Revidirana fiskalna strategija za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu

Na osnovu člana 27v stav 1. i člana 31. stav 1. tačka 1) podtač. (12) i (13) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21 – dr. zakon, 138/22 i 92/23),

Vlada usvaja

REVIDIRANU FISKALNU STRATEGIJU

za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu

„Službeni glasnik RS“, broj 88 od 7. novembra 2024.

I. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2025. DO 2027. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Privredna aktivnost u Srbiji pokazala je dovoljnu otpornost i pored izazovnog globalnog i regionalnog okruženja. Kumulativni rast bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) od 18,3% u periodu od 2020. do 2024. godine u velikoj meri je podržan domaćom tražnjom, investicijama u ključne infrastrukturne sektore i stabilizacijom inflacije, koja se sada nalazi u okviru ciljanog opsega Narodne banke Srbije. Makroekonomska kretanja u 2024. godini u skladu su sa procenama predstavljenim u prolećnoj Fiskalnoj strategiji. Prema preliminarnim procenama, privredni rast u 2024. godini iznosiće 3,8%, tržište rada je stabilno, a inflacija je na opadajućoj putanji.

Glavni prioritet Vlade Republike Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji ekonomski razvoj u budućnosti. Ovaj cilj se ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije i tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Uprkos izazovima i izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje i izvoza i značajnom prilivu stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI). Finansijski sistem Srbije je siguran, sa investicionim kreditnim rejtingom, uz značajne zaštitne mehanizme, uključujući visoke devizne rezerve, depozite javnog sektora i nizak javni dug u poređenju sa evropskim prosekom.

U srednjem roku očekujemo ubrzanje rasta. Osnovni scenario makroekonomskih kretanja predviđa prosečni godišnji rast privrede od 4,4%. Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu od 2025. do 2027. godine iznosiće 13,7%. Rast će biti vođen domaćom tražnjom. Dalji rast zaposlenosti i zarada podržaće privatnu potrošnju, dok će investicioni rast biti podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture. Značajne javne investicije predviđene su programom „Skok u budućnost – Srbija 2027” posebno uoči domaćinstva Specijalizovanoj svetskoj izložbi 2027. godine sa temom „Igra za čovečanstvo: sport i muzika za sve”.

Vlada Republike Srbije posvećena je održanju fiskalne discipline u srednjem roku. Ciljani fiskalni deficiti u narednim godinama obezbeđuju opadajuću putanju javnog duga. Predviđeni fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu, iznosi 3,0 odsto BDP, otvarajući prostor za finansiranje važnih investicionih projekata u okviru razvojnog plana „Skok u budućnost – Srbija 2027”, kao i finansiranje jačanja nacionalne bezbednosti. Program „Skok u budućnost – Srbija 2027” predstavlja centralni okvir za ubrzanu modernizaciju infrastrukture, sa ciljem da Srbija postane ključna destinacija za investicije u oblastima kao što su energetika, transport i digitalizacija. Javni dug sektora države na kraju srednjoročnog perioda iznosiće 46,5% BDP. Kako bi se u potpunosti realizovao investicioni ciklus primena komponente ograničenja fiskalnog deficita u okviru fiskalnog pravila odlaže se do 2029. godine.

Privreda Srbije, kao i ekonomije drugih zemalja u regionu sa sličnim nivoom razvoja, suočava se sa brojnim neizvesnostima. Ipak, rizici projekcije iz ove Fiskalne strategije ocenjeni su kao uravnoteženi. Glavni rizici na međunarodnom planu uključuju neizvesnost globalnog rasta, produženo prisustvo bazne inflacije i dalje restriktivne mere monetarne politike vodećih centralnih banaka. Dodatni faktori rizika su geopolitičke tenzije i cene energenata i sirovina. U širem kontekstu, geopolitička fragmentacija i zelena tranzicija predstavljaju i izazove i mogućnosti za dublju integraciju Srbije u evropske i globalne ekonomske tokove. Srbija će nastaviti da jača svoje trgovinske i investicione odnose sa Evropskom unijom i drugim značajnim partnerima, unapređujući produktivnost u ključnim sektorima poput proizvodnje, IKT i energetike.

Srbija ima značajne rezerve za zaštitu od neizvesnosti. Visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, relativno nizak javni dug, održive dinamike spoljnog i javnog duga, kao i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem predstavljaju dobru rezervu u slučaju realizacije pojedinih negativnih rizika. Takođe, Srbija je atraktivna destinacija za SDI, što odražava njenu snažnu makroekonomsku poziciju. Aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom pruža dodatnu sigurnost kroz definisanje adekvatnih ekonomskih politika i strukturnih reformi u cilju bržeg privrednog rasta i jačanja otpornosti privrede. Po okončanju trenutnog aranžmana, dogovoren je nastavak saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine. Novi aranžman je jasan signal da je ekonomska politika u srednjem roku usmerena ka ubrzanom rastu, razvoju i modernizaciji, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Uprkos globalnim izazovima svetska privreda je pokazala značajnu otpornost tokom perioda usporavanja inflacije. Tome je doprinela ekspanzivna fiskalna politika i oporavak privatne potrošnje, podržano akumuliranom štednjom tokom perioda pandemije, rastom zaposlenosti i dohodaka, kao i većom participacijom radne snage na tržištu rada. Prema oktobarskim procenama MMF, očekuje se da će globalna ekonomija nastaviti da raste po stopi od 3,2% i tokom 2024. i 2025. godine, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Međutim, došlo je do značajnih revizija po pojedinim regionima. Poboljšani su izgledi za rast privrede SAD usled jače od očekivane domaće tražnje, kao i otpornosti tržišta rada. Sa druge strane, procene za druge razvijene ekonomije, naročito za najveće evropske zemlje, su revidirane naniže, kao posledica pre svega strukturnih problema u prerađivačkoj industriji i još uvek restriktivnih monetarnih uslova. Efektuiranja restriktivnih mera monetarne politike iz prethodnog perioda, popuštanja troškovnih pritisaka na tržištu rada, kao i pad cena dobara, naročito cena energenata, rezultirali su snažnim dezinflatornim trendovima. Procenjuje se da će globalna inflacija usporiti sa 6,7% u 2023. godini na 5,8% u 2024. i 4,3% u 2025. godini, pri čemu će bazna inflacija opadati sporije od ukupne inflacije, usled i dalje visoke inflacije u sektoru usluga. Ako se ispostavi da je bazna inflacija otpornija nego što se očekuje, potrošači bi mogli prilagoditi svoja kratkoročna inflatorna očekivanja, što bi se odrazilo na sporije ublažavanje monetarne politike. Ipak, kako se inflacija približava ciljevima centralnih banaka, i kamatne stope konvergiraju ka svojim prirodnim nivoima, očekuje se da će se fokus prilagođavanja prebaciti na fiskalnu politiku. Fiskalni deficiti i javni dug su i dalje značajno iznad pred-pandemijskog nivoa, uz visoke troškove finansiranja, koji u mnogim zemljama i dalje rastu. Neophodno će biti postepeno zaoštravanje fiskalne politike i usmerenost na sprovođenje srednjoročne fiskalne konsolidacije u cilju osiguranja održivosti javnog duga i stabilnosti javnih finansija, kao i za obnovu fiskalnih rezervi koje bi ojačale otpornost na eventualne buduće šokove.

Faktori koji će u značajnoj meri odrediti putanju budućeg rasta zavise od brzine i tempa kreiranja novih fiskalnih rezervi za slučaj budućih šokova, reformi koje podstiču produktivnost, kao i ulaganja u ljudski kapital, zelenu i digitalnu tranziciju. Potrebna je multilateralna saradnja kako bi se ograničili troškovi i rizici geoekonomske fragmentacije i klimatskih promena, ubrzao prelazak na zelenu energiju i podstaklo restrukturiranje duga.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)

Uprkos višestrukim šokovima koji su poslednjih godina oblikovali globalne ekonomske trendove – pandemija, ratovi, klimatske katastrofe, inflacija i zaoštravanje globalnih finansijskih uslova – finansijski i ekonomski izgledi u međunarodnom okruženju su se stabilizovali. Prema oktobarskim procenama MMF, globalni ekonomski rast je u 2024. godini iznosiće 3,2% i očekuje se da će nastaviti istom dinamikom i u 2025. godini, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Ipak, tempo ekspanzije je nizak u poređenju s istorijskim trendovima, kako zbog kratkoročnih faktora kao što su i dalje visoki troškovi zaduživanja i smanjenje fiskalne podrške, tako i zbog dugoročnih efekata izazvanih pandemijom COVID-19 i sukobom u Ukrajini, slabog rasta produktivnosti, rastućeg geoekonomskog fragmentiranja i povećanja regionalnih nejednakosti.

Tabela 1. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

Realni rast BDP1, %

Svet ukupno

3,3

3,2

3,2

3,3

3,2

Razvijene ekonomije

1,7

1,8

1,8

1,8

1,7

SAD

2,9

2,8

2,2

2,0

2,1

Evrozona

0,4

0,8

1,2

1,5

1,4

Zemlje u usponu

4,4

4,2

4,2

4,2

4,0

Kina

5,2

4,8

4,5

4,1

3,6

Rusija

3,6

3,6

1,3

1,2

1,2

Rast svetske trgovine, %

0,8

3,1

3,4

3,4

3,3

Stopa nezaposlenosti, %

Evrozona

6,6

6,5

6,4

6,3

6,3

SAD

4,1

3,0

1,9

2,1

2,1

Potrošačke cene, prosek perioda, %

Evrozona

5,4

2,4

2,0

2,0

1,9

Razvijene ekonomije

4,6

2,6

2,0

2,0

2,0

Zemlje u usponu

8,1

7,9

5,9

4,7

4,2

Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda

1,1

1,1

1,1

‒

‒

Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2

‒18,8

‒21,7

‒3,6

4,2

0,6

Cene metala, u dolarima, godišnje promene3

‒2,8

‒0,2

‒1,9

0,3

0,3

Cena rude gvožđa, u dolarima4

‒0,3

‒7,8

‒13,9

‒3,7

‒1,5

Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %

‒16,4

0,9

‒10,4

‒3,6

‒2,4

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2024.

1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći.

2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma.

3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma.

4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni.

Kod razvijenih zemalja očekuje se stabilan rast BDP koji će se kretati na nivou između 1,7% i 1,8% u prognoziranom periodu, ali uz izražene razlike u dinamici ekonomske aktivnosti kod pojedinih zemalja.

Projekcija rasta privrede SAD za 2024. godinu povećana je na 2,8%, što je 0,2 p.p. više od prethodne prognoze, dok je za 2025. godinu rast takođe revidiran naviše za 0,3 p.p. Ove revizije se zasnivaju na kontinuiranoj otpornosti tržišta rada i jačoj domaćoj potrošnji, uz očekivanje da će inflacija nastaviti da opada. Uprkos tome što se očekuje da će kamatne stope ostati na relativno visokim nivoima, američka ekonomija je pokazala veću sposobnost da se prilagodi ovim uslovima, podržana jakim potrošačkim i investicionim aktivnostima.

Kod zemalja u usponu situacija je slična kao i kod razvijenih ekonomija, te su izgledi za rast izuzetno stabilni u srednjem roku, krećući se oko 4,2%, ali takođe uz izražene razlike među regionima.

Rast regiona Bliskog istoka i Centralne Azije će ubrzati, pošto se pretpostavlja da će efekat privremenih prekida u proizvodnji i transportu nafte nestati. Za region Podsaharske Afrike predviđa se slično ubrzanje rasta, budući da negativni uticaji prethodnih vremenskih nepogoda, kao i ograničenja na strani ponude postepeno iščezavaju. Očekuje se da će rast Kine polako usporavati zbog nestabilnosti sektora nekretnina i niskog poverenja potrošača, dok će u prognoziranom periodu nešto oštriji trend usporavanja imati Rusija, usled smanjenja investicija i privatne potrošnje, zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada.

Očekuje se skromni oporavak privrede evrozone od 0,8% u 2024. godini kao rezultat nešto boljeg izvoza, naročito dobara. Za 2025. godinu projektovan je rast od 1,2%, što je za 0,3 p.p. niže u odnosu na prethodna očekivanja. Slabiji ekonomski rast u evrozoni prevashodno je posledica izazova sa kojima se suočavaju ključne ekonomije, poput Nemačke, koja beleži stagnaciju, što dodatno opterećuje celokupnu ekonomsku situaciju. Slabosti u proizvodnom sektoru i nizak nivo produktivnosti predstavljaju ključne prepreke za jači oporavak. Takođe, rizici povezani s geopolitikom, kao što su regionalni sukobi i rast protekcionizma, mogli bi dodatno usporiti oporavak. Slabost prerađivačke industrije uporno opterećuje pojedine zemlje poput Italije i naročito Nemačke, kod koje je rast revidiran naniže u odnosu na julsku projekciju za 0,2 p.p. i 0,5 p.p. u 2024. i 2025. godini, respektivno. I dok se za Italiju očekuje oporavak domaće tražnje zahvaljujući finansijskom planu podrške EU, Nemačka će doživeti dalji pritisak na rast usled fiskalne konsolidacije i oštrog pada cena nekretnina.

Očekuje se usporavanje globalne inflacije sa 6,7% prosečno godišnje u 2023. godini na 5,8% u 2024. godini i 4,3% u 2025. godini. Usporavanje globalne inflacije u 2024. i 2025. godini je zasnovano na smanjenju bazne inflacije kao rezultat efektuiranja restriktivnih mera monetarne politike iz prethodnog perioda, za razliku od situacije iz 2023. godine, kada je ukupna inflacija pala uglavnom zbog nižih cena energenata. Pretpostavlja se da će dezinflacija biti brža u razvijenim ekonomijama sa smanjenjem od 2 p.p. u 2024. godini i stabilizacijom na nivou od oko 2% u 2025. godini. Nešto sporija dezinflacija očekuje se kod zemalja u razvoju, gde će inflacija blago usporiti sa 8,1% u 2023. godini na 7,9% u 2024. godini, a zatim sledi nešto veći pad u 2025. godini na 5,9%. Primetna je i velika razlika među grupama zemalja u razvoju, pa tako stopa inflacije varira od 2,1% za region Azije usled blagovremenog pooštravanja monetarne politike i kontrole cena u mnogim azijskim zemljama, do 18,1% u regionu Subsaharske Afrike.

Cene primarnih proizvoda su porasle od početka 2024. godine, pre svega usled rasta cena prirodnog gasa i plemenitih metala. Na tržištu sirove nafte, smanjenje ponude od strane OPEK+ i geopolitičke tenzije na Bliskom istoku kompenzovani su snažnim rastom ponude van OPEK+. Cene sirove nafte će se, nakon rasta od 0,9% u 2024. godini, u narednom periodu kretati silaznom putanjom, uz očekivano smanjenje sa 81,3 $/barelu u 2024. na 72,8 $/barelu u 2025. godini. Cene hrane će pasti za 5,2% u 2024. i za dodatnih 4,5% u 2025. godini, jer se predviđa da će globalna proizvodnja žitarica dostići rekordne vrednosti u tom periodu. Projektuje se i pad cena osnovnih metala i gvožđa u periodu 2024–2026. godine, dok je cena zlata u 2024. godini skočila zbog geopolitičke neizvesnosti i očekivanja smanjenja kamatnih stopa.

Američke federalne rezerve (u daljem tekstu: FED) smanjile su referentnu kamatnu stopu u septembru 2024. godine na raspon 4,75% do 5,00%, što je prvo smanjenje u poslednje četiri godine. Dalje mere monetarne politike zavisiće od kretanja na globalnim tržištima i stope inflacije, ali se generalno očekuje dalja tendencija smanjenja kamatne stope u 2025. godini.

Predviđa se da će razvijene ekonomije pooštriti svoju fiskalnu politiku tokom 2024. i 2025. godine, čime će se njihov primarni deficit prepoloviti na kraju posmatranog perioda projekcije. Međutim, naglašen je kontrast između SAD čiji će fiskalni deficit na kraju perioda projekcije biti neznatno smanjen, praćen rastućim učešćem javnog duga u BDP koji će u 2027. godini iznositi 128,4%, i evrozone čiji će javni dug tokom projekcijskog perioda ostati na približno istom nivou od oko 89% BDP. Velike razlike su očigledne i između nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Dok se za nerazvijene zemlje očekuje da će fiskalna politika u proseku ostati relativno relaksirana, kod ekonomija u razvoju fiskalna konsolidacija je već u toku.

Rizici projekcije globalnog privrednog rasta ocenjeni su kao asimetrični naniže, odražavajući povišen nivo globalne neizvesnosti. Iznenadni poremećaji finansijskog tržišta mogli bi pooštriti finansijske uslove i negativno uticati na investicije i rast, posebno u privredama u razvoju gde velike potrebe za spoljnim finansiranjem mogu da izazovu odliv kapitala i uvećanje duga. Dalji skokovi cena dobara usled geopolitičkih tenzija mogli bi sprečiti centralne banke da ublaže monetarnu politiku, što bi predstavljalo značajne izazove za fiskalnu politiku i finansijsku stabilnost. Sporiji oporavak sektora nekretnina u Kini, posebno ako dovede do finansijske nestabilnosti, mogao bi oslabiti poverenje potrošača i imati negativne efekte prelivanja na globalnom nivou, obzirom na veliki uticaj Kine u svetskoj trgovini. Intenziviranje regionalnih sukoba, naročito imajući u vidu širi raspon konflikata na Bliskom istoku ili u Ukrajini, moglo bi dodatno poremetiti globalnu trgovinu, što bi dovelo do povećanja cena hrane, energije i drugih roba. Rastuće socijalne tenzije mogle bi izazvati društvene nemire, narušavajući poverenje potrošača i investitora i potencijalno odlažući usvajanje i sprovođenje neophodnih strukturnih reformi. Sa druge strane, snažniji oporavak investicija u razvijenim ekonomijama bi ubrzao rešavanje različitih globalnih pitanja, od zelene tranzicije do nadogradnje infrastrukture i povećanja obima ulaganja u nauku i tehnologiju. Takođe, bolja i brža realizacija strukturnih reformi u mnogim zemljama u razvoju može imati za rezultat poboljšanje produktivnosti i potencijalnog rasta.

Makroekonomske procene Evropske centralne banke (ECB) za područje evrozone

Prema septembarskim projekcijama ECB, rast privrede evrozone u 2024. godini iznosiće 0,8%, što je blaga revizija naniže za 0,1 p.p. u odnosu na očekivanja iz juna. Ovo smanjenje posledica je prenosnog efekta, odnosno slabije od prethodno očekivane dinamike ekonomske aktivnosti tokom druge polovine prethodne godine, kao i sporijeg rasta privatne potrošnje i investicija u 2024. godini od prethodno procenjenog. Očekuje se da će uslovi finansiranja, naročito visoke kamatne stope, nastaviti da imaju negativan uticaj na rast, ali će on postepeno slabiti tokom horizonta projekcije, tako da se očekuje ubrzanje ekonomskog rasta na 1,3% u 2025. odnosno 1,6% u 2026. godini. Uprkos nešto sporijem rastu privatne potrošnje u prvoj polovini 2024. godine i dalje se očekuje da će ona biti glavni pokretač srednjoročnog rasta kao rezultat snažnog rast plata i usporavanja inflacije. Predviđeno je da će stambene investicije zabeležiti pad tokom 2024. godine, pre nego što u 2025. godini dođe do oporavka kao rezultat postepenog iščezavanja efekata pooštrenih uslova finansiranja i nastavka realnog rasta raspoloživog dohotka stanovništva. Poslovne investicije će ubrzati tempo rasta tokom horizonta projekcije usled poboljšanja potražnje, slabljenja negativnog uticaja uslova finansiranja i porasta zelenih i digitalnih investicija, kao i pozitivnih efekata u okviru programa Next Generation EU. Faktori koji utiču na konkurentnost evrozone, poput apresijacije evra i većih troškova proizvodnje izazvanih rastom cena energenata, i dalje otežavaju izvoz evrozone uprkos blagoj reviziji spoljne tražnje naviše. Očekuje se da će tek početkom 2025. doći do postepenog oporavka izvoza, ali po stopama nižim od istorijskog proseka. Istovremeno, očekuje se umeren rast uvoza što će za rezultat imati uglavnom neutralan doprinos neto izvoza tokom projekcijskog perioda.

Tabela 2. Makroekonomske projekcije za područje evrozone, %

2023.

2024.

2025.

2026.

BDP

0,5

0,8

1,3

1,5

Lična potrošnja

0,7

0,8

1,4

1,5

Državna potrošnja

1,0

1,2

1,1

1,1

Bruto investicije u osnovna sredstva

1,2

‒0,5

1,2

2,1

Izvoz

‒0,3

1,2

2,6

3,0

Uvoz

‒1,1

0,0

2,8

3,3

Zaposlenost

1,4

0,8

0,4

0,4

Stopa nezaposlenosti

6,5

6,5

6,5

6,5

Inflacija, prosek perioda

5,4

2,5

2,2

1,9

Jedinični troškovi rada

6,2

4,5

2,6

2,1

Fiskalni rezultat opšte države, % BDP

‒3,6

‒3,3

‒3,2

‒3,0

Bruto dug opšte države, % BDP

88,2

88,5

89,3

89,8

Saldo tekućeg računa, % BDP

1,5

2,6

2,7

2,7

Izvor: Makroekonomske projekcije stručnjaka ECB za područje evrozone, septembar 2024.

Procenjuje se da će tržište rada ostati otporno i snažno, iako će rast zaposlenosti usporiti u poređenju sa prethodnim godinama. Rast nominalnih plata će postepeno usporavati, ali će i dalje biti visok, zbog čega će realne zarade dosegnuti nivoe koji su bili uobičajeni pre snažnog povećanja inflacije. Očekuje se da će rast produktivnosti rada ojačati tokom horizonta projekcije, ali će nivoi produktivnosti i dalje ostati ispod dugoročnog linearnog trenda.

Prosečna inflacija u 2024. godini iznosiće 2,5%, što je niže u poređenju sa prethodnim godinama, ali i dalje iznad dugoročnog cilja od 2,0%. U 2025. godini inflacija bi trebalo da opadne na 2.2%, a do 2026. na 1,9%, što je u skladu sa prethodnim projekcijama. Glavni faktori koji doprinose usporavanju inflacije obuhvataju smanjenje cena energenata, kao i efekte pooštrene monetarne politike iz prethodnog perioda. Iako rast cena usluga i zarada ostaje relativno visok, njihov uticaj na inflaciju se postepeno smanjuje. Očekuje se da će bazna inflacija usporiti sa 2,9% u 2024. godini na 2,3% u 2025, a zatim na 2% u 2026. godini, što ukazuje na dalje postepeno opadanje inflatornih pritisaka.

Rizici po ostvarenje projekcije tiču se geopolitičkih tenzija i eskalacija sukoba na Bliskom istoku i Crvenom moru, što bi moglo dovesti do neizvesnosti u pogledu kretanja cena dobara, a posebno energenata, sa potencijalnim negativnim efektima na inflaciju. Takođe, sukob Ukrajine i Rusije bi mogao dovesti do daljeg pada poverenja potrošača, što bi moglo imati negativne posledice na privatnu potrošnju, stambene investicije i štednju stanovništva.

Efekti zaoštravanja fiskalne politike zemalja evrozone će biti nešto slabiji od prethodnih procena. Pooštravanje fiskalne politike tokom 2024. godine odnosi se na ukidanje mera uvedenih tokom energetske krize. Fiskalni deficit evrozone bi trebalo da opada iz godine u godinu, dostižući referentnu vrednost od 3% u 2026. godini. Projektuje se da će učešće javnog duga u BDP evrozone biti na uzlaznoj putanji tokom projekcionog perioda, budući da se očekuje da povoljne razlike između rasta ekonomije i kamatnih stopa budu više nego kompenzovane uticajem kontinuiranih primarnih deficita i novog zaduživanja. Učešće duga u BDP je revidirano naviše u odnosu na prethodnu projekciju, pa se očekuje da će u 2026. godini iznositi 89,8% BDP.

Nakon devet meseci održavanja kamatnih stopa na istom nivou, ECB je na sastanku u junu 2024. godine, snizila referentnu kamatnu stopu za 0,25 p.p. na nivo od 4,25%, dok je kamatnu stopu na kreditne i depozitne olakšice snizila na 4,50% i 3,75%, respektivno, što predstavlja prvo popuštanje monetarnih uslova od septembra 2019. godine. Nakon ublažavanja monetarne politike u septembru, Savet guvernera ECB je i u oktobru po treći put ove godine smanjio referentnu kamatnu stopu, na nivo od 3,40%, dok je kamatnu stopu na kreditne i depozitne olakšice snizio na 3,65% i 3,25%, respektivno. ECB će i u narednim mesecima nastaviti da prati globalna kretanja i usklađuje monetarnu politiku kako bi osigurala povratak inflacije na ciljanih 2,0% u srednjoročnom periodu.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period 2025–2027. godine

Koordinirane mere fiskalne i monetarne politike zahvaljujući kojima je u prethodnom periodu očuvana makroekonomska stabilnost i kreirane rezerve za slučaj šokova, zajedno sa široko rasprostranjenim SDI i ubrzanom izgradnjom infrastrukture, omogućili su privredi da uspešno amortizuje efekte višedimenzionalne krize koja traje već četiri godine. Srbija je tokom prethodnog perioda uspela da sačuva stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči i pozitivna ocena MMF tokom razgovora prilikom četvrtog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana. Povoljni makroekonomski izgledi zemlje i povećana otpornosti na spoljne šokove prepoznati su i od strane kreditne agencije Standard and Poor’s koja je u oktobru povećala kreditni rejting Srbije na nivo „BBB-”, čime je Srbija po prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga.

Makroekonomska kretanja tokom 2024. godine generalno su u skladu sa očekivanim iz prethodne Fiskalne strategije. Polazeći od tekućih trendova u pogledu kretanja privredne aktivnosti, uzimajući u obzir donete mere ekonomske politike, kao i efekte nastavka realizacije infrastrukturnih projekata dodatno podržanih novim investicionim ciklusom u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, uz uvažavanje ekonomskih izgleda najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, Ministarstvo finansija očekuje rast BDP u 2024. godini od 3,8%, dok se u 2025. godini očekuje ubrzanje na 4,2%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Nakon rekordno niske vrednosti učešća deficita tekućeg računa u BDP u prethodnoj godini, u 2024. i 2025. godini se očekuje rast na 4,4% BDP, odnosno 5,2% BDP, pre svega usled očekivanog ubrzanja investicionog ciklusa. Inflacija se od maja 2024. godine nalazi u granicama cilja i u septembru 2024. godine je iznosila 4,2%. Nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekuje se i u narednom periodu, tako da se u 2025. godini procenjuje da će prosečna inflacija iznositi 3,5%. Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja. Fiskalna kretanja u 2024. godini karakterišu veći prihodi od inicijalno očekivanih, pre svega kao rezultat povoljnih kretanja na tržištu rada koja pozitivno utiču na naplatu svih prihoda od poreza na potrošnju. Ostvarena profitabilnost privrednih društava u 2023. godini i naplata poreza na dobit u tekućoj godini, su značajan faktor revizije prihoda u 2024. godini naviše. S druge strane, značajno su veći i javni rashodi, pre svega kao posledica dodatnih izdvajanja za kapitalne investicije u cilju bržeg razvoja zemlje i trajnog povećanja potencijala privrede. Ovakva dinamika fiskalnih prihoda i rashoda odražava se i na nešto veći deficit sektora države, koji i dalje obezbeđuje opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP.

Neizvesnost prisutna kod projekcija datih u ovom dokumentu ostaje daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima potencijalnih šokova na globalnom nivou. Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. Vlada kontinuirano donosi mere koje imaju za cilj ublažavanje posledica nepovoljnog uticaja međunarodnog okruženja na privredu i stanovništvo i očuvanje energetske stabilnosti. Ovakva orijentacija ostaće u fokusu kreatora ekonomske politike i u narednom periodu, a zadržavanje opadajuće putanje učešća javnog duga u BDP biće i dalje osnovno sidro za vođenje fiskalne politike.

Tekuća kretanja realnog sektora

Republički zavod za statistiku je u oktobru 2024. godine sproveo redovnu, petogodišnju veliku ili benčmark reviziju obračuna BDP za period od 1995. do 2022. godine iz svih domena sistema nacionalnih računa. Implementirana su brojna metodološka unapređenja, a korišćeni su poboljšani postojeći, kao i novi izvori podataka. U skladu sa tim nominalna vrednost BDP uvećana je za oko 5% u proseku, što se posledično odrazilo na nivo svih makroekonomskih agregata koji se sagledavaju kroz njihovo učešće u BDP. Realne stope privrednog rasta generalno su ostale na prethodno publikovanim nivoima uz manje korekcije u zavisnosti od godine. Podaci za 2023. godinu koji su inicijalno procenjeni na bazi kvartalnih obračuna bili su pod uticajem kako pomenute revizije, tako i nezavisnog godišnjeg obračuna. Imajući to u vidu korekcije BDP u 2023. godini bile su nešto veće. Realni rast BDP revidiran je sa 2,5% na 3,8%, pre svega pod uticajem većeg rasta od prethodno objavljenog u sektoru usluga, posmatrano sa proizvodne strane, odnosno snažnije investicione aktivnosti posmatrano po agregatima upotrebe.

Prema podacima RZS, rast BDP u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 4,6% mg., dok je u drugom tromesečju rast privrede bio 4,0% mg., što je u skladu sa prethodnim očekivanjima Ministarstva finansija za ovaj period.1

Posmatrano sa proizvodne strane, rast BDP u prvoj polovini 2024. godine od 4,3% bio je vođen uslužnim sektorom, koji je ostvario rast od 5,0%. Povećanje ekonomske aktivnosti

––––––––––––––

1 Kvartalne serije podataka o kretanju BDP takođe su predmet sprovedene revizije od strane RZS. Međutim, ovi podaci još uvek nisu dostupni i biće objavljeni u saopštenju, koje je prema kalendaru publikovanja RZS planirano za 2. decembar 2024. godine.

zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od trgovine, saobraćaja i turizma, kao i od stručno-tehničkih usluga i IKT. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji i remontu kapaciteta u NIS, industrijska proizvodnja je zabeležila rast BDV od 2,1% u prvoj polovini godine, zahvaljujući pre svega aktiviranju novih proizvodnih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI iz prethodnog perioda. Građevinarstvo je bilo veće za 9,9% usled nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, kao i rasta privatnih investicija, dok je poljoprivreda prema prvim procenama RZS zabeležila pad od oko 4% usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova.

Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP u prvoj polovini 2024. godine u potpunosti je bio opredeljen domaćom tražnjom. Povećanje realnog raspoloživog dohotka stanovništva, pre svega kao rezultat rasta zarada i penzija uz rast zaposlenosti, odrazio se na ubrzanje privatne potrošnje koja je bila veća za 4,6%. Istovremeno, investicije u osnovne fondove ostvarile su rast od 8,0% zahvaljujući, pre svega većim građevinskim radovima, ali i ubrzanju privatnih investicija. Doprinos neto izvoza bio je negativan usled bržeg rasta uvozne aktivnosti (6,0%) od izvozne (2,9%) kao posledica povećanog uvoza opreme za investicione potrebe, kao i potrošne robe usled rasta privatne potrošnje domaćinstava.

Visokofrekventni indikatori takođe ukazuju na stabilna privredna kretanja tokom 2024. godine u svim privrednim sektorima, osim u poljoprivredi.

Nepovoljni agrometeorološki uslovi tokom letnjih meseci, pre svega u vidu izuzetno visokih temperatura i male količine padavina, u velikoj meri su se odrazili na rod kukuruza i industrijskog bilja. Prema preliminarnim podacima RZS, rod kukuruza je iznosio 5,4 miliona tona, što je pad od 18,2% u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Manja je proizvodnja i suncokreta za 7,1%, kao i soje za 32,3%, dok je jedino proizvodnja šećerne repe u okviru industrijskog bilja zabeležila rast od 4,3%. Kada je reč o pšenici registrovan je pad proizvodnje od 15,9%, pre svega kao posledica manje zasejanih površina. U okviru voćarskih kultura, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 6,8% i jabuka, za 2,5%, dok je proizvodnja malina manja za 4,7%, a višanja za 5,5%.

U prvih osam meseci 2024. godine industrijska proizvodnja je zabeležila povećanje fizičkog obima od 2,6% mg. U ovom periodu, rast je vođen većim obimom proizvodnje prerađivačke industrije, dok je uticaj energetskog sektora bio negativan usled manje proizvodnje električne energije.

Prerađivačka industrija je u prvih osam meseci ostvarila povećanje od 4,1%. Rast je bio diversifikovan i ostvaren u 15 od 24 delatnosti. Najznačajniji pozitivan doprinos rastu prerađivačke industrije u ovom periodu potiče od proizvodnje osnovnih metala i elektronske industrije koje su zabeležile povećanje od 38,6% i 77,7% mg., respektivno. U prethodnih osam meseci, proizvodnja prehrambenih proizvoda, kao jedne od najznačajnijih delatnosti prerađivačke industrije, zabeležila je rast od 6,5% mg. Nakon pada proizvodnje metalnih proizvoda u prethodnoj godini od 9,6%, aktivnost ove delatnosti se oporavila tokom 2024. godine, zabeleživši rast od 10,4% u prvih osam meseci. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji, automobilska industrija beleži rast od 6,4%, a proizvodnja električne opreme i gumarska industrija ostvaruju povećanje fizičkog obima od 6,5% i 9,9%, respektivno, zahvaljujući pre svega efektuiranju SDI iz prethodnog perioda. S druge strane, delatnosti koje su ostvarile pad proizvodnje zbirno su imale negativan uticaj na kretanje prerađivačke industrije od 1,9 p.p. Najznačajniji negativan doprinos u prvih osam meseci 2024. godine potekao je od naftne industrije sa smanjenjem proizvodnje od 18,2% mg., kao posledica planskog remonta u prerađivačkom kompleksu NIS tokom aprila i maja kada je proizvodnja naftnih derivata bila gotovo potpuno obustavljena. U istom periodu, obim proizvodnje mašinske i farmaceutske industrije je bio niži za 8,0% i 4,3% mg. respektivno.

Proizvodnju energetskog sektora u prvih osam meseci 2024. godine karakterišu divergentna kretanja. U rudarstvu je zabeležen rast od 7,8% pre svega kao rezultat veće eksploatacije rude metala za 18,0%, dok je najznačajniji negativan doprinos potekao od eksploatacije uglja koja je bila manja za 3,9%. Istovremeno, obim proizvodnje električne energije bio je manji za 7,2% pre svega usled loše hidrološke situacije, kao i remonta proizvodnih kapaciteta EPS tokom letnjih meseci.

Nastavak pozitivnih kretanja zabeležen je i u građevinarstvu. U prvoj polovini 2024. godine vrednost izvedenih građevinskih radova bila je realno veća za 13,3% mg., podržana rastom vrednosti izvedenih radova u niskogradnji od 19,0% mg. i visokogradnji od 2,6% mg.

Sa usporavanjem inflacije i rastom realnog raspoloživog dohotka stanovništva od sredine prethodne godine došlo je do ubrzanja aktivnosti realnog prometa u trgovini na malo. Takvi trendovi nastavljeni su i tokom 2024. godine, pri čemu je rast prometa u stalnim cenama u prvih osam meseci bio veći za 7,1%. U ovom periodu, povećanje prometa u trgovini na malo praćeno je realnim rastom prometa sve tri kategorije proizvoda ‒ prehrambenih proizvoda za 7,5% mg., neprehrambenih proizvoda za 8,9% mg. i motornih goriva za 3,1% mg.

Tokom 2024. godine nastavljena su dobra kretanja u turizmu i ugostiteljstvu, pri čemu je u prvih osam meseci broj dolazaka i noćenja turista međugodišnje uvećan za 7,3% i 3,4%, respektivno, praćen rastom aktivnosti stranih turista. U prvih osam meseci, devizni priliv od turizma je međugodišnje uvećan za 13%. Pored toga, nastavljen je rast prometa u ugostiteljstvu, pri čemu je u prvih sedam meseci realno veći za 10,3% mg.

Sektor informaciono komunikacionih tehnologija kontinuirano raste uz sve značajniju ulogu ovog sektora, pri čemu je u prvih šest meseci 2024. godine ostvaren snažan realni rast BDV ovog sektora od 6,1% mg. Ovo je praćeno i povećanjem izvozne aktivnosti IKT sektora tokom 2024. godine, pri čemu je u prvih osam meseci izvoz ovog sektora vredeo 2,6 mlrd evra, odnosno međugodišnje je povećan za 18,6%, čime je opredeljeno nešto više od dve petine ukupnog izvoza uslužnih delatnosti.

Polazeći od tekućih trendova u pogledu kretanja privredne aktivnosti, uzimajući u obzir donete mere ekonomske politike, efekte nastavka realizacije infrastrukturnih projekata dodatno podržanih novim investicionim ciklusom u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, uz uvažavanje ekonomskih izgleda najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, Ministarstvo finansija očekuje rast BDP u 2024. godini od 3,8%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Međutim, matricu rizika privrednog rasta u 2024. godini koja je u prethodnom dokumentu bila asimetrična naviše, sada ocenjujemo kao simetričnu, budući da je tokom letnjih meseci došlo do materijalizacije negativnog rizika vezanog za obim poljoprivredne proizvodnje usled izuzetno nepovoljnih agrometeoroloških uslova koji su uticali da poljoprivredna sezona bude značajno ispod prosečne.

I u revidiranoj proceni, rast BDP u 2024. godini biće u potpunosti opredeljen domaćom tražnjom. Povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, uz rast minimalne zarade od 17,8%, veća zaposlenost i rast penzija rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,5%. Ostvarena profitabilnost domaće privrede u prethodnom periodu, nastavak stabilnog priliva SDI, dodatno podržano ubrzanjem realizacije kapitalnih infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, rezultiraće ubrzanjem fiksnih investicija za koje se očekuje rast od 9,2%, što je revizija naviše za 0,3 p.p. u odnosu na originalnu procenu. Aktiviranje novih izvozno orijentisanih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI obezbediće nastavak stabilnog rasta realnog izvoza. Međutim, usled i dalje slabih performansi prerađivačke industrije naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera – Nemačke i Italije i po tom osnovu manjeg od očekivanog rasta robnog izvoza naše ekonomije, rast ukupnog izvoza revidiran je blago naniže – sa 7% na 4,4%. I u novoj proceni očekuje se brži rast uvozne aktivnosti od izvozne, usled snažnog rasta investicione aktivnosti i uvoza opreme po tom osnovu, kao i zbog rast uvoza potrošne robe usled veće potrošnje domaćinstava.

Posmatrano sa proizvodne strane u 2024. godini očekuje se povećanje kreirane BDV kod svih privrednih sektora, osim kod poljoprivrede za koju se prema prvim procenama RZS očekuje pad od oko 4% usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova tokom letnjih meseci. Uslužni sektor i u novoj projekciji zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta. Rast bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama. Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2024. godine, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta. Očekuje se stabilan rast građevinske aktivnosti usled nastavka izvođenja započetih infrastrukturnih projekata.

Tabela 3. BDP, stope realnog rasta, %

2023.

Q1 2024.

Q2 2024.

2024.* (prethodna procena)

2024.*

(revidirana procena)

BDP

3,8

4,6

4,0

3,8

3,8

Privatna potrošnja

0,5

4,4

4,7

4,5

4,5

Državna potrošnja

‒2,4

3,6

4,5

2,4

3,1

Investicije u osnovna sredstva

9,7

7,5

8,5

8,9

9,2

Izvoz robe i usluga

2,7

1,3

4,4

7,0

4,4

Uvoz robe i usluga

‒1,6

3,5

8,5

8,6

8,0

Poljoprivreda

7,4

‒3,7

‒4,1

‒0,8

‒4,2

Industrija

2,1

2,9

1,4

2,8

2,8

Građevinarstvo

10,5

13,7

7,2

9,1

9,1

Usluge

5,1

5,0

5,1

4,0

4,3

Neto porezi

‒1,7

3,3

3,7

3,6

3,6

Izvor: RZS

* Ministarstvo finansija

Projekcije kretanja realnog sektora u periodu 2025–2027. godine

Očekivana srednjoročna kretanja realnog sektora uzimaju u obzir aktuelne ekonomske trendove i izglede za Srbiju i međunarodno okruženje. Vlada će i u narednom periodu voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku, sinhronizovanu sa monetarnom politikom i fokusiranu na minimiziranje negativnih ekonomskih posledica povećanih geopolitičkih tenzija, ali i na lociranju novih izvora rasta. I ovim trogodišnjim scenariom Vlada ostaje posvećena očuvanju modela privrednog rasta koji se zasniva na investicijama i izvozu, a koji je podržan rastom privatne potrošnje i daljem rastu standarda stanovništva.

Ubrzanje svih administrativnih procedura, nastavak poreskog rasterećenja privrede sa ciljem podizanja njene konkurentnosti, potpisivanje sporazuma kojima se obezbeđuje očuvanje postojećih i otvaranje novih ino tržišta, intenzivnije i efikasnije izvođenje infrastrukturnih radova, očuvanje energetske stabilnosti uz realizaciju projekata iz zelene agende samo su neke od mera koje treba da obezbede zdrave fundamente za rast BDP u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija. Izgradnja složene infrastrukture u okviru realizacije programa „Skok u budućnost – Srbija 2027” predstavljaće jezgro javnih investicija u predstojećem periodu. Organizacija EHPO 2027 će igrati ključnu ulogu u pozicioniranju Srbije na međunarodnoj sceni, a očekuje se da će značajno podstaći razvoj u sektorima kao što su građevinarstvo, turizam, inovacije i tehnologije, čime će se dodatno ojačati ekonomska i međunarodna pozicija zemlje. Digitalna transformacija i izgradnja digitalnog ekosistema ostaje strateška orijentacija Vlade. Nastaviće se sa modernizacijom i digitalizacijom koja će se ogledati u daljem razvoju i primeni veštačke inteligencije i širenju sistema superkompjutera, kao i širenju kapaciteta Državnog data centra. Istovremeno, nastavlja se sa aktivnostima koje imaju za cilj ubrzani razvoj inovacionog ekosistema kroz proširenje postojećih naučno-tehnoloških parkova i izgradnju novih, kao i unapređenje uslova za otvaranje istraživačko-razvojnih centara poznatih svetskih IT i drugih kompanija. Planovi reindustrijalizacije i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u narednom periodu će uvažavati zahteve zaštite životne sredine. Obezbeđivanje energetske bezbednosti i održivih izvora energije će biti primarni cilj energetske strategije i procesa dekarbonizacije. Efikasniji rad državne administracije, skraćivanje procedura stanovništvu i privredi sa fokusom na digitalizaciju ubrzaće konvergenciju naše privrede ka razvijenim zemljama. Sistem fiskalizacije i izmene carinskih propisa smanjuje učešće sive ekonomije u ukupnim privrednim tokovima obezbeđujući povoljan privredni ambijent. Mehanizam podsticaja SDI i dalje će imati za cilj njihovu sektorsku i regionalnu disperziju kako bi bile obezbeđene pretpostavke ravnomernog razvoja i pune iskorišćenosti komparativnih prednosti.

I u revidiranom makroekonomskom okviru pošlo se od pretpostavke da neće doći do dalje eskalacije vojnih sukoba i dodatnog zaoštravanja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, da će cene energenata ostati na približno istom nivou kao i trenutne, uz očuvanu sigurnost snabdevanja domaćih proizvođača i potrošača, kao i da neće doći do značajnijih poremećaja na strani spoljne tražnje, pre svega u pogledu sporijeg oporavka ekonomije EU kao našeg najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera. Takođe, očekuje se nastavak stabilnog priliva SDI koje će obezbediti transfer znanja i tehnologija, kao i nove prodajne kanale domaćim proizvođačima. Neizvesnost prisutna kod projekcija ostaje visoka zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou. Kanali preko kojih oni mogu potencijalno delovati na domaću privredu su brojni, često lančano povezani, a sama jačina potencijalnih šokova je takva da u velikoj meri mogu uticati na srednjoročna kretanja.

Tabela 4. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Procena

Projekcije

2024.

2025.

2026.

2027.

BDP, mlrd dinara (tekuće cene)

9.604,8

10.328,9

11.087,6

11.993,1

Realni rast BDP, %

3,8

4,2

4,0

5,0

Deflator BDP, %

5,0

3,2

3,2

3,0

Lična potrošnja

4,5

4,1

3,2

2,9

Državna potrošnja

3,1

2,2

2,2

2,0

Bruto investicije u osnovna sredstva

9,2

7,7

7,5

7,0

Izvoz robe i usluga

4,4

5,9

6,9

9,9

Uvoz robe i usluga

8,0

6,5

6,8

7,4

Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP

‒4,4

‒5,2

‒5,4

‒4,2

Inflacija, prosek perioda, %

4,7

3,5

3,5

3,3

Izvor: Ministarstvo finansija

U 2025. godini očekuje se ubrzanje rasta BDP na 4,2%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Posmatrano po agregatima upotrebe rast BDP u 2025. godini biće u potpunosti opredeljen domaćom tražnjom. Očekivano povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru uz rast minimalne zarade od 13,7%, veća zaposlenost i dalji rast penzija rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,1%, što je blaga revizija naviše, za 0,2 p.p. u odnosu na inicijalnu projekciju. Blagi pozitivan doprinos rastu BDP u 2025. godini doći će i od državne potrošnje za koju se očekuje povećanje od 2,2%. Ubrzanje realizacije započetih kapitalnih infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija 2027”, uz nastavak stabilnog priliva SDI i visoku profitabilnost domaće privrede iz prethodnog perioda rezultiraće rastom investicija od 7,7% u 2025. godini, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Aktiviranje novih izvozno orijentisanih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI, obezbediće nastavak stabilnog rasta realnog izvoza od 5,9%, što je ipak za 2 p.p. niže od inicijalnih očekivanja. Glavni razlog revizije je sporiji oporavak spoljne tražnje, pre svega u sektoru prerađivačke industrije naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, i po tom osnovu manjeg rasta robnog izvoza naših dobavljača od inicijalno očekivanog. Takođe, manji rod žitarica i industrijskog bilja u 2024. godini imaće za posledicu negativan uticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda na rast robnog izvoza u 2025. godini. Uvozna aktivnost je takođe revidirana blago naniže, na 6,5%, tako da će doprinos neto izvoza rastu BDP u 2025. godini ostati negativan i iznosiće ‒0,9 p.p.

Posmatrano sa proizvodne strane, u 2025. godini očekuje se povećanje kreirane BDV kod svih privrednih sektora. Uslužni sektor će u 2025. godini, i u revidiranom okviru, zadržati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Rast bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama. Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2025. godine uz povećanje od 4%, što je za 0,4 p.p. manje od prethodno očekivanog usled nešto slabijeg oporavka spoljne tražnje pre svega u okviru prerađivačke industrije zemalja evrozone. Procenjuje se da će stabilan rast zabeležiti i građevinarstvo usled nastavka izvođenja započetih infrastrukturnih radova ali i realizaciji novih građevinskih projekata i ubrzanja privatnih investicija. Za sektor poljoprivrede, imajući u vidu manju proizvodnju u 2024. godini od očekivane, a pod pretpostavkom prosečnih agrometeoroloških uslova u 2025. godini, projektovan je rast od 4,2%, što je revizija naviše za oko 4 p.p. u odnosu na inicijalnu projekciju.

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji, kumulativna stopa rasta u periodu od 2025. do 2027. godine iznosiće 13,7% što je za 1 p.p. više u odnosu na prethodna očekivanja. Ova revizija rezultat je uključivanja procenjenog efekta realizacije EHPO izložbe 2027. godine i po tom osnovu većeg rasta u sektoru turizma i ugostiteljstva sa pozitivnim efektima prelivanja na rast trgovinskog prometa i poslovanja nekretnina posmatrano sa proizvodne strane, odnosno većeg izvoza usluga posmatrano po agregatima upotrebe. I u revidiranoj projekciji rast privrede biće opredeljen rastom domaće tražnje, uz blago negativan doprinos neto izvoza. Ovaj izvor rasta determinisan je kako snažnim nastavkom investiocionog ciklusa i rastom investicione aktivnosti, tako i povećanjem privatne potrošnje domaćinstava usled rasta realnog raspoloživog dohotka. Prosečno godišnje, srpska privreda će rasti po stopi od 4,4%. Povećanje realne potrošnje stanovništva će pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku će iznositi 3,4%. Očekuje se stabilan rast fiksnih investicija koji će u proseku iznositi 7,4% godišnje. Visok nivo javnih investicija biće praćen i rastom privatnih investicija, tako da se na kraju projekcijskog perioda očekuje učešće fiksnih investicija u BDP od 26,5%. Sa aktiviranjem novih proizvodnih kapaciteta i oporavkom spoljne tražnje povećavaće se i obim spoljnotrgovinske razmene. Pored toga, efektuiranje SDI iz prethodnog perioda doprineće povećanju konkurencije i uticati na efikasnost domaćih proizvođača, dok će sa druge strane biti aktivirani novi kanali prodaje i otvorene nove tržišne niše. Izvoz će u proseku godišnje rasti po stopi od 7,6% što je brže od očekivanog godišnjeg rasta uvoza koji će u proseku iznositi 6,9%, ali će zbog većeg učešća uvoza, doprinos neto izvoza rastu BDP biti blago negativan. Posmatrano na strani ponude, uslužni sektor i industrija će sledstveno najvećem učešću u BDP zadržati ulogu dominantnih izvora rasta i povećavati kreiranu BDV sa prosečnim godišnjim rastom od 4,5% i 4,4%, respektivno. Značajan pozitivan doprinos imaće i građevinarstvo koje će u proseku zabeležiti rast od 7,6% kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, kao i započinjanja novog investicionog ciklusa, ali i ubrzanja privatnih investicija. Dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti u poljoprivredi, trebalo bi da smanji varijabilnost proizvodnje ovog sektora izazvanu agrometeorološkim uslovima, ali je i u ovom makroekonomskom okviru zadržana pretpostavka prosečne poljoprivredne sezone.

Srednjoročni scenario kretanja privredne aktivnosti Republike Srbije je i dalje pod uticajem brojnih rizika, pre svega iz međunarodnog okruženja. Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. Dalja geoekonomska fragmentacija i ograničenja trgovinskih odnosa mogu još u većoj meri uticati na obim globalne trgovine i globalne ekonomske izglede. Eskalacija sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku može izazvati nagle skokove cena energenata i dodatno povećati neizvesnost i zabrinutost investitora, izazivajući snažnije inflatorne pritiske i još sporiji oporavak ekonomija naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. S druge strane, potencijalna deeskalacija globalnih napetosti imala bi za rezultat značajne pozitivne efekte na globalne ekonomske tokove, što bi se povoljno odrazilo i na domaću privredu kroz snažan sinergetski efekat sa domaćim faktorima rasta. U skladu sa tim kreirana su još dva scenarija – pesimističan i optimističan. Pesimističan scenario polazi od pretpostavke materijalizacije negativnih rizika iz međunarodnog okruženja što bi se nepovoljno odrazilo na izvoznu aktivnost naše privrede, veću inflaciju usled šokova na tržištu energenata i manji realni raspoloživ dohodak stanovništva i privatnu potrošnju, kao i na sporiji rast investicija, pre svega privatnih. Materijalizacija ovih rizika imala bi za posledicu manju srednjoročnu stopu rasta BDP u periodu 2025‒2027. godine za 1,3 p.p. prosečno od one u osnovnom scenariju i iznosila bi 3,1% prosečno godišnje. S druge strane, materijalizacija pozitivnih rizika imala bi za rezultat snažniji rast svih agregata, posebno izvoza i investicija u odnosu na osnovni scenario, i nešto umerenije privatne potrošnje. U takvom, optimističnom scenariju, srednjoročna stopa rasta BDP u periodu 2025‒2027. godine bila bi za 1,3 p.p. prosečno godišnje veća od one u osnovnom scenariju i iznosila bi 5,7%.

Tabela 5. Prosečne stope rasta u periodu 2025‒2027 u zavisnosti od scenarija

Scenario

Centralni

Optimistični

Pesimistični

Realni rast BDP

4,4

5,7

3,1

Lična potrošnja

3,4

4,8

2,6

Državna potrošnja

2,2

3,6

1,0

Bruto investicije u osnovna sredstva

7,4

9,4

3,8

Izvoz robe i usluga

7,6

10,4

4,2

Uvoz robe i usluga

6,9

9,7

3,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema centralnom scenariju, u srednjoročnom periodu očekuje se nastavak rasta potencijalnog BDP po stopi od 4%. Realizacija kapitalnih projekata i nastavak započetog investicionog ciklusa podržani, kako stabilnim prilivom SDI, tako i ulaganjima u inovacije i razvoj, obezbediće sve snažniji doprinos kapitala i faktorske produktivnosti rastu potencijalnog BDP. Digitalizacija će značajno ubrzati ove procese i dodatno podići efikasnost iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta. Vlada će kroz značajna planirana ulaganja u energetsku infrastrukturu dodatno uticati na podizanje potencijala privrede. Adekvatna i kredibilna monetarna politika, uz dalja unapređenja finansijskog sistema i povoljniji investicioni ambijent, transfer znanja i tehnologija iz najrazvijenijih zemalja treba da obezbede pozitivan uticaj na oba faktora proizvodnje. Sa druge strane, jačanje vladavine zakona, reforma zakonodavstva iz oblasti privrede i poslovanja, ubrzanje procedura i podizanje efikasnosti administracije treba da obezbede maksimizaciju faktorske produktivnosti u srednjem roku. Povoljna kretanja na tržištu rada će takođe doprineti rastu potencijalnog BDP, mada sporijim tempom nego u prethodnom periodu.

Tržište rada

Tržište rada u Srbiji beleži pozitivne promene, koje su rezultat kontinuiranih napora na unapređenju ekonomskih politika i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja. U poslednjih nekoliko godina, stopa zaposlenosti je u stalnom porastu, dok se stopa nezaposlenosti smanjuje, što ukazuje na sve veće mogućnosti za zapošljavanje i profesionalni razvoj stanovništva. Takođe pozitivna kretanja se ogledaju i u značajnom rastu zarada i zaposlenosti, pre svega u privatnom sektoru, što ukazuje na stabilan ekonomski razvoj. Osnovu za ovakvu dinamiku na tržištu rada omogućila je, iznad svega, stabilnost ekonomije, koja ostaje otporna uprkos globalnim neizvesnostima. Pozitivna kretanja na tržištu rada rezultat su i kontinuiranog rada kreatora politika na poboljšanju uslova rada i unapređivanju institucija tržišta rada. Ovaj proces uključuje podsticanje zapošljavanja, posebno za teže zapošljive grupe, kao što su mladi i ljudi sa nedostatkom kvalifikacija. Takođe, važan aspekt predstavlja aktivna podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja, koja stvara mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou i podsticanje preduzetništva. Sve ovo ukazuje na to da Srbija ne samo da napreduje u kontekstu zaposlenosti i zarada, već i da stvara čvrste osnove za održivi razvoj tržišta rada u budućnosti.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), u periodu januar‒avgust 2024. godine prosečan broj zaposlenih bio je veći za 0,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, čemu je pre svega doprineo rast zaposlenosti u privatnom sektoru od 10,8 hiljada lica, dok je u javnom sektoru rast iznosio 2,8 hiljada lica. U ovom periodu, najsnažniji sektorski doprinos rastu zaposlenosti dolazi od zdravstva i naučno-tehničkih delatnosti, a pozitivan doprinos dali su i sektori IKT i građevinarstva. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u istom periodu, broj lica koja aktivno traže zaposlenje smanjen je za 8,4%.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u periodu januar‒jul 2024. godine, prosečna neto zarada iznosila je 96.759 dinara. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je veća za 15%, dok je realno povećanje iznosilo 9,6%. Visok rast realnih zarada rezultat je pozitivnih ekonomskih kretanja i povećanja produktivnosti u različitim sektorima privrede, kao i značajnog usporavanja inflacije. Realni rast zarada u privatnom sektoru je iznosio 9,6% i bio je vođen, pre svega povećanjem zarada u prerađivačkoj industriji i trgovini. Istovremeno, zabeleženo je i realno povećanje zarada u javnom sektoru od 9,8%, na šta je uticala odluka Vlade o povećanju zarada od 10% od januara 2024. godine, ali i odluka o povećanju zarada prosvetnim i delu zdravstvenih radnika od 5,5% od oktobra 2023. godine. Povoljnoj dinamici zarada doprinelo je i efektuiranje politike poreskog rasterećenja zarada iz prethodnog perioda, koje je praćeno povećanjem minimalne cene rada koja je od 2024. godine uvećana za 17,8% i iznosi 271 dinara po radnom času, a sa ciljem unapređenja životnog standarda lica sa najnižim primanjima. Ovakvo kretanje zarada uticalo je pozitivno i na odnos prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe, pa je tako povećan sa 86,6% koliko je iznosio u 2023. godini na 94% u periodu januar‒jul 2024. godine. Medijalna neto zarada u periodu januar–jul iznosila je 74.479 dinara. Ovi pozitivni trendovi ukazuju na stabilan ekonomski rast i unapređenje uslova rada u Srbiji, što je od ključnog značaja za dalji razvoj i prosperitet zemlje.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u prvom kvartalu 2024. godine, povećana je stopa zaposlenosti za 1,4 p.p, na 50,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 0,6 p.p. na 9,4%. Istovremeno, povećan je broj zaposlenog stanovništva (15 i više godina) za 2,1%, uz smanjenje nezaposlenog dela stanovništva za 4,8%. Dobra kretanja nastavljena su i u drugom kvartalu 2024. godine, budući da je broj zaposlenih lica bio povećan za 48.400, mg, i iznosio je 2.899.700, dok je broj nezaposlenih smanjen za 44.800 na 257.800. Stopa zaposlenosti iznosila je 51,4%, što predstavlja porast od 1,1 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rast zaposlenosti ukazuje na pozitivne trendove u zapošljavanju, što je rezultat kontinuiranih napora na unapređenju poslovnog okruženja i privlačenju investicija. Naročito značajno je da se porast zaposlenosti u celini zasniva na rastu formalne zaposlenosti, koja je ključna za ekonomski rast i stabilnost, jer stvara radna mesta koja doprinose poreskim prihodima i pruža socijalnu sigurnost. Stopa nezaposlenosti smanjena je na 8,2%, što je pad od 1,4 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj pad stope nezaposlenosti pokazuje da se tržište rada stabilizuje i da se otvaraju nove mogućnosti za zapošljavanje. Takođe, broj stanovnika van radne snage smanjen je za 30.300, što dodatno potvrđuje pozitivne promene na tržištu rada. Neformalna zaposlenost, koja je često indikator nesigurnih radnih mesta, takođe beleži smanjenje od 8.100. Stopa neformalne zaposlenosti iznosila je 11,8%, što je smanjenje od 0,5 p.p. u odnosu na isti period prethodne godine. Posebno je značajno smanjenje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, koja je pala na 5,9%. Stopa nezaposlenosti mladog stanovništva je u ovom periodu smanjena za 4,2 p.p, na 20,2%.

U narednom periodu očekuje se da će tržište rada zadržati pozitivne trendove, u skladu sa povoljnim makroekonomskim pokazateljima, kao i usled podsticanja preduzetništva, modernizacije obrazovnog sistema i podrške zapošljavanju ranjivih grupa. Povećanje mobilnosti radne snage i jačanje saradnje između obrazovnih institucija i privrede doprineće daljem smanjenju nezaposlenosti i povećanju zaposlenosti, čime će se unaprediti životni standard stanovništva. Kreatori javnih politika aktivno rade na merama usmerenim na unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital, kako bi se olakšalo zapošljavanje, naročito u sektorima sa većom dodatom vrednošću. Podaci o porastu broja zaposlenih u sektoru informacionih tehnologija (IKT) za 59.552 lica i u naučno-tehničkim delatnostima za 53.141 lice između 2014. i januara–avgusta 2024. godine potvrđuju uspešnost ovih mera. Nastaviće se napori usmereni na smanjivanje zaposlenih u sivoj ekonomiji i njihov prelazak u formalni sektor, što će poboljšati uslove rada i pozitivno uticati na prihode budžeta. U srednjoročnom periodu, očekuju se pozitivni efekti mera aktivne politike zapošljavanja, prekvalifikacija i podrške socijalnom preduzetništvu, koje će olakšati pristup radnim mestima socijalno ranjivim kategorijama i osigurati inkluzivnost privrednog rasta. Projekcije ukazuju na smanjenje stope nezaposlenosti i nastavak realnog rasta zarada. U privatnom sektoru, očekuje se da će rast zarada biti u korelaciji sa rastom produktivnosti, dok će zarade u javnom sektoru rasti u skladu sa utvrđenim fiskalnim pravilima.

Monetarna kretanja

Od aprila 2023. godine, u skladu sa očekivanjima, međugodišnja inflacija je na opadajućoj putanji i u maju 2024. godine se vratila u granice cilja, a u septembru je iznosila 4,2%. Usporavanju inflacije doprineli su efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga najznačajniji doprinos smirivanju inflacije imao je usporeni rast cena hrane i cena energenata. Takođe u septembru, bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), bila je nešto viša i iznosila je 5,3%, što je bilo posledica, pre svega, bržeg rasta cena usluga, a takva kretanja karakteristična su i za druge zemlje.

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je u oktobru 2024. godine da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%. Ova odluka dolazi nakon smanjenja kamatne stope za ukupno 75 baznih poena počev od juna. Izvršni odbor NBS je naglasio da će efekti ovog ublažavanja monetarne politike biti vidljivi i u narednom periodu, te da je potreban oprezan pristup u vođenju monetarne politike imajući u vidu geopolitičku neizvesnost.

Sa ciljem daljeg smirivanja inflacije i negativnih socijalnih i ekonomskih efekata rasta svetskih cena hrane i energenata, Vlada je preduzela niz mera administrativnog ograničavanja cena. Ograničene su cene osnovnih životnih namirnica (brašno tip 400 i 500), uredbom koja je na snazi do 28. februara 2025. godine. Takođe, uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”, određena je njegova maksimalna maloprodajna cena. Uredbom o ograničenju visine cena naftnih derivata propisuje se način obračuna najviših cena naftnih derivata u maloprodaji, evrodizela i evropremijuma BMB 95. Posebno je ograničena cena derivata za poljoprivrednike. Cilj ovih mera je smanjenje inflatornih pritisaka i inflacionih očekivanja, kao i redovno i nesmetano snabdevanje tržišta hranom i energentima.

Kreditna aktivnost u 2024. godini beleži ubrzanje rasta. Takođe, od početka godine povoljniji su uslovi finansiranja privatnog sektora i države. U padu su kamatne stope na dinarske državne HoV, dok su kamatne stope na dinarske kredite privatnom sektoru u padu od četvrtog kvartala 2023. godine. Ukupni domaći krediti su ubrzali mg. rast na 5,8% u avgustu, zahvaljujući rastu tražnje privrede i stanovništva za kreditima u uslovima ublaženih kreditnih standarda za dinarsko kreditiranje i povoljnije cene zaduživanja. Krediti stanovništvu su u avgustu zabeležili mg. rast od 6,5%, a krediti privredi od 5,2% mg. Pozitivan doprinos rastu kredita dolazi od kredita stanovništvu, uz nešto blaži doprinos rasta kredita privredi. U skladu sa odlukom NBS da ograniči nivo kamatnih stopa na evroindeksirane stambene kredite do kraja 2024, prosečna kamatna stopa nastavila je da se kreće na nivou od oko 5%. Na rast kredita privredi najznačajniji pozitivan doprinos dali su krediti za likvidnost i obrtna sredstva i investicioni krediti. Kod kredita stanovništvu najznačajniji je doprinos dinarskih gotovinskih kredita i deviznih i devizno indeksiranih stambenih kredita. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana i dodatno ojačana i smanjeno je učešće problematičnih kredita na njihov najniži nivo od 2,7% u avgustu 2024. godine.

U uslovima aprecijacijskih pritisaka, održana je relativna stabilnost deviznog kursa, uz rekordno visok nivo deviznih rezervi NBS. U 2023. dinar je ojačao prema evru za 0,1%, a za toliko je ojačao i od početka 2024. godine. Na aprecijacijske pritiske odražavaju se povoljna platnobilansna kretanja, visok otkup efektivnog stranog novca i priliv deviza po osnovu poslova s platnim karticama. Tako u periodu januar‒ septembar 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1%. S obzirom na veću ponudu deviza od tražnje, NBS je u periodu januar‒septembar bila neto kupac deviza u iznosu od 1,7 mlrd evra.

Bruto devizne rezerve u devet meseci 2024. godine su povećane za 3,4 mlrd evra i u septembru su iznosile su 28,3 mlrd evra. Ovaj nivo je najviši od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). To je bilo dovoljno za pokrivenost novčane mase M1 od 183,0% i 7,3 meseci uvoza robe i usluga. Povećanje deviznih rezervi u septembru ostvareno je po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, upravljanja deviznim rezervama, po osnovu donacija i drugim osnovima.

Prema projekciji inflacija će do kraja 2024. godine nastaviti da se kreće na nivou od oko 4%, a tokom sledeće godine će u proseku iznositi 3,5%, uz približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3% do kraja horizonta projekcije. Na nastavak usporavanja inflacije najviše će delovati restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, očekivano postepeno usporavanje rasta realnih zarada i očekivani pad svetske cene nafte. Rizici projekcije pre svega potiču iz međunarodnog okruženja, a odnose se na geopolitičke prilike i izglede globalnog privrednog rasta, kao i njihov efekat na cene energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu. Kada je reč o faktorima iz domaćeg okruženja, rizici projekcije odnose se na brzinu rasta domaće tražnje i karakter poljoprivredne sezone. Ukupno posmatrano, rizike projekcije inflacije ocenjujemo kao simetrične.

Eksterni sektor

Nakon smanjenja spoljnotrgovinske robne razmene prethodne godine, tokom 2024. godine zabeleženo je povećanje, uz istovremeni rast i izvozne i uvozne aktivnosti. Tokom prvih osam meseci 2024. godine, izvezeno je robe u ukupnoj vrednosti od 19,4 mlrd evra, što predstavlja rast od 1,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, izvoz prerađivačke industrije koja je i glavni generator rasta izvoza, veći je za 559,5 mil. evra ili 3,4%, pri čemu je povećanje ostvareno u 12 od 23 oblasti. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji, nastavak dobrih izvoznih rezultata prerađivačke industrije, rezultat je pre svega aktiviranja novih izvozno orijentisanih kapaciteta usled visokog priliva SDI iz prethodnog perioda, koje su u značajnom obimu bile usmerene u razmenljive sektore. Rastu izvoza prerađivačke industrije najviše je doprineo rast izvoza osnovnih metala, ostalih saobraćajnih sredstava, zatim elektronske, metalske i prehrambene industrije. Poljoprivreda je uprkos zabeleženom padu cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, ostvarila rast od 46,4%, usled dobre poljoprivredne sezone u prethodnoj godini i baznog efekta. Negativan doprinos rastu izvoza potekao je od pada izvoza električne energije koji je bio u ovom periodu na nivou od oko 2/5 izvoza iz istog perioda prethodne godine (smanjenje od 573,4 mil. evra). Ovo smanjenje je pre svega posledica manje proizvodnje usled loših hidrometeoroloških uslova i remonta kapaciteta EPS tokom letnjih meseci, kao i izuzetno visoke baze iz prvih osam meseci prethodne godine. Izvoz rudarstva zabeležio je rast od 3,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Nešto sporiji rast izvoza rudarstva u prvih osam meseci skoro u potpunosti je posledica pada izvoza rude i koncentrata bakra naročito u prvom kvartalu, kada je izvezena količina bila manja za oko 110 hiljada tona. Ovo smanjenje posledica je jačanja domaće sirovinske baze usled aktiviranja topionice bakra u Boru, čime je omogućen veći izvoz proizvoda više dodate vrednosti (osnovnih metala) u okviru prerađivačke industrije.

U periodu januar–avgust 2024. godine, uvoz robe iznosio je 25,5 milijardi evra, što je rast od 5,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano prema ekonomskoj nameni, rastu robnog uvoza najviše je doprineo rast uvoza opreme koji je zabeležio povećanje od 17,1% (prirast od 485,9 mil. evra). Visoki rast uvoza opreme omogućiće dalju modernizaciju proizvodnih kapaciteta privrede i rast produktivnosti, što će dovesti do povećanja konkurentnosti na međunarodnom tržištu i poboljšanja izvoznih performansi. Istovremeno, pozitivan doprinos rastu uvoza dao je uvoz potrošne robe i repromaterijala sa ostvarenim rastom od 8,9% i 0,5%, respektivno (prirast od 419,4 i 63,0 mil. evra).

Uticaj modernizacije proizvodnih kapaciteta Ziđin grupe na izvoznu aktivnost

Ziđin majning grupa u Srbiji posluje sa dva ogranka, Srbija Ziđin Majning i Srbija Ziđin Bor Koper, koja predstavljaju dva najveća izvoznika u Srbiji. Prema podacima Uprave carina ova preduzeća su u 2023. godini zbirno posmatrano izvezli robe u vrednosti od 1,9 mlrd evra, dok je u prvih devet meseci tekuće godine vrednost njihovog izvoza iznosila 2,1 mlrd evra, 50,7% više nego u istom periodu prethodne godine.

U martu 2023. godine završena je modernizacija topionice bakra u Boru, čime je okončan projekat proširenja proizvodnog kapaciteta i tehničke rekonstrukcije. Za vreme dok je topionica u Boru stajala zbog rekonstrukcije i proširenja, koncentrat rude je bez dalje prerade bio izvozni proizvod. Međutim, ponovno pokretanje topionice omogućilo je da se ruda prerađuje u Srbiji i da se izvozi proizvod više dodate vrednosti, što će uticati na rast BDP i poboljšanje platno-bilansne pozicije zemlje. Pozitivni efekti vidljivi su u prvih devet meseci tekuće godine, budući da je vrednost neto izvoza Srbija Ziđin Kopera povećana za 150 miliona evra, odnosno za 39,0%. U narednom periodu predviđena su dalja ulaganja u razvoj podzemnih ležišta i poboljšanje infrastrukture kada je reč o površinskoj eksploataciji, što će dodatno podržati započeti novi investicioni ciklus.

Ovakva kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni rezultirala su rastom spoljnotrgovinskog deficita tokom prvih osam meseci 2024. godine za 939,0 mil. evra, uz pad pokrivenosti uvoza izvozom ‒ sa 78,8% na 76,2%.

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri tokom prvih osam meseci 2024. godine su zemlje EU, na koje se odnosilo 62,0% ukupnog izvoza i 56,6% ukupnog uvoza. Najveći deo ukupnog izvoza (38,3%) u tom periodu bio je usmeren na tržište pet zemalja: Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska. Uvoz iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Mađarske činio je 43,3% ukupnog uvoza. Spoljnotrgovinski suficit u ovom periodu ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom, Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom i Hrvatskom. Suficit sa ovim zemljama u posmatranom periodu iznosio je 2,7 milijarde evra. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, Turskom, Italijom, Nemačkom i Kazahstanom.

Deficit tekućeg računa u prvih osam meseci 2024. godine iznosio je 2,5 mlrd evra, i bio je viši za 1,8 mlrd evra u odnosu na isti period prethodne godine. Rast deficita tekućeg računa posledica je povećanja deficita na računu roba i usluga, kao i rasta deficita primarnog dohotka, uz istovremeni pad suficita sekundarnog dohotka. Na računu roba i usluga deficit je iznosio 3,3 mlrd evra i međugodišnje je veći je za 1,1 mlrd evra, najvećim delom usled rasta deficita robne razmene, dok je istovremeno suficit u uslugama smanjen. Robni deficit je iznosio 4,9 mlrd evra, što je povećanje od 814,5 miliona evra, dok je na računu usluga zabeležen suficit koji je iznosio 1,6 mlrd evra i bio niži za 329,3 miliona evra. Povećanju robnog deficita u prvih osam meseci 2024. godine najviše je doprinelo smanjenje suficita u razmeni električne energije, pre svega zbog velike baze iz istog perioda prethodne godine. Nakon stabilizacije svetskog tržišta posle inicijalnog visokog rasta cena energenata usled izbijanja sukoba u Ukrajini, značajno je smanjen uvoz energenata izražen u evrima. U Srbiji je proizvodnja električne energije u 2023. godini bila na nivou koji prevazilazi sopstvene potrebe, što je omogućilo plasiranje viška na inostrana tržišta. Pored električne energije, najveći doprinos deficitu robne razmene posledica je ostvarenih deficita u naftnoj, metalskoj, električnoj i automobilskoj industriji. Pozitivan neto izvoz usluga u najvećoj meri rezultat je većeg izvoza IKT u posmatranom periodu. Neto priliv po osnovu IKT usluga povećan je za 20,5% i iznosio je 2,0 mlrd evra. Značajan neto priliv ostvaren je i po osnovu ostalih poslovnih usluga koji je iznosio 742,4 mil. evra. Deficit primarnog dohotka povećan je za 267,6 mil. evra, odnosno za 11,1%, dok je suficit sekundarnog dohotka bio međugodišnje niži za 9,6% i iznosio je 3,6 mlrd evra. Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva manji je za 5,9% i iznosio je 2,5 mlrd evra.

Ukupan priliv SDI u prvih osam meseci 2024. godine iznosio je 3,2 mlrd evra, dok je neto priliv po osnovu SDI iznosio je 2,9 mlrd evra, što je više nego dovoljno za punu pokrivenost deficita tekućeg računa, što dodatno doprinosi dugoročnoj održivosti eksterne pozicije. Najveći deo priliva SDI bio je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti (76,4%), što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiju. Posmatrano prema delatnostima, najveći priliv SDI u prvoj polovini tekuće godine je ostvaren u građevinarstvu (670,5 mil. evra), rudarstvu (582,9 mil. evra), zatim u IT sektoru (338,7 mil. evra), ali i u prerađivačkoj industriji, sektoru koji tradicionalno privlači najviše SDI, sa ostvarenih 274,6 mil. evra. Osim proizvodne raznovrsnosti, SDI su i geografski diversifikovane, sa rastućim udelom zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona. Posmatrano prema geografskom poreklu, najveći deo SDI (blizu 2/3) dolazi sa evropskog kontinenta. Ukupan priliv investicija iz Evropske unije u prvoj polovini 2024. godine iznosio je 1,0 mlrd evra, odnosno 43,4% od ukupnog priliva SDI. Sa druge strane, posmatrano po zemljama, najveći priliv stranih direktnih ulaganja dolazi iz Kine2, Holandije, Luksemburga, Velike Britanije i Češke Republike, koje zbirno čine nešto više od četiri petine ukupnog priliva SDI. Udeo priliva SDI iz Kine značajno je porastao u poslednjih osam godina, sa 3,1% u 2015. na 30,4% u prošloj godini. Kina je, pojedinačno posmatrano, u poslednje tri godine najveći investitor u srpsku privredu. U 2023. godini, ukupan priliv investicija iz ove zemlje iznosio je 1,4 mlrd evra, dok je samo u prvih šest meseci tekuće godine iznosio 697,9 mil. evra.

U prvih osam meseci tekuće godine zabeležen je neto priliv portfolio investicija u iznosu od 264,9 mil. evra. U junu 2024. godine Republika Srbija je uspešno realizovala emisiju održivih evroobveznica denominovanih u američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu. Emitovane su evroobveznice sa rokom dospeća od 10 godina u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara uz kuponsku stopu od 6,00%. Nakon emisije zelenih evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu 2021. godine, Srbija je jedina zemlja van Evropske unije koja je izdala i održivu evroobveznicu (ESG ‒ Environmental, Social, and Governance). Na aukciji na kojoj je učestvovalo nekoliko stotina zainteresovanih investitora iz celog sveta, ukupna tražnja za ovom evroobveznicom na dan trgovanja premašila je iznos od 6,5 milijardi dolara.

Eksternu poziciju Srbije tokom 2024. godine karakterisala je otpornost na finansijske šokove iz međunarodnog okruženja. Povećan je racio deviznih rezervi i kratkoročnog duga u odnosu na kraj 2023. godine, usled rasta deviznih rezervi i smanjenja kratkoročnog duga. Učešće spoljnog duga u BDP smanjeno je za 5,6 p.p., sa 66,0% u 2022. na 60,4% u 2023. godini, uz istovremeno smanjenje udela kratkoročnog duga u BDP. Na kraju juna, odnos spoljnog duga prema izvozu robe i usluga iznosio je 115,0%, što predstavlja povećanje od 4,3 procentna poena u odnosu na 110,7% na kraju prethodne godine. Ovaj racio je značajno ispod kriterijuma Svetske banke od 220%, što je garant održivosti njegovog servisiranja. Bruto devizne rezerve NBS u prvih devet meseci tekuće godine povećane su za 3,4 mlrd evra i na kraju septembra su iznosile 28,3 mlrd evra, što je najviši nivo do sada, viši je od referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti.

Očekuje se da će ukupan deficit tekućeg računa u 2024. godini porasti na 3,6 mlrd evra, i iznositi 4,4% BDP. Brži rast uvoza od izvoza u ovoj godini, usled realizacije planiranih investicionih aktivnosti, opredeliće veći tekući deficit u 2024. u odnosu na 2023. I u uslovima sporog oporavka spoljne tražnje pokazana je otpornost izvoza, dok je rast uvoza vođen višim uvozom opreme. Deficit tekućeg računa nastaviće postepeno da raste do 5,4% u 2026. godini, usled očekivanog ubrzanja investicionog ciklusa i rasta potrošnje domaćinstava, nakon čega se očekuje da će opasti 2027. godine na 4,2% BDP. I pored očekivanih visokih stopa rasta izvoza u srednjoročnom periodu, mogućnost ponovnog rasta cena energenata na svetskom tržištu, izazvanog rastućim geopolitičkim tenzijama, može dovesti do rasta deficita u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, i posledično, deficita tekućeg računa.

––––––––––––

2 Podaci se odnose zbirno za Narodnu Republiku Kinu, Makao, Hong Kong i Kinesku Provinciju Tajvan.

Projektovano brže prosečno povećanje robnog uvoza od robnog izvoza usled ubrzane dinamike investicija dovešće do blagog povećanja spoljnotrgovinskog deficita roba na 10,9% BDP u 2027. godini, sa ovogodišnjih 9,9%. Predviđa se nastavak povoljnih kretanja na računu usluga, gde će suficit u projektovanom trogodišnjem periodu iznositi u proseku 4,9 mlrd evra. Priliv po osnovu tekućih transfera iznosiće u proseku 5,9% BDP godišnje, pri čemu će prihodi od doznaka zadržati ulogu dominantne komponente. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan, što će ublažiti deficit spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Ovakva kretanja uz projektovanu dinamiku ekonomske aktivnosti imaće za rezultat postepeni rast učešća deficita tekućeg računa platnog bilansa na 5,4% u 2026. godini. Međutim, u 2027. godini očekuje se značajno smanjenje deficita tekućeg računa, na 4,2%, usled značajnog rasta izvoza usluga u godini održavanja specijalizovane izložbe „EHPO 2027”, ali i po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinske robne razmene.

U strukturi finansijskog računa dominiraće udeo SDI sa učešćem u BDP od 5,2% prosečno godišnje. Ovaj priliv će ujedno biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Zadržana povoljna investiciona perspektiva naše zemlje i očekivan nastavak visokog priliva SDI, kao i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenljivih dobara, doprineće nastavku rasta izvoza i jačanju spoljne i unutrašnje makroekonomske ravnoteže.

II. FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2025. DO 2027. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Smirivanje pandemije koronavirusa, visoka inflacija izazvana krizom na međunarodnim tržištima energije i sirovina i sukob u Ukrajini obeležili su prethodni period u svetu, uz neizvesnost koja bi mogla da potraje duži vremenski period. U takvoj situaciji zadatak ekonomske i fiskalne politike bio je da obezbedi stabilnost privrednih tokova i očuva standard građana.

Prethodna godina je, ipak, bila relativno stabilna u ekonomskom smislu, sa očekivanom dinamikom makroekonomskih kretanja i nešto boljim rezultatima fiskalnih agregata. Povoljni fiskalni trendovi oličeni u boljoj naplati prihoda od očekivane i uštedama na sredstvima koja su namenjena prevazilaženju energetske krize doveli su do nižih nivoa deficita i duga. Ovakav razvoj događaja omogućava bolju fiskalnu sliku u srednjoročnom periodu, brže snižavanje nivoa javnog duga i veći fiskalni prostor.

Veći fiskalni prostor, odnosno celokupna dobra fiskalna pozicija uz očekivana povoljna makroekonomska kretanja omogućavaju novi investicioni ciklus oličen u programu „Skok u budućnost ‒ Srbija 2027” i izložbi EKSPO 2027. Ovaj program će biti okosnica ekonomskog i društvenog razvoja države u narednom periodu. S obzirom na predviđena velika ulaganja u sklopu programa i priprema za Ekspo privremeno se očekuje izdašnija fiskalna politika, ali uz poštovanje principa snižavanja nivoa javnog duga. Bitno je da će povećanje deficita biti rezultat rasta kapitalnih izdataka, što će dodatno da pomogne makroekonomskim tokovima i ubrza rast ekonomije. Paralelno sa tim potrebno je obezbediti prostor za pravovremenu reakciju fiskalne politike na ekonomske šokove. Međunarodno okruženje je i dalje neizvesno u pogledu globalnih ekonomskih tokova tako da bi eventualna fiskalna intervencija države u cilju minimiziranja negativnih eksternih efekata svakako bila kombinovana sa nastojanjima da se nastave razvojni programi i infrastrukturni projekti finansirani iz budžeta.

S obzirom na neizvesnu ekonomsku situaciju, budžet će svakako predstavljati „sigurnosnu mrežu” u slučaju eskalacije nepovoljnih kretanja. Sa jedne strane obezbediće se kontinuitet razvojnih i socijalnih programa, a sa druge strane održivost javnih finansija i nastavak smanjenja nivoa javnog duga u smislu učešća u BDP. Imajući u vidu očekivana makroekonomska kretanja, predviđeni godišnji fiskalni deficiti omogućavaju smanjenje učešća duga sektora države u BDP i u narednom periodu.

Fiskalna politika će u narednom periodu biti fokusirana, u skladu sa raspoloživim fiskalnim prostorom, i na dalje smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora. Na rashodnoj strani, osim infrastrukturnih i kapitalnih projekata, prioritet će biti politika penzija i plata, kako bi se nastavio rast životnog standarda stanovništva.

2. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2024. godinu

Fiskalni okvir za 2024. godinu planiran je uzimajući u obzir neizvesnost kako na domaćem tržištu, tako i u međunarodnom okruženju. Planiranju se pristupilo oprezno, kako bi se ostavio neophodan prostor za budžetske intervencije u slučaju nepovoljnih događaja. Makroekonomskim okvirom za 2024. godinu bilo je predviđeno umereno ubrzanje ekonomske aktivnosti, u odnosu na 2023. godinu, uz postepeno smirivanje stope inflacije, što bi, pored ostalog, delovalo i na povećanje realne potrošnje.

Mere sprovedene krajem 2023. uticale su na planiranje fiskalnog okvira za 2024. godinu. Krajem prethodne godine sprovedeno je povećanje zarada zaposlenima u prosveti i delu zdravstva od 5,5%, vanredno povećanje penzija od 5,5%, a početkom 2024. godine, u skladu sa zakonskom formulom za usklađivanje, penzije su povećane za 14,8%. U cilju održanja standarda i kupovne moći stanovništva usvojene su sledeće mere: podizanje minimalne zarade u 2024. godini za 17,8%, povećanje zarada u javnom sektoru od 10%, uz dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada ispod 60%. Ove mere deluju na povećanje lične potrošnje i posledično, na prihode od poreza na potrošnju. Očekivan je i pozitivan trend kretanja prihoda od oporezivanja rada i pored smanjenja poreskog opterećenja, usled dejstva predloženih mera na zaposlenost i zarade u privatnom sektoru. U 2024. godini planirana su značajna sredstava za intervenciju na tržištu energije, međutim usled stabilizacije cena i raspoloživosti energenata, deo neutrošenih sredstava je prenamenjen.

Akcizna politika vraćena je u redovne tokove, uključujući i delimično podizanje realnih iznosa akciznih stopa. Usvojenom zakonskom regulativom krajem prethodne godine, pored ostalog, izvršeno je povećanje iznosa akciza za 8%, i planirano dodatno usklađivanje sa ostvarenom inflacijom u 2023. godini, početkom 2024. godine. Ovim povećanjima se samo delimično nadoknađuje realna vrednost iznosa akciza, u poređenju sa periodom pre izbijanja energetske krize i ubrzanog rasta inflacije, te visina akciznih stopa ostaje 13% niža u odnosu na stopu koja bi bila u primeni sa redovnom indeksacijom u proteklom periodu. Procenjeni gubitak prihoda u 2022. i 2023. godini, izostankom redovne indeksacije, iznosio je preko 100 mlrd dinara odnosno 1,3% BDP. Početkom 2024. godine doneta je odluka da se predviđeno usklađivanje sa inflacijom odloži za tri meseca, usled toga što je zabeležen solidan rast prihoda od akciza krajem prethodne godine, a i kako bi se delimično ublažio i odložio inflatorni efekat podizanja akciza.

Rizici koji su uzeti u obzir prilikom planiranja fiskalnog okvira za ovu godinu su i dalje prisutni, ali sa nešto manjim intenzitetom. Rast ekonomske aktivnost i inflacije bili su u nivou projektovane kvartalne dinamike. Procena privrednog rasta za ovu godinu blago je revidirana naviše u odnosu na originalnu budžetsku procenu, a nepromenjena u odnosu na prolećnu Fiskalnu strategiju.

Ostvarenje prihoda u prvih osam meseci tekuće godine bolje je od originalno planiranog. Kretanja na tržištu rada su iznad očekivanja, što, uz istovremeni rast realnog dohotka, pozitivno utiče na naplatu svih prihoda od poreza na potrošnju. Ostvarena profitabilnost privrednih društava u 2023. godini i naplata poreza na dobit u prvih devet meseci tekuće godine su značajan faktor revizije prihoda u 2024. godini naviše. Odluka o odlaganju indeksacije akciza nije imala negativan uticaj na iznos naplate ovog poreskog oblika, pre svega zbog oporavka potrošnje u poslednjem kvartalu prethodne i prvoj polovini tekuće godine. Uobičajeno, neplanirani vanredni neporeski prihodi, naplaćeni u proteklom periodu, kao i bolja realizacija redovnih prihoda uključeni su u revidiranu procenu neporeskih prihoda. Bolje ostvarenje na kraju prethodne godine, takođe je značajan faktor koji je doveo do revizije prihoda naviše.

Revidirani fiskalni okvir za 2024. godinu, u skladu sa usvojenim rebalansom budžeta, predviđa fiskalni deficit od 2,7% BDP, što je 0,6 p.p. više u odnosu na originalni budžetski plan. Učešće javnog duga u BDP na kraju 2024. godine iznosiće 47,9%. Prihodna strana povećana je za 166 mlrd, a rashodna strana za 232,1 mlrd dinara. Viši prihodi i rashodi, uz preraspodelu sredstava predviđenih za energetiku, obezbedili su fiskalni prostor za značajno povećanje javnih investicija, kao i pojedinih kategorija tekućih rashoda (socijalna pomoć i transferi stanovništvu). Na ovaj način, pored očuvanja i povećanja životnog standarda pojedinih kategorija stanovništva, ubrzava se razvoj infrastrukture i povećava privredni potencijal zemlje. Sprovođenje ovih mera uz ostvarenje predviđenog fiskalnog rezultata sektora države, neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP koja je prisutna od 2016. Analizom strukturnog fiskalnog rezultata u 2024. godini, identifikovano je da se oko 0,47% BDP odnosi na jednokratne i privremene efekte na prihodnoj i rashodnoj strani.

Tabela 6. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2024. godini, u mlrd dinara3

budžet 2024.*

procena maj 2024.

nova procena 2024.

razlika nova procena /budžet

% promena

2024. nova pr. % BDP

JAVNI PRIHODI

3.756,1

3.823,0

3.922,2

166,0

4,4

40,8

Tekući prihodi

3.717,0

3.784,0

3.885,9

168,8

4,5

40,5

Poreski prihodi

3.330,5

3.392,2

3.478,9

148,3

4,5

36,2

Porez na dohodak građana

378,6

382,0

396,3

17,7

4,7

4,1

Porez na dobit pravnih lica

256,7

256,7

292,2

35,5

13,8

3,0

PDV

908,0

950,0

960,0

52,0

5,7

10,0

Akcize

395,0

400,0

407,0

12,0

3,0

4,2

Carine

88,0

89,0

88,0

0,0

0,0

0,9

Ostali poreski prihodi

114,0

114,5

115,2

1,2

1,1

1,2

Doprinosi

1.190,2

1.200,0

1.220,1

30,0

2,5

12,7

Neporeski prihodi

386,5

391,8

407,0

20,5

5,3

4,2

Donacije

39,1

39,1

36,3

‒2,8

‒7,2

0,4

JAVNI RASHODI

3.953,1

4.020,0

4.185,2

232,1

5,9

43,6

Tekući rashodi

3.283,5

3.318,1

3.431,6

148,1

4,5

35,7

Rashodi za zaposlene

890,7

900,7

911,3

20,7

2,3

9,5

Kupovina robe i usluga

672,6

672,6

706,7

34,1

5,1

7,4

Otplata kamata

185,9

186,0

187,6

1,7

0,9

2,0

Subvencije

209,9

210,0

243,6

33,7

16,1

2,5

Socijalna pomoć i transferi

1.212,5

1.234,7

1.250,0

37,5

3,1

13,0

od čega penzije

926,7

926,7

930,6

3,9

0,4

9,7

Ostali tekući rashodi

111,9

114,1

132,4

20,5

18,3

1,4

Kapitalni rashodi

595,2

652,3

706,3

111,1

18,7

7,4

Neto budžetske pozajmice

46,9

20,1

18,7

‒28,2

‒60,1

0,2

Aktivirane garancije

27,5

29,5

28,5

1,0

3,6

0,3

Rezultat

‒197,0

‒197,0

‒263,0

‒66,0

‒2,7

Rezultat u % BDP**

‒2,1

‒2,1

‒2,7

-0,6

3 Izvor: Ministarstvo finansija

* Originalni budžet za 2024. godinu je, u svrhe uporedivosti sa novom procenom za tekuću godinu, korigovan za iznose nastale proširenjem obuhvata sektora države koji se odnosi na uključivanje i izveštavanje o sopstvenim sredstvima (prihodi i rashodi) vanbudžetskih korisnika (javne agencije i instituti). Ukupan obim tih sredstava iznosi 20,2 mlrd i na prihodnoj i rashodnoj strani.

** Radi lakše uporedivosti, a usled značajne statističke revizije nominalnog iznosa BDP, sva učešća izražena su kao procenat trenutne procene visine BDP za 2024. godinu.

Projekcija prihoda sektora države ovim fiskalnim okvirom povećana je za 166 mlrd dinara (4,4%) u odnosu na originalnu. Sve kategorije prihoda, osim prihoda od carina i donacija revidirane su naviše u odnosu na originalnu projekciju. Najveću procentualnu promenu naviše beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od PDV. Pored toga značajno su povećani i neporeski prihodi i prihodi od akciza. Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi prihoda sektora države su:

‒ bazni efekat (ostvarenje na kraju prethodne godine) i ostvarenje u periodu januar–avgust 2024. godine;

‒ korporativna profitabilnost u 2023. godini;

‒ brži rast lične potrošnje od predviđenog;

‒ veća potrošnja akciznih proizvoda;

‒ snažniji rast naplate redovnih neporeskih prihoda, i uplata određenih vanrednih i jednokratnih neporeskih prihoda;

‒ povoljnija kretanja na tržištu rada.

Projekcija prihoda od poreza na dohodak građana povećana je za 17,7 mlrd dinara u odnosu na budžetski iznos, dok je projekcija prihoda od socijalnih doprinosa uvećana 30 mlrd dinara. Pretpostavke originalne projekcije ovih prihoda, kretanja prosečnih zarada i zaposlenosti, tokom proteklog dela 2024. godine, su iznad očekivanih. U obzir su uzete i procene efekata smanjenja poreskog opterećenja zarada u 2024. godini. Osnovni razlog za povećanje projekcije poreza na zarade i socijalnih doprinosa je bazni efekat, kao i kretanja na tržištu rada u proteklom delu godine. Drugi prihodi, izuzev poreza na zarade, koji pripadaju kategoriji poreza na dohodak (porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, porez na prihode od zakupa nepokretnosti i dr.) revidirani su naviše, takođe zbog uticaja baznog efekta i boljeg ostvarenja u proteklom delu godine, pre svega kod naplate godišnjeg poreza na dohodak građana.

Procena prihoda od poreza na dobit, za razliku od prethodne revizije, znatno je povećana u odnosu na originalnu procenu. Pri tome je procentualno povećanje od 13,8% najviše od svih poreskih oblika, dok apsolutni iznos povećanja iznosi 35,5 mlrd dinara. Konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati u trenutku planiranja budžeta, te se ovi prihodi planiraju konzervativno. Visok iznos poreza na dobit, koji je ostvaren u 2022. i 2023. godini, doveo je do povećanja učešća ovog poreza u BDP (oko 3%) iznad prosečnih vrednosti zabeleženih u prethodnom periodu. Vodeći se principom opreznosti, prilikom prvobitne projekcije predviđeno je postepeno smanjenje učešća ovog poreskog oblika u BDP, tj. vraćanje na prosečan nivo prethodnog perioda. Nakon uplate poreza na dobit po konačnom obračunu za 2023. godinu (kraj juna tekuće godine), revidirana je i godišnja procena ovog poreza. Dobit privrednih društava, koja su poslovala pozitivno, u 2023. godini, prema objavljenim podacima APR, iznosila je 1.297 mlrd dinara i veća je za 3,6% u odnosu na 2022. godinu. Ostvarena neto dobit iznosila je 972,4 mlrd dinara što predstavlja rast od 12,3%.

Prihodi od poreza na dodatu vrednost su revidirani naviše za 52 mlrd dinara, odnosno 5,7% u odnosu na budžetski plan. Krajem prethodne godine zabeležena je značajno veća naplata PDV od planirane, koja je služila kao osnova za planiranje tekuće godine. Bolje ostvarenje duguje se značajnijem oporavku lične potrošnje u poslednjem kvartalu 2023. godine. Ovaj trend se nastavlja i u 2024. godini. Za razliku od prethodne dve godine, u kojima je usled različitih faktora („panična” potrošnja, potrošnja nerezidenata itd.) došlo do narušavanja ustaljene dinamike potrošnje i naplate PDV, sada se kreće u očekivanim obrascima. Realan rast dohotka stanovništva ključno doprinosi rastu lične potrošnje i snažnijem rastu prihoda od PDV.

Prihodi od carina ostaju na nivou planiranom budžetom za 2024. godinu. Realizacija prihoda tokom 2024. godine u skladu je sa očekivanom. Ovi prihodi u najvećoj meri, iako ne u potpunosti, prate dinamiku PDV iz uvoza, međutim dolazi do izmena u strukturi uvozne tražnje (vrsta robe, geografsko područje) čime je ovaj odnos u određenoj meri izmenjen u poslednje dve godine, pa prihodi od carina beleže više stope rasta od uvoznog PDV.

Procena prihoda od akciza povećana je za 12 mlrd dinara u odnosu na budžetski plan. Akcize na derivate nafte su povećane za 5,5 mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode povećane za 5 mlrd dinara, dok je projekcija prihoda od ostalih akciza uvećana za 1,5 mlrd dinara. Prihodi od akciza na derivate nafte uvećani su prvenstveno po osnovu znatno boljeg izvršenja na kraju prethodne godine. Ovaj trend kretanja naplate i potrošnje se nastavlja kod većine akciznih proizvoda i tokom 2024. godine. Za razliku od prethodne dve godine, kada su akciznom politikom smirivani inflatorni pritisci, u ovoj godini se ona vraća u redovne tokove. Ukinuta su privremena smanjenja akciza na naftne derivate, krajem prošle godine nominalni iznosi akciza su povećani za 8%, dok je za početak 2024. godine bilo predviđeno usklađivanje iznosa akciza sa ostvarenom inflacijom iz 2023. godine. Ova poslednja mera je odložena za tri meseca, kako bi se dodatno uticalo na ublažavanje inflatornih pritisaka. Takođe u 2024. godini predviđeno je ponovno uspostavljanje mehanizma refakcija akciza na naftne derivate koji se koriste u poljoprivredi. Povećanje prihoda od akciza na duvan rezultat je, u manjoj meri, bolje naplate od očekivane krajem prethodne godine, kao i kretanja potrošnje duvanskih proizvoda tokom 2024. godine. Prilikom pripreme budžeta, pretpostavljen je pad potrošnje koji je prisutan već duži niz godina. Međutim, kretanja na tržištu pokazuju da do očekivanog pada potrošnje duvanskih proizvoda, prema podacima za prvih šest meseci ove godine, nije došlo. Projekcija prihoda od ostalih akciznih proizvoda (električna energija, alkohol i kafa) povećana je usled nešto boljeg ostvarenja akciznih prihoda kod sve tri kategorije proizvoda u odnosu na plan.

Neporeski prihodi revidirani su naviše za 20,5 mlrd dinara, u skladu sa dosadašnjim kretanjem kako redovnih, tako i vanrednih neporeskih prihoda. U redovne neporeske prihode spadaju različite takse, naknade (uključujući i putarine), kazne, prihodi organa i organizacija i svi ostali prihodi koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, uz određene sezonske varijacije. Povećanje projekcije ovih prihoda, u najvećoj meri je usled rasta prihoda od kamata na oročena sredstva i prihoda od naknada za korišćenje javnih dobara. Vanredne neporeske prihode čine uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, kamate itd. Ova grupa neporeskih prihoda korigovana je naviše zbog realizovane uplate prihoda koji nisu bili uključeni u originalni budžetski plan (dobit NBS, dividende budžeta, emisiona premija).

Kao deo sveobuhvatnog poboljšanja kvaliteta i transparentnosti statistike državnih finansija, i tokom 2024. godine proširen je statistički obuhvat sektora države, u skladu sa dinamikom predviđenom Zakonom o budžetskom sistemu. Tokom prethodne godine obuhvat je proširen uključivanjem zdravstvenih ustanova sa svim izvorima finansiranja, dok je tokom 2024. godine u sistem izveštavanja uključen jedan broj vanbudžetskih korisnika (javnih agencija, naučnih instituta i dr.). Po tom osnovu u ovoj godini, statistički obuhvat prihoda i rashoda sektora države uvećan je za 20,2 mlrd dinara. Na prihodnoj strani to se odnosi isključivo na kategoriju neporeskih prihoda, dok se na rashodnoj strani najveći deo uvećanja odnosi na rashode za zaposlene, a ostatak na ostale kategorije. Zbog uporedivosti, za isti iznos korigovan je i originalni plan, imajući u vidu da se ovde ne radi o boljem ostvarenju prihoda od plana, odnosno prekoračenja plana kod rashoda, već samo o proširenom obuhvatu prihoda i rashoda koje ostvaruju navedene ustanove. Na ovaj način, a prema planiranoj dinamici usklađivanja obuhvata sektora države sa međunarodnim standardima, pored povećanja obima dolazi i do tačnijeg prikaza potrošnje kod krajnjih korisnika. Pojedine kategorije rashoda sada su obuhvaćene na ekonomskim klasifikacijama na kojima su i izvršene.

Doprinos pojedinih faktora korekciji fisk. rezultata u odnosu na plan za 2024. godine, % BDP

Procena rashoda sektora države revidiranim fiskalnim okvirom povećana je za 232,1 mlrd dinara u odnosu na budžetski plan. Pri tome najveće je povećanje kapitalnih rashoda, dok se najveće smanjenje odnosi na budžetske pozajmice, gde su planirana intervencijska sredstva za energetski sektor.

Procena rashoda za zaposlene u 2024. godini revidirana je naviše za 20,7 mlrd dinara. Ovo je u najvećoj meri rezultat izmena načina obračuna zarada zaposlenih u prosveti i Ministarstvu unutrašnjih poslova. U ovu procenu (kao i u originalni plan) uključeni su rashodi za zarade koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda javnih agencija i instituta, u iznosu od 17 mlrd dinara. Ova promena će u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i posebnim fiskalnim pravilima, dovesti i do pomeranja gornje dozvoljene granice učešća rashoda za zarade u BDP.

Rashodi za robe i usluge revidirani su naviše za 34,1 mlrd dinara. Od toga se 15 mlrd odnosi na povećanje rashoda RFZO, 15 mlrd na nivou budžeta Republike, dok se ostatak povećanja odnosi na druge nivoe vlasti. Izvršeno je i uključivanje rashoda nastalo proširenjem obuhvata sektora države, u iznosu od oko 0,3 mlrd dinara.

Procena rashoda za kamate revidirana je ovim fiskalnim okvirom naviše za 1,7 mlrd u odnosu na originalni plan.

Rashodi za subvencije značajno su revidirani ovim fiskalnim okvirom i to za 33,7 mlrd dinara. Najveći deo povećanja odnosi se na subvencije u poljoprivredi koje su uvećane za 17,6 mlrd dinara. Ovo povećanje obuhvata veće isplate u stočarstvu, pčelarstvu i drugim oblastima. Značajan deo povećanja iznosa subvencija odnosi se i na oblast energetike, oko 12 mlrd dinara, i to za modernizaciju sistema za merenje potrošnje električne energije. Ostatak povećanja odnosi se na oblast turizma, zaštite životne sredine i sporta. Po osnovu proširenja obuhvata sektora, u okviru ove kategorije rashoda, prikazano je 1,7 mlrd dinara.

Rashodi za socijalnu zaštitu revidirani su naviše za 37,5 mlrd dinara u odnosu na originalni plan. Značajan deo povećanja odnosi se na isplatu obeštećenja porodiljama po osnovu odluke Ustavnog suda o načinu obračuna naknade plate za vreme porodiljskog odsustva. Efekti ove odluke imaju i jednokratni uticaj za retroaktivnu isplatu po osnovu obračuna ovog prava od 2018. godine, ali i trajni efekat po osnovu povećanja prava za buduće porodilje. Takođe usvojene su i izmene regulative finansijske podrške porodici sa decom, kojima su značajno uvećana davanja po osnovu roditeljskog dodatka. Deo povećanja je i rezultat većeg izvršenja ove kategorije rashoda tokom 2023. godine.

Procena ostalih tekućih rashoda u 2024. godini u odnosu na originalni plan, ovim okvirom povećana je za 20,5 mlrd dinara u najvećoj meri zbog povećane procene izvršenja ove kategorije rashoda na nivou budžeta Republike. Po osnovu proširenja obuhvata sektora države, u okviru ove kategorije rashoda, prikazano je 1,7 mlrd dinara.

Procenjuje se da će realizacija javnih investicija biti veća za 111,1 mlrd dinara od prvobitnog plana. Od toga se većina odnosi na infrastrukturne projekte, odnosno izgradnju putne i železničke infrastrukture, kao i za nabavku opreme u sektoru bezbednosti. Prema procenama kapitalni rashodi dostižu nivo od 7,4% BDP u 2024. godini. Uključivanje kapitalnih rashoda javnih agencija i instituta dovelo je do povećanja i originalnog i revidiranog plana za 1,5 mlrd dinara.

Planirani iznos budžetskih pozajmica, u okviru kojih su predviđena sredstava za nabavku energenata, značajno je revidiran naniže u iznosu od 28,2 mlrd dinara. Proširenje obuhvata sektora države delovalo je i na ovu kategoriju rashoda, u smislu reklasifikacije dela rashoda, koji se izvršava preko Fonda za razvoj, u iznosu od 2 mlrd dinara na druge kategorije

Tabela 7. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, januar–avgust 2023. i 2024. godine, u mlrd dinara

I–VIII 2023.

I–VIII 2024.*

2024. godišnji plan/2023. stopa rasta u %

JAVNI PRIHODI

2.242,3

2.565,6

14,4

Tekući prihodi

2.213,9

2.554,0

15,4

Poreski prihodi

2.003,1

2.311,9

15,4

Porez na dohodak građana

224,9

261,5

16,3

Porez na dobit pravnih lica

203,0

224,3

10,5

PDV

532,4

626,1

17,6

Akcize

240,9

279,5

16,0

Carine

52,1

57,4

12,0

Ostali poreski prihodi

73,6

77,6

5,5

Doprinosi

676,2

785,4

16,2

Neporeski prihodi

210,8

242,1

14,8

Donacije

28,4

11,6

‒59,1

JAVNI RASHODI

2.181,4

2.539,2

16,4

Tekući rashodi

1.846,8

2.180,8

18,1

Rashodi za zaposlene

505,3

594,3

17,6

Kupovina robe i usluga

361,7

411,1

13,7

Otplata kamata

109,6

121,6

10,9

Subvencije

105,2

144,0

36,9

Socijalna pomoć i transferi

694,6

827,9

19,2

od čega penzije

509,4

616,6

21,0

Ostali tekući rashodi

70,4

82,0

16,4

Kapitalni rashodi

272,3

331,1

21,6

Neto budžetske pozajmice

49,4

9,7

‒80,5

Aktivirane garancije

12,9

17,7

37,5

Fiskalni rezultat

60,9

26,4

Izvor: Ministarstvo finansija

* Podaci 2024. godine sada obuhvataju sopstvene prihode vanbudžetskih korisnika (agencije i instituti).

Stanje docnji (preko 60 dana kašnjenja)* budžetskih korisnika i OOSO poslednjeg dana septembra 2024. godine iznosilo je 5,7 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP „Putevi Srbije” kreirali su docnje u plaćanju od 4,5 mlrd dinara, dok je stanje docnji OOSO 1,2 mlrd dinara.

Tabela 8. Stanje docnji budžetskih korisnika i OOSO

31.12.2023.

30.9.2024.

Budžetski korisnici i JP „Putevi Srbije”

2,3

4,5

OOSO

1,2

1,2

UKUPNO

3,5

5,7

Izvor: Ministarstvo finansija;

* U skladu sa definicijom koja se koristila za potrebe praćenja sprovođenja aranžmana sa MMF.

S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

Evropska komisija je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji da anticipira fiskalni stres u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti. Vrednost ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

U 2023. godini vrednosti fiskalnog (0,08) i finansijskog podindeksa (0,27) su unutar za njih definisanog praga, kao i vrednost celokupnog S0 indikatora za Republiku Srbiju (0,20), što načelno ukazuje da ne postoji opasnost od pojave makroekonomske nestabilnosti u narednom srednjoročnom periodu. Uspešno očuvana makroekonomska i fiskalna stabilnost uspostavljena u prethodnom periodu obezbedila je prostor za brze i značajne mere podrške fiskalne i monetarne politike.

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen je od strane Ministarstva finansija, i bazira se na metodologiji EK.

Na osnovu podataka EK za zemlje EU za 2023. godinu i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, zaključujemo da većina posmatranih zemalja, kao i Srbija, nije bila izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag.

3. Fiskalne projekcije u periodu 2025–2027. godine

Osnovni ciljevi fiskalne politike su usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje učešća javnog duga u BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2025. do 2027. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i unapređenje poslovanja velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu stvoren je fiskalni prostor koji je omogućio bogate pakete mera u sklopu borbe protiv efekata krize izazvane pandemijom tokom 2020. i 2021. godine, a u 2022. godini su obezbeđena sredstva za ublažavanje efekata energetske krize, izazvane sukobom u Ukrajini. Reakcija fiskalne politike u narednom periodu, kreirane mere i njihove fiskalne implikacije biće određeni tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost u slučaju snažnijeg udara krize.

Tabela 9. Fiskalni agregati u periodu 2023–2027. godine, % BDP

Opis

Izvršenje

Procena

Projekcija

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

Javni prihodi

39,4

40,8

41,3

40,9

40,5

Javni rashodi

41,4

43,6

44,3

43,9

43,5

Konsolidovani fiskalni rezultat

‒2,1

‒2,7

‒3,0

‒3,0

‒3,0

Primarni konsolidovani rezultat

‒0,5

‒0,9

‒1,0

‒1,0

‒1,1

Dug sektora države

48,4

47,9

47,5

47,0

46,5

Realna stopa rasta BDP

3,8%

3,8%

4,2%

4,0%

5,0%

Izvor: Ministarstvo finansija

Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće obezbeđenje stabilne pozicije javnih finansija i opadajuća putanja javnog duga. Smanjenje učešća duga je usko vezano za dinamiku planiranog deficita kao glavnog faktora zaduživanja. Rastući troškovi zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu takođe zahtevaju oprez pri vođenju fiskalne politike.

Ekspanzivna fiskalna politika tokom 2020. i 2021. godine umanjila je negativne ekonomske posledice pandemije. U 2022. godini fokus je prebačen na zaštitu privrede i stanovništva od energetske krize, dok je u 2023. godini fiskalna politika vraćena u relativno stabilne okvire. Kao podrška bržem privrednom rastu, početkom 2024. godine započete su aktivnosti na realizaciji razvojnog plana „Skok u budućnost”. U narednom periodu, fiskalni impuls će biti usmeren na povećanje javnih investicija sa fokusom na one prioritetne i produktivne, a reformom upravljanja javnim investicijama će se dodatno podržati visok kvalitet investicionih ulaganja.

Na prihodnoj strani prioritet će ostati dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada i nastavak borbe protiv poreske evazije i sive ekonomije.

Projekcija prihoda u periodu od 2025. do 2027. godine izrađena je na osnovu:

– projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i zarada;

– važeće i planirane izmene poreske politike;

– procenjenih efekata fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Tabela 10. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2023–2027. godine, % BDP

Opis

Izvršenje

Procena

Projekcija

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

JAVNI PRIHODI

39,4

40,8

41,3

40,9

40,5

Tekući prihodi

38,9

40,5

40,9

40,5

40,1

Poreski prihodi

34,9

36,2

36,3

36,4

36,3

Porez na dohodak građana

3,9

4,1

4,1

4,2

4,2

Porez na dobit pravnih lica

3,1

3,0

2,8

2,7

2,7

PDV

9,6

10,0

10,2

10,3

10,4

Akcize

4,2

4,2

4,1

3,9

3,7

Carine

0,9

0,9

0,9

0,9

0,9

Ostali poreski prihodi

1,2

1,2

1,2

1,1

1,1

Doprinosi

12,0

12,7

13,0

13,2

13,4

Neporeski prihodi

4,0

4,2

4,6

4,1

3,8

Donacije

0,5

0,4

0,4

0,4

0,3

Izvor: Ministarstvo finansija

Blago opadajući trend ukupnih javnih prihoda u posmatranom periodu, u smislu učešća u BDP, je očekivan s obzirom na projektovanu strukturu srednjoročnog rasta srpske privrede. Projekcija poreskih prihoda podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate.

Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. S obzirom da se očekuje brži rast ove dve komponente od nominalnog rasta BDP očekuje se blagi porast učešća poreza na dohodak u BDP.

Na kretanje poreza na zarade dve mere će uticati na dva različita načina. Povećanje minimalne zarade od 13,7% će povećati nivo zarada, te prihod od poreza na zarade. Sa druge strane povećanje neoporezivog cenzusa, takođe za 13,7%, će imati negativan efekat u iznosu od 10,1 mlrd dinara na prihode od poreza na zarade. Ukupan efekat na naplatu prihoda se procenjuje na 14,5 mlrd dinara, pri čemu je 4,4 mlrd dinara gubitak naplate doprinosa.

Ostali oblici poreza na dohodak (porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, itd.) će rasti sporije, to jest u skladu sa kretanjem opšte ekonomske aktivnosti.

Kretanje učešća doprinosa u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti. S obzirom na očekivano brže kretanje mase zarada, i posledično poreza i doprinosa na zarade, u odnosu na nominalni BDP, predviđa se rast nivoa doprinosa u odnosu na BDP. U projekcije je uzet u obzir i gubitak zbog povećanja neoporezivog cenzusa.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u periodu 2025–2027. godine zavisiće od putanje privrednog rasta, relativne stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procena prihoda po ovom osnovu je neizvesna kako zbog ekonomskih faktora, tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja, kao i razlika između računovodstvenih i poreskih bilansa. Očekuje se da se u periodu do 2027. godine naplata poreza na dobit stabilizuje u skladu sa kretanjem BDP.

Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada, penzija, socijalne pomoći i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu.

Kao i kod poreza na dohodak građana, rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu, pored opšte neizvesnosti međunarodnog ekonomskog okruženja, odnose se i na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnost u njenom smanjenju.

Podizanje efikasnosti naplate i kontrole poreskih obveznika će biti nastavljeno u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. U ovom segmentu prostor za dalja poboljšanja stvoriće se jačanjem i modernizacijom poreske administracije.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda. U oktobru 2023. godine je bilo vanredno povećanje akciza od 8%, dok je redovno usklađivanje sa rastom potrošačkih cena primenjeno tokom maja 2024. godine. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen rast potrošnje naftnih derivata.

U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda, usled opreznosti, predviđen dalji očekivani pad tržišta duvanskih proizvoda.

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje i aktuelnom akciznom politikom, a od 2026. godine predviđeno je uvođenje akcize na prirodni gas koji se koristi za grejanje i pogon motornih vozila.

Prihodi od carina će se stabilizovati na nivou od 0,9% BDP u narednom periodu, a projektovani su u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza, deviznog kursa i potrošnje.

Projektuje se stabilizacija učešća u BDP ostalih poreskih prihoda. Najznačajniji poreski prihod u ovoj kategoriji je porez na imovinu čije učešće iznosi oko 70%. Nominalno povećanje ovog prihoda može se očekivati po osnovu proširenja osnovice. Povećanje stepena naplate, kroz povećanje obuhvata nepokretnosti na koje se porez plaća (to jest po osnovu proširenja poreske baze), nije uključeno u projekcije u srednjem roku i predstavlja pozitivan rizik. Pored poreza na imovinu, u ostale poreske prihode uključuju se i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara, te drugi oblici poreza na lokalnom nivou. Oni su projektovani u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika.

Skok neporeskih prihoda u 2025. godini rezultat je očekivanih prihoda po osnovu aukcije licenci za 5G tehnologiju. Aukcija bi trebalo da se održi tokom 2025. godine, a nakon toga se očekuje smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP na 3,8% koliko će iznositi i u 2027. godini. Razlog za smanjenje projektovanog učešća neporeskih prihoda u BDP je i isključivanje iz bazne godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, prvenstveno vanrednih neporeskih prihoda. Sopstveni prihodi indirektnih korisnika koji se prvi put uključuju u obuhvat sektora države u 2025. godini nadomestiće isključivanja jednog dela vanrednih (nestrukturnih) neporeskih prihoda.

Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja AOD, emisione premije, itd. Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine. Ovaj tip neporeskih prihoda indeksira se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ili pak prati promenu u vrednosti osnovice na koju se primenjuju, i usled toga se koriguje projektovanom inflacijom.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se raspoloživa sredstva iz IPA i IPARD fondova koja čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi po osnovu donacija su neutralni u odnosu na rezultat, s obzirom da su jednaki rashodima po ovom osnovu.

Odgovornom fiskalnom politikom u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama u proteklom periodu obezbeđeno je relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. Posebna pažnja je posvećena unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Socijalna komponenta budžeta je poboljšana boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja. Plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou sektora države i njihova stabilizacija je od presudnog značaja za održivost javnih finansija.

Tabela 11. Ukupni rashodi u periodu 2023–2027. godine, % BDP

Opis

Izvršenje

Procena

Projekcija

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

JAVNI RASHODI

41,4

43,6

44,3

43,9

43,5

Tekući rashodi

33,9

35,7

36,5

36,3

35,7

Rashodi za zaposlene

8,8

9,5

9,8

9,8

9,8

Kupovina robe i usluga

7,1

7,4

7,9

7,8

7,7

Otplata kamata

1,7

2,0

2,2

2,1

2,0

Subvencije

2,4

2,5

2,4

2,4

2,2

Socijalna pomoć i transferi

12,5

13,0

13,0

13,1

12,8

od čega penzije

8,8

9,7

10,1

10,2

10,0

Ostali tekući rashodi

1,4

1,4

1,2

1,1

1,1

Kapitalni rashodi

6,4

7,4

7,4

7,2

7,4

Neto budžetske pozajmice

0,8

0,2

0,2

0,2

0,2

Otplata po osnovu garancija

0,3

0,3

0,2

0,2

0,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Fiskalni prostor predviđen za rast zarada, u narednom periodu, će se povećavati umereno i kontrolisano, vodeći računa o njihovom učešću u BDP. Rast u 2025. godini uglavnom je posledica proširenja obuhvata sektora države.

Članom 27e Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je ograničenje rashoda za zaposlene sektora države od 10% BDP. Usklađivanje plata u svim institucijama (entitetima) koje čine sektor države, ograničeno je definisanim učešćem ovih rashoda u BDP. Nadalje, ovo ograničenje koriguje se naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem novih entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države4.

Kako je u 2023. godini fiskalni okvir sektora države proširen za sopstvena sredstva zdravstvenih ustanova i srednjih škola, a procenjeni nivo rashoda za zaposlene iz tih sredstava je 0,2% BDP, proširivanje obuhvata sektora države, po ovom osnovu, implicira korekciju maksimalnog limita za rashode zaposlenih u sektoru države na 10,2% BDP.

U 2024. godini obuhvat sektora države se dodatno proširio za jedan broj vanbudžetskih korisnika (javne agencije, instituti i drugi entiteti), te je i maksimalni limit za rashode zaposlenih u sektoru države podignut na 10,4%, s obzirom da je nivo zarada u ovim institucijama oko 0,2% BDP. Uključivanje preostalih sopstvenih prihoda i rashoda indirektnih korisnika republičkog budžeta u obuhvat sektora države u 2025. godini dovodi do podizanja limita za rashode zaposlenih na 10,6% BDP, s obzirom da je učešće rashoda za zaposlene isplaćenih iz sopstvenih prihoda oko 0,2% BDP. S obzirom na to masa zarada u sektoru države će dostići nešto viši nivo, nego ove godine.

Uključivanje rashoda iz sopstvenih izvora indirektnih korisnika će uticati na izdatke za robe i usluge. Procenjuje se da će efekat uključivanja novih entiteta podići nivo ovih rashoda za oko 0,4% BDP. U srednjoročnom periodu njihovo učešće u BDP se postepeno smanjuje.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta države. Najveća pojedinačna stavka ove grupe rashoda, a ujedno i najveća stavka svih rashoda, su penzije. Od 2020. godine zaključno sa 2022. godinom, penzije su se usklađivale korišćenjem „švajcarske formule”, kako bi se istovremeno obezbedio rast životnog standarda penzionera i održivost penzionog i sistema javnih finansija. „Švajcarska formula” podrazumeva indeksaciju, odnosno uvećanje penzija jednako zbiru polovine stope rasta prosečne zarade i polovine stope rasta potrošačkih cena. Od 2023. godine primenjuje se drugačiji način indeksacije penzija, odnosno, usklađivanje penzija uzima u obzir i učešće penzija u BDP, kako bi se dodatno zaštitio životni standard penzionera. Indeksacija penzija, te njihovo kretanje, opredeljuje i putanju kretanja ukupnih rashoda za transfere stanovništvu i socijalnu zaštitu kad je reč o učešću u BDP. U 2024. godini penzije su indeksirane rastom zarada, a u 2025. godini će se primeniti švajcarska formula. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i projektovanim brojem korisnika.

Tokom 2024. godine beleži se privremeni rast subvencija u smislu učešća u BDP, uzrokovan dodatnim subvencijama namenjenim poljoprivredi, energetici i saobraćajnoj infrastrukturi. Za naredni srednjoročni period, predviđa se relativno nepromenjen nominalni iznos subvencija, dok će njihovo učešće u BDP na kraju 2027. godine iznositi 2,2%.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije udruženjima, političkim strankama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U narednom periodu se očekuje opadajući trend ovih rashoda.

Tokom prethodnih godina značajno je poboljšana efikasnost izvršenja javnih investicija uprkos problemima koje su prouzrokovali pandemija i energetska kriza. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se porast nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu, nakon odluke da se izložba Ekspo održi 2027. godine u Beogradu

–––––––––––––

4 Novi entiteti mogu se uključiti ili isključiti iz obuhvata sektora države u skladu sa statističkim kriterijumima i međunarodnim standardima koji ih određuju.

i realizacije programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”. Najznačajniji radovi su na putnoj, železničkoj, komunalnoj i vodnoj infrastrukturi. Pored saobraćajne infrastrukture obezbeđena su sredstva za dodatna kapitalna ulaganja u zdravstvu, energetici, zaštiti životne sredine, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima koje predstavljaju najvažnije funkcije države.

Opšte opredeljenje fiskalne politike u srednjem roku jeste povećanje ulaganja u infrastrukturu na svim nivoima vlasti. Kad je reč o lokalnom nivou vlasti to se pre svega odnosi na ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, upravljanje otpadom, lokalnu putnu infrastrukturu i drugo.

U srednjoročnom fiskalnom okviru, do kraja 2027. godine, projektovana je izbalansirana ukupna fiskalna pozicija lokalne samouprave. To znači da u zbiru svi gradovi i opštine imaju približno izbalansiran budžet. Projekcija je rađena na osnovu kretanja u prethodnom periodu u kome su zbirno JLS najčešće bile u suficitu. Ovakvo stanje na nivou svih lokalnih samouprava je posledica razduživanja u prethodnom periodu. To ne znači da pojedinačne JLS ne mogu zabeležiti deficit (u skladu sa fiskalnim pravilom), što zavisi od fiskalne pozicije svake pojedinačne opštine i grada.

Na kretanje kategorije budžetskih pozajmica najviše su uticala sredstva namenjena prevazilaženju negativnih posledica energetske krize. U narednom periodu očekuje se snižavanje učešća ove rashodne kategorije na 0,2% BDP.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da ta preduzeća nisu mogla samostalno da ih izvršavaju. U prethodnom periodu ovi rashodi su značajno smanjeni, a planom otplate predviđeno je da će u 2027. godini ovi rashodi iznositi 0,2% BDP na godišnjem nivou.

Strukturne mere za unapređenje stabilnosti i održivosti javnih finansija

Nakon turbulentne 2022. godine koju je obeležila kriza u Ukrajini unevši neizvesnost u sve ekonomske tokove, u 2023. godini Republika Srbija je ostvarila makroekonomske rezultate koji su se pokazali povoljnijim nego što se prvobitno očekivalo i to uprkos brojnim izazovima iz okruženja i nastavku i produbljenju geopolitičkih kriza. I pored svih ovih izazova, Republika Srbija i u 2024. godini nastavlja svoj uspešan put, čemu svedoči upravo završena četvrta i poslednja revizija aktuelnog aranžmana iz predostrožnnosti koji Republika Srbija ima sa MMF.

Takođe, dogovoreno je da će do kraja godine biti sklopljen novi aranžman ‒ Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine. Ciljevi novog aranžmana biće: očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, kredibilna fiskalna politika kojom se omogućava nastavak javnih investicija i socijalnih politika uz zadržavanje silaznog trenda učešća javnog duga u BDP, dalje jačanje energetskog sektora i nove investicije u ovoj oblasti i obezbeđenje inkluzivnog održivog rasta u srednjem roku zasnovanog na strukturnim reformama.

Na kraju postojećeg aranžmana zaključeno je da se očekuje nastavak povoljnih makroekonomskih kretanja u Republici Srbiji, što se odražava i u tome što je u oktobru ove godine, po prvi put, Republici Srbiji dodeljen investicioni rejting od strane S&P Global Ratings. Očekuju se godine značajnog privrednog rasta i nastavak obimnih kapitalnih ulaganja u susret specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Inflacija je vraćena u ciljani koridor NBS, povećanje fiskalnog deficita na 2,7% BDP u 2024. godini (u odnosu na 2,1% BDP koliko je originalno planirano) biće u funkciji finansiranja dodatnih potreba u oblasti infrastrukture, socijalne politike i odbrane, dok učešće javnog duga u BDP ostaje na silaznoj putanji u narednom srednjoročnom periodu. MMF očekuje i da će se nastaviti kontinuirani snažni prilivi SDI, koji će biti više nego dovoljni da pokriju tekući deficit platnog bilansa, što je obeležilo i prethodnih deset godina. Ključni makroekonomski rizici odnose se na eksternu tražnju, cene robe na globalnom tržištu, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, kao i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti uticaju klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika. Republika Srbija je izgradila dovoljne rezerve i mehanizme za odbranu od rizika koji mahom dolaze iz eksternog okruženja. Devizne rezerve i depoziti države su visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sektor je jak i likvidan. Potpora svemu ovome biće nastavak strukturnih reformi i vođenje odgovornih ekonomskih politika.

Fiskalna pravila izmenjena su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, u decembru 2022. godine. Komponenta ograničenja deficita u odnosu na visinu javnog duga odložena je do 2029. godine, a u međuvremenu će se primenjivati ciljevi utvrđeni Fiskalnom strategijom. Ovo je nužno usled novog investicionog ciklusa u narednom srednjoročnom periodu (program „Skok u budućnost – Srbija 2027”), kojim su predviđena značajna nova ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, rudarstvo, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, kulturu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, bezbednost itd. Programom će se sprovesti sveobuhvatna modernizacija države i povećati životni standard građana, istovremeno obezbeđujući više stope rasta BDP. Srednjoročnim planom je predviđeno da deficiti sektora države iznose 3% BDP, što obezbeđuje da javni dug ostane na silaznoj putanji (sa 47,9% BDP koliko je predviđeno na kraju ove godine na 46,5% BDP na kraju 2027. godine) i daleko ispod granice od 60% BDP (uključujući obaveze po osnovu restitucije), koliko je određeno fiskalnim pravilom. Posebna fiskalna pravila kojima se uređuje rast plata u sektoru države i penzija na snazi su od 2023. godine i u skladu s tim su planirana povećanja plata i penzija u budžetu za 2025. godinu. S obzirom da se fiskalna pravila odnose na sektor države, bilo je potrebno urediti i postupak i dinamiku uključivanja novih entiteta u obuhvat sektora države, u skladu s posebnom metodologijom sektorske klasifikacije, koju je utvrdio RZS, u skladu sa sporazumom između RZS, NBS i Ministarstva finansija. Takođe, fiskalna pravila za lokalnu vlast nastavljaju da se primenjuju na isti način kako je to definisano 2010. godine, kad su fiskalna pravila u Republici Srbiji prvi put uvedena.

U narednom periodu očekuje se nastavak reformi u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistema plata u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je zadržavanje rashoda za zaposlene na održivom nivou, uz adekvatnu strukturu zaposlenih, kako bi se obezbedio veći kvalitet pruženih usluga. Postojeći sistem zapošljavanja, kojim rukovodi Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava nastaviće da funkcioniše u prelaznom periodu, odnosno sve dok novi sistem ne bude u potpunosti operativan. Krajem 2020. godine usvojene su izmene Zakona o budžetskom sistemu kako bi bilo omogućeno da u prelaznom periodu institucije mogu da angažuju nova lica do nivoa od 70% onih koji napuštaju instituciju ili odlaze u penziju, dok je dozvola Komisije potrebna ukoliko broj novozaposlenih pređe 70%. Smisao ove mere je da se obezbedi veća fleksibilnost u zapošljavanju na nivou samih institucija, u skladu s njihovim potrebama za novim kadrovima. Takođe, postavljen je i limit od 1% za povećanje ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u odnosu na nivo s kraja 2020. godine. Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru „Iskra” trenutno obuhvata sve direktne korisnike budžeta, institucije iz oblasti kulture, pravosuđa, rada i socijalne zaštite i prosvete (osim ustanova višeg i visokog obrazovanja), a početkom ove godine uključene su institucije iz oblasti zdravstva. Jedinice lokalne samouprave sa svojim indirektnim korisnicima (predškolske ustanove, ustanove kulture, sporta i socijalne zaštite) uključiće se u sistem u poslednjem kvartalu 2024. godine. Suština ovog sistema je bolje planiranje, izvršenje i kontrola rashoda za plate zaposlenih, veća transparentnost i bolje upravljanje ljudskim resursima u uslovima sve jače konkurencije iz privatnog sektora, što ima negativan uticaj na privlačenje i zadržavanje zaposlenih u javnom sektoru, pogotovo imajući u vidu atraktivnost zarada u privatnom sektoru, što može dovesti do značajnog odliva kadrova ukoliko se ove reforme ne sprovedu. Van sistema u ovoj fazi će ostati samo zaposleni u sektoru odbrane, bezbednosti i unutrašnjih poslova i institucije višeg i visokog obrazovanja. Planirano je da se i ove institucije uključe u sistem do 2027. godine. Na osnovu ovog sistema biće izrađen izveštaj u kojem će biti objavljeni podaci o broju zaposlenih i rasponu zarada, što će pomoći u vođenju budućih politika zapošljavanja u javnom sektoru. Izveštaj će sadržati podatke kako o popunjenosti sistematizovanih radnih mesta, tako i o iznosima samih plata po platnim razredima, po specifičnim tipovima posla, funkcijama (državna uprava, obrazovanje, zdravstvo i sl.), kao i ostale podatke od statističkog značaja (medijalne, maksimalne, minimalne zarade, zarade po percentilima, istorijske serije podataka), što sve može pomoći reformama u ovoj oblasti.

Kriza u Ukrajini je kroz negativan uticaj na tržištu energenata naročito istakla sve izazove i probleme s kojima se suočava energetski sektor u Srbiji. Identifikovani problemi mogu se rešiti samo sprovođenjem sveobuhvatnih reformi, koje su uslov, kako za obezbeđivanje energetske bezbednosti, tako i za fiskalnu i eksternu održivost. Prioritet ima restrukturiranje velikih energetskih kompanija u vlasništvu države kako bi se povećala njihova efikasnost i smanjila budžetska podrška i fiskalni rizici koji proizilaze iz njihovog poslovanja. Fazno podizanje cena energenata (gasa i električne energije) bilo je nužna mera kako bi se nadomestili egzogeno uslovljeni visoki troškovi njihove nabavke. U slučaju EPS a.d. ove mere, zajedno sa povoljnim okolnostima koje su uticale na hidroenergetski potencijal i veći izvoz električne energije, imale su za rezultat značajan profit koji je ova kompanija ostvarila u 2023. godini. Deo ovih sredstava je iskorišćen za otplatu kredita uzetih za podršku likvidnosti i investicije. Od 1. maja ove godine su obezbeđene niže cene električne energije za komercijalne kupce za oko 20%, što je u skladu sa kretanjem cena električne energije u regionu. Izmenjena je metodologija, kojom se obezbeđuje zaštita kupaca od iznenadnih cenovnih šokova na tržištu električne energije, istovremeno kombinujući nivoe cena za regulisane i neregulisane sektore kako bi u ukupnom iznosu prihodi mogli da pokriju ukupne troškove, uključujući i sredstva potrebna za investicije u nove proizvodne kapacitete. Istovremeno, nastavlja se sa politikom zaštite energetski ugroženog kupca, kojom je tokom prethodne grejne sezone, izmenom kriterijuma kako bi više lica moglo da dobije ovaj vid zaštite, bilo obuhvaćeno oko 170.000 korisnika, a sličan broj se očekuje i ove sezone. Statusna promena EPS u akcionarsko društvo, izvršena u aprilu prošle godine, ima za cilj jačanje ove kompanije na dugi rok kroz profesionalizaciju menadžmenta. Strateškim planom restrukturiranja ove kompanije biće rešeni brojni problemi u poslovanju i definisaće se koraci u transformaciji kompanije, obezbeđujući njenu stabilizaciju i precizirajući reformske prioritete u upravljanju i organizacionoj strukturi. U skladu s načelom transparentnosti biće objavljeni finansijski planovi za EPS a.d. i JP „Srbijagas”. Takođe, nastaviće se s praksom objavljivanja 20 najvećih dužnika ovim dvema kompanijama na mesečnom nivou. Do kraja marta 2025. godine planirano je da se izvrši procena adekvatnosti cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije koje se plaćaju Elektrodistribuciji Srbije d.o.o. kao i iznosa koje Elektrodistribucija Srbije d.o.o. plaća EPS a.d. po osnovu gubitaka na mreži. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine usvojen je u julu ove godine čime otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Republike Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost. Sledeći korak predstavlja usvajanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Energetika Republike Srbije nalazi se pred temeljnim strukturnim promenama koje su uslovljene kako globalnim tako i nacionalnim okolnostima, odnosno ekonomskim, tehnološkim i ekološkim promenama i međunarodno i nacionalno prihvaćenim razvojnim ciljevima. Povećanja cena gasa tokom 2022. i 2023. godine doprinela su stabilizaciji finansijske situacije kod JP „Srbijagas”. Završena je izrada novog sistema cena za deo korisnika sa neregulisanim cenama koji će se primenjivati počev od grejne sezone 2024 – 2025. godina. Smanjenje cena za privredu za oko 15% je na snazi od 1. maja ove godine. Između ostalog, nova metodologija uvodi nove tipove ugovora i veću maržu kojom će se obezbediti sredstva za buduće investicije. Očekuje se da u narednom periodu neće biti potreba za budžetsku podršku za potrebe likvidnosti za ove kompanije. Sledeće godine očekuje se usvajanje izmenjenog i dopunjenog plana prioritetnih investicija u energetici, kojim će biti definisane investicione potrebe u ovoj oblasti za sve projekte vrednosti od preko 20 miliona evra, uključujući evaluaciju projekata, njihov doprinos zelenoj tranziciji, izvore finansiranja, procenu interne stopa prinosa itd.

Vlada je, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine kao jedinstveni akt koji pruža stratešku viziju i uputstva u vezi sa ciljevima vlasničkog upravljanja, ciljevima finansijskih i javnih politika, kao i principima korporativnog upravljanja i nadzora u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. U aprilu ove godine usvojen je Akcioni plan za implementaciju ove strategije. Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije počeo je da se primenjuje u septembru 2024. godine, a stupio je na snagu u septembru 2023. godine.

Nastavlja se striktno ograničavanje izdavanja državnih garancija za podršku likvidnosti. U 2024. godini osim jedne nove državne garancije za kredit EPS a.d. nisu izdavane državne garancije za podršku likvidnosti državnim preduzećima, niti za bilo koje preduzeće iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju. Nastaviće se sa izdavanjem garancija za projektne zajmove koje daju multilateralne finansijske organizacije kao podršku investicionoj i reformskoj agendi.

Za preduzeća koja čine strateške kompanije iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, rešenje se nalazi ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj. U budžetu su obezbeđena dovoljna sredstva za podršku JP PEU „Resavica” na transparentan način i obezbeđeno je da u budućnosti ne dolazi do daljeg gomilanja docnji u plaćanjima prema EPS a.d. dok pred samom kompanijom stoji izazov pronalaženja rešenja za ekonomski neodržive rudnike koji su pred iscrpljenjem preostalih rezervi uglja, kao i plan racionalizacije proizvodnje i poslovanja u delovima sistema u kojima analiza pokaže da mogu da budu ekonomski održivi, uz nagoveštaj privatizacije nekih njenih delova. Ukoliko privatizacija ne bude prihvatljiva, kompanijom će se upravljati u skladu sa novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Poboljšanje upravljanja javnim finansijama je nužno, ne samo kao podrška merama fiskalne stabilizacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava privlačan ambijent za investitore. Novi Program reforme upravljanja javnim finansijama za period od 2021–2025. godine usvojen je u junu 2021. godine. Nastavlja se proces jačanja značaja srednjoročnog budžetskog okvira, u skladu sa Akcionim planom za unapređenje srednjoročnog budžetskog okvira, usvojenim u septembru 2023. godine. Cilj ovoga je da se srednjoročno budžetiranje učini efektivnijim i više obavezujućim i da se poveća budžetska transparentnost. Za budžetski ciklus za 2025. godinu od velikog značaja su bili srednjoročni limiti postavljeni prilikom prethodnog budžetskog ciklusa, koji su služili kao polazna tačka u razgovorima sa resornim ministarstvima, a i sama ministarstva su sve bolje upoznata sa ovakvim pristupom budžetiranju, što poboljšava kvalitet njihovih procena i projekcija, a samim tim i ukupnog budžetskog procesa. Jedna od novosti je i uvođenje tzv. zelenog budžetiranja, metodologija zelenog budžetiranja je po prvi put uvedena za republički budžet u budžetskom ciklusu za sledeću godinu.

Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje – SPIRI je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Republike Srbije, čime se pojednostavljuje način rada korisnika i omogućava efikasniji način upravljanja sistemom javnih finansija. U sistem su uključeni svi direktni korisnici budžeta, kao i indirektni korisnici Ministarstva kulture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i indirektni korisnici Ministarstva sporta, Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete koji nisu bili deo prethodnog sistema (ISIB), kojeg je SPIRI zamenio početkom 2023. godine. Počevši od naredne godine sistem će obuhvatiti sve indirektne korisnike – osnovne škole, univerzitetske ustanove, lokalnu samoupravu, AP Vojvodinu i indirektne korisnike lokalnog nivoa vlasti. Ovo je zahtevalo obimne treninge i obuke za buduće korisnike, a biće potrebna i dodatna podrška tokom perioda početne implementacije u sledećoj godini. U sistem SPIRI će uskoro biti integrisan tzv. zeleni aneks, u sklopu zelenog budžetiranja, što će biti primenljivo i na zelene projekte jedinica lokalne samouprave, koje će biti obuhvaćene sistemom od naredne godine. Zahvaljujući ovim unapređenjima značajno će se poboljšati kvalitet izveštavanja o javnim finansijama tokom godine, kvalitet samih podataka zbog proširenja obuhvata, transparentnost budžetskog procesa i poštovanje budžetskog kalendara.

S ciljem unapređenja sistema upravljanja javnim investicijama, a imajući naročito u vidu razvojni plan „Skok u budućnost 2027ˮ, koji obuhvata preko 320 projekata ukupne vrednosti od 18 mlrd evra, Ministarstvo finansija je tokom 2023. godine sprovelo proces donošenja nove pravne regulative kojom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje postupak definisanja ciljeva, adekvatne pripreme i planiranja sredstava, objektivne ocene, selekcije i realizacije kapitalnih projekata, kao i njihove naknadne evaluacije, odnosno izveštavanja o učinku realizovanog kapitalnog projekta. Nova pravna regulativa obuhvata Uredbu o kapitalnim projektima, kao i četiri pravilnika doneta na osnovu predmetne uredbe kojima se bliže uređuje primena njenih odredbi i time znatno olakšava sprovođenje projektnog ciklusa za sve aktere. Ovo je još jedan korak bliže ka cilju koji je definisan kao single project pipeline. Donošenju nove pravne regulative prethodio je sveobuhvatan analitički proces praktične primene dotadašnjeg pravnog okvira, s ciljem otklanjanja uočenih nedostataka i nelogičnosti, ali i implementacije normativnih rešenja koja su u praksi ostvarila pozitivnu primenu. Upravo na osnovu sprovedenog analitičkog procesa, odnosno uočenih nedostataka i prednosti u primeni prethodnog pravnog okvira, odredbe Uredbe o kapitalnim projektima tako su koncipirane da za sve aktere jasno definišu prava i obaveze tokom projektnog ciklusa. Tako je novom pravnom regulativom jasno definisana nadležnost Ministarstva za evropske integracije u slučaju kada se kapitalni projekat finansira ili sufinansira iz sredstava fondova Evropske unije. Takođe, radi detaljnije analize kapitalnih projekata koji se finansiraju ili sufinansiraju iz sredstava fondova Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije, formirana je Potkomisija, kao pomoćno telo Komisije za kapitalne investicije, koja preliminarno razmatra navedene kapitalne projekte i prati njihovu realizaciju. Predmetna uredba predviđa kriterijume za podelu i klasifikaciju kapitalnih projekata, uzimajući u obzir procenjene troškove za njegovu realizaciju, izvor finansiranja i nivo vlasti koji sprovodi kapitalni projekat, a s ciljem da svi kapitalni projekti koji mogu imati značajne implikacije na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou budu na jedinstven način predloženi, ocenjeni, selektovani i praćeni. Nova klasifikacija kapitalnih projekata omogućiće detaljniju i sveobuhvatniju analizu pokrajinskih, odnosno lokalnih kapitalnih projekata. Radi uspostavljanja sistema sveobuhvatnog i jedinstvenog upravljanja javnim investicijama, Uredbom o kapitalnim projektima propisana je i obaveza evidentiranja i praćenja kapitalnih projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao i projekata koji se realizuju putem javno-privatnog partnerstva, odnosno koncesije.

Takođe, odredbama Uredbe o kapitalnim projektima, definisano je da Komisija za kapitalne investicije i Potkomisija predstavljaju radna tela koja obrazuje Vlada. Shodno navedenom, Vlada je donela Odluku o obrazovanju komisije za kapitalne investicije, kao i Odluku o obrazovanju potkomisije za kapitalne investicije, a nakon čega je 8. februara 2024. godine održana zajednička konstitutivna sednica Komisije za kapitalne investicije i Potkomisije. Na konstitutivnoj sednici, usvojen je Poslovnik o radu Komisije za kapitalne investicije kojim je uređen njen način rada i odlučivanja, kao i način rada i odlučivanja Potkomisije, čime je stvoren neophodan preduslov za nesmetan rad ovih radnih tela.

Pored navedenog, na konstitutivnoj sednici usvojena je jedinstvena lista projektnih ideja koja će biti predložena za finansiranje iz sredstava Investicionog okvira za Zapadni Balkan, i koja sadrži osam projekata, pre svega iz oblasti energetike, odnosno održive energije, zaštite životne sredine, ali i infrastrukturne projekte iz oblasti železničke infrastrukture. Među usvojenim projektima nalazi se projekat izgradnje i opremanja BIO 4 kampusa, projekat magistralnog gasovoda Niš ‒ Velika Plana ‒ Batajnica ‒ Horgoš, sa kompresorskim stanicama, projekat revitalizacije i dogradnje četvrtog agregata HE Potpeć, projekat integracije solarno-termalnog postrojenja u sistemu daljinskog grejanja Novog Sada, projekat širokopojasne mreže u ruralnim delovima, kao i projekat ubrzanja železnica na Balkanu kroz komercijalizaciju. U pogledu zaštite životne sredine, od izuzetnog su značaja projekti koji se odnose na zatvaranje i sanaciju opštinskih nesanitarnih deponija i izgradnju reciklažnih dvorišta u regionu Novog Sada, kao i na zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u gradovima, odnosno opštinama šest regionalnih centara za upravljanje otpadom. Na osnovu analize navedenih projekata, može se zaključiti da su ti projekti od značaja za kontinuirano i održivo unapređenje strukture srpske privrede.

Paralelno sa radom na unapređenju pravnog okvira, odvijao se rad na nadogradnji Centralizovane baze kapitalnih projekata (Public Investment Management Information System ‒ u daljem tekstu: PIMIS) koja je prilagođena novom pravnom okviru. Kreiran je informacioni sistem koji će omogućiti sveobuhvatno i transparentno sprovođenje projektnog ciklusa definisanog Uredbom o kapitalnim projektima, a sve s ciljem delotvornog i efikasnog upravljanja javnim sredstvima. Od ovog izdanja Fiskalne strategije njen sastavni deo predstavlja i tabela u kojoj su prikazane sve javne investicije čiji projekti iznose preko 20 miliona evra (osim iz oblasti odbrane i bezbednosti). Podaci uključuju: ukupan iznos do sada utrošenih sredstava, procenu utrošenih sredstava za tekuću godinu, budžetiran iznos za tekuću i naredne dve godine i ukupan procenjeni iznos projekta. Svi ovi podaci će biti dostupni i u sistemu SPIRI. Organizacionim izmenama u Ministarstvu finansija obrazovana je organizaciona jedinica koja se isključivo bavi upravljanjem javnim investicijama, ovaj sektor trenutno prati oko 150 kapitalnih projekata, od čega je oko 60 projekata u pripremi, a oko 90 u fazi implementacije.

Reforme u oblasti upravljanja javnim nabavkama su takođe veoma važne s obzirom na veliki značaj i vrednost javnih investicija. Važeći Zakon o javnim nabavkama, pripremljen uz podršku EU, usklađen je sa pravnim tekovinama EU i ima za cilj da unapredi konkurentnost i transparentnost u postupcima. S tim u vezi potrebno je obezbediti redovno javno izveštavanje preko Uprave za javne nabavke o svim nabavkama koje su izuzete iz režima redovnih nabavki prema ovom zakonu, kao i navođenje po kom osnovu su ta izuzeća učinjena. Ubuduće je potrebno obezbediti kontinuirano usklađivanje celokupnog okvira javnih nabavki s pravnim tekovinama EU. Takođe, potrebno je obezbediti da se sve transakcije nabavki u javnom sektoru odvijaju putem portala e-nabavke uz nastojanje da se stvore uslovi za povećanje broja ponuda po postupku. Imajući to u vidu, radi se na unapređenju funkcionalnosti Portala javnih nabavki kako bi bila olakšana primena odredbi Zakona o javnim nabavkama. Takođe, sprovode se obuke za službenike javnih nabavki, kao i za policijske službenike u vezi praćenja javnih nabavki i najčešćih nepravilnosti u ovoj oblasti.

Uspešno se sprovodi novi Akcioni plan transformacije Poreske uprave za period 2021–2025. godine, koji je usvojen u maju 2021. godine i koji definiše strateške smernice i vremenske rokove u kojim će biti sprovedene aktivnosti potrebne za stvaranje moderne poreske administracije, koja će, uz korišćenje savremenih elektronskih procesa, pružiti bolju i sveobuhvatniju uslugu poreskim obveznicima i bolju kontrolu i naplatu prihoda, odnosno pospešiti borbu protiv sive ekonomije, zajedno sa reformom i modernizacijom inspekcijskog nadzora. U maju 2022. godine uveden je novi model fiskalizacije (e-fiskalizacija), na osnovu kojeg je izvršen prvi krug revizija. Novi sistem je doprineo smanjenju neusklađenosti kod poreskih obveznika i manjem broju negativnih mišljenja revizije. Sistem za elektronsku razmenu faktura (e-faktura) je bio sledeći korak koji je implementiran početkom 2023. godine. Ponovo je pokrenut tender za nabavku novog informacionog sistema uz podršku Svetske Banke, cilj je da se odmah po implementaciji poboljša efikasnost naročito u oblasti upravljanja ljudskim resursima i obradi podataka i dokumentacije. Kontinualno se radi na praćenju i analizi PDV jaza i jaza poreza na dobit, gde se trenutno vrši analiza nedostataka u podacima i prilagođavanje analitičkih alata. Preliminarni rezultati sugerišu da je PDV jaz znatno smanjen u odnosu na 2018. godinu. Poreska uprava će bar jednom godišnje objavljivati listu najvećih poreskih dužnika čiji dug prevazilazi 20 miliona dinara. Usvajanjem Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i obrazovanjem posebne organizacione jedinice Poreske uprave, stvorili su se uslovi za unakrsnu analizu imovine i prihoda lica, a prvi slučajevi revizije su završeni ove godine. Razvoj nove strategije ljudskih resursa za Poresku upravu i ubrzanje procedura zapošljavanja ostaju prioritet kako bi se osigurao adekvatan broj zaposlenih. Broj zaposlenih u Poreskoj upravi je značajno opao tokom poslednjih godina. Sa predstojećim talasom penzionisanja velikog broja zaposlenih i uzimajući u obzir plan transformacije koja podrazumeva prelazak na rad sa višim kvalifikacijama, imperativ je da se na vreme zaposli adekvatan broj visokokvalifikovanog osoblja, što podrazumeva i adekvatne zarade. S tim u vezi, od januara 2025. godine pokreće se velika kampanja zapošljavanja u Poreskoj upravi, što će biti potpomognuto i značajnim izmenama u sistematizaciji radnih mesta, olakšanim postupkom zapošljavanja.

Poboljšanje kvaliteta i transparentnosti statistike državnih finansija vrši se kroz unapređenje sveobuhvatne, pravovremene i automatske razmene podataka između nadležnih institucija – Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, u skladu sa Sporazumom o saradnji u oblasti statistike nacionalnih računa sektora države i s njom povezanih statistika. U aprilu 2018. godine Republički zavod za statistiku je objavio listu institucija koje čine sektor države, kao i ostale sektore, u skladu sa Evropskim sistemom nacionalnih i regionalnih računa (ESA 2010), Sistemom nacionalnih računa (SNA 2008) i Priručnikom o deficitu i dugu sektora države, koja je urađena u saradnji sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom finansija. Uprava za javni dug od sredine 2021. tromesečno objavljuje podatke o mastriškom dugu, koji izrađuje Narodna banka Srbije u skladu sa ESA 2010. U toku je projekat u saradnji sa MMF koji ima za cilj da se u okviru Uprave za trezor, kao centralnog informacionog sistema i sveobuhvatne baze podataka izgradi sistem koji će omogućiti prikupljanje i konsolidaciju podataka za sektor države kako po nacionalnoj metodologiji tako i po metodologiji GFSM 2014, uključujući i mesečno izveštavanje o javnom dugu, kroz postepeno uvođenje institucija u njegov obuhvat. Od maja 2009. godine Republika Srbija je član opšteg sistema za diseminaciju (dostavljanje) podataka (General Data Dissemination System – GDDS) Međunarodnog monetarnog fonda, odnosno član proširenog opšteg sistema diseminacije podataka (Enhanced General Data Dissemination System – u daljem tekstu: e-GDDS) od 2015. godine. Sistem e-GDDS zamenio je i nasledio GDDS, te predstavlja strukturirani sistem koji ima za cilj unapređenje kvaliteta i diseminacije podataka iz oblasti ekonomske, finansijske i sociodemografske statistike država članica Međunarodnog monetarnog fonda. U saradnji Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i Beogradske berze, u okviru e-GDDS, izrađena je nacionalna stranica sumarnih podataka (National Summary Data Page – NSDP) za Republiku Srbiju, koja je postavljena na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Stranica primenjuje standardizovani sistem za razmenu podataka i metapodataka (Statistical Data and Metadata Exchange – SDMX) u nastojanju da služi kao jedinstveno sredstvo publikovanja za glavne makroekonomske i finansijske podatke Republike Srbije. Republički zavod za statistiku je ove godine izvršio veliku (benčmark) reviziju nacionalnih računa, tokom koje su, između ostalog, implementirana metodološka unapređenja akumulirana tokom perioda nakon 2019. godine u oblasti makroekonomskih statistika i nacionalnih računa. Imajući u vidu ostvaren napredak u pogledu nacionalnih računa i kvaliteta fiskalne statistike biće razmotreno apliciranje za specijalni sistem diseminacije podataka (Special Data Dissemination Standard – SDDS).

4. Fiskalni rizici

Predmet i značenje izraza

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano. Na spoljašnje rizike, poput prirodnih katastrofa ili globalnih finansijskih kriza, Vlada ne može da utiče, ali moguće je definisati izlazne strategije koje bi ublažile njihovo dejstvo (očuvanje stabilnosti u dobrim vremenima kako bi u uslovima recesije ili krize fiskalna politika imala prostora za adekvatan odgovor, osiguranje u slučaju prirodnih katastrofa i sl.). Unutrašnji rizici, odnosno njihova materijalizacija posledica su aktivnosti u javnom sektoru, te se na verovatnoću njihove realizacije može uticati odlukama i politikama Vlade.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge, pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Ministarstvo finansija ima vodeću ulogu u upravljanju fiskalnim rizicima. Kao ključna institucija za srednjoročno makroekonomsko i fiskalno planiranje, formulaciju i upravljanje budžetom, Ministarstvo finansija mora imati i vodeću ulogu u uspostavljanju institucionalne i zakonske strukture, te izgradnji kapaciteta neophodnih za upravljanje fiskalnim rizicima. Sektor za praćenje fiskalnih rizika, organizaciona jedinica za upravljanje fiskalnim rizicima u Ministarstvu finansija, osnovan je sa ciljem da radi na jačanju zakonske regulative i metodološkog okvira, izgradnji kapaciteta, te razvijanju tehničkih alata i modela neophodnih za praćenje i procenu fiskalnih rizika. Namera je da rezultat ovih aktivnosti bude identifikacija i procena rizika i predlaganje izlaznih strategija, kao pomoć Vladi u očuvanju stabilnosti javnih finansija, što je ključni cilj fiskalne politike i jedan od osnovnih preduslova za dinamičniji privredni rast.

U cilju sprovođenja navedenog procesa praćenja fiskalnih rizika, u oktobru 2021. godine, usvojena je Jedinstvena metodologija, koja je pripremljena uz pomoć Svetske banke, koja obuhvata četiri osnovne metodologije i to:

1) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji proizilaze iz poslovanja državnih preduzeća;

2) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika po budžet Republike Srbije koji proizilaze iz vršenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave;

3) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika po osnovu sudskih postupaka;

4) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji se javljaju kao posledica elementarnih nepogoda.

Glavni fiskalni rizici za 2023–2024.

Tokom jeseni 2021. godine desili su se poremećaji na energetskom tržištu u svetu. Kriza u energetskom sektoru se samo nadovezala na već postojeću krizu izazvanu pandemijom COVID-19. Zbog povećane tražnje uzrokovane postpandemijskim razvojem ekonomije i problema u snabdevanju, odnosno nedovoljne ponude i nedovoljnih zaliha, cene prirodnog gasa su dostigle istorijske maksimume. Ovo je podstaklo tražnju za ostalim energentima, čije su cene izuzetno porasle. Visoke cene ostalih energenata, a u Evropi i smanjena proizvodnja iz elektrana na vetar i visoke cene dozvola za emisiju CO2 dovele su do rasta cena električne energije, takođe do istorijskih maksimuma.

Do sada se više puta pokazalo, da rast nekog od osnovnih energenata, poput nafte i gasa, dovodi do rasta ostalih cena na tržištu, a na šta je uticala pre svega situacija i kriza u Ukrajini, te se kao jedan od ključnih problema nametnulo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Ovaj sled događaja uticao je da cene električne energije i prirodnog gasa u prethodnom periodu u svetu dostignu cene znatno veće od uobičajenih. Energetska kriza neizbežno se prelila i na Srbiju, a najviše su pogođena energetska preduzeća, pretežno „Elektroprivreda Srbije” a.d. i JP „Srbijagas”.

Zbog visokih cena električne energije u prethodnom periodu, koje su ugrožavale poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji, kao i energetskih subjekata koji obavljaju delatnost prenosa, odnosno distribucije električne energije (u vezi nabavke električne energije za gubitke), preporučeno je da „Elektroprivreda Srbije” a.d. te subjekte snabdeva po cenama nižim od tržišnih, čime je „Elektroprivreda Srbije” a.d. bila izložena finansijskom riziku, odnosno rizik rasta cena u potpunosti je bio prebačen na „Elektroprivredu Srbije” a.d. U drugoj polovini 2023. godine cene energenata na svetskom tržištu su se stabilizovale, a što je za posledicu imalo i stabilnost energetskog sektora u Republici Srbiji.

Republika Srbija je nastavila i u 2023. godini da finansijskim i strateškim merama obezbeđuje i osigurava snabdevanje ključnim energentima. Pored navedenog, uložen je dodatni napor da se nastavi sa transformacijom preduzeća iz energetskog sektora, tako je 6. aprila 2023. godine promenjena pravna forma „Elektroprivrede Srbije” a.d. iz javnog preduzeća u nejavno akcionarsko društvo. Povećanje cena električne energije tokom 2022‒2023. godine, racionalno planiranje resursa, kretanje cene energenata i pozitivni hidrološki trendovi uticali su da „Elektroprivreda Srbije” a.d. završi 2023. godinu sa istorijskim neto dobitkom od 112,4 mlrd dinara. Ostvareni rezultat delimično je korišćen za otplatu kredita za likvidnost i investicione projekte što će imati pozitivan efekat na buduće poslovanje preduzeća. Iako su napravljeni pozitivni pomaci u poslovanju, glavni izazov za naredni period je nastavak započetih reformi kao i energetska tranzicija koja će omogućiti postepen prelazak na sve veću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a što će svakako zahtevati finansijsku konsolidaciju i značajna investiciona ulaganja.

Važnu ulogu za energetsku stabilnost ima i drugo preduzeće iz oblasti elektroenergetike – „Elektrodistribucija Srbije” d.o.o. (EDS), koji od 2021. godine posluje samostalno (do 2021. godine u sastavu EPS-a a.d.). U prethodnoj 2023. godini, osnovni prihodi od mrežarine EDS-u nisu bili dovoljni za održivo poslovanje zbog visokih cena električne energije koja se koristi za nadoknadu gubitaka usled čega je Republika Srbija intervenisala u vidu kratkoročnih beskamatnih pozajmica. Visoke cene električne energije i ostale okolnosti u energetskom sektoru uticale su na poslovanje ovog privrednog subjekta da 2023. godinu završi sa negativnim rezultatom od 1 mlrd dinara. Iako se EDS susretao sa brojnim izazovima u prethodnom periodu, pozitivan aspekt u poslovanju predstavljaju značajna investiciona ulaganja. U prvoj polovini 2024. godine okončan je projekat Rekonstrukcija distributivne mreže kojim je zamenjeno preko 34 hiljade drvenih bandera betonskim, nastavlja se sa realizacijom projekta Pametna brojila koji se finansira delom iz donacije EU i iz kredita EBRD i EIB kao i projekat Automatizacija srednjenaponske distributivne mreže koji se realizuje u saradnji sa kompanijom Schneider Electric. Prethodno navedeni investicioni projekti uticaće na rešavanje jednog od glavnih strukturnih problema EDS-a kojima će se značajno unaprediti distributivne mreže, a što će doprineti smanjenju gubitaka na mreži. Republika Srbija prepoznala je izazove koji se nalaze pred ovim privrednim subjektom i za 2024. godinu planiran je nastavak podrške u vidu obezbeđenja garancija u iznosu od 32,7 mlrd dinara.

Što se tiče JP „Srbijagas”, nepovoljna tržišna kretanja u 2021. i 2022. godini i finansijska pozicija distributera prirodnog gasa uticali su da Republika Srbija u prethodnom periodu učestvuje u finansiranju nabavki rezervnih količina gasa kao i sufinansiranju redovnih nabavki. Proaktivnim režimom rada tokom 2022. i 2023. godine obezbeđeni su dodatni skladišni kapaciteti za prirodni gas u Mađarskoj, odakle su se uskladištene količine povremeno povlačile u zimskoj sezoni 2022/2023. i 2023/2024. godine, a preostale količine omogućiće dodatnu sigurnost snabdevanja tržišta tokom zimske sezone 2024/2025. godine. Kretanje cena energenata na svetskom tržištu uticalo je da i JP „Srbijagas” tokom 2022/2023. godine nekoliko puta izvrši korekciju prodajnih cena gasa, a što je doprinelo poboljšanju finansijske pozicije ovog javnog preduzeća. Bitno je istaći i da je JP „Srbijagas” krajem 2023. godine potpisalo Ugovor o isporukama prirodnog gasa u Republiku Srbiju sa azerbejdžanskom državnom naftnom kompanijom „SOKAR”, koja je značajan proizvođač i izvoznik fosilnih goriva, a prvenstveno prirodnog gasa. Potpisivanjem ovog Ugovora nastavilo se sa diversifikacijom u snabdevanju čime se stvara dodatna sigurnost u slučaju poremećaja na globalnom tržištu. Za 2024. godinu planiran je nastavak investicionih ulaganja, pre svega u delatnostima transporta i distribuciji gasa, odnosno nastavak razvoja distributivne mreže i jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Efekti energetske krize u svetu, nisu zaobišli ni JP „Putevi Srbije” koji su identifikovani kao nosilac visokog fiskalnog rizika zbog rasta cena osnovnih energenata i glavnih sirovina potrebnih za obavljanje osnovne delatnosti, što bi moglo dodatno da pogorša finansijsku poziciju ovog javnog preduzeća, a samim tim i poveća oslanjanje na budžet Republike Srbije. U cilju blagovremenog sprečavanja uticaja na budžet, tokom 2023. godine Republika Srbija je donela niz mera. Kako bi se izbegli negativni efekti i njihov uticaj na budžet Republike Srbije, JP „Putevi Srbije” su od 1. aprila 2023. godine povećali cene putarina za 14%, odnosno 8% za vozila sa TAG uređajem, takođe je sredinom 2024. godine izvršeno nova izmena cenovnika.

Slična situacija identifikovana je i kod „Koridori Srbije” d.o.o., zbog visokih izdataka za kapitalne investicije koje su u nadležnosti ovog društva, te samim tim, promene cena osnovnih sirovina mogu značajno povećati troškove sprovođenja projekata i povećati oslanjanje na budžet Republike Srbije, u cilju kontinuirane realizacije projekta.

Analiza fiskalnih rizika

Državne garancije

Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu5 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug. Na dan 31. avgusta 2024. godine ukupno stanje javnog duga u sektoru države iznosilo je 4.484,7 mlrd dinara, što čini 46,7% BDP6, od čega direktne obaveze čine 4.249,0 mlrd dinara (44,2% BDP), indirektne obaveze 205.7 mlrd dinara (2,1% BDP) i negarantovani ostali dug sektora države 30 mlrd dinara (0,3% BDP).

Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija u poslednjih 10 godina dala su rezultate, te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjivalo iz godine u godinu. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 9,5% u dugu sektora države na kraju 2015. godine, dok su na kraju 2023. godine one činile 5,0% duga sektora države. Na dan 31. avgusta 2024. godine, indirektne obaveze su učestvovale sa 4,6% u dugu sektora države.

–––––––––––––

5 Zakon o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20).

6 Procenjen BDP za 2024. godinu je 9.604,8 mlrd dinara (Ministarstvo finansija)

Kada analiziramo strukturu garantovanog duga po korisnicima, uočavamo da je vodeću ulogu u 2024. godini preuzela „Elektroprivreda Srbije” a.d. U prethodne dve godine na prvom mestu po visini garantovanog duga bilo JP „Srbijagas”. Učešće „Elektroprivreda Srbije” a.d. u ukupnim indirektnim obavezama je 32,7% (67,2 mlrd dinara), dok JP „Srbijagas” čini 32,2% (66,2 mlrd dinara) a JP „Putevi Srbije” 10,0% (20,5 mlrd dinara).

Tabela 12. Stanje garantovanog duga po korisnicima, mlrd dinara

Korisnik

2020.

2021.

2022.

2023.

31.8.2024.

„Elektroprivreda Srbije” ad

43,0

42,7

40,6

58,5

67,2

JP „Srbijagas”

23,1

27,7

55,1

79,1

66,2

Železnička preduzeća zbirno

35,2

31,7

31,2

26,3

23,3

JP „Putevi Srbije”

33,7

30,1

26,5

23,0

20,5

Jedinice lokalne vlasti (gradovi i opštine)

23,0

21,1

19,2

17,3

16,1

Ostali

9,5

9,3

8,8

8,6

12,4

Ukupno:

167,3

162,5

181,4

212,8

205,7

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje garantovanog duga kod Železničkih preduzeća („Železnice Srbije” a.d., „Infrastruktura železnice Srbije” a.d., „Srbijavoz” a.d. i „Srbija Kargo” a.d.) je značajno fluktuiralo od 2020. godine pa sve do danas. U 2020. i 2021. godini „Železnice Srbije” a.d. su imale vodeću poziciju po osnovu stanja garantovanog duga, dok je od 2022. godine tu poziciju preuzelo železničko preduzeće „Srbijavoz” a.d. zbog kredita EBRD čija je namena nabavka voznih sredstava i rekonstrukcija i modernizacija regionalnih depoa.

Ako posmatramo stanje duga obezbeđenog državnim garancijama prema kreditorima, na dan 31. avgust 2024. godine, najveća izloženost je prema poslovnim bankama (unutrašnji i spoljašnji dug) u iznosu od 74,0 mlrd dinara ili 36,0% ukupnih indirektnih obaveza i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 58,6 mlrd dinara (28,5%), zatim obaveze prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) od 43,6 mlrd dinara (21,2%), Nemačkoj razvojnoj banci od 15,6 mlrd dinara (7,6%) i Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju od 11,2 mlrd dinara (5,4%).

Tabela 13: Stanje garantovanog duga po kreditorima, mlrd dinara

Kreditori

2020.

2021.

2022.

2023.

31.8.2024.

Krediti poslovnih banaka

25,4

30,8

58,2

82,8

74,0

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

47,3

40,1

39,4

54,6

58,6

Evropska investiciona banka (EIB)

66,1

59,7

53,5

47,9

43,6

Nemačka razvojna banka

9,5

7,9

9,3

10,5

15,6

Japanska agencija za međunarodnu saradnju

10,5

16,0

17,1

13,7

11,2

Ostali

8,5

8,0

4,0

3,3

2,7

Ukupno

167,3

162,5

181,4

212,8

205,7

Izvor: Ministarstvo finansija

Glavnice po osnovu garantovanih kredita, servisirane iz budžeta Republike Srbije u 2023. godini iznosile su 27,2 mlrd dinara (2022. godina 21,3 mlrd dinara), od čega 23,8 mlrd dinara utiče na deficit. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija.

Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu iznosi 41,3 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 28,5 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama.

Indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu, članom 16. stav 3, Republika Srbija može dati garancije samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja dužnika. Republika Srbija ne može dati garancije ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansira tekuće poslovanje dužnika odnosno za potrebe likvidnosti dužnika. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, član 3A, planirano je izdavanje garancija najviše do 405 mlrd dinara. Članom 42. Zakona o budžetu Republike Srbije omogućeno je da se obim izdatih garancija poveća, radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti ili sprečavanja nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera, u iznosu do 20 mlrd dinara, a na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Tabela 14. Plan izdavanja garancija u 2024. godini, mlrd dinara

Korisnici

Broj projekata

Domaće i strane poslovne banke

Evropska investiciona banka

Azijska infrastrukturna investiciona banka

Evropska banka za obnovu i razvoj

EUROFIMA

KfW

AFD

Ukupno po preduzećima

„Elektroprivreda Srbije” a.d.

9

297,1

15,9

7,9

3,5

324,4

„Elektrodistribucija Srbije” d.o.o.

3

11,5

21,2

32,7

JP „Srbijagas”

1

27,1

27,1

„Srbijavoz” a.d.

2

3,0

10,6

13,6

„Elektromreža Srbije” a.d.

2

4,1

1,4

5,5

„Srbija Kargo” a.d.

1

1,8

1,8

Ukupno po bankama

18

337,4

21,2

15,9

10,9

10,6

7,6

1,4

405

Izvor: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu

Od ukupno planiranih garancija za 2024. godinu, Zakonom je predviđeno da se „Elektroprivredi Srbije” ad obezbede garancije u iznosu do 324,4 mlrd dinara (80% ukupno planiranih garancija) za podršku 9 investicionih projekata od kojih su najznačajniji Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije (224,2 mlrd dinara) HES Gornja Drina – HE Buk Bjela (29,5 mlrd dinara), Revitalizacija hidroelektrane Đerdap 2 (25,1 – mlrd dinara), izgradnja solarne elektrane Klenovnik (15,9 mlrd dinara) i drugi.

„Elektrodistribucija Srbije” d.o.o. u 2024. godini planira značajna investiciona ulaganja, tako je Zakonom predviđeno izdavanje garancija do iznosa od 32,7 mlrd dinara (8,1% ukupno planiranih garancija) za projekte Unapređenje distributivne mreže 11,8 mlrd dinara, Projekat automatizacije srednjenaponske distributivne mreže 11,5 mlrd dinara i Projekat pametna brojila 9,4 mlrd dinara.

JP „Srbijagas” u 2024. godini planira da nastavi sa investicionim ulaganjima u distributivnu mrežu, tako da je planirano izdavanje garancije za kapitalne investicije za razvoj distributivne mreže, uključujući merne stanice kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji u ukupnom iznosu 27,1 mlrd dinara (6,7% ukupno planiranih garancija).

Strukturne reforme državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

Državna preduzeća (DP)

Poslovanje državnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Državna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihov je najvažniji oslonac u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje državnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite državnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost državnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju državna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koji uplaćuju u budžet.

Sektor za praćenje fiskalnih rizika prati rad 36 strateških preduzeća koja su u većinskom vlasništvu RS i koja predstavljaju značajan segment srpske privrede. Ova preduzeća su na kraju drugog kvartala 2024. godine zapošljavala oko 66 hiljada ljudi. Njihov rad uređen je Zakonom o javnim preduzećima, koji je usvojen u februaru 2016. godine, Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a koji je usvojen u septembru 2023. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr.).

Tabela 15. Pregled najvećih preduzeća po osnovu ostvarenih ukupnih prihoda na kraju 2023. godine, mlrd dinara

Javna preduzeća

Sektor

Broj zaposlenih

Ukupan prihod

Ukupni rashodi

Neto rezultat

„Elektroprivreda Srbije” a.d.

Energetika

19.595

513,5

385,8

112,4

Javno preduzeće „Srbijagas”

Energetika

910

181,9

168,3

12,0

„Elektrodistribucija Srbije” d.o.o.

Energetika

8.686

116,9

117,9

‒1,1

Javno preduzeće „Putevi Srbije”

Građevinarstvo

2.190

64,2

71,0

‒6,8

„Elektromreža Srbije” a.d.

Energetika

1.391

43,2

39,5

3,0

Javno preduzeće „Pošta Srbije”

Saobraćaj i skladištenje

14.307

35,3

31,5

3,2

„Infrastruktura železnice Srbije” a.d.

Saobraćaj i skladištenje

5.716

18,2

25,6

‒7,2

Javno preduzeće „Jugoimport-SDPR”

Trgovina na veliko i trgovina na malo

355

17,6

16,9

0,6

„Srbija Kargo” a.d.

Saobraćaj i skladištenje

2.089

12,7

14,4

‒1,7

Javno preduzeće „Srbijašume”

Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo

3.168

11,4

10,5

0,7

Ostalih 26 preduzeća

Ostalo

8.526

42,4

43,1

‒1,2

Izvor: Finansijski izveštaji za 2023. godinu (APR)

Državna preduzeća koja se prate od strane Sektora za praćenje fiskalnih rizika posluju u različitim sektorima. Ako posmatramo po broju, najviše državnih preduzeća posluje u oblasti turizma (pre svega zbog nacionalnih parkova) i saobraćaja (železnička preduzeća). Ako se posmatra sa stanovišta ukupno ostvarenih prihoda, kao i broja zaposlenih, može se zaključiti da vodeću ulogu imaju državna preduzeća iz sektora energetike. U 2023. godini preduzeća iz ovog sektora činila su 81% ukupnih prihoda ostvarenih od svih 36 državnih preduzeća.

Rezultati poslovanja državnih preduzeća

Ukupna imovina državnih preduzeća na kraju 2023. godine iznosila je 3.587 mlrd dinara, i nju čini uglavnom stalna imovina koja učestvuje sa 85,7% s obzirom da većina državnih preduzeća posluje u kapitalno intenzivnim granama. Ukupne obaveze obuhvataju kredite, obaveze prema dobavljačima i obaveze po drugim osnovama i one su značajno porasle u periodu između 2021. i 2022. godine, što je u skladu sa pojavom energetskih šokova na tržištu. Kreditne obaveze na kraju 2023. godine imale su učešće od 38,7% u ukupnim obavezama preduzeća, odnosno 37.9% na kraju drugog kvartala 2024. godine.

Tabela 16. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja državnih preduzeća, mlrd dinara

Opis

2021.

2022.

2023.

Q2 2024.

Ukupna imovina

3.217

3.454

3.587

3.606

Stalna imovina

2.872

2.936

3.074

3.137

Obrtna imovina

340

513

507

465

Ukupni kapital

1.963

1.896

2.048

2.080

Ukupne obaveze

1.254

1.558

1.539

1.526

Kreditne obaveze

500

650

596

578

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

Ukupan neto rezultat utvrđen u drugom kvartalu 2024. godine je dobitak u iznosu od 36,8 mlrd dinara. Rezultat tekuće godine je precenjen za troškove amortizacije JP „Putevi Srbije”, jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu. Poslovni prihodi i ukupni prihodi kod državnih preduzeća beleže rastući trend i u poslednje tri godine najbolje ostvarenje zabeleženo je na kraju 2023. godine, dok je kod poslovnih rashoda i ukupnih rashoda došlo do nešto manjeg smanjenja u odnosu na 2022. godinu što je u skladu sa racionalnijim poslovanjem preduzeća.

Tabela 17. Osnovni pokazatelji poslovanja državnih preduzeća na dan 30.06.2024. godine, u mlrd dinara

Opis

2021.

2022.

2023.

Q2 2024.

Poslovni prihodi

739,1

905,2

1.018,5

502,6

Poslovni rashodi

741,0

950,9

870,9

446,0

Troškovi zarada*

115,0

118,5

127,9

68,6

EBIT (poslovni rezultat)

(1,9)

(45,7)

147,6

56,5

Ukupni prihodi

775,8

937,7

1.057,5

518,7

Ukupni rashodi

787,8

1.006,0

921,8

472,9

Neto rezultat

(13,9)

(68,8)

114,3

36,8

Broj DP koja su ostvarila dobit

26

25

28

22

Broj DP koja su ostvarila gubitak

10

11

8

14

* Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

Neto rezultat na kraju 2023. godine ostvaren je u pozitivnom iznosu od 114,3 mlrd dinara, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodne godine kada su državna preduzeća beležila negativan neto rezultat. Najveći doprinos ukupnom rezultatu državnih preduzeća dala je „Elektroprivreda Srbije” a.d. Pri analiziranju kvartalnih ostvarenja finansijskih pokazatelja potrebno je uzeti u obzir da određen broj preduzeća ima sezonsku komponentu u poslovanju.

Tabela 18. Pregled korisnika subvencije (36 DP) i njihovo učešće u ukupnim rashodima budžeta RS

Godine

2020.

2021.

2022.

2023.

Broj korisnika subvencija (od 36 DP)

23

25

25

27

Isplaćene subvencije (mlrd RSD)

66,7

67,3

56,0

67,9

Ukupni rashodi budžeta RS (mlrd RSD)

1.717

1.751

1.915

2.068

% isplaćene subvencije/rashodi budžeta

3,9%

3,8%

2,9%

3,3%

Izvor: Ministarstvo finansija

Najveći deo subvencija preduzeća uglavnom koriste za kapitalne projekte, dok određeni broj preduzeća koristi i za održavanje tekuće likvidnosti. Učešće isplaćenih subvencija u ukupnim rashodima budžeta iz godine u godinu kreće se u rasponu 3‒4%.

Tabela 19. Pregled 5 najvećih korisnika subvencija iz budžeta Republike Srbije, mlrd dinara

Preduzeća

2020.

2021.

2022.

2023.

Javno preduzeće „Putevi Srbije”

26,9

29,2

22,6

25,0

„Infrastruktura železnice Srbije” a.d.

10,5

13,8

12,8

17,0

„Koridori Srbije” d.o.o.

17,7

8,2

6,9

6,9

Javno preduzeće PEU „Resavica”

4,6

8,5

4,8

5,5

„Srbijavoz” a.d.

3,9

3,8

4,4

5,1

Ostala JP

3,1

3,8

4,5

8,4

Ukupno isplaćene subvencije:

66,7

67,3

56,0

67,9

Izvor: Ministarstvo finansija

Najveći korisnik subvencija, u navedenom periodu, je JP „Putevi Srbije”, čije subvencije su kapitalnog karaktera i namenjene su za rekonstrukciju putne infrastrukture. U 2023. godini subvencije isplaćene državnim preduzećima iznosile su 67,9 mlrd dinara i one su imale ukupno učešće od 6,4% u ukupno ostvarenim prihodima 36 državnih preduzeća, što je na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu. Isplaćene subvencije za 5 najvećih korisnika imaju učešće 87,6% u ukupno isplaćenim subvencijama.

Do 30. septembra 2024. godine, isplaćen je ukupni iznos od 47,1 mlrd dinara u vidu subvencija za 24 državna preduzeća. Kao i u prethodnim godinama, najveći korisnici ovih subvencija su državna preduzeća poput JP „Putevi Srbije” koji sredstva primarno koristi za redovno i vanredno održavanje puteva, zatim „Infrastruktura železnice Srbije” a.d., „Srbijavoz” a.d. i JP „PEU Resavica”. Pored ovih korisnika, u 2024. godini izdvojena su značajna sredstva i za podršku preduzeću „Elektrodistribucija Srbije” d.o.o. za projekte zamene mernih uređaja, ugradnju pametnih brojila, nabavku distributivnih i energetskih transformatora, a što je deo napora za jačanje energetske stabilnosti i unapređenje infrastrukturnih kapaciteta države.

Tabela 20. Državna preduzeća koja su ostvarila neto dobit u periodu 1.1–30.6.2024. godine, u mln dinara

Preduzeća

Realizacija

2022.

Realizacija

2023.

Plan

1.1–30.6.2024.

Realizacija

1.1–30.6.2024.

„Elektroprivreda Srbije” a.d.

(72.634,5)

112.446,8

23.421,1

32.812,3

Javno preduzeće „Srbijagas”

5.488,7

12.029,8

12.369,3

7.575,1

„Elektromreža Srbije” a.d.

8.145,6

3.024,9

926,5

3.286,9

Javno preduzeće “Pošta Srbije”

2.967,4

3.174,4

(1.077,5)

1.800,0

„Srbijavoz” a.d.

(344,2)

176,0

(64,3)

488,1

Javno preduzeće „Skijališta Srbije”

242,3

59,6

368,6

326,4

„Dipos” d.o.o.

143,2

193,4

75,3

145,8

„Državna lutrija Srbije” d.o.o.

292,5

273,3

14,4

102,0

Javno preduzeće „Nacionalni park Kopaonik”

11,1

10,1

51,7

52,3

Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze”

45,4

48,9

(121,7)

40,8

Javno preduzeće „Srbijašume”

737,9

725,7

18,1

31,6

„Prosvetni pregled” d.o.o.

23,9

27,1

17,5

28,3

Javno preduzeće „Službeni glasnik”

8,4

6,8

20,4

10,5

Javno preduzeće „Nuklearni objekti”

15,0

16,0

0,8

7,6

Javno preduzeće „Nacionalni park Tara”

6,9

15,8

2,4

6,0

„Park Palić” d.o.o.

2,2

0,3

1,9

5,4

„Metohija” d.o.o.

1,5

1,1

1,8

4,9

Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora”

3,2

2,1

2,5

3,6

„Tvrđava Golubački grad” d.o.o.

(5,6)

9,0

(2,7)

2,8

„Park prirode Mokra Gora” d.o.o.

0,0

7,7

12,1

2,8

„Rezervat Uvac” d.o.o.

(0,1)

3,3

1,3

2,2

Javno preduzeće „Mreža-most”

3,4

4,3

0,0

0,1

Ukupno:

(54.845,8)

132.256,2

36.039,4

46.735,5

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

U drugom kvartalu tekuće godine dobit je ostvarilo 22 preduzeća u ukupnom iznosu od 46,7 mlrd dinara, što je više u odnosu na planiranu dobit od 36 mlrd dinara (29,7%). Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu imaju „Elektroprivreda Srbije” a.d. i JP „Srbijagas” koji su ostvarili neto dobit u iznosu od 32,8 mlrd dinara odnosno 7,5 mlrd dinara.

U odnosu na ostvaren broj dobitaša na kraju drugog kvartala, 14 preduzeća je ostvarilo negativan neto rezultat u iznosu od 9,9 mlrd dinara, što je više od planiranog gubitka od 3,5 mlrd dinara (186%). Najveći uticaj na negativan neto rezultat u posmatranom periodu imaju JP „Putevi Srbije” i „Elektrodistribucija Srbije” d.o.o. koji su ostvarili neto gubitak u iznosu od 4,1 mlrd dinara odnosno 2,6 mlrd dinara.

Tabela 21. Državna preduzeća koja su ostvarila neto gubitak u periodu 1.1–30.6.2024. godine u mln dinara

Preduzeća

Realizacija

2022.

Realizacija

2023.

Plan

1.1–30.6.2024.

Realizacija

1.1–30.6.2024.

Javno preduzeće „Putevi Srbije”

(5.121,8)

(6.818,9)

2.356,3

(4.120,8)

„Elektrodistribucija Srbije” d.o.o.

249,8

(1.053,2)

(1.693,5)

(2.634,4)

„Infrastruktura železnice Srbije” a.d.

(5.283,7)

(7.204,0)

(2.772,4)

(1.101,3)

„Srbija Kargo” a.d.

(1.432,1)

(1.671,7)

(409,0)

(892,8)

Javno preduzeće PEU „Resavica”

(1.621,1)

(2.152,4)

0,0

(519,1)

Javno preduzeće „Jugoimport-SDPR”

392,5

601,7

(788,1)

(301,3)

Javno preduzeće „Zavod za udžbenike”

(213,6)

(96,8)

(46,6)

(154,8)

„Koridori Srbije” d.o.o.

0,0

0,0

0,0

(83,3)

Javno preduzeće za skloništa

(112,9)

(106,9)

(63,8)

(41,1)

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode”

37,8

16,1

(44,3)

(25,8)

„Transnafta” a.d.

344,4

279,0

15,1

(24,5)

Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap”

13,6

15,6

8,9

(22,6)

„Železnice Srbije” a.d.

(1.237,8)

(167,7)

(38,7)

(5,8)

Javno preduzeće „Stara planina”

3,0

2,4

8,8

(1,8)

Ukupno:

(13.981,9)

(17.943,8)

(3.467,2)

(9.929,1)

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

Novi Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, čija je primena počela u septembru 2024. godine, očekuje se da će doprineti smanjenju fiskalnih rizika i unapređenju rada državnih preduzeća. Ovim zakonom će se kroz centralizovano upravljanje omogućiti bolje praćenje rada državnih preduzeća, a promena pravne forme javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću doprineće profesionalizaciji korporativnog upravljanja, čime će se povećati ekonomska efikasnost i konkurentnost privrede. Opšti cilj ovog zakona je da se stvori održivo i efikasno upravljanje preduzećima u vlasništvu Republike Srbije.

Sektor za praćenje fiskalnih rizika vrši procenu fiskalnih rizika državnih preduzeća uz pomoć Altman Z-skor modela. Pored osnovnog modela koristi se i prilagođeni Altman Z” a koji je se primenjuje uglavnom za tržišta u razvoju, odnosno primenjuje se u onim zemljama koje nemaju razvijeno tržište kapitala. Prilagođeni Altman Z”-skor model predstavlja linearnu kombinaciju od 4 finansijska racio pokazatelja kojima su dodeljeni odgovarajući koeficijenti.

Tabela 22. Rezultati prilagođenog Altman Z” skora po godinama za 36 državnih preduzeća

Vrsta rizika

2021.

2022.

2023.

Nizak

22

23

23

Srednji

4

4

6

Visok

10

9

7

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja dostavljenih na dan 31. decembra 2023. godine, od 36 državnih preduzeća, primenom ovog modela identifikovano je učešće 19,4% državnih preduzeća koja su visokorizična, 16,7% državnih preduzeće imaju umeren rizik dok preostala državna preduzeća (63,9%) imaju nizak rizik u poslovanju. Državna preduzeća kod kojih je identifikovan visok rizik poslovanja su iz energetskog sektora, železničkog saobraćaja i građevinsko-tehničke grane. Posmatrano kroz godišnje periode, primetan je opadajući trend kod visokorizičnih preduzeća, gde je u 2021. godini bilo 10 visokorizičnih preduzeća, dok se na kraju 2023. godine taj broj smanjio na 7.

Kvantifikacija rizika predstavlja jedan od glavnih izazova u proceni rizika i njegovom materijalnom izražavanju. Prema modelu koji primenjuje Sektor za praćenje rizika, kvantifikacija rizika podrazumeva identifikovanje i prikaz potencijalnih izdataka koji mogu nastati za pojedinačna preduzeća, odnosno predstavljaju potencijalnu pretnju za budžet Republike Srbije, jer mogu dovesti do neplaniranih intervencija u otplati obaveza državnim preduzećima. Ovi izdaci se najčešće nazivaju „očekivani izdaci” i oni predstavljaju statistički proračun, koji uključuje kombinaciju verovatnoće nastanka izdatka i veličine godišnjih obaveza po kreditima, kao jednih od najosetljivijih i najvećih izdataka koji mogu zahtevati podršku iz budžeta.

Prema rezultatima modela, ukupan fiskalni rizik odnosno očekivani izdataka za 36 državnih preduzeća za 2024. godinu procenjuje se na oko 5,1 mlrd dinara. Ovi rezultati ukazuju na neophodnost kontinuiranog praćenja i upravljanja rizikom kako bi se ublažile potencijalne finansijske posledice po javne finansije, uz istovremeno razvijanje mera koje bi ojačale stabilnost ovih preduzeća.

Očekivani izdaci u naredne tri godine projektovani su na neznatno nižem nivou. Procene ukazuju da će u 2025. godini iznositi 4,8 mlrd dinara, u 2026. takođe 4,8 mlrd dinara, dok se za 2027. godinu predviđa smanjenje na 4,6 mlrd dinara. Imajući u vidu da na veličinu očekivanog izdatka direktno utiču godišnje obaveze po kreditima, svako novo zaduživanje preduzeća dovelo bi do povećanja očekivanog izdatka, što ukazuje na značaj kontrole duga i održivog upravljanja finansijskim obavezama.

Ministarstvo finansija u narednom periodu nastaviće sa daljim unapređenjem analiza, prikupljanja kvalitativni informacija, unapređenjem modela, a sve u cilju da se model učini sveobuhvatnijim i preciznijim, kako bi se obezbedila pouzdana osnova za upravljanje rizicima i podržala održivost javnih finansija.

Uplata dobiti

Uplata dobiti od strane državnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za prethodnu godinu, koji u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva pripada Republici Srbiji kao članu društva.

Izuzetno, uz saglasnost Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema subjekat koji donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak ili poveća kapital ili sredstva upotrebi za finansiranje investicija.

Tabela 23: Učešće uplaćene dobiti u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije

2020.

2021.

2022.

2023.

Ukupni prihodi budžeta Republike Srbije, u mlrd dinara

1.257,4

1.465,4

1.680,3

1.889,1

Neporeski prihodi budžeta Republike Srbije, u mlrd dinara

149,8

156,6

170,8

193,9

Uplaćena dobit preduzeća, u mlrd dinara

3,0

4,6

1,9

4,3

% učešće uplaćene dobiti u ukupnim prihodima budžeta RS

0,2%

0,3%

0,1%

0,2%

% učešće uplaćene dobiti u neporeskim prihodima budžeta RS

2,0%

2,9%

1,1%

2,2%

Izvor: Ministarstvo finansija

Od strane 36 državnih preduzeća koja prati Sektor za praćenje fiskalnih rizika, u toku 2023. godine po ovom osnovu uplaćeno je 4,3 mlrd dinara u budžet Republike.

Ukupna uplaćena dobit preduzeća u budžet Republike Srbije u 2023. godini činila je 0,23% ukupnog prihoda budžeta Republike Srbije (2022: 0,12%), odnosno 2,22% neporeskog prihoda budžeta Republike Srbije (2022: 1,13%). U strukturi uplata u 2023. godini dominantno učešće imaju uplate od JP „Srbijagas” 2,2 mlrd dinara i JP „Pošta” Srbije 1,2 mlrd dinara.

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja državnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u „Elektroprivredi Srbije” a.d., JP „Srbijagas” i „Železnice Srbije” a.d., pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti.

Tabela 24: Uplate dobiti u budžet RS po preduzećima, mlrd dinara

Uplatioci dobiti

2022.

2023.

JP Srbijagas

0,0

2,2

JP Pošta Srbije

1,1

1,2

JP Srbijašume

0,4

0,4

Jugoimport

0,0

0,2

Državna lutrija Srbije

0,1

0,1

Ostala preduzeća

0,3

0,2

Ukupno

1,9

4,3

Izvor: Ministarstvo finansija

Državne finansijske institucije, bankarski sistem i osiguranje depozita

Pre perioda fiskalne konsolidacije Republika Srbija imala je značajne fiskalne troškove spašavanja državnih banaka. Ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru u periodu 2012–2015. godine iznosili su oko 900 miliona evra. To je iznos izdvojen za dokapitalizaciju banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena i sredstva Fonda za osiguranje depozita).

Republika Srbija danas u bankarskom sektoru zemlje ima direktan udeo u kapitalu:

Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd (78,54%), Srpske banke a.d. Beograd (76,69%).

U cilju doslednog sprovođenja izlazne strategije i smanjenja fiskalnih rizika po ovom osnovu nastavljaju se reformske aktivnosti u oblasti državnih finansijskih institucija započete 2012. godine, odnosno 2015. godine.

Banka Poštanska štedionica (BPŠ)

Poslovnu strategiju za period 2024‒2026. godina usvojila je Skupština BPŠ u decembru 2023. godine. Prema poslovnoj strategiji, BPŠ će nastaviti sa realizacijom aktivnosti sa akcentom na dalje unapređenje i razvoj u sledećim oblastima: poslovanje sa fizičkim licima, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima, jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i privrednim društvima u kojima Republika Srbija ili autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima vlasništvo; poboljšanje interne organizacije banke, korporativnog upravljanja i upravljanja rizikom; jačanje IT infrastrukture.

Kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica, nastalih usled pandemije COVID-19, Banka postupa u skladu sa Zakonom o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RS”, br. 153/20 i 40/21) i Zakonom o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RS”, br. 40/21 i 129/21).

Srpska banka

U skladu sa Vladinom strategijom za državne banke, formirana je Stručna radna grupa za transformaciju Srpske banke u specijalizovanu finansijsku instituciju za pružanje svih vrsta finansijskih usluga i podrške namenskoj industriji Republike Srbije dana 21. januara 2019. godine i počela je sa formalnim radom u martu 2019. godine kada je održana konstitutivna sednica. Zbog nastavka pandemije COVID-19, kao i krize izazvane ratom u Ukrajini i tekućih aktivnosti u okviru Ministarstva finansija, očekuje se da će aktivnosti usmerene na transformaciju Srpske banke biti nastavljene u narednom periodu.

Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem sprovedena je februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita (u daljem tekstu: AOD) na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive – BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. U decembru 2016. godine usvojen je set propisa kojima se u domaći regulatorni okvir implementiraju Bazel III standardi, čime je postignut značajan stepen usklađenosti domaćih propisa sa relevantnim propisima EU u ovoj oblasti, a tokom 2017. godine se nastavilo sa aktivnostima na unapređenju domaćih propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, a u cilju njihovog daljeg usklađivanja sa propisima EU. Osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su povećanje otpornosti bankarskog sektora povećanjem kvaliteta kapitala i uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima. NBS kontinuirano unapređuje regulatorni okvir za banke, u skladu sa potrebama domaćeg tržišta i prakse, najboljim uporednim praksama i prudencijalnim propisima Evropske unije. Pored niza regulatornih mera koje su usvojene u prethodnom periodu radi očuvanja i daljeg jačanja finansijske stabilnosti, NBS je, postupajući u skladu sa strateškim opredeljenjem da sprovodi pravne tekovine EU u oblasti finansijskih usluga (kao vodeća institucija u toj oblasti) u novembru 2023. godine usvojila Odluku o upravljanju rizikom likvidnosti banke („Službeni glasnik RS”, broj 100/23), uvodeći tzv. pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja. Ovaj pokazatelj je razvijen u međunarodnim okvirima supervizije banaka kao odgovor na identifikovane probleme u vezi sa likvidnošću banaka u periodima krize te potrebom da se obezbedi praćenje nivoa stabilnosti izvora finansiranja redovnih aktivnosti banaka.

Jedan od ograničavajućih faktora za rast kreditne aktivnosti predstavljao je relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva trogodišnja akciona plana, jedan pripremljen od strane Vlade i drugi pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevale su jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr.

Na inicijativu Narodne banke Srbije, 2014. godine usvojen je novi Zakon o osiguranju na osnovu koga je tokom 2014. i 2015. godine izvršena regulatorna reforma u sektoru osiguranja, koje predstavlja drugi najvažniji segment na domaćem finansijskom tržištu. Regulatornom reformom stvoreni su preduslovi za dalji razvoj tržišta osiguranja kroz implementaciju modernih standarda prilagođenih potrebama domaćeg tržišta. Novi regulatorni okvir omogućio je, između ostalog, pozitivne rezultate koji se ogledaju u rastu ukupne premije osiguranja na tržištu Republike Srbije i daljem razvoju finansijskog tržišta. Isto tako, reforma propisa u ovoj oblasti je omogućila uvođenje kvalitetnijih usluga društava za osiguranje i bolju zaštitu građana i privrednih subjekata koji te usluge koriste. U toku 2021. usvojene su izmene i dopuna Zakona o osiguranju, kojima je uređena promena vlasničkih prava na društvenom kapitalu u društvima za osiguranje. Postojećim propisima kojima se uređuje delatnost osiguranja u Republici Srbiji stvoreni su preduslovi za dalju konvergenciju sektora osiguranja u Republici Srbiji na nivo razvijenosti tog sektora u EU. Značajne promene regulatornog okvira u oblasti nadzora delatnosti osiguranja tek se očekuju s punim usklađivanjem propisa s Direktivom o distribuciji osiguranja (Directive (EU) 2016/97 — the Insurance Distribution Directive ‒ IDD) i primenom Solventnosti II (Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council on taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance).

Od donošenja pomenute strategije, usvojen je i izmenjen veći broj zakonskih i podzakonskih akata, unapređen je institucionalni kapacitet i sprovedene su brojne mere za lakši otpis i prenos nenaplativih potraživanja i to: usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci (2015. godine) čija rešenja su omogućila reafirmaciju vansudskog postupka namirenja iz vrednosti dobijene prodajom hipotekovane nepokretnosti, ali i dovela do višeg stepena pravne i ekonomske sigurnosti učesnika u poslovima koji podrazumevaju uspostavljanje hipoteke, kao sredstva obezbeđenja potraživanja; kroz donošenje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti (početak primene zakona – jun 2017. godine) koji je, između ostalog, uveo novu profesiju – licencirane procenitelje vrednosti nepokretnosti i propisao obaveznu procenu koja se sprovodi u slučajevima koji se odnose na Zakon o hipoteci i Zakon o stečaju, kao i prilikom vršenja procena za potrebe kreditnih poslova koji su obezbeđeni hipotekom; obrazovanje Stručnog odbora (stručno telo koje treba da doprinese uređenju i unapređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti) i donošenje Nacionalnih standarda, kodeksa etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja (prvobitni u julu 2017. godine, a ažurirani u aprilu 2023. godine) koji, između ostalog, definišu osnove procene vrednosti nepokretnosti, postupak vršenja procene, pretpostavke i činjenice od značaja koje se moraju uzeti u obzir prilikom izrade izveštaja procene, minimalni sadržaj izveštaja o proceni i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja; usvajanje izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana što je omogućilo relaksiraniju poresku politiku za odobravanje i otpis bankarskih potraživanja (kraj 2017. godine); usvajanje amandmana na Zakon o stečaju kojima je skraćen stečajni postupak i poboljšan položaj osiguranih poverilaca (decembra 2017. godine); pripremu studije o mogućnostima uvođenja bankrota privatnih pojedinaca i preduzetnika u Republici Srbiji, usvojen je Zakon o izmenama Zakona o parničnom postupku i drugo. Na osnovu Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti i Odluke o sadržaju, rokovima i načinu dostavljanja izveštaja o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom, NBS od 2015. godine vodi bazu podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke. U skladu s pomenutim zakonom i odlukom, banke i licencirani procenitelji mogu ostvariti uvid u određene podatke o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke. Krajem 2018. godine NBS je usvojila set podzakonskih akata reagujući proaktivno na sve učestaliju pojavu nenamenskog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima. Ovi propisi imaju za cilj da doprinesu sprečavanju nastanka problematičnih kredita u bankarskom sektoru i podstaknu oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, ne narušavajući trend rasta kreditne aktivnosti i vodeći računa o pravima i interesima korisnika usluga koje pružaju banke, a sve radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.

U cilju unapređenja i daljeg razvoja tržišta kapitala, u periodu od 2019. do 2021. godine, na predlog Ministarstva finansija doneti su novi sledeći zakoni: Zakon o alternativnim investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, broj 73/19) – usvojen u Narodnoj skupštini 10. oktobra 2019. godine, počeo sa primenom u aprilu 2020. godine; Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom („Službeni glasnik RS”, broj 73/19) ‒ usvojen u Narodnoj skupštini 10. oktobra 2019. godine, počeo sa primenom u aprilu 2020. godine; i Zakon o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 129/21) ‒ usvojen u Narodnoj skupštini 23. decembra 2021. godine, počeo sa primenom 5. januara 2023. godine.

Vlada je 27. decembra 2018. godine donela Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018–2020. godine (u daljem tekstu: Program) zajedno sa Akcionim planom za sprovođenje tog programa čime je uspešno ispunjen i reformski cilj unutar programa saradnje sa MMF i zacrtan put za dalji uspešan rad na rešavanju pitanja problematičnih potraživanja.

Glavni fokus pomenutog dokumenta javne politike predstavlja rešavanje pitanja problematičnih plasmana banaka u stečaju i plasmana u ime i za račun Republike Srbije, kojima upravlja AOD. U skladu sa tim, usvojeni su strateški i godišnji operativni planovi za AOD, Rezolucija portfelja problematičnih plasmana, i razvijeni su unutrašnji kapaciteti za njihovo rešavanje. U junu 2019. godine, AOD uspešno je okončala prodaju prvog, „pilot portfelja”, nominalne vrednosti od oko 242 miliona evra, dok je dana 30. septembra 2019. godine objavila oglas za ustupanje drugog, „velikog portfelja”, nominalne vrednosti od 1,82 milijarde evra. U skladu sa Zaključkom Vlade 05 broj 401-1646/2021 od 25. februara 2021. godine, Zaključkom Pokrajinske vlade 127 broj 422-6/2021 od 3. marta 2021. godine i odlukama Odbora poverilaca svih finansijskih institucija u stečaju, čija potraživanja su predmet ustupanja, izabrana je najbolja ponuda u postupku ustupanja portfelja potraživanja uz naknadu, metodom javnog prikupljanja ponuda tenderom i postupak ustupanja „velikog” portfelja je uspešno okončan dana 19. aprila 2021. godine, potpisivanjem Okvirnih ugovora o ustupanju portfelja potraživanja i isplatom naknade za ustupanje.

Nakon uspešno sprovedena dva postupka ustupanja potraživanja, započete su aktivnosti na rešavanju preostalog portfolija, u skladu sa tačkom 2.3.3. Programa i Akcionog plana, a kojom je definisano da je, nakon sprovođenja prodaje pilot i velikog portfelja, potrebno preduzeti niz aktivnosti u pogledu realizacije preostalog potraživanja državnih poverilaca.

U skladu sa odlukama Odbora direktora i Upravnog odbora AOD, zaključcima Vlade i Pokrajinske vlade, kao i odlukama Odbora poverilaca svih finansijskih institucija čija potraživanja su predmet ustupanja, dana 20. decembra 2022. godine objavljen je Oglas za ustupanje portfelja potraživanja uz naknadu, metodom javnog prikupljanja ponuda (šifra Javnog poziva: JPP-1/22). Portfelj koji je predmet ustupanja, sa stanjem na dan 30. april 2022. godine, ukupno iznosi 317.805.038,18 evra i čine ga potraživanja AOD u ime i za račun države i sedam finansijskih institucija od ukupno 497 dužnika (653 partije). Postupak ustupanja portfelja potraživanja se sprovodi kroz dvofazni proces – postupak preliminarne analize Portfelja i postupak podnošenja obavezujućih ponuda. Otvaranje obavezujućih ponuda izvršeno je 27. aprila 2023. godine. Primljene su četiri obavezujuće ponude, nakon čega su započeti pregovori sa prvorangiranim ponuđačem. U toku pregovora, prvorangirani ponuđač odustao je od daljeg postupka jer se u međuvremenu preusmerio na druge projekte, te je drugorangirnom ponuđaču upućen poziv za otpočinjanje pregovora. Nakon svih obavljenih konsultacija i drugorangirani ponuđač je odustao od daljeg učestvovanja u postupku. Odbor direktora AOD je dana 3. oktobra 2023. godine doneo Odluku kojom je postupak ustupanja portfelja proglašen neuspelim. AOD je nastavila sa postupcima naplate potraživanja predmetnih banaka kroz pojedinačne portfelje u skladu sa Zakonom.

Implementacija drugih mera za rešavanje problematičnih kredita, kako iz Strategije za rešavanje problematičnih kredita, tako i iz gorepomenutog Programa, nastavlja da daje rezultate. Zahvaljujući primeni Strategije za rešavanje problematičnih kredita, kao i drugim regulatornim aktivnostima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora je, uprkos višedimenzionalnoj krizi s kojom se Republika Srbija suočava u poslednje četiri godine, u proteklom periodu značajno smanjeno, tako da je u avgustu 2024. godine iznosilo 2,7%, što predstavlja novi istorijski minimum. Navedeno učešće je za čak 19,5 procentnih poena manje nego u nego u avgustu 2015. godine, kada je usvojena pomenuta strategija. To je konkretna potvrda da su mere dobro definisane i da su dale odlične efekte.

NBS je delovala i izvan okvira Strategije, poput donošenja Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, što je upotpunilo regulatorne aktivnosti. Pokrivenost problematičnih kredita i dalje je na visokom nivou – ispravke vrednosti ukupnih kredita u avgustu 2024. godine iznosile su 106,5% bruto problematičnih kredita, dok su ispravke vrednosti problematičnih kredita bile na nivou od 62,1% bruto problematičnih kredita, što, nedvosmisleno, uz sve druge pokazatelje zdravlja finansijskog sistema, potvrđuje stabilnost našeg bankarskog sektora.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine, i od tada investicije po obimu predstavljaju dobar deo rasta ekonomije. Profitabilnost privrede raste u uslovima relativno stabilnog kursa. Sve su to bili ključni faktori za održivo rešavanje pitanja problematičnih kredita. To se jasno vidi i iz činjenice da je u granama koje su i nosioci našeg rasta, zabeležen i najveći pad problematičnih kredita – što je evidentno u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Osiguranje depozita je mehanizam koji doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti i obezbeđuje zaštitu deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita.

U oktobru 2019. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita iz 2019. godine, kojim se nastojalo da se sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU i to u pogledu: metoda obračuna premije (uvođenje mogućnosti obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka), osnovice za obračun premije, visine vanredne premije, zaštite deponenata spojenih ili pripojenih banaka, ciljnog iznosa fonda za osiguranje depozita i dr., sve sa ciljem doprinosa finansijskoj stabilnosti kroz podsticaj smanjenju rizika u poslovanju banaka, jačanje poverenja javnosti u finansijski sistem i povećanje efikasnosti sistema osiguranja depozita.

Uvažavajući odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, premija osiguranja depozita se počev od naplate premije za prvi kvartal 2020. godine obračunava na izmenjenu osnovicu, odnosno na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih iznosa do 50.000 evra (osiguranjem pokriveni iznos depozita) u banci u prethodnom tromesečju, umesto na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita. Ovom izmenom, smanjene su obaveze banaka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku za oko 30%, čime se posredno omogućila veća investiciona aktivnost banaka.

Kako je zakonom uvedena i mogućnost obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka, propisana je obaveza Agenciji da donese Metodologiju za obračun premije osiguranja depozita na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Upravni odbor Agencije usvojio je tekst Metodologije 15. oktobra 2020. godine uz prethodnu saglasnost NBS, čime je ispunjena zakonska obaveza u propisanom roku, a posebnom odlukom Upravnog odbora Agencije će se odlučiti o početku primene Metodologije.

U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita AOD naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osiguranog iznosa u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Dodatno, sredstva fonda se mogu koristiti i za finansiranje postupka restrukturiranja banaka u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje AOD.

Vlada je dana 24. marta 2020. godine donela Uredbu o ulaganju za vreme vanrednog stanja deviznih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita, kojom je propisano da za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 Agencija može ulagati više od četvrtine deviznih sredstava Fonda u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija. U skladu s Uredbom, Agencija je u roku od godinu dana od dana prestanka vanrednog stanja (do 6. maja 2021. godine) iznos deviznih sredstava Fonda uloženih u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija, uskladila na nivo zakonskog limita od 1/4 ukupnih deviznih sredstava Fonda.

Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje AOD, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. Međutim, zahvaljujući postignutoj stabilnosti bankarskog sektora, od 2015. godine nije bilo potrebe za korišćenjem sredstava fonda za osiguranje depozita, niti države po osnovu isplata osiguranih iznosa depozita.

Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema.

Ostvareni rezultati bankarskog sektora Republike Srbije u 2021. godini prikazuju rastuću profitabilnost banaka. Bankarski sektor Republike Srbije je u 2021. godini poslovao profitabilno, sa neto dobitkom pre oporezivanja u iznosu od 53,9 milijardi dinara, što je za 17% više od pozitivnog rezultata ostvarenog u 2020. godini kada je neto dobitak pre oporezivanja iznosio 46,1 milijardi dinara. Bankarski sektor Srbije ostvario je pozitivan finansijski rezultat u 2022. godini. Neto dobitak pre oporezivanja na nivou bankarskog sektora u 2022. iznosio je 99,6 mlrd dinara, što je za 45,8 mlrd dinara (ili 84,9%) više nego prethodne godine. Neto dobitak pre oporezivanja na nivou bankarskog sektora u 2023. godini iznosio je 138,2 mlrd dinara. Bankarski sektor Republike Srbije adekvatno je kapitalizovan kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala. Na kraju 2020. i 2021. godine, prosečna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora Republike Srbije iznosila je 22,42%, odnosno 20,8%. Tokom 2022. i 2023. godine očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 20,2% na kraju 2022., odnosno 21,4% na kraju 2023.).

Pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora na kraju drugog tromesečja 2024. godine iznosio je 21,8% (na kraju prvog tromesečja 2024. godine iznosio je 21,2%) što je značajno iznad propisanog regulatornog minimuma od 8%, što ukazuje na visoku kapitalizovanost i otpornost bankarskog sektora na eksterne i domaće rizike.

Imajući u vidu situaciju nastalu proglašenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije COVID-19 preduzete su mere podrške privredi koje su imale za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Jedna od mera jeste bila i donošenje Uredbe o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-SoV-2. Ovom uredbom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme. Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koje se omogućava zaključenjem Ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, jeste mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekata za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji uključujući i poljoprivredna gazdinstva, koja su registrovana u APR i klasifikovana kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje privredno društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, a čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Banke mogu da za realizaciju kredita plasiraju iznos do dve milijarde evra, pri čemu je iznos od jedne milijarde evra, odnosno iznos inicijalnog maksimalnog osiguranog portfolija po bankama utvrđen shodno tržišnom učešću banke prema izveštaju NBS na dan 29. februar 2020. godine.

S obzirom na činjenicu da je preko poslovnih banaka, do kraja novembra 2020. godine, privredi plasirano oko 1,5 milijardi evra, od ukupno raspoložive dve milijarde evra, a da je Uredbom bilo propisano da ugovor o kreditu mora biti zaključen najkasnije do 31. decembra 2020. godine, kao i da ugovor o kreditu mora biti pušten u tečaj najkasnije do 31. januara 2021. godine, javila se potreba za produženjem roka do kada ugovor o kreditu mora biti zaključen, odnosno do kada ugovor o kreditu mora biti pušten u tečaj.

U skladu sa tim, Narodnoj skupštini predloženo je donošenje Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je donet na sednici održanoj dana 17. decembra 2020. godine i isti je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 153 od 21. decembra 2020. godine. Republika Srbija je prepoznala potrebu za odobravanjem dodatnih 500 miliona evra pomoći, u cilju održavanja likvidnosti čime će ukupan iznos sredstava plasiranih putem I garantne šeme dostići iznos od 2,5 milijarde evra. S tim u vezi, donet je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RS”, broj 40/21), kojim je, između ostalog, produžen rok za puštanje kredita u tečaj najkasnije do 31. jula 2022. godine.

Ugovor o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 sa Republikom Srbijom i NBS do sada su potpisale 24 banke. Republika Srbija je plasirala Bankama predviđenih 2,5 milijardi evra, dok su Banke, do 31. jula 2022. godine, plasirale klijentima oko 2,49 milijardi evra. Istovremeno, Republika Srbija je prepoznala potrebu za dodatnu pomoć najugroženijim preduzećima koja imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% u 2020. godini, u odnosu na isti period u 2019. godini, te je 22. aprila 2021. godine donet Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RS”, broj 40/21) čime je odobreno dodatnih 500 miliona evra pomoći. U decembru 2021. godine donet je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-SoV-2 („Službeni glasnik RS”, broj 129/21), kojim je predviđen izuzetak da korisniku kredita koji spada u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, može biti odobren kredit obezbeđen garancijom, u skladu sa ovim zakonom, i kada je ukupan iznos kredita koji je odobren na osnovu Zakona o utvrđivanju prve garantne šeme i kredita odobrenog na osnovu ovog zakona veći od propisanih pragova i ako su ispunjeni uslovi da je korisnik prevremeno i u celosti izmirio obaveze po kreditu obezbeđenom garancijom u skladu sa Zakonom o utvrđivanju prve garantne šeme, kao i da je maksimalni iznos kredita obezbeđenog garancijom iznos koji je jednak manjem od dva iznosa utvrđenih ovim zakonom.

Usled smanjenog odobravanja kredita u okviru druge garantne šeme, kao i evidentno produženog negativnog uticaja pandemije COVID-19, te da je, usled ratnih dešavanja u Ukrajini, došlo do promene okolnosti koje se nisu mogle predvideti izbijanjem pandemije COVID-19, a koje paralelno negativno utiču na privrednu aktivnost, predviđena je mogućnost refinansiranja kredita iz prve garante šeme kreditima iz druge garantne šeme, privrednim subjektima kod kojih je došlo do smanjenja ili obustave poslovnih aktivnosti vezanih za izvoz i uvoz roba i usluga na tržišta Ukrajine, Rusije ili Belorusije. Rok za puštanje sredstava u okviru druge garantne šeme istekao je 31. jula 2022. godine, a eventualno produžavanje propisanih zakonskih rokova uslovljeno je pokretanjem postupka izmene Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19. U okviru druge garantne šeme banke su plasirale klijentima do kraja jula 2022. godine EUR 52,4 miliona.

U skladu sa iznetim, projekcije fiskalnih bruto odliva budžeta Republike Srbije, a na osnovu modela razvijenog u saradnji sa MMF-om, po osnovu predmetne nacionalne Garantne šeme iznose 14 milion evra za 2024. godinu, 3 miliona evra za 2025. godinu. Projekcija fiskalnog bruto odliva budžeta Republike Srbije po osnovu druge Garantne šeme iznosi 1,8 miliona evra za 2024. godinu, 1,4 miliona evra za 2025. godinu i 1 milion evra za 2026. godinu. Po osnovu obe garantne šeme realizovano je 2,54 milijarde evra kredita, dok je na ime aktiviranih garancija na dan 30. septembar 2024. godine isplaćeno 66,92 miliona evra. Na isti presečni datum na ime protestovanih garancija, po obe garantne šeme, naplaćeno je EUR 5,96 miliona.

Što se tiče drugih finansijskih institucija, Republika Srbija ima direktan udeo u kapitalu Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. Beograd (u daljem tekstu: Dunav osiguranje) i Dunav Re a.d.o. Beograd (u daljem tekstu. Dunav Re, kao i u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: Korporacija).

Uspešnim i efikasnim sprovođenjem odredaba zakona koji je usvojen krajem aprila 2021. godine – Zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 44/21), a koji je bio osnov za promenu vlasničkih prava na društvenom kapitalu u društvima za osiguranje, direktno učešće Republike Srbije u kapitalu Dunav je poraslo na 76,70%. Takođe, kako je i u ukupnom kapitalu Dunav Re postojalo manje učešće društvenog kapitala, nakon promene vlasničkih prava u skladu sa navedenim zakonom Republika Srbija je stekla direktno učešće od oko 4,76% u Dunav Re.

Inače, do kraja 2014. godine učešće društvenog kapitala u ukupnom kapitalu Dunav osiguranja je iznosilo 94,61%, što je imalo nepovoljan uticaj na poslovanje Dunav osiguranja (pre svega kroz komplikovanu upravljačku strukturu), na šta su ukazivali i revizorski izveštaji za 2012. i 2013. godinu u kojima je izraženo mišljenje revizora sa rezervom. Imajući u vidu značaj Dunav osiguranja na tržištu osiguranja (najveća osiguravajuća kompanija), Republika Srbija je u decembru 2014. godine izvršila dokapitalizaciju Dunav osiguranja sa 4,8 milijardi dinara, čime je učešće društvenog kapitala svedeno na 51,86%. Poslednjih godina poslovanje Dunav osiguranja je stabilno, uz konstantno poboljšanje većine pokazatelja. Primetan je trend rasta dobiti iz godine u godinu (i redovna isplata dividendi). Dunav osiguranje nije imalo negativnih posledica u poslovanju (gledajući kroz najznačajnije pokazatelje) zbog bolesti COVID-19. Kao najveći izazov u predstojećem periodu ističe se usklađivanje (organizaciono, upravljački, kapitalno itd.) sa novim regulatornim standardom Solventnost 2 koje očekuje sve učesnike na tržištu osiguranja u Republici Srbiji.

Zakonom o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita („Službeni glasnik RS”, broj 55/04) osnovana je Korporacija, kao pravno lice specijalizovano za osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koje odobravaju banke i druge finansijske organizacije, koja su obezbeđena hipotekom, kao i za obavljanje drugih poslova u vezi sa tim osiguranjem. Osnivač Korporacije je Republika Srbija koja ima direktno učešće od 100% u kapitalu Korporacije (zakonom je ostavljena mogućnost da se Korporacija organizuje kao akcionarsko društvo, s tim da vrednost državnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacije ne može da bude manje od 51%). Zakonom je, takođe, utvrđeno da ukupan nominalni iznos obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije može biti najviše do 16 puta veći od iznosa kapitala Korporacije, ali i da Vlada može da, na obrazložen zahtev Korporacije, da saglasnost za povećanje obima obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije i za preko 16 puta od kapitala Korporacije, za određeni vremenski period.

Od samog osnivanja, Korporacija je imala značajan uticaj u kreiranju tržišnih uslova i standarda kreditiranja, što je bilo nužno da bi se hipotekarno tržište uopšte razvilo. To je dovelo do smanjenja rizika i obezbeđenja interesa, kako kreditora, tako i zajmotražilaca, kroz snižavanje kamatnih stopa, što je dovelo da rasta tražnje za stambenim nepokretnostima (sa pozitivnim efektom na građevinsku industriju) i time doprinelo povećanju broja stanova kupljenih na kredit.

U proteklom periodu, nije vršena dokapitalizacija Korporacije iz sredstava budžeta Republike Srbije, već je povećanje kapitala vršeno iz ostvarene dobiti Korporacije. Međutim, kako povećanje kapitala nije pratilo rast osiguranih kredita, Vlada je, u skladu sa zakonom, svake godine davala saglasnost za povećanje obima obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije i za preko 16 puta od kapitala Korporacije. Ovo povećanje se iz godine u godinu smanjivalo (npr. za 2015. godinu obim obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije je mogao da bude do 30 puta veći od kapitala Korporacije, dok je za 2023. godinu mogao da iznosi do 18 puta više od kapitala Korporacije) da bi u 2024. godini ukupan nominalni iznos obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije, posle dužeg vremenskog perioda, bio u zakonskim okvirima (do 16 puta veći od iznosa kapitala Korporacije), tako da nije bilo potrebe da Vlada daje predmetnu saglasnost.

Kao potencijalni rizik se pojavljuje veliki broj tužbi klijenata protiv banaka u vezi sa plaćanjem premije osiguranja Korporaciji. Iako Korporacija nije tužena strana, niti Republika Srbija garantuje za obaveze Korporacije (Korporacija garantuje za svoje obaveze do visine svog kapitala), potencijalno negativan ishod ovih sporova može da utiče na eventualnu potrebu određenih izdataka iz budžeta. Takođe, usled promenjenih tržišnih uslova došlo je do sporova sa određenim brojem banaka (otkaz ugovora sa Korporacijom od strane banaka), što dovodi do značajnog smanjenja osiguranih kredita, a time i do smanjenja prihoda Korporacije. Imajući u vidu dugoročnost potencijalnih obaveza koje Korporacija preuzima (osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koji se odobravaju na period i od 30 godina), nastavak trenda značajnog smanjenja osiguranih kredita isto može da utiče na eventualnu potrebu određenih izdataka iz budžeta u budućnosti.

Sudski postupci

Usled brojnih sudskih postupaka, pred domaćim i međunarodnim sudovima, gde je teret plaćanja na Republici Srbiji kao tuženoj strani, identifikovani su različiti fiskalni rizici koji postoje usled neizvesnosti u vezi sa ishodom ovih procesa.

Republika Srbija je po osnovu novčanih kazni i penala po rešenju sudova (ekonomska klasifikacija 483), kao i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa (ekonomska klasifikacija 485). U 2021. godini je iz budžeta Republike Srbije po tom osnovu plaćeno 16,9 mlrd dinara, u 2022. godini je plaćeno 26,8 mlrd dinara, dok je izvršenje u 2023. godini iznosilo 25,4 mlrd dinara.

U 2024. godini su po ovom osnovu u republičkom budžetu inicijalno planirana budžetska sredstva u iznosu od 32,8 mlrd dinara.

Prema podacima Državnog pravobranilaštva, 31. decembra 2020. godine bilo je ukupno 324.253 aktivnih sudskih sporova. Na isti dan 2021. godine bilo je 267.502 aktivnih predmeta, a 31. decembra 2022. godine broj predmeta u radu bio je 306.727. Dana 31. decembra 2023. godine broj sudskih postupaka koji se vode pred Državnim pravobranilaštvom iznosio je 320.860, a 30.09.2024. godine broj aktivnih predmeta iznosi 304.221. Trend broja sudskih postupaka – aktivnih predmeta u radu, u periodu od 2018. – 30. septembra 2024. godine se može predstaviti grafičkim prikazom:

Broj primljenih predmeta u 2019. godini bio je 165.061, dok je ovaj broj u 2023. godini iznosio 80.712, a u periodu januar‒septembar 2024. godine primljeno je 82.493 novih predmeta. Sa druge strane, broj arhiviranih predmeta je u 2019. godini iznosio 165.440, dok je u 2023. godini broj arhiviranih predmeta iznosio 69.487 predmeta. U periodu januar–septembar 2024. godine rešeno je 98.524 predmeta.

Broj novih predmeta u periodu od 2018. do 30. septembra 2024. godine je u opadanju i sa nivoa od 35,8% u 2018. godini, učešće novih predmeta u ukupnom broju predmeta na dan 30. septembar 2024. godine opada na 20,5%. Kada su arhivirani ‒ rešeni predmeti u pitanju, učešće ovih predmeta u ukupnom broju predmeta varira u navedenom periodu i iznosi prosečno godišnje 27,7%. U periodu od 1.1.–30.9. 2024. godine učešće rešenih predmeta u ukupnom broju predmeta iznosi 24,5%.

Navedena kretanja se mogu predstaviti sledećim grafičkim prikazom:

U cilju smanjenja troškova u tzv. „budžetskim” postupcima, u toku 2019. godine došlo je do izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, br. 106/15, 106/15 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje i 54/19), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine. Članom 300. navedenog zakona, između ostalog je propisano da je izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje, ukoliko se kao izvršni dužnik pojavljuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava.

Namera je bila da se navedenom merom podstakne dobrovoljno plaćanje obaveze od strane nadležnog organa, kako bi se izbegli troškovi prinudne naplate. Ministarstvu finansija – Upravi za trezor je u 2020. godini podneto 51.757 obaveštenja o nameri podnošenja predloga za izvršenje, u 2021. godini je podneto 54.270 ovih obaveštenja, u 2022. godini 49.080, a u 2023. godini, 48.327 ovih obaveštenja. Do kraja trećeg kvartala 2024. godine podneto je ukupno 31.369 obaveštenja o nameri podnošenja predloga za izvršenje.

U skladu sa postojećim trendom kretanja izvršenja republičkog budžeta u periodu od 2018. do 2023. godine možemo očekivati da će se u naredne 3 godine rashodi republičkog budžeta po osnovu sudskih postupaka, bazirano na projekcijama po izvedenoj konstantnoj stopi rasta u navedenom periodu, kretati na nivou od 28,0 do 33,9 mlrd dinara, odnosno okvirno 30,0 mlrd dinara prosečno godišnje, sa mogućom tendencijom blagog rasta.

U 2024. godini i dalje se radi na unapređenju sistema za praćenje fiskalnih rizika po osnovu sudskih postupaka sa ciljem identifikacije i ocene rizika. Posebna pažnja se pridaje raspoloživim bazama podataka i unapređivanju kvaliteta i dostupnosti podataka koji se u njima nalaze, a sve u cilju sprovođenja analize fiskalnih rizika i kvantifikacije ovih rashoda u narednom periodu.

Elementarne nepogode

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa nalaže ulaganja u programe prevencije, kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje šteta nastalih po tom osnovu. Prevencija obuhvata uključivanje šireg spektra finansijskih instrumenata, kao što su rezervni fondovi, potencijalne kreditne linije i osiguranje imovine. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava, čija je ukupna šteta (sa gubicima) procenjena na više od 1,7 mlrd evra. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenim nacijama i Evropskom unijom. U skladu sa navedenim programom, novembra 2018. godine donet je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 87/18). U toku 2022. godine posebna radna grupa otpočela je proces revidiranja Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u Republici Srbiji (2023‒2030), sa ciljem izrade novog Akcionog plana za period 2023–2030. godine

Republika Srbija je u 2018. godini platila iz budžeta 2,0 mlrd dinara, a u 2019. godini 4,2 mlrd dinara na ime naknade štete za povrede ili štete nastale usled elementarnih nepogoda i drugih prirodnih uzroka. U toku 2020. godine za ovu namenu, po ekonomskoj klasifikaciji 484 (bez intervencijskih sredstava za ublažavanje posledica bolesti COVID-19) izdvojeno je 2,9 mlrd dinara, dok je za 2021. godinu iznos potrošen na ove namene smanjen i iznosio je 520,3 miliona dinara. Izdvojena sredstva za ovu namenu tokom 2022. godine iznosila su 263,9 miliona dinara. U toku 2023. godine došlo je do povećanja rashoda republičkog budžeta po ovom osnovu na 824,8 miliona dinara, zbog pojave ekstremnih vremenskih prilika i poplava u maju i junu mesecu 2023. godine, kao i olujnog vetra, grada i kiše koji je prouzrokovao neočekivane štete u julu 2023. godine. U 2024. godini, inicijalno planirana sredstva po ovom osnovu iznosila su 117,3 miliona dinara, uvećana su kroz aproprijacije na 560,4 miliona dinara, a izvršenje budžeta zaključno sa 30. septembrom 2024. godine iznosi 537,4 miliona dinara.

Sve veća učestalost i intenzitet elementarnih i drugih nepogoda kao i povećanje rashoda za saniranje posledica istih, naglašava potrebu za konstantnim oprezom kada je ova vrsta fiskalnih rizika u pitanju.

Zaključkom Vlade 05 broj 40-9575/2021 od 21. oktobra 2021. godine usvojena je Jedinstvena metodologija za praćenje fiskalnih rizika u Republici Srbiji koja, između ostalog, obuhvata i Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji se javljaju kao posledica elementarnih nepogoda.

Model za praćenje fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda daje kvantifikovanu procenu negativnog efekta elementarne nepogode na bruto domaći proizvod zemlje, fiskalni deficit i posledično javni dug.

Elementarne nepogode prouzrokuju štetu na produktivnom kapitalu i kritičnoj infrastrukturi što posledično dovodi do kontrakcije društvenog bruto proizvoda i manjeg rasta BDP u odnosu na rast koji bi inače bio ostvaren. Ovaj efekat je karakterističan za godinu u kojoj se elementarna nepogoda dogodila. Dodatno, zbog umanjenih javnih prihoda i povećanih javnih rashoda, šok prouzrokovan elementarnom nepogodom utiče i na povećanje fiskalnog deficita, što u krajnjoj liniji dovodi do potrebe za dodatnim finansiranjem, odnosno za posledicu ima povećanje javnog duga.

Na kraju 2022. godine je, u saradnji sa Svetskom bankom, razvijen model za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda. U toku 2023. godine sprovedene su obuke i neophodna ažuriranja modela čime su se stekli uslovi da se u okviru Grupe za ostale fiskalne rizike Sektora za praćenje fiskalnih rizika počne sa punom primenom navedenog modela.

Originalni podaci kompanije za modeliranje rizika „Applied Research Institute Worldwide Corporation” ‒ iz tzv. „AIR” modela za Republiku Srbiju su dobijeni empirijskim putem u toku 2019. godine, što je veoma značajno s obzirom na raširenu praksu mnogih zemalja koje uglavnom po analogiji sa drugim, sličnim zemljama za koje su ovi podaci dostupni, koriste tuđe podatke. Indeksacijom ovih vrednosti za godišnju inflaciju i rast privatnih i javnih fiksnih fondova u periodu od 2019. do 2024. godine dobijene su nove ažurirane vrednosti koje se koriste za procenu potencijalne štete prouzrokovane poplavama i zemljotresima različitog intenziteta.

U skladu sa navedenim, procene izvedene na osnovu podataka kompanije za modeliranje rizika „Applied Research Institute Worldwide Corporation” ‒ iz tzv. „AIR” modela, pokazuju da štete povezane sa poplavama, zavisno od intenziteta i verovatnoće dešavanja, mogu da se kreću od 135 miliona dolara do 5,7 milijardi dolara. Iako se rizici od zemljotresa smatraju umerenim, prema istim procenama, štete povezane sa zemljotresima mogu se kretati od 132 miliona dolara do čak 7,6 milijardi dolara.

Zavisno od vrste i intenziteta elementarne nepogode, razlikuje se i očekivana kontrakcija BDP, odnosno ostvarivanje manjeg rasta BDP u godini manifestovanja elementarne nepogode, u odnosu na rast BDP koji bi se ostvario da se elementarna nepogoda nije dogodila. Tako u slučaju zemljotresa, stopa rasta BDP se može smanjiti od ‒0,02% za zemljotrese slabijeg intenziteta do značajnih ‒1,39% za ređe zemljotrese velikih razmera. Kada su u pitanju poplave, kontrakcija rasta BDP se može kretati od ‒0,02% za poplave slabijeg intenziteta do, najjačih ‒1,05% za ređe poplave velikih razmera.

Kada su budući očekivani troškovi u pitanju, fiskalni efekti elementarnih nepogoda, u smislu uticaja na fiskalni deficit i posledično, na javni dug su još izraženiji i reflektuju razmere očekivanog negativnog efekta ovakvih šokova na makroekonomsku stabilnost države, ukoliko bi se ove elementarne nepogode manifestovale.

Na bazi modela za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda za Republiku Srbiju, može se zaključiti da se, u slučaju zemljotresa, fiskalni deficit može povećati u intervalu 0,04% do 2,5% BDP godišnje, što dalje može uticati na rast javnog duga od 0,05% do preko 6,4% BDP u godinama nakon šoka, prouzrokovanog zemljotresom većeg intenziteta. U slučaju poplava, imamo sličnu situaciju, odnosno fiskalni deficit se može povećati u intervalu 0,04% do 1,9% BDP godišnje, što dalje može uticati na rast javnog duga od 0,06% do preko 4,8%

BDP u godinama nakon šoka, prouzrokovanog poplavama većih razmera.

Budžetski sistem Republike Srbije obezbeđuje dva instrumenta finansiranja rizika od katastrofa: stalnu budžetsku rezervu ‒ rezerva za nepredviđene slučajeve (SBR) i naknadu štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka (račun 484).

Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka se takođe može koristiti za pružanje početne finansijske podrške za pomoć nakon katastrofe. Dok je maksimalni iznos stalne budžetske rezerve ograničen na 0,5% budžetskih prihoda, ne postoji minimalni ili maksimalni zakonski limit za planiranje godišnjeg iznosa ove naknade.

Funkcionisanje lokalnih samouprava

Pored navedenih fiskalnih rizika postoje i druge okolnosti koje, ukoliko se realizuju, mogu dovesti do fiskalnih troškova. Njihovo identifikovanje pomaže sagledavanju mogućih uticaja na fiskalnu poziciju zemlje u određenom periodu.

Poslovanje jedinica lokalne samouprave može imati fiskalne implikacije na budžet sektora države. Posebnim fiskalnim pravilima za lokalne samouprave postavljeno je tzv. „zlatno pravilo” da je deficit moguć samo za realizaciju kapitalnih investicija. Postoje i pravila o visini zaduženosti jedinica lokalne samouprave čija dosledna primena održava stabilnost javnih finansija na lokalnom nivou. U praksi se dešavalo da nerealnim planiranjem kako prihoda, tako i rashoda dođe do kumulacije dospelih, a neizmirenih obaveza koje ugrožavaju funkcionisanje pojedinih gradova i opština.

Kako bi se izbegla realizacija fiskalnih rizika po ovom osnovu, Ministarstvo finansija unapređuje sistem kontrole javnih finansija lokalnih samouprava u cilju poštovanja postavljenih pravila – od planiranja do realizacije budžeta na lokalnom nivou.

Na osnovu Metodologije za praćenje fiskalnih rizika po budžet Republike Srbije koji proizilaze iz vršenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave, Sektor za praćenje fiskalnih rizika ministarstva finansija je izradio radni model za analizu, ocenu i praćenje fiskalnih rizika, čija se primena očekuje u narednom periodu.

5. Ciklično prilagođeni i strukturni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći

7:FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj. Strukturni fiskalni bilans se dalje računski dobija eliminacijom jednokratnih efekata na prihodnoj i rashodnoj strani, i tako pokazuje strukturnu (trajnu) fiskalnu poziciju.

Fiskalni prostor kreiran u prethodnom periodu i značajno strukturno unapređena fiskalna pozicija zemlje, omogućili su prostor za relaksaciju fiskalne politike u kriznim vremenima.

Izbijanjem pandemije COVID-19 početkom 2020. godine i uvođenjem mera za zdravstvenu zaštitu stanovništva, globalna ekonomija je ušla u krizu bez presedana. Uticaj na fiskalnu poziciju je bio vidljiv kroz smanjene prihoda budžeta, koji su posledica usporavanja ekonomske aktivnosti usled pandemije, i dramatično većih rashoda uslovljenih većim troškovima zdravstvene zaštite i donošenjem obimnog paketa pomoći privredi i građanima. U takvoj situaciji, uobičajena analiza privrednog ciklusa, kvantifikacija fiskalnih multiplikatora i ocena elastičnosti fiskalnog balansa u odnosu na proizvodni jaz ne daje sasvim korektne ocene fiskalne pozicije zemlje. Odgovor fiskalne politike na složenu ekonomsku situaciju uzrokovanu pandemijom koronavirusa u 2020. i 2021. godini, predstavljen je opsežnim paketom mera pomoći privredi. U slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu blag pad BDP u 2020. godini i snažan oporavak tokom 2021. godine bi izostao, a veća kontrakcija privrede bi uticala na znatno sporiji oporavak u narednom srednjoročnom periodu.

––––––––––––––

7 Detaljniji opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ili putem linka https://www.mfin.gov.rs//upload/media/jzsbpL_601ab1585ca02.pdf

Tabela 25. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005–2027. godine, % BDP*

Proizvodni jaz

Fiskalni

bilans

Primarni fiskalni bilans

Ciklično

prilagođeni fiskalni bilans

Ciklično

prilagođeni primarni fiskalni bilans

Strukturni fiskalni bilans

Strukturni primarni fiskalni bilans

Fiskalni impuls

2005

0,0

1,1

2,0

1,1

2,0

1,3

2,2

2006

‒3,3

‒1,4

‒0,1

‒0,2

1,0

0,5

1,7

0,9

2007

1,3

‒1,7

‒1,2

‒2,2

‒1,7

‒1,9

‒1,3

2,7

2008

4,1

‒2,4

‒1,9

‒3,9

‒3,3

‒3,9

‒3,4

1,7

2009

‒0,5

‒4,0

‒3,4

‒3,8

‒3,2

‒3,9

‒3,3

‒0,1

2010

0,4

‒4,2

‒3,2

‒4,3

‒3,4

‒4,4

‒3,5

0,2

2011

0,3

‒4,3

‒3,2

‒4,5

‒3,4

‒4,7

‒3,6

0,0

2012

0,0

‒6,2

‒4,5

‒6,2

‒4,5

‒6,1

‒4,5

1,2

2013

0,4

‒4,9

‒2,8

‒5,1

‒3,0

‒4,8

‒2,7

‒1,5

2014

‒1,7

‒5,9

‒3,4

‒5,3

‒2,8

‒4,5

‒2,0

‒0,2

2015

‒1,4

‒3,3

‒0,5

‒2,8

0,1

‒2,0

0,9

‒2,9

2016

‒0,4

‒1,1

1,6

‒1,0

1,8

‒0,9

1,8

‒1,7

2017

‒0,6

1,1

3,5

1,3

3,7

1,1

3,6

‒1,9

2018

0,8

0,6

2,6

0,3

2,3

0,2

2,2

1,4

2019

2,1

‒0,2

1,7

‒0,9

1,0

‒1,1

0,8

1,4

2020

‒2,4

‒7,7

‒5,8

‒6,8

‒4,9

‒0,1

1,8

5,9

2021

1,4

‒3,9

‒2,3

‒4,5

‒2,8

‒0,6

1,1

‒2,1

2022

0,2

‒3,0

‒1,6

‒3,1

‒1,6

0,1

1,6

‒1,2

2023

0,1

‒2,1

‒0,5

‒2,1

‒0,5

‒1,4

0,2

‒1,2

2024

‒0,2

‒2,7

‒0,9

‒2,6

‒0,8

‒2,2

‒0,4

0,3

2025

0,0

‒3,0

‒1,0

‒3,0

‒1,0

‒2,3

‒0,3

0,2

2026

0,0

‒3,0

‒1,0

‒3,0

‒1,0

‒1,7

0,3

0,0

2027

0,7

‒3,0

‒1,1

‒3,2

‒1,3

‒1,7

0,2

0,3

* Za period 2024–2027. godine prikazane su projektovane vrednosti.

** Strukturni bilansi dobijeni su isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Za period od 2024. do 2027. godine jednokratnim rashodima su tretirani i deo kapitalnih rashoda za potrebe izložbe EXPO 2027, kao i deo rashoda za vojnu opremu.

Izvor: Ministarstvo finansija

Strukturna fiskalna pozicija zemlje nije narušena u periodu između 2020. i 2022. godine, zbog toga što su sprovedene mere pomoći privredi i stanovništvu iz domena fiskalne politike bile vremenski ograničenog karaktera. Osim toga, energetska kriza uslovila je značajne intervencije države u domenu obezbeđivanja energetske stabilnosti u 2022. godini. Na ove potrebe, utrošeno je 2,7% BDP. Tokom 2022. godine realizovana je i pomoći stanovništvu u visini od 0,9% BDP. Osim povećanih izdataka za energente, pomoć stanovništvu i privredi, obezbeđena je i smanjenjem akciza na naftne derivate.

Tokom 2023. godine, promena u strukturnoj poziciji sektora države delom je uslovljena izmenom formule za usklađivanje penzija u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima kao i vanrednim povećanjem penzija u 2022. i 2023. godini. Posebno fiskalno pravilo uvodi direktnu vezu između načina usklađivanja penzija i učešća ovog oblika rashoda u BDP. Ovakvo sistemsko rešenje obezbeđuje da primanja i standard penzionera u većoj meri reflektuju ekonomsku snagu zemlje, bez ugrožavanja održivosti javnih finansija. Ostatak blagog pogoršanja strukturne fiskalne pozicije posledica je i rasta učešća rashoda za kamate u BDP. Uvećani troškovi zaduživanja, kao posledica mera za suzbijanje inflatornih tendencija na domaćem i međunarodnom tržištu, svakako će i u narednom periodu imati negativan efekat sličnog intenziteta.

Vanredno povećanje penzija krajem 2023. godine, kao i značajno povećanje roditeljskog dodatka u 2024. godini, ima preneti efekat na kretanje strukturnog rezultata i tokom narednog perioda. Međutim, ovim fiskalnim okvirom, određena je kretanje i gornja granica strukturnog fiskalnog rezultata, sa osnovnim ciljem da se obezbedi održiv nivo i opadajuća putanja javnog duga. U periodu od 2023. i 2025. godine rast rashoda za kamate u određenoj meri takođe povećava nivo strukturnog deficita. Nakon toga, postepenim smanjenjem učešća kamata u BDP, otvara se prostor za povećanje drugih produktivnih oblika rashoda.

Kako je fiskalni impuls definisan kao razlika dva uzastopna ciklično prilagođena (primarna) rezultata, ocenjuje se da je fiskalna politika tokom 2020. godine bila izrazito ekspanzivno-kontraciklična, usmerena na ublažavanje negativnog ekonomskog ciklusa. Usled nešto manjeg obima paketa mera ekonomske podrške u 2021. godini, fiskalna politika je restriktivnija nego prethodne godine, a po karakteru takođe kontraciklična. Za period od 2022. do 2023. godine, ocenjeno je da je fiskalna politika blago restriktivna, i pored značajnih izdvajanja za ublažavanje energetske krize. Delom je to i posledica rasta rashoda za kamate koji se isključuju iz obračuna primarnog rezultata. U periodu od 2025. do 2027. godine, a u skladu sa planiranim fiskalnim okvirom, ocenjena fiskalna politika je blago ekspanzivna. Osnovni razlog za to leži u realizaciji snažnog investicionog ciklusa za potrebe manifestacije EXPO 2027, ali i ostalih značajnih infrastrukturnih projekata koji će, i u periodu nakon njihove realizacije, uticati na povećanje stope privrednog rasta.

6. Simulacija putanje javnog duga

U ovom delu prezentovaćemo kraću retrospektivu kretanja javnog duga u periodu od 2008. do 2024. godine i projekcije za naredni trogodišnji period od 2025. do 2027. godine, u skladu sa predviđenim fiskalnim okvirom. Nakon toga prikazana je i simulacija različitih scenarija kretanja duga u periodu od 2028. do 2030. godine.

U periodu od 2008. do 2014. godine deficit sektora države je značajno povećan uz istovremeno eksplozivnu putanju rasta javnog duga, pri čemu je odnos duga i BDP više nego udvostručen. Mere fiskalne konsolidacije usvojene krajem 2012. i tokom 2013. godine delimično su ublažile ovaj trend, ali je nivo javnog duga i dalje značajno rastao. Smanjivanje primarnog deficita u periodu 2012–2014. godine nije bilo dovoljno da stabilizuje učešće nivoa javnog duga u BDP. Efekti prvog talasa fiskalne konsolidacije, koja se odnosila uglavnom na prihodnu stranu, izostali su, usled povećanog obima sive ekonomije, karakterističnog u periodu nakon podizanja poreskih stopa. Na rashodnoj strani, visoke kamate i određeni jednokratni rashodi su dodatno pogoršavali fiskalnu poziciju.

Mere fiskalne konsolidacije donete krajem 2014. godine spustile su primarni deficit i usporile rast javnog duga već tokom 2015. godine, a do smanjenja javnog duga u BDP došlo je u 2016. godini, godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno aranžmanom sa MMF. U 2016. godini ostvaren je primarni suficit od 1,6% BDP, čime su se konačno stekli uslovi za pad učešća javnog duga u BDP. Nakon toga, u 2017. godini, uz ostvareni primarni fiskalni suficit od 3,5% BDP dolazi do još značajnijeg pada učešća duga, za oko 10 p.p., na 56,3% BDP. Tokom 2018. godine nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP na 52,1% BDP. Fiskalna relaksacija tokom 2019. godine nije ugrozila opadajuću putanju javnog duga. Pozitivan primarni fiskalni rezultat u 2019. godini od 1,7% BDP uticao je na dalje smanjenje javnog duga za još 1,6 p.p. BDP.

Period od 2020. godine obeležila je jedna od najvećih zdravstvenih i posledično ekonomskih kriza u poslednjih nekoliko decenija, izazvana pandemijom COVID-19. Najvažniji faktori koji su uticali na kretanja duga tokom pomenutog perioda su nivo ukupnog i primarnog fiskalnog deficita, dodatne potrebe za finansiranjem i otplata dospelog dela duga. Ostvareni fiskalni deficit od 7,7% BDP (primarni deficit od 5,8% BDP) u 2020. godini i deficit od 3,9% BDP u 2021. godini, uticali su na to da se, do tada, opadajuća putanja učešća javnog duga privremeno preokrene. I pored toga, učešće javnog duga sektora države u BDP u 2021. godini blago opada na 54,5% BDP. Uspeh prethodnog programa strukturnog fiskalnog prilagođavanja omogućio je da Republika Srbija bez teškoća obezbedi neophodno finansiranje fiskalnog deficita tokom trajanja pandemije COVID-19, kao i nesmetanu otplatu dospelog duga.

Nakon zdravstvene krize nastupila je energetska kriza, tokom 2022. i 2023. godine, period koji su obeležili značajni inflatorni pritisci. Neizvesnost u pogledu toka i trajanja krize, u ovom periodu, zahtevala je oprezno vođenje fiskalne politike, i pored značajnih izdvajanja od strane države kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje energentima. U 2022. i 2023. godini, ostvareni nivoi primarnog fiskalnog rezultata (primarni deficiti 1,6% i 0,5% BDP respektivno), omogućili su dalji pad učešća javnog duga. Na kraju 2024. godine projektovani primarni fiskalni deficit od 0,9%, spušta učešće javnog duga na nivo 47,9% BDP.

Analizom primarnog stabilizacionog jaza, koji je definisan kao razlika između ostvarenog primarnog rezultata i primarnog rezultata koji je neophodan da bi se stabilizovalo učešće javnog duga u tekućoj godini, moguće je oceniti postavljene kvantitativne fiskalne limite. Od 2016. godine prisutan je pozitivan primarni stabilizacioni jaz, a putanja duga preokrenuta. Tokom 2017. i 2018. godine pozitivan jaz se povećava i u tom periodu je ostvareno najveće smanjenje učešća duga u BDP. Suprotan trend beleži se tokom 2020. godine kad se dostiže najveća negativna vrednost ovog pokazatelja. Nakon toga u periodu od 2021–2024. godine primarni stabilizacioni jaz postaje pozitivan, čime se omogućava postepeno smanjenje nivoa javnog duga. U periodu od 2025–2027. godine, u skladu sa fiskalnim okvirom datim u ovom dokumentu, projektovane su blage pozitivne vrednosti ovog parametra.

Osnovni scenario u ovom dokumentu predviđa povećanje deficita sa 2,7% u 2024. godini na 3% BDP u periodu od 2025. do 2027. godine. Ovakvom putanjom deficita, učešće javnog duga u BDP se smanjuje na 46,5% na kraju 2027. godine. Za period od 2028. do 2030. godine data je simulacija tri scenarija kretanja javnog duga, pri čemu se u svakom podrazumeva odgovarajuća reakcija države u pogledu nivoa fiskalnog deficita. Dva alternativna scenarija simuliraju efekte eksternih fiskalnih i/ili makroekonomskih šokova i neophodno prilagođavanje fiskalne politike.

Pretpostavke u osnovnom scenariju su:

– u periodu od 2025. do 2027. godine fiskalni deficit se planira na nivou datim ovim fiskalnim okvirom. Nakon toga, do 2028. godine planira se fiskalni deficit na maksimalnom nivou od 2,5%, uz spuštanje na nivo od 1,5% do 2030. godine. Na ovaj način, uz ostale pretpostavke dolazi do konstantnog smanjenje učešća javnog duga u BDP na nivo od 44,8% BDP u 2030. godini.

– pretpostavljena prosečna stopa realnog rasta BDP od 4% u dugom roku. Ovakve makroekonomske performanse omogućavaju da se i u slučaju relativno relaksirane fiskalne politike obezbedi poželjno kretanje nivoa duga;

– usporavanje inflacije i nakon toga zadržavanje na nivou od 3% prosečno u dugom roku;

– sporiji rast fiskalnih prihoda u odnosu na nominalni rast BDP usled promene strukture privrede, jačanja investicione aktivnosti i rasta izvoza. Ne predviđaju se značajnije promene u poreskoj politici, uz zadržavanje relativno visokog nivoa kapitalnih rashoda;

– izostanak neto prirasta izdatih garancija nakon 2027. godine;

– izostanak značajnih priliva od privatizacije u posmatranom periodu. Eventualni veći privatizacioni prihodi smanjuju potrebu za finansiranjem i dodatno smanjuju učešće javnog duga.

Upravljanje i održivost javnog duga će se dodatno obezbediti:

– ograničenjem zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni;

– otkupom jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti;

– identifikacijom i boljim upravljanjem fiskalnim rizicima.

Tabela 26. Simulacija nivoa ukupnog duga u osnovnom scenariju do 2030. godine, % BDP

Osnovni scenario

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

2028.

2029.

2030.

Prihodi

39,4

40,8

41,3

40,9

40,5

40,3

40,1

39,9

Rashodi

41,4

43,6

44,3

43,9

43,5

42,8

42,6

41,4

Pad učešća rashoda

2,1

0,7

‒0,4

‒0,4

‒0,7

‒0,2

‒1,2

Fiskalni rezultat

‒2,1

‒2,7

‒3,0

‒3,0

‒3,0

‒2,5

‒2,5

‒1,5

Primarni fisk. rezultat

‒0,5

‒0,9

‒1,0

‒1,0

‒1,1

‒0,5

0,5

0,5

Javni dug u BDP

48,4

47,9

47,5

47,0

46,5

46,3

46,0

44,8

BDP realni rast, %

3,8

3,8

4,2

4,0

5,0

4,0

4,0

4,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Na narednom grafikonu su prikazane simulacije dva alternativna scenarija kretanja javnog duga, u zavisnosti od promena određenih pretpostavki u osnovnom scenariju. U oba slučaja predviđana je odgovarajuća reakciju fiskalne politike kako bi se nivo javnog dug zadržao pod kontrolom.

Scenario „usporeni rast nakon 2027.” podrazumeva prosečan realni rast BDP od oko 1% u posmatranom periodu, uz isti nivo fiskalnog deficita u odnosu na osnovni scenario. Javni dug prema ovom scenariju beleži kontinuiran umereni rast i na kraju 2030. godine dostiže nivo od 48,7% BDP. Predviđena putanje fiskalnog deficita obezbeđuje da, i pored dužeg perioda niskih stopa realnog rasta, ne dolazi do prekomerne akumulacije javnog duga. Međutim ovo ne podrazumeva automatski i isti nivo fiskalnog prilagođavanja kao u osnovnom scenariju, jer je potrebna veća akomodacija na rashodnoj strani u situacijama kada se beleži niži privredni rast. Iako ne podrazumeva snažan jednokratni šok, ovaj scenario pokazuje dugoročnu neodrživost niskih stopa realnog rasta po ekonomski razvoj zemlje, uprkos tome što se nivo javnog duga drži pod kontrolom.

Scenario „fiskalni šok nakon 2027. godine” podrazumeva realizaciju vanrednog događaja (prirodna, zdravstvena, ekonomska i dr. vanredna okolnost) sa dualnim dejstvom i na fiskalni i realni sektor. Kako bi se ublažile posledice takve krize (šoka) država je primorana da reaguje većim izdvajanjima na rashodnoj strani ili privremenim smanjenjem poreza, što jednostrano pogoršava fiskalne performanse. Dejstvo krize na realni sektor, u zavisnosti od vrste šoka, može da bude veoma različito po intenzitetu, načinu i dužini delovanja, ali izvesno ima za posledicu pad ili usporeni rast BDP kao i negativno dejstvo na prihodnu stranu budžeta. Ovi višestruki negativni faktori dovode do snažne negativne promene fiskalne pozicije zemlje u vidu povećanja fiskalnog deficita, i u apsolutnom iznosu i izraženog kao udeo u BDP.

Predstavljeni scenario, usled vanrednih nastalih okolnosti, podrazumeva naglo povećanje fiskalnog deficita na 9% BDP uz istovremeni realni pad BDP od 3,5%. Kao posledica toga, učešće javnog duga se rapidno povećava na nivo od 56,2% BDP. Iako bi bilo moguće sprovesti mere kojima bi se prekomeran nivo fiskalnog deficita naglo eliminisao, takvo ekstremno fiskalno prilagođavanje u jednoj godini proizvelo bi dodatne negativne efekte po stanovništvo, kao i dalje pogoršanje oslabljenih ekonomskih performansi privrede. U ovom slučaju bilo bi svrsishodno i očekivano da Vlada predvidi postepeno fiskalno prilagođavanje u naredne dve godine. Tako bi se u 2029. godini, prema ovom scenariju planirao fiskalni deficit od 2%, što bi uz simulirano odsustvo realnog rasta BDP u toj godini, proizvelo dalje minimalno povećanje učešća javnog duga. Nakon toga u 2030. godini planiran je izbalansirani fiskalni rezultat, koji dovodi do preokretanja putanje duga. Na kraju ovog kriznog perioda, uz očekivani oporavak privrednog rasta od 3%, nakon 2030. godine, učešće javnog duga pada ispod 55%, čime se omogućava postepena relaksacija fiskalne politike.

Ove simulacije pored ostalog pokazuju moguće pravce delovanja fiskalne politike u različitim scenarijima. Istovremeno one daju i potvrdu o tome da je osnovni scenario dat ovim fiskalnim okvirom operabilan i sprovodljiv i da ispunjava svoju svrhu, a to je dugoročna održivost fiskalne pozicije zemlje.

III. STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM OD 2025. DO 2027. GODINE

Prema Zakonu o javnom dugu, kao pravnom osnovu zaduživanja Republike Srbije, javni dug čine sve direktne obaveze Republike po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate od Republike za zaduživanje javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, kao i drugih pravnih lica. Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Odredbama Zakona o javnom dugu naznačeno je da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. U svrhu analize korišćeni su instrumenti finansiranja dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Situacija na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, uspešna primena mera fiskalne konsolidacije uz dobru koordinaciju fiskalne i monetarne politike dovela je do značajnog pada troškova zaduživanja na dinarskim i evro denominovanim hartijama od vrednosti u periodu od 2012. do 2021. godine i smanjivanja riziko premije za srpske državne hartije od vrednosti. Međutim, početkom 2022. godine dolazi do značajnog rasta kamatnih stopa izazvanog eksternim uticajem, koji je nastavljen i u 2023. godini, da bi tokom 2024. godine došlo do njihove stagnacije i blagog pada.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sektora države do kraja 2027. godine na nivo od 46,5% BDP, pri čemu se u skladu sa smernicama upravljanja javnim dugom definisanim od strane Svetske banke i MMF, u okviru Strategije upravljanja javnim dugom vrši stres-scenario analiza uticaja promene deviznog kursa domaće valute u odnosu na valute u kojima je denominovan javni dug Republike Srbije.

U poslednjih deset godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja, čime je smanjena izloženost riziku refinansiranja. Bitno je napomenuti da je u navedenom periodu prosečna ponderisana kuponska stopa na dinarske državne hartije od vrednosti smanjena sa 13,68%, koliko je iznosila na kraju 2012. godine, na 5,10% na kraju avgusta 2024. godine.

Strategijom upravljanja javnim dugom se definišu osnovne mere za dalji nastavak razvoja dinarskog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem ovog tržišta očekuje se da će doći do daljeg rasta unutrašnjeg duga i povećanja njegovog učešća u ukupnom dugu, kao i smanjenja izloženosti javnog duga prema deviznom riziku, što će pozitivno uticati na povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije.

Nakon uspešno sprovedenih mera fiskalne konsolidacije u 2016. godini je preokrenuta rastuća putanja kretanja javnog duga i učešće javnog duga u BDP, te dolazi do pada učešća sa 67,2% BDP koliko je iznosilo na centralnom nivou vlasti na kraju 2015. godine na 65,2% na kraju 2016. godine. Tokom 2017. godine došlo je do značajnog pada na 55,5% BDP. Trend je nastavljen i tokom 2018. godine kada udeo javnog duga u BDP pada na 51,4%, kao i tokom 2019. godine kada je učešće javnog duga u BDP smanjeno na nivo od 49,7% BDP. Kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, javila se potreba za finansiranjem mera podrške privredi i građanima, što je rezultiralo rastom učešća duga u BDP na 54,4% na kraju 2020. godine. Tokom 2021. godine dolazi do blagog pada navedenog pokazatelja, tako da je učešće javnog duga u BDP na kraju 2021. godine iznosilo 53,9%. Pozitivni trend je nastavljen i u narednim godinama, tako da je na kraju 2022. godine učešće iznosilo 52,4%, a na kraju 2023. godine 48,0%. Na kraju avgusta 2024. godine učešće javnog duga u BDP je iznosilo 46,4%.

Usled pojačane kontrole izdavanja garancija u poslednjih deset godina garantovani javni dug je značajno smanjen i beleži pad sa 2,8 milijarde EUR koliko je iznosio na kraju 2013. godine na 1,8 milijardi EUR na kraju avgusta 2024. godine, dok je njegovo učešće u BDP u istom periodu palo sa 7,6% na samo 2,1%.

Pozitivni fiskalni rezultati koje ostvaruje Republika Srbija potvrđeni su i preko kretanja kreditnog rejtinga Srbije poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući odgovornoj makroekonomskoj politici koju Republika Srbija kontinuirano sprovodi godinama unazad po prvi put je dobijen investicioni rejting. Rejting agencija Standard and Poor’s je 4. oktobra 2024. godine povećala je kreditni rejting Republike Srbije na investicioni, na nivou BBB- sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje. I kod ostale dve agencije se uskoro očekuje dobijanje investicionog rejtinga, na šta ukazuju i njihovi poslednji izveštaji. Fitch Ratings je u najnovijem izveštaju od 9. avgusta 2024. godine potvrdio kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+, i povećao izglede za njegovo dalje povećanje sa stabilnih na pozitivne. Rejting agencija Moody’s je u poslednjem izveštaju 30. avgusta 2024. godine potvrdila kreditni rejting Republike Srbije na nivou Ba2 i povećala izglede za njegovo dalje povećanje sa stabilnih na pozitivne. Dobijanje investicionog rejtinga će značajno uticati na dalje smanjivanje troškova finansiranja Republike Srbije. Očekuje se proširivanje baze investitora, s obzirom da određeni investitori nisu do sada ulagali u državne obveznice Republike Srbije usled poslovne politike da se ne ulaže u zemlje koje nemaju investicioni rejting, odnosno zbog limita koje imaju za ulaganje u obveznice ovih zemalja. Ovo će dovesti do nižih troškova zaduživanja i na domaćem i na međunarodnom tržištu, usled manje rizičnosti koje nose instrumenti koje će izdavati Republika Srbija. Niži troškovi zaduživanja će dovesti do ušteda u budžetu, uz istovremeno smanjivanje rizičnosti portofolija javnog duga.

Republika Srbija je tokom 2020. godine u dva navrata emitovala evroobveznice kako bi finansirala paket mera pomoći privredi i građanima u cilju minimiziranja uticaja krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 i prevremeno otplatile ranije emitovane skupe evroobveznice. Prva emisija evroobveznica je bila 15. maja 2020. godine, u evrima, u najdelikatnijem trenutku u prvom talasu pandemije, u ukupnom iznosu od 2,0 milijarde EUR. Kuponska stopa je iznosila 3,125%, dospeva 2027. godine. Druga emisija evroobveznica je bila 1. decembra 2020. godine, u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara sa dospećem 2030. godine. Kuponska stopa je iznosila 2,125%, a finalna kamatna stopa u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije 1,066%. Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućile su Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju – EMBI Index, čime je osigurana njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi. Sredstvima emisije evroobveznica iz decembra 2020. godine izvršena je prevremena otplata 900 miliona dolara evroobveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijarde dolara koliko je dospevalo u septembru 2021. godine. Prevremeno su otkupljene obveznice koje su bile emitovane po kuponskoj stopi od čak 7,25%.

Kako bi snizila troškove finansiranja i produžila ročnost duga Republika Srbija je 3. marta 2021. godine uspešno iskoristila još uvek povoljne uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i po prvi put emitovala dvanaestogodišnje evroobveznice denominovane u evrima u iznosu od jedne milijarde evra po kuponskoj stopi od 1,65%. Republika Srbija je 23. septembra 2021. godine ponovo pomerila granice u izboru finansiranja svojih investicija izlaskom na međunarodno tržište zelenih obveznica. Zelena evroobveznica emitovana je u iznosu od 1,0 milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1,00%, najnižom do sada postignutom na međunarodnom tržištu. Republika Srbija se svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su na međunarodnom finansijskom tržištu emitovale zelene evroobveznice namenjene isključivo za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata. Istovremeno, sa emisijom zelene evroobveznice, emitovana je i petnaestogodišnja evroobveznica najduže ročnosti do sada u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05%, čijom emisijom je dodatno povećana ročnost javnog duga.

U januaru 2023. godine su izdate evroobveznice ročnosti pet i deset godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi dolara (750 miliona dolara na pet godina i 1 milijarda dolara na deset godina). Evroobveznica ročnosti pet godina emitovana je uz kuponsku stopu od 6,25%, dok je evroobveznica ročnosti deset godina emitovana uz kuponsku stopu od 6,50%. 12. juna 2024. godine Republika Srbija je uspešno realizovala emisiju održivih (ESG ‒ Environmental, Social and Governance) evroobveznica denominovanih u američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu ročnosti deset godina u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara uz kuponsku stopu od 6,00%.

Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Republika Srbija je u decembru 2020. godine po prvi put realizovala hedžing transakciju, tj. korišćenje finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodnim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association), odnosno unakrsna valutna svop transakcija kojom su obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertovane iz američkih dolara u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi. Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, u iznosu od 1,2 milijardi USD, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066% na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra. Iskorišćen je povoljan odnos kursa evra i američkog dolara u datom trenutku, kao i divergencije između dolarskih i evarskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postignuta je najpovoljnija cena zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa. Tokom januara 2021. godine realizovana je druga svop transakcija, kojom je obaveza po osnovu Sporazuma o reprogramu duga između Republike Srbije i Kuwait Investment Authority konvertovana iz američkih dolara u evre, po značajno nižoj kamatnoj stopi. Obaveze po osnovu navedenog reprogramiranog zajma, ugovorene u dolarima po kamatnoj stopi od 1,5%, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kamatnoj stopi od 0,393%. U martu 2021. godine je zaključena nova svop transakcija kojom je kredit kod Export ‒ Import Bank of China za projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, koji je 2018. godine inicijalno ugovoren u kineskim juanima konvertovan u evre sa negativnom kamatnom stopom. Navedeni zajam, na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,50% godišnje u kineskim juanima, konvertovan je u evre po fiksnoj negativnoj kamatnoj stopi od

‒0,07%. Kako je ugovorena negativna kamatna stopa, Republika Srbija neće imati nikakve troškove po osnovu kamata u prvih pet godina svop aranžmana, koji važi do 2030. godine, već će ostvarivati dodatna primanja od banaka sa kojima je transakcija zaključena. 24. novembra 2021. godine realizovana je još jedna, četvrta po redu, svop transakcija kojom su obaveze po osnovu zajma uzetog od Fonda za razvoj Abu Dabija, 2016. godine, inicijalno ugovorene u dirhamima, sa plaćanjem u američkim dolarima, konvertovane u evre. Dug i obaveze po osnovu navedenog zajma na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,25% godišnje, zamenjeni su u evre po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,96%. U 2023. godini su odmah nakon emitovanja evroobveznica zaključene hedžing transakcije, tj. obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica su konvertovane u obaveze u evrima, tako da nakon izvršenog cross currency swar-a, varijabilna kamatna stopa za petogodišnju obveznicu iznosi šestomesečni euribor + 2,908%, a za desetogodišnju obveznicu šestomesečni euribor + 3,073%. U junu 2024. godine, istovremeno sa emitovanjem desetogodišnje dolarske održive evroobveznice uz kuponsku stopu od 6% (ESG ‒ Environmental, Social, and Governance), zaključena je svop transakcija, čime su obaveze u dolarima konvertovane u obaveze u evrima uz fiksnu kamatnu stopu od 4,754%.

Tokom 2020. godine nastavljeno je sa emitovanjem „benčmark” obveznica na domaćem tržištu. Emitovane su obveznice ročnosti 5,5 i 12,5 godina u RSD nominalne vrednosti od po 100 milijardi dinara, čiji obimi su povećani na po 150 milijardi dinara tokom 2021. godine. 30. juna 2021. godine dinarske benčmark obveznice Republike Srbije ročnosti 7, 10 i 12,5 godina uključene su u J.P. Morgan GBI-EM Index. Uključivanjem u navedeni indeks načinjen je značajan napredak u jačanju likvidnosti sekundarnog tržišta državnih obveznica i obezbeđen dolazak novih međunarodnih investicionih fondova, što će rezultirati većom konkurencijom i daljim padom troškova zaduživanja. U martu 2024. godine, u J.P. Morgan GBI-EM Index uključena je i benčmark obveznica Republike Srbije ročnosti 8 godina nominalne vrednosti 150 milijardi dinara emitovana 2023. godine. U oktobru 2021. godine, Clearstream, međunarodni centralni registar hartija od vrednosti, koji obavlja poslove kliringa i saldiranja (ICSD), otvorio je račun hartija od vrednosti u domaćem registru i putem posrednika – ovlašćenog učesnika na lokalnom tržištu, omogućio stranim investitorima saldiranje srpskih obveznica u dinarima.

Valutni rizik je smanjen tokom prethodnih godina, iako je tokom poslednje tri godine došlo do izvesnog pogoršanja ovog pokazatelja usled specifičnih okolnosti na tržištu, te neophodnosti intenzivnijeg korišćenja međunarodnog finansijskog tržišta, kako bi se minimizirali troškovi zaduživanja. Udeo javnog duga u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu centralnog nivoa vlasti je na kraju 2008. godine iznosio samo 2,6%, a do kraja 2020. godine je porastao na 30,5%, ali je nakon toga usled zaduživanja u većoj meri na inostranom tržištu zbog povoljnijih uslova, došlo do pada učešća na 21,7% na kraju 2023. godine, da bi došlo do malog poboljšanja tokom 2024. godine, te je na kraju avgusta učešće iznosilo 21,8%. Rastu dinarskog duga prethodnih godina su pre svega doprinele emisije dinarskih državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu hartija od vrednosti. Tokom 2019. i 2020. godine je izvršen prevremeni otkup skupih evroobveznica emitovanih u 2011. i 2013. godini u američkim dolarima, a tokom februara 2020. godine redovna otplata dolarske obveznice emitovane u 2013. godini. U decembru 2020. godine je zaključena i prva hedžing transakcija kojom je emitovana evroobveznica u američkim dolarima, odmah konvertovana u evre. U januaru 2021. godine je zaključena još jedna hedžing transakcija kojom su obaveze u američkim dolarima konvertovane u evre. U januaru 2023. i junu 2024. godine su zaključene nove hedžing transakcije kojim su emitovane evroobveznice u američkim dolarima, odmah konvertovane u evre. Zahvaljujući svim ovim transakcijama, došlo je do pada njegovog učešća u ukupnom javnom dugu sa 33,9% koliko je iznosilo na kraju 2016. godine na 12,9% na kraju avgusta 2024. godine.

Troškovi zaduživanja su takođe značajno sniženi tokom prethodnih godina. Učešće troškova kamata u BDP je palo sa 2,8% (centralni nivo vlasti) koliko je iznosilo 2015. godine na 1,7% u 2023. godini.

Na kraju avgusta 2024. godine ukupno stanje javnog duga sektora države iznosilo je 4.484,6 mlrd dinara, odnosno 46,7% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 4.249,0 mlrd dinara, na indirektne obaveze 205,7 mlrd dinara, dok se 29,7 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne samouprave i 253,1 milion dinara na negarantovani dug JP „Putevi Srbije” i preduzeća „Koridori Srbije” d.o.o.

Tabela 27. Javni dug sektora države Republike Srbije u periodu kraj 2021–31. avgust 2024. godine

2021.

2022.

2023.

2024/VIII

Javni dug sektora države (u mlrd dinara)

3.581,8

3.945,8

4.266,6

4.484,6

Javni dug sektora države (u mil. evra)

30.461,8

33.632,2

36.412,3

38.323,0

Javni dug sektora države (u mil. dolara)

34.464,5

35.821,6

40.301,1

42.450,4

U poslednje četiri godine primetan je intenzivan rast javnog duga centralnog nivoa vlasti u evrima. Usled povoljnijih uslova za zaduživanje na inostranom tržištu, emitovane su u više navrata evroobveznice u evrima i američkim dolarima koje su odmah nakon transakcije konvertovane u evre. Pored toga deo duga u američkim dolarima, kineskim juanima i UAE dirhamima je konvertovan u evre, usled daleko manje oscilacije kursa evra prema dinaru, u odnosu na navedene valute, kako bi se smanjio valutni rizik. Tokom 2022. i 2023. godine došlo je do rasta duga u specijalnim pravima vučenja, usled zaduživanja kod MMF po povoljnim uslovima. To Tokom 2022. i 2023. godine primetan je pad duga u dinarima, zbog redovne otplate dospelih državnih obveznica, dok u prvih osam meseci 2024. godine dolazi do njegovog rasta. Česte oscilacije kursa američkog dolara prema dinaru pokazuju punu opravdanost odluke da se maksimalno smanji dolarski dug i na taj način minimizira valutni rizik, kao i da je za zaključivanje svop transakcija izabran pravi momenat. Usled zaključenih svop transakcija, a takođe sa ciljem da se minimizira valutni rizik, značajno je smanjen dug u ostalim valutama.

Tabela 28. Stanje javnog duga centralnog nivoa države po originalnim valutama u periodu kraj 2021–31. avgust 2024. godine, u milionima

2021.

2022.

2023.

2024/VIII

EUR

17.386,4

18.585,2

20.857,5

22.268,7

USD

3.694,6

5.076,7

5.364,6

5.455,2

RSD

1.010.176,5

983.500,7

917.800,7

972.064,4

CHF

73,7

27,2

9,7

0,0

Specijalna prava vučenja

475,0

1.064,9

1.988,6

1.974,5

Druge valute (u RSD)

27.304,8

27.375,6

22.793,5

19.221,7

Prema podacima od 31. avgusta 2024. godine, najveći deo javnog duga sektora države Republike Srbije je denominovan u evrima i iznosi 58,7%. Zatim su najviše zastupljeni dinar sa 21,8% i američki dolar sa 12,9%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 6,3% i ostalim valutama 0,4%. Zahvaljujući kontinuiranom razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti i postepenom povećanju obima emisija u domaćoj valuti, došlo je do rasta učešća duga u domaćoj valuti u prethodnim godinama, sa 16,4%, na kraju 2011. godine na 30,4% u 2020, ali nakon toga dolazi do njegovog pada usled nešto većih potreba za finansiranjem i promenjenih tržišnih okolnosti.

Valutna struktura duga sektora države u periodu od 2021. do 31. avgusta 2024. godine

Na dan 31. avgust 2024. godine, najveći deo javnog duga sektora države Republike Srbije je sa fiksnom kamatnom stopom – 72,5%, dok se na javni dug sa varijabilnom kamatnom stopom odnosi 27,5% ukupnog javnog duga. Među varijabilnim kamatnim stopama najviše je zastupljen EURIBOR sa učešćem od 70,0%, zatim varijabilna kamatna stopa za specijalna prava vučenja 22,7% i Belibor 7,1%, dok je učešće obaveza sa ostalim kamatnim stopama 0,2%.

U periodu od 2014. do 2021. godine došlo je do značajnog pada troškova zaduživanja, koji je najizraženiji kod državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu. Do pada je došlo zahvaljujući razvoju tržišta kapitala državnih obveznica, rastu kreditnog rejtinga zemlje, odnosno smanjenju premije rizika, niskoj stopi inflacije i smanjenju referentne kamatne stope NBS. Prosečno ponderisana kamatna stopa na javni dug je pala sa 5,70% koliko je iznosila na kraju 2014. godine na 2,53% koliko je iznosila na kraju 2021. godine. Primetan je još izraženiji pad kod dinarskih državnih hartija od vrednosti, kod kojih je prosečna ponderisana kuponska stopa smanjena sa 10,68% na kraju 2014. godine na 5,10% na kraju avgusta 2024. godine. Tokom poslednje tri godine, usled visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u ovom veku. Ovo se u izvesnoj meri odrazilo i na rast troškova zaduživanja Republike Srbije. Tako je na kraju avgusta 2024. godine prosečna ponderisana stopa na ukupni javni dug iznosila 3,81%.

Tabela 29. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2027. godine (mlrd dinara)

2024 p

2025 p

2026 p

2027 p

Glavnica*

717,5

480,1

785,2

725,3

Kamata

185,1

220,2

233,2

234,1

Ukupno

902,6

700,3

1.018,4

959,4

U odnosu na javni dug na dan 31.8.2024. godine

20,3%

15,7%

22,9%

21,5%

* uključena i sredstva za buy-back operacije

Tabela 30. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2027. godine (% BDP)

2024 p

2025 p

2026 p

2027 p

Glavnica

7,5%

4,6%

7,1%

6,0%

Kamata

1,9%

2,1%

2,1%

2,0%

Ukupno

9,4%

6,8%

9,2%

8,0%

Planirani iznosi za otplatu kamata i glavnica, na centralnom nivou države, uključuju i sredstva za buy-back operacije, tj. prevremenu otplatu duga, kako bi se skuplji dug zamenio jeftinijim, kao i premije osiguranja na eksportne kredite.

Projekcija stanja javnog duga sektora države u periodu 2024–2027. godine

Imajući u vidu projektovani primarni rezultat budžeta Republike Srbije za period 2024–2027. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje od budžetskih korisnika, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru, u osnovnom makroekonomskom scenariju, stanje duga centralnog nivoa države trebalo bi da bude na nivou od 46,0% BDP na kraju 2027. godine.

Tabela 31. Osnovna projekcija stanja javnog duga sektora države do 2027. godine

2024 p

2025 p

2026 p

2027 p

Javni dug (centralni nivo vlasti), mlrd RSD

4.558,3

4.854,3

5.151,3

5.521,5

Dug centralne države, u % BDP

47,5%

47,0%

46,5%

46,0%

Negarantovani dug jedinica lokalne samouprave*, u % BDP

0,4%

0,5%

0,5%

0,5%

Dug sektora države, u % BDP

47,9%

47,5%

47,0%

46,5%

* i ostalog sektora države

Na kraju 2024. godine očekuje se da učešće javnog duga sektora države u BDP iznosi 47,9%. U narednim godinama se očekuje pad racija, koji bi u osnovnom scenariju trebalo na kraju 2025. godine da iznosi 47,5%, na kraju 2026. godine 47,0%, a na kraju 2027. godine 46,5%. U datom periodu se očekuje realizacija velikih infrastrukturnih projekata koji će biti finansirani uglavnom iz projektnih zajmova, te njihova intenzivnija realizacija u odnosu na prethodni period. Ovo je upravo jedna od tačaka gde se može videti jasna koordinacija fiskalnih i razvojnih ciljeva. Vodi se računa o održivosti javnog duga i postepenom padu njegovog učešća u BDP, uz istovremeno korišćenje novog zaduživanja za poboljšanje infrastrukturnih uslova koji dovode do rasta BDP, životnog standarda i novih investicija. Predviđa se da će negarantovani dug jedinica lokalne samouprave i ostalog sektora države u narednom periodu biti na relativno stabilnom nivou od 0,4% do 0,5% BDP.

Principi upravljanja javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu, primarni cilj zaduživanja Republike Srbije i upravljanja javnim dugom je obezbeđivanje sredstava za redovno servisiranje budžetskih potreba po najpovoljnijim uslovima i troškovima finansiranja uz prihvatljiv nivo rizika. Na osnovu toga, Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije definiše sledeće opšte ciljeve i principe:

1) Osigurati finansiranje fiskalnog deficita i redovno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije;

2) Definisati prihvatljiv nivo rizika koji treba da bude određen u uslovima ciljane strukture portfolija duga u smislu valutne strukture duga, strukture kamatnih stopa, strukture ročnosti i strukture duga prema instrumentima;

3) Nastaviti razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti koje se emituju na domaćem i međunarodnom tržištu, što bi pomoglo u smanjenju troškova zaduživanja u srednjem i dugom roku;

4) Omogućiti transparentnost i predvidivost procesa zaduživanja.

Strategija upravljanja javnim dugom konzistentna je sa opštim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

Strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu bazira se na finansiranju deficita i glavnice duga budžeta Republike Srbije putem emisija državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala kako bi bilo ispunjeno redovno servisiranje obaveza. Fleksibilnost će se ogledati u domenu izbora tržišta na kome će se vršiti zaduživanje, valute zaduživanja i instrumenata finansiranja. Izbor strukture finansiranja uzimaće u obzir trenutno stanje i trend razvoja domaćeg i međunarodnog finansijskog tržišta (nivo kamatnih stopa, premije rizika, krivu prinosa, devizne kurseve referentnih valuta) i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Deo finansiranja može biti obezbeđen i na međunarodnom finansijskom tržištu u srednjoročnom periodu. Uspostavljanje GMTN programa u 2020. godini omogućilo je fleksibilnost u izboru finansiranja i brži pristup finansiranju na međunarodnom tržištu.

Pozajmljivanje u stranoj valuti, kao npr. u američkim dolarima, za sobom povlači i devizni rizik usled promene kursa evro – američki dolar, te će se iz tog razloga koristiti mogućnost hedžinga.

Politika upravljanja javnim dugom mora da uzme u obzir dugoročnu perspektivu, ali se odluka o finansiranju budžetskih izdataka mora donositi godišnje. Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru Zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu. U zavisnosti od promene osnovnih fiskalnih agregata moguća je korekcija plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

Finansijski rizici i mere za upravljanje finansijskim rizicima

Uticaj finansijskih i fiskalnih rizika može dovesti do većeg rasta javnog duga nego što predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni i operativni rizici i rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (struktura duga, koncentracija obaveza).

U cilju smanjenja izloženosti finansijskim rizicima potrebno je sprovoditi sledeće mere:

1. rizik refinansiranja

– povećanje učešća srednjoročnih i dugoročnih finansijskih instrumenata denominovanih u dinarima na domaćem finansijskom tržištu;

– ravnomerna raspodela obaveza po osnovu javnog duga na godišnjem nivou u narednom dugoročnom periodu;

– produžavanje prosečne ročnosti duga koji se emituje u hartijama od vrednosti;

2. devizni rizik

– nastojanje da se smanji učešće duga denominovanog u ino-valuti uz uvažavanje troškova novog duga (troškovi dinarizacije duga);

– korišćenje finansijskih derivata u cilju limitiranja efekata promene kurseva referentnih valuta;

– nastojanje da spoljni dug bude uglavnom u evrima i da se dolarski dug koristi samo ako je finansiranje na međunarodnom tržištu u dolarima jeftinije uz korišćenje finansijskih derivata za limitiranje rizika;

3. tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije)

– nastojanje da se produži prosečna ročnost domaćeg duga u dinarima;

– nastojanje da rizik po osnovu kamatnih stopa na spoljni dug ne ugrožava dugoročni cilj minimizacije troškova javnog duga;

4. rizik likvidnosti

– permanentno održavanje nivoa gotovine na računima Republike Srbije na nivou koji omogućava nesmetano finansiranje obaveza u minimumu od četiri meseca i na nivou koji omogućava apsorpciju eventualnih manjih priliva po osnovu zaduživanja u odnosu na plan;

– adekvatno upravljanje slobodnim gotovinskim sredstvima na računima Republike Srbije u skladu sa principima asset-liability management i u skladu sa mogućnostima;

5. kreditni i operativni rizici

– sprovođenje transakcija sa finansijskim derivatima samo sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting;

– korišćenje finansijskih instrumenata koji limitiraju kreditni rizik;

– davanje garancija i odobravanje novog duga jedinicama lokalne samouprave samo ako postoji adekvatna analiza o relativno niskom stepenu verovatnoće da se realizuje garancija ili da jedinica lokalne samouprave postane nesolventna u srednjoročnom periodu;

– uvođenje adekvatne kontrole u svim poslovnim aktivnostima u Upravi za javni dug i unapređenje znanja zaposlenih;

6. rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja

– adekvatno planiranje zaduživanja na godišnjem nivou i ravnomerna raspodela u narednim godinama i tokom fiskalne godine kako bi se izbegao rizik velike koncentracije obaveza za refinansiranje;

– izbegavanje koncentracije obaveza po osnovu javnog duga na mesečnom nivou, koji ne bi mogao biti amortizovan slobodnim novčanim sredstvima na računima Republike Srbije.

Analize korišćene prilikom izrade Strategije za upravljanje javnim dugom

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup u analizi troškova i rizika koji utiču na upravljanje javnim dugom.

Imajući u vidu makroekonomsko okruženje i tržišne uslove, uporedno se razmatraju alternativni izvori finansiranja.

U svrhu analize korišćeni su instrumenti dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja denominovani u stranoj valuti:

– Zajmovi stranih vlada, međunarodnih finansijskih institucija, poslovnih banaka i drugih poverilaca – prikazani kao koncesionalni instrumenti denominovani u evrima ili američkim dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom;

– Državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu, denominovani u evrima;

– Evroobveznice – emitovane u evrima ili američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja u domaćoj valuti:

– Državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu, denominovani u dinarima;

– Kreditni aranžmani denominovani u dinarima, od domaćih poverilaca za finansiranje značajnih projekata u zemlji.

Buduće tržišne kamatne stope i scenario analiza

Nakon izbora odgovarajuće kompozicije izvora finansiranja (izabranih i komparativnih strategija finansiranja), pristupa se analizi troškova i rizika polazeći od osnovnog (najverovatnijeg) scenarija, nakon čega se vrši stres testiranje za dodatne vrste scenarija – šokova, kako bi se dobio pregled efekata koštanja razmatranih strategija.

Osnovni scenario se bazira na najviše verovatnim tržišnim uslovima za tri grupe tržišnih varijabli: devizni kurs, kamatne stope na međunarodnom tržištu i kamatne stope na domaćem tržištu. Pristup za dinarske i evro kamatne stope zasniva se na stopama ostvarenim tokom prethodne i tekuće godine.

Nakon definisanja osnovnog scenarija, u cilju stres testiranja odabrane su dodatne vrste scenarija – šokova:

– Deprecijacija dinara u odnosu na sve valute od 15% u 2026. godini. U ovom scenariju odnos evra i američkog dolara bi ostao stabilan, dok bi samo dinar deprecirao u odnosu na obe valute;

– Povećanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu za 2 p.p.;

– Povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu do 3 p.p., a na domaćem tržištu do 4 p.p.;

– Kombinovani šok koji se odnosi na deprecijaciju dinara u odnosu na dolar 15% u 2026. godini i rast kamatnih stopa za 2 p.p.

Alternativne strategije zaduživanja za period 2025–2027. godine

Na bazi modela Svetske banke Medium Term Debt Strategy Model – MTDS, analizirane alternativne strategije zaduživanja su:

Osnovna strategija (S1): predstavlja strategiju koja ukupne potrebe za budžetskim finansiranjem pokriva kombinacijom izvora finansiranja u stranoj i domaćoj valuti. Izvore budžetskog finansiranja u stranoj valuti sačinjavaju najvećim delom primanja od prodaje evroobveznica na inostranom finansijskom tržištu (dominantno učešće ročnosti od petnaest godina, ali se planiraju i ročnosti od sedam, deset i dvadeset godina), kao i uzeti programski zajmovi od različitih poverilaca. Izvore budžetskog finansiranja u domaćoj valuti sačinjavaju primanja od emisije državnih obveznica na domaćem finansijskom tržištu (dominantno učešće ročnosti od dvanaest godina, zatim sedam godina i minimalni udeo ročnosti od tri i pet godina). Projektno finansiranje, kao i u prethodnim godinama, obezbeđuje se najvećim delom iz kreditnih aranžmana denominovanih u stranoj valuti od inostranih poverilaca, ali postaje vidljiv i rast udela kreditnih aranžmana u domaćoj valuti, od domaćih poverilaca.

Strategija (S2): u odnosu na strategiju S1, celokupne potrebe za finansiranjem zadovoljavaju se emisijom evroobveznica u dolarima, ročnosti deset i petnaest godina.

Strategija (S3): u odnosu na strategiju S1, predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama evroobveznica u evrima, u najvećoj meri ročnosti petnaest i sedam godina, kao i jednim manjim delom na ročnosti od dvadeset godina.

Strategija dodatne dinarizacije (S4): predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama dinarskih hartija od vrednosti, najvećim delom ročnosti dvanaest godina, ali i nižih ročnosti od sedam i pet godina.

Poređenje alternativnih strategija

Za poređenje alternativnih strategija zaduživanja primenjene su dve mere troškova: odnos javnog duga prema BDP i nominalna kamata kao procenat BDP. Prvi odnos je indikator stanja, a drugi indikator toka. U cilju poređenja, pažnja je usmerena na rezultate razmatranih strategija na kraju 2027. godine.

Na osnovu grafikona jasno se uočavaju troškovi koje svaka od razmatranih strategija nosi sa sobom. Trošak alternativnih strategija pri osnovnom makroekonomskom scenariju prikazan je na vertikalnoj osi grafikona troškova, dok se na horizontalnoj osi nalazi potencijalni trošak određene strategije zaduživanja (rezultat stres testa).

Pri osnovnom makroekonomskom scenariju na kraju 2027. godine, mereno učešćem duga u BDP, najviše troškove imaju strategije S2 i S4, sledi strategija S3, dok je strategija S1 na najnižem troškovnom nivou. Sa druge strane najveći rizik na odnos duga i BDP, ako se odstupi od osnovnog makroekonomskog scenarija, ima promena deviznog kursa. Posmatrano sa aspekta uticaja šokova deviznog kursa na racio duga i BDP, najbolji položaj ima strategija S4, jer je celokupno finansiranje u dinarima, dok strategije S2 i S3 imaju veću izloženost riziku promene deviznog kursa, jer je finansiranje zasnovano u potpunosti na izvorima u stranoj valuti. Strategija S1 u pogledu rizika promene deviznog kursa ima nešto povoljniji položaj u odnosu na strategije S2 i S3, iz razloga što kombinuje finansiranje u domaćoj i stranoj valuti.

Sa aspekta učešća kamata u BDP, dolarska strategija S2 je najskuplja, jer je sa najvišim stopama, sledi strategija S4 bazirana na dinarskim obveznicama koje takođe imaju visoke kamatne stope koje su na nižem nivou zbog kraće ročnosti instrumenata ove strategije, zatim strategije S3 (evroobveznice u evrima) i na kraju S1 kao najpovoljnija (tržišni i koncesionalni instrumenti). Rezultati stres analize pokazali su da najveći rizik za promenu odnosa kamate i BDP, ako se promeni osnovni scenario, dolazi od šoka promene kamatnih stopa koji je veći na domaćem nego na međunarodnom tržištu zbog čega strategija S4 ima najveći rizik promene racija kamate i BDP. Slede strategije S2 i S3 koje se sastoje od tržišnih instrumenata koji su takođe podložni šokovima promene kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, dok je kod S1 ovaj rizik ublažen usled prisustva koncesionalnih instrumenata sa fiksnim stopama.

Tabela 32. Odnos javnog duga i BDP na kraju 2027. godine

Scenariji

C1

C2

C3

C4

Osnovni scenario

46,0

46,4

46,1

46,2

Šok deviznog kursa (15% sve valute)

51,2

52,0

51,7

50,7

Kamatni šok (scenario 1)

46,7

47,2

46,9

47,0

Kamatni šok (scenario 2)

47,1

47,6

47,3

47,6

Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)

47,9

49,5

48,1

48,2

Maksimalni rizik

5,2

5,66

5,62

4,6

Tabela 33. Odnos plaćanja po osnovu kamata i BDP na kraju 2027. godine

Scenariji

C1

C2

C3

C4

Osnovni scenario

2,0

2,2

2,0

2,1

Šok deviznog kursa (15% sve valute)

2,2

2,4

2,2

2,2

Kamatni šok (scenario 1)

2,3

2,7

2,5

2,5

Kamatni šok (scenario 2)

2,5

2,9

2,7

2,9

Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)

2,4

2,8

2,6

2,6

Maksimalni rizik

0,59

0,74

0,74

0,90

Naredna tabela prikazuje kretanja osnovnih parametara javnog duga po osnovu sve četiri razmatrane strategije, što oslikava gore pomenute karakteristike svake strategije:

Tabela 34. Indikatori rizika za alternativne strategije na kraju 2027. godine

C1

C2

C3

C4

Nominalni dug (% BDP)

46,0

46,4

46,1

46,2

Primenjena kamatna stopa (%)

4,5

5,1

4,7

4,8

Rizik

refinansiranja

ATM8 spoljni portfolio (u godinama)

8,7

10,2

9,5

7,3

ATM domaći portfolio (u godinama)

6,3

3,2

3,2

8,4

ATM ukupan portfolio (u godinama)

8,0

9,6

9,0

7,9

Rizik kamatnih stopa

ATR9 (u godinama)

6,1

8,1

7,5

6,4

Refiksiranje (% ukupnog duga)

26,1

21,9

22,0

22,0

Dug po fiksnim stopama (% ukupnog duga)

81,0

85,2

85,2

85,2

Rizik deviznog kursa

Ino-valutni dug (% ukupnog duga)

74,9

91,1

91,0

41,3

8 ATM (Average Time to Maturity) – engleska skraćenica za prosečno vreme do dospeća.

9 ATR (Average Time to Refixing) – engleska skraćenica za prosečno vreme do promene kamatnih stopa.

Stres-test analiza

Na osnovu planiranog makroekonomskog okvira, a u slučaju izostanka uticaja mogućih rizika, javni dug centralnog nivoa vlasti bi na kraju 2027. godine trebalo da bude na nivou od 46,0% BDP.

Osnovni faktori koji utiču na stabilizaciju racija javni dug/BDP su rast BDP, pozitivni primarni rezultat i kurs dinara prema ino-valutama.

Tabela 35. Doprinosi osnovnih makroekonomskih varijabli na promenu racija javni dug (centralnog nivoa države) – BDP, u %

2022

2023

2024 p

2025 p

2026 p

2027 p

Dug centralne države/BDP

52,4

48,0

47,5

47,0

46,5

46,0

Promena u odnosu na prethodnu god. u % BDP

‒1,5

‒4,4

‒0,5

‒0,5

‒0,5

‒0,5

Doprinos primarnog fiskalnog rezultata

1,7

0,3

0,8

0,9

0,9

1,0

Doprinos kamata

1,4

1,7

1,9

2,1

2,1

2,0

Doprinos rasta nominalnog BDP

‒6,4

‒8,1

‒3,9

‒3,3

‒3,2

‒3,5

Doprinos ostalih faktora

1,7

1,7

0,7

‒0,2

‒0,3

0,0

Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga centralnog nivoa države i BDP u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 10% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2027. godinu kretao u rasponu od 42,4% do 49,7%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 46,0%.

Glavni rizici za ostvarenje Strategije, pored gore navedenih faktora koji su kvantifikovani, su i stabilnost makroekonomske situacije u Republici Srbiji, potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se regulisali dugovi na drugim nivoima vlasti, javnom sektoru i finansijskom sektoru Republike Srbije i aktiviranje datih garancija.

Važno je napomenuti da smanjenju javnog duga u odnosu na BDP doprinosi i adekvatna kontrola izdavanja garancija i unapređenje procesa prioritizacije investicionih projekata, koji se finansiraju iz kreditnih linija multilateralnih i bilateralnih kreditora.

Dugoročni strateški okvir za upravljanje javnim dugom

Osnovni strateški ciljevi kojima je potrebno težiti u narednom dugoročnom periodu, kako bi se minimizirali rizici povećanja zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su:

– da učešće duga denominovanog u dinarima iznosi najmanje 30% ukupnog javnog duga na srednji rok;

– da učešće duga denominovanog u evrima u javnom dugu iznosi najmanje 65% duga u ino-valuti, uključujući buduća zaduživanja i transakcije;

– da učešće duga sa varijabilnom kamatnom stopom iznosi ispod 20% u srednjoročnom intervalu;

– da prosečno vreme do promene kamatne stope (ATR) bude održavano na nivou od minimum 5,0 godina, u skladu sa gore navedenom merom postepenog smanjivanja učešća duga sa varijabilnim kamatnim stopama;

– da prosečna ponderisana kamatna stopa (WAIR) na javni dug u domaćoj valuti ne prelazi 6,00%;

– da učešće kratkoročnog duga (čije je dospeće do godinu dana) iznosi do 20% ukupnog javnog duga;

– da prosečno vreme do dospeća (ATM) unutrašnjeg duga bude na nivou od najmanje pet godina na srednji rok;

– da se prosečno vreme do dospeća (ATM) spoljnog duga održava na nivou od 8,0 ± 0,5 godina u istom vremenskom horizontu.

Mere za unapređenje tržišta dinarskih hartija od vrednosti u periodu 2024–2027. godine

Tržište državnih hartija od vrednosti, u periodu od 2012. godine do avgusta 2024. godine, karakteriše ispunjavanje zacrtanih strateških ciljeva, prvenstveno u pogledu instrumenata finansiranja, kao i u razvoju i održavanju stabilnosti diversifikovane baze investitora. Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja, uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Na kraju 2013. godine učešće dugoročnih dinarskih instrumenata po originalnoj ročnosti od tri i više godina iznosilo je 38,3% u stanju dinarskih hartija od vrednosti, dok je na kraju avgusta 2024. godine iznosilo 88,6%.

Transparentnost u radu i izveštavanju, kao i prisutnost na međunarodnom tržištu kapitala, utiču na informisanost, a time i na zainteresovanost nerezidenata da investiraju kapital u dužničke instrumente, prvenstveno u državne dinarske dugoročne hartije od vrednosti, čime se ostvaruje rast stabilne baze investitora. Usled uspešne realizacije „benčmark” emisija tokom 2014. i 2015. godine, sa istom praksom je nastavljeno tokom 2016. godine. U februaru i julu 2016. godine emitovane su „benčmark” trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U aprilu 2017. godine emitovana je trogodišnja „benčmark” obveznica obima emisije u iznosu od 110,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2018. godine emitovane su „benčmark” petogodišnja i desetogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U januaru 2019. godine emitovane su „benčmark” trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije 100,0 i 150,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2020. godine po prvi put su emitovane petoipogodišnje i dvanaestoipogodišnje obveznice sa polugodišnjim kuponom. Izmenama Uredbe o opštim uslovima za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu („Službeni glasnik RS”, br. 100/14, 78/17, 66/18, 78/18 i 140/20), omogućeno je povećanje obima ranije emitovanih obveznica, pa je petoipogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 28. januara 2020. godine) i dvanaestoipogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 18. februara 2020. godine) 2021. godine povećan obim emisije za po 50 mlrd dinara, dok je desetogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 6. februara 2018. godine) povećan za 10 mlrd dinara. Tokom 2022. godine izvršeno je povećanje obima emisija desetogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 6. februara 2018. godine) za 25 mlrd dinara.

Ovim emisijama znatno je povećan obim sekundarnog trgovanja ovim instrumentima, što je doprinelo i padu izvršnih stopa prinosa na reotvaranjima pomenutih emisija. Učešće stranih investitora u dinarskim hartijama od vrednosti, na kraju avgusta 2024. godine iznosilo je 17,2%.

30. juna 2021. godine tri dinarske benčmark obveznice uključene su u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), sa datumom dospeća 11. januar 2026. godine (RSMFRSD89592), 8. februar 2028. godine (RSMFRSD55940) i 20. avgust 2032. godine (RSMFRSD86176). 5. marta 2024. godine u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), uključena je nova dinarska benčmark obveznica sa datumom dospeća 26. oktobar 2031. godine (RSMFRSD58761).

U 2023. godini od dinarskih hartija emitovane su dvogodišnje dinarske obveznice. Desetogodišnjim dinarskim obveznicama je povećan obim emisije za 18,4 mlrd dinara i dvanaestoipoogodišnjim za 50 mlrd dinara. U oktobru 2023. godine emitovana je nova osmogodišnja dinarska obveznica, sa obimom emisije 110 milijardi dinara. Od evro denominovanih hartija emitovane su dvogodišnje obveznice.

U 2024. godini povećan je obim emisije obveznice ročnosti osam godina za 40 milijardi dinara (prvobitno emitovane 24.10.2023. godine). Od evro denominovanih hartija emitovane su trogodišnje obveznice.

U periodu za koji se donosi ova strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta putem pristupa Euroclear platformi i kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pružiće dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem „benčmark” emisija obveznica ostvaren je pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2012. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti iznosila je 394 dana (1,1 godinu), na kraju 2013. godine 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine 645 dana (1,8 godinu), na kraju 2015. godine 749 dana (2,1 godinu), na kraju 2016. godine 789 dana (2,2 godine), na kraju 2017. godine 864 dana (2,4 godine), na kraju 2018. godine 1.188 dana (3,3 godine), na kraju 2019. godine 1.403 dana (3,8 godina), na kraju 2020. godine 1.429 dana (3,9 godina), na kraju 2021. godine 1.377 dana (3,8 godine), na kraju 2022. godine 1.220 dana (3,3 godine), na kraju 2023. godine 1.427 dana (3,9 godine), a na kraju avgusta 2024. godine 1.474 dana (4 godine).

Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti od strane Republike Srbije potpomognut je sledećim merama:

– Obveznice Republike Srbije uključene su u J.R. Morgan globalni indeks državnih obveznica u lokalnim valutama zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index) što bi trebalo značajno da poveća bazu investitora i dodatno pospeši sekundarno trgovanje, što će dalje doprineti smanjenju troškova zaduživanja putem emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti;

– U cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala;

– Preduzete su aktivnosti na omogućavanju saldiranja državnih hartija od vrednosti na inostranom tržištu. Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu iz decembra 2019. godine, omogućeno je da kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, pored Centralnog registra vrši i drugo strano pravno lice koje obavlja poslove kliringa i saldiranja.

– Tokom 2022. i 2023. godine aktivno se radilo na usaglašavanju zakonske regulative i IT infrastrukture za uspostavljanje međunarodnog linka (i-Link) između Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Euroclear banke, što je nastavljeno i u 2024. godini kako bi se otpočelo saldiranje državnih benčmark obveznica preko Euroclear provajdera post trgovinskih transakcija. Osnovne prednosti pristupanja Euroclear sistemu su širenje baze investitora kroz lakšu dostupnost domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima, što dalje smanjuje troškove u redukovanom lancu učesnika kupovine hartija od vrednosti, a time i pad prinosa na hartije i niže troškove zaduživanja emitenta. Takođe, povećava se likvidnost sekundarnog tržišta širenjem baze investitora.

IV. ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove revidirane Fiskalne strategije čine Prilog 1 – Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora, Prilog 2 – Fiskalni okvir sektora države u 2025. godini i Prilog 3 – Pregled investicionih projekata u republičkom budžetu – izdaci za nefinansijsku imovinu (preko 20 miliona evra), koji su odštampani uz ovu revidiranu Fiskalnu strategiju.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju dostaviti odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Ministarstvu finansija.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Vlade i Ministarstva finansija.

05 broj 400-10551/2024-1

U Beogradu, 31. oktobra 2024. godine

Vlada

Predsednik,

Miloš Vučević, s.r.

Prilog 1 – Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora

2024.

2025.

2026.

2027.

Stopa realnog rasta BDP, %

3.8

4.2

4.0

5.0

BDP u tekućim tržišnim cenama (u mlrd dinara)

9,604.8

10,328.9

11,087.6

11,993.1

Izvori rasta: procentne promene u stalnim cenama

Lična potrošnja

4.5

4.1

3.2

2.9

Državna potrošnja

3.1

2.2

2.2

2.0

Investicije u osnovna sredstva

9.2

7.7

7.5

7.0

Izvoz robe i usluga

4.4

5.9

6.9

9.9

Uvoz robe i usluga

8.0

6.5

6.8

7.4

Doprinos rastu BDP, procentni poeni

Domaća tražnja

6.3

5.0

4.5

4.0

Lična potrošnja

2.8

2.6

2.0

1.8

Državna potrošnja

0.5

0.4

0.4

0.3

Investicije u osnovna sredstva

2.2

2.0

2.0

1.9

Promena u zalihama

0.7

0.0

0.0

0.0

Neto izvoz robe i usluga

‒2.5

‒0.9

‒0.5

1.0

Rast BDV po sektorima i neto poreza, %

Poljoprivreda

‒4.2

4.2

0.0

0.0

Industrija

2.8

4.0

4.3

4.8

Građevinarstvo

9.1

8.4

7.3

7.2

Usluge

4.3

4.0

4.1

5.4

Neto porezi

3.6

3.9

3.7

4.4

Doprinos rastu BDP, procentni poeni

Poljoprivreda

‒0.2

0.2

0.0

0.0

Industrija

0.6

0.8

0.9

1.0

Građevinarstvo

0.5

0.4

0.4

0.4

Usluge

2.4

2.2

2.3

3.0

Neto porezi

0.7

0.6

0.5

0.6

Kretanje cena, %

BDP deflator

5.0

3.2

3.2

3.0

Potrošačke cene (godišnji prosek)

4.7

3.5

3.5

3.3

Kretanja u spoljnom sektoru, % BDP

Saldo tekućeg računa

‒4.4

‒5.2

‒5.4

‒4.2

Fiskalni indikatori, % BDP

Fiskalni rezultat sektora države

‒2,7

‒3,0

‒3,0

‒3,0

Prihodi sektora države

40,8

41,3

40,9

40,5

Rashodi sektora države

43,6

44,3

43,9

43,5

Bruto dug sektora države

47,9

47,5

47,0

46,5

Prilog 2 – Fiskalni okvir opšte države u 2025. godini

Opšta država

Budžet Republike

Jedinice lokalne samouprave

Gradovi i opštine

AP Vojvodina

Vanbudžetski korisnici

OOSO

Fond PIO

RFZO

NSZ

Fond SOVO

1=2+3+6+7

2

3=4+5

4

5

6

7=8+9+10+11

8

9

10

11

Javni prihodi

4.264,9

2.293,0

507,2

459,1

48,1

80,5

1.384,3

931,9

418,6

29,0

4,8

Tekući prihodi

4.226,6

2.257,5

504,7

456,6

48,1

80,5

1.383,9

931,9

418,5

28,8

4,8

Poreski prihodi

3.750,5

1.985,2

420,4

378,0

42,4

1.345,0

931,9

380,7

27,9

4,5

Porez na dohodak

427,0

138,4

288,7

275,0

13,7

Doprinosi

1.345,0

1.345,0

931,9

380,7

27,9

4,5

Porez na dobit

287,4

258,8

28,7

28,7

PDV

1.056,0

1.056,0

Akcize

420,0

420,0

Carine

95,4

95,4

Ostali poreski prihodi

119,7

16,6

103,0

103,0

Neporeski prihodi

476,1

272,4

84,3

78,6

5,7

80,5

39,0

37,8

1,0

0,2

Donacije

38,3

35,4

2,5

2,5

0,4

0,2

0,2

Javni rashodi

4.578,9

2.181,8

525,4

478,9

46,5

123,7

1.748,0

1.100,6

613,2

25,0

9,1

Tekući rashodi

3.771,2

1.524,7

415,5

374,8

40,7

103,8

1.727,4

1.099,1

594,6

24,6

9,0

Rashodi za zaposlene

884,5

508,5

100,4

95,5

4,9

19,7

255,8

4,8

248,5

2,4

Doprinosi na teret poslodavca

132,7

80,6

12,8

12,2

0,7

3,4

35,8

0,8

34,5

0,5

Kupovina roba i usluga

820,4

255,3

198,2

194,5

3,7

75,4

291,5

5,7

277,2

2,4

6,3

Otplata kamata

222,7

220,3

2,3

2,0

0,3

0,1

Subvencije

246,5

197,6

48,9

33,7

15,2

Socijalna pomoć i transferi

1.344,1

197,3

6,6

6,3

0,3

1.140,3

1.086,3

32,4

19,1

2,5

od čega penzije

1.042,0

1.042,0

1.042,0

Ostali tekući rashodi

120,3

65,2

46,2

30,7

15,6

5,1

3,9

1,5

2,0

0,3

0,1

Kapitalni rashodi

762,9

614,7

107,7

101,9

5,8

19,9

20,6

1,5

18,6

0,4

0,1

Neto budžetske pozajmice

22,6

20,5

2,2

2,2

Aktivirane garancije

22,1

22,1

0,0

Fiskalni rezultat isklj. transfere

‒314,0

111,1

‒18,2

‒19,8

1,5

‒43,2

‒363,7

‒168,8

‒194,6

4,0

‒4,3

Transferi od drugih nivoa vlasti

670,2

53,4

88,9

76,5

12,4

43,2

484,8

277,1

202,6

0,8

4,3

Budžet Republike

478,5

80,5

68,1

12,4

43,2

354,8

265,8

88,0

0,8

0,3

Gradovi i opštine

56,8

53,4

3,4

3,4

AP Vojvodina

13,9

8,4

8,4

5,5

5,5

Fond PIO

108,4

108,4

104,3

4,0

RFZO

8,0

8,0

8,0

NSZ

4,7

4,7

3,4

1,4

Fond SOVO

Ostali nivoi

Transferi drugim nivoima vlasti

670,2

478,5

70,7

56,8

13,9

0,0

121,1

108,4

8,0

4,7

0,0

Budžet Republike

53,4

53,4

53,4

Gradovi i opštine

76,5

68,1

8,4

8,4

AP Vojvodina

12,4

12,4

Fond PIO

277,1

265,8

11,3

8,0

3,4

RFZO

202,6

88,0

8,9

3,4

5,5

105,7

104,3

1,4

NSZ

0,8

0,8

Fond SOVO

4,3

0,3

4,0

4,0

Ostali nivoi

43,2

43,2

Neto transferi drugim nivoima vlasti

0,0

‒425,1

18,2

19,8

‒1,5

43,2

363,7

168,8

194,6

‒4,0

4,3

Fiskalni rezultat

‒314,0

‒314,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

U tabeli je prikazan okvirni iznos prihoda i rashoda u 2023. godini koji je u većoj meri zasnovan na statističkoj metodologiji računa javnih finansija nego na računovodstvenoj. Budući da tokom budžetskog procesa može doći do izmena u visini i strukturi pojedinih kategorija, ovi iznosi nisu zakonski obavezujući

Prilog 3 – Pregled investicionih projekata u republičkom budžetu – izdaci za nefinansijsku imovinu (iznad 20 miliona evra)

R. br.

Šifra projekta

Naziv kapitalnog projekta

Trošak do 2024. god.

Procenjeni trošak u 2024. god.

Budžetirani iznos u 2025. god.

Projektovani trošak u 2026. god.

Projektovani trošak u 2027. god.

Procenjena ukupna vrednost projekta

1.

5001

Nabavka opreme,izgradnja hangara i pratećih objekata

893.935.544

980.171.000

5.486.437.000

992.089.271

0

8.352.632.815

2.

5073

Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona

7.600.000.000

20.100.000.000

18.600.000.000

21.200.000.000

0

67.500.000.000

3.

5088

Linijska infrastruktura

10.100.000.000

6.200.000.000

12.400.000.000

11.800.000.000

0

40.500.000.000

4.

5081

EXPO Beograd 2027 ‒ Beogradski sajam, Zona B (forum, izložbeni prostori, parking, uređenje), Poslovna zona E, toplotni izvor

3.092.787.755

43.000.000.000

46.000.000.000

47.500.000.000

0

139.592.787.755

5.

5086

Tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine

0

0

6.000.000.000

5.000.000.000

5.000.000.000

26.000.000.000

6.

5008

Brza saobraćajnica Ib reda Novi Sad ‒ Ruma

29.263.012.962

13.691.831.000

15.800.000.000

15.600.000.000

0

74.354.843.962

7.

5015

Projekat mađarsko-srpske železnice

93.055.560.075

39.429.433.000

17.989.622.000

5.000.000.000

0

155.474.615.075

8.

5019

Izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75, deonica: Most preko reke Save kod Ostružnice ‒ Bubanj Potok (sektori 4, 5 i 6)

40.909.834.220

3.401.117.000

60.000.000

355.474.241

0

44.726.425.460

9.

5027

Rekonstrukcija železničke pruge Niš‒Dimitrovgrad

2.002.238.045

7.180.839.000

13.000.000.000

12.002.014.000

11.998.293.000

46.737.645.320

10.

5034

Izgradnja autoputa E-763, deonica: Preljina‒Požega

47.255.537.751

8.339.825.000

11.201.000.000

6.001.000.000

1.630.367.769

74.427.730.519

11.

5035

Izgradnja autoputa E-761, deonica: Pojate‒Preljina

138.233.130.443

38.683.562.000

30.000.000.000

29.000.000.000

16.123.666.218

252.040.358.660

12.

5042

Vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata

870.214.507

117.643.000

527.400.000

551.038.000

705.640.000

4.106.955.999

13.

5043

Izgradnja autoputa E-761 Beograd–Sarajevo

31.635.841.581

2.350.000.000

7.800.000.000

3.700.000.000

2.514.158.419

48.000.000.000

14.

5045

Izgradnja saobraćajnice Ruma‒Šabac‒Loznica

56.738.079.260

24.428.313.000

15.900.000.000

4.200.000.000

5.303.607.740

106.570.000.000

15.

5046

Realizacija projekata železničke infrastrukture

9.030.364.008

502.000.000

1.300.000.000

2.969.823.000

2.000.000.000

19.514.186.411

16.

5050

Izgradnja autoputa Niš‒Merdare, deonica: Niš-Pločnik

2.478.646.426

1.374.121.000

1.000.000

2.000.000.000

2.700.000.000

37.310.000.000

17.

5054

Unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja

55.614.176

32.752.000

21.000.000

1.039.400.000

3.045.155.000

9.599.325.000

18.

5055

Izgradnja nove Luke u Beogradu

5.576.981

0

400.000.000

2.499.335.000

2.773.600.000

11.376.111.981

19.

5056

Proširenje kapaciteta Luke Sremska Mitrovica

27.137.507

120.263.000

400.000.000

500.000.000

1.200.000.000

6.626.400.000

20.

5057

Proširenje kapaciteta Luke Bogojevo

229.191.220

5.000.000

400.000.000

500.000.000

1.200.000.000

7.896.476.900

21.

5058

Proširenje kapaciteta Luke Prahovo

40.944.823

863.018.000

1.200.000.000

1.001.037.177

2.300.000.000

5.405.000.000

22.

5059

Adaptacija brodske prevodnice u sastavu HEPS „Đerdap 2”

1.925.197.708

2.261.727.386

765.960.000

0

0

4.952.885.094

23.

5061

Rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš

2.170.890.644

400.000.000

380.000.000

94.909.356

0

3.045.800.000

24.

5062

Izgradnja autoputa, deonica: Beograd‒Zrenjanin

0

0

12.013.000.000

12.000.000.000

12.045.000.000

187.600.000.000

25.

5064

Izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu

595.744.848

3.366.923.000

2.160.000.000

2.800.000.000

1.040.000.000

12.000.000.000

26.

5066

Izgradnja brze saobraćajnice, deonica: Iverak‒Lajkovac

16.313.468.451

8.300.488.000

5.700.000.000

2.348.990.545

0

32.662.946.996

27.

5067

Izgradnja mosta ‒ obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama

29.760.000

3.811.000.000

3.000.000.000

8.024.836.000

5.215.000.000

24.745.000.000

28.

5069

Projekat izgradnje obilaznica i tunela

3.430.718.083

2.610.000.000

3.700.000.000

2.600.000.000

2.500.000.000

16.000.000.000

29.

5070

Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji

27.191.110.142

8.278.162.000

10.000.000.000

10.027.149.000

10.054.575.000

367.895.069.040

30.

5071

Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda

846.095.280

1.000.000.000

5.000.000.000

6.700.000.000

6.700.000.000

32.604.000.000

31.

5072

Izgradnja beogradskog metroa (Linija 1 ‒ faze 1 i 2)

2.048.253.100

7.407.705.000

6.452.356.000

6.500.000.000

6.474.770.000

72.850.000.000

32.

5074

Izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca

1.156.082.990

5.131.881.000

10.000.000.000

10.000.000.000

10.000.000.000

40.200.000.000

33.

5076

Brza saobraćajnica E-75, petlja Požarevac‒Golubac

24.048.102.950

11.349.422.000

11.000.000.000

11.000.000.000

1.450.000.000

61.500.000.000

34.

5077

Izgradnja centra za obuku članova posade brodova

32.368.664

27.197.000

2.233.144.000

2.130.000.000

463.996.000

5.195.350.000

35.

5078

Modernizacija železničkog sektora u Srbiji

200.389.573

1.034.066.000

2.390.031.000

2.085.769.000

2.200.000.000

12.036.000.000

36.

5038

Adaptacija brodske prevodnice u sastavu HEPS „Đerdap 1”

3.511.665.290

12.000.000

0

0

0

3.523.665.290

37.

5048

Izgradnja autoputa E-763, deonica: Novi Beograd – Surčin

9.898.167.048

600.000.000

600.000.000

800.000.000

11.000.000

11.913.416.608

38.

5082

Izgradnja pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona

0

8.778.270.000

18.000.000.000

15.500.000.000

4.876.717.664

47.154.987.664

39.

5084

Rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd–Niš

0

0

0

10.000.000.000

30.000.000.000

208.618.748.882

40.

5085

Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta na stubovima starog mosta u Novom Sadu

0

0

500.000.000

500.000.000

5.000.000.000

6.000.000.000

41.

5001

Izgradnja sistema za navodnjavanje ‒ prva faza

8.123.955.962

1.233.232.000

417.466.000

361.346.038

0

10.136.000.000

42.

5003

Brana sa akumulacijom „ARILJE” profil „SVRAČKOVO” Arilje

4.804.290.501

1.701.209.000

701.209.000

701.209.000

1.523.330.000

19.111.000.000

43.

5003

Nabavka opreme za sakupljanje i reciklažu

1.288.232.768

561.000.000

561.000.000

561.000.000

561.000.000

3.532.232.768

44.

5002

Izgradnja obrazovno-naučnih centara

0

135.360.000

455.360.000

1.955.360.000

1.955.360.000

4.751.304.000

45.

5001

Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd

14.149.448.096

175.000.000

500.000.000

855.000.000

0

15.679.448.096

46.

5003

Nabavka opreme za UKC Vojvodine, Novi Sad

0

3.900.800.000

1.699.200.000

0

0

5.600.000.000

47.

5001

Izgradnja rezervoara u skladištu derivata nafte u Smederevu

2.588.359.615

350.070.000

16.420.000

0

0

2.954.849.615

48.

5008

Izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja

0

0

500.000.000

9.809.000.000

510.000.000

10.819.000.000

49.

5004

Izgradnja i uređenje turističke infrastrukture i suprastrukture na području Podunavlja

706.204.869

1.579.000.000

1.300.000.000

599.714.524

191.853.000

4.376.772.393

50.

5006

Pribavljanje objekata u svojinu Republike Srbije

723.696.319

2.504.000.000

1.654.000.000

338.303.681

0

5.220.000.000

51.

5007

Izgradnja graničnog prelaza Sremska Rača

0

800.000.000

2.500.000.000

3.200.000.000

0

6.500.000.000

52.

5004

Uspostavljanje Data centra za registre, „Backup” centar i „Disaster Recovery”

1.297.674.705

550.000.000

260.000.000

530.000.000

500.000.000

3.483.742.560

53.

5006

Izgradnja Data centra u Kragujevcu

10.029.835.800

500.000.000

1.362.000.000

2.215.000.000

2.728.107.046

16.834.942.846

54.

5014

Jedinstvena informaciona komunikaciona mreža e Uprave

1.743.195.335

450.000.000

700.000.000

750.000.000

1.129.376.952

4.472.572.288

55.

5018

Kreativno inovativni/multifunkcionalni centar „Ložionica”

3.096.124.015

1.200.000.000

1.600.000.000

900.000.000

0

6.796.124.015

56.

5019

Inovacioni distrikt Kragujevac

0

528.670.000

1.000.000.000

2.532.000.000

2.750.000.000

7.830.141.725

UKUPNO:

615.466.680.041

291.337.070.386

313.607.605.000

301.830.797.833

168.374.573.808

2.464.707.495.739