Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine

"Službeni glasnik RS", broj 86 od 3. septembra 2021.

UVOD

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja međusektorsku strategiju kojom se utvrđuju ciljevi i mere za razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti.

U delu koji se odnosi na informacionu bezbednost Strategija je usklađena sa Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU (eng: Network and Information Security Directive – NIS Directive), koja predviđa obavezu donošenja nacionalne strategije za informacionu bezbednost kojom će se definisati strateški ciljevi i prioriteti koji se odnose na mrežnu i informacionu bezbednost.

Važnost razvoja informacionog društva prepoznata je u Republici Srbiji pre više od jednu deceniju kada je doneta i prva Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 51/10, u daljem tekstu: Strategija razvoja informacionog društva), kojom su bile obuhvaćene sve prioritetne oblasti koje doprinose razvoju informacionog društva i to: elektronske komunikacije, e-uprava, e-zdravstvo i e-pravosuđe, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, elektronska trgovina, poslovni sektor IKT, informaciona bezbednost.

Informaciona bezbednost, koja je kao tema bila obuhvaćena Strategijom razvoja informacionog društva, je u prethodnom periodu izuzetno dobila na značaju, budući da su usled korišćenja novih tehnologija, rasli i još uvek rastu i rizici koji se usled toga javljaju. Shodno tome, Vlada je 2017. godine usvojila Strategiju razvoja informacione bezbednosti za period od 2017. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 53/17, u daljem tekstu: Strategija razvoja informacione bezbednosti) kojom su bili definisani principi informacione bezbednosti, prioritetne oblasti i strateški ciljevi koji se odnose na bezbednost građana, privrede i države.

Kako su navedene strategije istekle u 2020. godini, na inicijativu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pristupilo se izradi Predloga strategije za period od 2021. do 2026 godine, koja bi obuhvatila i oblast informacionog društva i informacione bezbednosti, u cilju obezbeđivanja kontinuiteta u njihovom razvijanju, i koja bi bila prilagođena novim okolnostima koje su posledica ubrzane digitalizacije i razvoja novih tehnologija u svim segmentima društva.

U izradi Strategije učestvovali su predstavnici: Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo pravde, Ministarstva privrede, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Republičkog sekretarijata za javne politike.

PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

U skladu sa članom 12. Zakona o planskom sistemu Strategija je po obuhvatu međusektorska, i za njenu izradu su relevantna planska i strateška dokumenta u oblasti razvoja mreža nove generacije, digitalnih veština, veštačke inteligencije, razvoja industrijske politike, pametnih specijalizacija, turizma, kulture, poljoprivrede, pravosuđa, visokotehnološkog kriminala, kao i propisi u oblasti elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije i usluga od poverenja, informacione bezbednosti i elektronske uprave i bezbednosti dece na internetu.

Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 33/18) kojom je definisano da je primarni cilj Republike Srbije dinamičan razvoj ekonomskog, tehnološkog-proizvodnog i opšteg razvoja društva koje može da se uklopi u jedinstveno tržište Evropske unije, kao i da su održiv privredni rast i makroekonomska stabilnost Republike Srbije neodrživi bez stabilnog rasta industrije, razvoja modernih tehnologija, efikasnog menadžmenta, izvozne konkurentnosti industrijskih proizvoda, a time i stabilnog platnog bilansa.

Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 21/20) kojom je predviđeno unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući pripadnike osetljivih društvenih grupa, radi omogućavanja praćenja razvoja informaciono komunikacionih tehnologija u svim oblastima i obezbeđivanja potreba privrede i tržišta rada.

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina („Službeni glasnik RS”, broj 96/19) kojom se predviđa razvoj veštačke inteligencije, čija implementacija treba da rezultira ekonomskim rastom, unapređenjem javnih usluga, unapređenjem naučnog kadra i razvojem veština za poslove budućnosti.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20) kojom je definisan skup ciljeva i mera u segmentu strukture industrije kako bi se promovisao opšti privredni rast.

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 21/20) je deo nove inovacione politike u cilju podizanja konkurentnosti privrede, privrednog rasta i napretka društva kroz povezivanje istraživačkih, industrijskih i inovacionih snaga i resursa sa ograničenim brojem prioritetnih privrednih oblasti.

Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 98/16) definiše poslovnu misiju, viziju i ciljeve razvoja turizma, izbor prioritetnih turističkih proizvoda, predlog prioritetnih turističkih destinacija, analizu uticaja na kulturno nasleđe i prirodna dobra i predlog politike razvoja turizma.

Strategija za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019–2023. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 71/18) kojom se definiše borba protiv visokotehnološkog kriminala.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 94/19) koja ima za cilj sprovođenje zaštite nacionalnih vrednosti i interesa Republike Srbije od izazova, rizika i pretnji bezbednosti u svim oblastima društvenog života.

Strategija odbrane Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 94/19) koja ima za cilj usmeravanje razvoja normativnih, doktrinarnih i organizacijskih rešenja sistema odbrane, planiranje i finansiranje odbrane i angažovanje resursa odbrane Republike Srbije.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14).

Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/20) definiše proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama države i društva i predviđa razvoj e-pravosuđa i dalje unapređenje e-servisa unutar pravosuđa.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina („Službeni glasnik RS”, broj 11/20) koja između ostalo definiše mere za postizanje adekvatnog nivoa informacione bezbednosti novinara i medija, kao i mere koje predviđaju aktivnosti unapređivanja kadrovskih, organizacionih i tehničkih kapaciteta državnih organa u cilju boljeg prepoznavanja i adresiranja bezbednosnih pretnji u onlajn okruženju, uključujući i rodno specifične pretnje, kao i aktivnosti edukacija sudija, javnih tužilaca, advokata i relevantnih ministarstava o oblicima ugrožavanja informacione bezbednosti novinara i medija, uključujući sadržaje o rodno specifičnim rizicima/pretnjama.

Programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020. do 2022. godine i Akcioni plan („Službeni glasnik RSˮ, broj 85/20) za njegovo sprovođenje koja kao cilj ima razvoj efikasne i korisnički orjentisane uprave u digitalnom okruženju.

Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RSˮ, broj 94/17) kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja kojim se doprinosi unapređenja elektronskog poslovanja posebno u delu koji se tiče elektronske komunikacije između državnih organa, privrede i građana.

Zakon o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RSˮ, br. 6/16, 94/17 i 77/19) kojim se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuju nadležni organi za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite.

Zakon o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RSˮ, broj 27/18) kojim se uređuje obavljanje poslova javne uprave upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija. Zakon definiše preduslove koji su potrebni, odnosno omogućavaju da javna uprava sa klasične pređe na elektronsku upravu. Zakon uređuje: jedinstvenu informaciono-komunikaciona mrežu elektronske uprave, servisnu magistralu organa, korišćenje podataka iz registara i evidencija u elektronskom obliku, uspostavljanje i vođenje Metaregistra, nalog elektronske pošte ovlašćenog službenog lica, jedinstveni elektronski sandučić i Portal eUprave. Kroz implementaciju zakona omogućava se razvoj elektronske uprave i elektronskih usluga koje javna uprava pruža građanima.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18) kojim se uređuje pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti. Kako informaciona bezbednost predstavlja skup mera koje omogućavaju da podaci kojima se rukuje putem informaciono-komunikacionih sistema budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, neodvojiva je od prava na zaptiti podataka o ličnosti koji predstavljaju veliki deo podataka koji se čuvaju u okviru IKT sistema.

Uredba o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija („Službeni glasnik RSˮ, broj 13/20) koja ima za cilj da podigne nivo svesti i znanja o prednostima i rizicima korišćenja interneta i načinima bezbednog korišćenja interneta, unapredi digitalna pismenost dece, odnosno učenika, roditelja i nastavnika i unapredi međuresornu saradnju u domenu bezbednosti i zaštite dece na internetu.

U toku izrade Predloga strategije bile su uzete u razmatranje i aktivnosti iz Predloga strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine.

SADRŽAJ STRATEGIJE

Strategija sadrži sledeće oblasti:

1) Opis postojećeg stanja

1.1 Realizacija Strategije razvoja informacionog društva,

1.2 Realizacija Strategije razvoja informacione bezbednosti,

1.3. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji,

1.3.1 Upotreba računara,

1.3.2 Upotreba interneta,

1.3.3. Širokopojasna (broadband) internet konekcija – domaćinstva, preduzeća,

1.3.4. Posedovanje veb-sajta, upotreba klaud (cloud) servisa, mobilnog telefona i mobilnog interneta za poslovne potrebe,

1.3.5. Trgovina, putem interneta,

1.3.6 E-veštine,

1.4 Javna uprava (e-government),

1.4.1 E-pravosuđe, e-obrazovanje, e-zdravlje i e-kultura,

1.4.2 E-poslovanje, e-trgovina i e-turizam,

1.4.3 E-građevina, e-poljoprivreda,

1.4.4. E-rudarstvo i e-energetika,

1.5. IKT sektor,

1.6 Informaciona bezbednost,

1.6.1 Informaciona bezbednost građana,

1.6.2 Informaciona bezbednost privrede,

1.6.3 Informaciona bezbednost IKT sistema od posebnog značaja;

2) Promena koja se postiže sprovođenjem Strategije

2.1 Vizija i željena promena;

3) Ciljevi Strategije

3.1 Opšti cilj Strategije,

3.2 Posebni ciljevi i mere Strategije;

4) Mehanizam za sprovođenje Strategije i način izveštavanja o rezultatima sprovođenja;

5) Sprovedene konsultacije sa zainteresovanim stranama;

6) Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Strategije i analiza finansijskih efekata;

7) Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine;

8) Završni deo;

9) Tabela Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti za period od 2021. do 2023. godine.

1. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

Opis postojećeg stanja se u prvom delu odnosi na realizaciju strategija koje su prethodnom periodu realizovale u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti, kao i na stanje u ovim oblastima i to:

– Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji;

– Javna uprava (e-government);

– IKT sektor i

– Informaciona bezbednost.

Za opis postojećeg stanja korišćeni su sledeći izvori:

– Publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 20201ˮ

– Publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 20192ˮ.

– Izveštaj Svetske banke i Globalnog centra za izgradnju kapaciteta na polju informacione bezbednosti (Cybersecurity Capacity Review Serbia) koji je urađen na osnovu Modela za ocenu zrelosti državnih kapaciteta za informacionu bezbednost (Cybersecurity Maturity Model (CMM) Assessment

– Upitnik Ministarstva trgovine, turizma telekomunikacija koji je upućen svim ministarstvima i koji je obuhvatao pitanja u vezi elektronskih komunikacija, e-uslugama, primeni Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, projektima u oblasti digitalizacije.

– E-bilten, Privredna komora Srbije, Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo.

– „Razvoj industrije informacionih tehnologija” avgust 2019; Milovan Matijević, Mineco Computers.

– Projekat UNOPS – „Ocena eko-sistema informacione bezbednost u Republici Srbiji” (Assessment of the cyber security ecosystem in the Republic of Serbia)

––––––––

1 Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 2020, Republički zavod za statistiku https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202016015.pdf

2 Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 2019, Republički zavod za statistiku https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G201916014.pdf

1.1 Realizacija Strategije razvoja informacionog društva

Strategija razvoja informacionog društva koja je doneta 2010. godine imala je za cilj razvoj informacionog društva koji je usmeren ka iskorišćenju potencijala informaciono komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije i kao motor razvoja informacionog društva predvidela je:

– otvoren, svima dostupan i kvalitetan pristup Internetu;

– razvijeno e-poslovanje, uključujući: e-upravu, e-trgovinu, e-pravosuđe, e-zdravlje i e-obrazovanje.

U realizaciji navedene Strategije, pored Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nosioci aktivnosti su bili: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoj, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Narodna banka Srbije, Akademska mreža Republike Srbije i Privredna komora Srbije.

U realizaciji Strategije razvoja informacionog društva, kroz implementaciju Akcionog planova za period od 2018. do 2019. godine postignuti su sledeći rezultati:

1) Oblast E-uprava, e-zdravstvo i e-pravosuđe:

– Usvojena zakonska i podzakonska regulativa u oblasti eUprave i elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije i usluga od poverenja;

– Unapređene funkcionalnosti, servisa i servisne magistrale Portala eUprava;

– Unapređen Informacioni zdravstveni sistem;

– Uspostavljen sistem za elektronsku razmenu podataka u pravosuđu i između pravosuđa i drugih državnih organa.

2) IKT u obrazovanju, nauci i kulturi:

– Unapređena IKT infrastruktura osnovnih i srednjih škola;

– Podignute kompetencije u oblasti IKT nastavnika i zaposlenih u javnoj upravi;

– Podignuta svest dece, roditelja, nastavnika u oblasti bezbednosti dece na internetu;

– Unapređeni digitalni servisi u oblasti kulture;

– Uspostavljeni i unapređeni servisi e-Prosvete;

– Uvođenje nastave iz informatike i računarstva u osnovne škole.

3) Elektronska trgovine (e-trgovina):

– Usvojena zakonska regulativa u oblasti e-trgovine;

– Formirana i objavljena javna lista kvalifikovanih usluga od poverenja;

– Razvijen platni sistem za instant plaćanje – IPS NBS sistema.

Na osnovu analize sprovedenog Akcionog plana može se zaključiti da je u okviru tri ključne navedene oblasti došlo do napretka, prvenstveno u delu koji se tiče elektronske uprave. Stvoreni su preduslovi za dalji razvoj ove oblasti budući da je usvojena regulativa i to: Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskoj poslovanju sa pratećim podzakonskim aktima. Ovim zakonima predviđeni su instituti koji omogućavaju dalji razvoj elektronske uprave i elektronskog poslovanja.

Dalje, u oblasti zdravstva i pravosuđa razvijeni su informacioni sistemi koji su ubrzavaju procese rada i omogućavaju razmenu podataka i doprinose smanjenju troškova birokratije.

Značajnu stavku predstavlja unapređenje IKT infrastrukture u oblasti obrazovanja, odnosno u osnovnim i srednjim školama, kao i u oblasti nauke i kulture, koja predstavlja preduslov za osavremenjivanje procesa obrazovanja upotrebom novih tehnologija i omogućava razvoj digitalnih servisa.

U oblasti elektronske trgovine, otklonjene su normativne prepreke za razvoj elektronske trgovine, kroz izmene zakonske regulative, te su potom započete aktivnosti na informisanju, edukaciji i promociji e-trgovine u cilju njenog daljeg unapređenja.

Iako je evidentan pomak u oblasti informacionog društva, neophodno je intenzivirati dalje aktivnosti u ovoj oblasti posebno u delu koji se tiče daljeg unapređenja infrastrukture, razvijanja elektronskih servisa i podizanja svesti i digitalnih veština građana.

1.2 Realizacija Strategije razvoja informacione bezbednosti

Strategija razvoja informacione bezbednosti koja je doneta 2017. godine imala je za cilj razvoj i unapređenje informacione bezbednosti u Republici Srbiji i njeno održavanje na adekvatnom nivou kroz podizanje nivoa bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema, borbu protiv visokotehnološkog kriminala i unapređenje informacione bezbednosti od nacionalnog značaja.

U realizaciji Strategije razvoja informacione bezbednosti, kroz implementaciju Akcionog plana za period od 2018. do 2019. godine postignuti su sledeći rezultati:

1) Oblast – bezbednost informaciono-komunikacionih sistema:

– Uspostavljen sistem za razmenu podataka o incidentima i reagovanje na incidente,

– Zaposleni i obučeni kadrovi u oblasti informacione bezbednosti,

– Realizovana kampanja za podizanje svesti o rizicima i postupanju u slučaju incidenata,

– Sačinjena godišnja analiza Nacionalnog CERT-a o pretnjama u sajber prostoru Republike Srbije;

2) Oblast – bezbednost građana pri korišćenju tehnologije:

– Realizovane aktivnosti Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, sprovedene godišnje kampanje IT karavan, dan devojaka u IKT, Digitalni čas i dr.,

– Donet Zakon o zaštiti podataka o ličnosti;

3) Oblast – borba protiv visokotehnološkog kriminala:

– Sprovedene obuke sudija i javnih tužilaca za postupanje u predmetima visokotehnološkog kriminala;

4) Oblast – informaciona bezbednost Republike Srbije:

– Definisan sistem informacione bezbednosti od značaja za nacionalnu bezbednost,

– Uspostavljeni CERT-ovi samostalnih operatora IKT sistema.

Razvoj informacione bezbednosti intenzivno je započeo sa donošenjem Zakona o informacionoj bezbednosti koji je prvenstveno predvideo glavne institucionalne preduslove za razvoj ove oblasti, a potom i druge uslove koji su neophodni za uspostavljanje adekvatno nivoa informacione bezbednosti u jednoj zemlji.

Jedna od najznačajnijih stavki u realizaciji Akcionog plana svakako je uspostavljanje sistema za razmenu podataka o incidentima i reagovanje na incidente, koji predstavlja mehanizam za praćenje stanja u ovoj oblasti.

Kako je od izuzetnog značaja podizanja svesti i znanja o informacionoj bezbednosti, kao i podizanje kapaciteta zaposlenih, održane su brojne aktivnosti (seminari, konferencije, obuke, paneli) koje su imale za cilj podizanje svesti u rizicima od incidenta i postupanje u slučaju incidenta.

Veliki pomak je napravljen u domenu informacione bezbednosti dece kroz rad Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

Realizacijom aktivnosti iz Akcionog plana započete su aktivnosti na podizanju kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja, s tim da je u ovom segmentu postoji veliki prostor za unapređenje koji podrazumeva ulaganje u infrastrukturu, podizanje kapaciteta zaposlenih i podizanje nivoa znanja u ovoj oblasti.

Kroz realizaciju navedenih strategija u prethodnom periodu, konstatovano je da su predviđene aktivnosti i mere odgovarajuće, te je preporuka da se ovom strategijom nastavi sa realizacijom istih radi dostizanja postavljenih ciljeva.

1.3 Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji

Podaci o upotrebi IKT u Republici Srbiji, a koji predstavljaju osnovne pokazatelje razvoja informacionog društva, sadržani su u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku – „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 2020”.

1.3.1 Upotreba računara

Upotreba računara u domaćinstvima – Osnovni nalazi do kojih se u ovom istraživanju došlo ukazuju na to da 74,3% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar, što čini povećanje od 1,2% u odnosu na 2019. godinu, a 2,2% u odnosu na 2018. godinu. Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 91,5%, u Vojvodini 66,8%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 68,6% i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 71,2%.

Razlike se mogu uočiti kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Srbije: 81,6% naspram 61,8%. U odnosu na 2019. godinu, ovaj jaz se blago povećao.

U prilog tome govore stope rasta zastupljenosti računara u gradskim i ostalim delovima Republike Srbije. U gradskim delovima Republike Srbije stopa rasta je 2,1%, dok imamo pad u ostalim delovima Republike Srbije, u odnosu na 2019 koji iznosi 0,3%.

Upotreba računara kod pojedinaca – U Republici Srbiji je 72,4% lica, u poslednja tri meseca, koristilo računar, 1,5% lica je koristilo računar pre više od tri meseca, a 6,4% pre više od godinu dana. Čak 19,8% lica nikada nije koristilo računar. Za 2% se povećao broj korisnika računara u odnosu na 2019. godinu, za 3,1% u odnosu na 2018. godinu, a za 6,4% u odnosu na 2017. godinu.

Među korisnicima računara, 54,3% ima srednje obrazovanje, 14,8% korisnika niže od srednjeg obrazovanja, a 30,9% visoko i više obrazovanje.

1.3.2 Upotreba interneta

Upotreba interneta u domaćinstvima – U Republici Srbiji 81% domaćinstava poseduje internet priključak, što čini povećanje od 0,9% u odnosu na 2019. godinu, a 8,1% u odnosu na 2018. godinu.

Zastupljenost internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 94,1%. U Vojvodini ona iznosi 75,3%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 77,5% i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 77,3%.

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima Republike Srbije: 87,1% naspram 70,4%. U poređenju sa 2019. godinom, u gradskim naseljima Republike Srbije stopa rasta je 1,3%, dok je pad u ostalim delovima Srbije iznosi 0,1%.

Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključaka. Kada se pogleda struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda, internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 600 evra (97,8%), dok učešće domaćinstava sa prihodom do 300 evra iznosi svega 59%.

Na pitanje o razlogu zbog kog domaćinstva nemaju internet priključak kod kuće 77,5% je odgovorilo da nema potrebu za internetom, 18,7% domaćinstava da je oprema suviše skupa, dok je 10,3% domaćinstava kao razlog navelo nedostatak veština.

Upotreba interneta kod pojedinaca – U Republici Srbiji je 78,4% lica koristilo internet u poslednja tri meseca, 1,0% ispitanika koristilo je internet pre više od tri meseca, a 3,2% pre više od godinu dana. Čak 17,4% ispitanika nikad nije koristilo internet. Za 2% povećao se broj korisnika interneta u odnosu na 2019. godinu, za 6,8% u odnosu na 2018. godinu, a za 8,2% u odnosu na 2017. godinu.

Upotreba interneta u preduzećima – U Republici Srbiji 100% preduzeća ima internet priključak. U 36,0% preduzeća od 1% do 24% zaposlenih lica koristi internet, dok u 35,7% preduzeća od 75% do 100% zaposlenih koristi internet.

1.3.3 Širokopojasna (broadband) internet konekcija – domaćinstva, preduzeća

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brži pristup internetu, već menja celokupni način upotrebe interneta, budući da omogućava preuzimanje (download) informacija sa interneta na znatno brži način od tradicionalne dajl-ap (dial-up) modemske konekcije. U skladu s tim, kao jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti upotrebe IKT-a u Evropskoj uniji od 2005. godine jeste i procenat domaćinstava koja poseduju ovaj vid internet konekcije. U Srbiji 80,8% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što čini povećanje od 1,2% u odnosu na 2019. godinu, a 8,3% u odnosu na 2018. godinu. Zastupljenost ove vrste internet konekcije najveća je u Beogradu i iznosi 93,9%, u Vojvodini 74,7%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 77,5% i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 77,3%.

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost ove vrste internet konekcije u gradskim i ostalim naseljima Republike Srbije: 87,0% naspram 70,1%.

Na osnovu dobijenih rezultata, od ukupnog broja preduzeća koja poseduju internet priključak, širokopojasnu internet konekciju ima 98,4% preduzeća.

1.3.4. Posedovanje veb-sajta, upotreba klaud (cloud) servisa, mobilnog telefona i mobilnog interneta za poslovne potrebe

Posedovanje veb-sajta – Veb-sajt poseduje 84,4% preduzeća, što čini povećanje od 0,8% u odnosu na 2019. i povećanje od 1,8% u odnosu na 2018. godinu. Kada pogledamo strukturu preduzeća prema veličini, dobijamo sledeće rezultate:

– 99,0% velikih preduzeća poseduje veb-sajt;

– 89,1% srednjih preduzeća poseduje veb-sajt;

– 82,8% malih preduzeća poseduje veb-sajt.

Upotreba klaud (cloud) servisa – Usluge klaud servisa plaća putem interneta 18,6% preduzeća.

Upotreba mobilnog telefona od stane pojedinca – Istraživanje je pokazalo da 94,1% stanovništva koristi mobilni telefon, taj podatak za 2019. godinu je iznosio 93,7%.

Upotreba mobilnog interneta za poslovne potrebe – Na teritoriji Republike Srbije, 77% preduzeća koristi mobilnu internet konekciju upotrebom prenosivih uređaja (smartfon, laptop, tablet...).

1.3.5. Trgovina putem interneta

Kada je reč o vremenskom okviru u kom su korisnici interneta kupovali/poručivali robu ili usluge putem interneta, 36,1% korisnika obavilo je kupovinu/poručivanje u poslednja tri meseca, 11,8% pre više od tri meseca, a 9,1% pre više od godinu dana.

Četrdeset i tri procenta korisnika interneta nikada nije kupovalo/poručivalo robu ili usluge putem interneta.

Tokom 2019. godine 27,9% preduzeća u Republici Srbiji je prodavalo proizvode/usluge putem interneta.

1.3.6 E-veštine3

E-veštine kod pojedinaca – U okviru istraživanja RZS, ispitanici su odgovarali i na pitanja koje su aktivnosti preduzimali uz pomoć računara i mobilnih telefona i koje su IT aktivnosti preduzeli. U odgovorima, 55% njih je navelo da je aktivnost koju su preduzimali uz pomoć računara i mobilnih: „Prebacivanje fajlova između računara i drugih uređaja”, a 74% ispitanika je odgovorilo da je IT aktivnost koju su preduzimali: „Kopiranje ili pomeranje fajlova ili foldera”.

––––––––

3 Izvor za podatke o e-veštinama je publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2019” https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G201916014.pdf

IKT stručnjaci i veštine – Potreba za IKT stručnjacima u današnje vreme je više nego očigledna, a vidljiva je i po tome što 20,9% preduzeća zapošljava IKT stručnjake, 55,7% je imalo slobodna radna mesta za IKT stručnjake, a čak 77,1% preduzeća koristi eksterne dobavljače za obavljanje IKT funkcija.

1.4 Javna uprava (E-GOVERNMENT)

Istraživanje RZS pokazuje da 37,0% internet populacije koristi internet usluge umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije. Navodi se da preko 1.415.000 lica koristi vebsajt/aplikaciju javne uprave za dobijanje informacija.

U okviru istraživanja RZS u delu „Upotreba javne administracije” prikazuju se podaci koji se odnose na usluge javne administracije, predstavlja prikaz usluga javne administracije koje su korišćenje i razloge zbog koji nisu slati popunjeni obrasci putem interneta.

Na osnovu podataka iz istraživanja zaključuje se da iako najveći procenat lica dobija informacije sa veb-sajta javnih institucija (34,0%) očigledno je da je komunikacija sa javnom administracijom putem interneta u manjem procentu (23,9%) budući da ta usluga nije dostupna u značajnijem procentu jer je 76,6% ispitanika odgovorilo da nije bilo potrebe da šalju popunjene obrasce.

U Republici Srbiji su stvoreni preduslovi za razvoj elektronske uprave u smislu donetih propisa kojima se reguliše ova oblast, kao i uspostavljanjem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja je nosilac ovog posla u delu koji se tiče Portala za pružanje usluga državne uprave. Portal eUprava predstavlja centralno mesto elektronskih usluga za sve građane, privredu i zaposlene u državnoj upravi i omogućava da se određeni postupci pred javnom upravom, koji su se do sada obavljali na šalteru, mogu obaviti i od kuće, odnosno bez fizičkog dolaska na šalter.

Na portalu eUprava pružaju se brojne usluge od strane više različitih institucija i to:

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Bebo dobrodošla na svet

Lokalna poreska administracija

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Produženje registracije vozila na ovlašćenim tehničkim pregledima (usluga namenjena fizičkim licima)

Prijava boravišta stranca

Zahtev za izdavanje uverenja o (ne)kažnjavanju

eZakazivanje – kvalifikovani elektronski sertifikat u 57 opština u Republici Srbiji

Zamena isprava o oružju/predaja oružja (fizička lica)

eZakazivanje – lična karta ili pasoš u 80 opština u Srbiji

Zamena isprava o oružju/predaja oružja (fizička lica)

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

esDnevnik

eUpis – Elektronski upis đaka prvaka

Republički fond za zdravstveno osiguranje

Zahtev za izdavanje zdravstvene kartice i zamenu zdravstvene knjižice zdravstvenom karticom

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Pretraživanje lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je Agencija izdala dozvolu za lek

Pretraživanje lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini za koje je Agencija izdala dozvolu za lek

Pretraživanje medicinskih sredstava

Pretraživanje sertifikata serija lekova za upotrebu u humanoj medicini

Pretraživanje sertifikata serija lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini

Preuzimanje otvorenih podataka o odobrenim kliničkim ispitivanjima

Preuzimanje otvorenih podataka o generičkim nazivima medicinskih sredstava

Grad Loznica

Grad Valjevo

Grad Sremska Mitrovica

Grad Niš

Matične knjige rođenih

Da bi se ova oblast dalje razvijala, na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, nadležnog za razvoj elektronske uprave, u 2020. godini usvojen je Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020. do 2022. godine i Akcioni plan za njegovo sprovođenje. Programom su planirane mere javne politike koje će imati značajan uticaj kako na rad kompletne javne uprave, obavezne da postupa u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi, tako i na sve građane i privredu.

U Programu razvoja elektronske uprave navedeno je da je ključni izazov za uspešnu digitalnu transformaciju javne uprave u Republici Srbiji predstavlja postavljanje temelja koji će omogućiti da se zadrži postavljeni kurs, odnosno da se planirane mere implementiraju u svim segmentima javne uprave, na način koji omogućava efikasno i koordinisano funkcionisanje tog sistema.

1.4.1 E-pravosuđe, e-obrazovanje, e-zdravlje i e-kultura

E-PRAVOSUĐE – Važnost e-pravosuđa prepoznata je i Strategijom razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/20) kroz specifičan cilj „Razvoj e-pravosuđa” koji predviđa dalje unapređenje e-servisa unutar pravosuđa, čime bi se obezbedio pristup pravdi, povećanje kvaliteta postupanja i odlučivanja, efikasno upravljanje predmetima, statističko praćenje i izveštavanje o radu pravosuđa, i transparentnost rada pravosudnih organa. Strategijom se takođe navodi da je primena savremenih IKT, standardizovanih softvera i centralizovanih sistema za vođenje predmeta u sudovima i tužilaštvima neophodna da bi se realizovala ključna načela delotvornog pravosuđa: nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost, stručnost, efikasnost i transparentnost. Stoga je neophodan kontinuirani razvoj sistema e-pravosuđa, kao mehanizma koji doprinosi ostvarenju svih strateških ciljeva.

U skladu sa Smernicama razvoja IKT sistema u sektoru pravosuđa sprovodeći mere i aktivnosti iz različitih akcionih planova (za prioritetne ciljeve Vlade, za pregovaračko poglavlje 23, za reformu strategije pravosuđa, za borbu protiv sive ekonomije) Ministarstvo pravde radi na primeni dostignuća informaciono komunikacionih tehnologija u pravosudnim organima i pravosudnim profesijama kroz implementaciju različitih projekata.

U proteklom periodu došlo je do značajnog napretka u oblasti unapređenja IKT sistema u pravosuđu kroz projekte koje je sprovelo Ministarstvo pravde, Odsek za e-pravosuđe, koji omogućuju različite elektronske usluge.

Pravosudni informacioni sistem – Pravosudni informacioni sistem pušten je u rad krajem 2017. godine čime je omogućena elektronska razmena podataka između pravosudnih organa, pravosudnih profesija i drugih državnih institucija. Preko pravosudnog informacionog sistema svi sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici i javni izvršitelji mogu elektronskim putem proveriti podatke iz različitih registara i evidencija koje vode nadležne institucije (Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Prekršajne evidencije, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstva unutrašnjih poslova, Matične knjige, Agencije za privredne subjekte, Republičkog geodetskog zavoda, Sudova opšte nadležnosti, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, Registra transakcija nekretninama, Narodne banke Srbije i Poreske uprave.

Prema statistici Ministarstva pravde, od početka rada sistema korisnici su poslali 4.000.000 upita elektronskim putem. Tako se ubrzava prosečno trajanje sudskog postupka za otprilike od 3 do 6 meseci.

Aplikacija „ProNep” – Aplikacija „ProNep” od 2018. godine služi za dostavljanje podataka i isprava od javnog beležnika do katastra, a od 2020. godine i do nadležnih poreskih organa čime je uspostavljen sistem „jedinstvenog šaltera” za postupke povodom prometa nepokretnosti. Informacioni sistem „ProNep” uspostavljen je da bi pojednostavio proceduru i uštedeo vreme i novac u administrativnim procedurama koje se sprovode prilikom prenosa prava svojine, a naročito kupovine, prodaje, poklanjanja nepokretnosti, zatim sprovedenih ostavinskih postupaka i dr.

Sistem za elektronsku komunikaciju sa Upravnim sudom – „e-Sud” – U 2018. godini otpočelo je funkcionisanje sistema „e-Sud” koji je dostupan putem interneta, a omogućava svim stranama, i advokatima i građanima, da upravni spor vode u potpunosti elektronski. Plan da se u narednom periodu u „e-Sud” uključe i privredni sudovi, a potom sudovi opšte nadležnosti. Za građane i advokate taj sistem zapravo znači da sud radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, kao i da ne moraju da fizički dolaze u zgradu suda kako bi predali pismeno ili vršili pregled spisa predmeta – sve im je dostupno putem interneta.

Elektronska oglasna tabla – e-Tabla – Elektronska oglasna tabla je 1. januara 2020. godine puštena u rad za postupke izvršenja i građanima omogućava brz i lak uvid putem interneta u jedinstvenu oglasnu tablu u postupcima izvršenja. Na e-Tabli građani i pravna lica sada mogu da pronađu sva pismena iz izvršnog postupka, koja im nisu uspešno uručena lično od strane suda ili javnog izvršitelja.

e-Aukcija u postupku prinudne prodaje nepokretnosti – U 2020. godine planira se puštanje u rad sistema „e-Aukcija” za sprovođenje postupka javne prodaje stvari u izvršnom postupku putem licitiranja na internetu, kojim se osigurava transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku.

Centralni sistem za upravljanje predmetima – SAPO (Standard Application for Prosecution Offices) i SAPA (Standard Application for Prison Administration) – U cilju unapređenja efikasnosti i transparentnosti javnog tužilaštva i uprave za zavodske sankcije u Republici Srbiji implementiran je informacioni sistem za upravljanje predmetima – SAPO koji, još uvek, nije implementiran u svim tužilaštvima, s tim da Ministarstvo pravde uz pomoć sredstava Evropske unije kroz projekat IPA 2015 sprovodi implementaciju SAPO softvera i u preostala javna tužilaštva. SAPO softver omogućava upravljanje predmetima koje pokriva ceo tok i ciklus predmeta, od podnošenja inicijalnog akta do konačne odluke i arhiviranja. Takođe, kroz isti projekat sprovodi se implementacija i SAPA (Standard Application for Prison Administration) sistema u svim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

ePlaćanje – Ministarstvo pravde je, zajedno sa Kancelarijom za IT i e-Upravu, uspostavilo sistem koji građanima, pravnim licima, ali i stranim fizičkim licima, daje mogućnost da svoje prekršajne kazne, koje se nalaze u Registru neplaćenih kazni i drugih novčanih iznosa, izmire elektronskim plaćanjem, odnosno preko Interneta.

Softvera za upravljanje predmetima i sadržajima – LURIS – Luris je aplikacija za upravljanje predmetima međunarodne pravne pomoći koja omogućava upravljanje predmetima i obuhvata celokupan tok i životni ciklus predmeta, od prijema zamolnice do izrade finalnog izlaznog dokumenta i arhiviranja.

Da bi se dalje unapređivali e-servisi unutar pravosuđa, čime bi se obezbedio pristup pravdi, povećanje kvaliteta postupanja i odlučivanja, efikasno upravljanje predmetima, statističko praćenje i izveštavanje o radu pravosuđa i transparentnost rada pravosudnih organa, predviđene su reformske mere koje se sprovode Strategijom razvoja pravosuđa.

E-OBRAZOVANJE – Koliko je digitalizacija važna u oblasti obrazovanja govori i činjenica da u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja postoji Sektor za digitalizaciju u prosveti i nauci i u prethodnom periodu preduzimane su aktivnosti na stvaranju preduslova za digitalizaciju, prvenstveno kroz obezbeđivanje IKT opreme za osnovne i srednje škole za korišćenje elektronskih obrazovnih sistema tako da je uspostavljeno 10.000 digitalnih učionica.

Projekat „Povezane škole” – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija opremilo je 550 osnovnih i srednjih škola bežičnom računarskom mrežom i ova aktivnost se nastavlja u okviru projekta „Povezane škole”, čime se će pouzdan i siguran internet pristup biti obezbeđen u svim nastavnim i administrativnim prostorijama odnosno svakom učesniku sistema obrazovanja.

esDnevnik – Servis esDnevnik je kreiran i uspostavljen za sve osnovne i srednje škole u Republici Srbiji uz prethodno sprovedene odgovarajuće obuke zaposlenih u školama neophodne za ispravno i bezbedno korišćenje esDnevnika, a koji ujedno omogućava roditeljima/drugim zakonskim zastupnicima učenika uvid u postignuća učenika elektronskim putem korišćenjem modula „moj.esDnevnik”.

Servis eUčenje – u Okviru servisa eUčenje kreirano je 13 onlajn kurseva sa raspoloživom stručnom literaturom za podršku realizaciji nastave u 53 IT odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku uspostavljenih u gimnazijama u Republici Srbiji. Kursevi su postavljeni na onlajn platformu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja je javno dostupna, a ovi materijali pokrivaju nastavne sadržaje koje učenici izučavaju u I, II i III razredu gimnazije.

eUpis – U saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu uspostavljeni su servisi koji omogućavaju elektronski upis učenika u prvi razred osnovne škole i prvi razred srednje škole.

JISP – U cilju stvaranja osnove za efikasnije planiranje i upravljanje resursima i praćenje aktivnosti u obrazovnom sistemu na svim nivoima započete su aktivnosti na uspostavljanju Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP).

U narednom periodu nastavljaju se brojne aktivnosti na digitalizaciji u oblasti obrazovanja koje će biti razrađene i definisane budućom Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja i nauke do 2030. godine i Akcionim planom za sprovođenje programa Vlade, a koje se tiče razvoja i primene Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, unapređenja infrastrukture obrazovnih ustanova iz informaciono-komunikacione tehnologije, unapređenja digitalnih kapaciteta ustanova u douniverzitetskom obrazovanju, unapređivanja digitalnih kompetencija zaposlenih u obrazovanju, implementacije i promovisanja inovativnih pedagoških pristupa koji podrazumevaju integraciju IKT-a u proces nastave i učenja, uspostavljanja sistema kontinuiranog praćenja razvoja digitalnog obrazovanja, razvoja digitalne kompetencije učenika, uspostavljanje digitalnog okruženja za razvoj otvorenih obrazovnih resursa, digitalnih servisa i materijala za podršku nastavi i učenju.

E-ZDRAVLJE – Jedan od glavnih prioriteta Vlade predstavlja i digitalizacija zdravstvenog sistema, budući da je zdravstveni sistem prepoznat kao jedan od najkompleksnijih i najvažnijih sistema što se naročito pokazalo tokom pandemije COVID 19.

U prethodnom periodu realizovane su mnoge aktivnosti na digitalizacija ovoj oblasti, kao što su:

Elektronski recept – Elektronski recept je u martu 2019. godine uveden u primenu u svim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, u ustanovama sekundarnog odnosno tercijarnog nivoa, odnosno tamo gde je zakonom preneta nadležnost sa izabranog lekara na lekara specijalistu, kao i u ustanovama socijalne zaštite. Uz elektronski recept uvedena je i eTerapija, odnosno mogućnost da se hroničnom bolesniku da terapija od 2-6 meseci shodno njegovom zdravstvenom stanju, čime je smanjen odlazak kod lekara i u apoteke.

Nacionalna medicinska platforma za preventivu i dijagnostiku (eRadiologija) – Ministarstvo zdravlja je kroz projekat Nacionalne platforme za preventivu i dijagnostiku obezbedilo implementaciju centralnog radiološkog informacionog sistema kojim se, gde je moguće, uvezuju svi dijagnostički uređaji i omogućava da slika bude dostupna radiologu, izabranom lekaru i pacijentu u formi elektronskog kartona što doprinosi uštedi u pogledu razvijanja filmova i povećanju produktivnosti rada.

Portal za pacijente e-Zdravlje – Portal e-Zdravlje Ministarstva zdravlja namenjen je pacijentima kako bi imali uvid u sve svoje medicinske podatke (izveštaje, recepte, radiološku sliku i dr.) imali mogućnost zakazivanja pregleda, komunikaciju sa lekarom (video poziv), informacija o PSR testu, kao i informacija o izvršenoj vakcinaciji na COVID 19.

Pored navedenog u planu je završetak započetih aktivnosti i to:

Elektronski zdravstveni karton – Elektronski zdravstveni karton koji omogućuje razmenu svih zdravstvenih podataka vezano za pacijente po vertikali zdravstvene mreže i omogućuje lekaru na uvid svu medicinsku dokumentaciju pacijenta i njegova produkcija se očekuje u junu 2021. godine.

E-POS – Sistem za elektronsku prijavu smrti u okviru koga se podaci dostavljaju matičaru radi upisa u knjigu umrlih i Institutu za javno zdravlja Batut i Republičkog zavodu za statistiku.

E-Bolovanje

Proširenje elektronskog recepta na medicinsko tehnička pomagala

Platforma za telefonske konsultacije lekara i pacijenta

Vlada je formirala takođe Koordinaciono telo za digitalizaciju zdravstvenog sistema, a u cilju strateškog pristupa razvoju e-Zdravstva. Zadatak ovog tela je da radi na izradi Nacionalnog programa razvoja e-Zdravstva sa akcionim planom, unapređenju zakonskog okvira i uvođenju savremenih tehnoloških rešenja u ovaj resor.

E-KULTURA – Predlogom strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine prepoznata je važnost digitalizacije u kulturi i shodno tome definisan je poseban cilj „Digitalizacija u kulturi” kroz čiju realizaciju bi trebalo da se sistemski uredi proces digitalizacije kulturnog nasleđa i ojačaju resursi ustanova kulture za sprovođenje ovog procesa. Posebna pažnja će se posvetiti digitalizaciji arhiva i izradi e-arhiva, unapređenju rada jedinstvenih softverskih rešenja u kulturi – zaštiti kulturnih dobara, ali i oblasti savremenog stvaralaštva.

U prethodnom periodu su se realizovale aktivnosti na digitalizaciji:

– Sve četiri oblasti kulture, biblioteke, muzeji (galerije), arhivi i zavodi za zaštitu spomenika imaju u upotrebi jedinstvena softverska rešenja kroz koje se vodi dokumentacija o građi i kulturnim dobrima;

– Izrađen je Pretraživač kulturnog nasleđa koji agregira podatke iz sve četiri baze jedinstvenih softverskih rešenja i prezentuje ih široj javnosti;

– U saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom razvijena je mapa ustanova kulture i spomenika kulture koji su vidljivi na Geoportalu Srbije;

– U saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i AMRES-om kontinuirano se sprovodi povezivanje ustanova kulture na AMRES mrežu;

– U završnoj fazi je izrada informacionog sistema za vođenje objedinjene terenske arheološke dokumentacije;

– Izrađen i postavljen prvi set podataka u mapi arheoloških lokaliteta Republike Srbije;

– U saradnji sa Ministarstvom pravde, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom finansija – Uprava carine radi se na izradi elektronskog registra podataka u vezi sa otuđenim i nestalim umetničko-istorijskim predmetima;

– U izradi je Predlog uredbe o jedinstvenim tehničko-tehnološkim zahtevima i procedurama za čuvanje i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala u elektronskom obliku;

– Razvijena aplikacija „eMuzej” koja doprinosi modernizaciji prezentacije sadržaja, povezuje škole i muzeje, a svoju osnovnu primenu ima u obrazovanju i nastavnim jedinicama.

Cilj Strateških prioriteta razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine u domenu digitalizacije odnosi se na nivelisanja trenutnog raskoraka u nabavci i upotrebi savremene informacione i komunikacione tehnologije, na osposobljavanju zaposlenih u ustanovama kulture i prepoznavanju stvarnih potreba za digitalizacijom kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva.

Ovaj cilj se realizuje kroz:

1) Normativna akta u okviru digitalizacije koja uređuje obaveze i nadležnosti ustanova kulture i učesnika u procesu digitalizacije:

– Uredba o jedinstvenim tehničko-tehnološkim zahtevima i procedurama za čuvanje i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala koja će definisati procedure za e-arhiviranje i trajno čuvanje elektronskog dokumenta, formiranje e-arhiva i usklađivanje procesa digitalizacije arhivske građe i postojećeg Jedinstvenog softverskog rešenja u arhivima (ARHIS) sa e-arhivom,

– Smernice za digitalizaciju kulturnog nasleđa Republike Srbije imaju za cilj da definišu tehničke standarde i metapodatke za jednoobrazno i interoperabilno sprovođenje procesa digitalizacije kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. Usvajanjem i sprovođenjem Smernica obezbediće se uniformnost u radu u ustanovama zaštite u procesu digitalizacije,

– U planu je da se donese Akt o bezbednosti IKT sistema u ustanovama kulture kojim bi bile obuhvaćene sve mere zaštite predviđene Zakonom o informacionoj bezbednosti. Model je potrebno prilagoditi u skladu sa specifičnostima i definisati stvarno stanje bezbednosti sistema, kao i uskladiti trenutno stanje sa preporukama i standardima predviđenim Zakonom i uredbama;

2) Uvođenje i razvoj novih servisa na platformi veštačke inteligencije koji nalaze svoje oblike upotrebe nad setovima podataka kojim raspolažu baze Jedinstvenih softverskih rešenja u oblasti kulture;

3) Umrežavanje postojećih, razvoj i nadogradnja jedinstvenih softverskih rešenja namenjenih muzejima, arhivima, bibliotekama i zavodima za zaštitu spomenika kulture;

4) Jačanje kapaciteta ustanova kulture u procesu digitalizacije kroz nabavku savremene tehničke opreme i angažovanje ljudi na poslovima digitalizacije.

1.4.2 E-poslovanje, e-trgovina i e-turizam

E-POSLOVANJE – Osnov za razvoj sveobuhvatnijeg i masovnijeg elektronskog poslovanja u Republici Srbiji stvoren je donošenjem Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i donošenjem Zakona o elektronskoj upravi. Ova dva zakona regulišu osnovne institute koji omogućuju elektronsko poslovanje između organa javne vlasti, građana i privrede.

Elektronski dokument – Zakon predviđa da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga i pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku. To je veoma važna odredba, jer u vidu načela obezbeđuje da se elektronski dokumenti priznaju kao i papirni. Značaj ove odredbe je i u tome što iz nje proizilazi da se pod pisanom formom dokumenta podrazumeva kako papirni, tako i elektronski oblik dokumenta.

Zakonom je takođe predviđena digitalizacija papirnog dokumenta kojom se omogućava da takav akt ima istu dokaznu snagu kao original, odnosno predviđa slučajeve digitalizacije akta od strane donosioca akta, notara, lica koje je posebnim zakonom određeno za digitalizaciju i predviđa digitalizaciju u postupku pred organom javne vlasti.

Ova zakonska rešenja omogućavaju da se postupci pred organima javne vlasti umesto u papirnom realizuju u elektronskom obliku, što utiče na smanjenje upotrebe dokumenata u papirnom obliku, veću pristupačnost dokumenata, kao i lakše pretraživanje i korišćenje dokumenata, a što kao konačan rezultat imam smanjenje troškova koji se odnose na papir i arhiviranje.

Međutim, iako su stvoreni zakonski uslovi za širu primenu elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog poslovanja, osnovu upitnika koji je prosleđen svim ministarstvima, a na koji su odgovor dala 11 ministarstava utvrđeno je da je nivo elektronske komunikacije sa strankama na relativno nižem nivou. Naime, sedam ministarstava poseduju elektronsku adresu za podnošenje elektronskih podnesaka, dok četiri ministarstva nemaju takvu adresu, sedam ministarstava pruža elektronske usluge, dok ih tri ministarstva ne pružaju. Takođe je utvrđeno da dva ministarstva primenjuju čl. 11. i 12. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama o poverenja u elektronskom poslovanju kojom se uređuje digitalizacija papirnog dokumenta i skoro potpuni prelazak na elektronsku komunikaciju i rad sa elektronskim dokumentima.

Elektronska identifikacija – Zakon uređuje i elektronsku identifikaciju, odnosno postupak korišćenja ličnih identifikacionih podataka koji omogućavaju fizičkim ili pravnim licima da pristupe elektronskim uslugama.

Na osnovu zakona uspostavljen je i Registar šema elektronske identifikacije, i do sada su prijavljene dve šema od strane Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Zakon je predvideo tri nivoa pouzdanosti šema elektronske identifikacije i veoma je značajno da se prijavi što veći broj šema u Registar budući da se ove šeme mogu koristiti u komunikaciji sa organima javne vlasti, jer šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti zamenjuje potpis stranke na podnesku, što ne isključuje korišćenje i drugih nivoa pouzdanosti u slučajevima kada su niži nivoi pouzdanosti propisani za upotrebu od strane organa javne vlasti.

Kvalifikovane usluge od poverenja – Pre stupanja na snagu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, u Republici Srbiji su se pružale usluge kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog vremenskog žiga. Donošenjem novog zakona regulisana je upotreba i drugih usluga od poverenja, koje mogu da se koriste i garantuju verodostojnost i integritet podataka u daleko širem opsegu elektronskog poslovanja, kao što su elektronski pečat, elektronska dostava, elektronska arhiva, autentikacija vebsajta, potpisivanje u klaudu i dr.

Naime, u Republici Srbiji postoji sedam pružalaca usluga od poverenja, s tim da su uglavnom pružali usluge izdavanja kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog vremenskog žiga.

Kvalifikovane usluge od poverenja, zasnivaju se na tome da pružalac usluge garantuje verodostojnost i integritet pojedinih podataka koji u elektronskom poslovanju nastaju u različitim pravnim poslovima i transakcijama. U elektronskom poslovanju je veoma važno da postoji pouzdanje u verodostojnost pojedinih podataka, kako bi se na minimum sveli rizici od zloupotrebe i narušavanja integriteta dokumenata, zbog čega postoje kvalifikovane usluge od poverenja kojima zakon daje najveće pravne garancije, imajući u vidu tehničke, bezbednosne i organizacione uslove visokog nivoa pod kojima moraju da se pružaju. S obzirom da se za sada ove usluge pretežno odnose na elektronski potpis i vremenski žig, od izuzetnog je značaja da i nove usluge od poverenja zažive u praksi, posebno potpisivanje u klaudu i kvalifikovana usluga elektronske dostave.

Zaključno sa februarom 2021. godine ukupno je izdato preko 650 hiljada važećih kvalifikovanih elektronskih sertifikata, a do sada je izdato oko 850 hiljada sertifikata. Da bi ovaj broj bio veći potrebno je, sa jedne strane popularisati upotrebu sertifikata, ali i omogućavati što veći broj elektronskih usluga koje mogu da se koriste putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Očekuje se da će korišćenje potpisa u klaudu doprineti omasovljavanju korišćenja potpisa, jer omogućava lakši pristup uslugama putem mobilnih telefona, za razliku od dosadašnjih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa koja su za mnoge korisnike bila zahtevna za instalaciju i upotrebu.

E-TRGOVINA – Zakonodavni okvir koji uređuje elektronsku trgovinu čine Zakon o trgovini („Službeni glasnik RS”, broj 52/19), Zakon o elektronskoj trgovini („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 95/13 i 52/19) i Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS”, br. 62/14, 6/16 – dr. zakon i 44/18 – dr. zakon).

Novi Zakon o trgovini donet je 2019. godine i uređuje elektronsku trgovinu u Republici Srbiji. Ovim zakonom po prvi put se uvode pojmovi „elektronske prodavnice” u kojoj trgovac prodaje svoju robu direktno potrošaču, i „onlajn platforme” koja povezuje prodavca i kupca. Takođe, Zakon po prvi put prepoznaje poslovni model prodaje „dropshiping” (koji se odavno primenjuje u praksi), a odvija tako što roba fizički ne stiže do trgovca, već se direktno od proizvođača/uvoznika šalje potrošaču. Značajna zakonska novina odnosi se na uvođenje instituta prikrivene kupovine (mystery shopper), kojim se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina neregistrovana, obavi prikrivenu kupovinu i tako obezbedi dokaz. Takođe, predviđena je mogućnost određivanja podsticajnih mera za e-trgovce, kojim se bliže uređuje aktom Vlade, u cilju razvoja elektronske trgovine i suzbijanja sive ekonomije na onlajn tržištu.

U cilju razvoja digitalne ekonomije i otklanjanja barijera u razvoju elektronske trgovine u Republici Srbiji, Vlada je donela Program za razvoj elektronske trgovine u Republici Srbiji za period 2019–2020. godine sa Akcionim planom. Ovo je prvi dokument javne politike u oblasti razvoja elektronske trgovine u Republici Srbiji za period 2019–2020. godine. Programom za razvoj elektronske trgovine u Republici Srbiji za period 2019–2020. godine utvrđuju se posebni ciljevi unapređenja elektronske trgovine na domaćem tržištu, kao i programske mere i aktivnosti čija realizacija treba da doprinese unapređenju svih segmenata u procesu onlajn naručivanja roba/usluga, kao što su plaćanje, logistika, carina, prava e-potrošača i sl., a koji su od suštinskog značaja za dalji rast i razvoj ovog oblika trgovine. Set mera i aktivnosti iz ovog programskog dokumenta doprinosi jačanju svih aktera u ekosistemu, a koje se odnose na: jačanje poverenja potrošača u e-trgovinu (medijske kampanje, vodič za potrošače, unapređenje vansudskog rešavanja sporova u e-trgovini), jačanje pozicije e-trgovaca (izrada vodiča za trgovce, podrška ženskom preduzetništvu, edukativni kursevi za trgovce), edukaciju medija, unapređenje rada kurirskih službi, promociju elektronskog plaćanja, unapređenje rada inspekcijskih organa i veće uključivanje akademske zajednice kroz jačanje saradnje u ovoj oblasti.

Donošenju ovog programa prethodilo je sveobuhvatno istraživanje sprovedeno u okviru Projekta „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji” čiji su rezultati pokazali ključne barijere na strani ponude i na strani tražnje (rezultati istraživanja su integrisani u Program u delu analize stanja u oblasti e-trgovine – ex ante analiza), te su mere i aktivnosti utvrđene Programom definisane na način da odgovore na ključne izazove i barijere na koje su rezultati istraživanja pokazali.

E-TURIZAM – Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. do 2025. godine (u daljem tekstu: Strategija razvoja turizma) usvojena u 2016. godini i u okviru analize postojećeg stanja konstatovano je da su u toku realizacije prethodne Strategije nedovoljno korišćene mogućnosti i prednosti informaciono-komunikacionih tehnologija, interneta, društvenih mreža i platformi za promociju turističke ponude Republike Srbije, kao i platforme za razvoj novih malih i srednjih preduzeća i njihovih usluga.

Shodno tome, kao ciljevi Strategije razvoja turizma navedeni su: unapređenje i usaglašavanje metodologije i procedura za prikupljanje i obradu statističkih podataka sa međunarodnim standardima i praksom na zakonski utemeljenim osnovama.

U skladu sa Strategijom razvoja turizma, ujedno imajući u vidu prioritete digitalizacije privrede Republike Srbije i dalji razvoj elektronske uprave, Zakonom o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19) je predviđeno uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), kao jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji sadrži sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja ugostiteljske, nautičke i lovnoturističke, odnosno turističke delatnosti.

Osnovni cilj uvođenja E-turiste je objedinjavanje svih podataka o pružaocima usluga smeštaja, objektima za smeštaj i ugostiteljima, skraćivanje i smanjivanje broja i troškova administrativnih procedura, unapređenje saradnje i razmene podataka nadležnih državnih institucija, unapređenje efikasnosti sistema naplate i kontrole plaćanja boravišne takse, te posledično povećanje prihoda budžeta lokalnih samouprava i budžeta Republike Srbije, smanjenje sive ekonomije i bespravnog rada (posebno fizičkih lica pružaoca usluga smeštaja), unapređenje statističkog praćenja kretanja turista, sprovođenje aktivne marketing politike i podizanje konkurentnosti turističke ponude Republike Srbije.

Realizacijom navedenih aktivnosti ostvariće se digitalizacija turizma i ugostiteljstva uvođenjem modernih tehnologija u poslovanje kako privrednih subjekata tako i javnog sektora.

1.4.3 E-građevina, e-poljoprivreda

E-GRAĐEVINA – Kada je u pitanju oblast e-građevine, u prethodnom periodu veliki pomak je napravljen u delu koji se tiče elektronskih građevinskih dozvola. Uvođenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola utemeljeno je novim Zakonom o planiranju i izgradnji, i kao takav predstavlja jedan od najvažnijih reformskih izazova. Ključni efekti uspostavljanja softvera za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola su: brže i jeftinije dobijanje dozvola i sprovođenje svih procedura oko dozvole na jednom mestu.

U toku su aktivnosti na daljem unapređenju softvera koji će omogućiti brže i lakše izdavanja e-akata za građenje na način da se uvedu nove funkcionalnosti i nadograde postojeće na osnovu iskazanih potreba korisnika sistema kao i analizi izdavanja e-akata.

Takođe u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture realizuju se brojne aktivnosti na digitalizaciji postupaka i procedura koja se tiče energetskih pasoša, prostornog planiranja i urbanizma, vodnog saobraćaja i bezbednosti plovidbe.

E-POLJOPRIVREDA – Strategijom razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine kao jedna od aktivnosti na realizaciji strateških ciljeva predviđen je razvoj svih vrsta analitičko informacionih sistema za podršku poljoprivredi, uključujući i nedostajuće delove poljoprivredne statistike, sistema javne izveštajne i prognozne službe, tržišnih informacija, registara i dr.

U Upravi za agrarna plaćanja planirana je digitalizacija procedure dodele subvencija poljoprivrednicima primenom IACS sistema. Dodela subvencija će se odvijati u skladu sa procedurama i na način definisan IASS-om – Integrisani administrativni i kontrolni sistem koji služi za dodelu, kontrolu i praćenje podsticaja u poljoprivredi (sva direktna plaćanja i plaćanja iz ruralnog razvoja koja su vezana za površinu poljoprivrednog zemljišta).

Uprava za poljoprivredno zemljište poseduje informacioni sistem koji se sastoji iz tri veb i jedne desktop (klijent-server) aplikacije. Dve veb aplikacije se koriste za izradu i realizaciju Godišnjeg programa zaštite, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta od strane svih jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije i Uprave za poljoprivredno zemljište, dok jedna aplikacija ima mogućnost javnog pristupa i službi kao i uvid u poljoprivredno zemljište u držanoj svojini. Planira se nadogradnja postojećeg informacionog sistema kako bi se zaokružili svi poslovi i procesi iz domena rada Uprave za poljoprivredno zemljište.

Planiran je takođe i projekat SCAP (Protokol sigurnosti sadržaja) koji se finansira kreditom Svetske banke.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2020. godine započeti i sprovođenje projekta PHRD Grant „Jačanje kapaciteta poljoprivrednog sektora za donošenje politika na osnovu podataka” koji će trajati tri godine, tokom kojih je planirana nabavka softvera koji će olakšati upravljanje prikupljenim podacima i proces izveštavanja u delu poljoprivredne politike i ruralnog razvoja.

1.4.4 E-rudarstvo i e-energetika

E-RUDARSTVO – Oblast rudarstva u Republici Srbiji je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike i u prethodnom periodu razvijani su informacioni sistemi o podacima u ovoj oblasti, i to:

Geološki informacioni sistem Srbije (GeolISS) – U okviru nadležnog ministarstva poslednjih desetak godina kao strateški projekat se razvijao Geološki informacioni sistem Srbije (GeolISS) koji je formiran na GIS softverskoj platformi, kao njegova posebna ekstenzija i u potpunosti je prilagođen radu korisnika, kako u smislu ažuriranja sistema novim podacima, tako i blagovremenog pribavljanja potrebnih informacija o geološkim resursima Republike Srbije. Cilj formiranja Geološkog informacionog sistema Srbije je digitalno arhiviranje geoloških podataka i informacija i obezbeđivanje savremene i efikasne informacione osnove za obavljanje svih aktivnosti vezanih za planiranja, projektovanja i odlučivanja u oblasti geologije. Korisnici ovog sistema su Geološki zavod Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike, Rudarsko geološki fakultet, a putem WEB aplikacije i sve zainteresovane institucije i građani Republike Srbije.

Planira se dalji razvoj WEB aplikacije kroz definisanje javnog, komercijalnog ili neograničenog pristupa na internetu, čime će se ova usluga komercijalizovati, ali što će doprineti povećanju upotrebne vrednost ovog sistema.

Centralni informacioni sistem za geološka istraživanja i rudarstvo (CISGIR) – Ministarstvo rudarstva i energetike je kroz projekat „IMIS – Integrated Management Information System” razvilo i implementiralo Centralni informacioni sistem za geološka istraživanja i rudarstvo CIS GIR. Projekat je razvijen na GIS softverskoj platformi kao savremeni informacioni sistem za potrebe vođenja katastra istražnih i eksploatacionih polja na teritoriji Republike Srbije. CIS GIR obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: odobrenim geološkim istraživanjima, potvrdama o rezervama, odobrenjima vezanim za eksploataciju, katastru istražnih i eksploatacionih polja, katastru ležišta i bilansa mineralnih sirovina, katastru rudarskih radova i objekata, katastru rudarskog otpada i napuštenih, saniranih i zatvorenih rudnika, arhivskoj dokumentaciji i odobrenjima, licencama i potvrdama i dr. Preko WEB GIS aplikacije koja se nalazi na veb-sajtu Ministarstva, omogućen pristup i pretraživanje podataka javnim korisnicima, čime se na transparentan način prepoznaje rad Ministarstva.

E-ENERGETIKA – Ministarstvo rudarstva i energetike pored rudarstva obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na energetiku, energetsku politiku i planiranje razvoja energetike i u toj oblasti su takođe razvijeni informacioni sistemi i to:

Centralni registar opreme pod pritiskom (CROPP) – Razvoj Centralnog registra opreme pod pritiskom započet je u 2012. godini, a pod okriljem Ministarstva rudarstva i energetike i predstava bazu podataka o opremi pod pritiskom koja uključuje podatke o izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme pod pritiskom koje sprovode imenovana tela. Na taj način Ministarstvo rudarstva i energetike, u čijem sastavu se nalazi i Inspekcija opreme pod pritiskom, imaju potpuni uvid u stanje opreme pod pritiskom na teritoriji čitave države sa tačnim karakteristikama i mestom lokacije svakog komada opreme pod pritiskom, kao i mogućnost pretrage opreme pod pritiskom na osnovu bilo kog željenog kriterijuma (npr. opština, proizvođač opreme, godina proizvodnje, vlasnik opreme, vrsta opreme pod pritiskom ili bilo koji drugi kriterijum). Prethodne godine je izvršeno povezivanje CROPP sa sistemom APR-a.

Informacioni sistemi za praćenje i sprovođenje energetskog menadžmenta (SEMIS) – SEMIS je informacioni sistem za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta kojim upravlja nadležno ministarstvo u kome se vode podaci o obavezama obveznika u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Pored toga, u sistemu se prikupljaju i čuvaju izvodi iz izveštaja o energetskim pregledima, kao i podaci o licenciranim energetskim menadžerima i licenciranim energetskim savetnicima. Istovremeno, SEMIS omogućava Ministarstvu da priprema analitičke izveštaje koji se odnose na potrošnju energije i druge parametre sistema energetskog menadžmenta.

Informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje energije i vode (ISEM) – ISEM je informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje energije i vode u javnim objektima koji služi za potrebe sistema energetskog menadžmenta i kojim upravlja nadležno ministarstvo. ISEM je namenjen prvenstveno za praćenje i analizu podataka o potrošnji i troškovima za energiju, energente i vodu u javnim zgradama u nadležnosti lokanih samouprava, pokrajina, odnosno Republike i ujedno službi za formiranje nacionalne baze o ostvarenoj potrošnji energije, energenata i vode u javnim zgradama.

Integralni Upravljački Informacioni Sistem (IMIS) – IMIS predstavlja bazu podataka koja se koristi za prikupljanje i obradu energetskih podataka koji se odnose na proizvodnju, uvoz, izvoz i potrošnju energije i energenata na teritoriji Republike Srbije i služi kao osnova za izradu dokumenta Energetski bilans Republike Srbije. Podaci se prikupljaju elektronski na mesečnom i godišnjem nivou od energetskih subjekata koji se bave delatnostima iz oblasti električne energije, toplotne energije, obnovljivih izvora energije, uglja, nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa. Takođe se koristi i za izradu mesečnih Izveštaja za potrebe izveštavanja Republičkog zavoda za statistiku ka Eurostatu saglasno regulativi EU o energetskoj statistici 1099/2008.

Informaciono sistem za praćenje i proveru ostvarenih ušteda finalne energije – MVP (monitoring and verification platform) je informaciono sistem za sistemsko praćenje ušteda energije kao rezultat sprovođenja planova i programa iz oblasti energetske efikasnosti u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Aplikacija je namenjena za onlajn unos podataka iz projekata po merama energetske efikasnosti i automatskog proračuna uštede energije, emisija CO2 i investicija od strane jedinica lokalne samouprave i javnih institucija i preduzeća.

1.5 IKT sektor

Industrija informaciono-komunikacionih tehnologija pored toga što predstavlja najbrži rastući sektor u poslednjih deset godina, kao svoju glavnu karakteristiku ima primenljivost u svim drugim sektorima.

Osnovne karakteristike ove oblasti prikazane su u brošuri Privredne komore Srbije, Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo „E-bilten”4 i odnose se na zaposlenost, zaradu, spoljnotrgovinsku razmenu i strane direktne investicije.

Trendovi koji se odnose na broj IT preduzeća, kapital IT srpske industrije, izvoz kompjuterskih usluga i Start-apovi stanje i perspektive u ovoj oblasti preuzeti su iz istraživanja „Razvoj industrije informacionih tehnologija”.5

Zaposlenost – Ukupan broj zaposlenih u delatnostima elektronskih komunikacija i informacionog društva, prema podacima RZS, u trećem kvartalu 2020. godine je iznosio 94.105, što predstavlja porast od 9,5% u odnosu na isti kvartal 2019. godine. Zaposleni u sektoru elektronskih komunikacija i informacionog društva čine 4,4% ukupne zaposlenosti. Posmatrano po delatnostima, najviše zaposlenih je bilo u delatnosti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanim delatnostima (36.430), gde je zabeležen rast od 13,7%. Veliki broj zaposlenih registrovan je i u poštanskim aktivnostima (18.239) i telekomunikacijama (16.017). Najmanji broj zaposlenih registrovan je u informaciono uslužnim delatnostima, u kojima radi najmanji broj zaposlenih (4.470), a međugodišnji rast zaposlenosti iznosi 20,3%. (izvor: E-Bilten Privredne komore Srbije).

Zarada – U periodu januar–oktobar 2020. godine najviša prosečna zarada ostvarena je u delatnosti računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti u iznosu od 212.093 dinara (158,5% veća u odnosu na republički prosek) i u oblasti telekomunikacija 126.226 dinara (53,8% veća u odnosu na prosek u Republici Srbiji). Najniža prosečna zarada zabeležena je u kockanju i klađenju i iznosi 63.703 dinara, što je 22,4% ispod republičkog proseka, gde je ujedno ostvaren i najmanji međugodišnji rast zarade od 3,1%, a u istom periodu zarade su u navedenoj oblasti realno porasle za 1,5%. (izvor: E-Bilten Privredne komore Srbije).

Spoljnotrgovinska razmena – Prema podacima NBS, u toku 2020. godine, od izvoza telekomunikacionih, kompjuterskih, informacionih i poštanskih usluga ostvareno je oko 1,5 milijarde evra prihoda (identičan iznos kao i u istom periodu 2019. godine), od čega je 91,4% prihoda realizovano od izvoza kompjuterskih usluga (oko 1,3 milijarde evra), a 6,7% od izvoza usluga telekomunikacija (96,7 miliona evra). Na strani uvoza takođe dominiraju kompjuterske usluge (75,7%, odnosno 409,0 milion evra), a ukupna vrednost ostvarenog uvoza telekomunikacionih, kompjuterskih, informacionih i poštanskih usluga iznosila je u navedenom periodu 540,6 miliona evra. Zabeležen je suficit od 909,4 miliona evra (u odnosu na 2019. godinu rast od 14,2%). Prema podacima RZS, izvoz računara, komunikacione opreme i softvera u 2020. godini iznosio je 108,9 miliona evra, dok je uvoz iznosio 648,4 miliona evra, te je pokrivenost uvoza izvozom bila 16,8%.

Strane direktne investicije – Prema preliminarnim podacima NBS, u toku 2020. godine, ukupan neto priliv SDI u Republiku Srbiju, po osnovu ulaganja nerezidenata, iznosio je 3.014,2 miliona evra. U 2020. godini u Sektor Informisanje i komunikacije ostvaren je neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 41,8 miliona evra, istovremeno u delatnosti Proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda uloženo je 10,8 miliona evra. (izvor: Narodna banka Srbije).

Broj IT preduzeća – U 2018. godini u Srbiji je bilo 2.349 aktivnih preduzeća čiji je pojedinačni godišnji prihod veći od milion dinara. Posmatrano po delatnosti najviše je programerskih preduzeća (1.483), što je 63% ukupnog broja. Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 77,9%. Sa druge strane, samo 11 preduzeća je u klasi velikih (sa više od 250 zaposlenih).

U odnosu na 2011. godinu ukupan broj aktivnih informatičkih preduzeća u 2018. porastao je za skoro 700. Registruje se preko 200 novih preduzeća godišnje, posao započinje polovina (oko 100), a oko 50 će izaći iz IT-a ili će biti likvidirana zbog bankrotstva ili spajanja. Nova preduzeća će nastajati na novim idejama, inovacijama, iz inkubatora i sl.

Praktično, može da se kaže da kompletna vitalnost IT industrije potiče od programerskih preduzeća. Sa rastom iz godine u godinu, dostignut je broj od 1.483 aktivne firme, što je sada 63% ukupnog broja – znatno više od 32% od ukupnog broja koliko ih je bilo u 2011. godini. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

Kapital srpske IT industrije – U 2018. godini, IT industrija raspolaže sa 674 miliona evra vlastitog kapitala i beleži godišnji rast od 16,0%. Drugu godinu zaredom kapital IT industrije raste dvocifrenom stopom. Takođe, u poređenju sa 2006. godinom, kada je sopstveni kapital iznosio oko 150 miliona evra, srpska IT industrija sada vredi 4 puta više. Ovaj trend dodatno pokreće strani kapital koji je uveliko ušao na srpsku informatičku scenu. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

––––––––

4 E-bilten IV kvartal 2020, Privredna komora Srbije, Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo

5 Razvoj industrije informacionih tehnologija, avgust 2019; Milovan Matijević, Mineco Computers

Preduzeća koja se bave programiranjem raspolažu najvećim kapitalom, preko 376 miliona evra, što je 56% ukupnog kapitala IT industrije. Sa velikim zaostatkom (173 miliona; 26%) sledi sektor IT usluga.

Među najvećih 100 IT preduzeća, skoro polovina je u stranom vlasništvu. Kroz strana preduzeća u srpski IT dolaze internacionalni standardi, ali ovim se nameće i neophodnost prilagođavanja i na neki način lokalizacije stranih IT kompanija ukoliko žele da budu uspešne na srpskom IT tržištu. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

Izvoz kompjuterskih usluga – Kompjuterske usluge se na globalnom nivou koriste kao indikator za međunarodno poređenje država i nivoa njihovog tehnološkog razvoja. Domaće tržište IT usluga (u Republici Srbiji) raste godišnjom stopom nešto višom od 10%, sa druge strane izvoz kompjuterskih usluga raste više od 30% na godišnjem nivou. Na ovaj način se popravlja slika o Republici Srbiji od zemlje sa jeftinom radnom snagom ka zemlji sa kvalitetnim ljudskim kapitalom. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, izvoz kompjuterskih usluga u svetu u periodu 2014-2017 povećavao se prosečnom godišnjom stopom od 10% odsto i u 2017. je dostigao 300 milijardi evra. Republika Srbija je u 2014. godini zauzimala 40 poziciju, dok se prema podacima za 2016. popela na 38, procenjuje se da je u 2017. godini dodatno napredovala za jednu ili dve pozicije. U poređenju sa zemljama u okruženju, prema vrednosti izvoza kompjuterskih usluga, od nas su bolje rangirane Rumunija, Mađarska i Bugarska, dok je u odnosu na sve ostale manje komšije Republika Srbija bolje rangirana.

Udeo Republike Srbije u izvozu IT usluga je oko 0,3% globalnog izvoza i ima prostora za dalji rast, ali za to su potrebni IT stručnjaci koji nedostaju. Na primer, da bi se dostiglo 2 milijarde evra izvoza IT usluga, prema sadašnjem modelu rada potrebno je dodatnih 30.000 IT stručnjaka. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

Start-apovi stanje i perspektive – Kada su u pitanju startapovi može se reći da „startap virus” počinje da se širi i Republikom Srbijom, što ilustruju i podaci da je u 2015. godini osnovano 188 programerskih preduzeća, već u 2017. godini osniva se znatno veći broj (253), u 2018. osnovano je 281, tako da sa velikom verovatnoćom možemo da očekujemo u 2019. godini rekordnih preko 300 novoosnovanih programerskih firmi. Većina novih firmi je usmerena na globalno tržište. Međutim, da se posao ne započinje baš tako lako, pokazuje i to da je od 749 programerskih firmi, koliko ih je osnovano u periodu od 2016. do 2018. godine, njih 311 i dalje je bez zaposlenih i prihoda. Kada se razmatraju uslovi za rast, još je bitniji pokazatelj da za najveći broj domaćih IT firmi razvijanje biznisa od startapa do velike kompanije traje duže od decenije. Godišnje, u proseku oko desetak mikrofirmi preraste u mala preduzeća, tri mala postaju preduzeća srednje veličine, dok samo jedno srednje uspeva da postane velika kompanija sa 250 i više zaposlenih. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

Izazovi – Može se zaključiti da Republika Srbija predstavlja dobru osnovu za pokretanje posla u IT industriji jer ima kvalitetnu radnu snagu koja, međutim, može obezbediti rast domaćih kompanija samo do određenog nivoa. S druge strane, stranci dolaze na ovo tržište pre svega zbog kvalitetnih IT kadrova, a sve druge izvore rasta obezbeđuju van Republike Srbije.

Zato, na ovdašnjem tržištu najveća borba među IT kompanijama se odvija oko privlačenja odgovarajućih radnika – do pre godinu ili dve nadmetale su se za najbolje stručnjake, a sada za najbolje praktikante dok su još na studijama jer je tražnja za kadrovima daleko veća od ponude. U takvoj situaciji, visina zarada postaje glavna „konkurentska prednost” poslodavaca, a na tom terenu od kvaliteta je presudniji kapacitet, koji je uvek na strani internacionalinih kompanija. Tu leži i odgovor zašto domaće IT firme rastu sporije od onih u stranom vlasništvu, koje dodatno sa sobom donose i internacionalno tržište i gotova ili polugotova rešenja. Produktivnost stranaca teži ka maksimumu, a troškovi ka minimumu, dok se lanac dodate vrednosti u njihovom poslovanju uglavnom nalazi van Republike Srbije. (izvor: Istraživanje „Razvoj industrije informacionih tehnologija”).

1.6 Informaciona bezbednost

Sa razvojem novih tehnologija i usluga koje se u sve većem broju pružaju elektronskim putem javlja se i sve veća potreba za podizanjem nivoa informacione bezbednosti. Pojam informacione bezbednosti u našoj legislativi primarno je bio usmeren na informacionu bezbednost IKT sistema od posebnog značaja u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti, međutim sve više postaje važan segment kako za građane tako i za privredu, a svest o njenoj važnosti se sve više povećava. Međutim, rizici informacione bezbednosti postoje kako na strani države odnosno IKT sistema od posebnog značaja, tako i na strani građana i privrede koji su prvi na udaru visokotehnološkog kriminala.

1.6.1 Informaciona bezbednost građana

Istraživanje RZS u delu „Poverenje, sigurnost i privatnost” prikazuje podatke koji se odnose na informacionu bezbednost građana, odnosno rizike i pretnje kojima su bili izloženi.6

––––––––

6 Izvor za podatke o e-veštinama je publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2019.” https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G201916014.pdf

U okviru istraživanja postavljena su četiri pitanja i to:

Analiza podataka iz istraživanja pokazuje da je izuzetno mali broj lica doživelo probleme u vezi sa bezbednošću korišćenjem interneta i da je najveći procenat onih koji su dobili prevarne poruke (8,1%) i onih koji su bili preusmereni na lažne veb-stranice. Procenat onih kojima je ukraden identitet, koji su primili lažne poruke ili bili preusmereni na lažne veb-stranice izjasnilo se da je zbog toga imalo finansijske gubite u procentu od 6,5%.

Dalje, usled zabrinutosti za bezbednost 17,5% ispitanika se izjasnilo da nije naručivalo ili kupovalo dobra ili usluge putem interneta, 16,8% zbog toga nije koristilo internet bankarstvo i 16,6% nije pružalo lične informacije društvenim ili profesionalnim mrežama.

Kada je u pitanju pravljenje rezervnih kopija fajlova 56,9% ne pravi rezervne kopije, dok ih 42,3% pravi automatski ili ručno.

Uzimajući u obzir navedene podatke može se zaključiti da postoji dosta veliki prostor za podizanje svesti građana o informacionoj bezbednosti. Naime, podizanje svesti o rizicima i načinima zaštite je važno kako bi se kroz to podigao nivo znanja i podstakla upotreba IKT, elektronskih usluga, internet bankarstva, elektronske trgovine i dr. Ujedno se nameće i zaključak da postoji jasna korelacija između digitalnih kompetencija i informacione bezbednosti i neophodnost da se podiže nivo svesti i znanja o njima.

Informaciona bezbednost dece – Informaciona bezbednost dece u Republici Srbiji prvobitno je bila regulisana Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: Uredba), s tim da je izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti ova materija regulisana i navedenim zakonom.

Zakon i Uredba uređuju mere za bezbednost i zaštitu dece na internetu koje se sprovode kroz aktivnosti Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu (u daljem tekstu: Nacionalni kontakt centar).

Nacionalni kontakt centar ima ključnu ulogu prvenstveno u prevenciji i podizanju nivoa svesti i znanja o prednostima i rizicima korišćenja interneta i načinima bezbednog korišćenja interneta. Preventivne mere za bezbednost i zaštitu dece na internetu se sprovode kroz edukacije i informisanje dece, roditelja i nastavnika koju pruža Nacionalni kontakt centar, ali i u saradnji sa nadležnim organima i institucijama, školama, medijima, civilnim i privatnim sektorom, akademskom zajednicom, istaknutim pojedincima u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativne industrije i drugim zainteresovanim subjektima.

Zaključno sa 31. decembrom 2020. godine edukatori Nacionalnog kontakt centra su sproveli 394 prezentacije u osnovnim školama za decu i roditelje, kojima je prisustvovalo 14.667 učenika i 5.074 roditelja i 12 edukativnih radionica u srednjim školama za učenike prve i druge godine srednjih škola. Od oktobra 2020. održana su i 5 vebinara/obuke za učitelje, kojima je prisustvovalo 190 učitelja.

Na podizanju svesti o rizicima korišćenja interneta kao izuzetno dobar način pokazala se medijska kampanja koju Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kontinuirano sprovodi sa javnim medijskim servisom koja na zanimljiv, ali i poučan način temu bezbednosti predstavlja deci, kao i njihovim roditeljima.

Pored prevencije, Nacionalni kontakt centar predstavlja mesto za prijavu ugrožavanja bezbednosti na internetu, koje se potom u zavisnosti od vrste ugroženosti prava i interesa deteta prosleđuju relevantnim institucijama: Ministarstvu unutrašnjih poslova, Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, centrima za socijalni rad i domovima zdravlja.

Zaključno sa decembrom 2020. godine, ukupna komunikacija registrovana u Nacionalnom kontakt centru putem telefonskih poziva, mail-ova, prijava putem sajta i društvenih mreža od osnivanja, iznosi – 20.050.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenulo je 2016. godine školsku kampanju „IT karavan” koja promoviše prednosti upotrebe interneta i novih tehnologija u obrazovanju i upozorava na opasnosti koje se kriju usled njihove nepravilne i neusmerene upotrebe. „IT karavan” je pokrenut u okviru platforme za razvoj informacionog društva pod sloganom „Pametno i bezbedno – Smart and Safe”. Kampanja je sprovedena četiri godine za redom, u okviru koje su održana predavanja, prezentacije, predstave i takmičenja, za učenike petog i šestog razreda, iz 83 osnovne škole iz svih gradova u Republici Srbiji. Održane su i radionice iz programiranja i robotike, a đacima su deljeni edukativni materijali kao što su brošure i lifleti sa informacijama i upozorenjima o onlajn opasnostima. U programima je neposredno učestovalo više od 13.000 đaka, dok su direktne prenose programa na internetu u 2018. godini pratili đaci iz 800 škola, a u predselekcionom kvizu 2019. godine takmičilo se još 1.135 učenika. U okviru kampanje održana su i predavanja za roditelje, a pored dešavanja u školama i kulturnim i sportskim centrima, tehnološkim habovima, kao i u Istraživačkoj stanici Petnica, sprovodile su se i promotivne akcije na gradskim trgovima i drugim javnim mestima namenjene svim građanima.

Sveobuhvatni pristup temi informacione bezbednosti dece koji podrazumeva regulisanje ove oblasti zakonom i uredbom, uspostavljanje mehanizma za preduzimanje preventivnih mera, kao i prepoznavanje ključnih aktera u ovoj oblasti je primenjen u Republici Srbiji i pokazao sa kao veoma zadovoljavajući, s tim da je radi daljeg unapređenja ove oblasti potrebno dodatno unaprediti kapacitete zaposlenih u Nacionalnom kontakt centru, pospešiti saradnju između relevantnih institucija, kao i sprovesti obuke za zaposlene u tim institucijama.

1.6.2 Informaciona bezbednost privrede

Kada je u pitanju informaciona bezbednost privrede, potrebno je naglasiti da u ovoj grupi postoje oni koji su tzv. IKT sistemi od posebnog značaja i koji u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti imaju obavezu primene mera zaštite kako bi informacionu bezbednost svojih sistema održali na adekvatnom nivou i smanjili rizik od incidenata, ali i oni koji nisu obveznici tog Zakona, te je samim tim pitanje informacione bezbednosti za njih pitanje njihovog znanja o značaju i važnosti informacione bezbednosti posebno u smislu posledica koje mogu usled toga nastati.

Istraživanje RZS u delu „IKT bezbednost” odnosi se primenu određenih bezbednosnih mera od strane preduzeća u cilju zaštite od incidenata.

Analizom podataka o tome da li preduzeća koriste neke od bezbednosnih mera može se videti da je veliki procenat onih preduzeća koji primenjuju mere koje se odnose na održavanje softvera (82,3%), jake autentifikacije lozinki (73,6%) i bekap podataka na odvojenu lokaciju (72,0%). Sa druge strane mali procenat preduzeća koristi biometrijske metode radi identifikacije korisnika (10,1%), sprovodi IKT bezbednosne testove (21,6%) i IKT procenu rizika i posledica incidenta IKT bezbednosti (22,9%). Takođe je uočljivo da gledano po veličini preduzeća (mala 10–49, srednja 50–249 i velika 200 i više zaposlenih) u najvećem procentu IKT bezbednosne mere primenjuju velika preduzeća, a u najmanjem procentu mala. Razlozi za to najverovatnije leže u činjenici da velika preduzeća imaju više tehnoloških i kadrovskih kapaciteta, kao i da uglavnom pripadaju IKT sistemima od posebnog značaja, i usled toga su u obavezi da primenjuju mere zaštite u skladu sa zakonom.

Kada je pitanju upoznavanje zaposlenih sa IKT pitanjem bezbednosti samo 15,0% preduzeća predviđa obavezne kurseve ili obavezno gledanje materijala za zaposlene, a 37,9% predviđa dobrovoljne obuke ili interno dostupne informacije. U istraživanju je navedeno da se 23,0% zaposlenih preko ugovora upoznaje sa IKT pitanjem bezbednosti. I u ovom slučaju prema veličini preduzeća, najveći procenat je velikih preduzeća koji predviđa obavezne, ali i dobrovoljne obuke, dok je naveći procenat srednjih preduzeća koji zaposlene o IKT pitanjima bezbednosti upoznaje preko ugovora.

Aktivnosti u vezi sa bezbednošću IKT sistema u procentu od 54,3% obavljaju eksterni dobavljači, s tim da od tog procenta najviše eksterne dobavljače koriste mala preduzeća, a najmanje velika, što je razumljivo imajući u vidu da mala, a i srednja preduzeća najčešće nemaju zaposlene koji rade na poslovima IKT.

Na osnovu podataka iz istraživanja jasno je da postoji značajan prostor za unapređenje informacione bezbednosti kada je u pitanju privreda. Posebno je potrebno usmeriti mere na mala i srednja preduzeća i to u delu koji se tiče kapaciteta zaposlenih, ili podizanja svesti o tome da oblast informacione bezbednosti mora biti deo svačijeg poslovanja, bez obzira na veličinu preduzeća ili delatnost rada, a radi prevencije i zaštite u slučaju incidenata.

1.6.3 Informaciona bezbednost IKT sistema od posebnog značaja

Zakonodavni okvir – Zakon o informacionoj bezbednosti u Republici Srbiji prvi put je donet 2016. godine u skladu sa tadašnjim predlogom Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU (eng: Network and Information Security Directive – NIS Directive, u daljem tekstu: NIS direktiva). Zakon pojam informacione bezbednosti definiše kao skup mera koje omogućavaju da podaci kojima se rukuje putem IKT sistema budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, kao i da se zaštiti integritet, raspoloživost, autentičnost i neporecivost tih podataka, da bi taj sistem funkcionisao kako je predviđeno, kada je predviđeno i pod kontrolom ovlašćenih lica.

Dakle, Zakon uređuje informacionu bezbednost informacionih sistema koji su prepoznati kao IKT sistemi od posebnog značaja, i koji usled toga moraju biti adekvatno zaštićeni, što podrazumeva primenu tehničkih, organizacionih i kadrovskim mera, kao i primenu drugih zakonskih obaveza koji se odnose na prijavu incidenata, dostavljanje statističkih podataka, redovnu reviziju IKT sistema i dr.

Zakonom, a potom i pratećim podzakonskim aktima koji su doneti iste godine uređene su sledeće oblasti:

– Definisani IKT sistemi od posebnog značaja;

– Definisane mere zaštite IKT sistema od posebnog značaja;

– Obrazovano Telo za koordinaciju informacione bezbednosti;

– Uspostavljen Nacionalni CERT, CERT organa vlasti i CERT-ovi samostalnih operatori IKT sistema;

– Definisana lista incidenata koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost i obaveza prijave incidenata;

– Uspostavljena inspekcija za informacionu bezbednost;

– Uređena kriptobezbednost i zaštita od kompromitujućeg elektromagnetnog zračenja;

– Predviđena mogućnost uspostavljanja i evidentiranja posebnih CERT-ova.

Primena Zakona i podzakonskih akata – S obzirom da je oblast informacione bezbednosti prvi put regulisana zakonom koji je donet 2016. godine i pratećim podzakonskim aktima, njegova primena zahteva duži vremenski period i nije još uvek u potpunosti realizovana.

Iako se sa primenom Zakona započelo odmah po usvajanju, utvrđeno je da je neophodno izvršiti dodatne izmene i dopune zakonske regulative radi usklađivanja sa NIS direktovom koja je u međuvremenu usvojena, ali i radi unapređenja nekih od postojećih rešenja u cilju efikasnijeg sprovođenja zakona u praksi.

Izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je usvojen u oktobru 2019. godine predviđene su novine koje se tiču:

– Nacionalnog CERT-a njegovih nadležnost i potrebnih kapaciteta;

– uključivanja Narodne banke Srbije u rad Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti;

– uspostavljanja Evidencije operatora IKT sistema od posebnog značaja;

– uspostavljanja obaveze dostavljanja statističkih podataka o incidentima koji se dese u IKT sistemima od posebnog značaja na godišnjem nivou;

– saradnja CERT-ova u Republici Srbiji;

– zaštite dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija;

– klasifikovanja incidenata i postupanja nadležnih organa u zavisnosti od nivoa opasnosti incidenta.

Izazovi informacione bezbednosti – Kada su u pitanju IKT sistemi i njihova zaštita i dalje postoje određeni izazovi kao što su:

1) Primena mera zaštite od strane IKT sistema od posebnog značaja;

2) Kapaciteti Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i samostalnih operatora IKT sistema;

3) Kapaciteti inspekcije za informacionu bezbednost;

4) Incidenti koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost;

5) Javno-privatno partnerstvo;

6) Međunarodna saradnja.

1) Primena mera zaštite od strane IKT sistema od posebnog značaja

Zakon je definisao koji IKT sistemi su IKT sistemi su od posebnog značaja, a to su oni sistemi čije bi značajnije ugrožavanje moglo da izazove posledice kako na funkcionisanje organizacija koje njima upravljaju, tako i na prava i interese građana i privrede, kao i na nacionalnu i javnu bezbednost.

IKT sistemi od posebnog značaja, a posebno oni koji spadaju u grupu organa javne vlasti suočavaju se sa problemima u primeni mera zaštite usled različitih razloga:

– nedostatka zaposlenih;

– nedostatka zaposlenih sa adekvatnim znanjem;

– česta fluktuacija zaposlenih;

– neodgovarajuća oprema;

– nedovoljno razvijena svest rukovodstva o značaju informacione bezbednosti.

Navedeni izazovi postoje i kod IKT sistema od posebnog značaja koji spadaju u grupu IKT sistema koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa i većinski pripadaju privatnom sektoru (finansije, energetika, telekomunikacije itd.), ali su svakako u manjem stepenu, budući da rizici od incidenata u ovim sistemima mogu imati posledice kako finansijske, tako i one koje se tiču pružanja usluga većem broju stanovništva, pa je tako svest kod ovih sistema na višem nivou i imaju veću podršku rukovodstva u primeni mera zaštite.

U izveštaju Svetske banke takođe se navodi da su „ažurirane tehničke bezbednosne kontrole raspoređene su u svim sektorima Republike Srbije, mada nivo primene može da varira u zavisnosti od sektora ili veličine ustanove. Navodi se da je u javnom sektoru uobičajena praksa primene kontrola kao što su automatsko krpljenje softvera i ažuriranje antivirusnih programa, upravljanje zaštitnim zidom, skladištenje sigurnosnih kopija van mreže i fizička bezbednosna kontrola, kao i ograničena upotreba sistema za otkrivanje provale, kao i da se mreže nadgledaju zbog neodobrenih uređaja, a radne stanice su obezbeđene tako da korisnici ne mogu da instaliraju neodobreni softver. Slično okruženje postoji u privatnom sektoru, mada su varijacije u raspoređivanju mnogo veće. Finansijske, telekomunikacione i veće institucije koriste mnogo širi spektar kontrola i pokazuju mnogo dublje znanje ne samo o važnosti ovih kontrola, već imaju i veštine i finansijska sredstva za njihovo postavljanje. Primećeno je da mala i srednja preduzeća „outsorsuju” održavanje IKT sistema, i da zbog toga zavise od svog dobavljača i u delu koji se odnosi na informacionu bezbednost.”

2) Kapaciteti Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i samostalnih operatora IKT sistema

Nacionalni CERT je osnovan 2017. godine i u prethodnom periodu kapaciteti CERT-a su povećani u smislu broja ljudi, opreme i prostora. U prilog tome govori i činjenica da je Nacionalni CERT postao punopravni član organizacije FIRST (eng: Forum of Incident Response and Security Teams) koja je najveća svetska organizacija i okuplja 520 članova iz 95 zemalja, sa ciljem povezivanja CERT timova širom sveta i uspostavljanja kanala razmene informacija. Pored toga, Nacionalni CERT je akreditovan i na „Trusted Introducer” listi CERT-ova iz celog sveta.

Ulaganja u kapacitete Nacionalnog CERT su i dalje potrebna i očekuje se da će novo usvojene odredbe Zakona o informacionoj bezbednosti koji se tiču kapaciteta Nacionalnog CERT-a doprineti daljem unapređenju njegovog rada.

Pored toga, izuzetno je važno podizati kapacitete CERT-a organa vlasti koji obavlja poslove koji se odnose na zaštitu od incidenata u IKT sistemima organa vlasti. Postoji značajan broj organa javne vlasti koji spadaju u IKT sisteme od posebnog značaja i koji su u okviru Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave i u tom smislu je važno da se uspostave mehanizmi razmene informacija sa CERT-om organa vlasti, ali i podignu njegovi kapaciteti za reagovanje u slučaju incidenta.

Samostalni operatori IKT sistema u skladu sa zakonom dužni su da osnuju CERT-ove radi upravljanja incidentima u svojim sistemima. U prethodnom periodu CERT Ministarstva unutrašnjih poslova postigao je značajne rezultate po pitanju međunarodne saradnje, te je postao punopravni član organizacije FIRST (globalnog foruma CERT timova) i akreditovan je na „Trusted Introducer” listi CERT-ova iz celog sveta. S obzirom da još uvek nisu formirani svi CERT-ovi u samostalnim operatorima IKT sistema, potrebno je stvoriti optimalne uslove i podržati njihovo formiranje, uključujući podršku ranije formiranih timova kao što je MUP CERT.

Budući da je Zakonom predviđeno da Nacionalni CERT, CERT organa javne vlasti i CERT-ovi samostalnih operatora IKT sistema održavaju kontinuiranu saradnju neophodno je implementirati ovaj mehanizam saradnje, u cilju razmene iskustva, znanja, ali reagovanja u slučaju određenih incidenata. Ovo se posebno odnosi na incidente od nacionalnog značaja, zbog čega je neophodno uspostaviti protokole za saradnju, odrediti osobe za kontakt, izraditi procedure za slučaj incidenata svih nivoa i organizovati redovne vežbe u ovom segmentu.

3) Kapaciteti inspekcije za informacionu bezbednost

Zakonom o informacionoj bezbednosti predviđeno je da inspekcija za informacionu bezbednost vrši inspekcijski nadzor nad primenom zakona i radom operatora IKT sistema od posebnog značaja. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija je u 2018. godini zaposlen je jedan inspektor za informacionu bezbednost, s tim da je inspekcijski nadzor započeo u 2019. godini. Zaključno sa decembrom 2020. godine ukupno je izvršeno 34 inspekcija.

Imajući u vidu broj IKT sistema od posebnog značaj jasno je da je jedan inspektor nedovoljan za vršenje inspekcijskog nadzora i da usled toga nije moguće proveriti da li veći broj IKT sistema od posebnog značaja primenjuje zakon i propisane mere zaštite.

4) Incidenti koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost

Operatori IKT sistema od posebnog značaja dužni su da prijave incidente u IKT sistemima koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti. To su zapravo incidenti usled kojih može doći do prekida kontinuiteta vršenja poslova ili pružanja usluga, ili koji mogu uticati na veliki broj usluga, veliki broj korisnika, veliki deo teritorije ili koji mogu da utiču na javnu bezbednost i dr.

Međutim, iako prijava incidenata podrazumeva samo prijavu incidenata koji značajno utiču na narušavanje informacione bezbednosti, postoji veoma mali broj prijavljenih incidenata u prethodnom periodu.

Jedan od razloga što se incidenti ne prijavljuju u većem broju leži u činjenici da IKT sistemi od posebnog značaja ne žele da prijave incidente usled bojazni od ugrožavanja reputacije, ne znaju gde treba da prijave incidente ili uspevaju sami da incidente saniraju i usled toga odlučuju da iste i ne prijave.

Da bi se incidenti prijavljivali neophodno je prvobitno informisati IKT sisteme od posebnog značaja o važnosti prijave incidenata, ali i stvoriti poverenje između IKT sistema od posebnog značaja i nadležnih institucija kako bi IKT sistemi od posebnog značaja bili sigurni da podaci o incidentu koje prosleđuju neće naneti štetu njihovom poslovanju.

5) Javno-privatno partnerstvo

Javno privatno partnerstvo u oblasti informacione bezbednosti u Republici Srbiji postoji u vidu neformalne grupe koja se nazivala Petnička grupa. Naime, sredinom 2015. godine Misija OEBS-a u Republici Srbiji, Diplo fondacija i Ženevski centar za upravljanje sektorom bezbednosti (DCAF) uspostavili su strateško partnerstvo sa Istraživačkom stanicom Petnica i organizovali koordinacioni sastanak na kojem su učestvovale ključne javne i privatne zainteresovane strane u oblasti sajber bezbednosti. Na sastanku je formirana tzv. „Petnička grupa” koja se, u nekoliko faza, razvila u neformalnu, multiaktersku grupu za saradnju javnog i privatnog sektora, sastavljenu od ključnih nacionalnih zainteresovanih strana u oblasti sajber bezbednosti iz javnog i privatnog sektora, akademske zajednice i civilnog društva. Od početka, Grupa je bila usredsređena na jačanje saradnje javnog i privatnog sektora i razvoj adekvatnih politika i strateških okvira u oblasti sajber bezbednosti u Republici Srbiji7.

Kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo, najveći izazov je naći adekvatan mehanizam saradnje, koji će povezati sve relevantne aktere, ali omogućiti operativno funkcionisanje. Naime, iako je Petnička grupa uspešno funkcionisala u prethodnom periodu za njeno dalje funkcionisanje bilo je potrebno naći mehanizam koju bi ovu saradnju ozvaničio i u nju uključiti neke od aktera koji do sada nisu bili uključeni, ali koji bi ovu grupu učinili operativnom, budući da je do sada grupa imala više savetodavnu ulogu i omogućavala razmenu informacija. Postojeći oblik saradnje u okviru Petničke grupe nije omogućavao realizaciju projekata za čiju realizaciju su neophodna finansijska sredstva, te je usled toga njeno funkcionisanje bilo limitirano i nedovoljno operativno. Iz tih razloga je 2020. godine Petnička grupa transformisana je u fondaciju „Mreža za sajber bezbednost” te su očekivanja da će kao registrovana fondacija imati pristup finansijskim sredstvima za realizaciju projekata u oblasti informacione bezbednosti.

6) Međunarodna saradnja

Institucije Republike Srbije imaju aktivnu ulogu u međunarodnim aktivnostima u oblasti informacione bezbednosti, bilo da je reč o bilateralnoj saradnji ili saradnji u okviru međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Međunarodnu uniju za telekomunikacije, Globalni forum za sajber ekspertizu, Ženevski centar za upravljanje sektorom bezbednosti i dr.Republika Srbija je imala pun mandat u UN Grupi vladinih eksperata zaduženih za razvoj u oblasti informacija i telekomunikacija u kontekstu međunarodne bezbednosti (UN GGE), u sazivu za period 2016–2017. godina. Republika Srbija je član UN Otvorene radne grupe za pitanja informacione bezbednosti (UN OEWG) od njenog osnivanja, 2018. godine, te aktivno učestvuje u radu Grupe.

Od 2019. godine Republika Srbija je član Globalnog foruma za sajber ekspertizu (GFCE). Pored aktivne uloge kroz članstvo u navedenim telima, Ministarstvo spoljnih poslova kao jedan od nosilaca aktivnosti u kontekstu razvoja međunarodne saradnje u oblasti informacione bezbednosti planira i realizuje bilateralne kontakte u cilju promocije i unapređenja saradnje sa drugim zemljama u datoj oblasti i razmatra sve inicijative od značaja za informacionu bezbednost na nacionalnom i globalnom nivou. U tom smislu, Srbija je prepoznala i važnost francuske inicijative „Paris Call for Trust and Security in Cyberspace” koju je podržala i u okviru čijih radnih grupa planira svoje aktivno učešće (za sada smo član prve radne grupe).

Republika Srbija aktivno učestvuje u radu Neformalne radne grupe za sajber bezbednost osnovane odlukom OEBS broj 1039 i odredila je političku i tehničku tačku kontakta za saradnju u slučaju prekograničnih incidenata u skladu sa Merom za izgradnju poverenja broj 8. Uloženi napori i postignuti napredak u oblasti sajber bezbednosti doprineli su da, nakon dogovora sa rukovodstvom Neformalne radne grupe i konsultacija domaćih nadležnih institucija, Srbija 2018. godine prihvati sponzorstvo nad Merom za izgradnju poverenja broj 9, koja se odnosi na izradu liste nacionalne terminologije i definicije termina u oblasti informacione bezbednosti. Rezultat te aktivnosti koji je naša zemlja ostvarila je izrada platforme koja sadrži više od 1000 termina i definicija preuzetih iz legislative država članica.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Nacionalni CERT učestvuju u realizaciji projekta Ženevskog centra za upravljanje sektorom bezbednosti „Unapređenje upravljanja sajber bezbednošću na Zapadnom Balkanu”, koji je započet u julu 2018. godine, a koji za cilj ima da doprinese efikasnijem i odgovornijem upravljanju sajber bezbednošću na Zapadnom Balkanu, kao i da unapredi regionalnu saradnju u ovoj oblasti.

Ministarstvo odbrane kontinuirano učestvuje u međunarodnim vojnim vežbama sa ciljem uspostavljanja i razvoja informacione bezbednosti i sajber odbrane. Primer takve saradnje je izvođenje međunarodne vežbe u sajber prostoru „Sajber Tesla” koja se realizuje u saradnji sa javnim i privatnim sektorom Republike Srbije koji imaju nadležnost u oblasti informacione bezbednosti i pripadnicima Nacionalne Garde Ohaja.

U 2019. godini Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i Ministarstvo spoljnih poslova Norveške koje zastupa Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu zaključili su Memorandum o razumevanju o saradnji u jačanju informacione bezbednosti Republike Srbije. Projekat se sprovodi u 2020. i 2021. godini i sastoji se u podršci strateškom i regulativnom okviru u oblasti informacione bezbednosti i izradi preporuka za oblast kritične informacione infrastrukture u Republici Srbiji i nabavci i postavljanju platforme za sprovođenje vežbi iz informacione bezbednosti u RATEL-u.

––––––––

7 Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji 2.0; https://www.osce.org/sr/mission-to-serbia/404258

2. PROMENA KOJA SE POSTIŽE SPROVOĐENJEM STRATEGIJE

2.1 Vizija i željena promena

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija postala je sastavni deo svih, građana, javne uprave i privrede i u velikoj meri utiče kako na svakodnevni život i tako i na privredu i celokupno poslovanje. U tom smislu, neophodno je prilagođavanje promenama koje upotreba IKT donosi i usmeravanje na maksimalno korišćenje prednosti koje nam ona omogućava. Realizacijom Strategije želimo da postignemo:

1) Digitalizovanu javnu upravu koja efikasno i transparentno pruža usluge građanima i privredi;

2) Podignut nivo digitalnih veština svih građana koji mogu nesmetano da koriste IKT kako u svakodnevnom životu, tako i u komunikaciji sa javnom upravom;

3) Transformaciju privrede kroz sprovođenje digitalizacije, odnosno podršku primeni informacionih tehnologija u svrhu modernizacije poslovanja u svim privrednim granama;

4) Informaciono bezbedno okruženje u kome postoji dovoljan nivo svesti o rizicima ali i prednostima koje nove tehnologije pružaju građanima, javnoj upravi i privredi.

3. CILJEVI STRATEGIJE

3.1 Opšti cilj Strategije

Oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti su sveobuhvatne i podrazumevaju primenu u skoro svim oblastima i delatnostima na kojima se zasniva razvoj jedne ekonomije i društva i istovremeno se odnose na građane, javnu upravu i privredu jedne zemlje.

Informacioni sistemi su neizostavan deo poslovanja javne uprave i privrede i kako bi ti sistemi bili na adekvatnom bezbednosnom nivou neophodno je zaštiti uređaje, mreže, podatke, ali i organizacije i pojedince.

Opšti cilj Strategije je razvijeno informaciono društvo i elektronska uprava u službi građana i privrede i unapređena informaciona bezbednost građana, javne uprave i privrede.

Opšti cilj Strategije ostvaruje se kroz posebne ciljeve:

– Posebni cilj 1: Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

– Posebni cilj 2: Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru.

– Posebni cilj 3: Unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede.

OPŠTI CILj

Razvijeno informaciono društvo i elektronska uprava u službi građana i privrede i unapređena informaciona bezbednost građana, javne uprave i privrede

Pokazatelji na nivou

POSEBNIH CILJEVA

Bazna vrednost u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

Posebni cilj 1.

Kompujterski pismena lica

34,2%

46%

Statistički godišnjak RS (RZS)

Upotreba interneta

domaćinstva

80,1%

90%

Izveštaj Upotreba IKT tehnologija (RZS)

pojedinci

78,4%

88%

Posebni cilj 2.

EU benchmark elektronske uprave

43,75%

65%

Izveštaj eGovernment Benchmark Report

Procenat preduzeća koja su prodavala proizvode i usluge putem interneta

27,9%

30,3%

Izveštaj Upotreba IKT tehnologija

(RZS)

Ukupan izvoz računarskih i informacionih usluga

1.342 mil EUR

1.690 mil EUR

Platni bilans (NBS)

Posebni cilj 3.

Globalni indeks informacione bezbednosti

58

30

Izveštaj Međunarodne unije za telekomunikacije Global Cybersecurity Index – ITU

3.2. Posebni ciljevi i mere Strategije

Posebni ciljevi

Mere

PC 1.

Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama

Mera 1.1:

Unapređenje digitalnih znanja, veština i kapaciteta građana i zaposlenih kroz sprovođenje obuka koje imaju za cilj povećanu upotrebu IKT.

Mera 1.2:

Promocija korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija kroz organizovanje edukativnih, medijskih kampanja i nagradnih konkursa.

Mera 1.3:

Unapređenje i promocija rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

Mera 1.4:

Unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

PC 2.

Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru

Mera 2.1:

Razvoj informacionog društva

Mera 2.2:

Podrška nastupu na stranim tržištima

Mera2.3:

Digitalna transformacija MMSP

Mera 2.4:

Razvoj elektronskog poslovanja

Mera 2.5:

Jačanje kapaciteta za upotrebu IKT u ustanovama kulture u cilju razvoja i unapređenja IS i osnove za razvoj preduzetništva u kulturi / kreativnih industrija (gejming, aplikacije, multimedijalni vodiči...)

PC 3.

Unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede

Mera 3.1:

Podizanje svesti i znanja u oblasti informacione bezbednosti građana, javnih službenika i privrede.

Mera 3.2:

Podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja za primenu mera zaštite.

Mera 3.3:

Podizanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i CERT-ova samostalnih operatora IKT.

Mera 3.4:

Podizanje kapaciteta inspekcije za informacionu bezbednost.

Mera 3.5:

Podsticanje javno-privatnog partnerstva u oblasti informacione bezbednosti.

Mera 3.6:

Unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.

POSEBNI CILj 1.

Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama

Važan preduslov za razvoj informacionog društva i elektronske uprave predstavlja unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, podizanje kapaciteta zaposlenih i u javnom i u privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija, kao i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

Razvoj digitalnih veština, definisan je Strategijom razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine (u daljem tekstu: Strategija razvoja digitalnih veština), i realizuje se kroz posebne ciljeve i to:

1) unapređenje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu;

2) unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština svih građane;

3) razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržište rada;

4) celoživotno učenje IKT stručnjaka.

Dakle, da bi se ostvarili ciljevi koji se tiču razvoja digitalnih veština, neophodno je krenuti od obrazovnog sistema i obezbediti uslove za učenje i sticanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu i shodno tome unaprediti planove i programe nastave u cilju sticanja digitalnih kompetencija u preduniverzitetskom obrazovanju.

Neophodno je izvršiti i akreditaciju programa za razvoj digitalnih veština građana, posebno uzimajući u obzir osetljive kategorije poput starijih, osoba sa invaliditetom, siromašnih građana i lica iz ruralnih područja, uz stalno podizanje svesti građana o potrebi usvajanja digitalnih veština.

Posedovanje digitalnih veština potrebno je za većinu radnih mesta te je važno razvijati digitalne veštine zaposlenih, uključujući i zaposlene u javnoj upravi, i prepoznavati digitalne veštine koje su povezane sa specifičnostima svakog radnog mesta.

Usled dinamičnog razvoja IKT sektora neophodno je praćenje potreba ovog sektora ali i celokupne privrede u smislu neophodnih digitalnih veština, ali i kontinuirano raditi na unapređenju IKT stručnjaka i promociji celoživotnog učenja.

Realizacijom posebnih ciljeva i mera Strategije razvoja digitalnih veština teži se unapređenju sistema kojim se ostvaruju veće digitalne veštine građana razvojem računarskog razmišljanja, pružanjem veština koje su potrebne za svakodnevni život i razvoj uspešne karijere u digitalnoj ekonomiji, kao i pružanjem uslova za dalje unapređivanje znanja i veština IKT stručnjaka.

Budući da navedena strategija obuhvata period od 2020. do 2024. godine, nakon isteka tog perioda doneće se novi program kojim će biti definisani ciljevi i mere u oblasti razvoja digitalnih veština do 2026. godine. Do donošenja narednog programa sprovodiće se mere utvrđene Strategijom i dodatne mere navedene i utvrđene u okviru ovog posebnog cilja.

Posebni cilj 1.

Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama

Pokazatelj

Bazna vrednost u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godine

Izvor provere

Kompujterski pismena lica

34,2%

46%

Statistički godišnjak RS (RZS)

Upotreba interneta

domaćinstva

80,1%

90%

Izveštaj Upotreba IKT tehnologija

(RZS)

pojedinci

78,4%

88%

Mere za realizaciju posebnog cilja 1.

Pored mera koje su utvrđene Strategijom razvoja digitalnih veština, realizovaće se i druge mere usmerene na podizanje digitalnih znanja i veština i kapaciteta u okviru ove strategije.

Posebni cilj 1. „Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama” sprovodi se kroz realizaciju mera, i to:

– Mera 1.1: Unapređenje digitalnih znanja, veština i kapaciteta građana i zaposlenih kroz sprovođenje obuka koje imaju za cilj povećanu upotrebu IKT.

– Mera 1.2: Promocija korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija kroz organizovanje edukativnih, medijskih kampanja i nagradnih konkursa.

– Mera 1.3: Unapređenje i promocija rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

– Mera 1.4: Unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

Mera 1.1.

Unapređenje digitalnih znanja, veština i kapaciteta građana i zaposlenih kroz sprovođenje obuka koje imaju za cilj povećanu upotrebu IKT

Kako bi došlo do popularizacije i veće upotrebe IKT u svakodnevnom životu građana i komunikaciji sa javnim sektorom, jedan od preduslova predstavlja edukacija koja ima za cilj podizanje digitalnih znanja, veština i kapaciteta građana i zaposlenih. Pored formalnog obrazovanja u okviru koga se stiču digitalne kompetencije, neophodno je kroz obuke, programe podrške i treninge podizati nivo digitalnih znanja, posebno građana koji spadaju u ugrožene kategorije, kao i javne službenike.

Realizacija Mere 1.1. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 1.1.1: Programi podrške udruženjima kroz dodelu sredstava za realizaciju programa u oblasti razvoja informacionog društva.

– Aktivnost 1.1.2: Obuke sa ciljem podizanja kompetencija nastavnika u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

– Aktivnost 1.1.3: Razvoj i sprovođenje obuka sa ciljem podizanja digitalnih kompetencija zaposlenih u javnoj upravi.

– Aktivnost 1.1.4: Popularizacija i promocija upotrebe IKT kroz srpsko-korejski IT centar.

Mera 1.1.

Informativno edukativna mera

Unapređenje digitalnih znanja, veština i kapaciteta građana i zaposlenih kroz sprovođenje obuka koje imaju za cilj povećanu upotrebu IKT

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Nacionalna akademija za javnu upravu

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2019. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

1.1.1 Broj odobrenih programa podrške

41

50

MTTT

1.1.2 Broj obučenih nastavnika

34.500

45.000

MTTT

MPNTR

1.1.3 Broj obučenih zaposlenih

1.543

3.500

MTTT

NAPA

1.1.4 Broj održanih obuka u srpsko-korejskom centru

400

350

MDULS

Mera 1.2.

Promocija korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija kroz organizovanje edukativnih, medijskih kampanja i nagradnih konkursa

U cilju povećanja upotrebe informacionih tehnologija neophodno je kontinuirano podizanje svesti o značaju i koristi koje upotreba IKT donosi, i koja je neodvojiva od edukacije o bezbednoj upotrebi IKT, putem kampanja koje su namenjene posebnim kategorijama lica (deci, roditeljima, nastavnicima, devojkama).

Realizacija Mere 1.2. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 1.2.1: IT Karavan – edukativna kampanja za promociju korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija.

– Aktivnost 1.2.2: Popularizacija i promocija upotrebe IKT u nastavi kroz nagradni konkurs „Digitalni čas”.

– Aktivnost 1.2.3: Promotivna kampanja Pametno i bezbedno (Dan devojaka/devojčica u IKT, Dan bezbednog interneta, Evropski sat programiranja, Dan informacionog društva...).

Mera 1.2.

Informativno edukativna mera

Promocija korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija kroz organizovanje edukativnih, medijskih kampanja i nagradnih konkursa.

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2019. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

1.2.1 Broj dece koja su prisustvovala edukativnim tribinama

2.000

3.000

MTTT

1.2.2 Broj objavljenih radova u elektronskom zborniku „Digitalni čas”

1.835

3.000

MTTT

1.2.3 Broj održanih događaja

6

10

MTTT

Mera 1.3.

Unapređenje i promocija rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu

U cilju nastavka prevencije i podizanja nivoa svesti i znanja o prednostima i rizicima korišćenja interneta i načinima bezbednog korišćenja interneta neophodno je nastaviti sa podizanjem kapaciteta rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, posebno zaposlenih u institucijama koje primenjuju propise kojima se uređuje bezbednost dece na internetu, ali i kontinuiranim informisanjem i edukacijom dece, roditelja i nastavnika u ovoj oblasti.

Realizacija Mere 1.3. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 1.3.1: Obuke sa ciljem podizanja kapaciteta zaposlenih u institucijama sistema radi primene Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija.

– Aktivnost 1.3.2: Informisanja i edukacije dece, roditelja i nastavnika na temu bezbednosti dece na internetu kroz organizovanje obuka u školama.

Mera 1.3.

Informativno edukativna mera

Unapređenje i promocija rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

1.3.1 Broj obučenih zaposlenih

626

900

MTTT

1.3.2 Broj informisane dece, roditelja i nastavnika

20.000

23.000

MTTT

Mera 1.4

Unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama

Kada je reč o digitalnoj infrastrukturi, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je uspešno završilo prvu fazu projekta „Povezane škole” kroz koji je većina od približno 1.700 matičnih objekata škola u Republici Srbiji dobilo besplatan, brz, pouzdan i bezbedan pristup internetu kao i Akademskoj mreži Republike Srbije (AMRES) i Pan-Evropskoj akademskoj mreži (GEANT) i sadržajima i servisima koje nude. Druga faze projekta „Povezane škole” koja će biti realizovana u periodu 2019–2021. godine predviđa sveobuhvatno unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture u svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji.

Takođe, pored potreba osnovnih i srednjih škola neophodno je ubrzano raditi na sagledavanju i obezbeđivanju potrebne digitalne infrastrukture i servisa koja bi svrsishodno bili korišćeni za potrebe visokog obrazovanja i naučno-istraživačkih aktivnosti. Regularni ciklusi unapređenja infrastrukture nisu dovoljni da bi se postojeći digitalni jaz za razvijenim Evropskim zemljama neutralisao. S obzirom na to da su za ove potrebe neophodna značajna finansijska sredstva potreban je proaktivan pristup za obezbeđivanje istih, čime bi se doprinelo ne samo očuvanju vrednosti dosadašnjih investicija, već i sprečavanju stvaranja novih tehnoloških razlika između Republike Srbije i razvijenih evropskih zemalja po pitanju infrastrukture u nacionalnim istraživačkim i obrazovnim mrežama. U prilog neophodnosti brzog delovanja je i činjenica da će se do kraja 2021. godine u Republici Srbiji formirati čvorište GEANT kapaciteta nekoliko terabajta po sekundi sa AMRES pristupnim linkom od 100 gigabajta po sekundi, čime Republika Srbija postaje važna tačka na mapi Pan-Evropske akademske mreže. Da bi se takva prilika u potpunosti iskoristila neophodno je intenzivno raditi ne samo na daljem razvoju računarske mreže, već i na implementaciji visoko tehnoloških rešenja u oblasti klaud infrastrukture i obrade podataka visokih performansi (tzv. superkompjutinga) u što kraćem roku.

Realizacija Mere 1.4. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 1.4.1: Nastavak povezivanja svih matičnih objekata osnovnih i srednjih škola, ustanova kulture i javnih biblioteka u Republici Srbiji na AMRES.

– Aktivnost 1.4.2: Razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama „Povezane škole”.

Mera 1.4.

Podsticajna

Unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

AMRES

Partner

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

1.4.1 Broj povezanih škola, ustanova kulture i javnih biblioteka na AMRES mrežu

1.938

3.500

AMRES

1.4.2 Broj škola u kojima je obezbeđena bežična komunikaciona infrastruktura

900

1.830

MTTT

Analiza efekata mera za realizaciju posebnog cilja 1.

Analiza uticaja na društvo – Realizacija navedenih mera doprinosi društvu tako što doprinosi podizanju digitalnih znanja i veština građana, zaposlenih, nezaposlenih lica i time ih osposobljava za prilagođavanje na nove uslove koje proističu iz neminovne upotrebe novih tehnologija u svakodnevnom životu, u poslu ili, komunikaciji sa javnom upravom. Osposobljavanjem većeg dela populacije za korišćenje IKT, stvaraju se uslovi za prelazak sa klasičnog na elektronsko poslovanje i ubrzavanje postupanja javne uprave i drugih pružalaca elektronskih usluga. Sa druge strane, razvoj digitalne infrastrukture, posebno u obrazovnim ustanovama, omogućiće pouzdan i siguran internet pristup u svim nastavnim i administrativnim prostorijama odnosno svakom učesniku sistema obrazovanja, što će u velikoj meri uticati na kvalitet rada i mogućnost nesmetanog rada u digitalnom okruženju.

Analiza upravljačkih kapaciteta – Za realizaciju mera potrebno je dalje unaprediti administrativne i stručne kapacitete u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kako bi edukativni programi namenjeni za unapređenje digitalnih znanja i kompetencija bili na adekvatnom nivou i odgovarali potrebama u ovoj oblasti, kao i nesmetano realizovanje procesa digitalizacije infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

Analiza ekonomskih efekata – Sprovođenjem mera doprinosi se unapređenju produktivnosti radne snage u Republici Srbiji i omogućavanje prilagođavanja promenama u društvu i poslovanju koje upotreba novih tehnologija uslovljava u svim segmentima društva.

Analiza rizika – Unapređenje digitalnih znanja i veština realizuje se kroz edukativne i promotivne aktivnosti koje sprovode zaposleni u nadležnim institucijama i najveći rizik za njihovu realizaciju predstavlja kompetentnost tog kadra. Kako bi se predupredio rizik, potrebno je predvideti aktivnosti koje će podržati kontinuirano usavršavanje zaposlenih, posebno u delu koji zahteva nadograđivanje njihovih znanja u delu koji se tiče upotrebe novih tehnologija i prenosa novih znanja ciljnim grupama obuhvaćenim posebnim ciljem 1.

POSEBNI CILj 2.

Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru

Da bi se sa klasičnog prešlo na elektronsko poslovanje neophodna je digitalizacija celokupnog društva, odnosno i javnog i privatnog sektora kroz digitalizaciju usluga i digitalizaciju poslovanja. Koliki je značaj digitalizacije svih segmenata društva najbolje je pokazala pandemija virusa COVID 19, usled koje su oni delovi društva koji nisu ranije prešli na elektronsko funkcionisanje pretrpeli i još uvek trpe posledice toga, dok sa druge strane se pokazalo kako digitalizacija i elektronsko funkcionisanje može u potpunosti ili delimično zameniti tradicionalne načine rada ili školovanja.

Kada je u pitanju javna uprava, opšte prihvaćen princip razvoja javne uprave u modernim sistemima predstavlja razvoj efikasne uprave, kao servisa građana, kroz uspostavljanje elektronskih servisa što je i definisano Programom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020. do 2022. godine, i realizuje se kroz posebne ciljeve i to:

1) Razvoj infrastrukture u elektronskoj upravi i obezbeđivanje interoperabilnosti;

2) Unapređenje pravne sigurnosti u korišćenju elektronske uprave;

3) Povećanje dostupnosti elektronske uprave građanima i privredi kroz unapređenje korisničkih servisa;

4) Otvaranje podataka u javnoj upravi.

Pored navedenog digitalizacija i pružanje elektronskih usluga javne uprave predviđene su nizom strateških akata koji se odnose na e-pravosuđe, e-obrazovanje, e-zdravlje, e-kulturu, e-poslovanje, e-trgovinu, e-turizam, e-građevinu i e-poljoprivredu.

Pregled oblasti, aktivnosti i strateških dokumenata

Oblast

Aktivnosti

Strateški dokument

e-Pravosuđe

Unaprediti IKT sistem kroz značajna infrastrukturna ulaganja, softversko i unapređenje ljudskih resursa;

Strategija razvoja pravosuđa

Obezbediti jedinstveno postupanje u celom pravosudnom sistemu u pogledu unosa i razmene podataka u IKT sistemu, što podrazumeva i obuku u ovoj oblasti svih korisnika IKT sistema;

Kontinuirano unapređenje razmene podataka između organa u okviru pravosudnog sistema i sa drugim državnim organima;

Unaprediti iskorišćavanje postojećih kapaciteta, kroz unapređenje efikasnosti upravljanja predmetima i obezbediti mogućnost realnog praćenja trajanja sudskih postupaka;

Razvoj interne baze tužilačke prakse, dostupnost baze u svim tužilaštvima i povezivanje sa bazom Pravosudne akademije (e-akademija) i bazom sudske prakse;

Stvaranje normativnog okvira i preduzimanje drugih mera u cilju unapređenja IKT bezbednosti;

Dalje unapređenje transparentnosti rada pravosudnih organa i pravosudnih profesija upotrebom IKT alata;

Dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za advokate i građane korišćenjem aplikacije eSud ili uz pomoć drugih komercijalnih softvera na tržištu upotrebom tehnologije Application Programming Interface, uz poštovanje propisanih standarda;

Dalje otvaranje podataka pravosuđa koji su podobni da budu objavljeni na državnom portalu otvorenih podataka uz poštovanje pozitivnih propisa o zaštiti podataka o ličnosti.

e-Obrazovanje

Razvoj i primena Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP)

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja i nauke

Unapređenje infrastrukture obrazovnih ustanova za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT)

Unapređenje digitalnih kapaciteta ustanova u douniverzitetskom obrazovanju

Unapređivanje digitalnih kompetencija zaposlenih u obrazovanju

Implementacija i promovisanje inovativnih pedagoških pristupa koji podrazumevaju integraciju IKT-a u proces nastave i učenja

Uspostavljanje sistema kontinuiranog praćenja razvoja digitalnog obrazovanja

Razvoj digitalne kompetencije učenika

Uspostavljanje digitalnog okruženja za razvoj otvorenih obrazovnih resursa, digitalnih servisa i materijala za podršku nastavi i učenju

e-Zdravlje

Elektronski zdravstveni karton – Elektronski zdravstveni karton koji omogućuje razmenu svih zdravstvenih podataka vezano za pacijente po vertikali zdravstvene mreže i omogućuje lekaru na uvid svu medicinsku dokumentaciju pacijenta

E-POS – Sistem za elektronsku prijavu smrti u okviru koga se podaci dostavljaju matičaru radi upisa u knjigu umrlih i Institutu za javno zdravlja Batut i Republičkog zavodu za statistiku.

E-Bolovanje

Proširenje elektronskog recepta na medicinsko tehnička pomagala

Platforma za telefonske konsultacije lekara i pacijenta

e-Kultura

Normativna akta u okviru digitalizacije koja uređuje obaveze i nadležnosti ustanova kulture i učesnika u procesu digitalizacije:

– Uredba o jedinstvenim tehničko-tehnološkim zahtevima i procedurama za čuvanje i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala koja će definisati procedure za e-arhiviranje i trajno čuvanje elektronskog dokumenta, formiranje e-arhiva i usklađivanje procesa digitalizacije arhivske građe i postojećeg Jedinstvenog softverskog rešenja u arhivima (ARHIS) sa e-arhivom.

– Smernice za digitalizaciju kulturnog nasleđa Republike Srbije imaju za cilj da definišu tehničke standarde i metapodatke za jednoobrazno i interoperabilno sprovođenje procesa digitalizacije kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. Usvajanjem i sprovođenjem Smernica obezbediće se uniformnost u radu u ustanovama zaštite u procesu digitalizacije.

– U planu je da se donese Akt o bezbednosti IKT sistema u ustanovama kulture kojim bi bile obuhvaćene sve mere zaštite predviđene Zakonom o informacionoj bezbednosti. Model je potrebno prilagoditi u skladu sa specifičnostima i definisati stvarno stanje bezbednosti sistema, kao i uskladiti trenutno stanje sa preporukama i standardima predviđenim Zakonom i Uredbama.

Zaključak Vlade 05 broj 6-213/2021-1

Strateški prioriteti razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine

Uvođenje i razvoj novih servisa na platformi veštačke inteligencije koji nalaze svoje oblike upotrebe nad setovima podataka kojim raspolažu baze Jedinstvenih softverskih rešenja u oblasti kulture;

Umrežavanje postojećih, razvoj i nadogradnja jedinstvenih softverskih rešenja namenjenih muzejima, arhivima, bibliotekama i zavodima za zaštitu spomenika kulture;

Jačanje kapaciteta ustanova kulture u procesu digitalizacije kroz nabavku savremene tehničke opreme i angažovanje ljudi na poslovima digitalizacije.

e-Poslovanje

Usklađivanje pravnog okvira sa propisima koji regulišu elektronsku upravu i elektronsko poslovanje

Program razvoja elektronske uprave

Unapređenje pravnog okvira i prakse upotrebe ePotpisa i ePečata u okviru javne uprave

Razvoj elektronskog poslovanja

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti

e-Trgovina

Otklanjanje barijera na strani ponude i na strani tražnje na tržištu elektronske

trgovine

Program za razvoj elektronske trgovine

Jačanje infrastrukture u elektronskoj trgovini;

Unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira u oblasti elektronske trgovine

e-Turizam

Uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista)

Strategija razvoja turizma

e-Građevina

Kontinuirane aktivnosti na održavanju Centralnog registra energetskih pasoša (CREP) – baze podataka o energetskim pasošima, inženjerima energetske efikasnosti i ovlašćenim organizacijama.

Uspostavljanje jedinstvenog sistema pokazatelja za prostorno planiranje u skladu sa sistemom ESPON;

Uspostavljanje i razvoj informacionog sistema o stanju u prostoru za potrebe izrade godišnjeg izveštaja o ostvarivanju Kontinuirane aktivnosti na održavanju Centralnog registra energetskih pasoša (CREP)

Razvoj i unapređenje sistema Centralne evidencije objedinjenih procedura (sistem za e-građevinske dozvole)

e-Poljoprivreda

Razvoj svih vrsta analitičko informacionih sistema za podršku poljoprivredi, uključujući i nedostajuće delove poljoprivredne statistike, sistema javne izveštajne i prognozne službe, tržišnih informacija, registara i dr.

Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja

Digitalizacija dodele subvencija poljoprivrednicima primenom IACS sistema (Uprava za agrarna plaćanja)

Projekat uvođenja IACS sistema

Nadogradnja postojećeg informacionog sistema izradu i realizaciju Godišnjeg programa zaštite, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta od strane svih jedinica lokalne samouprave (Uprava za poljoprivredno zemljište)

Realizacija projekta SCAP (Protokol sigurnosti sadržaja)

e-Rudarstvo

Dalji razvoj WEB aplikacije GeolISS informacionog sistema kroz definisanje javnog, komercijalnog ili neograničenog pristupa na internetu

Razvijanje novih funkcionalnosti CISGIR informacionog sistema

e- Energetika

Kontinuirana godišnja unapređena Registra CROPP

Razvijanje novih funkcionalnosti SEMIS i ISEM informacionih sistema

Razvijanje novih funkcionalnosti IMIS informacionog sistema

Neophodnost razvoja upotrebe IKT u privatnom sektoru takođe postoji i to najviše u cilju unapređenja i digitalizacije poslovanja, i prepoznata je u mnogim oblastima, a shodno tome i u različitim strateškim dokumentima Republike Srbije i to:

– Strategiji pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine;

– Strategiji industrijske politike u Republici Srbiji od 2021. do 2030. godine;

– Strategiji razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025.

Strategijom pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine, prepoznate su dve prioritetne oblasti IKT sektora, i to:

1) razvoj softvera po meri;

2) razvoj sopstvenih proizvoda.

Značaj koji imaju razvoj softvera po meri i razvoj sopstvenih proizvoda ogleda se u tome što su to nova rešenja koja podrazumevaju primenu velikih podataka i poslovne analitike, računarstva u oblaku, interneta stvari, ugrađenih sistema, veštačke inteligencije i „blockchain” tehnologije. Posebno mesto zauzimaju rešenja koja u domenu informaciono komunikacionih tehnologija treba da budu razvijena za potrebe unapređenja rada državnih organa i donošenja strateških odluka. U oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u procesu preduzetničkog otkrivanja istaknuta je potreba opremanja kapaciteta za edukaciju kadrova za ovu oblast najsavremenijim tehnologijama, kao i osnivanja dodatnih inovaciono-istraživačko poslovnih parkova za kompanije i start-apove u oblasti IKT.

Kao rezultat realizacije navedenih prioriteta očekuje se pozicioniranje Republike Srbije kao izvora sofisticiranih visokotehnoloških proizvoda i usluga za globalno tržište.

Strategijom industrijske politike u Republici Srbiji od 2021. do 2030. godine definisan je posebni cilj „Unapređenje digitalizacije poslovnih modela industrijske proizvodnje” i kroz realizaciju predviđenih mera teži se digitalno transformisanoj industriji Republike Srbije kojom se, zajedno sa drugim merama Strategije industrijske politike, snažno podržava privredni rast i podizanje kvaliteta života njenih građana.

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025, predviđa u okviru posebnog cilja „Razvoj ekonomije zasnovan na veštačkoj inteligenciji” realizaciju mera koje imaju za cilj da se privreda uspešno prilagođava novim modelima poslovanja i novim očekivanjima tržišta uz izrazit razvoj privrednih subjekata čije poslovanje se zasniva na primeni veštačke inteligencije.

Može se zaključiti da razvoj IKT sektora u skladu sa postojećim strateškim dokumentima počiva na nekoliko stubova, i to:

1) Razvoju preduzeća i proizvoda u oblasti informacionih tehnologija;

2) Digitalizaciji poslovanja u svim privrednim granama upotrebom IKT;

3) Razvoju ekonomije zasnovane na upotrebi veštačke inteligencije;

4) Razvoju digitalnih veština za potrebe tržišta rada i jačanju kadrovskih potencijala IKT stručnjaka.

Posebni cilj 2.

Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru

Pokazatelj

Bazna vrednost u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godine

Izvor provere

EU benchmark elektronske uprave

43,75%

65%

Izveštaj eGovernment Benchmark Report

Procenat preduzeća koja su prodavala proizvode i usluge putem interneta

27,9%

30,3%

Izveštaj Upotreba IKT tehnologija u RS

(RZS)

Ukupan izvoz računarskih i informacionih usluga

1.342 mil EUR

1.900 mil EUR

Platni bilans (NBS)

Mere za realizaciju posebnog cilja 2.

Pored mera koje se sprovode kroz sektorske i međusektorske dokumente javnih politika, realizovaće se i druge mere usmerene na digitalizaciju usluga i poslovanja u okviru ove Strategije.

Posebni cilj 2. „Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru” sprovodi se kroz realizaciju mera, i to:

– Mera 2.1: Razvoj informacionog društva.

– Mera 2.2: Podrška nastupu na stranim tržištima.

– Mera 2.3: Digitalna transformacija MMSP.

– Mera 2.4: Razvoj elektronskog poslovanja.

– Mera 2.5: Jačanje kapaciteta za upotrebu IKT u ustanovama kulture u cilju razvoja i unapređenja IS i osnove za razvoj preduzetništva u kulturi / kreativnim industrijama (gejming, aplikacije, multimedijalni vodiči...).

Mera 2.1.

Razvoj informacionog društva

Imajući u vidu da je pojam informacionog društva sveobuhvatan i da se odnosi na različite segmente, neophodno je kontinuirano sarađivati sa svim relevantnim akterima kroz organizovanje stručnih i drugih skupova, bilo domaćih ili međunarodnih, kao načina za praćenje novih trendova i razmenu mišljenja stručaka na teme iz oblasti informacionog društva.

Jedna od tema koja dobija sve više na aktuelnosti odnosi se na podatke, tačnije na upravljanje podacima. Mnoge zemlje počinju da prepoznaju značaj podataka i njihovu vrednost u ekonomskom smislu, te je tako na primer Mađarska osnovala Nacionalnu agenciju za upravljanje podacima kako bi se navedenom pitanju pristupilo na sistematičan način. Shodno tome, kako bi se išlo u korak sa svetom, potrebno je ne samo prepoznati pristup Republike Srbije u ovoj oblasti, odnosno razmotriti potrebe, mogućnosti i rizike po pitanju različitih modela upravljanja podacima u našoj zemlji, već i identifikovati podatke od značaja za povećanje transparentnosti i poverenje građana u usluge zasnovane na novim tehnološkim rešenjima.

Realizacija Mere 2.1. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 2.1.1: Organizovanje stručnih i drugih skupova iz oblasti informacionog društva u okviru Foruma za upravljanje internetom (Internet Governance Forum – IGF).

– Aktivnost 2.1.2: Analiza potrebe uspostavljanja sistema upravljanja podacima u Republici Srbiji.

– Aktivnost 2.1.3: Analiza spremnosti i potreba privrede za primenu novih tehnologija u poslovanju.

Mera 2.1.

Podsticajna

Podrška razvoju inovacija

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Registar nacionalnog internet domena Srbije

Privredna komora Srbije

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

2.1.1 Broj održanih skupova

0

2

MTTT

RNDIS

2.1.2 Izrađena analiza

0

1

MTTT

2.1.3 Izrađena analiza

0

1

PKS

Mera 2.2.

Podrška nastupu na stranim tržištima

Nesporno je da postoji veliki potencijal u domaćeg IKT sektora s tim da je važno da se domaći privredni subjekti predstave i na stranim tržištima i stvore mogućnost za povećanje izvoza svojih proizvoda i usluga na ta tržišta.

Centar za organizaciju sajmova, manifestacija i događaja Privredne komore Srbije organizuje međunarodne sajmove u inostranstvu, koji su nezaobilazni instrument poslovne i razvojne politike i konkretan okvir za promotivne, stručne i komercijalne susrete privrednih subjekata Republike Srbije.

U cilju promocije i internacionalizacije poslovanja privrednih subjekata Privredna komora Srbije, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i drugim partnerima, organizuje zajednički nastup domaćih kompanija na međunarodnim sajmovima u inostranstvu.

Jedan od načina za promovisanje IKT sektora je i organizovanje sastanaka mešovitih tela za bilateralnu saradnju koja predstavljaju mehanizam za promociju izvoza srpskih proizvoda i usluga, uključujući i IT proizvode i usluge.

Realizacija Mere 2.2. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 2.2.1: Podrška privrednim subjektima za nastupe u inostranstvu.

– Aktivnost 2.2.2: Organizovanje sastanaka mešovitih tela za bilateralnu ekonomsku saradnju (komiteti, komisije, radne grupe, poslovni saveti) u oblasti IT u cilju promocije izvoza domaćih IT proizvoda i usluga.

– Aktivnost 2.2.3: Podrška privrednim subjektima za učestvovanje u poslovnim delegacijama.

Mera 2.2.

Podsticajna

Podrška nastupu na stranim tržištima

Odgovorna institucija

Privredna

MTTT

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

2.2.1 Broj organizovanih događaja u inostranstvu

6

12

PKS

RAS

2.2.2 Broj organizovanih sastanaka mešovitih tela za bilateralnu ekonomsku saradnju u oblasti IT

10

15

MTTT

2.2.3 Broj organizovanih događaja u Republici Srbiji

12

20

PKS

Mera 2.3.

Digitalna transformacija MMSP

Da bi postojeći privredni subjekti mogli da se razvijaju i ostanu konkurentni na tržištu neophodno je da se kontinuirano razvijaju i prate razvoj informacionih tehnologija i prepoznaju značaj primene novih tehnologija u svom poslovanju.

Privredna komora Srbije osnovala je Centar za digitalnu transformaciju (CDT) – nacionalni hab inovativnih praksi usmeren, pre svega, ka mikro, malim i srednjim preduzećima.

Centar za digitalnu transformaciju omogućava da se na efikasan i transparentan način sprovede digitalna transformacija srpske privrede – kroz edukacije, savetovanje, kao i stvaranje strateških partnerstava sa nosiocima tehnologija, sa jedne strane, i kompanijama koje bi u svom poslovanju primenjivale ova rešenja, sa druge.

CDT je do sada sproveo tri programa koji su za cilj imali da omoguće kompanijama iz MSP sektora u Srbiji i Republici Srpskoj da unaprede svoje poslovanje shodno dostupnim digitalnim trendovima („Program podrške digitalne transformacije MMSP-2019-2020”) ali i da efikasno odgovore na nove izazove poslovanja izazvanim COVID-19 pandemijom. (SPEED 1.0 i SPEED 2.0)

Jedan od uslova za razvoj inovacija malih i srednjih preduzeća u oblasti IKT je pristup izvorima finansiranja neophodnom za realizaciju istraživanja i razvoja koji će na kraju dovesti do razvoj proizvoda sa potencijalom za plasman na globalno tržište. Finansijska podrška za razvoj inovacija malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji dostupna je kroz Fond za inovacionu delatnost, koji je kao državna organizacija specijalizovan za pružanje podrške inovacionoj delatnosti i upravljanje finansijskim sredstvima za podsticanje razvoja inovacija.

Programi Fonda za inovacionu delatnost namenjeni su malim i srednjim preduzećima, i to onima u ranoj fazi razvoja, u fazi rasta, kao i za saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama. Osim navedenog, Fond za inovacionu delatnost dodelom inovacionih vaučera podržava mala i srednja preduzeća da koriste tehničke usluge naučnoistraživačkih organizacija.

Realizacija Mere 2.3. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 2.3.1: Program podrške digitalnoj transformaciji MMSP.

– Aktivnosti 2.3.2: Podrška malim i srednjim preduzećima za razvoj inovacija u oblasti IKT.

Mera 2.3.

Informativno edukativna mera

Digitalna transformacija MMSP

Odgovorna institucija

Ministarstvo privrede

Privredna komora Srbije – Centar za digitalnu transformaciju

Fond za inovacionu delatnost

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

2.3.1 Broj privrednih subjekata koji su prošli program

100

1.000

PKS/CDT

2.3.2 Broj finansiranih projekata malih i srednjih preduzeća u oblasti IKT (kumulativno)

99

550

FID

Mera 2.4.

Razvoj elektronskog poslovanja

Uslovi za razvoj elektronskog poslovanja stvoreni su stupanjem na snagu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju i Zakonom o elektronskoj upravi, ali da bi došlo do pune primene zakona neophodno je promovisati institute i mehanizme koji su njime predviđeni. Neophodno je povećati korišćenje kvalifikovanih usluga od poverenja, posebno kvalifikovanih elektronskih sertifikata, kao i šema elektronske identifikacije koje se koriste u elektronskim uslugama.

Takođe je bitno naglasiti da su, kako bi se proces digitalizacije nesmetano sprovodio, potrebna značajna novčana ulaganja u rešenja koja omogućavaju elektronske usluge koje su važne za mnoge segmente društva, uključujući privredne i proizvodne delatnosti. Neophodno je razvijati moderna telekomunikaciona rešenja koja omogućavaju povezanost udaljenih ruralnih područja i udaljenih proizvodnih pogona (fabrike, poljoprivredna gazdinstva i dr.) i time omogućiti razvoj industrije 4.0. odnosno razvoj precizne poljoprivrede.

Realizacija Mere 2.4. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 2.4.1: Promovisanje korišćenja kvalifikovanih usluga od poverenja.

– Aktivnost 2.4.2: Podrška uspostavljanju tela za ocenu usaglašenosti.

– Aktivnost 2.4.3: Promovisanje korišćenja šema elektronske identifikacije.

– Aktivnost 2.4.4: Realizacija međusobnog priznavanja kvalifikovanih usluga priznavanja između Republike Srbije i EU i zemalja u regionu.

Mera 2.4.

Informativno edukativna mera

Razvoj elektronskog poslovanja

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

2.4.1 Broj izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata

614.422

800.000

MTTT

2.4.2 Akreditovano Telo za ocenu usaglašenosti

0

2

Akreditaciono telo Srbije

2.4.3 Broj registrovanih šema elektronske identifikacije

2

8

MTTT

2.4.4 Broj zaključenih međunarodnih ugovora

2

4

MTTT

Mera 2.5.

Jačanje kapaciteta za upotrebu IKT u ustanovama kulture u cilju razvoja i unapređenja IS i osnove za razvoj preduzetništva u kulturi / kreativnim industrijama

U cilju jačanja kapaciteta za upotrebu IKT u ustanovama kulture neophodno je pružiti podršku ustanovama kulture kao i projektima privrednih subjekata koji posluju sa ustanovama kulture kako bi se povećalo interesovanje u ovoj oblasti, što bi doprinelo razvoju novih proizvoda i usluga.

Realizacija Mere 2.5. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnosti 2.5.1: Dodela sredstava u okviru programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku.

– Aktivnost 2.5.2: Dodela sredstava u okviru programa podsticanja ustanova kulture kroz razvojne projekte.

Mera 2.5.

Podsticajna

Jačanje kapaciteta za upotrebu IKT u ustanovama kulture

Odgovorna institucija

Ministarstvo kulture i informisanja

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

2.5.1 Broj projekata kojima su dodeljena sredstva

61

90

MKI

2.5.2 Broj ustanova i drugih subjekata u kulturi koje su digitalizovale građu

19

50

Izveštaj koordinatora za proces digitalizacije

Analiza efekata mera za realizaciju posebnog cilja 2.

Analiza uticaja na društvo – Posebni cilj 2, odnosno mere u okviru njega imaju značajan uticaj na društvo jer dovode do digitalizacije usluga i poslovanja, što se odnosi kako na javnu upravu koja pruža usluge elektronskim putem, tako i digitalizaciju poslovanja u privatnom sektoru, što dovodi do osavremenjivanja i unapređenja poslova. Kao rezultat omogućava se brže i efikasnije poslovanje i smanjenje troškova poslovanja privrednih subjekata, organa javne vlasti i građana, modernizacija i efikasniji rad organa javnih vlasti, lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata koje se pružaju elektronskim putem, kao i pristup većem broju tih usluga.

Analiza upravljačkih kapaciteta – Za realizaciju ovih mera potrebno je dalje unaprediti administrativne i stručne kapacitete u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Privrednoj komori Srbije i Fondu za inovacionu delatnost, posebno u delu koji se tiče administriranja procesa dodele bespovratnih sredstava u cilju podsticanja razvoja preduzetništva i start-apa, zatim u procesu edukacije, savetovanja usmerenog na digitalizaciju malih i srednjih preduzeća i u aktivnostima usmerenim na razvijanje elektronskog poslovanja, posebno kvalifikovanih usluga od poverenja.

Analiza ekonomskih efekata – sprovođenje mera kojim se realizuje posebni cilj 2, doprinosi smanjenju troškova poslovanja posebno privatnog sektora, budući da se povećava broj usluga koje su dostupne elektronskim putem, te se samim tim smanjuju i određeni troškovi. Usled digitalizacije poslovi se mogu obavljati elektronski, bez potrebe odlaska na šaltere, u određene institucije i bez fizičkog kontakta čime se štede materijalni resursi (troškovi prevoza, papira i sl.) i vreme koje je potrebno u klasičnom poslovanju.

Analiza rizika – Rizici u realizaciji ovih mera postoje na strani javne uprave, ali i privatnog sektora. Prvo u smislu podizanja sveti o značaju digitalizacije i prednostima koje ona sa sobom nosi, a potom u obezbeđivanju neophodne infrastrukture za njenu realizaciju. Shodno tome, neophodno je smanjiti rizike putem planiranog i postepenog sprovođenja digitalizacije, na način da se obezbedi adekvatna infrastruktura, stručnost onih koji je sprovode, ali i stalnim podizanjem svesti o njenom značaju.

POSEBNI CILj 3.

Unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede

Uporedo sa razvojem novih tehnologija rastu i rizici koje one sa sobom nose i ti rizici postoje na strani i građana i javne uprave, ali i privrede. Da bi se rizici smanjili na najmanju moguću meru, potrebno je preduzeti korake na podizanju svesti i znanja u ovoj oblasti, kako bi se građani podstakli da koriste nove tehnologije, ali i kako bi njihovo korišćenje bilo bezbedno i zaštićeno.

Pored toga, važno je na adekvatan način zaštiti IKT sisteme i to ne samo one koji su predviđeni za zaštitu Zakonom o informacionoj bezbednosti, već i IKT sisteme koji postoje u privredi i takođe su izloženi napadima i rizicima od ugrožavanja informacione bezbednosti.

Adekvatna primena mera i podizanje znanja i svesti u ovoj oblasti zavisi i od kapaciteta nadležnih institucija u ovoj oblasti, te je u skladu sa tim neophodno graditi te kapacitete kroz obuke zaposlenih, kroz intenzivniji inspekcijski nadzor i kroz razvijanje različitih oblika saradnje, kako unutar zemlje, tako i regionalne i međunarodne saradnje.

Strategijom razvoja informacione bezbednosti za period od 2017. do 2020. godine u okviru prioritetnih oblasti predviđene su, između ostalog i borba protiv visokotehnološkog kriminala i informaciona bezbednost Republike Srbije. Međutim, 2019. donete su tri nove strategije kojima su ove oblasti detaljnije uređene i to:

– Strategija za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019–2023. godine;

– Strategija odbrane Republike Srbije;

– Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Strategijom za borbu protiv visokotehnološkog kriminala kroz opšti cilj prepoznata je potreba boljeg povezivanja svih subjekata Strategije u borbi protiv visokotehnološkog kriminala kroz unapređenje zakonodavnog okvira, kapaciteta, prevencije i unapređenje nacionalne, međunarodne i regionalne saradnje.

Između ostalog predviđen je i posebni cilj koji se odnosi na unapređenje organizacionih, kadrovskih, tehničkih i operativnih kapaciteta nosilaca borbe protiv visokotehnološkog kriminala, kroz aktivnosti koje se odnose na obuke zaposlenih za postupanje u slučaju incidenta i podizanje njihovih digitalnih kompetencija.

Strategijom odbrane Republike Srbije takođe je predviđeno da se zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana realizuje između ostalog i kroz unapređenje sajber bezbednosti i predviđa se:

– unapređenje sposobnosti i kapaciteta za koordinaciju poslova usmerenih na dostizanje sajber bezbednosti i zaštitu od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima;

– formulisanje jasne i koherentne politike, a radi povećanja otpornosti informaciono-komunikacionih sistema na incidente;

– uspostavljanje mreže nadležnih subjekata za borbu protiv sajber dejstava i kriminala;

– razvoj opšte bezbednosne kulture svih građana radi podizanja svesti o potrebi povećanja bezbednosti pojedinaca i društva.

Takođe, Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije navodi se da će se u oblasti sajber bezbednosti nastaviti sa unapređenjem sposobnosti i kapaciteta obrade, prenosa i zaštite informacija i informaciono-komunikacionih sistema i odbrane od tehnika hibridnog i informacionog ratovanja u informacionom i sajber prostoru.

Iz navedenog može se zaključiti da u Republici Srbiji postoji sveobuhvatan pristup oblasti informacione bezbednosti koji uključuje kako informacionu bezbednost IKT sistema od posebnog značaja, potom bezbednost Republike Srbije, tako i bezbednost građana i privrede koja se posebno ogleda kroz borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Posebni cilj 3.

Unapređenje informaciona bezbednosti

građana, javne uprave i privrede

Pokazatelj

Bazna vrednost u 2019. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

Globalni indeks informacione bezbednosti

58

30

Izveštaj Međunarodne unije za telekomunikacije Global Cybersecurity Index – ITU

Mere za realizaciju posebnog cilja 3.

Posebni cilj 3. „Unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede” sprovodi se kroz realizaciju mera, i to:

– Mera 3.1: Podizanje svesti i znanja u oblasti informacione bezbednosti građana, javnih službenika i privrede.

– Mera 3.2: Podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja za primenu mera zaštite.

– Mera 3.3: Mera 3.3: Podizanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i CERT-ova samostalnih operatora IKT.

– Mera 3.4: Podizanje kapaciteta inspekcije za informacionu bezbednost.

– Mera 3.5: Podsticanje javno-privatnog partnerstva u oblasti informacione bezbednosti.

– Mera 3.6: Unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.

Mera 3.1.

Podizanje svesti i znanja u oblasti informacione bezbednosti građana, javnih službenika i privrede

Kada je u pitanju promovisanje teme informacione bezbednosti, nalazi iz izveštaja Svetske banke govore da „u Srbiji postoji ograničena medijska pokrivenost teme informacione bezbednosti i to samo na ad hoc način i da je pitanje informacione bezbednosti veoma malo prisutno u društvenim medijima. Kada su u pitanju javni službenici svest o važnosti informacione bezbednosti varira u zavisnosti od okruženja s tim da je činjenica da se povećava nivo svesti, delom zahvaljujući rastu obuke za podizanje svesti koje se organizuju za javne službenike. Međutim, način razmišljanja o informacionoj bezbednosti i dalje ostaje neujednačen u javnoj upravi.”

Dalje se u izveštaju navodi da „u privatnom sektoru način razmišljanja zavisi od industrije i veličine kompanije. Svest o informacionoj bezbednosti najviše je prisutna kod velikih kompanija, posebno međunarodnih, kao i kod kompanija koje se bave finansijskim uslugama i tehnologijama.”

Činjenica da je značajan procenat građana koji su nedostatak veština naveli kao razlog što ne koriste usluge javne uprave ili elektronske trgovine, ili čak zbog toga što nemaju internet, kao i da usled zabrinutosti zbog bezbednosti nisu preduzimali neke od aktivnosti putem interneta, govori o tome koliko je važno podizati digitalne kompetencije građana, ali u tom procesu svakako akcenat staviti i na segment informacione bezbednosti. Potrebno je naći odgovarajući odnos između podsticanja korišćenja IKT sa jedne strane i podizanja svesti i znanja o tome kako se pri tome zaštiti od eventualnih rizika, zloupotreba ili prevara.

Podizanje digitalnih kompetencija sa jedne strane i svesti i znanja o rizicima koji prete prilikom korišćenja IKT sa druge, omogućiće se da veći procenat populacije koristi digitalne usluge iz različitih oblasti, što će posledično dovesti do veće digitalizacije društva, ali i znatnog smanjenja troškova kako na strani građana, tako i na strani privrede.

Koristi za privredu, a posebno mala i srednja preduzeća, koju ima primena mera zaštite IKT sistema su nesporne, posebno imajući u vidu koje posledice mogu nastati za preduzeća u slučaju eventualnih napada, a koja u drastičnim okolnostima mogu dovesti i do bankrota. Neophodno je podizati svest o rizicima koji postoje za poslovanje preduzeća, ali i podizati svest i znanja o načinima kako da se ovi rizici smanje na najmanju moguću meru. Pored očigledne potrebe za primenom mera zaštite, neophodna je i svest o stalnom podizanju kapaciteta zaposlenih. Pri tome se ne misli samo na zaposlene koji rade kao IKT stručnjaci, već i na sve druge zaposlene koji svojim neodgovarajućim ponašanjem, usled neznanja, mogu doprineti izlaganju IKT sistema riziku i nastajanju incidenata koji mogu značajno da ugroze bezbednost IKT sistema i izazovu teške posledice.

Realizacija Mere 3.1. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 3.1.1: Organizovanje i koordinisanje medijskih kampanja za podizanje svesti građana, javnih službenika, malih i srednjih preduzeća o značaju informacione bezbednosti, o rizicima i merama zaštite.

– Aktivnost 3.1.2: Edukacije građana za podizanje svesti o informacionoj bezbednosti.

– Aktivnost 3.1.3: Razvoj i sprovođenje obuka za javne službenike na temu informacione bezbednosti.

– Aktivnost 3.1.4: Obuke za mala i srednja preduzeća o potrebi i načinu primene mera zaštite i važnosti kontinuiranog podizanja kapaciteta zaposlenih, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima.

– Aktivnost 3.1.5: Izrada smernica o osnovnom nivou mera zaštite malih i srednjih preduzeća.

– Aktivnost 3.1.6: Razvoj, harmonizacija i proširenje specijalizovanih kurseva i programa informacione bezbednosti na univerzitetima i drugim visokoškolskim ustanovama.

– Aktivnost 3.1.7: Kreirati kurseve, seminare i predavanja na temu informacione bezbednosti studentima netehničkih studijskih programa kao što su pravo, menadžment i sl.

– Aktivnost 3.1.8: Uspostavljanje platforme za podizanje svesti i znanja o informacionoj bezbednosti kroz interaktivne programe (Cybersecurity Awareness Platform).

Mera 3.1.

Informativno edukativna mera

Podizanje svesti i znanja u oblasti informacione bezbednosti građana, javnih službenika i privrede

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Nacionalni CERT

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Nacionalna akademija za javnu upravu

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

3.1.1. Broj sprovedenih kampanja

3

4

MTTT

RATEL

MUP CERT

3.1.2 Broj edukativnih sadržaja za građane

0

5

RATEL

3.1.3 Broj obučenih zaposlenih u oblasti informacione bezbednosti

40

350

MTTT

NAPA

MUP CERT

3.1.4 Broj održanih obuka za mala i srednja preduzeća

1

8

RATEL

3.1.5 Izrađene smernice za o osnovnom nivou mera zaštite malih i srednjih preduzeća

0

1

RATEL

3.1.6 Razvijeni specijalizovani kursevi i programi

??

??

MPNTR

3.1.7 Kreirani kursevi, seminari i predavanja

??

??

MPNTR

MUP

3.1.8 Uspostavljena platforma

0

1

MTTT

RATEL

Mera 3.2.

Unapređenje saradnje i podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja za primenu mera zaštite

IKT sistemi od posebnog značaja ili tzv. kritična informaciona infrastruktura definisani su Zakonom kao posebni i značajni, jer je neophodno održavati njihovo nesmetano funkcionisanje budući da ometanje, prestanak ili uništenje ovih sistema mogu imati značajne posledice u slučajevima kada se odnose na veliki broj korisnika, veliki deo teritorije ili javnu bezbednost. Iz tog razloga neophodno je da IKT sistemi primene mere zaštite kojima se obezbeđuje prevencija od incidenata, odnosno prevencija i smanjenje štete od incidenata koji ugrožavaju vršenje nadležnosti i obavljanje delatnosti.

Preduslovi za primenu mera zaštite u IKT sistemima od posebnog značaja su oprema, obučeni zaposleni, svest o značaju primene mera i propisane procedure (akt o bezbednosti) kojima se definišu mere zaštite i odgovornosti zaposlenih i rukovodstva.

Bitan segment razvoja ove oblasti predstavlja i saradnja između IKT sistema od posebnog značaja, posebno onih IKT sistema koji su slični po svojoj strukturi kao što su na primer finansijski, energetski zdravstveni, sistemi organa javne vlasti i dr.

Jedna od značajnih novina koja je usvojena izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti predstavlja uspostavljanje Evidencije o IKT sistemima od posebnog značaja. Da bi se primena Zakona realizovala u potpunosti potrebno je uspostaviti saradnju između relevantnih institucija zaduženih za informacionu bezbednost, MTTT, NCERT, CERT organa vlasti, sa jedne strane i IKT sistema od posebnog značaja, sa druge strane. Ova saradnja je posebno važna u domenu prijave incidenata koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost koje su IKT sistemi dužni da prijave, ali koja se u praksi retko dešava. Neophodno je kroz zajedničke susrete informisati IKT sisteme od posebnog značaja o važnosti prijave incidenata, objasniti mehanizme za prijavu i stvarati međusobno poverenje koje će rezultirati obostranom koristi.

Druga novina iz Zakona o informacionoj bezbednosti odnosi se na dostavljanje statističkih podataka o svim incidentima koji su se desili u jednom IKT sistemu od posebnog značaja. Dakle, statistički podaci ne uključuju samo podatke koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost i koji se moraju prijaviti, već sve incidente koji su se desili, kako bi se na bazi analize istih dobio sveobuhvatan pregled stanja u ovoj oblasti i mogle definisati mere i aktivnosti za unapređenje.

Realizacija Mere 3.2. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 3.2.1: Obuke za zaposlene u IKT sistemima od posebnog značaja o primeni mera zaštite i postupanju u slučaju incidenta u IKT sistemu.

– Aktivnost 3.2.2: Organizovanje sastanaka IKT sistema od posebnog značaja prema sektorskoj pripadnosti u cilju podsticanja saradnje i promovisanja formiranja posebnih sektorskih CERT-ova.

– Aktivnost 3.2.3: Organizovanje međunarodnih i nacionalnih sastanaka, okruglih stolova, konferencija u cilju podizanja svesti o značaju informacione bezbednosti.

– Aktivnost 3.2.4: Utvrđivanje načina i mehanizama za podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja za dostizanje neophodnog nivoa ispunjenosti zahteva (common criteria) za informacionu bezbednost u okviru upravljanja svim fazama životnog ciklusa IKT sistema odnosno delova sistema.

– Aktivnost 3.2.5: Izrada brošura, preporuka i drugih materijala u cilju podizanja svesti o važnosti primene mera zaštite.

– Aktivnost 3.2.6: Razvoj platforme za razmenu informacija između Nacionalnog CERTa i IKT sistema od posebnog značaja i cilju informisanja o aktuelnim rizicima i pretnjama u oblasti informacione bezbednosti i promovisanja primera dobre prakse.

– Aktivnost 3.2.7. – Izrada pregleda pretnji na bazi dostavljenih statističkih podataka o incidentima i prijavljenih incidenata.

– Aktivnost 3.2.8. – Usklađivanje propisa sa regulativom EU u oblasti informacione bezbednosti.

– Aktivnost 3.2.9. – Izrada obrasca za samoprocenu IKT sistema od posebnog značaja.

– Aktivnost 3.2.10. – Izrada obrasca za proveru stepena razvijenosti informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Mera 3.2.

Informativno edukativna mera

Unapređenje saradnje i podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja za primenu mera zaštite

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Nacionalni CERT

Nacionalna akademija za javnu upravu

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

3.2.1 Broj obučenih zaposlenih u IKT sistemima od posebnog značaja

120

350

MTTT

RATEL

NAPA

3.2.2 Broj sektorskih sastanaka IKT sistema od posebnog značaja

1

20

MTTT

3.2.3 Broj održanih sastanaka, okruglih stolova i konferencija

15

40

MTTT

RATEL

MUP CERT NAPA

3.2.4 Utvrđeni načini i mehanizmi za podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja

0

1

MTTT

3.2.5 Izrađeni materijali

(brošure, preporuke i sl.)

119

80

RATEL

MUP CERT

3.2.6 Izrađena platforma za razmenu informacija između Nacionalnog CERTa i IKT sistema od posebnog značaja

0

1

RATEL

3.2.7 Broj izrađenih pregleda pretnji Nacionalnog CERT-a

1

8

RATEL

3.2.8 Izmenjeni propisi u oblasti informacione bezbednosti

0

2

MTTT

3.2.9 Izrađen obrazac samoprocene

0

1

MTTT

3.2.10 Izrađen obrazac za proveru stepena razvoja informacione bezbednosti

0

1

MTTT

Mera 3.3.

Podizanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i CERT-ova samostalnih operatora IKT sistema

Uloga Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti kao i CERT-ova samostalnih operatora IKT sistema je važna sa stanovišta saradnje, koordinacije i praćenja stanja informacione bezbednost u državi.

Posebno je značajno da Nacionalni CERT ima mogućnosti i kapacitete da prikuplja informacije o rizicima za bezbednost IKT sistema i da blagovremeno pruža podršku, upozorava i savetuje IKT sisteme od posebnog značaja ali i javnost.

Takođe je neophodno razviti mehanizme saradnje i razmene podataka između IKT sistema organa javne vlasti koji su u okviru Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave i CERT-a organa vlasti budući da su ti sistemi slični po strukturi i nivou razvijenosti, te bi samim tim razmena, informacija mogla da doprinese njihovom unapređenju.

Sa stanovišta nacionalne bezbednosti važno je da samostalni operatori IKT sistema imaju razvijene kapacitete i mogućnost odbrane kako svojih sistema, tako i drugih samostalnih operatora IKT sistema koji su pogođeni incidentom.

Realizacija Mere 3.3. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 3.3.1: Obuke za zaposlene u Nacionalnom CERT-u u cilju podizanja kapaciteta za postupanje u slučaju incidenta.

– Aktivnost 3.3.2: Obuka za zaposlene u CERT-u organa vlasti i u samostalnim operatorima IKT sistema.

– Aktivnost 3.3.3:Uspostavljanje CERT-ova samostalnih operatora IKT sistema.

– Aktivnost 3.3.4: Izrada smernica za postupanje u slučaju incidenata koji su visokog i veoma visokog nivoa opasnosti.

– Aktivnost 3.3.5: Uspostavljanje mehanizma za razmenu informacija i saradnju između Posebnih CERT-ova i Nacionalnog CERT-a.

– Aktivnost 3.3.6: Uspostavljanje saradnje između Nacionalnog CERT-a, MTTT i Štaba za vanredne situacije MUP (Sektor za vanredne situacije) radi prepoznavanja mehanizama saradnje u slučaju incidenta veoma visokog nivoa opasnosti.

– Aktivnost 3.3.7: Organizovanje civilnih i vojnih vežbi.

– Aktivnost 3.3.8: Uspostavljanje sistema za otkrivanje sajber pretnji.

Mera 3.3.

Informativno edukativna mera

Podizanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i CERT-ova samostalnih operatora IKT sistema

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

RATEL

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo spoljnih poslova

Bezbednosno informativna agencija

Vojnobezbednosna agencija

Vojnoobaveštajna agencije

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

3.3.1 Broj obučenih zaposlenih u NCERT-u

6

10

RATEL

3.3.2 Broj obučenih zaposlenih u CERT-u organa vlasti i u samostalnim operatorima IKT

35

55

MO

MSP

BIA

VBA

VOA

MUP

ITE

3.3.3 Broj uspostavljenih CERT-ova samostalnih operatora

2

4

MO

MSP

VBA

VOA

3.3.4 Izrađene smernice

0

1

MTTT

MUP CERT

3.3.5 Uspostavljeni mehanizmi za razmenu informacija između NCERT i posebnih CERTova

0

1

RATEL

3.3.6 Uspostavljena saradnja između NCERT, MTTT i MUP (Sektor za vanredne situacije)

0

1

MTTT

RATEL

MUP

3.3.7 Broj organizovanih civilnih i vojnih vežbi

3

7

MO

MUP

RATEL

3.3.8 Uspostavljen sistem za otkrivanje sajber pretnji

0

1

RATEL

Mera 3.4.

Podizanje kapaciteta inspekcije za informacionu bezbednost

Primena Zakona o informacionoj bezbednosti, pored promocije i informisanja o zakonskim odredbama, ostvaruje se i kroz inspekcijski nadzor koji podrazumeva proveru primene mera zaštite i proveru da li je izvršena godišnja provera bezbednosnog stanja IKT sistema od posebnog značaja.

Kako bi obuhvat IKT sistema od posebnog značaja nad kojima je izvršen inspekcijski nadzor bio veći neophodno je povećati kapacitete inspekcije u smislu novog zapošljavanja i podizanja stručnih kapaciteta zaposlenih inspektora.

Realizacija Mere 3.4. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 3.4.1: Obuke za inspektora informacione bezbednosti na osnovu izrađene procene potreba za obukama u cilju podizanja kapaciteta za primenu Zakona o informacione bezbednosti

– Aktivnost 3.4.2: Zapošljavanje inspektora za informacionu bezbednost.

Mera 3.4.

Informativno edukativna mera

Podizanje kapaciteta inspekcije za informacionu bezbednost

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

3.4.1 Broj obuka koje su pohađali inspektori

7

12

MTTT

3.4.2 Broj zaposlenih inspektora

1

5

MTTT

Mera 3.5.

Podsticanje javno-privatnog partnerstva u oblasti informacione bezbednosti

Saradnja između javnog i privatnog sektora predstavlja jedan od ključnih elemenata informacione bezbednosti svake zemlje. Naime, ograničenja koja postoje i na jednoj i na drugoj strani u odgovorima na izazove koje informaciona bezbednost za sobom nosi, nameću potrebu za stvaranjem partnerstva, a posebno u slučaju kada incidenti značajno ugrožavaju informacionu bezbednost. Kod javno-privatnog partnerstva se ne postavlja samo pitanje nalaženja pravog mehanizma za saradnju, već i stvaranja poverenja između jednih i drugih koje će doprineti podizanju kapaciteta i nivoa informacione bezbednosti.

Realizacija mere 3.5. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 3.5.1: Formiranje stručne radne grupe Tela za koordinaciju informacione bezbednosti.

– Aktivnost 3.5.2: Organizovanje sastanaka fondacije „Mreža za sajber bezbednost” u cilju podsticanja javno-privatnog partnerstva.

– Aktivnost 3.5.3: Zaključivanje sporazuma o saradnji između organa javne vlasti i privatnog i nevladinog sektora u cilju realizacije projekata u oblasti informacione bezbednosti.

Mera 3.5.

Informativno edukativna mera

Podsticanje javno-privatnog partnerstva u oblasti informacione bezbednosti

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

3.5.1 Formirana stručna radna grupa

0

2

MTTT

3.5.2 Broj održanih sastanaka

1

Minimalno 3 godišnje

MTTT

3.5.3 Broj zaključenih sporazuma o saradnji

0

4

Izveštaj relevantnih ministarstava

Mera 3.6.

Unapređenje regionalne i međunarodne saradnje

Kao što je u oblasti informacione bezbednosti neophodna saradnja između javnog i privatnog sektora, tako je neophodna i regionalna i međunarodna saradnja budući da se sve zemlje susreću sa rizicima i pretnjama u ovoj oblasti koje u nekim slučajevima mogu ugroziti i nacionalnu bezbednost.

Mehanizmi međunarodne i regionalne saradnje su veoma razvijeni kroz aktivnosti različitih institucija i agencija (ITU, OEBS, DCAF..), kao i različite projektne aktivnosti i trebalo bi je nadograditi sa zaključivanjem bilateralnih i multilateralnih sporazuma kojima bi se definisali zajednički ciljevi i aktivnosti za unapređenje informacione bezbednosti.

Takođe je važno nastaviti već započetu praksu organizovanja međunarodnih i civilnih vežbi kojima se na efikasan način podižu kapaciteti institucija i zaposlenih za odgovore u slučaju incidenata, uz razmenu iskustva i praktičnu demonstraciju načina reagovanja.

Realizacija Mere 3.6. ostvaruje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

– Aktivnost 3.6.1: Zaključivanje bilateralnih i multilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti informacione bezbednosti.

– Aktivnost 3.6.2: Učešće predstavnika nadležnih organa na međunarodnim forumima i sastancima posvećenim informacionoj bezbednosti u okviru UN, OEBS, GFCE i drugih međunarodnih organizacija.

– Aktivnost 3.6.3: Saradnja sa EU institucijama i organizacijama nadležnim za oblast informacione bezbednosti (FIRST, ENISA, mreža EU CERT-ova i dr.).

Mera 3.6.

Unapređenje regionalne i međunarodne saradnje

Odgovorna institucija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo odbrane

Nacionalni CERT

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ministarstvo spoljnih poslova

Pokazatelj

Bazna vrednost

u 2020. godini

Ciljana vrednost u 2026. godini

Izvor provere

3.6.1 Broj zaključenih bilateralnih i multilateralnih sporazuma

0

3

MTTT

3.6.2 Broj posećenih međunarodnih foruma i sastanaka

(UN, OEBS, GFCE i dr.)

6

15

MTTT

MUP

MSP

MO

RATEL

ITE

3.6.3 Broj izlistanih, akreditovanih i sertifikovanih CERT-ova na Trusted Introducer listi i broj članova ili pridruženih članovi FIRST

7

9

Trusted Introducer lista

Izveštaj FIRST

Analiza efekata mera za realizaciju posebnog cilja 3.

Analiza uticaja na društvo – Postoji izuzetno velik spektar pozitivnih uticaja na društvo koji se ostvaruju kroz realizaciju mera u okviru posebnog cilja 3. Imajući u vidu koje posledice mogu nastati po građane i privredu usled neadekvatnog razvoja informacione bezbednosti, kao što su krađe identiteta, finansijske prevare, onemogućavanje funkcionisanja ključnih institucija i IKT sistema, jasno je da podizanjem svesti, znanja o zaštiti od rizika, primenom mera zaštite IKT sistema od posebnog značaja kao i, podizanjem kapaciteta zaposlenih, značajno se podiže nivo informacione bezbednosti i smanjuju rizici. Time se na sveobuhvatan način štite građani, javna uprava i privreda.

Analiza upravljačkih kapaciteta – U cilju realizacije ovih mera, neophodno je značajno ulagati u upravljačke kapacitete, posebno onih institucija koje su odgovorne za informacionu bezbednost u skladu sa zakonom. Ulaganje u kapacitete podrazumeva stalno usavršavanje zaposlenih i unapređenje njihovih znanja kroz različite edukativne programe, učešće na konferencijama, razmenom iskustva sa drugim zemljama. Dinamičnost ove oblasti vuče za sobom i dinamičnost prilagođavanja kadrova novim izazovima koji su stalno prisutni, ali su i stalno novi, što čini izazove još većim i zahtevnijim za delovanje. Podizanjem kapaciteta organa javne uprave postizaće se i kroz jačanje postojećih i kreiranjem novih partnerstava sa stručnim, akademskim sektorom i organizacijama civilnog društva.

Analiza ekonomskih efekata – Sa jedne strane realizacijom ovih mera povećavaju se troškovi na strani javnog i privatnog sektora koji su dužni da primene mere zaštite od potencijalnih incidenata u njihovim IKT sistema, ali sa druge strane potencijalna šteta koja može nastati usled incidenta u potpunosti opravdava ulaganja i predstavljaju na određeni način uštedu.

Analiza rizika – Rizici u realizaciji mera postoje u delu koji se tiče edukacije zaposlenih, nabavke adekvatne opreme, svesti o značaju informacione bezbednosti i njenog uticaja na sve segmente života. Kako bi se rizici smanjili potrebno je sprovođenje kampanja o značaju ove teme, ali i opredeljenost nadležnih institucija da planski i sistematično ulažu u zaposlene, opremu i zaštitu svojih sistema, kao i nastavku razvoja saradnje među svim relevantnim akterima u ovoj oblasti, kao značajnom mehanizmu koji je posebno važan u slučaju kada se dešavaju incidenti koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost.

4. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija zaduženo je za izveštavanje o sprovođenju ove Strategije kroz praćenje sprovođenja i koordinacije javnih politika uz saradnju sa nadležnim ministarstvima. Izveštaj o sprovođenju Strategije se izrađuje po isteku svake treće kalendarske godine od dana usvajanja Strategije, i dostavlja Vladi na način i u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu. Nadležna ministarstva dostavljaju Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, izveštaje o sprovedenim merama i ostvarenim vrednostima pokazatelja, u skladu sa sledećom dinamikom:

Posebni cilj

Nadležno ministarstvo

Dinamika izveštavanja

Posebni cilj 1.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Novembar 2023.

Novembar 2026.

Posebni cilj 2.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministarstvo privrede

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Novembar 2023.

Novembar 2026.

Posebni cilj 3.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Novembar 2023.

Novembar 2026.

Izveštavanje o realizaciji Akcionih planova realizuje se na godišnjem nivou, na osnovu podataka koji druga ministarstva i institucije dostavljanju Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na zahtev, a putem Jedinstvenog informacionog sistema za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje, u skladu sa zakonom.

5. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

U izradi Strategije učestvovala je Radna grupa Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koju su činili su predstavnici sledećih institucija: Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo kulture, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i energetike, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, Bezbednosno-informativna agencija, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Narodna banka Srbije.

U proces konsultacija, javno-privatnog dijaloga, uključen je niz zainteresovanih strana, kao što su privredni subjekti i asocijacije, obrazovne i naučne institucije, strukovne i organizacije civilnog društva. Naime, u skladu sa članom 5. Zakona o informacionoj bezbednosti oformljena je i Stručna radna grupa Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti, koju su činili eksperti iz oblasti informacione bezbednosti, a koja je imala zadatak da dostavi informacije o aktivnostima, potrebama i prioritetima privatnog sektora u oblasti informacione bezbednosti koji su od značaja za izradu Strategije i pripreme predloge i preporuke za unapređenje informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Javna rasprava održavala se u periodu od 23. aprila do 19. maja 2021. godine.

6. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Sredstva neophodna za sprovođenje mera i aktivnosti planiranih ovom strategijom čija će realizacija doprineti ostvarivanju definisanih strateških ciljeva obezbeđivaće se u budžetu Republike Srbije u skladu sa bilansnim mogućnostima, a u skladu sa potrebama dodatna sredstva obezbediće se iz donacija, projekata, međunarodne pomoći, kao i iz drugih izvora. Za realizaciju Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine predviđeno je blizu 6 milijardi dinara i pretpostavka je da će za Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine biti izdvojena slična suma.

7. AKCIONI PLAN ZA REALIZACIJU STRATEGIJE RAZVOJA INFORMACIONOG DRUŠTVA I INFORMACIONE BEZBEDNOSTI ZA PERIOD OD 2021. DO 2023. GODINE

Akcioni plan za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti za period od 2021. do 2023. godine, odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

8. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja Strategije.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 021-7637/2021

U Beogradu, 26. avgusta 2021. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

SKRAĆENICE

AMRES

Akademska mreža Republike Srbije

BIA

Bezbednosna-informativna agencija

VBA

Vojnobezbednosna agencija

VOA

Vojnoobaveštajna agencija

IKT

Informaciono-komunikacione tehnologije

ITE

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MO

Ministarstvo odbrane

MP

Ministarstvo privrede

MPNTR

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

MSP

Ministarstvo spoljnih poslova

MTTT

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

MUP

Ministarstvo unutrašnjih poslova

MMSP

Mikro mala i srednja preduzeća

NAPA

Nacionalna akademija za javnu upravu

NBS

Naroda banka Srbije

NCERT

Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima

PKS

Privredna komora Srbije

RAS

Razvojna agencija Srbije

RATEL

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge

RNIDS

Registar nacionalnog internet domena Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

SDI

Strane direktne investicije

FID

Fond za inovacionu delatnost

CERT organa vlasti

Centa za bezbednost IKT sistema u organima vlasti

CDT

Centar za digitalnu transformaciju

RATEL

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge