Rezolucija o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda i pripadnika drugih nealbanskih zajednica

Na osnovu člana 127. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 18/2001),

Narodna skupština Republike Srbije, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2001. godini, održanoj 4. maja 2001. godine, donela je

REZOLUCIJU

o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda i pripadnika drugih nealbanskih zajednica

„Službeni glasnik RS“, broj 28 od 4. maja 2001.

Narodna skupština Republike Srbije izražava duboku zabrinutost zbog stanja na Kosovu i Metohiji i položaja srpskog naroda i drugih nealbanskih zajednica. Dve godine nakon zavođenja međunarodne civilne i vojne uprave bezbednosna situacija u pokrajini je sve teža. Povratak prognanika, na šta se međunarodna zajednica obavezala Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN sve je neizvesniji. Život preostalih kosmetskih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, izložen je potpunoj neizvesnosti i svakodnevnom riziku. Međunarodni predstavnici više rade na donošenju propisa o privremenoj samoupravi, nego na obezbeđenju sigurnosti građana. Terorizam na Kosovu i Metohiji ne samo da nije sprečen, nego je ušao u još radikalniju fazu. Sve su učestalija organizovana ubistva građana i napadi na predstavnike naše države. Događaju se, i to sve češće, i ubistva predstavnika umerenije političke opcije među kosmetskim Albancima. Samo u toku 2001. godine, po do sada dostupnim podacima, ubijena su 94 lica (61 Albanac, 26 Srba, 6 Roma i 1 Musliman), ranjeno je njih 363 (210 Albanaca, 135 Srba, 9 Roma i 9 Muslimana), oteto je 29 lica (25 Albanaca i 4 Srbina), a zapaljena je 91 kuća (67 srpskih, 23 albanske i jedna romska).

Narodna skupština Republike Srbije zahteva od UNMIK-ove administracije da u roku od mesec dana sprovede istragu kojom će se razjasniti sudbina svih otetih i nestalih lica i da, nakon proteka tog roka, o rezultatima istrage obavesti porodice otetih i nestalih lica, kao i čitavu javnost, što je ne samo njena međunarodna, već i moralna obaveza.

Narodna skupština Republike Srbije apeluje na sve međunarodne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava da intenziviraju svoje napore kojima će se razjasniti sudbina 1300 otetih i nestalih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica sa Kosova i Metohije.

Dodatnu uznemirenost građana unelo je otvaranje carinskih punktova na administrativnoj liniji Kosova i Metohije i centralne Srbije. Ovo je još jedan akt kojim UNMIK-ova administracija na Kosovu krši Rezoluciju 1244. Građani se samoorganizuju u pokušaju da onemoguće delovanje nelegalnih carinskih punktova. Objašnjenja koja je UNMIK dao našim predstavnicima vlasti su protivrečna. Govori se o ubiranju poreza na promet i poreza na dodatnu vrednost, ali se to nigde u svetu ne čini na takav način. I poreska politika na Kosovu i Metohiji morala bi da se vodi u dogovoru sa jugoslovenskim vlastima, a da se sprovodi uobičajenim metodima. Ovako, ne samo da se negativno utiče na bezbednosnu situaciju, nego se fizičkim i pravnim licima nameće višestruko oporezivanje. Dajemo punu podršku otporu građana ovim grubim postupcima kojima se krše jugoslovenski carinski propisi i poreski propisi Republike Srbije.

Poseban problem predstavlja izrada „Pravnog okvira za privremenu samoupravu Kosova”. Osnovni tekst koji je napravljen u UNMIK-u ne daje elementarne garancije zaštite prava Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica.

Međunarodna zajednica na sebe je Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 preuzela potpunu odgovornost za garantovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i njenu primenu u celini. Zato tražimo da Ujedinjene nacije preduzmu neodložne konkretne mere za celovitu primenu ove rezolucije, a pre svega da osigura bezbednost i ravnopravnost svih građana na Kosovu i Metohiji, kao osnovnog preduslova za povratak prognanih i ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Nije prihvatljivo da se usvaja bilo kakav „Pravni okvir” za uspostavljanje tzv. autonomije, koji jeste obaveza po tački 10. Rezolucije, niti da se razmišlja o bilo kakvim izborima na Kosovu i Metohiji, bez prethodnog ispunjenja svih obaveza po tački 9. Rezolucije, a posebno obaveza utvrđenih podtačkama a) do d) koje govore o potpunoj demilitarizaciji tzv. OVK i drugih naoružanih grupa, kao i uspostavljanju bezbednog okruženja u kojem prognana lica mogu da se vrate svojim domovima u uslovima osigurane javne bezbednosti i reda.

Narodna skupština Republike Srbije zahteva od svih organa, tela i predstavnika međunarodne zajednice da se striktno pridržavaju Rezolucije 1244 SB UN, a posebno od radne grupe za izradu „Pravnih okvira za privremenu samoupravu Kosova” da usvoji amandmane srpske strane, kojima se obezbeđuje održavanje multietničkog Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i SR Jugoslavije, garantovanje prava nacionalnih zajednica i izgradnja privremenog sistema konsenzualne demokratije, u kojoj se institucionalno čuvaju razlike među nacionalnim i etničkim zajednicama i garantuju njihova prava i posebni interesi.

Narodna skupština smatra neprihvatljivim kršenje ljudskih prava, proces majorizacije i stvaranje državnih atributa na Kosovu i Metohiji.

RS broj 33

U Beogradu, 4. maja 2001. godine

Narodna Skupština Republike Srbije

Predsednik,

Dragan Maršićanin, s.r.