Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine, sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 10. Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/19 i 108/25),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine, sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. godine

"Službeni glasnik RS", broj 84 od 9. septembra 2026.

SADRŽAJ

1. UVOD 3

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA 5

2.1. SAŽETAK NALAZA VREDNOVANJA PRETHODNE STRATEGIJE 5

2.2. PLANSKA DOKUMENTA 5

2.2.1. Nacionalni pravni okvir i razvojne strategije u Republici Srbiji 5

2.2.2. Međunarodni okvir za donošenje Strategije 13

2.2.3. Regionalni okvir 18

2.3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA 20

2.3.1. Institucionalni okvir i ljudski resursi 23

2.3.2. Finansiranje nauke i ulaganja u istraživanje i razvoj 30

2.3.3. Finansiranje nauke i inovacija 34

2.3.4. Strateške investicije u naučnoistraživačku infrastrukturu i tehnološku modernizaciju 38

2.3.5. Ulaganja u naučnoistraživačku infrastrukturu 38

2.3.6. Rezultati naučnoistraživačkog rada 39

2.3.7. Tehnološki i društveni doprinos naučnoistraživačkog rada 43

2.3.8. Međunarodna saradnja 44

2.4. Tehnološki tokovi u svetu i Republici Srbiji 55

2.4.1. Tematske oblasti i istraživanja nekih najrazvijenijih zemalja 56

2.4.2. Tematske oblasti od značaja za Republiku Srbiju 56

2.4.3. Prioritetne tehnologije koje imauju širi ekonomski i društveni značaj 69

2.5. ANALIZA KLJUČNIH IZAZOVA I ŠANSI U OBLASTI NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 76

3. VIZIJA 82

4. CILJEVI STRATEGIJE 82

4.1. Opšti cilj Strategije 82

4.2. Posebni ciljevi Strategije 83

5. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE 87

5.1. OPIS MERA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE 87

Tabela: Matrica rizika po posebnim ciljevima i merama 139

6. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE I PRAĆENJE REALIZACIJE STRATEGIJE 141

7. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE 141

8. ZAVRŠNE ODREDBE 141

1. UVOD

U savremenom društvu, zasnovanom na znanju, nauka predstavlja jedan od ključnih stubova održivog razvoja, ekonomskog rasta i unapređenja kvaliteta života. Naučnoistraživačka delatnost takođe predstavlja jedan od osnovnih preduslova nacionalne bezbednosti, otpornosti i sposobnosti države da odgovori na složene krize. Nauka obuhvata širok spektar istraživanja, od fundamentalne nauke, koja ima za cilj stvaranje i širenje znanja, do primenjene nauke, koja je most ka tehnološkim promenama. Sve naučne oblasti, od prirodnih nauka i matematike, do inženjerstva, medicine, biotehnologije, društvenih i humanističkih nauka, podjednako učestvuju u ovom procesu. Nauka i tehnologija predstavljaju osnovne pokretače dugoročnog i održivog privrednog rasta, inovativnosti, konkurentnosti i društvenog razvoja. Primena naučno-tehnoloških rešenja u privredi omogućava rast produktivnosti, stvaranje inovativnih proizvoda i usluga, kreiranje novih privrednih sektora i privlačenje novih investicija. Istovremeno, nauka doprinosi povećanju kvaliteta života i izgradnji inkluzivnijeg i ekološki održivog društva. Uloga nauke je naročito naglašena u svetlu globalnih izazova kao što su klimatske promene, digitalizacija, energetska kriza, bezbednosne, odbrambene i zdravstvene pretnje. Nauka pruža ključne odgovore za rešavanje ovih složenih problema, razvijajući nove tehnologije i rešenja koja podržavaju održivi razvoj i socijalnu pravdu.

Da bi naučno-tehnološke aktivnosti u punoj meri doprinele razvoju i otpornosti društva, neophodno je njihovo strateško usmeravanje i kontinuirano praćenje. Zbog toga Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine predstavlja ključni dokument kojim se utvrđuju prioriteti i ciljevi budućeg razvoja nauke i tehnologije. Strategija je usmerena na uspostavljanje stabilnog i održivog naučnoistraživačkog sistema, unapređenje izvrsnosti u nauci i njenog značaja putem uticaja na rešavanje društveno-ekonomskih izazova.

Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija donosi se kao jedinstven dokument koji obuhvata nauku, tehnološki razvoj i inovacije. Izrada dokumenta sprovedena je u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, naučnoistraživačkim organizacijama, privrednim sektorom, organizacijama inovacionog ekosistema i drugim relevantnim zainteresovanim stranama. U proces izrade dokumenta biće uključene i ciljne grupe od značaja za sistem nauke, tehnologije i inovacija, kako bi se obezbedila potpuna usaglašenost strateških ciljeva sa potrebama korisnika politika.

Republika Srbija je u dosadašnjem periodu, kroz brojne programe međunarodne saradnje, postigla značajnu integraciju u globalne naučne procese. Strategija će omogućiti dalje jačanje njene uloge u međunarodnoj naučnoj zajednici.

Strategija naučno-tehnološkog razvoja Srbije 2021–2025. „Moć znanja” definisala je nauku i istraživanje kao temelj društvenog razvoja. U prethodnom strateškom periodu unapređena je istraživačka infrastruktura, ojačana međunarodna saradnja i povećan broj istraživača. Međutim, i dalje postoje brojni izazovi, koji podrazumevaju veća ulaganja u istraživanje i razvoj, jačanje saradnje nauke i privrede, zadržavanje mladih talenata i unapređenje sistema procene i vrednovanja naučnih rezultata.

Osnovna poruka ove strategije je „Odgovor nauke na izazove savremenog društva”. Ovom strategijom stvaraju se uslovi za jačanje nauke, njene uloge i značaja u društvu, kako bi naučnoistraživačka delatnost mogla da stvori vidljive i primenljive rezultate od značaja za održivi razvoj Republike Srbije. Posebna pažnja usmerava se na privlačenje mladih i talentovanih istraživača i na njihovo zadržavanje u zemlji, putem stvaranja povoljnih uslova za naučnoistraživački rad, kao i na primeni mera koje doprinose smanjenju odliva naučnoistraživačkog kadra, sa kojim se suočava većina malih zemalja. Strategija teži uspostavljanju racionalnih, realnih i dugoročno održivih mera usmerenih na zadržavanje i privlačenje visokoobrazovanog i naučnoistraživačkog kadra u Republici Srbiji. Ulaganja u naučnoistraživačku delatnost biće usmerena ka kontinuiranom i postepenom povećanju obima investicija, u skladu sa dinamikom ekonomskog razvoja i raspoloživim fiskalnim kapacitetima države, uz istovremeno obezbeđivanje izbalansiranog razvoja fundamentalnih i strateških istraživanja kao komplementarnih stubova nacionalnog naučnog i tehnološkog napretka.

Strategija je zasnovana i na konceptu „Jedno zdravlje” (One Health), koji prepoznaje neraskidivu povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, u skladu sa savremenim evropskim i globalnim naučnim, zdravstvenim i razvojnim politikama.

Ona se zasniva na principima racionalnog i promišljenog upravljanja, koji podrazumevaju potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa i svrsishodno i namensko trošenje sredstava. Potrebno je da se sistematski podstiče i nagrađuje izvrsnost u nauci na osnovu jasno definisanih kriterijuma, prema ostvarenim, merljivim i primenljivim rezultatima. Na taj način vrednuje se kvalitet i podstiče motivacija za bavljenje naukom, a nauka kroz merljive i primenljive rezultate doprinosi održivom razvoju Republike Srbije.

Da bi se ostvario osnovni cilj Strategije, koji se ogleda u unapređenju zdravlja građana, prosperiteta i blagostanja, nacionalne bezbednosti i otpornosti Republike Srbije, potrebno je da ona bude usaglašena sa drugim nacionalnim, regionalnim i evropskim strategijama, uključujući i strategiju kojom se utvrđuju prioritetne oblasti pametne specijalizacije.

Pravni osnov za donošenje Strategije

Strategija je doneta u skladu sa članom 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i čl. 10. i 11. Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/19 i 108/25). Izradu strategije je koordiniralo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, uz aktivnu saradnju i konsultacije sa širokim krugom zainteresovanih strana. Strategija integriše savremene globalne i evropske trendove u nauci, tehnologiji i inovacijama, uključujući zelenu i digitalnu transformaciju, veštačku inteligenciju i druge ključne oblasti od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Prilikom izrade Strategije uzeti su u obzir ključni izazovi i nedostaci identifikovani u naučnoistraživačkom sistemu Republike Srbije, kao i rezultati evaluacije prethodnog strateškog okvira, što omogućava kontinuitet i jasno usmeravanje ka njegovom daljem unapređenju. Strategija je usmerena na jačanje naučne izvrsnosti i relevantnosti, sa jasno definisanim ciljevima koji odgovaraju na trenutne i buduće izazove, i u potpunosti je usklađena sa potrebama društva i privrede Republike Srbije.

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

2.1. SAŽETAK NALAZA VREDNOVANJA PRETHODNE STRATEGIJE

Evaluacija Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine pokazala je da je planirano povećanje broja istraživača i jačanje istraživačkih karijera ostvareno jer je zabeležen rast broja zaposlenih istraživača, uključujući visoko učešće žena. U odnosu na pitanje međunarodne saradnje i integracije u istraživački prostor EU, planirano učešće u programima EU (Horizont Evropa, COST, EUREKA) je ostvareno, kroz povećano učešće i vidljivost Srbije u evropskim istraživačkim programima.

Ukupni efekti Strategije, razvrstani po pozitivnim i ograničenim efektima, su:

pozitivni efekti: rast budžetskih izdvajanja, jačanje istraživačke baze, bolja međunarodna integracija; ograničeni efekti: slabiji uticaj na privredne inovacije, nedovoljna komercijalizacija rezultata istraživanja, izostanak sistematske završne evaluacije.

Opšti zaključak je da je prethodna strategija doprinela stabilizaciji i jačanju sistema nauke, ali nije u potpunosti ostvarila ambiciozne ciljeve transformacije u inovaciono vođenu ekonomiju. Ključni strukturni ciljevi su delimično ostvareni, dok su operativni ciljevi (ljudski resursi, programi) u većoj meri ispunjeni, s tim što se konstatuje da su u periodu trajanja te strategije nastupile i nepredviđene spoljne okolnosti kao što je Pandemija COVID-19 koja je dodatno usložila postojeće izazove.

2.2. PLANSKA DOKUMENTA

2.2.1. Nacionalni pravni okvir i razvojne strategije u Republici Srbiji

Za izradu ove strategije relevantna su sektorska i međusektorska planska dokumenta koja doprinose razvoju nauke i tehnologije u Republici Srbiji. Okvir za njeno donošenje sadržan je kako u nacionalnim pravnim aktima i planskim dokumentima, tako i u međunarodnim planskim dokumentima.

Zakonodavni okvir relevantan za donošenje Strategije definisan je Zakonom o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/19 i 108/25), Zakonom o fondu za nauku Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 95/18), Zakonom o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 129/21) i Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18). Osim zakona, nacionalni okvir za donošenje Strategije uključuje i sledeće strateške dokumente: Strategiju pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, br. 21/20 i 96/23), Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 5/25), Strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/21), Strategiju industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20), Strategiju za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 9/23), Reformsku agendu Republike Srbije za period od 2024. do 2027. godine i Strategije i planski dokumenti Ministarstva rudarstva i energetike.

Prilikom izrade Strategije uzeti su u obzir i strateški i normativni dokumenti od značaja za sistem nacionalne bezbednosti i odbrane, naročito Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 94/19), Strategija odbrane Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 94/19) i Zakon o odbrani („Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 88/09, 88/09 – dr. zakon, 104/09 – dr. zakon, 10/15 i 36/18), u delu koji se odnosi na razvoj naučnoistraživačkih, tehnoloških i inovacionih kapaciteta od značaja za sistem odbrane Republike Srbije.

Tokom perioda primene Strategije obezbediće se njena kontinuirana usklađenost sa važećim nacionalnim i međunarodnim strateškim i planskim dokumentima. U slučaju donošenja novih ili revizije postojećih strateških dokumenata, aktivnosti i mere predviđene ovom strategijom usklađivaće se sa novim strateškim okvirom, u skladu sa propisanim mehanizmima praćenja i revizije, radi obezbeđivanja kontinuiteta i doslednosti u sprovođenju javnih politika.

Ciljevi realizacije naučnoistraživačke delatnosti propisani su članom 8. Zakona o nauci i istraživanjima, i podrazumevaju:

– stvaranje novih znanja radi podsticanja društvenog, tehnološkog, kulturnog, umetničkog i ekonomskog razvoja, povećanja društvenog proizvoda i podizanja standarda građana i kvaliteta života;

– očuvanje i unapređenje opšteg fonda znanja, kao uslova za razumevanje, jačanje i doprinos svetskim razvojnim procesima;

– unapređenje ukupnih naučnoistraživačkih kapaciteta (ljudskih resursa i institucija);

– podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i obezbeđivanje konkurentnosti robe i usluga na domaćem i svetskom tržištu;

– jačanje međunarodne naučne saradnje i doprinos u regionalnom, evropskom i globalnom istraživačkom prostoru;

– podrška stvaranju inovacija za privredu, transferu tehnologija i jačanju inženjerskih kapaciteta sa ciljem stvaranja inovacija za privredu, transferu tehnologija i jačanju inženjerskih kapaciteta sa ciljem stvaranja komparativnih prednosti na globalnom tržištu i promocija preduzetništva;

– unapređenje i širenje kulturnog i umetničkog ambijenta i stvaralačkog obrazovanja, sa ciljem očuvanja i afirmacije nacionalnog identiteta kao dela civilizacijske baštine i sistemsko podsticanje saradnje između institucija, kao i mobilnost istraživača, odnosno istraživačkog i administrativnog osoblja u okviru srpskog, regionalnog, evropskog i globalnog istraživačkog prostora.

Članom 10. Zakona o nauci i istraživanjima propisano je da strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije donosi Vlada radi planiranja i ostvarivanja dugoročnih strateških ciljeva, prioriteta i pravaca naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za naučnoistraživačku delatnost i u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.

Zakon o nauci i istraživanjima u članu 11. stav 1. propisuje da se „Strategija usaglašava sa strategijom opšteg privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije, kao i drugim nacionalnim, regionalnim i evropskim strategijama, uključujući i strategiju kojom se utvrđuju prioritetne oblasti pametne specijalizacije”.

Članom 11. stav 2. Zakona o nauci i istraživanjima definisan je sadržaj Strategije:

– stanje u oblasti naučnoistraživačke delatnosti;

– ciljevi koji se u oblasti nauke i tehnološkog razvoja žele postići na nivou Republike Srbije;

– prioriteti i pravci naučnog i tehnološkog razvoja;

– ciljana sredstva za nauku i istraživanja, koja se izdvajaju iz budžeta i privrede, izražena kao procenat bruto nacionalnog dohotka Republike Srbije;

– naučne oblasti i uže naučne discipline kao i interdisciplinarni i multidisciplinarni pravci koje treba posebno razvijati i materijalno podržavati radi dostizanja ciljeva u razvoju Republike Srbije;

– prioritetne potrebe u naci i tehnološkom razvoju i prioriteti ulaganja u naučnoistraživačke programe;

– materijalni i sistemski preduslovi za realizaciju Strategije;

– dinamika i faze realizacije;

– mere za sprovođenje Strategije i upravljanje njenom realizacijom;

– drugi elementi od značaja za sprovođenje Strategije, kao i

– prioriteti za koordinaciju rada Fonda za nauku Republike Srbije i mreže institucija.

Istim zakonom, u članu 12. propisano je da se opšti interes u naučnoistraživačkoj delatnosti ostvaruje putem programa institucionalnog finansiranja i drugih programa od opšteg interesa u skladu sa zakonom, kao i putem projektnog finansiranja preko Fonda za nauku Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad tog fonda. Članom 3. Zakona o fondu za nauku propisano je da se naučnoistraživačke i razvojne aktivnosti realizuju preko naučnih, tehnoloških i razvojnih programa u okviru kojih se realizuju projekti, radi ostvarivanja ciljeva sadržanih u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Istom odredbom je predviđeno da se finansiranje projekata sprovodi na način kojim se obezbeđuje konkurentnost i kvalitet rezultata, efikasnost primene istraživanja, otvorenost i dostupnost rezultata programa i projekata, kao i razvoj naučnih kadrova, integraciju u međunarodne naučne i tehnološke projekte i sisteme, saradnja sa naučnom dijasporom, privrednim sektorom i uređivanje svojinskih prava na rezultatima istraživanja, zaštita intelektualne svojine i autorskih prava, kao i zaštitu podataka.

Zakonom o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 129/21) uređuju se ciljevi i organizacija primene naučnih saznanja, tehničkih i tehnoloških znanja i pronalazaštva u funkciji unapređenja proizvoda, procesa i usluga kao pokretača razvoja Republike Srbije, a posebno subjekti nacionalnog inovacionog sistema, organizacija i nadležnost Fonda za inovacionu delatnost, finansiranje inovacione delatnosti i ekonomske podsticajne mere i registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Inovacionim politikama koje su sadržane u dokumentima javne politike, a koje Vladi predlaže Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost, tehnološki razvoj i inovacioni sistem, obezbeđuju se sistemski uslovi za stvaranje, razvoj i primenu inovacija. Ovo ministarstvo odgovorno je za utvrđivanje i realizaciju inovacionih politika, podsticanje razvoja inovacione delatnosti, transfera znanja i tehnologija u privredu, kao i za razvoj i unapređenje nacionalnog inovacionog sistema u Republici Srbiji.

Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) uređuje se planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinka tih propisa. Članom 13. Zakona o planskom sistemu definisano je da strategija, po pravilu, ima jedan opšti cilj i do pet posebnih ciljeva koji doprinose ostvarenju tog opšteg cilja, pri čemu se mora posebno voditi računa da ciljevi budu jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni. Istim članom se definiše obavezna sadržina strategije koja mora imati sledeće elemente: viziju, pregled i analizu postojećeg stanja, opšte i posebne ciljeve, mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva, ključne pokazatelje učinka na nivou ciljeva i mera, institucionalni okvir za praćenje sprovođenja i vrednovanje učinka strategije.

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji od 2020. do 2027. godine

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine usvojena je radi usmeravanja ekonomskog, naučno-tehnološkog i inovacionog razvoja Srbije ka društvu zasnovanom na znanju. Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine definiše ciljeve tako da kroz proces pametne specijalizacije usmerava razvoj Republike Srbije ka tome da bude prepoznata kao zemlja pametnih i kreativnih ljudi, visokokonkurentna u svetu po svojim proizvodima i uslugama koji su rezultat inovacija izgrađenih na znanju, kreativnosti i partnerstvima u oblastima: održive visokotehnološke proizvodnje hrane; sofisticiranih softverskih rešenja za globalno tržište; proizvodnih procesa i mašina budućnosti; kreativnih rešenja; sa visokim stepenom međusektorski integrisanih industrijskih i poslovnih rešenja i inovacija.

Ovim dokumentom identifikovane su prioritetne oblasti u kojima zemlja ima konkurentnu prednost, kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije i mašine / proizvodni procesi budućnosti.

U okviru prioritetnih domena Strategije pametne specijalizacije poseban značaj imaju održivo stočarstvo, akvakultura, proizvodnja bezbedne hrane i hrane za životinje i razvoj bioekonomije. Ove oblasti oslanjaju se na naučnoistraživačke kapacitete u veterinarskoj medicini, zdravlju životinja, epizootiologiji, zoonozama, biosigurnosti, antimikrobnoj rezistenciji i bezbednosti hrane, koji predstavljaju važnu osnovu za razvoj inovacija, jačanje konkurentnosti i unapređenje koncepta „Jedno zdravlje” (One Health).

Strategija predviđa angažovanje visokoobrazovanih, kreativnih i inovativnih pojedinaca kroz partnerstvo nauke, privrede, države i društva. Ona teži uspostavljanju konkurentne privrede na međunarodnom nivou, zasnovane na proizvodima i uslugama znanja. Dokument je izrađen prema metodologiji „umrežavanja” naučne zajednice, tehnoloških parkova i privrede.

Strategija utvrđuje pet posebnih strateških ciljeva: usmeravanje naučnoistraživačkih aktivnosti ka prioritetima 4S modela (nauka, tehnologija, kreativnost, konkurentnost); jačanje saradnje između aktera četvorostrukog heliksa (nauka–privreda–država–društvo); razvoj obrazovanja orijentisanog ka inovacijama i preduzetništvu; digitalizaciju i optimizaciju poslovnih procesa radi povećanja efikasnosti i transparentnosti; kao i internacionalizaciju privrede putem integracije u regionalne i globalne lance vrednosti. Na taj način, Strategija predstavlja ključni instrument za transformaciju Srbije u društvo zasnovano na znanju i inovacijama.

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine ima za cilj ubrzanje razvoja nacionalnih resursa za veštačku inteligenciju u privredi i obrazovanju, uz dostupnost za sve građane. Ova strategija predstavlja dokument koji postavlja okvir za razvoj i primenu veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine. Ona proizlazi iz ranijih aktivnosti u ovoj oblasti i ima za cilj da pozicionira Srbiju kao regionalnog lidera u IT i AI tehnologijama. U dokumentu se naglašava ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, inovacije i zakonodavni okvir. Strategija predviđa primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru, kao i podsticanje privatnog razvoja tehnologija.

Ona predviđa primenu veštačke inteligencije u naučnim istraživanjima i visokom obrazovanju, integrišući je u različite naučne discipline i podržavajući razvoj talentovanih pojedinaca. Ključni uspeh vidi se u jačanju upravljanja istraživačkim institutima i akademskim institucijama, kao i u formiranju ekosistema koji omogućava saradnju između akademskih institucija i privrede, podstičući inovacije i komercijalizaciju. Strategija uključuje finansiranje i razvoj naučnoistraživačkih projekata u oblasti veštačke inteligencije, posebno osnovnih istraživanja, i podršku istraživačima za globalno priznanje, kao i implementaciju specijalizovanih kurseva na univerzitetima i u istraživačkim institucijama.

U Strategiji razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine ističe se značaj realizacije naučnoistraživačkih projekata u oblasti inovacija, infrastrukture i osnovnih i primenjenih istraživanja. Osnovne tematske oblasti su: opšta veštačka inteligencija (General artificial intelligence), mašinsko učenje (Machine learning), obrada prirodnog jezika (Natural language processing), planiranje (Planning), razumevanje znanja (Knowledge reasoning), računarski vid i govorna komunikacija (Computer vision and speech communication), inteligentni sistemi (Intelligent systems).

Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine

Integracija obrazovanja i nauke predstavlja ključni preduslov za inovativan, održiv i konkurentan razvoj. Obrazovanje stvara kapacitete i ljudske resurse, dok nauka proizvodi nova znanja, tehnologije i rešenja za privredne i društvene izazove. Zbog toga su saradnja i koordinacija između ministarstva nadležnog za obrazovanje i ministarstva nadležnog za nauku, tehnološki razvoj i inovacije od suštinske važnosti. Posebno značajnu ulogu u tom procesu ima treći nivo studija, doktorske akademske studije, koji predstavlja simbiozu obrazovnog sistema i naučnoistraživačkog rada i predstavlja ključnu tačku susreta obrazovanja i nauke.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine usvojena je radi unapređenja kvaliteta, relevantnosti i efikasnosti obrazovno-vaspitnog sistema. Dokument naglašava potrebu da obrazovanje odgovori promenama na tržištu rada i razvoju kompetencija učenika i budućih studenata. On takođe uvažava specifičnosti učenika sa smetnjama u razvoju i pripadnika nacionalnih manjina. Strategija predviđa da više dece bude obuhvaćeno obrazovanjem, i usavršavanje nastavnog osoblja i unapređenje infrastrukture. Određuje okvir za obrazovanje orijentisano ka inovacijama i preduzetničkom duhu.

Vizija razvoja obrazovanja i vaspitanja ove strategije stavlja akcenat na spremnost svake zemlje za što uspešnije savladavanje budućih izazova, kao i ubrzani tehnološki razvoj. U ovoj strategiji prepoznate su potrebe za usaglašavanjem politika u obrazovanju sa naučnim, tehničkim, tehnološkim i održivim razvojem i savremenim kretanjima u društvu i ekonomiji. Vizija Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine naglašava spremnost zemlje da uspešno odgovori na buduće izazove i tehnološki napredak. Ova strategija prepoznaje potrebu za usklađivanjem obrazovnih politika sa naučnim, tehnološkim i održivim razvojem, kao i sa savremenim tokovima u društvu i ekonomiji.

Za ostvarenje vizije ove strategije neophodno je razvijati kulturu celoživotnog učenja, kao i transformisati procese učenja i podučavanja u pravcu razvoja kritičkog mišljenja, medijske i informatičke pismenosti. Obrazovanje mora biti usklađeno sa najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima, održivim razvojem i participativnošću na svim nivoima obrazovnog procesa.

Jedna od mera u okviru Strategije je razvoj i primena modela finansiranja koji podstiče kvalitet visokog obrazovanja, kao i efikasnost i uspešnost studiranja. Kao ključni pokazatelj ovog modela predviđen je procenat nastavnika, istraživača i saradnika koji su uključeni u istraživačke projekte, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou, kroz novi sistem finansiranja.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine

Strategija industrijske politike Republike Srbije u vidu političkog okvira usmerena je ka razvoju industrije u periodu od 2021. do 2030. godine. Ona ima za cilj transformaciju industrijske strukture Srbije, povećanje konkurentnosti i izvozne orijentacije industrijskih subjekata. U fokusu su tehnološki napredni sistemi, integracija u globalne lance vrednosti i podsticanje inovacija u industrijskim procesima. Ona je deo šireg plana da se industrija razvije u visokotehnološku, održivu i konkurentnu privrednu granu.

Strategija industrijske politike Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine prepoznala je kao jedan od ključnih strateških izazova povećanu potrebu za razvojem nauke i istraživačko-razvojne izvrsnosti, sa ciljem stvaranja i komercijalizacije konkurentnih inovativnih proizvoda i usluga, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Kao odgovor na ovaj izazov, strateški posebni cilj 2 fokusiran je na razvoj industrije zasnovane na inovacijama i naprednim tehnološkim procesima. Ovaj cilj će se realizovati, između ostalog, kroz meru 2.1. – Podsticanje industrijskih subjekata za razvoj inovativnih rešenja putem projekata saradnje sa naučnoistraživačkom zajednicom, kao i meru 2.3. – Podrška razvoju i unapređenju proizvodnih procesa kroz projekte industrijske institucionalne infrastrukture, sa posebnim fokusom na podršku projektima institucionalne infrastrukture.

Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

Strategija za mlade do 2030. godine usvojena je kao okvir za omladinsku politiku Republike Srbije, koji obuhvata različite aspekte položaja mladih u društvu. Predviđa standardizaciju lokalnih politika za mlade i mehanizme međusektorske saradnje koji omogućavaju povećanu podršku mladima. Ona teži boljem uključivanju mladih u procese donošenja odluka, razvoju njihovog potencijala i stvaranju uslova za njihovo održivo učešće u društvu. Strategijom za mlade u Republici Srbiji predviđena je mera 4.1. – Podrška razvoju mladih talenata, koja ima za cilj promociju Fonda kao mehanizma za povećanje motivacije mladih u oblastima nauke i umetnosti. Međusektorska saradnja i koordinacija na svim nivoima podrazumevaju podršku jačanju svesti o značaju mladih, kroz koordinirani razvoj i praćenje omladinske politike, sa posebnim akcentom na prepoznavanje mladih kao važnog društvenog resursa. Vlada Republike Srbije osnovala je Fond za mlade talente kako bi podstakla izuzetna postignuća mladih i njihov profesionalni razvoj. Fond godišnje finansijski podržava više od 3.500 srednjoškolaca i studenata, pružajući im mogućnosti za stručne prakse i zapošljavanje. Razvoj naučnoistraživačkog i inovacionog sistema u značajnoj meri zavisi od kontinuirane obnove, razvoja i proširenja istraživačkog kadra. Strategija prepoznaje značaj mladih istraživača kao nosilaca budućeg razvoja nauke i inovacija i usmerena je ka stvaranju uslova za njihovo uključivanje u naučnoistraživački rad, profesionalni razvoj i dugoročno zadržavanje u sistemu. U tom cilju, posebna pažnja biće posvećena razvoju mehanizama za kontinuirano zapošljavanje mladih istraživača, unapređenju njihovih karijernih perspektiva, podsticanju nezavisnog istraživačkog rada i uspostavljanju dugoročne kadrovske politike u naučnoistraživačkom sektoru.

Reformska agenda Republike Srbije za period od 2024. do 2027. godine

Reformska agenda predstavlja značajan strateški dokument koji uređuje međudržavne sporazume, projekte i reformske mere u periodu od 2024. do 2027. godine. Ona obuhvata različite sektore javne uprave, finansija i privrede i ima cilj da uskladi mere sa strateškim i međunarodnim okvirima. Agenda omogućava praćenje i koordinaciju reformskih aktivnosti između institucija i donosioca politika. Takođe postavlja osnovu za primenu strukturnih i sistemskih izmena kroz projekte i sporazume sa međunarodnim partnerima.

Reformskom agendom Republike Srbije za period od 2024. do 2027. godine, u okviru politike razvoja poslovnog okruženja i privatnog sektora, predviđena je Reforma 6.2.2: Dalji razvoj naučnog i inovacionog ekosistema za ekonomiju zasnovanu na znanju. Cilj ove mere je jačanje inovacionog ekosistema kroz povećanje broja finansiranih istraživača i inovatora u nacionalnom inovacionom sistemu, kao i kroz povećanje registra subjekata na portalu e-Inovacije. Ova mera teži jačanju konkurentnosti kroz povećanje privatnih investicija u istraživanje i inovacije, koje bi do kraja 2026. godine trebalo da dostignu 50% ukupnih izdataka namenjenih u te svrhe.

Strategije i planska dokumenta u oblasti energetike i klimatskih promena

Ministarstvo rudarstva i energetike izradilo je Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine, Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik RS”, broj 94/24), Plan pravedne energetske tranzicije Republike Srbije do 2030. godine1 (u daljem tekstu: Plan), Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine (u daljem tekstu: Integrisani plan) („Službeni glasnik RS”, broj 70/24), dok je Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo Strategiju niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine2.

U Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine navedene su mineralne sirovine (metalične, nemetalične i energetske) kojima Srbija raspolaže i koje pružaju mogućnost za eksploataciju.

U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine zadaci koji predstoje da bi se postigla održiva energetika jesu: povećanje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, zaštita životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene. U ovoj strategiji predlaže se „jačanje naučnoistraživačkog potencijala u oblasti vodoničnih tehnologija”, te „raspoloživa domaća sredstva treba ciljano usmeravati u one projekte koji kreiraju novu kariku u lancu vrednosti vodonika i smanjuju zavisnost od uvoznih tehnologija”.

U Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, navodi se: „Istraživanje, inovacije i konkurentnost predstavljaju posebnu oblast koja se odnosi na cilj da se pokaže posvećenost zemlje pružanju podrške inovacijama u oblasti razvoja niskougljeničnih tehnologija i čistih energetskih tehnologija”, a to je „prilika da se unapredi konkurentnost nacionalne privrede, a time i pokretači privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta”.

Predviđa se istraživanje, razvoj i primena naprednih tehnologija skladištenja energije, uključujući skladištenje električne i toplotne energije, sa ciljem povećanja energetske efikasnosti, dostupnosti, otpornosti i bezbednosti energetskih sistema, uz smanjenje troškova primene. Posebna pažnja biće usmerena na razvoj rešenja koja doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju uticaja klimatskih promena u urbanim sredinama, uključujući posledice kao što su povećanje učestalosti i intenziteta toplotnih talasa, ekstremnih temperatura, perioda suše, intenzivnih padavina i poplava, kao i povećano opterećenje energetskih sistema usled promena u potrebama za grejanjem i hlađenjem. U tom kontekstu, podržaće se i razvoj tehnologija za reciklažu materijala i ponovnu upotrebu energije, kao i inovativnih tehnologija za skladištenje i/ili ponovnu upotrebu ugljen-dioksida.

Strategija nauke treba da definiše istraživačke potrebe u uslovima različitih scenarija razvoja energetskog sistema. Formulacije o budućem korišćenju pojedinih goriva, cenama ugljenika ili pojedinačnim investicijama ne treba predstavljati kao unapred utvrđene činjenice, već kao scenarije koji se analiziraju primenom transparentnih tehno-ekonomskih i ekoloških metodologija

U Strategiji niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. sa projekcijama do 2050. godine postavljeni su uslovi koje je potrebno da Republika Srbija ispuni do 2030. godine, jer se na to obavezala Sporazumom iz Pariza. U skladu sa Sporazumom iz Pariza i kroz ažurirani Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), Republika Srbija je preuzela obavezu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13,2% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2010. godine (odnosno 33,3% u odnosu na 1990. godinu), uz cilj smanjenja od 40,1% do 2035. godine u odnosu na 1990. godinu.

2.2.2. Međunarodni okvir za donošenje Strategije

Strategija je zasnovana na smernicama iz globalnih, evropskih i regionalnih strateških dokumenata i inicijativa u oblasti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Usklađena je sa savremenim trendovima u domenu zelene transformacije, digitalizacije, otvorene nauke i veštačke inteligencije. Pored toga, Strategija je utemeljena na međunarodnim principima naučnoistraživačke etike, inkluzivnosti, zaštite životne sredine, očuvanja kulturne baštine i društveno-ekonomske održivosti.

Agenda Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine definisala je 17 ciljeva održivog razvoja koji predstavljaju globalni plan za ostvarivanje ravnoteže između privrednog rasta, socijalne inkluzije i zaštite životne sredine.1 Ova agenda naročito ističe nauku i tehnološki razvoj kao ključne alate za rešavanje globalnih izazova poput siromaštva, nejednakosti, klimatskih promena, degradacije životne sredine, kao i za uspostavljanje mira i pravde. Konkretno, Cilj 9 (Industrija, inovacije i infrastruktura) naglašava važnost inovacija i izgradnje infrastrukture za podsticanje održivog razvoja. Agenda takođe naglašava potrebu za povećanjem ulaganja u istraživanje i razvoj i promoviše nauku i obrazovanje kao suštinske elemente za postizanje održivog razvoja.

U okviru Agende 2030 uspostavljen je Mehanizam za prenošenje tehnologija koji treba da omogući korišćenje nauke, tehnologije i inovacija za postizanje ciljeva održivog razvoja. Ovaj mehanizam je osmišljen radi unapređenja saradnje između država članica, međunarodnih organizacija, privatnog i civilnog sektora, kao i drugih zainteresovanih strana. Glavni instrumenti u Mehanizmu prenošenja tehnologija su mape puta i akcioni planovi za usmeravanje nauke, tehnologije i inovacija ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.2

Republika Srbija je jedna od pet država koje su od 2019. godine uključene u globalni pilot program Ujedinjenih nacija za izradu nacionalne mape puta „Nauka, tehnologija i inovacije za dostizanje ciljeva održivog razvoja”, koja je u slučaju naše zemlje bazirana na proširenom okviru Strategije pametne specijalizacije.

Na inicijativu Republike Srbije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2023. godine usvojila rezoluciju „Međunarodna decenija nauka za održivi razvoj: 2024–2033”3 Rezolucija potvrđuje ključnu ulogu nauke u rešavanju globalnih izazova, postizanju održivog razvoja i stvara platformu za saradnju različitih zainteresovanih strana u ostvarivanju ciljeva održive budućnosti.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svom pristupu naučno-tehnološkoj politici naročito ističe značaj sledećih elemenata: obrazovana i kvalifikovana radna snaga, povoljno poslovno okruženje, efikasan sistem za stvaranje i širenje znanja i razvoj javnih politika u ovoj oblasti.4 Imajući u vidu aktuelne globalne trendove, OECD ukazuje na neophodnost oblikovanja naučno-tehnološke politike u skladu sa zahtevima koje nameću klimatske promene, digitalna transformacija, geopolitičke tenzije i strateška konkurencija u novim tehnologijama.5 Novi pristup naučno-tehnološkoj politici obuhvata kreiranje i sprovođenje inicijativa koje će pokrenuti pozitivne društveno-ekonomske transformacije. U tom kontekstu, OECD utvrđuje pravce za usmeravanje naučno-tehnoloških politika ka omogućavanju transformativnih promena. Ove politike treba da budu usmerene na rešavanje društvenih i ekonomskih izazova, zasnovane na široko prihvaćenim vrednostima, orijentisane ka širenju inovacija, aktivne u promovisanju postupnog napuštanja zastarelih tehnologija, koordinisane na više nivoa, i dovoljno agilne i eksperimentalne kako bi se prilagodile novim izazovima.6

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) donela je niz preporuka za kreiranje i sprovođenje naučno-tehnoloških politika koje su etičke, inkluzivne i usklađene sa ciljevima održivog razvoja. Poseban akcenat stavljen je na upotrebu naučnoistraživačkih aktivnosti za stvaranje humanijeg i pravednijeg društva, uz unapređenje kulturnog i materijalnog blagostanja.7 Pored toga, ova organizacija se zalaže za integraciju principa otvorene nauke u nacionalne naučno-tehnološke politike kako bi se omogućila veća dostupnost, transparentnost, održivost i međunarodna saradnja.8 Otvorena nauka predstavlja jedan od stubova savremenog međunarodnog naučnoistraživačkog sistema i razvija se u skladu sa preporukama UNESSO-a, principima Evropskog istraživačkog prostora (European Research Area – ERA), kao i evropskim inicijativama usmerenim ka otvorenom pristupu naučnim rezultatima i odgovornom upravljanju istraživačkim podacima. U tom kontekstu, razvoj nacionalnog okvira otvorene nauke podrazumeva uspostavljanje i unapređenje infrastrukture za dostupnost naučnih rezultata, uključujući nacionalne repozitorijume, obezbeđivanje otvorenog pristupa publikacijama nastalim uz korišćenje javnih sredstava, razvoj politika upravljanja istraživačkim podacima u skladu sa principima FAIR (Findable, Accessible, Interoperable, Reusable), kao i podršku modelima otvorenog pristupa naučnom izdavaštvu. Na ovaj način obezbeđuje se veća vidljivost, dostupnost i ponovna upotreba rezultata istraživanja, uz jačanje integracije nacionalnog naučnoistraživačkog sistema u međunarodne tokove otvorene nauke.

Međunarodna inicijativa koja će u velikoj meri oblikovati budući razvoj nauke i tehnološkog razvoja jeste Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPAI), koje se bavi razvojem, etičkom primenom i međunarodnom saradnjom u oblasti veštačke inteligencije. Republika Srbija je postala članica ovog partnerstva 2022. godine, dok je tokom 2025. godine uspešno obavljala predsedavajuću ulogu. U 2024. godini OECD i GPAI su ujedinili snage kako bi unapredili ambicioznu agendu za primenu bezbedne i pouzdane veštačke inteligencije, zasnovane na OECD Preporukama o veštačkoj inteligenciji. Treba prepoznati rezolucije Svetske zdravstvene organizacije koje traže bolju integraciju dokaza iz bihejvioralnih nauka u razvoj i implementaciju zdravstvenih politika, intervencija i komunikacija, sa ciljem dosezanja Ciljeva održivog razvoja, a odnose se na primenu ne samo dokaza i metoda iz medicinskih nauka i javnog zdravlja već i iz humanističkih i društvenih nauka, tzv. primena behavioural (and cultural) insights – BCI ili BI.910

Prva rezolucija se odnosi na Evropu i Srbija je potpisnica te rezolucije. BCI ili BI podrazumeva sticanje uvida u kontekstualne i individualne faktore koji utiču na ponašanje u vezi sa zdravljem i korišćenje ovih uvida za razvoj i evaluaciju politika, usluga i komunikacija koje deluju na poboljšanje zdravlja i blagostanja, i smanjuju nejednakosti u zdravlju.

––––––––

1 United Nations (2015). Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development. https://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/21252030%20Agenda%20for%20Sustainable%20Development% 20web.pdf

2 United Nations (2018). Science, Technology and Innovation for the SDGs Roadmaps – Framework and Working Method. IATT Policy brief No. 1. https://sdgs.un.org/sites/default/files/2021-05/Policy%20Brief%20No%201%20-%20STI%20for%20SDGs%20Roadmaps-%20Sep%202018.pdf

3 Resolution adopted by the General Assembly on 25 August 2023 [without reference to a Main Committee (A/77/L.100)] 77/326. International Decade of Sciences for Sustainable Development, 2024–2033, https://docs.un.org/en/A/RES/77/326

4 OECD (2015). The Innovation Imperative: Contributing to Productivity, Growth and Well-Being, OECD Publishing, Paris. https://doi.org/10.1787/9789264239814-en

5 OECD (2023). OECD Science, Technology and Innovation Outlook 2023: Enabling Transitions in Times of Disruption, OECD Publishing, Paris. https://doi.org/10.1787/0b55736e-en

6 OECD (2024). Agenda for Transformative Science, Technology and Innovation Policies, OECD Science, Technology and Industry Policy Papers, OECD Publishing, Paris. https://doi.org/10.1787/ba2aaf7b-en

7 UNESCO (2018). Recommendation on Science and Scientific Researchers. Paris, France. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000263618

8 UNESCO (2021). Recommendation on Open Science. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000379949

9 World Health Organization Regional Office for Europe. Regional Committee for Europe ns. Seventy-second Regional Committee for Europe: Tel Aviv, 12–14 September 2022: European regional action framework for behavioural and cultural insights for health, 2022–2027 . Tel Aviv: WHO Regional Office for Europe; 2022. Available from: https://iris.who.int/handle/10665/360898

10 World Health Organization. Seventy-six World Health Assambly, Geneva, 21-30 May 2023: Behavioral science for better health. Geneva: WHO; 2023. Avalable from: https://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/WHA76/A76_R7-en.pdf

Usklađenost sa politikom i legislativom EU

Republika Srbija je nakon uspešnog otvaranja i privremenog zatvaranja poglavlja 25 – Nauka i istraživanje, 13. decembra 2016. u Briselu, još intenzivnije pristupila inicijativama koje su dostupne zemljama kandidatima. Istraživanje i inovacije su ključni instrumenti za ostvarivanje ciljeva Evropskog zelenog dogovora, trenutne strategije rasta Evropske unije, koja teži transformaciji Evrope u prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, kroz održivi ekonomski rast i zaštitu životne sredine.11

Strateški plan Evropske unije u oblasti istraživanja i inovacija za period od 2020. do 2024. imao je za cilj stvaranje novog znanja i inovacija koje će omogućiti zelenu i digitalnu transformaciju, unaprediti privredni rast i zaposlenost, povećati otpornost na globalne krize i obezbediti inkluzivnost i jednakost.12 Glavne poluge za postizanje ovih ciljeva su novi okvirni program za istraživanje i inovacije, Horizont Evropa i unapređena inicijativa Evropski istraživački prostor. Evropski istraživački prostor, inicijativa pokrenuta 2000. godine za poboljšanje povezanosti nacionalnih naučnoistraživačkih i inovacionih sistema, ažurirana je 2020. godine. Novi prioriteti uključuju usmeravanje investicija na zelenu i digitalnu transformaciju, podršku izvrsnim istraživanjima, primenu naučnoistraživačkih rezultata u privredi i bolju integraciju istraživačkih i inovacionih politika (European Commission, 2020c).13

Jedan od važnih aspekata Evropskog istraživačkog prostora je upravljanje istraživačkom infrastrukturom kako bi se povećali kvalitet, dostupnost i efikasnost istraživačkih kapaciteta. Najvažnije inicijative Evropske unije u ovoj oblasti su: 1) Evropski strateški forum za istraživačku infrastrukturu (ESFRI) kao strateški instrument za naučnu integraciju evropske istraživačke infrastrukture, 2) Evropski konzorcijum za istraživačku infrastrukturu (ERIC) kao pravni okvir za uspostavljanje i funkcionisanje istraživačkih kapaciteta i 3) Evropski oblak otvorene nauke (EOSC) kao pristup koji će omogućiti stvaranje virtuelnog okruženja u kojem istraživači mogu jednostavno čuvati i koristiti istraživačke podatke, rešenja i rezultate.

Uvažavajući značaj izvrsnosti u nauci, tehnologiji i inženjerstvu, Evropska unija je 2022. godine usvojila Novu evropsku inovacionu agendu, koja se oslanja na niz mera za podršku „dubokim” tehnološkim inovacijama.14 Ove inovacije se baziraju na naučnim dostignućima u oblastima kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo, biotehnologija i napredni materijali, čime se otvaraju mogućnosti za rešavanje brojnih globalnih izazova. Jedan od programa Evropske unije, koji će podržati implementaciju ove agende, jeste program Digitalna Evropa. Ovaj program će finansirati projekte iz oblasti digitalnih inovacija, digitalne transformacije, razvoja digitalne infrastrukture i unapređenja digitalnih veština. Do kraja 2027. godine program će omogućiti ulaganja od oko 7,5 milijardi evra u oblasti kao što su računarstvo visokih performansi, veštačka inteligencija i sajber bezbednost.15 Republika Srbija je 2023. godine potpisala sporazum o učešću u programu Digitalna Evropa čime je domaćim akterima omogućeno, u potpunosti ravnopravno sa subjektima iz zemalja članica EU, da apliciraju za finansiranje projekata.

U skladu sa dokumentom EUA Vision 2030 otvorenih univerziteta, svi evropski univerziteti biće odgovorni, autonomni i slobodni, ali ujedinjeni u zajedničkoj misiji obrazovanja, istraživanja, inovacija i kulture u službi društva. Razvoj institucionalne fleksibilnosti univerziteta omogućiće im da preuzmu proaktivnu ulogu u oblikovanju i ubrzavanju društvenih transformacija. Oni će predstavljati otvoren i podsticajan prostor za zajedničko stvaranje znanja, oblikujući budućnost društva zasnovanog na znanju u saradnji sa svim društvenim akterima. Univerziteti će obezbeđivati prostor za razvoj novih ideja, unapređivati multidisciplinarna istraživanja i primenjivati načela otvorene nauke kao standard unapređenja znanja. Istraživački rezultati biće otvoreno dostupni, u skladu sa FAIR principima. Aktivno će unapređivati etičke standarde i integritet u istraživanju, zadržati odgovornost za razvoj doktorskih studija i obrazovanje novih generacija visokokvalifikovanih istraživača.16 U razvoju naučnoistraživačke i inovacione infrastrukture, kao i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, neophodno je obezbediti usklađenost sa važećim propisima i standardima u oblasti informacione bezbednosti, sajber-bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti. Pored relevantnog regulatornog okvira Evropske unije, uključujući NIS2 direktivu, EU Strategiju sajber-bezbednosti i Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act), potrebno je dosledno primenjivati i nacionalni normativni i institucionalni okvir, uključujući Zakon o informacionoj bezbednosti, sistem nacionalnog CERT/CSIRT i metodologije za procenu rizika IKT sistema od posebnog značaja. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti visokorizičnim sistemima veštačke inteligencije, u skladu sa principima AI Ast-a, naročito u pogledu upravljanja rizicima, transparentnosti, dokumentovanja sistema i obezbeđivanja odgovarajućeg ljudskog nadzora. Takođe, potrebno je podsticati saradnju naučnoistraživačkih organizacija sa nacionalnim CERT/CSIRT telima, kroz razmenu informacija o sajber pretnjama, zajedničke obuke i istraživanja u oblasti zaštite kritične i naučnoistraživačke infrastrukture.

––––––––

11 European Commission (2019). Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions. The European Green Deal. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=COM%3A2019%3A640%3AFIN

12 European Commission (2020). Strategic Plan 2020–2024 – search and Innovation. https://commission.europa.eu/document/download/5ac1ff20-d41e-4c10-9a05-048b7339292e_en?filename=rtd_sp_2020_2024_en.pdf

13 European Commission (2020). Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions. A new ERA for Research and Innovation. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=COM%3A2020%3A628%3AFIN

14 European Commission (2022). Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions. A New European Innovation Agenda. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52022DC0332

15 Publications Office of the European Union (2021). Regulation (EU) 2021/694 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2021 establishing the Digital Europe Programme and repealing Decision (EU) 2015/2240. https://eur-lex.europa.eu/eli/reg/2021/694/oj

16 European University Association. (2021, February). Universities without walls – A vision for 2030. Brussels: European University Association. https://www.eua.eu/resources/publications/957:universities-without-walls-%E2%80%93-eua%E2%80%99s-vision-for-europe%

2.2.3. Regionalni okvir

Razvoj nauke u Republici Srbiji u poslednjoj deceniji sve više se posmatra u kontekstu regionalne i evropske saradnje. Kao zemlja koja teži potpunom uključivanju u Evropski istraživački prostor (ERA), Republika Srbija nastoji da svoju naučnu politiku uskladi sa prioritetima regiona Zapadnog Balkana, kao i sa standardima Evropske unije. Regionalni okvir za razvoj nauke obuhvata više aspekata: zajedničke istraživačke programe, saradnju naučnih institucija, mobilnost istraživača i usklađivanje pravnog i institucionalnog okvira. Posebna pažnja posvećuje se podsticanju inovacija, razvoju tehnoloških parkova i jačanju veza između nauke i privrede. Srbija je, zajedno sa ostalim partnerima Zapadnog Balkana, uključena u Plan rasta za Zapadni Balkan (Growth Plan for the Western Balkans) Evropske unije za period 2024–2027. godine. Reformska agenda Republike Srbije za period 2024–2027. godine predstavlja deo Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan i povezana je sa Instrumentom za reforme i rast za Zapadni Balkan, koji predstavlja finansijski okvir za podršku sprovođenju dogovorenih reformi. U okviru ovog procesa, Republika Srbija je definisala konkretne reformske korake i obaveze u oblastima značajnim za ekonomski razvoj, konkurentnost, poslovno okruženje i približavanje standardima Evropske unije. Ispunjenje preuzetih reformskih koraka prati se kroz utvrđene pokazatelje i predstavlja osnovu za pristup predviđenim sredstvima podrške.

U okviru ovih programa, Srbija aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama kao što su Western Balkans Research and Innovation Strategy for Smart Specialisation (WB-RI4S) i programima koje finansira Evropska komisija. Ove inicijative doprinose boljoj integraciji naučne zajednice, zajedničkom rešavanju društvenih i ekoloških izazova, kao i podizanju kapaciteta istraživačkih centara i edukaciji mladih istraživača. Cilj strategije je da se kreira održiv sistem istraživanja, koji će omogućiti Srbiji i celom regionu da povećaju konkurentnost, ubrzaju tehnološki razvoj i unaprede kvalitet života. Agenda Zapadnog Balkana za inovacije, istraživanje, obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, usvojena krajem 2021. godine, postavila je temelj za saradnju između Evropske unije i ekonomija Zapadnog Balkana, s ciljem podsticanja društveno-ekonomskog razvoja i jačanja regionalne saradnje. U sferi istraživanja i inovacija, agenda se fokusira na podršku izgradnji društava zasnovanih na znanju, unapređenje donošenja odluka na osnovu dokaza, pridruživanje EU programima finansiranja i na transformaciju naučnoistraživačkih i inovacionih ekosistema.17

Republika Srbija aktivno učestvuje u sprovođenju dve sveobuhvatne makroregionalne strategije: Strategiji EU za Dunavski region (EUSDR) i Strategiji EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR). Dugogodišnja implementacija makroregionalnih strategija EU pokazala je da su ove strategije stabilne i fleksibilne platforme za saradnju, koje omogućavaju bolju koordinaciju resursa, usklađivanje politika i zajedničke inicijative u brojnim oblastima.

U okviru Strategije Evropske unije za Dunavski region Republika Srbija koordinira dve prioritetne oblasti: Prioritetnu oblast 7 – Izgradnja društva znanja kroz istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije i Prioritetnu oblast 1b –Unapređenje mobilnosti i multimodalnosti u železničkom, drumskom i vazdušnom transportu. Glavne aktivnosti Prioritetne oblasti 7 – Društvo znanja su: koordinacija nacionalnih, regionalnih i EU fondova s ciljem podsticanja izvrsnosti u domenu istraživanja, razvoja i inovacija; promocija učešća zemalja Dunavskog regiona u programima Evropske unije za istraživanje i inovacije, naročito u programu Horizont Evropa; jačanje saradnje između univerziteta, istraživačkih organizacija i malih i srednjih preduzeća; povećanje vidljivosti nauke i inovacija; razmena znanja i iskustava u vezi sa formulisanjem, implementacijom i evaluacijom strategija pametne specijalizacije; promocija horizontalne naučno-tehnološke saradnje sa drugim prioritetnim oblastima i drugim makroregionalnim strategijama.18

Strategija EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR)19 usmerena je na postizanje održivog, pametnog i inkluzivnog ekonomskog razvoja kroz nekoliko tematskih prioriteta, odnosno stubova. Republika Srbija koordinira Tematskim stubom 2 – Povezivanje regiona, koji obuhvata oblasti transporta i energetike. U okviru Tematskog stuba 1 – Razvoj održive „plave ekonomije”, koji je usmeren na održivo korišćenje resursa mora i priobalnih područja, kao i razvoj inovacija i novih poslovnih mogućnosti u povezanim sektorima, jedan od glavnih ciljeva je unapređenje istraživanja, inovacija i saradnje u oblastima povezanim sa morskim resursima, biotehnologijom i biobezbednošću, uz jačanje transfera znanja i umrežavanja istraživačkih i privrednih subjekata. Aktivnosti usmerene ka ostvarivanju ovog cilja uključuju razvoj naučno-tehnoloških platformi u oblastima održive mobilnosti, korišćenja prirodnih resursa, biotehnologije i biobezbednosti; uspostavljanje makroregionalnih klastera; podsticanje mobilnosti istraživača; unapređenje pristupa evropskim fondovima i podršku razvoju inovativnih kompanija i startapova.

––––––––

17 European Commission (2021). A Western Balkans agenda on innovation, research, education, culture, youth & sport, Publications Office of the European Union. https://data.europa.eu/doi/10.2777/831554

18 European Commission (2020). EUSDR Action plan. https://danube-region.eu/wp-content/uploads/2020/04/EUSDR-ACTION-PLAN-SWD202059-final.pdf

19 European Commission (2020). EUSAIR Action plan. https://www.adriatic-ionian.eu/wp-content/uploads/2020/04/EUSAIR-SWD-2020.pdf

2.3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

Obezbeđivanje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, kao i kontinuirani razvoj naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji, sprovodi se u okviru institucionalnog sistema koji čine nadležni državni organi, stručna tela i savetodavne institucije, u skladu sa zakonom i drugim propisima koji uređuju oblast nauke i tehnološkog razvoja. U sistemu upravljanja, koordinacije i unapređenja naučnoistraživačke delatnosti posebno su nadležni sledeći organi i tela: Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj, kao najviše stručno i savetodavno telo koje utvrđuje strateške prioritete, daje mišljenja na predloge propisa i strategija u oblasti nauke i tehnologije, prati njihovo sprovođenje i predlaže mere za unapređenje naučnoistraživačkog sistema Republike Srbije; Odbor za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija, kao stručno telo nadležno za sprovođenje postupka akreditacije naučnoistraživačkih organizacija, utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti i davanje stručnih ocena u vezi sa kvalitetom istraživačkih kapaciteta i rezultata; Komisija za sticanje naučnih zvanja, koja odlučuje o ispunjenosti uslova za izbor u naučna zvanja, vrši stručnu evaluaciju naučnog opusa kandidata i obezbeđuje primenu jedinstvenih kriterijuma kvaliteta u sistemu naučnih zvanja; Matični naučni odbori, koji deluju u okviru pojedinačnih naučnih oblasti i disciplina, razmatraju pitanja razvoja odgovarajućih naučnih polja, daju mišljenja u postupcima vrednovanja naučnih rezultata i učestvuju u definisanju nacionalnih prioriteta u okviru svojih oblasti; Zajednica instituta Srbije, kao strukovno-koordinaciono telo koje zastupa interese državnih i privatnih naučnoistraživačkih instituta, podstiče međusobnu saradnju, razmenu znanja i unapređenje uslova za istraživački rad; Konferencija univerziteta Srbije, kao oblik koordinacije visokoškolskih ustanova u oblasti naučnoistraživačkog rada, koja učestvuje u predlaganju politika i mera za unapređenje kvaliteta naučnih istraživanja u okviru univerzitetskog sistema; Odbor za međunarodnu saradnju i dijasporu, koji koordinira aktivnosti usmerene na razvoj međunarodne naučne saradnje, povezivanje sa istraživačima i institucijama srpske dijaspore i integraciju domaćeg naučnog sistema u međunarodne istraživačke tokove; Ministarstvo nadležno za poslove nauke i tehnološkog razvoja, koje vrši upravni i stručni nadzor nad sprovođenjem politika u oblasti nauke, obezbeđuje finansijsku podršku naučnoistraživačkim aktivnostima, koordinira rad navedenih tela i sprovodi mere usmerene ka podizanju kvaliteta i efikasnosti naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji.

Dostupni podaci pokazuju da su uslovi za zadržavanje i privlačenje istraživačkog kadra i dalje strukturni izazov: prema podacima RZS, prosečna neto zarada zaposlenih sa nivoima kvalifikacija 7 i 8 u septembru 2025. iznosila je 157.914 dinara, dok je prosek za sve zaposlene bio 109.147 dinara, što samo po sebi ne pokazuje dovoljnu konkurentnost naučne karijere u odnosu na alternative na međunarodnom tržištu rada. Dodatno, zvanični dokumenti koji prate reformu sistema nauke konstatuju da su odliv visokoobrazovanog kadra i starenje istraživačke populacije i dalje ozbiljan problem, dok zarade nisu dovoljno atraktivne da mlade talente podstaknu na izbor naučne karijere, a OECD ukazuje i na ograničene mogućnosti razvoja karijere i nedovoljne podsticaje za istraživače. Istovremeno, ograničena institucionalna podrška za administrativne i projektne poslove predstavlja dodatno opterećenje, dok novija analiza učešća Zapadnog Balkana u Horizon Europe ukazuje na nedostatak administrativne, finansijske i projektne podrške i nastavak odliva istraživača u zapadnu Evropu; posebno je važno da se u narednom periodu sistemski unaprede uslovi rada, administrativna podrška, mogućnosti nezavisnog istraživanja mladih istraživača i međunarodna mobilnost i konkurentnost naučnih institucija.20212223

U evropskom kontekstu, pitanje statusa mladih istraživača prepoznaje se pre svega kroz problem nestabilnost i nesigurnosti zaposlenja, ograničene predvidivosti karijernog napredovanja i potrebe za konkurentnijim zaradama i uslovima rada.

Podaci Evropske komisije pokazuju da je 2022. godine oko 19% istraživača u sektoru visokog obrazovanja u EU bilo angažovano u privremenim oblicima zaposlenja, dok je akademski sektor istovremeno znatno manje uspešan u obezbeđivanju stalnih ugovora mladim istraživačima u odnosu na privredu. Evropska unija je zbog toga uspostavila poseban okvir za unapređenje istraživačkih karijera, koji kao prioritete izdvaja konkurentne zarade, socijalnu sigurnost, stabilnije karijerne puteve i smanjenje prekarnosti, što predstavlja važan reper za dalje unapređenje položaja mladih istraživača u Srbiji.

Strategija nauke i tehnološkog razvoja od 2021. do 2025. godine kao opšti cilj postavila je unapređenje naučno-tehnološkog i inovacionog sistema koji bi doprinosili ubrzanom razvoju zemlje. Ovaj cilj je trebalo da se ostvari kroz povećanje kvaliteta i efikasnosti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, i kroz dalje uključivanje (integraciju) u Evropski istraživački prostor. Pored opšteg cilja Strategijom je definisano pet posebnih ciljeva:

(1) obezbeđivanje neophodnih uslova za dinamični razvoj nauke, tehnološkog razvoja i inovacija;

(2) povećanje efikasnosti korišćenja resursa naučnoistraživačkog sistema;

(3) obezbeđivanje vrhunskog kvaliteta nauke i tehnološkog razvoja i jačanje konkurentnosti privrede;

(4) usmeravanje istraživanja na društvene izazove i prioritete i

(5) jačanje međunarodne saradnje.

Prema oceni Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, većina navedenih ciljeva je delimično ostvarena, dok je značajan broj aktivnosti ostao nedovršen.

Strateški cilj „prelazak iz ekonomije u razvoju u razvijenu ekonomiju” nije ostvaren. Cilj koji se odnosi na usmeravanje istraživanja na društvene izazove i prioritete takođe nije ispunjen.

Broj istraživača u Srbiji nastavio je da se povećava, ali povećanje broja povratnika iz inostranstva (naših istraživača iz dijaspore) nije ostvaren u dovoljnom obimu. Takođe, ulaganja u istraživačku infrastrukturu bila su niža od planiranih, a ni predviđene izmene i dopune Zakona o Fondu za nauku nisu sprovedene. Od ostvarenih ključnih rezultata prethodne strategije navode se:

(1) uspostavljanje objedinjenog nacionalnog sistema e-Nauka, sa elektronskom bazom podataka i registrima (naučnoistraživačkih organizacija i istraživača);

(2) uvođenje novog modela finansiranja istraživača, kao i dodatak na izvrsnost za 10% istraživača u naučnim zvanjima;

(3) usvajanje novog Pravilnika o Registru subjekata nacionalnog inovacionog sistema („Službeni glasnik RS”, broj 93/23) i

(4) povećanje učešća u evropskim projektima u oblasti nauke i inovacija.

U Izveštaju Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, za 2023. godinu, ističe se nedostatak naučnih radova koji su od značaja za Republiku Srbiju. „Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička rešenja (M90 i M80) čine 1,1%. Tehnička rešenja obuhvataju 200 rezultata naučnoistraživačkog rada, dok su 198 – patenti, sojevi, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou. Ovi podaci se neznatno razlikuju od onih iz 2022. godine, ali su još uvek nedovoljni da bi značajnije uticali na privredne tokove.” To se najbolje vidi i po tome što je od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata broj patenata i tehničkih unapređenja samo 1,1%. Zbog toga i ne može da se govori o nekom značajnijem uticaju srpske nauke na privredne tokove. Dalje se navodi da treba da se podstiče primena naučnih saznanja i tehnologija u savremenom poslovanju i proizvodnji, posebno u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja, biotehnologije i dr. O nedovoljnom broju patenata govori podatak o podnetim prijavama. Tokom 2023. godine podneto je 117 nacionalnih prijava patenata domaćih podnosilaca, što je za 8% manje nego u 2022. godini. Od toga je 70 patentnih prijava podnela su fizička lica, 31 prijava je podneta od strane instituta i fakulteta, a 16 prijava privrednih društva. U 2023. godini podneto je i 66 prijava malih patenata od strane domaćih podnosilaca, a od tog broja 40 prijava malih patenata fizičkih lica, 22 prijave instituta i fakulteta i 4 prijave privrednih društva.

Stoga se može zaključiti da se broj patenata iz godine u godinu konstantno smanjuje.

I u Izveštaju Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj za 2024. godinu navodi se ista ocena:

„Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička unapređenja (M80 i M90) čine 1,2%. Tehnička rešenja obuhvataju 239 rezultata naučnoistraživačkog rada, dok su 138 patenti, sojevi, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou. Ovi podaci su niži od onih iz 2022. godine i još uvek nedovoljni da bi značajnije uticali na privredne tokove.”

Navedene ocene Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj ponavljaju se iz godine u godinu. U oceni Izveštaja za 2019. godinu navedeno je: „Međutim, rezultati naučnoistraživačke delatnosti Republike Srbije koji mogu biti od značaja za privredu su na niskom nivou jer u rezultatima dominiraju naučni radovi koji su publikovani u domaćim i međunarodnim publikacijama.” Prema izveštaju Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj (2019), 97,7% ukupnih rezultata naučnoistraživačkog rada u 2017. godini činili su objavljeni naučni radovi, dok patenti i tehnička rešenja čine 2,3%. U oblasti elektronike, telekomunikacija i informacionih tehnologija ostvaren je najveći broj tehničkih rešenja, dok je najveći broj patenata ostvaren u oblastima biotehnologije i poljoprivrede.”

––––––––

20 https://www.enlargement-infohub.eu/wp-content/uploads/2025/08/Working-Document-Enhancing-Western-Balkans-Participation-in-Horizon-Europe-and-Framework-Programme-10.pdf?utm_source=chatgpt.com

21 https://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2026/04/1.-AF-SAIGE-ESMF-Updated-April-26.pdf?utm_source=chatgpt.com

22 https://publikacije.stat.gov.rs/G2026/HtmlL/G20261073.html?utm_source=chatgpt.com

23 https://projects.research-and-innovation.ec.europa.eu/en/knowledge-publications-tools-and-data/interactive-reports/she-figures-2024?utm_source=chatgpt.com

2.3.1. Institucionalni okvir i ljudski resursi

Zakonom o nauci i istraživanjima, Zakonom o inovacionoj delatnosti i drugim relevantnim propisima definisan je regulatorni okvir i akteri naučnoistraživačke i inovacione delatnosti u Republici Srbiji. Prema podacima dostupnim za 2024. godinu, ukupno je akreditovano 208 naučnoistraživačkih organizacija (32 naučna instituta, 38 istraživačko-razvojnih instituta, osam instituta u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti, 18 univerziteta, 120 fakulteta) i pet inovacionih centara. Od navedenih instituta devet ima status instituta od nacionalnog značaja. Ovaj sistem predstavlja osnovu za razvoj različitih naučnih oblasti.

Naučnoistraživačke organizacije pokrivaju širok spektar aktivnosti – od osnovnih istraživanja do primenjenih istraživanja i razvoja, razvoja proizvoda i usluga. Institucije su akreditovane u različitim naučnim oblastima: 100 u društvenim naukama, 44 u humanističkim naukama, 50 u prirodno-matematičkim, 68 u tehničko-tehnološkim, 35 u biotehničkim i 28 u medicinskim naukama. Svi podaci o akreditovanim organizacijama dostupni su na platformi eNauka, javnom portalu koji omogućava praćenje naučnog učinka istraživača i institucija u Republici Srbiji, sa objedinjenim prikazom naučne produkcije, oblasti istraživanja i dostignuća naučnoistraživačkih organizacija.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj istraživača u Republici Srbiji u periodu od 2016. do 2024. kontinuirano je rastao, dostigavši broj od 19.323 u 2024. godini.

„Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija sa ponosom objavljuje da digitalni portal e-Nauka trenutno broji preko 20.000 aktivnih istraživača (februar 2024. godine)”, navodi se na portalu eNauka. Ipak, Republika Srbija i dalje značajno zaostaje za prosekom Evropske unije po ovom pokazatelju. Prema podacima Eurostata, dostupnim za 2023. godinu, u Evropskoj uniji je prosečno na milion stanovnika bilo 4.814 istraživača, dok je u Srbiji taj broj iznosio 3.036. Osim toga, Srbija ima niži broj istraživača i sporiji rast u odnosu na zemlje regiona u periodu od 2018. do 2023. godine (Grafikon 1). Podaci ukazuju na važnost nastavka aktivnosti usmerenih na zadržavanje postojećih kadrova i privlačenje novih talenata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2024. godine u Republici Srbiji bilo je ukupno 487 organizacija koje se bave naukom i istraživanjima. Od toga u oblasti prirodnih nauka 155, u inženjeringu i tehnologiji 181, u medicinskim naukama i naukama o zdravlju 22, u poljoprivrednim i veterinarskim naukama 32, u društvenim naukama 72 i u humanističkim naukama i umetnosti 25 organizacija. Prema istom izvoru ukupni broj zaposlenih u organizacijama koje se bave naukom i istraživanjima u 2024. godini bio je 19.323, od čega je bilo 10.191 žena (52,7%).

Grafikon 1: Broj istraživača (s punim radnim vremenom) na milion stanovnika – odabrane države i EU prosek

Izvor: Eurostat

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, 52,7% istraživača u Republici Srbiji čine žene, dok je prema istom izvoru za 2023. godinu bilo 53,5%, što predstavlja značajno veći udeo u odnosu na prosek Evropske unije, gde, prema podacima iz Eurostata, žene čine 34,4% ukupnog broja istraživača (Grafikon 2). Visok nivo rodne ravnopravnosti u istraživačkom sektoru Srbije je posebno važan u kontekstu globalnih napora za unapređenje uključenosti žena u nauku i tehnologiju.

Grafikon 2: Udeo istraživača žena u nauci u 2023. godini – uporedni prikaz: Republika Srbija i prosek Evropske unije

Izvor: RZS i Eurostat

Međutim, iako je učešće žena u nauci značajno, postoje određeni izazovi kada je reč o njihovoj zastupljenosti na rukovodećim pozicijama u NIO. Podaci iz oktobra 2025. godine pokazuju da žene zauzimaju tek 27,5% pozicija dekana ili direktora instituta u Republici Srbiji. U okviru naučnih i istraživačko-razvojnih instituta, na samo 30,9% direktorskih mesta postavljene su žene, dok se na fakultetima na mestu dekana nalaze njih 24,1%. Ovi podaci ukazuju na to da i uprkos velikom doprinosu žena u nauci, postoji prostor za unapređenje njihove zastupljenosti na najvišim pozicijama u naučnoistraživačkom sistemu Republike Srbije.

Broj lica koja završavaju doktorske studije u Republici Srbiji nalazi se ispod proseka Evropske unije i zemalja u regionu. Sa prosekom od 0,43 doktoranada na 1.000 stanovnika u populaciji od 25 do 34 godine, Srbija zaostaje za prosekom Evropske unije, koji iznosi -27 (0,75), kao i za većinom zemalja u okruženju (Grafikon 3). Ovi podaci ukazuju na potrebu za većim podsticajima kako bi se povećao broj studenata koji završavaju doktorske studije, što bi doprinelo jačanju naučnih kapaciteta i podršci inovacijama u Republici Srbiji.

Broj budžetskih mesta na doktorskim studijama u Republici Srbiji za 2024. godinu povećan je u odnosu na prethodnu godinu, i iznosio je 967, tako da se očekuje da slične mere povećaju broj zainteresovanih mladih istraživača. Dobra praksa u međunarodnoj otvorenosti doktorskih studija može se videti u primerima univerziteta u Holandiji, koji značajno podstiču dolazak stranih studenata na master i doktorske studije. Brojne države, poput Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Španije, prepoznale su značajne finansijske, ekonomske i društvene koristi od privlačenja međunarodnih studenata.

Grafikon 3: Broj doktora nauka na 1.000 stanovnika iz populacije od 25 do 34 godine – odabrane države i prosek Evropske unije

Izvor: Eurostat

Grafikon 4: Udeo broja istraživača po sektorima u 2023. godini – uporedni prikaz

Izvor: Republički zavod za statistiku i Eurostat

U 2023. godini, najveći udeo istraživača u Republici Srbiji dolazi iz sektora visokog obrazovanja, koji obuhvata 67,23% ukupnog broja istraživača. Državni sektor, odnosno državni naučni i istraživačko-razvojni instituti, čini 20,67%, dok je učešće istraživača iz poslovnog sektora relativno malo, samo 12,09%. Ovaj udeo je značajno niži u poređenju sa prosekom Evropske unije, gde čak 48,3% istraživača dolazi iz poslovnog sektora (Grafikon 4)

U 2024. godini, najveći udeo istraživača u Republici Srbiji dolazi iz sektora visokog obrazovanja, koji obuhvata 65,06% ukupnog broja istraživača. Državni sektor, odnosno državni naučni i istraživačko-razvojni instituti, čini 20,45%, dok je učešće istraživača iz poslovnog sektora relativno malo, samo 14,45%.

U apsolutnim vrednostima, ukupan broj istraživača raste u svim sektorima (Grafikon 5). Iako je udeo istraživača u poslovnom sektoru kontinuirano rastao u poslednjih pet godina (sa 9,38% na 14,45%), ovaj sektor je i dalje slabije zastupljen u odnosu na evropski prosek, što ukazuje na potrebu za jačanjem saradnje između naučne zajednice i privrede.

Grafikon 5: Ukupan broj i procentualno učešće istraživača po sektorima u periodu od 2020. do 2024. godine

Izvor: Republički zavod za statistiku

Analiza prosečne starosti istraživačkog kadra u Republici Srbiji pokazuje da je u 2024. godini prosečna starost istraživača iznosila 44,0 godina. Iako je zabeležen umeren porast prosečne starosti, ovo povećanje je ublaženo zahvaljujući merama Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, usmerenim na podršku zapošljavanju mladih istraživača u prethodnom periodu. Kako bi se očuvala povoljna starosna struktura, trend prikazan na Slici 6 ukazuje na neophodnost nastavka sprovođenja mera koje podstiču zapošljavanje i razvoj mladih istraživača.

Grafikon 6: Prikaz prosečne starosti istraživača Republike Srbije po oblastima nauke

Izvor: NITRA

* Napomena: U obračun prosečne starosti uključeni su samo istraživači koji su deo sistema finansiranja NITRA

Histogram raspodele istraživača prema godinama starosti u Republici Srbiji pokazuje da je raspodela uglavnom ravnomerna, sa sličnim brojem istraživača u svim starosnim grupama od 25 do 64 godine, uz nešto veću koncentraciju istraživača u starosnom opsegu od 39 do 41 godine

Grafikon 7: Raspodela istraživača prema godinama starosti u Republici Srbiji (decembar 2024)

Izvor: NITRA

2.3.2. Finansiranje nauke i ulaganja u istraživanje i razvoj

Ukupni izdaci za istraživanje i razvoj u Srbiji u 2024. godini iznosili su preko 90,58 milijardi dinara, dok su kao procenat BDP-a iznosili 0,94%2224. Ovaj pokazatelj je od 2017. godine beležio konstantan rast, kada je iznosio 0,87% BDP-a, a vrhunac je dostigao 2021. godine sa 0,99%. Međutim, u poslednje dve godine uočava se stagnacija, sa blagim padom. Razlika u odnosu na prosek Evropske unije, koji je prema podacima Eurostata za 2023. godinu iznosio 2,26% BDP-a, i dalje ostaje značajna. U regionalnom kontekstu, Republika Srbija se pozicionira iznad Bugarske i Rumunije, ali zaostaje za Hrvatskom i Mađarskom, dok je Slovenija znatno ispred regiona po ovom pokazatelju (Grafikon 8). Ovaj trend ukazuje na potrebu za strateškim pristupom u povećanju ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi se poboljšala konkurentnost Srbije na međunarodnom planu.

Grafikon 8: Bruto domaći izdaci za istraživanje i razvoj (% BDP) – odabrane države i prosek Evropske unije

Izvor: Eurostat

Jedan od ključnih izazova inovacionog sistema Republike Srbije je nisko učešće poslovnog sektora u ulaganjima za istraživanje i razvoj, koje i pored trenda rasta, prikazanog na Grafikonu 9, i dalje ostaje znatno ispod evropskog proseka. Iako u apsolutnim vrednostima ulaganje poslovnog sektora u istraživanje i razvoj beleži značajan porast, u 2024. godini ona su iznosila samo 0,43% BDP-a, što je daleko manje od proseka Evropske unije od 1,48% BDP-a. Ovaj pokazatelj takođe ukazuje na nedostatak saradnje između naučnog sektora i privrede, što ograničava primenu i komercijalizaciju naučnih rezultata.

Grafikon 9: Izdaci za istraživanje i razvoj u poslovnom sektoru Republike Srbije

Izvor: RZS

U 2024. godini utrošeno je 39,0 milijardi dinara budžetskih sredstava za aktivnosti istraživanja i razvoja u Republici Srbiji, što predstavlja povećanje od 22,7% u odnosu na 2023. godinu. Udeo budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu iznosio je 0,40%, što je blagi rast u poređenju sa prethodnom godinom, kada je taj udeo bio 0,39% (Grafikon 10).

Grafikon 10. Udeo budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu

Izvor: RZS

Sa budžetskim izdvajanjem za istraživanje i razvoj od 0,40% BDP-a, Republika Srbija je ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 0,7% BDP-a. Ipak, Srbija pokazuje bolje rezultate u poređenju sa pojedinim zemljama regiona, kao što su Mađarska i Bugarska (Grafikon 11). Navedeni uporedni podaci ukazuju na neophodnost daljeg povećanja budžetskih izdvajanja za nauku, ali i na potrebu za intenzivnijim merama za podsticanje investiranja privatnog sektora u istraživanje i razvoj, kako bi se ukupna ulaganja značajno povećala i Srbija približila evropskom nivou.

Grafikon 11: Budžetska izdvajanja za istraživanje i razvoj (% BDP) – odabrane države i prosek Evropske unije

Izvor: Eurostat

––––––––

24 Izvor: Republički zavod za statistiku (https://www.stat.gov.rs/vesti/20250829-naucnoistrazivacka-i-razvojna-delatnost/?a=0&s=090202)

2.3.3. Finansiranje nauke i inovacija

Finansiranje naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji obuhvata naučne institute, uključujući i institute čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), visokoškolske ustanove, kao i inovacione centre pri državnim fakultetima.

Prema novousvojenim parametrima finansiranja, utvrđenim Uredbom o normativima i standardima raspodele sredstava akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama („Službeni glasnik RS”, br. 90/19, 96/23, 110/23 i 16/24), koja se primenjuje od 1. januara 2024. godine, osnovni fokus je unapređenje statusa i položaja istraživača sa naučnim zvanjima (naučni saradnik, viši naučni saradnik i naučni savetnik) i nastojanje da se kroz njihovo vrednovanje podstakne kvalitet naučnog rada, proporcionalno u odnosu na stečeno naučno zvanje. Model finansiranja obuhvata dve komponente: osnovnu, koja obezbeđuje stabilnost finansiranja, i razvojnu, koja zavisi od stepena ispunjenosti utvrđenih pokazatelja uspešnosti.

Institucionalno finansiranje ogleda se u obezbeđivanju osnovnog finansiranja, čiji je cilj da obezbedi minimalni nivo finansijske sigurnosti, neophodan za kontinuitet naučnog rada i sprovođenje istraživanja kao preduslova za naučno i nastavno napredovanje zaposlenih. Na osnovu važećih pravnih propisa Republike Srbije, institucionalno finansiranje akreditovanih naučnoistraživačkih instituta regulisano je pravnim okvirima, pre svega Zakonom o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 95/18 – dr. zakon, 106/19). Članom 108. Zakona predviđeno je institucionalno finansiranje akreditovanih instituta, koji su osnovani kao ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao i instituti čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti. Zakonski je propisano da institucionalno finansiranje uključuje: sredstva za plate i druga primanja istraživača u naučnim zvanjima; sredstva za plate administrativno-tehničkog, stručnog i pomoćnog osoblja; sredstva za režijske troškove; sredstva za materijalne troškove istraživanja; sredstva za nabavku, održavanje, amortizaciju i osiguranje opreme i sredstva za druge troškove naučnoistraživačkog rada. Ministarstvo može da finansira naučnoistraživački rad preraspodelom sredstava za realizaciju naučnoistraživačkog rada tako što će se sredstva sa svih projekata u kojima učestvuje pojedinačna naučnoistraživačka organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave kao i Srpska akademija nauka i umetnosti i instituti čiji je ona osnivač, zbirno isplaćivati toj naučnoistraživačkoj organizaciji, uz sva pripadajuća uvećanja prema propisima o budžetskom sistemu. Međusobna prava i obaveze između Ministarstva i naučnoistraživačkih organizacija, odnosno osnivača i naučnoistraživačkih organizacija, regulišu se posebnim ugovorom o privremenom finansiranju naučnoistraživačkog rada po naučnoistraživačkim organizacijama.

Potrebno je uspostaviti uravnotežen model raspodele koji će obezbediti ravnopravne uslove za unapređivanje naučnoistraživačke delatnosti u svim oblastima nauke na nacionalnom nivou. Ovaj zadatak će biti utvrđen u okviru sistema institucionalnog finansiranja svih državnih NIO, u skladu sa stepenom i obimom naučnog rada. Istovremeno, finansiranje institucija biće uređeno periodičnim evaluacijama, koje će pre svega uzeti u obzir njihovu relevantnost (uključujući sredstva ostvarena na tržištu) i stepen usklađenosti sa prioritetima ove strategije.

Drugi značajan zadatak u procesu uspostavljanja sistema institucionalnog finansiranja jeste izvršenje pravične, transparentne i merljivim kriterijumima zasnovane raspodele odobrenih finansijskih sredstava unutar same institucije (intrainstitucionalno finansiranje). U slučajevima kada institucionalna sredstva stižu u vidu takozvanih blok budžeta akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama (NIO), postojeći model finansiranja predviđa da odgovornost za raspodelu raspoloživih resursa imaju rukovodioci tih institucija, odnosno dekani fakulteta ili direktori instituta. Princip racionalizacije raspodele sredstava podrazumeva unapređenje efikasnosti, transparentnosti i strateške usmerenosti finansiranja naučnoistraživačke delatnosti, a nikako smanjenje obima ulaganja u nauku. Ovaj pristup zasniva se na modelu koji kombinuje stabilno institucionalno finansiranje sa dodatnim mehanizmima podrške zasnovanim na naučnoj izvrsnosti, kvalitetu rezultata i ostvarenim efektima istraživanja. U okviru ovog modela, deo raspoloživih sredstava usmeravaće se ka istraživačima, istraživačkim timovima i institucijama koje ostvaruju značajne naučne rezultate, na osnovu unapred definisanih, merljivih i transparentnih kriterijuma. Cilj ovakvog pristupa je podsticanje naučne izvrsnosti, jačanje konkurentnosti istraživača i stvaranje uslova za prepoznavanje i nagrađivanje najznačajnijih naučnih dostignuća, uz puno uvažavanje specifičnosti različitih naučnih oblasti. Vrednovanje naučnog doprinosa zasnivaće se na sveobuhvatnoj proceni kvaliteta i značaja naučnih rezultata, uključujući relevantne pokazatelje naučne produktivnosti, doprinos u publikacijama, međunarodnu vidljivost i druge pokazatelje prilagođene specifičnostima pojedinih disciplina. Na osnovu rezultata periodičnih evaluacija mogu se prilagođavati oblici i nivo podrške, sa ciljem usmeravanja resursa ka razvoju naučnog potencijala i unapređenju ukupne uspešnosti naučnoistraživačkog sistema. Na ovaj način, uspostavlja se podsticajan i odgovoran sistem finansiranja koji obezbeđuje efikasnije korišćenje javnih sredstava, podržava razvoj izvrsnosti i doprinosi dugoročnom jačanju naučnoistraživačkog sistema Republike Srbije.

Pored institucionalnog finansiranja, naučnoistraživačke i inovacione aktivnosti podržane su kroz dva državna fonda: Fond za nauku Republike Srbije i Fond za inovacionu delatnost, koji obezbeđuju projektno finansiranje. Kombinovani model institucionalnog i projektnog finansiranja, doprinosi jačanju naučnoistraživačkih organizacija i finansiranju najkompetitivnijih istraživačkih rezultata. Osim toga, finansiranje kroz fondove ima za cilj jačanje saradnje između instituta i fakulteta, razvoj partnerstava sa privredom i drugim ministarstvima, kao i rešavanje strateških ciljeva države i društvenih izazova.

U periodu od 2020. do 2023. godine, Fond za nauku je kroz različite izvore finansiranja uložio više od 5,6 milijarde dinara u implementaciju vrhunskih naučnih projekata. Kroz različite programe podrške, finansiranje je do kraja 2023. godine dobilo 2.813 istraživača iz 145 naučnoistraživačke organizacije. Ipak, udeo projektnog finansiranja u ukupnom finansiranju u 2023. godini iznosio je samo 7,41%. Ovaj procenat, iako pokazuje trend rasta, ukazuje i na potrebu za povećanjem budžetskih izdvajanja za programe Fonda za nauku kako bi se dostigli rezultati razvijenih zemalja.

Član 2. Zakona o Fondu za nauku Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 95/18) propisuje da „Fond kroz svoje delovanje omogućava razvoj naučnih istraživanja i primenu njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog, kulturnog i ekonomskog razvoja Republike Srbije”. U članu 3. ovaj zakon propisuje da se naučnoistraživačke i razvojne aktivnosti realizuju preko naučnih, tehnoloških i razvojnih programa u okviru kojih se realizuju projekti, radi ostvarivanja ciljeva sadržanih u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Fond za nauku realizuje programe razvoja: osnovna i primenjena istraživanja i tehnološki razvoj, koji odgovaraju na konkretne potrebe društva i privrede, a koji su u skladu sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije i pametnom specijalizacijom. Prema članu 12. Zakona o Fondu za nauku, Fond treba da realizuje i programe od strateškog značaja za Republiku Srbiju, koji odgovaraju na konkretne probleme definisane u sektorskim strategijama koje je usvojila Vlada, a koji su u skladu sa strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije i pametnom specijalizacijom. Programi Fonda se definišu na osnovu strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Strategije pametne specijalizacije (RIS3) i ostalih sektorskih strategija relevantnih za razvoj društva.

Prateći odredbe Zakona o Fondu za nauku Republike Srbije koji propisuje da se „programi Fonda definišu na osnovu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije”, potrebno je u većoj meri uskladiti programski okvir Fonda za nauku i nacionalnih strateških prioriteta. Prema izveštajima FZN većina realizovanih programa bila je tematski otvorena što je omogućilo širok spektar istraživačkih tema, dok je u narednom periodu potrebno usmeriti finansiranje naučnih projekata ka prioritetnim oblastima od nacionalnog značaja.

Fond za inovacionu delatnost (FID) igra ključnu ulogu u podršci inovacijama i jačanju saradnje između nauke i privrede. U periodu od 2016. do kraja 2023. godine, FID je uložio više od 109 miliona evra u različite programe podrške. Primetan je trend značajnog povećanja godišnjeg budžeta u poslednje tri godine, što ukazuje na rastući interes i podršku inovacijama. Programi kao što su Program saradnje nauke i privrede, Inovacioni vaučeri, Dokaz koncepta i Program transfer tehnologije dizajnirani su da podrže saradnju nauke i privrede, kao i da unaprede transfer tehnologija i razvoj inovacija sa NIO. Ipak, uprkos postojećoj podršci, saradnja između nauke i privrede i transfer tehnologije zahtevaju i dalje unapređe. Navedeni izazovi ukazuju na potrebu za razvojem novog, efikasnijeg modela za transfer tehnologije, kako bi se unapredila primena naučnih otkrića u privredi.

Na osnovu ulaganja Republike Srbije, odnosno Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a kroz zajam i tehničku podršku Svetske banke u iznosu od 67 miliona evra i bespovratnu finansijsku podršku Evropske unije u iznosu od 41,5 miliona evra, obezbeđena su sredstva za realizaciju Projekta akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji – SAIGE, za period od 2020. do 2027. godine.

Projekat SAIGE podržava dalju reformu istraživačkog sektora i inovacija kroz podršku radu oba fonda. SAIGE kofinansira više programa Fonda za nauku sa fokusom na unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnih rezultata i jačanje saradnje sa srpskom dijasporom, i podržava osnaživanje Fonda za nauku s ciljem obezbeđenja njegove održivosti. Sa druge strane, iz ovih sredstava finansira se program Fonda za inovacionu delatnost, Katapult, usmereni na ubrzanje razvoja inovacionog preduzetnuštva koji obuhvataju mentorsku i finansijsku podršku uslovljenu obezbeđivanjem investicija od strane poslovnih anđela fondova preduzetničkog kapitala i drugih investitora, kao i programi za uvođenje i unapređenje primene veštačke inteligencije (AI) u poslovanju. Kroz posebnu komponentu, projekat SAIGE direktno podržava i naučnoistraživačke organizacije (20 naučnih instituta) u izgradnji institucionalnih kapaciteta za upravljanje istraživanjem i inovacijama i transfer znanja i tehnologija, promovisanje veza između privrednog i akademskog sektora, kao i jačanje veština istraživača i osoblja za pristup međunarodnim i privatnim izvorima finansiranja prilagođenim različitim fazama tehnološke zrelosti inovacija. U okviru daljeg razvoja programa Fonda za nauku potrebno je obezbediti da pored tematski usmerenih programa od nacionalnog značaja se prepoznaje i značaj istraživanja koja proizilaze iz inicijativa istraživača, uključujući fundamentalna, bazična i nova aktuelna istraživačka pitanja. Istovremeno, potrebno je jasno razgraničiti ulogu različitih izvora finansiranja, pri čemu istraživači za oblasti i teme koje nisu obuhvaćene prioritetnim programskim linijama Fonda mogu koristiti druge nacionalne i međunarodne izvore finansiranja, u skladu sa svojim istraživačkim kapacitetima i prioritetima.

U daljem razvoju sistema finansiranja i vrednovanja istraživanja potrebno je obezbediti da se relevantnost naučnoistraživačkih organizacija procenjuje u skladu sa njihovom misijom, vrstom organizacije i naučnom oblašću. Prihodi ostvareni na tržištu mogu biti dopunski pokazatelj tamo gde je takav oblik aktivnosti primeren. Pored tržišnih rezultata, potrebno je ravnopravno vrednovati doprinos NIO javnom zdravlju, obrazovanju, javnim politikama, razvoju standarda, otvorenoj nauci i drugim oblastima od javnog značaja.

2.3.4. Strateške investicije u naučnoistraživačku infrastrukturu i tehnološku modernizaciju

Republika Srbija je u prethodnom periodu sprovela značajne investicije u naučnoistraživačku infrastrukturu sa ciljem jačanja kapaciteta naučnoistraživačkog i inovacionog sistema i stvaranja preduslova za održiv tehnološki i ekonomski razvoj. Izgrađeni su naučno-tehnološki parkovi u Nišu, Čačku, Beogradu i Novom Sadu, u koje je uloženo preko 51,9 miliona evra, uz tekuća proširenja postojećih parkova u Nišu i Čačku. Planirani kapaciteti proširenja, uključujući 17.104 m² novog prostora u NTP Niš i 12.759 m² u NTP Čačak, omogućiće značajno povećanje broja korisnika i preduzeća. Započeta je i izgradnja NTP Kruševac, investicije od 16,2 miliona evra, kao i pozicioniranje BIO4 Kampusa kao centralne infrastrukturne platforme za biotehnološke nauke, sa preko 166.000 m² razvojnih kapaciteta i više od 500 miliona evra planiranih ulaganja.

Univerziteti i naučnoistraživačke organizacije ojačali su svoje infrastrukturne potencijale kroz rekonstrukciju i izgradnju specijalizovanih istraživačkih objekata. Rekonstrukcija laboratorija Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vredna 3,8 miliona evra, kao i novi objekat Instituta BioSens u Novom Sadu, površine 6.750 m² i vrednosti 19,7 miliona evra, značajno unapređuju kapacitete za razvoj digitalne poljoprivrede i bioinformatike. Centri izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, izgrađeni na 11.500 m² uz ulaganje od 15,7 miliona evra, doprinose razvoju biomedicine, farmacije, bioinženjeringa i funkcionalne hrane, uz uspostavljanje strukturne saradnje sa privredom.

Strateški značaj unapređenja nacionalnih digitalnih kapaciteta i računarstva visokih performansi (NRS) ogleda se u uspostavljanju superkompjutera u okviru Državnog data centra, koji predstavlja jedini resurs te vrste u širem regionu. Ova infrastruktura je na raspolaganju naučnim organizacijama i inovativnim kompanijama, uz planirano dalje proširenje kapaciteta i integraciju u obrazovni sistem radi razvoja digitalnih kompetencija, posebno u oblasti veštačke inteligencije i računarstva visokih performansi.

Investicije u infrastrukturu prati usmeravanje na razvoj prioritetnih oblasti, kao što su biotehnologije, energetika i poljoprivreda, imajući u vidu njihov strateški značaj za privredni rast, tehnološku konkurentnost i održivost. Paralelno s tim, u skladu sa globalnim trendovima, jača se uloga privrede u finansiranju naučnih i tehnoloških aktivnosti. Republika Srbija u narednom periodu će intenzivirati mehanizme podsticanja saradnje naučnog i privrednog sektora, kako bi se obezbedila veća primenjivost naučnih rezultata, ubrzao tehnološki razvoj i povećao stepen inovacione aktivnosti.

2.3.5. Ulaganja u naučnoistraživačku infrastrukturu

Republika Srbija, u okviru Državnog data centra, poseduje savremen superkomjuter, jedini u ovom delu Evrope, koji je dostupan za naučna istraživanja, razvoj i inovacije, i koji se besplatno stavlja na raspolaganje inovativnim pravnim licima, a u planu je nadogradnja i povećanje kapaciteta. U narednom periodu, planira se unapređenje hardverske infrastrukture kroz investicije u superračunare, kao i reforma dela obrazovnog sistema, koja će omogućiti ranije upoznavanje učenika sa novim tehnologijama, njihovu primenu u obrazovanju i razvoj talenata u naučno-tehnološkim oblastima. Cilj je da naučna istraživanja dobiju ekonomsku primenu, čime bi se stvorila dodata vrednost i koristi za društvo, kao i sredstva za dalja istraživanja. Poseban akcenat stavljen je na razvoj biotehnologija, energetike i poljoprivrede kao ključnih privrednih grana za Republiku Srbiju.

Globalni trendovi ukazuju na to da velike kompanije sve više preuzimaju ulogu glavnih finansijera nauke, pa se u Republici Srbiji takođe razmatraju načini za podsticanje i unapređivanje saradnje između naučnih i privrednih subjekata, u korist kako za istraživače, tako i za privredu, državu i društvo u celini.

Istovremeno, razvoj nauke i istraživanja zahteva sveobuhvatno jačanje kapaciteta naučnoistraživačkih organizacija, koje su osnovni nosilac stvaranja novog znanja i naučne izvrsnosti, naročito u domenu fundamentalnih nauka. U tom smislu, posebna pažnja biće usmerena na kontinuirano unapređenje istraživačke infrastrukture kroz podršku nabavci, modernizaciji i održavanju naučnoistraživačke opreme, obezbeđivanju uslova za diseminaciju naučnih rezultata, uključujući podršku publikacijama u časopisima otvorenog pristupa, jačanju međunarodnog i međuinstitucionalnog umrežavanja, kao i razvoju kompetencija istraživača u oblastima upravljanja projektima, komercijalizacije rezultata istraživanja i zaštite intelektualne svojine. Kombinacija razvijene naučne infrastrukture, kvalitetnih ljudskih resursa, podsticajnog istraživačkog okruženja i efikasnih mehanizama povezivanja sa privredom predstavlja preduslov za razvoj izvrsne i primenljive nauke, koja čini osnovu dugoročnog tehnološkog, ekonomskog i društvenog napretka.

2.3.6. Rezultati naučnoistraživačkog rada

Republika Srbija ostvaruje solidne rezultate u oblasti publikovanja naučnih rezultata, što je vidljivo po broju radova referisanih u prestižnoj bazi podataka Web of Science (WOS) i Scopus. Podaci pokazuju da Srbija, po broju radova na hiljadu istraživača, zauzima visoko mesto u poređenju sa zemljama Evropske unije, što ukazuje na izuzetnu produktivnost domaćih naučnika (Grafikon 12). Visoka produktivnost može se delimično objasniti politikama koje su promovisale kvantitativne kriterijume u vrednovanju naučnoistraživačkih rezultata. Imajući u vidu da je dostignut cilj povećanja broja radova, prestala je potreba za podsticanjem hiperp roduktivnosti, a samim tim i podsticanja izvrsnosti kroz do sada korišćene parametre

Grafikon 12: Uporedni prikaz broja radova na 1.000

istraživača u 2024. godini

Izvor: Web of Science

Međutim, kada se naučna produktivnost analizira u kontekstu kvaliteta, merenje koje uključuje učešće radova u najcitiranijih 10% u svetu otkriva značajan jaz. Relativna pozicija Republike Srbije u odnosu na ovaj pokazatelj značajno je niža u poređenju sa zemljama Evropske unije (Grafikon 13), što ukazuje na relativno manji udeo radova koji imaju visok uticaj na globalnu naučnu zajednicu. Ovaj disbalans između kvantiteta i kvaliteta naučnih radova naglašava potrebu za novim pristupima u podsticanju naučne izvrsnosti.

Grafikon 13: Uporedni prikaz broja radova u prvih 10%

najcitiranijih na 1.000 istraživača u 2024. godini

Izvor: Web of Science

U narednom periodu jedan od zadataka treba da bude povećanje ukupne citiranosti naših naučnika, a ne samo onih koji spadaju u 10%.

Prema Izveštaju Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije za 2024. godinu, „zahvaljujući velikom angažovanju istraživačke zajednice, nauka Republike Srbije se visoko pozicionira na međunarodnim rang-listama, što nedvosmisleno govori o potencijalu koji zemlja ima u ovoj oblasti i o njenoj međunarodnoj konkurentnosti. Na osnovu rangiranja 233 zemlje (entiteta), koje obavlja SCImago Journal & Country Rank, Srbija je u 2024. godini zauzela 60. mesto u svetu”.

„Za analizu uspešnosti naučne produkcije korišćena je indeksna baza Scopus, koja obuhvata najveći broj (25.000) najznačajnijih časopisa u većini naučnih oblasti. Sprovedena evaluacija objavljenih rezultata pokazala je da je u 2024. godini objavljeno preko 10.000 (tačnije 10.951, brojanje vršeno 9. septembra 2025) naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima, što je više od 1.590 radova godišnje na milion stanovnika ili 0,86 radova godišnje po jednom finansiranom istraživaču sa punim radnim vremenom (12.667 FTI u 2024), što je na nivou razvijenijih zemalja EU. U istom periodu je ostvareno 239 različitih novih tehničkih rešenja i 138 patenata, soja, sorti ili rasa, na međunarodnom ili nacionalnom nivou (M91 + M92). Tokom 2024. godine doktoriralo je 636 istraživača angažovanih na projektima, a na svim univerzitetima u zemlji odbranjene su 682 doktorske disertacije, čime je u izvesnoj meri uvećan istraživački potencijal zemlje” (Izveštaj Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije za 2024. godinu).

Ukupan broj objavljenih radova u 2024. godini, prema portalu SCImago, veći je za oko 2,7% u odnosu na 2023. godinu (1,7% veći prema bazi Scopus, a 13% manji u bazi Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (NITRA). Od ukupnog broja ostvarenih rezultata 43,8% čine naučni radovi objavljeni u međunarodnim ili nacionalnim publikacijama sa recenzijom. Od ukupnog broja naučnih radova 35,5% čine radovi kategorije M21–M24. U vrhunskim međunarodnim časopisima (radovi kategorije M21a i M21) publikovano je 43,8% od ukupnog broja M20 naučnih radova koji potiču iz Republike Srbije. Citiranost radova koji potiču iz Republike Srbije je u porastu, ali još uvek zaostaje za evropskim prosekom. Dominantni rezultati u oblastima društvenih i humanističkih nauka jesu radovi objavljeni u domaćim časopisima kategorije M24 i radovi monografskog karaktera (M10) (Izveštaj Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije za 2024. godinu).

Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička rešenja (M90 i M80) čine 1,2%. Tehnička rešenja obuhvataju 239 rezultata naučnoistraživačkog rada, dok su 138 patenti, sojevi, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou. Ovi podaci su niži od onih u 2023. godini i još uvek nedovoljni da bi značajnije uticali na privredne tokove. Posebno se ističe drastično smanjenje broja odbranjenih doktorskih teza u poslednjih pet godina. U 2024. godini odbranjene su samo 682 doktorske teze, što je za preko 200 teza manje nego u 2023. godini (Izveštaj Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije za 2024. godinu).

U narednom periodu trebalo bi povećati davanja za DMT2 jer je to uslov za povećanje rezultata naučnoistraživačkog rada. I Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije upozorava u svom izveštaju na veoma mala sredstva koja su u prethodnih pet godina obezbeđivana za DMT2:

Sredstva za DMT2 u 2024. godini, u ukupnom iznosu od 881.770 miliona dinara, predstavljaju samo 4,01% od ukupnog budžeta za program institucionalnog finansiranja za 2024. godinu. U poređenju sa 2020. godinom (698.612.431 RSD, 4,74%), visina ovih sredstava se nominalno povećavala 2021, 2022, 2023. i 2024. godine (725.962.431 RSD; 728.067.579 RSD; 880.000.000 RSD; 881.770.000 RSD), ali je visina procentualnog udela DMT2 u institucionalnom finansiranju uglavnom opadala – 4,62% : 4,37% : 4,57% : 4,01% i nije prelazila 5% sredstava namenjenih institucionalnom finansiranju, da bi 2024. godine opala na svega 4%. Ističemo da je visina finansijskih sredstva za DMT2 u posmatranim godinama bila niža u poređenju sa 2019. godinom (893.915.183 RSD; 6,41%), a posebno u poređenju sa baznom 2018. godinom (946.951.514 RSD; 7,59%). Opadanje obima finansiranja ove stavke institucionalnog finansiranja bio bi nominalno još niži ukoliko bi se uzeo u obračun nivo inflacije svake godine.

U istom izveštaju naglašava se potreba za boljom raspodelom sredstava institucija koje se finansiraju iz budžeta: „Postoji velika nesrazmera u finansiranju pojedinih institucija i tela koji se staraju o nauci u odnosu na obim njihovih poslova. Za Srpsku akademiju nauka i umetnosti (77 miliona dinara) i Maticu srpsku (19 miliona dinara), naučne institucije od najvišeg nacionalnog značaja, izdvojeno je u 2024. godini ukupno 96 miliona dinara. U istoj godini Centar za promociju nauke (javna institucija) finansiran je sa 210 miliona dinara, JUP ‘Istraživanje i razvoj’ d.o.o. sa 50 miliona dinara, Fond za inovacionu delatnost sa 1.615 miliona dinara, JP ‘Nuklearni objekti Srbije’ sa 340 miliona dinara itd.” Iz navedenog se vidi da su SANU i Matica srpska u 2024. godini ukupno dobili 2,2 puta manje sredstava od Centra za promociju nauke ili 3,54 puta manje sredstava od „Nuklearnih objekata Srbije”.

2.3.7. Tehnološki i društveni doprinos naučnoistraživačkog rada

Rezultati naučnoistraživačke delatnosti Republike Srbije, od značaja za privredu, trenutno su ograničeni, jer su u velikoj meri fokusirani na naučne radove objavljene u domaćim i međunarodnim publikacijama. Prema Izveštaju Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj „broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička rešenja (M80 i M90) čine 1,2% ukupne naučne produkcije. Tehnička rešenja obuhvataju 239 rezultata naučnoistraživačkog rada, a 138 su patenti, sojevi, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou. Ovi podaci su niži od istih u 2023. godini i nedovoljni da bi značajnije uticali na privredne tokove”.

Analizom broja patentnih prijava iz naučnoistraživačkih organizacija vidna je fluktuacija u brojevima prijava tokom poslednjih 10 godina (Grafikon 14). Iako je broj patentnih prijava dostigao vrhunac u 2018. godini, u poslednjih nekoliko godina primećen je pad, što ukazuje na potrebu za unapređenjem kapaciteta i podsticajnih mera za inovacije. Ova tendencija pokazuje potrebu za većim naporima u podršci tehnološkim inovacijama i komercijalizaciji naučnih rezultata.

Grafikon 14. Ukupan broj patentnih prijava koje dolaze iz NIO

Izvor: NITRA

Analiza broja patentnih prijava Evropskom patentnom zavodu (EPO) u poređenju sa Evropskom unijom i zemljama regiona dodatno ukazuje na obim zaostatka Republike Srbije u ovom indikatoru. Prema podacima Eurostata za 2023. godinu, Republika Srbija ima 2,11 patentnih prijava na milion stanovnika, što je značajno ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 152,82 prijave. Osim zaostatka u odnosu na EU, Republika Srbija zaostaje i za većinom zemalja u regionu. Rumunija beleži 2,2 prijave na milion stanovnika, Bugarska 6,2, Mađarska 11,25, Hrvatska 13,24. Slovenija je znatno ispred regiona sa 72,27 EPO prijava na milion stanovnika.

Transfer tehnologija u Republici Srbiji ostaje nedovoljno razvijen, posebno u pogledu efikasnog povezivanja naučnoistraživačkih organizacija i privrede. Tokom prethodnih godina, nije se sistematski prikupljala statistika o broju osnovanih spinof kompanija niti o prihodima ostvarenim licenciranjem tehnologija, što je otežalo praćenje i analizu učinka u ovoj oblasti. Međutim, od 2023. godine, uvođenjem unapređenih obrazaca za godišnje izveštaje, dostupni su prvi zvanični podaci. Prema njima, naučnoistraživačke organizacije u Republici Srbiji su 2023. godine ostvarile prihod od 67,2 miliona dinara kroz licenciranje tehnologija, dok su osnovane dve spinof firme. Ovi rezultati predstavljaju početak jasnijeg sagledavanja doprinosa transfera tehnologija, ali ukazuju na potrebu za kontinuiranim jačanjem institucionalnih kapaciteta i podsticajnih mehanizama za komercijalizaciju inovacija u okviru NIO.

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija je 2024. godine sprovelo istraživanje koje pokazuje da je 11,9% naučnoistraživačkih organizacija osnovalo spinofe, uglavnom na inicijativu samih istraživača. Do sada je osnovano 18 spinof kompanija, a 34,7% NIO pruža neki oblik podrške osnivanju spinofa, najčešće kroz pristup infrastrukturi i resursima. Što se tiče institucionalizacije procesa, 14,4% organizacija ima razvijene procedure za komercijalizaciju, uglavnom kroz licenciranje, dok je 23,7% u fazi uspostavljanja tih procedura. Posebno je značajno što 10 NIO planira osnivanje novih spinof kompanija u narednoj godini, što ukazuje na rastući trend podrške inovacijama i većem uključivanju istraživača u preduzetničke inicijative. Ovi nalazi ukazuju na potrebu za kontinuiranom i sistematskom podrškom razvoju inovacionog ekosistema u Republici Srbiji, kako bi se dodatno podstakao rast i omogućio veći uticaj istraživanja na privredu.

Prema Izveštaju European Innovation Scoreboard (EIS) za 2024. godinu, Republika Srbija svrstava se u kategoriju Emerging Innovators sa performansama od 62,8% u odnosu na EU, i nalazi se na 30. mestu od posmatranih 39 zemalja. Važno je istaći da je Republika Srbija druga od 39 zemalja prema napretku u inovacionim performansama merenim EIS, ostvarivši rast od 4,4 procentna poena u odnosu na nivo EU iz prethodne godine. Takođe, ostvareno je povećanje od 7,4 procentna poena u poređenju sa rezultatima iz istog izveštaja za 2017. godinu. Ovakvi rezultati ukazuju na prisutan pozitivan trend rasta performansi, kao i na to da postoji značajan potencijal za dalju afirmaciju pozicije Republike Srbije na evropskoj sceni inovacija kroz sprovođenje ciljanih mera inovacione politike. U narednom periodu postoji potreba za ulaganjem dodatnih napora kako bi Republika Srbija unapredila svoje inovacione kapacitete i potencijalno se pozicionirala među Moderate Innovators na listi EIS.

U narednom periodu treba dodatno insistirati na uspostavljanju jasnijeg mehanizma za podršku tehnološkom transferu kroz posebne podsticajne mere koje treba definisati kroz poseban dokument (ili razrađen u Akcionom planu) pripremljen na nivou Vlade Republike Srbije kroz međusektorsku saradnju ministarstava.

Pored podrške inovacijama i komercijalizaciji rezultata istraživanja, Strategija prepoznaje i širu ulogu nauke kao javnog dobra i osnove za razvoj društva zasnovanog na znanju. Poseban značaj imaju fundamentalna istraživanja usmerena ka stvaranju novih znanja i kritičkom sagledavanju društvenih izazova, kao i uloga društvenih i humanističkih nauka u razumevanju složenih društvenih procesa i kreiranju kvalitetnih javnih politika.

2.3.8. Međunarodna saradnja

Međunarodna saradnja predstavlja jedan od ključnih pokretača razvoja naučnoistraživačkog i inovacionog sistema Republike Srbije i osnovni mehanizam njene integracije u Evropski istraživački prostor. U prethodnoj deceniji Srbija je značajno ojačala svoje učešće u evropskim, regionalnim i globalnim inicijativama, povećala broj uključenih institucija, uspostavila široku mrežu partnera i ostvarila vidljiv napredak u apsorpciji međunarodnih sredstava za istraživanje i inovacije.

Učešće u okvirnim programima Evropske unije

Republika Srbija je od 2007. godine, kao pridružena članica, učestvovala u okvirnim programima EU za istraživanje i inovacije. Trenutno aktuelni okvirni program, Horizont Evropa, obezbediće preko 90 milijardi evra za naučnoistraživačke i inovacione aktivnosti u zemljama članicama EU i pridruženim državama u periodu od 2021. do 2027. godine. U poređenju sa prethodnim okvirnim programom, Horizont Evropa uvodi niz novina, uključujući osnivanje Evropskog saveta za inovacije, misije Evropske unije, unapređenje politike otvorene nauke, kao i jačanje međunarodne saradnje i evropskih partnerstava.

Budžetska izdvajanja Republike Srbije za učešće istraživača u evropskim programima Horizont 2020 i Horizont Evropa značajno su porasla, dostigavši u 2025. godini 50,9 miliona evra (Grafikon 15). Ova sredstva su usmerena na podršku istraživačima iz Republike Srbije za aktivno uključivanje u međunarodne projekte, što je rezultiralo jačanjem međunarodne naučne saradnje i vidljivosti Srbije kao relevantnog partnera u okviru evropskih istraživačkih inicijativa.

Grafikon 15: Budžetska izdvajanja za učešće u okvirnim

programima Evropske unije (Horizont 2020 i Horizont Evropa 2019–2025) (u evrima)

Izvor: NITRA

U periodu od 2014. do 2023. godine, koji obuhvata Okvirni program 7, Horizont 2020 i program Horizont Evropa, vidljiv je trend rasta u pogledu broja institucija i broja projekata (Grafikon 16). Primetan pad u 2021. godini može se pripisati nedovoljnoj pripremljenosti institucija iz Republike Srbije za početak novog okvirnog programa, kao i ograničenjima koje je prouzrokovao početak pandemije COVID-19.

Grafikon 16: Institucije iz Srbije u okvirnim programima EU u periodu od 2014. do 2025. godine

Izvor: NITRA

Statistički podaci Evropske komisije pokazuju da je učešće institucija iz Republike Srbije u programu Horizont 2020 značajno prevazišlo rezultate iz Okvirnog programa 7 (Tabela 1). Neto doprinos Evropske unije25 i broj institucija uključenih na projekte više su se nego udvostručili, dok je broj projekata porastao sa 238 na čak 419. Najveći broj projekata u programu Horizont 2020 odobren je u sledećim oblastima:

1) 1) društveni izazovi (209 projekata sa budžetom za partnere iz Srbije od 55,86 miliona evra);

2) izvrsna nauka (85 projekata sa budžetom od 19,2 miliona evra);

3) industrijsko liderstvo (80 projekata sa budžetom od 36,32 miliona evra);

4) nauka sa društvom i za društvo (22 projekta i budžet od 2,23 miliona evra) i

5) širenje izvrsnosti i učešća (21 projekat sa budžetom od 21,36 miliona evra) (Evropska komisija, 2024).

Tabela 1: Republika Srbija u okvirnim programima Evropske unije

Neto doprinos EU (u milionima evra)

Broj

projekata

Broj institucija iz Srbije

Stopa

uspešnosti

Okvirni

program 7

64,12

238

105

15,35%

Horizont 2020

135,40

419

222

12,52%

Horizont Evropa

(do avgusta 2024)

140,10

400

544

15,56%

Izvor: Evropska komisija (novembar 2025). Horizon Dashboard. https://ec.europa.eu/info/funding-tenders/opportunities/portal/screen/opportunities/horizon-dashboard

Podaci o učešću na programu Horizont Evropa u periodu od 2021. do novembra 2025. godine ukazuju na veoma dobre rezultate institucija iz Republike Srbije. U trogodišnjem periodu implementacije programa, 173 institucije učestvovale su u ukupno 300 projekata sa budžetom od 106,3 miliona evra. Primetna je i nešto viša stopa uspešnosti u programu Horizont Evropa u odnosu na prethodna dva okvirna programa. Od ukupno 300 finansiranih projekata, najveći broj (193) pripada oblasti Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost, pri čemu ukupan budžet partnera iz Srbije iznosi 63,62 miliona evra.

Osnovne komponente stuba Izvrsna nauka u programima Horizont 2020 i Horizont Evropa čine grantovi Evropskog istraživačkog saveta (ERC), „Marija Sklodovska Kiri” akcije (MSCA) i oblast Istraživačka infrastruktura. U poslednjih 10 godina (2014–2023), tri istraživača iz Srbije dobila su prestižne ERC grantove, dok je odobreno ukupno 70 MSCA akcija. Opšti cilj oblasti Istraživačke infrastrukture u okviru programa Horizont Evropa je da osnaži Evropu kroz prvoklasnu i pristupačnu istraživačku infrastrukturu, kao deo integrisanog evropskog prostora istraživačke i tehnološke infrastrukture. U programu Horizont Evropa, institucije iz Republike Srbije učestvuju u 12 projekata u oblasti Istraživačke infrastrukture.

Ukoliko se učešće Republike Srbije u okvirnim programima EU posmatra prema vrsti organizacija, primetna je dominacija istraživačkog sektora, visokog obrazovanja i poslovnog sektora. U Okvirnom programu 7,35% od ukupnog budžeta svih projekata iz Srbije činile su institucije visokog obrazovanja, 34% istraživačke organizacije, a 29% privatni sektor. Udeo državnih institucija i drugih organizacija bio je ukupno oko 2% (Grafikon 17). U programu Horizont 2020 primat su preuzele istraživačke organizacije (36%), dok se udeo sektora visokog obrazovanja značajno smanjio u odnosu na OP 7 i iznosio je 22%. Preostala tri sektora su povećala svoje udele, naročito ostale organizacije čiji je udeo porastao na 9% (Grafikon 18). U pitanju su poslovni klasteri, udruženja civilnog društva, organizacije za podršku poslovanju i slično. Do 2024. godine, u programu Horizont Evropa najveći udeo su imale istraživačke organizacije (33%), zatim visoko obrazovanje (26%) i poslovni sektor (23%). Ostale organizacije su povećale svoj udeo na čak 15%, što ukazuje na dalje jačanje kapaciteta neprofitnog sektora u Republici Srbiji (Grafikon 19).

Grafikon 17: Učešće u Okvirnom programu 7 prema vrsti

organizacija (neto doprinos Evropske unije u %)

Izvor: Evropska komisija (2024). Horizon Dashboard.

Grafikon 18: Učešće u programu Horizont 2020 prema vrsti organizacija (neto doprinos EU u %)

Izvor: Evropska komisija (2024). Horizon Dashboard.

Grafikon 19: Učešće u programu Horizont Evropa prema vrsti organizacija (neto doprinos EU u %)

Izvor: Evropska komisija (novembar 2025). Horizon Dashboard.

Posmatrajući iznos povučenih sredstava iz okvirnih programa (neto doprinos Evropske unije) po jednom istraživaču, evidentno je povećanje rezultata Republike Srbije u programu Horizont 2020 u odnosu na Okvirni program 7, za oko 75%. Naime, naučnoistraživačka i inovaciona zajednica Srbije povećala je iznos dobijenih sredstava Evropske unije po istraživaču sa 5.363,57 na 9.364,02 evra. Imajući u vidu da je samo u trogodišnjoj implementaciji programa Horizont Evropa povučeno 6.828,33 evra po istraživaču, očekuje se da će ovaj program značajno nadmašiti prethodne (Tabela 2).

Tabela 2: Neto doprinos Evropske unije po istraživaču u okvirnim programima (u evrima)

Okvirni program 7

Horizont 2020

Stopa rasta

(%)

Horizont Evropa (2021 – avgust 2024)

Bugarska

8.445,19

23.817,67

182,03

7.729,04

Hrvatska

13.710,04

17.848,15

30,18

10.669,03

Mađarska

12.138,70

11.517,23

-5,12

3.789,47

Rumunija

9.585,74

16.954,51

76,87

12.914,02

Slovenija

19.480,37

40.662,59

108,74

27.085,83

Srbija

5.363,57

9.364,02

74,59

6.828,33

Izvor: Evropska komisija (Horizon Dashboard) i Eurostat

Neto doprinos Evropske unije po istraživaču omogućava i poređenje Republike Srbije sa zemljama u okruženju, članicama EU. Podaci iz Tabele 2 jasno pokazuju da je neto doprinos Evropske unije po istraživaču u Republici Srbiji manji od svih posmatranih država, kako u Okvirnom programu 7, tako i u programu Horizont 2020. Međutim, stopa rasta neto doprinosa Evropske unije po istraživaču ukazuje na to da je Republika Srbija značajno popravila svoju poziciju u programu Horizont 2020 u odnosu na Okvirni program 7, posebno u poređenju sa Mađarskom i Hrvatskom. U trogodišnjoj implementaciji programa Horizont Evropa, jedino Mađarska ima manji doprinos Evropske unije po istraživaču od Republike Srbije.

Institucije iz Republike Srbije uspostavile su razgranatu mrežu međunarodnih partnera u okvirnim programima Evropske unije. U prilog tome govori podatak da su domaće organizacije u poslednja tri okvirna programa (OP7, Horizont 2020 i Horizont Evropa) sarađivale na međunarodnim projektima sa partnerima iz čak 116 država (Evropska komisija [2024], Horizon Dashboard). Prema kolaborativnim vezama26 ostvarenim u ovim programima, institucije iz Srbije su najveću saradnju ostvarile sa Španijom, Italijom, Nemačkom, Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Grčkom, Belgijom, Holandijom, Austrijom i Portugalijom (Grafikon 20).

Grafikon 20: Zemlje partneri Republike Srbije u okvirnim programima Evropske unije (OP7, Horizont 2020 i Horizont Evropa) – broj kolaborativnih veza

Izvor: Evropska komisija (novembar 2025). Horizon Dashboard.

Program Eureka, u kojem Republika Srbija učestvuje od 2002. godine, omogućava međunarodnu naučnu saradnju između naučnoistraživačkih organizacija i privrednih subjekata kroz projekte vođene industrijskim potrebama. Ovi projekti imaju za cilj razvoj novih ili značajno unapređenih tehnologija, usluga i proizvoda namenjenih tržištu. U periodu od 2014. do 2023. godine, odobrena su 32 projekta u okviru Eureka mreže, u kojima su učestvovali 21 institut, 39 fakulteta i 32 preduzeća iz Republike Srbije. Najveći broj ovih projekata realizovan je u oblastima informacionih tehnologija, medicinskih tehnologija, biotehnologija, novih materijala i zaštite životne sredine.

Imajući u vidu lakoću pristupa i prepoznat značaj umrežavanja, Evropski program za saradnju u domenu nauke i tehnologije (SOST) predstavlja jedan od najzastupljenijih međunarodnih programa u Republici Srbiji. U poslednjih 10 godina vidljivo je kontinuirano povećanje učešća domaćih istraživača u akcijama SOST-a, a u 2023. godini udeo je dostigao čak 97% (Grafikon 21).

Grafikon 21: Procentualno učešće Srbije u aktivnim akcijama SOST-a (pod učešćem se podrazumeva da zemlja ima svoje

predstavnike imenovane u upravljačkim odborima akcije)

Izvor: NITRA

Istraživači iz Srbije sve aktivnije učestvuju u prvoj fazi apliciranja za akcije SOST-a. U 2023. godini, od ukupno 60 odobrenih akcija SOST-a, istraživači iz Srbije bili su uključeni u 40. Pored toga, tokom 2023. godine postignuta je polna ravnoteža među imenovanim članovima Upravnog odbora iz Republike Srbije, pri čemu je udeo žena članica iznosio 50,8%.

Posebno se ističe angažovanje mladih istraživača (prema pravilima SOST-a svi istraživači mlađi od 40 godina su mladi istraživači). Procentualno učešće mladih istraživača iz Srbije u aktivnostima SOST-a tokom 2024. godine iznosi 47,5% (Grafikon 22).

Grafikon 22: Procentualno učešće mladih istraživača iz Srbije u aktivnostima SOST-a tokom 2023. godine

Izvor: NITRA

Program za finansiranje multilateralne naučne i tehnološke saradnje u Dunavskom regionu, pokrenut 2016. godine, inicijalno je uključivao Srbiju, Austriju, Češku i Slovačku. Programu se 2019. godine priključila Francuska, a 2022. godine Bugarska i Crna Gora.

Republika Srbija je do danas učestvovala u tri zajednička poziva. Iz poziva za period od 2017. do 2018. godine, budžetskim sredstvima finansirano je 11 projekata sa srpskim učešćem, u ukupnom iznosu od 8.812.500,00 dinara. Iz poziva za period od 2020. do 2022. godine, budžetskim sredstvima finansirana je realizacija 12 projekata sa srpskim učešćem, u ukupnom iznosu od 10.800.000,00 dinara. Iz poziva za period od 2023. do 2025. godine, u junu 2023. godine odobreno je za finansiranje 12 projekata sa učešćem srpskih naučnoistraživačkih organizacija, za čiju realizaciju su opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od 10.800.000,00 dinara. Realizacija odobrenih projekata u svim zemljama učesnicama poziva, prema nacionalnim procedurama finansiranja, predviđena je u periodu od jula 2023. do juna 2025. godine.

Republika Srbija ima uspostavljenu bilateralnu naučnu saradnju sa 14 zemalja: Slovenijom, Francuskom, Turskom, Austrijom, Portugalijom, Nemačkom, Mađarskom, Crnom Gorom, Slovačkom, Hrvatskom, Indijom, Belorusijom, Kinom i Italijom. Od 2014. do 2023. godine raspisano je ukupno 55 javnih poziva, a finansirana su 1.194 projekta.

Počev od 2016. godine, Republika Srbija ima uspostavljenu bilateralnu stratešku saradnju sa Kinom u oblasti zajedničkog finansiranja razvojnih i istraživačkih projekata. U okviru ovog programa saradnje do sad je odobreno ukupno 12 projekata iz dva raspisana javna poziva. Realizaciju odobrenih strateških, istraživačko-razvojnih projekata, srpska i kineska strana finansiraju u iznosu od po 200.000 američkih dolara za projektni period od tri godine.

Važna pretpostavka dinamičnog razvoja naučnoistraživačkog i inovacionog sistema predstavlja pristup visokokvalitetnoj istraživačkoj infrastrukturi koja može obuhvatati: naučnu opremu i setove instrumenata, zbirke, arhive ili naučne podatke, računarske sisteme i komunikacione mreže, bilo koju drugu istraživačku i inovativnu infrastrukturu jedinstvene prirode koja je otvorena za spoljne korisnike. Republika Srbija aktivno učestvuje u inicijativama Evropske unije u domenu istraživačkih infrastruktura, kako na strateškom tako i na implementacionom nivou.

Republika Srbija je početkom 2024. godine imenovala svoje predstavnike u Evropskom strateškom forumu za istraživačku infrastrukturu (ESFRI), savetodavnom telu koje obezbeđuje profesionalno upravljanje istraživačkom infrastrukturom, podstiče multilateralne inicijative u ovoj oblasti, razvija evropsku mapu puta za istraživačke infrastrukture i nadgleda realizaciju ESFRI projekata (ESFRI, 2017). Smernice Evropskog strateškog foruma za istraživačku infrastrukturu jačaju ekosistem istraživačkih infrastruktura i omogućavaju umrežavanje resursa širom Evropskog istraživačkog prostora kroz otvoreni pristup, razvoj istraživačkog kadra i podsticanje naučne izvrsnosti.

Da bi se omogućilo uspostavljanje i funkcionisanje novih istraživačkih infrastruktura, formiran je Evropski konzorcijum za istraživačku infrastrukturu (ERIC) kao poseban pravni oblik kojim se omogućava uspostavljanje i rad pojedinačnih istraživačkih infrastruktura od evropskog interesa, u različitim naučnim oblastima. Na ovaj način obezbeđuje se pristup velikim istraživačkim infrastrukturama, mobilnost i razmena istraživača između više država učesnica programa Horizont Evropa. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija trenutno plaća članarinu za 3 ERIS-a u oblasti društvenih nauka (DARIAH-ERIC, CESSDA-ERIC i ESS-ERIC).

Institucijama iz Srbije omogućeno je i učešće u značajnim svetskim istraživačkim infrastrukturama. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija plaća godišnju članarinu sledećim organizacijama: Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), Objedinjeni institut za nuklearna istraživanja u Dubni (JINR), Evropska laboratorija za molekularnu biologiju (EMBL), Međunarodni centar za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (ICGEB), Evropski oblak otvorene nauke (EOSC), Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPAI) i Jedinstveni međunarodni identifikator za istraživače (ORCID). Ukupna budžetska izdvajanja za učešće istraživača u SERN-u u periodu od 2019. do 2024. godine iznosila su preko 2,5 milijardi dinara (Grafikon 23). Pored standardne kontribucije, izdvajanja podrazumevaju i dodatne doprinose za pojedinačne projekte, specijalne kontribucije i dodatne troškove.

Grafikon 23: Budžetska izdvajanja za CERN po kategorijama

troškova (u dinarima)

Izvor: NITRA

––––––––

25 Računovodstvena kategorija koja predstavlja finansijska sredstva učesnika projekata nakon odbitka sredstava za njihova povezana treća lica.

26 Pretpostavka je da kolaborativna veza postoji između svakog para učesnika u određenom projektu. Kada na projektu postoji m učesnika iz jedne i n učesnika iz druge zemlje, broj kolaborativnih veza između dve zemlje računa se kao mn.

2.4. TEHNOLOŠKI TOKOVI U SVETU I REPUBLICI SRBIJI

Predviđanja za tehnološke tokove pokazuju da su najvažnije tehnološke oblasti (McKinsey): (1) autonomna veštačka inteligencija (koja je u stanju da nezavisno planira i izvršava složene zadatke); (2) veštačka inteligencija (kompjuterski sistemi koji mogu da izvršavaju zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju); (3) primena specifičnih poluprovodnika (za izradu namenskih čipova projektovanih da izvršavaju specijalne zadatke); (4) unapređeno povezivanje (tehnologije koje poboljšavaju i proširuju mreže za digitalnu komunikaciju: bežične mreže male snage, 5G i 6G mobilna telefonija, Wi-Fi 6 i 7 standardi i nisko orbitalni zemaljski sateliti); (5) cloud and edge computing (centralizovani kompjuter, obično u centru s podacima, daleko od korisnika ili prikupljanje podataka u fabrikama, prodavnicama ili u vozilima); (6) računarske tehnologije koje obuhvataju povezanu stvarnost s virtuelnom stvarnošću; (7) računarska bezbednost (zaštita računarskih sistema, mreža, programa i podataka od napada, oštećenja i neovlašćenog pristupa); (8) kvantne tehnologije (korišćenje kvantno-mehaničkih osobina za izradu brzih računara koji mogu da vrše mnogo brža računanja od klasičnih računara, da osiguraju bezbednost mreža i za izradu senzora velike ostetljivosti); (9) robotika budućnosti (unapređena robotika koja može samostalno da izvršava zadatke, prilagođene novim zahtevima stvarnog života, s povećanim stepenom samostalnosti i spretnosti, uključujući i čovekolike robote); (10) pokretljivost u budućnosti (samostalni automobili, električni automobili, dronovi, gradska vazdušna prevozna sredstva); (11) bioinženjering budućnosti (primena inženjerskih principa u biologiji, korišćenjem unapređenih tehnologija, izmena genetskog materijala, da bi se poboljšalo ljudsko zdravlje i odlike, novi lanac ishrane); 12) energija budućnosti i održive tehnologije (široki spektar tehnologija koje treba da omoguće dobijanje održive energije, novi lanac snabdevanja).

2.4.1. Tematske oblasti i istraživanja nekih najrazvijenijih zemalja

Iskustva najrazvijenijih zemalja pokazuju da je uspešno upravljanje naukom zasnovano na jasno definisanim prioritetima i dugoročnim ulaganjima u ključne oblasti. Imajući na umu neraskidivu vezu i međusobnu uslovljenost nauke i tehnologije, Nacionalni fond za nauku „promoviše napredak nauke, unapređenje zdravlja nacije, prosperitet i blagostanje i obezbeđuje nacionalnu odbranu. Imajući na umu neraskidivu vezu i međusobnu uslovljenost nauke i tehnologije, Nacionalni fond za nauku „promoviše napredak nauke, napredak zdravlja nacije, prosperitet i blagostanje i obezbeđuje narodnu odbranu”. Navedeni prioriteti Nacionalnog fonda za nauku menjaju se u skladu sa zakonskim direktivama i prioritetima Vlade Repblike Srbije. Pri izboru projekata NSF koristi dva glavna kriterijuma: svaki projekat treba da obezbedi unapređenje novih znanja (intelektualna valjanost) i najširi uticaj na zemlju i na ljude. Investira se u ključna otkrića koja imaju veliki uticaj na jačanje nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. Na taj način postiže se jačanje domaćeg naučnog potencijala koji unapređuje ekonomski prosperitet, nacionalnu bezbednost i globalnu konkurentnost u nauci i inženjerstvu. Nacionalna fondacija za nauku SAD (NSF) usmerava investicije u oblasti sa najvećim naučnim i društvenim potencijalom – kao što su veštačka inteligencija, biotehnologija, kvantne tehnologije i razvoj kadrova u STEM oblastima – s ciljem unapređenja zdravlja, blagostanja, ekonomske konkurentnosti i nacionalne bezbednosti. Sličan pristup primenjuje i Narodna Republika Kina, koja u okviru velikih nacionalnih programa izdvaja značajna sredstva za osnovna i razvojna istraživanja u oblastima od strateškog značaja: informacione tehnologije, biotehnologija, novi materijali, energetika i zaštita životne sredine. Kina i SAD ističu da je razvoj kadrova i inovacionih kapaciteta centralni uslov za tehnološku samostalnost i globalnu konkurentnost. Upravo ova iskustva potvrđuju potrebu da Srbija u narednom periodu jasno definiše sopstvene prioritetne oblasti naučnog i tehnološkog razvoja, zasnovane na potencijalima domaćeg ekosistema, ekonomskim potrebama i evropskim strateškim tokovima.

2.4.2. Tematske oblasti od značaja za Republiku Srbiju

Definisanje tematskih oblasti od strateškog značaja predstavlja jedan od ključnih koraka za usmeravanje naučnoistraživačkih i tehnoloških aktivnosti ka prioritetima društveno ekonomskog razvoja Republike Srbije. Ove oblasti obuhvataju segmente u kojima Republika Srbija poseduje razvijene naučne i tehnološke kapacitete, raspoložive prirodne i infrastrukturne resurse, kao i oblasti koje imaju potencijal da značajno doprinesu unapređenju konkurentnosti, inovacionih potencijala i održivog razvoja.

Fond za nauku, kako je predviđeno Zakonom o Fondu za nauku Republike Srbije, treba da omogući „naučna istraživanja i primenu njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog, kulturnog i ekonomskog razvoja Republike Srbije”. Da bi se to postiglo, tematske oblasti za koje u Srbiji postoji interes, za koje Srbija ima prirodne uslove, a koje bi mogle da doprinesu „bržem društvenom, tehnološkom, kulturnom i ekonomskom razvoju”, jesu:

1) Poljoprivreda, hrana, biotehnologija

Savremeni razvoj poljoprivrede usmeren je ka racionalnom korišćenju prirodnih resursa odnosno ekonomičnoj proizvodnji dovoljnih količina kvalitetne hrane i obezbeđivanju prehrambene sigurnosti jedne zemlje. Poljoprivreda se trenutno, ne samo u našoj zemlji,već širom sveta suočava sa širokim spektrom izazova: stagnacija prinosa useva, smanjenje obradivog zemljišta usled degradacije zemljišta i urbanizacije, rapidno opadanje organske materije u zemljištu, dostupnost vode itd. Takođe, savremena poljoprivreda se suočava sa ogromnim izazovima koji naglašavaju hitnu potrebu za stvaranjem gajenih biljaka otpornih na klimu. Klimatski „otporne” useve karakteriše nekoliko ključnih osobina (efikasnost upotrebe vode, efikasnost korišćenja i/ili usvajanja hranljivih materija, tolerantnost na stres – visoke temperature, toplotni stres, salinitet, kiselost i dr.), koje im omogućavaju da se razvijaju u manje povoljnim i/ili stresnimuslovima spoljašnje sredine. Otuda se nameće potreba za iznalaženjem odgovarajućih mera adaptacije i primeni novih tehnologija i tehnoloških rešenja u cilju poboljšanja tolerantnosti gajenih biljaka na pojedine faktore stresa u cilju povećanja produktivnosti i kvaliteta dobijenih proizvoda. Mere adaptacije i „klimatski pametne” poljoprivredne prakse moraju biti važni instrumenti u cilju ublažavanja klimatskih promena i istovremeno imati važnu ulogu u istraživačkim i razvojnim naučnim programima u oblasti poljoprivrede. Imajući u vidu postojeće izazove, Ministartvo zaštite životne sredine je u kontekstu prilagođavanja poljoprivrede izmenjenim klimatskim uslovima, kroz Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 119/23) identifikovalo potrebu za jačanjem otpornosti poljoprivrednog sektora i definisalo odgovarajuće aktivnosti i mere usmerene na prilagođavanje klimatskim promenama. Značajnu ulogu u održivom upravljanju prirodnim resursima, očuvanju zemljišta i voda, ublažavanju posledica klimatskih promena i jačanju otpornosti ekosistema ima šumarstvo. Naučnoistraživačke aktivnosti u oblasti šumarstva, uključujući očuvanje i unapređenje genetičkih resursa šumskog drveća, adaptivno upravljanje šumskim ekosistemima, obnovu degradiranih područja i primenu biotehnoloških, digitalnih i analitičkih alata, predstavljaju važan doprinos razvoju klimatski otporne poljoprivrede, bioekonomije i održivog ruralnog razvoja. Biotehnologija može da doprinese da se primenjuju tehnološki procesi pri proizvodnji kojima bi se očuvala hranljiva vrednost proizvoda. U protekle dve decenije bili smo svedoci izuzetnog tehnološkog napretka u sferi sekvenciranja genoma u 21. veku – od prvog ljudskog referentnog genoma, preko brojnih metodoloških otkrića, do primene sekvencioniranja u različitim oblastima sa posebnim osvrtom na sekvencioniranje genoma, odnosno genoma različitih biljnih i životinjskih vrsta. Najsavremenijim istraživačkim pravcima koji podrazumevaju primenu omike, uključujući genomiku, transkriptomiku, proteomiku, metabolomiku i epigenomiku potrebno je brzo, precizno i ciljano pronaći različite gene, proteine i metabolite, koji se mogu potvrditi editovanjem genoma (uglavnom CRISPR/Cas sistem) i time dobiti stresno-otporni i/ili tolerantni visokoproduktivni genotipovi gajenih biljaka. Takođe da bismo odgovorili na ove izazove moramo se osloniti na metode mašinskog učenja, algoritme, različite modele, kompresiju i integraciju podataka i dr. Danas se u biotehnološkim istraživanjima sve više generišu ogromne količine podataka, posebno na molekularnom nivou. Očekuje se da će mašinsko učenje igrati važnu ulogu u primeni biotehnologije u poljoprivredi. Generalno, sve ove tehnologije imaće izuzetno važnu ulogu u stvaranju klimatskih „pametnih useva”, kao i stvaranju useva poboljšane ili visoke nutritivne vrednosti. Poslednjih nekoliko godina u poljoprivrednoj proizvodnji su u primeni proizvodi koji u sebi sadrže nanočestice, nanomaterijale, nanokapsule, nanonosače, nanođubriva, nanopesticide i nanosenzore kako bi se poboljšala njihova održivost i produktivnost. Sa naučnog aspekta ulažu se ogromni napori u proučavanju njihovog delovanja, posebno sa biohemijskog, fiziološkog i biotehnološkog aspekta, koji treba da doprinesu poboljšanju parametara kvaliteta semenskog i/ili sadnog materijala, većoj tolerantnosti prema nepovoljnimuslovima spoljašnje sredine, kao i većoj produktivnosti. Predviđa se da će razvoj nanotehnologije, posmatrano u dugoročnom periodu, postati pokretačka ekonomska snaga u poljoprivrednoj industriji. Nove tehnologije, kao što su genetsko inženjerstvo, biotehnologija, nanotehnologija, veštačka inteligencija i informacione tehnologije imaće ogroman potencijal u rešavanju ključnih izazova u implementaciji održivog razvoja poljoprivrede u našoj zemlji. Prerada poljoprivrednih proizvoda, proizvedenih u Srbiji, treba da omogući značajno povećanje prihodajer se sa svakim višim stepenom prerade cena proizvoda značajno uvećava. Implementacija novih tehnologija i tehnoloških rešenja je od strateškog značaja u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje 47 kroz stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću. Razvoj i implementacija novih tehnologija i njihov transfer u nove proizvode je ključna komponenta i „mapa puta” u pogledu komercijalizacije proizvoda sa novostvorenom vrednošću. Vizija gotovo svih evropskih istraživačkih programa je da se izgrade temelji na kojima mogu da nastanu novi koncepti upravljanja znanjem i inovacijama za čitav poljoprivredni i prehrambeni sektor širom naše planete Zemlje.Srbija ima razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, pa bi naučni projekti iz ove oblasti, posebno u tehnološkom razvoju, mogli značajno da doprinesu kako poboljšanju uslova i prinosa, tako i raznolikosti proizvoda, u skladu sa zahtevima tržišta.

2) Medicina, biotehnologija, farmakologija

Zdravlje, blagostanje i jednakost u zdravlju jesu jedan od ciljeva održivog razvoja. U dosezanju ovih ciljeva prepoznata je potreba za boljom integracijom naučnih saznanja (ne samo iz medicinskih već i iz društvenih i humanističkih nauka) u planiranje i sprovođenje politika, mera i komunikacija u vezi sa zdravljem. Prioritetne oblasti naučnih istraživanja u sferi javnog zdravlja treba da budu definisane na osnovu raspoloživih podataka i javnozdravstvenih uvida Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Javnozdravstveni izazovi su različiti i obuhvataju široke oblasti poput nezaraznih bolesti, zaraznih bolesti i pandemija, uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi, nejednakosti u zdravlju, starenje populacije, seksualno i reproduktivno zdravlje, mentalno zdravlje, evaluacije uticaja primenjenih mera i politika na zdravlje ljudi, uključujući i ekonomske evaluacije, itd.

Takođe, neophodno je sprovoditi medicinska, biotehnološka i farmakološka istraživanja koja integrišu multidisciplinarni pristup: molekularna istraživanja, molekularno-genetska istraživanja, farmakološka istraživanja, uključujući i istraživanja inovativnih lekova, istraživanje primene informacionih tehnologija i veštačke inteligenicje u dijagnostici i lečenju bolesti, i slično. U tom smislu je značajno finansirati projekte koji se bave ispitivanjem masovnih nezaraznih oboljenja – kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, maligniteta, imunski posredovanih oboljenja, neuroloških i psihijatrijskih oboljenja, kao i istraživanja retkih bolesti, čije je blagovremeno dijagnostikovanje i lečenje od izuzetnog značaja. Posebnu pažnju treba posvetiti i istraživanju uzroka neplodnosti ili smanjene plodnosti kod mladih, kao i psihosomatskim poremećajima koji nastaju kao posledica dugotrajnog stresa, budući da su mladi decenijama izloženi stresnim situacijama koje su sve češće u današnjem dinamičnom savremenom okruženju. Razvoj biotehnoloških istraživanja treba da omogući napredovanje u primeni novih postupaka za dobijanje veštačkih zamena kao što su veštačka koža, pojedina tkiva i regenerativna medicina koja omogućava obnovu oštećenih organa. U tom kontekstu neophodno je unaprediti i primenu savremenih 3D tehnologija, uključujući 3D bioprinting složenih tkiva i potencijalnih organa, što u perspektivi može omogućiti transplantaciju bioprintovanih organa i tkiva.

Razvoj savremenih, robotski asistiranih hirurških intervencija i modernizovane radioterapije predstavlja jednu od najvažnijih oblasti moderne medicine jer povećava preciznost, sigurnost i uspešnost lečenja. Ispitivanja u oblasti veštačke inteligencije u medicini, personalizovane terapije, kao i naprednih dijagnostičkih metoda (uključujući genomsku i proteomsku analizu), razvoj bioloških terapija i genetske terapije dodatno mogu unaprediti zdravstveni sistem.

Srbija raspolaže veoma bogatom florom, posebno lekovitim biljem, koje može biti korišćeno kao sirovina za izradu različitih preparata i lekova koji se koriste u medicini, što predstavlja značajan potencijal za dalji razvoj farmaceutske i biomedicinske industrije.

U pogledu razvoja savremenog zdravstvenog sistema, Ministarstvo zdravlja ima ključnu i stratešku ulogu u utvrđivanju prioriteta, zasnovanih na stvarnim zdravstvenim potrebama stanovništva, naučnim dokazima i principima prevencije i ranog otkrivanja bolesti. Poseban prioritet treba da bude unapređenje savremene i precizne dijagnostike, zasnovane na multidisciplinarnom pristupu i povezivanju kliničke medicine sa molekularnom medicinom, robotikom, veštačkom inteligencijom i drugim naprednim naučnim oblastima.

3) Energetika, zelena tranzicija i cirkularna ekonomija

Energetski sektor predstavlja jedan od ključnih stubova zelenog rasta, a njegova transformacija je u fokusu nacionalnih i evropskih politika održivog razvoja. Nacionalni integrisani energetski i klimatski plan Republike Srbije (INEKP, 2024) definiše strateške ciljeve do 2030. godine, uključujući povećanje udela obnovljivih izvora energije, unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Naučna i razvojna istraživanja koja se odnose na rad postojećih termoenergetskih postrojenja treba usmeriti na povećanje neto stepena korisnosti, smanjenje sopstvene potrošnje, unapređenje fleksibilnosti i optimizaciju procesa sagorevanja, uz istovremeno smanjenje specifične emisije CO₂. Poseban pravac istraživanja treba da obuhvati primenu i unapređenje primarnih i sekundarnih mera za smanjenje emisija SO₂, NOₓ, praškastih materija, žive i drugih zagađujućih materija, uključujući optimizaciju rada sistema za prečišćavanje dimnih gasova. Pri tome je neophodno jasno razdvojiti mere usmerene na povećanje energetske efikasnosti, smanjenje specifične emisije CO₂ i povećanje fleksibilnosti postrojenja od mera namenjenih smanjenju emisija ostalih zagađujućih materija. Obe grupe mera treba posebno definisati, tehno-ekonomski vrednovati i pratiti primenom odgovarajućih pokazatelja, kako bi se obezbedilo celovito sagledavanje efekata prelaznog rada postojećih termoenergetskih postrojenja.

Zelena energija postaje ključna za razvoj održivih ekonomija i predstavlja jednu od ključnih stavki u očuvanju životne sredine, smanjenju ugljen-dioksida, povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije, zaustavljanju ili ograničenom korišćenju neobnovljivih izvora energije i dr. U poslednje vreme, obnovljivi izvori energije stekli su veliku važnost zahvaljujući njihovom globalnom društvenom prihvatanju i sposobnosti da obezbede održivu proizvodnju energije koja zadovoljava svetske potrebe za električnom energijom. Smatra se da će naredne decenije biti obeležene značajnim smanjenjem energije koja se dobija iz fosilnih goriva, blagim smanjenjem godišnjih padavina i odgovarajućim padom proizvodnje električne energije koju daju hidroelektrane, elektrifikacijom drumskog saobraćaja, kao i rastom potrošnje električne energije za potrebe internet saobraćaja i digitalizacije.

Razvoj nauke i tehnologije u oblasti energetike treba usmeriti na istovremeno jačanje energetske bezbednosti, pristupačnosti energije, konkurentnosti privrede i ispunjavanje ekoloških i klimatskih ciljeva Republike Srbije. Istraživanja treba da budu zasnovana na realnim potrebama nacionalnog energetskog sistema, postojećim naučnim i industrijskim kapacitetima i mogućnosti da se rezultati provere u laboratorijskim, pilotskim i demonstracionim uslovima. Prioritetni pravci obuhvataju: energetsku efikasnost i modernizaciju postojećih postrojenja; fleksibilnost i digitalizaciju elektroenergetskog sistema; integraciju obnovljivih izvora i upravljanje potrošnjom; skladištenje električne i toplotne energije; vodonik, Power-to-X i sintetička goriva; održivu bioenergiju; dekarbonizaciju industrijske toplote i sistema daljinskog grejanja; upravljanje ugljenikom; napredne nuklearne i radijacione tehnologije u skladu sa nacionalnim opredeljenjima; kao i digitalne blizance, naprednu dijagnostiku, veštačku inteligenciju i sajber bezbednost kritične energetske infrastrukture.

Srbija će i u narednim decenijama morati da koristi raspoložive rezerve lignita kao značajan izvor električne energije, imajući u vidu njegov udeo u proizvodnji električne energije i postepenost prelaska na obnovljive izvore. Istovremeno, sve veći udeo promenljivih obnovljivih izvora zahteva razvoj rešenja za fleksibilnost i sigurnost elektroenergetskog sistema. Zbog toga naučnoistraživačke projekte treba usmeriti na efikasnije i čistije korišćenje lignita, primenu tehnologija čistog uglja, smanjenje emisija CO₂ i drugih zagađujućih materija, ali i na razvoj portfolija rešenja za fleksibilnost sistema. Ta rešenja obuhvataju skladištenje energije, fleksibilan rad proizvodnih postrojenja, upravljanje potrošnjom, jačanje mrežne infrastrukture i interkonekcija, proizvodnju vodonika i Power-to-X proizvoda, kao i napredno prognoziranje i digitalno upravljanje. Istraživanja treba da budu usmerena na efikasnost, pouzdanost, troškove, raspoloživost materijala, reciklažu i uticaje tehnologija tokom celog životnog ciklusa.

Kad je reč o tzv. zelenoj tranziciji treba da se ima na umu da proizvodnja električne energije pomoću solarnih panela zahteva posebne baterije za smeštaj električne energije, proizvedene u toku dana, da bi mogla da se koristi u toku noći. Ovde posebno treba da se istakne upotreba litijuma za proizvodnju ovakvih baterija velikog kapaciteta jer se u skoroj budućnosti planira izgradnja fabrike za proizvodnju litijuma u Srbiji.

Svi navedeni prioriteti u vezi su sa ciljevima i merama definisanim u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, Planu pravedne energetske tranzicije Republike Srbije do 2030. godine i Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine sa Akcionim planom.

Termičke, termo-fluidne i procesne nauke i tehnologije

Termičke, termo-fluidne i procesne nauke predstavljaju horizontalnu naučno-tehnološku osnovu za razvoj energetike, industrije, građevinarstva, saobraćaja, poljoprivrede, prehrambene i farmaceutske proizvodnje, zdravstva, zaštite životne sredine i kritične infrastrukture. Prioritetni pravci obuhvataju termodinamiku, prenos toplote i mase, mehaniku fluida i višefazne tokove, sagorevanje i reakcione procese, termoenergetiku, procesnu tehniku, rashladnu i kriogenu tehniku, grejanje, klimatizaciju i ventilaciju, toplotne pumpe, kogeneraciju, skladištenje toplote, korišćenje otpadne toplote, solarnu termiku, geotermalne sisteme, termičku konverziju biomase i otpada, termičko upravljanje baterijama, elektronikom i data centrima, nuklearnu termo-hidrauliku, napredne materijale za visoke temperature, termičku metrologiju, eksperimentalnu dijagnostiku, numeričko modeliranje, digitalne blizance i bezbednost termičkih i procesnih sistema. Razvoj ovih oblasti treba usmeravati ka povećanju energetske i resursne efikasnosti, dekarbonizaciji, smanjenju emisija, klimatskoj otpornosti, tehnološkoj samostalnosti i jačanju konkurentnosti domaće privrede.

4) Zaštita životne sredine i klimatske promene

Srbija se suočava s velikim problemima u oblasti zaštite životne sredine jer je ova oblast godinama bila zapostavljena. O značaju zdrave životne sredine za zdravlje ljudi ne treba da se posebno govori. Suočeni smo s velikim problemima zbog zagađenja vazduha, zemljišta i voda. Svaki industrijski proces ima svoje posebnosti kad je reč o emisiji gasova i tečnosti, kao i stvaranje čvrstog otpada. Otuda i postoji potreba za naučnim projektima koji bi se bavili rešavanjem pojedinačnih problema. Klimatske promene su najveći izazov sa kojim se suočava čovečanstvo u 21. veku. Vremenski i klimatski ekstremi izazvali su na svetskom nivou ekonomske gubitke procenjene na 738 milijardi evra tokom perioda od 1980. do 2023. godine, dok su u Evropskoj Uniji ti gubici bili preko 162 milijarde evra samo u periodu između 2021. i 2023. god. U periodu od 2000. do 2024. godine, minimalne materijalne štete i gubici prouzrokovani vremenskim i klimatskim ekstremima u Republici Srbiji procenjeni su na oko 10,45 milijardi evra. Ova procena uključuje i preliminarnu procenu od približno milijardu evra, koja se pripisuje štetama i gubicima u letnjem periodu 2024. godine, kada je 92% teritorije Republike Srbije bilo zahvaćeno ekstremnom sušom. Oko 70% svih ukupnih šteta i gubitaka prouzrokovani su sušama i visokim temperaturama. Najveći broj klimatskih modela upućuje na zaključak da se može očekivati dalji porast srednje godišnje temperature vazduha, promena količina i distribucije padavina i povećanje učestalosti ekstremnih vremenskih događaja. Tokom poslednjeg veka, a posebno u poslednjih 20. godina šire područje Republike Srbije, kao i većina drugih regiona u okruženju, suočava se sa štetnim uticajem izražene varijabilnosti klime, koja je uz porast temperature prouzrokovala i značajno povećanje učestalosti suše. U XX veku prosečni porast temperature na globalnom nivou iznosio je 0.80C, što veoma zabrinjava, s obzirom na činjenicu da je za navedenih 100 godina brzina porasta temperature veća nego za prethodnih 10.000 godina. Nadalje, brojne klimatološke studije ukazuju na prosečno povećanje temperature od 1,1 do 5,40C u svetu do 2100. godine, kao i sve učestalije ekstremne meteorološke pojave (oluje, toplotni talasi, suše, poplave). Nivoi ugljen-dioksida danas rastu deset puta brže nego ikada u poslednjih 50 hiljada godina. Evropa se zagreva dva puta više od globalnog proseka. Republika Srbija je krajem 2023. godine usvojila „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023–2030” sa Akcionim planom za 2024–2026, koji je važan korak za našu zemlju u borbi protiv posledica klimatskih promena. Zaštita biodiverziteta i sprečavanje zagađenja životne sredine – zaštita i obnavljanje biodiverziteta i prirodnih staništa (natural habitats) je ključna za dalji razvoj čovečanstva. Potrebno je izgrađivati sisteme koji će obezbediti trajnu zaštitu ekosistema.

Uticaj klimatskih promena na vodne resurse u vidu pojave suša, poplava, zagađenja i rastuće potrošnje vode spada među najveće izazove u narednim decenijama. Investicije u vodnu infrastrukturu i zaštitu voda više se ne smatraju samo ekološkim pitanjem, već pitanjem bezbednosti, otpornosti društva i ekonomskog razvoja. Zato je neophodno podržati istraživanja primene plavih tehnologija radi održivog upravljanja, zaštite i očuvanja vodenih ekosistema.

Sva istraživanja u oblasti energetike treba povezati sa energetskom ekologijom, odnosno sa merenjem, modeliranjem i smanjenjem emisija, zaštitom vazduha, voda i zemljišta, upravljanjem pepelom, šljakom i drugim nusproizvodima, ocenom životnog ciklusa, klimatskom otpornošću i procenom zdravstvenih i društveno-ekonomskih efekata. Energetska ekologija obuhvata integrisana istraživanja uticaja proizvodnje, transformacije, transporta, skladištenja i potrošnje energije na klimu, vazduh, vode, zemljište, ekosisteme i zdravlje ljudi. Posebni pravci treba da obuhvate kontinualno i periodično merenje emisija, razvoj i validaciju modela disperzije, smanjenje emisija i otpada, upravljanje pepelom, šljakom i drugim nusproizvodima, korišćenje otpadne toplote i materijalnih tokova, ocenu životnog ciklusa, remedijaciju degradiranih područja i klimatsku otpornost energetske infrastrukture.

5) Informacione tehnologije i veštačka inteligencija

Informacione tehnologije su našle primenu u svim delovima ljudskih aktivnosti, kako u proizvodnji, tako i u svim javnim službama. Oblasti u kojima Srbija zaostaje u primeni ovih tehnologija su poljoprivreda, medicina i obrazovanje. Primenom ovih tehnologija u poljoprivredi mogu da se postignu značajne uštede, povećaju prinosi, izbegne štetan uticaj klimatskih promena. Udeo poljoprivredne proizvodnje u ukupnom BDP-u Srbije je oko 6–7%, približno 3,5–4 milijarde evra, a postoji mogućnost da se on značajno poveća.

Informacione tehnologije predstavljaju temelj savremene ekonomije i nalaze primenu u svim sektorima – od industrije i javne uprave do zdravstva, obrazovanja i saobraćaja. Iako je IKT jedan od najdinamičnije rastućih sektora u Srbiji, postoji značajan prostor za širenje njegove primene u oblastima kao što su poljopriveda, zdravstvo, obrazovanje i životna sredina.

Digitalizacija i precizne tehnologije u poljoprivredi mogu značajno povećati produktivnost, smanjiti troškove proizvodnje, racionalizovati upotrebu vode, energije i đubriva, i ublažiti efekte klimatskih promena. U zdravstvu, informacione tehnologije omogućavaju efikasniju dijagnostiku i lečenje, upravljanje podacima, personalizovanu medicinu i razvoj digitalnih zdravstvenih usluga. U obrazovanju, digitalni alati mogu unaprediti kvalitet nastave, dostupnost znanja i praćenje postignuća.

Veštačka inteligencija (VI) biće ključni pokretač tehnološkog napretka u narednim decenijama. Srbija treba da razvija sopstvene istraživačke kapacitete u ovoj oblasti, kako bi pratila globalne trendove i omogućila razvoj inovativnih rešenja zasnovanih na VI. Prioritetne oblasti primene obuhvataju:

• zdravstvo i biomedicinu (analiza velikih skupova podataka, dijagnostika, personalizovane terapije),

• obrazovanje (adaptivni sistemi učenja, digitalni nastavni resursi),

• javnu upravu (automatizacija procesa, efikasniji servis građanima),

• industriju (automatizacija, inteligentni proizvodni sistemi, robotika).

Razvoj istraživanja u oblasti IKT-a i VI treba da obezbedi konkurentnu prednost Srbije u globalnoj ekonomiji, podrži digitalnu transformaciju privrede i javnog sektora i omogući dugoročni rast zasnovan na znanju i inovacijama.

Veštačka iteligencija nije samo tehničko-tehnološko pitanje, ona je problem i društvenih nauka. Sva pitanja povezana sa etikom veštačke inteligencije tiču se i društvenih nauka (najpre etike kao filozofske discipline). Njena regulativa treba da bude u skladu sa humanističkim opredeljenjem (veštačka inteligencija treba da služi čoveku, a ne čovek njoj) i tiče se prvenstveno pravnih, ali i političkih i socioloških nauka. Zbog toga je značajno da u istraživanja povezana sa razvojem i primenom veštačke inteligencije, osim stručnjaka iz oblasti prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka, budu uključeni i stručnjaci iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.

6) Proučavanje prirodnog bogatstva Srbije

Proučavanje prirodnog bogatstva i materijalnog i duhovnog nasleđa Srbije predstavlja značajnu stratešku oblast za Republiku Srbiju. To bi trebalo da bude najšira tematska oblast, koja bi uključila naučnike veoma različitih profila. Rezultati ovih istraživanja bi mogli veoma brzo da se primene u praksi i budu dostupni velikom broju korisnika. Oni bi omogućili regionalni razvoj i pripremu za uključivanje u evropske naučne programe. Pomogli bi drugim ministarstvima prilikom definisanja i izrade programa za očuvanje i razumno korišćenje prirodnog bogatstva i duhovnog nasleđa.

Ovako postavljena tematska oblast treba da obuhvati proučavanje prirodnih bogatstava Republike Srbije sa aspekta održivog razvoja: rudno bogatstvo, posebno mogućnosti iskorišćavanja nekih elemenata kojih ima u Republici Srbiji, koji spadaju u tzv. kritične mineralne sirovine, a koriste se u savremenim materijalima: litijum germanijum, silicijum, retki elementi, rodijum na primer; flora i fauna Srbije, posebno lekovito i začinsko bilje, šumski plodovi u Srbiji i mogućnosti za korišćenje lekovitog bilja u medicini i farmaciji, korišćenje nekih autohtonih biljnih i životinjskih vrsta za dobijanje novih sorti i rasa, zatim neke posebnosti Republike Srbije: šljiva, malina, dunja, futoški kupus, mangulica, domaće rase ovaca, konja, goveda i sl.; banje u Srbiji, pećine, nacionalni parkovi i dr. Na taj način prešlo bi se sa stihijskog na planski, na naučnim rezultatim zasnovan, način korišćenja prirodnog bogatstva kojim raspolaže Republika Srbija, a čime bi se omogućio i ravnomerniji regionalni razvoj.

7) Napredno i održivo građevinarstvo, arhitektura, urbani sistemi i mobilnost

Oblast pametnog i održivog građevinarstva, savremene arhitekture, inteligentne infrastrukture i naprednih sistema mobilnosti obuhvata širok spektar interdisciplinarnih istraživanja usmerenih na razvoj nove generacije izgrađenog okruženja, infrastrukture i sistema transporta koji su digitalno povezani, energetski efikasni, resursno optimizovani, klimatski otporni, bezbedni i prilagođeni potrebama društva. Savremena arhitektura u ovom kontekstu prevazilazi tradicionalni pristup oblikovanju prostora i sve više se zasniva na primeni parametarskog i generativnog projektovanja, algoritamskih metoda, veštačke inteligencije, robotike i digitalnih simulacija u procesima projektovanja i izgradnje. Poseban značaj imaju informaciono modeliranje objekata (BIM), digitalni blizanci i integrisane platforme za upravljanje podacima, koji omogućavaju povezivanje arhitektonskog, konstruktivnog, mašinskog, elektrotehničkog i infrastrukturnog projektovanja tokom čitavog postojanja objekta.

Razvoj arhitekture budućnosti podrazumeva projektovanje pametnih, interaktivnih objekata koji mogu dinamički da reaguju na promene uslova okruženja, načina korišćenja prostora i potreba korisnika. Istraživanja obuhvataju adaptivne fasade, inteligentne omotače zgrada, dinamičke konstruktivne sisteme, bioklimatsku arhitekturu, pasivne i aktivne sisteme za upravljanje energijom, kao i primenu senzorskih mreža, interneta i veštačke inteligencije za autonomno upravljanje objektima. Posebnu perspektivu predstavlja razvoj arhitektonskih rešenja koja integrišu proizvodnju i skladištenje energije, zelenu infrastrukturu, upravljanje vodom i otpadom, kao i sisteme za adaptaciju na toplotne talase, poplave, suše i druge klimatske rizike.

Značajan istraživački pravac predstavlja razvoj novih materijala i tehnologija za izgradnju, uključujući niskougljenične i reciklabilne materijale, kompozitne i funkcionalne materijale, pametne materijale, materijale sa sposobnošću samopopravljanja, kao i napredne konstruktivne sisteme. Primena aditivnih tehnologija i 3D štampe u građevinarstvu omogućava razvoj novih metoda proizvodnje konstruktivnih elemenata, smanjenje utroška materijala i izgradnju složenih arhitektonskih formi koje je teško ili nemoguće realizovati tradicionalnim metodama. Istovremeno, robotizovana i automatizovana gradnja, upotreba autonomnih mašina i inteligentnih sistema za inspekciju i održavanje otvaraju mogućnosti za povećanje produktivnosti, preciznosti i bezbednosti građevinskih procesa.

Poseban značaj imaće razvoj digitalnih blizanaca zgrada, infrastrukture i celih gradova, koji omogućavaju simulaciju različitih scenarija razvoja, optimizaciju upotrebe resursa, predviđanje kvarova i podršku donošenju odluka. U tom kontekstu, savremeni urbani sistemi razvijaju se kao složeni kiber-fizički sistemi u kojima su prostorna, energetska, komunikaciona, vodna, komunalna i transportna infrastruktura međusobno povezane. Primena veštačke inteligencije, interneta stvari, 5G/6G mreža, cloud i edge računarstva i napredne analitike podataka omogućava prelazak sa statičkog na dinamičko upravljanje gradovima i infrastrukturom.

U domenu saobraćaja i transporta, oblast obuhvata razvoj nove generacije inteligentnih transportnih sistema i saobraćajne infrastrukture koja je sposobna da komunicira sa vozilima, korisnicima i drugim infrastrukturnim sistemima. Istraživanja su usmerena na pametne saobraćajnice, adaptivne sisteme upravljanja saobraćajem, digitalne puteve i mostove, senzorski opremljenu infrastrukturu, infrastrukturu za autonomna vozila, kooperativne sisteme vozilo–vozilo i vozilo–infrastruktura, kao i na primenu veštačke inteligencije za predviđanje i optimizaciju saobraćajnih tokova. Razvoj ovakve infrastrukture omogućava povećanje bezbednosti, smanjenje zagušenja, efikasnije korišćenje postojećih kapaciteta i postepeni prelazak ka autonomnim i visoko automatizovanim sistemima transporta. Evropska unija već snažno podržava Connected, Cooperative and Automated Mobility, kooperativne inteligentne transportne sisteme i digitalizaciju transportne infrastrukture.

Poseban pravac predstavlja razvoj autonomne i povezane mobilnosti, uključujući autonomna putnička vozila, robotaksi sisteme, autonomne šatlove, inteligentne sisteme javnog prevoza i nove oblike deljene mobilnosti. Razvoj ovih tehnologija podrazumeva integraciju naprednih senzora, računarskog vida, veštačke inteligencije, komunikacionih sistema i visokoprecizne navigacije, ali i razvoj nove infrastrukture i regulatornih mehanizama koji omogućavaju njihovu bezbednu primenu u realnom urbanom okruženju. Evropska komisija je 2026. godine pokrenula inicijativu ADACities upravo sa ciljem podrške gradovima u primeni autonomne mobilnosti, uključujući robotaksi sisteme, autonomne šatlove i napredna samovozeća vozila.

Dodatnu transformaciju transportnog sistema predstavlja razvoj novih oblika vazdušne urbane mobilnosti, uključujući bespilotne letelice, dronove i električne letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem (eVTOL), odnosno koncept takozvanih vazdušnih taksija. Ovi sistemi otvaraju mogućnost razvoja trodimenzionalne mobilnosti u urbanom prostoru i uspostavljanja novih veza između gradskih, prigradskih i regionalnih područja. Njihov razvoj podrazumeva ne samo razvoj letelica, već i potpuno novu infrastrukturu – vertikalne aerodrome (vertiports), zone za poletanje i sletanje, sisteme za punjenje, U-space digitalnu infrastrukturu, sisteme upravljanja vazdušnim saobraćajem i integraciju vazdušne mobilnosti sa postojećim vidovima transporta. Evropska istraživanja već obuhvataju integraciju eVTOL letelica i dronova u urbane sisteme, uključujući njihovu primenu za prevoz putnika i robe, hitne medicinske usluge, logistiku i inspekciju infrastrukture.

Budući transportni sistemi sve više će se zasnivati na multimodalnoj integraciji različitih vidova kretanja – pešačkog i biciklističkog saobraćaja, javnog prevoza, automobilskog transporta, železnice, mikromobilnosti, dronova i vazdušne mobilnosti. Poseban značaj imaju digitalne platforme za integrisano upravljanje mobilnošću, Mobility as a Service (MaaS), pametna gradska logistika, automatizovana dostava, sistemi za upravljanje poslednjom miljom i inteligentni logistički centri. Na taj način transport prestaje da se posmatra kao skup odvojenih vidova prevoza i razvija se kao integrisani, digitalno upravljani i adaptivni sistem mobilnosti.

Važan segment oblasti predstavlja i razvoj novih tipologija saobraćajne i urbane infrastrukture, uključujući multifunkcionalne saobraćajnice, pametne mostove i tunele, integrisane transportne koridore, infrastrukturu za električna i vodonična vozila, železničke sisteme nove generacije, kao i infrastrukturu za autonomnu i vazdušnu mobilnost. Ovakva infrastruktura treba da bude projektovana tako da omogući integraciju novih tehnologija tokom čitavog životnog ciklusa i da se prilagođava budućim oblicima transporta koji danas još nisu široko komercijalizovani.

Razvoj savremene arhitekture, građevinarstva, infrastrukture i mobilnosti zahteva integraciju mašinstva, elektrotehnike, informacionih tehnologija, materijala, arhitekture, građevinarstva, saobraćajnog i urbanističkog inženjerstva. Upravo interdisciplinarni pristup omogućava razvoj složenih sistema u kojima fizička infrastruktura, digitalni sistemi, energetska mreža i korisnici funkcionišu kao jedinstven sistem. Istovremeno, razvoj ovih tehnologija mora biti praćen istraživanjima bezbednosti, etičkih aspekata, pristupačnosti i prihvatljivosti novih oblika mobilnosti i arhitektonskih rešenja.

Dugoročno posmatrano, ova oblast ima potencijal da transformiše način na koji se projektuju, grade i koriste zgrade, gradovi i infrastruktura, ali i način na koji se ljudi i roba kreću unutar i između urbanih sredina. Njen razvoj treba da omogući prelazak od tradicionalnih, statičnih i sektorski razdvojenih sistema ka inteligentnom, povezanom i adaptivnom izgrađenom okruženju u kojem arhitektura, infrastruktura, energetika, digitalne tehnologije i mobilnost funkcionišu kao integrisana celina. Posebna vrednost ove oblasti leži u mogućnosti da se naučni rezultati direktno prevedu u nove proizvode, tehnologije, infrastrukturna rešenja i javne usluge, čime se stvaraju uslovi za jačanje tehnološke suverenosti, konkurentnosti privrede, otpornosti gradova i kvaliteta života stanovništva.

8) Proučavanje duhovnog i materijalnog nacionalnog nasleđa Srbije

Proučavanje duhovnog i materijalnog nacionalnog nasleđa obuhvata: književnost, naučnu, filozofsku i sociološku misao na ovim prostorima, muzičko nasleđe, slikarstvo i vajarstvo, arhitekturu, arheološka nalazišta, istoriju, etnologiju i antropologiju, demografiju, religiju, karakterologiju, folklor, kulturu, srpsku enciklopedistiku i druge oblasti. Ovako shvaćeno nacionalno nasleđe nije samo zbir sačuvanih materijalnih tragova i duhovnih tvorevina prošlosti, već složen sistem vrednosti, znanja, iskustava i simbola kroz koji jedno društvo prepoznaje sopstveni istorijski kontinuitet i oblikuje razumevanje sebe. Njegovo naučno proučavanje omogućava da se prošlost ne posmatra kao zatvoren i nepromenljiv prostor, već kao živi izvor saznanja o procesima koji su oblikovali savremeno društvo i njegove vrednosne, kulturne i institucionalne obrasce. Poseban značaj ima kritičko i interdisciplinarno preispitivanje nasleđa, jer se tek u susretu različitih naučnih perspektiva mogu sagledati složenost istorijskih procesa, raznolikost iskustava i međusobna povezanost materijalnih i duhovnih oblika kulture. Na taj način, proučavanje nacionalnog nasleđa predstavlja ne samo čin očuvanja prošlosti, već i osnovu za promišljanje sadašnjosti i odgovorno oblikovanje budućnosti.

Teološke nauke predstavljaju važan i specifičan segment društveno-humanističkog naučnog polja. Svojim predmetom i metodama one proučavaju temeljna pitanja čoveka i njegovog postojanja, religijskog iskustva, vrednosti, etike, kulture i društva, ostvarujući interdisciplinarni dijalog sa istorijom, filologijom, sociologijom, psihologijom, pravom i drugim naučnim oblastima. Njihova istraživanja obuhvataju biblijske, patrističke, dogmatske, liturgijske i kanonske izvore i tradicije, ali i savremena pitanja bioetike, odnosa religije i društva, međureligijskog dijaloga i izazova naučnog i tehnološkog razvoja.

Poseban značaj teoloških nauka u Srbiji proizlazi iz uloge hrišćanstva u njenom istorijskom i kulturnom razvoju. Značajan deo srpskog pisanog i materijalnog nasleđa nastao je u okrilju Crkve: rukopisne i stare štampane knjige, bogoslovska i liturgijska književnost, arhivska građa i drugi oblici duhovnog i kulturnog stvaralaštva predstavljaju prvorazredne izvore za razumevanje srpske istorije i kulture. Njihovo sistematsko istraživanje i naučna interpretacija zahtevaju specifična znanja teoloških disciplina i njihovu saradnju sa drugim društvenim i humanističkim naukama.

Teološke nauke imaju i neposrednu savremenu relevantnost. One doprinose razmatranju pitanja ljudskog dostojanstva i odgovornosti, bioetičkih i ekoloških problema, odnosa čoveka i novih tehnologija, društvene solidarnosti, kulture sećanja i međureligijskog i međukulturnog dijaloga.

Posebno mesto pripada proučavanju crkvene umetnosti kao značajnog dela kulturnog nasleđa Srbije. Hramovi, freske, ikone, iluminirani rukopisi i predmeti bogoslužbene upotrebe nastali su unutar bogoslovskog, liturgijskog i eklisijalnog konteksta, te njihovo celovito razumevanje podrazumeva tumačenje iz tog izvornog i organskog konteksta, u interdisciplinarnoj saradnji sa srodnim naučnim oblastima.

U periodu 2026–2030. potrebno je podsticati razvoj teoloških nauka kao integralnog dela društveno-humanističkog naučnog polja, jačati njihove istraživačke kapacitete, podržavati fundamentalna i interdisciplinarna istraživanja i sistematsku obradu izvora i kulturnog nasleđa, kao i njihovo snažnije uključivanje u domaće i međunarodne naučne projekte.

9) Društvene i humanističke nauke (DH)

Društvene i humanističke nauke treba da imaju mnogo značajniju ulogu u ukupnom naučnom razvoju Srbije, ali i u uključivanju naše naučne zajednice, i zemlje u celini, u evropske i svetske tokove. Istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka imaju ključnu ulogu u proučavanju složenih društvenih procesa i predstavljaju neizostavan osnov za dugoročni društveni, kulturni i institucionalni razvoj Republike Srbije predviđajući događaje i nudeći odgovarajuća naučna rešenja.

U narednom periodu, od posebnog je značaja obezbediti odgovarajuće uslove. 1) S jedne strane negovati nacionalno-identitetske rezultate društveno-humanističkih nauka [u daljem tekstu: DH] (što uključuje i očuvanje kroz digitalizaciju i mikrofilmovanje nacionalne, naučne, istorijske i kulturne baštine). Ujedno će se raditi na međunarodnoj afirmaciji naših autora u ovim oblastima, pri čemu treba povećati broj naučnih časopisa na WoS i Scopus. Intenziviraće se rad na kapitalnim nacionalnim leksikografskim i biografskim projektima (Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik). Dvojezična periodika (na srpskom, ćiriličko pismo, i engleskom jeziku) omogućava postizanje ovog cilja. U istraživanjima i prikazivanju naučnih rezultata važno je imati u vidu i značajne naučne doprinose npr. francuskih, španskih, kineskih, ruskih i drugih naučnih zajednica čiji su autori potpuno isključeni iz razmatranja unutar naše naučne zajednice, izuzev ukoliko nisu percipirani kroz engleske prevode. Upozorenje Tome Akvinskog iz 13. veka, hominem unius libri timeo, u ovom kontekstu, dobija svoju punu valorizaciju. 2) Potrebno je podstaći i angažovati domaće akreditovane NIO da ekspertski izrađuju javne politike iz domena svojih oblasti. Prilikom pozivanja za prijavu naučnih projekata, zadatak pozivaoca treba da bude formulisanje prioriteta naučne politike u svakom polju – dakle i u DH – kako bi se istraživanja koncentrisala na rešavanje konkretnih i aktuelnih društvenih problema, uz vođenje računa o potrebi sprovođenja fundamentalnih istraživanja, istraživanja naučne baštine, identitetsko specifičnih istraživanja itd. 3) Uslov za brži napredak u oblasti DH jeste primena načela interdisciplinarnosti i multidisciplinarnosti. 4) Uloga razvoja i primene veštačke inteligencije [VI] nemerljiva je u naučnim istraživanjima. Veštačka inteligencija nije samo tehničko-tehnološko pitanje, ona je i problem društvenih nauka. Sva pitanja u vezi sa etikom VI tiču se najdirektnije društvenih nauka (npr. etike kao filozofske discipline), njena regulativa koja treba da bude u skladu sa humanističkim opredeljenjem tiče se prvenstveno pravnih, ali i političkih i socioloških nauka, njena primena u obrazovanju koje se njome revolucioniše je pitanje za nauke o obrazovanju i sociologiju, itd. Stoga je važno u istraživanja i ustanove povezane sa razvojem i primenom VI kod nas, osim specijalista iz oblasti prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka, uključiti i stručnjake iz oblasti DH. 5) Rezultati koji se dobiju naučnim istraživanjima koja sprovode DH treba da budu primenjivi na rešavanje konkretnih problema sa kojima se zajednica suočava. Jedan od tih problema – i to visoko rangiran – svakako je i depopulacija, bilo da je ona rezultat niskog nataliteta, bilo migracija. Stoga se ovaj fenomen mora detaljno naučno proučiti i na osnovu rezultata tih istraživanja uspostaviti nacionalna politika u ovoj oblasti. 6) Važno je i ubrzati rad na nacionalnim naučnim projektima izrade Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU i Srpske enciklopedije, kao kapitalnih naučnih (i kulturnih) poduhvata iz oblasti DH.

10) Bezbednost i odbrana

Istraživanja u ovoj tematskoj oblasti obuhvataju pitanja nacionalne bezbednosti, vojne i civilne odbrane Republike Srbije, strategijskog planiranja, upravljanja krizama, otpornosti države i društva, sajber bezbednosti, informacionih operacija, hibridnih pretnji, tehnološke bezbednosti, tehnologija dvostruke namene, strateškog predviđanja, kao i drugih pitanja od značaja za zaštitu nacionalnih i odbrambenih interesa Republike Srbije. Poseban značaj ima razvoj naučno zasnovanih kapaciteta za blagovremeno prepoznavanje, razumevanje i procenu rizika i izazova koji mogu uticati na bezbednost, stabilnost i otpornost države i društva. U tom smislu, naučnoistraživački rad treba da doprinese razvoju dugoročnih strateških sposobnosti Republike Srbije, zasnovanih na znanju, tehnološkoj kompetentnosti, institucionalnoj koordinaciji i sposobnosti prilagođavanja promenljivom bezbednosnom okruženju. Naročito je važno povezivanje fundamentalnih i primenjenih istraživanja sa potrebama donošenja odluka, uz očuvanje naučne autonomije, stručne objektivnosti i odgovornog odnosa prema javnom interesu. Na taj način, nauka postaje jedan od ključnih mehanizama za jačanje strateške predvidivosti, otpornosti institucija i sposobnosti države da na složene i međusobno povezane izazove odgovori pravovremeno, racionalno i zasnovano na dokazima.

11) Projekti osnovnih istraživanja van navedenih tematskih oblasti

Nauka je oduvek bila i ostaje rezultat novih ideja, slobode istraživanja i spremnosti da se istražuje ono što danas još nije moguće u potpunosti predvideti. Najznačajnija naučna otkrića često su nastajala iz istraživačkih pitanja koja u trenutku njihovog postavljanja nisu bila prepoznata kao prioritetna, zbog čega razvoj nauke ne sme biti ograničen isključivo na unapred definisane tematske oblasti. Strategija stoga podržava i projekte osnovnih istraživanja van navedenih tematskih oblasti, posebno one koji prate nove tokove svetske nauke i otvaraju nove pravce istraživanja. Ovakvi projekti omogućavaju istraživačima iz Republike Srbije da ravnopravno učestvuju u pomeranju granica naučnih saznanja, u saradnji sa vodećim evropskim i svetskim naučnicima, istraživačkim grupama, laboratorijama i institucijama, čime se stvara prostor da današnje nove ideje postanu osnova sutrašnjih naučnih i tehnoloških dostignuća. Ovakvim projektima naučni radnici iz Republike Srbije pokazuju da srpska nauka može konkurentno da nastupa u rešavanja nekih problema kojima se bavi vrhunska svetska nauka.

2.4.3. Prioritetne tehnologije koje imauju širi ekonomski i društveni značaj

Strategija prepoznaje biotehnologiju i veštačku inteligenciju kao nosioce budućeg tehnološkog napretka, pružajući im posebnu podršku kroz infrastrukturne projekte, ulaganja u istraživanja i razvoj i podsticanje inovacija. Biotehnologija i veštačka inteligencija identifikovane su kao ključne prioritetne tehnologije Vlade Republike Srbije (Tabela 3) zbog svog potencijala da transformišu privredu, unaprede kvalitet života i obezbede konkurentnu prednost u globalnim okvirima. Strateški fokus na razvoj ovih tehnologija, koji je sadržan i u ovoj strategiji, ima za cilj da Republici Srbiji omogući konkurentnost na globalnom tržištu inovacija, uz istovremeno unapređenje naučnoistraživačkih kapaciteta i ekonomskog rasta kroz primenu naprednih tehnologija u privredi.

Poseban značaj za Republiku Srbiju imaju tehnologije od značaja za nacionalnu bezbednost i odbranu, uključujući veštačku inteligenciju, sajber bezbednost, autonomne sisteme, kao i druge tehnologije dvostruke namene (dual-use technologies), čiji razvoj istovremeno doprinosi jačanju odbrambenih sposobnosti, otpornosti države i društva, tehnološke konkurentnosti i privrednog razvoja Republike Srbije.

Tabela 3: Prioritetne tehnologije koje imaju širi ekonomski i društveni značaj za period od 2026. do 2030.

Br.

Tehnološka oblast

Ekonomski i društveni uticaj

Povezani evropski programi i inicijative

1

Veštačka inteligencija i napredne digitalne tehnologije

Digitalna transformacija industrije i javne uprave (5G/6G i napredne mrežne tehnologije, IoT rešenja, cloud i edge computing, platforme za podatke i veštačku inteligenciju, analitika podataka, sajber-bezbednost, automatizacija poslovnih i javnih procesa, pametni gradovi, digitalne javne usluge i napredna korisnička iskustva i digitalni servisi); nove usluge i tržišta zasnovana na podacima; Medicina i javno zdravlje (precizna dijagnostika, personalizovana terapija i e-zdravstvo); Obrazovanje i nauka (automatizovana analiza naučnih podataka, e-obrazovanje); Sport – analiza performansi, razvoj novih modela kontrolisanog treninga i rehabilitacije; Energetika i životna sredina; Bezbednost i odbrana – upravljanje rizicima i jačanje nacionalne odbrane; Digitalna konzervacija i očuvanje kulturnog nasleđa; Efikasnost javnih sistema; Novi oblici digitalnog stvaralaštva.

Digital Europe, AI Act, EuroHPC, EOSC

Horizon Europe (Cluster 1–4)

European Innovation Council (EIC)

Digital Europe Programme (DIGITAL)

Data Act

European Health Data Space (EHDS)

2

Biotehnologije, bioinformatika i biomaterijali

Razvoj bioprivrede, zdravstvenih i farmaceutskih tehnologija, novih terapija i vakcina; Biološke terapije u farmaceutskoj industriji; Genetski inženjering u proizvodnji lekova

EU Bioeconomy Strategy, Horizon Europe Cluster 1 –Health

Horizon Europe (Cluster 6) EU4Health

3

Napredni materijali i nanotehnologije

Razvoj pametnih i energetski efikasnih materijala za industriju, energetiku i zaštitu životne sredine; Nanomedicina za ciljanu terapiju, Razvoj 3D printera za implante i transplantaciju organa i tkiva; Nanostrukture za čistije tehnologije; Elektronika i kvantne tehnologije; Aeronautika, transport i građevinarstvo; Nanomaterijali za filtraciju vode i vazduha, i sistema za dekontaminaciju; Razvoj nanočestica, nanomaterijala nanokapsula, nanonosača, nanođubriva, nanopesticida i nanosenzora; Nanostrukturni senzori za merenje i optimizaciju biosenzitivnih performansi u medicini i sportu; Odbrana i bezbednost – razvoj superotporne zaštitne opreme, nanosenzori za HTZ zaštitu

European Advanced Materials Initiative, EIT Raw Materials

Horizon Europe (Cluster 1, 4, 5, 6)

European Defence Fund (EDF)

4

Energetske i zelene tehnologije

Energetska efikasnost i fleksibilizacija postojećih postrojenja, smanjenje emisija i unapređenje upravljanja energetskim sistemima; obnovljivi izvori energije, njihova integracija u mrežu i razvoj zelene ekonomije; električna i toplotna skladišta i razvoj novih materijala za baterije, solarne ćelije i druge tehnologije skladištenja energije; vodonik, Power-to-X, sintetička goriva i nova biogoriva; dekarbonizacija industrijske toplote i daljinskog grejanja i razvoj ekološki održivih tehnologija; održiva bioenergija, bioinženjering mikroorganizama za obnovljive izvore energije i održivi bioprocesi; upravljanje ugljenikom, uključujući hvatanje, korišćenje i skladištenje CO₂ tamo gde je tehno-ekonomski opravdano; energetska ekologija, kontrola i smanjenje emisija i napredni sistemi monitoringa zagađenja; digitalizacija, digitalni blizanci, napredna dijagnostika, upravljanje i sajber bezbednost energetskih sistema; transport i mobilnost sa niskim emisijama CO₂, uključujući elektromobilnost, vodonične tehnologije, napredne sisteme transporta i logistiku; napredne nuklearne i radijacione tehnologije, bezbednost, materijali, upravljanje otpadom i razvoj stručnih kapaciteta.

EU Green Deal, Horizon Europe Cluster 5 – Energy and Mobility

Horizon Europe (Cluster 4, 6)

5

Termičke, termo-fluidne i procesne tehnologije

Povećanje energetske efikasnosti postojećih resursa; dekarbonizacija industrijskih procesa i smanjenje emisija; razvoj održivih energetskih i proizvodnih sistema; unapređenje tehnološke samostalnosti i konkurentnosti domaće privrede; jačanje naučnoistraživačkih i inovacionih kapaciteta; razvoj visokotehnoloških proizvoda i usluga; unapređenje energetske bezbednosti, klimatske otpornosti i digitalne transformacije industrije; razvoj tehnologija dvostruke namene i rešenja za kritičnu infrastrukturu.

Horizon Europe (Klaster 4 – Digital, Industry and Space; Klaster 5 – Climate, Energy and Mobility);

European Research Council (ERC); Marie Skłodowska-Curie Actions (MSCA); European Innovation Council (EIC); Clean Energy Transition

European Institute of Innovation and Technology (EIT InnoEnergy i EIT Manufacturing)

6

Robotika, automatizacija i industrija 4.0

Podizanje produktivnosti i modernizacija proizvodnih pogona; Digitalizacija MSP sektora; Robotika u medicini – hirurgija, fizikalna rehabilitacija, automatizacija u laboratoriji; Poboljšanje bezbednosti radnog okruženja; Razvoj inteligentnih sistema, senzorike i mašinskog učenja za složene simulacije

Made in Europe Partnership, Digital Innovation Hubs

Horizon Europe (Cluster 1, 3, 4, 5)

7

Tehnologije za zdravlje i kvalitet života

Jačanje zdravstvenog sistema, personalizovana medicina, telemedicina; Upravljanje u zdravstvenim krizama, u bioterorizmu i vanrednim situacijama

Horizon Europe Cluster 1 – Health, EIT Health

8

Agrotehnologije i prehrambene inovacije

Modernizacija poljoprivrede, prehrambena bezbednost, novi bioproizvodi; Poljoprivreda i proizvodnja hrane (stvaranje klimatskih

„otpornih useva”, kao i stvaranje useva poboljšane ili visoke nutritivne vrednosti, mere adaptacije i „klimatski pametne” poljoprivredne prakse u cilju ublažavanja klimatskih promena, precizna poljoprivreda, digitalizacija u poljoprivredi, regenerativna poljoprivereda). Primena omike, uključujući genomiku, transkriptomiku, proteomiku, metabolomiku i epigenomiku u funkciji razvoja i stvaranja stresno-otporni i/ili tolerantnih visokoproduktivnih genotipovi gajenih biljaka; Sistematsko ispitivanje divljih i nedovoljno proučenih biljnih vrsta; Ekologija i zaštita životne sredine; Proizvodnja hrane za specifične uslove (astronautika, podmornice, vojni uslovi); Funkcionalna hrana; Veganski proizvodi; Implementacija novih tehnologija i tehnoloških rešenja u prehrambenoj industriji kroz stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću. Nove tehnologije, kao što su genetsko inženjerstvo, biotehnologija, nanotehnologija, veštačka inteligencija i informacione tehnologije imaće ogroman potencijal u rešavanju ključnih izazova u implementaciji održivog razvoja poljoprivrede u našoj zemlji.

Farm to Fork Strategy, EIT Food

Horizon Europe (Cluster 5, 6)

Horizon Europe –Space Programme (Cluster 4)

European Space Agency (ESA)

EU Biodiversity Strategy 2030

9

Napredno i održivo građevinarstvo, arhitektura, urbani sistemi i mobilnost

BIM (Building Information Modeling) i digitalno projektovanje; parametarska i generativna arhitektura; pametne, energetski efikasne i klimatski otporne zgrade; novi i niskougljenični građevinski materijali; 3D štampa u građevinarstvu; digitalni blizanci zgrada, infrastrukture i gradova; adaptivne konstrukcije; cirkularna i resursno efikasna gradnja; modernizacija i dekarbonizacija postojećeg građevinskog fonda; otpornost objekata i urbanih sistema na klimatske rizike; pametna infrastruktura i urbani sistemi; digitalizacija i automatizacija procesa planiranja, projektovanja, izgradnje i upravljanja objektima i infrastrukturom; inteligentni transportni sistemi (ITS) i digitalna infrastruktura saobraćaja; povezana, kooperativna i automatizovana mobilnost (CCAM); pametni i održivi sistemi javnog prevoza; multimodalni transportni sistemi i integrisana mobilnost; elektromobilnost i infrastruktura za punjenje vozila; aktivna mobilnost i bezbednost saobraćaja; pametno upravljanje saobraćajem i transportnom infrastrukturom; digitalne platforme za mobilnost i Mobility as a Service (MaaS); pametna i održiva gradska logistika i rešenja za poslednju milju; kao i primena veštačke inteligencije, IoT, 5G/6G, cloud/edge tehnologija i analitike podataka za optimizaciju zgrada, gradova, infrastrukture i transportnih sistema.

Horizon Europe – Built4People

New European Bauhaus (NEB)

Driving Urban Transitions (DUT)

10

Zdravlje ljudi, životinja i životne sredine (One Health), veterinarska medicina

Oblast obuhvata istraživanja u veterinarskoj medicini, zdravlju i proizvodnji životinja, biotehnologijama u animalnoj proizvodnji, genomskoj epidemiologiji, zoonozama, antimikrobnoj rezistenciji, bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i primenu One Health pristupa koji povezuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Predvideće se podrška razvoju i primeni inovativnih rešenja u oblasti digitalne veterine, primene sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u dijagnostici i praćenju zdravlja životinja, kao i razvoju precizne stočarske proizvodnje i pametnih sistema za unapređenje produktivnosti, održivosti i biosigurnosti proizvodnih sistema.

Horizon Europe (Cluster 6 – Food, Bioeconomy, Natural Resources, Agriculture and Environment; Cluster 1 – Health), European Partnership One Health AMR, European Partnership Animal Health and Welfare, EU One Health Action Plan against Antimicrobial Resistance (AMR),

11

Kvantne i HPC (High-Performance Computing) tehnologije

Povećanje računarskih kapaciteta; ubrzanje naučnoistraživačkih i industrijskih proračuna; razvoj veštačke inteligencije i napredne analitike; razvoj novih materijala i lekova; unapređenje zdravstva; optimizacija proizvodnih, saobraćajnih i logističkih procesa; razvoj kvantnog računarstva i kvantnih simulacija; razvoj visokotehnološke industrije i novih poslovnih modela; povećanje konkurentnosti i tehnološke suverenosti; jačanje naučnoistraživačkih i inovacionih kapaciteta

EuroHPC, Quantum Flagship, Horizon Europe (Cluster 4)

12

Sajber bezbednost i digitalna otpornost

Zaštita podataka i kritične infrastrukture; Digitalni suverenitet države; unapređenje sajber-bezbednosti i sigurne komunikacije;

EU Cybersecurity Strategy, NIS2 Directive

13

Geoprostorne i klimatske tehnologije

Zaštita životne sredine, upravljanje prirodnim resursima, predviđanje klimatskih rizika od suša, poplava; Simulacije i modeli za vanredne situacije i prirodne katastrofe

EU Space Programme, Copernicus, Destination Earth

14

Napredne nuklearne i radijacione tehnologije za energetiku, medicinu i industriju

Istraživanje i razvoj naprednih nuklearnih i radijacionih tehnologija, razvoj naučnih i stručnih kadrova, primenu nuklearnih tehnologija u energetici, medicini i industriji, kao i unapređenje nuklearne i radijacione bezbednosti. Poseban značaj imaju istraživanja u oblasti materijala, tehnologija reaktorskih sistema, radijacione zaštite, upravljanja radioaktivnim otpadom, primene radioizotopa u dijagnostici i terapiji, kao i razvoj kapaciteta neophodnih za bezbednu primenu nuklearnih tehnologija u skladu sa međunarodnim standardim. Razvoj stabilnih i sigurnih izvora energije; Radioterapije, dijagnostičke procedure i napredne terapijske metode za lečenje malignih bolesti; Primena radijacionih tehnologija za sterilizaciju i bezbednost proizvodnje; Razvoj nuklearne bezbednosti.

Horizon Europe (Cluster 1, 5)

Istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka imaju horizontalnu ulogu i obavezno se integrišu u sve prioritetne tehnološke oblasti, naročito u segmentima društvenih uticaja, etičkih, pravnih i regulatornih aspekata, javnih politika, obrazovanja i kulture.

2.5. ANALIZA KLJUČNIH IZAZOVA I ŠANSI U OBLASTI NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE

Analiza stanja u oblasti nauke i tehnološkog razvoja pokazala je da se Republika Srbija oslanja na stabilan sistem finansiranja nauke, koji podrazumeva institucionalno i projektno finansiranje, kao i postojanje mehanizama koji podstiču inovacije i saradnju između nauke i privrede. Uz podršku moderne infrastrukture i aktivnu međunarodnu saradnju, postoji jasna perspektiva za dalji razvoj i pozicioniranje zemlje u globalnom naučnom prostoru. Međutim, nizak nivo ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i ograničena saradnja sa poslovnim sektorom, predstavljaju značajne prepreke. Uz ove izazove, šanse za dodatno učešće u međunarodnim programima, kao i za jačanje pozicije u oblastima kao što su digitalna i zelena transformacija, pružaju osnov za unapređenje naučnoistraživačkog sistema. Glavne pretnje, kao što su odliv mozgova i globalna konkurencija za talente, zahtevaju stratešku pažnju kako bi se obezbedila dugoročna održivost naučne zajednice u Srbiji.

Očuvanost jezgra naučno kompetentnih kadrova, uključujući mlade istraživače sa potencijalom za dugoročni razvoj naučne infrastrukture uz još uvek prisutan generacijski kontinuum u istraživačkoj zajednici, sa potencijalom mlađih kadrova i stručnjaka sa međunarodnim iskustvom, predstavljaju i predstavljaće nosioce inovacionog i istraživačkog potencijala zemlje.

Analiza institucionalnog finansiranja pokazuje da ono nije još uvek izvorno normativno i programski definisano u pogledu svrhe, ciljeva, kriterijuma za dodelu sredstava, niti postupaka monitoringa i evaluacije efekata finansiranja. To može dovesti do neujednačene primene i ograničene efikasnosti sistema u celini.

S ciljem očuvanja principa meritokratije i obezbeđivanja najvišeg kvaliteta naučnih projekata, neophodno je da uloga rukovodioca istraživačkih projekata bude poverena istraživačima sa dokazanom naučnom referentnošću i kompetencijama u konkretnoj oblasti, uz jasnu podelu upravljačkih i naučnih odgovornosti unutar akreditovanih NIO. Prilikom primene principa meritokratije potrebno je uzeti u obzir različite početne uslove i moguće nejednakosti u pristupu naučnim resursima i prilikama, kako bi sistem vrednovanja ostao pravičan, inkluzivan i usmeren na razvoj celokupne naučne zajednice. Istovremeno, uloga nauke ne treba da se posmatra isključivo kroz prizmu ekonomske primene i komercijalizacije, već i kroz njen doprinos razvoju kritičkog mišljenja, etičkih standarda, javnog interesa i šireg društvenog napretka.

Način na koji je važećom uredbom Vlade Republike Srbije uređeno vrednovanje i nagrađivanje naučnoistraživačkog rada, posebno kroz kumulativno dodeljivanje materijalnih beneficija po osnovu naučnog zvanja, a zatim i kroz uvođenje korektivnog koeficijenta za izvrsnost, koji se takođe proporcionalno vezuje za nivo zvanja, nije adekvatan. Naime, naučno zvanje već predstavlja formalni i institucionalizovani izraz naučne kompetencije i akademske pozicije, koji u sistemu vrednovanja nosi odgovarajući status, što predstavlja bazno finansiranje. Uvođenjem korektivnog koeficijenta za izvrsnost, čija se vrednost ponovo rangira po osnovu već dodeljenih zvanja, faktički se sprovodi dvostruka materijalna satisfakcija istog kriterijuma, što se može oceniti kao duplo nagrađivanje po istom osnovu, tj. po baznom finansiranju. I sama kategorija „izvrsnosti” u smislu uredbe nije normativno precizirana, niti se zasniva na nezavisnim, kvantitativno merljivim i kvalitativno proverljivim kriterijumima i indikatorima izvrsnosti. Tako se izvrsnost, umesto kao zasebna kategorija vrednovanja, pridodaje na refleksiju postojećeg zvanja, što dovodi u pitanje svrsishodnost njenog uvođenja. Iz navedenog proizlazi potreba za normativnom revizijom postojećeg modela nagrađivanja, kojom bi se jasno razdvojili osnovi i kriterijumi za utvrđivanje materijalnih i profesionalnih podsticaja, u skladu sa principima pravičnosti, nediskriminacije i stimulativnosti za realna naučna postignuća, nezavisno od formalnih zvanja. To bi bilo „konkurentno” finansiranje.

Postojeći model institucionalnog finansiranja u velikoj meri predstavlja nastavak organizacionih struktura ranijeg projektnog sistema (2011–2022). Iako je sprovedena rekategorizacija istraživača i uvedeni novi kriterijumi vrednovanja, stare projektne grupe su u značajnom delu transformisane u institucionalne jedinice bez formalnog zatvaranja prethodnih projekata. Posledica toga je da institucionalno finansiranje i dalje delimično počiva na nasleđenim strukturama, i nije uvek usklađeno sa savremenim strateškim prioritetima.

Pad entuzijazma i motivacije, osnovnih pokretača naučnog procesa, intelektualna radoznalost, istraživačka inicijativa i stvaralački entuzijazam često gube funkcionalnu vrednost u uslovima finansijske neizvesnosti, ograničenih podsticaja i nepredvidivosti naučne karijere, čime se ugrožava integritet i razvojni kapacitet sistema nauke u celini, pa su istraživači demotivisani i formalno ispunjavaju minimum, bez kreativnog angažmana. Nedovoljan broj istraživača, znatno ispod proseka EU i generalno, nastaje kao posledica toga što mladi kadrovi odlaze u inostranstvo ili biraju poslove van akademskog okruženja, što dovodi do starenja naučne zajednice, gde nauka gubi status društveno prestižnog zanimanja kao visoko cenjene i ugledne profesije.

Neophodno je unapređenje sistema praćenja, vrednovanja i evaluacije u oblasti naučnoistraživačke delatnosti, budući da postojeće stanje ukazuje na nedostatak integrisanih, transparentnih i delotvornih mehanizama za obezbeđivanje naučne odgovornosti, kontrole ostvarenih rezultata i merenje efektivnosti i učinka istraživačkih aktivnosti. Posebno je izražen nedostatak precizno definisanih ugovornih obaveza i parametara evaluacije studijskog istraživačkog rada doktoranada, naučnoistraživačkih organizacija, kao i u okviru strateških dokumenata i programa finansiranja, što onemogućava sistemsko praćenje ostvarivanja ciljeva, racionalnu alokaciju resursa i utvrđivanje odgovornosti u procesu sprovođenja naučne delatnosti.

Nedovoljan stepen integracije istraživača iz Republike Srbije u okvire vodećih međunarodnih naučnoistraživačkih projekata predstavlja strukturnu slabost koja je posledica više kumulativnih faktora, uključujući ograničene kapacitete institucionalne podrške za apliciranje na prestižne međunarodne programe (koji su vrlo zahtevni), nedovoljnu vidljivost domaćih naučnika u globalnim akademskim mrežama, kao i relativno slabu umreženost naučnoistraživačkih organizacija sa strateškim partnerima u inostranstvu. Posledično, naučna zajednica u Srbiji umanjuje svoju mogućnost za transfer znanja, pristup savremenim tehnološkim platformama i finansijskim sredstvima, čime se direktno utiče na dinamiku i kvalitet istraživačkih aktivnosti na nacionalnom nivou.

Nedovoljan stepen funkcionalne integracije sistema visokog obrazovanja i naučnoistraživačke delatnosti dovodi do toga da kandidati za doktorske studije neretko bivaju upućeni na saradnju sa nastavnim kadrom koji raspolaže finansijskim sredstvima ili institucionalnim uticajem, a ne nužno sa mladim stručnjacima koji raspolažu relevantnim naučnim idejama i konceptima, bez odgovarajuće mogućnosti za materijalnu podršku.

Finansijska zavisnost nauke od budžetskih sredstava ne daje mogućnost da sve ideje budu realizovane, jer se u Srbiji nauka u velikoj meri finansira iz državnog budžeta, što je čini osetljivom na ekonomske promene. U uslovima krize, nauka je takođe žrtva budžetskih ušteda. Nisko budžetsko zanimanje naučnog radnika dovodi do toga da se naučnoistraživački rad sve manje percipira kao profesija od visokog javnog ugleda, što uslovljava smanjenu motivaciju i dugoročnu održivost kadrovskog potencijala u ovom sektoru, kod nas i u svetu, gde sve manje mladih vidi nauku kao održivu životnu opciju, već teži bržoj i većoj zaradi, razvoju biznisa, ili poslovima koji obezbeđuju sigurniji i brži prihod. Da bi se očuvala konkurentnost i obezbedila održivost kadrovskog potencijala, nauka mora da se prilagođava savremenim društveno-ekonomskim tokovima. To podrazumeva razvoj mehanizama za osnivanje startap i spinof kompanija, kao i drugih oblika transfera znanja i primene naučnih rezultata, koji mogu biti ekonomski održivi i društveno korisni. Često prisutan princip „nauka radi nauke” potrebno je evoluirati u koncept „nauka radi napretka, inovacija i društveno-ekonomskog razvoja”, jer samo tako nauka može postati visoko profitabilna grana.

Ubrzana i sveobuhvatna ekspanzija pseudonaučnih ili neproverenih naučnih rezultata i sadržaja, naročito posredstvom digitalnih medija i nekontrolisanih platformi za distribuciju informacija, predstavlja značajnu društvenu i epistemološku pretnju. Ova pojava naročito pogađa delove populacije koji nisu u dovoljnoj meri naučno pismeni, odnosno ne poseduju kapacitet kritičke procene i razgraničavanja između naučno utemeljenih saznanja i pseudonaučnih konstrukata. Posledično, dovodi se u pitanje integritet naučne misli u javnom diskursu, što može imati dugoročne negativne implikacije po donošenje javnih politika, obrazovne procese i opšti nivo racionalne društvene percepcije stvarnosti.

SWOT analiza predstavljena u Tabeli 4 sumira ključne snage, slabosti, šanse i pretnje na osnovu prethodne analize stanja naučnoistraživačkog sistema Srbije, uzimajući u obzir međunarodnu saradnju i globalne trendove. Ova analiza pruža integralni uvid u unutrašnje faktore koji oblikuju razvoj nauke u Republici Srbiji, kao i spoljne prilike i izazove koji će uticati na buduće strateške odluke.

Tabela 4: SWOT analiza naučnoistraživačkog sistema Republike Srbije

SNAGE

• Dobro definisan zakonodavni okvir u oblasti nauke i inovacija, koji pruža stabilnu osnovu za podršku naučnoistraživačkim aktivnostima i razvoju inovacija.

• Stabilan sistem finansiranja nauke koji kombinuje institucionalno i projektno finansiranje, odnosno osnovnu razvojnu komponentu.

• Razvijen nacionalni inovacioni sistem koji obuhvata naučno-tehnološke parkove, inovacione i startap centre, univerzitete i državne fondove.

• Međunarodna saradnja kroz učešće u međunarodnim inicijativama poput Horizon Europe, SERN-a, i Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, što omogućava pristup globalnim istraživačkim resursima i partnerstvima.

• Savremena infrastruktura kao što je superkompjuter u Državnom data centru u Kragujevcu, koji je dostupan za naučna istraživanja, razvoj i inovacije.

• Inkluzivnost i rodna ravnopravnost u nauci – visok procenat žena u istraživačkom sektoru (53,5%), što značajno nadmašuje prosek EU.

SLABOSTI

• Nedovoljna ulaganja u istraživanje i razvoj (iz državnog budžeta), koja su znatno ispod proseka EU. Najveći deo sredstava ide u lične dohotke istraživača, a manji deo u direktne materijalne troškove istraživanja.

• Neiskorišćen potencijal društvenih i humanističkih nauka koji je nastao kao posledica zastarelog modela vođenja institucija.

• Nedovoljan broj istraživača – znatno ispod proseka EU.

• Nedostatak povezivanja istraživanja u naučnim institucijama i istraživanja u privredi, što ograničava komercijalizaciju naučnoistraživačkih rezultata.

• Usmerenost istraživača ka ispunjavaju formalnih ciljeva, koja je nastala kao posledica uspostavljanja isključivo kvantitativnih kriterijuma za napredovanje u zvanjima.

• Nedovoljan uticaj naučnih publikacija, odnosno nedovoljan udeo visokocitiranih radova.

• Neefikasan sistem za transfer tehnologije i nedovoljan broj spinofova koji dolaze iz NIO, sa malim udelom tehnoloških inovacija i patenata.

• Neiskorišćenost kapitalne istraživačke opreme u naučnoistraživačkim organizacijama zbog ograničenih resursa, nedovoljne tehničke podrške i nedovoljne saradnje između istraživačkih institucija i privrede.

• Nerazvijenost sistema praćenja i evaluacije u nauci, odnosno nedostatak efikasnih mehanizama baziranih na prinicipima COARA za evaluaciju kako naučnoistraživačkih organizacija, tako i strateških okvira i programa finansiranja.

• Nedovoljna prepoznatljivost i integrisan pristup upravljanju rizicima u oblastima zaraznih bolesti životinja, antimikrobne rezistencije, biosigurnosti i uticaja klimatskih promena.

ŠANSE

• Pristup međunarodnim i regionalnim fondovima i programima koji obezbeđuju značajna sredstva za razvoj istraživačkih projekata, inovacija i digitalizacije, što će osnažiti nacionalnu naučnu zajednicu i integrisati je u evropske i globalne istraživačke tokove.

• Jačanje saradnje sa naučnom dijasporom, što može doprineti prenosu znanja, iskustava i inovacija, kao i unapređenju međunarodne vidljivosti domaćih istraživačkih institucija.

• Uspostavljanje i razvoj nove strateške i bilateralne saradnje sa međunarodnim partnerima mogu doneti dodatne resurse, tehnologije i finansijsku podršku za razvoj domaće nauke i istraživanja, kao i olakšati pristup novim istraživačkim mrežama.

• Dublje integrisanje u međunarodne istraživačke infrastrukture kroz dalje jačanje integracije i pristupa novim istraživačkim platformama, tehnologijama i resursima.

• Jačanje pozicije Srbije u globalnim inicijativama kao što su Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju i Rezolucija o Međunarodnoj dekadi nauka za održivi razvoj (2024–2033) pružaju Srbiji značajnu priliku da se pozicionira kao važan akter u rešavanju globalnih izazova.

• Strateška ulaganja u veštačku inteligenciju i biotehnologiju otvaraju nove mogućnosti za tehnološki napredak, unapređenje ekonomskog rasta i povećanje konkurentnosti na globalnom tržištu.

PRETNJE

• Odliv talenata usled nedovoljnih ulaganja i nedostatka programa podrške.

• Globalna konkurencija u privlačenju naučnih talenata može oslabiti istraživačke kapacitete i otežati zadržavanje vrhunskih stručnjaka, čime se ugrožava dugoročni razvoj nauke i inovacija u zemlji.

• Geopolitičke tenzije i globalne krize mogu ozbiljno ograničiti investicije u istraživanje i razvoj, smanjujući finansijsku podršku naučnim projektima i otežavajući međunarodnu saradnju.

• Usporavanje procesa EU integracija može negativno uticati na dostupnost međunarodnih fondova i programa podrške, ograničavajući mogućnosti za finansiranje naučnoistraživačkih projekata.

• Starenje populacije može smanjiti raspoloživost radne snage i talenata u naučnoistraživačkom sektoru.

• Nedovoljna zainteresovanost mladih za naučnoistraživački rad zbog bolje finansijske i karijerne perspektive u drugim sektorima.

3. VIZIJA

Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije treba da se stvore uslovi za puno uključivanje naučnoistraživačkih organizacija u rešavanje privrednih i društvenih izazova Republike Srbije, kao i problema razvoja Republike Srbije. Da bi se to postiglo Strategijom, treba da se odrede naučne oblasti koje su od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Ove naučne oblasti treba da obuhvate izazove i planove razvoja, navedene u strategijama i u planskim dokumentima Vlade Republike Srbije. Naučnoistraživačke organizacije treba da se aktivno uključe u rešavanje izazova održivog razvoja Republike Srbije, uz iskorišćavanje prirodnih bogatstava kojima Republika Srbija raspolaže, te da svojim delovanjem daju puni doprinos razvoju Republike Srbije. Da bi se postavljeni ciljevi ostvarili, naučnoistraživačke organizacije treba da što više ukuljučuju mlade istraživače, koji bi i u doktorskim disertacijama rešavali probleme od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Na taj način stvarali bi se uslovi za dugoročno rešavanje problema održivog razvoja Republike Srbije. Naučne oblasti od posebnog interesa za Republiku Srbiju, definisane ovom strategijom, od interesa su i za evropske zemlje, pa je to prilika da se naučnoistraživačke organizacije uključuju u evropske projekte. Rešavanjem problema održivog razvoja Republike Srbije kroz naučne oblasti od posebnog interesa za Republiku Srbiju otkloniće se ili ublažiti problemi koje je Naučni savet za nauku i tehnološki razvoj Srbije navodio u svojim izveštajima o maloj upotrebljivosti i primenljivosti rezultata dosadašnjih naučnih istraživanja za rešavanje problema Repblike Srbije.

Vizija je da naučnoistraživački rad naučnika i istraživača u Republici Srbiji počne da daje rezultate koji su primenljivi i upotrebljivi za rešavanje problema održivog razvoja Republike Srbije, posebno kroz međusektorsko povezivanje na nivou odgovarajućih ministarstava Vlade Republike Srbije.

4. CILJEVI STRATEGIJE

4.1. OPŠTI CILj STRATEGIJE

Opšti cilj Strategije jeste jačanje uloge nauke u razvoju Republike Srbije, odnosno unapređenje doprinosa naučnoistraživačkih organizacija rešavanju problema održivog razvoja kroz realizaciju izvrsnih, relevantnih i međunarodno prepoznatljivih naučnoistraživačkih aktivnosti u naučnim oblastima od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva stvaranje dinamičnog naučnog okruženja koje podstiče naučnu izvrsnost, povezivanje nauke sa potrebama privrede i društva, razvoj inovacionih kapaciteta i povećanje međunarodne konkurentnosti naučnoistraživačkog sistema Republike Srbije. Podmlađivanje naučnog kadra predstavlja jedan od važnih preduslova za obezbeđivanje dugoročne održivosti naučnoistraživačkog sistema i stvaranje uslova za rešavanje razvojnih izazova Srbije. Realizacijom ovog cilja Republika Srbija će unaprediti svoj položaj u evropskom istraživačkom i inovacionom prostoru, povećati međunarodnu prepoznatljivost i približiti se nivou razvijenih evropskih zemalja u pogledu naučnih i inovacionih kapaciteta.

Pokazatelj/i na nivou opšteg cilja (pokazatelji efekta)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Ukupni indeks inovacionih performansi Srbije u odnosu na EU prosek

% EU proseka

European Innovation Scoreboard

(EIS)

51,5

65,0

Udeo naučnih publikacija među 35% najcitiranijih

% EU proseka

European Innovation Scoreboard

(EIS)

47,5

59,3

4.2. POSEBNI CILJEVI STRATEGIJE

Posebni ciljevi koji treba da se ostvare sprovođenjem ove strategije:

PC 1 – Povećanje doprinosa nauke privrednom i društvenom razvoju

PC 2 – Unapređenje naučne izvrsnosti istraživača i kvaliteta naučnoistraživačkog rada

PC 3 – Jačanje međunarodne pozicije i integracije nauke u Republici Srbiji

PC 4 – Unapređenje interdisciplinarnosti, ravnoteže i društvene relevantnosti naučnih istraživanja

PC 5 – Razvoj društvenih i humanističkih nauka u domenu javnih politika i strateških ciljeva Republike Srbije

PC 6 – Unapređenje upravljanja, efikasnosti i održivosti sistema nauke

PC 7 – Unapređenje doprinosa nauke razvoju odbrambenih sposobnosti Republike Srbije

Radi unapređenja naučnog razvoja i postizanja održivih rezultata, potrebno je stvoriti sistemski okvir koji će istovremeno podići odgovornost i svest mladih istraživača, naučnih radnika, kao i državnih institucija, pre svega fakulteta i instituta koji se bave naučnoistraživačkim radom. U tom smislu je neophodno preduzeti sledeće akcije: formalno uvođenje obuka i programa podizanja naučne komunikacije kao obavezne komponente u svim nivoima visokog obrazovanja i istraživanja; uspostavljanje transparentnog sistema praćenja naučnih rezultata, sa naglaskom na kvalitet, a ne samo kvantitet (broj rezultata); podsticanje naučne komunikacije i povezivanje sa društvom, sa naglaskom na aktuelne društvene probleme, izazove, javni značaj i trendove u svetu. Organizovanje radionica, panela i mentorskih programa treba da akcentuje primere dobrih praksi, ali i rizike pseudonaučnog pristupa. Treba vrednovati ispravno postavljen naučnometodološki pristup, kroz predavanja o metodologiji naučnoistraživačkog rada, koji će omogućiti da se odvijaju i takozvana istraživanja sa rizičnim ishodom, ali pod strogim naučnim nadzorom, jer se na taj način ne sputava inovativnost, već se svodi u realne okvire. Na taj način omogućiće se smanjenje rizika od demotivacije. Radi postizanja veće odgovornosti i institucionalne kontrole treba održavati i unapređivati jasno definisane kriterijume za finansiranje i ocenu projekata, koji će biti transparentni i zasnovani na realnim, a ne formalnim rezultatima, zasnovani na kvantitativnim pokazateljima ponaosob za svakog učesnika, uzimajući u obzir i lični doprinos svakog pojedinca kao nosioca ideje i istraživanja (prvi autor ili nosilac ideje). Javna dostupnost rezultata omogućiće transparentan rad. U svetlu sve većih izazova u naučnom i obrazovnom sistemu Republike Srbije u strateškom planiranju, kontinuiranoj podršci i praćenju realnog uticaja finansiranih projekata na dobrobit društvene zajednice, privrede, institucija nosioca naučnog istraživanja (univerziteta i instituta), neophodno je da se nauka kreira u odnosu na aktuelne probleme i potrebe, što podiže i svest i odgovornost naučnih radnika prema zajednici, a ujedno pokazuje racionalni pogled na finansije sa kojima država raspolaže. Cilj ne treba da bude samo povećanje naučne produktivnosti, već izgradnja kulture naučne odgovornosti, realnog naučnog kvaliteta i društvene relevantnosti istraživanja. To znači da uspeh u nauci može i treba da bude meren kvalitetom radova i indeksima citiranosti, ali i doprinosom zajednici, proširivanju znanja, čime se daje značaj i primenjenim istraživanjima i inovacijama. Obavezno pridržavanje etičkih standarda mora biti ne samo u skladu sa opštim principima etike već i uzimajući u obzir etičku dimenziju u odnosu na specifičnost naučnih oblasti i disciplina, posebno važnog u polju medicinskih nauka. Obezbeđenjem sistema kontrole kvaliteta povećava se motivacija doktoranada da završe studije u roku, objavljuju radove i doprinose nastavi, smanjuje se broj pasivnih doktoranada koji formalno pohađaju studije bez rezultata, uvodi se merit sistem u raspodeli sredstava i povećava interdisciplinarnost i povezanost naučnih i obrazovnih institucija.

U srži savremene naučne strategije mora biti težnja ka naučnoj izvrsnosti, a ne samo ka broju objavljenih radova ili ka formalnim pokazateljima aktivnosti. Cilj je stvoriti uslove za generisanje međunarodno relevantnih i primenjivih naučnih rezultata. Podsticanje saradnje sa najboljim univerzitetima i istraživačkim centrima u svetu, kao i finansiranje ne institucija, nego pojedinaca i timova sa rezultatima, jeste princip nazvan „novac prati rezultate”. Racionalizacija finansiranja nauke u Republici Srbiji nije samo finansijsko već i suštinsko pitanje kvaliteta, odgovornosti i efikasnosti. Da bi se ova strategija uspešno sprovela, neophodna je izmena i dopuna relevantnih pravnih akata, u smislu zakonske obaveze vrednovanja rezultata svakog istraživača i doktoranda na godišnjem nivou, ili bar na dve godine, pri čemu ugovori za istraživače na projektima moraju imati klauzule o obaveznom vrednovanju kvantitativno izražene produktivnosti. Ukoliko u vrednovanju ne postoji minimalan broj bodova, institucija može raskinuti ugovor ili umanjiti finansiranje. Ugovori o finansiranju istraživača za doktorske akademske studije, nezavisno od toga da li je ono po osnovu budžeta Ministarstva prosvete, stipendije Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja ili je od strane fakulteta/instituta, gde je doktorand zaposlen kao istraživač pripravnik, istraživač saradnik, saradnik u nastavi ili asistent, moraju imati uslov da kandidat u roku postigne odgovarajući nivo naučne kompetencije, koji uključuje radove u domaćim časopisima, odnosno međunarodnom časopisu za propisani rok, kao i da odbrani doktorsku tezu. Mentor i institucija preuzimaju deo odgovornosti za uspeh doktoranda kroz kontinuirano praćenje rezultata i nezavisnu procenu eksperata, gde će biti omogućena objektivna procena kvaliteta naučnog rada doktoranda, uklanjanje subjektivizma i uticaja internih interesa. Sredstva će biti usmerena ka onima koji daju merljiv doprinos nauci u kontinuitetu, čime će se povećati naučna produktivnost i odgovornost. Ukoliko bi se koristio model koji se zasniva na formalnom zapošljavanju, bez jasnih kriterijuma produktivnosti, došlo bi do stagnacije i neracionalnog trošenja javnih sredstava. Potrebno je u najskorijem vremenu uvesti promene u sistem, kroz izmenu ugovora i načina vrednovanja, u skladu sa najboljim praksama EU i svetskih naučnih centara, gde su klauzule međusobnih obaveza potpuno jasne. Samo tako se može izgraditi konkurentna, produktivna i odgovorna naučna zajednica, koja sredstva ulaže racionalno, u kvalitet, a istraživač treba da pored entuzijazma poseduje radnu naviku, svest o evaluaciji, a ne samo institucionalnu podršku. Samo kroz ovakvu koordinaciju moguće je stvoriti okruženje u kome će nauka i obrazovanje zajedno doprinositi društvenom i tehnološkom napretku. Koordinisan pristup omogućava: da se izbegne dupliranje troškova, kada istraživač dobija školarinu iz jednog izvora i platu/stipendiju iz drugog, bez praćenja učinka; da se usmere sredstva efikasno, ka onima koji ostvaruju naučne rezultate, a ne samo formalno pohađaju doktorske studije i sprovede sistem praćenja i vrednovanja, koji bi omogućio budžetsko finansiranje samo doktoranda sa aktivnim rezultatima. Ne treba prenebregnuti činjenicu da je neophodan uslov da univerziteti i instituti obezbeđuju logističku i mentorsku podršku, kao i kontrolu kvaliteta, dok privredni subjekti i projekti po potrebi mogu obezbediti sufinansiranje doktoranda čije teme imaju primenu u realnom sektoru, čime se inovacije (tehnička rešenja, patenti) vrednuju dosledno svojoj primeni, a ne samo na osnovu kategorije časopisa sa impakt faktorom. Racionalizacija troškova, uz jasno definisanu podelu finansijske odgovornosti između relevantnih aktera, doprinosi ne samo pravičnijoj alokaciji javnih sredstava već i unapređenju mehanizama kojima se obezbeđuje da finansijska podrška bude usmerena prema kandidatima koji svojim naučnim rezultatima i angažmanom objektivno ispunjavaju kriterijume izvrsnosti i doprinose razvoju naučne zajednice.

Razvoj sistema kvantitativnog izražavanja naučnog rada, zasnovanog na objektivnim kriterijumima (publikacije, citiranost, inovacije, transfer znanja) treba da bude implementiran ne samo u redovno spoljno evaluiranje NIO i naučnih timova već treba da se jasno definiše u Uredbi kao dva modela finansiranja, i to bazno finansiranje (na osnovu naučnog, odnosno akademskog zvanja) i konkurentno finansiranje, na osnovu precizno definisanih indikatora izvrsnosti u istraživanju.

Aktivno učešće u evropskim i svetskim programima za razvoj nauke treba da omogući ne samo povećanje dostupnosti finansijskih resursa, već i snažniju integraciju naučnoistraživačkog sistema Republike Srbije u evropski istraživački prostor i njegovo pozicioniranje na konkurentnom međunarodnom nivou. Horizon Europe je glavni program Evropske unije za finansiranje istraživanja i inovacija (2021–2027), sa budžetom većim od 95 milijardi evra, usmeren na unapređenje naučne izvrsnosti, jačanje industrijske konkurentnosti i rešavanje društvenih izazova. Ključni prioriteti programa obuhvataju zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, digitalnu transformaciju, unapređenje zdravlja, razvoj novih terapija, održivu hranu, energiju, bezbednost i održivi razvoj. Unapređenje pozicije Republike Srbije u evropskom istraživačkom i inovacionom prostoru zahteva istovremeno jačanje kapaciteta privatnog sektora za ulaganja u istraživanje i inovacije, kao važnog elementa povezivanja naučnoistraživačkog sistema sa potrebama privrede i društva. Prema Evropskoj listi inovacija za 2026. godinu, vrednost pokazatelja koji se odnosi na rashode privatnog sektora za istraživanje i inovacije iznosi 26,9% proseka Evropske unije, što je već iznad ciljane vrednosti od 24% planirane za 2028. godinu. Imajući u vidu ostvareni napredak, potrebno je revidirati planirane vrednosti ovog pokazatelja kako bi se obezbedilo realno praćenje napretka i njegova usklađenost sa Reformskom agendom Republike Srbije, kojom je predviđeno da rashodi privatnog sektora dostignu 50% ukupnih rashoda za istraživanje i inovacije do decembra 2026. godine.

Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira za naučnu delatnost

Savremena naučna i inovaciona politika ne može se efektivno realizovati bez postojanja modernog, funkcionalno koordinisanog zakonodavnog okvira, koji uključuje fleksibilan i institucionalno odgovoran sistem finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. Takav sistem mora biti zasnovan na principima objektivne meritokratije, uz uvođenje mehanizama kontinuirane kategorizacije i rekategorizacije istraživača na osnovu merljivih naučnih rezultata, međunarodne vidljivosti i doprinosa istraživačkoj zajednici. S tim u vezi, nužno je uspostaviti preciznije ugovorne modele finansiranja, koji će podrazumevati ne samo obaveze i odgovornost naučnoistraživačkih organizacija već i pojedinačnu odgovornost svih učesnika u procesu, ne samo prilikom učešća u projektima nego i u delu koji se odnosi na obrazovanje i finansiranje doktoranada. U tom kontekstu, neophodno je da svaki doktorand, kao uslov za uključenje u finansijski podržan istraživački ciklus, zaključi precizno definisan ugovor sa matičnom institucijom, u kome će biti jasno utvrđene sve obaveze, uključujući: obavezu pravovremenog publikovanja rezultata istraživanja, obavezu redovnog izveštavanja i učešća u evaluacionim procesima, rokove za završetak studijskog i istraživačkog ciklusa, obavezu pridržavanja etičkih i naučnostručnih standarda i druge elemente od značaja za transparentno i odgovorno trošenje javnih sredstava i, konačno, obavezu završetka studija u propisanom roku i povlačenje konsekvenci ukoliko se obaveze ne ispune. Pomenuti sistem, uz prateće mehanizme nadzora i sankcionisanja u slučaju neopravdanog odstupanja, predstavlja temelj za uređen, transparentan i održiv sistem finansiranja doktoranada i njihovih institucija. Istovremeno, doprineće izgradnji kulture naučne odgovornosti i unaprediće integritet čitavog istraživačkog procesa.

Međunarodni etički kodeksi i preporuke

Naučna zajednica se uglavnom rukovodi međunarodnim kodeksima etike, čiji su osnovni principi istina, transparentnost, integritet, poštovanje prava autorstva, sprečavanje plagijata i falsifikovanja podataka. Univerziteti, istraživačke institucije i zdravstvene ustanove formiraju etičke komitete koji kontrolišu rad i postupke istraživača, odobravaju eksperimente i istraživačke projekte, posebno one koji uključuju zaštitu prava pacijenata i etički pristup eksperimentalnim životinjama. Naučni radovi i projekti prolaze kroz procese recenzije u kojima nezavisni eksperti iz iste oblasti kritički procenjuju kvalitet, originalnost i relevantnost rada, gde recenzenti moraju biti nepristrasni, odgovorni prema zadatku, a upotreba savremenih platformi omogućava korišćenje programa koji ubrzavaju proces i poboljšavaju kvalitet.

Održavanje i stalno unapređenje zakonskih regulativa i pravnih akata koji regulišu naučni rad, finansiranje istraživanja, zaštitu intelektualne svojine, vrednovanje naučnoistraživačkih rezultata, treba da garantuje transparentnost javnog nadzora. Sankcije za povredu etičkog kodeksa i eventualnih zloupotreba u raspodeli sredstava i priznavanju rezultata treba da budu garant održivosti principa odgovornog pristupa prema nauci. Slučajne i nenamerne greške treba da se otklanjaju bez ozbiljnih sankcija. Ozbiljnije povrede, kao što su falsifikovanja ili drugi vidovi povrede statusa intelektualne svojine, mogu pokrenuti i pravne procese. Kontinuirani monitoring i revizija sa uvođenjem redovnog spoljašnjeg nadzora i unutrašnje kontrole naučne aktivnosti treba da pomognu održivosti kvaliteta. Potrebno je da postoje procedure za prijavu i rešavanje slučajeva nepravilnosti, kroz rad odbora i etičkih komisija, a kontinuirana revizija etičkih kodeksa i regulativa u skladu sa tehnološkim i društvenim napretkom treba da doprinese da se izbegnu eventualne zloupotrebe savremene tehnologije, ali i da se koriste napredna tehnološka rešenja za otkrivanje nepravilnosti i povreda etičkih kodeksa.

U tom smislu je neophodno preduzeti sledeće akcije: formalno uvođenje obuka i programa podizanja naučne komunikacije kao obavezne komponente u svim nivoima visokog obrazovanja i istraživanja; uspostavljanje transparentnog sistema praćenja naučnih rezultata, sa naglaskom na kvalitet, a ne samo na kvantitet (broj rezultata); podsticanje naučne komunikacije i povezivanje sa društvom, sa naglaskom na aktuelne društvene probleme, izazove, javni značaj i trendove u svetu.

5. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE

5.1. OPIS MERA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE

PC 1 – Povećanje doprinosa nauke privrednom i društvenom razvoju

Ovaj cilj usmeren je na jačanje doprinosa nauke privrednom i društvenom razvoju Republike Srbije kroz sistematičnu primenu rezultata naučnoistraživačkog rada u privredi, javnom sektoru i procesima kreiranja javnih politika. Fokus je na povećanju primenljivosti i stvarne upotrebe naučnih rezultata, kao i na njihovoj institucionalnoj integraciji u razvojne politike i praksu.

Cilj se ostvaruje kroz uspostavljanje održivog sistema saradnje između naučnoistraživačkih organizacija, privrede i organa javne vlasti, zasnovanog na jasno identifikovanim privrednim i društvenim potrebama. Poseban akcenat stavlja se na razvoj programskih instrumenata koji podržavaju transfer znanja i tehnologija, formiranje interdisciplinarnih timova za rešavanje složenih društvenih izazova i jačanje kapaciteta za primenu naučnih dokaza u procesima donošenja odluka.

Strategija prepoznaje odliv visokoobrazovanog kadra kao jedan od ključnih izazova za razvoj nacionalnog naučnoistraživačkog sistema. Radi kreiranja delotvornih i održivih mera, predviđa se sistematična analiza osnovnih uzroka ovog fenomena, uključujući nivo zarada, uslove rada, administrativna opterećenja, međunarodnu konkurentnost naučnoistraživačkih organizacija i mogućnosti za samostalan naučnoistraživački rad i profesionalni razvoj mladih istraživača.

Realizacijom ovog cilja stvaraju se uslovi za nastanak inovacija sa merljivim ekonomskim i društvenim efektima, unapređuje se konkurentnost privrede i podstiče privlačenje privatnih i međunarodnih ulaganja u istraživanja i inovacije.

Merenje ostvarenja cilja vršiće se kroz sistem indikatora koji obuhvataju rezultate istraživanja i inovacija, transfer tehnologija, saradnju nauke i privrede, nivo privatnih investicija u istraživanje i razvoj, kao i efekte na konkurentnost i međunarodnu poziciju inovacionog sistema.

Društveni izazovi obuhvataju i pitanja nacionalne bezbednosti, odbrane, otpornosti države i društva, upravljanja krizama i tehnološke bezbednosti.

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Udeo malih i srednjih preduzeća koja uvode inovacije u poslovne procese % EU proseka

European Innovation Scoreboard (EIS) 105,3

% EU proseka

European Innovation Scoreboard

(EIS)

105,3

116,0

Ulaganje poslovnog sektora u istraživanje i razvoj

% EU proseka

European Innovation Scoreboard

(EIS)

23,4

32,0

Udeo inovativnih malih i srednjih preduzeća u ukupnom broju

% EU proseka

European Innovation Scoreboard

(EIS)

91,9

124,0

Mera 1.1. Jačanje kapaciteta za transfer tehnologije i razvoj poslovanja

Mera obuhvata sistemsko jačanje kapaciteta za upravljanje naučnoistraživačkim radom, transfer tehnologije, zaštitu i upravljanje intelektualnom svojinom, razvoj poslovnih aktivnosti i komercijalizaciju rezultata istraživanja. Aktivnosti se sprovode kroz kombinaciju centralizovanih tematskih funkcija u oblastima sa postojećim kapacitetima i ciljanu podršku organizacijama koje nemaju prethodna iskustva u ovim oblastima.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

NTP, NIO, Fond za inovacionu delatnost, Zavod za intelektualnu svojinu, NALED

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Udeo NIO sa institucionalno uspostavljenim kapacitetima za transfer tehnologije, komercijalizaciju istraživačkih rezultata i razvoj poslovanja

%

NITRA

17

30,0

Broj uspešno realizovanih mehanizama transfera znanja i tehnologije iz NIO u privredu (licenciranje, ugovori o komercijalizaciji, spinof preduzeća)

Broj

NITRA

179

331

Mera 1.2. Podsticanje saradnje nauke, privrede i javnog sektora

Mera je usmerena na podsticanje i podršku projektima saradnje između naučnoistraživačkih organizacija, privrede, lokalnih samouprava i državnih organa i ustanova, sa ciljem primene naučnih rezultata u razvoju proizvoda, usluga i javnih politika. Mera se sprovodi kroz odgovarajuće programe, instrumente i mehanizme podrške koji se detaljnije definišu akcionim planom. Mera obuhvata i razvoj ciljanih programa podrške povezivanju naučnoistraživačkih organizacija sa startap zajednicom, sa ciljem ubrzane primene naučnih rezultata i jačanja inovacionog ekosistema.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

Fond za nauku, NIO, Fond za inovacionu delatnost, NTP, NALED, Privredna komora Srbije, Ministarstvo prosvete

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Partnerstava naučnoistraživačkih organizacija sa privredom i javnim

sektorom

Broj

NITRA

NIO

1,317

2,030

Projekti saradnje nauke i privrede

Broj

NITRA

594

800

Obuke zaposlenih u NIO za rad sa platformom Otvorene istraživačke infrastrukture (Startech, Empower Innovation)

NALED

-

1348500

Ukupna vrednost ugovora sa privredom i

javnim sektorom

Din.

NITRA

16,675,670,107

22,195,316,910

Mera 1.3. Programi akceleracije i komercijalizacije rezultata istraživanja

Mera obuhvata razvoj ciljanih programa akceleracije i komercijalizacije rezultata istraživanja sa visokim potencijalom primene, u saradnji sa kapacitetima za transfer tehnologije i razvoj poslovanja, sa fokusom na strateške oblasti razvoja.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Fond za inovacionu delatnost, NTP

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Broj inovativnih rešenja zasnovanih na rezultatima istraživanja uključenih u programe akceleracije

Broj

NITRA

NIO

/

30

Broj razvijenih inovativnih rešenja uspešno plasiraiha na tržište

Broj

NITRA

NIO

/

30

Mera 1.4. Integracija naučnih rezultata u rešavanje društvenih izazova i razvoj javnih politika

Mera ima za cilj sistemsko uključivanje naučnoistraživačkih organizacija u procese identifikacije, analize i rešavanja društvenih izazova, kao i u kreiranje i unapređenje javnih politika na nacionalnom i lokalnom nivou. Za praćenje ove mere formira se savet za društvene izazove. U okviru mere 1.4 predvideće se mehanizmi za sistemsko povezivanje naučnoistraživačkih organizacija iz oblasti društvenih i humanističkih nauka sa ministarstvima, lokalnim samoupravama i drugim institucijama uključenim u kreiranje i sprovođenje javnih politika. U tom kontekstu, Savet za društvene izazove imaće, pored praćenja realizacije mere, i ulogu u podsticanju dijaloga, razmene znanja i povezivanja istraživačke zajednice sa donosiocima odluka, kako bi se naučna saznanja efikasnije koristila u rešavanju složenih društvenih izazova i razvoju javnih politika zasnovanih na dokazima.

Ostvarenje predviđenih pokazatelja biće obezbeđeno sprovođenjem niza međusobno povezanih aktivnosti usmerenih na sistematsko jačanje uloge naučnoistraživačkih organizacija u kreiranju i sprovođenju javnih politika. U tom smislu, poseban značaj imaće izrada studija, analiza i drugih stručnih podloga za potrebe kreiranja dokumenata javnih politika, kao i uspostavljanje mehanizama kojima se naučna znanja i rezultati istraživanja neposredno uvode u proces donošenja odluka. Doprinos nauke javnom sektoru dodatno će se podsticati kroz promovisanje javne nabavke inovacija posredstvom mehanizma Partnerstva za inovacije, kao i kroz sprovođenje GovTech programa Fonda za inovacionu delatnost, čime će se stvoriti uslovi za razvoj i primenu inovativnih rešenja u javnom sektoru. Posebna aktivnost biće usmerena na jačanje ekspertske i analitičke uloge NIO u radu državnih organa i institucija, kroz njihovo angažovanje na osnovu zahteva, ugovora ili drugih odgovarajućih akata, kao i kroz sistematsko uspostavljanje saradnje sa organima državne uprave i jedinicama lokalne samouprave. Efekti ove saradnje pratiće se i kroz broj i kvalitet preporuka koje su prihvaćene i primenjene u radu državnih organa i lokalnih samouprava, kao i kroz broj inovativnih rešenja razvijenih u saradnji naučnoistraživačkog i javnog sektora koja su uspešno uvedena u praksu. Na taj način će se doprinos naučnoistraživačkog sistema meriti ne samo obimom proizvedenog znanja, već i stepenom njegove upotrebe u rešavanju konkretnih društvenih problema i unapređenju javnih usluga.Dugoročna održivost ovih aktivnosti biće podržana uspostavljanjem trajnih partnerstava između NIO, organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave, kao osnove za kontinuiranu razmenu znanja, podataka, ekspertize i inovativnih rešenja. Dodatno, predviđa se uspostavljanje nacionalnih i sektorskih testbed/sandbox okruženja za testiranje, validaciju i demonstraciju inovativnih rešenja u saradnji naučnoistraživačkih organizacija, privrede i javnog sektora. Kroz ovakva kontrolisana okruženja omogućiće se da naučni rezultati pre šire primene budu provereni u realnim ili simuliranim uslovima, čime se smanjuju rizici primene novih tehnologija i istovremeno ubrzava njihov prelazak iz istraživačke i razvojne faze u javnu praksu. Na ovaj način uspostavlja se kontinuiran lanac od naučnog rezultata, preko ekspertske analize i testiranja, do njegove primene u javnim politikama i javnim uslugama. Time se stvaraju uslovi da naučnoistraživački sistem ne bude samo proizvođač znanja, već aktivan partner države u zasnivanju javnih politika na dokazima, unapređenju kvaliteta upravljanja i rešavanju složenih društvenih i razvojnih izazova.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Resorna ministarstva, Kancelarija za javne nabavke, NALED, Fond za inovacionu delatnost, Fond za nauku, Regionalni inovacioni startap centri, Jedinice lokalne samouprave, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, NTP, Privredna komora Srbije, Privredni subjekti

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Stepen integracije rezultata naučnih istraživanja i doprinosa naučnoistraživačkih organizacija u identifikaciji, analizi i rešavanju društvenih izazova, kao i u pripremi, sprovođenju i unapređenju javnih politika na nacionalnom i lokalnom nivou.

%

NITRA

NIO

/

50

Mera 1.5 Uspostavljanje i sprovođenje Nacionalnog plana razvoja računarskih kapaciteta za nauku i veštačku inteligenciju

Ovom merom će se obezbediti planiranje, razvoj i dostupnost računarske i cloud infrastrukture za naučnoistraživačke organizacije, naučno-tehnološke parkove, startape i druge korisnike, uključujući povezivanje sa infrastrukturom EuroHPC, razvoj modela deljenog pristupa resursima i primenu principa energetske efikasnosti i održivosti data centara. Istovremeno će se jačati digitalna povezanost naučnoistraživačkog i inovacionog ekosistema kroz unapređenje gigabitne i optičke infrastrukture, razvoj i primenu 5G/edge tehnologija i povezivanje sa evropskim istraživačkim i digitalnim mrežama. Mera će obuhvatiti i uspostavljanje nacionalnog okvira za istraživačke podatke zasnovanog na FAIR principima, povezivanje sa Evropskim oblakom otvorene nauke (EOSC), kao i razvoj standardizovanih digitalnih usluga za naučno-tehnološke parkove i druge korisnike. Dodatno, podržaće se uključivanje naučno-tehnoloških parkova u evropske programe digitalne transformacije i uspostaviti sistem za praćenje dostupnosti, korišćenja i razvoja nacionalne digitalne istraživačke infrastrukture.

Validiranje realizacije navedenih aktivnosti vršiće se kroz proveru njihove funkcionalnosti, dostupnosti i stvarne upotrebe u naučnoistraživačkom i inovacionom sistemu. U tom smislu, donošenje Nacionalnog plana razvoja računarskih kapaciteta za nauku i veštačku inteligenciju predstavljaće osnovu za strateško usmeravanje razvoja nacionalne digitalne istraživačke infrastrukture, dok će se njegova primena validirati kroz uspostavljanje nacionalnog modela deljenog pristupa HPC, cloud i AI resursima i praćenje njihove dostupnosti i korišćenja od strane naučnoistraživačkih organizacija, naučno-tehnoloških parkova i startapa. Funkcionalnost digitalne infrastrukture dodatno će se validirati kroz unapređenje gigabitne i optičke povezanosti NIO i naučno-tehnoloških parkova, njihovo povezivanje sa evropskim istraživačkim mrežama, kao i kroz razvoj i pilotiranje privatnih 5G/edge mreža u univerzitetskim kampusima i naučno-tehnološkim parkovima. Pri tome, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati isključivo na osnovu izgrađenih kapaciteta, već i kroz njihovu pouzdanost, stepen dostupnosti, broj korisnika, intenzitet korišćenja i broj istraživačkih i inovacionih aktivnosti koje se na njima realizuju. Poseban mehanizam validacije predstavljaće uspostavljanje Nacionalnog okvira za istraživačke podatke zasnovanog na FAIR principima i njegovo povezivanje sa Evropskim oblakom otvorene nauke (EOSC), čime će se omogućiti proverljivost, dostupnost, interoperabilnost i ponovna upotreba istraživačkih podataka. Razvoj standardizovanog skupa digitalnih usluga u naučno-tehnološkim parkovima dodatno će se pratiti kroz stepen njihove upotrebe, uključujući pristup cloud/edge resursima i HPC kapacitetima, sprovedena sajber-bezbednosna testiranja i podršku procesima komercijalizacije digitalnih rešenja. Međunarodna dimenzija aktivnosti validiraće se kroz povezivanje naučno-tehnoloških parkova sa mrežom Evropskih digitalnih inovacionih habova (EDIH) i učešće u evropskim programima digitalne transformacije, pri čemu će se posebno pratiti broj uspostavljenih partnerstava, zajedničkih aktivnosti, projekata i korisnika uključenih u evropske programe. Konačno, uspostavljanje sistema za praćenje korišćenja, dostupnosti i razvoja nacionalne digitalne istraživačke infrastrukture omogućiće kontinuirano merenje ostvarenih rezultata i pravovremeno uočavanje potrebe za njenim daljim unapređenjem. Na taj način, validiranje aktivnosti zasnivaće se na principu „od uspostavljanja kapaciteta do dokazane upotrebe i efekta”, odnosno neće se smatrati dovoljnim da infrastruktura ili usluga budu samo formalno uspostavljene, već će se njihova uspešnost potvrđivati kroz dostupnost, korišćenje, kvalitet usluga, broj i strukturu korisnika, naučne i inovacione rezultate i uključenost u evropske istraživačke i digitalne infrastrukture.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Stepen razvijenosti i korišćenja nacionalne digitalne istraživačke infrastrukture, uključujući HPC, cloud i AI resurse, gigabitnu/5G povezanost, istraživačke podatke zasnovane na FAIR principima i povezanost sa evropskim digitalnim i istraživačkim infrastrukturama

%

NITRA/NIO

/

50

Mera 1.6. Uspostavljanje Nacionalnog programa istraživanja, razvoja i demonstracije tehnologija energetske tranzicije i energetske ekologije

Značaj ove mere je u uspostavljanju koordinisanog okvira za razvoj, demonstraciju i primenu inovativnih tehnologija koje doprinose energetskoj tranziciji, povećanju energetske efikasnosti, smanjenju emisija i unapređenju ekološke održivosti. Validacija navedenih mera biće vršena kroz sistem međusobno povezanih aktivnosti kojima će se pratiti put od identifikovanja postojećih naučnoistraživačkih kompetencija i infrastrukturnih kapaciteta do praktične primene i institucionalizacije razvijenih rešenja. U prvoj fazi, validacija će se zasnivati na mapiranju nacionalnih istraživačkih kompetencija, laboratorijske i pilot infrastrukture, kao i potreba energetskog i industrijskog sektora, čime će se obezbediti pouzdana osnova za usmeravanje istraživačkih i razvojnih aktivnosti prema stvarnim tehnološkim i razvojnim potrebama. Na osnovu identifikovanih kapaciteta i potreba, kroz tematske javne pozive podsticaće se formiranje konzorcijuma naučnoistraživačkih organizacija, energetskih kompanija, operatora sistema, lokalnih energetskih sistema i industrije, čime će se obezbediti povezivanje naučnog potencijala sa korisnicima i nosiocima praktične primene. Validacija rezultata posebno će se sprovoditi kroz finansiranje razvoja, ispitivanja i validacije tehnologija u različitim fazama tehnološke zrelosti, od laboratorijskog do pilot i demonstracionog nivoa, kao i kroz realizaciju pilot i demonstracionih projekata i ispitivanje razvijenih rešenja u realnim postrojenjima ili reprezentativnim uslovima, kako bi se njihova tehnička pouzdanost, primenljivost, ekonomska opravdanost i potencijalni energetski i ekološki efekti mogli proveriti pre šire primene. Dodatni mehanizam validacije predstavljaće uspostavljanje zajedničkih baza podataka, metodologija merenja i sistema za verifikaciju energetskih i ekoloških efekata razvijenih tehnologija, čime će se obezbediti uporedivost, proverljivost i ponovljivost rezultata. Konačno, validacija će obuhvatiti i podršku standardizaciji, zaštiti intelektualne svojine, licenciranju i prenosu rezultata istraživanja u tehničke propise, standarde i javne politike, čime se uspostavlja kontinuiran proces prevođenja naučnih rezultata u proverena, primenljiva i održiva tehnološka rešenja i obezbeđuje da ulaganja u istraživanje i razvoj proizvode merljiv i dugoročan tehnološki, ekonomski i društveni efekat.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NITRA/NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Uspostavljanje koordinisanog okvira za razvoj, demonstraciju i primenu inovativnih tehnologija koje doprinose energetskoj tranziciji, povećanju energetske efikasnosti, smanjenju emisija i unapređenju ekološke održivosti

%

NITRA/NIO

Ministarstavo energetike i zaštite životne sredine, Fond za nauku, Fonda za inovacionu delatnost, industrijska preduzeća

/

50

Mera 1.7. Nacionalni program istraživanja, razvoja i demonstracije termičkih, termo-fluidnih i procesnih tehnologija

Ova mera je od značaja za jačanje nacionalnih naučnoistraživačkih i tehnološko-razvojnih kapaciteta u oblasti termičkih, termo-fluidnih i procesnih tehnologija, kao i za razvoj i primenu inovativnih rešenja u energetici, industriji i drugim strateškim sektorima. Njenom realizacijom doprineće se povećanju energetske i resursne efikasnosti, smanjenju emisija i zavisnosti od uvoznih tehnologija, unapređenju tehnološke konkurentnosti i jačanju sposobnosti Republike Srbije za razvoj i komercijalizaciju naprednih tehnologija.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz sistemsko jačanje i proveru funkcionalnosti laboratorijskih, pilotskih, mernih i računarskih kapaciteta namenjenih istraživanju i razvoju energetskih tehnologija i sistema. Unapređenje laboratorijske i ispitne infrastrukture za prenos toplote i mase, mehaniku fluida, višefazne tokove i ispitivanje energetske opreme i sistema omogućiće sprovođenje kontrolisanih eksperimentalnih istraživanja i pouzdanu proveru karakteristika i performansi razvijenih rešenja. Razvoj laboratorijskih i pilotskih kapaciteta za sagorevanje, gasifikaciju, pirolizu, biogoriva, vodonik i Power-to-X procese obezbediće uslove za ispitivanje tehnologija u različitim stepenima tehnološke zrelosti, uključujući visokotemperaturne procese i procenu degradacije materijala i opreme, čime će se omogućiti pouzdana procena njihove bezbednosti, trajnosti, efikasnosti i primenljivosti. Dodatno, jačanje mobilnih mernih i metroloških kapaciteta omogućiće terenska ispitivanja, energetske preglede, merenje emisija i nezavisnu verifikaciju performansi energetskih sistema u realnim uslovima, što predstavlja važnu osnovu za uporedivost i proverljivost eksperimentalnih rezultata. Razvoj računarske infrastrukture za CFD i višefizičke simulacije, numeričku optimizaciju i primenu digitalnih blizanaca omogućiće povezivanje eksperimentalnih i računarskih metoda, virtuelno ispitivanje različitih scenarija i optimizaciju projektnih rešenja pre njihove primene u realnim sistemima. Na taj način, validacija mera neće se zasnivati samo na postojanju ili povećanju infrastrukturnih kapaciteta, već na njihovoj stvarnoj funkcionalnosti, merljivoj upotrebi, kvalitetu i ponovljivosti rezultata, sposobnosti da podrže razvoj i proveru novih tehnologija i stepenu u kojem doprinose prelasku od laboratorijskog istraživanja ka pouzdanim, optimizovanim i primenljivim energetskim rešenjima.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Broj razvijenih, verifikovanih i primenjenih tehnoloških i inovativnih rešenja i ostvarenih merljivih rezultata primene rezultata istraživanja

Broj

NITRA

NIO

/

50

PC 2 – Unapređenje naučne izvrsnosti istraživača i kvaliteta naučnoistraživačkog rada

Ovim ciljem teži se unapređenju izvrsnosti istraživača i kvalitetu naučnoistraživačkog rada u Republici Srbiji, kroz podsticanje vrhunskih istraživačkih rezultata, vrednovanje naučnih postignuća i nagrađivanje izvrsnih istraživača, ali i stvaranjem podsticajnog okruženja koje omogućava istraživačima da ostvare svoj puni potencijal, uz podršku vrhunskim istraživačkim projektima i nagrađivanje izvrsnosti. Usmeren je na zadržavanje postojećih i privlačenje novih naučnih kadrova što bi doprinelo povećanju ukupnog broja istraživača u Republici Srbiji. Poseban naglasak je na povećanju broja mladih, kontinuirani razvoj i unapređenje njihovih kompetencija kao i na njihovo uključivanje u naučnoistraživački rad usmeren na rešavanje privrednih i društvenih problema. Takođe, akcenat je stavljen i na jačanje programa finansijske podrške, mobilnosti, i umrežavanja sa vodećim svetskim naučnim institucijama, kako bi se povećala konkurentnost srpskih naučnika na globalnom nivou. Uspostavljanjem takvih uslova, Republika Srbija će postati atraktivna destinacija za talente, zadržavajući naučnike u zemlji i pružajući im mogućnost da razvijaju svoje karijere i doprinose rešavanju društvenih i privrednih izazova.

U tehničko-tehnološkim i drugim primenjenim naučnim oblastima, pored publikacione izvrsnosti, treba vrednovati tehnološku i primenjenu izvrsnost. Tehnološki rezultati koji su nezavisno verifikovani, primenjeni ili komercijalizovani treba da imaju bodovnu i statusnu ekvivalenciju sa odgovarajućim kategorijama radova u naučnim časopisima. Posebnim aktom trebalo bi da se utvrde kriterijumi za ugovore o istraživanju i razvoju sa privredom, prihode od licenci i intelektualne svojine, standarde, metode merenja i tehničke propise nastale na osnovu istraživanja, kao i dokumentovane energetske, ekološke, proizvodne, zdravstvene, bezbednosne ili druge koristi ostvarene primenom rezultata. U ove istraživačke rezultate, odnosno u „ekvivalentne istraživačke rezultate”, mogu se, u skladu sa posebnim pravilnikom kojim se definišu kriterijumi i način njihovog vrednovanja, svrstati i sledeći rezultati: 1) Vrednost ugovora sa industrijom, koji obuhvataju istraživanje, razvoj, projektovanje, izradu prototipa, pilotiranje, demonstraciju ili razvoj novog tehničkog rešenja, uz obavezan dokaz o ugovoru, tehničkom zadatku, prihvatanju rezultata i naplati, pri čemu se ne priznaju rutinska merenja, konsalting, nabavka opreme i prolazni troškovi, a veći značaj imaju rezultati primenjeni kod naručioca; 2) Prihod od licenci i intelektualne svojine, kada se vrednuje neto prihod od licenciranja patenta, softvera, know-how, baze podataka, industrijskog dizajna ili druge zaštićene intelektualne svojine, uz dokaz o licencnom ugovoru, vlasništvu i naplati, pri čemu se veći značaj pridaje ponavljajućim i međunarodnim prihodima, uz izbegavanje dvostrukog bodovanja istog rezultata; 3. Standardi, metode merenja i tehnički propisi kada se vrednuju istraživački rezultati koji su zvanično ugrađeni u nacionalne, evropske ili međunarodne standarde, akreditovane metode merenja, tehničke pravilnike ili obavezujuće propise, uz dokaz o usvajanju, učešću NIO i povezanosti rezultata sa usvojenim dokumentom, pri čemu se treba najviše vrednovati međunarodne standarde i propise zasnovani na originalnom istraživanju; 4) Dokumentovane koristi ostvarene primenom rezultata, koji podrazumevaju korisnički verifikovane merljive efekte primene istraživačkih rezultata, kao što su ušteda energije i resursa, smanjenje emisija i troškova, povećanje proizvodnje, kvaliteta, pouzdanosti ili bezbednosti, uz dokaz o početnom stanju, metodologiji merenja i periodu praćenja, pri čemu se značaj rezultata određuje prema veličini i trajnosti efekta, broju korisnika i odnosu ostvarene koristi i javnog ulaganja. To znači da za tehničko-tehnološke nauke mogu biti uspostavljena dva ravnopravne sistema vrednovanja, tj. publikacionu naučnu izvrsnost i tehnološku/primenjenu izvrsnost pri čemu da vrhunski, nezavisno verifikovan i primenjen tehnološki rezultat može da nosi istu ili veću težinu od rada u vrhunskom naučnom časopisu.

Prilikom vrednovanja naučnih rezultata treba razmotriti i uključivanje takozvanih policy brief dokumenata, kada su zasnovani na rezultatima sprovedenih naučnih istraživanja i kada imaju dokazanu primenu i uticaj na kreiranje, sprovođenje ili unapređenje javnih politika

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

2030.

Ukupan broj radova objavljen u časopisisma koji se nalaze među 35% po impakt faktoru u svojoj oblasti – baza Web of Science

Broj

Web of Science

5.280

6.500

Broj odbranjenih doktorskih disertacija

Broj

NITRA

682

898

Mera 2.1. Unapređenje naučne izvrsnosti

Ova mera podrazumeva uspostavljanje savremenog i međunarodno uporedivog okvira za identifikaciju i vrednovanje naučne izvrsnosti, uz posebno prepoznavanje i podršku najuspešnijim istraživačima u različitim naučnim oblastima. Okvir će obezbediti transparentnije i merljivije vrednovanje izuzetnih naučnih dostignuća, uz uvažavanje specifičnosti različitih naučnih disciplina i kvaliteta, uticaja i međunarodne prepoznatljivosti naučnih rezultata. Mera podrazumeva i sistemsko jačanje institucionalne, stručne i finansijske podrške istraživačima u pripremi i realizaciji projekata na najvišem nivou evropske naučne konkurencije, posebno za prijave na programe Evropskog istraživačkog saveta (ERC), kroz mentorsku i administrativnu podršku, razvoj istraživačkih timova i stvaranje podsticajnog okruženja za privlačenje i zadržavanje vrhunskih istraživača. Na taj način doprineće se unapređenju kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučnoistraživačkog rada, jačanju naučne izvrsnosti i povećanju uspešnosti istraživača iz Republike Srbije u dobijanju visoko konkurentnih evropskih istraživačkih grantova.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz sistemsko praćenje efekata unapređenog modela vrednovanja i nagrađivanja naučnoistraživačkih rezultata, kao i kroz procenu efekata izmena Uredbe o normativima i standardima raspodele sredstava državnog budžeta akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama. Unapređenje modela vrednovanja i nagrađivanja biće usmereno na uspostavljanje transparentnijeg, pravičnijeg i naučno utemeljenog sistema koji će, pored kvantitativnih pokazatelja, u većoj meri uvažavati kvalitet, izuzetnost, relevantnost i dugoročni doprinos naučnoistraživačkih rezultata, uz uvažavanje specifičnosti različitih naučnih oblasti i faza istraživačke karijere. Efekti izmena normativnog okvira za raspodelu budžetskih sredstava pratiće se kroz analizu strukture i predvidivosti finansiranja naučnoistraživačkih organizacija, njihove sposobnosti da održe i razvijaju istraživačke kapacitete, kao i uticaja novih pravila na kvalitet i obim naučne produkcije. Validacija će posebno obuhvatiti praćenje odnosa između načina vrednovanja naučnih rezultata i raspodele finansijskih sredstava, kako bi se utvrdilo da li sistem podstiče naučnu izvrsnost, kvalitet istraživanja, razvoj ljudskih resursa i ravnomerniji razvoj naučnoistraživačkog sistema. Na taj način, uspešnost mera neće se procenjivati samo na osnovu usvajanja novih propisa i procedura, već pre svega kroz njihove stvarne efekte na ponašanje istraživača i NIO, kvalitet naučnih rezultata, pravičnost sistema vrednovanja i održivost finansiranja, uz mogućnost periodičnog preispitivanja i prilagođavanja modela u skladu sa uočenim efektima i razvojem naučnoistraživačkog sistema.

Pokazatelj/i učinka

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Usvojen novi okvir za vrednovanje 10% izvrsnih istraživača po oblastima nauke

0-Ne

1-Da

NITRA

-

1–Da

Broj dobijenih ERC grantova

Broj

NITRA

3

5

Mera 2.2. Kontinuirana podrška vrhunskim istraživačkim projektima

Ova mera podrazumeva kontinuiranu podršku vrhunskim naučnim istraživanjima kroz programe Fonda za nauku, sa fokusom na projektni sistem finansiranja. Ona obuhvata kako projekte fundamentalnih istraživanja koja doprinose naučnoj izvrsnosti, tako i projekte primenjenih istraživanja, koji su usmereni na rešavanje konkretnih društvenih i privrednih izazova. Podržavanjem vrhunskih istraživanja, teži se jačanju naučnih kapaciteta Srbije, stvaranju nove vrednosti i doprinosi dugoročnom razvoju nauke i društva.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje kontinuiteta, predvidivosti i kvaliteta programa Fonda za nauku, kao i kroz procenu njihove usklađenosti sa nacionalnim naučnoistraživačkim prioritetima. Obezbeđivanje kontinuiteta u sprovođenju poziva Fonda za nauku pratiće se kroz redovnost i predvidivost objavljivanja javnih poziva, jasno definisane rokove i uslove za učešće, dostupnost finansiranja i kontinuirano uključivanje različitih kategorija naučnoistraživačkih organizacija i istraživača. Razvoj i sprovođenje programa Fonda za nauku u skladu sa nacionalnim prioritetima validiraće se kroz analizu strukture podržanih projekata, njihove tematske i naučne relevantnosti, doprinosa razvoju nacionalnih istraživačkih kapaciteta i stepena u kojem rezultati projekata odgovaraju identifikovanim razvojnim, društvenim i strateškim potrebama Republike Srbije. Posebna pažnja biće posvećena tome da usmerenost programa prema nacionalnim prioritetima ne ograniči prostor za naučnu inicijativu, fundamentalna istraživanja i istraživanja koja mogu dovesti do novih naučnih saznanja čiji se značaj ne može unapred predvideti. Uspešnost mera će se zato procenjivati ne samo kroz broj realizovanih poziva i finansiranih projekata, već i kroz kvalitet i održivost postignutih rezultata, razvoj istraživačkih timova, uključivanje mladih istraživača, međunarodnu vidljivost i primenu rezultata, uz periodično preispitivanje programa i njihovo prilagođavanje promenama u naučnom, tehnološkom i društvenom okruženju.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

Fond za nauku, NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

% podržanih istraživača kroz programe podrške FzN

%

FzN

22,78

31

Broj NIO podržanih kroz projekte FzN

Broj

FzN

145

145

Ukupna vrednost ugovorenih sredstava kroz programe podrške FzN

mlrd. dinara

FzN

5,6

Povećanje za 10% u odnosu na % BDP u 2025.

Mera 2.3. Razvoj i unapređenje istraživačkih kompetencija i karijernih puteva

Mera podrazumeva kontinuirani razvoj i usavršavanje istraživačkog kadra u Republici Srbiji. Obuhvata podršku za usavršavanje istraživača kroz učešće na naučnim skupovima u inostranstvu, podsticanje objavljivanja naučnih publikacija i organizaciju naučnih skupova u Republici Srbiji, učlanjenje u profesionalne međunarodne organizacije, obezbeđivanje neophodne dostupnosti stranih naučnih i tehnoloških informacija za potrebe naučne, obrazovne i razvojne delatnosti u Republici Srbiji, postdoktorsko usavršavanje u vrhunskim istraživačkim institucijama u zemlji i inostranstvu, kao i uvođenje postdoktorskih projekata u Republici Srbiji. Cilj mere je očuvanje i razvoj ljudskih resursa u naučnoistraživačkoj delatnosti, sprečavanje odliva postojećih kadrova, povećanje broja istraživača i dostizanje evropskih standarda u pogledu broja istraživača po glavi stanovnika.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje njihovog doprinosa razvoju istraživačkih kapaciteta, međunarodnoj mobilnosti, dostupnosti naučnih znanja i jačanju naučne saradnje domaćih istraživača sa međunarodnom naučnom zajednicom. Obezbeđivanje finansijske podrške za učešće istraživača na međunarodnim naučnim skupovima i programima usavršavanja pratiće se kroz broj podržanih istraživača, strukturu učesnika po naučnim oblastima i fazama karijere, kao i kroz rezultate ostvarene u vidu novih naučnih kontakata, saradnje, publikacija i projektnih inicijativa. Dostupnost savremene naučne i stručne literature i elektronskih baza podataka validiraće se kroz obim i strukturu obezbeđenih resursa, broj korisnika i intenzitet njihovog korišćenja, kao i kroz procenu doprinosa dostupnosti naučnih informacija kvalitetu i aktuelnosti istraživačkog rada. Podrška objavljivanju naučnih publikacija i održavanju naučnih skupova u Republici Srbiji pratiće se kroz broj i kvalitet podržanih publikacija i skupova, njihovu naučnu vidljivost, međunarodno učešće i doprinos razmeni naučnih rezultata i uspostavljanju novih istraživačkih veza. Finansiranje troškova boravka stranih istraživača u Republici Srbiji validiraće se kroz broj ostvarenih poseta, kvalitet i intenzitet realizovane naučne saradnje, zajedničke publikacije, projektne inicijative, mentorske i istraživačke aktivnosti, kao i druge rezultate koji ukazuju na trajniji karakter uspostavljenih partnerstava. Na taj način, uspešnost mera neće se procenjivati samo prema obimu pružene finansijske podrške, već prema njenom stvarnom doprinosu kvalitetu naučnog rada, profesionalnom razvoju istraživača, dostupnosti savremenih naučnih znanja, internacionalizaciji istraživačkog sistema i stvaranju održivih oblika međunarodne naučne saradnje.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Narodna biblioteka Srbije

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2024)

Ciljana vrednost (2030)

Broj istraživača koji su učestvovali na naučnim skupovima i sastancima radnih tela u inostranstvu

Broj

NITRA

854

934

Broj podržanih istraživača iz Republike Srbije kroz program postdoktorskog usavršavanja NITRA

Broj

NITRA

17

22

Broj međunarodnih radionica organizovanih od strane NIO

Broj

NITRA

267

295

Mera 2.4. Implementacija programa za zadržavanje mladih talenata u zemlji

Mera je usmerena na podsticanje interesovanja mladih talentovanih učenika i studenata za naučnoistraživački rad kroz stipendije i podršku u njihovom usavršavanju, kao i na uključivanje mladih istraživača u naučne projekte i programe kroz zapošljavanje u naučnoistraživačkim organizacijama. Mera obezbeđuje finansijske benefite i stabilnu karijernu perspektivu za mlade istraživače, sa ciljem da se unaprede uslovi za njihov naučni rad, omogući više materijalnih sredstava za istraživanja, kao i mogućnosti za usavršavanje u zemlji i inostranstvu, čime se doprinosi njihovom zadržavanju u zemlji. Paket mera za mlade treba da obuhvati zapošljavanje, karijerno vođenje i napredovanje, mobilnost, stručno usavršavanje i podršku samostalnom istraživačkom radu mladih. Cilj je da se mladim istraživačima obezbedi predvidiv profesionalni put, od doktorskih studija do samostalne naučne karijere. To bi moglo biti realizovano kroz ciljane konkurse i višegodišnje programe koji povezuju zapošljavanje mladih istraživača sa početnim istraživačkim sredstvima, mobilnošću, obukama i jasno definisanim kriterijumima za napredovanje u karijeri.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje njihovog doprinosa privlačenju, razvoju i dugoročnom zadržavanju mladih i nadarenih istraživača u naučnoistraživačkom sistemu Republike Srbije. Stipendiranje mladih i nadarenih za naučnoistraživački rad kroz ciljane programe NITRA validiraće se kroz broj podržanih korisnika, njihovu uspešnost u obrazovanju i istraživačkom radu, nastavak naučne karijere i uključivanje u istraživačke projekte i timove. Obezbeđivanje finansijske podrške za realizaciju programa Fonda za mlade talente, kroz stipendije i nagrade, pratiće se ne samo kroz broj dodeljenih stipendija i nagrada, već i kroz dalji akademski i profesionalni razvoj korisnika, njihovo uključivanje u naučnoistraživački rad i stepen u kojem se stvoreni uslovi odražavaju na njihovo opredeljenje za nastavak karijere u nauci. Finansiranje uključivanja mladih istraživača u naučnoistraživački rad NIO validiraće se kroz broj novouključenih istraživača, njihovo učešće u istraživačkim timovima i projektima, razvoj istraživačkih kompetencija, ostvarene naučne rezultate i mogućnost njihovog postepenog profesionalnog osamostaljivanja. Posebno će se pratiti kontinuitet prelaska mladih talenata iz sistema stipendiranja i podrške u konkretne istraživačke angažmane, kako bi se utvrdilo da li mere doprinose stvaranju održivog karijernog puta u nauci, a ne samo kratkoročnoj finansijskoj podršci. Na taj način, uspešnost mera procenjivaće se kroz njihov kumulativni efekat na podmlađivanje istraživačke zajednice, razvoj novih istraživačkih kadrova, jačanje kapaciteta NIO i smanjenje rizika od odliva mladih i perspektivnih istraživača iz naučnoistraživačkog sistema Republike Srbije.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

Fond za mlade talente

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj upisanih stipendista stipendiranih učenika srednjih škola

preko NITRA-e

Broj

NITRA

415

450

Broj upisanih stipendista preko Fonda za

mlade talente

Broj

NITRA

1611

1850

Broj mladih istraživača novouključenih u naučnoistraživački rad NIO

Broj

NITRA

500

755

Mera 2.5. Privlačenje naučnih kadrova iz dijaspore i inostranstva

Mera podrazumeva stvaranje okruženja koje će privući visokokvalifikovane istraživače, kako iz dijaspore tako i iz inostranstva, i obezbediti uslove za njihovo priključivanje naučnom radu u Republici Srbiji, koji bi eventualno vodio ka dugoročnom angažmanu. Fokus je na istraživačima koji su završili doktorske studije u inostranstvu ili imaju značajno radno iskustvo u međunarodnim naučnoistraživačkim institucijama. Iako već postoji kontinuirani poziv za povratak istraživača uz finansijsku podršku Ministarstva u skladu sa odgovarajućom Uredbom, ova mera predviđa dalje unapređenje kroz izmene zakonskog okvira i uvođenje novih podsticaja.

Jedna od aktivnosti u okviru ove mere podrazumeva i uspostavljanje platforme e-Dijaspora, koja će služiti kao evidencija istraživača iz dijaspore koji su državljani Srbije ili imaju srpsko poreklo, kao i onih koji rade na naučnim projektima relevantnim za Republiku Srbiju, omogućavajući im da ostanu povezani sa naučnoistraživačkom zajednicom u Srbiji.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje njihovog doprinosa uspostavljanju trajnih veza sa naučnom i stručnom dijasporom, stvaranju uslova za povratak istraživača i uključivanju stručnjaka iz inostranstva u naučnoistraživački i inovacioni sistem Republike Srbije. Finansiranje programa „Tačka povratka” validiraće se kroz broj podržanih stručnjaka, broj ostvarenih povrataka i njihovo uključivanje u rad naučnoistraživačkih organizacija, univerziteta, privrede i drugih institucija, kao i kroz praćenje naučnih, istraživačkih, inovacionih i drugih rezultata ostvarenih nakon povratka. Posebno će se pratiti održivost uspostavljenih angažmana, mogućnost da se povratnici uključe u dugoročne istraživačke timove i projekte, kao i njihov doprinos transferu znanja, tehnologija, iskustava i međunarodnih naučnih veza. Razvoj i održavanje platforme eDijaspora validiraće se kroz broj registrovanih i aktivno uključenih naučnika i stručnjaka iz inostranstva, broj uspostavljenih kontakata i saradnji, kao i kroz broj zajedničkih projekata, publikacija, istraživačkih poseta, mentorskih aktivnosti i drugih oblika naučne i stručne razmene koji proizlaze iz uspostavljenih veza. Na taj način, uspešnost mera neće se procenjivati samo kroz broj povratnika ili korisnika platforme, već pre svega kroz sposobnost sistema da dijasporu uključi u dugoročne tokove nacionalnog naučnoistraživačkog razvoja, da omogući cirkulaciju znanja i iskustava između domaćih i međunarodnih istraživačkih sredina i da stvori uslove za povratak i zadržavanje visokoobrazovanih i vrhunskih stručnjaka u Republici Srbiji.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo prosvete, Tačka povratka

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2025)

Ciljana vrednost (2030)

Broj istraživača povratnika iz inostranstva uključenih u naučnoistraživački rad NIO

Broj

NITRA

80

90

Broj istraživača stranih državljana uključenih u čnoistraživački rad NIO

Broj

NITRA

55

57

Uspostavljena platforma e-Dijaspora

0 – Ne

1 – Da

NITRA

0

1

Mera 2.6. Podizanje kapaciteta zaposlenih u NITRA i radnim telima NITRA za efikasnije sprovođenje naučnih politika i programa

Ova mera podrazumeva kontinuirano unapređenje znanja i veština zaposlenih kroz organizovanje redovnih obuka na teme kao što su upravljanje projektima, finansijsko upravljanje i analiza podataka. Pored toga, obezbediće se podrška za učešće na seminarima, konferencijama i radionicama, kao i organizovanje internih seminara za razmenu ideja i najboljih praksi. Cilj je i podsticanje saradnje između različitih sektora unutar NITRA, kao i uspostavljanje sistema za redovnu procenu performansi zaposlenih sa fokusom na konstruktivne povratne informacije. Mera takođe uključuje uspostavljanje programa za razmenu zaposlenih sa drugim ministarstvima i institucijama u inostranstvu, kao i podsticanje učešća u međunarodnim naučnim i istraživačkim projektima. Ove aktivnosti će doprineti podizanju kapaciteta zaposlenih u Ministarstvu, poboljšanju njihovih kompetencija i ukupne efikasnosti u radu. Veoma je važno da kadar koji radi u ministarstvima i institucijama zaduženim za naučnu politiku bude aktivno uključen u stalne edukacije, kako u oblasti upravljanja informacionim sistemima i obrade podataka za pripremu projektnih aplikacija, tako i u procesima evaluacije projekata. Pored toga, stručnjaci moraju biti obučeni i u domenu kontrole i praćenja finansijskih tokova, što omogućava efikasno upravljanje sredstvima i obezbeđuje da institucije mogu pružiti relevantnu podršku istraživačima, kao i da naučni i finansijski rezultati projekata budu pravilno i transparentno evidentirani. Sistematska edukacija u ovim oblastima predstavlja ključni preduslov za kvalitetno funkcionisanje institucija i uspešnu implementaciju naučnih programa.

U okviru ove mere potrebno je dodatno ojačati kapacitete za integraciju društvenih i humanističkih nauka u rešavanje društvenih izazova i kreiranje javnih politika, kroz unapređenje kapaciteta zaposlenih u NITRA, uspostavljanje institucionalnih mehanizama povezivanja sa naučnoistraživačkim organizacijama iz ovih oblasti i razvoj kanala za efikasnije korišćenje naučnih saznanja u različitim oblastima društvenog života.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje unapređenja stručnih, analitičkih i institucionalnih kapaciteta zaposlenih u NITRA, sa ciljem obezbeđivanja efikasnijeg, transparentnijeg i kvalitetnijeg upravljanja programima podrške naučnoistraživačkoj delatnosti. Obuke zaposlenih za korišćenje savremenih IKT alata i informacionih sistema validiraće se kroz broj obučenih zaposlenih, stepen usvojenih digitalnih kompetencija i stepen primene stečenih znanja u svakodnevnom radu, uključujući digitalizaciju administrativnih procesa, obradu i analizu podataka i unapređenje sistema za praćenje programa i projekata. Obuke za evaluaciju projekata, finansijskih izveštaja i pružanje tehničke pomoći pratiće se kroz unapređenje kvaliteta i ujednačenosti postupaka evaluacije, smanjenje administrativnih i proceduralnih grešaka, blagovremenost obrade projektne dokumentacije i kvalitet podrške koja se pruža korisnicima programa. Posebno će se pratiti sposobnost zaposlenih da primenom stečenih znanja obezbede doslednu, objektivnu i na dokazima zasnovanu procenu projekata, kao i efikasno praćenje realizacije i finansijskog upravljanja podržanim aktivnostima. Na taj način, uspešnost mera neće se procenjivati samo kroz broj realizovanih obuka, već kroz njihov stvarni efekat na profesionalizaciju rada NITRA, kvalitet upravljanja programima, institucionalnu efikasnost, transparentnost postupaka i sposobnost sistema da odgovori na sve složenije potrebe savremenog naučnoistraživačkog i inovacionog okruženja.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NAJU

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2024)

Ciljana vrednost (2030)

Broj održanih obuka za korišćenje savremenih informacionih tehnologija i ukupna utrošena finansijska sredstva u tu svrhu

Broj

NITRA

NAJU

0

10

Broj održanih obuka za tehničku pomoć oko aplikacije i evaluacije projekata i ukupna utrošena finansijska sredstva u tu svrhu

Broj

NITRA

NAJU

0

10

Mera 2.7. Privlačenje novih izvora finansiranja s ciljem povećanja ulaganja u nauku

Ova mera podrazumeva jačanje finansijske podrške za nauku i inovacije kroz razvoj strategija za privlačenje novih izvora finansiranja, kao i uspostavljanje sistemskih mehanizama koji omogućavaju održiv rast investicija u naučnoistraživački i inovacioni sistem. To obuhvata unapređenje partnerstava sa državnim organima i institucijama koje dele prioritete u oblastima kao što su zdravlje, tehnologija, digitalna transformacija i zaštita životne sredine, kao i proširenje izvora finansiranja kroz domaće grantove, privatne investicije, donacije i druge oblike podrške.

Poseban fokus mere jeste jačanje učešća domaćih naučnoistraživačkih organizacija i fondova u međunarodnim inicijativama, uključujući bilateralne i multilateralne programe, evropske programe kao što je Horizon Europe, kao i regionalne i tematske programske šeme. Uspešnije učešće u ovim programima omogućava mobilizaciju značajnih spoljnih sredstava, podiže kvalitet istraživanja, unapređuje kadrovske i tehnološke kapacitete i jača poziciju Srbije u širi evropski i globalni istraživački prostor.

Mera takođe podrazumeva usaglašavanje, izmenu i donošenje novih podzakonskih akata koji će omogućiti podršku institucionalnim inicijativama, uspostavljajući regulatorni okvir koji nagrađuje institucije za uspešnu saradnju sa privrednim subjektima i inostranim partnerima, za kvalitetno upravljanje istraživačkim projektima, pružanje naučnih usluga, privlačenje dodatnih sredstava i unapređenje institucionalne finansijske održivosti.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje njihovog doprinosa povećanju sposobnosti naučnoistraživačkih organizacija i istraživača da uspešno pristupe međunarodnim izvorima finansiranja, kao i kroz jačanje raznovrsnosti i održivosti izvora finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. Pružanje informativne, savetodavne i administrativne pomoći NIO i istraživačima u pripremi aplikacija za programe EU validiraće se kroz broj korisnika kojima je podrška pružena, broj pripremljenih i podnetih aplikacija, uspešnost u konkurisanju, vrednost odobrenih sredstava i broj uspostavljenih međunarodnih partnerstava. Posebna pažnja biće posvećena tome da pružena podrška doprinese razvoju institucionalnih kapaciteta NIO za samostalnu pripremu i upravljanje međunarodnim projektima, kako bi efekat mere bio dugoročan i prevazilazio pojedinačnu podršku konkretnim aplikacijama. Uspostavljanje mehanizama za privlačenje privatnih investicija i donacija u nauku validiraće se kroz broj i vrednost realizovanih privatnih ulaganja i donacija, broj uspostavljenih partnerstava sa privredom i drugim donatorima, kao i kroz strukturu i održivost dodatnih izvora finansiranja naučnoistraživačkih aktivnosti. Pri tome će se posebno pratiti da mobilisanje privatnih sredstava dopunjuje, a ne zamenjuje javno finansiranje nauke, kao i da se očuvaju naučna autonomija, integritet istraživačkog procesa i javni interes. Na taj način, uspešnost mera procenjivaće se kroz njihov stvarni doprinos povećanju učešća domaćih istraživača u evropskim programima, razvoju međunarodnih partnerstava, diversifikaciji izvora finansiranja i stvaranju stabilnijeg i otpornijeg sistema podrške naučnoistraživačkoj delatnosti.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

Fond za inovacionu delatnost, Fond za nauku, NIO, Resorna ministarstva

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost (2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Izdvajanja za naučne i inovacione projekte iz drugih javnih izvora (van resornog ministarstva) i donatorskih programa (ukupna vrednost godišnje)

Din.

NITRA

5,448,699,000

30% od ukupnog ulaganja u nauku i inovacije iz budžeta Republike Srbije

PC 3 – Jačanje međunarodne pozicije i integracije nauke u Republici Srbiji

U narednom periodu potrebno je ojačati poziciju Republike Srbije u međunarodnom naučnom i inovacionom prostoru kroz povećano učešće istraživača, naučnoistraživačkih organizacija, inovativnih privrednih subjekata i institucija koje finansiraju nauku i inovacije u evropskim programima i projektima, razvoj bilateralne i multilateralne saradnje i jačanje vidljivosti naučnih i inovacionih rezultata u svetu.

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Stopa uspešnosti učesnika iz RS u Okvirnom programu EU za istraživanje i inovacije (Horizont Evropa do decembra 2027. godine)

%

Horizon Dashboard

15,56

17,00

Neto EU doprinos po istraživaču u Okvirnom programu (kumulativno, Horizont Evropa)

EUR/istraživač

Eurostat/ Horizon Dashboard

6,828

12,500

Ukupan broj zemalja partnera institucija iz RS u okvirnim programima EU

Broj

Horizon Dashboard

116

117

Mera 3.1. Podrška učešću akademskog i privrednog sektora u međunarodnim naučnoistraživačkim programima i fondovima

Ova mera podrazumeva stimulisanje učešća istraživačkih timova iz Srbije u međunarodnim multilateralnim programima kao što su Horizont Evropa, COST, EUREKA, i Program saradnje u dunavskom regionu, uz poseban fokus na integraciju u European Open Science Cloud (EOSC) i druge evropske inicijative. Srbija će pružiti kontinuiranu podršku akademskom i privrednom sektoru, uključujući obuku istraživača i uspostavljanje posebnih programa za mlade istraživače kako bi se povećale šanse za učešće u projektima Evropskog istraživačkog saveta (ERC). Takođe će biti uspostavljena saradnja sa Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju (EIT) radi unapređenja pristupa inovativnim tehnologijama.

Validacija navedenih mera biće vršena kroz praćenje stepena uključenosti Republike Srbije u evropske i međunarodne programe za istraživanje i inovacije, kao i kroz procenu efekata finansijske i institucionalne podrške namenjene istraživačima i naučnoistraživačkim organizacijama. Finansiranje nacionalne kontribucije za program Horizont Evropa i sprovođenje mera informisanja, savetovanja i podrške aplikantima validiraće se kroz stepen iskorišćenosti raspoloživih mogućnosti programa, broj podnetih i odobrenih projektnih predloga, vrednost ostvarenog finansiranja, broj uključenih NIO i istraživača, kao i kroz broj i kvalitet uspostavljenih međunarodnih partnerstava. Posebno će se pratiti efekat savetodavne i stručne podrške na uspešnost domaćih aplikanata, razvoj institucionalnih kapaciteta za pripremu i upravljanje evropskim projektima i postepeno povećanje sposobnosti NIO da samostalno pristupaju međunarodnim izvorima finansiranja. Obezbeđivanje finansijske pomoći za učešće u programima COST i EUREKA validiraće se kroz broj istraživača i NIO uključenih u ove programe, broj uspostavljenih istraživačkih mreža i partnerstava, učešće u zajedničkim projektima, mobilnost istraživača i druge oblike međunarodne saradnje koji proizlaze iz podrške. Na taj način, uspešnost mera neće se procenjivati samo kroz iznos izdvojenih sredstava i broj podržanih aktivnosti, već kroz njihov stvarni doprinos međunarodnoj integraciji srpske nauke, povećanju vidljivosti domaćih istraživača, pristupu evropskim istraživačkim mrežama i infrastrukturama, razvoju dugoročnih naučnih partnerstava i povećanju sposobnosti Republike Srbije da svoje naučnoistraživačke potencijale u potpunosti uključi u evropski istraživački prostor.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Odobreni EU budžet za učesnike iz Republike Srbije (program Horizont Evropa)

EUR

NITRA

124,000,000

-

Broj odobrenih EUREKA projekata

Broj

NITRA

9

15

Procentualno učešće istraživača iz Republike Srbije u COST akcijama

%

NITRA

97

98

Mera 3.2. Unapređenje međunarodne naučne saradnje i promocija naučne diplomatije

Mera podrazumeva promociju nauke kao ključnih elemenata u međunarodnim odnosima kroz naučnu diplomatiju, kao i jačanje bilateralne saradnje u oblasti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija sa ključnim partnerima. Srbija će se aktivno uključiti u međunarodne forume, poput Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI) i UN Dekade nauka za održivi razvoj, kako bi osigurala globalno prepoznavanje svoje nauke. Poseban prioritet biće implementacija UN Rezolucije o Međunarodnoj dekadi nauka za održivi razvoj (2024–2033), koju je inicirala Republika Srbija i koja je usvojena 25. avgusta 2023. godine.

Merom se teži proširenje postojećih programa podrške kroz stratešku bilateralnu saradnju, poput saradnje sa NR Kinom i Italijom, sa naglaskom na razmenu istraživača, zajedničke projekte i transfer tehnologije, ali i na povećanje broja zemalja sa kojima je uspostavljena aktivna bilateralna saradnja.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje njihovog doprinosa jačanju međunarodne naučne saradnje, naučne diplomatije i pozicioniranju Republike Srbije u evropskom i globalnom naučnoistraživačkom prostoru. Unapređenje bilateralnih sporazuma o naučnoj saradnji i razvoj aktivnosti naučne diplomatije validiraće se kroz broj i kvalitet unapređenih i novih oblika institucionalne saradnje, kao i kroz broj naučnoistraživačkih organizacija i istraživača koji su uključeni u njihovu realizaciju. Realizacija strateških bilateralnih projekata sa evropskim zemljama pratiće se kroz broj podržanih projekata, uključenih NIO i istraživača, ostvarene naučne rezultate, zajedničke publikacije i dalje projektne inicijative koje proizlaze iz uspostavljene saradnje. Naučna saradnja sa Narodnom Republikom Kinom u prioritetnim oblastima validiraće se kroz obim i kvalitet realizovanih zajedničkih istraživanja, broj uključenih institucija i istraživača, razmenu istraživača i stvaranje dugoročnih istraživačkih partnerstava. Učešće u Fulbright programu akademske razmene sa Sjedinjenim Američkim Državama pratiće se kroz broj realizovanih mobilnosti, uključenih istraživača i univerziteta, kao i kroz rezultate ostvarene tokom i nakon razmene, uključujući uspostavljanje novih naučnih veza i saradničkih inicijativa. Koordinacija aktivnosti naučne diplomatije i učešće u UN Dekadi nauka za održivi razvoj validiraće se kroz broj realizovanih aktivnosti, stepen uključenosti domaćih naučnih institucija i istraživača i njihovo učešće u međunarodnim inicijativama usmerenim na održivi razvoj. Na taj način, uspešnost aktivnosti procenjivaće se ne samo kroz broj realizovanih sporazuma, projekata i programa razmene, već pre svega kroz njihov stvarni doprinos izgradnji trajnih međunarodnih partnerstava, povećanju vidljivosti srpske nauke i korišćenju međunarodne naučne saradnje kao instrumenta za ostvarivanje nacionalnih naučnih, razvojnih i strateških interesa.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Ministarstvo spoljnih poslova

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj novih inicijativa za donošenje međunarodnih javnih politika u okviru međunarodnih organizacija u okviru UN Dekade nauka za održivi razvoj

Broj

NITRA

0

1

Broj organizovanih događaja i broj prisustva u okviru implementacije UN Dekade nauka za održivi razvoj

Broj

NITRA

1

5

Broj država sa kojima Republika Srbija ima bilateralnu saradnju

Broj

NITRA

14

20

Mera 3.3. Integracija u međunarodne istraživačke infrastrukture

Mera podrazumeva dostizanje višeg nivoa integracije u međunarodne istraživačke infrastrukture i unapređenje uloge nauke u međunarodnim odnosima kroz aktivnu naučnu diplomatiju i saradnju sa uglednim međunarodnim institucijama, kao što su CERN, Evropski istraživački centar (JRC), Evropska laboratorija za molekularnu biologiju (EMBL) i Objedinjeni institut za nuklearna istraživanja (JINR) u Dubni. Ovom merom se postiže veći broj sporazuma s ovim organizacijama, što će omogućiti srpskim istraživačima da se aktivno uključe u međunarodne projekte i inicijative. Povećanjem broja srpskih naučnika koji učestvuju u radu globalnih platformi, kao i uključivanjem Srbije u evropske konzorcijume, stvaraju se uslovi za poboljšanje naučnih kapaciteta u zemlji. Uspostavljanje čvrstih veza s međunarodnim institucijama doprineće dužem održivom razvoju i pozicioniranju Republike Srbije kao značajnog igrača u svetskoj naučnoj zajednici.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje stepena i kvaliteta uključenosti Republike Srbije u međunarodne istraživačke infrastrukture i organizacije, kao i kroz procenu njihovog doprinosa razvoju domaćih istraživačkih kapaciteta, međunarodnoj mobilnosti i dostupnosti savremene istraživačke infrastrukture i resursa. Učešće u radu CERN-a i podrška srpskim istraživačima u CERN-u validiraće se kroz broj i strukturu uključenih istraživača i NIO, njihovo učešće u međunarodnim istraživačkim timovima i eksperimentima, kao i kroz naučne rezultate, tehnološka znanja i druge oblike transfera znanja koji proizlaze iz ovog učešća. Saradnja sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja u Dubni pratiće se kroz obim realizovanih zajedničkih istraživanja, mobilnost istraživača, učešće domaćih institucija u programima i eksperimentima i rezultate ostvarene kroz uspostavljena partnerstva. Izrada Mape puta za istraživačku infrastrukturu Republike Srbije validiraće se kroz njenu upotrebu kao strateškog instrumenta za planiranje razvoja, prioritizaciju ulaganja i povezivanje nacionalnih kapaciteta sa evropskim i međunarodnim istraživačkim infrastrukturama, uz redovno praćenje realizacije utvrđenih prioriteta. Obezbeđivanje finansijske podrške za učešće u međunarodnim organizacijama i istraživačkim infrastrukturama, uključujući ESFRI/ERIC, EOSC, GPAI, ICGEB i ORCID, validiraće se kroz broj uključenih institucija i istraživača, stepen korišćenja dostupnih infrastruktura, podataka i servisa, broj realizovanih međunarodnih aktivnosti i projekata, kao i kroz naučne i druge rezultate koji proizlaze iz ovakvog učešća. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo formalnim članstvom ili obezbeđenim pristupom međunarodnim infrastrukturama, već stepenom u kojem domaći istraživači i NIO te mogućnosti stvarno koriste za unapređenje kvaliteta istraživanja, razvoj infrastrukturnih i ljudskih kapaciteta, uključivanje u velike međunarodne istraživačke inicijative i jačanje pozicije Republike Srbije u evropskom i globalnom istraživačkom prostoru.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj potpisanih sporazuma sa međunarodnim organizacijama i istraživačkim infrastrukturama

Broj

NITRA

5

9

Broj Evropskih konzorcijuma istraživačke infrastrukture u kojima je Srbija partner

Broj

NITRA

3

6

Usvojena Mapa puta za istraživačku infrastrukturu

0 – Ne

1 – Da

NITRA

0

1

PC 4 – Unapređenje interdisciplinarnosti, ravnoteže i društvene relevantnosti naučnih istraživanja

Ostvarivanjem ovog cilja obezbeđuje se jačanje interdisciplinarnog pristupa istraživanjima, uravnotežen razvoj različitih naučnih oblasti i sistematsko povećanje društvene relevantnosti rezultata naučnoistraživačkog rada. Posebna pažnja posvećuje se oblastima čiji je potencijal nedovoljno integrisan u rešavanje savremenih društvenih, ekonomskih i institucionalnih izazova, naročito u domenima kreiranja javnih politika, upravljanja, obrazovnog razvoja, pravnih i društvenih aspekata naučno-tehnološkog napretka, kao i u proučavanju i razvoju kulturnog, istorijskog i nacionalnog identiteta i očuvanju nacionalnog kulturnog nasleđa u evropskim i svetskim okvirima. Ovim ciljem obezbeđuje se da naučna istraživanja, pored doprinosa tehnološkom i ekonomskom razvoju, trajno doprinose društvenoj koheziji, demokratskom razvoju, očuvanju identiteta i kvalitetu života u Republici Srbiji.

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj radova u prvih 10% najcitiranijih na 1000 istraživača

Broj

Web of Science

50,1

79,0

Udeo primenljivih rezultata (patenti, tehnička rešenja) u ukupnim naučnim rezultatima

%

NITRA/eNauka

1,2

2,3

Mera 4.1. Povećanje međusektorske interdisciplinarnosti

Podsticanje interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraživanja koja integrišu različite naučne oblasti i povezuju naučnoistraživački sistem sa javnim sektorom, privredom i civilnim društvom, radi komercijalizacije naučnih saznanja, kroz multidisciplinarne pozive Fonda za nauku. Poseban akcenat stavlja se na uključivanje društvenih i humanističkih disciplina u istraživanja od nacionalnog značaja, kako bi se obezbedilo sveobuhvatno sagledavanje etičkih, pravnih, društvenih, kulturnih i obrazovnih aspekata savremenih razvojnih procesa. Ovom merom podržava se razvoj interdisciplinarnih pristupa u društvenim naukama, jačanje njihove saradnje sa prirodnim, tehničkim i humanističkim disciplinama, kao i kreiranje zajedničkih istraživačkih okvira koji doprinose boljem razumevanju i rešavanju kompleksnih društvenih pojava. Posebna pažnja posvećuje se istraživanjima koja imaju primenu u obrazovanju, uz aktivno učešće istraživača iz različitih naučnih oblasti u zajedničkim nacionalnim i međunarodnim istraživačkim inicijativama.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje obima, kvaliteta i rezultata interdisciplinarnih istraživanja, sa posebnim fokusom na sposobnost naučnoistraživačkog sistema da povezuje različite naučne oblasti u rešavanju složenih naučnih, tehnoloških i društvenih izazova. Finansiranje interdisciplinarnih istraživačkih projekata kroz Fond za nauku validiraće se kroz broj podržanih projekata, broj i strukturu uključenih naučnih oblasti, NIO i istraživačkih timova, kao i kroz kvalitet i naučni doprinos ostvarenih rezultata. Finansijska podrška interdisciplinarnim istraživanjima u prioritetnim oblastima pratiće se kroz stepen usmerenosti podržanih istraživanja ka identifikovanim nacionalnim prioritetima, njihovu sposobnost da integrišu znanja i metode iz različitih disciplina i doprinos rešavanju problema koji po svojoj prirodi prevazilaze granice pojedinačnih naučnih oblasti. Posebno će se pratiti da podrška interdisciplinarnim istraživanjima ne dovede do formalnog povezivanja različitih disciplina bez stvarne naučne integracije, već da rezultira zajedničkim istraživačkim pristupima, novim znanjima, metodologijama, tehnologijama i rešenjima. Uspešnost aktivnosti procenjivaće se i kroz broj zajedničkih naučnih publikacija, istraživačkih rezultata, projektnih inicijativa i drugih ishoda koji proizlaze iz saradnje različitih naučnih oblasti, kao i kroz mogućnost da se uspostavljeni interdisciplinarni timovi i partnerstva održe i nakon završetka pojedinačnih programa finansiranja. Na taj način, validacija će biti usmerena ne samo na broj finansiranih interdisciplinarnih projekata, već pre svega na stvarni stepen integracije naučnih znanja i njihov doprinos razvoju naučne izvrsnosti, inovacijama i rešavanju složenih razvojnih i društvenih izazova.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Fond za nauku

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Procenat finansiranih istraživačkih projekata koji uključuju institucije iz različitih polja nauke

%

NIO/ NITRA/ Fond za nauku

65

74

Broj posebnih poziva ili programa koji podstiču interdisciplinarna i multidisciplinarna istraživanja

Broj

NIO/ NITRA/ Fond za nauku

13

18

Broj publikacija u vrhunskim kategorijama (M11, M12, M13, M14, M21a+ - M23) sa koautorima iz različitih polja nauke

Broj

NIO/e-Nauka

220

650

Mera 4.2. Jačanje istraživanja u identitetskim naukama, očuvanje i digitalizacija kulturne baštine

Mera predstavlja podršku razvoju istraživanja usmerenih ka proučavanju jezičkog, kulturnog, istorijskog i društvenog identiteta, kao i očuvanju i interpretaciji materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije u savremenim evropskim i svetskim okvirima. Ona obuhvata podršku fundamentalnim i primenjenim istraživanjima relevantnim za obrazovanje, kulturu, javne politike i kulturnu diplomatiju, uključujući razvoj kapitalnih naučnih resursa, kao i međunarodnu i regionalnu naučnu saradnju u ovoj oblasti. Podrška se pruža i projektima za digitalizaciju arhivske građe, rukopisa i drugih kulturnih dobara, kao i izradi kritičkih izdanja i baza podataka radi očuvanja nacionalnog kulturnog nasleđa i njegove dostupnosti naučnoj i široj javnosti.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje njihovog doprinosa očuvanju, proučavanju, digitalizaciji i savremenoj interpretaciji naučnog i kulturnog nasleđa, uz posebno uvažavanje značaja identitetskih i humanističkih nauka za razumevanje društvenog i kulturnog razvoja Republike Srbije. Finansiranje istraživačkih projekata Matice srpske u oblasti identitetskih i humanističkih nauka validiraće se kroz broj podržanih projekata, uključenih istraživača i naučnih oblasti, kao i kroz kvalitet i značaj ostvarenih naučnih rezultata, publikacija, studija i drugih oblika naučne produkcije. Posebno će se pratiti doprinos ovih istraživanja sistematskom proučavanju nacionalnog, kulturnog i duhovnog nasleđa, razvoju naučne interpretacije istorijskih i savremenih procesa i očuvanju naučno utemeljenog pristupa pitanjima identiteta i kulturne baštine. Finansijska podrška za razvoj digitalne infrastrukture za očuvanje naučnog i kulturnog nasleđa validiraće se kroz broj digitalizovanih fondova, zbirki, dokumenata i drugih izvora, stepen njihove dostupnosti istraživačima i javnosti, kao i kroz uspostavljanje održivih sistema za njihovo čuvanje, obradu, pretraživanje i dugoročnu upotrebu. Posebna pažnja biće posvećena kvalitetu digitalizacije, standardizaciji podataka, interoperabilnosti i mogućnosti povezivanja digitalnih resursa sa domaćim i međunarodnim naučnim i kulturnim platformama. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo brojem finansiranih istraživanja ili digitalizovanih materijala, već njihovim stvarnim doprinosom očuvanju nacionalnog nasleđa, razvoju humanističkih znanja, dostupnosti naučnih izvora budućim generacijama i jačanju sposobnosti naučnoistraživačkog sistema da nasleđe posmatra kao živu osnovu naučnog, kulturnog i društvenog razvoja.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj digitalizovanih jedinica (dokumenata, rukopisa, artefakata) javno dostupnih

Broj

NIO/ NITRA/

2907

3400

Broj razvijenih ili unapređenih kapitalnih naučnih resursa (rečnici, leksikoni, enciklopedije, korpusi, atlasi)

Broj

NIO/ NITRA

41

90

Broj uspostavljenih ili ažuriranih baza podataka

Broj

NIO/

NITRA

5

14

Mera 4.3. Unapređenje društvene relevantnosti istraživanja

Ova mera uspostavlja i unapređuje mehanizme koji obezbeđuju da rezultati naučnoistraživačkog rada doprinose rešavanju ključnih društvenih, ekonomskih, kulturnih i institucionalnih izazova Republike Srbije. Mehanizmi između ostalog uključuju i organizovane obuke za donosioce odluka o značaju korišćenja naučnih istraživanja za donošenje odluka zasnovanih na podacima. U isto vreme se istraživači podstiču na pripremu dokumenata i analiza javnih politika (M120). Ova mera podrazumeva podsticanje istraživanja koja imaju jasan potencijal za primenu u kreiranju, sprovođenju i evaluaciji javnih politika, kao i razvoj i primenu metodologija za vrednovanje društvenog uticaja naučnih rezultata, uz jačanje saradnje naučnih institucija sa organima javne vlasti i drugim relevantnim društvenim akterima, sa ciljem razvoja studija javnih politika i preporuka zasnovanih na podacima za unapređenje javnih politika i demokratskih procesa.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje stepena u kojem se naučnoistraživački potencijal povezuje sa javnim i privrednim sektorom i pretvara u konkretne razvojne, društvene i javnopolitičke rezultate. Obezbeđivanje finansijskih sredstava za uspostavljanje i realizaciju strateških partnerstava NIO sa javnim i privrednim sektorom validiraće se kroz broj uspostavljenih partnerstava, njihovu trajnost i sadržaj, broj realizovanih zajedničkih aktivnosti i projekata, kao i kroz konkretne rezultate nastale saradnjom naučnoistraživačkih organizacija, javnog sektora i privrede. Pokretanje nacionalnih istraživačkih programa za strateška područja od posebnog društvenog značaja pratiće se kroz broj realizovanih programa i uključenih NIO i resornih institucija, obim istraživačkih aktivnosti, kvalitet ostvarenih rezultata i njihovu usmerenost ka pitanjima od dugoročnog značaja za društveni i razvojni interes Republike Srbije. Posebno će se procenjivati sposobnost ovih programa da povežu naučna znanja različitih oblasti sa potrebama javnog sektora i da obezbede kontinuiranu naučnu osnovu za donošenje odluka u oblastima od strateškog značaja. Finansiranje transfera istraživačkih rezultata u kreiranje javnih politika validiraće se kroz broj naučnih rezultata koji su prevedeni u analize, preporuke, strateške dokumente, mere i druge instrumente javnih politika, kao i kroz praćenje stepena njihovog prihvatanja i primene od strane nadležnih institucija. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj finansiranih partnerstava, programa ili istraživanja, već kroz njihovu sposobnost da stvore trajne veze između nauke, javnog sektora i privrede, da naučne rezultate učine relevantnim za rešavanje konkretnih društvenih izazova i da obezbede da se naučno znanje sistematski i odgovorno ugrađuje u procese javnog odlučivanja i dugoročnog razvoja Republike Srbije.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Privredna komora Srbije, Resorna ministarstva

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj izrađenih dokumenata kategorije M121 i M122

Broj

NIO/

NITRA

8

18

Broj javnih institucija koje su uspostavile saradnju sa NIO oko kreiranja dokumenata javnih politika zasnovanih na naučnim analizama

Broj

NIO/

Resorna ministarstva/ uprava

61

105

Broj istraživačkih projekata sa dokumentovanom primenom u javnim politikama

Broj

NIO/NITRA

31

70

PC 5 – Razvoj društvenih i humanističkih nauka u domenu javnih politika i strateških ciljeva Republike Srbije

Društvene i humanističke nauke imaju svoje osobenosti, pa bi i merljivost rezultata, kao i iskorišćenost njihovog potencijala u praksi trebalo njima prilagoditi. Istraživanja iz oblasti društvenih i humanističkih nauka treba da budu usmerena na rešavanje konkretnih i aktuelnih društvenih problema uz vođenje računa o potrebi sprovođenja fundamentalnih istraživanja, kao što su: istraživanja kulturne baštine; identitetsko specifična istraživanja; proučavanje i razvoj kuturnog, istorijskog i nacionalnog identiteta i očuvanje nacionalnog kulturnog nasleđa u evropskim i svetskim tokovima; sprovođenje i primena rezultata istraživanja u oblasti obrazovanja, javnih politika, turizma, ljudskih i manjinskih prava, kao i rezultata istraživanja koja vode ka boljem razumevanju društvenih i kulturnih izazova; saradnja i komunikacija sa naučnom, stručnom i širom društvenom zajednicom, pri čemu je prioritetna saradnja sa srodnim institucijama u regionu, s posebnom usmerenošću na institucije i organizacije autohtonog srpskog stanovništva u susednim zemljama, kao i centrima nauke i kulture u svim slovenskim zemljama.

Razvoj društvenih i humanističkih nauka predstavlja jedan od preduslova za celokupni naučni i društveni napredak. Društvene i humanističke nauke omogućavaju kritičko promišljanje društvenih tokova, tumačenje kulturnih i istorijskih procesa, kao i razumevanje ljudskog ponašanja. Svojim saznanjima takođe doprinose razumevanju društvenih odnosa, obrazovnih procesa, jezičke i kulturne raznolikosti, kao i razvoju javnih politika koje podstiču inkluzivnost i održivost. Stoga je neophodno da Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije 2026–2030. pokaže razumevanje predmeta, ciljeva i primene rezultata istraživanja u DH naukama, kako bi njihov potencijal bio u potpunosti iskorišćen u rešavanju društvenih izazova i u odgovoru na ključne globalne krize.

U okviru ovog posebnog cilja naročit značaj imaju istraživanja u oblastima nacionalne bezbednosti, odbrane, spoljne politike, upravljanja krizama i strategijskog planiranja, koja obezbeđuju naučnu osnovu za kreiranje javnih politika i donošenje strateških odluka Republike Srbije

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj članstava Srbije u evropskim konzorcijumima istraživačke infrastrukture za DHN (ERIC)

Broj

NITRA

3

6

Broj istraživačkih projekata iz oblasti DHN koji primenjuju metode veštačke inteligencije

Broj

NITRA/Fond za nauku

0

7

Mera 5.1. Uvažavanje specifičnosti prilikom vrednovanja rezultata istraživanja i naučnog doprinosa u oblasti društvenih nauka

U oblasti društvenih i humanističkih nauka mere će biti usmerene na uspostavljanje uravnoteženog sistema vrednovanja naučnih rezultata koji uvažava specifičnosti različitih oblika naučnog stvaralaštva, uključujući naučne monografije, poglavlja u naučnim monografijama i naučne članke, uz primenu odgovarajućih kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma koji omogućavaju sveobuhvatnu procenu naučnog doprinosa. Istovremeno, jačaće se koordinacija istraživačkih aktivnosti u cilju efikasnijeg korišćenja postojećih naučnih kapaciteta. Značajan efekat mera biće i jačanje povezanosti naučnoistraživačkih organizacija sa organima državne uprave i drugim institucijama kroz razvoj mehanizama za angažovanje naučne ekspertize i korišćenje rezultata istraživanja u procesima kreiranja i sprovođenja javnih politika. Prilikom definisanja programa finansiranja naučnoistraživačkih aktivnosti posebna pažnja biće posvećena utvrđivanju prioritetnih istraživačkih oblasti u skladu sa potrebama društvenog razvoja Republike Srbije, uz istovremeno očuvanje podrške istraživanjima od dugoročnog naučnog i nacionalnog značaja, uključujući istraživanja kulturnog nasleđa, nacionalnog identiteta, društvenih procesa i drugih tema od regionalnog, nacionalnog i lokalnog značaja. Posebno će se podsticati razvoj demografskih i interdisciplinarnih istraživanja usmerenih na razumevanje ključnih demografskih procesa, uključujući depopulaciju, prirodno kretanje stanovništva i migracije, kako bi se obezbedila naučna osnova za kreiranje i sprovođenje dugoročnih javnih politika u ovoj oblasti. Realizacija ovog cilja validiraće se kroz praćenje kvaliteta i raznovrsnosti naučnih rezultata u oblasti društvenih i humanističkih nauka, učešća ovih oblasti u nacionalnim istraživačkim programima, broja realizovanih istraživanja od nacionalnog i društvenog značaja, korišćenja naučnih rezultata u procesima kreiranja javnih politika, kao i razvoja institucionalnih mehanizama za podršku istraživanjima koja doprinose razumevanju i rešavanju ključnih društvenih izazova.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz sistemsko praćenje načina na koji se rezultati društvenih nauka vrednuju, podržavaju i prevode u naučno utemeljene osnove za kreiranje i unapređenje javnih politika. Razvoj kriterijuma i metodologije za vrednovanje rezultata u društvenim naukama validiraće se kroz njihovu primenu u različitim naučnim oblastima, proveru njihove merljivosti, transparentnosti i uporedivosti, kao i kroz procenu u kojoj meri adekvatno prepoznaju različite oblike naučnog doprinosa karakteristične za društvene nauke. Finansijska podrška istraživačkim projektima u prioritetnim oblastima društvenih nauka pratiće se kroz broj i strukturu podržanih projekata, uključene istraživače i NIO, kvalitet naučnih rezultata i njihovu relevantnost za društvene i razvojne potrebe Republike Srbije. Program izrade ekspertiza i studija za potrebe javnih politika validiraće se kroz broj izrađenih analiza i ekspertiza, njihovu naučnu zasnovanost, kvalitet preporuka i stepen u kojem su rezultati korišćeni u pripremi, izmenama ili sprovođenju javnih politika. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj izrađenih metodologija, finansiranih projekata ili studija, već kroz njihov stvarni doprinos razvoju društvenih nauka, unapređenju kvaliteta naučnog vrednovanja i uspostavljanju pouzdane, naučno zasnovane veze između istraživanja društvenih procesa i donošenja odluka od javnog značaja.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Fond za nauku, Resorna ministarstva

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Udeo naučnih radova, naučnih monografija i poglavlja u monografijama u ukupnom broju vrednovanih naučnih rezultata u društvenim naukama

%

NITRA

21

30

Procenat finansiranih projekata u društvenim naukama koji su usmereni na prioritetna pitanja od nacionalnog, regionalnog ili lokalnog značaja

%

NITRA

Fond za nauku

90

96

Broj ekspertiza, analiza i studija iz društvenih nauka izrađenih za potrebe državnih organa i institucija

Broj

NIO/ NITRA

19

45

Mera 5.2. Usmeravanje društvenih nauka u pravcu interdisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa

Potrebno je da se razvoj društvenih nauka usmeri u pravcu interdisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa pa je zato od velikog značajna primena i razvoj veštačke inteligencije u ovoj oblasti. Pitanja povezana sa etikom veštačke inteligencije tiču se i društvenih nauka (najpre etike kao filozofske discipline). Regulativa u oblasti veštačke inteligencije treba da bude u skladu sa humanističkim opredeljenjem da ona treba da služi čoveku, a ne čovek njoj. To se tiče prvenstveno pravnih, ali i političkih i socioloških nauka. Primenom veštačke inteligencije u obrazovanju revolucioniše se pitanje nauke u oblasti obrazovanja, sociologije i sl. Zbog toga je veoma važno da se u istraživanja koja se tiču veštačke inteligencije uključe i stručnjaci iz oblasti društvenih nauka.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje stepena u kojem se interdisciplinarni i multidisciplinarni pristupi razvijaju kao trajni element istraživačke prakse u društvenim naukama, kao i kroz procenu njihovog doprinosa povezivanju različitih naučnih disciplina i otvaranju novih istraživačkih perspektiva. Finansiranje interdisciplinarnih istraživačkih projekata u društvenim naukama kroz posebne programe i pozive validiraće se kroz broj podržanih projekata, broj i strukturu uključenih naučnih oblasti, NIO i istraživačkih timova, kao i kroz kvalitet naučnih rezultata koji nastaju integrisanjem različitih teorijskih, metodoloških i istraživačkih pristupa. Finansiranje multidisciplinarnih programa u društvenim naukama pratiće se kroz broj realizovanih programa i učesnika, stepen povezivanja različitih naučnih oblasti i institucija, kao i kroz rezultate saradnje koji doprinose sveobuhvatnijem razumevanju složenih društvenih procesa i pojava. Podsticanje i popularizacija interdisciplinarnosti kroz organizovanje događaja i panela validiraće se kroz broj i strukturu realizovanih aktivnosti, učešće istraživača iz različitih disciplina, uspostavljene nove oblike saradnje i inicijative koje proizlaze iz ovih susreta, kao i kroz njihov doprinos razvoju istraživačke kulture koja podstiče dijalog između naučnih oblasti. Posebno će se pratiti da interdisciplinarnost ne ostane samo na nivou formalnog učešća različitih disciplina, već da dovede do stvarnog prožimanja znanja, metoda i istraživačkih perspektiva i do stvaranja novih naučnih uvida. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo brojem finansiranih projekata, programa ili organizovanih događaja, već njihovim stvarnim doprinosom razvoju novih istraživačkih veza, integraciji naučnih znanja i jačanju sposobnosti društvenih nauka da složene društvene izazove sagledavaju celovito, kritički i naučno utemeljeno.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Fond za nauku, Fond za inovacionu delatnost, Centar za promociju nauke (CPN)

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Procenat finansiranih istraživačkih projekata u društvenim naukama koji imaju interdisciplinarni ili multidisciplinarni karakter

%

NIO, NITRA,

Fond za nauku

75

84

Broj zajedničkih naučnih publikacija nastalih kao rezultat interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraživanja

Broj

NITRA

550

630

Broj programa Fonda za nauku i fonda za Inovacionu delatnost koji podstiču interdisciplinarna i multidisciplinarna istraživanja

Broj

NITRA,

Fond za nauku

13

18

Mera 5.3. Unapređenje vidljivosti rezultata naučnih istraživanja u oblasti društvenih nauka

Vidljivost rezultata naučnih istraživanja u oblasti društvenih nauka moguće je unaprediti uvršćivanjem naučnih časopisa iz različitih oblasti u društvenim naukama na WoS i Scopus bazu. Ti časopisi treba da budu dostupni kako na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, tako i na engleskom jeziku (ili drugom jeziku međunarodne naučne komunikacije u toj naučnoj oblasti). Dok se ne ostvari taj cilj, potrebno je stvoriti budžetske uslove za plaćanje kotizacije za objavljivanje radova iz društvenih nauka u već rangiranim međunarodnim časopisima na navedenim indeksnim bazama.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje dostupnosti, kvaliteta i vidljivosti naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka, sa posebnim fokusom na unapređenje uslova za njihovo objavljivanje, širenje i dostupnost naučnoj i široj javnosti. Obezbeđivanje finansijske pomoći za izdavanje u naučnim časopisima iz oblasti društvenih nauka validiraće se kroz broj podržanih publikacija i časopisa, strukturu i kvalitet objavljenih radova, kao i kroz pokazatelje njihove naučne vidljivosti, citiranosti i uključenosti u relevantne domaće i međunarodne naučne baze. Posebno će se pratiti da finansijska podrška doprinese jačanju kvaliteta domaćih naučnih časopisa i povećanju njihove međunarodne prepoznatljivosti, uz očuvanje naučne uređivačke autonomije i stručnih kriterijuma. Finansiranje otvorenog pristupa i digitalne diseminacije rezultata društvenih nauka validiraće se kroz broj publikacija i drugih naučnih rezultata dostupnih u otvorenom pristupu, broj korisnika i pristupa digitalnim sadržajima, kao i kroz stepen njihove vidljivosti i korišćenja u naučnoj zajednici i širem društvenom kontekstu. Pratiće se i razvoj digitalnih kanala za diseminaciju naučnih rezultata, njihova povezanost sa relevantnim naučnim platformama i mogućnost dugoročnog očuvanja i pristupa digitalnim sadržajima. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj finansiranih publikacija ili obezbeđenih pristupa, već kroz njihov stvarni doprinos kvalitetu, dostupnosti i međunarodnoj vidljivosti rezultata društvenih nauka, kao i jačanju uloge naučnog znanja u širem društvenom i javnom prostoru.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Centar za promociju nauke

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj naučnih publikacija iz društvenih nauka dostupnih u otvorenom pristupu (open access)

Broj

NITRA

860

950

Udeo projekata iz oblasti društvenih nauka u ukupnom broju projekata iz svih naučnih oblasti, finansiranih od strane Centra za promociju nauke

%

NIO/ NITRA/

Centar za promociju nauke

17,65

40

Mera 5.4. Jačanje kapaciteta društvenih nauka za kreiranje javnih politika

Ova mera podrazumeva podršku istraživanjima koja analiziraju ekonomske, demografske, socijalne, političke i bezbednosne procese, uz razvoj analiza javnih politika i preporuka zasnovanih na dokazima za unapređenje javnih politika i demokratskih procesa. Podrška obuhvata i izradu strategijskih analiza, procena, scenarija i predloga praktične politike u oblastima nacionalne bezbednosti, odbrane, spoljne politike, upravljanja krizama, strategijskog planiranja i drugim oblastima od strateškog značaja za Republiku Srbiju.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje stepena u kojem se rezultati društvenih nauka sistematski prevode u naučno zasnovane preporuke i koriste kao osnova za kreiranje, sprovođenje i unapređenje javnih politika. Finansiranje izrade policy studija i preporuka zasnovanih na rezultatima društvenih nauka validiraće se kroz broj izrađenih studija, analiza i preporuka, njihov naučni kvalitet, metodološku zasnovanost i relevantnost za konkretne javnopolitičke izazove, kao i kroz stepen u kojem su njihovi nalazi razmatrani, prihvaćeni ili primenjeni od strane nadležnih institucija. Posebno će se pratiti da preporuke budu zasnovane na proverljivim podacima i naučnim dokazima, uz jasno razdvajanje naučnih nalaza od vrednosnih i političkih odluka, kako bi se očuvala nezavisnost naučnog rada i integritet procesa javnog odlučivanja. Obuke za donosioce odluka o korišćenju rezultata društvenih nauka u javnim politikama validiraće se kroz broj realizovanih obuka i učesnika, stepen usvojenih znanja i sposobnosti za tumačenje i primenu naučnih rezultata, kao i kroz praćenje njihove praktične upotrebe u pripremi i sprovođenju javnopolitičkih mera. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj izrađenih studija ili obučenih donosilaca odluka, već kroz stvarnu sposobnost sistema da naučna saznanja iz društvenih nauka učini dostupnim, razumljivim i upotrebljivim u procesima javnog odlučivanja, uz očuvanje naučne autonomije, kritičkog mišljenja i odgovornosti institucija koje donose konačne odluke.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Resorna ministarstva

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj izrađenih policy studija i preporuka

Broj

NIO/

NITRA

8

18

Broj obuka ili radionica za donosioce odluka

Broj

NIO/

NITRA

56

80

Mera 5.5. Usmeravanje humanističkih nauka u pravcu interdisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa

U oblasti humanističkih nauka potrebno je usmeriti istraživanja na razvoj kulturnog, istorijskog, jezičkog i nacionalnog identiteta i očuvanje nacionalnog kulturnog nasleđa u evropskim i svetskim okvirima. Takođe je potrebno sprovoditi i primenjivati istraživanja u oblasti obrazovanja, javnih politika, turizma, društvenih i kulturnih inovacija, ljudskih i manjinskih prava, kao i istraživanja koja vode boljem razumevanju i rešavanju kulturnih i društvenih izazova, razvoju i unapređivanju obrazovanja i drugih civilizacijskih standarda u srpskom društvu. Osim toga, potrebno je podržati društveno relevantna istraživanja interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera, sa ciljem diseminacije znanja i unapređenja bliske saradnje i komunikacije sa naučnom, stručnom i širom društvenom zajednicom, pri čemu je prioritetna saradnja sa srodnim institucijama u regionu, sa posebnom usmerenošću na institucije i organizacije autohtonog srpskog stanovništva u susednim zemljama, kao i centrima nauke i kutlure u svetu i svim slovenskim zemljama.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje razvoja interdisciplinarnih pristupa u humanističkim naukama i njihovog doprinosa celovitom proučavanju kulturnog, istorijskog i identitetskog nasleđa Republike Srbije. Finansiranje interdisciplinarnih istraživačkih projekata u humanističkim naukama validiraće se kroz broj podržanih projekata, broj i raznovrsnost uključenih naučnih disciplina, NIO i istraživača, kao i kroz kvalitet naučnih rezultata nastalih povezivanjem različitih teorijskih, metodoloških i istraživačkih pristupa. Posebno će se pratiti da interdisciplinarnost dovodi do stvarne integracije znanja, a ne samo do paralelnog učešća istraživača iz različitih oblasti, kao i da omogućava nove naučne uvide koji ne bi bili mogući u okviru jedne discipline. Obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživačke projekte u oblasti kulturne baštine i identitetskih pitanja kroz interdisciplinarni pristup validiraće se kroz broj realizovanih istraživanja, uključene institucije i naučne oblasti, kao i kroz rezultate koji doprinose naučnom proučavanju, dokumentovanju, tumačenju i očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i razumevanju složenih procesa formiranja i transformacije identiteta. Pratiće se i stepen u kojem rezultati ovih istraživanja doprinose razvoju naučnih baza podataka, publikacija, digitalnih resursa, izložbenih i drugih oblika naučne i kulturne diseminacije, kao i njihovoj dostupnosti domaćoj i međunarodnoj naučnoj zajednici. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj finansiranih projekata, već kroz njihov stvarni doprinos razvoju humanističkih nauka, očuvanju i naučnoj interpretaciji kulturne baštine, razumevanju identitetskih procesa i jačanju sposobnosti naučnog sistema da složene istorijske, kulturne i društvene pojave sagledava celovito, kritički i naučno utemeljeno.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Fond za nauku, Matica srpska

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Procenat finansiranih istraživačkih projekata u humanističkim naukama, koji imaju interdisciplinarni ili multidisciplinarni karakter

%

NIO/ NITRA/ Fond za nauku

80

86

Broj istraživačkih projekata u humanističkim naukama usmerenih na proučavanje kulturne baštine, identitetskih i jezičkih pitanja kroz interdisciplinarni pristup

Broj

NIO/ NITRA/ Fond za nauku

18

22

Mera 5.6. Očuvanje i digitalizacija kulturne baštine

Ova mera odnosi se na podršku projektima za digitalizaciju arhivske građe, rukopisa i kulturnih dobara, uz razvoj kritičkih izdanja i baza podataka radi očuvanja nacionalnog kulturnog nasleđa i njegove dostupnosti naučnoj i široj javnosti.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje stepena digitalne transformacije humanističkih nauka i njenog doprinosa očuvanju, dostupnosti, obradi i naučnom korišćenju materijalnih i dokumentarnih izvora od značaja za istraživački rad. Finansijska podrška programima digitalizacije u humanističkim naukama validiraće se kroz broj podržanih programa i institucija, obim digitalizovanih sadržaja, stepen njihove dostupnosti istraživačima, kao i kroz mogućnost njihovog daljeg korišćenja u naučnim istraživanjima, nastavi i drugim oblicima naučne i kulturne diseminacije. Digitalizacija rukopisa, dokumenata i artefakata od naučnog značaja pratiće se kroz broj i vrstu digitalizovanih jedinica, kvalitet i standardizaciju digitalnih zapisa, uspostavljene sisteme za njihovo čuvanje i pretraživanje, kao i kroz broj korisnika i intenzitet korišćenja digitalnih resursa. Posebno će se pratiti da proces digitalizacije ne predstavlja samo tehničko prenošenje građe u digitalni format, već da omogući njenu dugoročnu zaštitu, sistematizaciju, naučnu obradu, povezivanje sa drugim relevantnim zbirkama i njenu dostupnost budućim generacijama istraživača. Važan aspekt validacije biće i stepen primene zajedničkih standarda za metapodatke, digitalno očuvanje i interoperabilnost, kako bi digitalizovana građa mogla da bude uključena u šire nacionalne i međunarodne naučne i kulturne infrastrukture. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj digitalizovanih rukopisa, dokumenata i artefakata, već kroz njihov stvarni doprinos očuvanju naučnog i kulturnog nasleđa, unapređenju istraživačkih mogućnosti i stvaranju trajne digitalne osnove za razvoj savremenih humanističkih nauka.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Ministarstvo kulture

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj digitalizovanih jedinica (dokumenata, rukopisa, artefakata)

Broj

NIO/

NITRA

2907

3400

Broj objavljenih kritičkih izdanja

Broj

NIO/

NITRA

141

165

Broj uspostavljenih ili ažuriranih baza podataka

Broj

NIO/

NITRA

5

13

Mera 5.7. Interdisciplinarna saradnja i međunarodna vidljivost

U sklopu ove mere propagira se uspostavljanje programa koji povezuju društvene i humanističke nauke sa prirodno-matematičkim i medicinskim naukama, kao i i tehničko-tehnološkim i biotehničkim naukama, uz podsticanje učešća u međunarodnim projektima i mrežama radi razmene znanja i povećanja vidljivosti.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje razvoja institucionalne, naučne i međunarodne saradnje u društveno-humanističkim naukama, sa posebnim fokusom na njen doprinos povezivanju istraživačkih kapaciteta i podizanju kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučne produkcije. Finansiranje interdisciplinarne saradnje NIO u društveno-humanističkim naukama validiraće se kroz broj uspostavljenih oblika saradnje, broj uključenih NIO, istraživača i naučnih disciplina, kao i kroz broj i kvalitet zajedničkih istraživanja, publikacija, naučnih skupova i drugih rezultata nastalih kao posledica saradnje. Posebno će se pratiti da saradnja dovede do stvarnog povezivanja različitih istraživačkih perspektiva i institucionalnih kapaciteta, a ne samo do formalnog učešća više organizacija u istim aktivnostima. Obezbeđivanje finansijskih sredstava za podršku međunarodnim partnerstvima i zajedničkim publikacijama u humanističkim naukama validiraće se kroz broj uspostavljenih međunarodnih partnerstava, broj realizovanih zajedničkih istraživanja i publikacija, učešće domaćih istraživača u međunarodnim naučnim mrežama, kao i kroz međunarodnu vidljivost i naučni uticaj rezultata nastalih u okviru ovih partnerstava. Pratiće se i sposobnost uspostavljenih partnerstava da se održe i razvijaju nakon završetka pojedinačne finansijske podrške, kao pokazatelj njihove naučne i institucionalne održivosti. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo brojem realizovanih saradnji ili zajedničkih publikacija, već njihovim stvarnim doprinosom stvaranju trajnih naučnih veza, razmeni znanja i metodologija, uključivanju domaćih istraživača u međunarodne naučne tokove i jačanju pozicije društveno-humanističkih nauka Republike Srbije u evropskom i širem međunarodnom naučnom prostoru.

Odgovorna institucija:

NITRA

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti:

NIO, Fond za nauku

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj interdisciplinarnih projekata

Broj

NIO/ NITRA/ Fond za nauku

65

75

Broj međunarodnih partnerstava i projekata

Broj

NIO/ NITRA/ Fond za nauku

207

250

Broj zajedničkih publikacija sa stranim institucijama

Broj

NIO/ NITRA

5010

7500

PC 6 – Unapređenje upravljanja, efikasnosti i održivosti sistema nauke

Poseban cilj 6 usmeren je na unapređenje upravljanja, institucionalne efikasnosti i dugoročne održivosti sistema nauke u Republici Srbiji. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva jačanje upravljačkih i institucionalnih kapaciteta, unapređenje okvira za planiranje i korišćenje resursa, kao i podsticanje funkcionalne saradnje i tematske specijalizacije naučnoistraživačkih organizacija kroz udruživanje ljudskih, infrastrukturnih i programskih kapaciteta, radi povećanja efikasnosti javnih ulaganja i konkurentnosti nacionalnog naučnog sistema. Poseban cilj 6 ima horizontalnu ulogu u realizaciji posebnih ciljeva 1–5, kroz unapređenje institucionalnih mehanizama, transparentnosti i dugoročne održivosti sistema.

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Udeo NIO sa organizacionom strukturom usklađenom sa standardizovanim modelom

%

NITRA

-

45

Udeo NIO sa uvedenim profesionalnim upravljačkim pozicijama

%

NITRA

-

35

Udeo NIO sa usvojenim strateškim planovima istraživanja usklađenim sa prioritetima privrede i društva

%

NITRA

-

55

Mera 6.1. Jačanje upravljačkih i institucionalnih kapaciteta naučnoistraživačkih organizacija

Mera 6.1. tiče se podrške naučnoistraživačkim organizacijama u razvoju institucionalnih strategija, upravljačkih kapaciteta i profesionalnih struktura podrške istraživanju (projektni menadžment, transfer tehnologije, finansije i pravni poslovi), kao i unapređenja sistema monitoringa, izveštavanja i institucionalnog učinka.

Predlaže se izrada smernica za rad upravljačkih tela naučnoistraživačkih organizacija, sa ciljem unapređenja kvaliteta upravljanja, jasnijeg definisanja uloga i odgovornosti i obezbeđivanja transparentnijeg i efikasnijeg procesa donošenja odluka. Smernicama bi bili obuhvaćeni upravni odbori instituta, kao i odgovarajući organi upravljanja fakulteta, pre svega saveti fakulteta. Smernice bi trebalo da preciziraju nadležnosti i odgovornosti ovih tela, način pripreme i donošenja odluka, principe rada i postupanja u slučaju potencijalnih sukoba interesa, kao i mehanizme praćenja sprovođenja donetih odluka. Posebna pažnja bila bi posvećena uspostavljanju jasnih mehanizama izveštavanja, kako unutar samih NIO, tako i prema drugim relevantnim akterima, čime bi se doprinelo većoj odgovornosti i transparentnosti u upravljanju naučnoistraživačkim organizacijama.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz sistematsko praćenje unapređenja organizacione strukture, upravljačkih mehanizama i institucionalnih kapaciteta naučnoistraživačkih organizacija, uz očuvanje njihove naučne i institucionalne autonomije. Analiza postojećeg modela organizacione strukture NIO validiraće se kroz identifikaciju postojećih organizacionih i upravljačkih rešenja, utvrđivanje njihovih prednosti i ograničenja i procenu mogućnosti za povećanje efikasnosti, jasnoće odgovornosti i funkcionalnosti unutrašnje organizacije. Razvoj standardizovanog modela organizacione strukture NIO pratiće se kroz stepen jasnog razdvajanja upravljačkih, stručnih i operativnih funkcija, definisanost odgovornosti i nadležnosti radnih pozicija i mogućnost primene modela u različitim tipovima naučnoistraživačkih organizacija, bez narušavanja njihovih specifičnosti. Izrada smernica za rad upravljačkih tela NIO validiraće se kroz jasno definisanje nadležnosti, odgovornosti i načina rada upravnih odbora instituta i odgovarajućih organa upravljanja fakulteta, kao i kroz uspostavljanje transparentnih procedura donošenja odluka, izveštavanja i praćenja njihovog sprovođenja. Posebno će se pratiti da predložena organizaciona i upravljačka rešenja doprinose većoj odgovornosti i transparentnosti institucija, ali da istovremeno ne dovode do prekomerne centralizacije, preklapanja nadležnosti ili narušavanja postojećih zakonom utvrđenih upravljačkih funkcija i institucionalne autonomije. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz izradu analiza, modela i smernica, već kroz njihovu primenljivost, jasnoću, prihvaćenost u naučnoistraživačkoj zajednici i stvarni doprinos efikasnijem, odgovornijem i transparentnijem upravljanju

NIO.Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Udeo NIO sa organizacionom strukturom usklađenom sa definisanim modelom

%

NITRA

/

45

Udeo NIO sa uvedenim smernicama za rad Upravnog odbora

%

NITRA

/

35

Mera 6.2. Udruživanje kapaciteta i tematska specijalizacija radi povećanja efikasnosti i konkurentnosti sistema

Ova mera podrazumeva podsticanje funkcionalne međuinstitucionalne saradnje i udruživanja ljudskih, infrastrukturnih i programskih resursa, razvoja tematskih istraživačkih platformi i centara izvrsnosti, kao i misijski orijentisanih istraživačkih i inovacionih inicijativa u prioritetnim oblastima od nacionalnog značaja, radi postizanja kritične mase, veće efikasnosti korišćenja javnih resursa i međunarodne konkurentnosti.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz sistematsko praćenje razvoja upravljačkih i operativnih kapaciteta NIO, sa ciljem da se obezbede profesionalniji, kompetentniji i odgovorniji modeli upravljanja naučnoistraživačkim organizacijama. Analiza postojećih upravljačkih i operativnih kapaciteta validiraće se kroz identifikaciju raspoloživih kadrovskih resursa, struktura odgovornosti, nivoa kompetencija i postojećih organizacionih ograničenja, uz utvrđivanje potreba za njihovim daljim razvojem. Definisanje novih standarda kompetencija i kriterijuma za izbor i evaluaciju upravljačkih kadrova pratiće se kroz jasnoću i merljivost utvrđenih kriterijuma, njihovu primenljivost na različite tipove NIO i sposobnost da obezbede izbor kadrova na osnovu stručnosti, iskustva, upravljačkih sposobnosti i integriteta. Uvođenje profesionalnih upravljačkih i operativnih pozicija validiraće se kroz broj i strukturu uspostavljenih pozicija, jasno definisane opise poslova i odgovornosti, kao i kroz procenu njihovog doprinosa efikasnosti svakodnevnog funkcionisanja NIO. Uspostavljanje mehanizama finansijske podrške za angažovanje upravljačkih kadrova pratiće se kroz broj podržanih NIO, način korišćenja sredstava i efekte angažovanja profesionalnih upravljačkih kadrova na organizacionu i finansijsku efikasnost institucija. Razvoj i implementacija programa obuka za upravljačke i liderske kompetencije validiraće se kroz broj realizovanih programa i polaznika, stepen usvojenih kompetencija i primenu stečenih znanja u upravljačkoj praksi, kao i kroz praćenje dugoročnog profesionalnog razvoja upravljačkih kadrova. Posebno će se pratiti da profesionalizacija upravljanja ne dovede do udaljavanja upravljačkih struktura od osnovne naučne misije NIO, već da obezbedi bolje povezivanje naučne, upravljačke i operativne funkcije. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo brojem uspostavljenih pozicija, angažovanih kadrova ili realizovanih obuka, već njihovim stvarnim doprinosom profesionalizaciji upravljanja, jasnijoj raspodeli odgovornosti, efikasnijem korišćenju resursa i dugoročnoj institucionalnoj održivosti NIO.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Udeo NIO sa uvedenim profesionalnim upravljačkim i operativnim pozicijama (npr. projektni menadžer, menadžer za transfer tehnologija, menadžer za razvoj poslovanja.

%

NITRA

/

>20

Broj zaposlenih i radno angažovanih lica na novim pozicijama

Broj

NITRA

/

>30

Povećanje sopstvenih prihoda NIO

%

NITRA

/

>20

PC 7 Unapređenje doprinosa nauke razvoju odbrambenih sposobnosti Republike Srbije

Cilj ove mere je uspostaviti mehanizam redovnih godišnjih konsultacija Ministarstva odbrane, naučnoistraživačkih organizacija i drugih relevantnih državnih organa radi usklađivanja naučnoistraživačkih prioriteta sa potrebama razvoja sistema odbrane i unapređenja međusobne saradnje. Stepen unapređenja doprinosa naučnoistraživačkog sistema razvoju odbrambenih sposobnosti Republike Srbije pratiće se kroz stepen usklađenosti naučnoistraživačkih prioriteta sa identifikovanim potrebama sistema odbrane, jačanje naučnih, tehnoloških i infrastrukturnih kapaciteta od značaja za odbranu, kao i kroz razvoj i primenu tehnologija dvostruke namene. Posebna pažnja biće posvećena unapređenju saradnje naučnoistraživačkih organizacija i visokoškolskih ustanova sa Ministarstvom odbrane i subjektima odbrambene industrije, sa ciljem efikasnijeg prenosa naučnih saznanja, tehnologija i inovativnih rešenja u sisteme odbrambene primene. Uspešnost će se procenjivati i kroz sposobnost naučnoistraživačkog sistema da blagovremeno prepoznaje buduće bezbednosne i tehnološke izazove i da razvija naučne i tehnološke odgovore koji doprinose otpornosti, tehnološkoj samostalnosti i dugoročnoj modernizaciji sistema odbrane. Na taj način, doprinos nauke neće se sagledavati samo kroz broj realizovanih istraživanja i projekata, već kroz njihovu stvarnu naučnu, tehnološku i stratešku vrednost za jačanje odbrambenih sposobnosti Republike Srbije.

Pokazatelj/i na nivou posebnog cilja (pokazatelji učinka )

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2025)

Ciljana vrednost

(2030)

Stepen unapređenja doprinosa naučnoistraživačkog sistema razvoju odbrambenih sposobnosti Republike Srbije

%

NITRA

Ministarstvo odbrane

Mera 7.1. Uspostavljanje redovnih godišnjih konsultacija Ministarstva odbrane, naučnoistraživačkih organizacija i drugih relevantnih državnih organa radi utvrđivanja prioriteta naučnoistraživačkog rada od značaja za sistem odbrane

Broj realizovanih godišnjih konsultacija i utvrđenih prioritetnih oblasti predstavljaće pokazatelj stepena institucionalizovanog i kontinuiranog povezivanja naučnoistraživačkog sistema sa potrebama sistema odbrane, kao i sposobnosti države da naučne i tehnološke potencijale usmerava ka strateški utemeljenim prioritetima. Posebno će se vrednovati stepen usaglašenosti prioritetnih oblasti sa razvojnim potrebama sistema odbrane i sposobnost uspostavljenog mehanizma da obezbedi kontinuirano ažuriranje istraživačkih prioriteta u skladu sa naučnim, tehnološkim i bezbednosnim izazovima.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz procenu stepena institucionalizovanog povezivanja naučnoistraživačkog sistema sa potrebama razvoja sistema odbrane i sposobnosti da se naučni i tehnološki potencijali Republike Srbije usmeravaju ka jasno utvrđenim strateškim prioritetima. Organizovanje redovnih godišnjih konsultacija Ministarstva odbrane, naučnoistraživačkih organizacija i relevantnih državnih organa pratiće se kroz broj realizovanih konsultacija, broj uključenih institucija i učesnika, kao i kroz konkretne zaključke, preporuke i inicijative proizašle iz ovog procesa. Utvrđivanje i usaglašavanje prioritetnih oblasti naučnoistraživačkog rada validiraće se kroz broj i strukturu definisanih prioritetnih oblasti, stepen njihove usaglašenosti sa razvojnim potrebama sistema odbrane i njihovo korišćenje kao osnove za usmeravanje istraživačkih programa i finansiranja. Posebno će se pratiti dinamika ažuriranja prioritetnih oblasti u skladu sa promenama u naučno-tehnološkom i bezbednosnom okruženju, kako bi se obezbedilo da naučnoistraživački sistem blagovremeno prepoznaje i podržava razvojne potrebe sistema odbrane. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo učestalošću konsultacija i brojem utvrđenih prioriteta, već njihovom sposobnošću da proizvedu konkretan i održiv mehanizam povezivanja naučne politike sa strateškim potrebama odbrane Republike Srbije.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj realizovanih godišnjih konsultacija Ministarstva odbrane, naučnoistraživačkih organizacija i drugih relevantnih državnih organa

Broj

NITRA

Broj utvrđenih i usaglašenih prioritetnih oblasti naučnoistraživačkog rada od značaja za razvoj sistema odbrane

Broj

NITRA

Mera 7.2. Jačanje doprinosa naučnoistraživačkih organizacija sprovođenju Koncepta totalne odbrane Republike Srbije kroz realizaciju konkretnih aktivnosti usaglašenih sa Ministarstvo odbrane

Cilj ove mere je podsticati razvoj naučnih, tehnoloških, obrazovnih i organizacionih kapaciteta naučnoistraživačkih organizacija radi njihovog doprinosa sprovođenju Koncepta totalne odbrane Republike Srbije, jačanju otpornosti sistema odbrane i obezbeđivanju kontinuiteta naučnoistraživačke delatnosti u uslovima vanrednog i ratnog stanja.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz procenu doprinosa naučnoistraživačkog sistema razvoju i unapređenju kapaciteta neophodnih za sprovođenje Koncepta totalne odbrane, uz sistemsko povezivanje naučnih, tehnoloških i organizacionih potencijala sa potrebama sistema odbrane. Realizacija naučnoistraživačkih aktivnosti od značaja za sprovođenje Koncepta totalne odbrane pratiće se kroz broj i obim realizovanih istraživačkih aktivnosti, stepen njihove usaglašenosti sa utvrđenim prioritetima, kao i kroz konkretne naučne, tehnološke i stručne rezultate koji mogu doprineti jačanju otpornosti i sposobnosti sistema da odgovori na različite vrste izazova i kriza. Razvoj i unapređenje naučnih, tehnoloških i organizacionih kapaciteta NIO validiraće se kroz stepen unapređenja infrastrukturnih i kadrovskih kapaciteta, razvoj novih tehnologija i metodologija, kao i kroz sposobnost NIO da obezbede kontinuiranu stručnu i naučnu podršku sistemu totalne odbrane. Posebno će se pratiti stepen institucionalne povezanosti NIO sa Ministarstvom odbrane i drugim relevantnim subjektima, kao i sposobnost uspostavljenih kapaciteta da obezbede dugoročnu, pouzdanu i naučno utemeljenu podršku sistemu totalne odbrane. Uspešnost aktivnosti će se, stoga, procenjivati ne samo kroz broj realizovanih istraživanja i razvijenih kapaciteta, već kroz njihov stvarni doprinos jačanju otpornosti države i društva i razvoju sposobnosti Republike Srbije da na naučno i tehnološki utemeljen način odgovori na složene bezbednosne izazove.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj realizovanih aktivnosti naučnoistraživačkih organizacija u podršci sprovođenju Koncepta totalne odbrane

Broj

NITRA

Broj naučnoistraživačkih organizacija uključenih u aktivnosti od značaja za sprovođenje Koncepta totalne odbrane

Broj

NITRA

Mera 7.3. Podsticanje razvoja vojnih nauka, naučnih istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija od značaja za sistem odbrane, uključujući razvoj tehnologija dvostruke namene.

Cilj ove mere je podsticati razvoj vojnih nauka, naučnih istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija od značaja za sistem odbrane, uključujući tehnologije dvostruke namene, radi jačanja odbrambenih sposobnosti Republike Srbije, tehnološke samostalnosti i konkurentnosti domaće naučnoistraživačke zajednice.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz procenu naučne i tehnološke relevantnosti istraživanja za potrebe sistema odbrane, kao i kroz praćenje sposobnosti naučnoistraživačkog sistema da rezultate fundamentalnih i primenjenih istraživanja prevede u proverena i primenljiva tehnološka rešenja. Finansiranje i realizacija interdisciplinarnih naučnoistraživačkih i tehnološko-razvojnih projekata validiraće se kroz broj realizovanih projekata, stepen uključenosti različitih naučnih disciplina i institucija, dostignute naučne i tehnološke rezultate i njihovu usaglašenost sa utvrđenim prioritetima sistema odbrane. Razvoj, eksperimentalna validacija i testiranje tehnologija dvostruke namene pratiće se kroz broj razvijenih rešenja, dostignut nivo tehnološke zrelosti, rezultate laboratorijskih i eksperimentalnih ispitivanja, kao i kroz mogućnost njihovog daljeg razvoja i primene u različitim civilnim i odbrambenim kontekstima. Posebna pažnja biće posvećena pouzdanosti, bezbednosti i funkcionalnoj upotrebljivosti razvijenih tehnologija, kao i sposobnosti istraživačkih timova da rezultate istraživanja transformišu u održiva tehnološka rešenja. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se procenjivati samo kroz broj finansiranih projekata i razvijenih tehnologija, već kroz njihovu naučnu utemeljenost, stepen eksperimentalne potvrđenosti i stvarni potencijal za jačanje tehnoloških i odbrambenih sposobnosti Republike Srbije.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj realizovanih naučnoistraživačkih i razvojnih projekata od značaja za sistem odbrane

Broj

NITRA

Broj razvijenih i primenjenih inovativnih rešenja i tehnologija dvostruke namene od značaja za sistem odbrane

Broj

NITRA

Mera 7.4. Jačanje saradnje naučnoistraživačkih organizacija i odbrambene industrije u realizaciji zajedničkih istraživačkih, razvojnih i inovacionih projekata.

Cilj ove mere je podsticati uspostavljanje i razvoj partnerstava naučnoistraživačkih organizacija i odbrambene industrije radi realizacije zajedničkih istraživačkih, razvojnih i inovacionih projekata, efikasnijeg prenosa znanja i primene rezultata naučnih istraživanja.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz procenu stepena povezanosti naučnoistraživačkog sistema i odbrambene industrije i sposobnosti uspostavljenih partnerstava da naučna saznanja, tehnologije i inovativna rešenja prevedu u konkretne razvojne rezultate od značaja za odbrambene sposobnosti Republike Srbije. Uspostavljanje i razvoj partnerstava naučnoistraživačkih organizacija i odbrambene industrije pratiće se kroz broj i strukturu uspostavljenih partnerstava, njihovu dugoročnost, broj uključenih NIO i privrednih subjekata, kao i kroz broj zajednički iniciranih istraživačkih i razvojnih projekata. Realizacija zajedničkih naučnoistraživačkih, tehnološko-razvojnih i inovacionih projekata validiraće se kroz dostignute naučne i tehnološke rezultate, stepen razvoja i tehnološke zrelosti rešenja, kao i kroz njihovu mogućnost da budu dalje razvijana, testirana i primenjena u proizvodnim i odbrambenim sistemima. Podrška transferu znanja i primeni rezultata naučnoistraživačkog rada pratiće se kroz broj realizovanih transfera, licenciranih ili primenjenih rešenja, novih ili unapređenih proizvoda i tehnologija, kao i kroz stepen u kojem su naučni rezultati integrisani u razvojne i proizvodne procese odbrambene industrije. Posebno će se vrednovati sposobnost ovog mehanizma da stvori kontinuiran lanac od naučnog istraživanja, preko tehnološkog razvoja i validacije, do praktične primene, uz očuvanje naučnog integriteta i jasno uređenih odnosa u pogledu intelektualne svojine i korišćenja rezultata. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo brojem partnerstava i projekata, već njihovim stvarnim doprinosom jačanju domaće tehnološke baze, ubrzanju transfera znanja i razvoju inovativnih proizvoda, tehnologija i rešenja od strateškog značaja za odbrambeni sistem Republike Srbije.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj realizovanih zajedničkih istraživačkih, razvojnih i inovacionih projekata naučnoistraživačkih organizacija i odbrambene industrije

Broj

NITRA

Broj uspostavljenih partnerstava naučnoistraživačkih organizacija i privrednih subjekata odbrambene industrije za razvoj i primenu naučnih i tehnoloških rešenja

Broj

NITRA

Mera 7.5. Podsticanje saradnje visokoškolskih ustanova i Ministarstva odbrane u realizaciji postdiplomskih istraživanja od značaja za razvoj odbrambenih sposobnosti Republike Srbije

Cilj ove mere je podsticati uspostavljanje programa saradnje visokoškolskih ustanova i Univerziteta odbrane i naučnoistraživačkih organizacija u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, radi osmišljavanja i realizacije postdiplomskih istraživanja od značaja za razvoj odbrambenih sposobnosti Republike Srbije, kroz obezbeđivanje stručne, organizacione, materijalne i istraživačke podrške doktorandima.

Validacija navedenih aktivnosti biće vršena kroz praćenje celokupnog puta od identifikacije istraživačkih potreba i pokretanja zajedničkih projekata, preko razvoja i eksperimentalne provere naučno-tehnoloških rešenja, do njihovog transfera i primene u odbrambenoj industriji. Identifikacija i pokretanje zajedničkih istraživačkih i razvojnih projekata validiraće se kroz broj identifikovanih prioritetnih oblasti, pokrenutih projekata i uspostavljenih partnerstava između NIO i odbrambene industrije, kao i kroz stepen njihove usklađenosti sa realnim tehnološkim potrebama i razvojnim prioritetima odbrambenog sistema. Razvoj i eksperimentalna validacija naučno-tehnoloških rešenja pratiće se kroz dostignuti nivo tehnološke zrelosti, rezultate laboratorijskih, pilot i drugih eksperimentalnih ispitivanja, pouzdanost i funkcionalnost razvijenih rešenja, kao i njihovu spremnost za dalji razvoj i primenu. Podrška transferu i primeni rezultata naučnoistraživačkog rada validiraće se kroz broj realizovanih transfera, novih ili unapređenih proizvoda, tehnologija i proizvodnih procesa u kojima su primenjeni rezultati domaćeg naučnoistraživačkog rada, kao i kroz stepen njihove praktične upotrebe i održivosti. Posebno će se pratiti sposobnost uspostavljenog mehanizma da obezbedi kontinuitet između naučnog istraživanja, tehnološkog razvoja, eksperimentalne verifikacije i industrijske primene, čime se stvara funkcionalan lanac transfera znanja od istraživačke ideje do konkretnog tehnološkog rezultata. Na taj način, uspešnost aktivnosti neće se meriti samo brojem pokrenutih projekata ili razvijenih rešenja, već njihovom naučnom zasnovanošću, tehnološkom zrelošću i stvarnim doprinosom modernizaciji i jačanju domaće odbrambene industrijske i tehnološke baze.

Odgovorna institucija

NITRA

Organi partneri u sprovođenju mere:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, NIO

Pokazatelj(i) na nivou mere:

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

(2024)

Ciljana vrednost

(2030)

Broj zajedničkih istraživačkih i razvojnih projekata naučnoistraživačkih organizacija i odbrambene industrije sa realizovanim rezultatima

Broj

NITRA

Broj rezultata naučnoistraživačkog rada prenetih u razvoj, unapređenje ili primenu proizvoda i tehnologija odbrambene industrije

Broj

NITRA

5.1. ANALIZA EFEKATA MERA

Efekti mera u okviru PC 1 – Povećanje doprinosa nauke privrednom i društvenom razvoju

Poseban cilj 1 usmeren je na jačanje povezanosti nauke sa potrebama građana, privrede i društva, kao i na rešavanje ključnih izazova u oblastima kao što su zdravstvo, zaštita životne sredine, energetika i digitalizacija. Mere u okviru ovog cilja obuhvataju podsticanje saradnje između istraživačkih organizacija i privrede, komercijalizaciju naučnih rezultata, kao i finansiranje istraživanja usmerenih na društveno relevantne teme. Očekuje se da će ove aktivnosti doprineti značajnom povećanju broja zajedničkih istraživačko-razvojnih projekata, rastu ulaganja u inovacije i većem broju primenjenih rešenja koja odgovaraju na potrebe društva. Realizacija ovih mera rezultiraće unapređenjem kvaliteta života građana kroz primenu inovativnih rešenja u javnim uslugama, smanjenjem negativnog uticaja na životnu sredinu i jačanjem konkurentnosti srpske privrede na međunarodnom tržištu. Očekuje se da će broj patenata, licenci i naučnih publikacija sa praktičnom primenom značajno porasti, dok će unapređeni mehanizmi transfera znanja omogućiti bržu integraciju rezultata istraživanja u privredu i javni sektor. Jačanje uloge nauke u rešavanju društvenih izazova osiguraće održiv razvoj i bolju pripremljenost Republike Srbije za buduće globalne i lokalne izazove.

Efekti mera u okviru PC 2 – Unapređenje modela naučne izvrsnosti istraživača i kvaliteta naučnoistraživačkog rada

Naučna izvrsnost predstavlja temelj dugoročnog razvoja Republike Srbije, jačajući njene naučnoistraživačke i inovacione kapacitete i pozicionirajući je kao relevantnog aktera na međunarodnoj sceni. Cilj je kreiranje podsticajnog okruženja koje omogućava istraživačima da ostvare svoj puni potencijal kroz kontinuiranu podršku vrhunskim istraživanjima, unapređenje infrastrukture i nagrađivanje izvrsnosti. Do 2029. godine očekuje se povećanje ukupnih izdataka za naučnoistraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost sa 0,94% u 2024. godini na 1,1% BDP-a, što će doprineti rastu broja radova objavljenih u prestižnim časopisima, većem broju istraživača među najcitiranijim, kao i značajnijem učešću Srbije u međunarodnim programima kao što je Horizont Evropa. Rezultati će biti mereni kroz povećanje broja publikacija, međunarodnih grantova i projekata, dok će modernizovana naučnoistraživačka infrastruktura obezbediti istraživačima savremene uslove rada. Očekuju se značajni efekti, uključujući porast broja istraživača u sistemu, veći uticaj naučnih rezultata na globalnom nivou i jačanje humanističkih istraživanja i očuvanja kulturnog nasleđa. Ostvarenje cilja validiraće se praćenjem definisanih pokazatelja učinka, na osnovu nacionalnih statističkih podataka, relevantnih međunarodnih baza (npr. Scopus i Web of Science), evidencija o učešću u programu Horizont Evropa, kao i izveštaja o realizaciji naučnoistraživačkih programa i ulaganjima u istraživanje i razvoj.

Ovaj cilj nastoji da prevaziđe jaz u broju istraživača između Republike Srbije i proseka Evropske unije kroz mere zadržavanja mladih istraživača, privlačenje istraživača iz dijaspore i regiona, i podsticanje njihovog uključivanja u naučnoistraživačke aktivnosti. Realizacijom ovih mera očekuje se značajan rast broja istraživača do 2029. godine, čime bi se Srbija približila proseku zemalja regiona. Mere uključuju unapređenje uslova rada, podršku karijernom razvoju, uvođenje stimulativnih paketa za mlade naučnike, kao i mogućnosti za profesionalno usavršavanje i povratak istraživača iz dijaspore. Ove aktivnosti doprineće zadržavanju talentovanih kadrova i stvaranju atraktivnog istraživačkog okruženja. Istovremeno, povećanje broja istraživača koji učestvuju u prestižnim međunarodnim projektima i dobijaju priznanja za svoj rad dodatno će jačati globalnu poziciju Srbije u nauci. Veći istraživački kapacitet omogućiće sistemu da efikasnije odgovori na složene društvene i privredne izazove, dok će bolja saradnja sa privrednim sektorom ubrzati tehnološki razvoj i inovacije, čime će Republika Srbija osigurati dugoročni razvoj svog naučnog i inovacionog sistema. Ostvareni rezultati predstavljaće osnovu za dalje unapređenje mehanizama razvoja i upravljanja ljudskim resursima u naučnoistraživačkom sektoru, uključujući kreiranje i realizaciju programa zapošljavanja, angažovanja i razvoja istraživača koji će se u većoj meri zasnivati na merljivim rezultatima naučnoistraživačkog rada, iskazanim naučnim kompetencijama, kvalitetu i relevantnosti ostvarenih rezultata, kao i potencijalu za dalji naučni i tehnološki razvoj. Na taj način obezbediće se bolja povezanost između naučne uspešnosti, razvoja karijere i kadrovske politike, uz istovremeno jačanje transparentnosti, meritokratskih principa i dugoročne održivosti naučnoistraživačkog sistema.

Efekti mera u okviru PC 3 – Jačanje međunarodne pozicije i integracije nauke u Republici Srbiji

Poseban cilj 3 tiče se jačanja pozicije Republike Srbije u međunarodnoj naučnoj zajednici kroz aktivno učešće u globalnim istraživačkim mrežama, programima kao što je Horizont Evropa, i rešavanja globalnih izazova kao što su klimatske promene, energetska tranzicija i održivi razvoj. Mere u okviru ovog cilja uključuju unapređenje podrške za međunarodne projekte, jačanje kapaciteta za apliciranje na evropske i druge međunarodne programe, kao i razvoj strateških partnerstava sa vodećim svetskim institucijama. Realizacijom ovih mera očekuje se rast učešća srpskih institucija u prestižnim međunarodnim programima, povećanje broja zajedničkih projekata sa međunarodnim partnerima i privlačenje većeg obima stranih investicija u istraživanje i razvoj. Dodatno, intenziviranje saradnje u rešavanju globalnih izazova omogućiće Republici Srbiji da doprinese kreiranju održivih rešenja koja koriste društvu, privredi i životnoj sredini. Pokazatelji uspeha uključuju povećanje broja projekata, dobijenih međunarodnih grantova i naučnih radova objavljenih u saradnji sa međunarodnim istraživačima. Republika Srbija će na ovaj način značajno unaprediti svoju globalnu poziciju, ojačati kapacitete za transfer znanja i tehnologija, i postati aktivan učesnik u rešavanju najvećih izazova našeg vremena.

Efekti mera u okviru PC 4 – Unapređenje interdisciplinarnosti, ravnoteže i društvene relevantnosti naučnih istraživanja

Efekti mera u okviru ovog posebnog cilja ogledaće se u uspostavljanju integrisanog sistema naučnoistraživačke saradnje koji podstiče sinergiju različitih naučnih disciplina, i razvoj inovativnih rešenja za složene društvene, ekonomske i tehnološke izazove. Jačanjem interdisciplinarnih istraživanja i obezbeđivanjem uravnoteženog razvoja prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških, biomedicinskih, društvenih i humanističkih nauka povećaće se naučna izvrsnost, relevantnost istraživačkih rezultata i njihova primenjivost u kreiranju javnih politika, razvoju privrede i unapređenju kvaliteta života građana. Očekuje se povećanje broja interdisciplinarnih projekata, naučnih publikacija visokog uticaja i međunarodnih istraživačkih konzorcijuma, kao i intenzivniji prenos znanja između akademskog, javnog i privrednog sektora. Povećana zastupljenost društvenih i humanističkih istraživanja obezbediće sveobuhvatnije razumevanje društvenih procesa, doprineti očuvanju kulturnog nasleđa i jačanju politika zasnovanih na naučnim dokazima. Realizacija ovog cilja validiraće se kroz praćenje udela interdisciplinarnih projekata, broja zajedničkih publikacija i međusektorskih partnerstava, učešća različitih naučnih oblasti u finansiranim programima, kao i merljivog doprinosa rezultata istraživanja kreiranju javnih politika, tehnološkom razvoju, očuvanju kulturnog nasleđa i rešavanju ključnih društvenih izazova.

Efekti mera u okviru PC 5 – Unapređenje položaja društvenih i humanističkih nauka

Poseban cilj 5 trebalo bi da doprinese povećanju vidljivosti, kvaliteta i društvene relevantnosti društvenih i humanističkih nauka, uz uvažavanje specifičnosti njihovih predmeta, metoda i naučnih pristupa. Istraživanja iz ovih oblasti treba u većoj meri da doprinose razumevanju i rešavanju konkretnih i aktuelnih društvenih problema, kao i unapređenju javnih politika, demokratskih procesa i kvaliteta života. Zbog toga je potrebno obezbediti njihovu adekvatnu zastupljenost u nacionalnim i međunarodnim naučnim projektima, kao i snažnije uključivanje u interdisciplinarna i multidisciplinarna istraživanja. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti povezivanju društvenih i humanističkih nauka sa prirodnim, tehničkim i drugim naučnim disciplinama, kako bi se rezultati istraživanja u većoj meri uključili u procese kreiranja i unapređenja javnih politika, očuvanja kulturne baštine, razumevanja društvenih promena i odgovora na izazove naučnog i tehnološkog razvoja. Razvoj takvih programa doprineće većem učešću domaćih istraživača u međunarodnim projektima, razmeni znanja i povećanju primene naučnih rezultata u praksi.

U okviru društveno-humanističkog naučnog polja, teološke nauke predstavljaju specifičnu i značajnu oblast koja, svojim predmetom i metodama, doprinosi proučavanju fundamentalnih pitanja čoveka i njegovog postojanja, religijskog iskustva, vrednosti, etike, kulture i društva, uz razvijanje interdisciplinarnog dijaloga sa istorijom, filologijom, sociologijom, psihologijom, pravom i drugim naučnim oblastima. Poseban značaj njihovih istraživanja ogleda se u sistematskom proučavanju biblijskih, patrističkih, dogmatskih, liturgijskih i kanonskih izvora i tradicija, kao i u istraživanju savremenih pitanja bioetike, odnosa religije i društva, međureligijskog i međukulturnog dijaloga, ljudskog dostojanstva i odnosa čoveka prema savremenim tehnologijama.

Poseban doprinos teoloških nauka ogleda se i u istraživanju i naučnoj interpretaciji kulturnog nasleđa Srbije, uključujući rukopisnu i staru štampanu knjigu, arhivsku građu, bogoslovsku i liturgijsku književnost, kao i crkvenu umetnost. Proučavanje hramova, fresaka, ikona, iluminiranih rukopisa i predmeta bogoslužbene upotrebe, uz saradnju sa srodnim naučnim oblastima, doprineće celovitijem razumevanju, očuvanju, digitalizaciji i naučnoj dostupnosti značajnog dela kulturnog nasleđa Republike Srbije.

U periodu 2026–2030. godine potrebno je nastaviti sa razvojem svih oblasti društvenih i humanističkih nauka, uz uvažavanje njihovih specifičnosti i različitih naučnih pristupa, kao i jačanjem njihovih istraživačkih kapaciteta, podrškom fundamentalnim, interdisciplinarnim i multidisciplinarnim istraživanjima i snažnijim uključivanjem u domaće i međunarodne naučne projekte. Posebno je važno unaprediti dostupnost i međunarodnu vidljivost rezultata istraživanja kroz sistematsko objavljivanje i predstavljanje naučnih rezultata na srpskom jeziku, uz obezbeđivanje odgovarajućih verzija na latiničnom pismu i engleskom jeziku, čime bi se očuvala nacionalna jezička i kulturna osobenost, uz istovremeno obezbeđivanje šire međunarodne dostupnosti i uključivanja u globalne naučne tokove.

Efekti mera u okviru PC 6 – Unapređenje upravljanja, efikasnosti i održivosti sistema nauke

Efekti mera u okviru ovog posebnog cilja ogledaće se u uspostavljanju funkcionalnog, efikasnog i održivog sistema upravljanja naučnoistraživačkom delatnošću, zasnovanog na jasno uređenim nadležnostima, unapređenim mehanizmima koordinacije i transparentnim postupcima planiranja, finansiranja, praćenja i vrednovanja naučnoistraživačke delatnosti. Sprovođenjem mera obezbediće se veća pravna sigurnost, efikasnije korišćenje raspoloživih resursa, unapređenje institucionalnih kapaciteta i jačanje odgovornosti svih učesnika u sistemu naučnoistraživačke delatnosti. Poseban efekat ogledaće se u unapređenju normativnog i institucionalnog okvira, povećanju efikasnosti administrativnih postupaka i obezbeđivanju dugoročne održivosti sistema. Realizacija ovog cilja validiraće se kroz praćenje pokazatelja koji se odnose na efikasnost upravljanja, dinamiku realizacije programa i projekata, stepen digitalizacije postupaka, unapređenje institucionalnih kapaciteta i ostvarenje planiranih rezultata u sistemu naučnoistraživačke delatnosti. Efekti mera ogledaće se i u jačanju kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija i veterinarskih naučnih instituta, čija će uloga biti razmatrana kao infrastrukturnih resursa od strateškog značaja za sistem zdravstvene i prehrambene bezbednosti Republike Srbije. Kroz unapređenje njihove istraživačke, dijagnostičke i stručne funkcije obezbediće se efikasnije praćenje, procena i upravljanje rizicima u oblastima značajnim za zaštitu zdravlja stanovništva, bezbednost hrane i održivi razvoj poljoprivrednog sektora

Efekti mera u okviru PC 7 – Unapređenje doprinosa nauke razvoju odbrambenih sposobnosti Republike Srbije

Primenom predloženih mera očekuje se jačanje integrisanog sistema naučnoistraživačke podrške sistemu odbrane Republike Srbije kroz unapređenje institucionalne saradnje, efikasnije upravljanje naučnoistraživačkim resursima i povezivanje naučnoistraživačkih organizacija, visokoškolskih ustanova, odbrambene industrije i institucija sistema odbrane. Očekuje se da će realizacija ovih mera rezultirati pozitivnim institucionalnim, naučnim, tehnološkim i društveno-ekonomskim efektima, kao i dugoročnim jačanjem sposobnosti sistema odbrane i nacionalnog inovacionog sistema.

Sa aspekta usklađenosti sa strateškim i normativnim okvirom Republike Srbije, očekuje se da će predložene mere doprineti ostvarivanju ciljeva utvrđenih Strategijom nacionalne bezbednosti i Strategijom odbrane Republike Srbije. Posebno se očekuje unapređenje mehanizama institucionalne koordinacije, sistematičnije utvrđivanje naučnoistraživačkih prioriteta u oblasti odbrane i efikasnije sprovođenje strateških opredeljenja u oblasti nacionalne bezbednosti, odbrane, nauke i inovacija.

Očekuje se da će mere usmerene na jačanje naučnoistraživačkih kapaciteta doprineti boljem usmeravanju naučnih istraživanja ka oblastima od strateškog značaja za sistem odbrane, povećanju broja interdisciplinarnih istraživanja, razvoju vojnih nauka, tehnologija dvostruke namene, tehnoloških inovacija i naprednih istraživačko-razvojnih rešenja. Istovremeno, očekuje se intenziviranje transfera znanja između naučnoistraživačkih organizacija, visokoškolskih ustanova, odbrambene industrije i institucija sistema odbrane, što će doprineti efikasnijoj primeni rezultata naučnih istraživanja, jačanju tehnološke samostalnosti Republike Srbije i povećanju konkurentnosti domaće naučnoistraživačke zajednice.

Realizacijom mera koje se odnose na jačanje doprinosa naučnoistraživačkih organizacija sprovođenju Koncepta totalne odbrane Republike Srbije očekuje se razvoj naučnih, tehnoloških, obrazovnih i organizacionih kapaciteta neophodnih za funkcionisanje sistema odbrane u uslovima povećanih bezbednosnih rizika, kriznih situacija, vanrednog i ratnog stanja. Kao neposredan efekat očekuje se jačanje otpornosti sistema odbrane, obezbeđivanje kontinuiteta naučnoistraživačke delatnosti i stvaranje uslova za blagovremeno obezbeđivanje naučno zasnovanih rešenja u funkciji zaštite nacionalnih interesa.

Očekuje se da će mere usmerene na razvoj saradnje naučnoistraživačkih organizacija sa odbrambenom industrijom i visokoškolskim ustanovama rezultirati povećanjem broja zajedničkih istraživačko-razvojnih i inovacionih projekata, efikasnijim transferom znanja i tehnologija, većom primenom rezultata naučnih istraživanja u praksi i jačanjem inovacionog potencijala odbrambene industrije. Istovremeno, očekuje se da će saradnja visokoškolskih ustanova, Univerziteta odbrane i naučnoistraživačkih organizacija u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije doprineti razvoju visokokvalifikovanih istraživačkih kadrova, jačanju ljudskih resursa i dugoročnom očuvanju naučnoistraživačkog potencijala od značaja za sistem odbrane, kao i razvoju nacionalnog inovacionog sistema u oblasti odbrane, jačanju tehnološke suverenosti Republike Srbije i time ukupnom jačanju sistema odbrane i odbrambenih sposobnosti Republike Srbije.

5.2. ANALIZA RIZIKA

Uvođenje novih mera u sistem upravljanja, finansiranja i vrednovanja naučnoistraživačkog rada zahteva kontinuirano praćenje njihovih efekata i blagovremeno prepoznavanje mogućih rizika. Analiza rizika ima za cilj da identifikuje okolnosti koje bi mogle otežati ili usporiti sprovođenje predloženih mera, kao i da unapred definiše mehanizme za njihovo sprečavanje i otklanjanje. Na taj način rizici postaju sastavni deo procesa planiranja, praćenja i evaluacije, a ne samo naknadna procena mogućih problema.

Poseban značaj ima procena rizika koji mogu nastati kao posledica različitog položaja instituta i fakulteta, specifičnosti pojedinih naučnih oblasti, različitih modela finansiranja i potrebe da se očuva institucionalna autonomija. Cilj analize nije da se predložene mere predstave kao rizične same po sebi, već da se obezbedi da njihova primena bude postepena, transparentna i prilagođena različitim uslovima u kojima naučnoistraživačke organizacije funkcionišu.

Metodologija analize rizika zasnovana je na principima standarda ISO 31000:2018 – Risk management — Guidelines i tehnikama procene rizika iz standarda ISO/IEC 31010 – Risk management — Risk assessment techniques. Procena rizika zasniva se na identifikaciji rizika i njihovoj proceni prema verovatnoći nastanka i težini potencijalnih posledica, uz primenu matrice rizika. Za potrebe ove analize korišćena je petostepena skala za obe dimenzije, dok je ukupna ocena rizika dobijena ukrštanjem, odnosno množenjem ocene verovatnoće i ocene težine posledica (P×T). Obe kategorije ocenjuju se na skali od 1 do 5. Ocena 1 označava veoma nisku verovatnoću, odnosno neznatne posledice, dok ocena 5 označava veoma visoku verovatnoću ili veoma značajne posledice. Ukupna ocena rizika dobija se množenjem ove dve vrednosti (P × T). Rizici sa ocenom od 1 do 4 smatraju se niskim, od 5 do 9 umerenim, od 10 do 16 visokim, a rizici sa ocenom od 17 do 25 veoma visokim. Ovakva klasifikacija omogućava da se pažnja i resursi usmere na rizike koji zahtevaju pojačano praćenje, pri čemu se ocene mogu menjati tokom realizacije mera u zavisnosti od stvarnih rezultata.

U okviru predloženih mera identifikovani su sledeći ključni rizici:

Tabela: Matrica rizika po posebnim ciljevima i merama

Poseban cilj

Mere

Ključni rizik

R

T

P×T

Preventivne mere

Odgovorna institucija

Pokazatelj praćenja

Postupak reagovanja

PC 1

1.1; 1.2; 1.3

Prekomerno oslanjanje na tržišne pokazatelje i neravnomeran položaj naučnih oblasti u pogledu mogućnosti saradnje sa privredom

3

3

9

Kombinovanje tržišnih i netržišnih pokazatelja i uvažavanje društvenog značaja rezultata

NITRA

Obim saradnje nauke i privrede; broj primenjenih rezultata; raspodela podrške po oblastima

Godišnja analiza efekata i korekcija kriterijuma u slučaju značajnih odstupanja

PC 2

2.1; 2.2; 2.3

Nedovoljno precizno individualno vrednovanje i mogućnost nejednakog pristupa finansiranju i podršci

3

3

9

Transparentni i višedimenzionalni kriterijumi vrednovanja, uz uvažavanje razlika između naučnih oblasti i karijernih faza

NITRA

Rezultati evaluacija; broj prigovora; struktura finansiranja i napredovanja

Preispitivanje kriterijuma i postupaka u slučaju sistematskih odstupanja

PC 3

3.1; 3.2; 3.3

Neravnomerna uključenost NIO u međunarodne programe i ograničena dostupnost međunarodnih izvora finansiranja pojedinim oblastima

3

3

9

Podrška pripremi međunarodnih projekata i jačanje institucionalnih kapaciteta za međunarodnu saradnju

NITRA

Broj međunarodnih projekata; vrednost međunarodnog finansiranja; broj partnerstava

Ciljana podrška institucijama i oblastima sa niskom međunarodnom uključenošću

PC 4

4.1; 4.2; 4.3

Relativno sužavanje prostora (ali ne i ideja) za fundamentalna i tematski otvorena istraživanja usled favorizovanja kratkoročno merljivih rezultata

3

4

12

Uključivanje dugoročnog naučnog doprinosa i društvene relevantnosti u vrednovanje i obezbeđivanje podrške interdisciplinarnim i fundamentalnim istraživanjima

NITRA

Udeo interdisciplinarnih projekata; struktura finansiranja; udeo fundamentalnih istraživanja

Periodična analiza strukture istraživanja i prilagođavanje programa finansiranja

PC 5

5.1; 5.2; 5.3

Neadekvatno prilagođavanje specifičnih rezultata društvenih i humanističkih nauka usled zahteva za neposrednom primenljivošću

3

4

12

Prilagođavanje kriterijuma specifičnostima društvenih i humanističkih nauka i uvažavanje naučnog kvaliteta i dugoročnog značaja istraživanja

NITRA

Broj istraživanja korišćenih u javnim politikama; struktura finansiranja; naučni rezultati

Periodična analiza efekata i korekcija mehanizama podrške

PC 6

6.1; 6.2; 6.3; 6.4

Nije uvek jednaka primena pravila na institute i fakultete; nedovoljno finansiranje novih organizacionih rešenja

3

2

6

Jasno definisanje nadležnosti i odgovornosti, usaglašavanje sa pravnim okvirom, uključivanje NIO i univerziteta u pripremu rešenja i višegodišnje finansijsko planiranje

NITRA

Stepen primene smernica; broj primedbi; stepen obezbeđenosti finansiranja

Periodična institucionalna i finansijska analiza i prilagođavanje rešenja

PC 7

7.1; 7.2; 7.3

Ograničena dostupnost infrastrukture i resursa i nedovoljna povezanost naučnoistraživačkih kapaciteta sa potrebama odbrambenog sistema

2

4

8

Jasno definisanje prioriteta i mehanizama saradnje i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za istraživanja od značaja za odbrambene sposobnosti

NITRA

Broj podržanih istraživanja; stepen realizacije prioritetnih programa; broj saradnji

Godišnje praćenje realizacije prioriteta i prilagođavanje programa

Skala za procenu rizika

Ocena

Verovatnoća (R)

Težina posledica (T)

1

Veoma mala

Neznatna

2

Mala

Mala

3

Srednja

Srednja

4

Visoka

Visoka

5

Veoma visoka

Veoma visoka

Klasifikacija ukupnog rizika (P × T):

· 1–4 – nizak rizik

· 5–9 – umeren rizik

· 10–16 – visok rizik

· 17–25 – veoma visok rizik

6. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE I PRAĆENJE REALIZACIJE STRATEGIJE

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija odgovorno je za koordinaciju i sprovođenje Strategije naučnog i tehnološkog razvoja u periodu od 2026. do 2030. godine. Za efikasno sprovođenje Strategije planirana su dva akciona plana: prvi obuhvata period od 2026. do 2028. godine, nakon čega će biti usvojen drugi plan za period od 2028. do 2030. godine. Ovaj pristup omogućava fleksibilnost u prilagođavanju mera, korigovanju postojećih i uvođenju novih mera radi efikasnijeg ostvarivanja zadatih ciljeva Strategije.

Akcioni plan za period od 2026. do 2028. godine definisaće mere i aktivnosti, odgovorne i partnerske institucije, kao i pokazatelje rezultata na nivou mera, ishoda na nivou operativnih ciljeva i efekata na nivou opšteg cilja. Plan uključuje i rokove za realizaciju i predviđene finansijske resurse, usklađene sa ciljevima Strategije.

Napredak u sprovođenju svake mere pratiće se kroz jasno definisane kvantitativne pokazatelje u predviđenim rokovima. Vrednovanje Strategije obuhvatiće analizu ostvarenih učinaka na nivou opštih i specifičnih ciljeva, kao i rezultata pojedinačnih mera.

Predlaže se uspostavljanje sistema periodičnih nezavisnih evaluacija sprovođenja mera, uz uključivanje domaćih i međunarodnih stručnjaka i obezbeđivanje javne dostupnosti rezultata i izveštaja o evaluaciji. Istovremeno, potrebno je definisati mehanizme za preispitivanje i reviziju mera u slučaju utvrđenog nedovoljnog učinka ili odstupanja od planiranih rezultata.

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija će u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem u Republici Srbiji pripremati izveštaje o napretku akcionih planova, koristeći podatke iz Jedinstvenog informacionog sistema (JIS). Završni izveštaj o postignutim rezultatima biće pripremljen u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i dostavljen Vladi na usvajanje u roku od šest meseci po isteku perioda važenja Strategije.

7. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE

Shodno prethodno iznetim stavovima i predloženoj Strategiji, cilj je da se do 2030. godine ukupni izdaci za naučnoistraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost uvećaju u odnosu na izdvajanja u 2024. godini, na nivo od 1,1% BDP-a.

8. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. godine za sporovođenje Strategije nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. godine za sprovođenje Strategije nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 660-8582/2026-5

U Beogradu, 3. septembra 2026. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.