Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", br. 12 od 1. februara 2022, 14 od 13. februara 2026.

1. UVOD

1.1. Pravni osnov

Načelo jednakosti predstavlja jedno od osnovnih načela pod kojima se uživaju ljudska prava i slobode. Jednakost predstavlja osnovnu vrednost svakog savremenog društva i univerzalni moralni i pravni princip. Tradicionalni pristup jednakosti polazi od koncepta formalne jednakosti, koji podrazumeva jednakost svih pred zakonom i jednaku primenu prava. Ipak, formalna jednakost nije dovoljna da bi pripadnici i pripadnice svih grupa u društvu zaista i uživali jednak tretman, već je potrebno obezbediti suštinsku jednakost.

U Republici Srbiji se sprovode opsežne reforme u različitim oblastima, uključujući i oblast nediskriminacije, u cilju usklađivanja pravnog okvira sa relevantnim međunarodnim i evropskim standardima. Poslednju deceniju i po, donet je Ustav Republike Srbije, usvojeno je nekoliko antidiskriminacionih zakona i unapređeni su mehanizmi zaštite od diskriminacije. Ipak, i pored značajnih pomaka, u društvu i dalje postoje brojni rizici koji dovode do socijalne isključenosti pripadnika i pripadnica određenih grupa, što zahteva multidisciplinarni i multisektorski pristup kako bi se ovi rizici smanjili i eliminisali. Zato je cilj, čijem ostvarenju država teži, uspostavljanje stvarne i faktičke jednakosti preduzimanjem odgovarajućih dodatnih mera kako bi se pripadnici i pripadnice grupa koji su izloženiji riziku od diskriminacije osnažili i bili u poziciji da na jednak način uživaju ljudska prava i slobode.

Pravni osnov za donošenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine nalazi se u odredbi člana 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kojim je regulisano da dokument javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom. Članom 10. stav 2. istog zakona definisani su dokumenti javnih politika, među kojima su strategija i akcioni plan.

1.2. Razlozi za donošenje Strategije

Postoje brojna istraživanja koja pokazuju da je diskriminacija i dalje veoma prisutna u Republici Srbiji, te da se društvo i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije. Takođe, percepcija građana i građanki o prisutnosti diskriminacije u društvu i dalje je visoka, na šta ukazuje i istraživanje javnog mnjenja koje je 2019. godine sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Imajući u vidu potrebu za unapređenjem prevencije i zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji, činjenicu da je isteklo važenje prethodnog strateškog dokumenta, kao i potrebu daljeg usaglašavanja nacionalnog pravnog okvira sa međunarodnim i evropskim antidiskriminacionim standardima, procenjeno je da je neophodno pristupiti izradi novog sveobuhvatnog strateškog dokumenta za naredni vremenski period. To je i preporuka Evropske komisije sadržana u Izveštaju za 2020. godinu, u kojem se ukazuje na potrebu da država usvoji i započne sa primenom nove strategije protiv diskriminacije radi zaštite prava lica koja se suočavaju sa diskriminacijom.4

Načelo jednakosti i zabrana diskriminacije garantovani su brojnim međunarodnim, univerzalnim i regionalnim instrumentima, koje je Republika Srbija prihvatila i obavezala se na njihovo puno poštovanje. Unapređenje ravnopravnosti u društvu može biti ostvareno samo zajedničkim radom svih relevantnih aktera – organa državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim sektorom (sistem obrazovanja i vaspitanja, sistem zdravstvene zaštite, sistem socijalne zaštite, bezbednosti, unutrašnjih poslova i dr.), pravosuđem, civilnim društvom, medijima i pojedincima. Svi pomenuti akteri imaju obavezu da obezbede načelo jednakosti, spreče nejednak tretman i pruže zaštitu od diskriminacije. Obim i vrsta podrške i pomoći koju institucije pojedinih sistema sprovode zavise od nadležnosti datih institucija, definisanih relevantnim zakonima i podzakonskim aktima, kao i od organizacionih kapaciteta, ljudskih i finansijskih resursa kojima institucija raspolaže.

Prevencija i zaštita od diskriminacije predstavlja jedan od prioriteta nacionalne politike Republike Srbije. Republika Srbija je 2009. godine usvojila opšti, sistemski antidiskriminacioni zakon, čime je konkretizovala ustavne norme o zabrani diskriminacije i postavila pravne temelje zaštiti od diskriminacije. Radi potpunog usaglašavanja zakona sa antidiskriminacionim zakonodavstvom Evropske unije, što je u više navrata preporučila i Evropska komisija, maja 2021. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije.

Pored Zakona o zabrani diskriminacije, doneti su i drugi antidiskriminacioni zakoni kojima je uspostavljen sistem zaštite od diskriminacije u odnosu na pripadnike i pripadnice pojedinih grupa. Takođe, Vlada je postavila opšti okvir politika u prvom strateškom dokumentu, Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine, kao i brojnim drugim strateškim dokumentima kojima se bliže definišu politike u određenim oblastima ili u odnosu na određene grupe lica.

Ovaj dokument javne politike donosi se drugi put, nakon isteka važenja prethodnog strateškog dokumenta. Vlada je 2013. godine, po preporuci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a na predlog Kancelarije za ljudska i manjinska prava, usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine, uz koju je donet Akcioni plan za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine. Donošenjem ove strategije, Republika Srbija je pokazala opredeljenost za sistemsku izgradnju institucionalnog okvira i unapređenje mehanizama borbe protiv diskriminacije. U Strategiji su bile formulisane ideje, opredeljenja i planirani ishodi javnih politika u oblasti borbe protiv diskriminacije. Pomenuti strateški dokument je predstavljao suštinski deo Akcionog plana za Pregovaračko poglavlje 23 u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Zajedno sa usmeravanjem i angažovanjem javnih politika, Vlada je unapredila određene zakone kojima je uvodila jasnije i preciznije antidiskriminacione norme u oblastima koje regulišu. Godinu dana pre isteka perioda njenog važenja, sprovedena je analiza primene Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, koja predstavlja sveobuhvatni dokument u kojem su utvrđeni određeni nedostaci u oblastima: 1) unapređenja politika i propisa; 2) sistemske prevencije diskriminacije i poboljšanja prakse antidiskriminacionog postupanja i 3) unapređenja kompetencija državnih, odnosno, javnih službenika.5 U analizi su identifikovane mere koje su planirane ali nisu realizovane, kao i mere koje su delimično realizovane.

–––––––––––––––

1 „Službeni glasnik RS”, broj 30/18.

2 Videti, između ostalog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2020. godinu, mart 2021. (Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf, pristupljeno: 2. decembra 2021. godine); Zaštitnik građana, Redovan godišnji izveštaj za 2020. godinu, Beograd, 15. mart 2021. (Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/7007/Redovan%20godi%C5%A1nji%20izve%C5%A1taj%20Za%C5%A1titnika%20gra%C4%91ana%20za%202020.%20godinu.pdf, pristupljeno: 2. decembra 2021. godine); Evropska komisija, Republika Srbija, Izveštaj za 2020. godinu, str. 42 (Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/serbia_report_2020_SR.pdf, pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

3 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Republici Srbiji, Beograd, novembar 2019. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf (Pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

4 Evropska komisija, Republika Srbija, Izveštaj za 2020. godinu, str. 33–34. Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/serbia_report_2020_SR.pdf (Pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

5 Vladan Jovanović i Kosana Beker, Analiza primene Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, Beograd, 2017.

1.3. Metodologija izrade strategije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Republici Srbiji, izradilo je Predlog strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. U te svrhe, navedeno ministarstvo je rešenjem od 5. novembra 2018. godine formiralo Radnu grupu za izradu Predloga strategije u čijem sastavu su se našli predstavnici: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva privrede, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva odbrane, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Republičkog zavoda za statistiku. U sastav radne grupe imenovani su i predstavnici civilnog sektora: Komiteta pravnika za ljudska prava, Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i Gej strejt alijanse.

Polazne osnove za izradu nove Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije sačinjene su pod koordinacijom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava/ONSNR6 i Kancelarija za ljudska i manjinska prava organizovali su izradu Analize primene Strategije, a tokom 2018. godine formiran je tim stručnjaka za izradu Polaznih osnova. U okviru izrade Polaznih osnova, 16. oktobra 2018. godine, održan je sastanak sa organizacijama civilnog društva koje se bave ljudskim pravima, kao i prevencijom i zaštitom od diskriminacije, na kojem su predstavljeni rezultati analize primene Strategije i Akcionog plana. Predmet diskusije bili su struktura i sadržaj novog strateškog dokumenta, kao i planiranje pripremnih koraka u njegovoj izradi. Od organizacija civilnog društva, na osnovu pripremljenog upitnika, pribavljeni su predlozi u vezi sa pravcima razvoja, oblastima delovanja, merama i strukturom novog strateškog dokumenta. Na osnovu pribavljenih mišljenja organizacija civilnog društva, rezultata analize primene Strategije i Akcionog plana, kao i korišćenjem drugih dostupnih izvora, izrađene su Polazne osnove za izradu nove Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. U skladu sa zajedničkim stavom da se novi strateški dokument koncipira po oblastima, Polazne osnove sadrže: kratak opis stanja i predloge pravaca delovanja po oblastima, završne zaključke i predloge; predlog naziva, broja i strukture oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije i predlog strukture Akcionog plana.

Sa izradom nove Strategije zastalo se zbog okolnosti u vezi sa epidemijom bolesti COVID-19. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog osnovalo je u junu 2021. godine Posebnu radnu grupu za izradu Predloga strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine sa Predlogom akcionog plana za sprovođenje navedene strategije. Posebnu radnu grupu činili su predstavnici i predstavnice sledećih institucija i organizacija: Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva za brigu o selu; Ministarstva privrede; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva za brigu o porodici i demografiju; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva pravde; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva spoljnih poslova; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva odbrane; Ministarstva zdravlja; Ministarstva omladine i sporta; Republičkog zavoda za statistiku; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Poverenika za zaštitu ravnopravnosti;

Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU); Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine; Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji; organizacija civilnog društva: Regionalne alijanse za cerebralnu paralizu, Centra za posebno sposobne, Saveza gluvih i nagluvih Beograda, Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Regionalnog info centra, Bugarsko-srpskog centra „Vranjeˮ, Centra za demokratiju, Centra za istraživanje i razvoj društva „IDEAS”; Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), kao i posmatrača iz Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Polazne osnove su upućene državnim organima i institucijama, čiji su komentari i sugestije uzeti u obzir prilikom izrade teksta Strategije. U procesu javnih konsultacija, sprovedenih od 26. oktobra 2021. godine do 1. novembra 2021. godine, tekst Polaznih osnova za izradu Predloga strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine stavljen je na uvid javnosti na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i na portalu e-Uprava. Uz to, objavljen je poziv za učešće u konsultacijama svim zainteresovanim stranama, kao i obrazac za dostavljanje pisanih komentara na priloženi tekst Predloga strategije. Tom prilikom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvalo je na onlajn konsultacije predstavnike svih organa javne vlasti u Republici Srbiji, zainteresovane građane i građanke, privredna društva i socijalne partnere, organizacije civilnog društva, predstavnike akademske zajednice i druge zainteresovane subjekte. Poziv da uzmu učešće u javnim konsultacijama, pored toga što je upućen članovima Posebne radne grupe za izradu Predloga strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, sa Predlogom akcionog plana za sprovođenje navedene strategije, upućen je i elektronskom poštom na više od četiri hiljade adresa organizacija civilnog društva, koje se nalaze na spisku Sektora za saradnju sa civilnim društvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i na više od pet stotina adresa jedinica lokalne samouprave, koje se nalaze objavljene na spisku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i na internet prezentacijama samih jedinica lokalne samouprave. Na osnovu rezultata javnih konsultacija, sačinjen je Predlog strategije i upućen Vladi na usvajanje.

–––––––––––––––

6 OHCHR = Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za ljudska prava.

2. PLANSKI OKVIR I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA PREVENCIJU I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

U januaru 2014. godine, u Briselu, održana je prva međuvladina konferencija između Republike Srbije i Evropske unije, čime je označen početak pristupnih pregovora. Ovaj proces zahteva dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa standardima i propisima Evropske unije, kao i njihovo puno sprovođenje. To se odnosi i na oblast prevencije i zaštite od diskriminacije, u kojoj su već sprovedene brojne i značajne aktivnosti, sa kojima treba nastaviti i u narednom periodu. Republika Srbija je u julu 2016. godine otvorila Poglavlje 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U sklopu obaveza u ovoj oblasti, primena Akcionog plana za Poglavlje 23 je jedan od prioriteta Vlade. Ovaj plan predviđa izradu nove Strategije, a Evropska komisija je svom izveštaju za 2020. godinu takođe izrazila očekivanje da će novi strateški dokument biti usvojen.7

–––––––––––––––

7 Evropska komisija, Republika Srbija, Izveštaj 2020, str. 33–34. Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/serbia_report_2020_SR.pdf (Pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

2.1. Planski dokumenti

Iako Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine predstavlja krovnu strategiju u ovoj oblasti, ona se oslanja na mnoge druge planske dokumente koji se odnose na grupe koje su u većem riziku od diskriminacije, ili se njima unapređuje stanje u određenim oblastima. U pitanju su sledeći planski dokumenti:

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine8 ima za cilj poboljšanje sveukupnog društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji i njihovo ravnopravno učešće u društvu, putem uklanjanja prepreka u oblasti pristupačnosti, participacije, jednakosti, zapošljavanja, obrazovanja i obuke, socijalne zaštite, zdravstva i drugih aspekata koji doprinose izjednačavanju njihovih mogućnosti i ostvarivanju inkluzivne jednakosti. Strategija postavlja tri posebna strateška cilja: 1) povećanu društvenu inkluziju osoba sa invaliditetom; 2) obezbeđeno uživanje prava osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost i porodični život na ravnopravnoj osnovi sa drugima i efikasnu zaštitu od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja i 3) sistemsko uvođenje perspektive invaliditeta u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika. Za svaki poseban cilj, propisane su mere čija realizacija doprinosi ostvarivanju posebnog cilja, a sve mere zajedno doprinose ostvarivanju opšteg cilja Strategije.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, u periodu od 2021. do 2022. godine usvojen je 2021. godine. Akcionim planom je utvrđeno da će u ovom periodu biti realizovano 27 aktivnosti radi povećanja društvene inkluzije osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, u okviru pet mera: obezbeđivanje pune pristupačnosti objekata, javnih površina, informacija, usluga i proizvoda osobama sa invaliditetom; uključivanje osoba sa invaliditetom u politički, javni, kulturni, obrazovni i sportski život u zajednici; poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom i usvajanje programa deinstitucionalizacije, uz obezbeđivanje adekvatne podrške za život u zajednici i porodici, uključujući i razvoj usluga podrške za samostalni život u zajednici; jačanje partnerstva sa organizacijama osoba sa invaliditetom u svim oblastima i na svim nivoima; i podizanje stepena informisanosti javnosti o pravima osoba sa invaliditetom i barijerama sa kojima se suočavaju u ostvarivanju prava i unapređivanje pozitivne slike o osobama sa invaliditetom kao titularima svih ljudskih prava. Za obezbeđenje uživanja prava osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost i porodični život na ravnopravnoj osnovi sa drugima i efikasnu zaštitu od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja, planirano je 19 aktivnosti u okviru četiri mere: reforma zakonskog okvira u oblasti poslovne sposobnosti koja obezbeđuje da osobe sa invaliditetom uživaju sva prava na ravnopravnoj osnovi sa drugim građanima i uspostavljanje sistema odlučivanja uz podršku koji zamenjuje starateljsku zaštitu; unapređenje uslova za zasnivanje bračne/vanbračne zajednice i podrška roditeljstvu osoba sa invaliditetom; unapređenje prevencije i zaštite od diskriminacije osoba sa invaliditetom; unapređenje uslova za ostvarivanje prava na pristup pravdi i pravično suđenje osoba sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi sa drugim građanima, i unapređenje prevencije i zaštite osoba sa invaliditetom od nasilja i zlostavljanja, posebno prevencije i zaštite žena sa invaliditetom od nasilja. Za sistemsko uvođenje perspektive invaliditeta u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika predviđeno je 27 aktivnosti u okviru osam mera.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine9, usvojena je sa ciljem unapređenja položaja Roma i Romkinja i odnosi se na sledeće oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalnu zaštitu. Kako su Romi i Romkinje grupa koja je posebno izložena riziku od diskriminacije, sve mere i aktivnosti sadržane u ovom strateškom dokumentu od značaja su i za Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine. Ciljevi po prioritetnim oblastima su: 1) obezbediti punu uključenost dece i mladih iz romske zajednice u kvalitetno predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, veći obuhvat Roma i Romkinja u studentskoj populaciji i pružanje podrške školovanju mladih i odraslih koji se nisu školovali ili koji su napustili školovanje, uz uvođenje delotvornih i efikasnih mehanizama za borbu protiv diskriminacije i ostvarivanje uslova za uživanje svih manjinskih prava za Rome i Romkinje u obrazovnom sistemu; 2) unaprediti uslove stanovanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji kroz obezbeđivanje pravne sigurnosti stambenog statusa, dostupnosti usluga, materijala, objekata, infrastrukture, finansijske priuštivosti, odgovarajuće nastanjivosti i pristupačnosti, odgovarajuće lokacije i kulturne adekvatnosti, kako je definisano međunarodnim standardima o pravu na adekvatno stanovanje, a koje je Republika Srbija ratifikovala; 3) podsticati uključivanje radno sposobnih pripadnika romske nacionalne manjine na formalno tržište rada, podizanje zapošljivosti, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, posebno Roma i Romkinja koji pripadaju kategorijama višestruko teže zapošljivih nezaposlenih lica; 4) unaprediti zdravlje Roma i Romkinja, unaprediti pristup zdravstvenim uslugama i omogućiti puno ostvarivanje prava na zdravlje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, kao i 5) unaprediti pristup uslugama socijalne zaštite i dostupnost novčanih davanja radi smanjenja siromaštva i povećanja socijalne uključenosti Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici. Prilikom izrade ovog strateškog dokumenta, uzeti su u obzir izveštaji o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja koji sadrže detaljne informacije o realizovanim aktivnostima10. Takođe, uzeto je u obzir i da je Akcioni plan uz ovu strategiju donet za period 2017–2018. godine11, dok Akcioni plan za period 2019–2020. godinu nije usvojen, što ima negativan uticaj na sprovođenje mera. Neki od najvažnijih nalaza aktivnosti koje nisu realizovane su sledeći: kapacitete lokalnih samouprava treba dalje osnažiti radi efikasnog sprovođenja mera; radno-pravni status romskih koordinatora i kriterijumi za obavezu njihovog angažovanja i dalje nisu uređeni; neophodna je podrška lokalnim samoupravama u oblasti stanovanja i upućivanja smernica za izradu dokumenata i procedura prilikom raseljavanja naselja; ne vodi se precizna evidencija o broju romske dece u obrazovnom sistemu, a problem segregacije opstaje, sa tendencijom porasta broja škola koje pohađaju isključivo romska deca; mere u oblasti socijalne zaštite nisu usklađene sa posebnim merama u oblasti zapošljavanja; poslovi koji se nude korisnicima i korisnicama novčane pomoći preko Nacionalne službe za zapošljavanje nisu adekvatni; filijale/ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje ne kreiraju mere aktivne politike zapošljavanja, već ih samo sprovode; predrasude poslodavaca prema romskoj zajednici i dalje su značajna prepreka zapošljavanju; nije rešen status zdravstvenih medijatorki, a nedovoljan je i njihov broj u domovima zdravlja; zdravstveni radnici često ne prepoznaju značaj posebno kreiranih mera za poboljšanje zdravstvenog stanja romske populacije; centri za socijalni rad rade sa veoma ograničenim kapacitetima i nemaju mogućnosti da efikasno sprovode mere, niti da planiraju dodatne aktivnosti podrške ženama i deci; socioekonomski položaj romske zajednice i dalje je veoma težak, a naročito interno raseljenih Roma i Romkinja sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji u određenim situacijama ne mogu da ostvare ni pravo na novčanu socijalnu pomoć ukoliko im je obezbeđen smeštaj u kolektivnom centru.12

Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine13 utvrđuje osnovne principe za unapređenje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje njihovih prava i interesa u svim oblastima. Strategija posebno prepoznaje grupe mladih koji su u riziku od socijalne isključenosti i siromaštva, kao višestruko diskriminisane, a kao specifičan cilj stvaranje sistemskih preduslova da mladi u riziku od socijalne isključenosti budu adekvatno prepoznati i podržani u uključivanju u ekonomske, društvene i kulturne tokove. S tim u vezi, u Strategiji su predviđene kao aktivnosti realizacije: 1) razvijanje mera zapošljavanja i smanjenja diskriminacije mladih žena na tržištu rada u saradnji sa privatnim sektorom; 2) podrška programima vršnjačke edukacije i interkulturalnog učenja koji promovišu toleranciju, razumevanje i antidiskriminaciju; 3) podrška aktivnosti podizanja svesti mladih o uzrocima i posledicama iregularnih migracija u svrhu jačanja prevencije i smanjenja diskriminacije, uzimajući u obzir perspektive migranata. Strategijom se promoviše i unapređivanje mogućnosti ravnopravnog pristupa obrazovanju za sve i podrška mladima koji dolaze iz grupa u povećanom riziku od diskriminacije. Uzeta je u obzir i evaluacija14 strategije za period od 2015. do 2017. godine. Na osnovu ovih, ali i drugih dostupnih izvora, može se smatrati da ove aktivnosti još uvek nisu u potpunosti realizovane.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina15, predstavlja srednjoročni strateški dokument koji sadrži strateške ciljeve postavljene u skladu sa preporukama Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, a čija realizacija je neophodna za otklanjanje uočenih nedostataka u sprovođenju prava i sloboda nacionalnih manjina. Akcioni plan se sastoji iz 11 poglavlja, od kojih drugo nosi naziv Zabrana diskriminacije, a odnosi se na obezbeđenje ostvarivanja prava i sloboda pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina pod jednakim uslovima na celoj teritoriji Republike Srbije, razvijanje tolerancije i sprečavanje diskriminacije. Planirane su sledeće aktivnosti: 1) brzo i detaljno odgovaranje na nalaze i preporuke Zaštitnika građana, Pokrajinskog ombudsmana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u svim slučajevima koji utiču na prava pripadnika nacionalnih manjina i obezbeđenje adekvatne podrške tim institucijama kako bi se osigurala efikasna obrada dostavljenih pritužbi, i kako bi one bile dostupne pripadnicima nacionalnih manjina; 2) podizanje svesti među širom javnosti, pripadnicima nacionalnih manjina i funkcionerima i zaposlenima u organima javne vlasti na svim nivoima o postojanju nacionalnih manjina u zemlji, njihovim pravima, kao i pravima na afirmativne mere gde su one neophodne; 3) suzbijanje govora mržnje u medijima i na socijalnim mrežama; 4) pokretanje postupka zaštite od govora mržnje; 5) sprovođenje obuka usmerenih ka jačanju svesti svih relevantnih aktera krivičnopravnog sistema o značaju procesuiranja zločina iz mržnje; 6) jačanje svesti građana o uzrocima i posledicama zločina iz mržnje i nultoj toleranciji prema takvim delima; 7) sprovođenje efikasne istrage, adekvatno kvalifikovanje i efikasno krivično gonjenje učinilaca dela sa obeležjima nacionalne mržnje i netrpeljivosti i rasne, verske i druge diskriminacije, uključujući dela učinjena putem interneta, na društvenim mrežama i javnim nastupima; vođenje posebne evidencije i sprovođenje obuka i 8) razmatranje izmene Ustava u delu koji se odnosi na primenu afirmativnih mera u cilju eliminisanja mogućih nejasnoća i usaglašavanja odredaba. Prema evaluaciji Akcionog plana, sve aktivnosti, osim poslednje, uspešno se realizuju.16

Nalazi Analize izveštaja o primeni Akcionog plana za oblast zabrane diskriminacije17 pokazuju da je postignut vidljivi napredak u domenu jačanja kapaciteta i podizanja svesti funkcionera, zaposlenih u organima javne vlasti i aktera krivičnopravnog sistema, pokretanja postupaka na inicijativu nacionalnih saveta, predstavljanja rada nadležnih organa i drugih institucija, sprovođenja istrage i krivičnog gonjenja učinilaca dela sa obeležjima nacionalne mržnje. Preporučeno je dodatno unapređivanje aktivnosti na planu merenje kvaliteta i trajanja medijskih priloga usmerenih ka jačanju svesti i posledicama zločina iz mržnje i njihovim posledicama, sprečavanja širenja govora mržnje putem medija, kao i preispitivanja uloge nezavisnih tela u izveštavanju.

Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine18 ima za cilj obezbeđivanje efikasne prevencije i zaštite od svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama i nasilja u porodici i razvijenog rodno odgovornog sistema usluga podrške žrtvama nasilja. Ovaj opšti cilj Strategije je u funkciji je sveobuhvatne primene ratifikovanih međunarodnih ugovora, prvenstveno Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena19 i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici20. Strategijom su utvrđena četiri posebna cilja: 1) unapređeno delovanje svih aktera na prevenciji rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici; 2) obezbeđena efikasna i delotvorna zaštita žrtava i uspostavljene dostupne i adekvatne opšte i specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja; 3) inkriminisani svi oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u skladu sa međunarodnim standardima, obezbeđeni uslovi za adekvatno procesuiranje i kažnjavanje učinilaca, unapređen položaj žrtava i svedoka i ostvarivanje prava žrtava na obeštećenje; i 4) integrisane javne politike i uspostavljen celovit i funkcionalan sistem prikupljanja i analize podataka o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici. Strategijom je utvrđeno ukupno 15 regulatornih, podsticajnih, informativno-edukativnih i drugih mera. Sagledan je nepovoljan položaj pojedinih višestruko ranjivih grupa žena, koje se nalaze su intersekcionalnoj situaciji nepovoljnih i diskriminatornih okolnosti, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene na selu, lezbejke, transžene i dr. Strategijom su uspostavljeni mehanizmi prevencije, zaštite, sankcionisanja i pružanja podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i za praćenje i evaluaciju navedene strategije. Očekuje se da će sprovođenje Strategije unaprediti nivo kvaliteta i delotvornosti zaštite ljudskih prava žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. U završnoj fazi je rad na Akcionom planu za period 2022. do 2023. za sprovođenje Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine. Predlogom akcionog plana planirano je ukupno 15 mera za ostvarivanje posebnih ciljeva, koje su razrađene brojnim i raznovrsnim aktivnostima. Javne konsultacije o Predlogu akcionog plana završene su i očekuje se da on uskoro bude usvojen.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine21, usvojena u junu 2021. godine, predviđa, između ostalog, razvoj i osnaživanje kapaciteta zaposlenih u obrazovanju u oblastima koje treba da dovedu do razvijanja školskog ambijenta koji afirmiše vrednosti savremenog demokratskog društva, međusobno poštovanje i uvažavanje, nenasilje i antidiskriminaciju. Planirane su mere za podršku obrazovno-vaspitnim ustanovama u ostvarivanju otvorenosti, pravednosti i dostupnosti, podsticanje interkulturalnosti u obrazovanju, sa naročitim akcentom na specifičnosti različitih osetljivih grupa (učenici iz porodica niskog socioekonomskog statusa, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, romska populacija i među njima naročito devojčice itd.). Jedan od ciljeva je i unapređenje uslova za celoživotno učenje, koji uključuje i njegovu jednaku dostupnost. U domenu univerzitetskog obrazovanja, planirane su mere za unapređenje obuhvata i pravednosti visokog obrazovanja, sa pravičnim i jednakim pristupom za sve grupe u društvu, bez obzira na socijalnu ili ekonomsku pozadinu, rasu, religiju ili pol. Jedna od mera je i razvoj sistema integrisanja podataka o finansijskoj podršci studentima i institucionalizacija prakse sakupljanja podataka i analize u domenu socijalne dimenzije visokog obrazovanja.

Zajedno sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine usvojen je i Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine.22 U Akcionom planu, u okviru mere razvoja uslova i podrške obrazovno-vaspitnim ustanovama u unapređivanju programa, nastave i učenja u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, ukazuje se na to da svi udžbenici treba da budu po sadržaju osetljivi na rodnu ravnopravnost i specifičnosti različitih društvenih grupa, uključujući i osetljive grupe (bez stereotipa, predrasuda i diskriminacije), a sve aktivnosti jačanja kapaciteta zaposlenih u obrazovanju treba da se u razvoju i ostvarivanju oslanjaju na principe rodne ravnopravnosti i nediskriminatornih stavova i ponašanja. Predviđeno je, pored ostalog: obezbeđivanje udžbenika prilagođenog fonta/formata u skladu sa zahtevima škola i potrebama učenika u osnovnoj školi; obezbeđivanje besplatnih udžbenika za odgovarajuće grupe učenika; razvijanje i ostvarivanje programa obuke i priručnika za osnaživanje predstavnika obrazovno-vaspitnih institucija za sprovođenje aktivnosti u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, diskriminacije i rodne ravnopravnosti; popularizacija ženskog sporta; jačanje mreže pedagoških asistenata; uvođenje obaveze identifikacije učenika pod rizikom od osipanja; unapređivanje kompetencija nastavnika za prepoznavanje učenika pod rizikom od osipanja i za pružanje podrške, uključujući smanjenje stereotipa, predrasuda i diskriminacije, rodno osetljiva i znanja o specifičnosti osetljivih društvenih grupa. Planirane su i: aktivnosti na razvijanju novih kriterijuma za dodelu stipendija koji ponderišu socioekonomski status; podrška tranziciji u inkluzivno obrazovanje; obuka predstavnika obrazovno-vaspitnih institucija za interkulturalno obrazovanje, i dr. U domenu visokoškolskog obrazovanja, planirana je: analiza međunarodne dobre prakse vrednovanja kvaliteta visokog obrazovanja kroz pokazatelje za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost; jačanje kapaciteta za kreiranje mera za smanjenje diskriminacije, unapređenje rodne ravnopravnosti i zastupljenosti osetljivih društvenih grupa; izrada akta o finansijskoj podršci studentima koji uključuje podsticajne rodne i mere za pripadnike osetljivih društvenih grupa; institucionalizacija prakse prikupljanja i analize podataka u domenu socijalne dimenzije visokog obrazovanja, i dr. Imajući u vidu da su Strategija i Akcioni plan nedavno usvojeni, još uvek je rano govoriti o realizaciji aktivnosti i mera predviđenih ovim strateškim dokumentom. Zbog toga je uzeto da će aktivnosti biti realizovane u predviđenom periodu.

Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine,23 ima za opšti cilj obezbeđen kontinuirani sveobuhvatni odgovor društva na nasilje prema deci, u skladu sa dinamikom izazova, rizika i pretnji, kroz unapređen sistem prevencije, zaštite i podrške. Kao jedna od željenih promena, definisan je: kontinuirani rad na podizanju svesti i promena društvenih normi, vrednosti i stavova prema nasilju, podsticanje nenasilne komunikacije, zabrana nasilnog disciplinovanja dece i podsticanje rodne ravnopravnosti i nediskriminacije. Takođe, u okviru mere unapređivanja kapaciteta profesionalaca u sektoru obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, policije i pravosuđa za prevenciju nasilja nad decom, planirano je organizovanje obuka za unapređivanje kompetencija u oblastima nenasilne komunikacije, tolerancije na različitosti, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, konstruktivnog i nenasilnog vaspitanja, kao i pozitivne discipline za zaposlene u obrazovno-vaspitnom sistemu kroz akreditovane seminare stručnog usavršavanja. U okviru mere unapređivanje kapaciteta dece za prevenciju nasilja, kao aktivnost je predviđeno kontinuirano unapređivanje kapaciteta dece u vidu obuka u obrazovno-vaspitnim ustanovama kroz integrisanje sadržaja na temu prava deteta, nenasilne komunikacije, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, kao i informisanje o mehanizmima zaštite od svih oblika nasilja kojima deca mogu biti izložena. Predviđeno je da će se mera usmerena na unapređivanje kapaciteta roditelja, staratelja i hranitelja za prevenciju nasilja nad decom, pored ostalog, ostvariti kreiranjem i realizovanjem specifičnih programa za roditelje, staratelje i hranitelje dece koja su višestruko diskriminisana i u povećanom riziku od nasilja. Planirano je da se u sklopu mere jačanje sistemskih i institucionalnih mehanizama odgovora na sve oblike nasilja prema deci, izradi Pravilnik o bližim uslovima i načinima prepoznavanja oblika zlostavljanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilja nad decom u sportu, a jedna od aktivnosti u okviru mere uspostavljanja, razvoja i obezbeđivanja održivosti mera usmerenih na zaštitu dece od nasilja jeste unapređivanje kapaciteta ustanova i organa na lokalnom nivou za međusektorsku saradnju, osnivanjem lokalnih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u uličnoj situaciji. Zajedno sa ovom strategijom usvojen je i Akcioni plan za njeno sprovođenje za 2020. i 2021. godinu. Još uvek, međutim, nema javno dostupnih podataka o sprovođenju Akcionog plana u proteklom periodu, ali je polazište da će sve planirane aktivnosti biti realizovane.

Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017–2022.24, je drugi strateški dokument Vlade koji je donet u cilju rešavanja problema trgovine ljudima. Strategijom su koncipirani sveobuhvatni odgovori društva na trgovinu ljudima, u skladu sa novim izazovima, rizicima i pretnjama. Strategija je usmerena ka unapređenju sistema prevencije, pomoći i zaštite žrtava i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom. Akcioni plan za 2019. i 2020. godinu25 detaljno razrađuje mere i aktivnosti. Kako novi Akcioni plan nije usvojen, prilikom izrade Strategije uzeti su u obzir podaci o sprovođenju Akcionog plana za 2019. i 2020. godinu, za koju je izrađen izveštaj26.

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja”27, čiji je opšti cilj da se razvoj Republike Srbije ubrza kroz unapređenje kvaliteta i efikasnosti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i dalje integracije u Evropski istraživački prostor, ne sadrži izričite mere i aktivnosti kojima se suzbija diskriminacija u ovoj oblasti, što je naročito uzeto u obzir prilikom izrade Strategije.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina28, kao jedan od ciljeva utvrđuje kvalitetne, pluralne i raznovrsne medijske sadržaje koji zadovoljavaju potrebe za informisanjem različitih društvenih grupa, a jedna od mera je podsticanje proizvodnje i distribucije programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina radi podsticanja pluralizma medijskih sadržaja u informisanju na jezicima nacionalnih manjina. Predviđeno je, takođe, i obezbeđivanje uslova za adekvatno informisanje osoba sa invaliditetom i njihov ravnopravan pristup medijskim sadržajima. Jedna od mera je i povećana medijska vidljivost i nediskriminatorno izveštavanje medija o ženama i osetljivim društvenim grupama.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina, u periodu 2020–2022. godina29, pored ostalog, predviđa: ostvarivanje obaveza javnog medijskog servisa na nacionalnom nivou da informiše na jezicima manjina; obaveze javnih medijskih servisa da pružaju medijske usluge na način da podjednako budu dostupne za osobe sa invaliditetom, kao i da pružaju medijske sadržaje koji predstavljaju sve društvene grupe, žene, decu, starije osobe, seosko stanovništvo, osobe sa invaliditetom, etničke i nacionalne zajednice i druge; zatim, povećanje medijskih sadržaja kojima se čuva nacionalni identitet nacionalnih manjina, na jezicima nacionalnih manjina; i, propisivanje jasne obaveze izdavača medija u cilju povećanja dostupnosti sadržaja osoba sa invaliditetom i podsticanje njihove vidljivosti u medijima. Aktivnosti u okviru mere koja se odnosi na povećanje medijske vidljivosti i nediskriminatorno izveštavanje medija o ženama i osetljivim društvenim grupama, pored ostalog, obuhvataju: uspostavljanje standarda za pozitivno prikazivanje pripadnika osetljivih društvenih grupa u oglašavanju, vestima, izveštajima, produkciji i emitovanju programa; obuke novinarki i novinara o položaju pripadnika osetljivih društvenih grupa, pravima žena i rodnoj ravnopravnosti, kao i o nasilju kojem su izloženi. Planirano je i kontinuirano vođenje medijskih i informativnih kampanja o uzrocima i posledicama rodno zasnovane diskriminacije i mehanizmima zaštite, uključujući i zaštitu od višestruke diskriminacije, zatim, kampanja za zagovaranje rodne ravnopravnosti i dekonstrukciju rodnih stereotipa i uloga, uz promovisanje primera dobrih praksi i dr.

Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine30, pored ostalog, utvrđuje mere za unapređenje položaja nezaposlenih lica na tržištu rada, među kojima su i: integrisanje korisnika usluga socijalne zaštite na tržište rada; unapređenje položaja žena na tržištu rada, kao i poboljšanje položaja mladih, osoba sa invaliditetom i nezaposlenih Roma i Romkinja na tržištu rada.

Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine31, razrađuje mere utvrđene Strategijom kroz: aktivnosti pružanja podrške za zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje; uključivanje nezaposlenih žena iz posebno osetljivih kategorija u mere aktivne politike zapošljavanja; sprovođenje posebnih mera za aktivaciju i podsticanje zapošljavanja neaktivnih žena u manje razvijenim i devastiranim područjima; uključivanje mladih, Roma i Romkinja i nezaposlenih osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja i motivaciono-aktivacione obuke; pružanje podrške poslodavcima prilikom kreiranja poslova i prilagođavanja uslova rada i ostalih aspekata u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom; obezbeđivanje održanja zaposlenja kroz praćenje i podršku poslodavcima i zaposlenim osobama sa invaliditetom; obuke za članove komisije za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, i dr.

Imajući u vidu da su Strategija i Akcioni plan nedavno usvojeni, nema podataka o realizaciji planiranih mera i aktivnosti, ali se prilikom izrade antidiskriminacione strategije pošlo od pretpostavke da će one biti realizovane.

Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godine32 predviđa omogućavanje ljudima da dostignu pun zdravstveni potencijal i jednakost u zdravlju. U Strategiji je konstatovano da su izazovi javnog zdravlja u Republici Srbiji brojni i povezuju se sa posledicama ekonomske krize, migracijama stanovništva i rastućim nejednakostima. Tako su vodeće bolesti i povrede povezane sa socijalnim i ekonomskim odrednicama zdravlja, odnosno nesrazmerno su prisutne kod siromašnog i ranjivog stanovništva. Zbog toga je jedan od ciljeva Strategije unapređenje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju, a kao posebne mere su planirane unapređenje zdravlja osetljivih društvenih grupa putem razvoja i implementacije dodatnih mera radi smanjenja nejednakosti u zdravlju, kao i obezbeđenje jednake dostupnosti i pristupačnosti zdravstvene službe za celokupno stanovništvo. Kako je Strategija usvojena 2018. godine, još uvek nema evaluacije ispunjenosti njenih mera, te se pošlo od toga da je realizacija mera u toku.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja33 doneta je kako bi celokupnom stanovništvu bilo omogućeno da uz najracionalniji vid podrške obezbedi stanove odgovarajuće veličine i opremljenosti u funkcionalnom okruženju i uz razumne cene. Iako je Strategija doneta još 2012. godine, nema Akcionog plana, niti evaluacije predviđenih mera i aktivnosti. Zbog toga su za potrebe izrade Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, uzeti drugi izvori koji ukazuju na ostvarenje prava na stanovanje i nediskriminaciju u ovoj oblasti.34

Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018–2025. godine35, ima za cilj pružanje podrške osobama koje žive sa NIV-om. Strategija prepoznaje da je za uspešan odgovor na HIV infekciju neophodno ukloniti prepreke u ostvarivanju ljudskih prava, postojanje stigme, diskriminacije, nasilja i različite zloupotrebe, koje u značajnoj meri doprinose povećanju osetljivosti na HIV u ključnim populacijama i smanjenju kvaliteta života osoba koje žive sa NIV-om. Zato je jedan od posebnih ciljeva zaštita ljudskih prava, smanjena stigma i eliminisana diskriminacija. Posebno je značajna mera za unapređenje kapaciteta za eliminaciju diskriminacije, suzbijanje svih oblika nasilja i za poštovanje i zaštitu ljudskih prava povezanih sa NIV-om; koja podrazumeva sledeće aktivnosti: 1) razviti i sprovoditi (akreditovane) obuke profesionalaca u oblasti pravosuđa, policije, zdravstva, rada i socijalne politike i obrazovanja, za poštovanje ljudskih i drugih prava i nediskriminatorno postupanje u radu sa osobama koje žive sa NIV-om i ključnim populacijama u riziku od NIV-a; 2) razviti i sprovoditi programe podrške za osobe koje su u riziku od diskriminacije i nasilja; 3) razviti i sprovoditi programe informisanja za osobe koje žive sa NIV-om i ključne populacije o njihovim pravima, načinima njihovog ostvarivanja, pristupu pravnim mehanizmima zaštite u svrhu prevencije ili odgovora na kršenje njihovih ljudskih prava i diskriminaciju; 4) uspostaviti i primenjivati sistem institucionalne besplatne pravne pomoći i 5) razviti i sprovoditi programe za razvoj kapaciteta organizacija civilnog društva za monitoring ljudskih prava. Kako je Strategija doneta 2018. godine i još uvek nema evaluacije sprovedenih aktivnosti, pošlo se od toga da će one biti realizovane u okviru ovog strateškog dokumenta.

U januaru 2021. godine, usvojeni su Strateški prioriteti razvoja kulture od 2021. do 2025. godine36, u kojima je definisano 20 tačaka prioriteta kulturne politike. Između ostalog, glavni stubovi razvoja odnose se na: budžet za kulturu; očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa; decentralizaciju kulturne produkcije u Republici Srbiji; uvođenje umetnosti i kulture u škole, obrazovanje i učešće u kulturnim programima; kulturnu diplomatiju; pokretanje i nastavljanje velikih projekata – izgradnju važnih objekata; poreske podsticaje za ulaganje u kulturu; ekonomsku dimenziju kulture; digitalizaciju; razvoj kulturnog turizma; i, unapređenje položaja samostalnih umetnika, kulturnih radnika i strukovnih udruženja umetnika. Planirano je da se radi na unapređenju položaja društveno osetljivih grupa, te uvažavanju njihovog kulturnog stvaralaštva i doprinosa, posebno nacionalnih manjina i njihovih jezičkih i kulturnih osobenosti. Propisano je i da će se raditi na unapređenju inkluzije osoba sa invaliditetom kroz uklanjanje barijera, povećanje pristupačnosti programa u kulturi i povećanje njihove participacije.

Strategija razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova za period 2018–2023. godine37, ima za cilj uspostavljanje efikasnog i ekonomičnog rada Ministarstva unutrašnjih poslova kao savremene, demokratske i odgovorne policijske službe koja garantuje bezbednost i deluje kao servis građana. U Strategiji je kao jedna od predviđenih mera i jačanje kapaciteta, koja podrazumeva poštovanje različitosti, kao i obezbeđivanje jednakih šansi za žene i muškarce unutar policije. Shodno tome, planira se dalji rad na unapređenju sistema jednakih mogućnosti unutar upravljanja ljudskim resursima kroz zapošljavanje, karijerni razvoj i napredovanje. Akcionim planom koji pokriva period od 2018. do 2023. godine dalje se preciziraju aktivnosti radi realizacije strateških ciljeva.

Strategija za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019–2023. godine sa Akcionim planom38, pored ostalog, predviđa i aktivnosti na planu podizanja nivoa svesti javnosti po pitanju visokotehnološkog kriminala u unapređivanju saradnje na sprečavanju seksualne eksploatacije dece i maloletnih lica. Planirano je informisanje i edukacija dece, roditelja i nastavnika na temu bezbednosti dece na internetu kroz organizovanje obuka u školama, uspostavljanje baze podataka video i foto materijala nastalih iskorišćavanjem maloletnih lica u pornografske svrhe na internetu i dr.

Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine39 je doneta u cilju obezbeđenja vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti. Kao jedan od ciljeva postavljeno je i dalje unapređenje i dosledno sprovođenje normativnog okvira kojim se u pravosudnom sistemu Republike Srbije svakom pojedincu obezbeđuje pristup pravdi pod jednakim uslovima, bez diskriminacije po bilo kom osnovu i sa jednakim mogućnostima da zaštiti i ostvari svoja prava i interese. Kako je Strategija tek usvojena, pošlo se od toga da će mere i aktivnosti predviđene ovim strateškim dokumentom biti uspešno realizovane. Međutim, konstatovano je i da se Strategija uopšte ne bavi rodnim balansom u pravosuđu, iako ga čine oko 70% žena, kao i drugim pitanjima, poput manjeg učešća žena na rukovodećim pozicijama.

Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji (2020–2025)40, sa pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje za period 2020–2022. godine41, usvojena je radi potpune harmonizacije ove oblasti sa Direktivom 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine. Strategijom je predviđeno formiranje Nacionalne mreže službi za pomoć i podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, kao i uspostavljanje kontakt tačaka za informisanje žrtava i svedoka, razvoj usluga primarne (opšte) i sekundarne (specijalizovane) pomoći. Planirano je uspostavljanje mehanizma koji će omogućiti unapred trasiran, standardizovan i efikasan proces od momenta prvog kontakta žrtve sa državnim organima, pa sve do pružanja neophodnih vidova podrške i pomoći. Strategijom su predviđene aktivnosti na obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava žrtava na informisanje, prava na upotrebu jezika i prevođenje, prava na pravnu pomoć i dr. Strategija je u punoj meri rodno neutralna. Nije predviđeno uspostavljanje posebnih oblika pomoći i podrške ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja. S druge strane, Strategija se ne primenjuje na žrtve nasilja povodom kojih nisu vođeni krivični postupci, tako da budućim sistemom zaštite prava žrtava neće biti obuhvaćene sve neposredne žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici, niti svi članovi njihovih porodica. Predviđene su početne i stalne obuke za pružaoce pomoći i podrške. Kako je Strategija doneta 2020. godine i još uvek nema podataka o sprovedenim aktivnostima, pošlo se od toga da će one biti realizovane u okviru ovog strateškog dokumenta. Uzeti su u obzir izveštaji o radu postojećih službi podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela u okviru pravosudnog sistema u Republici Srbiji i organizacija civilnog društva.

Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 2342 od 10. jula 2020. godine takođe je uzet u obzir, posebno aktivnosti koje se tiču mera u vezi sa usvajanjem Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

Strategija suprotstavljanja iregularnim migracijama za period od 2018. do 2020. godine43, ima za cilj povećanje regularnosti migracionih tokova, uz uvažavanje bezbednosnih potreba i razvojnih interesa Republike Srbije i njenih građana, ali i potrebe poštovanja ljudskih prava i sloboda migranata. U Strategiji se kao poseban problem identifikuje povećano učešće ranjivih kategorija migranata, kao što su maloletna lica, stariji, osobe sa invaliditetom, žrtve trgovine ljudima i krijumčarenja. Kao poseban cilj je predviđeno obezbeđivanje podrške u sistemu zaštite, posebno za ranjive grupe iregularnih migranata, i to prevashodno za različite socijalne usluge koje štite njihova ljudska prava. Konačni izveštaj o sprovođenju ove strategije, koje je izradilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, prosleđen je Vladi na usvajanje. Kako ovaj izveštaj nije javno dostupan, uzeti su u obzir drugi izveštaji koji ilustruju stanje u oblasti azila i migracija.44

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine45 podrazumeva da se procesi u privredi i državi, kao i u životu građana, odvijaju uz niže ekonomske troškove i viši stepen socijalne i ekološke održivosti – viši standard stanovništva uz smanjenje zagađenja i bolju zaštitu prirode. U tom smislu, iz primene Zakona o energetici46 i Strategije razvoja energetike Republike Srbije treba da proistekne odgovarajuća energetska politika, koja bi uz adekvatnu ekonomsku i socijalnu politiku, kao i politiku u oblasti zaštite životne sredine vodila ka održivom energetskom sistemu, efikasnijoj ekonomiji i većem društvenom blagostanju, uz održive bilanse prirodnih resursa i što niže nivoe zagađenja. Ovom strategijom se, između ostalog, predviđa da energetski efikasno i ekološki podobno ponašanje u energetici zahteva neselektivnu primenu zakona i nediskriminatornu praksu, kao i da su sigurno i bezbedno snabdevanje energijom, njena dostupnost i raspoloživost pod transparentnim i nediskriminatornim uslovima, proizvodnja i korišćenje u skladu sa principima održivog razvoja, preduslovi za uspešno funkcionisanje svakog društva, podizanje konkurentnosti nacionalne privrede i konačno za blagostanje građana. U toku je izrada nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i Programa ostvarivanja Strategije,47 kao i izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine48.

Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020. do 2022. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje49 ima za opšti cilj razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju. Među principima i načelima na kojima počiva sprovođenje ovog programa, pored ostalih, prepoznati su načelo rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije, kao i načelo jednakosti i zabrane diskriminacije. Programom je predviđeno da će se elektronska uprava razvijati tako da informacioni sistemi, platforme, softveri i kompletna infrastruktura koju koristi javna uprava budu uspostavljeni na način da omoguće jednaku raspoloživost i upotrebu svim korisnicima bez obzira na pol, rod, godine, rasu, versko, političko ili seksualno opredeljenje, pripadnost nacionalnoj ili etničkoj manjini, imovinsko stanje ili bilo koji drugi osnov diskriminacije, pod uslovom da lice poseduje računar i stabilnu internet konekciju. Takođe, Programom su planirane mere javnih politika tako da se obezbedi socijalna inkluzija, što podrazumeva da će svim licima biti dostupne mogućnosti koje nude inovativne tehnologije, a što će vremenom pozitivno uticati na prevazilaženje ekonomskih i socijalnih razlika. To takođe znači da dostupnost usluga elektronske uprave mora biti omogućena na nivou cele države podjednako.

U svim navedenim dokumentima postoje određene mere i aktivnosti koje se odnose na oblasti društvenog života koje su prepoznate kao prioritetne u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), ili se odnose na grupe lica koje su u većem riziku od diskriminacije. Strategija je usaglašena sa navedenim dokumentima, na način da ne ponavlja mere i aktivnosti, dok su pojedine mere komplementarne sa merama utvrđenim drugim planskim dokumentima i mogu ostvariti sinergijski učinak. Takođe, neke mere predstavljaju nastavak ili dopunjavanje mera i aktivnosti koje su planirane u drugim strateškim dokumentima, a koje nisu u potpunosti realizovane.

U izradi Strategije su uzeti u obzir i nalazi evaluacije Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine50, čiji je period važenja istekao u vreme izrade ove strategije. Nova Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine51 je usvojena sredinom oktobra 2021. godine. Pored toga, uzeti su u obzir i nalazi evaluacije drugog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017–2020)52.

–––––––––––––––

8 „Službeni glasnik RS”, broj 44/20.

9 „Službeni glasnik RS”, broj 26/16.

10 Videti: Integracija Roma 2020, Izveštaj o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016–2025. u 2016. godini (Dostupno na: https://www.rcc.int/romaintegration2020/files/admin/docs/89d4cbfeedbd9e80e7857d6de4707405.pdf, pristupljeno: 2. decembra 2021. godine); Integracija Roma 2020, Izveštaj o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016–2025. za period od 2017. do 2018. godine; Zaštitnik građana, Poseban izveštaj Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama, novembar 2019. (Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6359/ZAstitnik%20socialno%20ukljucivanje%20roma%2020191129c.pdf, pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

11 Tekst Akcionog plana za primenu Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, za period od 2017. do 2018. godine, dostupan je na adresi: https://www.rcc.int/romaintegration2020/files/admin/docs/c36fbc3e0c587cb2b7cafe1e351e8c56.pdf (pristupljeno: 29. novembra 2021. godine).

12 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama, novembar 2019, str. 73–74. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6359/ZAstitnik%20socialno%20ukljucivanje%20roma%2020191129c.pdf (pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

13 „Službeni glasnik RS”, broj 22/15.

14 Ministarstvo omladine i sporta, Evaluacija sprovođenja Akcionog plana Nacionalne strategije za mlade 2015–2017, Beograd, decembar 2017. Dostupno na: https://www.mos.gov.rs/public/ck/uploads/files/Izvestaj%20o%20Evaluaciji%20AP%20NSM%202015-2017%20final(1).pdf (pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

15 Tekst dostupan na: httr://mduls.gov.rs/obavestenja/aksioni-rlan-za-ostvarivanje-rrava-nasionalnih-manjina/(pristupljeno: 1. decembra 2021. godine).

16 Izveštaji, počev od Izveštaja 1–2/2016 o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, do Izveštaja 1/2019 o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina dostupni su na linku: httrs://www.minoritunews.rs/dokumenti_izvestaji/(pristupljeno: 1. decembra 2021. godine); Izveštaj 2/2019 o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina dostupan je kao samostalni dokument u Word formatu: izveštaj 2/2019 o sprovođenju akcionog plana za ... na adresi: https://nsrnm.org › wp-content › uploads › Izveštaj (pristupljeno: 1. decembra 2021. godine); dok su na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/manjinske-politike.php (pristupljeno: 1. decembra 2021. godine), dostupni izveštaji počev od Izveštaja 3/2019 o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, do Izveštaja 4/2020 o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, uključujući i publikaciju: Aleksandra Vujić i Vladimir Vukićević, Ex-post analiza o realizaciji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, Beograd: Savet Evrope, Evropska komisija, 2021. godine, na srpskom i engleskom jeziku.

17 Vladimir Đurić i Aleksandra Vujić, Analiza izveštaja o primeni Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, Beograd: Savet Evrope, Evropska komisija, 2018, str. 11. Dostupno na: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/22-analiza_izvestaja_o_primeni_ap_za_manjine.pdf (pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

18 „Službeni glasnik RS”, broj 47/21.

19 Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/81) i Zakon o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 5/14).

20 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 23/13) i Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa Akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 4/16).

21 „Službeni glasnik RS”, broj 63/21.

22 Akcioni plan je usvojen zajedno sa Strategijom.

23 „Službeni glasnik RS”, broj 80/20.

24 „Službeni glasnik RS”, broj 77/17.

25 Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za 2019. i 2020. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 50/19).

26 Izveštaj o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za 2019. i 2020. godinu za sprovođenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017–2022, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, januar 2019 – decembar 2020. godine, Beograd, 2020. godine. Dostupno na: http://mup.gov.rs/wps/wcm/connect/53ad7447-6ae1-455a-ae74-7ca11d208c24/lat-Izve%C5%A1taj+AP+trgovina+ljudima+2019-2020.pdf?MOD=AJPERES&CVID=nufUMSG (pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

27 „Službeni glasnik RS”, broj 10/21.

28 „Službeni glasnik RS”, broj 11/20.

29 „Službeni glasnik RS”, broj 148/20.

30 „Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka.

31 „Službeni glasnik RS”, broj 30/21.

32 „Službeni glasnik RS”, broj 61/18.

33 „Službeni glasnik RS”, broj 13/12.

34 Videti, na primer, Leilani Farha, Specijalna izvestiteljka UN za adekvatno stanovanje kao sastavni deo prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju u ovom kontekstu, Beograd, 25. maj 2015; Leilani Farha, Report of the Special Rapporteur on adequate housing as a component of the right to an adequate standard of living, and on the right to non-discrimination in this context, A/69/274, 2014 (Dostupno na: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/498/19/PDF/N1449819.pdf?OpenElement, pristupljeno: 3. decembra 2021. godine); Leilani Farha, Izveštaj specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje kao sastavnog dela prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju u ovom kontekstu, A/HRC/31/54/Add.2 – Unofficial translation based on the advance edited version of the report, 2016 (Dostupno na: https://www.ohchr.org/Documents/Issues/Housing/A_HRC_31_54_Add.2_Unofficial_translation_SerbianAEV.pdf, pristupljeno: 3. decembra 2021. godine); Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2014–2017. godine sa prioritetima za narednu godinu, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Beograd, decembar 2018. (Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Treci_nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanju_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80%932017.pdf, pristupljeno: 3. decembra 2021.)

35 „Službeni glasnik RS”, broj 61/18.

36 Zaključak Vlade 05 broj 6-213/2021-1 od 21. januara 2021. godine. Dostupno na: https://www.kultura.gov.rs/extfile/sr/6132/Strate%C5%A1ki%20prioriteti%20razvoja%20kulture.pdf (pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

37 „Službeni glasnik RS”, broj 78/18.

38 „Službeni glasnik RS”, broj 71/18. Napominjemo da se Akcioni plan za sprovođenje ove strategije koji je usvojen zajedno sa tekstom Strategije odnosi na period 2019–2020. godine.

39 „Službeni glasnik RS”, broj 101/20.

40 Dostupno na srpskom i engleskom jeziku, na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/30567/nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava-i-svedoka-krivicnih-dela-u-republici-srbiji-za-period-2020-2025-godine-19082020.php (pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

41 Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine (Dostupno na srpskom i engleskom jeziku, na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/30567/nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava-i-svedoka-krivicnih-dela-u-republici-srbiji-za-period-2020-2025-godine-19082020.php, pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

42 Republika Srbija, Pregovaračka grupa za Poglavlje 23, Akcioni plan – Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, jul 2020. (Dostupno na: https://mpravde.gov.rs/files/Revidirani%20AP23%202207.pdf, pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

43 „Službeni glasnik RS”, broj 105/18.

44 Videti, na primer, Pravo na azil u Republici Srbiji u 2019. godini, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2020. Dostupno na: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Pravo-na-azil-u-Srbiji-2019.pdf (pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

45 „Službeni glasnik RS”, broj 101/15.

46 „Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon i 40/21.

47 Sastavni deo ovih dokumenta je izrada Izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije razvoja energetike na životnu sredinu i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja Programa ostvarivanja Strategije na životnu sredinu.

48 Nova Strategija razvoja energetike će, kao i NEKP, definisati novu energetsku politiku Republike Srbije, u skladu sa Zelenom Agendom Evropske unije, odnosno, politikom u oblasti energetike i klime. Važan deo NEKP-a je i definisanje procesa dekarbonizacije ekonomije, a koji podrazumeva sprovođenje pravedne tranzicije ka boljim uslovima rada i života svih ljudi. Pored toga, formirana je i Nacionalna koalicija za borbu protiv energetskog siromaštva.

49 „Službeni glasnik RS”, broj 85/20.

50 Marija Babović i Olivera Vuković, Završna evaluacija Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, SeCons, UNWomen, februar 2021. Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2021-09/Evaluacija%20Strategije%20za%20RR.pdf (pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

51 „Službeni glasnik RS”, broj 103/21.

52 Zaključak Vlade 05 broj 337-12773/2016-1 od 19. maja 2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 53/17). Izveštaji o sprovođenju ovog akcionog plana dostupni su na adresi: https://www.mod.gov.rs/lat/4352/akcioni-planovi-4352 (pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

2.2. Pravni okvir

2.2.1. Ustav

Ustav Republike Srbije53 sadrži širok katalog ljudskih prava i garantuje, kao jedno od osnovnih načela, jednakost svih pred zakonom i zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu54. Ustav, takođe, izričito priznaje mogućnost uvođenja posebnih mera, koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja se nalaze u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. Dalje se jemči ravnopravnost muškaraca i žena,55 kao i jednakost pred zakonom i zabrana diskriminacije pripadnika nacionalnih manjina.56

–––––––––––––––

53 „Službeni glasnik RS”, broj 98/06.

54 Član 21. Ustava Republike Srbije.

55 Član 15. Ustava Republike Srbije.

56 Član 76. Ustava Republike Srbije.

2.2.2. Relevantni međunarodni standardi

Republika Srbija je prihvatila veliki broj međunarodnih konvencija kojima se garantuje načelo jednakosti i zabranjuje diskriminacija.

1) Univerzalni instrumenti

Republiku Srbiju obavezuju konvencije iz oblasti zaštite ljudskih prava, koje su donete pod okriljem Ujedinjenih nacija. U pitanju su sledeće konvencije:

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima57 garantuje jednakost svih pred zakonom i jemči svima efikasnu zaštitu od diskriminacije, po bilo kom osnovu (član 26), kao i bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mržnje (član 20. stav 2).

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima58 obavezuje države ugovornice da obezbede uživanje garantovanih prava bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu (član 2. stav 2) u oblasti ostvarenja i zaštite prava koja garantuje.

Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije59 predstavlja osnovni dokument Ujedinjenih nacija u borbi protiv rasizma i diskriminacije. Konvencija zahteva od država ugovornica da osude svaku propagandu i sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti jedne rasne, odnosno etničke grupe, ili koje žele da opravdaju ili podrže svaki oblik rasne mržnje ili diskriminacije (član 4). Države su obavezne da zabrane svaki oblik diskriminacije koji je zasnovan na ovom osnovu i da bez odlaganja usvoje posebne mere.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena60 je prvi međunarodnopravni instrument koji na sveobuhvatan način garantuje ljudska prava žena u svim oblastima društvenog života. Konvencijom se nameću obaveze državama da nacionalnim ustavima, zakonima i podzakonskim aktima priznaju i u svim slučajevima zaštite ženska ljudska prava, da eliminišu diskriminaciju u svim njenim vidovima, da pomognu razvoj i emancipaciju žena svim adekvatnim sredstvima, kao i da ukinu običaje i praksu kojom se uspostavljaju i održavaju rodni stereotipi, a time i diskriminacija prema ženama (član 5).

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta61 garantuje ljudska prava i zaštitu osobama mlađim od 18 godina, zabranjujući svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu. Konvencija je zasnovana na četiri osnovna principa: nediskriminaciji, poštovanju najboljeg interesa deteta, pravu na život, preživljavanju i razvoju, kao i na uvažavanju stavova deteta.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom62 garantuje potpuno i jednako uživanje svih ljudskih prava osobama sa invaliditetom. Osnovna načela na kojima Konvencija počiva su: poštovanje urođenog dostojanstva; individualna samostalnost, uključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba; zabrana diskriminacije; puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo; uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom; jednake mogućnosti; dostupnost; ravnopravnost žena i muškaraca; uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom, kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta. Konvencija propisuje obavezu država ugovornica da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije. Države su u obavezi da preduzmu sve adekvatne korake da obezbede razumno prilagođavanje.

Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka63 definiše i zabranjuje tri oblika zlostavljanja: torturu, nečovečno i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje, i predviđa niz zakonskih, administrativnih, pravnih i drugih mera koje se tiču prevencije, istrage, izvođenja pred lice pravde onih koji ne poštuju odredbe o zabrani zlostavljanja, kao i obezbeđenje odštete žrtvama. Konvencijom se zabranjuje proterivanje u zemlju u kojoj licu preti opasnost od nekog oblika zlostavljanja. Od država se posebno zahteva da neodložno izvrše nepristrasnu istragu svaki put kada postoje opravdani razlozi za sumnju da je došlo do mučenja, a praksa pokazuje da takva istraga često izostaje u slučaju kada je žrtva pripadnik neke osetljive grupe.

U cilju uspostavljanja nadzora nad implementacijom obaveza koje su države preuzele prihvatanjem pomenutih međunarodnih ugovora, formirana su posebna ekspertska tela – komiteti Ujedinjenih nacija, koji, između ostalog, bliže tumače odredbe iz konvencija u opštim komentarima, odnosno, opštim preporukama. Veliki broj ovih opštih komentara odnosi se upravo na oblast nediskriminacije i unapređenja položaja pripadnika i pripadnica grupa koje su u većem riziku od diskriminacije.

Iako nije pravno obavezujući akt, važne smernice za delovanje na planu suzbijanja diskriminacije pruža Agenda Ujedinjenih nacija o održivom razvoju do 2030. godine, kroz nabrojane ciljeve održivog razvoja64. Borba protiv diskriminacije je od naročite važnosti za realizaciju sledećih ciljeva održivog razvoja: 5. cilj: „Rodna ravnopravnost: postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice”; 8. cilj: „Dostojanstven rad i ekonomski rast: promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve”; 10. cilj: „Smanjenje nejednakosti: smanjiti nejednakost između i unutar država”, kao i 16. cilj: „Mir, pravda i snažne institucije: promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima”.

–––––––––––––––

57 Videti Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71). Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ovog pakta 12. marta 2001. godine.

58 Videti Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71). Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ovog pakta 12. marta 2001. godine.

59 Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67). Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ove konvencije 12. marta 2001. godine.

60 Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/81. Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ove konvencije 12. marta 2001. godine.

61 Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, br. 4/96 i 2/97. Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ove konvencije 4. oktobra 2001. godine.

62 Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09).

63 Zakon o ratifikaciji Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 9/91. Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ove konvencije 12. marta 2001. godine.

64 United Nations Agenda 2030, A/RES/70/1. Dostupno na: https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/generalassembly/docs/globalcompact/A_RES_70_1_E.pdf (pristupljeno: 4. decembra 2021. godine).

2) Evropski instrumenti

Pored univerzalnih standarda u oblasti nediskriminacije, za Republiku Srbiju su od naročitog značaja međunarodni instrumenti, doneti pod okriljem dve regionalne organizacije: Saveta Evrope i Evropske unije.

a) Savet Evrope

Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama65 garantuje uživanje građanskih i političkih prava.

Ovom konvencijom se zabranjuje diskriminacija, po bilo kom osnovu, u ostvarivanju prava koja su njome garantovana (član 14), i propisuje se opšta zabrana diskriminacije (član 1. Dvanaestog protokola uz Evropsku konvenciju)66. Na osnovu ove konvencije ustanovljen je Evropski sud za ljudska prava, koji je u svojoj jurisprudenciji uspostavio relevantne standarde u oblasti nediskriminacije, koje takođe obavezuju Republiku Srbiju.

Evropska socijalna povelja67 i Revidirana evropska socijalna povelja68 ima za cilj unapređenje poštovanja i uživanja ekonomskih i socijalnih prava.

Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima69 ima za cilj da unapredi istorijske regionalne i manjinske jezike u Evropi. Povelja ustanovljava brojne konkretne mere u različitim oblastima života, kako bi se podstaklo korišćenje regionalnih i manjinskih jezika u obrazovanju, pravosuđu, upravi, javnim servisima, državnim medijima, kulturnim, ekonomskim i socijalnim aktivnostima i međunarodnoj razmeni.

Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina70 štiti prava pripadnika nacionalnih manjina. Konvencija garantuje različita prava manjina, obavezuje države da obezbede uživanje ovih prava i priznaje brojna kolektivna prava manjina. Osnovni princip ove konvencije je princip jednakosti i zabrane diskriminacije prema pripadnicima nacionalnih manjina.

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija)71 prepoznaje nasilje nad ženama kao manifestaciju istorijski nejednakih odnosa moći izmeću žena i muškaraca, koji su doveli do diskriminacije žena i nemogućnosti njihovog napredovanja u punoj meri. Jedan od ciljeva Istanbulske konvencije jeste doprinos u suzbijanju svih oblika diskriminacije nad ženama i promocija suštinske jednakosti između muškaraca i žena, uključujući i osnaživanje žena.

–––––––––––––––

65 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispravka i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 12/10 i 10/15).

66 „Savet Evrope, Evropski sud za ljudska prava, Evropska konvencija o ljudskim pravima – sa izmjenama predviđenim Protokolima br. 11, 14 i 15, s Protokolima br. 1, 4, 6, 7, 12, 13 i 16, Strazbur: Savet Evrope, strana 46. Dostupno na: https://www.echr.coe.int/Documents/Convention_MNE.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

67 Videti publikaciju: Savet Evrope, Evropska socijalna povelja – Povelja, protokoli, prečišćeni tekst (Dostupno na: https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Evropska_socijalna_povelja.pdf, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

68 Zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09).

69 Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 18/05).

70 Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/98).

71 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/13).

b) Evropska unija

Republika Srbija je stekla status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji 1. marta 2012. godine i standardi ustanovljeni u okviru Evropske unije još uvek za nju nisu pravno obavezujući, ali predstavljaju važan putokaz u procesu harmonizacije propisa sa pravom Evropske unije i preduslov za sticanje njenog punopravnog članstva. Takođe, imajući u vidu da Strategija pokriva period do projektovanog vremena pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (2025. godina), važno je uzeti u obzir standarde i tekovine Evropske unije u cilju potpunog usaglašavanja domaćeg pravnog okvira i prakse sa ovim standardima.

Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj uniji72 pruža katalog ljudskih prava garantovanih u Evropskoj uniji. Treća glava Povelje posvećena je ostvarenju načela jednakosti (čl. 20. do 26) i garantuje kako jednakost svih pred zakonom, tako i zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu.

Direktiva o rasnoj diskriminaciji73 zabranjuje diskriminaciju po osnovu rasnog ili etničkog porekla u kontekstu zapošljavanja, ali i u kontekstu pristupa socijalnoj sigurnosti i zaštiti, kao i dobrima i uslugama.

Direktiva o jednakosti pri zapošljavanju74 zabranjuje diskriminaciju po osnovu pola, verskog uverenja, uzrasta i invaliditeta u oblasti zapošljavanja.

Direktiva u oblasti socijalnog osiguranja75 zahteva ostvarenje jednakog tretmana žena i muškaraca u oblasti zaštite od bolesti, invaliditeta, starosti, nesreća na poslu i profesionalnih bolesti, kao i nezaposlenosti.

Direktiva o trudnim radnicama76 zahteva minimalne mere za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu trudnih radnica i žena koje su se skoro porodile ili doje, uključujući i pravo na porodiljsko odsustvo od najmanje 14 nedelja.

Direktiva o nepunom radnom vremenu77 ima za cilj da ukine diskriminaciju radnika koji rade polučasovno radno vreme i da poboljša uslove njihovog rada.

Direktiva o obavljanju posla na određeno vreme78 ima za cilj da unapredi kvalitet rada na određeno vreme obezbeđenjem nediskriminacije i uspostavljanjem mehanizama za sprečavanje zloupotreba koje nastaju prevelikim korišćenjem ugovora na određeno vreme.

Direktiva o jednakom tretmanu u oblasti rada79 uključuje definiciju posredne diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja, i zahteva od država članica da uspostave tela za ravnopravnost koja će unaprediti, analizirati, nadgledati i podržati jednak tretman žena i muškaraca.

Direktiva o dobrima i uslugama80 primenjuje se izvan oblasti rada i zapošljavanja i zahteva jednak tretman žena i muškaraca u pristupu dobrima i uslugama koje su dostupne javnosti.

Konsolidovana direktiva81 obuhvata na jednom mestu sedam direktiva koje su prestale da važe (Direktiva 75/117, Direktiva 76/207 (izmenjena Direktivom 2002/73), Direktiva 97/80 (izmenjena Direktivom 98/52) i Direktiva 86/378 (izmenjena Direktivom 96/97)) kojima se garantuje jednakost žena u oblasti rada i zapošljavanja.

Direktiva o jednakom tretmanu samozaposlenih muškaraca i žena82 traži od država članica da obezbede da radnici, bračni drugovi i partneri imaju najmanje 14 nedelja odsustva za brigu o detetu i da im se garantuje socijalna zaštita.

–––––––––––––––

72 Tekst na engleskom jeziku dostupan je na: https://www.europarl.europa.eu/charter/pdf/text_en.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

73 Council Directive 2000/43/EC of 29 June 2000 implementing the principle of equal treatment between persons irrespective of racial or ethnic origin.

74 Council Directive 2000/78/EC of 27 November 2000 establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation.

75 Council Directive 79/7/EEC of 19 December 1978 on the progressive implementation of the principle of equal treatment for men and women in matters of social security.

76 Council Directive 92/85/EEC of 19 October 1992 on the introduction of measures to encourage improvements in the safety and health at work of pregnant workers and workers who have recently given birth or are breastfeeding.

77 Council Directive 97/81/EC of 15 December 1997 concerning the Framework Agreement on part-time work.

78 Council Directive 1999/70/EC of 28 June 1999 concerning the framework agreement on fixed-term work.

79 Directive 2002/73/EC of the European Parliament and of the Council of 23 September 2002 amending Council Directive 76/207/EEC on the implementation of the principle of equal treatment for men and women as regards access to employment, vocational training and promotion, and working conditions.

80 Council Directive 2004/113/EC of 13 December 2004 implementing the principle of equal treatment between men and women in the access to and supply of goods and services.

81 Directive 2006/54/EC of the European Parliament and of the Council of 5 July 2006 on the implementation of the principle of equal opportunities and equal treatment of men and women in matters of employment and occupation (recast).

82 Directive 2010/41/EU of the European Parliament and of the Council of 7 July 2010 on the application of the principle of equal treatment between men and women engaged in an activity in a self-employed capacity and repealing Council Directive 86/613/EEC.

2.3. Zakonodavni okvir

2.3.1. Antidiskriminacioni zakoni

Zakonodavni antidiskriminacioni okvir Republike Srbije u velikoj meri je usaglašen sa navedenim međunarodnim izvorima i čini ga nekoliko zakona:

Zakon o zabrani diskriminacije83 predstavlja opšti antidiskriminacioni zakon u Republici Srbiji. Ovim zakonom uvedena je opšta zabrana diskriminacije, definisan je pojam diskriminacije, zatim različiti oblici i posebni slučajevi diskriminacije, a regulisana je i sudska zaštita od diskriminacije. Zakonom je osnovan Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije iz 2021. godine, definicija posredne diskriminacije je usklađena sa definicijom sadržanom u antidiskriminacionim direktivama Evropske unije, a lista zaštićenih ličnih svojstava je proširena tako što su rod, polne karakteristike i nivo prihoda propisani kao posebna lična svojstva. Izričito su zabranjeni segregacija, navođenje na diskriminaciju i seksualno uznemiravanje, kao i intersekcijska diskriminacija, kao težak oblik diskriminacije. Utvrđena je obaveza poslodavaca u pogledu pristupa i razumnog prilagođavanja radnog mesta, kao i obaveza organa javne vlasti da prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od značaja za ostvarivanje prava socioekonomski ugroženih lica ili grupa lica, izvrši procenu uticaja propisa ili politike i njihove usaglašenosti sa načelom jednakosti. Propisani su izuzeci od načela jednakosti na osnovu starosnog doba, a regulisana je i diskriminacija u oblasti stanovanja kao poseban slučaj diskriminacije. Proširena su ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a odgovarajućim dopunama zakona stvoreni su zakonski uslovi za očuvanje kontinuiteta u radu ove institucije.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom84 uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, posebne slučajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom. Pored ovog zakona, potrebno je pomenuti i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom85, kojim se uređuju: podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom; i uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti86 propisane su mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i način izveštavanja o njihovoj realizaciji, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Zakonom je operacionalizovan proces uvođenja rodne perspektive propisivanjem obaveze usvajanja posebnih mera, rodno odgovornog budžetiranja, prikupljanja rodno osetljivih podataka i usvajanja planskih akata. Zakonom su propisane posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti u 16 različitih oblasti. Regulisane su vrste planskih akata za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti, donosioci, način usvajanja i način izveštavanja o njihovom sprovođenju. Utvrđena je obaveza usvajanja Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i Akcionog plana za njeno sprovođenje, akcionog plana za rodnu ravnopravnost od strane jedinice teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, zatim, obaveza organa javne vlasti i poslodavaca da u svoje planove i programe rada unesu deo o rodnoj ravnopravnosti, kao i obaveza usvajanja plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti, čime je uspostavljena institucionalna infrastruktura rodne ravnopravnosti.

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina87 uređuje način ostvarivanja individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina. Zakonom se kao jedno od osnovnih načela proklamuje zabrana diskriminacije, i to „svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi, prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama”.

–––––––––––––––

83 „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21.

84 „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16.

85 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13.

86 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

87 „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon, 97/13 – US i 47/18.

2.3.2. Drugi zakoni

Pored nekoliko antidiskriminacionih zakona, u pravnom poretku Republike Srbije mnogi zakoni sadrže antidiskriminacionu klauzulu u oblastima koje regulišu.

Zakon o radu88 zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja i zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju, kao i uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Zakon o socijalnoj zaštiti89 ima za cilj da obezbedi dostupnost usluga socijalne zaštite i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti, bez diskriminacije, kao i da stvori jednake mogućnosti za samostalan život i da podstiče socijalnu uključenost. Usluge u sistemu socijalne zaštite podeljene su na: usluge procena i planiranja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalan život, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, kao i usluge smeštaja. Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava sa preprekama u zadovoljavanju potreba, bez obzira na nacionalnu pripadnost, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost. Usluge procene i planiranja obezbeđuje Republika Srbija, dnevne usluge u zajednici obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako Zakonom o socijalnoj zaštiti nije drugačije predviđeno, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, a usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Međutim, u kojoj meri su razvijene i dostupne usluge socijalne zaštite zavisi od nivoa razvijenosti i obezbeđivanja njihove održivosti. Ukoliko je neka usluga dostupna u lokalnoj zajednici, dostupna je svim građanima na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od stepena razvijenosti i korisnika kojima je namenjena. Postupak za korišćenje usluga u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, bez obzira na to da li uslugu obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika. Centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluga iz člana 68. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti, primenom odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, uz poštovanje svih načela rada i dostupnosti usluga. Protiv Rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge iz člana 68. stav 1. navedenog zakona, lice može podneti žalbu organu koji obezbeđuje uslugu. Usluge su dostupne svim građanima i građankama u Republici Srbiji, uz uvažavanje njihovih moralnih, kulturnih i religijskih prava u skladu sa garantovanim ljudskim pravima i slobodama. Zakonom o socijalnoj zaštiti definisana su načela socijalne zaštite. Načelo poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika definiše da se korisniku pruži socijalna zaštita uz poštovanje njegovog psihičkog i fizičkog integriteta, bezbednosti, kao i uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih prava u skladu sa garantovanim ljudskim pravima i slobodama. Načelo zabrane diskriminacije zabranjuje diskriminaciju korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva. Obaveza je svih zaposlenih u socijalnoj zaštiti da poštuju načelo poštovanja integriteta i dostojanstva, zabrane diskriminacije, načelo najboljeg interesa korisnika, efikasnosti i celovitosti socijalne zaštite bez obzira na životni ciklus, pol, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe i potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti90 propisuje kao jedno od osnovnih načela, načelo poštovanja ljudskih prava, koje podrazumeva obezbeđenje ravnopravnosti polova, uvažavanje moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih uverenja građana, kao i princip pravičnosti zdravstvene zaštite, koji podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po bilo kom osnovu.

Zakon o zdravstvenom osiguranju91 propisuje da svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose92. Osim toga, u samom Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u pogledu osnova osiguranja, samih prava i uslova za njihovo korišćenje, ne pravi se razlika po nekom ličnom svojstvu, osim ukoliko je samo pravo vezano isključivo za neku populacionu grupu (npr. deca, trudnice i sl.).

Zakon o pravima pacijenata93 propisuje prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i način zaštite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata. Pacijentima se garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zaštitu, kao i jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije.

Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama94 uređuje osnovna načela, organizovanje i sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja, kao i način, postupak, organizaciju i uslove lečenja i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u zdravstvene ustanove. Zakon propisuje da sva lica sa mentalnim invaliditetom imaju pravo na jednake uslove lečenja, koji su primereni njihovim zdravstvenim potrebama.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja95 predstavlja krovni zakon u oblasti obrazovanja i propisuje da su građani jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje. Zakon propisuje da je princip jednakosti i dostupnosti ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovan na principu socijalne pravde i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Vaspitno-obrazovna ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane ovim zakonom kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje.

Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju96 propisuje kao jedan od principa ovog nivoa obrazovanja dostupnost, koja podrazumeva jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu.

Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju97 propisuje kao jedan od osnovnih zadataka škole da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i učenika, pod jednakim uslovima, bez obzira na to gde se škola nalazi, odnosno, gde se odvija obrazovanje. Zaposleni u školi imaju obavezu da promovišu jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstave svim vrstama diskriminacije i nasilja.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju98 propisuje da školski programi uključuju i programe zaštite od nasilja i zanemarivanja, i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao i program zaštite od diskriminacije.

Zakon o visokom obrazovanju99 propisuje da je ovaj nivo obrazovanja zasnovan na poštovanju ljudskih prava i sloboda, uključujući i zabranu svih oblika diskriminacije.

Zakon o policiji100 propisuje da su zaposleni u ministarstvu i policiji dužni da jednako postupaju prema svim licima, bez obzira na njihovu rasnu, polnu ili nacionalnu pripadnost, kao i njihove različitosti koje proističu iz nekog njihovog ličnog svojstva.

Zakon o mladima101 uređuje mere i aktivnosti čiji je cilj unapređivanje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba mladih u svim oblastima koje su od interesa za mlade.

Zakon o sportu102 zabranjuje svaki oblik diskriminacije, uključujući i govor mržnje, po bilo kom osnovu, sportista, sportskih stručnjaka, sportskih organizacija i drugih lica učesnika u sistemu sporta, kao i profesionalnih sportista i onih koji to žele da postanu u pogledu zapošljavanja, zarade i uslova rada. Sportske organizacije su posebno u obavezi da promovišu ravnopravnost među decom i aktivno se suprotstavljaju svim vrstama zloupotreba, zlostavljanja, diskriminacije i nasilja.

Zakon o javnom informisanju i medijima103 proklamuje slobodu javnog informisanja i zabranjuje svaki oblik diskriminacije urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

Zakon o elektronskim medijima104 uređuje organizaciju i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslove i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, kao i uslove i postupak za izdavanje dozvola za pružanje tih usluga. Zakon propisuje da se navedeno regulatorno telo stara da programski sadržaj pružalaca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog bilo kog ličnog svojstva. Takođe, posebno se obavezuje pružalac medijske usluge da u skladu sa svojim finansijskim i tehničkim mogućnostima, svoj program i sadržaj učini dostupnim osobama oštećenog sluha i vida.

Zakon o javnim medijskim servisima105 uređuje rad javnih medijskih servisa u Republici Srbiji, u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim instrumentima u oblasti elektronskih medija. Osnovna delatnost javnog medijskog servisa, između ostalog, mora biti u funkciji ostvarivanja javnog interesa, odnosno, objavljivanja sadržaja čiji je cilj ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, kao i unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja.

Zakon o elektronskim komunikacijama106 uređuje uslove i način za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija. Kao jedan od ciljeva i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija, zakon propisuje obezbeđivanje dostupnosti usluga univerzalnog servisa svim građanima u Republici Srbiji, uz zadovoljenje potreba specifičnih društvenih grupa, uključujući osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene korisnike i obezbeđenje maksimalne koristi za njih, naročito u vidu izbora, cene i kvaliteta usluga.

Zakon o oglašavanju107 reguliše sadržinu oglasne poruke, kao i opšta i posebna pravila oglašavanja i direktno oglašavanje. Zakon se primenjuje na oglašavanje bez obzira na način i sredstvo kojim se ono vrši. Oglašavanje mora da bude zasnovano na principu korišćenja dozvoljenih sredstava za postizanje cilja i drugim principima društvene odgovornosti i ne sme izazivati mržnju ili netoleranciju, niti sadržati izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim. Zakonom se posebno zabranjuje da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu. Takođe je zabranjeno i neopravdano odbiti objavljivanje, odnosno emitovanje oglasne poruke ili na drugi način neopravdano praviti razliku ili nejednako postupati prema različitim oglašivačima.

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti108 uređuje status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je priznato pravo na azil i dodeljena privremena zaštita, zabranjuje diskriminaciju u ovoj oblasti i definiše posebno osetljive kategorije tražilaca azila.

Zakon o strancima109 uređuje ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, definiše posebno osetljive kategorije stranaca i uvodi institut zaštite pretpostavljene žrtve i žrtve trgovine ljudima, kao i institut privremenog boravka. Zakonom je omogućeno da po ovim osnovima strancu bude odobren privremeni boravak iz humanitarnih razloga, kao i institut samostalnog boravka stranaca. Propisana su, takođe, načela koja se primenjuju prilikom odobravanja privremenog i stalnog boravka stranaca, kao i u postupku vraćanja, kojima su propisane obaveze nadležnih organa u postupanju prema strancima, imajući u vidu specifičnu situaciju u kojoj se nalaze.

Krivični zakonik110 uređuje krivičnopravnu zaštitu od diskriminacije u vidu nekoliko krivičnih dela u vezi sa zabranom diskriminacije: povreda ravnopravnosti111, povreda prava upotrebe jezika i pisma112, rasna i druga diskriminacija i izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti113.

Zakon o energetici114 predviđa, između ostalog, da sve mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva energetske politike moraju biti nediskriminatorne, zasnovane na načelima slobodnog tržišta, ne mogu neopravdano stvarati dodatne obaveze učesnicima na tržištu električne energije i moraju biti opravdane u smislu njihovog ekonomskog i socijalnog efekta na krajnje kupce. Zakon uređuje izdavanje energetske dozvole pod istim uslovima domaćim i stranim pravnim ili fizičkim licima ili preduzetnicima, uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni. Pored toga, ovaj zakon definiše institut regulisanih cena, kojim se obezbeđuje, između ostalog, nediskriminacija, odnosno jednaki položaj iste kategorije i grupe kupaca i korisnika sistema. Dalje, propisana je dužnost operatora sistema da obezbede nediskriminatoran i transparentan pristup sistemu, a za operatora prenosnog sistema i da uspostavi i objavi transparentnu, efikasnu i nediskriminatornu Proceduru za priključenje objekata na prenosni sistem. Pored navedenog, propisana je obaveza snabdevača da prema krajnjim kupcima postupa na nediskriminatoran način. Zakonom o energetici definisana je kategorija energetski ugroženog kupca, koja je bliže uređena Uredbom o energetski ugroženom kupcu115, a koja doprinosi smanjenju energetskog siromaštva, kao i većem pristupu energiji kroz javnu podršku stanovništvu lošijeg materijalnog stanja. Predmetnom uredbom korisnici novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka prepoznati su kao posebna kategorija, te stiču status na osnovu akta kojim im je priznato neko od tih prava, bez obzira da li ispunjavaju ostale propisane uslove.

Zakon o elektronskoj upravi116, pored ostalog, propisuje da svako ima prava da koristi uslugu elektronske uprave (član 7), kao i da svi korisnici usluge elektronske uprave na jednak način i pod jednakim uslovima imaju pristup elektronskim podacima i dokumentima i ravnopravni su u ostvarivanju ovog prava. Zakon posebno ističe da se usluga elektronske uprave pruža na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja.

Zakon o planiranju i izgradnji117 u članu 5. propisuje obezbeđenje nesmetanog kretanja i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starijima. Ovom odredbom se zahteva da svi objekti za javnu upotrebu, kao i zgrade i stambeno-poslovne zgrade budu pristupačne tako da je svima omogućen nesmetan pristup, kretanje i boravak.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave118 u članu 47. stav 3. propisuje da će Vlada posebno voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina prilikom uređivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika.

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama119 u članu 1. stav 3. propisuje da su na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi, istovremeno sa srpskim jezikom, i jezici i pisma nacionalnih manjina.

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina120 se uređuje pravni položaj i ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, kao i postupak izbora nacionalnih saveta, njihovo finansiranje i druga pitanja od značaja za rad nacionalnih saveta.

–––––––––––––––

88 „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje.

89 „Službeni glasnik RS”, broj 24/11.

90 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19.

91 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19.

92 Član 10. stav 2.

93 „Službeni glasnik RS”, br. 45/13 i 25/19 – dr. zakon.

94 „Službeni glasnik RS”, broj 45/13.

95 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19 i 6/20.

96 „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon i 10/19.

97 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19.

98 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon, 6/20 i 52/21.

99 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 – dr. zakoni, 11/21 – autentično tumačenje, 67/21 – dr. zakon i 67/21.

100 „Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18.

101 „Službeni glasnik RS”, broj 50/11.

102 „Službeni glasnik RS”, broj 10/16.

103 „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje.

104 „Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon.

105 „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 103/15, 108/16 i 161/20.

106 „Službeni glasnik RS”, br. 44/10, 60/13 – US, 62/14 i 95/18 – dr. zakon.

107 „Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 52/19 – dr. zakon.

108 „Službeni glasnik RS”, broj 24/18.

109 „Službeni glasnik RS”, br. 24/18 i 31/19.

110 „Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19.

111 Član 128. Krivičnog zakonika.

112 Član 129. Krivičnog zakonika.

113 Član 317. Krivičnog zakonika.

114 „Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon i 40/21.

115 „Službeni glasnik RS”, br. 113/15, 48/16 – dr. pravilnik, 88/16 – dr. pravilnik, 49/17 – dr. pravilnik, 104/17 – dr. pravilnik, 36/18 – dr. pravilnik, 59/18, 88/18 – dr. pravilnik, 34/19 – dr. pravilnik, 82/19 – dr. pravilnik, 76/20 – dr. pravilnik, 144/20 – dr. pravilnik i 51/21 – dr. pravilnik.

116 „Službeni glasnik RS”, broj 27/18.

117 „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21.

118 „Službeni glasnik RS”, br. 21/16, 113/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 i 114/21.

119 „Službeni glasnik RS”, br. 45/91, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 101/05 – dr. zakon, 30/10, 47/18 i 48/18 – ispravka.

120 „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 20/14 – US, 55/14 i 47/18.

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

3.1. Ostvarenost ciljeva postavljenih u prethodnoj strategiji

Tokom izrade Strategije vođeno je računa o merama koje su bile planirane u prethodnom strateškom dokumentu, ali koje nisu realizovane. Ostvarenost postavljenih ciljeva u prethodnoj strategiji sagledana je oslanjanjem na sledeće dokumente:

– Analizu primene Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2014–2018. godine, koja je zasnovana na komparativnoj analizi svih izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za njenu realizaciju;

– Analizu efekata, odnosno, Polazne osnove za izradu nove Strategije;

– Redovne godišnje izveštaje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti;

– Izveštaje kojima se evaluiraju navedeni strateški dokumenti;

– Izveštaje relevantnih međunarodnih tela o nivou poštovanja ljudskih prava u Republici Srbiji121;

– Izveštaje organizacija civilnog društva kojima se ilustruje položaj pripadnika grupa koje su u većem riziku od diskriminacije.

Analiza primene prve Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije je pokazala da su učinjeni pozitivni pomaci u pogledu unapređenja politika i propisa, sistemske prevencije diskriminacije i poboljšanja prakse antidiskriminacionog postupanja, kao i u oblasti unapređenja kompetencija državnih, odnosno, javnih službenika. Ipak, u svakom od ovih domena utvrđeno je da neke planirane mere nisu realizovane, da su delimično realizovane ili da realizatori mera nisu davali podatke o njihovoj realizaciji. Pored toga, najteže je oceniti ispunjenost sistemskih (strukturnih) mera za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, za koje je potrebno da prođe duži vremenski period da bi efekti mogli da se mere.

Prethodna strategija je bila podeljena po grupama koje su u većem riziku od diskriminacije. U pitanju su:

1) nacionalne manjine (16 mera);

2) žene (13 mera);

3) LGBT*122 osobe (17 mera);

4) osobe sa invaliditetom (17 mera);

5) starije osobe (8 mera);

6) deca (10 mera);

7) izbeglice, interno raseljena lica i drugi migranti (15 mera);

8) verske manjine (4 mere);

9) osobe diskriminisane zbog zdravstvenog stanja (8 mera).

Od 127 analiziranih strateških mera, najveći broj se odnosi na sve grupe koje se nalaze u većem riziku od diskriminacije (19 mera), dok su ostale mere bile posebno usmerene na neku od gore navedenih grupa. Od 19 sistemskih mera, realizovano je osam (42,1%), devet je delimično realizovano (47,4%) a dve mere nisu realizovane (10,5%). Kako je analiza pokazala, najveći procenat realizacije planiranih mera ostvaren je u odnosu na izbeglice, raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe (80%) i decu (60%), dok je najmanje realizovano mera koje su se odnosile na unapređenje položaja starijih osoba (12,5%).

Kada je reč o predviđenim sistemskim merama, napredak je uočen u pogledu uspostavljanja odgovarajućeg zakonodavnog i strateškog okvira zabrane diskriminacije, uspostavljanja novih mehanizama i poboljšane međuresorne i saradnje sa civilnim društvom, dok su kao glavni izazovi identifikovani: usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima, potpuna primena antidiskriminacionog okvira, problem višestruke diskriminacije i rasprostranjenost govora mržnje.

Kod nacionalnih manjina, posebno je ukazano na još uvek težak položaj Roma i Romkinja, na postojanje socijalne distance prema određenim etničkim grupama (Albancima, Romima, Bošnjacima (muslimanima) i Hrvatima), kao i na pitanje adekvatnog zakonskog okvira za evidenciju nacionalne pripadnosti zaposlenih u javnoj administraciji i u drugim oblastima.

Žene su jedna od najdiskriminisanijih grupa u Republici Srbiji, posebno žene iz višestruko marginalizovanih grupa, a oblast koja najviše zabrinjava jeste nasilje prema ženama u porodici i partnerskim odnosima.

Položaj LGBT* osoba je unapređen u odnosu na period pre donošenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine. Međutim, i dalje nisu regulisana važna pitanja za položaj LGBT* zajednice (registrovanje istopolnih zajednica, prava trans i interseks osoba, građanska i druga prava koja se odnose na nasleđivanje, penzije i dr.). LGBT* osobe i dalje nemaju poverenje u državne organe, a još uvek se suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama, nasiljem i drugim delima motivisanim homofobijom i transfobijom.

Osobe sa invaliditetom i dalje su izložene diskriminaciji u različitim oblastima društvenog života: u obrazovanju, oblasti rada i zapošljavanja, zdravstvu, kao i u pogledu pristupa uslugama i informacijama. Deca sa smetnjama u razvoju suočavaju se sa diskriminacijom u obrazovanju. Takođe, osobe sa invaliditetom su u riziku od potpunog lišenja poslovne sposobnosti, koje nije u skladu sa međunarodnim standardima. Problem pristupačnosti javnih površina, objekata i usluga na svim nivoima i dalje ostaje veliki izazov. Postoji potreba obezbeđenja adekvatnijeg broja tumača za znakovni jezik, kao i obuka određenog broja javnih službenika za korišćenje znakovnog jezika.

Starije osobe su izložene diskriminaciji u skoro svim oblastima, posebno u oblasti rada i zapošljavanja i zdravlja. Starije osobe neretko žive u siromaštvu, pri čemu su izložene i zanemarivanju i nasilju.

Kada se radi o deci, u analizi se navodi da je tokom prethodne decenije u Republici Srbiji postignut napredak u unapređenju položaja dece. Međutim, njihovo pravo na participaciju nije u dovoljnoj meri deo prakse organa i javnih službi u pravnim stvarima u kojima se odlučuje o njihovim pravima. Diskriminaciji su najčešće izložena deca sa smetnjama u razvoju i deca romske nacionalnosti, a posebno zabrinjava što su ona često žrtve porodičnog i vršnjačkog nasilja.

Iako su u najvećem broju realizovane mere koje se odnose na izbeglice i interno raseljena lica, njihov položaj je i dalje potrebno unaprediti, posebno položaj interno raseljenih lica, koja su siromašnija i u većoj meri nezaposlena od većinskog stanovništva, što se naročito odnosi na Rome i Romkinje koji zavise od socijalne pomoći i žive u uslovima koje su ispod standardnog kvaliteta.

Kod verskih manjina se kao poseban problem i dalje nameće razlikovanje tradicionalnih i netradicionalnih verskih zajednica u Republici Srbiji, kod kojih je proces registracije znatno otežan.

Diskriminaciji na osnovu zdravstvenog stanja najviše su izložene osobe koje žive sa NIVHIV/AIDS-om, osobe koje imaju hepatitis C, kao i osobe koje boluju od retkih bolesti i osobe sa problemima mentalnog zdravlja.

–––––––––––––––

121 Ovde se primarno misli na izveštaje Evropske komisije o napretku Republike Srbije (Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine), kao i na mehanizme Ujedinjenih nacija: Zaključna zapažanja Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o drugom periodičnom izveštaju Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (2014); Zaključna zapažanja Komiteta protiv torture o drugom periodičnom izveštaju Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka (2015); Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o inicijalnom izveštaju Srbije (2016); Zaključna zapažanja Komiteta za ljudska prava o trećem periodičnom izveštaju Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (2017); Zaključna zapažanja Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije o kombinovanom drugom, trećem, četvrtom i petom periodičnom izveštaju Srbije (2018); i Zaključna zapažanja Komiteta za ukidanje svih oblika diskriminacije žena o četvrtom periodičnom izveštaju Srbije (2019). Svi navedeni mehanizmi dostupni su na engleskom jeziku na: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/TreatyBodyExternal/Countries.aspx?CountryCode=SRB&Lang=EN (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

122 Skraćenica LGBT* odnosi se: lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseks i kvir osobe, kao i sve druge pripadnike, odnosno pripadnice LGBT* zajednice.

3.2. Analiza problema za relevantne oblasti i ciljne grupe

Nalazi istraživanja sprovedenih u Republici Srbiji poslednjih godina, kao i izveštaji međunarodnih tela ukazuju na to da se Republika Srbija i dalje suočava sa široko rasprostranjenom diskriminacijom. Ovaj problem nije sagledan analizom položaja grupa koje su u većem riziku od diskriminacije, nego analizom stanja u prioritetnim oblastima, radi celovitosti sagledavanja problema i formulisanja adekvatnih mera i aktivnosti kojima se stanje može unaprediti.

U pitanju su sledeće oblasti:

1) Javna uprava i pravosuđe;

2) Odbrana, unutrašnji poslovi i bezbednost;

3) Obrazovanje, stručno osposobljavanje i nauka;

4) Rad i zapošljavanje;

5) Socijalna zaštita;

6) Stanovanje;

7) Zdravstvena zaštita;

8) Sport, kultura i mediji.

1) Javna uprava i pravosuđe

Postupanje pred organima javne vlasti predstavlja jednu od najčešćih oblasti u kojima dolazi do diskriminacije u Republici Srbiji. Ovo najbolje ilustruje činjenica da se poslednjih godina postupanje pred organima javne vlasti nalazi na samom vrhu prema broju pritužbi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a u 2020. godini na prvom mestu sa čak 28,5% od ukupnog broja pritužbi123. Najčešća lična svojstva u pritužbama u oblasti postupanja organa javne vlasti u 2020. godini bila su: starosno doba, invaliditet, zdravstveno stanje i pol. Kako bi se smanjila diskriminacija u ovoj oblasti, neophodno je intenzivirati napore na organizovanju obuka u oblasti antidiskriminacije za predstavnike i predstavnice organa javne vlasti. Takođe, potrebno je obezbediti uvođenje antidiskriminacione perspektive u sve zakone i propise koji se donose.

U Republici Srbiji je doneto nekoliko antidiskriminacionih zakona, a u većini ostalih zakona koji su usvojeni u poslednjoj deceniji, uvedena je antidiskriminaciona odredba u oblasti koju regulišu. Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine izmenjen je i dopunjen 2021. godine124 kako bi se učinila dalja zakonska usaglašavanja sa pravom Evropske unije nakon nekoliko godina rada na unapređenju teksta125. U tekst je uneta i odredba o zabrani diskriminatorskog postupanja službenog lica, odnosno, odgovornog lica u organu javne vlasti u postupku zaštite prava lica pred sudovima i organima javne vlasti.126 Ipak, propuštena je prilika da se u zakon unese preporuka Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom da se propiše da odbijanje pružanja razumnog prilagođavanja u svim oblastima predstavlja akt diskriminacije. Takođe, nekoliko godina je usaglašavan tekst novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti127, koji je konačno usvojen 2021. godine128. Od 2015. godine, nakon predstavljanja modela Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, ovaj zakon još uvek nije usvojen, a ista situacija je i sa Zakonom o istopolnim zajednicama. Svi navedeni primeri govore o tome da su reforme u ovoj oblasti nepotrebno spore i da moraju biti mnogo brže.

Stupanjem na snagu Zakona o zabrani diskriminacije uveden je poseban antidiskriminacioni postupak za zaštitu od diskriminacije, ali broj slučajeva koji su pokrenuti pred pravosudnim organima i dalje ne odgovara broju diskriminacionih slučajeva u praksi, što pokazuje da još uvek nije razvijena solidna praksa u ovoj oblasti. Procenjuje se da je za osam godina primene zakona pokrenuto tek oko 150 parnica.129 Međutim, ovu ocenu je teško dati jer nema centralizovanog sistema prikupljanja podataka o postupcima vođenim povodom slučajeva diskriminacije, kako parničnih, tako ni prekršajnih i krivičnih.130 Izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije uvedena je odredba kojom se nameće obaveza Povereniku za zaštitu ravnopravnosti da vodi evidenciju o pravnosnažnim presudama i odlukama donetim u parnicama za zaštitu od diskriminacije, dok sudovi imaju obavezu da vode evidenciju o ovim odlukama i dostavljaju ih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.131 Može se očekivati da adekvatna primena evidencije i dostavljanja odluka omogući i jasniji pregled sudske antidiskriminacione prakse, koji je neophodan kako bi se praksa unapredila.

Ipak, na osnovu presuda koje su u ovom trenutku dostupne javnosti, identifikovani su problemi kao što je hitnost vođenja postupka, problem sa razumevanjem pravila o prebacivanju tereta dokazivanja sa tužioca na tuženog, dokazivanje posredne diskriminacije, razumevanje diskriminacije na osnovu roda i sl.132 Poseban problem uočio je i Komitet Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, koji je preporučio Republici Srbiji da preduzme mere kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedio nesmetan i nediskriminatoran pristup pravdi, uključujući proceduralna prilagođavanja za sve osobe i pristup građanskim postupcima za gluve osobe. Takođe, u prekršajnim postupcima uočava se problem okončanja postupka do zastarevanja, nerazumevanje specifičnosti slučajeva u kojima dolazi do diskriminacije, kao i izricanje niskih kazni, dok je u krivičnim postupcima, u većem broju slučajeva krivična prijava odbačena i pored postojanja ozbiljnih sumnji da je krivično delo učinjeno.133 Posebno je važna praksa procesuiranja femicida u Republici Srbiji, koja takođe ukazuje na niz problema i propusta u kažnjavanju za najekstremniju manifestaciju rodno zasnovanog nasilja prema ženama.134 Problem predstavljaju i stereotipi i predrasude koje mogu uticati na konačan ishod postupka, a koji posebno dolaze do izražaja u postupku lišenja poslovne sposobnosti.135 Uočeni su i nedostaci koji se odnose na vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja, koji je uveden još 2012. godine kako bi se rešio problem apatridije, odnosno, Roma i Romkinja bez dokumenata.136

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći137 je počeo da se primenjuje u oktobru 2019. godine i do početka njegove primene obučeno je 300 diplomiranih pravnika, koji su dobili ovlašćenja

Ministarstva pravde da odlučuju o zahtevima građana i građanki.138 Od 1. oktobra 2019. godine do kraja januara 2021. godine, broj podnetih zahteva za besplatnu pravnu pomoć bio je 6.883, a broj odobrenih zahteva 5.367.139 Opštinska služba besplatne pravne pomoći je većini korisnika pružila potrebnu besplatnu pravnu pomoć, dok je advokatima upućeno 954 korisnika.140 Pravne oblasti u kojima se najčešće zahteva besplatna pravna pomoć jesu parnični i upravni postupak, posebno razvod braka, davanje izdržavanja i poveravanje dece, dok je u krivičnom postupku najčešće potrebna pomoć žrtvama nasilja u porodici.141 Tokom prvih šest meseci primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, od 167 jedinica lokalne samouprave, njih 125 je upisano u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći, a 31 opština je imala organizovanu službu za pružanje besplatne pravne pomoći.142 Postojale su i evidentne razlike od Severnobačkog upravnog okruga, u kojem 100% opština pruža besplatnu pravnu pomoć, do Zaječarskog upravnog okruga, gde tek 25% opština obezbeđuje ovu uslugu.143 Zbog toga je nekim građanima i građankama uskraćen pristup pravnoj pomoći. Takođe, čak 58 opština nije dostavilo izveštaj o pružanju besplatne pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, a primetno je i da veliki broj opština ne vodi evidenciju o određenim oblicima besplatne pravne pomoći.144 Prema podacima Ministarstva pravde, situacija po pitanju primene zakona se poboljšava, pa je u oktobru 2021. godine 139 jedinica lokalne samouprave imalo registrovane pružaoce besplatne pravne pomoći, a sve registrovane jedinice lokalne samouprave pružaju besplatnu pravnu pomoć i podršku građanima.145

Zakon je izazvao i neke nedoumice i pitanja organizacija civilnog društva o pojedinim zakonskim rešenjima146, a problem predstavlja i činjenica da postoji neravnopravnost pružalaca besplatne pravne pomoći, posebno organizacija civilnog društva, koje se godinama bave pružanjem pravne pomoći i u tome imaju najviše iskustva i znanja. Takođe, prva iskustva od početka primene tog zakona pokazuju da su skoro svi zahtevi Roma i Romkinja bez dokumenata, koji su hteli da pokrenu sudski postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja, odbijani usmeno i uz neprihvatljiva objašnjenja (na primer da nemaju ličnu kartu), da ovim licima nije poznato da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć i kome mogu da se obrate.147 Osobe sa invaliditetom se naročito suočavaju sa problemima u vezi sa nesmetanim i nediskriminatornim pristupom pravima, uključujući proceduralna prilagođavanja za sve osobe i pristup građanskim parnicama za gluve osobe,148 a Zakonom o besplatnoj pomoći ovaj problem nije rešen, zbog čega se postavlja pitanje dostupnosti usluga besplatne pravne pomoći za ove kategorije lica. Neke organizacije su se osvrnule na problem neosnovanog i nezakonitog uskraćivanja pravne pomoći u prihvatnim i OneStop centrima za migrante.149 Ni položaj dece u pravosudnom sistemu nije zadovoljavajući, zbog čega je potrebno unaprediti pravosudni sistem da bude po meri deteta i usklađen sa principom najboljeg interesa deteta u svim postupcima koji ga se tiču,150 kao i povećati informisanost dece i mladih o pravima koja imaju u slučaju da dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom.151

Zabrinjava i visoka percepcija predstavnika i predstavnica organa javne vlasti, izražena u istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz 2018. godine, o postojanju diskriminacije u institucijama, tolerancija prema diskriminaciji pripadnika i pripadnica seksualnih manjina i osobama koje žive sa NIV/AIDS-om, kao i nizak nivo percipiranja diskriminacije prema ženama, starijima, verskim i nacionalnim manjinama.152 Na osnovu istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sprovedenog 2018. godine153, zaključeno je da nešto više od polovine predstavnika organa javne vlasti smatra da je diskriminacija rasprostranjena u Republici Srbiji, kao i da je stepen percepcije rasprostranjenosti diskriminacije nešto niži među predstavnicima organa javne vlasti nego među građanima. Imajući u vidu navedeno, kao i vreme kada je prethodno istraživanje sprovedeno, neophodno je sprovesti novo istraživanje o percepciji predstavnika i predstavnica organa javne vlasti, kako bi se uočili trendovi po ovim pitanjima, koji u velikoj meri mogu biti generator diskriminacije pred organima javne vlasti.

Predstavnici i predstavnice navedenih grupa manje su zastupljeni u političkom i javnom životu Republike Srbije, što takođe može biti razlog niskog nivoa percipiranja diskriminacije. Zakon o rodnoj ravnopravnosti sadrži posebno poglavlje (poglavlje IV) u kojem, između ostalog, propisuje da organi upravljanja i nadzora moraju imati uravnoteženu zastupljenost polova u tim organima i na položajima.154 Nametanje ove obaveze je važno jer je 2017. godine svega 7,1% žena bilo na mestima predsednice opština/gradonačelnice, 14% predsednice skupštine opštine/grada, 17,1% zamenice predsednika opština/gradonačelnika, a 24% na mestima zamenice predsednika skupštine opštine/grada.155 Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave iz 2021. godine, na administrativnim mestima u Republici Srbiji je zaposleno 61% žena i 39% muškaraca, a u jedinicama lokalne samouprave 58% žena i 32% muškaraca.156 Međutim, samo 22 žene u Republici Srbiji su na čelu gradova i opština (od ukupno 145 jedinica lokalne samouprave, bez teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija), a od tog broja, 13 jedinica lokalne samouprave vode žene po prvi put.157 Prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz 2017. godine, procenat učešća žena na najvišim pozicijama u lokalnoj samoupravi je bio 7,1%, dok danas on iznosi 13,02%. Na čelu gradskih/opštinskih skupština nalazi se 31 žena, a od 145 jedinica lokalne samouprave na mesto načelnika gradskih/opštinskih uprava postavljene su 73 načelnice, što predstavlja 50% zastupljenosti žena na ovoj funkciji u jedinicama lokalne samouprave (u ovaj broj nije uključeno 29 opština sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija). Imajući ovo u vidu, važno je spomenuti da je Stalna konferencija gradova i opština predvidela obuke za službenike i službenice u jedinicama lokalne samouprave, a naročito za predstavnike i predstavnice inspekcija na temu antidiskriminacionih politika.

U praksi nema ni standardizovane procedure i forme za obrazovanje stalnog radnog tela za rodnu ravnopravnost u organima jedinica lokalne samouprave, te veliki broj njih nije stalnog karaktera.158 Od 161 jedinice lokalne samouprave, njih 129 ima osnovan mehanizam (radno telo ili lice) zaduženo za pitanje rodne ravnopravnosti.159 Zastupljenost žena i muškaraca sa invaliditetom i romske nacionalnosti u organima vlasti u jedinicama lokalne samouprave je izuzetno niska.160 Nema pouzdanih podataka o nacionalnoj strukturi zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama. Dostupni podaci za 2017. godinu pokazuju da je u pokrajinskim organima uprave bilo zaposleno 990 službenika, od kojih su 720 srpske nacionalnosti (72%), 50 mađarske (5%), 21 crnogorske (2,1%), 19 hrvatske (1,9%), 14 slovačke (1,4%), 13 rusinske (1,3%), 9 rumunske (0,9%), 4 romske (0,4%), 2 makedonske (0,2), 2 bunjevačke (0,2%) i jedan bošnjačke nacionalnosti, a 126 zaposlenih ili 13% se nije izjasnilo o nacinalnoj pripadnosti.161 Uočava se nesrazmerna zastupljenost pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina u odnosu na nacionalnu (etničku) strukturu Autonomne pokrajine Vojvodina, posebno u odnosu na mađarsku nacionalnu manjinu. Takođe, nacionalna struktura zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave je različita.162

Nema podataka o zastupljenosti manjina u pravosuđu, iako je jasno da upravo zbog njihove niske zastupljenosti, predstavnici nacionalnih manjina još uvek u potpunosti ne ostvaruju pravo na upotrebu maternjeg jezika u upravnim i sudskim postupcima i u komunikaciji sa organima javne vlasti. Razloge treba tražiti i u tome što pripadnici nacionalnih manjina ne poznaju dovoljno svoja prava, a postoji i nedovoljna obučenost službenika u jedinicama lokalnih samouprava.163 Ovome doprinose ograničeni stručni i finansijski kapaciteti sudskih organa, nedostatak podsticanja upotrebe tih jezika kod govornika manjinskih jezika, kao i želja uključenih stranaka – koje u principu mogu da koriste prava garantovana u zakonodavstvu – da ne komplikuju postupak.164 Pored toga, informacija iz Autonomne pokrajine Vojvodina pokazuje da u praksi ponekad ne postoje zadovoljavajući uslovi za obezbeđivanje službene upotrebe jezika nacionalnih manjina usled kadrovskih i materijalnih problema, a zbog politike zapošljavanja i celokupne društvene atmosfere, pravosudni organi i organi uprave ostali su bez funkcionera i službenika koji poznaju jezik nacionalne manjine i koji su osposobljeni da komuniciraju i vode postupak na tim jezicima.165 Takođe, nije razvijena nastava, učenje i usavršavanje pravne terminologije na jezicima nacionalnih manjina, a uočljivi su i tehnički problemi, koji se ogledaju u tome da važni zakoni (i materijalni i procesni), koje u postupcima treba primenjivati, nisu prevedeni na jezike nacionalnih manjina, što bitno otežava rad.166

Istraživanje koje je objavila Misija OEBS167-a u Republici Srbiji pokazalo je da manje od 50% pravosudnih organa koji su učestvovali u istraživanju ima pravilna saznanja o jezicima i pismima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na njihovom području, što je neophodan uslov koji omogućava da pripadnici nacionalnih manjina ostvare svoja prava.168 Pored toga, istraživanje je ukazalo na dilemu da li se pravi razlika između vođenja postupaka na jezicima nacionalnih manjina i korišćenja jezika i pisama nacionalnih manjina u postupku, a pokazalo je i da pravosudni organi ne vode posebnu i detaljnu evidenciju o podacima koji se tiču službene upotrebe jezika i pisama u smislu pravila sadržanih u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama.169

Predstavnici i predstavnice organa javne vlasti u velikom procentu smatraju da pripadnici manjina imaju veća prava od većinskog stanovništva, te da deklarativno slaganje s posebnim merama ne predstavlja koherentan sistem stavova, već da koegzistira s negativnim stavom prema ostvarivanju prava pripadnika manjina.170 Nema ni jedne sveobuhvatne studije o rodnoj zastupljenosti u pravosuđu, niti se ovim pitanjem bavi Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025.171 Iako je učešće žena u pravosuđu oko 70%, uočljivo je da žena ima manje na vodećim pozicijama, kao i da samo pravosuđe nije prilagođeno potrebama žena.172 Nije u dovoljnoj meri istraženo ni do koje mere rodni stereotipi i predrasude utiču na krajnji ishod postupka, a koje u velikoj meri može ograničiti pristup pravdi. S druge strane, kao jedan od posebnih ciljeva u navedenoj strategiji je unapređenje nepristrasnosti i odgovornosti pravosuđa, koje podrazumeva dalje unapređenje i dosledno sprovođenje normativnog okvira kojim se u pravosudnom sistemu Republike Srbije svakom pojedincu obezbeđuje pristup pravdi pod jednakim uslovima, bez diskriminacije po bilo kom osnovu i sa jednakim mogućnostima da zaštiti i ostvari svoja prava i interese (poseban cilj 2).

–––––––––––––––

123 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2020. godinu, mart 2021, str. 183. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

124 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 52/21).

125 Više o tome videti u publikacijama: Ivana Krstic, Country Report: Non-discrimination – Serbia 2020, European Commission, European network of legal experts in gender equality and non-discrimination; Ivana Krstic, Country Report: Gender equality – Serbia 2020, European Commission, European network of legal experts in gender equality and non-discrimination. Dostupno na: https://www.equalitylaw.eu/country/serbia (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

126 Član 15. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21).

127 Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Zaključna zapažanja u vezi sa četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije, 8. mart 2019, par. 12 b). Dostupno na srpskom i engleskom jeziku na: https://www.minljmpdd.gov.rs/medjunarodni-ugovori-konvencija-CEDAW.php, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine.

128 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

129 Mario Reljanović, Studija o primeni Zakona o zabrani diskriminacije, Beograd: Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, 2017, str. 5. Dostupno na: https://www.yucom.org.rs/wp-content/uploads/2018/03/Studija-o-primeni-Zakona-o-zabrani-diskriminacije-u-Srbiji-Mario-Reljanovic.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

130 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2019. godinu, mart 2020, str. 25. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/FINAL-RGI-2019-ZA-NARODNU-SKUPSTINU.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

131 Članovi 40a i 40b Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21).

132 Videti više u tome u: Nevena Petrušić, „Praksa sudova u Republici Srbiji u oblasti antidiskriminacije: Tri studije slučaja”, u: Dženana Hadžiomerović i dr., Suzbijanje diskriminacije: uloga pravosuđa, Fondacija Heinrich Böll, Ured za Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, Sarajevo, 2018, str. 68-77 (Dostupno na: https://ba.boell.org/sites/default/files/suzbijanje_diskriminacije_-_uloga_pravosuda_-_28-11-2018.pdf, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine); Šolić Natalija i Katarina Golubović, Analiza sudske prakse apelacionih sudova: Pravna zaštita od diskriminacije u Srbiji, Pravosudna akademija, Beograd, 2015; Anđelija N. Tasić, Postupak u parnicama za zaštitu od diskriminacije, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, 2016. (Dostupno na: http://www.prafak.ni.ac.rs/files/disertacije/dis-andjelija-tasic.pdf, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

133 Više o tome videti u: Ivana Krstić, Zabrana diskriminacije u domaćem i međunarodnom pravu, Pravni Fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2018; Kosana Beker, Višestruka diskriminacija žena u Srbiji i odabranim državama Evropske unije: Uporedna analiza, Univerzitet u Novom Sadu, Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije, Centar za rodne studije, 2019 (Dostupno na: https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/17198/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine); Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2020. godinu, mart 2021, str. 40 (Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf, pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

134 Slobodanka Konstantinović Vilić, Nevena Petrušić, Pokušaj femicida i femicid u Srbiji: sprečavanje i procesuiranje, FemPlatz, 2021.

135 Kosana Beker, Tijana Milošević, Poslovna sposobnost: sudska praksa i zakoni u Srbiji u 2016. godini, MDRI-S, Beograd, 2016, str. 63, 69. Dostupno na: https://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2017/01/Sudska-praksa-i-zakoni.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

136 Više o tome videti u: PRAXIS, Pregled preostalih obaveza u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2019. godini, Beograd, decembar 2019, str. 4–5. Dostupno na: https://childhub.org/sites/default/files/library/attachments/pregled_preostalih_prepreka_u_ostvarivanju_prava_na_upis_u_maticnu_knjigu_rodenih_sticanje_drzavljanstva_i_prijavu_prebivalista.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

137 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

138 Godišnji izveštaj Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mart 2021, str. 4. Dostupno na:httrs://www.mrravde.gov.rs/files/Godisnji%20izvestaj%20VRR%20mart%202021.rdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

139 Isto, str. 6.

140 Isto.

141 Isto.

142 Milan Filipović, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći – Prvih šest meseci primene, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Beograd, 2020, str. 35–36. Dostupno na: https://www.yucom.org.rs/wp-content/uploads/2020/07/Primena-zakona-BPP-2.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

143 Isto, str. 38.

144 Godišnji izveštaj Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mart 2021, str. 6 i 8. Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/files/Godisnji%20izvestaj%20BPP%20mart%202021.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

145 Opširnije o tome videti u Godišnjem izveštaju Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mart 2021. Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/files/Godisnji%20izvestaj%20BPP%20mart%202021.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

146 Damjan Mileusnić, Studija: uticaj Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na rad organizacija civilnog društva, Partneri Srbija, 2020.

147 PRAXIS, Pregled preostalih obaveza u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2019. godini, Beograd, decembar 2019, str. 8. Dostupno na: https://childhub.org/sites/default/files/library/attachments/pregled_preostalih_prepreka_u_ostvarivanju_prava_na_upis_u_maticnu_knjigu_rodenih_sticanje_drzavljanstva_i_prijavu_prebivalista.pdf (pristupljeno: 5. decembra 2021. godine).

148 Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Zaključna zapažanja o inicijalnom izveštaju o Srbiji, maj 2016, par. 24; Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, mart 2020, str. 21.

149 Godišnji izveštaj Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, str. 10.

150 Marija Petrović i drugi, Kako do pravosuđa po meri deteta – Položaj deteta u građanskim sudskim postupcima u Republici Srbiji, UNICEF, 2015; Ministarka Kuburović: Unapređenje pravosuđa po meri deteta od velikog značaja za Ministarstvo pravde, Ministarstvo pravde, Vesti 25. oktobar 2017. (Dostupno na: https://www.drzavnauprava.gov.rs/vest/16943/ministarka-kuburovic-unapredjenje-pravosudja-po-meri-deteta-od-velikog-znacaja-za-ministarstvo-pravde-.php, pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

151 Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih, Centar za prava deteta, oktobar 2020.

152 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu, 15. mart 2019, str. 37–40.

153 Videti istraživanje: Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji, 2018, str. 15.

154 Član 26. stav 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, broj 52/21).

155 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Rodna ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, novembar 2017, str. 7, 8.

156 Analiza efekata Zakona o rodnoj ravnopravnosti, str. 3. Dostupno na: https://rsjp.gov.rs/upload/1624533001364_Analiza%20efekata%20propisa.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

157 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2020. godinu, 15. mart 2021, str. 52.

158 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Rodna ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, novembar 2017, str. 13.

159 Stalna konferencija gradova i opština, Rodna ravnopravnost u Srbiji, zbirni podaci. Dostupno na: http://rr.skgo.org/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

160 Poseban izveštaj Zaštitnika građana – Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji, Beograd, maj 2018, str. 12.

161 Ljubica Đorđević i dr., Učešće nacionalnih manjina u društvenom i političkom životu Srbije, Centar za istraživanje etniciteta, Beograd, 2018, str. 34.

162 Isto, str. 35–37.

163 Informacija o službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina u upravama jedinica lokalne samouprave u centralnoj Srbiji, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/nacionalne_manjine_1/Upotrebajezika.pdf.

164 Stefan Oeter, Ivana Krstić, Izveštaj o upotrebi jezika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, Savet Evrope, septembar 2017, str. 15.

165 Informacija o službenoj upotrebi jezika i pisama u AP Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Novi Sad, 2020, str. 18. Dostupno na: http://www.puma.vojvodina.gov.rs/documents.php?st=1 (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

166 Isto.

167 Organizacija za ekonomsku bezbednost i saradnju.

168 Predrag Dejanović i Dunja Poleti Ćosić, Upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina u sudovima i tužilaštvima u Republici Srbiji, Misija OEBS-a, Beograd, 2019, str. 52. Dostupno na: https://www.osce.org/sr/mission-to-serbia/461848 (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

169 Isto.

170 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji, 2014, str. 61. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/download/izvestaj_odnos_predstavnika_javne_vlasti_prema_diskriminacijiji_u_srbiji_final.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine). Videti i: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji, Faktor Plus, 2018. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/Odnos-pred-vlasti-prema-diskriminaciji-elektronska-verzija.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

171 „Službeni glasnik RS”, broj 101/20.

172 Više o tome videti u: Ivana Krstic, Gender Analysis of the Judiciary System in the Republic of Serbia, Council of Europe, February 2020.

2) Odbrana i bezbednost

Sektor odbrane i bezbednosti od ključne je važnosti za zaštitu lica od svih mogućih napada na uživanje ljudskih prava, uključujući i sve oblike diskriminacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je učinilo značajne pomake u vezi sa stvaranjem bezbednog okruženja za pripadnike grupa u većem riziku od diskriminacije. Policijski službenici su veoma angažovani u zajednicama, i to doprinosi unapređenju tolerancije prema različitim manjinama.173 Ipak, ima i primera lošeg iskustva romske populacije sa policijom, kada pogrešno označavanje Roma kao učinilaca krivičnih dela doprinosi produbljivanju distance i održavanju stereotipa, čemu često dodatno doprinose mediji, koji navode nacionalnu pripadnost učinioca krivičnog dela suprotno propisima ili objavljuju članke pune stereotipa i predrasuda.174 Takođe, govor mržnje je u javnom prostoru najviše prisutan u odnosu na Rome u medijima, na društvenim mrežama, u vidu grafita po gradovima i slično, što doprinosi distanci koja postoji prema romskoj populaciji i stvara neprijateljsko i nebezbedno okruženje.175 U porastu su govor mržnje na internetu176 i svi oblici digitalnog nasilja. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u periodu od 2017. godine do 7. oktobra 2021. godine, Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala podnelo je ukupno 235 krivičnih prijava za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, izvršenih na internetu, odnosno društvenim mrežama. Najveći broj ovih dela je politički, verski ili nacionalno motivisan i zasnovan na nasilničkim i necivilizacijskim stavovima.

U Republici Srbiji se poslednjih godina redovno održava Parada ponosa, koja prolazi bez većih incidenata. Ovo predstavlja pozitivan pomak u uživanju prava na slobodu okupljanja LGBT* osoba, čemu je doprinela bolja saradnja sa policijom, upotpunjen pravni okvir i ustanovljavanje oficira za vezu u policiji. Takođe, uočeno je da su prisutnije teme posvećene LGBT* pravima u javnosti, a smanjen je i broj negativnih priloga.177 Međutim, i dalje postoje bezbednosni rizici po učesnike tokom održavanja Parade ponosa,178 ali i u odnosu na svakodnevni život i bezbednost LGBT* osoba, pa treba usmeriti dodatne aktivnosti ka unapređenju bezbednog okruženja.179 Identifikovan je i niz neprimerenih izjava, komentara i medijskih priloga koji se odnose na LGBT* populaciju, a koji se mogu okarakterisati kao govor mržnje ili uvredljivo i ponižavajuće postupanje.180 U periodu 2018–2019. godina, sprovedeno je desetak obuka za policijske službenike sa čitave teritorije Republike Srbije, u organizaciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju (OEBS), u cilju njihovog razumevanja fenomena diskriminacije i obaveze sprovođenja delotvornih istraga u ovim slučajevima.181 Ipak, problem nedelotvornih istraga ostaje jedan od značajnih problema, o čemu najbolje svedoče primeri iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta protiv torture.182 Treba naglasiti i da LGBT* osobe imaju nepoverenje prema policiji, što predstavlja ključni uzrok zbog kojeg oklevaju da prijave nasilje.183 Takođe, tokom proteklih godina, zabeleženi su napadi motivisani mržnjom i to uglavnom zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.184 Ipak, nema mnogo pokrenutih istraga za dela učinjena iz mržnje,185 a čak i kada je na pravi način sprovedena istraga, često izostaje adekvatna sankcija.186 Tek u oktobru 2018. godine doneta je prva presuda za zločin iz mržnje u slučaju porodičnog nasilja koje je motivisano seksualnom orijentacijom oštećene osobe.187

Unapređeni su uslovi za osiguranje bezbednosti transrodnih osoba. Tokom 2018. godine, izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama188 uspostavljen je savremeni pravni okvir za upis novog rodnog identiteta u matične knjige za osobe koje su prilagodile pol svom rodnom identitetu. Decembra 2018. godine donet je Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola189, kojim je omogućeno da potvrda o izvršenom prilagođavanju „promeni” pola bude izdata nakon odgovarajuće hormonske terapije, kao i hirurške intervencije.

Vidljivi su pozitivni pomaci na planu povećanja nivoa svesti profesionalaca o problemu diskriminacije koja se događa među zaposlenima u pojedinim sektorima, kao i u uspostavljanju delotvornih mehanizama za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije. Pozitivan primer pružaju aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. U navedenom ministarstvu je, u okviru projekta „Razvijanje rodne agende u MUP Republike Srbije”, koji se u kontinuitetu sprovodi od 2016. godine, razvijen program specijalizovane obuke za rukovodioce „Sistemska integracija rodne ravnopravnosti u policijski rad kroz ulogu rukovodioca”, koji obuhvata teme koje podižu nivo znanja i razumevanja rodne diskriminacija, uključujući i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i drugih ličnih svojstava. U okviru ovog projekta, uspostavljen je i interni mehanizam za zaštitu od rodne i druge diskriminacije190, a izrađen je priručnik i obučeni su policijski službenici nadležni za postupanje po prijavama diskriminacije koja se događa među zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Poseban problem i dalje predstavlja nasilje prema ženama i deci.191 Iako su u proteklom periodu ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Istraživanja pokazuju da veliki broj žena smatra da je nasilje prema ženama uobičajeno, kao i da je vrlo učestalo.192 U jednom istraživanju, čak 91,9% ispitanica Romkinja izjavilo da je bilo izloženo nekom obliku nasilja od svoje 18 godine, najčešće fizičkom i psihičkom nasilju (57%) od muža/partnera (68,4%) ili bivšeg muža (15,3%).193 Česte su zloupotrebe vatrenog oružja u porodičnom nasilju, a procena rizika za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama, uključujući femicid, nije uvek adekvatna. Prema nalazima istraživanja194, uočeno je u radu grupa za koordinaciju i saradnju postoje teškoće u razumevanju fenomena nasilja u porodici i intimnim partnerskim odnosima, u identifikovanju posebnih oblika nasilja, posledica nasilja, a izražene su i predrasude o nasilju prema ženama i specifične predrasude prema manjinskim grupama. Uočeno je da se prilikom procene faktora rizika i izbora mera koje treba da obezbede bezbednost žena i dece na održiv način i prilikom planiranja zaštite i podrške često ne istražuje ili ne uzima u obzir prethodno nasilje. Postoje izazovi i u prepoznavanju posebno opasnih rizika od ponavljanja ili eskalacije nasilja, kao što su posedovanje i/ili upotreba vatrenog oružja u ranijim incidentima i dr.195 Na potrebu unapređenja procene rizika u slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama ukazala je i GREVIO grupa196, u prvom izveštaju o primeni Istanbulske konvencije, upućujući preporuku kojom snažno podstiče srpske vlasti da obezbede da se procena rizika i upravljanje rizikom sistemski sprovode u vezi sa svim oblicima nasilja prema ženama obuhvaćenim Istanbulskom konvencijom, uključujući slučajeve u vezi sa ženama i devojčicama kojima preti rani i prinudni brak. Takođe, GREVIO grupa snažno podstiče srpske vlasti da obezbede da se efikasan multisektorski rad vrši sistematski u svim regionima, na osnovu ljudskih prava i bezbednosti pojedinačne žrtve, kako bi se omogućili prepoznavanje i reagovanje na sve relevantne faktore rizika u odgovarajućem broju sa ciljem smanjenja broja ubijenih žena i dece.197

Rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja prema ženama značajno doprinosi senzacionalističko izveštavanje medija o nasilju prema ženama, a posebno su štetni medijski prilozi u kojima se objavljuju seksistički, mizogini i šovinistički sadržaji kojima se podstiče nasilje i diskriminacija.198

Krivično procesuiranje i kažnjavanje dela rodno zasnovanog nasilja nije u dovoljnoj meri efikasno. Evidentan je stalni disparitet između broja krivičnih prijava i broja osuđujućih presuda (uslovne kazne), a jedan od ozbiljnih problema je nepostojanje sistematskog prikupljanja i praćenja podataka o slučajevima rodno zasnovanog nasilja.199 Pored toga, u Republici Srbiji je konstantno visok broj femicida – rodno zasnovanih ubistava žena. Država mora da obezbedi punu primenu svih relevantnih zakona i protokola povećanjem obuke i dostupnosti dovoljnih resursa za policiju, tužilaštva i pravosuđe, kako bi ispunili obaveze prema osobama izloženim nasilju.200 Potrebno je sprovesti i obuke o standardima istražnih postupaka kako bi se istražni organi manje oslanjali na svedočenje žrtava, kao i u vezi sa drugim oblicima nasilja prema ženama (posebno prinudnim brakom i dečijim brakovima).201 Potrebno je sprovesti dalja istraživanja o nasilju prema ženama i devojčicama iz grupa koje su u većem riziku od diskriminacije, posebno o nasilju prema Romkinjama, ženama sa invaliditetom i starijim ženama. Na primer, postoje malobrojna istraživanja o nasilju prema Romkinjama, koje predstavlja ozbiljan društveni problem. Nije obezbeđeno stabilno i održivo finansiranje politika, mera i specijalizovanih usluga za podršku ženama, a naročito kada je reč o Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama sa sela, starijim ženama, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, azilantkinjama/ migrantkinjama.

Takođe, po oceni Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, za nasilje prema osobama sa invaliditetom, a naročito ženama sa invaliditetom i nasilja nad decom sa invaliditetom u svim okruženjima, nema delotvornih mera za sprečavanje, kao ni mehanizama za žalbu protiv učinioca i pravnog leka. Zbog toga se preporučuje obezbeđenje pristupačnosti i dostupnost delotvornih i nezavisnih mehanizama za nadzor i transparentan postupak žalbe.

Deca u Republici Srbiji su svakodnevno izložena različitim oblicima nasilja kao što su fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje, zanemarivanje, ali i različitim vidovima diskriminacije (dečiji brak, dečji rad ili druge vrste eksploatacije) i višestrukoj socijalnoj isključenosti.202 Jedan od identifikovanih problema je neusklađenost Opšteg i posebnih protokola o zaštiti dece od zlostavljanja i nasilja i nedovoljni ljudski, finansijski i tehnički resursi za njihovo sprovođenje. Pomenuti protokoli se ne primenjuju na decu tražioce azila i migrante bez pratnje, koja su često izložena rizicima od nasilja i zlostavljanja, seksualne eksploatacije i trgovine decom u ustanovama socijalne zaštite i u centrima za azil i prihvatnim centrima, jer su često smeštena sa odraslima.203 Kada se desi neki incident, Komesarijat za izbeglice i migracije je u obavezi da nasilje prijavi nadležnim organima i o incidentu obavesti detetovog staratelja, ali se to uglavnom ne dešava, zbog čega se ne sprovodi adekvatna istraga i ne pruža adekvatna zaštita.204 Takođe, primetno je da se pojačava socijalna distanca prema migrantima, koji su često izloženi neprimerenom govoru, koje se može kvalifikovati kao govor mržnje ili uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, a česti su i međusobni napadi migranata, za koje nema informacija da li je usledila i adekvatna sankcija za napadače.205

Pozitivno je što je Zakonom o strancima206 propisan institut samostalnog boravka, u okviru osnova privremenog boravka kojim se omogućava boravak strancu u Republici Srbiji po osnovu „spajanja porodice”. To znači da je strancu omogućen privremeni boravak, nezavisno od tzv. „sponzora”, odnosno, nosioca boravka, što je najčešće suprug/partner ili roditelj, te stranac može zatražiti privremeni boravak ukoliko je proveo četiri godine u Republici Srbiji po osnovu spajanja porodice, čime se omogućuje osobi da ne zavisi od nosioca boravka i njegove eventualne samovolje. Dodatno je propisana mogućnost da se strancu odobri samostalni boravak, bez uslovljavanja boravkom od četiri godine po osnovu spajanja porodice, ukoliko je žrtva porodičnog nasilja ili u slučaju drugih posebno teških okolnosti.

Iako je Republika Srbija poslednjih godina uložila ozbiljne napore u unapređenje normativnog okvira za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja ratifikovanjem Istanbulske konvencije (2013)207 i usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (2016)208, sprečavanje i zaštita od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici nisu na zadovoljavajućem nivou. Zakonski okvir nije u potpunosti usaglašen sa odredbama Istanbulske konvencije, a odgovor nadležnih institucija u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici nije dovoljno efikasan i delotvoran. Nedostaju brojni podzakonski akti i mehanizmi za efikasno sprovođenje zakona, a postupci, standardi i procedure još uvek ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo bezbednosti žena i njihove dece i koordinisano delovanje institucija. Zbog toga je potrebno dalje jačanje kompetencija profesionalaca koji učestvuju u zaštiti od nasilja, uključujući i nosioce pravosudnih funkcija, kao i senzibilizacija društva o štetnosti nasilja i nultoj toleranciji na nasilje.

U sektoru bezbednosti još uvek nema proporcionalne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i žena. Proteklih godina preduzete su brojne mere za privlačenje i zadržavanje žena na policijskim poslovima i prevazilaženje postojećih formalnih prepreka za napredovanje žena u policiji, kao i prepreka koje proizilaze iz organizacione/policijske kulture. U toku implementacije projekta „Razvijanje rodne agende u MUP Republike Srbije” usvojene su „Smernice za implementaciju mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije kroz sistem upravljanja ljudskim resursima”, sa ciljem da se obezbedi ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca na svim radnim mestima, u svim organizacionim jedinicama policije i na rukovodećim pozicijama, te da se primeni politika uvažavanja različitosti i jednakih mogućnosti u okviru sistema upravljanja ljudskim resursima, sa akcentom na jednake mogućnosti za žene i muškarce prilikom zasnivanja radnog odnosa, zadržavanja i karijernog razvoja i napredovanja na operativnim poslovima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sprovedeno je istraživanje „Mogućnosti za unapređenje položaja žena u operativnom sastavu policije Srbije”209, a tokom 2018. godine formirano je udruženje „Mreže žena u policiji Republike Srbije”210, čiji su ciljevi usmereni na integraciju rodne perspektive u rad Ministarstva unutrašnjih poslova, podizanje svesti zaposlenih kroz edukaciju o rodnim pitanjima, pružanje podrške ženama u karijernom razvoju, savetovanje o pitanjima koja se odnose na diskriminaciju žena zaposlenih u policiji i dr.

Iako su ostvareni zavidni rezultati, zastupljenost žena u policiji, posebno u operativnom sastavu, nije na zadovoljavajućem nivou i ispod je evropskog proseka. Pojedini podaci govore da je zastupljenost žena u policiji porasla od 2010. do 2012. godine na 0,3%.211 Žene su činile 15,2%, da bi 2016. godine njihov broj narastao na 23,2%.212 Na rukovodećim položajima nalazi se približno 15% žena, dok 11% njih primenjuje policijske mere i ovlašćenja.213 Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2020. godini u tom ministarstvu zaposleno je 26% žena, među kojima je 13% žena u statusu ovlašćenih službenih lica koja primenjuju policijska ovlašćenja. Žene su najzastupljenije u Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a sve veći broj žena prijavljuje se za osnovnu policijsku obuku, kao i za upis na Kriminalističko-policijsku akademiju. Postoje i regionalna odstupanja, te je najmanje žena zaposlenih u policiji na jugu Republike Srbije.

Vidljivi su rezultati i u integrisanju rodne perspektive u sektor odbrane. U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije uspostavljen je proces rodno odgovornog budžetiranja. Tokom sprovođenja prvog i drugog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2010–2015. i 2017–2020), permanentno se povećavala zastupljenost žena: od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije krajem 2019. godine, 21,93% činile su žene, što je za 0,85% više nego u 2018. godini214, dok je u 2020. godini žena bilo 22,94%, što je za 1,01% više nego u 2019. godini. Među oficirima žene su 2020. godine bile zastupljene sa 7,91% (povećanje za 0,92%), među podoficirima sa 2,40% (povećanje za 0,44%), među profesionalnim vojnicima sa 15,89% (povećanje za 0,48%) i među civilnim licima sa 52,99% (povećanje za 1,02%). Zastupljenost žena na komandnim i rukovodećim dužnostima na kraju 2020. godine, u odnosu na ukupan broj komandnih i rukovodećih dužnosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije iznosila je 8,96%, što je za 0,47% više nego u 2019. godini. Za vreme primene pomenutog Nacionalnog akcionog plana (2017–2020), povećana je zastupljenost žena u Vojnoobaveštajnoj agenciji sa oko 19,5% na 24%, odnosno za oko 4,5%. Zastupljenost žena u Vojsci Srbije je povećana sa 11,7% u 2019. godini na 12,35% u 2020. godini, a na komandnim i rukovodećim dužnostima iznosila je 4,80%, što čini 1,05% ukupnog broja pripadnika Vojske Srbije i za 0,15% je veća nego u 2019. godini. U multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije, u toku 2020. godine žene su činile 13,78% od ukupno upućenih pripadnika, što je za 4,34% više u odnosu na 2019. godinu.215 U školskoj 2020/2021. godini na osnovnim studijama u Vojnoj akademiji (prva godina) upisano je 38% devojaka, što je za 1% više nego u školskoj 2019/2020. godini, a u prvi razred Vojne gimnazije upisano je 57% devojaka, što je 21% više nego u školskoj 2019/2020. godini.216

Podsticaj sprovođenju politike jednakih mogućnosti u sektoru odbrane i bezbednosti pružio je Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine217, koji propisuje dužnost organa javne vlasti i poslodavaca koji obavljaju poslove u ovoj oblasti da obezbeđuju primenu politika jednakih mogućnosti i unapređenja rodne ravnopravnosti i doprinose uklanjanju rodnih stereotipa prilikom ostvarivanja prava i obaveza lica oba pola u oblasti odbrane i bezbednosti, te da u tom cilju sprovode posebne mere i aktivnosti radi unapređenje bezbednosti žena u miru, konfliktu i postkonfliktnom oporavku društva, povećanje zastupljenosti i uključenosti žena na pozicijama donošenja odluka u svim procesima koji se tiču očuvanja mira i bezbednosti i dr.218 Još uvek nema podataka o tome da li su od stupanja na snagu zakona primenjene neke od predviđenih mera. Iako je važenje drugog Nacionalnog akcionog plana za period 2017–2020. isteklo, Ministarstvo odbrane nastavilo je sa primenom svih definisanih mera, uspostavljenih mehanizama i započetih projekata u oblasti rodne ravnopravnosti, čime je održan kontinuitet sprovođenja politike rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti do usvajanja novog Nacionalnog akcionog plana.

–––––––––––––––

173 Vladan Jovanović, Kosana Beker, Analiza primene Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2014–2018, jun–oktobar 2017, str. 64.

174 Isto, str. 22.

175 Komitet za ukidanje rasne diskriminacije, Zaključna razmatranja o kombinovanom drugom, trećem, četvrtom i petom periodičnom izveštaju Srbije, 2018, par. 1.

176 Registar nacionalnog internet domena Republike Srbije, definiše internet domen kao „skup podataka koji opisuje jedinstvenu administrativno-tehničku celinu na Internetu, prema pravilima DNS sistema. Ovi podaci mogu da budu adrese računara, resursa ili servisa na domenu (www, mail, ftp…), nazivi i adrese DNS servera, sigurnosni podaci za DNSSEC i dr. Globalnu vidljivost internet domena omogućava DNS servis.

177 YUCOM, Analitički izveštaj o nedostacima i pravnim prazninama u implementaciji postojećih politika antidiskriminacije, prevencije nasilja, zločina i govora mržnje prema LGBT osobama, 2016, str. 13.

178 LABRIS, Razvoj politika za zaštitu LGBT osoba – Mere zagovaranja, 2017, str. 9.

179 Samo neka je šareno, Istraživanje potreba i problema LGBT zajednice u Srbiji za 2018. godinu, LABRIS, str. 27.

180 Videti, na primer, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pritužba broj 07-00-128/2020-02 mišljenje od 12. februara 2021, pritužba broj 07-00-174/2019-02, mišljenje od 29. maja 2019; pritužba broj 07-00-390/2018-02, mišljenje od 2. avgusta 2018.

181 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, mart 2019, str. 8.

182 Videti Besim Osmani protiv Srbije, Komitet protiv torture, predstavka broj 261/2005, U.N.Doc.CAT/C/42/D/261/2005(2009), par. 10.5; Milanović protiv Srbije, Evropski sud za ljudska prava, predstavka broj 44614/07, presuda od 14. decembra 2010, par. 99. U septembru 2019. godine, Republika Srbija je obavestila Komitet Ministara koji nadgleda izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava da i pored brojnih preduzetih radnji i istrage koja je trajala od 2010. godine, niko nije identifikovan kao napadač na gospodina Milanovića. Republic of Serbia, Action Report Milanovic v. Serbia submitted to the Committee of Ministers, 30 September 2019.

183 Jelena Radoman i dr., Kako reforma sektora bezbednosti utiče na ljudsku bezbednost u Srbiji: Ponovna procena uticaja reforme sektora bezbednosti na LGBTI populaciju, OEBS, Ventar za istraživanje javnih politika, 2017, str. 33.

184 Zločini iz mržnje: „Šta smo naučili”, LABRIS, 2015–2016, str. 12–15.

185 Komitet za ukidanje rasne diskriminacije, Zaključna razmatranja o kombinovanom drugom, trećem, četvrtom i petom periodičnom izveštaju Srbije, 2018, par. 3.

186 Biti LGBTI u Istočnoj Evropi: izveštaj za Srbiju, UNDP, 2017, str. 16.

187 Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, broj 7 K. br.1435/18, od 17. oktobra 2018. godine (pravnosnažna od 2. novembra 2018. godine).

188 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS”, broj 47/18).

189 „Službeni glasnik RS”, broj 103/18.

190 Videti: Uputstvo sa Smernicama za prevenciju i zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije i diskriminacije zasnovane na drugim ličnim svojstvima u MUP-u Republike Srbije (2018); Priručnik za prevenciju i zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije i diskriminacije zasnovane na drugim ličnim svojstvima u MUP RS (2018).

191 Komitet za ljudska prava, Zaključna zapažanja o Trećem periodičnim izveštaju Republike Srbije, 2017, par. 5.

192 Dobrobit i bezbednost žena, Anketa o nasilju nad ženama koje je sproveo OEBS, 2019, str. iv.

193 Regionalni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasiljem u porodici (Istanbulska konvencija) u vezi sa diskriminacijom Romkinja u oblasti zdravstvene zaštite, dečijih brakova i pružanja podrške i zaštite Romkinja u situaciji nasilja u porodici, Beograd, jun 2019, Romski ženski centar, str. 37.

194 Mapiranje potreba za unapređenjem rada GKS, UNDP i Ministarstvo pravde, Beograd, 2020.

195 Isto.

196 GREVIO grupa je nezavisno stručno telo odgovorno za praćenje primene Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istanbulska konvencija).

197 GREVIO izveštaj, Srbija, par. 48. i par. 226. Dostupno na: https://rm.coe.int/grevio-report-on-serbia/16809987e3 (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

198 Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama grupe u periodu od početka januara do kraja decembra 2019. godine, Novinarke protiv nasilja prema ženama. Dostupno na: https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/womens_empowerment/analiza-medijskog-izvestavanja-2019.html (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

199 Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Zaključna zapažanja u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije, 2019, par. 23.

200 GREVIO, Prvi izveštaj o Srbiji, 22. januar 2019, Sažetak, stav 207. Dostupno na: https://rm.coe.int/executive-summary-and-recommendations-in-serbian/pdfa/16809987eb (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

201 Isto, stav 214.

202 Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje za 2020. i 2021. godinu, str. 6. („Službeni glasnik RS”, broj 80/20).

203 Ivana Krstić, Zaštita fizičkog i psihičkog integriteta deteta bez pratnje u Republici Srbiji, IDEAS, Beograd, 2020; Beogradski centar za ljudska prava, Pravo na azil u Republici Srbiji u 2019. godini, Beograd 2020, str. 116 i 122.

204 Isto, str. 122.

205 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji, Beograd, novembar 2019, str. 49–55. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf (pristupljeno: 8. decembra 2021. godine).

206 „Službeni glasnik RS”, br. 24/18 i 31/19.

207 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/13).

208 „Službeni glasnik RS”, broj 94/16.

209 Istraživanje je sprovedeno u okviru Programa bilateralne saradnje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Policije Švedske, uz podršku Švedske međunarodne agencije za saradnju i razvoj (SIDA).

210 Videti: httrs://mzrrs.org/(pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

211 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poseban izveštaj o diskriminaciji žena, maj 2015, str. 154.

212 Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Uloga žena u reformi policije na Balkanu, 8. mart 2016. Videti: httrs://bezbednost.org/uloga-zena-u-reformi-rolisije-na-balkanu-2/(pristupljeno: 8. decembra 2021. godine).

213 Katarina Tomašević, „Ravnomernija zastupljenost žena u operativnom sastavu MUP-a”, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 26. septembar 2017. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/ravnomernija-zastupljenost-zena-u-operativnom-sastavu-mup-a/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

214 Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u 2019, str. 2.

215 Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u 2020, str. 1–2.

216 Isto, str. 8–9.

217 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

218 Član 39. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, broj 52/21).

3) Obrazovanje, stručno osposobljavanje i nauka

S aspekta ostvarivanja jednakosti, ravnopravnosti i principa nediskriminacije, pravni okvir u oblasti obrazovanja, stručnog osposobljavanja i naučno-istraživačkog rada uglavnom je zadovoljavajući, iako su pojedina rešenja suprotna antidiskriminacionim standardima. Novi obrazovni zakoni usvojeni 2017. godine unapredili su uslove za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja, posebno u pogledu pružanja dodatne podrške ne samo učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, već i učenicima kojima je takva podrška potrebna zbog socijalne uskraćenosti, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja, socijalne ugroženosti, života u nerazvijenim područjima i specifičnih teškoća u učenju. U Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine219 konstatovano je da statistika u obrazovanju još uvek ne daje dovoljne i uporedive podatke koji se odnose na obrazovanje učenika iz osetljivih grupa i potrebu za pružanjem dodatne podrške, tako da nije moguće steći sveobuhvatan uvid u kvalitet inkluzivnog obrazovanja i faktore koji na njega utiču. Ne postoje sistematizovani podaci o potrebama za dodatnim merama i uslugama podrške, kvalitetu postojećih mera i usluga dodatne podrške, raspoloživim ljudskim resursima i njihovim kompetencijama za rad u inkluzivnom okruženju. Pored toga, praćenje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja dodatno je otežano i zbog nemogućnosti razvrstavanja podataka prema različitim grupama učenika i učenica.

U domenu inkluzivnog obrazovanja, napredak je ostvaren na planu unapređenja rada interresornih komisija i izrade individualnih obrazovnih planova, a značajan pozitivni pomak ogleda se u tome što su usluga ličnog pratioca i bespovratna novčana pomoć posebno talentovanim učenicima postale zakonske kategorije.220 Međutim, izazov je to što je obezbeđivanje ličnih pratilaca usluga iz domena socijalne zaštite, koju finansira lokalna samouprava, tako da mogućnosti za pristup obrazovanju dece sa invaliditetom kojima je potreban lični pratilac, zavise od finansijskih mogućnosti lokalne samouprave. Prema podacima koje je prikupila institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, veliki broj jedinica lokalnih samouprava nema uspostavljenu uslugu ličnog pratioca, a iako su mnoge jedinice lokalne samouprave svojim aktima uspostavile ovu uslugu, s obzirom na to da spadaju u nerazvijene opštine IV kategorije, one nemaju obezbeđena sredstva za realizaciju usluge. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je jedinicama lokalne samouprave uputio preporuku za preduzimanje mera u cilju uspostavljanja, odnosno obezbeđivanja ove usluge.221

Donošenjem Pravilnika o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu 2019. godine222, unapređen je pravni okvir rada pedagoških i andragoških asistenata koji pružaju podršku u obrazovanju. Pravilnikom je regulisan rad pedagoških asistenata za decu i učenike romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, rad pedagoških asistenata za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i rad andragoških asistenata koji pružaju podršku u obrazovanju odraslih. Usluge pedagoških i andragoških asistenata nisu, međutim, dostupne u dovoljnoj meri.

U Republici Srbiji i dalje postoje paralelno redovni i specijalni sistem obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Korak nazad u odnosu na ranije propise jeste ponovno uvođenje mogućnosti da se za ove učenike formiraju posebna odeljenja u okviru redovnih škola. Pojedina zakonska rešenja kojima je regulisano dualno obrazovanje nisu u skladu sa principom inkluzivnosti obrazovanja, a učenici koji se obrazuju po ovom obrazovnom modelu stavljeni su u nepovoljniji položaj u odnosu na druge učenike i učenice, jer im se ne obezbeđuje isti obim prava i zaštite od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije.223 Nedostaju i usluge podrške za decu koja žive u siromaštvu i u udaljenim i depriviranim sredinama, pa su u pogledu obrazovanja ova deca u nejednakom položaju u odnosu na ostalu decu.224 Takođe, posebnu pažnju zavređuju i zaštita od diskriminacije učenika i učenica čije zdravstveno stanje može biti osnov za diskriminaciju, čemu nije posvećena dovoljna pažnja.

Iako je Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine postavila kao jedan od glavnih ciljeva povećanje obuhvata stanovništva Republike Srbije na svim nivoima obrazovanja, od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do celoživotnog učenja,225 u periodu sprovođenja ove strategije nije ostvarena zadovoljavajuća stopa obuhvata dece i mladih vaspitanjem i obrazovanjem.

Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u 2020. godini za decu uzrasta od šest meseci do tri godine iznosio je samo 31,8%, a za decu od tri godine do polaska u pripremni predškolski program 62,6%, dok je 5.297 dece ostalo neupisano zbog popunjenosti kapaciteta.226 Pohađanje obaveznog pripremnog predškolskog programa bilo je 96,1% (devojčice) i 98% (dečaci) u 2018/2019. godini, a u 2020/2021. godini bilo je 96,3% (devojčice) i 96,4% (dečaci).227 Posebno se naglašava značajna razlika između opština u pogledu obuhvata predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, pa bogatije opštine češće imaju veću stopu obuhvata od manje bogatih opština, kao i dece iz romskih naselja u Republici Srbiji.228 Obuhvat dece uzrasta od tri do pet godina predškolskim obrazovanjem najsiromašnijih domaćinstava bio je samo 9%, u odnosu na 82% porodica s višim socioekonomskim statusom.229 Obuhvat dece osnovnim obrazovanjem u školskoj 2016/17. godini bio je 98,6% dece zakonom predviđenog školskog uzrasta, ali podaci pokazuju i da se 15% dece iz romskih naselja osnovnoškolskog uzrasta nalazi van sistema obrazovanja.230 Deca koja odustaju od redovnog školovanja najčešće su deca romske nacionalnosti.231

Obuhvat romske dece obrazovanjem i dalje je nezadovoljavajući, a ova deca se i dalje susreću sa diskriminacijom i segregacijom na svim nivoima obrazovanja.232 Značajan broj romske dece je upisan u specijalne škole,233 što je suprotno međunarodnim standardima.234 Veliki problem predstavljaju i škole u kojima je zastupljena većinska ili gotovo isključivo romska učenička populacija, što takođe predstava segregaciju u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Dok je obuhvat osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem u 2019. godini iznosio 98,1%, stopa završavanja osnovne škole bila je 96,1%, a stopa osipanja učenika iznosila je 0,6%,235 (0,8% kod dečaka i 0,5% kod devojčica)236, kod učenika iz romskih naselja stopa završavanja osnovne škole iznosila je samo 64%.237 U 2019. godini prilagođena neto stopa pohađanja srednje škole za mladiće je 95%, a za devojke 93%, dok je u populaciji dece iz romskih naselja ona iznosila 30% kod mladića, a 27% kod devojaka.238 Stopa završavanja srednje škole u opštoj populaciji iznosila je 98% za mladiće, a 97% za devojke, dok je u romskoj populaciji iznosila 68% za mladiće i 50% za devojke.239 Na takvo stanje prevashodno utiču specifične prepreke u obrazovanju koje pogađaju isključivo romske devojčice, koje su povezane sa rodnom ulogom žena i tradicionalnim rodnim obrascima u romskoj zajednici.240 Devojčice su u većini među mladima koji završavaju četvorogodišnje srednje stručne škole (53% devojčica i 47% dečaka).241 Trogodišnje srednje stručne škole završava skoro dva i po puta više dečaka nego devojčica.242

Nejednakosti su evidentne i u pogledu obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, 12,2% nije pohađalo osnovno obrazovanje, što čini 41,9% ukupnog stanovništva Republike Srbije koje nikada nije išlo u osnovnu školu. Svaka osma osoba sa invaliditetom starosti 15 i više godina nikada nije išla u osnovnu školu, dok među opštom populacijom ovaj procenat iznosi 2,7%.243 Međutim, najmlađoj starosnoj kategoriji lica koja nikada nisu pohađala osnovnu školu (15–18 godina) pripada 1,6% osoba sa invaliditetom, 13–15% dece iz jedne generacije ne završi osnovnu školu, a 25,3% mladih u uzrastu 18–24 godina nema završenu srednju školu. Među muškarcima sa invaliditetom bez stručne spreme je 18,6%, dok je žena 81,4% od ukupnog broja osoba sa invaliditetom koje nisu pohađale osnovnu školu.244

U predškolsko vaspitanje i obrazovanje je uključeno svega oko 4.000 dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, a u pripremni predškolski program svega 964 dece iz ove kategorije.245 Inkluzivnim obrazovanjem u redovnim osnovnim školama u 2019. godini koji uče po individualnom obrazovnom planu 1 obuhvaćeno je 3.304 devojčica i 5.096 dečaka, dok je devojčica za koje je izrađen individualni obrazovni plan 2 ukupno 2.040, a dečaka 3.429.246

Prema Izveštaju o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji247, u ostvarivanju potcilja 4.5. koji se odnosi na eliminisanje rodne nejednakosti u obrazovanju i obezbeđivanju jednakog pristupa svim nivoima obrazovanja i stručnom osposobljavanju za ranjive grupe, na nivou osnovne škole u periodu 2014–2019. godine povećan je disparitet u korist dečaka, dok je na nivou srednje škole disparitet smanjen, a stanje je nepromenjeno na nivou viših razreda osnovne škole (drugi ciklus osnovnog obrazovanja). Kada je u pitanju disparitet između dece iz najsiromašnijih i najbogatijih domaćinstava, na nivou osnovnog obrazovanja došlo je do preokreta u korist dece iz najsiromašnijih slojeva, dok se u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i srednje škole održao disparitet u korist dece iz najbogatijih domaćinstava.

Nejednakost u obrazovanju ogleda se i u horizontalnoj rodnoj segregaciji, koja svoj osnov ima u tradicionalnim podelama zanimanja na muška i ženska. Među mladima koji završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više je devojčica (58%) nego dečaka (42%). Devojčice su u većini i među mladima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (53% prema 47% dečaka). Dečaci su brojniji u područjima obrazovanja: elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala, geodezija i građevinarstvo, saobraćaj, šumarstvo i obrada drveta i geologija i rudarstvo.248 Visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene: među studentima žena je 57%, među diplomiranima 59%, kao i među onima koji su doktorirali (57% žena prema 43% muškaraca).249 Indeks rodne ravnopravnosti za 2016. godinu250 pokazuje da i dalje postoji horizontalna rodna segregacija u pogledu izbora budućeg zanimanja, koja se temelji na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli zanimanja na muška i ženska. U domenu znanja zabeleženo je blago povećanje vrednosti indeksa, zahvaljujući povećanju rezultata u poddomenu učešća i postignuća, dok je došlo do blage negativne promene u poddomenu segregacije. Segregacija je i dalje izražena, jer je među ženama koje studiraju veći udeo onih koje se obrazuju u oblastima obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, humanističkim naukama i umetnosti, nego što je među muškarcima koji studiraju.251 To potvrđuju i nalazi Republičkog zavoda za statistiku: žene čine većinu u mnogim područjima obrazovanja, kao što su zdravstvo (71%), umetnost (68%) i prirodne nauke (66%), a muškarci su brojniji u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (57%), informacionim i komunikacionim tehnologijama (66%) i uslugama (56%).252 Među romskom populacijom, izražena je i vertikalna rodna diskriminacija u obrazovanju, pa je broj romskih devojčica koje završavaju osnovnu i srednju školu manji u odnosu na dečake, a čak 43% romskih devojčica u uzrastu 15–19 godina prekida školovanje zbog štetne prakse dečijih brakova.253

Pored strukturalne diskriminacije u obrazovanju, u ovoj oblasti raširena je i individualna diskriminacija, uključujući seksualno uznemiravanje i homofobično nasilje.254 Ovome doprinose još uvek prisutni diskriminatorni i homofobični sadržaji u udžbenicima i nastavnim materijalima.255 Sadržajima udžbenika i nastavnih planova i programa nije u dovoljnoj meri posvećena pažnja i nedostaje sveobuhvatna analiza koja bi postavila temelj za unapređenje kulturne kompetencije i senzitivnosti, kao i teme i sadržaji koji bi podstakli razvoj koncepta interkulturalnosti.

Stopa obuhvata visokim obrazovanjem populacije između 19 i 24 godina povećala se sa 41,2% u 2010. godini, na 54,7% u 2019. godini, pri čemu je među studentskom populacijom 64,2% žena i 45,7% muškaraca.256

Iako je dostizanje ravnopravnog sistema visokog obrazovanja, sa pravičnim i jednakim pristupom za sve grupe u društvu, jedan od prioriteta, još uvek je primetno da su određene socijalne grupe u visokom obrazovanju nedovoljno zastupljene, a izveštaji o socijalnoj dimenziji u primeni Bolonjskog procesa u Republici Srbiji257 pokazuju smanjeno učešće mladih ljudi iz najsiromašnijih porodica, iz porodica sa najnižim stepenom obrazovanja, iz porodica romske nacionalnosti i osoba sa invaliditetom. Mogućnost pristupa i završetka visokog obrazovanja i dalje u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog porekla studenata. Visokoškolske ustanove su uglavnom nepristupačne osobama sa invaliditetom, nastavni materijal nije u formatu prilagođenom osobama sa invaliditetom, a retko je i korišćenje asistivne tehnologije.258 Mere za izjednačavanje šansi u pristupu visokom obrazovanju, koje su uglavnom finansijske prirode i stimulišu izvrsnost, ne daju očekivane rezultate u pogledu svih nedovoljno zastupljenih grupa, tako da je sastav studentske populacije i dalje neproporcionalan sastavu ukupne populacije, imajući u vidu porodični, socijalni i ekonomski status, nacionalnu pripadnost, invaliditet, mesto prebivališta i druga lična svojstva studenata.259

Stopa učešća odraslih u nekom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja ili obuka odraslih, 2016. godine iznosila je 5,1%, a stopa u 2019. godini bila je samo 4,3%, što je znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije (10,8%).260 Iako nema pouzdanih podataka o rasprostranjenosti diskriminacije u oblasti stručnog osposobljavanja, ona postoji i najviše pogađa osobe sa invaliditetom i starije osobe.261

Rodne i druge nejednakosti prisutne su i oblasti nauke i naučno-istraživačkog rada. Među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja, u 2018. godini ima više žena (51%), kao i među naučnim istraživačima (51,4%). Žene su većinski zastupljene u svim kategorijama, osim među stručnim saradnicima (48%). Iako čine većinu, one su na rukovodećim pozicijama znatno ređe u poređenju sa muškarcima (38,1%). Čak i kada jesu na rukovodećim pozicijama, žene su mnogo češće od muškaraca zadužene da se bave administracijom, organizacijom posla i brigom o zaposlenima.262 Treba imati u vidu da su od osnivanja Univerziteta u Beogradu do danas, samo dve žene bile na poziciji rektorke. Među članovima Srpske akademije nauka i umetnosti dominiraju muškarci. U 2020. godini 90% svih članova su muškarci. Najveće učešće žena je u Odeljenju jezika i književnosti i Odeljenju istorijskih nauka, dok je samo po jedna članica u odeljenjima društvenih nauka, tehničkih nauka i matematike, fizike i geo-nauke.263

Ne postoje pouzdani podaci o polnoj strukturi i zastupljenosti pripadnika i pripadnica grupa koje su u većem riziku od diskriminacije u naučnim istraživanjima i istraživačkim timovima. Dodatno, oblast antidiskriminacije nije prepoznata kao jedan od prioriteta u naučnim istraživanjima koja se finansiraju sredstvima iz budžeta, a nema je ni među predmetima.

U programima nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja nisu u dovoljnoj meri zastupljene teme koje afirmišu rodnu ravnopravnost i koje kod učenika i učenica razvijaju znanja i veštine neophodne za život u demokratskom društvu zasnovanom na principu nediskriminacije i rodne ravnopravnosti, u kome se poštuje i uvažava raznovrsnost rodnih i drugih identiteta. U udžbenicima i drugim nastavnim materijalima još uvek se sreću rodno stereotipni sadržaji, a kroz „skriveni kurikulum” učenicima i učenicama prenose se vrednosni stavovi, dok obrasci ponašanja uglavnom reprodukuju tradicionalne rodne matrice.

Analize kurikuluma pojedinih studijskih programa i silabusa nastavnih predmeta264 pokazale su da rodna perspektiva nije integrisana u njihove sadržaje, da su udžbenici uglavnom rodno neutralni, a u nekima su prisutni i rodno stereotipni pristupi u tumačenju društvenih pojava. Obrazovni materijal koji se koristi u visokoškolskom obrazovanju u najvećem broju slučajeva je rodno neosetljiv.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine265 prepoznaje društvene grupe u obrazovanju koje su pod većim rizikom od društvene isključenosti i siromaštva, i u okviru njih podrazumeva sledeće grupe: deca, učenici i studenti čije porodice imaju nizak socioekonomski status; pripadnici romske nacionalnosti, a naročito oni koji žive u romskim naseljima; osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; stanovnici ruralnih područja, a naročito stanovnici brdsko-planinskih i pograničnih područja, itd. Takođe, u okviru mere razvoja uslova i podrške obrazovno-vaspitnim ustanovama u unapređivanju programa, nastave i učenja u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, predviđeno je da svi udžbenici treba da budu po sadržaju osetljivi na rodnu ravnopravnost i specifičnosti različitih društvenih grupa, uključujući i osetljive grupe (bez stereotipa, predrasuda i diskriminacije), a sve aktivnosti jačanja kapaciteta zaposlenih u obrazovanju treba da se u razvoju i ostvarivanju oslanjaju na principe rodne ravnopravnosti i nediskriminatornih stavova i ponašanja.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine266 po prvi put utvrđuje konkretne obaveze organa javne vlasti i drugih subjekata koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja na planu integrisanja rodne ravnopravnosti u sve aspekte obrazovnog procesa.267 Nema podataka o tome da li su po stupanju na snagu ovog zakona preduzete bilo kakve mere u cilju prevazilaženja rodnih i drugih nejednakosti.

–––––––––––––––

219 „Službeni glasnik RS”, broj 63/21.

220 Više o tome videti u: Situacina analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji, NOOIS, Beograd, 2017; Politika, Inkluzija u školama već 10 godina bez asistenata, 18. jul 2019. Dostupno na: http://www.politika.co.rs/sr/clanak/433899/Inkluzija-u-skolama-vec-10-godina-bez-asistenata (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

221 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2019. godinu, Beograd, mart 2020. str. 131. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/FINAL-RGI-2019-ZA-NARODNU-SKUPSTINU.pdf (pristupljeno: 8. decembra 2021. godine).

222 „Službeni glasnik RS”, broj 87/19.

223 Zaštitnik građana, Poseban izveštaj Zaštitnika građana – Stanje prava deteta u Republici Srbiji, novembar 2018, str. 147. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5949-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-s-nju-pr-v-d (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

224 Isto.

225 Godišnji izveštaj o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, maj 2019, str. 6. Dostupno na: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/izvestaj.pdf (pristupljeno: 8. decembra 2021. godine).

226 DevInfo baza: Profil Republike Srbije 2020. Dostupno na: http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Republika%20Srbija_EURSRB.pdf#page=7 (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

227 Isto.

228 Godišnji izveštaj o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, maj 2019, str. 33. Dostupno na: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/izvestaj.pdf (pristupljeno: 8. decembra 2021. godine).

229 Vlada Republike Srbije, Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne iskučenosti i siromaštva za period 2014–2017. godine sa prioritetima za naredni period, Beograd, decembar 2018, str. 164.

230 Godišnji izveštaj o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, maj 2019, str. 36. Dostupno na: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/izvestaj.pdf (pristupljeno: 8. decembra 2021. godine).

231 Vlada Republike Srbije, Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne iskučenosti i siromaštva za period 2014–2017. godine sa prioritetima za naredni period, Beograd, decembar 2018, str. 166.

232 Mario Reljanović, Diskriminacija Roma i romske dece, On-Off, 13. januar 2019. Dostupno na: https://on-off.rs/diskriminacija-roma-i-romske-dece/.

233 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama, Beograd, novembar 2019, str. 20–21.

234 Videti D. H. and Others v. the Czech Republic (VV), predstavka broj 57325/00, presuda od 13. novembra 2007. godine.

235 Statistički godišnjak Republike Srbije, RZS, 2020, str. 123.

236 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit, str. 54.

237 Istraživanje višestrukih pokazatelja za 2019. godinu (MICS 6), Republički zavod za statistiku i UNICEF, 2019, str. 36. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/16296/file/Statisti%C4%8Dki%20rezime%20-%20Istra%C5%BEivanje%20vi%C5%A1estrukih%20pokazatelja%20za%202019.%20godinu%20.pdf (pristupljeno 8.10.2021. godine).

238 Isto, str. 38.

239 Isto.

240 Situaciona analiza obrazovanja i socijalne uključenosti romskih devojčica – rezultati istraživanja, CARE, Novi Sad, 2013.

241 Žene i muškarci u Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2020.

242 Isto.

243 Marković, M. Milan, Osobe sa invaliditetom u Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2014.

244 Stop napuštanju škole, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 2016. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/06/stop_napustanju_skole.pdf (pristupljeno: 8.10.2021. godine).

245 Ex post analiza sprovođenja Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, str. 8. Dostupno na: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/06/Ex-post-analiza-2020_0527-1.pdf (pristupljeno: 8. oktobra 2021. godine).

246 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit, str. 54.

247 Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2020. Dostupno na: http://sdg.indikatori.rs/media/1545/izvestaj-o-napretku-u-ostvarivanju-ciljeva-odrzivog-razvoja-do-2030-godine-u-srbiji_web.pdf (pristupljeno: 8. oktobra 2021. godine).

248 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit, str. 50.

249 Isto, str. 50.

250 Isto, str. 50.

251 Isto. str. 53.

252 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit, str. 50.

253 Detaljnije u: Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine.

254 GauEsho, Istraživanje: Većina LGBT+ srednjoškolaca u Srbiji trpi nasilje, 4 jun 2020. Dostupno na: httrs://gauesho.som/news/istrazivanje-vesina-lgbt-srednjoskolasa-u-srbiji-trri-nasilje/(pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

255 Danas, Diskriminacije LGBT osoba u udžbenicima više neće biti, 28. jul 2019. Dostupno na: https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/diskriminacije-lgbt-osoba-u-udzbenicima-vise-nece-biti/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

256 Visoko obrazovanje u Republici Srbiji, 2010–2019, RZS. Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/media/5617/visoko-obrazovanje-28-10.pdf (pristupljeno: 8. oktobra 2021. godine).

257 EQUIED Tempus Project: Equal assess for all: Strengthening the social dimension for a stronger european higher education area, Contract No 517119-TEMPUS-1-2011-RS-TEMPUS-SMGR.

258 Poverenica za zaštitu ravnopravnosti inicirala je 2018. godine dopunu Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova uvođenjem standarda pristupačnosti kojima bi se osiguralo nesmetano kretanje i pristup osoba sa invaliditetom, standarda koji se odnose na prilagođavanje udžbenika, učila i pomoćnih nastavnih sredstava, odnosno odgovarajućih pomagala asistivnih tehnologija, u skladu sa Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika i standarda koji se odnose na svima dostupan način prezentovanja informacija na sajtovima visokoškolskih ustanova. Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, 110-00-10/2018-02 od 1. novembra 2018. godine. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/inicijativu-za-izmenu-standarda-u-postupku-za-akreditaciju-visokoskolskih-ustanova-dostavl%D1%98enu-nacionalnom-savetu-za-visoko-obrazovanje-i-nacionalnom-telu-za-akreditaciju-cir/ (pristupljeno: 8. juna 2021. godine).

259 Detaljnije u EQUI-ED, Socijalna dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji – Studija zatečenog stanja, 2012. Dostupno na: http://www.equied.ni.ac.rs/documents/publikacije/studija_zatecenog_stanja.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

260 Anketa o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku.

261 Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih građana, maj 2020, str. 122; Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2019. godinu, 15. mart 2020, str. 95.

262 Delibašić, B., Pudar, G., Fiket, I. (ur), op. cit, str. 119.

263 Isto, str. 61. i 65.

264 Vujadinović, D., Petrušić, N. Neophodnost urodnjavanja studijskih programa prava i pravničkih predmeta, Zbornik D. Vujadinović, Z. Antonijević (ur.), Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju: koncepti, prakse i izazovi, Akademska knjiga, 2019. str. 303–324.

265 „Službeni glasnik RS”, broj 63/21.

266 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

267 Član 37. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, broj 52/21).

4) Rad i zapošljavanje

I pored dobrog zakonodavnog okvira, diskriminacija u oblasti rada je godinama bila najzastupljenija oblast u kojoj se ispoljava diskriminacija u Republici Srbiji, sa 32,2% od ukupnog broja pritužbi podnetih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti,268 dok je 2020. godine najviše pritužbi podneto za diskriminaciju u postupku pred organima javne vlasti, zatim u postupku zapošljavanja ili na poslu.269

Veliki broj pritužbi upućenih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u oblasti rada i zapošljavanja predstavljaju pokazatelj stanja u ovoj oblasti, što je bio osnovni razlog sačinjavanja Posebnog izveštaja o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja.270 U ovom izveštaju je navedeno da u oblasti rada i zapošljavanja nemaju svi jednake šanse, da su neke društvene grupe izloženije diskriminaciji, da primena pojedinih propisa dovodi do negativnih efekata na ostvarivanje ravnopravnosti u ovoj oblasti, da postoje negativna predubeđenja o produktivnosti radnika na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva (pol, bračni i porodični status, zdravstveno stanje, invaliditet, starost, pripadnost određenoj etničkoj ili manjinskoj grupi).271 U oblasti rada, a posebno zapošljavanja, grupe koje su u riziku od diskriminacije postaju još podložnije diskriminaciji, na primer žene, osobe sa invaliditetom, mladi i stariji, Romi i Romkinje, pripadnici LGBT* populacije, a nisu retki slučajevi višestruke diskriminacije.272

Izmene radnopravnog zakonodavstva nisu uključile novine koje su bile predviđene Akcionim planom za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine. Naime, u odnosu na žene (rod) planirano je uvođenje obaveze za poslodavce u vezi sa vraćanjem roditelja na isto radno mesto nakon porodiljskog odsustva, proširenja obima prava na odsustvo radi nege deteta, kao i razrada principa jednake zarade muškaraca i žena i utvrđivanje sankcije za suprotno postupanje. Po pitanju načina vođenja evidencije o broju pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina u organima državne uprave, Zakonom o izmenama i dopunama zakona o državnim službenicima273 propisano je da se u Centralnu kadrovsku evidenciju, za sve državne organe, između ostalog upisuje i podatak o nacionalnoj pripadnosti, ukoliko se državni službenik, odnosno, nameštenik dobrovoljno izjasni o ovom podatku. Pored toga, ovaj podatak se vodi i u Registru zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, a čije vođenje je prešlo u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.274 Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja275 propisano je da se podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, jezik na kome je završena osnovna škola i jezik na kome je završena srednja škola u registar unose opciono u skladu sa prethodno datom izričitom izjavom zaposlenog ili radno angažovanog lica poslodavcu da je saglasan da se ti podaci unesu u registar.276 Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave277 u članu 47. st. 2. i 3. propisuje da će Vlada uredbom bliže urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, pri čemu će voditi računa o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obavljanje poslova na onim radnim mestima koja su od značaja za ostvarivanje prava građana na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina. Prilikom uređivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, Vlada će posebno voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini. U članu 190. istog zakona propisano je da kadrovska evidencija sadrži i podatak o nacionalnoj pripadnosti službenika i nameštenika u skladu sa propisom kojim se uređuje registar zaposlenih u javnoj upravi u Republici Srbiji.

Takođe, potrebno je uskladiti zaštitu od diskriminacije iz Zakona o radu278 i Zakona o zabrani diskriminacije279, odnosno, urediti odnos ova dva postupka i druga sporna pitanja.

Pristup tržištu rada je posebno težak za dugotrajno nezaposlene, mlade i niskokvalifikovane ljude, dok mere usmerene na promovisanje zapošljavanja Roma i Romkinja tek treba da daju rezultate.280 Neophodno je osigurati odgovarajuće finansijske i institucionalne resurse za zapošljavanje i socijalne politike koje će sistematičnije ciljati mlade, žene i dugotrajno nezaposlene osobe i poboljšati adekvatnost socijalnih davanja za ljude ispod praga siromaštva.281 Pripadnici romske nacionalne manjine su diskriminisani u različitim oblastima života, koje uključuju nezaposlenosti i uvođenje u formalne tokove na tržištu rada.282 Kao najkritičnije oblasti u kojima je diskriminacija romske nacionalne manjine zastupljena, prepoznate su oblasti obrazovanja i zapošljavanja.283 Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji nezaposlenih lica ima oko 29.000 osoba romske nacionalnosti, dok je u prvih šest meseci 2020. godine u programe službe bilo uključeno 1.500 pripadnika romske nacionalne manjine, od toga 670 Romkinja.284 Tokom 2020. godine, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, bilo je 27.694 nezaposlenih Roma, od toga 13.804 Romkinja285. Tokom 2020. godine merama aktivne politike zapošljavanja obuhvaćeno je 3.264 nezaposlena Roma (1.534 žene), što predstavlja učešće od 5,02% u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere. U mere aktivnog traženja posla uključeno je 1.583 nezaposlenih Roma (739 žena), u programe dodatnog obrazovanja i obuka 759 nezaposlenih Roma (469 žena), u programe subvencija za zapošljavanje 597 nezaposlenih Roma (230 žena), dok je javnim radovima obuhvaćeno 325 nezaposlenih Roma, od kojih je 100 žena. Ukoliko se uzme u obzir i podrška IPA286 2013 projekta, merama aktivne politike zapošljavanja obuhvaćeno je 3.265 nezaposlenih Roma (1.534 žene).287 Migranti i migrantkinje imaju veoma ograničene mogućnosti za uključivanje na tržište rada, a u većoj meri su izloženi rizicima od radne eksploatacije.288 Tokom 2021. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Republici Srbiji (UNHCR), Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) i Nacionalne službe za zapošljavanje. Cilj saradnje je da se izbeglicama i licima koja su u Republici Srbiji dobila azil olakša pristup tržištu rada i pruži podrška u postizanju ekonomske nezavisnosti. Pored toga, predviđeno je da će potpisnice sporazuma, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, preduzeti napore da tražioci azila i izbeglice budu uvršteni u „teško zapošljive kategorije”.289

Položaj mladih na tržištu rada veoma je specifičan, jer postoji visoko učešće nestandardnih oblika rada kao što su rad na određeno, rad u neformalnom sektoru, privremeni i povremeni rad.290 Ograničene mogućnosti zapošljavanja i visoka stopa nezaposlenosti ostavljaju mladima malo izbora, zbog čega su oni prinuđeni da prihvataju nesigurne poslove na kojima su slabo plaćeni ili poslove za koje su prekvalifikovani, što dovodi do ograničenog pristupa socijalnom osiguranju, pa i uskraćenim zagarantovanim pravima iz oblasti rada.291 Zaposleni mladi zarađuju manje od zaposlenih iz starijih kategorija stanovništva, a prosečna zarada po satu niža je za mlade (15–29) nego za starije i u 2018. godini iznosila je 343,08 RSD, što je znatno niže od proseka za ukupnu radnu snagu od 406,04 RSD. Prosečne zarade mladih žena su pri tome niže od prosečnih zarada mladih muškaraca.292 Polovina mladih starosti od 20 do 29 godina je zaposlena, u odnosu na blizu dve trećine njihovih vršnjaka u zemljama Evropske unije, dok je stopa nezaposlenosti ove starosne grupe dvostruko veća u Republici Srbiji, gde je svaka peta aktivna mlada osoba – nezaposlena.293 U aprilu 2021. godine mladi su činili 21,04% od ukupnog broja nezaposlenih, neznatno je više mladih žena (20–24 godina) nezaposleno u odnosu na muškarce, a mnogo je veći broj nezaposlenih mladih žena u odnosu na broj muškaraca u uzrastu od 25 do 29 godina.294 U odnosu na 2020. godinu, beleži se rast nezaposlenih mladih za 10,34%.295

Rodna nejednakost u oblasti rada i zapošljavanja i dalje je veoma prisutna,296 što je prepoznato, pa je u Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine297, unapređenje položaja žena na tržištu rada planirano kao mera. Pored toga, žene su prepoznate kao kategorija nezaposlenih lica kojima je potrebno dati prioritet za uključivanje u finansijske mere aktivne politike zapošljavanja, a dodatno je navedeno da će poseban prioritet imati žene koje se suočavaju sa više faktora otežane zapošljivosti i dugoročno nezaposlene žene, kao i druge žene kojima je potrebna dodatna podrška.

Stopa neaktivnosti žena na tržištu rada je viša u odnosu na stopu neaktivnosti muškaraca (52,9% u odnosu na 37,3%), a pored toga, stopa zaposlenosti žena je niža (41,9% u odnosu na 56,6%).298 Njihova neaktivnost uglavnom je posledica neplaćenog rada u domaćinstvu, kao i nedovoljne podrške u postizanju balansa između rada i privatnog života,299 a žene sa sela su posebno pogođene neplaćenim radom.300 Takođe, pojedine žene se suočavaju sa ozbiljnim barijerama u uživanju prava na rad, posebno mlade žene (od 15 do 24 godine). Samo 4% žena sa invaliditetom ima formalan ugovor o radu.301 Na manju aktivnost žena utiče: neplaćeni rad u domaćinstvu (briga o deci, bolesnima i/ili starijim članovima porodice), neadekvatna podrška u usklađivanju profesionalnih i porodičnih obaveza, diskriminatorni tretman poslodavaca prema mladim ženama, razlika u platama, kao i niža starosna granica za odlazak u penziju.302 Rodni jaz u platama iznosi 8,8% u korist muškaraca,303 a žene istovremeno nesrazmerno više brinu o članovima domaćinstva.304 Prema dostupnim podacima, neplaćeni poslovi bi iznosili 21,5% bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije ili 9,2 milijarde evra. Vrednost neplaćenih poslova koje obavljaju žene je 14,9% bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije (6,37 milijardi evra), naspram 6,6% bruto domaćeg proizvoda (2,83 milijarde evra) kojim doprinose muškarci.305 Žene se i dalje suočavaju sa postavljanjem pitanja u vezi sa planiranjem porodice prilikom konkurisanja za posao, seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, nemogućnosti napredovanja ili premeštanjem na niža radna mesta nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta, dakle suočavaju se sa diskriminacijom u svim fazama rada.306 Pored toga, otežano je i zapošljavanje žena koje imaju preko 50, odnosno 55 godina. Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen u uzrastu od 55 do 64 godine, gde se uočava da je svega 40% žena i 61% muškaraca u radnom odnosu.307

Teško je utvrditi broj slučajeva u kojima su LGBT* osobe izložene diskriminaciji u oblasti rada, jer veliki broj krije svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet na poslu zbog izraženih negativnih stavova i predrasuda.308 Ipak, može se zaključiti da su pripadnici LGBT* populacije diskriminisani na radnom mestu, kao i da većina doživljava verbalno nasilje, pretnju fizičkim nasiljem i fizičko nasilje, kao i pretnju otkazom.309 Mlade LGBT* osobe su izložene siromaštvu, usled nemogućnosti pristupa tržištu rada i obezbeđivanju prihoda.310 Takođe, nema mera kojima se podstiče zapošljavanje LGBT* osoba, iako je ova populacija u većem riziku od diskriminacije. Nesumnjivo je da su trans osobe često diskriminisane na tržištu rada, naročito u osetljivoj fazi tranzicije kada dolazi do izmene spoljašnjeg izgleda koji odstupa od podataka i fotografije u dokumentima koja često nisu promenjena u skladu sa novim rodnim identitetom.311

Radnici i radnice stariji od 50 godina imaju najmanje šanse da ponovo dobiju posao, a izloženi su diskriminaciji i tokom rada.312 Uglavnom ih poslodavci ne primaju, čak i kada se prijavljuju na mesta za koja se zahteva niža kvalifikacija od one koju stariji radnici poseduju, što je evidentno i u praksi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.313

Osobe sa invaliditetom se dovode u nepovoljan položaj na tržištu rada kroz proceduru procene radne sposobnosti, koja se i dalje u znatnoj meri oslanja na medicinski model i isključuje određene grupe sa tržišta rada, u najvećoj meri osobe sa intelektualnim invaliditetom.314 Osobe sa invaliditetom su u Republici Srbiji jedna od najugroženijih grupa stanovništva kada je reč o stopi siromaštva i riziku od siromaštva, a među najvažnijim faktorima rizika od siromaštva, između ostalog, prepoznat je i radni status.315 Jedan od identifikovanih problema je i to što osobe sa invaliditetom ne mogu da osnuju svoj reprezentativni sindikat na otvorenom tržištu rada zbog slabe zastupljenosti.316 Osobe koje boluju od retkih bolesti nailaze na niz prepreka prilikom ostvarivanja osnovnih prava i izložene su diskriminaciji, koja se može ogledati i u nedobijanju ili gubljenju posla zbog zdravstvenog stanja.317 Takođe, osobe sa NIV/AIDS-om predstavljaju jednu od najdiskriminisanijih grupa ljudi,318 i često bivaju otpušteni s posla kad poslodavci saznaju za njihov pozitivan status, a na nekim radnim mestima ne mogu ni da budu zaposleni, s obzirom na to da se HIV ubraja u zarazne bolesti. Neprepoznavanje poteškoća u ostvarivanju prava osoba koje žive sa NIV/AIDS-om u vezi sa radom i zapošljavanjem pojačava njihovu stigmatizaciju i diskriminaciju.

–––––––––––––––

268 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, 15. mart 2019, str. 8; Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, 15. mart 2020, str. 302.

269 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, mart 2021, str. 12.

270 Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja, decembar 2019, str. 9–11.

271 Isto.

272 Isto.

273 „Službeni glasnik RS”, broj 95/18.

274 Od 1. januara 2021. godine, u skladu sa članom 25, a u vezi sa članom 46. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 91/19).

275 „Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 91/19.

276 Član 26. stav 1. tač. 90–92) Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 91/19).

277 „Službeni glasnik RS”, br. 21/16, 113/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 i 114/21.

278 „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje.

279 „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21.

280 European Commission, Serbia 2020 Report, Brussels, 06.10.2020, str. 95.

281 Isto.

282 Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku uzroci, ishodi i preporuke, Kancelarija za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Beograd, 2020, str. 14. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Posledice_Kovid-19_na_polozaj_osetljivih_grupa_i_grupa_u_riziku.pdf (pristupljeno 6. decembra 2021. godine).

283 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, op. cit, str. 57.

284 Potpisan Memorandum za unapređenje zapošljavanja Roma, Nacionalna služba za zapošljavanje, 24. jul 2020. Dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/info/potpisan_memorandum_za_unapre_enje_zapo_ljavanja_roma.cid69277?languageId=1 (pristupljeno: 16. septembra 2021. godine).

285 Izveštaj o radu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Beograd, 2021, strana 120. Dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15758_izvestaj_o_radu_nsz_za_2020._godinu.pdf.

286 Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je finansijski instrument Evropske unije koji podržava strategiju proširenja Evropske unije, a čija je namena da pruži pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

287 Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2020. godinu (Zaključak Vlade 05 broj 101-4057/2021 od 6. maja 2021. godine). Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/izvestaji/sektor-za-rad-i-zaposljavanje-0 (pristupljeno: 9. decembra 2021. godine).

288 Sonja Tošković, Ljudska prava migranata i izbeglica u Republici Srbiji – Uz poseban osvrt na pravo na rad i pravo na obrazovanje, Beogradski centar za ljudska prava, 2017.

289 Izbeglicama i azilantima olakšati pristup tržištu rada, Nacionalna služba za zapošljavanje, 12. jul 2021. Dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/izbeglicama_i_azilantima_olak_ati_pristup_tr_i_tu_rada.cid77062 (pristupljeno: 16. septembra 2021. godine).

290 Sarita Bradaš, Mladi i dostojanstven rad, Fondacija centar za demokratiju, 2018. (Dostupno na: http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1785/mladi-i-dostojanstven-rad, pristupljeno: 6. decembra 2021. godine); Dragan Popadić, Zoran Pavlović, Srećko Mihailović, Mladi u Srbiji 2018/2019, 2019, str. 49. (Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/05/mladi_u_srbiji_2018-2019_fes.pdf, pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

291 Isto.

292 Marija Babović, Ne izostaviti nikoga iz razvoja! Napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja među mladima u Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2021, str. 8. Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/media/339791/lnob_mladi_srp.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

293 Goran Sandić i dr., Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2021, str. 14. Dostupno na: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Ljudska-prava-mladih-u-Srbiji-2020..pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

294 Boban Stojanović i Aleksandar Ivković, Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji – 2021, Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS, Beograd 2021, str. 169–170. Dostupno na: https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/08/Alternativni-izvestaj-o-polozaju-mladih-2021-4.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

295 Isto.

296 Statistical Office of the Republic of Serbia, Labour Force Survey in the Republic of Serbia, 2020, 2021. Dostupno na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/PdfE/G20215671.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

297 „Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka.

298 Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2020, str. 70. Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/media/5806/zim-u-rs-2020_webopt.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

299 Nevena Petrušić, Kosana Beker, Equality in Practice in Serbia, Implementing Serbia’s Equality Laws, Equal Rights Trust, 2019, str. 56.

300 Serbia 2020 Report, op. cit, str. 97.

301 Milan M. Marković, Persons with Disabilities in Serbia, Statistical Office of the Republic of Serbia, 2016. Dostupno na: https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Invaliditet_EN.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

302 European Commission, Serbia 2020 Report, op. cit, str. 96–97.

303 Žene i muškarci u Republici Srbiji, op. cit, str. 90.

304 Ekonomska vrednost neplaćenih poslova staranja u Republici Srbiji – Rodna analiza, UN Women, 2020, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/08/Analiza_monetarne_vrednosti_neplacenog_rada_UN_Women_SRB.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

305 Isto, str. 62.

306 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Analiza efekata, odnosno polazne osnove za izradu nove Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije 2020–2025, 30. avgust 2019, str. 12; Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, op. cit, str. 21, 134, 176–177.

307 Žene i muškarci u Republici Srbiji, op. cit, str. 70; Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, op. cit, str. 21.

308 Istraživanje o položaju pripadnika LGBT populacije na radu i pri zapošljavanju, IDEAS, Gej lezbejski info centar i XY Spectrum, 2018.

309 Isto.

310 Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku uzroci, ishodi i preporuke, op. cit, str. 45.

311 UNDP, Serbia LGBTI Report, str. 24.

312 Videti: Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja, decembar 2019.

313 Videti redovne godišnje izveštaje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

314 Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Zaključna zapažanja o Inicijalnom izveštaju o Srbiji, maj 2016, par. 53.

315 Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 44/20).

316 Isto.

317 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Analiza efekata, odnosno polazne osnove za izradu nove Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije 2020–2025. godine, 30. avgust 2019, str. 12.

318 Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku uzroci, ishodi i preporuke, op. cit, str. 70.

5) Socijalna zaštita

Pripadnici i pripadnice grupa koje su u većem riziku od diskriminacije često se suočavaju sa teškoćama u pristupu uslugama socijalne zaštite.319 U naročito teškom položaju nalaze se Romi i Romkinje koji žive u neformalnim naseljima,320 jer im često nedostaje dokaz o prebivalištu. Sličan problem imaju i interno raseljena lica iz Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija,321 a obezbeđenje podrške za njihov neometan pristup socioekonomskim pravima predstavlja ključni korak za postizanje trajnih rešenja.322 Iako su mogućnost prijave prebivališta na adresi lokalnog centra za socijalni rad, promene u procedurama, rad na terenu i informativne kampanje dovele do toga da se u poslednjih nekoliko godina registruje oko 20.000 pripadnika romske nacionalne manjine, za interno raseljene Rome i Romkinje iz Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji žive u neformalnim naseljima, smatra se da imaju stalnu adresu u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, te da ne ispunjavaju uslove. Istraživanja pokazuju da je postupak komplikovan, kao i da prepreku za pribavljanje dokumenata predstavlja i nedostatak novca za plaćanje taksi i nedostatak informacija o postojećoj podršci323, a upravo je nedostatak dokumenata najčešći razlog za neostvarivanje prava iz socijalne zaštite.324 Naime, Zakon o prebivalištu i boravištu građana325 definiše prebivalište kao mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost sa mestom u kome se nastanio, a boravište kao mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana. Evidenciju o prebivalištu, odnosno boravištu građana vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. U skladu sa članom 11. istog Zakona, građanin može da prijavi prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugom pravnom osnovu. Ukoliko građanin ne može da prijavi prebivalište po nekom od napred navedenih osnova, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi: 1) njegovog stalnog stanovanja, ako su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom; 2) prebivališta njegovog supružnika ili vanbračnog partnera; 3) prebivališta njegovih roditelja; 4) ustanove u kojoj je trajno smešten ili centra za socijalni rad na čijem području se nalazi, uz prijavu građanina toj ustanovi, odnosno centru da će njegova adresa biti na adresi ustanove odnosno centra. Prema Uputstvu za postupanje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 19. juna 2013. godine326, centar za socijalni rad, nakon prijema popunjenog obrasca od strane nadležnog organa unutrašnjih poslova, po službenoj dužnosti pokreće postupak davanja saglasnosti. Službeno lice organa starateljstva dužno je da takav obrazac bez odlaganja overi svojim potpisom i službenim pečatom i isti vrati organu unutrašnjih poslova kod koga se vrši prijava prebivališta.

Romkinje su izložene brojnim problemima u domenu ostvarivanja prava iz socijalne zaštite. Poseban problem jeste i mali broj Romkinja koji je primljen u sigurne kuće kada se nađu u situacijama nasilja,327 što je posebno problematično kada se ima u vidu da one u manjoj meri prijavljuju nasilje u porodici.328 I dalje postoji visoka stopa dečijih brakova među romskom populacijom,329 koju ne bi trebalo doživljavati kao romsku tradiciju, već kao rodno zasnovano nasilje.330 Ovde je potrebno istaći da je smeštaj u sigurnu kuću, odnosno prihvatilište za žrtve nasilja, jedna od usluga socijalne zaštite za koju je neophodno da se ima licenca za rad, a koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Trenutno u Republici Srbiji postoji sedam licenciranih pružalaca usluge prihvatilišta za žrtve nasilja i deset licenciranih pružalaca usluge SOS telefona za žene žrtve nasilja, čiji se podaci nalaze na zvaničnom sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.331 Međutim, s obzirom na to da Porodični zakon332 uređuje brak i odnose u braku, odnose u vanbračnoj zajednici, odnose deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinske odnose u porodici, zaštitu od nasilja u porodici, postupke u vezi sa porodičnim odnosom i ličnim imenom, te da je Zakonom o ministarstvima33 obrazovano Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i delokrug njegovih poslova državne uprave koji se odnose na sistem porodično-pravne zaštite i primenu Porodičnog zakona, a tiče se javnih ovlašćenja centara za socijalni rad, nadzor nad stručnim radom centara za socijalni rad u vršenju javnih ovlašćenja iz oblasti porodično-pravne zaštite vrši Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Nadalje, ne postoje adekvatni programi socijalne podrške namenjeni LGBT* populaciji, niti pravilnici koji određuju uslove za pružanje međusektorskih usluga LGBT* osobama u sferi socijalne zaštite, zbog čega nije moguće licencirati takve programe, a lokalne uprave ne izdvajaju sredstva za tu svrhu.334 Deca iz LGBT* populacije su u posebnom riziku od nasilja i zlostavljanja zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta, ali uprkos tome nemaju adekvatnu socijalnu podršku.335 Stoga, potrebno je jačanje svesti lokalne zajednice za prepoznavanje potreba LGBT* osoba, ostvarivanje pravne zaštite bez diskriminacije i uz uvažavanje garantovanih ljudskih prava i sloboda. U okviru sistema socijalne zaštite, Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite336, standardizovane su usluge socijalne zaštite. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti337, postoje savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, koje mogu biti inovativne i usmerene na podršku svim korisnicima socijalne zaštite, i one koje se odnose na LGBT* osobe. Organizacije civilnog društva koje se zaštitom prava LGBT* osoba mogu da razvijaju inovativne usluge, kao i savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, u skladu sa zakonom.

Glavne prepreke sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u ostvarivanju prava iz socijalne zaštite su nedostatak kvalitetnih usluga socijalne zaštite u zajednici koje podržavaju samostalan život osoba sa invaliditetom, komplikovane procedure za ostvarivanje prava na različite vrste podrške, dugotrajan postupak i dodatni troškove za različite takse.338 Proces deinstitucionalizacije se ne odvija adekvatno jer ustanove socijalne zaštite i dalje predstavljaju skoro isključivi odgovor sistema socijalne zaštite, a usluge u zajednici se ne razvijaju u dovoljnoj meri,339 niti ujednačeno širom teritorije Republike Srbije.340 Usluge smeštaja obezbeđuju se smeštanjem korisnika u: srodničku, hraniteljsku, i drugu porodicu za odrasle i starije, dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice, prihvatilište i druge vrste smeštaja u skladu sa zakonom. Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. U Republici Srbiji su najrazvijenije usluge domskog smeštaja za kategoriju odraslih i starijih lica, usluga porodičnog smeštaja za decu i omladinu, kao i usluga pomoći u kući za starija lica. Za osobe sa invaliditetom su najrazvijenije usluge ličnog pratioca i dnevnog boravka. Smeštaj u ustanove socijalne zaštite se primenjuje samo ukoliko nema mogućnosti da lice bude smešteno u porodičnom okruženju. Ipak, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je u svom poslednjem izveštaju za 2020. godinu da se nastavi proces deinstitucionalizacije, uz istovremeni razvoj usluga podrške i osiguranje kontinuirane podrške.341 Da bi se proces deinstitucionalizacije u većoj meri sproveo, neophodno je da se razvijaju odgovarajuće usluge u lokalnim zajednicama koje bi odgovorile na potrebe korisnika koji su na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite. S tim u vezi, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je pripremilo Strategiju o deinstitucionalizaciji i razvoju usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici za period od 2021. do 2025. godine, koja bi trebalo da unapredi ulogu jedinica lokalne samouprave za razvoj i održivost usluga u zajednici. Posebno je važno obezbediti pristanak korisnika za smeštaj u ustanove socijalne zaštite, a pružaoci usluga svoje odluke i postupanja prilikom pružanja usluga ne smeju zasnivati na stereotipima i predrasudama o mogućnostima i sposobnostima starijih osoba da donose odluke o svom životu, posebno s obzirom na njihovo starosno doba.342 Međutim, lišavanje poslovne sposobnosti je isključivo moguće sudskom odlukom. Razlog za smeštaj odraslih i starijih lica u ustanove socijalne zaštite je, u većini slučajeva, zbog bolesti ili izostanka porodičnih resursa, kao i zbog bezbednosti od rizika, ukoliko ta lica žive sama. U odnosu na korišćenje usluge, korisnik ima pravo da učestvuje u proceni svog stanja i potreba i odlučuje da li će prihvatiti uslugu, kao i da dobije sva ovlašćenja od značaja za pružanje usluga. Bez pristanka korisnika, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ne sme se pružiti nijedna usluga, izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom. Dete ima pravo da, u skladu sa uzrastom i zrelošću, učestvuje i da slobodno izrazi svoje mišljenje u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja svake godine izdvaja određena sredstva za adaptaciju i opremanje ustanova socijalne zaštite. Da bi dobili licencu za rad, dnevni boravci moraju da ispune standarde koji su propisani Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite343. Uprkos tome, uslovi u rezidencijalnim ustanovama i dnevnim boravcima su ispod prihvatljivih standarda, a ima i slučajeva fizičkog sputavanja i izolacije.344 Broj dece koja su smeštena u ustanove je i dalje veliki, a postoji visok rizik od razdvajanja od porodice i institucionalizacije dece iz najugroženijih grupa.345 Deca sa invaliditetom čine preko 70% od ukupnog broja dece na rezidencijalnom smeštaju i tek 14,3% na porodičnom (hraniteljskom) smeštaju.346 Kada je reč o rasprostranjenosti usluga socijalne zaštite, u većini lokalnih samouprava usluge za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nisu razvijene, a trenutni kapaciteti usluga ne odgovaraju potrebama u lokalnoj zajednici.347

Deca koja žive i rade na ulici nemaju adekvatnu pomoć i podršku centara za socijalni rad, koji protivno Konvenciji o pravima deteta348, imaju radni nalog da decu po hitnom postupku oduzimaju od roditelja ili staratelja, pokreću sudske postupke radi oduzimanja roditeljskog prava, zabrane kontakte roditelja i dece, izriču mere zaštite od nasilja i podnose krivične prijave protiv roditelja.349 Na taj način, centri nisu usmereni na pronalaženje i otklanjanje uzroka koje su doveli do toga da su deca na ulici, već se fokusiraju na posledice. Ovakvo postupanje ukazuje na potrebu dodatne obuke kako bi socijalne službe u najvećoj mogućoj meri bile osposobljene da pruže adekvatnu pomoć i decu sklone sa ulice.

Prema starijim osobama često se primenjuje starateljska zaštita, te oni čine četvrtinu korisnika koji su lišeni poslovne sposobnosti, iako njihov udeo među korisnicima socijalne zaštite iznosi tek 15%, a u najvećem broju slučajeva su potpuno lišeni poslovne sposobnosti (93%).350 Prema jednom istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potrebu za podrškom ima 27% starijih u gradu (procenjuje se da će ta pomoć u budućnosti biti 40%), dok starije osobe na selu imaju još izraženiju potrebu za podrškom.351 Važan je podatak da najveći procenat čine neformalne mreže podrške (članovi porodice, rođaci, komšije i prijatelji). S druge strane, povećava se broj korisnika u ustanovama za smeštaj odraslih i starijih, a više od polovine korisnika je pre smeštaja živelo u samačkim domaćinstvima.352 Kada je reč o starijim ženama, usluge socijalne zaštite koristi samo 4,5% starijih žena (5,5% u gradu i 2,2% u ruralnim područjima).353 I izbeglice i povratnici često imaju ograničen pristup socijalnoj zaštiti354 i programima integracije. Ustanove socijalne zaštite uključuju se samo u situacijama maloletnih migranata bez pratnje. Maloletni migranti su smešteni u ustanovama socijalne zaštite za decu i mlade, u uslovima kao i ostala deca i mladi iz sistema socijalne zaštite, uz privremenu starateljsku zaštitu od strane stručnog radnika centra za socijalni rad. Oni su uključeni u obrazovni sistem, dobijaju stručnu pomoć i podršku sistema socijalne zaštite uz obezbeđivanje maksimalnih mera bezbednosti i sigurnosti, a sve u cilju najboljeg interesa korisnika. Međutim, u mestima gde se nalaze centri za azil primećen je ograničen kapacitet centara za socijalni rad.355 Migranti se smeštaju u neadekvatnim uslovima u prihvatnim centrima, dok se deca bez pratnje smeštaju u centre sa odraslima.356 Takođe, deca bez pratnje nemaju uvek adekvatan pristup starateljima koji bi donosili odluke u njihovom najboljem interesu357, uprkos činjenici da su često izložena nekom obliku zlostavljanja.358

–––––––––––––––

319 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Zaključna razmatranja o drugom periodičnom izveštaju za Srbiju, 2014, par. 12.

320 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji 2020, 2021, str. 349 i 351.

321 Izveštaj specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje kao sastavnog dela prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju u ovom kontekstu, A/HRC/31/54/Add.2, 2016, par. 41.

322 Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava interno raseljenih lica u Srbiji, A11, Beograd, 2018, str. 18.

323 Civil Rights Defenders, Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji, 2018, str. 11; Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava interno raseljenih lica u Srbiji, A11, Beograd, 2018, str. 15.

324 Praxis, Civil Rights Defenders, Istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji, 2015, str. 11.

325 „Službeni glasnik RS”, broj 87/11.

326 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Uputstvo za postupanje (dopis broj 110-00-271/2012-14 od 19. juna 2013. godine, upućen centrima za socijalni rad i ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika u vezi sa njihovim postupanjem prilikom prijave prebivališta na adresi navedenih institucija). Dostupno na: http://praxis.rs/index.php/sr/praxis-watch/item/657-mup-doneo-uputstvo-u-vezi-sa-prijavom-prebivali%C5%A1ta-gra%C4%91ana-na-adresi-centra-za-socijalni-rad/657-mup-doneo-uputstvo-u-vezi-sa-prijavom-prebivali%C5%A1ta-gra%C4%91ana-na-adresi-centra-za-socijalni-rad (pristupljeno: 13. decembra 2021. godine).

327 Danica Jovanović, Više lica diskriminacije i rasizma – Problem dostupnosti Sigurnih kuća za Romkinje i problem sekundarne viktimizacije u smeštaju, Udruženje Roma Novi Bečej, 2017, str. 23–24.

328 Žene za mir, Romkinje ne prijavljuju nasilje u porodici, 20. novembar 2019. Dostupno na: http://xn--enezamir-l4b.rs/2019/11/20/romkinje-ne-prijavljuju-nasilje-u-porodici-video/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

329 Milan Aleksić, Dečji brakovi u Srbiji: Analiza stanja i preporuke, Fondacija Ana i Vlade Divac, 2015, str. 47, 48 i 50.

330 Dečiji, rani i prinudni brakovi u Srbiji – propisi, reakcija i prevencija, PRAXIS, UNHCR, januar 2021; Miljana Miletić, Dečji i rani brakovi – rodno zasnovano nasilje, a ne romska tradicija, Istinomer, 18. jun 2021. Dostupno na: https://www.istinomer.rs/analize/decji-i-rani-brakovi-rodno-zasnovano-nasilje-a-ne-romska-tradicija/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

331 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu/usluge-socijalne (pristupljeno: 9. decembra 2021. godine).

332 „Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15).

333 „Službeni glasnik RS”, broj 128/20.

334 UNDP, Asocijacija Duga i CivilRightsDefenders, Biti LGBT u Istočnoj Evropi – Izveštaj za Srbiju – participativni pregled i analiza pravnog, institucionalnog, političkog i društveno-ekonomskog okruženja za lezbejske, gej, biseksualne, transrodne i interseksualne osobe i civilno društvo, 2017, str. 12.

335 Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu, 15. mart 2021, str. 49.

336 „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19.

337 „Službeni glasnik RS”, broj 24/11.

338 Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije i Centar za orijentaciju društva, Alternativni izveštaj o primeni Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, 2015, str. 2.

339 Komitet za ljudska prava, Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju Srbije, 2017, par. 17.

340 Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 44/20).

341 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, op. cit, str. 24.

342 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti u domovima za stare F, br. 07-00-481/2016-02, od 30. novembra 2016. godine.

343 „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19.

344 Izveštaj specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje kao sastavnog dela prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju u ovom kontekstu, A/HRC/31/54/Add.2, 2016, par. 49. i 51.

345 Komitet za prava deteta, Zaključna zapažanja o kombinovanom drugom i trećem periodičnom izveštaju za Srbiju, 2017, par. 39; Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Zaključna zapažanja na inicijalni izveštaj za Srbiju, 2016, par. 13.

346 Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji, 2017, str. 56 i 62.

347 Isto.

348 Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, br. 4/96 i 2/97. Nakon odricanja od kontinuiteta sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom i davanja sukcesorske izjave, Republika Srbija je prihvatila važenje ove konvencije 4. oktobra 2001. godine.

349 Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu, 15. mart 2021, str. 41.

350 Marija Babović i dr., Socijalna uključenost starijih osoba (65+) u Srbiji, Crveni krst Srbije, 2018, str. 58.

351 Brankica Janković, Nataša Todorović, Gradimir Zajić, Milutin Vračević, Starenje u gradovima – izazovi savremenog društva, Crveni krst Srbije, 2018, str. 113.

352 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih građana, Beograd, april 2021, str. 62.

353 Nadežda Satarić, Alternativni izveštaj Komitetu za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena o diskriminaciji starijih žena u Republici Srbiji, Udruženje „Snaga prijateljstva” – Amity, 2018, str. 17–18.

354 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Zaključna razmatranja o drugom periodičnom izveštaju za Srbiju, 2014, par. 13.

355 Isto, par. 14.

356 Videti: Beogradski centar za ljudska prava, Pravo na azil u Republici Srbiji za 2020, Beograd 2021, str. 76.

357 Komitet za ljudska prava, Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju Srbije, 2017, par. 32; Beogradski centar za ljudska prava, Pravo na azil u Republici Srbiji za 2020, Beograd 2021, str. 106.

358 Ivana Krstić, Zaštita fizičkog i psihičkog integriteta dece bez pratnje i razdvojene dece u Republici Srbiji, IDEAS, UNHCR, Begrad, 2020.

6) Stanovanje

Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije iz 2021. godine uvedena je posebna odredba kojom se zabranjuje diskriminacija u oblasti stanovanja.359 Ona postoji kada se uskraćuje ili otežava pristup programima stambene podrške, odbije ostvarivanje prava iz oblasti stanovanja, traži ispunjenje uslova za omogućavanje pristupa programu stambene podrške koji se ne postavljaju drugim licima, ili se omogući neopravdano prvenstvo drugom licu. Diskriminacija postoji i onda kada se odbije zaključenje ugovora o zakupu, odnosno korišćenje stambene jedinice po osnovu nekog ličnog svojstva. U ovoj oblasti postoje brojni izazovi.

Stanovnici neformalnih naselja, posebno Romi i Romkinje, beskućnici, osobe sa invaliditetom, izbegla i interno raseljena lica, žene, naročito one iz ruralnih područja, mladi i stariji imaju problem da ostvare pravo na stanovanje. Mladi se suočavaju sa problemom nedostatka održivih programa podrške za osamostaljivanje od roditelja, posebno kada napuštaju ustanove socijalne zaštite, a nemaju svoje primarne porodice, kao i mladih koji pripadaju grupama u većem riziku od diskriminacije (mladi sa invaliditetom, mladi Romi i Romkinje i sl.).360 Procena je da oko 70% Roma i Romkinja u Republici Srbiji živi u naseljima koja su prostorno i socijalno segregisana361, u veoma lošim i neadekvatnim životnim uslovima i bez pristupa osnovnoj infrastrukturi.362 Posebno je zabrinjavajući podatak da oko 5.000 romskih porodica, odnosno oko 25.000 ljudi nema pijaću vodu, niti može da sprovodi elementarnu meru održavanja higijene.363 Pored toga, zabeleženi slučajevi prinudnih iseljenja Roma, bez poštovanja međunarodnih standarda poput: obavljanja prethodnih konsultacija, obezbeđenja odgovarajućeg pravnog postupka, mogućnosti alternativnog smeštaja i pravne sigurnosti poseda, takođe predstavljaju stigmatizaciju i diskriminaciju.364 Takođe, Romi i Romkinje se često suočavaju i sa diskriminacijom u oblasti snabdevanja električnom energijom.365

Prema prvom popisivanju osoba u situaciji beskućništva, najviše je žena preko 65 godina, oko 31% čine Romi i Romkinje,366 a u naročitom riziku od beskućništva su i osobe sa psihičkim smetnjama, LGBT* osobe i žrtve porodičnog nasilja. Na teškoće nailaze i mlade LGBT* osobe koje većinom žive u porodicama koje ne odobravaju njihovu seksualnu orijentaciju, te mladi sve više završavaju kao beskućnici nakon „autovanja”.367 Oni se okreću ka tržištu izdavanja nepokretnosti koje su u privatnom vlasništvu, ali je stepen diskriminacije u ovoj oblasti i dalje visok, što dodatno doprinosi onemogućavanju pristupa odgovarajućem, bezbednom i priuštivom stanovanju.368 Takođe, postoje teškoće sa korišćenjem, odnosno, dostupnošću (priuštivošću) socijalnog stanovanja koje se obezbeđuje interno raseljenim licima, koja su i socijalno i stambeno ugrožena, pa iznos zakupnine i drugih troškova stanovanja presudno utiče na održivost rešenja i mogućnost ostvarivanja drugih prava značajnih za njihovu lokalnu integraciju. Pored toga, programi socijalnog stanovanja nemaju rodnu dimenziju, odnosno, ne postoje posebne mere namenjene Romkinjama, ženama iz ruralnih područja, samohranim majkama, ženama sa invaliditetom.

–––––––––––––––

359 Član 27a Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21).

360 Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2021, str. 53–54.

361 Civil Rights Defenders, Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji, 2018, str. 18.

362 Izveštaj Specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje kao sastavnog dela prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju o poseti Srbiji, par. 42; Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 26/16).

363 Mila Đurđević, Selma Boračić Mršo, Pandemija i neuslovna naselja: „Nemamo ni sapun, ni prašak”, Radio Slobodna Evropa, 25. mart 2020. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/pandemija-neuslovna-naselja/30508525.html. (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

364 Isto, par. 44. Videti i Zaključna zapažanja Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije o kombinovanom drugom, trećem, četvrtom i petom periodičnom izveštaju Srbije, par. 22.

365 Pritužba C. M. R. protiv Elektrodistribucije Užice zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja usluga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, mišljenje od 11. oktobra 2013. godine; Viši sud u Nišu, broj 1 P 1/2018, presuda od 10. februara 2020. godine.

366 Republički zavod za statistiku, Popis stanovništva 2011. godine. Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/oblasti/popis/popis-2011/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine). Procene organizacije Crveni krst, udruženja Izlazak i Klikaktiv i ADRE je da beskućnika ima najverovatnije između 5.000 i 15.000. Videti: BBC News, Tijana Dušev Ristev, Beskućnici u Srbiji: Život na ulici je takav da kada se probudiš ujutru, odmah razmišljaš gde ćeš uveče da spavaš, 10. oktobar 2021. Dostupno na: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-58840797 (pristupljeno 1. oktobra 2021. godine).

367 Svetska banka, Diskriminacija seksualnih manjina u obrazovanju i stanovanju – dokazi iz dva terenska eksperimenta u Srbiji, 2018, str. 13–14. Dostupno na: https://www.lgbti-era.org/sites/default/files/pdfdocs/0352-124587-SERBIAN-WP-P156209-DISCRIMINATION-AGAINST-SEXUAL-MINORITIES-IN-EDUCATION-AND-HOUSING-EVIDENCE-FROM-TWO-FIELD-EXPERIMENTS-IN-SERBIA-PUBLIC-SERBIAN.pdf (pristupljeno 1. oktobra 2021. godine).

368 Diskriminacija seksualnih manjina u obrazovanju i stanovanju: dokazi iz dva terenska eksperimenta u Srbiji, Svetska banka, april 2018.

7) Zdravstvena zaštita

Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava, ali se pripadnici i pripadnice grupa u povećanom riziku od diskriminacije suočavaju sa ograničenim pristupom zdravstvenim službama zbog kombinacije različitih uzroka. Tako je Romima i Romkinjama ograničen pristup zdravstvenim službama zbog udaljenosti mesta stanovanja od zdravstvenih ustanova, neposedovanja zdravstvenog osiguranja ili neprofesionalnosti i nerazumevanja zdravstvenih radnika.369 Njihova svest o potrebi za ostvarivanjem prava u oblasti zdravstvene zaštite i koristi koje od toga imaju još uvek je na niskom nivou.370 Zabeleženi su i slučajevi kada je hitna služba odbila da pruži hitnu medicinsku pomoć u romskim naseljima.371 Istraživanje MICS6372 pokazalo je neravnopravnosti kojima su izložene Romkinje u Republici Srbiji u mnogim segmentima, uključujući i zdravstvenu zaštitu: procenat pokrivenosti osnovnim (obaveznim) zdravstvenim osiguranjem je isti za Romkinje i žene iz većinske populacije (97%), dok privatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje ima 7% žena iz većinske populacije i manje od 1% Romkinja; Romkinje češće nego žene iz većinske populacije koriste tradicionalne metode kontracepcije (53% naspram 41%), a u bitno manjoj meri koriste moderne metode kontracepcije (7% naspram 21%). U većinskoj populaciji je 22% žena koje su udate ili žive u vanbračnoj zajednici a koje nikada nisu koristile nijedan metod kontracepcije, a kao glavni razlog navode da su želele da ostanu trudne (71%), dok je u romskoj populaciji 29% žena koje su udate ili žive u vanbračnoj zajednici i koje nikada nisu koristile nijedan metod kontracepcije, a glavni razlozi su to što su želele da ostanu trudne (61%) i nedostatak znanja o kontracepciji (13%). Nadalje, žene iz većinske populacije navode da samostalno odlučuju o svom reproduktivnom zdravlju (82%), dok je kod Romkinja ovaj procenat 56%, dok odlučivanje u dogovoru sa partnerom/suprugom navodi 18% žena iz većinske populacije i 41% žena iz romske populacije. Oko 84% žena iz većinske populacije samostalno odlučuje o tome da li će imati seksualni odnos, o korišćenju kontracepcije i o reproduktivnom zdravlju, naspram 68% Romkinja. U vezi sa abortusom, veći je procenat Romkinja koje su imale indukovani abortus (28%), naspram 11% žena iz većinske populacije. Jedan od razloga je svakako i nedovoljna upoznatost određenog broja Romkinja sa metodama zaštite od neželjene trudnoće, kako je i ovo istraživanje pokazalo, kao i loš položaj Romkinja kako u društvu u celini, tako i u okviru zajednica u kojima žive.373

Samo jedna od deset LGBT* osoba ima utisak da zdravstvene ustanove adekvatno odgovaraju na njene potrebe u vezi sa fizičkim i mentalnim zdravljem.374 Mnoge LGBT* osobe se plaše da bi njihovo „autovanje” moglo dovesti do stigmatizacije i sekundarne viktimizacije, zbog čega nerado otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju, čak i kada je takva informacija medicinski relevantna.375 Takođe, među mladim seksualno aktivnim muškarcima postoji HIV epidemija376, te država mora usmeriti snage na zaštitu zdravlja LGBT* osoba. Još uvek nije rešeno pitanje finansiranja hormonalne terapije za trans osobe, kao ni prepreke koje se javljaju zbog česte nestašice hormona na tržištu.377 Usled nedostatka stručnog osoblja, trans osobe moraju da traže lekara isključivo u Beogradu, što predstavlja dodatnu teškoću osobama koje žive u drugim delovima Republike Srbije.378 Trans osobe koje prolaze operaciju prilagođavanja pola, obavezne su da se podvrgnu postupku sterilizacije.379 Institucije u Republici Srbiji ne poznaju i ne koriste termin „interseks”, već i dalje koriste nekorektan termin „hermafrodit”. Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za statistiku nemaju informacije o broju interseks novorođenčadi i tretiranih beba u Republici Srbiji,380 ali prema mišljenju stručnjaka između 0,05% i 1,7% stanovništva se rađa sa nekim od interseks stanja.381 Hirurške operacije koje se predlažu često su kozmetičke, a deca često imaju ožiljke koji nanose veliki bol.382 Poseban problem predstavlja činjenica da nema smernica za praćenje zdravstvenog statusa interseks dece nakon intervencija, te je jasno da zdravstveni radnici treba da budu informisaniji, edukovaniji i senzitivisaniji o interseks pitanjima.383

Osobe sa invaliditetom se u ostvarivanju zdravstvene zaštite suočavaju sa arhitektonskom, komunikacijskom, informacijskom i tehničkom nepristupačnošću zdravstvenih usluga, kao i nedostatkom adekvatno obučenog osoblja. Diskriminaciju u ovoj oblasti doživelo je između 28–43% osoba sa invaliditetom.384 Preko 80% zdravstvenih radnika obraća se pratiocu ili personalnom asistentu osobe sa invaliditetom, a mnogi od njih ne poznaju karakteristike pojedinih vrsta invaliditeta i koriste neadekvatnu terminologiju.385 Ženama sa invaliditetom često nisu pristupačne zdravstvene usluge u prevenciji i zaštiti reproduktivnog zdravlja, a često su izložene i stereotipima zdravstvenih radnika.386 U posebno teškom položaju nalaze se osobe sa mentalnim invaliditetom, naročito ukoliko se nalaze na smeštaju u rezidencijalnim institucijama, imajući u vidu da su izložene hemijskom sputavanju i teškoćama da dobiju neophodan zdravstveni tretman van institucije u kojoj su smešteni.387 Žene sa mentalnim invaliditetom, smeštene u rezidencijalnim institucijama, dobijaju veoma malo informacija o reproduktivnom zdravlju, ili ih uopšte ne dobijaju, kontracepcija im se daje selektivno, a trudnoće se u nekim slučajevima prekidaju bez saglasnosti ili pojašnjenja procedure, čime se rizikuje ženino zdravlje.388 One su često izložene rodno zasnovanom nasilju.389 Važno je napomenuti i da Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama390 omogućava smeštaj u psihijatrijsku ustanovu i lečenje bez informisanog pristanka što je suprotno međunarodnim standardima.391 Prema osobama koje žive sa NIV/AIDS-om prisutna je stigma i diskriminacija unutar zdravstvenog sistema.392 Kršenje prava unutar zdravstvenog sektora osoba koje žive sa NIV-om, između ostalog, ogleda se u otkrivanju HIV statusa drugim osoba bez njihovog znanja, odbijanju pružanja medicinske usluge, jasnom obeležavanju njihovog statusa na zdravstvenim kartonima, nedostupnosti lekova novijih generacija, neznanju lekara različitih specijalnosti o NIV-u i drugo.393

I starije osobe se susreću sa teškoćama u ostvarivanju prava iz zdravstvene zaštite. Prema podacima iz Posebnog izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih građana394, podaci iz ranijih godina395 pokazuju da se dugotrajna nega i lečenje u Republici Srbiji obavlja u 13 ustanova zdravstvene zaštite na sekundarnom nivou, u kojima su formirane jedinice za palijativno zbrinjavanje sa 140 postelja, dok posebne zdravstvene institucije za palijativnu negu i zbrinjavanje pacijenata u terminalnoj fazi bolesti ne postoje.396 Rezultati jednog istraživanja397 o proceni zdravlja, razlikama u zdravlju i korišćenju zdravstvene zaštite kod osoba starosti 65 i više godina na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina pokazuju da su žene i siromašni imali veću šansu da procene svoje zdravlje kao lošije, da su prediktori posete lekaru opšte medicine bili viši nivo obrazovanja, bolje materijalno stanje i veće izdvajanje iz sopstvenih prihoda za vanbolničku zdravstvenu zaštitu, dok su češće bili hospitalizovani muškarci, osobe nižeg nivoa obrazovanja, ispitanici koji su procenjivali svoje zdravlje kao loše ili veoma loše. Ovo istraživanje je potvrdilo da postoje značajne nejednakosti u zdravlju i korišćenju zdravstvene zaštite kod starijih osoba u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, koje su povezane sa socioekonomskim karakteristikama (siromaštvo, nizak životni standard), a žene su u posebno neravnopravnom položaju, jer je među ženama značajno više onih koje pripadaju kategoriji neobrazovanih, kao i siromašnih, u odnosu na muškarce.

U Republici Srbiji, 40,2% osoba starijih od 65 godina procenjuje svoj zdravstveni status kao loš ili veoma loš.398 U 2020. godini je starosno doba kao osnov diskriminacije jedan od najčešćih osnova diskriminacije, a u okviru te kategorije najveći broj pritužbi podneto je zbog diskriminacije lica starijih od 65 godina.399 U 2017. godini, preko 30% osoba smatra da je bilo izloženo diskriminaciji zbog svog starosnog doba, petina je nezadovoljna odnosom prema starijim osobama u zdravstvenim ustanovama, dok 13% smatra da bi veću pažnju trebalo posvetiti obezbeđivanju bolje zdravstvene zaštite starijih.400 Starije žene nešto češće od starijih muškaraca prijavljuju da im je otežan pristup zdravstvenim uslugama,401 posebno one koje žive u seoskim sredinama.402 Kao najčešći problemi u realizaciji zdravstvene zaštite navode se: diskriminacija prilikom korišćenja usluga hitne pomoći, dugo čekanje na specijalističke usluge, neljubaznost i nepoštovanje lekara specijalista, upućivanje iz državnih zdravstvenih ustanova na privatnu praksu u kojoj lekari rade i visoke cene lekova.403

–––––––––––––––

369 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji 2017, 2018, str. 303.

370 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, op. cit, str. 121;

Zdravstvene medijatorke – niste sami!, 23. septembar 2020, UNICEF (Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/price/zdravstvene-medijatorke-niste-sami, pristupljeno: 16. septembra 2021. godine);

Maja Radu, Romske zdravstvene medijatorke – osobe od poverenja u romskim zajednicama, DW, 11. jul 2021. (Dostupno na: https://www.dw.com/sr/romske-zdravstvene-medijatorke-osobe-od-poverenja-u-romskim-zajednicama/a-58178903, pristupljeno: 16. septembra 2021. godine).

371 Civil Rights Defenders, Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji, 2018, str. 23.

372 MICS = Istraživanje višestrukih pokazatelja. To je globalni istraživački program koji je razvio Dečji fond Ujedinjenih nacija (Unicef), kroz konsultacije sa drugim agencijama Ujedinjenih nacija.

373 Istraživanje višestrukih pokazatelja 2019 i Srbija – romska naselja Istraživanje višestrukih pokazatelja 2019 (MICS6), UNICEF Beograd, oktobar 2020.

374 UNDP, Asocijacija Duga i Civil Rights Defenders, Biti LGBT u Istočnoj Evropi, 2017, str. 9.

375 Isto. U jednom postupku vođenim pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, dato je mišljenje da je Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata diskriminisao LGBT osobe postavljanjem pitanja u upitniku, u kojem se od studenata i studentkinja prilikom obavljanja sistematskog pregleda zahtevalo da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji. Više o tome na: http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-udruzenja-ric-protiv-zzzs-ns-zbog-diskriminacije-na-osnovu-seksualne-orjentacije-u-oblasti-zdravstvene-zastite/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

376 Danas, U Srbiji više od 3.500 osoba sa HIV-om, 1. decembar 2017. Dostupno na: https://www.danas.rs/drustvo/u-srbiji-vise-od-3-500-osoba-sa-hiv-om-video/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

377 Jelena Vidić, Status i položaj trans osoba u Republici Srbiji, Gauten-LGBT, str. 22–23. Dostupno na: https://transserbia.org/images/2015/dokumenti/Trans%20osobe%20u%20Srbiji%20-%20analiza%20poloaja%20i%20predlog%20pravnog%20reenja.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

378 Luna Đorđević, Transrodnost: slučaj Srbija, Odiseja, 23. maj 2019. Dostupno na: https://www.odiseja.rs/transrodnost-slucaj-srbija/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

379 Asocijacija Duga i Civil Rights Defenders, Biti LGBT u Istočnoj Evropi, UNDP, 2017, str. 9.

380 Istraživanje o položaju interseks osoba u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i Srbiji u 2017, UNDP, 2018, str. 38.

381 Gayten – LGBT, Interseks – ka stvaranju intersekcionalne platforme, 2019, str. 23.

382 Istraživanje o položaju interseks osoba u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i Srbiji u 2017, UNDP, str. 39.

383 Isto, str. 40.

384 Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (NOOIS), Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije i Centar za orijentaciju društva, Beograd, 2015, str. 25.

385 Isto, str. 5. Videti i mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-czu-protiv-komisije-organa-vestecenja-rf-pio-zbog-diskriminacije-na-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-pruzanja-usluga/ (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

386 Kosana Beker, Višnja Baćanović, Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini, Pokrajinski zaštitnik građana – Ombudsman, Novi Sad, 2018.

387 Disability Rights International, Mental Disability Rights Initiative – Serbia (MDRI-S), Alternative Report on the implementation of the Convention on the Rights of Persons with Disabilities in the Republic of Serbia, 2015, str. 6.

388 Isto, str. 8. Videti i: Ivana Krstić, Kosana Beker, Poslovna sposobnost i osobe sa invaliditetom u Srbiji, situaciona analiza, oktobar 2017, str. 14.

389 Videti o tome više u: Kosana Beker, Tijana Milošević, Nasilje nad ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama – Polazna studija, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, MDRI-S, Beograd, 2017; Biljana Janjić, Dragana Ćirić Milovanović, Ovde i zidovi imaju uši: Svedočenja žena sa mentalnim invaliditetom o rodno zasnovanom nasilju u rezidencijalnim ustanovama, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, MDRI-S, Beograd, 2017.

390 „Službeni glasnik RS”, broj 45/13.

391 Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Zaključna zapažanja o inicijalnom izveštaju o Srbiji, maj 2016, par. 26.

392 Aleksandra Božinović Knežević i dr., Monitoring ljudskih prava osoba koje žive sa HIV/sidom u Republici Srbiji, Čovekoljublje, 2016, str. 14.

393 Isto, str. 15.

394 Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih građana, Beograd, april 2021, str. 68–69.

395 Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, 2014. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/06/sipru_DTNSC_web_jan.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

396 Na primarnom nivou zdravstvene zaštite posebno organizovanu službu kućnog lečenja i nege ima svega 40% domova zdravlja u Republici Srbiji, čije su usluge usmerene na opštu populaciju. Jedino u Beogradu postoji specijalizovana ustanova za kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje starih lica – Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.

397 Determinante zdravlja i korišćenja zdravstvene zaštite starih osoba na teritoriji Vojvodine, doktorska disertacija, dr Sonja Čanković, Novi Sad 2017. Dostupno na: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8658 (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

398 Nataša Todorović, Milutin Vračević (ur.), Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba, Uspesi i naučene lekcije, Crveni krst Srbije, 2019, str. 2.

399 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, op. cit, str. 155.

400 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu, 2018, str. 43–44.

401 Nadežda Satarić, Alternativni izveštaj Komitetu za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena o diskriminaciji starijih žena u Republici Srbiji, Udruženje „Snaga prijateljstva” – Amitu, 2018, str. 13.

402 O tome više videti u: Brankica Janković i drugi, Položaj starijih na selu, Beograd, 2016. Dostupno na: https://www.redcross.org.rs/media/1919/polozaj-starijih-na-selu-web.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

403 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Istraživanje o položaju starijih žena, Beograd, 2019. Dostupno na: httr://ravnorravnost.gov.rs/rs/istrazivanje-o-rolozaju-starijih-zena-u-srbiji/(pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

8) Sport, kultura i mediji

U Republici Srbiji još uvek nisu dovoljno iskorišćeni potencijali koje sport, kultura i mediji imaju za osnaživanje grupa koje su u većem riziku od diskriminacije i promociju kulture ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i poštovanja i uvažavanja različitosti. U sportskom i kulturnom životu i medijskom prostoru i dalje su prisutni govor mržnje, uznemiravanje i drugi oblici diskriminacije. Posebno zabrinjava što se govor mržnje toleriše, jer na njega često ne reaguju ni regulatorna tela, ni tužilaštvo.404 Upozorenja da su agresivna komunikacija, govor mržnje i senzacionalistički narativi u medijima koji doprinose socijalnoj distanci postali jedan od najvećih problema u oblasti javnih komunikacija sve su opravdanija, ali se ovoj temi ne pridaje dovoljan značaj.405

Zakon o sportu406 donet 2016. godine sadrži mnogo detaljnije odredbe koje se odnose na zabranu diskriminacije i poštovanje principa ravnopravnosti u odnosu na prethodni zakonski tekst. Tako je u članu 4. stav 4. ovog zakona propisana zabrana diskriminacije profesionalnih sportista i sportista koji to žele da postanu u pogledu zapošljavanja, zarade ili uslova rada, osim kada se pravljenje razlike, odnosno stavljanje sportiste u nepovoljniji položaj u odnosu na druge sportiste u istoj ili sličnoj situaciji temelji na samoj prirodi ili stvarnim i odlučujućim uslovima obavljanja neke sportske aktivnosti, a ciljevi koji se time žele postići jesu opravdani. Takva zabrana diskriminacije odnosi se na bilo koje lično svojstvo (čime je iako ne izričito pomenuto, nesumnjivo obuhvaćena i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta). Nepoznat je stepen uključenosti pripadnika i pripadnica grupa u većem riziku od diskriminacije u organizovane oblike rekreativnog sporta i drugih sportskih aktivnosti, jer izostaju adekvatna istraživanja i analize, ali ima podataka da je pristup otežan ženama, osobama sa invaliditetom i starijim osobama.407 Finansijska sredstva za ženske klubove opredeljuju se po režimu programskog finansiranja, saglasno sa Zakonom o sportu, i to se odnosi kako na finansiranje ženskih reprezentativnih selekcija, tako i na finansiranje ženskog klupskog sporta. Međutim, obuhvat opšte populacije koja se bavi sportom, a još više obuhvat žena koje se bave sportom, je nezadovoljavajući. Prema podacima Ministarstva omladine i sporta, od ukupno 428.243 registrovanih sportista u 2020. godini, 105.870 su žene, što je u procentualnom iznosu 24,72%. Ipak, učešće žena u sportu može se sagledati i kroz rezultate ostvarene na velikim sportskim takmičenjima. Na Olimpijskim igrama u Tokiju u 2021. godini, osvojeno je rekordnih devet medalja. Od toga, u individualnim sportovima osvojeno je šest medalja, od čega su tri osvojile žene, što je u procentualnom iznosu 50%, dok su u kolektivnim sportovima osvojene tri medalje, od čega je jednu osvojila ženska košarkaška reprezentacija Republike Srbije. Pritom, treba imati u vidu da su ovde u pitanju samo registrovani sportisti, a da se pored njih, sportom bave i ostali sportisti, kao i rekreativci. Pojedina istraživanja ukazuju na potrebu da se podrže sportski programi za decu sa invaliditetom.408 Aktivacija mladih sa invaliditetom za bavljenje sportom ostvaruje se preko Paraolimpijskog komiteta Srbije (POKS), što je i najvažnija aktivnost ovog komiteta. Te aktivnosti se realizuju kroz program Paraolimpijskog komiteta Srbije, koji za ciljeve ima unapređenje školskog i univerzitetskog sporta, povećanje obuhvata bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, posebno dece, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i starih, i kao poseban cilj u vidu obezbeđivanja uslova za razvoj vrhunskog sporta i učešće na međunarodnim takmičenjima osoba sa invaliditetom, što za rezultat ima veliki broj osvojenih medalja na paraolimpijskim igrama i drugim sportskim takmičenjima, organizovanim za osobe sa invaliditetom. Međutim, iako ima vrhunskih sportskih dostignuća osoba sa invaliditetom, treba više ulagati u razvoj sporta kod mlađih, povećanjem obuhvata osoba sa invaliditetom u rekreativnim aktivnostima, razvoju i unapređenju sportske infrastrukture namenjene sportu, ali i daljem razvoju vrhunskog sporta osoba sa invaliditetom.409 Pored toga, zabeleženo je nasilje fudbalskih navijačkih grupa, koje pevanjem navijačkih pesama, nošenjem zastava, simbola i slika lica optuženih za etničko čišćenje unižavaju pripadnike određene etničke grupe, odnosno, koriste govor mržnje prema Romima i Romkinjama.410 Policija u velikom broju slučajeva ne reaguje na rasističko ponašanje.411

Mogućnost građana da pod jednakim uslovima učestvuju u kulturnom životu i imaju pristup kulturnim sadržajima nije u potpunosti obezbeđena. U mnogim lokalnim zajednicama finansijska podrška lokalnim kulturnim ustanovama i programima izuzetno je skromna, pa je sužena mogućnost građana i građanki da učestvuju u kulturnim aktivnostima, a skromna je i ponuda i kvalitet kulturnih sadržaja. Za pripadnike i pripadnice pojedinih grupa, poput dece i odraslih na institucionalnom smeštaju i osoba iz seoskih sredina, mnogi kulturni sadržaji su skoro potpuno nedostupni.

Tražioci azila i migranti imaju ograničen pristup kulturnim sadržajima jer se mnogi centri za azil nalaze u izolovanim i ekonomski devastiranim područjima, što otežava korišćenje usluga lokalne zajednice.412

Nedovoljno je programa u kulturi koji promovišu multikulturalnost i međukulturni dijalog. Takođe, nedovoljno je programa kojima se kroz umetnost i stvaralaštvo promovišu prava LGBT* osoba i prikazuju izazovi sa kojima se susreću. Zbog toga je potrebno povećati budžet za kulturni razvoj i učešće u kulturnom životu manjina413, kao i za programe kojima se promoviše multikulturalnost i međukulturni dijalog. Ustanove kulture treba da vode politiku jednakih mogućnosti i da budu otvorenije prema grupama koje su u povećanom riziku od diskriminacije.

Na normativnom planu uspostavljen je solidan pravni okvir za sprečavanje diskriminacije u medijima. Međutim, u medijskom prostoru i dalje se široko promovišu rodni, etnički, verski i drugi stereotipi i predrasude, stvara negativna slika i produbljuje socijalna distanca prema pojedinim grupama, kao što su Romi i Romkinje, LGBT* populacija, osobe sa invaliditetom, žene i drugi.414 Najveći broj pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podnetih u oblasti javne sfere odnosi se na reklamne sadržaje kojima se podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova,415 te je uloga medija u održavanju rodnih stereotipa i minimiziranju rodno zasnovanog nasilja i dalje problem.416 Medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama potpuno je neadekvatno i često je praćeno ismevanjem nasilja, kao i otkrivanjem nacionalne ili verske pripadnosti nasilnika, gotovo uvek kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina ili migranti.417 Takođe, mediji često neadekvatno izveštavaju o deci žrtvama nasilja i ne pokazuju najviši mogući nivo opreza kako bi zaštitili njihovu privatnost i njihovo pravo na oporavak i reintegraciju.418

Govor mržnje, uznemiravanje i vređanje pripadnika pojedinih grupa u štampanim i elektronskim medijima je i dalje veoma prisutno,419 dok reakcija na ove oblike diskriminacije najčešće izostaje ili nije adekvatna, tako da je retka primena mera i sankcija.420 U brojnim situacijama medijski akteri odbijaju da objave odluke Saveta za štampu, a veliki broj kršenja Etičkog kodeksa nije razmatran.421 Poseban globalan kriminalni trend, koji je naročito aktuelan od 2017. godine u svetu i u Republici Srbiji, jeste digitalno nasilje na internetu, koje se ispoljava kroz govor mržnje i političko nasilje, širenje lažnih vesti i dezinformacija, širenje svih vrsta retrogradnih i necivilizacijskih ideja (izazivanje nacionalne, rasne, verske i drugih oblika mržnje i netrpeljivosti), ideja terorizma, ekstremizma, fašizma, rasizma i ksenofobije, a sve u cilju izazivanja panike i nereda među korisnicima interneta, ugrožavanje ljudskih prava, sloboda i prava građana i građanki, ugrožavanja sigurnosti novinara i nosilaca visokih državnih funkcija, proganjanje i slično. Treba imati u vidu da je Republika Srbija potvrdila Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema.422 Nadalje, u Opštoj preporuci XXIX Komiteta za eliminaciju rasne diskriminacije preporučene su posebne mere protiv širenja govora mržnje kroz masovne medije i internet i preduzimanje mera u cilju zaustavljanja zagovaranja superiornosti i inferiornosti između ljudi, kao i mere protiv podstrekavanja diskriminacije ili nasilja protiv određenih zajednica423, dok se u Opštoj preporuci XXX preporučuje preduzimanje odlučnih mera za suprotstavljanje bilo kojim tendencijama ciljanim na stigmatizaciju, širenje stereotipa na osnovu rase, boje kože, predaka, nacionalnog ili etničkog porekla, posebno od političara, funkcionera, vaspitača i medija, na internetu i drugim elektronskim komunikacionim mrežama i društvu u celini.424

Veoma je malo medijskih priloga koji promovišu ideju ljudskih prava i princip jednakosti i nediskriminacije i utiču na podizanje svesti javnosti o problemu diskriminacije.425 Problemi u pristupu pravima i resursima zajednice sa kojima se susreću pojedine grupe u povećanom riziku od diskriminacije, posebno višestruko diskriminisane, nije dovoljno vidljiv u medijima, na primer, žene sa invaliditetom, Romkinje, LGBT* populacija, starije žene i dr. Potrebno je povećavanje vidljivosti ovih grupa u medijima, televizijskom i filmskom sadržaju, naročito sadržajima finansiranim iz budžetskih sredstava. Građani i građanke prepoznaju dvostruku ulogu medija, te tako 59% njih smatra da mediji u najvećoj meri podstiču diskriminaciju, dok istovremeno 84% smatra da mediji mogu najviše da doprinesu smanjenju diskriminacije u društvu.426 Preko polovine građana i građanki smatra da se u medijima malo priča o diskriminaciji, a saglasni su u oceni da pitanje ravnopravnosti siromašnih treba da bude najzastupljenija tema u medijima, kao i ravnopravnost osoba sa invaliditetom i ravnopravnost starijih.427 Ovi podaci jasno ukazuju da su mediji glavni generator stereotipnih stavova u društvu, iako treba da promovišu ideju jednakosti, tolerancije i multikulturalnosti, a da je rasizam u medijima i na internetu i dalje prisutan u velikoj meri.428

Konačno, posebnu pažnju treba posvetiti pitanju informacione i komunikacione pristupačnosti, koja pogađa pripadnike i pripadnice više društvenih grupa: osobe sa invaliditetom, starije, decu, trudnice i sl. Vlada je krajem 2020. godine započela, i do sredine 2021. godine u potpunosti sprovela Studiju o proceni politika digitalne pristupačnosti u Republici Srbiji, uz podršku Agencije za informacione tehnologije i telekomunikacije Ujedinjenih nacija „Međunarodna unija za telekomunikacije”, a u okviru inicijative Ujedinjenih nacija za Evropu „Pristupačnost, dostupnost i razvoj veština za sve, u cilju obezbeđivanja digitalne uključenosti i održivog razvoja”. Studija predstavlja preduslov i prvi korak za buduće uređivanje ove važne teme, a sve u cilju stvaranja uslova za premošćavanje digitalnog jaza. Takođe, izrađena je i publikacija ovog izveštaja na srpskom i engleskom jeziku429, uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Iako se Strategija ne bavi posebno ovim pitanjem, neophodno je naglasiti da informaciona i komunikaciona pristupačnost predstavljaju važno pitanje koje može voditi socijalnoj isključenosti i diskrimininaciji, zbog čega zahteva posebnu pažnju.

–––––––––––––––

404 Beogradski centar za ljudska prava, Izveštaj o stanju ljudskih prava za 2020, 2021, str. 130.

405 Ivana Krstić, Izveštaj o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji, Savet Evrope i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 30. decembar 2020, str. 61.

406 ,,Službeni glasnik RS”, broj 10/16.

407 Vlada Republike Srbije, Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014−2018. godine (Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php, pristupljeno: 6. decembra 2021. godine); Fadilj Eminović, Sport i osobe sa invaliditetom, Beograd, 2020; Sanela Slavković, Sabina Kibeček, Daniela Tamaš, Značaj sportskih i rekreativnih aktivnosti za osobe sa invaliditetom, Nauka i praksa, vol. 1, br. 1, 2021, str. 15–24; Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Zaključna zapažanja u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije, 8. mart 2019. godine, par. 34.

408 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2017, mart 2018, str. 84.

409 Sportski savez Srbije, Strategija razvoja grane neparaolimpijskog i rekreativnog sporta osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2017. do 2018. godine, 2018.

410 Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, Izveštaj o Srbiji za 2017. godinu, par. 22.

411 Isto, par. 30.

412 Beogradski centar za ljudska prava, Pravo na azil u Republici Srbiji 2019, Beograd, 2019, str. 70.

413 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Zaključna zapažanja o drugom periodičnom izveštaju Srbije, 2014, par. 36.

414 Videti, na primer, Goran Lj. Kaluđerović, Etnički stereotipi u programima civilne i političke desnice u Vojvodini, 2000-2012, Beograd, 2016; Jelena Višnjić, Rodna analiza teksta u online štampanim medijima u Srbiji, Univerzitet u Novom Sadu, 2016; Kristina Bojanović, Mirjana Vlahović, Marina Adžić, Priručnik za lokalne medije o (ne) diskriminaciji, Ženska akcija, avgust 2018.

415 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Redovan godišnji izveštaj za 2019. godinu, mart 2020, str. 11.

416 Isto, str. 51. Videti i: GREVIO Baseline Evaluation Report Serbia, Group of Experts on Action against Violence against Women and Domestic Violence (GREVIO), Strazbur 2019 (20), str. 6.

417 Kosana Beker, Biljana Janjić, Valentina Lepojević, Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2019. godinu, FemPlatz, str. 65.

418 Redovan godišnji izveptaj Zaštitnika građana za 2020. godinu, 15. mart 2021, str. 39.

419 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji 2018. godine, 2019, str. 204.

420 Komitet za ukidanje rasne diskriminacije, Zaključna zapažanja o kombinovanom drugom, trećem, četvrtom i petom periodičnom izveštaju Srbije, 2017, para. 13.

421 Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, Izveštaj o Srbiji za 2017. godinu, par. 39.

422 Zakon o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/09. Članom 3. Dodatnog protokola predviđeno je da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne i druge mere, neophodne da bi se kao krivično delo u domaćem pravu propisalo, kada je učinjeno sa namerom i protivpravno: širenje ili na drugi način činjenje dostupnim javnosti, preko računarskog sistema, rasističkog i ksenofobičnog materijala.

423 CERD General Recommendation XXIX on Article 1, Paragraph 1, of the Convention (Descent), 1. novembar 2002, par. 4, dostupno na: Refworld | CERD General Recommendation XXIX on Article 1, Paragraph 1, of the Convention (Descent) (22.09.2021).

424 CERD General Recommendation XXX on Discrimination Against Non Citizens, 1. oktobar 2002. par. 3. (Dostupno na: https://www.refworld.org/type,GENERAL,CERD,,45139e084,0.html (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

425 Ivana Krstić, Izveštaj o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji, Savet Evrope i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 30. decembar 2020, str. 61. CEPROM, Medijska realnost Srbije: Agresivnost, senzacionalizacim i mržnja, 16. novembar 2019. (Dostupno na: https://www.ceprom.rs/2019/11/16/medijska-realnost-srbije-agresivnost-senzacionalizam-i-mrznja/, pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

426 Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja odnos građana i građanki prema diskriminaciji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, novembar 2019, str. 1.

427 Isto, str. 15.

428 Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, Izveštaj o Srbiji za 2017. godinu, str. 13.

429 Publikacija je dostupna na sajtu Vlade, na linku: https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/studije-o-proceni-politika-digitalne-pristupacnosti-u-srbiji.pdf (pristupljeno: 2. decembra 2021. godine).

3.3. Uticaj epidemije bolesti COVID-19

U Republici Srbiji je 15. marta 2020. godine proglašeno vanredno stanje430 zbog epidemije bolesti COVID-19, koje je trajalo 53 dana, kada su uvedene mere kojima je ograničena sloboda kretanja431. Ovim merama najviše su pogođene starije osobe, čija je sloboda kretanja 35 dana bila potpuno onemogućena. Pored starijih, merama su nesrazmerno pogođene žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, deca i mladi, romska populacija, migranti i tražioci azila i drugi.432

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, nakon usvajanja Odluke o proglašenju vanrednog stanja433, intenzivirao je praćenje stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti i preporukama mera i inicijativama upućenim Vladi i resornim ministarstvima ukazivao na različite probleme najugroženijih grupa građana i predlagao konkretna rešenja za njihovo prevazilaženje u praksi.434 Tokom trajanja vanrednog stanja izazvanog epidemijom bolesti COVID-19, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je 312 preporuka mera i 12 inicijativa organima javne vlasti, u cilju delovanja na unapređenje položaja pojedinih grupa stanovništva koje su u uslovima pandemije naročito ranjive (na primer, preporuke su se odnosile na: davanje informacija i obaveštenja u pristupačnim formatima; redovno pružanje usluge pomoć u kući svim korisnicima i obezbeđivanje potrebnih dozvola za kretanje lica koja pružaju ovu pomoć; potrebu da se uslugama socijalne zaštite i programima pomoći obuhvate sva lica koja se nalaze u stanju potrebe; širi obuhvat ekonomskim merama pomoći, i dr.).435

Žene su podnele najveći teret u uslovima vanrednog stanja, jer su činile 86% zaposlenih na prvoj liniji borbe protiv epidemije, što je posledica rodne segregacije na tržištu rada u oblasti zdravstvene zaštite i u sektoru trgovine.436 Ukidanje javnog gradskog i međugradskog prevoza više je uticalo negativno na žene, jer one mnogo češće od muškaraca koriste javni prevoz.437 Pripadnicama višestruko diskriminisanih grupa položaj se dodatno pogoršao, posebno žrtvama nasilja, starijim ženama, ženama sa sela, samohranim majkama, Romkinjama, migrantkinjama, beskućnicama, LBT ženama, ženama sa invaliditetom i drugim grupama žena, imajući u vidu da nisu konsultovane, niti su njihove potrebe uzete u obzir prilikom donošenja mera za suzbijanje bolesti COVID-19.

U posebno teškoj situaciji bile su osobe starije od 65 godina koje žive same, naročito one koje imaju potrebu za tuđom negom i pomoći.438 Usluge socijalne zaštite su većinom obustavljene ili znatno ograničene, zdravstvene usluge bile su ograničene na urgentne situacije, a zbog zabrane kretanja, obavljanje svakodnevnih aktivnosti bilo je onemogućeno starijima, dok je ujedno bilo otežano pružanje pomoći i podrške od članova porodice i/ili neformalnih negovatelja.439 Pored toga, nedostajale su razumljive informacije u vezi sa zabranom kretanja.

Položaj osoba sa invaliditetom je pogoršan jer su kapaciteti zdravstvenog sistema bili ograničeni440, a informacije nisu bile pristupačne svima, iako su na nekim sajtovima državnih organa korišćene usluge tumača za znakovni jezik i savremeniji modeli komunikacije kao što su opcija „čitaj mi” i video relej servis za informisanje gluvih i nagluvih osoba koji podrazumeva pristup internetu i korišćenje različitih aplikacija (Viber, IMO, WhatsApp, Facebook, Skype). Međutim, isključene su bile osobe koje nemaju pristup internetu i/ili koje ne znaju da koriste modernu tehnologiju.441 Personalna asistencija za neke osobe sa invaliditetom predstavlja neophodnu podršku za funkcionisanje, a tek tri nedelje nakon uvođenja vanrednog stanja objavljena je procedura za izdavanje dozvola za kretanje, koja je bila veoma komplikovana.442 Žene sa invaliditetom ukazuju da su administrativni zahtevi bili nepotrebno i prekomerno komplikovani, a mnoge nisu imale pristup neophodnoj opremi za podnošenje zahteva.443

Tri dana pre proglašenja vanrednog stanja posete u ustanovama socijalne zaštite su zabranjene i ograničen je boravak i kretanje lica van sistema ustanove socijalne zaštite444, a potom je doneta Naredba o zabrani poseta i ograničenju kretanja u objektima ustanova za smeštaj starih lica445. Navedene mere su na kratko bile suspendovane, a posete su bile dozvoljene uz stroge uslove446, a od kraja juna do kraja avgusta 2020. godine posete ponovo zabranjene.447 Korisnicima i zaposlenima je tokom vanrednog stanja bilo zabranjeno i kretanje između odeljenja i soba bez preke potrebe, a kretanje do ambulante ili kancelarija bilo je dopušteno samo uz odobrenje zaduženog radnika i uz nadzor osoblja.448 Nije obezbeđeno adekvatno informisanje javnosti o uslovima u ustanovama socijalne zaštite tokom epidemije, o položaju žena sa invaliditetom u ustanovama449, kao ni informacije o smrtnim slučajevima osoba u ustanovama socijalne zaštite.450

Prema podacima iz službenih evidencija Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom trajanja vanrednog stanja od 15. marta do 7. maja 2020. godine, bio je smanjen broj poziva kojima je prijavljivano nasilje u porodici za 9,5% u odnosu na isti period prethodne godine, a došlo je i do smanjenja podnetih krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici za 29,83%, kao i izrečenih hitnih mera zaštite za 4,81%. Međutim, manji broj prijava nasilja posledica je ograničenih mogućnosti žena da prijave nasilje, a ne smanjenja nasilja, što potvrđuje činjenica da je tokom vanrednog stanja povećan broj žena koje traže pomoć i podršku specijalizovanih ženskih organizacija.451 Tokom trajanja vanrednog stanja nisu donete posebne mere u cilju prilagođavanja rada grupa za koordinaciju i saradnju452, a žrtve nasilja susrele su se i sa otežanim pristupom sigurnim kućama, jer je instrukcijom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja propisano da se prijem novih korisnika usluga smeštaja vrši isključivo uz zdravstvenu dokumentaciju koja dokazuje da lice nije zaraženo virusom SARS-CoV-2.453 Istovremeno, nadležne zdravstvene ustanove su vršile testiranje iz zdravstvenih razloga i na osnovu medicinskih pokazatelja (postojanje simptoma, kontakt sa zaraženom osobom i slično), tako da se testiranja u druge svrhe i na lični zahtev nisu vršila, što je žrtve nasilja stavljalo u veoma nepovoljnu situaciju.454

Deca i mladi nisu prepoznati kao grupa u povećanom riziku tokom epidemije bolesti COVID-19, već kao potencijalni prenosioci virusa.455 Nastava u osnovnim školama obustavljena je 17. marta 2020. godine i prešlo se na nastavu na daljinu putem javnog medijskog servisa.456 Nastava na daljinu je organizovana i u srednjim školama, a obezbeđena je i nastava na jezicima nacionalnih manjina, dok su visokoškolske institucije samostalno organizovale nastavu na daljinu. Za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom nisu donete neophodne mere kojima bi im se omogućilo da pod jednakim uslovima ostvaruju pravo na obrazovanje457, a mnoga deca iz romskih naselja nemaju pristup tehnici, što je onemogućilo da prate onlajn nastavu.458 Takođe, prestanak rada pedagoških asistenata dodatno je otežao položaj dece sa invaliditetom i dece iz romske populacije.459 S druge strane, nema podataka o tome kako je obezbeđena nastava za decu iz migrantske populacije, posebno u vezi sa jezikom izvođenja nastave.460

Uvedene mere dovele su do pogoršanja situacije u kojoj se nalazi romska populacija, posebno oni koji žive u neformalnim naseljima i nemaju pristup električnoj energiji, vodi za piće ili kanalizaciji, što je neophodno uvek, a posebno u uslovima epidemije.461 Poseban zdravstveni rizik tokom epidemije je i prenaseljenost romskih naselja i način života koji onemogućava fizičku distancu, zbog čega je primena mera izolacije, za slučaj da se neko razboli, bila otežana a u nekim slučajevima i nemoguća.462

Migrantima je tokom epidemije bilo ograničeno kretanje463, ustanovljen je pojačan vojni nadzor i obezbeđenje objekata, a samo u izuzetnim slučajevima dozvoljeno je napuštanje objekata uz posebnu dozvolu Komesarijata za izbeglice i migracije. U toku 2020. godine organizovan je „protest protiv migranata”, na koji su pozivali pripadnici desničarskih udruženja464, a dogodio se i napad na Prihvatni centar u Obrenovcu.465

Samohrani roditelji suočili su se brojim izazovima: zatvaranje vrtića, onlajn nastava, nesigurnost posla, menjanje dnevne dinamike koja je uticala i na decu. Samohrani roditelji dece sa invaliditetom su bili posebno ugroženi, zbog nedostatka usluga podrške, zabrane kretanja i dugog boravka u kući, što je predstavljalo problem i za decu i za roditelje.466

Nadalje, položaj beskućnika se pogoršao i pojačala se njihova ranjivost, dok s druge strane nisu prepoznati kao jedna od grupa u najvećem riziku i u tom smislu su izostale sistemske mere podrške s obzirom na to da nisu imali pristup adekvatnom smeštaju, čistoj vodi, radu i izvorima zarade, hrani i narodnim kuhinjama.467

Takođe, LGBT* osobe su se suočile sa brojnim izazovima: nezaposlenost ili strah od gubitka posla; neadekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti, osim u slučajevima obolevanja od bolesti COVID-19; osobe obolele od hroničnih oboljenja su imale probleme u lečenju, pojačan rizik od nasilja, siromaštva i diskriminacije u gotovo svim oblastima života, uz izostanak konkretnih mera podrške.468

Osobama koje žive sa NIV-om nije omogućen kontinuiran pristup lekarima, testovima i tretmanu tokom trajanja epidemije, s obzirom na kašnjenje u odgovoru na epidemiju, kao i orijentisanost celokupnog zdravstvenog sistema na odgovor na epidemiju bolesti COVID-19.469

–––––––––––––––

430 Odluka o proglašenju vanrednog stanja, „Službeni glasnik RS”, broj 29/20.

431 Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 34/20, 39/20, 40/20, 46/20 i 50/20), Naredba o organizovanju i sprovođenju mere karantina („Službeni glasnik RS”, broj 33/20) i dr.

432 Opširnije o tome videti u: Kosana Beker i dr, FemPlatz magazin – vanredno izdanje, Treći broj, FemPlatz, 2020. Dostupno na: http://femplatz.org/library/newsletters/FemPlatz_Magazin_3.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

433 „Službeni glasnik RS”, broj 29/20.

434 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, mart 2021, str. 7.

435 Isto.

436 Istraživanje o efektima pandemije i vanrednog stanja na zaposlenost, uslove rada i brigu o domaćinstvu, SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, 13. maj 2020. Dostupno na: https://www.secons.net/article.php?a=131 (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

437 Sarita Bradaš, Mario Reljanović, Ivan Sekulović, Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji uz poseban osvrt na radnike i radnice na prvoj liniji i u neformalnoj ekonomiji i višestruko pogođene kategorije, Fondacija Centar za demokratiju (FCD), Beograd, 2020, str. 6. Dostupno na: http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1811/uticaj-epidemije-covid-19-na-polozaj-i-prava-radnica-i-radnika-u-srbiji (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

438 Nevena Petrušić, Nadežda Satarić i Kosana Beker, Položaj i učešće starijih žena u političkom i javnom životu u Srbiji, Udruženje građana „Snaga prijateljstva” – Amity i udruženje građanki FemPlatz, Beograd & Pančevo, oktobar 2020. godine, str. 86. Dostupno na: http://femplatz.org/library/publications/2020-12_Polozaj_i_ucesce_starijih_zena.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

439 Isto.

440 Naomi Rupasinge i dr, Uticaj kovida-19 na zdravstvene sisteme na Zapadnom Balkanu, World bank, str. 2. Dostupno na: http://pubdocs.worldbank.org/en/726641590707354436/RER17-Health-note-SRB.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

441 Kosana Beker i Biljana Janjić, Izveštaj – Kovid-19 mere i socijalna i ekonomska prava žena sa invaliditetom u Srbiji, FemPlatz i Iz kruga Beograd, 2021, str. 17. Dostupno na: https://www.femplatz.org/library/reports/2021-02-16_Kovid-19_i_zene_sa_invaliditetom.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

442 Marijana Pajvančić i dr, Rodna analiza odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platfoma za razvoj Srbije 2014–2020, str. 49. Dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

443 Kosana Beker i Biljana Janjić, op. cit, str. 19.

444 Instrukcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 500-01-2/2020-09, od 12. marta 2020. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/vanredno-stanje/2020.03.12.%20Instrukcija%20003.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

445 „Službeni glasnik RS”, broj 28/20.

446 Instrukcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o načinu rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijale zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja odraslih i starijih prilikom organizovanja poseta korisnicima na smeštaju, broj 500-00-00023/2/2020-09 od 9. juna 2020. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2020-06/2020.06.09.%20Instrukcija%20025.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

447 Obaveštenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 500-00-00023/3/2020-09 od 29. juna 2020. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2020-06/2020.0629.%20Obave%C5%A1tenje%20001.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine) i Obaveštenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 500-00-00023/3/2020-09 od 21. avgusta 2020. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/vanredno-stanje/2020.08.21.-Obave%C5%A1tenje-001.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

448 Instrukcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjao sprovođenju higijenskih i zaštitnih mera u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika, broj 500-01-06/2020-09 od 29. marta 2020. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/vanredno-stanje/2020.03.29.%20Instrukcija%20009.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

449 COVID-19 i osobe sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite – Pitanja na koja nemamo odgovore, FemPlatz, 13. april 2020. Dostupno na: http://femplatz.org/library/2020-04-13_Ustanove_soc_zastite_i_COVID-19.pdf (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

450 Domaće i međunarodne organizacije u pismu premijerki Ani Brnabić traže informacije o smrtnim slučajevima osoba u ustanovama socijalne zaštite, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), 31. jula 2020. Dostupno na: https://www.mdri-s.org/nekategorizovano/domace-i-medjunarodne-organizacije-u-pismu-premijerki-ani-brnabic-traze-informacije-o-smrtnim-slucajevima-osoba-u-ustanovama-socijalne-zastite/ (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

451 Saopštenje za javnost: Zaštita i podrška ženama žrtvama nasilja tokom prvih mesec dana vanrednog stanja, Autonomni ženski centar, 16. april 2020. (Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/1576-saopstenje-za-javnost-zastita-i-podrska-zenama-zrtvama-nasilja-tokom-prvih-mesec-dana-vanrednog-stanja, pristupljeno: 22. septembra 2021. godine); SOS telefon u Vranju imao 690 poziva, Jugpres, 25. novembra 2020. (Dostupno na: https://jugpress.com/sos-telefon-u-vranju-imao-690-poziva/, pristupljeno 22. septgembra 2021. godine).

452 Marijana Pajvančić i dr., op. cit, str. 109.

453 Instrukcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 500-01-2/2020-09 od 12. marta 2020. godine. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/vanredno-stanje/2020.03.12.%20Instrukcija%20003.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

454 Marijana Pajvančić i dr., op. cit, str. 109.

455 Procena socio-ekonomskog uticaja COVID-19 u Republici Srbiji, United Nations in Serbia, UNDP, 2020, str. 25. Dostupno na: https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/crisis_prevention_and_recovery/covid-19-socio-economic-impact-assessment-.html (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

456 Odluka o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja („Službeni glasnik RS”, broj 30/20).

457 Marijana Pajvančić i dr., op. cit, str. 51.

458 Isto, str. 53.

459 Isto str. 51 i 53.

460 Isto, str. 55.

461 Izveštaj o napretku Srbije 2020, Evropska komisija, 6. oktobar 2020, str. 40. Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/serbia_report_2020_SR.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

462 Marijana Pajvančić i dr, op. cit, str. 92.

463 Odluka o privremenom ograničavanju kretanja tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 32/20).

464 Protest protiv migranata u Beogradu, Radio Slobodna Evropa, 8. mart 2020. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/30476286.html (pristupljeno 22. septembra 2021. godine).

465 Incident u Prihvatnom centru Obrenovac kulminacija sve zastupljenijeg anti-izbegličkog raspoloženja, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, 7. maj 2020. Dostupno na: https://www.a11initiative.org/incident-u-prihvatnom-centru-obrenovac-kulminacija-sve-zastupljenijeg-anti-izbeglickog-raspolozenja/ (pristupljeno: 22. septembra 2021. godine).

466 Sarita Bradaš, Mario Reljanović, Ivan Sekulović, op. cit, str. 38.

467 Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke, Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji (uz podršku OHCHR) i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), Beograd, 2020, str. 35–38. Dostupno na: https://serbia.un.org/sites/default/files/2021-02/LNOB%20analiza_SRB_web.pdf (pristupljeno: 6. decembra 2021. godine).

468 Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku uzroci, ishodi i preporuke, op. cit, str. 45.

469 Isto, str. 71.

4. PRINCIPI DELOVANJA

Kao rezultat dosadašnjih istraživanja, mapiranja i konsultacija sa ključnim interesnim grupama u sistemu za prevenciju i zaštitu od diskriminacije (državni organi, institucije, nezavisna tela, organizacije civilnog društva, akademija), definisana je lista ključnih prioriteta za aktuelnu politiku usmerenu na prevenciju i zaštitu od diskriminacije.

Imajući u vidu sveobuhvatnost ove strategije i njenog opšteg cilja, neophodno je da svi akteri, u okviru svojih nadležnosti, usmere naročitu pažnju i poštuju osnovne principe na kojima Strategija počiva, kako bi se postigli željeni rezultati koji doprinose daljem poboljšanju položaja svih građana i građanki Republike Srbije i stvaranju društva sa nultom tolerancijom na diskriminaciju.

Strategija se zasniva na sledećim principima:

– ravnopravnost i nediskriminacija;

– jednake mogućnosti i inkluzivna jednakost;

– rodna ravnopravnost;

– međusektorski i multidisciplinarni pristup kroz konstantnu saradnju u delovanju svih aktera na svim nivoima;

– participativnost;

– stalno prikupljanje statističkih podataka, analiza i evaluacija postignutih rezultata radi kreiranja novih mera i aktivnosti;

– poštovanje ljudskih prava i sloboda svih građanki i građana Republike Srbije.

Navedeni principi treba da se poštuju i da budu vodilja u realizaciji Strategije, odnosno, prilikom realizacije konkretnih mera i aktivnosti koje vode ostvarenju opšteg i posebnih ciljeva Strategije. Poštovanje ovih principa prilikom realizacije mera i aktivnosti, doprineće ne samo poboljšanju položaja pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije u Republici Srbiji, već i poboljšanju društva kao celine.

4.1. VIZIJA

Republika Srbija je inkluzivno društvo, sa nultom tolerancijom na diskriminaciju, u kome svi građani i građanke, bez obzira na njihova lična svojstva, imaju jednake mogućnosti i na ravnopravnoj osnovi uživaju sva prava i slobode garantovane Ustavom, zakonima i međunarodnim ugovorima.

4.2. PROMENA KOJA ĆE SE OSTVARITI SPROVOĐENJEM STRATEGIJE

Inkluzivno društvo je ono koje ne toleriše, već prihvata i uvažava različitosti, i u kojem svaki pojedinac i pojedinka može da ostvari svoje pune potencijale, da se oseća prihvaćeno i da učestvuje ravnopravno sa drugima u svim oblastima društvenog života. Preduslov za postizanje ovakvog stanja u društvu jeste ukidanje štetnih stereotipa i predrasuda, promovisanje kulture ljudskih prava i uklanjanje socijalne i svake druge distance prema pripadnicima grupa koje su u riziku od diskriminacije.

Promene koje će se ostvariti sprovođenjem Strategije usmerene su na sledeće prioritete, koji predstavljaju minimalan uslov za ostvarivanje ciljeva Strategije:

– Potpuna usklađenost domaćeg pravnog okvira sa međunarodnim i evropskim antidiskriminacionim standardima;

– Poboljšan društveni položaj pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije uklanjanjem prepreka sa kojima se susreću u različitim oblastima društvenog života i stvaranje uslova za uživanje svih prava i sloboda ravnopravno sa drugima, što povećava društvenu participaciju;

– Jačanje međusektorske saradnje i obezbeđivanje multisektorskog odgovora na sve izazove i prepreke u ostvarenju prava i sloboda za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije;

– Bolja usklađenost intervencija sa javnim politikama, koja podrazumeva da su principi ravnopravnosti i nediskriminacije sistemski uključeni u sve politike i zakone u oblastima koje su predmet ove strategije;

– Smanjenje socijalne i svake druge distance prema pripadnicima grupa koje su u riziku od diskriminacije, promena društvenih normi i vrednosti i smanjenje stereotipa i predrasuda kojima se distanca održava i povećava;

– Unapređenje mehanizama zaštite od diskriminacije (građanskopravna, krivičnopravna, prekršajnopravna zaštita od diskriminacije);

– Unapređenje mehanizama saradnje sa organizacija civilnog društva;

– Dalje jačanje kapaciteta i vidljivosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisnost, specijalizovanog organa koji ima široku nadležnost u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije;

– Uspostavljanje adekvatnog sistema prikupljanja i evidentiranja podataka o položaju pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije, razvrstanih po polu, starosnom dobu i drugim ličnim svojstvima;

– Unapređivanje kompetencija javnih službenika, nosilaca pravosudnih funkcija i drugih relevantnih aktera u sistemu prevencije i zaštite od diskriminacije.

Željena promena se ogleda u unapređenom položaju pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije kroz uklanjanje prepreka sa kojima se susreću u različitim oblastima društvenog života i stvaranje uslova za uživanja svih prava na ravnopravnoj osnovi sa drugima u svim oblastima. Da bi se ostvarila željena promena, neophodno je da svi društveni akteri učestvuju u realizaciji ciljeva Strategije i sprovođenju mera i aktivnosti planiranih akcionim planom koji će pratiti ovu strategiju, kao i u preduzimanju svih drugih aktivnosti u okviru svoje nadležnosti koje doprinose unapređenju položaja pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije do postizanja njihove pune ravnopravnosti i efektivnog učešća u svim aspektima života.

Zainteresovane strane za izradu i sprovođenje Strategije su državni organi, organizacije, javne službe nadležne za ostvarenje prava pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i nediskriminacijom.

5. CILJEVI I MERE STRATEGIJE

5.1. OPŠTI CILj

Opšti cilj Strategije je: izjednačene mogućnosti za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije da na ravnopravnoj osnovi sa drugima uživaju sva ljudska prava i slobode, kao i unapređena efikasnost sistema prevencije i zaštite od diskriminacije u svim oblastima i na svim nivoima.

Pokazatelji efekta:

Procenat građana i građanki koji smatraju da je diskriminacija prisutna u Republici Srbiji

Bazna vrednost (2019): 69%

Ciljana vrednost (2030): 65%

Procenat građana i građanki koji smatraju da je diskriminacija u Republici Srbiji u potpunosti sankcionisana

Bazna vrednost (2019): 7%

Ciljana vrednost (2030): 12%

Izvor provere: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji”.

*Službeni glasnik RS, broj 14/2026

Analiza opcija za ostvarenje cilja

U Republici Srbiji se sprovodi opsežna reforma zakonodavstva u mnogim oblastima, radi usklađivanja sa međunarodnim standardima i pravom Evropske unije. Prema mnogim izveštajima i istraživanjima, pripadnici i pripadnice pojedinih grupa nalaze se u povećanom riziku od diskriminacije i društvene isključenosti, zbog čega je 2013. godine doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, kojom su definisani ciljevi za period 2014–2018. godine. Ova strategija nije bila podeljena na strateške oblasti, već je bila strukturisana oko položaja grupa koje su u riziku od diskriminacije: 1) nacionalne manjine; 2) žene; 3) LGBT osobe; 4) osobe sa invaliditetom; 5) starije osobe; 6) deca; 7) izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe; 8) verske manjine i 9) lica čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije.

Opšti cilj te strategije bio je poštovanje ustavnog načela zabrane diskriminacije, prema licu, odnosno, grupi lica s obzirom na njegovo/njeno lično svojstvo, a posebno osetljivih društvenih grupa. U okviru svake posebne grupe bio je definisan po jedan opšti cilj, koji je razrađen na posebne ciljeve.470 Ovo je bio prvi opšti strateški dokument u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije, a uz tu strategiju je izrađen Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period za period 2014–2018. godine471. Strategijom je bilo planirano 127 strateških mera, od kojih se najveći broj odnosio na sve posebne grupe.472

Evaluacija primene ove strategije je pokazala da su mnoge planirane mere i aktivnosti realizovane, kao i da je ostvaren napredak u:

– unapređenju politika i propisa;

– okviru sistemske prevencije diskriminacije i poboljšanja prakse antidiskriminacionog postupanja;

– unapređenju kompetencija javnih službenika.

Međutim, evaluacija je pokazala i da su preostali mnogi izazovi, jer pojedine planirane mere uopšte nisu realizovane ili su samo delimično realizovane. Pored toga, za sagledavanje sistemskih mera prevencije i zaštite od diskriminacije potreban je duži vremenski period, kako bi se adekvatno mogli meriti efekti mera.

Jedna od razmatranih mogućnosti prilikom izrade nove Strategije je bila da se ona strukturira na sličan način kao i prethodni strateški dokument, odnosno, da se posebni ciljevi Strategije ponovo definišu prema grupama koje su u povećanom riziku od diskriminacije. Nakon konsultacija sa organizacijama civilnog društva i ekspertima i ekspertkinjama u ovoj oblasti, dogovoren je holistički pristup, koji zahteva sagledavanje položaja grupa pojedinih grupa u oblastima u kojima najčešće dolazi do diskriminacije, kako bi se različitim merama istovremeno unapredio položaj svih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije u konkretnoj oblasti.

Pored toga, zadržano je i sagledavanje položaja grupa koje su u riziku od diskriminacije, posebno jer se na taj način jasnije uočava višestruka diskriminacija. Definisanje jednog opšteg strateškog cilja osigurava da svi relevantni društveni akteri, pojedinačno i zajedno, aktivno učestvuju u njegovoj realizaciji, kroz učešće u sprovođenju planiranih mera i aktivnosti.

Opšti cilj Strategije je postavljen u sladu sa odredbama člana 21. Ustava Republike Srbije kojim se garantuje jednakost svih pred zakonom, ali i ostvarenje suštinske jednakosti, bez kojeg nema napretka u društvu i razvoja svih potencijala njenih građana i građanki. Kako je put do ovog cilja dugotrajan i složen, ovaj proces će biti potpomognut unapređenjem mehanizama prevencije od diskriminacije, kao i zaštite kada do diskriminacije dođe, čime se šalje jasna poruka u društvu da je svaki diskriminatorni akt nepoželjan, štetan i podložan odgovornosti.

Sa ciljem ostvarenja opšteg cilja Strategije, utvrđena su četiri posebna cilja: 1) usklađeno nacionalno zakonodavstvo sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom; 2) sistemski uvedena antidiskriminaciona perspektiva u kreiranje, sprovođenje i praćenje javnih politika; 3) unapređena ravnopravnosti veća društvena uključenost pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije i 4) unapređen prevencije i zaštite od diskriminacije. Utvrđivanjem ovih posebnih ciljeva određuju se osnovni pravci delovanja u cilju ostvarivanja stvarne jednakosti u društvu, sprečavanja diskriminacije i stvaranja uslova da pripadnici grupa koje su u riziku od diskriminacije, na ravnopravnoj osnovi sa drugima, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode i aktivno učestvuju u svim oblastima društvenog života. Za svaki poseban cilj, propisane su mere čija realizacija doprinosi ostvarivanju posebnog cilja, a sve mere zajedno doprinose ostvarivanju opšteg cilja Strategije.

–––––––––––––––

470 U okviru svake posebne grupe definisan je po jedan opšti cilj, koji je razrađen na posebne ciljeve, kojih je bilo ukupno 43 (za nacionalne manjine – 4; za žene – 7; za LGBT osobe – 7; osobe sa invaliditetom – 7; starije osobe – 6; decu – 2; migrantske grupe – 3; za verske manjine – 3; i za osobe diskriminisane zbog zdravstvenog stanja – 4).

471 Zaključak Vlade 05 broj 90-11489/2014 od 2. oktobra 2014. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/14).

472 Ostale mere odnosile su se na LBGT osobe i osobe sa invaliditetom (po 17 mera), na izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe (15), žene (13) i decu (10). Manji broj mera bio planiran za lica čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije, kao i za starije osobe (po 8 mera), dok je najmanji broj mera planiran za verske manjine (4).

5.2. POSEBNI CILJEVI, MERE I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

Da bi se postigao opšti cilj Strategije, planirana su četiri posebna strateška cilja:

1) Usklađeno nacionalno zakonodavstvo sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom;

2) Sistemski uvedena antidiskriminaciona perspektiva u kreiranje, sprovođenje i praćenje javnih politika;

3) Unapređena ravnopravnost i veća društvena uključenost pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije;

4) Unapređen sistem prevencije i zaštite od diskriminacije.

Posebni strateški ciljevi planirani su tako da odgovaraju promenama koje se žele postići Strategijom. Za svaki poseban cilj, propisane su mere čija realizacija doprinosi ostvarivanju posebnog cilja, a sve mere zajedno doprinose ostvarivanju opšteg cilja strategije – poboljšanje društvenog položaja i izjednačavanje mogućnosti za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije, kao i unapređenje efikasnosti sistema prevencije i zaštite od diskriminacije u svim oblastima i na svim nivoima.

5.2.1. Prvi posebni cilj: Usklađeno nacionalno zakonodavstvo sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom

Prvi posebni cilj je u vezi sa sledećim promenama koje se žele postići Strategijom: potpuna usklađenost domaćeg pravnog okvira sa međunarodnim i evropskim antidiskriminacionim standardima i praksom.

U okviru ovog cilja, planirano je usklađivanje nacionalnog pravnog okvira sa međunarodnim antidiskriminacionom standardima na univerzalnom, zatim, regionalnom nivou, i na nivou Evropske unije. Ostvarivanjem ovog posebnog cilja unaprediće se antidiskriminacioni pravni okvir Republike Srbije, tako što će se uskladiti sa standardima i praksom uspostavljenim pod okriljem Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, ostvarivanjem ovog posebnog cilja unaprediće se nacionalni pravni okvir, tako što će se sektorski zakoni i podzakonska akta uskladiti sa antidiskriminacionim propisima i standardima.

Ključni pokazatelji ishoda prvog posebnog cilja su:

Naziv pokazatelja: Broj direktiva Evropske unije sa kojima je usaglašen Zakon o zabrani diskriminacije

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 2

Ciljana vrednost (2030): 4

Izvor provere: Internet stranica Vlade Republike Srbije

Mere koje doprinose ostvarivanju prvog posebnog cilja:

1. Usklađen antidiskriminacioni pravni okvir sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom

Opis i efekti mere: Mera obuhvata unapređenje antidiskriminacionog pravnog okvira Republike Srbije, usklađivanjem sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom. Usklađivanje je potrebno izvršiti sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima na univerzalnom nivou (opšti komentari i preporuke komiteta Ujedidnjenih nacija, zaključna zapažanja i preporuke upućene Republici Srbiji), na regionalnom nivou (standardi sadržani u instrumentima Saveta Evrope i praksa Evropskog suda za ljudska prava), kao i na nivou Evropske unije (antidiskriminacione direktive, preporuke iz izveštaja o napretku Srbije, praksa Suda pravde Evropske unije). U okviru ove mere je i usvajanje novih antidiskriminacionih zakona. Efekti ove mere ogledaju se u unapređenju antidiskriminacionog pravnog okvira u Republici Srbiji, čime se osigurava poštovanje obaveza preuzetih međunarodnim instrumentima, kao i poboljšana prevencija i zaštita od diskriminacije pripadnika i pripadnica svih grupa koje su u riziku od diskriminacije.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Savet za praćenje preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj usvojenih antidiskriminacionih zakona

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 2

Ciljana vrednost (2030): 3

Izvor provere: Evropska komisija – Pregled evropskog zakonodavstva u oblasti antidiskriminacije, odeljak za Republiku Srbiju

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

2. Usklađeni sektorski zakoni i podzakonski akti sa antidiskriminacionim pravnim okvirom

Opis i efekti mere: Merom se obezbeđuje usklađivanje velikog broja sektorskih zakona i podzakonskih akata sa antidiskriminacionim pravnim okvirom Republike Srbije, kao i sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom. Iako mnogi sektorski zakoni sadrže antidiskriminacione odredbe, oni često nisu usklađeni sa antidiskriminacionim zakonima i standardima. Ovo se odnosi i na podzakonska akta kojima se utvrđuju uslovi i kriterijumi za ostvarivanje prava, zbog čega je neophodno njihovo usklađivanje. Efekti mere su unapređenje nacionalnog pravnog okvira u Republici Srbiji, čime se osigurava dosledno poštovanje principa zabrane diskriminacije i ravnopravnosti svih građana i građanki.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: sva ministarstva, Republički sekretarijat za javne politike, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Pokazatelj rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj novih ili izmenjenih sektorskih propisa koji sadrže odredbe koje doprinose prevenciji i zaštiti od diskriminacije

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 0

Ciljana vrednost (2030): 2

Izvor provere: Evropska komisija – Pregled evropskog zakonodavstva u oblasti antidiskriminacije, odeljak za Republiku Srbiju

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

*Službeni glasnik RS, broj 14/2026

5.2.2. Drugi posebni cilj: Sistemski uvedena antidiskriminaciona perspektiva u kreiranje, sprovođenje i praćenje javnih politika

Drugi posebni cilj je u vezi sa sledećim promenama koje se žele postići Strategijom: bolja usklađenost intervencija sa javnim politikama, koja podrazumeva da su principi ravnopravnosti i nediskriminacije sistemski uključeni u sve politike i zakone u oblastima koje su predmet ove strategije i unapređenje mehanizama saradnje sa organizacijama civilnog društva.

U okviru ovog posebnog cilja planirano je uvođenje antidiskriminacione perspektive u sve javne politike Republike Srbije na svim nivoima, čime će se doprineti prevenciji diskriminacije, kao i otklanjanju strukturalne diskriminacije kojoj su izloženi pripadnici pojedinih grupa, kao što su na primer: žene, Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBT* populacija i druge grupe. Imajući u vidu da je strukturalna diskriminacija posledica dugogodišnjih nejednakosti i sistemskih prepreka koje postoje prema pojedinim društvenim grupama, koje nemaju jednake mogućnosti u pristupu društvenim resursima, evidentno je da antidiskriminaciona perspektiva treba da bude sastavni deo planiranja i kreiranja, primene i nadgledanja efekata zakona, politika i mera. Time se potrebe, prioriteti i specifičan položaj grupa u riziku od diskriminacije na sistematski način uključuju u javne politike i aktivno se razmatraju njihovi efekti. Istovremeno, uvođenje antidiskriminacione perspektive u javne politike zahteva uspostavljanje adekvatnog sistema prikupljanja i evidentiranja podataka razvrstanih po polu, starosnom dobu i drugim ličnim svojstvima, analizu prikupljenih podataka, sprovođenje istraživanja na osnovu kojih se kreiraju politike, analizu efekata javnih politika i odgovorno budžetiranje.

Ključni pokazatelji ishoda drugog posebnog cilja su:

Naziv pokazatelja: Broj novih dokumenata javnih politika koje doprinose prevenciji i zaštiti od diskriminacije

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2020.

Početna vrednost: 1

Ciljana vrednost (2030): 3

Izvor provere: Evropska komisija – Pregled evropskog zakonodavstva u oblasti antidiskriminacije, odeljak za Republiku Srbiju

Mere koje doprinose ostvarivanju drugog posebnog cilja:

1. Uključena antidiskriminaciona perspektiva u sve javne politike

Opis i efekti mere: Merom se obezbeđuje da prilikom kreiranja zakona, strategija i drugih javnih politika na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou budu uzeti u obzir prava i interesi pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije i da se prate efekti ovih javnih politika, u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Efekti mere su stvaranje sistemskih uslova za unapređenje javnih politika usmerenih na pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije i izjednačavanja mogućnosti za pripadnike ovih grupa. Takođe, obezbeđuje se stvaranje uslova za metodološki ujednačeno vrednovanje učinka javnih politika na položaj pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički sekretarijat za javne politike, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Uspostavljena metodologija za vrednovanje učinka javnih politika na položaj pripadnika i pripadnica grupa u riziku od diskriminacije

Jedinica mere: Da/Ne

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2030): Da

Izvor provere: Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

2. Unapređeno prikupljanje, evidentiranje i dostupnost podataka razvrstanih po ličnim svojstvima pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije (pol, starosno doba, nacionalna pripadnost, invaliditet i sl.)

Opis i efekti mere: Statistički podaci i evidencije predstavljaju važan pokazatelj položaja grupa koje su u riziku od diskriminacije u određenim oblastima društvenog života (obrazovanje, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, pravosuđe i dr.). Merom se obezbeđuje da se podaci koji se prikupljaju i evidentiraju razvrstavaju po ličnim svojstvima (pol, starosno doba, nacionalna pripadnost, invaliditet), čime se unapređuje vođenje statističkih evidencija o položaju pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije. Pritome, prikupljanje i dalja obrada podataka se mora vršiti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i drugim relevantnim propisima. Mera se odnosi na organe javne vlasti (državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća, ustanove, javne agencije i druge organizacije i lica kojima su zakonom poverena pojedina javna ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave) i privredna društva koja prikupljaju i evidentiraju podatke. Efekti mere su stvaranje sistemskih uslova za unapređenje javnih politika usmerenih na pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije, kroz omogućavanje uslova za adekvatno kreiranje, praćenje i vrednovanje učinka javnih politika.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: sva ministarstva, Republički zavod za statistiku, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

Pokazatelj rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj institucija uključenih u proces unapređenja prikupljanja podataka razvrstanih po ličnim svojstvima

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 0

Ciljana vrednost (2030): 16

Izvor provere: Izveštaj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog o učešću na projektu „EU4SORS” – Razvoj modernog statističkog sistema; Izveštaji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog o sprovedenim društvenim dijalozima

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

3. Unapređeni mehanizmi saradnje sa organizacijama civilnog društva koje se bave promocijom i zaštitom prava grupa koje su u riziku od diskriminacije

Opis i efekti mere: Mera obuhvata obezbeđivanje kontinuirane saradnje u planiranju mera i aktivnosti koje se odnose na unapređenje položaja pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije u različitim oblastima društvenog života. Efekti ovakve mere ogledaju se u realnijem sagledavanju položaja pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije i prepreka sa kojima se susreću u uživanju prava i sloboda. Pored toga, mera obuhvata podsticanje organizacija civilnog društva da aktivno učestvuju u realizaciji strateških ciljeva i mera kroz projekte koje realizuju, čime se unapređuje participacija organizacija civilnog društva u odlučivanju o svim pitanjima koja se tiču pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: sva ministarstva, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj planiranih javnih konkursa za finansiranje programa udruženja u oblasti antidiskriminacione politike

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 17

Ciljana vrednost (2030): 20

Izvor provere: Kalendar javnih konkursa

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

*Službeni glasnik RS, broj 14/2026

5.2.3. Treći posebni cilj: Unapređena ravnopravnost i veća društvena uključenost pripadnika i pripadnica grupa u povećanom riziku od diskriminacije

Treći poseban cilj odgovara sledećim željenim promenama: unapređena ravnopravnost pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije uklanjanjem prepreka sa kojima se susreću u različitim oblastima društvenog života i stvaranje uslova za uživanje svih prava i sloboda ravnopravno sa drugima, što doprinosi povećavanju društvene participacije pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije. Takođe, treći poseban cilj usmeren je na smanjenje socijalne i svake druge distance prema pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije, promenu društvenih normi i vrednosti i smanjenje stereotipa i predrasuda kojima se distanca održava i povećava.

Ovaj poseban cilj, kao i cela Strategija, zasnovan je na potrebi da se unapredi ravnopravnost svih građana i građanki u Republici Srbiji. U savremenim društvima nije dovoljno zadovoljiti uslov formalne jednakosti (de iure) već je neophodno osigurati i suštinsku jednakost (de facto), odnosno, ravnopravnost. U tom smislu, da bi postojala ravnopravnost u društvu, neophodno je uzeti u obzir postojeće nejednakosti. Mnogobrojni izveštaji i istraživanja pokazuju da se pripadnici i pripadnice pojedinih grupa nalaze u povećanom riziku od diskriminacije, da imaju teškoće prilikom ostvarivanja garantovanih prava i sloboda, kao i da njihova participacija u društvu nije ostvarena u dovoljnoj meri. Ovakav položaj u društvu posledica je postojanja postojećih stereotipa i predrasuda, zbog čega je neophodno preduzimanje raznovrsnih mera kojima se pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije omogućava potpuna društvena inkluzija i uživanje svih garantovanih prava i sloboda.

Ključni pokazatelji ishoda trećeg posebnog cilja su:

Naziv pokazatelja: Gini koeficijent

Jedinica mere: indeks poeni (0–100)

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 33,3

Ciljana vrednost (2030): 31,0

Izvor provere: Republički zavod za statistiku

Izvor provere: Istraživanje javnog mnjenja o percepciji diskriminacije u Republici Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Mere koje doprinose ostvarenju trećeg posebnog cilja su:

1. Smanjeni stereotipi i predrasude prema pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije i ispromovisana pozitivna slika u javnosti o ovim grupama, čime je izvršen uticaj na promenu društvenih shvatanja i vrednosti

Opis i efekti mere: Mera obuhvata set aktivnosti usmerenih na kontinuirane nacionalne kampanje i druge aktivnosti usmerene na smanjivanje stereotipa i predrasuda prema pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije, kao i aktivnosti usmerene na promovisanje pozitivne slike u javnosti o ovim grupama. Imajući u vidu da su stereotipi i predrasude uzroci diskriminacije, efekti ove mere doprinose smanjivanju diskriminacije pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije u društvu. Smanjivanju diskriminacije i većoj društvenoj inkluziji doprinosi i kontinuiran rad na promovisanju pozitivne slike u društvu o pripadnicima i pripadnicama ovih grupa. Treba imati u vidu da pojedini stereotipi i predrasude potiču od nepoznavanja i/ili nerazumevanja kulture i drugih osobenosti pripadnika i pripadnica pojedinih grupa, te je neophodno raditi na upoznavanju sa drugim kulturama, narodima, jezicima, običajima i slično. U ostvarivanju ove mere značajnu ulogu imaju i mediji. Mediji su moćno sredstvo za promovisanje ravnopravnosti, ali kroz medije se mogu održavati stereotipi i predrasude u društvu. Zbog toga ova mera obuhvata i promovisanje principa ravnopravnosti u medijskim sadržajima i kontinuiranu senzibilizaciju novinara i urednika o važnosti smanjivanja stereotipa i predrasuda prema grupama koje su u riziku od diskriminacije i promovisanju pozitivne slike o vrednosti, važnosti i mogućnostima grupa koje su u riziku od diskriminacije. Efekti ove mere ogledaju se i u povećanju medijskih sadržaja usmerenih na promovisanje ravnopravnosti i pozitivne slike o pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije, kao i u smanjenju diskriminatornog jezika i terminologije koja je prisutna u medijima, uključujući i govor mržnje.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo omladine i sporta, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Regulatorno telo za elektronske medije, Savet za štampu.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj kampanja na nacionalnom nivou kojima se ukazuje na štetnost stereotipa i predrasuda prema pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije, i kojima se promoviše pozitivna slika o njima

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 3

Ciljana vrednost (2030): 4

Izvor provere: Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

2. Povećana zastupljenost pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije u oblastima u kojima oni nisu zastupljeni u dovoljnoj meri

Opis i efekti mere: U Strategiji su identifikovane određene oblasti u kojima pripadnici i pripadnice grupa koje su u riziku od diskriminacije nisu zastupljeni u dovoljnoj meri, na osnovu rezultata različitih istraživanja. Na primer, struktura zaposlenih u javnoj upravi ne odražava nacionalnu strukturu stanovništva Republike Srbije, pa je potrebno povećati broj pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi. Kada je reč o srazmernoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u javnom sektoru Autonomne pokrajine Vojvodina i lokalnih samouprava sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina, opšti zaključak je da su u velikom broju pokrajinskih organa i jedinica lokalne samouprave, pripadnici nacionalnih manjina nedovoljno zastupljeni, te da je neophodno obezbediti visok nivo saradnje i efikasnost za punu implementaciju propisa i strateških dokumenata, do postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u javnom sektoru i javnim preduzećima. Takođe, žene nisu dovoljno zastupljene u sektoru bezbednosti, iako postoje određeni pozitivni pomaci u tom pravcu. Takođe, nema dovoljno žena, Roma ni osoba sa invaliditetom na javnim funkcijama, a posebno ih nema dovoljno u izvršnoj vlasti. Starije osobe se susreću sa teškoćama na tržištu rada, kao i Romi, osobe sa invaliditetom i druge grupe. Ova mera obuhvata istraživanja o zastupljenosti pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije u različitim društvenim oblastima, uz široke konsultacije i participaciju ovih grupa i organizacija civilnog društva. Takođe, ova mera podrazumeva i kreiranje i uvođenje posebnih mera za povećanje zastupljenosti pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije, na osnovu rezultata i preporuka iz istraživanja. Efekat mere se ogleda u povećanju zastupljenosti pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije u oblastima u kojima nisu zastupljeni u adekvatnoj meri.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Nacionalna služba za zapošljavanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, univerziteti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Procenat zaposlenih u organima javne vlasti koji smatraju da se diskriminatorni stavovi kolega osuđuju

Jedinica mere: procenat

Bazna godina: 2019.

Početna vrednost: 48,1%

Ciljana vrednost (2030): 82%

Izvor provere: Izveštaj o odnosu predstavnika i predstavnica organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

3. Unapređena socijalna inkluzija pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije

Opis i efekti mere: Pripadnici i pripadnice grupa koje su u riziku od diskriminacije često se nalaze na društvenim marginama, izolovani i isključeni iz glavnih društvenih tokova. Mera koja se odnosi na unapređenje socijalne inkluzije veoma je široka i sveobuhvatna i podrazumeva nekoliko setova aktivnosti usmerenih na sve oblasti društvenog života, uključujući sistem obrazovanja, sistem socijalne i zdravstvene zaštite, kulturu, sport, informisanje, bezbednost i slično. Pripadnici i pripadnice različitih grupa susreću se sa različitim izazovima u pogledu društvene uključenosti. Na primer, pripadnici i pripadnice pojedinih grupa se susreću sa problemima u pristupu zdravstvenoj zaštiti, od nedostatka zdravstvenih knjižica, preko nepristupačnih objekata i usluga, do stereotipa i predrasuda prema njima. Nadalje, Romi i Romkinje često žive u podstandarnim naseljima, bez osnovne infrastrukture, a izloženi su prinudnim iseljavanjima prilikom kojih im nije obezbeđen adekvatan alternativni smeštaj. Razvijanje inkluzivnog programa socijalnog stanovanja omogućilo bi najugroženijim pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije dostojanstven život i krov nad glavom. Socijalna inkluzija podrazumeva i desegregaciju u obrazovanju i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za obrazovanje sve dece. Takođe, socijalna inkluzija znači i upoznavanje dece i učenika sa kulturom i identitetom pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina, kao i podsticanje, odgovarajuću razmenu i međusobno obogaćivanje različitim kulturnim sadržajima. Imajući to u vidu, ova mera će doprineti kreiranju i implementaciji posebnih mera kojima se omogućava svoj deci, a posebno deci sa invaliditetom, deci pripadnicima romske nacionalne manjine i deci migrantima da uživaju pravo na obrazovanje, ravnopravno sa drugom decom. Pored toga, ova mera će doprineti društvenoj inkluziji pripadnika i pripadnica grupa u većem riziku od diskriminacije u oblasti sporta, kulture i informisanja, razvijanjem i podsticanjem programa i projekta, na osnovu ispitanih potreba pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije. Efekat ove mere je i povećavanje i produbljivanje međusektorske saradnje, kao i ojačavanje partnerstava sa organizacijama civilnog društva.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Komesarijat za izbeglice i migracije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti

Jedinica mere: procenat

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 28,9%

Ciljana vrednost (2030): 20%

Izvor provere: Baza podataka Republičkog zavoda za statistiku

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

*Službeni glasnik RS, broj 14/2026

5.2.4. Četvrti posebni cilj: Unapređen sistem prevencije i zaštite od diskriminacije

Četvrti posebni cilj korespondira sledećim željenim promenama: jačanje međusektorske saradnje i obezbeđivanje multisektorskog odgovora na izazove i prepreke sa kojima se susreću pripadnici grupa koje su u riziku od diskriminacije; unapređenje funkcionisanja mehanizama zaštite od diskriminacije (građanskopravna, krivičnopravna, prekršajnopravna zaštita od diskriminacije); dalje jačanje kapaciteta i vidljivosti Poverenika za zaštitu diskriminacije kao nezavisnog, specijalizovanog tela koji ima široku nadležnost u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije, kao i unapređivanje kompetencija javnih službenika, nosilaca pravosudnih funkcija i drugih relevantnih aktera u sistemu prevencije i zaštite od diskriminacije.

Ovaj strateški cilj je usmeren na unapređenje međusektorske saradnje u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije i unapređenje postojećih mehanizama zaštite od diskriminacije (sudskih, vansudskih, internih). Međusektorska saradnja je slabo razvijena u mnogim oblastima, često se razvijaju sektorske javne politike pa se ne sagledava adekvatno i holistički sa kakvim se sve izazovima i u kojim oblastima suočavaju pripadnici i pripadnice grupa koje su u riziku od diskriminacije. Pored toga, iako postoji nekoliko različitih mehanizama zaštite od diskriminacije, treba imati u vidu da je pružanje adekvatne zaštite od diskriminacije od ključne važnosti ne samo za osobu koja je bila izložena diskriminaciji, već i zbog slanja poruke društvu da se diskriminacija kao ponašanje neće tolerisati. Zbog toga je adekvatno i efikasno funkcionisanje mehanizama za zaštitu od diskriminacije važno, jer ima i preventivnu i reaktivnu ulogu. Između ostalog, to podrazumeva unapređenje postojećih i razvijanje novih internih mehanizama zaštite od diskriminacije u okviru pojedinih sistema, kao i delotvoran pristup mehanizmima sudske zaštite od diskriminacije, što podrazumeva da diskriminisano lice, odnosno grupe lica, imaju obezbeđen pristup pravdi, da su postupci brzi i efikasni, kao i da se izriču sankcije koje su adekvatne društvenoj opasnosti učinjenog dela, uključujući i dosuđivanje adekvatnog obeštećenja.

Da bi pravna zaštita od diskriminacije bila delotvorna, uspostavljen antidiskriminacioni pravni okvir nije dovoljan, ukoliko se zakonske odredbe ne sprovode dosledno u praksi. Adekvatno sprovođenje propisa podrazumeva najpre razumevanje fenomena diskriminacije i posledica koje izaziva na pripadnike i pripadnice grupa koje su u riziku od diskriminacije. Javni službenici koji primenjuju propise moraju da imaju dovoljno znanja u ovoj oblasti, kako bi mogli da adekvatno primenjuju propise. Zbog toga je potrebno sprovoditi kontinuirane obuke, u svim sektorima, a fokus treba da bude ne samo na propisima, već na razumevanju uzroka diskriminacije, odnosno, uloge stereotipa i predrasuda i sveukupnog društvenog položaja grupa koje su u riziku od diskriminacije. Pored toga, potrebno je stalno unapređivati postojeće kapacitete i resurse institucija koje imaju ulogu u prevenciji i suzbijanju diskriminacije, kako bi se održala delotvornost i efikasnost zaštite od diskriminacije. Ostvarivanje ovog cilja doprineće jačanju demokratskog društva u kome se različitost ne posmatra kao pretnja, već kao bogatstvo i koje ima nultu toleranciju na diskriminaciju.

Ključni pokazatelji ishoda četvrtog posebnog cilja su:

Naziv pokazatelja: Procenat postupanja po preporukama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Jedinica mere: procenat

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 88,4%

Ciljana vrednost (2030): 91,7%

Izvor provere: Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju oblasti zaštite ravnopravnosti

Naziv pokazatelja: Broj učesnika koji su obuhvaćeni realizovanim obukama i edukativnim aktivnostima u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 210

Ciljana vrednost (2030): 1.700

Izvor provere: Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u oblasti zaštite ravnopravnosti

Mere koje doprinose ostvarenju četvrtog posebnog cilja su:

1. Unapređeni sudski mehanizmi zaštite od diskriminacije

Opis i efekti mere: U Republici Srbiji je zaštitu od diskriminacije moguće ostvariti u građanskom, krivičnom i prekršajnom postupku. Zakonom o zabrani diskriminacije473 je propisano da se u postupcima po podnetoj tužbi shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku474, a poseban parnični postupak za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti je regulisan i Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom475. Odredbe kojima su ovi postupci regulisani nisu međusobno usaglašene. Efekat ove mere ogleda se u povećanju pravne sigurnosti i unapređenju pravne zaštite od diskriminacije, s obzirom na to da će se usaglašavanjem odredaba dva antidiskriminaciona zakona obezbediti viši nivo pravne sigurnosti za osobe koje su bile izložene diskriminaciji. Takođe, u sudskim evidencijama se postupci za zaštitu od diskriminacije vode zajedno sa postupcima za zaštitu od zlostavljanja na radu, ali se donošenjem podzakonskog akta na koji obavezuje Zakon o zabrani diskriminacije, nakon izmena i dopuna iz 2021. godine476 očekuje unapređenje vođenja sudskih evidencija u postupcima za zaštitu od diskriminacije. Efekat ove mere sastoji se u pouzdanom sagledavanju korišćenja ovog mehanizma zaštite od diskriminacije. Pored toga, u slučajevima diskriminacije na radu, moguće je pokrenuti radni spor ili parnični postupak za zaštitu od diskriminacije. Međutim, propisima nije uređen odnos između Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o radu, a postupci se znatno razlikuju po pitanju rokova za podnošenje tužbe, pravnozaštitnih zahteva koji se mogu istaći i dr. Zbog toga je neophodno regulisati odnose između ova dva postupka, pa će se efekti mere ogledati u povećanju pravne sigurnosti zaposlenih koji su izloženi diskriminaciji na radu. S druge strane, propisi ne pružaju mogućnost da se zaštita od diskriminacije ostvaruje u okviru postupaka u kojima se ostvaruje zaštita prava do čije je povrede došlo usled diskriminacije, kao što je na primer, radni spor, već samo u posebnom postupku za zaštitu od diskriminacije, što dovodi do gomilanja predmeta, izaziva pravnu nesigurnost i diskriminisana lica izlaže novim troškovima. Nadalje, prekršajnopravnu zaštitu od diskriminacije potrebno je unaprediti, pa će ova mera doprineti unapređenju efikasnosti postupanja prekršajnih sudova, smanjenju zastarevanja antidiskriminacionih prekršajnih postupaka i izricanju težih sankcija, proporcionalnih učinjenom delu. U domenu krivičnopravne zaštite od diskriminacije, pored nekoliko krivičnih dela koje su u direktnoj vezi sa zabranom diskriminacije, uvedena je i posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena iz mržnje (obavezna otežavajuća okolnost). Međutim, iako ima određenog napretka, praksa pokazuje da tužilaštva i sudovi često ne uzimaju u obzir ovu posebnu okolnost. Ova mera će doprineti podizanju svesti o važnosti adekvatnog utvrđivanja krivičnih dela motivisanih mržnjom prema pripadnicima i pripadnicama grupa koje su u riziku od diskriminacije i dodatnoj senzibilizaciji tužilaštva i sudija za pitanja diskriminacije i posledica zločina učinjenih iz mržnje. Na kraju, važno je obezbediti i adekvatan pristup pravdi osobama koje su izložene diskriminaciji, koje je važan deo prava na pravično suđenje. Ovom merom se postiže da svaka osoba koja je izložena diskriminaciji ima efikasan, brz i kvalitetan pristup pravdi.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Republičko javno tužilaštvo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo pravde, Pravosudna akademija, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Advokatska komora.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj pokrenutih strateških parnica u oblasti zaštite od diskriminacije u kojima je učestvovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ili je Poverenik umešač

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 1

Ciljana vrednost (2030): 7

Izvor provere: Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

2. Ojačan kapacitet Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i povećana vidljivost institucije

Opis i efekti mere: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan, specijalizovan državni organ sa širokom nadležnošću u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije. Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uspešno obavlja poslove iz svoje nadležnosti, i dalje postoji potreba za jačanjem kapaciteta institucije. Pre svega, neophodno je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima dovoljan broj zaposlenih, u skladu sa sistematizovanim radnim mestima, kao i da se zaposleni kontinuirano stručno usavršavaju. Pored toga, potrebno je povećati vidljivost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na celoj teritoriji Republike Srbije i upoznati građane i građanke sa mogućnošću korišćenja ovog mehanizma za zaštitu od diskriminacije. Između ostalog, za ostvarivanje ove mere je neophodno i povećanje godišnjeg budžeta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i programiranje finansijskih sredstava potrebnih za uvođenje nove jedinstvene elektronske evidencije o presudama sudova iz oblasti diskriminacije, a koja je propisana kao nadležnost Poverenika Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije. Efekti ove mere ogledaju se u kontinuiranom unapređenju kapaciteta institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i povećanju vidljivosti institucije, čime se doprinosi uspešnijem obavljanju poslova iz nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i poboljšanju prevencije i zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstvo finansija.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Popunjenost sistematizovanih radnih mesta kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Jedinica mere: procenat

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 63%

Ciljana vrednost (2030): 85%

Izvor provere: Informator o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

3. Unapređeni drugi mehanizmi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije

Opis i efekti mere: Pored sudske zaštite od diskriminacije i zaštite pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, postoje mnogi mehanizmi koji mogu doprineti prevenciji i zaštiti od diskriminacije pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije. U pitanju su institucionalni mehanizmi za ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava, kao i brojni interni mehanizmi koji su uspostavljeni u okviru pojedinih sektora (npr., sektor obrazovanja, bezbednosti), kao i interni mehanizmi za zaštitu od diskriminacije kod poslodavaca. Lokalni institucionalni mehanizmi za ravnopravnost predstavljaju značajne aktere za unapređenje položaja pripadnika i pripadnica grupa koje su u riziku od diskriminacije, kroz ciljane aktivnosti i lokalne politike koje prepoznaju i uvažavaju specifične potrebe lokalne zajednice. Ovi mehanizmi imaju poseban značaj pri umrežavanju sa drugim lokalnim akterima u stvaranju ambijenta za sinergično delovanje na unapređenju ravnopravnosti, prevenciji i zaštiti od diskriminacije. Efekti ove mere ogledaju se u podsticanju osnivanja i u osnaživanju ovih mehanizama (saveti za nacionalne manjine, lokalna tela za rodnu ravnopravnost, mobilni timovi za inkluziju Roma, službe pravne pomoći, lokalne kancelarije za mlade, lokalne kancelarije za starije i dr.). Nadalje, iako postoje eksterni mehanizmi za zaštitu od diskriminacije, svi poslodavci (organi javne vlasti i privatni poslodavci) trebalo bi da imaju obavezu da razviju interne mehanizme za promociju ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije. Efekti ove mere su poboljšanje i povećanje ravnopravnosti u radnom okruženju, kao i omogućavanje brže interne zaštite od diskriminacije. Interni mehanizmi za zaštitu od diskriminacije postoje i u sistemu obrazovanja i vaspitanja, pa je svaka škola obavezna da formira tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Međutim, još uvek ima ustanova koje nisu uspostavile ove timove. Pored toga, važno je da se ovi timovi povezuju i da razmenjuju iskustva, kako bi se poboljšale kompetencije članova timova, čime se doprinosi efikasnijem radu, a predlog je da to bude na regionalnom nivou, odnosno, na nivou školskih uprava. Efekti ove mere su smanjenje diskriminacije u školama i povećana bezbednost učenika i učenica, uz istovremeno obezbeđivanje veće dostupnosti ovog mehanizma. Efekti ove mere ogledaju se i u unapređenju kompetencija članova timova, čime se povećava nivo zaštite učenika i učenica od diskriminacije i povećava svest o važnosti nediskriminatornog i inkluzivnog obrazovnog okruženja. Konačno, neophodno je detaljnije definisati metode i standarde koje će timovi primenjivati u radu, imajući u vidu da u ovoj oblasti postoje značajne praznine i nedoumice. Takođe, u sektoru bezbednosti postoje interni mehanizmi za zaštitu od diskriminacije (osobe od poverenja, kolege za podršku, oficiri za vezu). Otpočeta reforma sektora bezbednosti, između ostalog, treba da osigura nediskriminatorno postupanje pripadnika i pripadnica ovih institucija prema građanima, ali i da omogući da zaposleni u sektoru bezbednosti uživaju ljudska prava i slobode ravnopravno sa drugim građanima. Jedan od mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, čije je uvođenje planirano i otpočeto Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i Bezbednost u Srbiji (NAP 1325) jeste uspostavljanje i izbor osobe koja posreduje, savetuje i preduzima mere iz oblasti rodne ravnopravnosti i diskriminacije – osobe od poverenja. To znači da je zaposlenima na raspolaganju, pored eksternih mehanizama, i interni mehanizam zaštite, koji je potreban zbog specifičnosti tzv. zatvorenih sistema, u kojima se zaposleni ređe odlučuju da u slučajevima diskriminacije i uznemiravanja iskoriste spoljne mehanizme zaštite. U Ministarstvu unutrašnjih poslova se od 2006. godine razvija mehanizam kolege za podršku, a instrukcija za postupanje kolega za podršku doneta je 2012. godine. Međutim, nemaju svi sektori imenovane kolege za podršku, niti su sa njegovim imenovanjem zaposleni često upoznati. Efekti ove mere ogledaju se u imenovanju osoba od poverenja i kolega za podršku u svim sektorima u Vojsci Srbije, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova i promociji rada ovih mehanizama, kao i na podizanju kapaciteta osoba od poverenja i kolega za podršku i podršku njihovom umrežavanju.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: lokalne samouprave, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Koordinaciono telo za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo omladine i sporta, Stalna konferencija gradova i opština, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, školske uprave, lokalni ombudsmani – zaštitnici građana, nadležni organi pokrajinske uprave – Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj uspostavljenih mehanizama/tela za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 16

Ciljana vrednost (2030): 130

Izvor provere: Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji

Naziv pokazatelja: Broj uspostavljenih mobilnih timova za inkluziju Roma i Romkinja na lokalnom nivou

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2020.

Početna vrednost: 41

Ciljana vrednost (2030): 70

Izvor provere: Izveštaj Stalne konferencije gradova i opština

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

4. Unapređeni mehanizam za suzbijanje i sprečavanje govora mržnje

Opis i efekti mere: Prethodne mere u okviru ovog posebnog cilja odnose se na unapređenje mehanizama zaštite od diskriminacije (sudske zaštite od diskriminacije, zaštite pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, kao i prevencije i zaštite pred institucionalnim mehanizmima na različitim nivoima). Ova mera se odnosi na unapređenje mehanizama protiv govora mržnje, posebno govora mržnje na internetu, zbog rasprostranjenosti ove negativne društvene pojave i zbog sve značajnije, odnosno, veće upotrebe interneta u Republici Srbiji. Upotreba novih tehnologija omogućava korisnicima lako prenošenje poruka, učestvovanje na forumima i razmenu i objavljivanje audio i video materijala, te je u takvim uslovima moguće lako distribuirati rasističke, ksenofobične i druge poruke sa elementima govora mržnje. Govor mržnje na internetu zahteva drugačiji pristup u prevenciji i suzbijanju zbog prirode interneta koja uključuje nekoliko važnih aktera u definisanju odgovornosti, a to su korisnici, pružaoci pristupa internetu (ISP – Internet Service Provider), pružaoci sadržaja, dobavljači telekomunikacionih mreža i emiteri. Efekat ove mere je poboljšanje sistema sprečavanja i suzbijanja govora mržnje, uz uvažavanje specifičnosti govora mržnje na internetu, što će omogućiti bolju prevenciju i zaštitu od govora mržnje pripadnika i pripadnica grupa protiv kojih je govor mržnje najčešće usmeren. Unapređenje mehanizma protiv govora mržnje podrazumeva i unapređenje politika i propisa protiv govora mržnje sa posebnim osvrtom na internet kao sredstvo za širenje mržnje.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo kulture i informisanja.

Učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Savet za štampu.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj medija koji su prihvatili nadležnost Saveta za štampu kao samoregulatornog tela

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 53

Ciljana vrednost (2030): 185

Izvor provere: Baza Saveta za štampu

5. Izgrađeni kapaciteti i unapređeno znanje i veštine u oblasti ravnopravnosti i nediskriminacije

Opis i efekti mere: Unapređenje ravnopravnosti, prevencija i sprečavanje diskriminacije u velikoj meri zavise od postojanja odgovarajućih kapaciteta, znanja i veština svih društvenih aktera, uključujući predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti, državne službenike, poslodavce, sindikate i druge aktere. Unapređenje kapaciteta, znanja i veština u vezi sa temama iz oblasti nediskriminacije podrazumeva kontinuirane sektorske i multisektorske obuke, kojima treba da budu obuhvaćeni zaposleni na svim nivoima vlasti (republičkom, pokrajinskom i lokalnom). To znači da pored državnih službenika i službenica, obuke treba da se kontinuirano organizuju i za zaposlene u javnom sektoru, na primer, za zaposlene u socijalnim službama, zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, policijske službenike, zaposlene u centrima za azil i prihvatnim centrima, zdravstvene radnike, sportske menadžere i trenere i druge. Pored toga, obuke su neophodne za poslodavce i članove sindikata, kako u pogledu prava zaposlenih na ravnopravnost i nediskriminaciju, tako i u pogledu zakonskih obaveza koje poslodavci imaju prema antidiskriminacionim zakonima. Treba imati u vidu da su u okviru ove mere veoma važna partnerstva sa organizacijama koje se bave prevencijom i zaštitom od diskriminacije i unapređenjem položaja pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije, imajući u vidu njihova specifična znanja i ekspertizu. Efekti mere koja je usmerena na izgradnju i povećanje kapaciteta, znanja i veština u oblasti unapređenja ravnopravnosti i nediskriminacije ogledaju se u boljem razumevanju ovih važnih društvenih fenomena, u boljem sagledavanju položaja pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije, što će dovesti do bolje prevencije i zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Učesnici u sprovođenju mere: Nacionalna akademija za javnu upravu, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pokrajinski organi, organi lokalne samouprave, Komesarijat za izbeglice i migracije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Nacionalna služba za zapošljavanje, Stalna konferencija gradova i opština.

Pokazatelji rezultata:

Naziv pokazatelja: Broj sprovedenih obuka iz oblasti ravnopravnosti i nediskriminacije za državne službenike na svim nivoima

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 12

Ciljana vrednost (2030): 40

Izvor provere: Izveštaj Nacionalne akademije za javnu upravu

Naziv pokazatelja: Javna slušanja u Narodnoj skupštini u vezi sa temama iz oblasti ravnopravnosti i nediskriminacije, kao i položaja grupa koje su u riziku od diskriminacije

Jedinica mere: broj

Bazna godina: 2021.

Početna vrednost: 11

Ciljana vrednost (2030): 3

Izvor provere: Internet prezentacija Narodne skupštine Republike Srbije

Procena potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje mere i izvori finansiranja biće utvrđeni u Akcionom planu za primenu Strategije.

–––––––––––––––

473 Član 41. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21).

474 „Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20.

475 „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16.

476 „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21.

*Službeni glasnik RS, broj 14/2026

6. INSTITUCIONALNI OKVIR, PLAN ZA PRAĆENJE VREDNOVANJA UČINKA I IZVEŠTAVANJE

6.1. Institucionalni okvir

Republika Srbija je uspostavila solidan antidiskriminacioni pravni okvir tokom poslednje decenije. Međutim, neophodno je ulagati dodatne napore kako bi se već uspostavljeni pravni okvir dosledno primenjivao, kao i omogućavanje ostvarivanja pune ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života svim građanima i građankama. Institucionalni okvir, koji se sastoji od organa u čijoj je nadležnosti ostvarivanje pojedinih konkretnih prava, uz navođenje institucija odgovornih za praćenje sprovođenja Strategije, detaljno će biti predstavljen u Akcionom planu za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

U procesu dostizanja željenih promena planiranih ovom strategijom, u cilju poboljšanja prevencije i zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji, neophodna je saradnja svih zainteresovanih strana i nadležnih institucija, kao i njihova povezanost u integrisanom odgovoru na diskriminaciju, a pre svih:

– Relevantnih odbora Narodne skupštine, koji imaju zadatak da razmatraju predloge zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, sagledavanje stanja vođenja Vladine politike i praćenje izvršavanja zakona i drugih opštih akata, a posebno Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova; Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo; Odbor za kulturu i informisanje; Odbor za odbranu i unutrašnje poslove; Odbor za prava deteta; Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu; Odbor za rad, socijalna pitanja društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbor za zdravlje i porodicu;

– Ministarstava nadležnih za oblast rada, zapošljavanja i socijalne zaštite, zdravstva, nauke, obrazovanja i vaspitanja, unutrašnjih poslova, odbrane, pravde, kulture i medija, državne uprave i lokalne samouprave, omladine i sporta, kao i drugih ministarstava;

– Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, izradu propisa o ljudskim i manjinskim pravima, kao i praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima;

– Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje predstavlja nacionalni koordinacioni mehanizam za pitanja rodne ravnopravnosti i koordiniše rad organa državne uprave i drugih institucija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti;

– Saveta za prava deteta, koje je savetodavno telo Vlade sa zadacima da inicira mere za usklađivanje politika Vlade u oblastima koja se odnose na decu i mlade, definiše preporuke za ostvarivanje važnih socijalnih indikatora u oblasti brige o deci, kao i da predlaže politike ostvarivanja prava dece i analizira efekte preduzetih mera;

– Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je nezavisan i specijalizovan državni organ koji se bavi prevencijom i zaštitom od svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije;

– Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji je Vlada osnovala 2021. godine sa zadatkom da razmatra i prati primenu preporuka koje Republika Srbija dobija u procesu Univerzalnog periodičnog pregleda Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija i preporuka ugovornih tela Ujedinjenih nacija – Komiteta za ljudska prava, Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije, Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena, Komiteta protiv torture, Komiteta za prava deteta, Komiteta za prava osoba sa invaliditetom i Komiteta za prisilne nestanke; predlaže mere za primenu dobijenih preporuka; daje mišljenja o napretku ljudskih prava u izveštajnom periodu i daje stručna objašnjenja o stanju ljudskih prava i rezultatima koji su ostvareni primenom preporuka;

– Pravosudnih organa pred kojima se vode postupci za zaštitu od diskriminacije (građanski, krivični, prekršajni);

– Pravosudne akademije, koja organizuje i sprovodi početne obuke i kontinuirane obuke nosilaca pravosudnih funkcija;

– Nacionalne akademije za javnu upravu, koja predstavlja centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi, osnovana u cilju unapređivanja kompetencija zaposlenih u javnoj upravi.

6.2. Upravljanje Strategijom

Upravljanje Strategijom sastoji se od praćenja, izveštavanja i ocenjivanja sprovođenja Strategije. Praćenjem, izveštavanjem i ocenjivanjem ispunjenosti ciljeva Strategije, procenjuje se efektivnost, efikasnost i relevantnost sprovedenih mera i aktivnosti. Na taj način se i detaljnije analiziraju izazovi i prepreke u procesu sprovođenja Strategije i prepoznaju ostvarena poboljšanja u radu.

Radi praćenja i izveštavanja o primeni Strategije, Vlada će obrazovati Savet za praćenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i sprovođenje Akcionog plana (u daljem tekstu: Savet). Savet čine predstavnici ministarstava i drugih državnih organa, koji poseduju stručna znanja iz oblasti od značaja za sprovođenje Strategije i to: Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Republičkog javnog tužilaštva, Pravosudne akademije i predstavnika organizacija civilnog društva. Sastav Saveta, izbor predsednika i zamenika predsednika, zadaci i rok izvršenja zadataka urediće se rešenjem o obrazovanju Saveta.

Organizacije civilnog društva učestvuju u praćenju i izveštavanju o sprovođenju Strategije, imenovanjem predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave unapređenjem položaja grupa koje su u riziku od diskriminacije i zaštitom od diskriminacije. Predstavnici organizacija civilnog društva biraju se na osnovu konkursa koji će raspisati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pored toga, institucije nosioci aktivnosti razmenjivaće informacije sa organizacijama civilnog društva o realizovanim programima, projektima i aktivnostima koji doprinose realizaciji mera planiranih ovom strategijom i pratećim akcionim planovima.

O realizaciji mera i aktivnosti i ispunjenosti ciljeva Strategije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prikuplja podatke od državnih organa zaduženih za realizaciju konkretnih mera i aktivnosti, koje dostavlja Savetu.

Izveštaji svih organa zaduženih za sprovođenje mera i aktivnosti sadrže podatke o:

– realizaciji ciljeva Strategije i mera i aktivnosti planiranih Akcionim planom po pojedinačnim oblastima, kroz dostavljanje statističkih i drugih podataka o realizovanim aktivnostima i broju uključenih osoba;

– finansijskim sredstvima utrošenim za realizaciju mera i aktivnosti u toku izveštajnog perioda;

– planiranim sredstvima za realizaciju mera i aktivnosti tekuću godinu i projekcijama za naredne dve godine;

– projektnim aktivnostima na međunarodnom nivou na osnovu kojih se obezbeđuju sredstva za sprovođenje mera i aktivnosti i iznosom tih sredstava.

Savet objedinjuje dobijene podatke u izveštaj koji usvaja najmanje dva puta godišnje. U ovom izveštaju ocenjuje se napredak u sprovođenju Strategije i Akcionog plana i daju predlozi mera za rešavanje uočenih problema, angažovanja potrebnih resursa i usklađuje postupanje po planiranim merama i aktivnostima. Finalnu evaluaciju sprovodi Savet najkasnije 120 dana po isteku perioda važenja Strategije, na osnovu polugodišnjih izveštaja o realizaciji mera i aktivnosti i ispunjenosti ciljeva Strategije. Osnov za praćenje i ocenjivanje Strategije su akcioni planovi za njenu primenu, odnosno, podneti izveštaji o sprovođenju aktivnosti iz akcionih planova.

Neposrednu odgovornost za upravljanje Strategijom ima Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje obavlja i stručne i administrativno-tehničke poslove za Savet. Na osnovu izveštaja Saveta, ovo ministarstvo izveštava Vladu o rezultatima sprovođenja Strategije u roku od 120 dana po isteku svake druge kalendarske godine od dana usvajanja, a finalni izveštaj podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka primene Strategije. Završni izveštaj sadrži analizu postignutih rezultata i izveštaj o utrošenim sredstvima u celom periodu sprovođenja Strategije. Izveštaj za Akcioni plan se priprema i podnosi po isteku svake kalendarske godine. Završni izveštaj o sprovođenju Akcionog plana dostavlja se Vladi, radi informisanja i sačinjavanja Akcionog plana za naredni period važenja Strategije.

7. INFORMACIJE O REZULTATIMA SPROVEDENIH KONSULTACIJA

Informacije o rezultatima sprovedenih javnih konsultacija, u vidu Izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama i prateće Evaluacione liste, dostupni su na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i na portalu e-Uprava: https://www.minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php i https://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/315.

8. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I FINANSIJSKIH EFEKATA

Sredstva za sprovođenje ove strategije obezbeđivaće se iz različitih izvora, i to: iz budžeta Republike Srbije, iz sredstava namenjenih unapređenju antidiskriminacione politike opredeljenih u budžetu Autonomne pokrajine Vojvodina i budžeta jedinica lokalnih samouprava, iz sredstava donatora, odnosno putem programa i projekata koji će se usvojiti i realizovati na osnovu ove strategije i njenog akcionog plana.

Sva sredstva predviđena za realizaciju aktivnosti u pratećem akcionom planu za 2022. i 2023. godinu, kao i onima koji će biti pripremljeni za period do 2030. godine, planirana su u okviru budžeta relevantnih i nadležnih ministarstava, budžetskih korisnika, u budžetu Republike Srbije, kao i u budžetima Autonomne pokrajine Vojvodina i jedinica lokalnih samouprava.

Za određeni broj mera za koje su troškovi procenjeni, ali za koje sredstva nisu jasno opredeljena, nakon usvajanja ove strategije i pripadajućeg akcionog plana će se pristupiti daljem planiranju izvora finansiranja ovih mera. U sprovođenju ovog dokumenta država će se u potpunosti osloniti na sopstvena sredstva, u cilju prihvatanja finansijske odgovornosti i vlasništva nad ovim dokumentom javne politike.

Implementacija mera predviđenih ovom strategijom i prvim dvogodišnjim Akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze države, zato što nikakvo zaduživanje nije planirano.

9. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2023. godine biće izrađen u roku od 90 dana od dana njenog objavljivanja.

10. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 90-12064/2021-1

U Beogradu, 20. januara 2022. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.