Strategija · Vazduh

Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 46/2023.

Donet na osnovu: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, Zakon o klimatskim promenama.

Na osnovu člana 7. stav 3. Zakona o klimatskim promenama („Službeni glasnik RSˮ, broj 26/21), čl. 38. i 50. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18) i člana 4. stav 19. Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 4/17),

Vlada donosi

STRATEGIJU

niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine

"Službeni glasnik RS", broj 46 od 7. juna 2023.

1. UVOD

Rizici klimatskih promena po održivi razvoj Republike Srbije su očigledni. Uticaji klimatskih promena već prete, dok bi rizik u budućnosti mogao ugroziti, između ostalog, i infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, dostupnost vode i javno zdravlje.

Najnoviji podaci pokazuju prosečni porast temperature od 0,36 ºC po deceniji između 1961. i 2017. godine, dok scenariji klimatskih promena predviđaju porast između 2 ºC i 4,3 ºC do 2100. godine u poređenju sa periodom 1986–2005. godine. Prosečne količine padavina smanjene su do 10% između 1961. i 2017. godine, dok prema scenarijima klimatskih promena, prosečne godišnje padavine mogu da se smanje i do 4,5% do 2100. godine, u poređenju sa referentnim periodom 1986–2005. godina1.

S druge strane, postojeća zavisnost od ugljenika (fosilnih goriva) može ugroziti konkurentnost srpske privrede u srednjem roku i dugoročno.

Osim toga, obaveze Republike Srbije prema Zakonu o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza (u daljem tekstu: Sporazum iz Pariza) i Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (engl. United Nation Framework Convention on Climate change – u daljem tekstu: UNFCCC), nalažu dugoročno gledano značajan pomak srpske privrede ka niskougljeničnoj i klimatski prilagodljivoj ekonomiji.

Republika Srbija aktivno doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, u skladu sa principom zajedničkih, ali podeljenih odgovornosti, kao ne-Aneks I država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Republika Srbija je takođe potpisnica Kjoto protokola i Sporazuma iz Pariza.

Sporazumom iz Pariza, Republika Srbija se inicijalno obavezala da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (engl. Greenhouse gases – u daljem tekstu: GHG) za 9,8% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj nacionalno utvrđeni doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (engl.

Nationally Determined Contribution – u daljem tekstu: NDC) u skladu sa Sporazumom iz Pariza kaže da će: „Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom […] dalje definisati precizne aktivnosti, metode i rokove sprovođenjaˮ.

Sporazumom iz Pariza se od potpisnica zahteva da periodično revidiraju i ažuriraju svoje NDS-eve (počevši od 2020. godine), postepeno povećavajući svoje ambicije, odnosno obaveze u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, uzimajući u obzir nacionalne okolnosti i kapacitete.

Stoga je prvi cilj Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine (u daljem tekstu: Strategija) podrška Republici Srbiji u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma iz Pariza. Rezultati Strategije poslužili su kao osnova za reviziju prvog Nacionalno utvrđenog doprinosa, koji je, posle što je usvojen od strane Vlade, podnet Sekretarijatu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u avgustu 2022. godine. U skladu sa ažuriranim Nacionalno utvđenim doprinosom Republika Srbija se obavezala da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Republika Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) već ulaže napore da se uskladi sa politikama i akcijama EU. Okvir za klimu i energetiku EU do 2030. godine postavlja tri ključna cilja koja treba postići do 2030. godine: najmanje 40% smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (u odnosu na nivo iz 1990. godine), najmanje 32% učešća energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti od najmanje 32,5%.

Slično EU, ugovorne strane Energetske zajednice2 (engl. Energy Community – u daljem tekstu: EnC), uključujući i Republiku Srbiju, posvećene su praćenju i izveštavanju u oblastima obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i drugih informacija relevantnih za klimatske promene. Sporazum iz Pariza dalje definiše obaveze izveštavanja za period posle 2020. godine, uspostavljanjem poboljšanog okvira transparentnosti za delovanje i podršku. U tom kontekstu, Energetska zajednica usvojila je Preporuku 2018/01/MC-EnC o pripremi za izradu Integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova od strane ugovornih strana Energetske zajednice, koji se odnose na pet dimenzija Energetske unije. Uz to, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je proširen tako da uključi Uredbu (EU) 2018/1999 o upravljanju energetskom unijom i klimatskim akcijama.

Dakle, drugi cilj Strategije je da predstavi mogućnosti i preporuči poželjne opcije za usklađivanje puteva nivoa srpskih emisija gasova sa efektom staklene bašte sa onim u EU, na ekonomski prihvatljiv i društveno pravičan način.

U pomenute svrhe i u cilju procene različitih opcija ublažavanja, razvijeno je šest scenarija emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok Strategija određuje put do 2030. godine i predlaže raspon mogućnosti do 2050. godine.

Pored toga, u prvom NDC Republika Srbija naglašava svoju ranjivost, gubitke i štete povezane sa ekstremnim vremenskim događajima i potrebe za prilagođavanjem. Strategija identifikuje i opcije prilagođavanja relevantne za smanjenje emisija GHG i mere ublažavanja.

Izradu Strategije vodilo je Ministarstvo zaštite životne sredine kao nadležna institucija. Izrađena je uz finansijsku i tehničku podršku EU, tokom IPA projekta: „Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom”, dok je Strategija uglavnom rezultat bliske saradnje i stalnih konsultacija sa relevantnim zainteresovanim stranama (organima državne uprave, javnim i privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva3).

Akcionim planom za sprovođenje Strategije niskougljeničnog razvoja za period 2024–2030. godine, kao i Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom, koji će biti usvojeni u roku od godinu dana, će biti definisane aktivnosti za sprovođenje mera i postizanje ciljeva iz Strategije.

Prilog 1 – Osmotrene promene klime i projekcije buduće klime u Republici Srbiji, Prilog 2 – Informacija o postupku konsultacija prilikom izrade Strategije, Prilog 3 – Informacije o propisima koje treba usvojiti ili izmeniti i Prilog 4 – Sektorska struktura scenarija emisija, koji su odštampani uz ovu strategiju i čine njen sastavni deo.

––––––––––––––

1 Prilog 1: Osmotrne promene klime i projekcije buduće klime u Republici Srbiji.

2 Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija („Službeni glasnik RS”, broj 62/06).

3 Prilog 2: Informacija o postupku konsultacija prilikom izrade Strategije.

2. TRENUTNA SITUACIJA I VIZIJA STRATEGIJE

2.1. Okvir politika

Republika Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime 12. marta 2001. godine, a Sporazum iz Pariza 25. jula 2017. godine. Prema Sporazumu iz Pariza, u okviru svog prvog Nacionalno utvrđenog doprinosa smanjenju emisija GHG, podnesenog 30. juna 2015. godine, Republika Srbija se obavezala da će „smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8%4 do 2030. godine u poređenju sa nivoom emisija iz 1990. godine”, dok je ažurirani Nacionalno utvrđeni doprinos, koji je podnet 28. avgusta 2022. godine, utvrdio cilj od 33.3% u poređenju sa nivoom emisija iz 1990. godine. Neto ciljevi smanjenja emisija GHG za Republiku Srbiju, uključujući smanjenje i uklanjanje emisija u okviru sektora korišćenja zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva (engl. Land Use, Land Use Change and Forestry – u daljem tekstu: LULUCF), su usvojeni u decembru 2022. godine, pod Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.

Do sada su aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama u zemlji uglavnom analizirane i opisane u nacionalnim izveštajima i dvogodišnjim ažuriranim izveštajima, kao obaveze izveštavanja prema UNFCCC.

Proces evropskih integracija ubrzao je izradu Zakona o klimatskim promenama, koji je usvojen u martu 2021. godine. Ovaj zakon transponuje relevantno zakonodavstvo EU5, pružajući, između ostalog, pravni osnov za izradu i ažuriranje strategija niskougljeničnog razvoja i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte i primenu klimatskih politika i mera.

Pored ovog zakona, Republika Srbija je uvela i određene sektorske politike i mere koje doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i efikasnom prilagođavanju.

Međutim, kako je utvrđeno prilikom izrade ove strategije, još uvek nedostaju adekvatni mehanizmi i instrumenti, posebno finansijski, kao i kapaciteti za podsticanje niskougljeničnog i klimatski otpornog razvoja.

––––––––––––––

4 Za definisanje nacionalnog doprinosa korišćeni su i ciljevi iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine („Sužbeni glasnik RS”, broj 101/15).

5 Direktiva 2003/87/EK kojom se uspostavlja sistem za trgovinu emisionim jedinicama (EU-ETS).

2.1.1. Sektorske politike

Međuvladin panel o klimatskim promenama (engl. Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC) klasifikovao je sektore privrede značajne u pogledu emisija GHG, poput: energetike (uključujući energetsku industriju, saobraćaj i sektor stambenih i uslužnih zgrada), industrijske procese (uključujući, između ostalog, mineralnu, hemijsku i metalnu industriju), upotrebu proizvoda (engl. Industrial Processes and Product Use – u daljem tekstu: IPPU), poljoprivredu, šumarstvo i drugu upotrebu zemljišta, sektor otpada (uključujući odlaganje čvrstog otpada i prečišćavanje otpadnih voda). EU izveštava o emisijama iz ovih sektora kao sektora koji su uključeni u trgovinu emisijama GHG (engl. Emission Trading System – u daljem tekstu: EU ETS) i emisija koje nisu uključene u ETS (u daljem tekstu: ne-ETS).

Odluka 406/2009/EK- O zajedničkom naporu država članica da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi ispunili obaveze Zajednice o smanjenju emisija.

Uredba 525/2013/EK o mehanizmu monitoring i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i o izveštavanju o drugim informacijama u oblasti klimatskih promena, od nacionalnog i od značaja za EU

Direktiva 1999/94/EK Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. godine, koja se odnosi na dostupnost informacija potrošačima o ekonomiji goriva i emisije SO2 u pogledu prodaje novih putničkih automobila.

Istovremeno, sektorske politike, relevantne za smanjenje emisije GHG, te u tom smislu i za Strategiju, se odnose na one sektore privrede gde su emisije GHG najveće (na osnovu podataka o istorijskim emisijama GHG).

Kao i u skoro svim zemljama sveta, i u Republici Srbiji je energetski sektor (uključujući i saobraćaj) najvažniji sektor u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte koji predstavlja 80,6% ukupnih emisija u 2015. godini6.

Pravni i strateški okvir u oblasti energetike prepoznaje važnost obezbeđenja sigurnog snabdevanja energijom i dostupnosti energije i u tom okviru efikasnog korišćenja energije i promene strukture proizvodnje ka niskougljeničnim tehnologijama povećanjem udela obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: OIE) u finalnoj potrošnji.

Zakonski okvir čine:

1) Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon, 40/21 i 35/23 – dr. zakon), kojim se definišu glavni dugoročni ciljevi energetske politike i Strategija razvoja energetike, kao glavni dokument koji definiše energetsku politiku, kao i obaveza izrade Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kojim se utvrđuju nacionalni energetsko-klimatski ciljevi, kao i politike i mere za njihovo ostvarivanje;

2) Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/21);

3) Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, br. 45/21 i 35/23).

Ovi zakoni su usklađeni sa EU regulativom, a prema obavezama preuzetim u okviru Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

U skladu sa Zakonom o energetici doneti su:

1) Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, koja definiše tri glavna prioriteta: poboljšanje energetske sigurnosti, razvoj energetskog tržišta i održivi razvoj i primena obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice;

2) Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetskog sektora Republike Srbije za period do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 104/17), za period od 2017. do 2023. godine, kojom se definišu sve mere, aktivnosti i projekti koje treba preduzeti u svim energetskim sektorima;

3) a u toku je izrada nove Strategije razvoja energetike za period do 2040. godine i Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. Usklađeno sa Strategijom razvoja energetike, u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu će se definitivno utvrditi i ciljevi za udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije i povećanje energetske efikasnosti u 2030. i politike i mere za njihovo ostvarivanje.

Takođe, u 2022, godini usvojena je Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine („Službeni glasnik RS”, broj 27/22).

U skladu sa obavezom iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije i nacionalni akcioni planovi za energetsku efikasnost uvode mere i radnje koje dovode do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede, koje su u 2015. činile 8,5% ukupnih nacionalnih emisija, potiču iz upotrebe đubriva, enterične fermentacije i emisije iz upravljanja stajnjakom.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14) uzima u obzir značaj klimatskih promena kao spoljnog faktora bitnog za poljoprivrednu proizvodnju. U ovoj strategiji se pominju važnost prilagođavanja i upotrebe ostataka i otpada biomase kao obnovljivih izvora energije, kao i opšti uticaji poljoprivrede na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Srpska poljoprivredna politika praktikuje različite vrste subvencija. Neke od njih (npr. za bolju mehanizaciju, poboljšano upravljanje stajskim đubrivom i korišćenje obnovljivih izvora energije) potencijalno će doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanju (npr. sistemi za navodnjavanje). Međutim, ne postoje definisani ciljevi u pogledu smanjenja emisija GHG i ranjivosti ili prilagođavanja.

Šume u Republici Srbiji doprinose uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere fotosintezom (takozvani ponor ili sekvestracija ugljenika). U 2015. godini, količina CO2 koja je uklonjena iz atmosfere zahvaljujući šumama u Republici Srbiji7 iznosila je 4.533 ktCO2, što može da kompenzuje 7,4% srpskih emisija.

„Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije naglašava važnost očuvanja i poboljšanja stanja šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane”. Nacrt programa razvoja šumarstva sa Akcionim planom (iz 2010. godine), pruža smernice zainteresovanim stranama u vezi sa razvojem sektora i obuhvata posebne ciljeve, koji se prevashodno odnose na pošumljavanje. Takvi pristupi, odnosno ciljevi, usklađeni su sa potrebom za povećanjem ponora ugljenika u Republici Srbiji, međutim ne postavljaju se ciljevi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i oni nisu pokretači za preduzimanje aktivnosti u šumarstvu.

Pored toga, Strategijom održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 47/19) u oblasti šumarstva određuju se dugoročne osnove i ciljevi razvoja i korišćenja šuma i upravljanja šumskim zemljištem, upravljanja mogućnostima za lov i zaštite prirodnih resursa. Zakonom o o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21) predviđeno je da površina pod šumom predstavlja 41,4% ukupne površine Republike Srbije, što se smatra izuzetno ambicioznim ciljem.

Srpske šume su posebno ranjive na biotske (poput štetočina i bolesti) i abiotske (poput požara) faktore, koji će biti pogoršani klimatskim promenama. Da bi se smanjili njihovi uticaji, održivo gazdovanje šumama zahteva usvajanje praksi koje uzimaju u obzir scenarije za buduće klimatske uslove.

U 2015. godini emisije iz sektora otpada činile su 4,2% od ukupnih nacionalnih emisija. Upravljanje čvrstim otpadom u Republici Srbiji uglavnom se zasniva na odlaganju otpada na deponije. Nekoliko gradova ima postrojenja za ručno odvajanje otpada koja su manje efikasna (maksimalna separacija reciklažnih materijala je 6%), uglavnom zbog odsustva separacije na izvoru. Ovo znači da se većina organskog otpada šalje na deponije čime doprinosi emisijama GHG. Odsustvo sistema za sakupljanje i tretman deponijskog gasa znači da se isti direktno emituje u atmosferu u vidu metana (CH4). Emisije bi bile umanjene ukoliko bi se sagorevanje metana koristilo8 za proizvodnju električne i/ili toplotne energije posle čega bi bio emitovan u atmosferu kao CO2 (CO2 ima manji uticaj na globalno zagrevanje od CH4). Postojeći okvir za politiku upravljanja otpadom u Republici Srbiji delimično je usklađen sa zakonodavstvom EU, međutim, procenjeno je da je primena slabija od propisane. Politike upravljanja otpadom ne prepoznaju smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kao važan pokretač strateškog razvoja u ovom sektoru.

Prema Specifičnom planu implementacije za Direktivu Evropskog saveta 91/271/EEC o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, oko 55% ukupnog stanovništva ima pristup javnoj sanitaciji. Postoje 32 operativna postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, od kojih relativno mali broj radi u skladu sa kriterijumima projektovanja, dok ostatak nije usklađen. Tretman mulja trenutno se vrši u Subotici i Somboru, dok nekolicina drugih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nema mogućnost tretmana, što ima značajan uticaj na povećanje GHG. Prema srpskim planovima, primena direktive EU o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda planirana je do 2044. godine (pod pretpostavkom pristupanja EU 2025. godine).

––––––––––––––

6 Poslednja godina za koju su procesu izrade Strategije bili dostupni podaci o emisijama GHG.

7 Ovo odgovara kategoriji korišćenja zemljišta Šume > šume koje ostaju šume iz Nacionalnog Inventara GHG.

8 https://upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2015/12/Strategija-razvoja-sumarstva.pdf

2.2. Ranjivost i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove

Rizici od klimatskih promena za održivi razvoj Republike Srbije su očigledni. Drugi nacionalni izveštaj prema UNFCCC (engl. Second National Communication to the UNFCCC – SNC) i nacrt programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove potvrđuju porast temperature tokom perioda od 1960–2012. godine, u proseku za 0,3 °C po deceniji. Klimatski scenariji predviđaju porast temperature u rasponu od 3,8 do 4,6 °C (zavisno od klimatskog scenarija). Za period 2071–2100. godine i za veći deo zemlje predviđa se značajno smanjenje padavina u odnosu na referentni period (1961–1990. godine) tokom većeg dela sezone (osim u proleće). U letnjoj sezoni to dostiže i do 30% na gotovo celoj teritoriji Republike Srbije.

Uticaji klimatskih promena mogu, između ostalog, da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu produktivnost, dostupnost vode i javno zdravlje. Prilikom izrade ove strategije, identifikovane su mogućnosti u pogledu smanjenja ranjivosti i prilagođavanja, a na osnovu nacrta Drugog nacionalnog izveštaja prema UNFCCC i nacrta programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Ovi dokumenti podvlače tri najosetljivija sektora: poljoprivredu, šumarstvo i hidrologiju i vodne resurse. Ovi sektori su važni sa aspekta Strategije i zbog povezanosti sa potencijalima i mogućnostima ublažavanja.

Koristeći Okvir za planiranje prilagođavanja, mere prilagođavanja do 2030 i 2050. godine su bile identifikovane, za svaki od sledeća tri prioritetna sektora:

1) poljoprivreda – proizvodnja hrane;

2) šumarstvo – snabdevanje biomasom;

3) hidrologija i vodni resursi – korišćenje hidroenergetskog potencijala.

Ova tri prioritetna sektora su odabrana kao posebno ranjiva na izmenjene klimatske uslove i zbog njihovog značaja za postizanje ublažavanja posledica klimatskih promena, uz poštovanje društvenih i ekoloških aspekata.

Proizvodnja energije iz vodnog resursa, šumske ili poljoprivredne biomase zavisi, između ostalog, i od uticaja klimatskih promena na ove sektore i podsektore. U isto vreme ovi sektori značajno doprinose ekonomskim, ekološkim i socijalnim aspektima srpskog društva. Iz tog razloga prilagođavanje ovih sektora i podsektora klimatskim promenama doprinosi održivom planiranju u okviru Strategije.

Okvir za planiranje prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove je izrađen u okviru izrade ove strategije. Glavna svrha razvoja okvira je bila davanje alatki za procenu potreba za prilagođavanjem, budućih projekata, politika i mera.

2.3. Istorijski trendovi emisija gasova sa efektom staklene bašte

Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2015. godini9 bez sektora LULUCF iznosile su 61,233 kt CO2eq, što predstavlja smanjenje od 2,3% u odnosu na 2010. godinu i 24,9% u odnosu na 1990. U 2015. godini, količina uklonjenog CO2 iz atmosfere u sektoru LULUCF iznosila je 4.533 ktCO2, što predstavlja smanjenje od 19,4% u odnosu na 2010. godinu i rast od 216,6% u odnosu na 1990. godinu (Grafikon 1).

Grafikon 1: Ukupne emisije u Republici Srbiji10 (1990–2015. god.) (kt CO2eq)

Energetski sektor je daleko najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte u Republici Srbiji, iz koga dolazi 80,6% ukupnih emisija, od čega je najvažniji podsektor energetska industrija, koja obuhvata javnu proizvodnju električne i toplotne energije, rafinerije i proizvodnju goriva (što predstavlja 70% emisija iz energetskog sektora i 56% ukupnih nacionalnih emisija). Trend smanjenja od 1990. godine (21,4% u odnosu na 2015.) može se više pripisati nižoj proizvodnji, nego strukturnim reformama u sektoru. U poređenju sa 2010. godinom, emisije su smanjene za 5% u 2015. godini.

Emisije GHG u podsektorima, odnosno kategorijama energetskog sektora u 2015. godini su bile:

1) u sektoru saobraćaja 31,4% više nego u 1990. godini i 11,1% ispod nivoa iz 2010. godine;

2) emisije iz proizvodne industrije i građevinarstva su bile 46,2% niže nego u 1990. godini11 i 19,3% niže u poređenju sa 2010. Ovaj trend je posledica smanjenja aktivnosti proizvodne industrije i donekle povećanja potrošnje biomase za 137% od 2010. godine;

3) emisije u „drugim sektorima” (komercijalne, stambene i druge institucionalne zgrade i potrošnja goriva u stacionarnoj poljoprivrednoj opremi) su bile 61,5% niže u poređenju sa 1990. i 22% niže u poređenju sa 2010. godinom;

4) fugitivne emisije iz rudarskih aktivnosti i proizvodnje i prerade nafte i gasa (glavni izvor emisije CH4 u energetskom sektoru) bile su 4,7% više nego u 2010. i 34,3% niže nego u 1990. godini.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru industrijskih procesa i upotrebe proizvoda (IPPU) u stopu prate ekonomske aktivnosti. Ove emisije su u 2015. godini bile za 28,8% niže u odnosu na 1990. godinu i 16,7% niže nego u 2010. godini. Upotreba proizvoda kao zamena za materije koje oštećuju ozonski omotač porasla je za 72% do 2015. godine u odnosu na 2010. godinu12. U ovom trendu dominiraju stacionarno hlađenje i klimatizacija koristeći HFC-125, HFC-134a i HFC-143 i hlađenje u motornim vozilima koji koriste HFC-134a.

Emisije iz poljoprivrede činile su 8,6% ukupnih emisija u 2015. godini i bile su 15% ispod nivoa iz 1990. i 0,9% ispod nivoa iz 2010. godine. Emisije CH4 iz enterične fermentacije bile su 42% niže u odnosu na nivo iz 1990. godine i 2,5% u odnosu na 2010. godinu. Glavni pokretač opaženog smanjenja je smanjenje populacije mlečnih goveda. Emisije iz upravljanja đubrivom smanjene su za 38,3% u odnosu na 1990. godinu i za 5,5% u odnosu na 2010. godinu. Direktne emisije N2O povećane su do 2015. godine za 51,8% u poređenju sa 1990. godinom i 0,4% u poređenju sa 2010. godinom. Indirektne emisije N2O, koje nastaju atmosferskim taloženjem volatizovanog azota (N) i ispiranjem i ispuštanjem azotnih jedinjenja u vodu, povećale su se 47,2% u odnosu na 1990. i 1,7% u odnosu na 2010.

U sektoru LULUCF, negativne emisije znače da je sekvestracija SO213 (uklanjanje iz atmosfere putem, na primer, fotosinteze ili taloženja u tlu putem organske materije) veća od emisija gasova sa efektom staklene bašte u svakoj kategoriji korišćenja zemljišta, poput šumskog zemljišta, useva, travnjaka, močvara, naselja i drugog zemljišta. Sadržaj ugljenika u drvnim proizvodima (poput nameštaja) računa se u ukupnu vrednost ovog sektora.

U 2015. godini, količina SO2 uklonjena iz atmosfere u sektoru LULUCF iznosila je 4.533 ktSO2, što predstavlja smanjenje od 19,4% u poređenju na 2010. i povećanje od 216,6% u poređenju sa 1990. godinom. Neto negativne emisije (ponor) uglavnom su rezultat pozitivnog odnosa između sa jedne strane prirasta šumske biomase i sa druge strane seče, šuma, požara i dr., u sektoru šumarstva, (koji je samo jedan od sektora LULUCF). Prema podacima iz Nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte, koji priprema Agencija za zaštitu životne sredine, neto ponori u sektoru šumarstva u periodu 2010-2015. godine, smanjeni su za 19%, usled povećane potrošnje čvrste biomase (ogrevno drvo) i povećanog korišćenja tehničkog drveta. Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz sektora otpada smanjile su se od 1990. godine za 29,9%, a od 2007. godine za 0,7%, uglavnom zbog smanjenja odlaganja industrijskog otpada na zemljište i smanjenja emisija iz otpadnih voda. Naime, emisije iz otpadnih voda su smanjene za 29,9% od 1990. godine i 3,9% u odnosu na 2010. godinu, najviše zbog smanjenja emisija iz industrijskih otpadnih voda.

––––––––––––––

9 2015. je poslednja korišćena godina za koju su istorijski podaci unešeni u model. To znači da se emisije GHG do 2015. godine temelje na stvarnim emisijama GHG, procenjenim na osnovu Nacionalnog inventara emisija GHG, koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine i da su emisije od 2016. nadalje rezultat modelovanja.

10 Izvor: Izveštaj o Rezultatu 2: Osnovni nacionalni scenariji za emisije gasova sa efektom staklene bašte za 2020, 2030. i 2050. godinu (Projekat IPA Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom), na osnovu informacija dobijenih od Agencije za zaštitu životne sredine.

11 Industrijska postrojenja sa kombinovanom proizvodnjom toplote i električne energije su uključena u sektor proizvodnje energije.

12 Prva upotreba F-gasova je prijavljena za Republiku Srbiju 1997. godine.

13 Sekvestracija se takođe naziva i poniranje ili uklanjanje.

2.4. Vizija

Prethodno opisana situacija, dugoročni zahtevi Sporazuma iz Pariza u pogledu uravnoteženja globalnih emisija i ponora GHG u drugoj polovini 21. veka kao i proces pristupanja EU predstavljaju osnov za dugoročnu viziju Strategije.

Vizija je da će, do 2050. godine, Republika Srbija biti niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom koja građanima omogućava nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u klimatski otpornom društvu.

Vizija i strategija podrazumevaju da se borba protiv uzroka i posledica klimatskih promena vodi na društveno pravičan i ekonomski isplativ način način koji uključuje pristup održivog razvoja na osnovu kog će biti izgrađeno pravednije, ravnopravnije i klimatski otporno društvo; privreda pod istim uslovima uspešno takmičiti sa drugim ekonomijama, a životna sredina će biti zaštićena u korist budućih, ali i sadašnjih generacija.

3. SCENARIJA EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

Za potrebe Strategije i postizanje klimatske vizije analizirano je šest scenarija emisija gasova sa efektom staklene bašte14: osnovni scenariji, B1 i B2 (koji ne predviđaju uvođenje novih mera usmerenih na smanjenje emisija GHG), i četiri scenarija za ublažavanja (usmerenih na smanjenje emisija GHG, uključujući implementaciju zakonodavstva EU).

Scenariji B1 i B2 pretpostavljaju da neće biti drugih klimatskih politika i mera, osim onih usvojenih do 2015. godine, dok B1 ne razmatra punu primenu Trećeg Akcionog plana za energetsku efikasnost („Službeni glasnik RSˮ, broj 1/17) i Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 53/13), što su obaveze iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Stoga se scenario B1 neće smatrati relevantnim za Strategiju.

Svi scenariji razrađeni su pomoću modela15 koji se koriste i u EU za definisanje ciljeva i puteva za periode do 2020, 2030. i 2050. godine i odgovarajućih politika i mera, dok su i nacionalne okolnosti uzete u obzir. Polazna godina koja je uzeta kao referentna vrednost (engl. benchmark) za izražavanje smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte je 2010. godina. Zato su napori za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte prikazani u odnosu na nivo iz 2010. godine. Pored toga, kako bi se uporedilo smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte sa prvim NDC, ovi napori su takođe prikazani u odnosu na 1990. godinu, međutim, postizanje ciljeva će biti praćeno i o njima će biti izveštavano u odnosu na 2010. godinu.

––––––––––––––

14 Analiza scenarija je postupak analize mogućih budućih događaja, uz razmatranje alternativnih mogućih ishoda (koji se ponekada zovu „altretnativni svetovi”). U tom smislu, analiza scenarija ne pokušava da pokaže jednu tačnu sliku budućnosti. Umesto toga, ona predstavlja nekoliko alternativnih budućih kretanja. Za razliku od predviđanja, analiza scenarija se ne zasniva na ekstrapolaciji prošlosti ili proširenju prošlih trendova i ne očekuje da će prethodna zapažanja ostati validna i u budućnosti. Aaker, David A. (2001). Strateško upravljanje tržištem Njujork John Vilei & Sons. 108, ISBN 978-0-471-41572-5. / Bea, F.Ks., Haas, J. (2005). Strateški menadžment. Štutgart: Lucije i Lucije. 279 i 287 itd.

15 Za pripremu Strategije korišćeni su modeli GEM-E3, PRIMES i CAPRI.

3.1. B2 – Osnovni scenario

B2 Osnovni scenario16, pretpostavlja da do 2050. godine neće biti usvojene druge politike i mere koje utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte17 osim onih iz 2015. godine i pune primene Trećeg akcionog plana za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: APEE) i Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: NAPOIE), u skladu sa obavezama.

Prema scenariju B2, emisije će se povećati za 0,9% u 2020. godini, 2,5% do 2025, 3,2% do 2030. i 10,7% do 2050. godine u poređenju sa nivoom iz 2010. (Grafikon 2). Za 2030. godinu, posle razdvajanja18 emisija po sektorima, projektovano je povećanje u energetskoj industriji, saobraćaju, povećanje fugitivnih i emisija iz sektora IPPU. Pokazuje se da će se u istom periodu emisije smanjiti u proizvodnoj industriji i građevinarstvu, drugim sektorima (stambeni i poslovni), poljoprivredi i otpadu. U 2050. godini, doći će do smanjenja emisija iz proizvodne industrije, drugih sektora i otpada. U svim ostalim sektorima one će se povećati.

U poređenju sa 2005. godinom, izračunato je da se emisije smanje za 5,1% do 2030. godine i povećaju za 1,9% do 2050. godine, dok u poređenju sa 1990. godinom, projektovano je da se emisije smanje za 20,7% do 2030. godine i za 14,9% do 2050. godine.

Grafikon 2: Emisije GHG u osnovnom scenariju B2 (kt SO2eq)

B2 scenario pokazuje očekivani stalni porast emisija GHG u periodu od 2020. godine tokom 2030. do 2045. godine, posle čega sledi privremeni pad emisija do 2050. godine. Privremeni trend pada rezultat je očekivanog prestanka rada19 postojećih glavnih elektrana na lignit, njihove postepene zamene novim elektranama sa višim standardima u pogledu efikasnosti tokom perioda 2040–2050, kao i zbog nepostojanja klimatskih politika i nedostatka mera za podsticaj obnovljivih izvora energije.

––––––––––––––

16 Osnovni scenario B2 je, dakle, odabran kao osnova za poređenje scenarija za ublažavanje. Scenario B2 može se smatrati scenarijem nepristupanja EU, iz razloga što ne uzima u obzir svo relevantno zakonodavstvo EU.

17 Za opis analiziranih scenarija pogledati poglavlje o scenarijima ublažavanja (u nastavku).

18 Detaljna informacija za osnovni scenarijo se nalazi u Aneksu D: Podela scenarija emisija po sektorima.

19 Na osnovu podataka Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbijeˮ.

3.2. Scenariji ublažavanja GHG

Scenariji ublažavanja značajno odstupaju od putanje emisija Republike Srbije iz osnovnog scenarija B2, počevši od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte od 2020. godine. To su:

1) Scenario M1: Osnovni scenario B2 uz implementaciju EU-ETS-a (Evropskog sistema za trgovinu emisijama);

2) Scenario M2: Implementacija celokupnog zakonodavstva EU, u potpunosti transponovanog i sprovedenog, čime se postiže smanjenje emisija GHG od 33,3% u poređenju sa 1990. godinom i 32,3% OIE20 do 2030. godine; dok će konačni ciljevi za udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije i povećanje energetske efikasnosti u 2030. godini biti definisani Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom. U cilju povećanja ambicije i doprinosa ostvarenju cilja od 1,5 0C, razrađuju se dva dodatna scenarija;

3) Scenario M3: Republika Srbija pojedinačno postiže ciljeve EU za 2030. godinu (što predstavlja smanjenje GHG od 40% u poređenju sa 1990. godinom, 32% OIE do 2030. godine i povećanje energetske efikasnosti od 32,5%);

4) Scenario M4: Republika Srbija teži da postigne 80% smanjenja emisija GHG 2050. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Scenario M1 pokazuje da samo uvođenje cene na ugljenik nije dovoljno za promociju uvođenja obnovljivih izvora energije do 2030. godine, čak ni do nivoa trenutne obaveze prema Energetskoj zajednici, koja je postavljena na 27% bruto finalne potrošnje do 2020. godine. Stoga je ovaj scenario isključen iz dalje analize u okviru Strategije. U pogledu EU-ETS, mora se nastaviti usklađivanje sa sistemom trgovanja emisijama EU i/ili razmotriti uvođenje drugih instrumenata za određivanje cena ugljenika u periodu između 2025. i 2029. godine, kako bi se osigurala nesmetana primena EU-ETS ulaskom u EU i omogućilo postepeno prilagođavanje zainteresovanih strana (energetika, industrija, domaćinstva) na okruženje uslovljeno borbom protiv klimatskih promena.

U scenariju M2, rezultati modelovanja pokazuju da se postepenom transpozicijom i primenom celokupnog zakonodavstva EU postiže smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13,2% do 2030. i 55% do 2050. godine, u poređenju sa 2010. godinom. Ovaj scenario predstavlja očekivan doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte Evropske unije do 2030. godine, prodiranju OIE i poboljšanju energetske efikasnosti.

Uzimajući u obzir da scenario M2 pretpostavlja smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33% u poređenju sa 1990, a do 2030. godine, dok je prvim NDC izražen potencijal za smanjenje emisija od 9,8%, ovaj scenario pokazuje značajno veću ambiciju Republike Srbije, kao što je preporučeno Sporazumom iz Pariza. Ove dve obaveze se ne odnose na sektor LULUCF.

Scenario M3 uključuje dodatne mere i predstavlja veću ambiciju do 2030. godine, sa smanjenjem od 40% u poređenju sa 1990, što predstavlja smanjenje emisija za 28,7% u poređenju sa 2010. i 59,7% do 2050. godine u poređenju sa 2010. i istovremeno 45,2% u poređenju sa 1990. Veći doprinos ciljevima EU za 2030. godinu počiva na povećanju napora u sektoru energetike, poljoprivrede i otpada, u poređenju sa scenarijom M2.

Na kraju, najambiciozniji scenario M4 pretpostavlja smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 80% u poređenju sa 1990. do 2050. godine. Međutim, sa trenutno dostupnim tehnologijama i na ekonomski isplativ način, praktično je nemoguće postići tako velika smanjenja emisija u sledećih 30 godina. Uz trenutno dostupne tehnologije, smanjenje emisija GHG moglo bi dostići 76,2% u odnosu na 1990. do 2050. godine.

Rezultati modelovanja pokazuju da je scenario M4 optimalno isplativ put ka ostvarenju smanjenja emisija od 80%, za period do 2030. godine, ima sličnu putanju kao u scenariju M3. Sa oba scenarija se postiže podjednako isplativ potencijal OIE u 2030. godini, odnosno udeo od 36,0%. Stoga je učešće od 36,0% OIE do 2030. godine, gornja granica postizanja smanjenja emisije na ekonomičan način.

Mora se napomenuti da svi isplativi putevi smanjenja emisija imaju za cilj postepeno izbacivanje uglja što je pre moguće. Zbog toga će korišćenje uglja u Republici Srbiji prestati ne kasnije od 2050. godine. Generalno, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koje bi se moglo postići različitim scenarijima predstavljeno je u Tabeli 1.

Tabela 1: Potencijal smanjenja emisija GHG prema različitim scenarijima

Scenario

Ciljna godina / godina za poređenje

Smanjenje emisija GHG (%)

Ciljna godina / godina za poređenje

Smanjenje emisija GHG (%)

Ciljna godina / godina za poređenje

Smanjenje emisija GHG (%)

2030/2010.

13,2

2030/2005.

20,1

2030/1990.

33,3

2050/2010.

55,0

2050/2005.

58,6

2050/1990.

65,4

2030/2010.

28,7

2030/2005.

34,4

2030/1990.

45,2

2050/2010.

59,7

2050/2005.

62,9

2050/1990.

69,0

2030/2010.

26,4

2030/2005.

32,2

2030/1990.

43,4

2050/2010.

69,1

2050/2005.

71,6

2050/1990.

76,2

U zavisnosti od scenarija ublažavanja, nivo emisija GHG u 2070. će biti 22,917 Mt SO2eq sa scenarijom M1, 17,309 Mt SO2eq sa M2, 9,222 Mt SO2eq sa M3 i 7,627 Mt SO2eq sa M4, dok će se, ukoliko se ne primene nikakve mere, popeti na 48,002 Mt SO2eq (B2 osnovni scenario).

––––––––––––––

20 Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, kako je utvrđeno u skladu s odredbama Direktive (EU) 2018/2001 o promociji upotrebe energije iz obnovljivih izvora i usled rekalkulacije udela potrošnje biomase u domaćinstvima.

3.3. Troškovi i ključni društveni, ekonomski i ekološki indikatori

3.3.1. Troškovi

Svi scenariji za smanjenje emisija GHG povlače za sobom izvesne troškove.

Modelovanje pokazuje da je za Srbiju najskuplji scenario ako prilikom donošenja strateških odluka ignoriše troškove vezane za klimatske promene, nastavljajući putanju emisija kao što je pretpostavljeno u osnovnom scenariju B2, uz ulazak u EU. U slučaju takvog „nečinjenja”, ukupni dodatni sistemski troškovi21 za energetski sektor procenjuju se na 108 milijardi evra u periodu 2020–2050. godine, EU-ETS troškovi za emisije se primenjuju od pretpostavljenog datuma pune implementacije EU-ETS (2030).

Grafikon 3 pokazuje da su ti sistemski troškovi „nedelovanja” viši od dodatnih sistemskih troškova, koji se odnose na aktivnosti iz M2 i M3 scenarija ublažavanja. Dodatni sistemski troškovi samo u sektoru energetike u slučaju ne preduzimanja nikakvih mera, su za 48 milijardi evra viši nego dodatni sistemski troškovi (u svim sektorima) u scenariju M2, 32 milijardi evra viši nego u M3 i 2 milijardi evra niži od troškova scenarija M4, u periodu od 2020–2050. godine (Tabela 2).

Mora biti primećeno, ipak, da ove procene troškova „nedelovanja” ne uzimaju u obzir EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika – Carbon Border Adjustment Mechanism – u daljem tekstu: CBAM , za koji se očekuje da će se primenjivati posle 2026. godine na izvoze pojedinih roba u EU (gvožđe i čelik, cement, aluminijum, đubriva i električnu energiju). Kao takvi, troškovi „nedelovanja” su verovatno čak i viši od onih modeliranih.

Tabela 2: Sistemski troškovi nepreduzimanja nikakvih mera u poređenju sa ukupnim troškovima energetskog sistema i troškovima ulaganja u neenergetske sektore u različitim scenarijima emisija GHG za period 2020–2050. godine (u milijardama evra)

Scenario

Troškovi „nedelovanja”

108

Dodatni sistemski troškovi energetskog sistema i troškovi ulaganja u neenergetske sektore

110

Razlika u poređenju sa „nedelovanjem”

-48

-32

Grafikon 3: Sistemski troškovi nečinjenja i troškovi22 scenarija ublažavanja (milijardi evra)

Većina dodatnih sistemskih troškova u scenariju M2 čine dodatni sistemski troškovi energetskog sektora (46,2 milijarde evra), koji je u potpunosti ili delimično podložan prenošenju na potrošača, uzimajući u obzir uslove tržišta.

Njih prate drugi sektori (stambeni, institucionalni i poslovni) sa 12,7 milijardi evra i proizvodna industrija i građevinarstvo sa 8,3 milijardi evra.

Dodatni sistemski troškovi svih preostalih sektora (IPPU, poljoprivreda, šumarstvo, otpad) se procenjuju na 0,9 milijardi evra, dok sektor saobraćaja ukazuje na negativne dodatne sistemske troškove23 u periodu od 2020–2050. godine, zbog budućih ušteda goriva predviđanih u zakonodavstvu EU u oblasti klime.

Sa povećanjem ambicija (kao u scenarijima M3 i M4) u periodu 2020–2050. godine, dodatni sistemski troškovi energetskog sektora blago se smanjuju (zbog većeg korišćenja OIE, na primer, koji nemaju tekuće troškove vezane za emisije ugljenika i mnogi od njih nemaju troškove goriva, kao što je hidro, vetar, solarna), dok se dodatni troškovi stambenog i komercijalnog sektora povećavaju (zbog povećanja cene električne energije). U preostalim sektorima (IPPU, poljoprivreda, šumarstvo, otpad) dodatni troškovi se povećavaju za 0,9 milijardi evra u M2, do 1,8 milijardi evra u M3 i 3,4 milijardi evra u scenariju M4, usled uvođenja dodatnih i intenziviranja postojećih mera (posebno u poljoprivrednom sektoru).

––––––––––––––

21 Ukupni sistemski troškovi obuhvataju sve troškove koje imaju operateri (kao što su plaćanja anuiteta i direktnih ulaganja u energetsku efikasnost, varijabilni troškovi rada i održavanja, gorivo, električna energija i troškovi nabavke za distribuiranu paru/toplotu, koji odražavaju sve troškove koji nastaju kod dobavljača energije, uključujući troškove emisije ugljenika, itd.; direktna plaćanja poreza i troškovi usled gubitaka – kompenzacije prihoda usluga koja se primenjuje za stanovanje, usluge i prevoz pojedinaca), kao i troškove koji ostatak privrede mora da plati da bi dobio potrebne energetske usluge. Ukupni dodatni sistemski troškovi procenjuju se u poređenju sa osnovnim scenarijem.

22 Za energetski sektor su uključeni ukupni sistemski troškovi.

23 Ovo znači da su sistemski troškovi u transportnom sektoru niži u scenariju M2 nego u B2.

3.3.2. Društveni, ekonomski i ekološki uticaji

Identifikacija najprikladnijeg načina za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte zavisi od troškova, kao i od društvenih, ekonomskih i uticaja na životnu sredinu. Kako bi se definisao društveno pravedan i isplativ put smanjenja emisija GHG, procenjeni su uticaji na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), na zaposlenost i na udeo troškova za energiju u domaćinstvu, za različite scenarije ublažavanja. Rezultati o ekonomskom uticaju primene mera dobijeni su korišćenjem GEM E3 modela uz uvažavanje nacionalnih okolnosti. Međutim, rezultati primene ovog modela mogu biti različiti u zavisnosti od toga u kojoj meri su nacionalne specifičnosti uzete u obzir kao i mogućnosti njihove kvantifikacije.

Uticaji scenarija M2, M3 i M4 na rast BDP-a su veoma ograničeni. U periodu od 2020–2050. godine, projektovani prosečni godišnji rast BDP-a u Republici Srbiji24 je 3,77% u B2, 3,68% u M2, 3,68% u M3 i 3,64% u M4, dok su efekti na rast BDP-a -1,0% u M2, -3,5% u M3 i -3,4% u M4 do 2030. godine, dok su ti efekti -1,6% u M2, -1,8% u M3 i -3,9% u M4 do 2050. godine. Imajući u vidu rast BDP-a, ovi efekti su mali.

U svim scenarijima postoji određeni neto gubitak radnih mesta25: -1,4% u M2, -2% u M3 i -2,1% u M4 u 2030. godini i -2% u M2, -1,7% u M3 i -2,5% u M4 u 2050. Ovi neto gubici su uglavnom posledica smanjenja radnih mesta u sektorima koji se vezuju za fosilna goriva i, u određenoj meri, u poljoprivredi26. Međutim, ti se gubici mogu transformisati u nova radna mesta u sektorima koji se odnose na obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, građevinarstvo, u šumarstvu i sektorima koji su povezani sa šumarstvom, ukoliko se recikliraju prihodi iz EU ETS-a i/ili drugih instrumenata za određivanje cena ugljenika, kada budu primenjeni (vidi pododeljak 5.2.1).

Ako se investicije finansiraju iz kredita, dok se prihodi od aukcija iz ETS27 ili drugih instrumenata za određivanje cena ugljenika, kada budu primenjeni, koriste za podršku merama za borbu protiv klimatskih promena28 i, umesto za smanjenje javnog duga, efekti na BDP mogu da budu blago pozitivni u M2 i M3, kao i na neto zaposlenost (što znači da se stvara više radnih mesta nego što se gubi). Ostali relevantni uticaji za procenu troškovno najefektivnije i socijalno pravične tranzicije srpskog društva predstavljeni su u Tabeli 3.

Tabela 3: Ključni socijalni, ekonomski i ekološki uticaji scenarija ublažavanja u poređenju sa osnovnim scenarijem B2

Pokazatelj

2030.

2050.

Smanjenje emisija GHG [ktSO2e u poređenju sa B2]

10.254

19.958

18.510

41.195

44.105

50.009

Kumulativni dodatni troškovi energetskog sistema [miliona evra]

2.397

7.403

5.344

58.999

74.436

106.942

Izloženost cenama ETS-a [miliona evra]

809

621

675

33.050

26.521

27.109

Efekti na rast BDP-a [%]

-1,0%

-3,5%

-3,4%

-1,6%

-1,8%

-3,9%

Udeo troškova za energiju u potrošnji domaćinstva (u odnosu na B2) [%]

+1,1%

+2,3%

+2,0%

+2,7%

+2,8%

+5,3%

Uticaji na životnu sredinu (RM2,5) [%]

-7,0%

-26,7%

-23,5%

-28,7%

-49,1%

-39,7%

Uticaji aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena na životnu sredinu mogu se izraziti odnosom između emisija GHG i RM2,529. Uopšteno, što je značajnije smanjenje emisija GHG kroz zamenu čvrstih goriva, veće je i smanjenje emisija RM2,5. Izuzetak je, na primer, upotreba biomase u domaćinstvima koja smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali povećava emisije RM2,5. To je razlog za veće emisije RM2,5 u scenariju M4 nego u M3 do 2050. godine. Takođe, uticaji na životnu sredinu (izraženi emisijom RM2,5) su pozitivni u svim scenarijima.

Na osnovu prethodnih podataka iz Tabele 3, očigledno je da se scenario M2 može smatrati „neizbežnim” kada se Republika Srbija pridruži EU, kao i da on predstavlja lakši način za smanjenje emisija sa najmanje dodatnih troškova za srpsku ekonomiju i društvo, ali i u pogledu uticaja na rast BDP-a, zaposlenja i udela troškova za energiju u potrošnji domaćinstava, posebno do 2030. godine.

Međutim, do 2050. godine scenariji M2 i M3 postiže slično smanjenje emisija koristeći dva različita načina. Dok M3 postiže dublje smanjenje emisije u kratkom roku (do 2030. godine), scenario M2 počinje sporijim tempom i povećava nivo smanjenja emisija u periodu 2030-2040. Smanjivanje emisije bržim tempom (kao u slučaju M3), u poređenju sa istim smanjenjem emisija sporijim tempom (M2) u istom vremenskom periodu, zahteva dodatna sredstva i pojačava društveno-ekonomske uticaje. Stoga bi scenario M3 do 2030. godine uključivao dodatne sistemske troškove od oko 5 milijardi evra u poređenju sa scenarijem M2.

Scenario M4 predstavlja najveće smanjenje emisije do 2050. godine i zahteva najveće dodatne troškove. Na osnovu toga ima veći uticaj na BDP i zaposlenost od scenarija M2 i M3. Scenario M4 takođe rezultira najvećim povećanjem učešća troškova za energiju u potrošnji domaćinstava, i u 2030. i u 2050. godini. Čitav put ka realizaciji scenarija M3 i M4 (od 2020. do 2050. godine) mogao bi se postići dodatnom finansijskom i tehnološkom podrškom međunarodne zajednice i EU, pored one koja je potrebna za primenu M2.

––––––––––––––

24 Makroekonomski scenariji su modelovani korišćenjem modela GEM-E3, koji je primenjeni model opšte ravnoteže koji pruža detalje o makroekonomskoj situaciji i njenoj interakciji sa životnom sredinom i energetskim sistemom.

25 Neto broj radnih mesta je jednak razlici između otvorenih i zatvorenih radnih mesta u datom periodu.

26 Smanjenje potreba za radnom snagom u sektoru poljoprivrede mnogo je značajnije u osnovnom scenariju zbog strukturnih reformi i povećanja efikasnosti u sektoru nego u scenarijima ublažavanja usled primene mera protiv klimatskih promena.

27 Aukcija je zadati metod raspodele emisionih jedinica unutar sistema trgovine emisijama EU. To znači da preduzeća moraju na aukcijama da kupuju sve veći broj emisionih jedinica, tj. u iznosu njihovih godišnjih emisija GHG.

28 To se obično naziva recikliranje prihoda od EU ETS-a.

29 Emisije čestica čiji je aerodinamički prečnik manji od ili jednak 2.5 μm

4. OPŠTI I POSEBNI CILJEVI

Na osnovu rezultata, putanja emisija GHG definisana u M2 do 2030. godine kao i niz opcija, scenarija M2 do M4 do 2050. godine, preporučuje se kao isplativ i društveno pravedan način za postizanje klimatske vizije.

Na osnovu prethodno izloženih rezultata (potencijal za smanjenje emisije GHG, uticaj na društvene, ekonomske i ekološke parametre), preporučuje se scenario M2 do 2030. godine.

Od 2030. do 2050. godine, raspon mogućih načina za ublažavanje između scenarija M2 i M4 ostavlja otvorene mogućnosti za buduće odluke, za koje iskustvo u primeni ove Strategije može biti od koristi.

Pored toga, ovaj pristup je u skladu sa rezultatom Strateške procene uticaja na životnu sredinu, u čijem izveštaju se navodi da „scenariji M3 i M4 imaju daleko pozitivniji uticaj na životnu sredinu, ali njihova realna izvodljivost mora da se vrednuje i drugim analizama (pre svega ekonomskim, ali i društvenim)”, kao i principima Sporazuma iz Pariza (povećanje ambicije tokom vremena).

Polazeći od ovog pristupa, opšti cilj ove strategije je:

Smanjenje nacionalnih emisija GHG (bez sektora LULUCF) za 13% do 2030. i najmanje za 55% do 69% do 2050. godine u odnosu na 2010. godinu.

Ova smanjenja emisija GHG (bez LULUCF) čine smanjenje od 20% u 2030. godini i najmanje 59% do 72% u 2050. u odnosu na 2005. godinu i smanjenje emisija od 33% u 2030. godini i najmanje 65% do 76% do 2050., u poređenju sa nivoom emisija iz 1990. godine. Pri primeni ovih smanjenja emisija na sektore pokrivene EU odlukom o raspodeli tereta Republika Srbija može da smanji emisije pokrivene EU odlukom o raspodeli tereta za 11,2% do 2030. godine u odnosu na 2005. godinu.

Takvo smanjenje emisija GHG na nacionalnom nivou, ne računajući sektor LULUCF, rezultat je smanjenja emisija u proizvodnji električne i toplotne energije za 17% do 2030. i između 78% i 89% do 2050. godine u odnosu na 2010. godinu, a povećanjem energetske efikasnosti i OIE u industrijskom sektoru za 15% do 2030. i između 37% do 55% do 2050. godine i u stambenom i komercijalnom sektoru za 40% do 2030. i između 70% do 78% do 2050. godine, u poređenju sa 2010. godinom. Doprinos ostalih sektora predstavljen je kroz posebne ciljeve.

Ukupno smanjenje emisija GHG zasniva se na smanjenju emisija u različitim privrednim sektorima i njihovim apsorbovanjem od strane šuma.

Da bi bili usklađeni sa zakonodavstvom i praksom EU, posebni ciljevi za ispunjenje opšteg cilja Strategije mogu se definisati kao:

Poseban cilj 1: Smanjenje emisija GHG koje će biti obuhvaćene EU-ETS-om za 15,0% do 2030. godine i između 66,4% i 76,8% do 2050. u poređenju sa 2010. godinom.30

Ovaj poseban cilj jednak je smanjenju emisija GHG koje će biti obuhvaćene EU-ETS-om za 24,4% u 2030. i između 70,1% i 79,4% do 2050. u odnosu na 2005. godinu31.

Posebni cilj 2: Smanjenje emisija GHG koje neće biti obuhvaćene EU-ETS-om za 9,7% do 2030. godine i između 33,5% i 54,5% do 2050. u poređenju sa 2010. godinom.

Ovaj specifični cilj jednak je smanjenju emisija GHG koje neće biti obuhvaćene EU-ETS-om za 11,2% u 2030. i između 34,6% i 55,2% do 2050. u poređenju sa 2005. godinom.

U okviru ovog specifičnog cilja, definisani su sledeći sektorski ciljevi, u poređenju sa 2010. godinom:

1) smanjenje emisija GHG povećanjem energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u industrijskom sektoru32 za 15% do 2030. i između 37%–55% do 2050. godine, a u stambenom i komercijalnom sektoru za 40% do 2030. i između 70% i 78% do 2050. godine koji će definitivno biti utvrđeni Integrisanim energetskim i klimatskim planom;

2) ograničenje rasta emisija GHG u saobraćajnom sektoru na 10% do 2030. godine i smanjenje emisija za 30% do 54% do 2050. godine;

3) ograničenje rasta emisija GHG u industrijskim procesima i upotrebi proizvoda33 na 7% do 2030. godine i zadržavanje emisija na nivou između +3% do -3% do 2050. godine;

4) smanjenje emisija GHG u poljoprivredi za 15% do 2030. godine i njihovo zadržavanje na od +2% do -24% do 2050. godine;

5) smanjenje emisija GHG u sektoru otpada za 13% do 2030. i na nivou između 29% i 69% do 2050. godine u poređenju sa 2010.

Emisije i njihovo uklanjanje iz sektora LULUCF nisu uključene u emisije obuhvaćene posebnim ciljevima 1 i 2. U tom kontekstu, nameće se poseban cilj koji je fokusiran na šumarstvo:

Poseban cilj 3: Povećanje ponora ugljenika u šumama za 17% do 2030. i između 22% i 132%34 do 2050. godine, u poređenju sa 2010. godinom.

Poseban cilj 4: Očuvanje potencijala mera ublažavanja, utvrđenih do 2030. i 2050. godinu, povećanjem otpornosti na klimatske promene u prioritetnim sektorima35.

Sledeće mere prilagođavanja i opcije su prepoznate su kao najvažnije do 2030/2050. godine, za svaki od ova tri sektora:

1) poljoprivreda – proizvodnja hrane:

(1) novi sistemi za navodnjavanje i efikasnije korišćenje postojećih sistema,

(2) višenamenske male akumulacije i stajaće vode (jezera, bare) i višenamenske akumulacije za vodosnabdevanje, navodnjavanje, kontrolu erozije, korišćenje u ekosistemu,

(3) prilagođavanje tehnologija gajenja (odabir vrsta i agrotehničkih mera);

2) šumarstvo – snabdevanje biomasom:

(1) pošumljavanje novog zemljišta uz mapiranje staništa i korišćenjem vrsta drveća prilagođenih na izmenjene klimatske uslove,

(2) promena prakse upravljanja šumama u pravcu „prirodi bliskog gazdovanja šumama”,

(3) uvođenje pristupa „klimatski pametnog šumarstva”;

3) hidrologija i vodni resursi – proizvodnja električne energije iz vodnih resursa:

(1) izgradnja vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozije i bujica i preduzimanje dodatnih mera zaštite u slivu,

(2) unapređenje sistema za osmatranje, prikupljanje podataka i sistema rane najave,

(3) povećanje kapaciteta za skladištenje vode.

Poseban cilj 5: Promovisanje prelaska na klimatski neutralnu ekonomiju i društvo otporno na klimatske promene

Aktivnosti u vezi s promovisanjem su horizontalne i biće realizovane, između ostalog, kroz obrazovanje, obuku za nove veštine, izgradnju kapaciteta i podizanje svesti. Izrađen je spisak različitih mera čije će sprovođenje obezbediti ispunjenje posebnih, a time i opštih ciljeva Strategije. Ove mere, njihovi efekti, uticaji, odgovorne institucije, rokovi i druge informacije, koje obezbeđuju praćenje i izveštavanje o merama, detaljno su opisane u delu „Opis mera uključenih u Strategiju”, dok su osnovne informacije date u narednim glavama Strategije.

––––––––––––––

30 Zbog tržišne prirode EU-ETS-a, ciljani rezultat uključen u ovaj poseban cilj je indikativan.

31 Smanjenja emisija se predstavljaju u odnosu na 2005. godinu s obzirom da se od 2005. g. emisije u EU dele na one koje su uključene EU-ETS-om i one koje su pokrivene Odlukom o zajedničkom naporu (ne-ETS).

32 Deo proizvodnje koji nije obuhvaćen EU-ETS-om.

33 Proizvodi koji zamenjuju supstance koje oštećuju ozonski omotač.

34 Povećanje neophodno da bi se postigao cilj od 41,4% optimalne šumovitosti u skladu sa Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 88/10).

35 Prioritetni sektori su: poljoprivreda – prehrambena industrija; šumarstvo – proizvodnja bioenergije i vodni resursi – proizvodnja električne energije iz vodenih resursa.

5. MERE I NJIHOVI UTICAJI

5.1. Mere

Predložene su konkretne mere koje obezbeđuju ostvarivanje vizije Strategije, kroz realizaciju posebnih i opštih ciljeva, koji su dati u Tabeli 4. U ovoj tabeli su identifikovane i zainteresovane strane, na koje se ove mere odnose i na koje će imati uticaj36.

Tabela 4: Mere za postizanje ciljeva i identifikacija zainteresovanih strana

Poseban cilj

Mera

Zainteresovane strane

Poseban cilj 1: Smanjenje emisija GHG koje će biti obuhvaćene EU-ETS-om za 15,% u 2030. godini i između 66,4% i 76,8% do 2050. u poređenju sa 2010. godinom

Usklađivanje sa sistemom trgovanja emisijama EU i/ili uvođenje drugih

instrumenata za određivanje cena ugljenika

Javna komunalna preduzeća i odgovarajući lanac vrednosti (rudarski sektor), nezavisni proizvođači, operator prenosnog i distributivnog sistema, industrija koja podleže ETS-u, potrošači električne energije i drugih proizvoda koji podležu ceni SO2 i zainteresovane strane u lancu snabdevanja biomasom

Povećanje upotrebe OIE u proizvodnji električne energije

Unapređenje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja kogeneracije i OIE u sistemima daljinskog grejanja

Opštine, jedinice lokalne samouprave, kao i relevantne zainteresovane strane u lancu snabdevanja biomasom

Poseban cilj 2: Smanjenje emisija GHG koje neće biti obuhvaćene EU-ETS-om za 9,7% u 2030. godini i između 33,5% i 54,5% do 2050. u poređenju sa 2010. godinom.

Uvođenje cene na ugljenik i akcize na finalnu potrošnju energije

Svi krajnji korisnici energije proizvedene iz fosilnih goriva iz sektora industrije37, stambenog i tercijarnog sektora

Industrija

Unapređenje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja OIE u industriji

Kompanije, potrošači

Domaćinstva i tercijarni sektor

Poboljšanje efikasnosti električnih uređaja u domaćinstvima38

Potrošači

Unapređenje termičkog integriteta39 domaćinstava

Građevinske firme i odgovarajući lanac vrednosti (dobavljači materijala); potrošači (vlasnici domaćinstava)

Unapređenje energetske efikasnosti infrastrukture za grejanje i hlađenje i promocija korišćenja OIE u domaćinstvima

Dobavljači opreme, instalacioni subjekti, potrošači

Unapređenje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja OIE u tercijarnom sektoru

Privatni subjekti tercijarnog sektora: potrošači

Unapređenje termičkog integriteta u tercijarnom sektoru

Privatni subjekti tercijarnog sektora, građevinske firme i odgovarajući lanac vrednosti (dobavljači materijala), potrošači

Sektor saobraćaja

Obnova voznog parka za prevoz putnika i promocija održivog putničkog saobraćaja

(unapređenje efikasnosti voznog parka i korišćenje vozila; Promocija javnog prevoza i nemotorizovanog transporta; Promocija upotrebe alternativnih goriva i biogoriva)

Automobilska industrija, uključujući proizvodnju, uvoz i prodaju; potrošač

Obnova voznog parka za teretni saobraćaj i promocija održivog teretnog saobraćaja

Industrija teških i lakih vozila, uključujući proizvodnju, uvoz i prodaju; potrošači (transportne kompanije)

Industrijski procesi i upotreba proizvoda

Primena uredbe o F gasovima i direktive o emisijama gasova iz klima uređaja u motornim vozilima (engl. Mobile Air Conditioning systems – MACs)

Proizvodna industrija, proizvođači opreme koja sadrži F gasove, firme za održavanje opreme

Poljoprivreda

Ozimi pokrovni usevi

Poljoprivrednici (dobavljači semena); potrošači

Povećanje udela mahunarki u površinama za ishranu stoke

Unapređenje genetskog potencijala na veću proizvodnju mleka po grlu

Stočari, dobavljači aditiva, potrošači

Laneno seme kao dodatak hrani za goveda (posle 2030.)

Dodatne mere posle 2030. godine ako način za ublažavanje bude u skladu sa scenarijima M3 ili M4: Precizna poljoprivreda i anaerobna digestija.

Dodatne mere posle 2030. godine ako način za ublažavanje bude u skladu sa scenariom M4: anti-metanogena vakcinacija (predviđena tek u periodu posle 2030. godine ukoliko bude u skladu sa propisima koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja); uzgoj radi efikasnosti preživara; inhibitori nitrifikacije; i nitrati kao dodatak hrani.

Sektor otpada

(Posle 2030. godine, ako se izaberu M3 ili M4: lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća; privatna lica; potrošači)

(Nema dodatnih mera koje su izvan trenutnog okvira politike za sektor otpada do 2030. i u periodu 2030–2050. ukoliko je način ublažavanja u skladu sa scenariom M2)

Mere za koje će biti potreban dodatni napor u odnosu na B2/M2, posle 2030. godine, ako način za ublažavanje bude u skladu sa scenarijima M3 ili M4: izgradnja sanitarnih deponija; odvajanje izvora i izgradnja objekata za reciklažu materijala; izgradnja postrojenja za biološki tretman (postrojenja za kompostiranje); izgradnja postrojenja za termički tretman (insineracija);

Mere u kojima će biti potreban dodatni napor u poređenju sa B2/M2, posle 2030. godine ako način za ublažavanje bude u skladu sa scenarijem M4: izgradnja postrojenja za biološku obradu (anaerobna digestija); pojačana prevencija otpada.

Poseban cilj 3: Povećanje ponora ugljenika u srpskim šumama za 17% do 2030. i između 22% i 132% do 2050, u poređenju sa 2010. godinom

Pošumljavanje

JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume”, privatni posednici šuma (prevashodno Srpska pravoslavna crkva), univerziteti

Prirodi blisko gazdovanje šumama i klimatski pametan pristup šumarstvu

Konverzija izdanačkih šuma u visoke

Zasadi brzorastućih vrsta šumskog drveća

Obnavljanje prezrelih sastojina (bukva)

Izrada smernica za smanjenje negativnih faktora rizika biotičkog i abiotičkog porekla

Program istraživanja, obuke i podizanja svesti sa ciljem povećanja ponora SO2 i stvaranja veće otpornosti šuma u Republici Srbiji na klimatske promene

Poseban cilj 4: Očuvanje potencijala mera ublažavanja, utvrđenih za 2030. i 2050. godinu, povećanjem otpornosti na klimatske promene u prioritetnim sektorima

Izgradnja vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozija i bujica i dodatne mere zaštite u slivu40

Javna preduzeća

Poboljšanje sistema za osmatranje, prikupljanje podataka i rano upozoravanje41

Povećanje kapaciteta za skladištenje vode (integrisano sa merom ublažavanja „Povećanje upotrebe OIE u proizvodnji električne i toplotne energije (uvođenje OIE)”

Izgradnja novih Sistema za navodnjavanje i unapređenje efikasnosti postojećih42

Građevinske firme, dobavljači građevinskog i materijala za navodnjavanje, poljoprivrednici, dobavljači semena i poljoprivredne tehnologije;

Izgradnja višenamenskih malih akumulacija i stajaće vode (jezera, bare) i višenamenske akumulacije za vodosnabdevanje, navodnjavanje, kontrolu erozije i ekosistemske usluge43

Prilagođavanje tehnika uzgajanja (izbor vrsta i agrotehničkih mera)

Pošumljavanje uz korišćenje mapiranja mesta i vrsta drveća prilagođenih na klimatske promene (u sklopu mera za ublažavanje koja se odnosi na pošumljavanje)

JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume”, privatni posednici šuma (prevashodno Srpska pravoslavna crkva)

Uvođenje pristupa „klimatski pametnog šumarstva” (u sklopu mere za ublažavanje „Prirodi blisko upravljanje šumama i klimatski pametan pristup šumarstvu”)

Promena prakse u gazdovanju šumama u skladu sa pristupom „Prirodi blisko upravljanje šumama” (u sklopu mere za ublažavanje „Prirodi blisko upravljanje šumama” i klimatski pametan pristup šumarstvu”)

Poseban cilj 5: Promovisanje prelaska na klimatski neutralnu ekonomiju i društvo otporno na klimatske promene

Obrazovanje, obuka za nove veštine i podizanje svesti u oblasti klimatskih promena.

Univerziteti, škole, centri za obuku odraslih, kompanije, radnici, posebno u lancu vrednosti sektora sa intenzivnim emisijama

––––––––––––––

36 Ova identifikacija isključuje javnu upravu (na nacionalnom, pokrajinskom ili lokalnom nivou) koja je odgovorna za sprovođenje i / ili praćenje takvih mera kako su one identifikovane u delu „Opis mera uključenih u Strategiju”.

37 Bez industrijskih postrojenja obuhvaćenih EU ETS-om

38 Mera „Poboljšanje efikasnosti električnih uređaja u domaćinstvima” se ne nalazi u delu „Opis mera uključenih u Strategiju jer je Direktiva o označavanju energetske efikasnosti proizvoda 2009/125/EK već transponovana u nacionalno zakonodavstvo, a transpozicija Direktive o ekološkom dizajnu je već uključena u druge mere.

39 Skup mera koje se odnose na energetske potrebe u zgradama za grejanje ili hlađenje.

40 Ova mera nije uključena u delu „Opis mera uključenih u Strategiju”, jer će se njeni ciljevi ostvariti primenom Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (Zaključak 05 broj 217-16233/2014/1 od 19. decembra 2014. godine) i Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (2016–2020) (Zaključak 05 broj 217/1906/2017-1 od 3. marta 2017. godine) od posebno merama pomenutim u poglavljima 3.1, 4.1 i 4.2.

41 Ova mera nije uključena u delu „Opis mera uključenih u Strategiju”, jer će se njeni ciljevi ostvariti primenom Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda i Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (2016–2020), posebno merama pomenutim u poglavljima 3.1, 4.1 i 4.2.

42 Ova mera nije obuhvaćena u delu „Opis mera uključenih u Strategiju”, jer će se njeni ciljevi ostvariti primenom Nacionalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014–2024. i Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 3/17).

43 Ova mera nije obuhvaćena u delu „Opis mera uključenih u Strategiju” jer će se njeni ciljevi ostvariti primenom Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine i Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RSˮ, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 – dr. zakon).

5.2. Uticaj mera

Uticaji mera, kako je predviđeno u scenariju M2 do 2030. godine i u opsegu M2 do M4, od 2030. do 2050. godine, mogli bi se predstaviti kao:

5.2.1. Socijalni uticaji

Socijalni uticaji se odnose na:

1) Zaposlenost

Zaposlenost u osnovnom scenariju (uključujući broj stvorenih i izgubljenih radnih mesta) je: 2.462 miliona u 2020, 2.473 miliona u 2030. i 2.438 miliona u 2050. godini (Tabela 5).

Uticaj primene mera je ograničen. U 2030. godini se očekuje negativni uticaj od 1.4% na broj neto radnih mesta (to znači da će u 2030. godini, srpska ekonomija proizvesti 2 438 miliona neto radnih mesta, u poređenju sa 2.473 miliona u B2 osnovnom scenariju). Za 2050. godinu, negativni uticaj na broj neto kreiranih radnih mesta je 2% u scenariju M2, 1.7% u scenariju M3 i 2.5% u scenariju M4.

Međutim, postoji mogućnost čak i da se smanje ovakvi uticaji na zaposlenost44, ako se investicije potrebne za sprovođenje ove strategije finansiraju putem kredita, dok se prihodi od aukcija iz ETS-a ili drugih instrumenata za određivanje cena ugljenika koriste za podršku implementaciji mera za borbu protiv klimatskih promena (najmanje 50%) i procesu dekarbonizacije i kao direktna pomoć siromašnijim domaćinstvima45), umesto da budu iskorišćena za smanjenje javnog duga (Tabela 5), a Tabela 8 prikazuje uticaj na BDP u tom slučaju46.

Tabela 5: Uticaj na zaposlenost47

Uticaj na zaposlenost (%)

2020

2025

2030

2050

B2 (000 radnih mesta)

2 462

2 468

2 473

2 483

M2 (%)

0,0%

-1,3

-1,4 [0,84%]

-2,0 [0,93%]

M3 (%)

-1,7 [0,80%]

M4 (%)

-2,5 [0,93%]

Najveće transformacije se mogu očekivati u „Rudarstvu i vađenju rude i kamena” i „Snabdevanju električnom energijom, gasom i parom”48, gde se očekuje gašenje radnih mesta49. S druge strane, očekuje se značajan rast radnih mesta u sektorima „Poljoprivreda i šumarstvo”, posebno u sektorima šumarstva i srodnih sektora (na primer, drveni proizvodi)50.

U tom smislu se mogu očekivati negativni uticaji na zaposlenost u sektorima u kojima dominiraju velike kompanije, a pozitivni u sektorima sa mikro i malim preduzećima.

Osim toga, dve mere, primena ETS-a i pošumljavanja, mogu se smatrati merama koje imaju poseban uticaj na muškarce, jer će prva smanjiti broj radnih mesta u rudarskom sektoru, a druga povećati sektor šumarstva i srodne sektore, koji su tradicionalno sektori koji zapošljavaju muškarce.

––––––––––––––

44 Vrednosti u uglastim zagradama [ ] u Tabeli 5.

45 Na primer, kroz poreske olakšice.

46 Ta alternativna opcija takođe ima pozitivan uticaj na BDP, kao što je i opisano u pododeljku 5.2.2.

47 Vrednost u uglastim zagradama „[ ]” predstavlja uticaj na zaposlenost u slučaju da se investicije finansiraju kroz zajmove, a da se prihodi od ETS-a ili drugih instrumenata za određivanje cene ugljenika koriste za podršku implementaciji mera za borbu protiv klimatskih promena i, na primer, za smanjenje troškova rada, umesto za smanjenje javnog duga.

48 U skladu sa podacima Republičkog zavoda za statistiku u ova dva sektora, 77% i 89% zaposlenih radi u velikim kompanijama.

49 To znači da će biti izgubljeno više radnih mesta nego što će biti stvoreno novih.

50 U skladu sa podacima Republičkog zavoda za statistiku u ovom sektoru, 64% zaposlenih radi u mikro, malim i srednjim preduzećima.

2) Udeo troškova za energiju u rashodima domaćinstva

Udeo troškova za energiju u rashodima domaćinstava neznatno varira od 18% u 2020. godini do 15% 2050. godini u B2 osnovnom scenariju. Sprovođenje mera iz Strategije bi značilo povećanje udela troškova na 19,1% u 2030. godini. Do 2050. godine, projektovano je povećanje udela troškova za energiju u potrošnji domaćinstava (u odnosu na istu godinu u osnovnom scenariju) za dodatnih 2,7% (na 17,7%) u scenariju M2, 2,8% u M3 (na 17,8%) i 5,3% (na 20,3%) u scenariju M4. Ovaj porast cena energije povezan je sa internalizacijom troškova koji su u vezi sa emisijama ugljen-dioksida i investicijama u niskougljenične tehnologije kao deo cene energije koju plaćaju domaćinstva.

U svakom slučaju, poređenje udela troškova za energiju u domaćinstvima u 2050. godini s troškovima u 2020. godini (u B2) pokazuje da će udeo da padne za 0,2%–0,3% sa primenom M2 i M3, odnosno porasti za 2,3% u M4 scenariju.

Tabela 6: Udeo troškova za energiju u rashodima domaćinstva

Udeo troškova za energiju u rashodima domaćinstva

2020.

2025.

2030.

2050.

B2(%)

18%

19%

18%

15%

M2 (u odnosu na B2)

18,3%

19,8%

19,1% (+1,1%)

17,7% (+2,7%)

M3 (u odnosu na B2)

17,8% (+2,8%)

M4 (u odnosu na B2)

20,3% (+5,3%)

Ako se pretpostavi da žene imaju određenu ulogu u korišćenju energije u domaćinstvu (osvetljenje, grejanje, kuvanje, čišćenje, peglanje)51, mere koje utiču na cenu i potrošnju energije uticaće na žene više nego na muškarce. Te pretpostavljene mere, koje podrazumevaju povećanje cene energije (kao što je primena ETS-a ili uvođenje obnovljivih izvora energije), imaju negativan uticaj na žene, dok mere koje smanjuju potrošnju energije (poput poboljšanja efikasnosti električnih uređaja za domaćinstva i infrastrukture za grejanje i hlađenje domaćinstava) imaju pozitivan uticaj. Na isti način, mere koje se odnose na upotrebu biomase kao izvora energije u domaćinstvu, odnosno za kuvanje i grejanje (poput promovisanja pravilne upotrebe drva), mogu pozitivno uticati na žene. Međutim, povećanje cene energije najviše će uticati na najsiromašniju populaciju.

––––––––––––––

51 Vlada Republike Srbije i Tim Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji u http://rs.one.un.org/content/unct/serbia/en/home/publications/gender-equality-and-climate-change.html (15. maj 2019. godine).

5.2.2. Ekonomski uticaji

Ekonomski uticaji mera ublažavanja mogu se predstaviti kroz uticaje na:

1) BDP

Sprovođenje mera ima procentualno mali uticaj na dugoročne stope rasta BDP-a u Republici Srbiji.

Tabela 7: Prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u periodu od 2020–2050. godine

BDP

3,77%

3,68%

3,64%

Tabela 8 obuhvata projektovani uticaj primene mera uključenih u ovu strategiju na BDP u poređenju sa BDP-om u scenariju B2. Uticaj na BDP je -1,4% u M2 do 2030. kao i -2,7% u M2, -2,6% u M3 i -3,8% u M4 do 2050. u poređenju sa B2. Podaci, navedeni u uglastim zagradama „[ ]’’ u Tabeli 8 odražavaju uticaj na BDP u slučaju upotrebe prihoda od ETS-a i korišćenja zajmova za investicije.

Tabela 8 Uticaji na BDP u poređenju sa osnovnim B2 scenariom

2020.

2025.

2030.

2050.

0,0 %

-1,0%

-1,4% [-0,12%]

-2,7% [-0,76%]

-2,6% [-0,93%]

-3,8% [-1,55%]

To znači da će BDP nastaviti da raste prema svim scenarijima, ali nešto sporije nego u B2 (dato u Tabeli 7). Ako se pretpostavi da će se ulaganja sprovoditi kroz kredite i korišćenje prihoda od aukcije ETS-a, kao što je prethodno rečeno, uticaji na BDP biće znatno umanjeni.

2) Potrošnja u domaćinstvima

Potrošnja, izdaci ili rashodi domaćinstava predstavljaju potrošnju svake porodice i čine najveću komponentu BDP-a u razvijenim ekonomijama.

Kao rezultat primene ove Strategije, na potrošnju domaćinstava može se uticati uglavnom putem uticaja na zaposlenost i na cenu energije. S jedne strane, koliko primena ove Strategije utiče na stvaranje neto radnih mesta, utiče i na potrošnju domaćinstava. S druge strane, povećani troškovi energije smanjuju raspoloživa sredstva domaćinstava za kupovinu drugih proizvoda.

U poređenju sa osnovnim scenarijem, potrošnja domaćinstava će se smanjiti za 2,5% u 2030. godini i za 5% u scenarijima M2 i M3 i za 5,4% u scenariju M4 do 2050. godine (Tabela 9). Bez obzira na ovaj uticaj, potrošnja domaćinstava će se u periodu 2020–2050. godine, više nego udvostručiti (od 26,0 miliona evra do 60,7 miliona evra, što ukazuje da se očekuje da će uticaji primene mera iznositi manje od 6% (od 3,0–3,4 miliona evra).

Tabela 9: Uticaj na potrošnju domaćinstava u poređenju sa osnovnim scenarijom B2

Potrošnja u domaćinstvima

2020.

2025.

2030.

2050.

B2 (miliona evra)

25,980

31,085

36,635

60,732

0,0%

-2,3%

-2,5%

-5,0%

-5,4%

5.2.3. Uticaji na životnu sredinu

Uticaji mera ublažavanja na životnu sredinu se mogu predstaviti kroz uticaje na:

1) Emisije RM2.5

Najveći negativni uticaji na klimatske promene u Republici Srbiji nastaju sagorevanjem čvrstih i tečnih goriva za proizvodnju električne energije, grejanje u domaćinstvu, u motorima vozila i u industriji. Tokom takvog sagorevanja emituju se čestice koje imaju štetne efekte na zdravlje ljudi.

Mere predviđene Strategijom doprineće smanjenju emisije RM2.5 za 7% u 2030. godini. Posle 2030. godine, dolazi do značajnijeg smanjenja emisije RM2.5, koje će dostići 28,7% u scenariju M2 i 39,7% u scenariju M4 do 2050. godine52 (Tabela 10). Iako to nije njen cilj, primena ove Strategije doprineće čistijem vazduhu i smanjenju zdravstvenih problema izazvanim zagađenjem vazduha. Očekuje se porast preranih smrti koje se dovode u vezu sa zagađenjem vazduha iz sagorevanja goriva za 34,5% do 2030. godine i između 54,8% i 61,8% do 2050. godine.

Tabela 10: Uticaj na emisije RM2.5

Kvalitet vazduha: Emisije RM2.5

2020.

2025.

2030.

2050.

B2 (kt)

29,7

28,6

27,0

27,9

8,8%

0,5%

-7,0%

-28,7%

-49,1%

-39,7%

––––––––––––––

52 Smanjenje RM2.5 značajnije je u scenariju M3 nego u M4, zahvaljujući većem korišćenju biomase u M4.

2) Bilans azota (N bilans)

Bilans azota (N bilans) se meri kao razlika između ulaznog azota (od đubriva, stajnjaka, ostataka useva itd) i izlaznog azota (od gubitaka u vidu gasova, spiranja minerala itd.). Azot je vitalno hranljivo sredstvo koje pomaže biljkama i usevima da rastu, ali visoke koncentracije su štetne za ljude i prirodu. Što je bilans azota bliži nuli (ravnoteži), to je određena mera prihvatljivija za životnu sredinu.

Tabela 11, predstavlja stvarnu vrednost N bilansa (kt) u osnovnom B2 scenariju, gde se vidi opadajući trend od 2020. do 2050. godine. Ovaj trend se intenzivira sprovođenjem mera Strategije. U 2030. godini, N bilans je smanjen za 1,3% u M2 u odnosu na osnovni scenarij, dok smanjenje do 2050. godine iznosi 3,1%, 18% i 33,7% u scenarijima M2, M3 i M4.

Tabela 11: Uticaj scenarija na bilans azota

Zaštita zemlje i vode (N bilans)

2020.

2025.

2030.

2050.

B2 (kt)

237

208

178

186

0,0%

-0,6%

-1,4%

-3,2%

-18,1%

-33,7%

5.2.4. Administrativni uticaji

Bolja međusektorska saradnja će biti od velikog značaja za sprovođenje Strategije. Nacionalni savet za klimatske promene mogao bi da ima važnu ulogu u tom pogledu.

Implementacija Strategije ne zahteva, za većinu mera, nove tehničke veštine koje bi trebalo da budu uvedene u relevantna resorna ministarstva i institucije.

Najistaknutiji izuzetak je tranzicija ka EU-ETS, koja zahteva skup tehničkih veština kao i definisanje i primenu administrativnih procedura (kao što su usklađivanje sa sistemom trgovanja emisijama EU i/ili uvođenje drugih instrumenata za određivanje cena ugljenika, izdavanje dozvola za emitovanje GHG uz adekvatan plan monitoringa koji bi omogućio praćenje implementacije ovih mera i osigurao adekvatno sprovođenje takvih mera) koje trenutno ne postoje u srpskoj administraciji. Potrebno je uspostaviti mehanizam za upravljanje prihodima od uvođenja cene na ugljenik za finalnu potrošnju energije, kako bi se osigurala efikasna podrška sprovođenju mera obuhvaćenih ovom strategijom. Ovaj mehanizam mora biti podržan odgovarajućom institucionalnom organizacijom koja obezbeđuje najviše standarde i mogućnost obrade očekivanog obima zahteva za podršku implementaciji mera.

Za sprovođenje mera iz strategije biće potrebni administrativni kapaciteti, koji prevedeni u ekvivalent punog radnog vremena (engl. Full Time Equivalent – FTE) iznose između 33 za scenario M2 i 61 za M4. To je između 330 000 evra i 610 000 evra za godišnje plate iz budžeta Republike Srbije (Tabela 12).

Tabela 12: Dodatan broj stalno zaposlenih za sprovođenje ove strategije i procenjeni odgovarajući troškovi

Dodatni ekvivalent punog radnog vremena – FTE

Procenjeni godišnji trošak (000 evra)

Energetika

190

280

Poljoprivreda

Šumarstvo

110

150

Otpad

100

UKUPNO

330

610

6. TROŠKOVI I POTENCIJALNI RESURSI ZA IMPLEMENTACIJU

6.1. Troškovi implementacije

Mere predložene u Strategiji zahtevaju dodatna ulaganja u različitim sektorima, za razliku od mera iz osnovnog B2 scenarija. Ovi dodatni investicioni troškovi procenjuju se na 6,5 milijardi evra za period 2020–2030. godina i između 37,8 i 76,8 milijardi evra za period 2030–2050. godine. Dodatni troškovi u oblasti energetike, uključujući i energetsku efikasnost, kao i izvori sredstava za investicije, navedeni u ovom poglavlju, utvrđeni na pretpostavkama usvojenim za Strategiju, predmet su detaljnih analiza u okviru Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i u skladu sa tim, ukupni investicioni troškovi biće određeni tim planom, kada bude primenjen.

Dodatni troškovi za ulaganja će biti podeljeni između potrošača/domaćinstava (na primer u kupovini efikasnijih automobila i električnih uređaja ili izolaciji stanova), investitora/kompanija (novi kamioni, obnovljivi izvori energije) i države (npr. obnavljanja voznog parka javnog prevoza i pošumljavanje na državnoj zemlji). Potrošači i investitori će snositi većinu investicija/troškova (63% i 33% do 2030. godine; 68% i 26% u periodu 2030–2050. godine)53. Država snosi preostalih 4% i 6% troškova ulaganja u periodima 2020–2030. godine i 2030–2050. godine.

Grafikon 4: Podela troškova investicija u periodu od 2020–2030. i 2030–2050. godine

Država će imati dodatnu ulogu da podrži sprovođenje mera iz Strategije, kroz definisanje regulatornih, fiskalnih i podsticajnih rešenja. U tom kontekstu, prihode od aukcije EU-ETS-a i/ili drugih instrumenata određivanja cene ugljenika država može da tretira kao važan izvor finansiranja državnih podsticaja u procesu dekarbonizacije.

Generalno, najveći dodatni investicioni troškovi, kao i obično, povezani su sa energetskim sektorom. Procesom dekarbonizacije pokrenuće se niz dodatnih investicija, ali poseban fokus će biti na dodatnim ulaganjima u elektroenergetsku mrežu, usled povećanja udela OIE. Dodatna ulaganja u elektroenergetsku mrežu procenjuju se na 160 miliona evra do 2030. godine, a u periodu od 2030–2050. godine između 2,7 i 4,3 milijarde evra. Ukupne dodatne investicije koje pokreće EU-ETS ili drugi instrumenti određivanja cene ugljenika u periodu 2030–2050. godina (između 2,3 milijarde i 3,6 milijardi evra) zapravo su niže od ulaganja u elektroenergetsku mrežu, zbog manjih potreba za ulaganjem u termoelektrane u poređenju sa osnovnim scenarijom B2.

To znači da će, zbog procesa dekarbonizacije, dugoročna ulaganja u termoelektrane biti manja nego u osnovnom scenariju (do -1,4 milijardi evra u periodu 2030–2050. godine), dok će se investirati u u smanjenje emisija GHG.

Takođe, neophodna su velika dodatna ulaganja u OIE koja će biti procenjena u okviru Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Prema scenariju M2, dodatna ulaganja u poboljšanje termičkog integriteta u domaćinstavima, odnosno energetske efikasnosti samih zgrada, uključujući gubitke ili dobitke u prenosu i ventilaciji i obnovu putničkog voznog parka, zajedno će zahtevati najveći udeo dodatnih investicija do 2030. godine (63%) i u periodu 2030–2050. godine (65,9% u M2 i 63,2% u M4)54.

Do 2030. godine u poboljšanje termičkog integriteta domaćinstava trebalo bi uložiti dodatnih 1,85 milijardi evra. Ove investicije se povećavaju na 7,44 milijardi (M2), odnosno na 24,98 milijardi evra (M4) u periodu 2030–2050. godina. Dodatno ulaganje u termički integritet domaćinstava ima veliki uticaj na investicione potrebe u infrastrukturi grejanja i hlađenja, koja su dugoročno niža nego u osnovnom scenariju. Smanjenje investicionih potreba u infrastrukturu kreće se između 37 i 760 miliona evra u periodu 2030–2050. godine, kao rezultat povećane energetske efikasnosti na osnovu boljeg termičkog integriteta domaćinstava.

Isti je slučaj i sa poboljšanjem energetske efikasnosti i korišćenjem obnovljivih izvora energije u industrijskom sektoru, gde su dodatne investicione potrebe dugoročno (do 2050.) niže u odnosu na B2 (između 559 miliona evra u scenariju M2 i 213 miliona evra u M4), i sa poboljšanjem efikasnosti električnih uređaja za domaćinstva, sa nižim potrebama ulaganja u kraćem i dužem roku.

Obnova voznog parka za putnički saobraćaj će zahtevati dodatna ulaganja do 2,3 milijardi evra do 2030. godine, u rasponu od 18,2 i 24,8 milijardi evra u periodu između 2030 i 2050. godine. Dodatna investicija za IPPU sektor predstavljaju troškove povezane sa usaglašavanjem sa EU propisima o F-gasovima i Direktivom o mobilnoj klimatizaciji, koje pokrivaju proizvođači opreme. Dodatne investicije do 2030. godine procenjuju se na 5 miliona evra, dok se očekuje da će dodatna ulaganja za period 2030–2050. godine iznositi između 82 i 129 miliona evra.

U sektoru poljoprivrede, dodatne investicione potrebe (80 miliona evra do 2030. godine) uglavnom su povezane sa najboljim praksama koje poboljšavaju zadržavanje ugljenika u zemlji, naime preko ozimih pokrovnih useva. Potrebe za dodatnim ulaganjima u poljoprivredni sektor dugoročno i u najambicioznijim scenarijima (M3 i M4) znatno se povećavaju i iznose između 469–1585 miliona evra u periodu 2030–2050. godine, kada se smanjenje emisija može postići samo kroz skupe mere, kao što su laneno seme kao dodatak hrani, inhibitori nitrifikacije i precizna poljoprivredna proizvodnja.

Dodatni troškovi ulaganja u sektoru otpada ograničeni su na period 2030–2050. godine u scenarijima M3 i M4, imajući u vidu da osnovni scenario već obuhvata ulaganja potrebna za usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u ovom sektoru.

Ulaganja u šumarski sektor u periodu do 2030. godine iznose 92 miliona evra i uglavnom predstavljaju napor potreban za ispunjavanje ciljeva pošumljavanja predviđenih ovom Strategijom. Dugoročno, nivo investicionih potreba ostaje konstantan, osim za M4, gde je cilj za pošumljavanje krajnje ambiciozan i zahteva značajna ulaganja (621 miliona evra u periodu 2030–2050. godine). Tabela 13 obuhvata dodatne investicione troškove neophodne za sprovođenje Strategije po sektorima, sa dodatnim detaljima za energetski sektor zbog najvećih dodatnih ulaganja.

Tabela 13: Dodatni investicioni troškovi potrebni za implementaciju putanja (gornja i donja) niskougljeničnog razvoja iz Strategije (u poređenju sa osnovnim scenarijom)55 (miliona evra)

2030.

2030–2050.

gornja

donja

Energetski sektor (ukupno)56

6.335

37.088

74.219

Industrijski procesi i upotreba proizvoda

129

Poljoprivreda

469

1585

Otpad

239

LULUCF

183

621

UKUPNI dodatni troškovi

(u poređenju sa osnovnim scenariom)

6.511

37.822

76.792

Troškovi povezani sa implementacijom EU-ETS-a ili drugih instrumenata određivanja cene ugljenika u Republici Srbiji drugačije su prirode nego troškovi koji su povezani sa drugim merama: direktni troškovi ovih mera mogu se iskazati kao potencijalne ugljenične kazne, ako zahtevi mera ne budu sprovedeni do stupanja na snagu EU-ETS-a57. Ove tzv „druge mere” imaju za cilj da postepeno nagoveste cene, jednake onima iz EU-ETS-a, omogućavajući tako dekarbonizaciju i lakšu pripremu za učešće operatera postrojenja u ETS-u. Ovi troškovi smatraju se tekućim troškovima i zbog toga nisu uključeni u gornju tabelu. Međutim, s obzirom na značaj mere i visinu troškova izloženosti ovim merama i kasnije EU-ETS-u, oni su predstavljeni u Tabeli 14, zajedno s dodatnim troškovima ulaganja u energetski sektor, a utvrđeni su na bazi pretpostavki navedenih u ovoj strategiji.

Tabela 14: Troškovi vezani za za EU-ETS i druge mere određivanja cene ugljenika (u milionima evra)

2020–2030.

2030–2050.

Troškovi neusklađivanja sa drugim merama određivanja cene ugljenika (2026–2029.)

0–2.046

Troškovi vezani za cenu ugljenika u EU-ETS (posle 2029.)

806

31.027

24.969

25.420

Ukupni troškovi vezani za EU-ETS i druge mere određivanja cene ugljenika

806–2.852

31.027

24.969

25.420

––––––––––––––

53 Za potrebe ovih procena, troškovi su podeljeni na onoga ko ulaže, bez obzira na sposobnost prebacivanja troškova investicije na potrošače kroz uvećanu vrednost proizvoda, bez obzira na javne subvencije ili podsticaje koje je primio. Smatra se da investitori predstavljaju preduzeća, javna ili privatna, i poljoprivrednike, a potrošači predstavljaju domaćinstva, a država predstavlja državne investicije iz državnog budžeta.

54 Ovde nisu obuhvaćeni sektori gde su investicione potrebe niže nego u osnovnom scenariju.

55 Mera „Takse i akcize na energiju i uvođenje cene na ugljenik” nije uključena u tabelu jer ona nije povezana sa investicionim troškovima (što se tiče ETS-a, ova mera pokreće ulaganja u OIE i energetsku efikasnost, kako je predstavljeno u ovoj tabeli). Pored toga, poboljšanje energetske efikasnosti i veća upotreba kongeneracije i OIE u sistemima daljinskog grejanja uključena je u primenu ETS-a i u povećanje upotrebe OIE u proizvodnju električne energije.

56 Troškovi u oblasti energetike navedeni u ovoj tabeli, uključujući i energetsku efikasnost, kao i struktura ovih troškova po delatnostima, tehnologijama i aktivnostima su predmet detaljnih analiza u okviru Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i biće dopunjeni u skladu sa tim i određeni tim planom.

57 Kad je EU uvela EU-ETS 2005. godine, proizvođači električne energije i insdustrijska postrojenja su dobila besplatne dozvole za emitovanje GHG emisija. Posle 2013. godine, proizvođači električne energije nisu dobili besplatne dozvole, dok su industrijska postrojenja dobila besplatne dozvole na osnovu EU referentne vrednosti (engl. benchmark).

6.2. Mogućnosti finansiranja

Neke od mogućnosti finansiranja sprovođenja Strategije su opisane u narednim poglavljima.

6.2.1. Princip „zagađivač plaća”

Načelo da zagađivač plaćanja je utvrđeno Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije (član 191 (2) Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije) i predstavlja dominantan koncept EU u borbi protiv klimatskih promena i u finansiranju dugoročnog smanjenja emisija. Ovaj princip pomaže potrošačima da prepoznaju stvarne troškove.

Za finansiranje Strategije su dostupne tri opcije načela „zagađivač plaća”:

1) korišćenje prihoda od neusklađivanja sa drugim merama određivanja cene ugljenika

Prihodi od neusklađivanja mogu jedino biti razmatrane kao potencijalni i vanredni izvor finansiranja mera iz ove strategije. Procene su da kazne za neusklađenost ukoliko bi se postrojenja koja poseduju dozvole za emitovanje GHG i izložena su drugim merama odlučila za „nedelovanje” mogle dostići do 2,05 milijardi evra u periodu 2026–202958.

––––––––––––––

58 Pod pretpostavkom da se EU-ETS u Republici Srbiji sprovodi od 2030. godine nadalje. Ukoliko se EU-ETS ne bude sprovodio od 2030. godine, procenjeni prihodi bi ostali.

2) korišćenje prihoda od aukcije od sprovođenja EU-ETS-a i/ili drugih instrumenata za određivanje cene ugljenika

U skladu sa pravilima EU ETS-a, i EU praksom najmanje 50% prihoda ostvarenih na aukciji emisionih jedinica trebalo bi koristiti za finansiranje politika i mera iz oblasti borbe protiv klimatskih promena (inače datih u ovoj strategiji), kao što su:

(1) razvoj obnovljivih izvora energije;

(2) poboljšanje energetske efikasnosti, sistema daljinskog grejanja i unapređenje termalnog integriteta zgrada ili pružanje finansijske podrške u cilju rešavanja socijalnih aspekata u domaćinstvima sa nižim i srednjim prihodima;

(3) podsticanje prelaska na javni prevoz i transport sa niskim sadržajem ugljenika;

(4) promovisanje razvijanja veština i preraspodele radne snage kako bi ulaganje napora u smanjenje emisije u celoj ekonomiji i društvu bilo pravednije, posebno u regionima koji su u većoj meri pogođeni tranzicijom radnih mesta, u uskoj koordinaciji sa društvenim partnerima.

Prihod od aukcija može u scenariju M2 iznositi do 22,41 milijardi evra u periodu 2030–2050. godine.

3) primena uvođenja cene na ugljenik za goriva za finalnu potrošnju59

Uvođenje cene na ugljenik mora se u principu postepeno primenjivati u sektorima koji nisu obuhvaćeni EU-ETS-om (stoga postrojenja koja su izložena drugim instrumentima za određivanje cene ugljenika nisu izložena mehanizmu cene na ugljenik) kako bi se odrazili troškovi emisija gasova sa efektom staklene bašte i stoga smanjile emisije, čime će se doprineti budućim obavezama Republike Srbije u okviru Uredbe (EU) o zajedničkom naporu 2018/842.

Uvođenje cene na ugljenik za goriva koja se koriste u finalnoj potrošnji (isključujući saobraćaj) može da stvori dodatnih 0,9 milijardi evra prihoda, ukoliko bi se primenilo u periodu 2026–2050. godine, kao što je pretpostavljeno u scenariju M2.

Ova strategija predviđa da se prihodi od uvođenja cene na ugljenik, u skladu sa EU regulativom i praksom i najmanje 50% prihoda od aukcije ETS-a iskoristi kako bi se podržalo sprovođenje mera za smanjenje emisija. Preostalih 50% treba da se iskoristi za ostale troškove u procesu dekarbonizacije uključujući troškove posledica procesa dekarbonizacije u regionima koji se pretežno bave proizvodnjom uglja. To će ublažiti uticaj implementacije ove strategije na BDP, zaposlenost i energetsko siromaštvo.

––––––––––––––

59 Finalna potrošnja se odnosi na goriva koje je potrošio krajnji korisnik, poput domaćinstava, transportno-komercijalni i institucionalni sektor i industrija koja nije obuhvaćena ETS-om.

6.2.2. Javno finansiranje

Javno finansiranje je katalizator implementacije Strategije, kao posledica toga, dugoročnog prelaska na ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika. Kao katalizator, javno finansiranje neće samo finansirati implementaciju i nije nužno najveći finansijer svake od mera. Javne finansije mogu obezbediti osnovna sredstva za mobilizaciju drugih izvora finansiranja, iz privatnog sektora i/ili od međunarodnih partnera, kao što su EU, UNFCCC ili druge bilateralne i multilateralne organizacije.

Okvir za zelene obveznice

Okvir za zelene obveznice će podržati ambicioznu posvećenost Republike Srbije u borbi protiv globalnih problema vezanih za životnu sredinu i dobiti deo neophodnog finansiranja kroz međunarodno tržište kapitala.

Sredstva obezbeđena kroz izdavanje državnih obveznica uključujući zelene obveznice, će doprineti finansiranju celokupnog javnog budžeta. Iznos ekvivalentan sredstvima obezbeđenim kroz izdavanje zelenih obveznica će biti pripisan kvalifikovanim zelenim rashodima, u sledećim zelenim kategorijama: obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, transport, održiva voda i upravljanje otpadnim vodama, sprečavanje zagađenja i cirkularna ekonomija, zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda.

Republika Srbija je prikupila 1 milijardu evra tokom prve aukcije zelenih obveznica u septembru 2021. Ova sredstva treba da budu dostupna tokom perioda implementacije ove strategije.

Budžetska sredstva i programske aktivnosti

Raspoloživa budžetska sredstva za programske aktivnosti koje se odnose na mera energetske efikasnosti, povećanja ponora ugljenika i smanjenja emisija, su u 2020. godini iznosila:

1) Programske aktivnosti za energetsku efikasnost (500,2 miliona dinara);

2) Programske aktivnosti za šume (800 miliona dinara)/Programske aktivnosti za šume AP Vojvodine (123 miliona dinara)60;

3) Zeleni fond (4 341 milijardi dinara);

4) Budžetskog fonda za vode Republike Srbije (3,880 milijardi dinara)/Budžetskog fonda za vode AP Vojvodine (4,435 milijardi dinara).

Ukupan iznos u 2020. godini iznosio je 14 179 milijardi dinara, odnosno oko 102–103 miliona evra, što trenutno predstavlja samo mali deo (3–4%) potrebnih resursa. Iako su u 2021. i 2022. godini, budžetska sredstva za ove programske aktivnosti značajno povećana, ona i dalje nisu dovoljna da bi se postigli ciljevi.

Uz to, potrebno je unapređenje i racionalizacija ovih instrumenata kako bi se osiguralo efikasno upravljanje prihodima koji će se u budućnosti generisati i njihova blagovremena upotreba za podršku sprovođenju mera obuhvaćenih ovom strategijom.

––––––––––––––

60 Usled COVID-19 budžet za Šumski fond je smanjen na 606 miliona dinara, dok je Budžetski fond za šume AP Vojvodine smanjen na 73 miliona dinara.

6.2.3. Finansiranje iz privatnog sektora

Privatni sektor, uključujući i kompanije u državnom vlasništvu, preuzeće na sebe deo potrebnih investicija za povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Da bi se takva ulaganja podržala i promovisala u privatnom sektoru, razvijen je set instrumenata „zelenih finansija” koji su dostupni na evropskom nivou i za koje se očekuje da budu dostupni akterima u Republici Srbiji. Takvi instrumenti obuhvataju zelene obveznice, zelene zajmove, mešovito finansiranje (engl. Blended finance), održive investicione fondove, impact fondovi/imrast investicije.

6.2.4. Međunarodno finansiranje

Finansiranje EU

Ključni izvori finansiranja EU za potrebe ekonomske konvergencije manje razvijenih regiona, zapošljavanja, socijalne inkluzije i dobrog upravljanja, poljoprivrede, regionalnog i urbanog razvoja, istraživanja, inovacije i modernizacije kao i održivog razvoja su:

1) Instrument za pretpristupnu pomoć – (engl. Instrument for Pre-accession – IPA)61;

2) Kohezioni fond;

3) IPARD – Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (engl. Instrument for Pre-Accession in Rural Development), do pristupanja EU, a posle pristupanja EU:

(1) Evropski fond za garancije u poljoprivredi (EAGF),

(2) Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) – regionalni i urbani razvoj;

4) Evropski socijalni fond (ESF);

5) Fondovi za modernizaciju i inovacije (dva fonda u okviru EU-ETS);

6) LIFE – Program za životnu sredinu i klimatsku akciju;

7) Instrument za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facility);

8) Zapadnobalkanski investicioni okvir (engl. Western Balkan Investment Framework WBIF);

9) Zapadnobalkanski garantni fond (engl. Western Balkans Guarantee Facility);

10) Evropski fond za održivi razvoj plus (engl. European Fund for Sustainable Development Plus);

11) Fond za podršku strukturnim reformama (engl. Structural Reform Support Facility);

12) InvestEU;

13) Programi teritorijalne saradnje EU (INTERREG);

14) Horizon 2020/ Horizon Europe;

15) Akcioni plan: Finansiranje održivog razvoja (SOM (2018) 97 Final);

16) Fond za pravednu tranziciju (Just Transition Fund) – za kandidate za članstvo u EU i potpisnice Ugovora o osnivanju Energetskoj zajednici.

––––––––––––––

61 Posle ulaska u EU (2025. godine kao projektovane godine ulaska) Republika Srbija će biti korisnik IPA fondove dve dodatne godine, a deo evropskog budžeta od 2028. godine i nadalje.

Bilateralni i multilateralni partneri

Ključni izvori bilateralnog i multilateralnog finansiranja su:

1) Zeleni klimatski fond (engl. Green Climate Fund – GCF);

2) Globalni fond za životnu sredinu (engl Global Environmental Facility – GEF);

3) Svetska banka;

4) Evropska investiciona banka;

5) Evropska banka za obnovu i razvoj;

6) Razvojna banka Saveta Evrope;

7) Nemačka razvojna banka;

8) Francuska razvojna agencija.

7. OKVIR ZA PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE

Nadležni organi i organizacije dužni su da izvrše procenu efekata svojih politika i mera na nivo emisija gasova sa efektom staklene bašte i podnesu izveštaje Ministarstvu zaštite životne sredine.

U tom kontekstu, praćenje primene određene mere vršiće nadležna institucija i izveštavaće Ministarstvo zaštite životne sredine. Sprovođenje mere će se pratiti na osnovu Nacionalnog inventara emisija GHG i nizom pokazatelja performansi (Grafikon 5).

Grafikon 5: Okvir za monitoring

U skladu sa članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine će o rezultatima realizacije Strategije izvestiti Vladu, najkasnije 120 dana po isteku svake treće kalendarske godine od njenog usvajanja, i pomoću završnog izveštaja dostavljenog najkasnije šest meseci od isteka važenja.

Pokazatelji učinka na nivou vizije Strategije, opštih i posebnih ciljeva, predstavljeni su u Tabeli 15 i takođe će ispunjavati zahteve Sporazuma iz Pariza.

9. ZAVRŠNI DEO

9.1. Akcioni plan

Akcioni plan za sprovođenje Strategije niskougljeničnog razvoja za period 2024–2030. godina doneće se u roku od godinu dana od dana donošenja ove strategije.

9.2. Objavljivanje

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade i Ministarstva zaštite životne sredine i na portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana donošenja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

05 broj 353-4730/2023

U Beogradu, 1. juna 2023. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Prilozi

Prilog 1 – Osmotrene promene klime i projekcije buduće klime u Republici Srbiji

Prilog 2 – Informacija o postupku konsultacija prilikom izrade strategije

Prilog 3 – Informacije o propisima koje treba usvojiti ili izmeniti

Prilog 4 – Sektorska struktura scenarija emisija

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.