadležnosti za izdavanje integrisanih dozvola (nacionalni, pokrajinski i lokalni nivo).

Na osnovu ovog zakona, donesen je niz podzakonskih akata, između ostalih, Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli („Službeni glasnik RS”, broj 84/05)6 i Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS”, broj 84/05), koje definišu: mere za prilagođavanje rada postrojenja uslovima propisanim u Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, dinamiku sprovođenja propisanih mera sa definisanim vremenom početka i završetka sprovođenja mera, očekivane rezultate, monitoring (kontrolu) mera, očekivane troškove mera.

Pored napred navedene sekundarne regulative, doneti su i drugi podzakonski akti, između ostalih, Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 30/06, 32/16 i 44/18 – dr. zakon) i Pravilnik o sadržini i izgledu integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 30/06).

Pored toga, Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja,7 osim postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 111/15 i 83/21)8 propisuje granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje; sadržaj izveštaja o bilansu emisija i način dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema, kao i rokove za podnošenje podataka. Merenja emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja vrše se u skladu sa odredbama propisa kojim se uređuje merenje emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja. Na nove i postojeće stacionarne izvore zagađivanja, primenjivaće se granične vrednosti emisije od dana stupanja na snagu ove uredbe; emisije iz postojećih stacionarnih izvora moraju biti u skladu sa graničnim vrednostima emisija za nove stacionarne izvore zagađivanja u periodu od pet godina od dana stupanja na snagu ove uredbe (od 6. januara 2016. godine). Na postojeće stacionarne izvore zagađivanja koji podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole, primenjuju se rokovi za postizanje graničnih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu do izdavanja integrisane dozvole.

Sektor saobraćaja

Standardi za oblast motornih vozila uopšte u Republici Srbiji propisani su Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 40/12, 102/12, 19/13, 41/13, 102/14, 41/15, 78/15, 111/15, 14/16, 108/16, 7/17 – ispravka, 63/17, 45/18, 70/18, 95/18, 104/18, 93/19, 2/20 – ispravka, 64/21, 129/21 – dr. pravilnik i 110/22 – dr. pravilnik). Navedeni pravilnik propisuje različite zahteve za vozila proizvedena u zemlji i uvezena nova vozila u pogledu izduvnih gasova, jer se za autobuse i teretna vozila9 proizvedena u Republici Srbiji zahteva najmanje standard EURO 410, odnosno najmanje EURO 5 ako se autobusi sklapaju u Republici Srbiji. Za uvezena polovna vozila zahteva se najmanje standard EURO 311.

Domaćinstva

Granične vrednosti emisije iz domaćinstava propisane su Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje, koja je značajna za mala postrojenja za sagorevanje, odnosno postrojenja koja proizvode toplotnu energiju za grejanje domaćinstava i sanitarne vode za domaćinstva, a čiji je nominalni termalni input manji od 1 MWth ako koriste čvrsto gorivo, odnosno 5 MWth ako koriste tečno gorivo i 10 MWth ako koriste gas. Međutim, treba naglasiti da operativni monitoring emisija zagađujućih materija u vazduh iz malih postrojenja za sagorevanje nije niti definisan, niti uspostavljen.

U Evropskoj uniji se primenjuje eko-dizajn kojim se uređuju ekološke karakteristike više od 20 setova proizvoda, a od njih, dva propisa EU se odnose na kotlove na čvrsta goriva i lokalne grejače prostora na čvrsta goriva u domaćinstvima, koja su od značajnog interesa za smanjenje emisija suspendovanih čestica iz malih grejnih tela za domaćinstva koja koriste biomasu ili čvrsta fosilna goriva, čija transpozicija je prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU12 planirana za decembar 2021. godine, ili po pristupanju Evropskoj uniji, kada se delegirane uredbe direktno primenjuju.

Sektor poljoprivrede

Kako je poljoprivreda predominantni izvor emisija NH3, emisije iz poljoprivrede su do izvesne mere uređene Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kojim se uređuju emisije iz objekata za intenzivan uzgoj živine i svinja za koje se izdaje integrisana dozvola (u Republici Srbiji ima 91 takvo postrojenje).

Jedan od važnih izvora emisija NH3 su azotna đubriva koja se nanose na obradivo poljoprivredno zemljište. Te emisije indirektno su uređene Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon).

Republička direkcija za vode, organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nadležni je organ za određivanje zona osetljivih na nutrijente i njihovih granica, predlaganje akcionih programa sa obaveznim merama za zaštićena područja koja su označena kao osetljive zone, predlaganje dobre poljoprivredne prakse, kako bi se postigao opšti nivo zaštite vode od zagađenja nitratima iz poljoprivrednih izvora u svim vodnim telima, površinskim i podzemnim. Kodeks dobre poljoprivredne prakse13 izrađen je 2016. godine, ali još uvek nije usvojen.

Horizontalno zakonodavstvo za smanjenje zagađenja vazduha

Emisije pojedinih zagađujućih materija (kao što su SO2 i VOC) se zbog svoje prirode najbolje mogu urediti kontrolom kvaliteta goriva ili sadržaja zagađujuće materije koja se oslobađa iz određenog proizvodnog procesa, proizvoda ili materijala.

Emisije SO2 iz tečnih goriva se dakle najbolje mogu urediti ograničavanjem sadržaja sumpora u gorivima. Mada sadržaj sumpora u čvrstim gorivima nije uređen, za tečna goriva je donesen Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla („Službeni glasnik RS”, br. 150/20, 127/21 i 129/22), koji propisuje tehničke i druge zahteve koje moraju ispunjavati goriva naftnog porekla, kao što su goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i energetska goriva koja se stavljaju na tržište Republike Srbije, a propisuje i način ocenjivanja usaglašenosti tečnih goriva. Sadržaj sumpora u ulju za loženje je od 1. januara 2021. godine smanjen sa 3% na maksimalnih 1%, za gasno ulje je utvrđen u procentu od 0,1%, i u Evro dizelu je smanjen na svega 10 delova po milionu (ppm).

Za smanjenje emisija VOC (imajući u vidu prirodu emisija, koje ne moraju biti uslovljene procesom sagorevanja goriva i/ili materijala, već pre potiču iz isparavanja), donesen je pravni okvir, opisan u nastavku:

Uredba o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija („Službeni glasnik RS”, broj 100/11), sadrži listu industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja, vrednosti emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača, kao i ukupne dozvoljene emisije isparljivih organskih jedinjenja iz postrojenja i aktivnosti i šeme za smanjenje emisije isparljivih organskih jedinjenja.

Emisije isparljivih organskih jedinjenja iz izvora kao što su transport, skladištenje i distribucija motornih goriva uređene su Zakonom o zaštiti vazduha i Pravilnikom o tehničkim merama i zahtevima koji se odnose na dozvoljene emisione faktore za VOC koja potiču iz procesa skladištenja i transporta benzina („Službeni glasnik RS”, br. 1/12, 25/12, 48/12 i 96/19), kojim se utvrđuju tehničke mere i zahtevi koji se odnose na dozvoljene faktore emisije za VOC koja potiču iz procesa skladištenja i transporta benzina, odnosno za skladišta, opremu za utakanje i istakanje na terminalima i opremu za utakanje i istakanje pokretnih rezervoara na benzinskim stanicama.

Neke boje, lakovi i premazi za automobile predstavljaju značajan izvor isparljivih organskih jedinjenja, a emisije iz tih izvora uređene su Zakonom o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) i Pravilnikom o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija („Službeni glasnik RS”, br. 90/13, 25/15, 2/16, 44/17, 36/18, 9/20 i 57/22), koji propisuje ograničenja i zabrane14 proizvodnje, stavljanja u promet i upotrebe hemikalija, zabranjenu ili dozvoljenu upotrebu, kao i druge uslove za proizvodnju, stavljanje u promet i upotrebu supstanci, smeša ili proizvoda koji predstavljaju neprihvatljiv rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Supstance koje oštećuju ozonski omotač (HCFC) i fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte (HFC)

Republika Srbija je ratifikovala Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač (Zakon o ratifikaciji Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 16/90 i „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 24/04 – dr. zakon), kao i sve amandmane na Protokol, nakon čega je preuzela određene obaveze koje se odnose na kontrolu proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.

U Republici Srbiji je zabranjena proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i potrošnja za određenu grupu ovih supstanci: CFC, halone (osim za kritične upotrebe), ugljen-tetrahlorid, metil hloroform, metil bromid. Uvoz je dozvoljen samo za jednu grupu ovih supstanci, odnosno za hlorofluorougljovodonike (u daljem tekstu: HCFC), što je strogo kontrolisano kroz sistem izdavanja dozvola i godišnjih kvota.

U skladu sa jasno definisanom dinamikom, Republika Srbija kao zemlja člana 5. Montrealskog protokola sprovodi mere u cilju smanjenja potrošnje hlorofluorougljovodonika (u daljem tekstu: HCFC supstanci), počev od 2013. godine kada je utvrđen bazni nivo (bazna potrošnja) od 8,37 ODP (ozone depleting potential – potencijal oštećenja ozona) tone. Nakon toga, u 2020 godini postignut je cilj smanjenjem potrošnje HCFC supstanci za više od 35% u odnosu na bazni nivo. Sledeći cilj i preuzeta obaveza Republike Srbije je smanjenje potrošnje HCFC supstanci za 67,5% u odnosu na bazni nivo do 2025. godine, nakon čega sledi potpuno isključivanje ovih supstanci iz upotrebe 2030. godine.

Kada su u pitanju fluorougljovodonici (HFC) supstance, odnosno fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte, prva mera i preuzeta obaveza je utvrđivanje bazne potrošnje ovih supstanci 2024. godine i to na osnovu prosečne potrošnje u 2020, 2021. i 2022. godini, nakon čega sledi smanjenje potrošnje ovih supstanci prema jasno definisanoj dinamici za:

1) 10% u odnosu na bazni nivo 2029. godine;

2) 30% u odnosu na bazni nivo 2035. godine.

Lista pravnog okvira potrebnog za potpunu primenu ovog programa nezavisno od transpozicije zakonodavstva EU, data je u Prilogu 2 – Informacije o pravnom okviru kojeg treba doneti ili izmeniti i dopuniti, koji odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

––––––––

3 Republika Srbija ima tri zone: Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija i osam aglomeracija: Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo.

4 Očekuje se da će emisije SO2 na nacionalnom nivou do 2027. godine biti smanjene za 84%, NOx za 34% i praškastih materija za 1% u poređenju sa 2015. godinom.

5 NERP se odnosi na stara velika postrojenja za sagorevanje sa ukupnim nominalnim termalnim inputom jednakim ili većim od 50 MW.

6 Izmena Aneksa III i IV Direktive o IPPC, uključujući dodatne zahteve koji se odnose na standarde kvaliteta u životnoj sredini i granične vrednosti emisije.

7 Stacionarni izvori zagađivanja, u kontekstu ove uredbe, uključuju industrijska postrojenja, tehnološke procese, određene aktivnosti i uređaje koji ispuštaju zagađujuće materije u vazduh.

8 Odredbe ove uredbe ne odnose se na termičke procese tretmana otpada. Odredbe ove uredbe ne odnose se na postrojenja i aktivnosti u kojima se koriste ispraljiva organska jedinjenja.

9 Teretna vozila definisana su u skladu sa Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima i razvrstana na N1, N2 i N3.

10 U Evropskoj uniji su emisije azotnih oksida (NOx), ukupnih ugljovodonika (THC), nemetanskih ugljovodonika (NMHC), ugljen monoksida (CO) i suspendovanih čestica (PM) uređene za većinu vrsta vozila, uključujući automobile, kamione, lokomotive, traktore i sličnu mehanizaciju, bagere, ali ne i na prekookeanske brodove i avione. Na svaki tip vozila primenjuju se različiti standardi. Usklađenost se utvrđuje na osnovu rada motora u standardnom ciklusu testiranja.

11 Registracija vozila prema EURO 3 stupila je na snagu u januaru 2001. godine.

12 Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU – treća revizija, februar 2018. godine.

13 Nacrt Kodeksa dobre poljoprivredne prakse je izrađen u okviru projekta: „Pripreme za pregovore Republike Srbije u procesu pristupanja EU, 2. faza, Projekat pristupanja u oblasti životne sredine (ENVAP 2) – Određivanje osetljivih područja i ugroženih zona u skladu sa Direktivama EU o nitratima i komunalnim otpadnim vodama (ENVAP 2 Projekat 2014–2016)”.

14 Ograničenja i zabrane se odnose na određene opasne supstance, smeše i proizvode; dugotrajne organske zagađujuće materije; ukupni sadržaj isparljivih organskih jedinjenja u određenim premazima (bojama i lakovima) koji se koriste u zgradama, opremi i priključcima, kao i drugim sredstvima i premazima za popravku drumskih vozila ili delova u postupku popravke, konzervacije ili dekoracije izvan proizvodnih pogona.

3. TRENUTNO STANJE U SEKTORU ZAŠTITE VAZDUHA

3.1. Istorijske emisije zagađujućih materija u vazduhu

Ukupne emisije SO2 su 2019. godine dostigle 395,4 kt SO2, što predstavlja povećanje emisija od 8,6% u odnosu na 2015. godinu i smanjenje od 11,2% u poređenju sa 2005. godinom (Slika 1).

Slika 1: Ukupne emisije SO2 u Republici Srbiji (2005–2019. godine)

Javna proizvodnja električne i toplotne energije daleko je najveći izvor emisija SO2 i ovaj sektor emituje 91,5% ukupnih emisija. Emisije SO2 potiču od upotrebe domaćeg lignita kao energenta u termoelektranama, i sadržaja sumpora u domaćem lignitu. Treba naglasiti da je NERP predviđao već znatno smanjenje emisija za 2018. i 2019. godinu, i to 54,6 kt 2018. i 2019. godine, umesto 310,3 kt i 361,8 kt respektivno.

Preostalih 4,9% emisija SO2 potiče iz industrije, naročito one koja u svojim procesima koristi lignit (66%), zatim slede emisije koje potiču od upotrebe ulja za loženje (33%), dok preostale emisije SO2 iz industrije potiču od drugih energenata.

Ukupne emisije NOx su 2019. godine iznosile 128,9 kt NOx, što znači da su pale za 13,0% u poređenju sa 2015. godinom, odnosno 23,8% u odnosu na 2005. godinu. Ukupne emisije održavaju konstantan opadajući trend, što je rezultat smanjenja emisija iz sektora saobraćaja (29,6% smanjenje u odnosu na 2015. godinu), a u određenoj meri i iz sektora industrije (7,9% smanjenje u poređenju sa 2015. godinom) (Slika 2).

Slika 2: Ukupne emisije NOx u Republici Srbiji (2005–2019. godine)

Kada je reč o emisijama NOx, najveći izvor emisija u Republici Srbiji čini sektor proizvodnje električne i toplotne energije. Udeo raste u odnosu na 2015. godinu, kada su činile 49,5%. Sektor saobraćaja sa svojih 19,2% predstavlja drugi po redu izvor emisija, ali je udeo ovog sektora od 2015. godine i pored povećanja potrošnje goriva u drumskom saobraćaju ipak manji zahvaljujući obnavljanju voznog parka vozilima boljih emisionih standarda. U sektoru drumskog saobraćaja, 52,8% emisija NOx potiču od teretnih vozila i autobusa, 36,3% od putničkih automobila i 10,9% od komercijalnih vozila. Treba naglasiti da su emisije NOx iz drumskog saobraćaja u porastu od 2016. godine.

Emisije PM2.5 su 2019. godine iznosile 45,6 kt PM2.5, što predstavlja povećanje od 2,3% u odnosu na 2015. godinu, odnosno smanjenje od 5,7% u odnosu na 2005. godinu. Ukupne emisije PM2,5 beleže rast od 2015. godine. Predominantni izvor emisija PM2.5 su ostala stacionarna ložišta, koja doprinose sa 67,4% emisija (u čemu je udeo emisija PM2.5 od biomase i lignita koji se lože u domaćinstvima 99,3%), zatim spaljivanje ostataka iz poljoprivrede (spaljivanje na otvorenom) sa 14,2%, i industrija sa 7,3% (Slika 3). Za rastući trend emisija od 2016. godine najodgovorniji je sektor saobraćaja, u kojem su emisije PM2.5 porasle za 23,7% od 2016. godine zahvaljujući povećanju prodaje dizel goriva i povećanju broja starih dizel vozila u Republici Srbiji. Povećanje ukupne kilometraže automobila, kombi i teretnih vozila uzrokovalo je konstantan rast emisija PM2.5 od habanja guma i kočnica (te emisije od 2005. godine rastu u proseku 4,6% godišnje, a između 2005. i 2019. godine porasle su za čak 187,5%).

Slika 3: Ukupne emisije PM2.5 u Republici Srbiji (2005–2019. godine)

Emisije PM2.5 iz loženja biomase u domaćinstvima ne pokazuju značajno poboljšanje od 2005. godine, što odražava mala tehnološka poboljšanja u smislu korišćenja biomase i drugih čvrstih goriva, što se može pripisati i nedostatku relevantnih propisa kojima bi se stimulisali proizvođači kotlova, šporeta i drugih uređaja na biomasu umesto na druga čvrsta goriva, čime bi se poboljšao učinak uređaja kroz unapređeni dizajn proizvoda namenjenih domaćem tržištu.

Pored toga, treba naglasiti da je spaljivanje ostataka iz poljoprivrede jedna od aktivnosti koja znatno doprinosi emisijama PM2,5, naročito emisijama koje se javljaju u periodu od nekoliko meseci. Spaljivanje na otvorenom se u Republici Srbiji i dalje praktikuje uprkos tome što je ova aktivnost zabranjena Zakonom o zaštiti od požara („Službeni glasnik RSˮ, br. 111/09, 20/15, 87/18 i 87/18 – dr. zakoni) i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RSˮ, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 – dr. zakon).

Emisije RM2,5 sadržane u nacionalnom CLRTAP inventaru su primarne emisije RM2,5. Treba napomenuti da pored primarnog RM2,5 ambijentalni vazduh sadrži i sekundarni RM2,5. Sekundarna formacija nastaje usled složenih fotohemijskih reakcija u atmosferi. Prema tome, vrednosti koje detektuje sistem za nadzor ambijentalnog vazduha predstavljaju i primarni i sekundarni RM2,5. Glavni prekursori/komponente za sekundarno formiranje RM2,5 su SO2, NOx, VOC i NH3. Na primer, SO2 u ambijentalnom vazduhu može biti oksidovan oksidantom kao što je ozon i hidroksilni radikal (OH) u N2SO4 i skoro ceo gas N2SO4 može biti posledica njegovog niskog pritiska pare u ambijentalnom vazduhu koji se pretvara iz gasovite faze u fazu čestica jer N2SO4 dalje reaguje sa NH3 i formira sulfatne soli (NN4)2SO4, koje su termički stabilne. Prema tome, svako smanjenje emisije SO2 će se pored primarnih smanjenja RM2,5 (koje je pokrenuto primenjenom tehnologijom odsumporavanja) odraziti i na smanjenje sekundarnih RM2,5, a kombinovani efekat će biti otkriven od strane mreže za praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha. Sličan proces se primenjuje i za emisije NOx koje se završava formiranjem nitratnih soli koje nisu termički stabilne i mogu se raspasti u specifičnim atmosferskim uslovima.

Emisije isparljivih organskih jedinjenja su 2019. godine iznosile 121,3 kt VOC, što predstavlja smanjenje od 18,8% u poređenju sa 2005. i 3,6% u poređenju sa 2015. godinom. Najznačajnije smanjenje emisija VOC zabeleženo je u sektoru drumskog saobraćaja, gde su emisije VOC pale za 77,2% u odnosu na 2005. i 49,7% u odnosu na 2015. godinu, uglavnom zbog poboljšanog voznog parka putničkih i kombi vozila na benzin. Nenamerne emisije VOC15, koje predstavljaju 30,8% svih emisija, su od 2015. porasle za 3,2%, uglavnom zbog povećanja nenamernih emisija iz upotrebe čvrstih goriva, na primer, iz aktivnosti rudarenja i rukovanja ugljem (+1,9%) i usled povećanja distribucije naftnih proizvoda (+11,9%).

Posle nenamernih emisija VOC, slede emisije iz drugih stacionarnih izvora (sa biomasom koja se koristi u domaćinstvima), čiji udeo iznosi 21,9% u ukupnim emisijama VOC. Emisije iz ovih izvora su od 2015. godine porasle za 6,5%, uglavnom zbog povećanja korišćenja biomase kao energenta u domaćinstvima.

Slika 4: Ukupne emisije VOC u Republici Srbiji (2005–2019. godine)

Emisije VOC iz sektora poljoprivrede čine udeo od 17,5%, i pale su za 3,7% od 2015. godine. Najveći izvor emisija VOC iz poljoprivrede potiče iz upravljanja stajnjakom, i čine 83,3% udela u ukupnim emisijama VOC, zatim slede VOC iz uzgoja žitarica sa 14,1% i spaljivanje ostataka iz poljoprivrede na otvorenom sa 2,6%. U delu upravljanja stajnjakom, VOC iz mlečnog govedarstva iznosi 42,8%, iz nemlečnog govedarstva 23,9%, iz uzgoja svinja 12,2% i 21,2% iz uzgoja ostale stoke i živine, kao što su ovce, koze, koke nosilje i tovni pilići.

Emisije NH3 su 2019. godine u Republici Srbiji iznosile 76,1 kt NH3, što u odnosu na 2005. godinu predstavlja pad emisija, budući da su te godine emisije NH3 imale udeo od 31,2%; međutim, u odnosu na 2015. godinu, zabeležen je porast od 14,5%. Predominantni sektor emisije NH3 je poljoprivreda, čiji je udeo u ukupnim nacionalnim emisijama čak 90,7%. Preostalih 9,3% potiče iz sektora upravljanja otpadom (5,1%), industrije (3,4%) i ostalih sektora (0,7%). Glavni izvor emisija NH3 je upravljanje stajnjakom, koji čini 85,5% poljoprivrednih emisija, zatim slede 10,6% od neorganskih azotnih đubriva (uključujući nanošenje uree) i spaljivanje poljoprivrednih ostataka na otvorenom (3,8%). Opadajući trend emisija NH3 uglavnom je rezultat smanjenja aktivnosti uzgoja svinja u Republici Srbiji.

Slika 5: Ukupne emisije NH3 u Republici Srbiji (2005–2019. godine)

Treba naglasiti da su emisije NH3 iz industrije znatno opale 2019. godine. Smanjenje emisija NH3 iz ovog sektora posledica je obustave proizvodnje amonijum-nitrata zbog neusaglašenosti sa propisima iz oblasti zaštite životne sredine i sa tržišnim uslovima.

––––––––

15 Uključuje nenamerne emisije od čvrstih goriva (rudarenje i rukovanje ugljem, transformacija) i nenamerne emisije od nafte i gasa (istraživanje, proizvodnja, prerada, prenos, skladištenje, distribucija i drugo, na primer, sakupljanje i spaljivanje gasa na baklji).

3.2. Istorijski pregled zaštite vazduha u zonama i aglomeracijama u Republici Srbiji

Automatski i sistematski monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji datira još iz 2002. godine, kada su uspostavljene prve automatske stanice za monitoring u Republici Srbiji, i to u Pančevu i u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu. Ubrzo po osnivanju AZŽS, AZŽS je 2006. godine instalirala i stavila u rad stanice za monitoring. Državna mreža za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, kojom upravlja AZŽS, se širila i upotpunila u periodu 2009–2010. godine u okviru projekta Evropske unije. Paralelno s tim, rasla je informisanost i svest o dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha i u lokalnim zajednicama i aglomeracijama. Do kraja 2020. godine, državna mreža imala je [34] lokacije. Na različitim mestima mere se različiti parametri kvaliteta vazduha, kao što su SO2, NO2, PM10, PM2.5, O3, CO, BTX (benzen, toluen, ksilen), teški metali i PAHs. Mreža za praćenje kvaliteta vazduha je 2019. godine pokrivala 47,6% ukupnog stanovništva. Kvalitet vazduha u Republici Srbiji svrstava se u tri kategorije. Prva kategorija kvaliteta vazduha je čist ili blago zagađen ambijentalni vazduh, gde nema prekoračenja graničnih vrednosti ni za jednu zagađujuću materiju. Druga kategorija je umereno zagađen vazduh, gde se beleže prekoračenja graničnih vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija, ali nije prekoračena tolerantna vrednost za te zagađujuće materije,16 dok treća kategorija predstavlja prekomerno zagađen ambijentalni vazduh, pri čemu su zabeležena prekoračenja pragova tolerancije jedne ili više zagađujućih materija.

Broj stanovnika izloženih vazduhu lošeg kvaliteta u Republici Srbiji raste od 2013. godine (Slika 6)

Slika 6: Distribucija stanovništva u Republici Srbiji prema kategorijama kvaliteta vazduha (2010–2019. godine)

Broj gradova u zoni Srbija i zoni Vojvodina i aglomeracija sa vazduhom lošeg kvaliteta raste od 2013. godine, kada je 26,7% svih stanovnika u gradovima i aglomeracijama bilo izloženo vazduhu treće kategorije, dok je taj procenat 2019. godine narastao na 44%. Kada posmatramo samo gradove i aglomeracije u kojima postoji praćenje kvaliteta vazduha u zoni Srbija i zoni Vojvodina, može se uočiti da se kvalitet vazduha pogoršava.

Slika 7: Distribucija stanovništva u aglomeracijama17 prema kategorijama kvaliteta vazduha (2010–2019. godine)

Godine 2019. je 92,4% stanovništva živelo u aglomeracijama (3,053 miliona) u kojima je vazduh bio prekomerno zagađen, i gde je došlo do prekoračenja tolerantnih vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija, dok je taj procenat 2014. godine iznosio 57,5%.

Procena sastava prekoračenja graničnih vrednosti ukazuje da je najveći izvor prekoračenja prekoračenje za PM10. Broj kalendarskih dana za koji se smatra da prekoračenje granične vrednosti od 50 μg/m3 ne utiče na zdravlje ljudi je 35. Ovaj zahtev je prekoračen na 28 od 32 lokacije u nacionalnoj mreži u kojima se vrši merenje ovog parametra (Slika 8).

Slika 8: Stanice za merenje kvaliteta vazduha sa brojem dana u kojima je zabeleženo prekoračenje od 50 μg/m3 i godišnja vrednost PM10

Pored toga, sa aspekta zaštite zdravlja ljudi, propisana godišnja granična vrednost za PM10 iznosi 40 μg/m3 i ona ne sme biti prekoračena u toku kalendarske godine. Međutim, 2019. godine je u Republici Srbiji zabeleženo prekoračenje ove granične vrednosti na 15 od 32 lokacije, a ukupno posmatrano, na 16 stanica za monitoring kvaliteta vazduha zabeleženo je prekoračenje oba praćena parametra.

Znatna prekoračenja zabeležena su i za PM2.5, pri čemu je ciljna vrednost PM2.5 25 μg/m3 u kalendarskoj godini. Ova ciljna vrednost je 2019. godine prekoračena na 12 od 16 lokacija sa mernim stanicama. Pored toga, treba naglasiti da je pokazatelj prosečne izloženosti (Average Exposure Indicator (AEI)) u Republici Srbiji u toku tri godine (2017, 2018. i 2019.) procenjen18 u opsegu od 31 do 34 μg/m3, što je znatno iznad vrednosti od 20 μg/m3 utvrđene za 2017. godinu u Prilogu XIII Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 11/10, 75/10 i 63/13), koja je bila rok za postizanje dozvoljenog nivoa izloženosti.

Pored prekoračenja vrednosti PM10 i PM2,5, 2019. godine je na dve lokacije (Beograd, ul. Despota Stefana i Beograd, petlja Mostar) zabeleženo prekoračenje godišnjih graničnih vrednosti NO2. Treba naglasiti da su obe ove kategorije stanica kategorisane kao gradske saobraćajne stanice, što pokazuje da emisije iz sektora saobraćaja takođe predstavljaju problem u gusto naseljenim područjima, kao što je Beograd.

Prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti SO2 su 2019. godine izolovana samo na tri merne stanice, sve u aglomeraciji Bor, gde je glavni izvor emisija SO2 rudarsko-topioničarski kompleks, koji se nalazi u istočnom prigradskom području Bora. Treba napomenuti da su u istom gradu ciljne vrednosti za arsen i kadmijum prekoračene za nekoliko stepena magnitude.

Teritorija izložena prekoračenjima graničnih vrednosti ozona propisanih za zaštitu vegetacije je u referentnoj godini, prema proračunu po modelu CHIMERE, iznosila 1.440.288 km2, što procentualno odgovara 38,7% ukupne površine.

Trenutno aktuelni uticaji zagađenja vazduha na zdravlje ljudi procenjeni su primenom modela Alpha-RiskPoll (ARP), koji koristi ažurirane analitičke metode koje se primenjuju na analize troškova i koristi u okviru politika koje predlaže Evropska komisija i Ekonomska komisija UN za Evropu (u daljem tekstu: UNECE), a naročito za utvrđivanje ciljeva smanjenja emisija u skladu sa Geteborškim protokolom Konvencije UNECE o vazduhu i ciljevima Direktive EU o smanjenju nacionalnih emisija određenih atmosferskih zagađujućih materija (NEC/2016/2284/EU).

Kvantitativno izražavanje uticaja na zdravlje po starosnim grupama za svaku funkciju izloženost–reakcija, izvršeno je na osnovu epidemioloških istraživanja. Neki pokazatelji uticaja na zdravlje izračunati su naročito za ugrožene segmente stanovništva, kao što su deca i stariji ljudi.

Uticaji na zdravlje su za potrebe ovog programa podeljeni i na hronične i akutne uticaje na zdravlje stanovništva izloženog koncentracijama suspendovanih čestica (PM2.5), troposferskom ozonu (O3) i azot–dioksidu (NO2), i prikazani su prema morbiditetu i mortalitetu. Uticaji su navedeni kao „akutni” kada nastaju usled povećanja ambijentalnim uslovima u roku od nekoliko dana (npr. broj pacijenata primljenih na bolničko lečenje) i kao „hronični”, kada su posledica izlaganja ambijentalnim uslovima u dužem periodu, nekada i tokom celog života (npr. mortalitet). Rezultati procene trenutne situacije prikazani su u Tabeli 3-1.

Tabela 3-1 Procena uticaja trenutnog kvaliteta vazduha na zdravlje u Republici Srbiji19

Uticaji na zdravlje u Republici Srbiji

Jedinica

Zagađujuća materija

Referentna godina

2015

Akutni mortalitet (sve starosne grupe)

Slučajevi prevremene smrti

O3

461

Prijem u bolnicu zbog respiratornih tegoba (> 64)

Slučajevi

242

Prijem u bolnicu zbog kardio-vaskularnih tegoba (> 64)

Slučajevi

2.061

Dani ograničenih radnih aktivnosti usled lakših tegoba (sve starosne grupe)

Dani

1.415.555

Hronični mortalitet (sve starosne grupe)

Godine od smrti do prosečnog životnog veka

PM2.5

92.013

Hronični mortalitet (30+)

Slučajevi prevremene smrti

9.773

Mortalitet novorođenčadi (0–1)

Slučajevi prevremene smrti

9

Hronični bronhitis (27+)

Slučajevi

5.934

Bronhitis kod dece starosti od šest do 12 godina

Dodatni slučajevi

22.762

Prijem u bolnicu zbog respiratornih tegoba (sve starosne grupe)

Slučajevi

4.261

Prijem u bolnicu zbog kardio-vaskularnih tegoba (sve starosne grupe)

Slučajevi

5.144

Dani ograničenih radnih aktivnosti (sve starosne grupe)

Dani

8.656.749

Dani u kojima se javljaju simptomi astme (deca od pet do 19 godina)

Dani

186.041

Dani sprečenosti za rad (15–64 godine)

Dani

2.132.518

Bronhitis kod dece uzrasta od pet do 14 godina

Dodatni slučajevi

NO2

2.395

Prijem u bolnicu zbog respiratornih tegoba (sve starosne grupe)

Slučajevi

2.113

Hronični mortalitet (sve starosne grupe)

Godine od smrti do prosečnog životnog veka

6.530

Hronični mortalitet (30+) srednje vrednosti prema VSL

Slučajevi prevremene smrti

694

Daleko najizraženiji uticaj na zdravlje uočen je pri izlaganju suspendovanim česticama PM2.5, za koje je modeliranjem za referentnu 2015. godinu dobijena procena od 9.773 prevremenih smrtnih slučajeva, i više od 92.000 godina skraćenog životnog veka. Procenjeno je da je zbog izlaganja koncentracijama PM2.5 u ambijentalnom vazduhu 2015. godine u Republici Srbiji izgubljeno više od 2,1 miliona radnih dana. Imajući u vidu činjenicu da kvalitet ambijentalnog vazduha slabi od 2015. godine, negativni uticaji zagađenja vazduha sve su veći. Takođe treba istaći da brojke iz Tabele 3-1 ne uključuju prekogranične uticaje emisija zagađujućih materija iz Republike Srbije na zdravlje u susednim zemljama.

––––––––

16 U slučaju da za neku zagađujuću materiju nisu propisane granice tolerancije, smatra se da je granična vrednost i tolerantna vrednost za tu materiju.

17 Napomena: uključujući gradove u kojima se vrši praćenje kvaliteta vazduha u zonama Srbija i Vojvodina.

18 U principu, stanice u gradskim područjima treba koristiti, ali bi se mogle priključiti i prigradske stanice u situacijama kada nema gradskih, u sredinama za koje se smatra da imaju reprezentativne nivoe PM2.5 u gradu. Nije moguće obezbediti tačnu procenu pokazatelja prosečne izloženosti jer trenutno ne postoji lista mernih tačaka za PM2.5 za izračunavanje pokazatelja prosečne izloženosti. Pored toga, u poređenju sa 2019. godinom, za 2017. i 2018. godinu ima vrlo malo statističkih podataka o PM2.5. Dakle, može se obezbediti samo procena na osnovu godišnje statistike za fiksna merenja iz godišnjih izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.

3.3. Projekcije emisija na osnovu postojećih mera za period do 2030. godine i dalje

Osnovni, polazni ili scenario sa postojećim merama (with existing measures) (u daljem tekstu: WEM), pretpostavlja da do 2030. godine neće doći do usvajanja PiM kojima bi se delovalo na zagađujuće materije u vazduhu, osim onih koje su usvojene do kraja 2020. godine. Scenario WEM takođe predviđa da će mere i politike usvojene do kraja 2020. godine biti u potpunosti implementirane u obimu i okvirima predviđenim u tim dokumentima. Treba naglasiti da je jedan od najvažnijih dokumenata javne politike, koji je uključen u scenario WEM, NERP, koji se fokusira na najveće pojedinačne zagađivače u sektoru energetike u Republici Srbiji. Sprovođenjem ovog plana u obimu i prema dinamici iz samog dokumenta, izvršiće se znatan uticaj na smanjenje nacionalnih emisija zagađujućih materija u vazduhu, ali to ne znači da će se ostvariti znatni uticaji na koncentracije zagađujućih materija u vazduhu u gradovima i aglomeracijama, jer će se uticaj od smanjenja emisija raširiti na veliki deo teritorije Republike Srbije, koja neće obavezno uključivati gusto naseljene aglomeracije.

Prema osnovnom scenariju, projekcije emisija zagađujućih materija u vazduh prikazane su u donjoj tabeli (Tabela 3-2).

Tabela 3-2 Projekcija emisija zagađujućih materija u vazduh prema scenariju WEM

Godina

NOx

SO2

VOC

PM10

PM2.5

NH3

kt

kt

Kt

kt

kt

kt

2015.

144,1

365,96

131,7

76,9

55,8

83,8

2020.

140,0

365,99

125,0

79,5

57,7

84,3

2025.

79,1

42,9

120,7

66,9

50,6

78,6

2030.

72,0

38,4

116,2

64,0

48,4

79,4

2035.

64,4

29,3

108,3

62,8

47,9

76,3

Sprovođenje nekoliko važećih propisa i mera izabranih za scenario WEM u poređenju sa emisijama iz 2015, omogućava smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh 2030. godine, i to: za 89% SO2, za 50% NOx, za 12% VOC, za 17% PM10, za 13% PM2.5 i za 5% NH3, a 2035. godine: za 92% SO2, za 55% NOx, za 18% VOC, za 18% PM10, za 14% PM2.5 i za 9% NH3.

Tabela 3-3 Projektovano smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh prema scenariju WEM

Kretanje emisija u poređenju sa 2015. godinom (%)

NOx

SO2

VOC

PM10

PM2.5

NH3

2020.

–3%

0%

–5%

3%

3%

1%

2025.

–45%

–88%

–9%

–13%

–9%

–6%

2030.

–50%

–89%

–12%

–17%

–13%

–5%

2035.

–55%

–92%

–18%

–18%

–14%

–9%

Najveća smanjenja emisija ostvarena su za SO2 i NOx, i to za 92%, odnosno 55% 2035. godine u poređenju sa emisijama iz 2015. Najveća smanjenja emisija SO2 i NOx sektorski se ostvaruju su sektoru javne proizvodnje električne energije (GNFR A), nešto manje u sektoru industrije (GNFR B). Najveći doprinos smanjenju emisija NOx dolazi iz sektora drumskog saobraćaja (GNFR F). Ovi izuzetni rezultati ističu efikasnost postojećih mera razmatranih u okviru scenarija WEM, naročito blagovremenog i delotvornog sprovođenja NERR-a, Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje i Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje.

Slika 9: Kretanje emisija SO2 i NOx u scenariju WEM

Kada je reč o emisijama PM10 i PM2.5, smanjenja nisu tolika kao kod emisija SO2 i NOx (20%, odnosno 15% 2035. godine). Prema scenariju WEM, ni jedna od aktuelnih mera ne može se izboriti sa emisijama suspendovanih čestica koje potiču iz individualnih ložišta u domaćinstvima, koja su 2015. godine20 preovladavala, a i dalje preovladavaju kada je reč o individualnom grejanju u domaćinstvima u periodu od 2020. do 2035. godine. Emisije suspendovanih čestica se neće znatno smanjiti bez mera koje će biti usmerene na veliki broj malih emitera.

Slika 10: Kretanje emisija PM10 i PM2.5 u scenariju WEM

Emisije VOC beleže blago smanjenje (18% do 2035. u poređenju sa 2015. godinom). Smanjenja emisija ovih zagađujućih materija biće veća po razmatranju mera za smanjenje uvoza polovnih vozila (uključenih u GNFR F) i za smanjenje emisija od upotrebe rastvarača u industriji (uključenih u GNFR E), koje nisu razmatrane u okviru scenarija WEM. Ostali sektori, kao što su korišćenje drva za ogrev u domaćinstvima (GNFR C), upotreba rastvarača u domaćinstvima (GNFR E) ili prehrambena i industrija proizvodnje napitaka (GNFR B), takođe znatno doprinose nacionalnim emisijama VOC, za koje emisije zavise od kretanja podataka o aktivnostima.

Slika 11: Kretanje emisija VOC i NH3 u scenariju WEM

Smanjenje emisija NH3 uglavnom je rezultat aktivnosti u sektorima iz kojih se emituje, naročito smanjenja stočnog fonda (GNFR K), kao i sprovođenja propisa kojim se reguliše proizvodnja uree i amonijum-nitrata iz 2015. godine.

Uticaji scenarija WEM na kvalitet vazduha procenjuju se primenom modela Chimère, a emisije se razmatraju za WEM 2030.

Slika 12: Poređenje koncentracija PM10 između referentne 2015. godine i scenarija WEM 2030. godine

Uprkos smanjenju zagađenja vazduha iz elektroenergetskog sektora zahvaljujući sprovođenju NERR-a, koje se prvenstveno odnosi na emisije SO2 i NO2, čime se doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, nivoi čestica su i dalje visoki u gradovima i aglomeracijama. Poređenjem se pokazuje da će crne tačke za PM10, a takođe i PM2,5, prema osnovnom (WEM) scenariju biti prisutne i 2030. godine. Prekoračenja SO2 i dalje su prisutna u Boru uprkos znatnom smanjenju koncentracija (79%), dok su prekoračenja NO2 izbegnuta smanjenjem koncentracije NO2 (27%) usled sprovođenja scenarija WEM.

Očekuje se da će prosečna godišnja koncentracija PM2,5 i PM10 opasti primenom scenarija WEM za oko 20% i 19% 2030. godine21. Ova smanjenja emisija i koncentracija uz scenario WEM uglavnom se dešavaju zahvaljujući sprovođenju NERR-a, ali i dalje nisu dovoljna za rešavanje prekoračenja koncentracija PM10 i PM2,5 u ambijentalnom vazduhu u Republici Srbiji. Prema rezultatu modeliranja PM10 u 22 od 32 merne tačke kvaliteta vazduha, prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti će i dalje biti prisutna 2030. godine uz primenu scenarija sa postojećim merama. Za PM2,5 se uz sprovođenje scenarija WEM prekoračenja dešavaju na 11 mernih mesta.

Prema tome, ukoliko se ne preduzmu dodatne mere, očekuje se da će 2030. godine gotovo 3,135 miliona stanovnika Republike Srbije biti izloženo vazduhu lošeg kvaliteta, od čega 94,8% stanovnika živi u zonama i aglomeracijama koje su izložene koncentracijama zagađujućih materija koje prelaze standarde EU čak šest puta više od stanovništva u EU-2822 (15% gradskog stanovništva).

Slika 13: Stanice za merenje kvaliteta vazduha sa brojem dana u kojima je zabeleženo prekoračenje dnevne granične vrednosti od 50 μg/m3 i godišnje granične vrednosti PM10 prema scenariju WEM – 2030. godine

Određeni napredak u pogledu smanjenja emisija se očekuje zahvaljujući sprovođenju postojećih PiM, ali se smatra da će broj slučajeva prevremene smrti usled izlaganja koncentracijama PM2.5 u ambijentalnom vazduhu 2030. godine iznositi 7373 slučajeva godišnje, što ipak jeste smanjenje od 24,6% u poređenju sa brojkama za 2015. godinu. Do 2030. godine se očekuje smanjenje broja godina skraćenog životnog veka sa više od 92.000 2015. na 60.000 2035. godine, što predstavlja smanjenje od 34,4%.

U poređenju sa EU-28, očekuje se da će Republika Srbija 2030. godine i pored primene scenarija WEM imati 39% više slučajeva prevremene smrti23 nego što je EU-28 imala 2018. godine.

Očekivana neusaglašenost kvaliteta ambijentalnog vazduha u odnosu na standarde EU, visok udeo stanovništva koje je i dalje izloženo vazduhu lošeg kvaliteta, kao i uticaji na zdravlje koji su znatno iznad proseka, a potiču od izlaganja stanovništva Republike Srbije vazduhu lošeg kvaliteta, jasno ukazuje na potrebu Republike Srbije da izradi sveobuhvatni program, kako bi osigurala da njeno stanovništvo ubuduće neće biti izloženo takvim štetnim efektima lošeg ambijentalnog vazduha.

Kao što je prikazano na Slici 10, glavni faktori koji doprinose lošem kvalitetu vazduha u Republici Srbiji 2030. godine pripadaju grupi V_Ostala stacionarna postrojenja za sagorevanje (gde dominantnu ulogu igra sektor grejanja stambenih objekata), a koje 2030. godine doprinose sa 20,9% emisija PM10 i 15,7% emisija PM2.5, zatim slede industrija i saobraćaj sa 12,9% PM10 i 7,0% PM2.5.

4. VIZIJA

Napred opisana aktuelna situacija, kriza javnog zdravlja izazvana zagađenjem vazduha, podizanje svesti o negativnim uticajima zagađenja ambijentalnog vazduha, dugoročnim zahtevima Konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima i Geteborškog protokola uz ovu konvenciju, kao i proces pristupanja Evropskoj uniji, osnova su za dugoročnu viziju Programa. Vizija sadržana u ovom programu je da:

Republika Srbija treba da obezbedi da do 2030. godine svi udišu čist ambijentalni vazduh

Ova vizija daje kratkoročnu/srednjoročnu perspektivu za planiranje i sprovođenje politike, kao i dugoročnu ambiciju koja proističe iz prirode javne politike i međunarodnih zahteva,

odnosno zahteva Konvencije Ujedinjenih nacija o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima i predstojećem paketu EU za čist vazduh u Evropskoj uniji.

Ova vizija znači da će do 2030. godine promene uvedene u okvir relevantnih politika o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji omogućiti zemlji da izađe na nesmetan put ka obezbeđivanju čistog vazduha za sve, svodeći troškove na minimum i povećavajući koristi za zdravlje koje proističu iz takve promene u zemlji.

––––––––

19 Procena uticaja na zdravlje i analiza troškova i koristi – pristup i rezultati za Srbiju (izveštaj iz Aktivnosti 3.14) može se naći na sledećoj adresi https://eas3.euzatebe.rs/en/news/public-debate-on-the-draft-programme-of-air-protection-of-the-republic-of-serbia-for-the-period-from-2022-to-2030-with-the-action-plan-was-held.

20 V. Izveštaj 3.3.1 „Opis osnovnog scenarija (WEM) i metodologija u scenarijima za projekciju emisija”, Poglavlje 2.

21 Da bi se osigurala doslednost vremenskih serija 2030. godine, razmatrane su iste merne stanice kao i u 2015. godini.

22 https://www.eea.europa.eu/publications/air-quality-in-europe-2020-report.

23 Prema scenariju WEM, Republika Srbija će 2030. godine imati 1038 slučajeva prevremene smrti na milion stanovnika usled izlaganja PM2.5, dok je prosek slučajeva prevremene smrti na milion stanovnika u EU 2018. godine iznosio 757.

5. SCENARIJI UBLAŽAVANJA U SEKTORU ZAŠTITE VAZDUHA

Za potrebe Programa i ostvarenja vizije čistog ambijentalnog vazduha, izvršena je analiza još tri scenarija ublažavanja24: svi scenariji razvijeni su primenom modela25 koji se koriste za definisanje ciljeva EU i pravaca do 2020. i 2030. godine, kao i odgovarajućih javnih PiM, uzimajući u obzir domaće okolnosti. Svi scenariji razvijeni su primenom modela koji se koriste za definisanje ciljeva EU i pravaca do 2020, 2030. i 2050. godine, kao i odgovarajućih javnih PiM, uzimajući u obzir domaće okolnosti. Referentna godina uzeta za potrebe iskazivanja smanjenja emisija zagađujućih materija je 2015. Dakle, napori na postizanju smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh prikazani su u odnosu na nivoe emisija gasova sa efektom staklene bašte 2015. godine. Pored toga, kako bi se izvršilo poređenje smanjenja emisija u odnosu na referentu godinu, kao što je slučaj i kod poređenja usaglašenosti sa Direktivom o smanjenju nacionalnih emisija određenih atmosferskih zagađujućih materija i Geteborškim protokolom, napori uloženi u tom pravcu prikazani su i poređenjem sa 2005. godinom; međutim, ostvarenje ciljeva će se pratiti i izveštavati u poređenju sa 2015. godinom.

Scenariji ublažavanja u sektoru zaštite vazduha su:

1) Scenario WAM A: Puno sprovođenje svih relevantnih direktiva i uredbi EU u vezi sa kvalitetom ambijentalnog vazduha koje još nisu u potpunosti transponovane i implementirane26;

2) Scenario WAM B: Ovo je scenario intenzivne kontrole. Pored graničnih vrednosti iz scenarija WAM A, u nekim slučajevima se propisuju strože granične vrednosti emisije i uvode se domaće finansijske i fiskalne PiM za ključne kategorije izvora emisija (kao što su šeme promocije deregistracije/otpremanja u reciklažne centre i zamene putničkih vozila i grejnih tela na drva i ugalj u domaćinstvima);

3) Scenario WAM C: Scenario potpune kontrole. Pored svega uvedenog kroz scenario WAM B, uvode se sve neophodne mere, uključujući i konkretne lokalne mere (kao što su podsticaji, zabrane i ograničenja), koje imaju za cilj usaglašavanje sa graničnim vrednostima emisije iz Direktive 2008/50/EZ za suspendovane čestice (PM2.5 i PM10), NOx, SO2 i O3.

Detaljni podaci o projekcijama emisija zagađujućih materija u vazduh do 2030. godine za svaku zagađujuću materiju i za svaki scenario dati su u Prilogu 3 – Prikaz scenarija emisija u vazduh po sektorima, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Na donjim slikama prikazani su pravci emisija zagađujućih materija u vazduh u tri WAM scenarija:

Slika 14: Kretanje emisija PM2.5 i PM10 do 2030. godine i dalje

Slika 15: Kretanje emisija NOx i SO2 do 2030. godine i dalje

Slika 16: Kretanje emisija VOC i NH3 do 2030. godine i dalje

Glavni fokus scenarija i napora na smanjenju emisija je obezbeđivanje usaglašenosti sa regulatornim okvirom EU u oblasti zaštite vazduha, PiM, zatim sa dobrom praksom u sektoru poljoprivrede, istovremeno radeći na primeni mera za smanjenje emisija PM10 i PM2.5 gde se procenom aktuelne situacije ispostavi da Republika Srbija mora da ostvari znatna poboljšanja u sprovođenju svojih politika.

Scenario WAM A

Prema scenariju WAM A, smatra da se sve relevantne direktive ili propisi EU primenjuju od datog datuma u zavisnosti od aktivnosti. Kada se, u nekim slučajevima, važećim propisima utvrde strože granične vrednosti emisije nego što je slučaj sa direktivama ili uredbama EU, razmatraju se strože obaveze, na primer obaveze propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje, kojom su definisane strože granične vrednosti emisije za srednja i mala postrojenja nego što je to urađeno Direktivom o srednjim postrojenjima za sagorevanje za neke energente ili za određenu veličinu postrojenja. Scenario WAM A predviđa usklađenost sa Direktivom o srednjim postrojenjima za sagorevanje do 2025. godine za postojeća postrojenja nominalne snage veće od 5 MW, odnosno do 2030. za postrojenja nominalne snage veće od 1 MW. Za mala kućna grejna tela na čvrsto gorivo, sprovođenje Direktive o eko-dizajnu, Uredbe 2015/1189 i Uredbe 2015/1185 primenjuje se od 2025. godine, uz pretpostavku da će se uglavnom prirodnom zamenom do 2030. godine zameniti 30% uređaja, odnosno 55% do 2035. godine. Kada je reč o tečnim gorivima, scenario WAM A pretpostavlja da će sirova nafta sa manje od 1% sumpora u sastavu biti dostupna od 2021. godine. Što se tiče industrijskih procesa, moguća je primena samo manje strogih gornjih nivoa emisije u vezi sa najboljim dostupnim tehnikama (u daljem tekstu: BAT AELs), i predviđeno je puno poštovanje odredbi Poglavlja 2 Direktive o industrijskim emisijama do 2025. godine, osim za postrojenja za koja se traže produženi periodi za sprovođenje. Aktivnosti u kojima se koriste rastvarači iz Poglavlja 5 i Aneksa 7 Direktive o industrijskim emisijama su u scenariju WAM A usklađeni sa Uredbom o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija, pri čemu se puna usaglašenost očekuje do 2025. godine. Usaglašenost benzinskih terminala i stanica sa Direktivom 1994/63/EZ o kontroli emisija VOC iz skladištenja i distribucije benzina od terminala do benzinskih stanica i Direktivom 2009/126/EZ o drugoj fazi sakupljanja benzinskih isparenja u postupku dopunjavanja motornih vozila na benzinskim stanicama predviđa se tek 2030. godine. Scenario WAM A u drumskom saobraćaju predviđa uvođenje EURO standarda na uvezena polovna vozila. Prema scenariju WAM A, obaveza poštovanja najmanje EURO 4 standarda za uvezena polovna putnička vozila stupa na snagu 2023. godine, EURO 5 2025, i EURO 6 2030. godine. Isti rokovi su predviđeni za EURO IV, EURO V i EURO VI teretna vozila. Očekuje se da će primena Uredbe (EU) 2016/1628 o zahtevima koji se odnose na granične vrednosti emisija za gasovite i suspendovane čestice zagađujućih materija i za odobrenje tipa motora sa unutrašnjim sagorevanjem za TM početi da se primenjuje samo na novu mehanizaciju od 2025. godine i dalje.

Emisije NH3 iz poljoprivrede u Republici Srbiji mogu se znatno smanjiti doslednom primenom dobre prakse upravljanja azotom u svim fazama procesa, počev od uzgoja do rasturanja stajnjaka, kroz ishranu stoke, smeštajne objekte, skladištenje i rasturanje stajnjaka. Idealno bi bilo da se mere za smanjenje emisija NH3 primenjuju u svim fazama uzgoja. Ukoliko ne, azot zadržan u jednoj fazi (na primer, u fazi skladištenja u pokrivenom skladištu) može se osloboditi u narednim fazama kao NH3 (na primer, prilikom rasturanja, ako se ne primenjuje tehnika smanjenja). PiM koje se primenjuju u okviru scenarija WAM A u poljoprivredi usmerene su na uvođenje dobre prakse prilikom rasturanja, odnosno ubrizgavanja kada je reč o tečnom stajnjaku i inkorporacija u zemljište u roku od četiri, odnosno 12 sati (stajnjak sa farmi svinja i goveda), odnosno inkorporacije uree u zemljište uz ostvarenje povećanja stope inkorporacije na 25% 2035. godine.

Sprovođenjem PiM iz scenarija WAM A na način opisan u prethodnom tekstu, emisije PM2.5 će opasti za 29,7% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom (dodatnih 16,4% u poređenju sa WEM), a PM10 će prema očekivanjima opasti za 29,4% u istom periodu (dodatnih 12,6% u poređenju Sprovođenjem PiM iz scenarija WAM A na način opisan u prethodnom tekstu, emisije PM2.5 će opasti za 29,7% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom (dodatnih 16,4% u poređenju sa WEM), a PM10 će prema očekivanjima opasti za 29,4% u istom periodu (dodatnih 12,6% u poređenju sa WEM). Ta smanjenja emisija PM10 i PM2.5 u scenariju WAM A obezbedila bi usaglašenost sektorskih mera sa okvirom EU u oblasti zaštite životne sredine, ali ta smanjenja nisu dovoljna da obezbede usklađenost sa zahtevima koji proističu iz Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha 2008/50/EZ. Disperziono modeliranje je pokazalo da Republika Srbija sprovođenjem scenarija WAM može i dalje očekivati prekoračenje dozvoljenog broja dana u kojima koncentracije PM10 prelaze 50 μg/m3 u svim većim aglomeracijama i gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Subotica, Smederevo, Pančevo, Sremska Mitrovica, Kragujevac, Niš, Užice i Valjevo, u kojima se prekoračenja koncentracija PM10 mogu očekivati čak 131 dan u godini. Pored dnevnih prekoračenja, očekuje se da će doći do prekoračenja propisanih srednjih godišnjih koncentracija PM10 od 40 μg/m3 u Užicu, Valjevu, Nišu i Kragujevcu (na granici), kao i godišnjih graničnih vrednosti koncetracije PM2.5 (20 μg/m3) u Užicu, Valjevu, Nišu i Beogradu. Pored problema u vezi sa PM10 i PM2.5, zagađenje emisijama SO2 u okviru scenarija WAM A u Boru i dalje će biti iznad graničnih vrednosti za SO2 u odnosu na srednje dnevne koncentracije (dozvoljeno je maksimum tri prekoračenja od propisanih 120 μg/m3). Kada je reč o koncentracijama NO2, simulacije pokazuju dalje smanjenje koncentracija u poređenju sa scenariom WEM za 5%, što je dosledno relativno malom smanjenju emisija NOx. Kao što je već pomenuto u prethodnom pasusu, scenario WEM je dovoljan za izbegavanje prekoračenja graničnih vrednosti NO2.

Pored smanjenja drugih zagađujućih materija, mere iz scenarija WAM A takođe doprinose smanjenju emisija NOx i VOC kao prekursora PM2,5 i smanjenju NH3. Emisije NOx će se smanjiti za 54,6% do 2030. u odnosu na 2015. godinu (dodatnih 4,6% u odnosu na WEM), dok će se emisije VOC u istom periodu smanjiti za 18,4% (dodatnih 6,7% u odnosu na WEM). Zbog primene mera „bez kajanja” u sektoru poljoprivrede iz scenarija WAM A, očekuje se i smanjenje emisije NH3 za 9,7% do 2030. u odnosu na 2015. godinu (dodatnih 4,5% u odnosu na WEM).

Scenario WAM B

Scenario WAM B predstavlja punu kontrolu, koja se nadovezuje na scenario WAM A. Pored svega uvedenog scenariom WAM A, ovde se u nekim slučajevima uvode i strože granične vrednosti emisije i nacionalne finansijske i fiskalne PiM za glavne kategorije izvora emisije (kao što su promotivne šeme i deregistracija/otpremanje u reciklažne centre putničkih vozila i kućnih grejnih tela na drva i ugalj). Ovim scenariom intenzivira se izbacivanje starih tehnologija iz upotrebe i uvođenje novih, čistijih tehnologija, jer prirodna zamena tehnologije predviđena scenariom WAM A nije dovoljna da do 2030. godine obezbedi čist vazduh za sve u Republici Srbiji. Glavni fokus scenarija WAM B su, dakle, emisije srednjeg nivoa BAT AELs za velika postrojenja za sagorevanje i industrijske procese, i ubrzanje zamene malih kućnih grejnih tela na čvrsta goriva kroz finansijske podsticaje u cilju ostvarenja zamene 55% takvih uređaja do kraja 2030. i 80% do 2035. godine. Kako drumski saobraćaj znatno doprinosi emisijama PM10 i PM2.5, predviđa se zabrana uvoza svih polovnih vozila bez filtera za PM (npr. EURO 4 i starijih) počev od 2023. godine i održavanje ove ambicije u odnosu na zabranu polovnih EURO 5 od 2025. godine i dalje, što će opet omogućiti uvoz polovnih vozila starih do deset godina u Republiku Srbiju, što u scenariju WAM B predstavlja balans između povećanja zahteva stanovništva za mobilnošću i zaštite životne sredine. Isti koncept se primenjuje i na teretna vozila i autobuse. Paralelno sa scenariom WAM B, u periodu od 2024. do 2026. godine predviđa se program deregistracije/otpremanja u reciklažne centre do 140.000 najstarijih dizel putničkih i teretnih vozila (izuzev N3) od pre standarda Euro do Euro 3 i dizel autobusa (od pre standarda Euro do Euro III), koji su možda još uvek u prometu. Scenario WAM B u poljoprivrednom sektoru predviđa od 2024. godine intenzivnije uvođenje tehnologije ubrizgavanja tečnog stajnjaka u zemljište, što je važna mera zaštite izvorišta podzemnih voda, koje u mnogim delovima Republike Srbije predstavljaju glavni izvor vode za piće, zatim delimičnu zamenu đubriva na bazi uree đubrivom na bazi amonijum-nitrata, pokrivanje skladišta tečnog stajnjaka i smanjenje suvišnog proteinskog unosa (stočna hrana) radi smanjivanja izlučivanja azota. Pored toga, predviđena je zabrana spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na otvorenom do 2035. godine.

Sprovođenje mera iz scenarija WAM B dalje će dovesti do značajnog smanjenja emisija PM10 za 45.8% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom (dodatnih 16.4% u poređenju sa WAM A), dok će emisije PM2.5 u istom periodu opasti za 51.5%, što je dodatnih 21.8% u poređenju sa scenariom WAM A. Sprovođenje mera umnogome će doprineti kvalitetu ambijentalnog vazduha u Republici Srbiji i omogućiće da gradske zone i aglomeracije, kao što su Vojvodina, Subotica, Smederevo, Sremska Mitrovica, Novi Sad i Pančevo ostvare usaglašenost sa zahtevima o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Međutim, nekoliko crnih tačaka, kao što su Beograd i Kragujevac, i dalje će se suočavati sa lošim kvalitetom vazduha u smislu postizanja graničnih vrednosti za koncentracije PM10, dok će Niš, Valjevo i Užice dodatno imati problema, jer će osim prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija PM10, beležiti prekoračenja graničnih vrednosti za srednje godišnje koncentracije PM2.5 koje su propisane na 25 μg/m3. Postizanje srednjih BAT AELs znatno će popraviti kvalitet vazduha u Boru, ali se očekuje da će granične vrednosti dnevnih srednjih koncentracija i dalje beležiti više od trostrukog prekoračenja.

Emisije NOx 2030. u odnosu na 2015. godinu će se i dalje smanjiti u scenariju WAM B u poređenju za scenariom WAM A za dodatnih 5,3%, dok će se emisije VOC smanjiti za dodatnih 7,4% u poređenju sa WAM A. Dodatnim merama predviđenim scenariom WAM B za sektor poljoprivrede će se ostvariti gotovo dupla smanjenja 2030. u poređenju sa 2015. godinom u odnosu na scenario WAM A (18,9% iz scenarija WAM B u poređenju sa 9,7% iz WAM A).

Scenario WAM C

Scenario WAM C je scenario pune kontrole. On se nadovezuje na scenario WAM B i dodaje sve neophodne PiM s ciljem rešavanja preostalih lokacija problematičnih sa aspekta kvaliteta vazduha, zatim intenzivira sprovođenje ključnih tačaka za sprovođenje mera na lokalnom nivou, kojima se obezbeđuje puna usklađenost sa Direktivom 2008/50/EZ u pogledu suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10), NOx, SO2 i O3. Scenario WAM C procenjuje da je za dalje smanjenje emisija PM u pet gradova potrebno uvesti korišćenje peći i kotlova na pelet i toplotnih pumpi. Scenario WAM C na osnovu višestruke primene modela prenosa hemikalija CHIMERE predviđa do 2030. godine zamenu starih kućnih grejnih tela na čvrsta goriva novim koji su u skladu sa propisima o eko-dizajnu po sledećoj dinamici:

1) Kragujevac (zahtev za dodatnim smanjenjem emisija PM od 15% u poređenju sa WAM B 2030. godine): 2030. godine zamenjeno 58% kućnih grejnih tela eko-dizajniranim grejnim telima uz veliki udeo uređaja na drvni pelet od 25%;

2) Beograd (zahtev za dodatnih 20% smanjenja emisija PM u poređenju sa WAM B 2030. godine): 2030. godine zamenjeno 58% kućnih grejnih tela isključivo eko-dizajniranim pećima ili kotlovima na pelet;

3) Valjevo i Niš (zahtev za dodatnih 50% smanjenja emisija PM u poređenju sa WAM B 2030. godine): 2030. godine zamenjeno 74% kućnih grejnih tela sa 50% eko-dizajniranih peći ili kotlova na pelet i 50% toplotnih pumpi;

4) Užice (zahtev za dodatnih 65% smanjenja emisija PM u poređenju sa WAM B 2030. godine): 2030. godine zamenjeno 80% kućnih grejnih tela sa 15% eko-dizajniranih peći ili kotlova na pelet i 85% toplotnih pumpi.

Pored toga, očekuje se potpuno ukidanje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na otvorenom 2030. umesto 2035. godine, kako je bilo projektovano u scenariju WAM B. I dalje prisutan problem koncentracija SO2 u Boru se rešava u okviru scenarija WAM C sprovođenjem nižih BAT AELs.

Sprovođenje mera iz scenarija WAM C dalje će dovesti do smanjenja emisija PM10 i PM2.5 na nacionalnom nivou. Kako scenario WAM C cilja specifične problematične lokacije na lokalnom nivou, dodatna smanjenja emisija na nacionalnom nivou su ograničena. Očekuje se da će emisije PM10 opasti za 50,9% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom, što predstavlja dodatnih 5,1% u odnosu na WAM B, dok će emisije PM2.5 prema projekcijama opasti za 58,3% u istom periodu, što je 6,8% više u odnosu na WAM B.

Merama iz scenarija WAM C će se na nacionalnom nivou smanjiti emisije SO2 za dodatnih svega 0,1% do 2030. u odnosu na 2015. godinu u poređenju sa scenariom WAM B, ali će ovo smanjenje ostvariti znatan lokalni uticaj na emisije i koncentracije SO2 u ambijentalnom vazduhu u Boru, čime se obezbeđuje da granične vrednosti neće biti prekoračene. Pored toga, emisije NOx i VOC će se u istom periodu dodatno smanjiti u poređenju sa scenariom WAM B za 0,7% i 2,5% respektivno. Dodatna smanjenja primenom scenarija WAM C takođe se očekuju za emisije NH3 zbog primene dodatnih mera u sektoru poljoprivrede, zahvaljujući kojima se očekuje dalje smanjenje emisija NH3 od 1,6% u poređenju sa scenariom WAM B.

Sprovođenjem scenarija WAM C, očekuje se da će kvalitet vazduha u Republici Srbiji biti u skladu sa pravnim okvirom Evropske unije.

Rezultati modela CHIMERE sa efektima scenarija ublažavanja WAM A, WAM B i WAM C za PM10 i PM2.5 prikazani su na sledećim slikama:

Slika 17. i Slika 18.27.

Slika 17: Rezultati istraživanje po modelu prenosa hemikalija CHIMERE za PM10 u scenarijima WAM A, WAM B i WAM C

Slika 18: Rezultati istraživanje po modelu prenosa hemikalija CHIMERE za PM2.5 u scenarijima WAM A, WAM B i WAM C

Pregled smanjenja emisija svih zagađujućih materija prema svim scenarijima prikazan je u Tabeli 5-1.

Tabela 5-1 Projektovana smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh prema scenarijima WAM

Scenario

Ciljana godina/godina za poređenje

Smanjenje emisije SO2

[%]

Smanjenje emisije NOx

[%]

Smanjenje emisije PM10

[%]

Smanjenje emisije PM2.5

[%]

Smanjenje emisije VOC

[%]

Smanjenje emisije NH3

[%]

WAM A

2030/2015.

–91,4%

–54,6%

–29,4%

–29,7%

–18,4%

–9,7%

2030/2005.

–92,9%

–60,7%

–3,1%

–5,0%

–27,7%

–29,7%

WAM B

2030/2015.

–91,9%

–59,9%

–45,8%

–51,5%

–25,8%

–18,9%

2030/2005.

–93,3%

–65,3%

–25,6%

–34,4%

–34,4%

–36,8%

WAM C

2030/2015.

–92,0%

–60,6%

–50,9%

–58,3%

–28,3%

–20,5%

2030/2005.

–93,4%

–65,9%

–32,6%

–43,6%

–36,6%

–38,1%

A. Troškovi i scenariji ublažavanja uticaja na zdravlje i životnu sredinu

Troškovi

Svi pravci koji se odnose na smanjenje zagađenja vazduha, a koji su nastali kao rezultat različitih scenarija, povezani su sa nekim troškovima. U ovom programu razmatrani su dodatni troškovi u odnosu na scenario WEM, jer su troškovi za sprovođenje tog scenarija već pokriveni finansijskim mehanizmima uz postojeće PiM. Za potrebe procene investicionih troškova, isti su podeljeni prema tome ko realizuje investicije, bez obzira na kapacitet prenosa investicionih troškova kroz lanac vrednosti do potrošača, i bez obzira na javne subvencije ili podsticaje koje investitor može dobiti. Prema tome, identifikovane su tri grupe investitora, a prva uključuje predstavnike javnih ili privatnih kompanija i poljoprivredne proizvođače. Ovi investitori treba da ulažu u industrijska postrojenja, postrojenja za sagorevanje, TM, poljoprivredni sektor, distribuciju benzina i benzinske stanice. Druga grupa su potrošači. Oni se bave merama koje imaju za cilj zamenu starih kućnih grejnih tela, kupovinu novijih polovnih vozila, zamenu starih vozila. U treću grupu spada država sa lokalnim samoupravama. Ni jedna od razmatranih mera ne iziskuje velika investiciona ulaganja iz državnog budžeta, osim ulaganja u pripremu regulatornog okvira i infrastrukture za sprovođenje politike, koja je potrebna za sprovođenje pojedinih mera uglavnom povezanih sa finansijskim podsticajima. Međutim, kada se radi o finansiranju investicionih troškova, predviđena je značajna podrška državnog budžeta.

Izvršena je procena investicionih troškova za svaki pojedinačni skup mera:

1) za industrijska postrojenja, postrojenja za sagorevanje, za benzinske stanice, itd. izvršena je procena investicija u tehnike smanjenja. Tehnike smanjenja najčešće se odnose na konkretnu zagađujuću materiju, kao što su skruberi za smanjenje emisija SO2, elektrostatički filteri za smanjenje emisija PM, ložišta sa nižim NOx za smanjenje emisija NOx;

2) kod pokretnih izvora, kao što su vozila u drumskom saobraćaju i TM, smanjenje emisija postiže se nabavkom novih vozila koja su u skladu sa standardima EU (Euro 6 je primer za vozila u drumskom saobraćaju, faza V za TM). Sprovođenjem na primer Euro standarda može se istovremeno smanjiti emisija nekoliko zagađujućih materija, kao što su PM, VOC, NOx, itd.;

3) kada je reč o kućnim grejnim telima na čvrsto gorivo, koje se dovode u vezu sa smanjenjem emisija PM, ne postoje dostupne tehnike koje se primenjuju na kraju procesa. Nabavljaju se i koriste novi, energetski efikasniji uređaji, koji emituju manje emisija ako su u skladu sa standardima EU koji proističu iz Direktive EU o eko-dizajnu i njenih pratećih akata. Ovim uređajima smanjuje se emisija PM i VOC, ali se može desiti da se njihovom primenom povećaju emisije NOx zbog povećanja temperature, veće količine goriva, itd.;

4) u sektoru poljoprivrede, razvoj i primena najbolje prakse zahtevaju investicije u određene efikasnije i resursno iskoristivije tehnike.

Troškovi sprovođenja specifičnih PiM predstavljeni su kao ukupni godišnji troškovi, koji su zbir kapitalnih troškova prikazanih po godinama i operativnih troškova. Investicije u opremu spremnu za rad, prikazane po godinama, uzimaju u obzir ulaganje (u evrima), period od nekoliko godina koji odgovara godinama životnog ciklusa opreme, primenjuje se godišnja stopa od 4%, koja odgovara stopi iz modela GAINS28. Godišnje operativne troškove čine fiksni operativni troškovi (održavanje, osiguranje itd.) i varijabilni operativni troškovi (reagensi, električna energija, odlaganje otpada, itd.).

Slika 19: Dodatni kumulativni investicioni troškovi za scenarije WAM A, WAM B i WAM C

Procena kumulativnih investicionih troškova (Slika 19) je pokazala da scenario WAM C zahteva tri puta više ulaganja od scenarija WAM A, a samo 4,8% više od scenarija WAM B, i ovi troškovi iznose 2594,6 miliona evra za period 2022–2030. godine.

Poređenje scenarija ublažavanja, nakon podele investicija po godinama i po dodavanju operativnih troškova, ukazuje na povećanje razlike između scenarija. Razlika u odnosu na ukupne investicione troškove po godinama za scenario WAM A iznosi 50,9 miliona evra, dok su ukupni troškovi po godinama za scenario WAM B veći za 117,8 miliona evra i iznose 168,7 miliona evra godišnje. Najveći procenjeni ukupni godišnji investicioni troškovi odnose se na sprovođenje scenarija WAM C, čiji troškovi iznose 189,2 miliona evra godišnje, odnosno 20,6 milion evra godišnje više nego za scenario WAM B. Ovo poređenje prikazano je na Slici 20 u nastavku. Detaljan pregled troškova dat je u pododeljku 7.2.1 Troškovi sprovođenja.

Slika 20: Ukupni troškovi scenarija WAM A, WAM B i WAM C prikazani u godinama

Uticaji na zdravlje

Za procenu uticaja na zdravlje nastalih usled izlaganja ambijentalnom vazduhu lošeg kvaliteta, primenjena su dva pristupa kvantifikacije i novčanog vrednovanja uticaja zagađenja vazduha na mortalitet. Pokazatelji uključuju slučajeve prevremene smrti i razliku godina od prevremene smrti do prosečnog životnog veka. Što se tiče hroničnog mortaliteta, pokazatelj razlike godina (izgubljenih godina života) novčano je iskazan vrednošću VOLY (engl. Value of Life Year, vrednost jedne godine života), pokazatelj prevremene smrti novčano je prikazan kroz vrednost VSL (engl. Value of Statistical Life, statistička vrednost života). Ove vrednosti dobijene su istraživanjima spremnosti za plaćanje29. VSL predstavlja procenu štete zasnovanu na broju ljudi koji su spremni da plate za smanjenje rizika od umiranja usled zdravstvenih problema. VOLY predstavlja procenu štete zasnovanu na skraćenju životnog veka (iskazanog u potencijalno izgubljenim godinama života). Ova mera uzima u obzir starosno doba u kojem smrt nastupa.

Modeliranje uticaja na zdravlje primenom modela Alpha–RiskPoll pokazuje da bi za Republiku Srbiju najskuplji scenario bio ignorisanje troškova zdravstvenih problema nastalih zbog lošeg kvaliteta vazduha i nepreduzimanja nikakvih radnji.

Tabela 5-2 Godišnji uticaji na zdravlje po scenarijima, po odgovarajućim jedinicama i godini

Uticaji na zdravlje u Republici Srbiji

Jedinica

Zagađujuća materija

Referentna godina

WEM

WAM A

WAM B

WAM C

2015.

2030.

2030.

2030.

2030.

Akutni mortalitet (sve starosne grupe)

Slučajevi prevremene smrti

O3

461

365

358

352

352

Prijem u bolnicu zbog respiratornih tegoba (> 64)

Slučajevi

242

225

221

218

217

Prijem u bolnicu zbog kardio-vaskularnih tegoba (> 64)

Slučajevi

2.061

1.922

1.887

1.854

1.852

Dani ograničenih radnih aktivnosti usled lakših tegoba (sve starosne grupe)

Dani

1.415.555

1.082.884

1.063.011

1.044.761

1.043.670

Hronični mortalitet (sve starosne grupe)

Godine od smrti do prosečnog životnog veka

PM2.5

92.013

60.363

54.075

46.918

44.221

Hronični mortalitet (30+)

Slučajevi prevremene smrti

9.773

7.373

6.605

5.731

5.401

Mortalitet novorođenčadi (0–1)

Slučajevi prevremene smrti

9

4

3

3

3

Hronični bronhitis (27+)

Slučajevi

5.934

4.564

4.089

3.548

3.344

Bronhitis kod dece starosti od šest do 12 godina

Dodatni slučajevi

22.762

14.431

12.928

11.217

10.572

Prijem u bolnicu zbog respiratornih tegoba (sve starosne grupe)

Slučajevi

4.261

3.103

2.780

2.412

2.273

Prijem u bolnicu zbog kardio-vaskularnih tegoba (sve starosne grupe)

Slučajevi

5.144

3.746

3.356

2.912

2.744

Dani ograničenih radnih aktivnosti (sve starosne grupe)

Dani

8.656.749

6.371.784

5.707.963

4.952.499

4.667.841

Dani u kojima se javljaju simptomi astme (deca od pet do 19 godina)

Dani

186.041

117.950

105.662

91.677

86.408

Dani sprečenosti za rad (15–64 godine)

Dani

2.132.518

1.503.675

1.347.020

1.168.739

1.101.563

Bronhitis kod dece uzrasta od pet do 14 godina

Dodatni slučajevi

NO2

2.395

1.348

1.226

1.094

1.075

Prijem u bolnicu zbog respiratornih tegoba (sve starosne grupe)

Slučajevi

2.113

1.380

1.255

1.120

1.100

Hronični mortalitet (sve starosne grupe)

Godine od smrti do prosečnog životnog veka

6.530

3.843

3.495

3.118

3.063

Hronični mortalitet (30+) srednje vrednosti prema VSL

Slučajevi prevremene smrti

694

469

427

381

374

Kako je predstavljeno u tabelama, sprovođenjem scenarija WEM ostvariće se velike koristi za zdravlje građana Republike Srbije, efikasnost postojećih mera razmatranih u okviru scenarija WEM, što ukazuje na značaj blagovremenog sprovođenja NERR-a, mera u sektoru industrije, u sektoru drumskog saobraćaja i primene Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 67/21) i Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 111/15 i 83/21). Očekuje se da će hronični mortalitet opasti za 41,4% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom. Dalji pad hroničnog mortaliteta očekuje se od sprovođenja scenarija WAM A (–46,5%), WAM B (–52,3%) i WAM C (–53,1%). Pored toga, očekuje se pad broja dana sa izraženim simptomima astme kod dece (od 5 do 19 godina) do 2030. u poređenju sa 2015. godinom zahvaljujući sprovođenju scenarija WAM A, WAM B i WAM C, i to za 43,2%, 50,7% odnosno 53,6%. Sprovođenje PiM iz scenarija WAM A, WAM B i WAM C takođe će smanjiti broj dana odsustva s posla u poređenju sa 2015. godinom. Scenario WAM A dovodi do uštede od 0,16 miliona radnih dana, WAM B 0,33 miliona radnih dana, dok se scenariom WAM C dodatno uštedi čak 0,40 miliona radnih dana 2030. godine. Kada se svi uticaji na zdravlje u Republici Srbiji iz Tabele 5-2 iskažu u novcu, smanjenje ukupne štete koja se nanosi zdravlju iskazana novčano u odnosu na godine života 2030. godine iznosi za scenario WAM A 1.845 miliona evra manje u poređenju sa štetom iz 2015. godine. Sprovođenje scenarija WAM B donela bi dodatnih 385 miliona evra uštede u poređenju sa scenariom WAM A (ukupno 2.204 miliona evra u poređenju sa 2015. godinom), dok bi se sprovođenjem scenarija WAM C ostvarile ukupne uštede od 2.335 miliona evra, odnosno 132 miliona evra više nego sprovođenjem scenarija WAM B. Pojedinosti o ukupnoj godišnjoj šteti po zdravlje, iskazanoj kroz vrednost statističkog života (VSL) i vrednost godina života (VOLY) predstavljene su na Slici 21.

Slika 21: Ukupne godišnje štete po zdravlje koje su posledica vazduha lošeg kvaliteta u Republici Srbiji

Slika 22: Ukupne godišnje koristi za zdravlje od sprovođenja različitih scenarija ublažavanja

Procena troškova i koristi scenarija

Procenom troškova i koristi u principu se ukazuje na to da li koristi po zdravlje od boljeg kvaliteta vazduha prevazilaze potrebe za dodatnim ulaganjima za sprovođenje PiM iz scenarija. Kako bi se bolje sagledala celokupna slika i izvršilo poređenje scenarija, koristi i troškovi scenarija ublažavanja upoređeni su sa scenariom WEM.

Slika 23: Procena troškova i koristi za scenarije ublažavanja primenom VOLY metode vrednovanja mortaliteta

Procena troškova i koristi scenarija WAM A, WAM B i WAM C (Slika 23) pokazala je da su koristi po zdravlje u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana. Najbolji odnos koristi i troškova analiziran je za scenario WAM A, i on iznosi 5,5, za njim je rangiran scenario WAM C sa odnosom od 4,1 i WAM B sa odnosom koristi i troškova od 3,9. U apsolutnom smislu, scenariom WAM C ostvaruje se najveća neto korist od 611 miliona evra godišnje, zatim sledi WAM B sa 499 miliona godišnje i WAM A sa 259 miliona evra godišnje.

Uticaji na životnu sredinu

Standardi kvaliteta vazduha za zaštitu vegetacije definisani su u Direktivi EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha za koncentracije NOx i SO2. Kritični nivoi su 30 µg.m–3, odnosno 20 µg.m–3 za godišnje koncentracije NO2 i SO2, i te vrednosti koncentracija ne bi trebalo da budu prekoračene na ruralnim mernim stanicama30. U Republici Srbiji su se ove koncentracije 2015. godine merile na pet mernih mesta u ruralnim područjima, ali samo su na dva merna mesta merene koncentracije SO2, dok koncentracije NO2 nisu merene ni na jednom. Na dva merna mesta, na kojima je 2015. izmereno prisustvo SO2, radilo se o godišnjim koncentracijama nižim od 10 µg.m–3, i za 2030. godinu simulirane su takođe veoma niske koncentracije. Kada je reč o NO2, 2015. godine su na pet od 29 stanica izmerene koncentracije iznad 30 µg.m–3, ali svih pet stanica su klasifikovane kao stanice za merenje koncentracija iz saobraćaja, industrije ili urbanih područja. Ni na jednoj stanici u prigradskim područjima nisu izmerene koncentracije veće od 30 µg.m–3. Ovaj broj stanica je 2030. godine sveden na dve, i to saobraćajne stanice u scenarijima WEM i WAM A, odnosno na jednu u scenarijima WAM B i WAM C.

Dakle, mada su na nekoliko stanica u ruralnim područjima 2015. godine izmerene koncentracije, simulacije su pokazale da 2030. godine ni jednom od simuliranih scenarija neće doći do prekoračenja kritičnih nivoa za vegetaciju.

––––––––

24 Analiza scenarija je proces u kojem se sagledavaju mogući budući događaji kroz razmatranje mogućih alternativnih ishoda (nekada se nazivaju „alternativnim svetovima”). Dakle, analiza scenarija ne nastoji da prikaže jednu tačnu sliku budućnosti. Ona umesto toga prikazuje nekoliko mogućih budućih razvoja. Nasuprot prognozama, analiza scenarija nije zasnovana na ekstrapolaciji prošlih trendova i ne očekuje da zapažanja iz prošlosti važe i u budućnosti. Aaker, David A. (2001). Strategic Market Management. New York: John Wiley & Sons. pp. 108 et seq. ISBN 978-0-471-41572-5./Bea, F.X., Haas, J. (2005). Strategisches Management. Stuttgart: Lucius & Lucius. pp. 279 and 287 et seq.

25 Za pripremu Programa korišćeni su modifikovani programi GAINS, CHIMERE i Alpha-RiskPoll (ARP).

26 Detaljan izveštaj o scenarijima WAM A, WAM B i WAM C dostupan na https://www.ekologija.gov.rs.

27 Rezultati modela CHIMERE u smislu uticaja scenarija ublažavanja WAM A, WAM B i WAM C na druge zagađujuće materije prikazani su u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

28 GAINS: Model sinergije i interakcije između emisija gasova sa efektom staklene bašte i emisija zagađujućih materija u vazduh, kojeg je razvila IIASA, a kojeg koristi Evropska unija i Ekonomska emisija UN za Evropu kroz Direktivu 2284/2016 o smanjenju emisija određenih zagađujućih materija i izmenjeni i dopunjeni Geteborški protokol.

29 Prvi primeri istraživanja i procene spremnosti za plaćanje za smanjenje rizika od prevremene smrti od zagađenja vazduha, Poglavlja 4.2.1 i 4.3.2, Harli i saradnici (2005). VSL koji je korišćen u ovom istraživanju rezultat je meta-analize koju je izvršio OESR (2012). Preporučene vrednosti predstavljene su u Poglavlju 6.1. Ovaj izvor takođe daje dodatne informacije o istraživanjima spremnosti na plaćanje. Harli i saradnici, 2005. godina, Metodologija za analizu troškova i koristi za Program „Čistiji vazduh za Evropu”, Drugo izdanje: Procena uticaja na zdravlje, ugovor o sprovođenju analize troškova i koristi za pitanja zagađenja vazduha, posebno u okviru Programa „Čistiji vazduh za Evropu” (https://ec.europa.eu/environment/archives/cafe/pdf/cba_methodology_vol2.pdf), pristup Programu 9. februara 2021. godine, OESR 2012, Procena rizika od mortaliteta u politikama životne sredine, zdravlja i saobraćaja, objavila OESR, Pariz, Francuska (http://dx.doi.org/10.1787/9789264130807-en).

30 Stanice za uzorkovanje namenjene za zaštitu vegetacije i prirodnih ekosistema moraju biti udaljene više od 20 km od aglomeracija, odnosno više od 5 km od drugih izgrađenih područja, industrijskih postrojenja, autoputeva ili glavnih puteva sa prometom većim od 50.000 vozila dnevno (Aneks III Direktive 2008/50).

Teritorija izložena prekoračenjima koncentracija ciljnih vrednosti ozona od značaja za zaštitu vegetacije

Ciljna vrednost Direktive EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha za zaštitu vegetacije utvrđena je kao AOT40 za bilje i

iznosi 18.000 µg.m–3.h–1. AOT4031 za bilje definiše se kao AOT40 izmeren ili simuliran na visini od jednog metra, akumuliran u periodu od maja do jula. Broj kvadratnih kilometara na kojima se beleže prekoračenja u referentnoj i 2030. godini, kako je izračunato u ovom modelu, prikazan je u Tabeli 5-3. Ova površina iskazana je i u procentima teritorije.

Tabela 5-3 Površine na kojima se beleže prekoračenja ciljne vrednosti AOT40 za vegetaciju u Republici Srbiji

Površine na kojima je zabeleženo prekoračenje ciljne vrednosti AOT40 za Republiku Srbiju

Ref.

(2015.)

WEM

(2030.)

WAM A

(2030.)

WAM B

(2030.)

WAM C

(2030.)

U km2

1.440.288

53.377

7.237

664

664

U% ukupne površine

38,73%

1,44%

0,19%

0,02%

0,02%

Smanjenje površine na kojima je zabeleženo prekoračenje u referentnoj godini u odnosu na 2030. godinu i primenu scenarija WEM je izuzetno, jer sa skoro 40% teritorije na kojoj je zabeleženo prekoračenje, ovaj procenat 2030. godine iznosi manje od 2%. Ovakav rezultat uglavnom je posledica znatnog smanjenja NOx (–50% u poređenju sa 2015. godinom). Smanjenja emisija VOC bi takođe imala efekta, ali ovo smanjenje je i značajnije (–10%). Primenom najstrožeg scenarija na emisije zagađujućih materija (WAM C), kojim se emisije NOx i VOC smanjuju 60%, odnosno 26% u poređenju sa referentnom 2015. godinom, prekoračenja ciljnih vrednosti bi bila zabeležena na samo 0,02% teritorije.

5.2. Višekriterijumska analiza koju su sprovele zainteresovane strane, a koja služi za izbor optimalnog scenarija za poboljšanje kvaliteta vazduha u republici srbiji

Višekriterijumska analiza (MCA) je sprovedena kroz elektronski upitnik, uz koji je dostavljen tehnički dokument sa pojednostavljenim informacijama, kako bi omogućila dostupnost velikom broju zainteresovanih strana. Pitanja su se odnosila na tri scenarija sa dodatnim merama (WAM A, WAM B i WAM C), pripremljenih u kontekstu izrade ovog programa.

U nastavku sledi sažetak ključnih rezultata. Detaljna analiza rezultata višekriterijumske analize nalazi se u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Korišćena su tri kriterijuma, pri čemu su zainteresovane strane najveći značaj dale zdravlju (4,36 od 5), a zatim slede životna sredina (4,27) i ekonomija (4,04).

Za kriterijum životne sredine postavljena su tri pitanja:

1) koliko ste zadovoljni smanjenjem emisija PM10 postignutim u okviru scenarija WAM A, WAM B i WAM C?;

2) koliko ste zadovoljni brojem dana prekoračenja graničnih vrednosti PM10 procenjenih u WAM A, WAM B i WAM C?;

3) koliko ste zadovoljni procenom broja dana prekoračenja graničnih vrednosti bilo koje zagađujuće materije u vašem gradu (ili gradu u vašoj blizini) u okviru WAM A, WAM B i WAM C?.

Za kriterijum zdravlja postavljeno je jedno pitanje:

1) koliko ste zadovoljni procenom broja prevremenih smrtnih slučajeva u vezi sa zagađenjem vazduha u okviru WAM A, WAM B i WAM C?

Za ekonomski kriterijum postavljena su dva pitanja:

1) koliko ste zadovoljni procenjenim dodatnim troškovima za sprovođenje WAM A, WAM B i WAM C?;

2) koliko ste zadovoljni procenom neto koristi (odnosa koristi i troška) u okviru WAM A, WAM B i WAM C?.

Odgovori na sva pitanja, bez izuzetka ukazuju na najveći stepen zadovoljstva scenariom WAM C, zatim sledi WAM B i na kraju WAM A.

Za ilustraciju odgovora zainteresovanih strana i najveće iskazane naklonosti scenariju WAM C u poređenju sa ostalim, na Slici 24 grafički su predstavljeni rezultati odgovora na pitanje o zadovoljstvu sa smanjenjem emisija PM10 postignutim u okviru svakog scenarija.

Slika 24 – Koliko ste zadovoljni smanjenjem emisija PM10 postignutim u okviru scenarija WAM A, WAM B i WAM C? – prosek ocena

Rezultati višekriterijumske analize jasno pokazuju da zainteresovane strane žele da se istraže sve mogućnosti za poboljšanje kvaliteta ambijentalnog vazduha, kako bi se osiguralo da svi građani Republike Srbije uživaju u boljim zdravstvenim uslovima u poređenju sa trenutnim stanjem. Čak i kada su suočeni sa nešto većim troškovima koje će snositi gradovi sa najtežim stanjem u pogledu kvaliteta vazduha, zainteresovane strane su pokazale veliki osećaj solidarnosti, vrlo jasno rekavši da nijedan stanovnik Republike Srbije ne sme ostati zanemaren. Imajući sve to u vidu, kao i činjenicu da rezultati analize ne predstavljaju propis, ispitanici podržavaju usvajanje scenarija WAM C kako bi se ispunila vizija definisana u ovom programu.

––––––––

31 AOT40 ukazuje na akumuliranu izloženost ozonu, iskazanoj u μg.m-3.sati-1, na graničnu vrednost od 40 ppb. To je zbir razlika između satnih koncentracija > 80 μg.m-3 (40 ppb) i 80 μg.m-3 akumuliranih satnih vrednosti, izmerenih između 08:00 i 20:00 časova (centralnoevropsko vreme).

6. OPŠTI I POSEBNI CILJEVI

Na osnovu procene troškova i uticaja na zdravlje i životnu sredinu uz sprovođenje scenarija ublažavanja i na osnovu inputa zainteresovanih strana, data je preporuka za sprovođenje scenarija WAM C, budući da ovaj scenario predstavlja ekonomičan i socijalno pravedan put do ostvarenja vizije o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji.

Scenario WAM C je scenario potpune kontrole, i kao takav ima daleko najveći pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, poštujući princip da građani imaju pravo na čist vazduh, i usredsređujući se na suspendovane čestice, koje su najštetnije za zdravlje ljudi. Pored toga, najambiciozniji scenario WAM C takođe će imati najveći pozitivan uticaj ne samo u zimskim vremenskim uslovima, već i za vreme letnjih toplotnih talasa, kada dolazi do povećanja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, i kada visoke temperature i zagađujuće materije deluju u sinergiji i uzrokuju ozbiljnije zdravstvene probleme nego što bi se to moglo očekivati samo od visoke atmosferske temperature ili samo od zagađenja.

Scenario WAM C je pored toga ambiciozan i u smislu podrške održivom razvoju i čistoj proizvodnji energije u Republici Srbiji, on ima za cilj promociju konkurentnosti kroz jačanje nacionalnog konkurentnog profila u skladu sa ciljevima i pravcima utvrđenim u sektoru zaštite vazduha.

Polazeći od ovih principa, opšti cilj ovog programa je:

Smanjenje štetnih uticaja na zdravlje usled izlaganja vazduhu lošeg kvaliteta do 2030. u poređenju sa 2015. godinom smanjenjem izlaganja zagađenju vazduha, u isto vreme omogućavajući da se Republika Srbija uskladi sa regulatornim ograničenjima propisanim u Evropskoj uniji za zagađenje vazduha, i ograničavajući štetne uticaje na ekosisteme.

Da bi se ovaj glavni cilj ostvario, Republika Srbija do 2030. godine treba da smanji emisije SO2 za 92%, NOx za 60,6%, PM10 za 50,9, PM2.5 za 58,3%, VOC za 28,3% i NH3 za 20,5% u poređenju sa 2015. godinom, što predstavlja znatno smanjenje emisija. Ovi ciljevi grafički su prikazani na Slici 25.

Slika 25: Ciljne emisije zagađujućih materija u vazduhu iz opšteg cilja

Ovo smanjenje zagađujućih materija u vazduhu na nacionalnom nivou oslanja se na smanjenje emisija iz nekoliko privrednih sektora. Kako bi se omogućila usklađenost sa propisima i praksama Evropske unije, definisani su i određeni posebni ciljevi za ostvarenje opšteg cilja ovog programa, i to:

Posebni cilj 1: Smanjenje emisija SO2 za 92% i suspendovanih čestica PM2.5 za 58,3% iz sektora energetike (uključujući saobraćaj i individualna ložišta) 2030. godine u poređenju sa 2015. godinom

Od posebnog značaja za ostvarivanje ovog posebnog cilja je:

1) smanjenje emisija SO2 iz A sektora javne energetike za 94%, odnosno PM2.5 za 76% do 2030. godine;

2) smanjenje PM2.5 iz C sektora ostalih stacionarnih postrojenja sa sagorevanjem za 50% do 2030. godine;

3) smanjenje PM2.5 iz F iz sektora saobraćaja za 44% do 2030. godine.

Posebni cilj 2: Smanjenje emisija zagađujućih materija i teških metala u vazduh iz industrijskih procesa i upotrebe proizvoda kroz usaglašavanje sa BAT AELs

Od posebnog značaja za ostvarivanje ovog posebnog cilja je:

1) sprovođenje Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama u industrijskim procesima, uzimajući u obzir srednje vrednosti gornjih i donjih BAT AELs, odnosno niže nivoe za proizvodnju bakra32 i sumporne kiseline33 u Boru.

Posebni cilj 3: Smanjenje emisija NH3 iz sektora poljoprivrede za 20,5% u poređenju sa 2015. godinom

Od posebnog značaja za ostvarivanje ovog posebnog cilja je:

1) smanjenje emisija NH3 iz upravljanja stajnjakom za 9% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom;

2) smanjenje emisija NH3 iz aktivnosti rasturanja stajnjaka po obradivom zemljištu za 31% do 2030. u poređenju sa 2015. godinom.

Posebni cilj 4: Promocija prelaska na čist vazduh za sve

Promotivne aktivnosti spadaju u horizontalne aktivnosti, koje će se, između ostalog, ostvarivati kroz edukaciju, obuku za primenu najboljih praksi, izgradnju kapaciteta i podizanje svesti.

Sastavljena je lista različitih mera čijim sprovođenjem će se obezbediti ispunjenje posebnih, a prema tome, i opšteg cilja Programa. Ove mere, njihovi efekti, uticaji, odgovorne institucije, vremenski rokovi i druge informacije koje se odnose na praćenje i izveštavanje o merama, detaljno su opisane u Akcionom planu, dok su osnovne informacije date u sledećim poglavljima Programa.

––––––––

32 Sprovedbena odluka Evropske Komisije 2016/1032/EU Poglavlje 1.2 Zaključci o najboljim dostupnim tehnikama za proizvodnju bakra.

33 Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama (BREF) za velike količine neorganskih hemikalija, Rezime, Tabela 5.

7. MERE I NJIHOV UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU

U ovoj tabeli prikazane su konkretne mere kojima se osigurava ostvarenje vizije Programa kroz sprovođenje posebnih i opšteg cilja. Ova tabela, osim mera, prikazuje i zainteresovane strane koje mogu imati interes ili su pod uticajem mere34.

Tabela 7–1 Mere za postizanje ciljeva i identifikacija zainteresovanih strana

Posebni cilj

Mera

Zainteresovane strane

Posebni cilj 1: Smanjenje emisija SO2 za 92% i suspendovanih čestica PM2.5 za 58,3% iz sektora energetike (uključujući saobraćaj i individualna ložišta) 2030. godine u poređenju sa 2015. godinom

Sprovođenje Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama za velika postrojenja za sagorevanje, uzimajući u obzir srednje vrednosti gornjih i donjih BAT AELs

Javni proizvođači električne i toplotne energije, operateri velikih industrijskih postrojenja

Sprovođenje Direktive EU 2015/2193 o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz srednjih postrojenja za sagorevanje

Operateri srednjih postrojenja za sagorevanje

Sprovođenje Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja sa sagorevanjem u manjim postrojenjima za sagorevanje (kapacitet do 1 MW), koje ne podležu Direktivi o eko-dizajnu.

Operateri malih i srednjih preduzeća

Sprovođenje najmanje Euro standarda za polovna uvezena vozila: Euro 5/V od 1. januara 2024. i Euro 6/VI od 1. januara 2025. godine

Potrošači (vlasnici drumskih vozila), pružaoci usluga u drumskom saobraćaju, uvoznici i prodavci vozila

Dodatna obnova voznog parka od finansijskih podsticaja za deregistraciju/otpremanje u reciklažne centre najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i teretnih vozila (izuzev N3), i EURO I, II i III dizel autobusa

Potrošači (vlasnici drumskih vozila), pružaoci usluga u drumskom saobraćaju

Sprovođenje Uredbe (EU) 2016/1628 o zahtevima koji se odnose na granične vrednosti emisija za gasovite i suspendovane čestice zagađujućih materija i za odobrenje tipa motora sa unutrašnjim sagorevanjem za TM

Dobavljači opreme, građevinska preduzeća

Brža zamena postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim uređajima koji ispunjavaju zahteve Direktive o eko-dizajnu uz finansijske podsticaje i uz veći procenat zamene u gradovima Kragujevac, Beograd, Niš, Valjevo i Užice

Lokalne zajednice, domaćinstva

Sprovođenje izmenjene Direktive 2009/30/EZ o kvalitetu goriva i Direktive 2016/802/EZ o smanjenju sadržaja sumpora u određenim tečnim gorivima

Proizvođači i snabdevači tečnog goriva

Ograničavanje emisija VOC sprovođenjem Direktive 94/63/EZ o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja kao rezultat skladištenja benzina i njegove distribucije sa terminala do benzinskih stanica (Prva faza) i Direktiva 2009/126/EZ sakupljanja benzinske pare tokom dopunjavanja motornih vozila gorivom na benzinskim stanicama (Druga faza).

Infrastruktura za skladištenje i distribuciju benzina, preduzeća za transport benzina

Posebni cilj 2: Smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i teških metala iz industrijskih procesa i upotrebe proizvoda kroz usaglašavanje sa BAT AELs

Sprovođenje Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama u industrijskim procesima, uzimajući u obzir srednje vrednosti gornjih i donjih BAT AELs, odnosno niže nivoe za proizvodnju bakra i sumporne kiseline u Boru

Topionice bakra

Sprovođenje Poglavlja V Direktive o industrijskim emisijama, Aneksa VII za VOC ili Poglavlja 2 za postrojenja u kojima potrošnja rastvarača prelazi 200 t godišnje ili 150 kg na sat.

Kompanije koje vrše površinsku obradu supstanci, predmeta ili artikala u kojima se koriste organski rastvarači, naročito za presvlačenje, štampu, oblaganje, odmašćivanje, zaptivanje, kalibraciju, bojenje, čišćenje ili impregnaciju

Posebni cilj 3: Smanjenje emisija NH3 iz sektora poljoprivrede za 20,5% u poređenju sa 2015. godinom

Sprovođenje najbolje prakse u skladištenju tečnog stajnjaka

Operateri farmi svinja i goveda koji su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole

Zamena đubriva na bazi uree đubrivima na bazi amonijum-nitrata

Vlasnici farmi i poljoprivrednog zemljišta

Uvođenje najbolje prakse prilikom rasturanja i nanošenja čvrstog stajnjaka na zemljište bržom inkorporacijom stajnjaka u zemljište

Operateri farmi svinja i živine

Uvođenje najbolje prakse u aktivnosti rasturanja tečnog stajnjaka sa farmi svinja i goveda

Vlasnici poljoprivrednog zemljišta

Ograničavanje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede (0% 2030. godine)

Vlasnici farmi i poljoprivrednog zemljišta

Posebni cilj 4: Promocija prelaska na čist vazduh za sve

Edukacija o zaštiti i kvalitetu vazduha, obuka za sprovođenje najbolje prakse i podizanje svesti

Univerziteti, škole, centri za obuku odraslih, lokalne zajednice, domaćinstva, kompanije, zaposleni, naročito u lancu vrednosti u sektorima sa najvećim uticajem na kvalitet vazduha

Kada je reč o uticajima posebnih PiM na životnu sredinu, daleko najveći doprinos postizanju Posebnog cilja 1 daju podsticaji za bržu zamenu kućnih grejnih tela novim eko-dizajniranim uređajima i toplotnim pumpama, uz veći procenat zamene u Kragujevcu, Beogradu, Nišu, Valjevu i Užicu, čime će se doprineti ispunjenju opšteg cilja u procentu od 63,9% za PM2.5 i čak 90,6% za PM10. Ovu meru prati ograničenje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na poljoprivrednom zemljištu, čime se doprinosi ispunjenju opšteg cilja u procentu od 30,8% za PM2.5. Primena minimalnih standarda na polovna vozila doprineće 63,5% ukupno potrebnom smanjenju emisija Nox35.

Posebni cilj 2 odnosni se na industrijske procese i upotrebu proizvoda. Sprovođenje Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama u industrijskim procesima, uzimajući u obzir srednje vrednosti gornjih i donjih BAT AELs36, odnosno niže nivoe za proizvodnju bakra i sumporne kiseline u Boru doprinosiukupnom smanjenju emisija SO2 sa 31,9% i smanjenju emisija NOX sa 15,4%. Treba naglasiti da je ova mera u scenariju WAM C između ostalog usmerena na postizanje graničnih vrednosti emisije za praškaste materije37 i SO2 iz topionice bakra u Boru, kako bi se osigurala usaglašenost kvaliteta vazduha u Boru sa graničnim vrednostima propisanim Direktivom o kvalitetu vazduha 2008/50/EZ u pogledu sumpor dioksida i sa ciljnim vrednostima za arsen, kadmijum, nikl i benzo(a)piren u skladu sa Direktivom 2004/107/EU o arsenu, kadmijumu, živi, niklu i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u ambijentalnom vazduhu.

Mere iz Posebnog cilja 3 imaju za cilj prvenstveno emisije NH3, pri čemu je daleko najvažnija mera zamena đubriva na bazi uree đubrivom na bazi amonijum-nitrata, čime se doprinosi ukupnom smanjenju emisija NH3 sa 51,1%, nakon čega slede uvođenje najbolje prakse prilikom rasturanja tečnog stajnjaka sa farmi svinja i goveda, čime se doprinosi sa 15,6%, i uvođenje najbolje prakse u aktivnosti rasturanja i nanošenja čvrstog stajnjaka na zemljište bržom inkorporacijom stajnjaka u zemljište, koje doprinosi ukupnom smanjenju emisija NH3 sa 5,9%.

Detaljan pregled uticaja mera na životnu sredinu prikazan je u Tabela 7–2.

Tabela 7-2 Uticaji mera na životnu sredinu prema zagađujućim materijama i merama

––––––––

34 Iz ove informacije isključena je javna uprava (nacionalni, pokrajinski i lokalni nivo), koja je nadležna za implementaciju i/ili monitoring ovih mera, a relevantni organi uprave su kao takvi identifikovani u Akcionom planu.

35 NOx je, zajedno sa SO2, VOC i NH3 prekursor za formiranje PM2.5

36 Preciznu procenu odstupanja od srednjih vrednosti gornjih i donjih nivoa emisije za najbolje dostupne tehnike (BAT AELs) treba računati na nivou svakog postrojenja, uzimajući u obzir doprinos postrojenja (primarne i sekundarne emisije) kvalitetu vazduha i prekoračenja određenih zagađujućih materija u vazduhu u zonama i aglomeracijama.

37 Sprovedbena odluka Komisije 2016/1032/EU, u Poglavlju 1.2 Zaključaka o najboljim dostupnim tehnikama, propisuje ograničenje emisija teških metala kroz granične vrednosti emisija za najbolje dostupne tehnike za praškaste materije iz proizvodnje bakra.

7.3. Mere i opisi mera, zagađujuće materije, uštede emisija i institucije nadležne za sprovođenje mera i partneri

Tabela 7-3 u nastavku predstavlja listu mera iz scenarija WAM C sa podacima o vrsti mere, opisom mere, kraćim tekstualnim opisom glavnih elemenata ili konceptualnog pristupa mere, uključujući važne odrednice (očekivano vreme za sprovođenje mere), ciljevima kojima mera dodatno doprinosi, i poglavljem iz procesa pretpristupnih pregovora kojem ta mera pripada. Svaka mera takođe sadrži informacije o ključnoj implementacionoj instituciji, partnerima, zatim o predmetnoj zagađujućoj materiji i potencijalu mere za smanjenje emisije do 2025, 2030. i 2035. godine, zajedno sa pokazateljem o ekonomičnosti mere koji se pripisuje jednoj od glavnih zagađujućih materija u vazduhu.

7.2. Troškovi, finansiranje i vremenski okviri za sprovođenje mera i aktivnosti do 2030. godine

7.2.1. Troškovi sprovođenja

U poređenju sa scenariom sa postojećim merama, mere predložene ovim programom iziskuju dodatna ulaganja u različitim sektorima. Ti dodatni investicioni troškovi procenjeni su na 2595 miliona evra u periodu 2022–2030. godine.

Pomenute dodatne investicione troškove zajedno će snositi potrošači/domaćinstva (na primer, prilikom kupovine efikasnijih i manje zagađujućih automobila i grejnih tela, ili promenom energenta za ogrev), investitori, npr. javna ili privatna preduzeća i poljoprivrednici (nove tehnologije na kraju ciklusa za ispunjenje BAT AELs, nove tehnike skladištenja stajnjaka) i država. Budući da mere za postizanje utvrđenih ciljeva ne zahtevaju investiciona ulaganja od države, planirano je da se iz državnog budžeta doprinese finansiranju mera koje će uglavnom sprovoditi potrošači41. Predviđeno je da potrošači snose 75,2% investicionih troškova, a investitori preostalih 24,8%.

Od ukupnog iznosa investicionih troškova, 90,4% ili 2346 miliona evra će se opredeliti za sprovođenje mera iz Posebnog cilja 1 (od čega 394,4 miliona evra ili 16,8% treba da pokriju investitori), 195,6 miliona evra (6,6%) se opredeljuje za sprovođenje Posebnog cilja 2 (u celosti pokrivaju investitori) i 52,7 miliona evra (1,8%) namenjeno je za sprovođenje mera iz Posebnog cilja 3 (u celosti pokrivaju investitori – poljoprivrednici).

Slika 26: Podela investicionih troškova u periodu 2022–2030. godine

Država će imati dodatnu ulogu u sprovođenju mera iz Programa kroz definisanje regulatornih, fiskalnih i podsticajnih šema. U ovom kontekstu, država smatra trenutne prihode od principa zagađivač plaća42 važnim izvorom finansiranja državnih podsticaja. Međutim, očekuje se da će ovaj izvor sredstava presušiti do 2030. godine zbog sprovođenja Nacionalnog plana za smanjenje emisija, pa je stoga potrebno razmotriti alternativne pristupe zasnovane na istom principu.

Sva sredstva iz budžeta predviđena za realizaciju aktivnosti u pratećem Akcionom planu za period od 2022. do 2026. godine, planirana su u okviru predviđenih limita koji je odredilo Ministarstvo finansija za sve budžetske korisnike.

Za određeni broj mera procenjeni su troškovi, ali sredstva nisu jasno opredeljena, te će nakon usvajanja Programa postupiti daljem planiranju izvora finansiranja ovih mera.

Posebni cilj 1

Za sprovođenje mera u okviru Posebnog cilja 1 biće potrebno dodatnih 2346,3 miliona evra (90,4% ukupnih investicionih troškova) do 2030. godine, od čega bi trebalo uložiti dodatnih 1243,4 miliona evra (kumulativno do 2030. godine) u obnavljanje voznog parka, s ciljem uvođenja viših EURO standarda za polovna vozila koja se prvi put registruju u Republici Srbiji. Očekuje se ulaganje dodatnih 453,1 miliona evra u vidu finansijskih podsticaja za šeme deregistracije i otpremanja vozila koja najviše zagađuju u reciklažne centre, budući da ova vozila treba zameniti vozilima koja zadovoljavaju najmanje Euro 5 ili neki od viših standarda. Za dodatnu zamenu kotlova i peći uređajima koji zadovoljavaju zahteve eko-dizajna uključujući i ugradnju toplotnih pumpi u Kragujevcu, Nišu, Valjevu Užicu i Beogradu, koja je podržana subvencijama, potrebno je investirati 476,9 miliona evra. Najviše sredstava od investitora biće potrebno za ispunjavanje minimalnih Euro standarda za uvezena vozila (teretna vozila i autobusi), s obzirom da će dodatni investicioni troškovi za ove aktivnosti iznositi 140,6 miliona evra. Pored toga, usaglašavanje srednjih postrojenja za sagorevanje sa Direktivom o industrijskim emisijama iziskuje dodatnih 115,8 miliona evra investicija, dok će troškovi sprovođenja preostalih mera, na primer, Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama za velika postrojenja za sagorevanje uz uvažavanje srednje vrednosti gornjih i donjih nivoa BAT AELs, sprovođenje graničnih vrednosti u najmanjim postrojenjima za sagorevanje (manja od 1 MW), zatim zahteva koji se odnose na ograničenja emisije gasovitih i praškastih zagađujućih materija za radne mašine, kao i za mere za ograničavanje emisija VOC iz skladištenja i distribucije naftnih derivata iznositi preostalih 138,0 miliona evra.

Posebni cilj 2

Sprovođenje mera u okviru Posebnog cilja 2 će do 2030. godine zahtevati dodatnih 195,6 miliona evra, od čega će 125,4 miliona evra biti potrebno za poštovanje ograničenja VOC iz upotrebe rastvarača u određenim postrojenjima uz sprovođenje Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama u industrijskim procesima, uzimajući u obzir srednju vrednost gornjih i donjih nivoa BAT AELs. Ostvarenje nižih nivoa u pogonima za proizvodnju bakra i sumporne kiseline u Boru zahtevaće 70,2 miliona evra kumulativnih investicija u periodu 2022–2030. godine.

Posebni cilj 3

Investicioni troškovi za sprovođenje poljoprivrednih mera u okviru Posebnog cilja 3 će do 2030. godine iznositi 57,2 miliona evra, a najveći deo troškova (46,2 miliona evra) odlazi na ograničenje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na otvorenom, što se može postići unapređenjem poljoprivredne mehanizacije, primenom dobrih praksi i strožom kontrolom i nadzorom, dok je preostalih 5,7 miliona evra investicionih troškova namenjeno uvođenju najboljih praksi u rasturanju svinjskog i stočnog stajnjaka.

Slika 27: Podela dodatnih investicionih troškova (%) za scenario WAM C u periodu 2022–2030. godine

––––––––

41 Direktno sufinansiranje mera javnim ili privatnim kompanijama podleže pravilima o državnoj pomoći.

42 Trenutno se princip zagađivač plaća sprovodi na osnovu Uredbe o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade, u skladu s kojom zagađivači plaćaju za emisije SO2, NO2 i PM i za odlaganje otpada. Prema publikaciji „Izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji, pregled pokazatelja za 2019. godinu”, Beograd 2021, strana 11, kroz ovaj mehanizam je sakupljeno 6,27 milijarde dinara (oko 53 miliona evra), a procenjuje se da oko 30 miliona evra iz ovog iznosa potiče od zagađenja vazduha.

7.2.2. Potrebna sredstva za finansijsku podršku sprovođenju mera

Dve glavne mere primarno usmerene na emisije PM10, PM2.5 i NOx predviđaju subvencije, jer prirodna zamena stare tehnologije novom duže traje, što bi ugrozilo viziju ovog programa. Pored toga, stare tehnologije u nekim slučajevima treba zameniti određenim zelenim tehnologijama bez direktnih emisija zagađujućih materija u vazduh (npr. toplotne pumpe), kako bi se ostvarili opšti i posebni ciljevi Programa. To se može postići obezbeđivanjem ciljnih subvencija. Finansijski podsticaji za sprovođenje scenarija WAM C prikazani su u Tabeli 7-4 u nastavku.

Tabela 7-4 Finansijski podsticaji potrebni za sprovođenje scenarija WAM C

Br.

Posebni

cilj

Mera

Potrebni

finansijski

podsticaji

u periodu

2022–2030. godine

[milioni evra]

5

S.O.1

Dodatna obnova voznog parka finansijskim podsticajima za deregistraciju/otpremanje najstarijih Euro 1, 2 i 3 putničkih dizel automobila i teretnih vozila (izuzev N3), i EURO I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.

159

7

S.O.1

Brža zamena postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim uređajima koji ispunjavaju zahteve Direktive o eko-dizajnu uz finansijske podsticaje i uz veći procenat zamene u gradovima Kragujevac, Beograd, Niš, Valjevo i Užice.

258

Ukupno

417

Ukupno se predviđa da će kumulativna podsticajna sredstva dodeljena potrošačima u periodu 2022–2030. godine dostići 417 miliona evra, od čega 62% (258,4 od 417 miliona evra) ide za dodatnu zamenu postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim koji ispunjavaju zahteve eko-dizajna i toplotnim pumpama. Pored toga, treba osigurati da će pet gradova koji se smatraju crnim tačkama zagađenja suspendovanim česticama imati dovoljno raspoloživih sredstava za finansijske podsticaje u iznosima datim u Tabeli 7-5.

Tabela 7-5 Kumulativni finansijski podsticaji potrebni za određenu zonu i aglomeraciju

Zona/Aglomeracija

Minimalni finansijski podsticaji

(milioni evra)

Kragujevac

5,6

Beograd

39,6

Niš

25,9

Valjevo

13,9

Užice

13,6

Republika Srbija

159,8

UKUPNO

258,4

7.2.3. Modeli finansiranja Programa

U sledećim odeljcima opisani su neki od modela finansiranja sprovođenja Programa.

7.2.3.1. Princip zagađivač plaća

Princip zagađivač plaća utvrđen je Sporazumom o funkcionisanju Evropske unije (član 191(2) Sporazuma) i on predstavlja dominantan koncept u borbi protiv klimatskih promena i finansiranju dugoročnih održivih smanjenja emisija. Ovaj princip pomaže potrošačima da prepoznaju pravi trošak stvari.

Za finansiranje ovog programa razmatrane su dve opcije principa zagađivač plaća:

(1) Korišćenje sredstava naplaćenih na osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 49/19).

U skladu sa pravilima o državnoj pomoći, prihode od naknada treba koristiti za finansiranje PiM ovog programa, i to za:

1) finansijske podsticaje za ubrzavanje zamene postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim koji ispunjavaju zahteve eko-dizajna i toplotnim pumpama;

2) kontrolu i nadzor poštovanja graničnih vrednosti u najmanjim postrojenjima za sagorevanje (do 1 MW) u skladu sa domaćom Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje.

Ukupna vrednost godišnje ubranih sredstava od naknada (52 miliona evra), na osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, će se prema očekivanjima smanjivati posle 2025. godine, kada se očekuje da većina mera ublažavanja iz Nacionalnog programa za smanjenje emisije bude okončana. Međutim, očekuje se da kumulativni rast prihoda dostigne sumu i do 300 miliona evra u periodu 2022–2030. godine.

Slika 28: Finansijski podsticaji za sprovođenje scenarija WAM C naspram očekivanih prihoda dostupnih iz aktuelnog mehanizma zasnovanog na principu „zagađivač plaća”

Da bi se obezbedilo održivo finansiranje sprovođenja scenarija WAM C, potrebno je najmanje 117 miliona evra, koji se eventualno mogu obezbediti iz javnih sredstava ili proširenja principa zagađivač plaća na kategorije koje trenutno nisu obuhvaćene ovim principom, kao što je sektor drumskog saobraćaja.

(2) Sprovođenje naknada za zagađenje životne sredine na vozila

Sprovođenje naknada za zagađenje životne sredine može se u principu postepeno uvoditi u sektor drumskog saobraćaja, imajući u vidu ubrzanu obnovu voznog parka i znatan udeo troškova u podsticajima (38,1%) za sprovođenje scenarija WAM C.

U Evropskoj uniji već se uveliko koriste dve opcije naknada na osnovu uticaja na životnu sredinu:

1) naknade koje se primenjuju prilikom prve registracije vozila u zemlji43;

2) godišnja naknada koja se naplaćuje prilikom registracije vozila svake godine.

Ove dve opcije mogu se razmatrati odvojeno ili u kombinaciji.

Mogući način da se premosti jaz od 117 miliona evra, koliko nedostaje sredstava, stanje putničkih automobila u odnosu na zaštitu životne sredine trebalo bi obračunavati na sledeći način: ako se primenjuje naplata godišnje naknade na dizel putničke automobile na osnovu emisija suspendovanih čestica prema standardima EURO, gde se na 1g/km naplaćuje naknada od 441 evra, što bi zahtevalo dodatno rangiranje troškova od 88 evra godišnje po dizel automobilu od pre uvođenja standarda EURO, 44 evra godišnje za EURO 3 dizel automobil, do 2 evra godišnje za EURO 6 dizel automobil. Godišnji prihod od primene takvog mehanizma bi 2023. godine bio na nivou od 32,3 miliona evra, sa tendencijom pada na 5,3 miliona evra 2030. godine.

Jedna od opcija bila bi puno pokriće potrebnih subvencija (159 miliona evra) za sprovođenje ove mere kroz naplatu naknada za zagađenje životne sredine od putničkih vozila. U tom slučaju, za 1 g suspendovanih čestica bi trebalo obračunavati naknadu u iznosu od 600 evra godišnje, što bi od vlasnika EURO 3 putničkog vozila značilo dodatnih 60 evra godišnje, vlasnike EURO 4–30, a za vlasnike EURO 5–15 evra godišnje. Ovim pristupom bi se 2023. godine ostvarilo 43,9 miliona evra dodatnih prihoda, odnosno 7,3 miliona evra 2030. godine.

Ovaj pristup se takođe može kombinovati kod putničkih automobila i u pogledu specifičnih emisija NOx. U tom slučaju, osnova za obračun bi se proširila na sva putnička vozila (sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem). Ako bi se za emisije NOx obračunavala naknada od 40 evra i za PM u iznosu od 165 evra, vlasnici dizel automobila bi trebalo da plate dodatnih 71 evro, odnosno 4 evra godišnje dodatne naknade u zavisnosti od EURO standarda njihovog automobila, dok bi vlasnici automobila na benzin ili TNG trebalo da plaćaju između 40 evra i 2,5 evra godišnje dodatne naknade, kako bi se sakupilo 159 miliona evra prihoda u periodu 2023–2030. godine.

––––––––

43 Ova opcija u principu osigurava isti ishod kao i zabrana uvoza polovnih automobila, jer zabrana uvoza proizvoda koji su već stavljeni na tržište EU nije u skladu sa konceptom EU o slobodnom kretanju roba.

7.2.3.2. Finansiranje iz javnog sektora

Javno finansiranje je katalizator za sprovođenje Programa, a samim tim i dugoročnog prelaska do čistog vazduha za sve u Republici Srbiji. Kao katalizator, javna sredstva neće direktno finansirati sprovođenje i neće nužno biti najveći izvor sredstava za finansiranje svake mere. Javne finansije mogu obezbediti početna sredstva za mobilizaciju drugih izvora finansiranja, na primer, iz privatnog sektora ili od međunarodnih partnera, poput EU, Svetske banke ili drugih bilateralnih i multilateralnih organizacija.

S obzirom da mere u vezi sa energetskom efikasnošću, prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju i aktivnosti u okviru Zelene agende doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha, sva ova sredstva mogu se smatrati izvorima koji doprinose postizanju opšteg cilja ovog programa. Raspoloživa budžetska sredstva za finansiranje mera za obezbeđivanje čistog ambijentalnog vazduha, poboljšanje ponora ugljenika i za smanjenje emisija, kao i namenski budžeti opredeljeni 2020. godine su:

1) Budžetski fond za energetsku efikasnost (500,5 miliona dinara);

2) Zeleni fond (4343 miliona dinara).

Ukupna raspoloživa sredstva u 2020. godini iznosila su 4843,5 milijardi dinara, dakle oko 41 milion evra, što trenutno predstavlja samo mali deo (9,8%) potrebnih sredstava.

Možda bude potrebno nadograditi i pojednostaviti ove instrumente, kako bi se osiguralo efikasno upravljanje prihodima koji će se tek ubirati, kao i njihov blagovremeni plasman za podršku sprovođenju mera iz ovog programa.

7.2.3.3. Finansiranje iz privatnog sektora

Privatni sektor, uključujući kompanije u vlasništvu države, preuzeće deo potrebnih investicija kako bi se povećala energetska efikasnost, smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte i samim tim smanjile emisije zagađujućih materija u vazduh. Da bi se podržale i promovisale takve investicije iz privatnog sektora, razvijen je komplet instrumenata „zelenih finansija”, koji su dostupni na evropskom nivou, a očekuje se da će biti dostupni i zainteresovanim stranama u Republici Srbiji. Takvi instrumenti uključuju: zelene obveznice; zelene kredite; održive investicione fondove; sredstva za ublažavanje uticaja/investicije za ublažavanje uticaja i kombinovano finansiranje.

7.2.3.4. Finansiranje iz međunarodnih sredstava

Sredstva EU

Ključni izvori finansiranja iz EU u svrhu približavanja privrede slabije razvijenih regija, zapošljavanja, socijalne inkluzije i dobrog upravljanja, poljoprivrede, regionalnog i urbanističkog razvoja, istraživanja, inovacija i modernizacije i održivog razvoja su:

– Instrument pretpristupne pomoći EU-IPA,

– Tvining program EU,

– IPARD (do pristupanja) nakon pristupanja,

– Evropski garantni fond za poljoprivredu (EAGF),

– Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) – regionalni i urbanistički razvoj,

– LIFE strateški integrisani projekti i projekti strateške prirode,

– Programi teritorijalne saradnje EU (INTERREG),

– Horizon 2020/Horizon Europe.

Bilateralni i multilateralni fondovi i partneri

Ključni izvori za bilateralno i multilateralno finansiranje u Republici Srbiji su:

– Svetska banka;

– Evropska investiciona banka (EIB);

– Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD);

– Razvojna banka Saveta Evrope (CEB);

– KFW (Nemačka razvojna banka);

– AFD (Francuska razvojna agencija).

Detaljan prikaz troškova, sredstava i vremenskog rasporeda sprovođenja mera i aktivnosti do 2030. godine prikazan je u Tabeli 7-6.

Br.

Naziv mere/aktivnosti

Investicioni troškovi62

[milioni evra]

Dodatni budžetski prihodi63

[milion evra]

Investitori

Izvor finansiranja

[milioni evra]

Investitori

Potrošači

Država

Potrošači

EU Fondovi

Državni

budžet

Ukupni troškovi

642,8

1951,9

0,0

0,0

0,0

5,5

424,2

od kojih za Posebni cilj 1

394,4

1951,9

0,0

0,0

0,0

3,7

420,5

od kojih za Posebni cilj 2

195,6

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

od kojih za Posebni cilj 3

52,7

0,0

0,0

0,0

0,0

0,8

3,7

od kojih za Posebni cilj 4

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

1,0

0,0

Kumulativni investicioni troškovi u periodu 2022–2030. godine

2594,6

Dinamika investicija i finansijski najznačajnije mere i aktivnosti

Analizom dinamike planiranih investicija u cilju realizacije Programa može se uočiti blagi rast investicija u 2024. godini u poređenju sa 2023. godinom pri čemu su planirane investicije u 2023. i 2024. godini u apsolutnom iznosu najznačajnije u celokupnom posmatranom periodu (2022–2030). Vrednost investicija samo u te dve godine iznosi 1.393,7 miliona evra, odnosno, 66,4% ukupno planiranih investicija. U 2025. i 2026. godini iznos investicija se značajno smanjuje na 433,8 miliona evra (2025. godine), odnosno 272,7 miliona evra (2026. godine), a nakon toga, u periodu 2027–2030. godine, godišnje investicije pokazuju tendenciju postepenog smanjenja da bi u 2030. godini iznosile 14,5 miliona evra.

Potrebno je naglasiti da u periodu najintenzivnijih investicionih aktivnosti (2023–2026. godine) dominantno učešće imaju investicije privatnog sektora (88,4%), pri čemu se na potrošače odnosi 65,8%, a na investitore 22,6%. U periodu 2023–2026. godine manji deo investicija predstavljaju investicije iz budžeta Republike Srbije (7,7%), pri čemu se najveći deo odnosi na finansijske podsticaje (7,5%), a ostatak na dodatne administrativne troškove i troškove servisiranja (0,2%). Ostatak od 3,7% predstavljaju sredstva koja su planirana iz kreditnih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama, a 0,2% predstavljaju sredstva iz donacija EU i drugih fondova. U periodu 2027–2030. godine struktura izvora finansiranja se menja tako da sredstva iz privatnog sektora beleže postepeno smanjenje dok sredstva iz budžeta Republike Srbije imaju blagu tendenciju relativnog rasta u ukupnim izvorima finansiranja.

Prethodno je pomenuto da se najveće investicije očekuju u prvim godinama primene Programa, tj. u periodu do 2024. godine. S tim u vezi, kao finansijski najzahtevnije moguće je izdvojiti dve mere koje se odnose na sprovođenje Euro standarda za polovna uvezena vozila i obnovu voznog parka pomoću finansijskih podsticaja za deregistraciju/otpremanje najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i teretnih vozila (izuzev N3), i EURO I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.

Učešće i značaj najvećih investicija neophodnih za ispunjenje ciljeva Programa

Program definiše veliki broj mera (17) i aktivnosti (49) koje je potrebno sprovesti u narednim godinama u cilju podizanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji. Imajući to u vidu, detaljnom analizom pojedinačnih aktivnosti moguće je posebno izdvojiti određene aktivnosti koje se ističu po vrednosti i značaju. Analizirani podaci ukazuju na činjenicu da se pojedinačno najveća aktivnost (1.243,4 miliona evra) odnosi na usaglašavanje sa ažuriranim minimalnim zahtevima za putničke automobile, teretna vozila i autobuse i predstavlja 47,7% ukupne vrednosti svih aktivnosti. Nakon prethodno navedene, po vrednosti se mogu izdvojiti još dve aktivnosti: uspostavljanje i primena mehanizma za finansijske podsticaje za zamenu postojećih grejnih tela u domaćinstvima novim eko-dizajniranim uređajima i toplotnim pumpama (476,9 miliona evra) sa učešćem od 18,3% i uspostavljanje i sprovođenje mehanizama podrške iz javnih sredstava za deregistraciju/otpremanje starih dizel putničkih automobila, teretnih vozila (izuzev N3), i autobusa (koji odgovaraju Euro 1, Euro 2, Euro 3 i Euro I, Euro II i Euro III) u reciklažne centre (453,6 miliona evra) koja u ukupnim investicijama učestvuje sa 17,4%.

Prethodno navedene tri aktivnosti imaju ukupnu vrednost od 2.173,9 miliona evra i u ukupnim investicijama učestvuju sa 83,4% što ukazuje na izrazito visoku koncentraciju investicija u malom broju aktivnosti i ističe značaj koje ove aktivnosti, odnosno, njihova realizacija imaju na uspešnost sprovođenja Programa. Vrednost ostalih 46 aktivnosti iznosi 433,5 miliona evra i predstavlja svega 16,6% ukupne vrednosti investicija.

Takođe, važno je napomenuti da analiza vrednosti i dinamike realizacije pojedinačnih aktivnosti ukazuje na činjenicu da se očekuje da, ukoliko bude poštovana dinamika planiranih investicionih aktivnosti, aktivnosti najveće vrednosti budu završene do kraja 2026. godine (78,4%), a da preostali deo aktivnosti niže vrednosti (21,6%) bude završen do kraja 2030. godine. Ovakva vremenska distribucija investicija ukazuje na činjenicu da je rizik za uspešno sprovođenje Programa u najvećoj meri prisutan u početnim godinama sprovođenja Programa (od 2023. do 2026. godine), ali to ne znači da taj rizik treba potceniti u godinama koje slede.

Finansiranje aktivnosti iz budžeta Republike Srbije

Uvidom u strukturu izvora finansiranja aktivnosti definisanih Programom može se konstatovati da planirana sredstva iz budžeta Republike Srbije u periodu 2023–2026. godine (161,34 miliona evra) učestvuju sa 7,7% u ukupnim izvorima finansiranja svih aktivnosti. U okviru budžetskih sredstava mogu se izdvojiti tri vrste troškova:

1) finansijski podsticaji;

2) dodatni administrativni troškovi;

3) dodatni troškovi servisiranja.

Finansijski podsticaji predstavljaju najznačajniju vrstu troškova sa učešćem od 98,3%, dok dodatni administrativni troškovi i dodatni troškovi servisiranja imaju znatno manje učešće u ukupnim budžetskim sredstvima, odnosno 1% i 0,7%, respektivno. Analiza dinamike korišćenja budžetskih sredstava u periodu 2023–2026. godine pokazuje da se najveći udeo budžetskih sredstava u ukupnim izvorima finansiranja očekuje u 2025. godini i odnosi se finansijske podsticaje za obnovu voznog parka (33,8% u 2025. godini) i u narednim godinama se očekuje njegovo smanjenje kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu. Finansijski podsticaji kao dominantan budžetski trošak (236,34 miliona evra) odnose se na dve najznačajnije aktivnosti:

1) uspostavljanje i sprovođenje mehanizama podrške iz javnih sredstava za deregistraciju/otpremanje starih dizel putničkih automobila, teretnih vozila i autobusa (izuzev N3) koji odgovaraju Euro 1, Euro 2, Euro 3 i Euro I, Euro II i Euro III u reciklažne centre (158,6 miliona evra);

2) uspostavljanje i primena mehanizma za finansijske podsticaje za zamenu postojećih grejnih tela u domaćinstvima novim eko-dizajniranim uređajima i toplotnim pumpama (77,74 miliona evra).

Udeo budžetskih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, u relativnom smislu, zavisi od vrednosti i dinamike investicija privatnog sektora kao najvećeg izvora finansiranja aktivnosti obuhvaćenih Programom. Posmatrano u apsolutnim iznosima, budžetska izdvajanja u 2022. godini nisu predviđena. Sredstva za sprovođenje Programa u 2023. godini biće obezbeđena u okviru limita opredeljenim zakonom o budžetu, za organe koji sprovode programske aktivnosti. Najveća izdvajanja iz budžeta se očekuju u 2025. godini (146,6 miliona evra).

Struktura izvora finansiranja ukupnih investicija

Ukupna vrednost investicija svih aktivnosti u okviru Programa iznosi 2.607,38 miliona evra, a izvori za njihovo finansiranje se mogu podeliti u tri grupe:

1) Privatni sektor;

2) Budžet Republike Srbije;

3) EU i drugi fondovi (donatorska sredstva).

Detaljniji uvid u strukturu izvora finansiranja pokazuje da privatni sektor ima dominantnu ulogu u finansiranju aktivnosti sa udelom od 83,5% u ukupnim izvorima finansiranja (2.177,65 miliona evra). U okviru privatnih izvora finansiranja mogu se izdvojiti dve kategorije: 1) potrošači i 2) investitori.

Potrošači predstavljaju značajniji izvor finansiranja sa udelom od 58,9% (1.534,90 miliona evra), dok investitori u ukupnim izvorima finansiranja učestvuju sa 24,6% (642,75 miliona evra). Pojedinačno najznačajnija aktivnost koja treba da se finansira od strane potrošača odnosi se na usaglašavanja sa ažuriranim minimalnim zahtevima za putničke automobile, teretna vozila i autobuse. Vrednost ove aktivnosti iznosi 1.102,76 miliona evra što predstavlja 72% vrednosti investicija finansiranih od strane potrošača.

Ukupna vrednost aktivnosti koje su predmet finansiranja od strane investitora iznosi 642,75 miliona evra i u okviru ove kategorije izvora finansiranja postoji veći broj aktivnosti (6) čije se vrednosti kreću u rasponu od 46,23 miliona evra do 140,64 miliona evra i one zajedno predstavljaju 90% vrednosti investicija finansiranih od strane investitora.

Budžet RS učestvuju sa 6,4% u ukupnim izvorima finansiranja aktivnosti Programa zaštite vazduha i predstavlja značajan izvor finansiranja aktivnosti. Kao što je prethodno pomenuto, u okviru budžetskih sredstava mogu se izdvojiti tri vrste troškova koje se međusobno značajno razlikuju po vrednosti i učešću u ukupnim budžetskim sredstvima: finansijski podsticaji (98,3%), dodatni administrativni troškovi (1%) i dodatni troškovi servisiranja (0,7%).

Za meru koja se odnosi na zamenu postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim uređajima koji ispunjavaju zahteve Direktive o eko-dizajnu uz finansijske podsticaje (258 miliona evra) predviđeno je delimično finansiranje i sredstvima iz kredita međunarodnih finansijskih organizacija.

Pored prethodno navedenih aktivnosti koje su, u finansijskom smislu, znatno zahtevnije, postoje određene aktivnosti čije je sprovođenje neophodno, a koje su najvećim delom usmerene ka pružanju stručne pomoći i podrške u različitim oblastima (pravno-administrativna i, tehnička pitanja, edukativne kampanje, promotivne aktivnosti i sl.). Navedene aktivnosti se u značajnoj meri finansiraju uz pomoć finansijskih sredstava EU i drugih fondova (donatorska sredstva). Programom zaštite vazduha definisana je vrednost sredstava za finansiranje 13 aktivnosti od strane EU i drugih fondova u iznosu od 5,51 miliona evra što predstavlja 0,2% učešća u ukupnim izvorima finansiranja svih aktivnosti.

Vrednost pojedinačnih aktivnosti koje se finansiraju sredstvima EU i drugih fondova se kreće u rasponu od 10.000–1.000.000 evra, a sprovođenje ovih aktivnosti obuhvata vremenski period od 2022. do 2027. godine.

Tabela 7-7: Ukupni investicioni troškovi i troškovi države i donatora za period 2022–2030. godine u milionima evra, 2022–2030. godine, konstantne cene iz 2021. godine

Kategorija

Investicioni troškovi

Ostali troškovi implementacije

Ukupni

Investitori

Potrošači

Ukupno

Država

Donatori

Ukupno

troškovi

Investicioni troškovi – investitori

642,75

1951,86

2594,61

2594,61

Finansijski podsticaji (iz državnog budžeta)

0,00

–416,96

–416,96

–416,96

Neto investicioni troškovi

642,75

1534,90

2177,65

2177,65

Finansijski podsticaji

416,96

0,00

416,96

416,96

Dodatni administrativni troškovi

5,94

0,00

5,94

5,94

Dodatni troškovi servisiranja

1,32

0,00

1,32

1,32

Dodatna sredstva

0,00

5,51

5,51

5,51

Ukupni troškovi sprovođenja

642,75

1534,90

2177,65

424,22

5,51

429,73

2607,38

––––––––

62 Za potrebe ove procene, troškovi su raspodeljeni prema tome ko vrši ulaganja, bez obzira na njihov kapacitet za prenos troškova u lancu vrednosti do potrošača, i bez obzira na bilo kakve javne subvencije ili podsticaje koje dobija. Razmatrani investitori bi mogli biti javna i privatna preduzeća i farmeri; potrošači su domaćinstva, a država je državni budžet.

63 Ova kolona je primenljiva samo ako se uvede princip zagađivač plaća uz podršku relevantnog okvira politike (naknade/reciklaža naknada u životnoj sredini)

8. OKVIRI ZA MONITORING I IZVEŠTAVANJE O SPROVOĐENJU PROGRAMA

Nadležni organi i organizacije dužni su da sprovode procenu uticaja svojih PiM na nivo emisija zagađujućih materija u vazduhu i o tome izveštavaju MZŽS.

U tom smislu, kontrolu i nadzor nad sprovođenjem određene mere vršiće nadležna institucija i o tome će izveštavati MZŽS. Sprovođenje mere će se pratiti i kroz inventar CLRTAP, Mrežu za praćenje kvaliteta vazduha i set pokazatelja.

Slika 29: Okvir monitoringa

U skladu sa članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, MZŽS izveštava Vladu o rezultatima primene Programa, najkasnije 120 dana po isteku svake treće kalendarske godine od usvajanja, kao i dostavljanjem završnog izveštaja koji se podnosi najkasnije šest meseci od isteka važenja ovog dokumenta.

Pokazatelji učinka na nivou opšteg i posebnih ciljeva predstavljeni su u Tabeli 8-1, dok je monitoring mera na nivou aktivnosti predstavljen u Tabeli 8-2.

Tabela 8-1: Pokazatelji na nivou opšteg i posebnih ciljeva

Elementi Programa

Pokazatelj

Polazna

vrednost

Ciljana

vrednost

Izvor verifikacije

2015.

2030.

Opšti cilj:

Smanjenje štetnih uticaja na zdravlje usled izlaganja vazduhu lošeg kvaliteta do 2030. u poređenju sa 2015. godinom smanjenjem izlaganja zagađenju vazduha, u isto vreme omogućavajući da se Republika Srbija uskladi sa regulatornim ograničenjima propisanim u Evropskoj uniji za zagađenje vazduha, i ograničavajući štetne uticaje na ekosisteme

Udeo mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha na kojima je više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini prekoračena dnevna granična vrednost od 50 μg/m3 za RM10 (%)

83

0

Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji (AZŽS)

Udeo merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha na kojima je prekoračena godišnja granična vrednost za PM10 (%)

75

0

Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji (AZŽS)

Broj dana kada je u Boru prekoračena granična vrednost za SO2 za period usrednjavanja jedan dan

139

< 3

Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji (AZŽS)

Prosečni nivoi godišnje koncentracije arsena u Boru (ng/m3)

(NE)64

6

Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji (AZŽS)

Prosečni nivoi godišnje koncentracije kadmijuma u Boru (ng/m3)

(NE)65

5

Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji (AZŽS)

Prosečan godišnji nivo koncentracije (AEL) PM2.5

–

< 20

Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji (AZŽS)

Slučajevi prevremene smrti od izlaganja česticama PM2.5

9773

5401

Kvalitet vazduha u Evropi (EAŽS)

(EEA)

Posebni cilj 1:

Smanjenje emisija SO2 za 92% i suspendovanih čestica PM2.5 za 58,3% iz sektora energetike (uključujući saobraćaj i individualna ložišta) 2030. godine u poređenju sa 2015. godinom

Ukupne emisije SO2 iz sektora energetike (ktSO2)

365,5

29,2

Izveštaj o nacionalnom inventaru CLRTAP – AZŽS

(Šifra A do D i F do I)

Ukupne emisije PM2.5 iz sektora energetike (ktPM2.5)

46,9

21,5

Izveštaj o nacionalnom inventaru CLRTAP – AZŽS

(Šifra A do D i F do I)

Posebni cilj 2:

Smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i teških metala iz industrijskih procesa i upotrebe proizvoda kroz usaglašavanje sa BAT AELs

Udeo industrijskih postrojenja u potpunoj saglasnosti sa odgovarajućim BAT AELs, uzimajući u obzir kvalitet vazduha u zonama i aglomeracijama.

15%

100%

Izveštaji o merenju emisija u postrojenjima (AZŽS)

Topionice bakra u skladu sa nižim

BAT AELs za proizvodnju bakra od 50 mg/Nm3 za SO2

>50 mg/Nm3

50 mg/Nm3

MZŽS

(podaci o integrisanim dozvolama)

Postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline

u skladu sa donjim vrednostima

BAT AELs od 100 mg/Nm3

>100 mg/Nm3

100 mg/Nm3

MZŽS

(podaci o integrisanim dozvolama)

Emisije praškastih materija (mg/Nm3) iz proizvodnje bakra u skladu sa tabelom Sprovedbene odluke Komisije 2016/1032/EU

> 2–5

2–5

MZŽS

(podaci o integrisanim dozvolama)

Posebni cilj 3:

Smanjenje emisija NH3 iz sektora poljoprivrede za 20,5% u poređenju sa 2015. godinom

Ukupne emisije NH3 [kt NH3] iz sektora poljoprivrede

72,3

60,7

Izveštaj o nacionalnom inventaru CLRTAP – AZŽS

(šifra K i L)

Posebni cilj 4:

Promocija prelaska na čist vazduh za sve

(kroz projekte za podizanje svesti)

Sprovedene aktivnosti na podizanju svesti kod zainteresovanih strana u vezi sa zagađenjem vazduha i njegovim potencijalnim uticajima na društvo

Ne

Da

Plan praćenja i procene aktivnosti za podizanje svesti

Udeo domaćinstava obavešten o pravilnoj upotrebi ogrevnog drveta u malim grejnim telima (%)

–

80

Plan praćenja i procene aktivnosti za podizanje svesti

Udeo zona i aglomeracija koje je posetio mobilni demonstracioni centar (ili ekvivalentni demo koncept) (%)

–

100

Plan praćenja i procene aktivnosti za podizanje svesti

––––––––

64 Prosečna godišnja koncentracija arsen u Boru je 2020. godine iznosila između 8 ng/m3 (merna stanica: Bor Krivelj) i 277 ng/m3 (merna stanica: Bor Jugopetrol).

65 Prosečna godišnja koncentracija kadmijuma u Boru je 2020. godine iznosila između 8 ng/m3 (merna stanica: Bor Gradski park) i 37 ng/m3 (merna stanica: Bor Jugopetrol).

9. AKCIONI PLAN

Akcionim planom predviđene su konkretne mere i aktivnosti koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi Programa realizuju, određeni su organi koji sprovode aktivnosti i partnerski organi u sprovođenju aktivnosti, kao i vreme potrebno za sprovođenje navedenih aktivnosti.

10. ZAVRŠNI DEO

Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj program objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 353-9878/2022-1

U Beogradu, 8. decembra 2022. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Prilozi

Akcioni plan za sprovođenje Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine

Prilog 1 - Informacije o konsultativnom procesu u pripremi programa

Prilog 2 - Informacije o pravnom okviru kojeg treba doneti ili izmeniti i dopuniti

Prilog 3 - Prikaz scenarija emisija u vazduh po sektorima

Prilog 4 – Rezultati modeliranja širenja uticaja scenarija WAM-A, WAM-B i WAM-C

Prilog 5 – Očekivano uvođenje novih uređaja koji ispunjavaju zahteve