Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine

Na osnovu člana 5. stav 1. tačka 2) Zakona o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 35/23) i člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada donosi

STRATEGIJU

razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine

"Službeni glasnik RS", broj 70 od 14. avgusta 2024.

UVOD

U skladu sa Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 128/20, 116/22 i 92/23 – dr. zakon), Ministarstvo informisanja i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave koji se, između ostalog, odnose na utvrđivanje strategije i politike razvoja u oblasti elektronskih komunikacija, rukovodeći se ciljevima i principima regulisanja odnosa u ovoj oblasti.

U prethodnom periodu javna politika u ovoj oblasti bila je definisana Strategijom razvoja mreža nove generacije do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 33/18).

U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RSˮ, broj 35/23, u daljem tekstu Zakon), u cilju ostvarivanja kontinuiteta i sprovođenja javnih politika u ovoj oblasti, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je, u junu 2023. godine, u saradnji sa Regulatornim telom za elektronske komunikacije i poštanske usluge započelo rad na novom dokumentu javne politike.

U februaru 2024. godine, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo) je formiralo međusektorsku Radnu grupu za izradu Predloga strategije, u koju su pozvani da delegiraju članove svi organi državne uprave i organizacije koji su identifikovani kao relevantni za buduće pravce razvoja sektora elektronskih komunikacija u Republici Srbiji. Radom radne grupe rukovodilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, a članove su činili predstavnici: Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: RATEL), Ministarstva privrede, Ministarstva odbrane, Ministarstva prosvete, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Saveta stranih investitora, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (u daljem tekstu: NALED), akcionarskih društava „Elektromreže Srbije” i „Elektroprivreda Srbije”, kao i konsultanti sa Fakulteta organizacionih nauka i za oblast elektronskih komunikacija.

Izradi teksta Strategije prethodila je ex-post analiza efekata sprovođenja prethodnog dokumenta javne politike, izrada ex-ante analize nove Strategije, kao i priprema drugih analitičkih dokumenata relevantnih za kreiranje politike razvoja oblasti elektronskih komunikacija, uključujući i statističke analize razvoja sektora u prethodnom periodu.

Konsultacije sa zainteresovanim stranama su se odvijale sve vreme trajanja procesa pripreme teksta Strategije, uz podršku NALED-a, sa privrednim subjektima, akademskom zajednicom, lokalnim samoupravama i drugim zainteresovanim stranama. Pored toga, organi državne uprave i organizacije javne uprave bili su pozvani da dostave svoje priloge u pisanoj formi. Preko Portala „eKonsultacije”, svi zainteresovani su bili u prilici da daju predloge i sugestije za nove strateške pravce razvoja oblasti elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.

Takođe u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije sprovedena je javna rasprava o Predlogu strategije razvoja sistema mreža elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2030. godine, u periodu od 29. maja do 18. juna 2024. godine. U organizaciji Ministarstva informisanja i telekomunikacija organizovan je i okrugli sto 5. juna 2024. godine putem video konferencijske veze. Dalje, na zahtev zainteresovane javnosti za produženje trajanja javne rasprave o Predlogu strategije razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2030. godine, na predlog Ministarstva, Odbor za privredu i finansije doneo Zaključak o izmeni Zaključka 05 broj 030-4685/2024 kojim se trajanje javne rasprave produžava do 2. jula 2024. godine.

Nakon sprovedene javne rasprave, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je razmotrilo inicijative, predloge, sugestije i komentare i sačinilo izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, koji je objavljen na internet stranici Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Nakon usvajanja konstruktivnih predloga dostavljenih u okviru javne rasprave, utvrđene su osnove za donošenje Strategije i formulisani pravci daljeg razvoja ove oblasti u narednom periodu. Pripremljen je novi strateški okvir kojim se postavljaju osnovi za izgradnju bezbedne, pouzdane i pristupačne infrastrukture elektronskih komunikacija u cilju omogućavanja svim građanima i preduzećima da u potpunosti iskoriste prednosti digitalne ere. Kreiranjem jasno definisane i koordinisane politike razvoja sistema elektronskih komunikacija biće unapređena i konkurentnost privrede u Republici Srbiji uz uvažavanje savremenog evropskog i nacionalnog regulatornog okvira.

Ovaj dokument javne politike definiše sveobuhvatne reformske korake razvoja sistema elektronskih komunikacija. U skladu sa članom 18. stav 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, pripremljen je Akcioni plan kojim su mere Strategije detaljno razrađene, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije. Akcioni plan, koji se usvaja zajedno sa Strategijom, pripremljen je za period 2024–2027. godine.

Radi usklađivanja sa propisima koji uređuju planski sistem, a na osnovu mišljenja Republičkog sekretarijata za javne politike, izmenjen je prvobitni period važenja Strategije do 2027. godine. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija će u narednom periodu započeti izradu jedne krovne Strategije digitalnog društva, koja će obuhvatiti oblast razvoja informacionog društva, informacione bezbednosti i digitalnih veština, kao i oblast razvoja elektronskih komunikacija.

1. METODOLOŠKI OKVIR

Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine je ključan višegodišnji dokument javne politike koji usmerava razvoj oblasti elektronskih komunikacija. S obzirom na značaj i uticaj dokumenta, izabran je participativan pristup kojim se u izradi strategije omogućava učešće velikog broja zainteresovanih strana koje učestvuju u izgradnji i funkcionisanju sistema elektronskih komunikacija. U izradi Strategije, kroz rad u okviru Radne grupe, su učestvovali predstavnici državne uprave, izvršne vlasti, privrede i drugih privrednih organizacija od značaja za sistem elektronskih komunikacija koji su svoj doprinos dali u sagledavanju postojećeg stanja i budućih pravaca razvoja. Participativnim pristupom se pretpostavlja veća posvećenost ključnih zainteresovanih strana implementaciji planiranih aktivnosti.

Proces izrade Strategije se sastoji iz analize situacije i definisanja razvojnih pravaca, ciljeva, mera i aktivnosti. Metodološki okvir analize situacije zasnovan je na analizi efekata prethodne strategije, analizi pravnog i strategijskog okvira, kao i na sprovođenju analize razvojnih potencijala. Analiza efekata prethodne strategije sa aspekta relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti i održivosti je urađena na osnovu kvalitativne analize ciljeva prethodne strategije, ali i na osnovu kvantitativne analize odabranih indikatora performansi sistema elektronskih komunikacija koji se prate u okviru RATEL-ovih izveštaja. Analiza pravnog i strategijskog okvira je urađena mapiranjem ključnih dokumenata, analizom sadržaja i kritičkim sagledavanjem relevantnosti nalaza u vezi sa razvojem i funkcionisanjem sistema elektronskih komunikacija u prethodnom periodu i budućem delovanju.

Ključni nalazi pomenutih analiza su predstavljali osnovu za identifikaciju i analizu razvojnih potencijala sistema elektronskih komunikacija, a koji su predstavljeni u vidu metodoloških alata – drveta problema i ciljeva radi lakše analize njihovih uzroka i posledica. Rezultati analize situacije dali su odgovarajući osnov za definisanje strategijskog okvira razvoja, kao opšte i posebne ciljeve. Za svaki poseban cilj razrađene su mere i aktivnosti, sadržane u Akcionom planu koji je strukturiran na sledeći način: poseban cilj, mera, aktivnost, period sprovođenja, nosioci koji sprovode aktivnost, partner pri sprovođenju aktivnosti, izvor finansiranja, veza sa programskim budžetom i ukupno procenjena finansijska sredstva za svaku godinu implementacije strategije zaključno sa 2027. godinom.

Metodološki iskorak ove strategije ogleda se u izradi pokazatelja ishoda i rezultata kojima će se pratiti nivo ostvarenja opštih i posebnih ciljeva, kao i mera. Pokazatelji su vremenski uokvireni i kvantitativnog i kvalitativnog karaktera u zavisnosti od cilja i mere za koju se prate. Za svaki pokazatelj su definisane jedinice mere, izvori provere, bazna godina i početna vrednost, a predviđeno je jednogodišnje merenje njihovih ostvarenih vrednosti do 2027. godine. Najzad, na samom kraju dokumenta dat je i opis sistema za praćenje i izveštavanje, kako bi se obezbedila uspešnost implementacije ciljeva i aktivnosti definisanih u okviru Strategije, pregled sprovedenih konsultacija sa zainteresovanim stranama, kao i analiza finansijskih efekata i procena finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju Strategije.

2. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA SISTEMA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Analiza postojećeg stanja se sastoji od analiza rezultata i učinaka prethodne strategije, potom od analize relevantnog domaćeg i međunarodnog zakonodavstva za oblast elektronskih komunikacija i, najzad na osnovu identifikovanih trendova i zaključaka, sprovedena je analiza problema na osnovu koje su definisani razvojni pravci.

2.1. Analiza rezultata prethodne strategije

Vlada Republike Srbije je oblast elektronskih komunikacija prepoznala kao strateški značajnu za razvoj zemlje, te još od 2010. godine donosi različita strateška dokumenta u ovoj oblasti. Poslednji u nizu takvih dokumenata je Strategija razvoja mreže nove generacije do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 33/18). Kako bi nova strategija efikasno ostvarila svoje ciljeve, neophodno je sagledati i evaluirati efekte i rezultate prethodne strategije sa aspekta relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti i održivosti. Iako ni akcioni plan za period primene Strategije ni plan evaluacije nisu bili doneti, može se izvršiti ex-post analiza efekata ovog dokumenta javne politike kvalitativnim prikazom sprovedenih aktivnosti kako ministarstva nadležnog za oblast elektronskih komunikacija tako i Privredne komore Srbije, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Registra nacionalnog internet domena Srbije, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Instituta za standardizaciju Srbije i Elektromreža Srbije AD, koji su prepoznati kao nosioci određenih aktivnosti neophodnih za realizaciju utvrđenih ciljeva Strategije. Pored toga, analiza efekata prethodne strategije je urađena i kvantifikovanjem postignutih efekata na osnovu odabranih indikatora performansi.

2.1.1 Kvantitativna analiza postignutih efekata

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge objavljuje godišnje izveštaje pod nazivom „Pregled tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga u Republici Srbiji”. U cilju sprovođenja kvantitativne analize, u razmatranje su uzeti pokazatelji iz 20181, 2021.2 i 2022.3 godine koji su istaknuti u ovom izveštaju i sprovedena je komparativna analiza vrednosti tih pokazatelja, kako bi se utvrdila relevantnost, efektivnost, efikasnost i održivost Strategije. Rezultati sprovedene analize su prikazani u nastavku poglavlja.

Sa aspekta održivosti mogu se posmatrati pokazatelji kao što su ostvaren prihod na tržištu elektronskih komunikacija, njihov udeo u BDP-u, kao i iznos ukupnih investicija u ovom sektoru. Ukupan prihod ostvaren na tržištu elektronskih komunikacija Republike Srbije u 2022. godini iznosi oko 242,9 milijardi dinara, što je više za oko 10,1% u odnosu na prethodnu godinu, a najveći udeo u ukupnim prihodima ostvaren je od pružanja usluge mobilne telefonije i čini 61,3% ukupnih prihoda. U bruto domaćem proizvodu Srbije prihodi od elektronskih komunikacija su u 2022. godini imali udeo od 3,4% što je takođe više u odnosu na prethodne godine.

Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija su u 2022. godini iznosile 85,2 milijarde dinara (726 miliona evra), što je za 35% više nego 2021. godine kada su iznosile 63,2 milijarde dinara. U strukturi investicija pojedinačno najveće učešće imaju investicije u distribuciju medijskih sadržaja koje iznose preko 43 milijarde dinara (370 miliona evra) i čine 51,1% ukupnih investicija u 2022. godini, kao i investicije u fiksnu mrežu sa iznosom od 20,3 milijardi dinara (173 miliona evra), koje čine oko 23,9% ukupnih investicija u 2022. godini. Na osnovu rasta vrednosti prikazanih pokazatelja može se zaključiti da su se preduzete mere u oblasti elektronskih komunikacija u prethodnom periodu pokazale kao održive.

Sa aspekta efektivnosti i relevantnosti preduzetih mera važno je posmatrati broj pretplatnika osnovnih usluga elektronskih komunikacija koji su prikazani u Tabeli 1.

Tabela 1: Uporedni prikaz broja pretplatnika osnovnih usluga elektronskih komunikacija u Republici Srbiji (2018–2022)

Godina

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

Usluga

Pokazatelj

Fiksna telefonija – pretplatnici

Broj u milionima

2,43

2,42

2,41

2,37

2,36

Na 100 domaćinstava

97,87

97,34

97,01

95,45

91,24

Mobilna telefonija – pretplatnici

Broj u milionima

8,43

8,45

8,26

8,50

8,62

Na 100 domaćinstava

120,42

121,40

119,25

123,72

129,70

Fiksni širokopojasni Internet – pretplatnici

Broj u milionima

1,55

1,62

1,73

1,80

1,95

Na 100 domaćinstava

62,39

65,27

69,56

72,34

75,26

Distribucija medijskih sadržaja – pretplatnici

Broj u milionima

1,88

2,00

2,10

2,14

2,21

Na 100 domaćinstava

75,55

80,42

84,51

85,94

85,53

Paketi usluga – pretplatnici

Broj milionima

1,27

1,42

1,56

1,63

1,75

Na 100 domaćinstava

51,23

56,90

62,54

65,39

67,54

Prikazani podaci jasno pokazuju da su preduzete mere bile efektivne u prethodnom periodu jer se povećao broj pretplatnika fiksne širokopojasne internet mreže, dok se broj pretplatnika tradicionalne fiksne telefonske mreže značajno smanjio. Dodatno efektivnost mera dokazuje i rast ostalih parametara iz tabele, pored kojih je važno osvrnuti se i na osnovnu i proširenu korpu usluga elektronskih komunikacija.

Prema dobijenim podacima od strane RATEL-a za fizička lica, kao i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije o prosečnoj neto zaradi za 2022. godinu, za osnovnu korpu usluga u 2022. godini je bilo potrebno mesečno izdvojiti 1,63% prosečne neto zarade, a za proširenu korpu 7,85%. Vrednosti ovih parametara su u relativnom iznosu niži u odnosu prethodnih godina, međutim u apsolutnom iznosu se beleži neznatan rast njihove vrednosti. Razlog tome su inflatorna kretanja, ali i dinamičan rast prosečnih neto zarada u Republici Srbiji.

Sa aspekta efikasnosti i relevantnosti, ističu se naredni pokazatelji koji se odnose na fiksni širokopojasni pristup. Kao jedan od osnovnih kriterijuma ističe se pokrivenost domaćinstava u Republici Srbiji fiksnim širokopojasnim pristupom, koji je u 2022. godini iznosio 75,30%, a 2018. godini 62,40%, što ukazuje na značajan rast tokom godina. Radi obezbeđenja kvaliteta, neophodno je brzi internet učiniti dostupnim i široko upotrebljivim. Zbog toga se meri pokazatelj pokrivenosti domaćinstava u Republici Srbiji fiksnim širokopojasnim pristupom od najmanje 30 Mb/s (mreže za pristup sledeće generacije – NGA), koji takođe pokazuje skok od 67,8% u 2018. do 78,48% u 2022. godini. Dodatno, analizira se i učešće pretplatnika interneta brzine od najmanje 100 Mb/s, koje je 2018. iznosilo samo 0,9%, a 2022. je dostiglo 46,82%, a što predstavlja značajan skok i ukazuje na razvoj i sve veću upotrebu ultrabrzog širokopojasnog interneta. Tome u prilog ide i činjenica da 2021. godine internet brzine od najmanje 1 Gb/s postaje dostupan u Srbiji, a već 2022. godine 0,25% svih pretplatnika ga koristi.

U Evropskoj uniji, skoro 55% ukupnog broja pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa internetu je realizovano preko NGA. Kraljevina Belgija (95,1%) i Kraljevina Holandija (85,6%) su države sa najvećim učešćem NGA tehnologije, dok Kiparska Republika i Republika Grčka imaju najmanje učešće, 26% odnosno 15%. Republika Srbija je sa učešćem od 66,9% iznad proseka Evropske Unije. Prateći vodeće zemlje po pitanju broja pretplatnika ultra brzog interneta gde više od 67% ima pristup ovim brzinama ukazuje na neophodnost fokusiranja na ovaj segment razvoja u budućnosti.

Dodatno, uočava se i napredak u raspodeli pretplatnika po tehnologijama u Republici Srbiji. Iako je u 2022. godini, petu godinu za redom, najzastupljeniji način pristupa putem koaksijalnih kablovskih mreža i čini oko 41% ukupnog broja pretplatnika, što je značajno više u odnosu na prosek Evropske Unije, uočava se sniženje od približno 3% u odnosu na 2018. godinu. Značajan napredak se uočava i u povećanju procenta upotrebe FTTH/B tehnologije.

Analizirajući mobilni širokopojasni pristup u Republici Srbiji, uočava se značajno povećanje broja korisnika, sa 83% korisnika na 100 stanovnika u 2018. godini na 94% korisnika na 100 stanovnika u 2022. godini, te se zaključuje da su sve aktivnosti u prethodnom periodu doprinele napretku na polju razvoja ovog pristupa. Implementacija 5G mreže na teritoriji Republike Srbije još uvek nije započeta, zato što se nisu stekli uslovi za to, ali se u narednim godinama očekuje značajna aktivnost u ovom segmentu.

Uticaj prethodne Strategije je zapažen i kada je u pitanju napredak informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Republici Srbiji, čime se indirektno utiče na celokupan digitalni razvoj, koji je posmatran kroz indeks digitalne ekonomije i društva. U skladu sa time, neophodno je pomenuti i ljudski kapital, pri čemu se uočava napredak društva u usvajanju digitalnih veština i povećan broj IKT specijalista. U segmentu digitalne integracije u svakodnevno poslovanje, rezultati su raznoliki. Uočava se blagi pad na polju elektronske trgovine, dok se sa druge strane uvode nove tehnologije. Upotreba Cloud servera je porasla za 13,4% za 3 godine, veštačku inteligenciju koristi preko 10% preduzeća, a Big Data preko 5%. Digitalizacija je prisutna i u sektoru javnih usluga, pa zahvaljujući aktivnostima sprovedenim u prethodnom periodu, više od 20% stanovnika redovno koristi usluge e-uprave, a taj broj se svakodnevno povećava.

Strategija je identifikovala segmente relevantne za napredak u oblasti elektronskih komunikacija. Prethodno sagledani pokazatelji performansi ukazuju na efektivnost i efikasnost svih mera i aktivnosti sprovedenih u prethodnom periodu i ističu njihov značajan uticaj na razvoj oblasti u cilju praćenja trendova najrazvijenijih država. S obzirom na ukazani postepeni razvoj i prirodu sprovedenih aktivnosti, zaključuje se da je nastavak njihovog sprovođenja moguć i poželjan i u budućnosti, što ukazuje na održivost i relevantnost prethodne Strategije.

––––––––

1 Pregled tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga u Republici Srbiji u 2018. godini. (2019). Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge – RATEL.

2 Pregled tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga u Republici Srbiji u 2021 godini. (2022). Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge – RATEL.

3 Pregled tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga u Republici Srbiji u 2022 godini. (2023). Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge – RATEL.

2.1.2. Analiza ciljeva

Strategijom su, kao najvažniji, prepoznati sledeći ciljevi: razvoj širokopojasne komunikacione infrastrukture, razvoj širokopojasne komunikacione infrastrukture u vlasništvu i za potrebe države, Internet stvari i upotreba pametnih servisa i informaciono društvo i informaciona bezbednost.

U cilju razvoja širokopojasne komunikacione infrastrukture u prethodnom periodu, pažnja je posvećenja izradi analiza i studija vezanih za dostupnost fiksnog širokopojasnog pristupa internetu i različite modele podsticaja izgradnji fiksne širokopojasne infrastrukture, ali i samoj izgradnji i razvoju moderne fiksne širokopojasne infrastrukture kroz sprovođenje aktivnosti Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije. Pored toga, preduzete su aktivnosti na razvoju nove generacije mobilnih širokopojasnih mreža, a najznačajniji postignuti rezultati se ogledaju u oslobađanju osnovnih, pionirskih radiofrekvencijskih opsega od interesa za razvoj 5G mobilnih mreža, i usvajanju potrebnih akata i novog Zakona o elektronskim komunikacijama, čime je stvoren regulatorni okvir za dalji razvoj mreža nove generacije. Dodatno, kako je za podsticanje izgradnje širokopojasne infrastrukture neophodan Zakon o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi, očekuje se rad na aktivnostima vezano za nacrt teksta i usvajanje ovog zakona kako bi se uredila ova oblast prilikom izgradnje buduće infrastrukture i podsticanja uvođenja elektronskih komunikacionih mreža visokog i vrlo visokog kapaciteta te olakšalo zajedničko korišćenje već postojeće infrastrukture.

Da bi se postigao strateški cilj razvoja širokopojasnih mreža u vlasništvu i za potrebe države i javnih preduzeća, posebna pažnja je posvećena transformaciji državne mreže iz čvorišta za državne organe (hub-a) u Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave kroz obezbeđivanje širokopojasnih kapaciteta za potrebe državnih organa, kao i širenje računarstva u oblaku i državnih data centara u Beogradu i Kragujevcu. Pored toga, značajni napori su uloženi u razvoj i unapređenje elektronskih usluga, kao što su e-zdravlje, e-obrazovanje, e-trgovina itd., a naročito u realizaciju usluga elektronske uprave (e-uprava) i unapređenje izgleda i funkcionalnosti portala eUprava. Fokus delovanja privrednih subjekata u okviru ove oblasti je bio na razvoju sopstvenih optičkih mreža.

Za ostvarenje cilja Strategije koji se odnosi na promovisanje uvođenja i upotrebe IoT i pametnih servisa, obezbeđena je finansijska podrška za projekte koji se fokusiraju na razvoj oblasti veštačke inteligencije, pametne industrije i pametne poljoprivrede, sprovedene su brojne aktivnosti u cilju uključivanja Republike Srbije na jedinstveno digitalno tržište Evropske unije i uspostavljanja neophodnih standarda interoperabilnosti, ali je stimulisan i brži prelazak i veće korišćenje IPv6 standarda za IP adrese. Najzad, u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti u prethodnom periodu su postignuti značajni rezultati, naročito u pogledu regulative. Novi strateški ciljevi za ove oblasti dati su u posebnim dokumentima javnih politika, a pored toga u toku je izrada novog Zakona o informacionoj bezbednosti, u cilju usklađivanja sa Direktivom (EU) 2022/2055 Evropskog parlamenta i Saveta od dana 14. decembra 2022. godine o merama za visok zajednički nivo sajber bezbednosti (u daljem tekstu: NIS2 direktiva) kako bi se regulatorni okvir usaglasio sa okvirom koji je na snazi u Evropskoj uniji, blagovremeno ispratili razvojni trendovi u ovoj oblasti, omogućilo da se upotreba IKT u Republici Srbiji odvija u skladu sa najsavremenijim regulatornim tendencijama i unapredila rešenja važećeg zakona.

U nastavku poglavlja dat je detaljan prikaz kvalitativnih rezultata pojedinačnih ciljeva Strategije, kao i proistekli zaključci i preporuke i kvantitativna ocena efektivnosti i efikasnosti sprovedenih mera i aktivnosti. Navedena kvantitativna ocena mera je sprovedena analizom relevantnih pokazatelja performansi.

2.1.2.1 Razvoj širokopojasne komunikacione infrastrukture

Izrada i ažuriranje mapa dostupnosti širokopojasne infrastrukture, razvoj širokopojasne infrastrukture, izrada plana razvoja širokopojasne mreže za pristup, kao i aktivnosti na pripremi postupka javnog nadmetanja za radiofrekvencijske opsege neophodne za razvoj novih tehnologija, predstavljaju ciljeve Strategije koji zajedno čine osnovu ravnomernog razvoja širokopojasnih mreža u Republici Srbiji.

Tokom 2017. i 2018. godine, Ministarstvo je, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD), izradilo detaljnu analizu stanja po pitanju dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja izgradnji fiksne širokopojasne infrastrukture u zavisnosti od geografskih, demografskih, kao i socio-ekonomskih specifičnosti određenih delova teritorije Republike Srbije. Ministarstvo je u drugoj polovini 2019. godine, u saradnji sa operatorima elektronskih komunikacija, izradilo mape dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji, kao osnovu za praćenje daljeg razvoja i ažuriranje. Rezultati su pokazali da postoje ruralni predeli u kojima ne postoji ekonomski interes operatora za razvoj infrastrukture koja se zasniva na pristupu sledeće generacije („bele i sive NGA zone”) i u kojima je opravdana intervencija države putem kapitalnih podsticaja.

U skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za finansiranje aktivnosti i mera unapređenja i razvoja oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva u 2020. godini („Službeni glasnik RS”, broj 21/20), Ministarstvo je započelo realizaciju Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije (u daljem tekstu: Projekat) i sprovelo tri javna poziva za učešće operatora u zajedničkoj izgradnji širokopojasne komunikacione infrastrukture. Zajednička izgradnja se realizuje kroz izgradnju middle mile i last mile segmenata mreže, pri čemu izgradnju middle mile segmenata, kojim se škole/javne ustanove povezuju na postojeću optičku okosnicu finansira Ministarstvo dok izgradnju last mile segmenata, kojim se obezbeđuje povezivanje domaćinstava, finansiraju operatori. Izgrađeni middle mile segmenti mreže se pod ugovorom utvrđenim uslovima stavljaju na upravljanje i raspolaganje operatorima.

Realizacija ovog projekta ima za cilj unapređenje širokopojasne komunikacione infrastrukture kako bi za sva domaćinstva bio obezbeđen pristup mrežama nove generacije. Poslednjom fazom projekta će biti obuhvaćena izgradnja kompletne infrastrukture (middle mile i last mile segmenata mreže) u najruralnijim naseljima od strane Ministarstva, odnosno Vlade, kako bi praktično u svim selima u Republici Srbiji bio omogućen širokopojasni pristup.

Izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u okviru Projekta je započela 2022. godine. Ministarstvo je obezbedilo da informacije o sprovođenju Projekta budu javno dostupne na veb prezentaciji Ministarstva mit.gov.rs.

Uporedo sa razvojem fiksne širokopojasne infrastrukture, aktivnosti Vlade, Ministarstva i Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge usmerene su i na razvoj nove generacije mobilnih širokopojasnih mreža.

U Republici Srbiji su oslobođeni osnovni, pionirski radiofrekvencijski opsezi od interesa za razvoj 5G mreža, a usvajanjem potrebnih akata Vlade, Ministarstva i RATEL-a, kao i donošenjem novog Zakona o elektronskim komunikacijama, stvoren je regulatorni okvir koji predstavlja osnovu za dalji razvoj mreža nove generacije.

Tokom 2021. godine, RATEL je sproveo javni poziv za prijavu lica koja su zainteresovana za korišćenje radio-frekvencija iz radio-frekvencijskih opsega 700 MHz, 900 MHz, 2100 MHz, 2600 MHz i 3500 MHz, u okviru koga su četiri operatora izrazila zainteresovanost: Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbijaˮ a.d, Serbia VroadVand-Srpske kablovske mreže d.o.o, Telenor d.o.o i A1 Srbija d.o.o. U skladu sa iskazanim interesom tržišta, Regulator je doneo Odluku kojom se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u opsezima 700 MHz, 2500–2690 MHz i 3400–3800 MHz i dostavio je Ministarstvu, koje je pripremilo predlog pravilnika kojim se propisuju minimalni uslovi za izdavanje pojedinačnih dozvola na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja za navedene radio-frekvencijske opsege.

Kako bi se ostvario maksimalan učinak prodaje raspoloživog radiofrekvensijskog spektra, RATEL će dodelu prava na korišćenje utvrđenih delova radio-frekvencijskog spektra sprovesti u otvorenom, transparentnom, nediskriminatorskom i konkurentnom postupku sa ciljem da se osigura najefikasnija i najefektivnija upotreba spektra, podstakne konkurencija i inovacije i obezbedi da korisnici imaju pristup kvalitetnijim uslugama. Očekuje da će se javno nadmetanje za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra namenjenog razvoju nove generacije mobilnih širokopojasnih mreža u Republici Srbiji sprovesti u toku 2025. godine.

Na osnovu navedenog, zaključuje se da se izgradnja digitalne infrastrukture odvija u dva pravca, kroz efikasno uvođenje fiksnih širokopojasnih mreža (optičkih i bežičnih), uključujući subvencionisanu izgradnju u ruralnim predelima, i mobilnih sistema u Republici Srbiji.

Visoki troškovi izgradnje, negativni demografski i privredni trendovi direktno utiču na nedostatak investicionih aktivnosti operatora elektronskih komunikacija u ruralnim oblastima i stoga predstavljaju izazov u smanjenju digitalnog jaza između urbanih i ruralnih delova Republike Srbije što zahteva preduzimanje podsticajnih mera uz poštovanje pravila o dodeli državne pomoći za razvoj širokopojasne infrastrukture.

Nepostojanje ažurne baze infrastrukturnih podataka za oblast elektronskih komunikacija, takođe predstavlja prepreku za brži razvoj i investicije u izgradnju širokopojasne infrastrukture. Pozitivan korak u prevazilaženju administrativnih barijera imala bi i inicijativa za formiranje elektronske procedure za prijavljivanje postavljanja radio-baznih stanica putem jedinstvenog javnog portala. Takođe, usvajanje Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi, kojim bi bila regulisana ova oblast, pozitivno će se odraziti na transparentniji pristup i ravnopravne uslove za sve pružaoce usluga javnih komunikacionih mreža i biće regulisano pravo pristupa postojećoj pasivnoj fizičkoj infrastrukturi imalaca infrastrukture iz blisko povezanih delatnosti.

2.1.2.2. Konsolidovanje mrežne infrastrukture u vlasništvu države

Imajući u vidu da su u Republici Srbiji postojali značajni kapaciteti, pre svega, optičkih transportnih mreža u vlasništvu države, Ministarstvo se u prethodnoj Strategiji opredelilo za konsolidovanje svih kapaciteta koje pojedini sistemi ne koriste za sopstvene potrebe. Na ovaj način pristup određenim neiskorišćenim kapacitetima (na primer na nivou usluge) bi se mogao iskoristiti za potrebe države i/ili bi se mogao ponuditi drugim operatorima.

„Elektroprivreda Srbijeˮ a.d. (u daljem tekstu: EPS), „Elektromreža Srbijeˮ a.d. (u daljem tekstu: EMS) i „Elektrodistribucija Srbijeˮ d.o.o. (u daljem tekstu: EDS) su, prvenstveno sledeći svoje potrebe i planove, izgradile svoju mrežu optičkih vlakana u zaštitnom užetu (OPGW) postavljenom duž mreže dalekovoda. Izgradnja je započeta 1998. godine, a intezivirana 2004. godine, tako da danas optička mreža ima ukupnu dužinu oko 5600 km. U periodu realizacije Strategije bilo je postavljeno oko 600 km optičkih kablova na dalekovodima EMS-a.

Prema podacima iz juna 2023. godine, u EMS-u se kao glavni transportni sistem koristi SDH sistem, a za specifične interfejse nižih brzina u upotrebi je PDH sistem. Od 2018. godine je započeto uvođenje DWDM sistema, a sredinom 2022. godine počela je realizacija prve faze implementacije dodatne DWDM opreme uz primenu IP/MPLS tehnologije, sa planiranim rokom završetka do 2025. godine.

Imajući u vidu nerešeno vlasničko pitanje (na nivou energetskih subjekata EPS, EMS i EDS) većeg dela optičkih kablova za prenos TK signala ugrađenih u prenosnu mrežu EMS-a, konsolidaciju neiskorišćenih kapaciteta, kako je to bila predvidela prethodna Strategija, nije bilo moguće u potpunosti realizovati.

Što se tiče obezbeđivanja širokopojasnih kapaciteta za potrebe državnih organa, kao i širenja računarstva u oblaku i data centara, primarnu ulogu u Republici Srbiji ima Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (u daljem tekstu: Kancelarija za ITE).

Poslednjih godina državna mreža doživela je transformaciju od čvorišta (hub-a) za državne organe, što je bila početna zamisao, do Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave. Okosnicu ove mreže sačinjavaju komunikaciona čvorišta u Beogradu i Kragujevcu, odnosno lokacije TKC Beograd, Palata Srbija i Državni data centar Kragujevac. Optičku komunikacionu infrastrukturu između čvorišta obezbedila je Kancelarija za ITE i ona se nalazi u finalnoj fazi izgradnje. Čvorišta su međusobno povezana u topologiji prstena, čime su postignuti ne samo širokopojasnost u kontekstu bitskih protoka nego i redundansa na nivou linkova, odnosno visoka raspoloživost mrežnih servisa. Veze ka pružaocima usluge pristupa internetu su redundantne i realizovane iz čvorišta u Beogradu i Kragujevcu. Državni organi povezuju se na mrežu takođe redundantno, optičkim vezama koje je obezbedila Kancelarija za ITE, a korišćenjem SD-WAN pristupne tehnologije. Ovakva mreža omogućava optimizaciju linkova sa ciljem maksimalnog iskorišćenja njihovog potencijala, a takođe i efikasno upravljanje mrežnim saobraćajem. Broj državnih organa povezanih na ovaj način trenutno iznosi preko stotinu, s potencijalom za rast broja pristupnih tačaka i do par hiljada. Na lokacijama TKC Beograd i DDC Kragujevac nalaze se data centri koji hostuju više stotina informacionih sistema za državne organe u okviru državnog oblaka (gCloud). Korisnicima državne mreže Kancelarija obezbeđuje pouzdanu povezanost do svojih aplikacija i servisa, odnosno neophodnu zaštitu i bezbedan rad sa njima.

Usluge državnog data centra, pored državne uprave i lokalne samouprave, koriste i komercijalni korisnici, a deo resursa je dostupan i naučno-tehnološkim parkovima i startapovima. Svoje podatke u DDC Kragujevac skladište i američki IBM i Amazon (Amazon) i kineski Huavej (Huawei) kao i brojne domaće IT kompanije koje su već potpisale komercijalne ugovore.

Sam razvoj komunikacione infrastrukture predstavlja osnovu za digitalizaciju javnih usluga, kao što su usluge e-uprave i e-zdravlja, e-obrazovanje, e-trgovina itd. U periodu realizacije Strategije, razvijen je značajan broj elektronskih usluga koji je na raspolaganju preko portala eUprava. Portal eUprava je 2020. godine doživeo značajne izmene, kako u pogledu unapređenja korisničkog iskustva i redizajna, tako i u funkcionalnom smislu, jer je napravljen kao portal za elektronsku identifikaciju (u daljem tekstu: eID). Naime, svi korisnici Portala eUprava moraju da imaju registrovan nalog na Portalu eID. Sa svojim elektronskim identitetom na Portalu eID, korisnici ne samo da mogu da koriste Portal eUprava već i brojne druge sisteme u širem pojmu elektronske uprave (APR, Moja srednja škola, eDnevnik, eZdravlje, eFaktura, LPA itd.). Momentom prelaska na eID, izvršena je preregistracija oko 700.000 ranije registrovanih naloga. Od tada do juna 2023. godine, svoj elektronski identitet dobilo je oko 1,3 miliona novih korisnika što je dovelo do toga da u Republici Srbiji oko 2 miliona građana imaju elektronski identitet na Portalu eID. Od tog broja, 1,2 miliona građana redovno koristi usluge na Portalu eUprava kako bi administrativne procedure, prijave, zahteve i slično podneli elektronskim putem, uključujući i plaćanje taksi. Sa druge strane, broj usluga namenjen pravnim licima veći je od 70 usluga i odnosi se na usluge iz nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, Agencije za lekove i medicinska sredstva, Uprave za duvan, Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i drugih organa javne uprave.

Potrebno je nastaviti nadogradnju i razvoj širokopojasne komunikacione infrastrukture u vlasništvu države kako bi se omogućio dalji razvoj digitalnih tehnologija, osigurala interoperabilnost sistema mreža elektronskih komunikacija i obezbedila sigurna razmena podataka i povezivanje usluga organa javne uprave.

2.1.2.3. Internet stvari i upotreba pametnih servisa

Promovisanje uvođenja i upotrebe Interneta stvari i pametnih servisa u sve grane privrede, uz donošenje odgovarajućih standarda interoperabilnosti, kao i obezbeđivanje prelaska na IPv6 i uvođenje olakšica za dobijanje državne pomoći za operatore koji se obavežu da pređu na IPv6 predstavljaju ciljeve Strategije koji su osnova za dalji razvoj u oblasti elektronskih komunikacija.

Kod sprovođenja cilja Strategije koji se odnosi na promovisanje uvođenja i upotrebe IoT i pametnih servisa u sve grane privrede, prepoznata je uloga Fonda za nauku Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond). Fond je državna organizacija koja pruža podršku naučnoistraživačkoj delatnosti, aktivnostima i razvojnim projektima u Republici Srbiji. Kroz nekoliko svojih programa, Fond obezbeđuje finansijsku podršku za projekte koji se fokusiraju na razvoj oblasti veštačke inteligencije, pametne industrije i pametne poljoprivrede. Ovim se omogućava dugoročno ispunjavanje ključnih strateških ciljeva države, uključujući razvoj industrije 4.0, razvoj mreža nove generacije, kao i zaštitu životne sredine. Takođe, Privredna komora Srbije je, kao jedna od glavnih zainteresovanih strana angažovanih u implementaciji, u periodu od 2018. do 2023. godine, u cilju promovisanja i uvođenja pametnih servisa u sve grane privrede, sprovodila intenzivne aktivnosti u cilju uključivanja Republike Srbije na jedinstveno digitalno tržište Evropske unije i učestvovala u aktivnostima vezanim za uspostavljanje neophodnih standarda interoperabilnosti.

U periodu realizacije Strategije, Institut za standardizaciju Srbije je nastavio svoj rad u pogledu redovnog preuzimanja i ažuriranja relevantnih standarda interoperabilnosti, uključujući i njihova najnovijih izdanja, koji su objavljeni od strane evropskih organizacija za standardizaciju (CEN, CENELEC, ETSI). Može se zaključiti da u Republici Srbiji već postoji institucionalni mehanizam i stručno znanje u oblasti standardizacije, i da će i u narednom periodu biti obezbeđena osnova za interoperabilnost.

Obezbeđivanje većeg skupa IP adresa prelaskom na IPv6 je od izuzetnog značaja u kontekstu rastućeg broja povezanih uređaja i usluga na internetu. U Republici Srbiji broj pružalaca usluga koji podržavaju IPv6 kontinuirano raste. Prema statističkim podacima o implementaciji IPv6 koje je objavio Google4, može se zaključiti da je procenat uvođenja ove tehnologije u Republici Srbiji bio vrlo skroman (0,07% u 2018. godini), ali i da se taj procenat s vremenom povećava (5,97% u 2023. godini). Imajući u vidu da je broj slobodnih internet adresa izuzetno mali, kao i da je prelazak na IPv6 jedan od preduslova za razvoj i masovnu implementaciju IoT, može se zaključiti i da je uvođenje IPv6 adresa u Republici Srbiji neizbežan proces.

Jedan od načina koji podstiče uvođenje IPv6 adresa u Republici Srbiji je inicijativa RIPE NCC (Regionalni internet registar za Evropu) koji podržava uvođenje IPv6 i pruža pomoć i obuku pružaocima usluga pristupa internetu i organizacijama koje žele da pređu na novi protokol.

Uvođenje olakšica za dobijanje državne pomoći za operatore koji se obavežu da pređu na IPv6 adresiranje može biti efikasan mehanizam da se podstaknu pružaoci usluge pristupa internetu i ostali učesnici u informatičkom sektoru da ubrzaju prelazak na novi internet protokol, ali do sada ovaj vid podrške nije uspostavljen.

––––––––

4 https://www.google.com/intl/en/ipv6/statistics.html

2.1.2.4. Informaciono društvo i informaciona bezbednost

Razvoj mehanizama za poboljšanje bezbednosti rada na internetu i poboljšanje uslova za edukaciju stanovništva u oblasti IKT na svim nivoima obrazovanja predstavljaju ciljeve Strategije koji uzimaju u obzir dalji razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/21) predstavlja međusektorsku strategiju kojom se utvrđuju ciljevi i mere za razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti.

Kako bi se poboljšala primena u praksi, 2019. godine je izmenjen i dopunjen Zakon o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 94/17 i 77/19). Novi elementi u navedenom zakonu obrađuju različite aspekte informacione bezbednosti, a fokus je na ulozi Nacionalnog CERT-a, kreiranju registra važnih IKT operatora i dodeljivanju obaveze prijavljivanja statistike incidenata. Tokom 2023. godine, da bi se izvršilo usklađivanje sa EU NIS2 direktivom iz decembra 2022. godine, Ministarstvo je pripremilo novi tekst Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti, sa ciljem utvrđivanja regulatornog okvira koji odgovara savremenim razvojnim tendencijama na tlu Evrope i ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i postupka pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

U okviru Ministarstva radi Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Centar je prvi, i za sada jedini, institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme „Pametno i bezbedno”.

Poboljšanje uslova za edukaciju stanovništva u oblasti IKT na svim nivoima obrazovanja predstavlja ključan korak u razvoju društva zasnovanog na znanju i savremenom digitalnom okruženju. Obrazovanje u oblasti IKT igra ključnu ulogu u promovisanju informatičke pismenosti, razvoju digitalnih veština i kapaciteta za primenu novih tehnologija u svim aspektima života.

U martu 2020. godine usvojena je Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 21/20 i 8/23). Specifični ciljevi ove strategije uključuju unapređenje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane, razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada i podržavanje neprekidnog učenja tokom celog radnog veka IKT stručnjaka. Takođe, usvojen je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, u periodu od 2023. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 8/23). Ministarstvo je realizovalo više konkursa koji podržavaju udruženja koja rade na razvoju digitalnih veština različitih grupa stanovništva.

U oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti u prethodnom periodu su postignuti značajni rezultati, naročito u pogledu regulative. Novi strateški ciljevi dati su u posebnim dokumentima javnih politika – Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji od 2020. do 2024. godine.

2.1.3. Zaključci i preporuke

Na osnovu sprovedene analize rezultata Strategije, izvedeni su sledeći zaključci:

• Realizacija utvrđenih mera javne politike odvija se u dva pravca, kroz efikasno uvođenje fiksnih širokopojasnih mreža (optičkih i bežičnih), uključujući subvencionisanu izgradnju u ruralnim predelima, i mobilnih sistema u Republici Srbiji.

• Visoki troškovi izgradnje, administrativne prepreke, naročito u domenu izgradnje radio-baznih stanica, i različitog tumačenja propisa iz oblasti zaštite životne sredine na nivou lokalnih samouprava, negativni demografski i privredni trendovi direktno utiču na nedostatak investicionih aktivnosti operatora elektronskih komunikacija u ruralnim oblastima.

• Digitalni jaz između urbanih i ruralnih delova Republike Srbije je potrebno prevazići.

• Nepostojanje Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi kojim bi bile predviđene mere za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina bile uvedene u nacionalno zakonodavstvo.

• Ministarstvo sprovodi Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije sa ciljem obezbeđivanje širokopojasnog pristupa.

• U periodu realizacije Strategije postignut je značajan napredak u razvoju jedinstvene informaciono-komunikacione mreže državnih organa i data centara, što ima direktan pozitivan uticaj na privredu i život građana.

• Značaj Interneta stvari je prepoznat, ali nisu utvrđeni pokazatelji na osnovu kojih bi bilo moguće oceniti efekat realizovanih aktivnosti.

• Prelazak na IPv6 nije u dovoljnoj meri realizovan.

• Ažurnost geoprostornih podataka je od značaja za brži razvoj i izgradnju elektronske komunikacione infrastrukture

• U oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti u prethodnom periodu postignuti su značajni rezultati, naročito u pogledu zakonodavstva.

• Ministarstvo je u prethodnom periodu bilo aktivni učesnik u zaključivanju međunarodnih sporazuma o sniženju cena rominga čime su postignuti pozitivni rezultati u pravcu smanjenja cena za uslugu rominga u regionu Zapadnog Balkana za građane Republike Srbije.

Na osnovu sprovedene analize i navedenih zaključaka definisane su sledeće preporuke:

• Stvaranje uslova za uvođenje mobilnih mreža nove generacije (5G/6G) kao i aktivnija uloga države i društva radi upoznavanja i promene percepcije javnosti u vezi sa uvođenjem novih tehnologija i njihovog uticaja na život i zdravlje ljudi.

• U cilju razvoja širokopojasne komunikacione infrastrukture, naročito u ruralnim predelima Republike Srbije i premošćavanja digitalnog jaza, potrebno je nastaviti realizaciju Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije, i razmotriti i po potrebi preduzeti i dodatne podsticajne mere uz poštovanje pravila o dodeli državne pomoći.

• Saradnja sa Republičkim geodetskim zavodom pri izradi jedinstvenog geoportala namenjenog za pretragu, prikaz i osnovnu prostornu analizu postojećih kapaciteta u oblasti elektronskih komunikacija.

• Izrada jedinstvenog javnog portala za izdavanje potrebnih dozvola u cilju uspostavljanja jedinstvene elektronske procedure za prijavljivanje postavljanja radio-baznih stanica i potvrdu usaglašenosti sa propisanim uslovima.

• Potrebno je usvajanje Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi u cilju efikasnijeg pristupa i upravljanja postojećom i budućom infrastrukturom.

• Imajući u vidu buduću široku upotrebu IoT, kao i da se očekuje dalji rast broja povezanih uređaja, kako bi bilo moguće oceniti efekat predviđenih aktivnosti potrebno je razmotriti uvođenje relevantnih mera i definisanje odgovarajućih pokazatelja, njihovih početnih i ciljanih vrednosti. Takođe, preporučuje se da se nastavi sa promovisanjem uvođenja i upotrebe Interneta stvari i pametnih servisa. Razmotriti definisanje posebnih programa implementacije (primene) IoT kao i programa razvoja pametnih gradova koji bi bili u skladu sa ovom strategijom.

• Kako je potrebno obezbediti veći skup IP adresa prelaskom na IPv6, potrebno je razmotriti mogućnosti za uspostavljanje olakšica, odnosno nekog vida podrške za privredne subjekte koji se obavežu da pređu na IPv6 adresiranje.

• U periodu realizacije Strategije su postignuti značajni rezultati u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti, naročito u pogledu legislative, i to i zakona i planskih dokumenata, te je potrebno nastaviti dalji rad kako bi ciljevi razvoja u ovim oblastima ostali u domenu resornih strategija.

2.2. Planska dokumenta i pravni okvir relevantni za Strategiju

Za potrebe formiranja adekvatnih razvojnih pravaca, potencijala, ciljeva i mera ove strategije neophodno je pored analize do sada učinjenog sprovesti i analizu svih planskih dokumenata i pravnog okvira koji uređuje i utiče na oblast elektronskih komunikacija. U nastavku će biti prikazan detaljan pregled planskih i zakonskih dokumenata koji važe u Republici Srbiji, ali i na međunarodnom nivou sa akcentom na zakonodavstvo Evropske unije (EU), sa istaknutim zaključcima i preporukama za dalje delovanje.

2.2.1. Planska dokumenta i zakonodavni okvir Republike Srbije

U ovom delu analize pravnog okvira Strategije prikazani su važeći propisi i planska dokumenta u Republici Srbiji koji se odnose na oblast elektronskih komunikacija. Identifikovan je i ukratko objašnjen skup važećih zakona, podzakonskih akta, javnih politika i ratifikovanih međunarodnih dokumenata koji bliže uređuju oblast elektronskih komunikacija, ali su kroz tekst navedena i ona dokumenta koja čine širi pravni okvir za ovu oblast.

2.2.1.1. Zakonski akti

Oblast elektronskih komunikacija u Republici Srbiji je uređena Zakonom o elektronskim komunikacijama i propisima donetim na osnovu tog zakona. Zakoni koji uređuju oblasti povezane sa ovom strategijom su prikazani na Slici 1.

Slika 1: Zakoni koji uređuju oblasti povezane sa ovom strategijom

I. Zakon o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 35/23)5 uređuje uslove i način obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, nadležnosti državnih organa i institucija u oblasti elektronskih komunikacija i drugih oblasti koje imaju veze sa procesima, pravnim subjektima i infrastrukturom za elektronske komunikacije. Najznačajniji ciljevi ovog zakona su obezbeđivanje uslova za ravnomeran razvoj elektronskih komunikacija i širokopojasne infrastrukture na celoj teritoriji Republike Srbije i podsticanje povezanosti, pristupa, široke dostupnosti i upotrebe mreža nove generacije, a naročito mreža vrlo visokog kapaciteta, uključujući fiksne, mobilne i bežične mreže, zaštita konkurencije u pružanju elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i usluga, kao i obezbeđivanje stalnog unapređenja kvaliteta usluga elektronskih komunikacija i modernizacija infrastrukture.

Bitni ciljevi Zakona su i podsticanje razvoja tržišta elektronskih komunikacija Republike Srbije kroz otklanjanje prepreka i omogućavanje ulaganja u elektronske komunikacione mreže i usluge, kao i podsticanje interesa građana kroz povezanost, dostupnost i korišćenje mreža vrlo visokog kapaciteta, zaštitu i pogodnosti u izboru cene i usluga. Posebna pažnja u ovom Zakonu se posvećuje razvoju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije, kao i obezbeđivanju pružanja elektronskih komunikacionih usluga, posebno usluga univerzalnog servisa određenim kategorijama potrošača (socijalno ugroženi potrošači i sl.).

Novi Zakon, koji je u najvećoj meri usklađen sa Evropskim zakonikom o elektronskim komunikacijama (u daljem tekstu: Kod), je stupio na snagu 7. maja 2023. godine, čime se sprovode planirane aktivnosti za stvaranje savremenog poslovnog ambijenta prema evropskim standardima, sa pozitivnim efektima na ekonomiju i standard stanovništva. Novi zakon obezbeđuje slobodu građana za izbor kompanije od koje će dobijati usluge mobilne ili fiksne telefonije, interneta i televizije, nalaže da svi pružaoci usluga imaju ravnopravan pristup već izgrađenoj infrastrukturi poput antena, tornjeva, stubova, kanala, vodova u zgradama, kablovske kanalizacije i dr., ali definiše i novu terminologiju Koda – privredni subjekt, operator, pružalac usluge. Druga važna novina jeste uvođenje obavezne registracije postojećih i novih pripejd korisnika mobilne telefonije. Ovim rešenjem postiže se veća pravna sigurnost i pre svega bezbednost jer se olakšava pronalaženje počinilaca krivičnih dela koji za njihovo izvršenje najčešće koriste pripejd brojeve i omogućava lakša i brža identifikacija korisnika.

Uzimajući u obzir aktuelne trendove u oblasti digitalizacije i sve veće prisustvo građana u onlajn svetu, treća važna novina zakona jeste uvođenje obaveze izdavanja eRačuna. Svi korisnici će imati priliku da steknu uvid u mesečna zaduženja putem mejla ili aplikacije na mobilnom telefonu, a potencijalno i putem SMS poruke. Na taj način se ostvaruje značajna ušteda u novcu, vremenu i papiru i doprinosi očuvanju životne sredine (računi se sada štampaju na oko 120 miliona papira godišnje). Četvrtom ključnom novinom, uređuju se način i uslovi dodele i korišćenja brojeva iz raspona koji počinju sa 116, poput Pozivnog centra za nestalu decu (116000) i Pozivnog centra za pomoć deci (116111). Uz pomenuto novim Zakonom uređuju se rad i obaveze pružaoca usluga između osoba koje ne koristi numeraciju, što odgovara over the top uslugama, koji do sada nisu bili predmet regulacije.

Takođe, novim Zakonom se operatorima omogućava zajedničko ulaganje ili zajedničko finansiranje u mreže za prenos velikih količina podataka poput video zapisa visoke rezolucije velikom brzinom i pouzdanošću, ali se uvodi i obaveza da sve nove zgrade i rekonstruisane poslovne i stambene zgrade imaju projektovanu i izgrađenu optiku. Pored toga, Zakon promoviše jačanje nezavisnosti Regulatora i šira ovlašćenja u donošenju odluka delotvorno i efikasno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom i nastavak rada Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) kao Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

––––––––

5 https://www.ratel.rs/uploads/documents/empire_plugin/Novi%20Zakon%20o%20elektronskim%20komunikacijama%20ratel.pdf

II. Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 88/10)6 utvrđuje dugoročne osnove organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora Republike Srbije u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima i ograničenjima na njenoj teritoriji. U domenu Strategije ovaj zakon identifikuje stanje i nivo razvijenosti sistema i infrastrukture elektronskih komunikacija na nivou Republike Srbije, predviđa i definiše potencijalna instrumenta za međunarodnu saradnju i komunikaciju u ovoj oblasti, prikazuje i analizira rezultate prethodnih planskih dokumenata ove oblasti i definiše proces, ciljeve i prioritete za dalji razvoj i unapređenje sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji. Osnovni cilj daljeg razvoja ove oblasti koji se ističe u ovom zakonu je izgradnja i organizacija savremene elektronske komunikacione mreže i dostupnost univerzalnog servisa (koji obuhvata i širokopojasni pristup internetu) u svakom domaćinstvu u Republici Srbiji.

––––––––

6 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2010/88/2/reg

III. Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/ 19 – dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23)7 uređuje uslove i način uređenja prostora, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta i izgradnje objekata, kao i inspekcijski nadzor. U oblasti elektronskih komunikacija ovaj zakon uređuje potrebne građevinske i druge uslove neophodne za izgradnju objekata i infrastrukture elektronskih komunikacija. Pored toga, ovim zakonom su definisani i posebni slučajevi formiranja građevinske parcele, nadležnost za izdavanje građevinske dozvole i lokacijskih uslova za slučajeve izgradnje objekata koji koriste infrastrukturu ili jesu deo sistema elektronskih komunikacija. Posebno ovim zakonom se definišu načela za uređenje i korišćenje prostora i osnovni zahtevi objekata u pogledu obezbeđivanja dostupnosti elektronskih komunikacionih mreža novih generacija, koje omogućavaju pružanje širokopojasnih servisa velikih brzina. Ovim zakonom ministarstvo nadležno za poslove elektronskih komunikacija je ovlašćeno da izdaje uslove za projektovanje koji se odnose na omogućavanje izgradnje linijske infrastrukture elektronskih komunikacija, elektronske komunikacione mreže i uređaje, elektronskih objekata, kao i stubova elektronskih komunikacija, u skladu sa utvrđenom potrebom razvoja ove infrastrukture i njene zaštite.

––––––––

7 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/72/11/reg

IV. Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 49/19, 86/19 – usklađeni din. izn., 156/20 – usklađeni din. izn., 15/21 – dop. izn., 15/23 – usklađeni din. izn., 92/23 i 120/23 usklađeni din. izn.)8 uređuje naknade za korišćenje javnih dobara, i to: obveznike plaćanja, osnovice, visine, način utvrđivanja i plaćanja, pripadnost prihoda od naknada, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara. Ovaj Zakon je značajan sa aspekta Strategije jer definiše naknade koje operatori elektronskih komunikacija plaćaju za postavljanje objekata ili infrastrukture elektronskih komunikacija. Takođe, u skladu sa ovim zakonom privredni subjekti koji obavljaju delatnost elektronskih komunikacija plaćaju i naknade za elektronske komunikacije, i to: naknadu za korišćenje numeracije i naknadu za korišćenje radio-frekvencija. Ovim zakonom uređena je i pripadnost prihoda od naknada za elektronske komunikacije. Pripadnost prihoda od ovih naknada se uplaćuju regulatornom telu do iznosa sredstava planiranih rashoda utvrđenih godišnjim finansijskim planom tog regulatornog tela, dok se preostali deo sredstava koja predstavljaju razliku prihoda i rashoda potvrđenih godišnjim finansijskim izveštajem regulatornog tela uplaćuje na odgovarajući račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije, odnosno na račun budžeta autonomne pokrajine u skladu sa ovim Zakonom.

––––––––

8 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/95/17/reg

V. Zakon o kritičnoj infrastrukturi („Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18)9 identifikuje i određuje kritičnu infrastrukturu Republike Srbije, kao i nadležnosti i odgovornosti organa i organizacija u oblasti kritične infrastrukture. Infrastruktura elektronskih komunikacija je ovim zakonom prepoznata kao kritična jer spada pod infrastrukturu sektora telekomunikacionih i informacionih tehnologija, ali i pod infrastrukturu sektora saobraćaja i funkcionisanja državnih organa. Dalje, opštim odredbama ovog zakona se definišu načela delovanja i postupanja prema infrastrukturi elektronskih komunikacija kao kritičnoj što podrazumeva način njene zaštite, postupke planiranja, način razmene i zaštite podataka i informacija, nadležnosti i odgovorne institucije, kao i način postupanja svih relevantnih subjekata u oblasti elektronskih komunikacija.

––––––––

9 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/87/8

VI. Zakon o elektronskim medijima („Službeni glasnik RS”, broj 92/23)10 uređuje, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, uslove i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, uslove i postupak za izdavanje dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija. Odredbe ovog zakona se ne odnose na uslove obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, uslove i način korišćenja radio-frekvencija za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, kao i na uslove postavljanja, upotrebe i održavanja emisionih radio stanica (radio-difuznih, fiksnih i mobilnih). Međutim, ovaj Zakon je važan za oblast elektronskih komunikacija jer definiše posebne obaveze operatora elektronskih komunikacionih mreža koji emituju i distribuiraju medijske sadržaje i saradnju regulatornih tela u pogledu obaveze prenosa programskih sadržaja koji su od značaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti elektronskih medija i javnog informisanja.

––––––––

10 http://www.rem.rs/sr/regulativa/zakonska-regulativa/zakon-o-elektronskim-medijima#gsc.tab=0

VII. Zakon o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 94/17 i 77/19)11 uređuje mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornost pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuje nadležne organe za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite. Ovaj Zakon je značajan za Strategiju jer propisuje i uređuje sve bezbednosne rizike, protokole i mere koji se tiču informacione bezbednosti u sistemu elektronskih komunikacija, a takođe obrađuje i ulogu Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika (CERT). Nacionalni CERT prati stanje o incidentima na nacionalnom nivou, obaveštava relevantna lica o rizicima i incidentima, reaguje po prijavljenim incidentima, izrađuje analize rizika i incidenata i podiže svest društva o značaju informacione bezbednosti. Pored navedenog, Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje kreiranje registra važnih IKT operatora i dodeljivanje obaveza prijavljivanja statistike incidenata.

––––––––

11 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2016/6/5/reg

VIII. Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS”, broj 36/09)12 uređuje uslove i mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja, dok zaštita od profesionalnog izlaganja izvorima nejonizujućih zračenja nije predmet ovog Zakona. Za oblast elektronskih komunikacija, koje u zavisnosti od korišćenja tehnologije prenosa mogu imati značajne efekte emitovanja nejonizujućih zračenja, ovaj Zakon je važan jer njegove odredbe propisuju navedene kategorije, odnosno obaveze i uslove obavljanja delatnosti sa izvorima nejonizujućih zračenja u oblasti elektronskih komunikacija, nadležni organ za vršenje nadzora nad sprovođenjem odredbi zakona i kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja Zakona.

––––––––

12 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/36/4/reg

IX. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09)13 uređuje postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa, organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu. Pošto budući razvoj sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji podrazumeva sprovođenje kapitalnih infrastrukturnih projekata koji na različite načine mogu uticati na životnu sredinu, odredbe ovog zakona su važne jer pružaju smernice za adekvatno postupanje prema životnoj sredini, osnov za procenu rizika, a u slučaju nepoštovanja njegovih odredbi propisuju kaznene odredbe koje značajno mogu ugroziti uspeh projekata.

––––––––

13 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2004/135/5/reg

X. Zakon o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18 – dr. zakon i 95/18)14 uređuje sadržinu, vrste, oblike i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor. Ovaj zakon predstavlja sistemski zakon za planiranje i vršenje inspekcijskog nadzora, kao i za druga pitanja u vezi sa vršenjem inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji i sa njim moraju biti usklađeni ostali zakoni koji propisuju nadzor i kontrolu. Navedeni zakon upotpunjuje rad inspekcije za elektronske komunikacije koji je uređen Zakonom. U skladu sa ovim zakonom inspektor je dužan da u svom radu koristi jedinstveni funkcionalni informacioni sistem”.

––––––––

14 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2015/36/1

XI. Zakon o odbrani („Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 88/09, 88/09 – dr. zakon, 104/09 – dr. zakon, 10/15 i 36/18) članom 70 uređuje obavezu investitora da pri izboru, izgradnji i razvoju velikih tehničkih sistema u oblasti telekomunikacija i informatike, kao i pri nabavci tehničkih sredstava značajnih za njihovo funkcionisanje, iste po zahtevu Ministarstva odbrane usklade s potrebama odbrane zemlje.

XII. Zakon o autorskom i srodnim pravima (,,Službeni glasnik RS”, br. 99/11, 119/12, 29/16 – odluka US i 66/19) uređuje prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela, pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavača štampanih izdanja kao prava srodna autorska prava, način ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska zaštita tih prava. U skladu sa ovim zakonom određeni privredni subjekti u oblasti elektronskih komunikacija su obveznici plaćanja naknada odnosno tarifa na čiju visinu odobrenje daje Zavod za intelektualnu svojinu.

XIII. Zakon o zaštiti potrošača (,,Službeni glasnik RS”, broj 88/21) uređuje prava i obaveze potrošača, instrumente i način zaštite prava potrošača, informisanje i unapređenje znanja potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača. Ovaj Zakon je važan za poslovanje privrednih subjekata u oblasti elektronskih komunikacija, s obzirom da su ovim zakonom usluge elektronskih komunikacija prepoznate kao usluge od opšteg ekonomskog interesa i utvrđene obaveze privrednih subjekata u pogledu ,,Registra ne zovi”.

Pored Zakonskih akata koji su gore navedeni i objašnjeni na oblast elektronskih komunikacija u Republici Srbiji u najširem smislu se primenjuju i drugi zakoni koji nisu detaljno razrađeni i objašnjeni, ali su navedeni u nastavku. Njima se uređuje ili utiče na procese uspostavljanja i funkcionisanja sistema elektronskih komunikacija na posredan ili neposredan način, a to su:

• Zakon o javnim medijskim servisima („Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 103/15 i 108/16)15;

• Zakon o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RSˮ, broj 27/18)16;

• Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RSˮ, broj 94/17)17;

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18);

• Zakon o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 18/10 i 55/13)18;

• Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18)19.

––––––––

15 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2014/83/6/reg

16 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/27/4/reg

17 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2017/94/4/reg

18 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2021/129/1/reg

19 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2018/30/1/reg

2.2.1.2. Podzakonski akti

U Republici Srbiji postoji veliki broj podzakonskih akata koji bliže određuju oblast elektronskih komunikacija. U nastavku je data lista podzakonskih akata koji detaljnije razrađuju i uže opisuju prethodno navedene zakone, a u Prilogu 1 su dati podzakonski akti koji šire uređuju ovu oblast.

• Uredba o utvrđivanju Plana namena radiofrekvencijskih opsega („Službeni glasnik RS”, broj 9/24);

• Pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio-frekvencijskom opsegu 1710–1785/1805–1880 MHz („Službeni glasnik RS”, broj 136/14);

• Pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio-frekvencijskim opsezima 791–821/832–862 MHz („Službeni glasnik RS”, broj 70/15);

• Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 2500–2690 MHz („Službeni glasnik RS”, broj 129/20);

• Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 3400–3800 MHz („Službeni glasnik RS”, broj 129/20);

• Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 694–790 MHz („Službeni glasnik RS”, broj 52/21);

• Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija/zona raspodele za terestričke digitalne TV radio-difuzne stanice u UHF opsegu za teritoriju Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 73/13);

• Pravilnik o izmeni Pravilnika o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija za terestičke analogne FM radio-difuzne stanice za teritoriju Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 102/16 i 105/20);

• Pravilnik o izvorima nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

• Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

• Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 114/08);

• Uredba o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija („Službeni glasnik RSˮ, broj 13/20);

• Pravilnik o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja („Službeni glasnik RSˮ, br. 58/18 i 78/21);

• Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima pri izgradnji prateće infrastrukture potrebne za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata („Službeni glasnik RSˮ, broj 123/12);

• Pravilnik o zahtevima za utvrđivanje zaštitnog pojasa za elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava, radio-koridora i zaštitne zone i načinu izvođenja radova prilikom izgradnje objekata („Službeni glasnik RSˮ, broj 16/12);

• Pravilnik o obavezama operatora usluga sa dodatom vrednošću („Službeni glasnik RSˮ, broj 126/20);

• Pravilnik o načinu prikupljanja i objavljivanja podataka o vrsti, raspoloživosti i geografskoj lokaciji kapaciteta elektronske komunikacione mreže („Službeni glasnik RSˮ, broj 66/15);

• Pravilnik o tehničkim uslovima za registraciju krajnjih korisnika usluge sa plaćanjem unapred („Službeni glasnik RS”, broj 8/24);

• Odluka o određivanju velikih tehničkih sistema od značaja za odbranu („Službeni glasnik RS”, br. 41/14, 35 /15, 86/16, 53/17, 26/19, 94/19, 67/21, 62/22 i 71/23).

2.2.1.3. Dokumenti javne politike

U skladu sa članom 12. Zakona o planskom sistemu Strategija se po obuhvatu svrstava u međusektorsku. Relevantna planska i strateška dokumenta za njenu izradu su istaknuta na Slici 2.

Slika 2: Javne politike koje obuhvataju oblast elektronske komunikacije – uži okvir

I. Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/21). Strategiju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti je Vlada Republike Srbije usvojila u septembru 2021. godine. Integracijom ovih oblasti obezbeđuje se sveobuhvatan prikaz postojećeg stanja informacionih sistema u Srbiji i definisanim aktivnostima pospešuje njihov dalji razvoj. U procesu realizacije opšteg cilja, strategija se oslanja na obrazovanje, kroz edukativne kampanje, obuke i promocije čime se unapređuju digitalna znanja i veštine ljudi, što predstavlja preduslov za prelazak na elektronsko poslovanje i digitalizaciju u svim oblastima privrede. Uporedo sa osposobljavanjem ljudskih resursa, planira se i digitalizacija poslovnih procesa u javnom i privatnom sektoru, kroz obezbeđenje odgovarajuće infrastrukture i podršku od strane Vlasti u svim oblastima razvoja. Rizik od ugrožene informacione bezbednosti je stalno prisutan, ali se teži njegovom umanjenju kroz predložene mere koje obuhvataju širenje svesti građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u centrima za prevenciju bezbednosnih rizika i formiranja javno-privatnih partnerstava. Realizacija predloženih mera donosi višestruke benefite za društvo, ekonomiju i privredu i napredak informacionih sistema Republike Srbije u celini.

II. Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 21/20). U martu 2020. godine, Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja digitalnih veština koja će biti na snazi do 2024. godine. Ovom strategijom je predviđeno unapređenje digitalnih kompetencija svih građana, uključujući i one koji pripadaju osetljivim društvenim grupama, kako bi se omogućila upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u svim oblastima i zadovoljile potrebe privrede i tržišta rada. Strategija poseban naglasak stavlja na obrazovni sistem i edukaciju građana u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, pa su shodno tome definisani posebni ciljevi usmereni ka unapređivanju obrazovnih programa u cilju sticanja digitalnih kompetencija i unapređenje digitalnih veština svih građana, kako osnovnih, tako i naprednih i celoživotno učenje IKT stručnjaka. Kao jedan od osnovnih uslova za realizaciju definisanih ciljeva navode se mere usmerene ka unapređenju komunikacione infrastrukture, uključujući i bežičnu, ka upotrebi interneta kod većeg procenta stanovništva i ka povećanju indeksa digitalne pismenosti stanovništva. Strategija je uočila značaj usklađivanja obrazovnih programa i potreba na tržištu rada po pitanju digitalnih veština, kako bi se tržištu isporučili kadrovi koji su spremni da se prilagode digitalnoj ekonomiji i pruže doprinos daljem razvoju privrede.

III. Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 96/19). Veštačka inteligencija (VI) prožima sve delatnosti i značajno utiče na razvojni privredni put svih država, zbog čega su mnoge započele rad na strateškom pristupu njenom razvoju. Do sada je oko 25 država usvojilo strategije za razvoj VI, uključujući i globalne ekonomske lidere i države Zapadne Evrope. Međutim, u periodu objavljivanja ove strategije, nijedna država u regionu jugoistočne Evrope nije objavila svoju strategiju za VI. Strategijom za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine definišu se ciljevi i mere usmerene ka napredovanju, intenziviranju i usmeravanju upotrebe veštačke inteligencije u Republici Srbiji u cilju korišćenja potencijala ove tehnologije za poboljšanje kvaliteta života društva u celini i razvoja privrede. Kako bi se obezbedila adekvatna primena ove tehnologije neophodno je edukovati stanovništvo i prilagoditi ga promenama u privredi uslovljenih razvojem VI, počevši od osnovnog obrazovanja, pa sve do postdiplomskih studija i kratkih obrazovnih programa, što je prepoznato kao poseban cilj ove strategije. VI predstavlja inovativnu oblast koja je trenutno posebno zastupljena u naučno-istraživačkom radu, zbog čega Strategija ističe značaj podrške takvom radu i povezivanja nauke i privrede. Primena VI je moguća kako u visokotehnološkim startapima, tako i u mnogim drugim oblastima, kao što su zdravstvo, poljoprivreda, transport i sl. što utiče na definisanje trećeg posebnog cilja, razvoja ekonomije zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Takođe, kroz sprovođenje definisanih mera, Strategija ima za cilj da omogući bezbednu primenu veštačke inteligencije u skladu s međunarodno priznatim etičkim principima.

Naredna strateška dokumenta ne utiču direktno na razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji, ali mere predviđene ovim strategijama predstavljaju osnovu za napredak u integraciji informaciono-komunikacionih tehnologija u sve aspekte života građana, čime se poboljšava pozicioniranost Srbije na listi digitalno osvešćenih i naprednih država. U odnosu na istaknuti značaj ovih strategija, u nastavku dokumenta one će biti detaljnije opisane.

Slika 3: Javne politike koje obuhvataju oblast elektronske komunikacije – širi okvir

IV. Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje („Službeni glasnik RS”, broj 33/23). Opšti cilj ovog Programa je usmeren ka razvoju efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju. Ovako definisan cilj omogućava usmeravanje javnih politika na razvoj uprave koja pruža usluge građanima, posebno putem elektronskih servisa. Ovaj cilj se ostvaruje kroz razvoj infrastrukture u e-upravi i povećanje dostupnosti e-uprave građanima i privredi, iz koga se razvija još jedan cilj orijentisan na pravnu sigurnost u korišćenju servisa, kao sveprisutnog rizika u informaciono doba. Upotreba najnovijih tehnologija je sastavni deo ove strategije, pa je tako definisan cilj koji se odnosi na otvaranje podataka u javnoj upravi kroz uvođenje koncepta „Pametnog grada” i unapređenja Portala otvorenih podataka. Ovako postavljeni ciljevi usmeravaju Program prema stvaranju efikasnijeg, transparentnijeg i korisnički prijateljskog sistema javne uprave u digitalnom dobu. Programom je planirano unapređenje postojećih informacionih sistema, registara i evidencija putem njihove digitalizacije, kao i uspostavljanje novih informacionih sistema. Jedan od ključnih elemenata ovog programa je dalje unapređenje Geodetsko-katastarskog informacionog sistema (GKIS) sa ciljem uspostavljanja Jedinstvenog geodetsko-katastarskog informacionog sistema (JGKIS) koji integriše geoprostorne i katastarske informacije za potrebe višenamenskog korišćenja. Takođe, planira se dalji razvoj Registra rizika od katastrofa i unapređenje sistema distribucije geoprostornih podataka. Osim toga, uvodi se pametna infrastruktura za geoprostorne podatke (Smart SDI). Ovaj program takođe obuhvata unapređenje informacionih sistema u oblasti socijalne zaštite. Takođe, planira se digitalizacija registra poljoprivrednih gazdinstava putem razvoja softverskog rešenja pod nazivom e-agrar. Ovaj sveobuhvatni program ima za cilj unapređenje efikasnosti i dostupnosti informacija u različitim sektorima, kao i bolje pružanje usluga građanima i privredi.

V. Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, br. 21/20 i 96/23)20. Strategija pametne specijalizacije Republike Srbije (4S) predstavlja ključnu komponentu nove inovacione politike, sa fokusom na jačanje konkurentske pozicije privrede i društvenog napretka. Ova strategija povezuje istraživačke, industrijske i inovacione resurse kako bi podržala efikasniju korišćenje potencijala domaće privrede i njen bolji plasman na globalnim tržištima. Ova strategija identifikuje četiri ključne oblasti prioriteta, uključujući informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). U oblasti IKT, naglasak je na razvoju softvera po meri i sopstvenih proizvoda, s posebnim osvrtom na rešenja koja integrišu velike podatke, poslovnu analitiku, cloud servise, internet stvari (IoT), ugrađene sisteme, veštačku inteligenciju i blokčejn tehnologiju. Ove tehnologije će se primenjivati kako bi se unapredila efikasnost državnih organa i donošenje strateških odluka. Strategija takođe prepoznaje potrebu za obukom kadrova u IKT sektoru i osnivanjem inovaciono-istraživačkih poslovnih parkova za kompanije i startape u ovoj oblasti.

Opšta vizija strategije je da se do 2027. godine srpska ekonomija temelji na znanju i inovacijama, s ciljem povećanja konkurentnosti i bolje pozicije u globalnom lancu snabdevanja. Očekuje se da saradnja između naučno-istraživačkog sektora i privrednog sektora doprinese efikasnosti proizvodnih i logističkih procesa, uz širu primenu IKT u industriji.

––––––––

20 https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/12/Strategija-pametne-specijalizacije_SR_WEB.pdf

VI. Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, br. 42/21 i 9/22). Opšti cilj ove Strategije podrazumeva kreiranje „Uprave po meri svih nas”, čime bi se uticalo na pomeranje fokusa sa uprave kao regulatornog organa na upravu kao efikasnom i transparentnom servisu koji građanima i privredi pruža kvalitetne usluge, u skladu sa potrebama. Unapređen nivo odgovornosti i transparentnosti na svim nivoima vlasti, će se realizovati kroz unapređenje vertikalnog i horizontalnog sistema kontrole, proaktivno objavljivanje podataka i uspostavljanje sistemskih rešenja za upravljačku odgovornost u organima javne uprave. Osnovni alat za efikasno i inovativno pružanje usluga koje odgovaraju potrebama korisnika predstavljaju IKT, čije upotreba će obezbediti optimizaciju postojećih procesa, razvoj novih usluga i unapređenje sistema kontrole, a takođe je neophodno, za koje je neophodno povećati i tehničko-tehnološke kapacitete i ljudske kapacitete. Ljudi su ključna tačka u svim strategijama, tako i u ovoj, pa se čak nekoliko ciljeva vezuje za njihove procese regrutacije, karijernog razvoja, stručnog usavršavanja i sl. Proces reforme javne uprave će se, između ostalog, zasnivati na modernizaciji, digitalizaciji, transparentnosti, profesionalizaciji i otvorenosti za promene i inovacije.

2.2.1.4. Ratifikovana međunarodna dokumenta

Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala niz međunarodnih dokumenata koji uređuju oblast elektronskih komunikacija. U ovim pravnim aktima se daju smernice i preporuke definisane na različitim konferencijama i skupovima ili kroz određene međudržavne sporazume, kao i potvrde o korišćenju zajmova za razvoj sistema elektronskih komunikacija u Srbiji. Identifikovana ratifikovana međunarodna dokumenta u ovoj oblasti su:

• Zakon o potvrđivanju Završnih akata Regionalna konferencije o radio-komunikacijama za planiranja digitalne terestričke radio-difuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174–230 MHz i 470–862 MHz (RRC 06) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/10);

• Zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama određenih delova Regionalnog sporazuma za Evropsku radio-difuznu zonu (Stokholm, 1961.) sa Rezolucijama (RRC-06-Rev. ST61) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10);

• Zakon o potvrđivanju Završnih akata Svetske konferencije o radio-komunikacijama (WRC-07) („Službeni glasnik – Međunarodni ugovori”, broj 2/11);

• Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 6/21);

• Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 1/22);

• Zakon o potvrđivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 83/08).

Posebno važna međunarodna dokumenta u oblasti elektronskih komunikacija predstavljaju sporazumi o uslugama rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama na Zapadnom Balkanu. Predstavnici Ministarstava nadležnih za oblast elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Makedonije i Republike Srbije potpisali su Sporazum o sniženju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u Budvi, u septembru 2014. godine, a naredni Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u regionu Zapadnog Balkana, potpisan je na drugom Digitalnom samitu Zapadnog Balkana koji je održan u Beogradu u aprilu 2019. godine. Od 1. jula 2021. godine ukinute su dodatne naknade za roming i pretplatnici koriste usluge rominga (pozivi, SMS i prenos podataka) pod istim uslovima kao da te usluge koriste u domaćem saobraćaju. Takođe je važno napomenuti da je u maju 2021. godine potpisan Memorandum o razumevanju između Ministarstava za digitalnu upravu Republike Grčke i Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije o smanjenju međunarodnih tarifa za roming na osnovu kojeg su mobilni operatori u Srbiji obezbedili niže cene rominga svojim korisnicima tokom njihovog boravka u Grčkoj, od 1. jula 2021. godine. Pored regulisanih cena rominga, mobilni operatori Republike Srbije su napravili korak više u naporu da svojim korisnicima obezbede što povoljnije cene rominga te su sva tri mobilna operatora koja posluju u Republici Srbiji potpisnici EU – WB Roaming Declaration, odnosno Roming deklaracije potpisane u decembru 2022. godine u Tirani, na samitu zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana. Ova inicijativa je na dobrovoljnoj osnovi i predviđa snižavanje troškova za uslugu prenosa podataka u romingu od 1. oktobra 2023. godine.

2.2.1.5. Zaključci i preporuke analize planskih dokumenata i zakonodavnog okvira

Na osnovu sprovedene analize ključnih zakona, propisa i planskih dokumenata koji čine uži pravni i strateški okvir oblasti elektronskih komunikacija u Republici Srbiji, izvedeni su sledeći zaključci:

• Pravni okvir Republike Srbije je razvijen u oblasti elektronskih komunikacija, ali je potrebno kontinuirano praćenje trendova i usklađivanje sa Evropskim zakonodavstvom.

• Razvijenost brze i moderne širokopojasne mreže nije ujednačeno na nivou svih regiona države.

• Korišćenje IPv6 standarda je na vrlo skromnom nivou, te će stoga biti usko grlo za široku primenu IoT servisa.

• Dozvoljeni nivoi nejonizujućeg zračenja za date frekvencijske opsege u Republici Srbiji su višestruko stroži (definisani nivoi u Republici Srbiji su niži) u odnosu na Evropsku uniju i uz to druge zakonske odredbe koje se tiču zaštite životne sredine nisu jasno i precizno definisane za oblast elektronskih komunikacija, a važne su jer razvoj elektronskih komunikacija podrazumeva korišćenje tehnologija koje bi mogle imati štetan uticaj na životnu sredinu; sa druge strane, neprecizne definicije utiču i na ograničavanje ili nemogućnost uvođenja i upotrebe novih tehnologija koje su potpuno bezbedne po stanovništvo i životnu sredinu. Formirana je radna grupa za izradu Strategije razvoja zaštite životne sredine koja kao jedan od ciljeva u okviru zaštite životne sredine ima upravo usaglašavanje se regulativom Evropske unije, odnosno sa preporukama Saveta Evrope i Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja.

• Republika Srbija ima zaključene sporazume o snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama sa ekonomijama Zapadnog Balkana i podstiče mobilne operatore na dalje snižavanje cena rominga.

• Kako postojeća strateška dokumenta ističu, digitalna znanja, veštine i kapaciteti građana i zaposlenih nisu dostigli nivo koji u potpunosti može da isprati potrebe privrede i tržišta rada i planiranu integraciju informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima.

• Trend kupovine i prodaje proizvoda i usluga putem interneta u Srbiji ima sporiju stopu rasta u odnosu na globalni prosek.

• Relevantna strateška dokumenta navode povećanu stopu upotrebe veštačke inteligencije koja je skladu sa potrebama savremenog društva i privrede, ali ujedno naglašavaju da postoji prostor za dodatno uključivanje i napredak u ovoj oblasti kako bi se dostigao nivo najrazvijenijih država, a u cilju razvoja ekonomije, nauke i obrazovanja.

• Upotreba interneta od strane pojedinaca i domaćinstava je na relativno visokom nivou, što stvara izazove vezane za informacionu bezbednost.

• Nije u dovoljnoj meri uspostavljena međusektorska saradnja kada je u pitanju smanjenje administrativnih barijera zbog čega je poslednjih godina postavljanje radio baznih stanica mobilne telefonije veoma otežano.

• U praksi nije još uvek prepoznat i iskorišćen ukupan potencijal elektronskih komunikacionih usluga za realizaciju pojedinih servisa od opšteg interesa (npr. hitno upozorenje i obaveštavanje javnosti u slučaju nadolazeće ili neposredne opasnosti putem SMS i/ili CBS sistema).

• Ne postoji dokument javne politike razvoja pametnih gradova u Republici Srbiji, niti smernice, a isto je neophodno imajući u vidu kompleksnost takvih projekata i uopšte – kompleksnost ekosistema.

Na osnovu zaključaka definisane su preporuke, koje predstavljaju prioritet za buduće inicijative koje bi trebalo pokrenuti kako bi obezbedio razvoj pravnog i strateškog okvira oblasti elektronskih komunikacija u skladu sa dinamikom okruženja:

• Osavremenjavanje zakonskih i drugih pravnih akata iz oblasti elektronskih komunikacija, drugih propisa koji se posredno odnose na oblast elektronskih komunikacija i njihovo dalje usklađivanje sa Evropskim zakonodavstvom naročito u pogledu uvođenja mera za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina u nacionalno zakonodavstvo;

• Stvoriti uslove za uvođenje 5G tehnologije, te podsticati razvoj brzih i modernih širokopojasnih mreža ujednačeno na celoj teritoriji Republike Srbije;

• Stvoriti uslove za brži prelazak na IPv6 standard;

• Unapređenje zakonskog okvira kroz preciziranje, jasno definisanje ili tumačenje zakonskih odredbi koje se tiču zaštite životne sredine, a odnose se na oblast elektronskih komunikacija;

• Neophodno je definisati mere i aktivnosti Strategije u skladu sa definisanim standardima za zaštitu životne sredine;

• Unapređivati međudržavnu saradnju u oblasti elektronskih komunikacija i raditi na zaključivanju sporazuma o bilateralnom snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama sa zemljama partnerima.

• Osavremeniti i unaprediti postojeće obrazovne programe integracijom oblasti usmerenih na informaciono-komunikacione tehnologije i razvijati digitalne veštine i kapacitete građana i zaposlenih u svim oblastima sa ciljem prilagođavanja potrebama savremenog društva.

• Unaprediti postojeću digitalnu infrastrukturu i obezbediti rasprostranjenost bežične komunikacione mreže u svim obrazovnim i drugim javnim ustanovama.

• Povećavati upotrebu veštačke inteligencije u oblasti elektronskih komunikacija.

• Razvijati svest građana i kapacitete državne uprave o prednostima uvođenja novih tehnologija u oblasti elektronskih komunikacija i njihovoj bezbednoj upotrebi.

• Potrebno je unaprediti saradnju državnih organa u pogledu zajedničkog korišćenja elektronskih komunikacionih usluga za pojedine usluge od opšteg interesa (npr. hitno upozorenje i obaveštavanje javnosti u slučaju nadolazeće ili neposredne opasnosti putem SMS i/ili CBS sistema).

• Potrebno je definisati dokument javne politike za razvoj pametnih gradova, odnosno smernice za integrisano planiranje i implementaciju projekata u ovoj oblasti.

2.2.2. Međunarodni okvir

2.2.2.1. Strateški, regulatorni i institucionalni okvir

2.2.2.1.1. UN Agenda 2030 (Ciljevi održivog razvoja)

Ujedinjene nacije su na samitu održanom septembra 2015. godine usvojile Rezoluciju A/RES/70/1 – Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development. Agenda 2030 je univerzalna strategija i od država potpisnica se očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ciljevi bili ostvareni do 2030. godine. Agenda 2030, sa svih 17 ciljeva, uključuje tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.

Vlada Republike Srbije je direktno učestvovala u razvoju i pisanju Agende održivog razvoja kroz uključivanje građana u proces, putem konsultacija o razvojnoj agendi posle 2015 i direktnim učešćem predstavnika države na globalnim forumima na kojima su definisani ciljevi održivog razvoja.

Multiresorna radna grupa za sprovođenje Agende za održivi razvoj 2030 osnovana je u decembru 2015. godine i bila je sastavljena od visokih predstavnika 27 resornih ministarstava i drugih organizacija. Glavna uloga Multiresorne radne grupe za Ciljeve održivog razvoja je da:

• prati implementaciju Agende 2030,

• unificira i koordinira stavove nadležnih ministarstava u cilju postizanja ciljeva i podciljeva Agende,

• priprema periodične izveštaje o njenoj primeni.

Jedan od strateških dokumenata je Deklaracija o ulozi nacionalnih statističkih institucija u merenju i praćenju Ciljeva održivog razvoja (COR), u kojoj se navodi da su nacionalne statističke institucije posvećene da svojom stručnošću doprinesu merenju Ciljeva održivog razvoja na profesionalan, nezavistan i nepristrasan način. Republika Srbija, kao i druge zemlje članice UN, obavezala se na postizanje ciljeva do 2030. godine. Praćenje i izveštavanje o napretku čini deo procesa praćenja ostvarivanja ciljeva održivog razvoja, koji se redovno sprovodi na globalnom nivou.

Realizacija ove strategije doprineće ostvarenju ciljeva održivog razvoja, pri čemu se posebno izdvajaju tri cilja:

Cilj 9. Izgraditi otpornu infrastrukturu, promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju i podsticati inovacije: razvoj kvalitetne, pouzdane, održive i otporne infrastrukture, uključujući regionalnu i prekograničnu infrastrukturu, kako bi se podržali ekonomski razvoj i blagostanje, sa fokusom na ekonomski prihvatljivom i jednakom pristupu za sve.

Cilj 10. Smanjiti nejednakost unutar i između država: Razvoj i izgradnja modernih širokopojasnih elektronskih komunikacionih mreža imaće pozitivan uticaj na konkurentnost Republike Srbije čime će se smanjiti nejednakost između država

Cilj 11. Učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, otpornim i održivim: Nova infrastruktura mora ispunjavati zahteve cirkularne ekonomije, uključujući prevenciju i recikliranje otpada.

ITU standardi

Međunarodna unija za telekomunikacije (International Telecommunication Union – ITU) je međunarodna organizacija koja se bavi regulacijom i standardizacijom telekomunikacionih tehnologija i usluga širom sveta. ITU ima tri sektora, pri čemu svaki odgovara za svoju specifičnu oblast upravljanja unutar organizacije, a to su sektor za telekomunikacije, za radiokomunikacije i za razvoj.

ITU standardi, takođe poznati kao ITU-T preporuke, predstavljaju tehničke specifikacije i smernice koje se koriste za obezbeđivanje interoperabilnosti i kompatibilnosti između različitih telekomunikacionih sistema i uređaja. ITU standardi pokrivaju različite aspekte telekomunikacija, uključujući komunikacione mreže, kompresije i kodiranje, signalizaciju i protokole, kvalitet usluge, bezbednost, radiofrekvencijski spektar, IP tehnologije i pristup širokopojasnom internetu.

2.2.2.1.2. Evropska unija

Ključni instrumenti i dokumenti koji oblikuju razvojnu strategiju i okvir elektronskih komunikacija na nivou EU uključuju:

1. Digitalna strategija EU 2030 Digital Compass: the European way for the Digital Decade (objavljen u martu 2021) je krovni dokument koji postavlja okvire za razvoj digitalne ekonomije i društva u Evropskoj uniji i definiše ciljeve. Ova strategija se kontinuirano ažurira kako bi se prilagodila promenama u tehnologiji i društvu. Plan je da do juna 2026. godine Evropska Komisija razmotri postavljene digitalne ciljeve i po potrebi ih redefiniše. Dokument objavljen u decembru 2022. godine The Digital Decade policy programme 2030 opisuje način realizacije digitalne transformacije i postizanje definisanih ciljeva . Ključne tačke i prioriteti koje obuhvata digitalna strategija EU su:

• Digitalna transformacija: Glavni cilj digitalne strategije EU je podrška digitalnoj transformaciji svih sektora ekonomije i društva. To uključuje promociju digitalnih tehnologija i inovacija u industriji, obrazovanju, zdravstvu, transportu i drugim sektorima.

• Digitalna infrastruktura: Strategija se fokusira na izgradnju i unapređenje digitalne infrastrukture, uključujući širokopojasnu internet konektivnost, 5G mreže i cloud računarstvo. Cilj je da se obezbedi da svi građani i preduzeća imaju pristup brzom i pouzdanom internetu.

• Ekonomija podataka: EU nastoji da razvije ekonomiju podataka koja će omogućiti bolje iskorišćavanje podataka u svim sektorima, uz poštovanje prava na privatnost. To uključuje podršku inicijativama vezanim za veštačku inteligenciju (AI), internet stvari (IoT) i druge tehnologije.

• Sajber bezbednost: Bezbednost i zaštita podataka su ključni elementi digitalne strategije. EU radi na jačanju svojih kapaciteta za odbranu od sajber napada i osigurava da digitalne usluge i infrastruktura budu sigurni.

• Digitalna pismenost i veštine: Promocija digitalne pismenosti i veština među građanima i radnom snagom je važan deo strategije kako bi se obezbedilo da svi mogu da iskoriste prednosti digitalnog doba.

• Regulativa i konkurencija: EU takođe radi na usklađivanju propisa kako bi podržala digitalnu ekonomiju, uključujući konkurenciju na tržištu i zaštitu potrošača u digitalnom okruženju.

• Zelena tranzicija i digitalna transformacija: Održivost je ključna tačka u strategiji, a EU se trudi da digitalna transformacija bude održiva i doprinese smanjenju emisije ugljenika.

Digitalna strategija EU igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti digitalnog društva i ekonomije unutar Evropske unije. Ona se nadovezuje na druge inicijative i politike, kao što su i Evropski zeleni sporazum i predlog Akta o veštačkoj inteligenciji, kako bi se ostvario sveobuhvatan pristup digitalnom razvoju.

2. Evropsko digitalno jedinstveno tržište (Digital Single Market – DSM; Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: A Digital Single Market Strategy for Europe – SWD(2015) 100) je strategija koja za cilj ima stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta u okviru EU. Ova strategija obuhvata mnoge aspekte digitalne ekonomije, uključujući elektronske komunikacije, kako bi se omogućio lakši pristup digitalnim uslugama i poboljšala konkurencija.

U cilju praćenja tržišnih trendova u brzom razvoju digitalnih komunikacija, Generalni direktorat Evropske komisije za komunikacione mreže, sadržaj i tehnologiju redovno sprovodi istraživanja javnog mnjenja na temu elektronskih komunikacija. Ove ankete takođe pružaju procenu o tome kako građani EU i domaćinstva ostvaruju koristi od svog konkurentnog i inovativnog digitalnog okruženja. Digitalne tehnologije i internet nude građanima, preduzećima i vladama niz mogućnosti. Komisija prepoznaje ove mogućnosti, posebno one u oblasti komunikacija. Jedinstveno povezano digitalno tržište širom Evrope moglo bi da isporuči više od 415 milijardi evra godišnje privredi EU, stvarajući radna mesta i nove izvore zapošljavanja, kao i podsticanje rasta, konkurencije, investicija i inovacija. Međutim, postoji niz prepreka koje sprečavaju građane, preduzeća i vlade da u potpunosti iskoriste alate i mogućnosti koje nudi digitalno okruženje. Rušenje ovih barijera i stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta (DSM) je ključna prioritetna oblast Komisije. Da bi građani, preduzeća i javna uprava iskoristili sve mogućnosti koje nudi jedinstveno digitalno tržište, Evropi je potreban regulatorni okvir za elektronske komunikacije koji promoviše razvoj infrastrukture koje su sposobne da besprekorno isporučuju veoma brzu povezanost svuda u Evropi, uključujući i ruralna područja, uz očuvanje efektivne konkurencije.

3. Evropski akcioni plan za 5G (Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: „5G for Europe: An Action Plan” – COM(2016)588 and Staff Working Document – SWD(2016)306; 5G Action Plan) je strateški dokument koji je donela Evropska komisija, radi podrške razvoju i uvođenju pete generacije (5G) brzih bežičnih mreža u Evropu. Ovaj plan predstavlja okvir i viziju za razvoj 5G tehnologije u Evropi i uključuje nekoliko osnovnih ciljeva i aktivnosti.

Glavni elementi Evropskog akcionog plana za 5G uključuju:

• Brza implementacija 5G mreža: Plan ima za cilj stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta u Evropi, gde će 5G mreže brzo biti dostupne i pružiti visoke brzine pristupa internetu;

• Stvaranje boljih uslova za investicije: Podsticanje investicija u 5G mreže i infrastrukturu, uključujući investicije u istraživanje i razvoj;

• Uklanjanje prepreka: Prepoznavanje i uklanjanje regulatornih i tehničkih prepreka koje ometaju razvoj 5G tehnologije;

• Razvoj novih mogućnosti i primena 5G: Pomoć u razvoju novih i inovativnih primena 5G tehnologije u različitim oblastima, uključujući industrijsku automatizaciju, zdravstvo, transport i dr;

• Postizanje globalne saradnje: Saradnja sa drugim regionima i državama kako bi se osigurala globalna konzistentnost i interoperabilnost 5G mreža.

Ovaj akcioni plan predstavlja važan okvir za razvoj 5G tehnologije u Evropi i služi kao osnova za različite inicijative i projekte u ovoj oblasti. Njegova implementacija ima za cilj omogućavanje bržeg razvoja i uvođenja 5G mreža širom Evrope i podršku inovacijama i ekonomiji uopšte.

4. Kodifikacija oblasti elektronskih komunikacija: EU je radila na kodifikaciji oblasti elektronskih komunikacija, kako bi se pojednostavilo i modernizovalo zakonodavstvo u ovoj oblasti. Politika elektronskih komunikacija EU poboljšava konkurenciju, pokreće inovacije i jača prava potrošača na jedinstvenom evropskom tržištu. Stanovništvu je potrebna brza i pouzdana internet veza da bi učestvovali u današnjoj ekonomiji i društvu. Digitalna decenija predviđa Evropu koja u potpunosti iskorištava prednosti digitalne transformacije, sa ciljem da ima gigabitsku povezanost i 5G širom Evrope do 2030. godine.

Kako bi unapredio ove ciljeve i zadovoljio rastuće evropske potrebe za povezivanjem, kodifikacija elektronskim komunikacijama EU ažurira i spaja pravila EU o telekomunikacijama u okviru jednog regulatornog okvira osmišljenog da poboljša povezanost i bolju zaštitu korisnika širom Evrope. Ova pravila su ključna za postizanje evropskih ciljeva povezanosti i omogućavanje svima u EU najbolju moguću internet vezu kako bi mogli da u potpunosti učestvuju u digitalnoj ekonomiji.

Evropski zakonik o elektronskim komunikacijama (The European Electronic Communications Code) – Direktiva (EU) 2018/1972 (Directive (EU) 2018/1972 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 establishing the European Electronic Communications Code) zahteva od nacionalnih regulatornih tela (NRA) da sprovode nacionalne i EU konsultacije o nacrtima regulatornih mera koje nameravaju da preduzmu pre njihovog usvajanja, pri čemu:

• utvrđuje skup ažuriranih pravila za regulisanje elektronskih komunikacionih (telekomunikacionih) mreža i usluga i prateće opreme i usluga;

• utvrđuje zadatke nacionalnih regulatornih organa i drugih relevantnih organa i uspostavlja skup procedura kako bi se osiguralo da je regulatorni okvir usklađen u celoj Evropskoj uniji (EU);

• nastoji da podstiče konkurenciju i povećana ulaganja u 5G i mreže veoma visokog kapaciteta kako bi svaki građanin i svako preduzeće u EU mogli da uživaju u visokokvalitetnoj povezanosti, visokom nivou zaštite potrošača i većem izboru inovativnih digitalnih usluga.

Direktiva uspostavlja Evropski zakonik o elektronskim komunikacijama, kao sveobuhvatan skup novih ili revidiranih pravila za sektor telekomunikacija, koji je deo paketa zakonodavstva o telekomunikacijama, uključujući Uredbu (EU) 2018/1971 o uspostavljanju Tela evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC) i BEREC agencija za podršku (BEREC kancelarija) – (Regulation (EU) 2018/1971 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 establishing the Body of European Regulators for Electronic Communications (BEREC) and the Agency for Support for BEREC (BEREC Office), amending Regulation (EU) 2015/2120 and repealing Regulation (EC) No 1211/2009). Zamenjuje i stavlja van snage direktive 2002/19/EC – Direktiva o pristupu (Directive 2002/19/EC of the European Parliament and of the Council of 7 March 2002 on access to, and interconnection of, electronic communications networks and associated facilities (Access Directive)), 2002/20/EC – Direktiva o ovlašćenju (Directive 2002/20/EC of the European Parliament and of the Council of 7 March 2002 on the authorisation of electronic communications networks and services (Authorisation Directive)) i 2002/21/EC – Okvirna direktiva (Directive 2002/21/EC of the European Parliament and of the Council of 7 March 2002 on a common regulatory framework for electronic communications networks and services (Framework Directive)) i član 5. Odluke br. 243/2012/EU (Decision No 243/2012/EU of the European Parliament and of the Council of 14 March 2012 establishing a multiannual radio spectrum policy programme). Takođe, konstatovano je da će biti neophodno da Komisija periodično vrši proveru i ako je potrebno reviziju Direktive 2002/58/EC – Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC of the European Parliament and of the Council of 12 July 2002 concerning the processing of personal data and the protection of privacy in the electronic communications sector (Directive on privacy and electronic communications)), i modifikuje je u svetlu trenutnog tehnološkog i tržišnog razvoja.

Opšti ciljevi Zakonika su:

• unapređenje povezanosti i korišćenja mreža veoma velikog kapaciteta uključujući fiksne, mobilne i bežične mreže od strane svih građana i preduzeća u EU;

• zaštita i promocija interesa građana EU: omogućavanje maksimalne koristi u pogledu izbora, cene i kvaliteta kroz efektivnu tržišnu utakmicu, održavanje bezbednosti mreže i usluga, obezbeđenje zaštite potrošača kroz posebna pravila; i odgovaranje na potrebe posebnih društvenih grupa, posebno osoba sa invaliditetom, starijih lica i lica sa posebnim socijalnim potrebama;

• olakšavanje ulaska na tržište i promovisanje konkurencije u obezbeđivanju telekomunikacionih mreža i prateće opreme;

• doprinos razvoju unutrašnjeg tržišta telekomunikacionih mreža i usluga u EU razvojem zajedničkih pravila i predvidljivih propisa koji uključuju: efikasno, efikasno i koordinisano korišćenje radio-frekvencijskog spektra, otvorena inovacija, razvoj transevropskih mreža, dostupnost i interoperabilnost usluga na evropskom nivou i povezivost od kraja do kraja.

Kod štiti potrošače bez obzira na to da li komuniciraju putem tradicionalnih (pozivi, SMS) ili web usluga putem:

• mogućnosti da svi potrošači imaju pristup pristupačnim komunikacijskim uslugama, uključujući adekvatan širokopojasni pristup internetu, za usluge kao što su eUprava, bankarstvo preko interneta i video pozivi;

• davanja ekvivalentnog pristupa komunikacijama za krajnje korisnike sa invaliditetom;

• osiguravanja da međunarodni pozivi unutar EU neće koštati više od 19 centi po minuti;

• promovisanja transparentnosti tarifa i poređenja ugovornih ponuda, npr. kroz sažetak ugovora (standardizovani list od jedne stranice – za jednu uslugu ili do 3 stranice za paket koji se daje svakom potrošaču i drugim korisnicima elektronskih komunikacionih usluga pre zaključenja ugovor; uključuje sažet i lako čitljiv prikaz glavnih informacija koje su pružaoci usluga dužni da pruže potrošačima, kao što su kontakt podaci pružalaca usluga, opis usluge, brzine internet usluge, cena, trajanje, obnova i raskid ugovora i karakteristike za krajnje korisnike sa invaliditetom);

• garantovanja bolje sigurnosti od hakovanja, zlonamernog softvera i sl.;

• zaštite potrošača koji se pretplate na pakete usluga;

• olakšavanja promene pružaoca usluga i zadržavanje istog telefonskog broja, uključujući pravila za kompenzaciju ako proces krene u pogrešnom smeru ili traje predugo;

• povećanja zaštite građana u vanrednim situacijama, uključujući pronalaženje preciznije lokacije pozivaoca, proširenje hitne komunikacije na tekstualne poruke i video pozive i uspostavljanje sistema za prenos javnih upozorenja na mobilne telefone.

Dosledna primena Direktive 2018/1972 podrazumeva:

• Promovisanje zdrave konkurencije, što za potrošače znači mogućnost šireg izbora usluga uz pristupačnije cene.

• Unapređenje prava potrošača, pružanjem jasnijih informacija o dostupnim uslugama, obezbeđivanjem pravičnog tretmana pri korišćenju usluga i poboljšanjem pristupa hitnim službama.

• Podsticanje daljih ulaganja, jer se kroz obezbeđivanje regulatorne predvidljivosti i davanje podsticaja za ulaganja omogućava dalja primena mreža veoma visokog kapaciteta, uključujući mreže za pristup nove generacije, poput mreža sa optičkim vlaknima.

• Zaštitu korisnika, jer uključuje odredbe za sprečavanje nelojalne konkurencije i obezbeđivanje da krajnji korisnici imaju pristup uslugama visokog kvaliteta po pristupačnim cenama.

• Podsticanje inovacija, investicija i konkurencije u sektoru elektronskih komunikacija.

Evropski zakonik o elektronskim komunikacijama je stupio na snagu u decembru 2018. godine. Njegova pravila se primenjuju na sve elektronske komunikacijske usluge u EU. države članice su imale dve godine da primene njegova pravila (prelazni period). Da bi podržala države članice u transponovanju ovog propisa EU u nacionalno zakonodavstvo, Komisija prati proces transpozicije i pruža im opsežna uputstva i pomoć. Štaviše, Telo evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC) pripremilo je značajan broj smernica, koje imaju za cilj promociju i olakšavanje dosledne primene Koda. Komisija će svoju prvu reviziju funkcionisanja Koda objaviti krajem 2025. godine, a izveštaj će prikazivati stanje na svakih pet godina.

Većina država članica Evropske unije je blagovremeno usaglasila svoj regulatorni okvir sa novim okvirom elektronskih komunikacija, odnosno prenela je Evropski zakonik u svoje nacionalno zakonodavstvo. Međutim, postojali su i primeri neusaglašenosti. Tako, Evropska komisija, u sklopu ovlašćenja praćenja primene i preduzimanja odgovarajućih mera radi nesmetanog procesa transpozicije, tokom 2022. godine je pokrenula postupak pred Evropskim sudom pravde protiv određenih evropskih zemalja zbog njihovog propusta da u potpunosti prenesu (transponuju), kao i da saopšte Komisiji kojim nacionalnim merama će transponovati Evropski zakonik o elektronskim komunikacijama. Prema članu 260(3) Ugovora o funkcionisanju EU, ako država članica ne prenese direktivu koju su usvojili Evropski parlament i Savet u nacionalno zakonodavstvo u potrebnom roku, Komisija može da pozove Sud pravde da izrekne finansijsku sankciju toj državi. Neusaglašene države članice, naposletku, preduzele su odgovarajuće mere u sklopu transpozicije novog regulatornog okvira za elektronske komunikacije u nacionalne sisteme.

Zakon o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 35/23) teži potpunoj usklađenosti sa Direktivom EU2018/1972 – Evropskim zakonikom o elektronskim komunikacijama, što predstavlja primer dobre regulatorne prakse u državama koje se kandiduju za članstvo u Evropskoj uniji.

U oktobru 2023. Evropska komisija je najavila novi akt, Digital Networks Act (DNA), čije je objavljivanje nacrta uslovno najavljeno za sredinu 2025. godine. Komisija još uvek nije pojasnila kako će dolazeći DNA akt biti usklađen sa revizijom zakonika o elektronskim komunikacijama najavljenom za kraj 2025. godine. U februaru 2024. godine Evropska komisija je objavila svoje stavove o budućem okviru u formi bele knjige „Kako savladati potrebe evropske digitalne infrastrukture?” („How to master Europe’s digital infrastructure needs?”).

Digitalna infrastruktura, realizovana primenom novih tehnologija i uključujući njene lance snabdevanja, treba da postane održivija, otpornija i efikasnija u pogledu energije i resursa, s ciljem minimiziranja negativnog uticaja na životnu sredinu i društvo i doprinošenja održivoj cirkularnoj i klimatski neutralnoj ekonomiji i društvu u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom (European Green Deal). U tom smislu, ova bela knjiga će poslužiti kao osnova za predstojeći Zakon o digitalnim mrežama (Digital Networks Act DNA) i definiše tri stuba:

I stub: Kreiranje „3C mreže” (3C Networks – „Connected Collaborative Computing”)

Kako hibridne mreže, računarstvo na ivici mreže (edge computing) i puna migracija ka oblaku menjaju arhitekturu infrastrukture povezivanja, istorijska snaga Evrope u mrežnoj opremi i uslužnoj industriji je u opasnosti. Zbog toga je važno sačuvati globalno liderstvo EU u opremi elektronskih komunikacionih mreža i olakšati izgradnju daljih industrijskih kapaciteta u ovoj tranziciji ka interoperabilnim mrežama zasnovanim na oblaku i integraciji telekomunikacionih infrastruktura i usluga.

II stub: Završetak formiranja jedinstvenog digitalnog tržišta

Jedan od glavnih ciljeva Koda je promovisanje povezanosti uspostavljanjem regulatornog okvira koji vodi ka većem ulaganju u mreže vrlo visokog kapaciteta. Kod takođe promoviše konkurenciju, kako na nivou infrastrukture tako i na nivou servisa. Uprkos mnogim novim odredbama koje je Kod uveo, rezultat nije zadovoljavajući. Svi ovi principi ostaju na snazi, ali imajući u vidu nedavni tehnološki razvoj i nove globalne izazove, pogotovo napredovanje konvergencije između elektronskih komunikacionih mreža i oblaka, treba razmotriti da li bi inkorporiranje širih dimenzija u okvir politike kao npr. održivost, industrijska konkurentnost i ekonomska sigurnost, bilo prikladno. Tako bi se stvorili uslovi za stvaranje pan Evropskih core mrežnih operatora.

III stub: Sigurne i otporne digitalne infrastrukture za Evropu

Da bi se zaštitile ogromne investicije koje Evropa treba da preduzme kako bi izgradila najsavremeniju infrastrukturu koja joj je potrebna za ekonomski rast i društvenu dobrobit, važno je osigurati da takva infrastruktura bude sigurna. Adekvatnu pažnju treba posvetiti fizičkoj bezbednosti, posebno u vezi sa infrastrukturom backbone mreže, kao i prenosu podataka sa kraja na kraj mreže. Iako kvantni računari sposobni da razbiju postojeće algoritme enkripcije još uvek nisu stvarnost, prvi operativni kvantni računari se primenjuju širom sveta. Stoga, EU treba da predvidi sazrevanje kvantnih računara i da sada počne da razvija nove načine enkripcije i strategiju tranzicije ka kvantno bezbednoj digitalnoj infrastrukturi, odnosno infrastrukturi zaštićenoj od napada kvantnih računara.

5. Evropska deklaracija o digitalnim pravima i principima za digitalnu deceniju (European Declaration on Digital Rights and Principles for the Digital Decade)21 predstavlja još jedan važan dokument koji gradi pravni okvir Evropske unije za oblast elektronskih komunikacija. Ova Dekleracija je ključni dokument Evropske unije usmeren ka postizanju balansa između brze digitalne transformacije i očuvanja osnovnih ljudskih prava. Deklaracija se fokusira na definisanje jasnih principa koji će voditi digitalni razvoj tokom naredne decenije. Osnovni principi definisani ovom Dekleracijom su:

• Postavljanje ljudi u centar digitalne transformacije što podrazumeva ojačavanje demokratskog okvira za digitalnu transformaciju u korist svih građana EU i podršku odgovornom ponašanju u digitalnom okruženju, te aktivno promovisanje principa Dekleracije u međunarodnim odnosima.

• Solidarnost i inkluzivnost koji podrazumevaju povezanost visokog kvaliteta svih stanovnika EU, digitalizaciju usluga javnog sektora, digitalnu edukaciju, treninge i razvoj digitalnih veštine, ali i fer i široku primenu novih digitalnih tehnologija poput veštačke inteligencije, klaud sistema, IoT itd.

• Sloboda izbora koja podrazumeva promovisanje razvoja fer digitalnog prostora i veštačke inteligencije usmerene ka čoveku, transparentne i etičke, u skladu sa vrednostima Evropske unije, obezbeđivanje transparentnosti i osnaživanje korisnika, sprečavanje diskriminacije korišćenjem adekvatnih skupova podataka, zabrana neadekvatne upotrebe veštačke inteligencije i sprovođenje etičkih standarda i zakona EU u istraživanju veštačke inteligencije.

• Participacija u digitalnom javnom prostoru koja podrazumeva zagovaranje osnovnih internet prava, podsticanje demokratskog učešća kroz digitalne tehnologije, suzbijanje ilegalnog sadržaja uz poštovanje slobode izražavanja, stvaranje bezbednog digitalnog okruženja protiv dezinformacija, podrška pristupu raznolikom digitalnom sadržaju, ali i osnaživanje pojedinaca u donošenju slobodnih izbora i ograničavanje iskorišćavanja ranjivosti putem ciljanog oglašavanja.

• Zaštita, sigurnost i osnaživanje koji podrazumevaju razvoj zaštićenog i bezbednog digitalno okruženje, privatnost i individualnu kontrola podataka, kao i zaštitu i osnaživanje dece i mladih u digitalnom okruženju.

• Održivost koja podrazumeva pružanje podrške razvoju održivih digitalnih tehnologija, podsticanje održivih izbora i poslovnih modela, te promovisanje inovacija sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu uz primenu standarda održivosti za digitalne proizvode i usluge.

Jedan od ključnih elemenata deklaracije je posvećen promovisanju transparentnosti, odgovornosti i inkluzivnosti u digitalnim procesima. Dekleracija stremi ka stvaranju društveno-ekonomskog okruženja u kome se inovacije podstiču, ali uz istovremeno poštovanje etičkih normi i prava građana. U skladu sa ovim, deklaracija priznaje važnost pravne sigurnosti i predvidljivosti u digitalnom okruženju kako bi se podržala održiva ekonomska i društvena transformacija.

Pored toga, deklaracija postavlja temelje za saradnju između članica EU i drugih zemalja koje dele slične vrednosti u digitalnom prostoru. Otvorena za dijalog i razmenu najboljih praksi, odredbe ove Dekleracije imaju potencijal da oblikuju globalni pristup digitalnom razvoju Evropske unije, uključujući i zemlje kao što je Republika Srbija, koja ima nameru da integriše ove principe u svoje javne politike. Evropska deklaracija o digitalnim pravima i principima za digitalnu deceniju predstavlja ključni korak ka uspostavljanju zajedničkog okvira vrednosti u digitalnom prostoru EU i zemalja partnera, čime se stvara temelj za pravedno, etičko i prosperitetno digitalno društvo. Republika Srbija u budućnosti se može voditi ovim principima kako bi osigurala održiv digitalni razvoj koji poštuje osnovna prava građana i garantuje održiv razvoj sistema elektronskih komunikacija.

––––––––

21 https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/library/european-declaration-digital-rights-and-principles

6. The EU toolbox for 5G security (EU 5G Toolbox) je inicijativa koja je uspostavljena unutar Evropske unije, koja se sastoji od niza mera kojima se obezbeđuje sigurnost i pouzdanost 5G mreža. Ova inicijativa ima za cilj da pomogne državama članicama Evropske unije da koordiniraju aktivnosti i postignu visok nivo bezbednosti u primeni 5G tehnologija.

EU 5G Toolbox utvrđuje osam strateških mera kojima adresira ključne rizike u ovoj oblasti, a čija primena zavisi od nacionalnih sistema država članica. U pitanju su sledeće strateške mere:

1) Jačanje uloge nacionalnih vlasti;

2) Vršenje revizije operatera i traženje informacija;

3) Procena profila rizika dobavljača i primena ograničenja za dobavljače za koje se smatra da nose visok rizik;

4) Kontrolisanje korišćenja pružalaca usluga upravljanja servisima (Managed Service Providers – MSPs) i opreme treće linije podrške dobavljača;

5) Osiguravanje raznolikosti dobavljača za pojedinačne operatere mobilnih mreža kroz odgovarajuće strategije za više dobavljača;

6) Jačanje otpornosti na nacionalnom nivou;

7) Identifikovanje ključnih sredstava i omogućavanje raznolikog i održivog 5G ekosistema u EU;

8) Održavanje i izgradnja raznolikosti i kapaciteta EU u budućim mrežnim tehnologijama.

Ključni aspekti u implementaciji mera su:

• Sigurnosne smernice: EU 5G Toolbox uključuje smernice i preporuke za bezbednost 5G mreža. Ove smernice pomažu državama članicama da identifikuju potencijalne rizike i primene odgovarajuće mere zaštite;

• Procena rizika: Inicijativa obuhvata zajednički okvir za procenu rizika koji se odnose na 5G mreže. Procena rizika pomaže državama članicama da identifikuju kritične tačke i ranjivosti u svojim nacionalnim 5G mrežama;

• Saradnja između država članica: EU 5G Toolbox promoviše saradnju i razmenu informacija između država članica kako bi se zajednički suočile sa bezbednosnim izazovima 5G tehnologija;

• Dijalog s dobavljačima opreme: EU 5G Toolbox uključuje dijalog s dobavljačima 5G opreme kako bi se poboljšala sigurnost i transparentnost u vezi sa opremom koja se koristi u 5G mrežama.

Evidentni su pomaci u pogledu primene mera za smanjenje rizika koje definiše EU 5G Toolbox, ali osim što vremenski rokovi za implementaciju nisu bili precizno definisani, postoji i objektivan problem u praćenju implementacije mera. U junu 2023. Evropska komisija je objavila svoj komentar o NIS-ovom drugom izveštaju o napretku zemalja članica u primeni ovog paketa alata. U izveštaju se navodi da je postignut dalji napredak u implementaciji ključnih strateških mera, međutim, stepen napretka je vrlo različit. Komisija je posebno istakla deo izveštaja koji se tiče strateške mere u vezi donošenja ograničenja za visokorizične dobavljače. Izveštaj o napretku beleži da su 24 države članice (od 27) usvojile ili pripremaju zakonodavne mere dajući nacionalnim vlastima ovlašćenja da vrše procenu dobavljača i izdaju ograničenja. Od njih, 10 država članica je nametnulo takva ograničenja, a 3 države članice trenutno rade na implementaciji relevantnog nacionalnog zakonodavstva. S obzirom na važnost infrastrukture povezivanja za digitalnu ekonomiju i zavisnost mnogih kritičnih usluga od 5G mreža, države članice treba da postignu implementaciju 5G Toolbox-a bez daljih odlaganja.

7. NIS2 (Network and Information Systems 2) Direktiva (Directive (EU) 2022/2555 of the European Parliament and of the Council of 14 December 2022 on measures for a high common level of cybersecurity across the Union, amending Regulation (EU) No 910/2014 and Directive (EU) 2018/1972, and repealing Directive (EU) 2016/1148 – NIS 2 Directive) utvrđuje niz mera za podizanje nivoa kibernetičke bezbednosti. Rešenja sadržana u ovoj direktivi imaju za cilj da dodatno unaprede otpornost i podignu kapacitete javnog i privatnog sektora za odgovor na incidente. Ona se odnosi na operatore ključnih usluga i pružaoce digitalnih usluga, za koje se propisuju minimalni bezbednosni zahtevi u cilju zaštite od kibernetičkih napada i zaštite kritične informatičke infrastrukture. NIS2 Direktiva zamenjuje prvu verziju NIS direktive, koja je usvojena 2016. godine, a stupila je na snagu u svim državama članicama EU 2018. godine.

8. Evropski institut za telekomunikacione standarde (European Telecommunications Standards Institute – ETSI) je organizacija koja se bavi razvojem tehničkih standarda za telekomunikacionu industriju u Evropi. Osnovan je 1988. godine sa sedištem u Nici, Francuska. Ova institut ima ključnu ulogu u razvoju tehničkih standarda za telekomunikacionu opremu i usluge u EU, što pomaže u obezbeđivanju interoperabilnosti i kvaliteta usluga.

Glavna svrha ETSI -a je podrška razvoju i promociji tehničkih standarda koji se odnose na telekomunikacione i informacione tehnologije. Ovi standardi igraju ključnu ulogu u omogućavanju interoperabilnosti između različitih uređaja i sistema, što je ključno za funkcionisanje modernih telekomunikacionih mreža i usluga. ETSI, kao regionalna organizacija, blisko sarađuje sa svetskom ITU organizacijom, sa kojom ima potpisan memorandum o saradnji i formirane zajedničke studijske grupe. Saradnja se stalno unapređuje radi što efikasnijeg zajedničkog rada na preporukama, propisima i standardima.

ETSI okuplja širok spektar članova, uključujući državne organe i organizacije, operatore telekomunikacija, proizvođače opreme, akademske institucije i druge organizacije iz industrije. Ovaj širok spektar članstva pomaže u osiguravanju da se standardi razvijaju uzimajući u obzir različite potrebe i perspektive u industriji.

Glavne oblasti rada ETSI -a uključuju:

• Mreže i infrastruktura: Razvoj standarda za mreže, uključujući fiksne i mobilne mreže, kao i različite tehnologije za prenos podataka.

• Sigurnost i privatnost: Definisanje standarda za zaštitu informacija i privatnosti korisnika u telekomunikacionim sistemima.

• Internet stvari (IoT): Razvoj standarda za povezivanje i interoperabilnost uređaja u okviru IoT ekosistema.

• Kvalitet usluge: Razvoj standarda za ocenu i kontrolu kvaliteta usluge u telekomunikacionim mrežama.

• Radiokomunikacije: Standardi za radiofrekvencijske tehnologije i uređaje.

• Digitalna televizija i multimedijski sistemi: Razvoj standarda za emitovanje digitalnog sadržaja i interaktivne medijske usluge.

ETSI radi u saradnji sa drugim relevantnim organizacijama i telima kako bi osigurao globalnu usaglašenost i prihvaćenost svojih standarda. Njegova uloga je ključna u olakšavanju razvoja telekomunikacionih tehnologija i osiguravanju da različiti uređaji i mreže mogu efikasno komunicirati međusobno.

9. Direktiva o smanjenju troškova širokopojasnog pristupa: Direktiva 2014/61/EU o merama za smanjenje troškova postavljanja brzih elektronskih komunikacionih mreža u 2014. – Direktiva o smanjenju troškova (the Directive 2014/61/EU on measures to reduce the cost of deploying high-speed electronic communications networks in 2014 (the ‘Cost Reduction Directive’)) imala je za cilj da olakša uvođenje elektronskih komunikacionih mreža velike brzine. U tu svrhu, stvoreno je međusektorsko pravo za operatore elektronskih komunikacionih mreža da pristupe fizičkoj (pasivnoj) infrastrukturi drugih komunalnih preduzeća (npr. transport, energija ili voda) pod FRAND uslovima (Fair Reasonable and NonDiscriminatory). Analiza Direktive, njene transpozicije i povezana praksa u rešavanju sporova davala je smernice za razvoj buduće regulative konvergentnih infrastrukturnih sektora.

U maju mesecu 2024. godine je usvojen novi akt, Akt o gigabitskoj infrastrukturi (Gigabit Infrastructure Act) koji zamenjuje Direktivu o smanjenju troškova širokopojasnog pristupa. Naime, cilj EU za ovu digitalnu deceniju je da obezbedi da fiksna gigabitska mreža (1 Gbit/s) pokriva sva domaćinstva u EU i da postoji 5G pokrivenost za sva naseljena područja do 2030. Visokokvalitetna digitalna infrastruktura zasnovana na mrežama tako veoma velikog kapaciteta bi bila osnova skoro svim sektorima moderne i inovativne privred, a dugoročni uspeh digitalne ekonomije zasnovane na internetu stvari, tehnologijama „mašina-mašina”, računarstvu u oblaku i velikim podacima, u velikoj meri će zavisiti od pristupa najkvalitetnijoj telekomunikacionoj infrastrukturi. Sledstveno, navedeni akt o gigabitskoj infrastrukturi, je revidirao postojeću Direktivu o smanjenju troškova širokopojasnog pristupa, i ima za cilj da olakša i podstakne obezbeđivanje mreža veoma visokog kapaciteta promovisanjem zajedničkog korišćenja postojeće fizičke infrastrukture i omogućavanjem efikasnijeg razvoja nove fizičke infrastrukture, tako da se takve mreže mogu razvijati brže i uz niže troškove.

2.2.2.2. Preporuke iz međunarodnog regulatornog okvira

Republika Srbija je donošenjem novog Zakona o elektronskim komunikacijama u pretežnom delu uskladila važeći regulatorni okvir sa propisima EU. U cilju unapređenje razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji, potrebno je pratiti dinamiku razvoja EU u ovoj oblasti i usklađivanjem propisa obuhvatiti sve bitne aspekte, uključujući:

1. Brži razvoj širokopojasne infrastrukture:

• Investicije u izgradnju brzih širokopojasnih mreža kako bi se omogućio brži i pouzdaniji pristup internetu, posebno u ruralnim i manje razvijenim područjima, uz niže troškove.

2. Podsticanje konkurencije:

• Osiguravanje fer tržišnih uslova i podsticanje konkurencije među pružaocima usluga usluga elektronskih komunikacija kako bi se smanjile cene i poboljšala ponuda usluga.

3. Regulatorna reforma:

• Unapređenje regulativnog okvira za elektronske komunikacije kako bi se olakšale investicije, promovisale inovacije i obezbedila zaštita korisnika.

4. Podrška digitalnoj pismenosti:

• Programi i inicijative za obuku stanovništva i preduzetnika (mala i srednja preduzeća) o digitalnim veštinama, kako bi se omogućilo šire korišćenje elektronskih komunikacija i digitalnih usluga.

5. Razvoj e-uprave:

• Unapređenje digitalnih usluga javnog sektora kako bi građani i preduzeća mogli lakše komunicirati sa državom i obavljati administrativne poslove onlajn.

6. Podsticanje inovacija:

• Investicije u istraživanje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija kako bi se podržao razvoj domaće IT industrije.

7. Sigurnost i privatnost:

• Jačanje zaštite podataka i mera sajber bezbednosti kako bi se osigurala sigurna upotreba elektronskih komunikacija.

8. Edukacija i razvoj svesti:

• Kampanje za podizanje svesti o prednostima elektronskih komunikacija i bezbednom onlajn (online) ponašanju.

9. Saradnja sa EU i drugim međunarodnim partnerima državnom i javnom upravom Republike Srbije

• Saradnja sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim partnerima radi usklađivanja sa najboljim praksama i standardima u oblasti elektronskih komunikacija.

• Saradnja sa državnom i javnom upravom Republike Srbije u cilju uspostavljanja zajedničkih projekata od javnog značaja

10. Inkluzija i ravnoteža između ruralnih i urbanih područja:

• Stvaranje uslova da svi delovi zemlje imaju pristup modernim elektronskim komunikacijama kako bi se postigla inkluzija i ravnoteža u razvoju.

Najveći broj ovih preporuka bi trebalo da se integriše u strategiju razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji kako bi se unapredila digitalna infrastruktura, podržao ekonomski rast i poboljšao životni standard građana, dok se određeni broj preporuka odnosi na aktivnosti u oblastima koja su predmet posebnih dokumenta javnih politika Republike Srbije.

2.3. Analiza problema i identifikovanje pravaca razvoja

Analiza razvojnih potencijala je sprovedena korišćenjem metodološkog alata – stablo problema, a na osnovu rezultata sprovedenih analiza rezultata prethodne Strategije, kao i domaćeg i međunarodnog okvira u oblasti elektronskih komunikacija. Ključni cilj stabla problema kao alata je sagledavanje potencijalnih problema određene oblasti na osnovu kojih se mogu definisati razvojni potencijali i dalji pravci razvoja. U skladu sa tim, ova analiza problema je omogućila da se na osnovu definisanih zaključaka i preporuka, identifikuju izazovi, uzroci i posledice. Nakon toga, formirano je drvo problema, koje je prikazano u nastavku (Slika 4) i daje sveobuhvatan prikaz postojeće situacije, ali i osnov za dalje analize i odlučivanje o ciljevima i prioritetima razvoja oblasti elektronskih komunikacija Republike Srbije.

Ciljne grupe na koje utiču izazovi, uzroci i posledice iskazani u drvetu problema su: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pružaoci i korisnici javnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga i obrazovne ustanove.

Slika 4: Drvo problema

Odgovor na prepoznati razvojni izazov u oblasti elektronskih komunikacija zahteva celovit i usmeren pristup koji omogućava značajne promene i prevazilaženje tekućih izazova. Srž strategije je izražena u centralnom cilju: „Oblast elektronskih komunikacija u potpunosti prilagođena rastućim potrebama građana i privrede”. Osnovni fokus ovog strategijskog odgovora je na tačno definisanim, ambicioznim merama koje su strukturirane kroz tzv. drvo ciljeva (Slika 5) i istaknute u nastavku:

• Unapređene elektronske komunikacione mreže i poboljšana gigabitska povezanost

Ispitivanje i unapređivanje regulative i definisanih mera u oblasti infrastrukture te njihova implementacija je ključno za pružanje brze, stabilne i dostupne elektronske komunikacije koja zadovoljava različite potrebe građana i privrede. Proširenje širokopojasne infrastrukture je korak ka stvaranju konkurentnog i potpuno povezanog okruženja, podstičući inovacije i ekonomski rast, kao i razvoj zasnovan na novim tehnologijama za čije nesmetano funkcionisanje je potrebna mreža vrlo visokog kapaciteta. Pored toga, pažnja će se posvetiti i kreiranju fleksibilnog i efikasnog regulatornog okvira, usvajanju Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi kao i usklađivanju propisa iz oblasti zaštite životne sredine sa EU propisima, što predstavlja osnovni korak ka napretku jer stvara osnovu za realizaciju aktivnosti koje obezbeđuju inovacije i konkurentnost, doprinoseći bržem razvoju i primeni tehnologija.

• Uspostavljanje podsticajnog privrednog okruženja

Kroz set aktivnosti, neophodno je kreirati poslovnu sredinu koja podstiče investicije i razvoj tehnologije u oblasti elektronskih komunikacija koje doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Potrebna je veća međusektorska saradnja, kako bi se imao celovit uvid u različite naknade koje operatori elektronskih komunikacija plaćaju različitim organizacijama, a koje negativno utiču na ulaganja u industriju, ali i mapiranje administrativnih barijera, kako bi one bile prevaziđene i time olakšana izgradnja elektronskih komunikacionih mreža. Takođe, strategijom će se obezbediti sprovođenje obrazovnih programa i resursa koji omogućavaju građanima da se upoznaju sa prednostima uvođenja novih tehnologija i njihove bezbedne primene, kao i njihovom opštem značaju za održivi razvoj.

• Uspostavljen mehanizam za primenu novih rešenja i tehnologija i podsticanje inovacija u oblasti elektronskih komunikacija

Fokus na stvaranje podsticajnog okvira koji će omogućiti rast i primenu novih i kreativnih rešenja i tehnologija u oblasti elektronskih komunikacija je jedan od ključnih pravaca ove strategije. Ova inicijativa ima za cilj omogućavanje inovatorima da razvijaju nove i unapređuju postojeće tehnologije, što će doprineti opštem napretku i konkurentnosti u ovoj oblasti, ali i većoj primeni Interneta stvari, veštačke inteligencije, pametnih sistema i drugih vidova novih tehnologija. Pored toga, u okviru ove inicijative, pažnja će se posvetiti i digitalizaciji radio tehnologija, unapređenju energetske i prostorne efikasnosti, obezbeđivanju neprekidnog rada mreže elektronskih komunikacija, kao i uspostavljanju informacionog sistema za prenos hitnih informacija građanima u slučaju najave ili pojave opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće koja može ugroziti živote i zdravlje ljudi i imovinu. Sprovođenjem ovih mera, strategija će potpomoći da oblast elektronskih komunikacija postanke transformaciju i prilagodi se potrebama građana i privrede, usmeravajući razvoj ka urbanom komforu, ekonomskom rastu i društvenom razvoju.

Slika 5: Drvo ciljeva

3. VIZIJA, MISIJA I KLJUČNE VREDNOSTI

3.1. Vizija

Dostizanje najviših svetskih standarda razvijenosti u oblasti elektronskih komunikacija, obezbeđuje da ona bude osnov razvoja ekonomije, inovacija i digitalnog inkluzivnog društva.

3.2. Misija

Obezbeđivanje naprednog infrastrukturnog sistema elektronskih komunikacija, podrška obrazovanju i razvoju digitalnih veština među građanima i kontinuirano praćenje i unapređenje regulatornog okvira sa ciljem uspostavljanja podsticajnog privrednog okruženja i podsticanja inovacija kroz primenu novih rešenja i tehnologija radi pozicioniranja Srbije kao lidera u regionu i uključivanja u prostor najrazvijenijih evropskih zemalja u oblasti elektronskih komunikacija.

Obezbeđivanje naprednog infrastrukturnog sistema elektronskih komunikacija kako bi se osiguralo pravedno, otvoreno i sigurno digitalno okruženje.

3.3. Ključne vrednosti

1. Odgovornost

U svetu koji je sve više povezan i digitalizovan, elektronske komunikacione mreže postaju ključne za ekonomski rast, socijalnu inkluziju i održivi razvoj, zbog čega je Republika Srbija posvećena izgradnji snažnog, efikasnog i održivog sistema elektronskih komunikacija u službi građana i privrede.

Ovo podrazumeva izgradnju snažne, pouzdane i pristupačne infrastrukture koja će omogućiti svim građanima i preduzećima da u potpunosti iskoriste prednosti digitalne ere.

2. Posvećenost

Ključni deo naše strategije biće unapređenje elektronskih komunikacionih mreža i povezanosti koja obuhvata uključenost i mogućnost pristupa i korišćenja sadržaja i usluga digitalnog društva putem širokopojasnog pristupa. Ovo ne samo da uključuje poboljšanje kvaliteta i dostupnosti usluga, već i promovisanje saradnje i integracije mreža na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Cilj je da se stvori okruženje koje podržava tehnološki napredak i inovacije, omogućavajući Srbiji da ostane na putu digitalne transformacije.

3. Profesionalnost i stručnost

Radi realizacije postavljenih ciljeva potrebno je podizati profesionalne kapacitete zaposlenih, kroz dugoročno obrazovanje i kontinuirano sprovođenje obuka. Samo zaposleni koji su u dovoljnoj meri stručno osposobljeni mogu biti garant profesionalne nezavisnosti i objektivnosti u radu.

4. Kontinuirani održivi razvoj

Ova strategija predstavlja viziju za budućnost sistema elektronskih komunikacionih u Republici Srbiji do 2027. godine, nastavljajući uspešan put koji je započet Strategijom razvoja mreža nove generacije do 2023. godine.

5. Saradnja

Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija do 2027. godine zahteva koordinisan odgovor svih nadležnih tela, civilnog društva, privatnog sektora i akademske zajednice kako bismo ostvarili sinergiju znanja, ljudskog kapitala i izvora finansiranja.

6. Pristupačnost

Socijalna uključenost i učestvovanje u digitalnoj ekonomiji i društvu nije moguće bez osiguravanja dostupnosti i cenovne pristupačnosti elektronskih komunikacionih usluga. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti osiguravanju jednakog pristupa krajnjih korisnika s invaliditetom.

7. Interoperabilnost

Kako interoperabilnost (usluga, uređaja i mreža) omogućava povezivost od kraja do kraja i krajnjem korisniku daje mogućnost izbora pružaoca usluga, neophodno je uspostavljanje bitnih standarda interoperabilnosti. Podsticanje interoperabilnosti jedan je od ciljeva nacionalnog regulatornog i drugih nadležnih tela kojim se omogućava međupovezivanje na unutrašnjem tržištu, ali i usklađenost sa međunarodnim.

8. Slobodno tržište

Svako fizičko ili pravno lice može slobodno da pruža javne elektronske komunikacione mreže i usluge na teritoriji Republike Srbije pod uslovima utvrđenim Zakonom o elektronskim komunikacijama i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega.

9. Povezanost

Povezanost znači nastojanje da se obezbedi široka dostupnost mreža vrlo visokog kapaciteta za sve građane i privredu na osnovu razumne cene i mogućnosti izbora pružaoca usluga, efikasnog i fer tržišnog takmičenja, efikasnog korišćenja radio-frekvencijskog spektra, utvrđenih zajedničkih pravila i regulatorne predvidivosti.

10. Zaštita konkurencije

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge obezbeđuje efikasnu konkurenciju u pružanju elektronskih komunikacionih mreža i povezane opreme, uključujući i efikasnu konkurenciju zasnovanu na infrastrukturi, kao i u pružanju elektronskih komunikacionih usluga.

4. CILJEVI

4.1. Opšti cilj

Opšti cilj: Oblast elektronskih komunikacija je u potpunosti prilagođena rastućim potrebama građana i privrede

Prilagođavanje oblasti elektronskih komunikacija rastućim potrebama građana i privrede zahteva usklađivanje širokopojasne infrastrukture s rastućim zahtevima. To podrazumeva razvoj i optimizaciju širokopojasne mreže koja će podržati sve veći broj digitalnih usluga, osiguravajući stabilnost, brzinu i široku dostupnost mrežnih resursa. Glavni princip razvoja sistema elektronskih komunikacija se zasniva na primeni pravednog, solidarnog i inkluzivnog pristupa.

Paralelno s tim, neophodno je unapređenje regulatornog okvira za elektronske komunikacije kako bi se obezbedila podrška nastavku izgradnje širokopojasne mreže za pristup i mrežama vrlo viskog kapaciteta, inovacijama, osigurala konkurentnost na tržištu i unapredio kvalitet usluga, istovremeno štiteći interese korisnika i poslovnih subjekata. Razvijen pravni okvir u ovoj oblasti treba da garantuje i štiti pravo na slobodu učestvovanja, postizanja uspeha, izražavanja i informisanja u digitalnom okruženju.

Uspostavljanje podsticajnog poslovnog okruženja ključno je za podršku razvoju digitalne ekonomije. To uključuje pružanje olakšica, podsticaja i podrške za investitore, startapove i inovativne projekte u oblasti elektronskih komunikacija. Pored toga, važno je podizanje svesti i građana i unapređenje veština kako bi se efikasno koristili digitalnim resursima u ubrzanom razvoju digitalnog društva. Razvoj veštačke inteligencija i drugih novih tehnologija treba promovisati i posebnu pažnju treba usmeriti na edukaciju većeg broja IKT stručnjaka koji će biti pokretači tehnološkog razvoja društva.

Važno je i uspostaviti mehanizme koji će podsticati inovacije i omogućiti primenu novih tehnoloških rešenja. Stvaranje podržavajućeg okvira za inovativne projekte, istraživanje i razvoj novih tehnologija u oblasti elektronskih komunikacija ključno je za postizanje ovog cilja. Svi ovi napori čine integralni deo cilja da se sektor elektronskih komunikacija prilagodi savremenim zahtevima društva i poslovanja. Kroz promociju digitalnog razvoja i podršku efikasnijem korišćenju tehnologija, teži se unapređenju sektora i njegovoj usklađenosti sa sve dinamičnijim potrebama. Konačno, razvoj elektronskih komunikacija mora biti održiv, te je neophodno posvetiti posebnu pažnju pravcima razvoja u kojima se očekuje doprinos ciljevima održivosti kao što su smanjenje potrošnje električne energije, prelazak na obnovljive izvore energije i popravka, reciklaža i dugotrajnije korišćenje uređaja.

4.2. Posebni ciljevi

4.2.1. Poseban cilj 1: Unapređene elektronske komunikacione mreže i poboljšana gigabitska povezanost

Uspostavljanje sveobuhvatne širokopojasne infrastrukture predstavlja odgovor na rastuće potrebe modernog društva i privrede. Ova strategija teži da prevaziđe razlike između urbanih i ruralnih područja, podstičući razvoj državne širokopojasne mreže. Paralelno s tim, naglasak je na unapređenju digitalne infrastrukture i modernizaciji mreža za pristup kako bi se omogućio širi pristup internetu velikih brzina. Bitno je napomenuti da to svakako utiče i na core i backbone mreže koje moraju da budu projektovane i izgrađene tako da zadovolje sve zahteve za performansama koje pred njih postavljaju savremena mreža za pristup sa gigabitskom povezanošću, 5G mreža i široka primena novih tehnologija (AI, IoT, cloud, onlajn platforme itd). To znači da backbone mreža mora imati sisteme prenosa odgovarajućeg kapaciteta tj brzina, a core mreža dovoljan kapacitet za skladištenje podataka i odgovarajuću procesnu moć (edge/computing power). Uz sve to, elektronska komunikaciona mreža mora biti pouzdana, robusna i sigurna u skladu sa svim međunarodnim i nacionalnim preporukama i zahtevima.

Novi poslovni modeli i potpuno nova tržišta se pojavljuju iz tehnološkog razvoja u oblasti ekonomije aplikacija (App Economy), interneta stvari (IoT), analitike podataka, veštačke inteligencije i novih oblika isporuke sadržaja kao što je video strimovanje visokog kvaliteta. Ove aplikacije zahtevaju kontinuirano eksponencijalno povećanje obrade, skladištenja i prenosa podataka. Sposobnost obrade i transporta velikih količina podataka preko čitavog globalnog Interneta dovela je do udaljenog skladištenja i obrade podataka u oblaku, između oblaka i krajnjeg korisnika putem mreža za isporuku sadržaja (Content Delivery Networks CDN), i blizu krajnjeg korisnika (edge computing). Ovo je dovelo do virtuelizacije funkcija elektronskih komunikacionih mreža i pomeranja ovih funkcija u oblak ili na ivicu (edge) mreže, odn do novog modela mreža zasnovanih na oblaku (cloud-based software-defined model).

Ovaj novi model pružanja mreže i usluga ne oslanja se samo na tradicionalnu elektronsku komunikacionu opremu, mreže i pružaoce usluga, već i na složeni ekosistem dobavljača oblaka, sadržaja, softvera i komponenti.

Kao tehnološka otkrića koja će imati najveći uticaj u narednim godinama, posebno su identifikovani virtuelizacija mreže, network slicing i Mreža kao usluga (Network as a Service NaaS). Očekuje se da će ove tehnologije pokrenuti prelazak sa tradicionalnih elektronskih komunikacionih mreža na mreže zasnovane na oblaku, virtuelizovane, softverski definisane, smanjujući troškove, poboljšavajući otpornost i bezbednost mreža i uvodeći nove, inovativne usluge, dok transformišu ekosistem i poslovne modele.

Moraju biti stvoreni uslovi da IKT sektor u potpunosti prihvati ovo tehnološko pomeranje ka ovom novom modelu. Ova promena paradigme, generiše potrebu za većim performansama i zahtevima bezbednosti mreže, pojačava neophodnost harmonizacije propisa i dovodi do povećanja potreba za investicijama. Realizacija pomenutih mera otvara vrata inovacijama u oblasti zdravstva, obrazovanja, i celokupnog privrednog ambijenta. Dodatno, stvara se povoljno okruženje za investicije, smanjuju se troškovi implementacije, unapređuju tehnički kapaciteti i osigurava se pristup širokopojasnoj infrastrukturi svim delovima društva.

Jedan od veoma važnih pravaca razvoja Strategije u narednom periodu će biti dalje unapređivanje i usaglašavanje regulatornog okvira Republike Srbije sa regulatornim okvirom EU, međunarodnim standardima i primerima dobre prakse. Ovaj cilj se može ostvariti fokusirajući se na unapređivanje postojećih pravnih akata iz oblasti elektronskih komunikacija, zaštite životne sredine i planiranja i izgradnje, kao i donošenjem novih.

Kako je za podsticanje izgradnje širokopojasne infrastrukture neophodan Zakon o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi Republike Srbije, očekuje se nastavak rada na aktivnostima vezano za nacrt teksta i usvajanje Zakona, kako bi se uredila ova oblast prilikom izgradnje buduće infrastrukture i podsticanja uvođenja elektronskih komunikacionih mreža visokog i vrlo visokog kapaciteta.

Realizacijom mera ovog posebnog cilja stvoriće se predvidivo regulatorno okruženje za poslovanje, uslovi za brzo uvođenje mobilnih mreža novih generacija i drugih mreža vrlo visokog kapaciteta. Važan razvojni potencijal za ubrzan razvoj širokopojasnih elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta može se realizovati unapređenjem regulatornog okvira u oblasti planiranja i izgradnje, što će doprineti smanjenju troškova i jednostavnijim procedurama. Dodatno, ostvarenje ovog cilja će doprineti usklađivanju nivoa dozvoljenog nejonizujućeg zračenja sa međunarodnim preporukama datim od strane Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP – International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection), definisanju preciznijih zakonskih odredbi, ali i povećanoj energetskoj efikasnosti i većem sprovođenju aktivnosti zaštiti životne sredine u kontekstu elektronskih komunikacija.

Predmet ove strategije nije samo razvoj javnih elektronskih komunikacionih mreža, već i unapređenje mreža državnih organa i javnih institucija. Državni organi i ustanove su povezane posredstvom Jedinstvene informacione komunikacione mreže JIKME, dok su akademske institucije povezane preko akademske mreže AMRES. Prioritet Republike Srbije u narednom periodu ostaće i dalje unapređenje i održavanje širokopojasne infrastrukture u akademskim, obrazovnim i naučnoistraživačkim organizacijama, koju obezbeđuje Informaciono-komunikaciona ustanova Akademska mreža Republike Srbije – AMRES. U svrhu pružanja usluge brzog, pouzdanog i bezbednog interneta potrebno je dalje unapređivati i razvijati AMRES mrežu i povećavati broj povezanih objekata. Takođe, biće nastavljen razvoj optičke infrastrukture AMRES, koja omogućava znatno brži prenos podataka, veću pouzdanost, bolju skalabilnost, održivost kao i bezbednost internet saobraćaja.

4.2.2. Poseban cilj 2: Uspostavljeno podsticajno privredno okruženje

Uspostavljanje podsticajnog privrednog okruženja ima za cilj da bude podržan razvoj uslova koji stvaraju pogodno okruženje za poslovanje i podstiču ekonomski napredak. Osnovni fokus ovog cilja obuhvata unapređenje regulative radi prevazilaženja barijera za izgradnju elektronskih komunikacionih mreža, povećanje, ali i poboljšanje dostupnosti, raznovrsnosti i kvaliteta elektronskih usluga u javnom sektoru, što bi doprinelo povećanju investicija, podrške inovacijama i podsticanju konkurentnosti. Osim toga, uključuje i podsticanje saradnje među kompanijama za zajedničko korišćenje elektronskih mreža i za međusobno usklađivanje izgradnje buduće infrastrukture, što bi doprinelo boljem poslovnom okruženju i ubrzalo proces digitalne transformacije privrede Republike Srbije u svim oblastima (sektorima).

Imajući u vidu da je u Evropskoj uniji u aprilu 2024. godine usvojena Uredba o gigabitskoj infrastrukturi, svi napori treba da budu usmereni ka definisanju odredbi novog Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi kojim će se navedena uredba transponovati. Takođe, potrebno je i transponovanje odredbi člana 57. Evropskog zakonika o elektronskim komunikacijama (EECC) za postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja, kao i dosledna primena ostalih odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama koje se pre svega odnose na simetrične obaveze pristupa, pristup građevinskoj infrastrukturi operatora sa značajnom tržišnom snagom, izradu geografskog pregleda rasprostranjenosti širokopojasnih komunikacionih mreža, izradu baze fizičke infrastrukture namenjene za zajedničko korišćenje, tehničke zahteve za izgradnju poslovnih i stambenih zgrada i dr.

EECC pruža pravnu osnovu za izuzimanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja iz režima dozvola širom Evropske unije. Bežične pristupne tačke male zone pokrivanja predstavljaju opremu za pristup bežičnoj mreži male snage, male veličine i kratkog dometa, koje u radu koriste radio-frekvencije i kojom se korisnicima omogućava bežični pristup elektronskim komunikacionim mrežama, nezavisno od toga da li je osnovna mrežna topologija mobilna ili fiksna.

Realizacijom mera ovog posebnog cilja stvoriće se predvidivo regulatorno okruženje za poslovanje, uslovi za brzo uvođenje mobilnih mreža novih generacija i drugih mreža vrlo visokog kapaciteta. Važan razvojni potencijal za ubrzan razvoj širokopojasnih elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta može se realizovati unapređenjem regulatornog okvira u oblasti planiranja i izgradnje, što će doprineti smanjenju troškova i jednostavnijim procedurama. Dodatno, ostvarenje ovog cilja će doprineti usklađivanju nivoa dozvoljenog nejonizujućeg zračenja sa međunarodnim preporukama datim od strane Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP), definisanju preciznijih zakonskih odredbi, ali i povećanoj energetskoj efikasnosti i većem sprovođenju aktivnosti zaštiti životne sredine u kontekstu elektronskih komunikacija.

Pored toga planira se i podsticaj upotrebe Interneta stvari i pametnih servisa, kao i sniženje cena usluga rominga. Paralelno, očekuje se i značajno sniženje troškova izgradnje komunikacione infrastrukture i promena u korisničkim navikama i poslovnim modelima privrednih subjekata. Krajnji rezultat bi trebalo da bude unapređenje i proširenje postojećih digitalnih usluga, što bi doprinelo ubrzanoj stopi rasta pružanja usluga putem interneta u Srbiji. Očekuje se da ostvarenje ovog cilja, motiviše državu na povećanu upotrebu dostupnih sredstava EU za privredni razvoj, digitalizaciju i realizaciju Zelene agende, kao i na realizaciju aktivnosti koje doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja po UN Agendi 2024.

U skladu sa sve bržim razvojem digitalnog društva, Strategija elektronskih komunikacija u narednom periodu fokusiraće se i na konkretne mere koje će uticati pozitivno na svest građana o prednostima upotrebe digitalnih tehnologija i njihovoj bezbednoj primeni. Da bi se to postiglo, u planu je unapređenje mera za povećanje informisanosti građana o prednostima uvođenja novih tehnologija, kao i pružanje podrške edukativnim inicijativama i kampanjama za edukaciju građana u oblasti elektronskih komunikacija. Dodatno, pažnja će biti usmerena i na mere edukacije građana o pravilnom korišćenju i mogućoj zloupotrebi digitalnih tehnologija, sa posebnim fokusom na informisanju o neškodljivosti novih tehnologija (posebno bežičnih) na ljudsko zdravlje i okolinu. Realizacijom ovog posebnog cilja Strategije se očekuju značajni uticaji na digitalno društvo koji će se ogledati u razvijenom poverenju građana u bezbednost i integritet mreža i pouzdanost elektronskih servisa, ali i u uvođenju novih tehnologija koje će podstaći inovacije u nauci, privredi i obrazovanju. Uz to, realizacija ovog cilja će doprineti i unapređenju digitalnih znanja i veština građana.

4.2.3. Poseban cilj 3: Uspostavljen mehanizam za primenu novih rešenja i tehnologija u oblasti elektronskih komunikacija

Primena novih rešenja i tehnologija je važna potreba svake moderne države ukoliko ona želi da ostvari ubrzan ekonomski razvoj, kao i zadovoljstvo i visok standard svojih građana. Zbog toga je uspostavljanje mehanizma koji će aktivno podstaći inovacije i primenu novih rešenja i tehnologija u oblasti elektronskih komunikacija veoma važan cilj ove strategije. Upotreba novih tehnologija u elektronskim komunikacijama igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti elektronskih komunikacija obezbeđujući skalabilnu infrastrukturu, naprednu analitiku i inteligentnu automatizaciju. Nove tehnologije koje će biti u fokusu ove strategije su: veštačka inteligencija u oblasti elektronskih komunikacija, blockchain tehnologije, virtuelna realnost, klaud tehnologije, big-data analitika, mašinsko učenje u optimizaciji mreže, internet stvari (IoT) itd. Da bi ova tehnološka revolucija uspela, mora biti obezbeđeno da elektronske mreže budu na visini zadatka u smislu brzine prenosa, kapaciteta skladištenja, računarske snage, interoperabilnosti ali nadasve u smislu pouzdanosti i robusnosti.

U svrhu ostvarenja ovog cilja predviđena je podrška digitalnoj transformaciji ekonomije i društva, ali nije zanemaren ni aspekt bezbednosti stanovništa, te strategija predviđa unapređenje postojećih sistema za prenos hitnih informacija građanima.

Dodatno, planira se podsticanje bržeg prelaska sa tradicionalne mreže na digitalni radio i usklađivanje poslovanja sa međunarodnim standardima. Efikasnost pomenutih mera će se povećati ulaganjem napora u jačanje podrške istraživanjima i razvoju u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija, stvarajući čvrstu osnovu za inovacije i napredak ekonomije i društva.

5. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

Poseban cilj 1: Unapređene elektronske komunikacione mreže i poboljšana gigabitska povezanost

Mera 1.1: Konsolidacija razvoja širokopojasne infrastrukture

Osnovni prioritet je stvaranje kohezivnog okvira za razvoj, unapređenje i održavanje infrastrukture koja omogućava brži razvoj širokopojasnog pristupa internetu uz podršku državnih institucija. Ova mera obuhvata integrisanje i jačanje širokopojasne infrastrukture koja je u vlasništvu države, odnosno u vlasništvu privrednih subjekata iz blisko povezanih delatnosti, koji poseduju odgovarajuću infrastrukturu. Konsolidacijom se postiže njeno optimalno korišćenje. Kroz ovo konsolidovanje, država stvara efikasnije mehanizme kako bi se osigurala bolja pokrivenost, stabilnost i održivost širokopojasne infrastrukture širom zemlje. To podrazumeva konsolidaciju izgradnje i optimizaciju korišćenja infrastrukture kojim se omogućava pristup postojećoj infrastrukturi pogodnoj za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža koja je u vlasništvu subjekata koji nisu operatori elektronskih komunikacija. Takođe obezbeđuje koordinaciju građevinskih radova između operatora elektronskih komunikacija i operatora mreža kao što su komunalne mreže (gasovodi, vodovodi, elektroenergetske mreže). Očekuje se da će ova konsolidacija povećati kvalitet usluga širokopojasnog interneta, što će doprineti unapređenju digitalne povezanosti širom zemlje.

Jedan od bitnih preduslova za uspešnu realizaciju ove mere je inteziviranje aktivnosti na procesu ažuriranja, nadogradnje i dopune katastra komunikacione infrastrukture. Ažuriranje katastra komunikacione infrastrukture stvara mogućnost uvida u postojeće stanje infrastrukture i identifikaciju oblasti koje zahtevaju unapređenje. Dopuna katastra komunikacione infrastrukture uključuje evidentiranje proširenja postojećih mreža i izgradnje novih mreža. Potrebno je izraditi Jedinstven geoprostorni informacioni sistem za implementaciju Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi i tako omogućiti dostupnost podataka o infrastrukturi preko jedinstvene pristupne tačke. Registracija svih izgrađenih mreža od strane privrednih subjekata je neophodna, imajući u vidu izuzetno razgranatu infrastrukturu širokopojasnog pristupa. Cilj navedenog je da se osigura postojanje jedinstvene baze podataka izgrađene i planirane infrastrukture što je preduslov za efikasno planiranje i smanjenje troškova izgradnje mreža.

Mera 1.2: Smanjivanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih delova

Jedna od osnovnih mera koje utiču na razvoj širokopojasne infrastrukture obuhvata smanjenje razlika u digitalnom pristupu između urbanih i ruralnih područja. Analiza dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa otkrila je da određeni procenat ruralnih područja u Srbiji nema pristup internetu, s obzirom da te oblasti nisu ekonomski isplative za operatore, te se i dalje planira podrška države u razvoju infrastrukture. Pružanje jednakih mogućnosti za širokopojasni pristup internetu u ruralnim područjima je neophodno kako bi se smanjio digitalni jaz i omogućilo svim zajednicama da koriste prednosti digitalnog doba. Država će u narednom periodu nastaviti realizaciju projekta izgradnje širokopojasne mreže u ruralu, ali će takođe intezivirati regulatorne i infrastrukturne mere za efikasniju realizaciju univerzalnog servisa.

Mera 1.3 Izgradnja mreža vrlo visokog kapaciteta

Izgradnja komunikacione infrastrukture koja omogućava veze kapaciteta 100 Mbit/s sa mogućnošću kasnije nadogradnje do gigabitske veze, je jedan od osnovnih ciljeva kako u zemljama Evropske unije, tako i u Republici Srbiji. Izgradnja VHCN mreže (Very High Capacity Network), koja se zasniva na kompletno optičkoj mreži i 5G mreži, je preduslov za uspešnu digitalnu transformaciju društva u celini. VHCN mreže su energetski efikasnije i pouzdanije od sadašnjih mreža, a takođe su ključni pokretač drugih tehnologija za smanjenje ugljenika. Dakle, VHCN mreže doprinose i postizanju ciljeva Zelene agende, po pitanjima životne sredine i klimatskih promena.

Sa povećanjem broja krajnjih korisnika koji su povezani optičkom mrežom za pristup, održavanje stare bakarne mreže postaje neisplativo za operatore. Dodatno, unapređenje postojeće fiksne i mobilne mreže za pristup omogućava efikasniji i pouzdaniji pristup elektronskoj komunikacionoj mreži. Modernizacija mreže za pristup podrazumeva zamenu tradicionalne infrastrukture (bakarne mreže za pristup) optičkom i/ili fiksnom bežičnom mrežom i primenu novih tehnologija. Deinstalacija bakarne mreže predstavlja ne samo ekonomski potencijal već i ekološki, te doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i primeni cirkularne ekonomije Operatori dobijaju priliku da realizuju vrednost otpada bakra u starim kablovima i oslobode TT kanalizaciju, a istovremeno je stavljanje bakra van upotrebe ključni korak iz perspektive zaštite životne sredine. Savremeni optički pristupni sistem generalno troši manje energije od svog bakarnog/DSL ekvivalenta a pri tome može da prenosi nekoliko redova veličine više podataka. Mnoge potencijalne uštede energije na mreži za pristup mogu se postići samo isključivanjem stare bakarne/DSL mreže. Kako će za realizaciju ove mere biti potrebna velika ulaganja operatora, biće potreban značajan podsticaj države po pitanju poboljšanja regulative i horizontalne sektorske saradnje, što će biti realizovano primenom opisanih mera. Takođe se predviđa razmatranje smanjenja obaveza operatorima koji pristupe zameni bakarne mreže za pristup.

Mera 1.4: Uvođenje 5G mreža u Republici Srbiji

Za početak uvođenja 5G mreža neophodno je da budu ispunjeni određeni preduslovi. Ova mera obuhvata pripremu regulatornih okvira i bezbednosnih standarda, ključnih za implementaciju naprednih 5G mreža, kao i nastavak izgradnje optičkih spojnih puteva u gradskim sredinama i ruralnim predelima. U Republici Srbiji je do sada, pored preraspodele radio-frekvencijskih opsega, uspostavljen i regulatorni okvir koji predstavlja dobru osnovu za nastavak aktivnosti na ovom polju. Uvođenje 5G mreža će omogućiti brže internet veze, veću pouzdanost, smanjenje kašnjenja u mreži, podršku za raznovrsne inovativne aplikacije. Time se otvara put ka unapređenju komunikacija u svim sektorima društva i bržem privrednom rastu.

Mera 1.5: Unapređenje mreže elektronskih komunikacija državnih organa i javnih institucija

Jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža elektronske uprave (u daljem tekstu: JIKME) je uspostavljena kao informaciono-komunikaciona mreža koja omogućava prenos podataka između organa kojom upravlja nadležni organ. Uspostavljanje JIKME je doprinelo digitalizaciji usluga koje pružaju državni organi pa je potrebno dalje razvijati digitalnu infrastrukturu mehanizme za bezbedno priključenje, pristup i povezivanje organa i njihovih sistema u jedinstvenu mrežu za razmenu podataka.

Da bi se u potpunosti iskoristile mogućnosti koje nude nove tehnologije, biće potrebno intezivirati prelazak na IPv6 adresiranje. Kako digitalna infrastruktura još uvek nije spremna za to, država će svojim primerom podstaći ostale privredne subjekte. Oprema u Jedinstvenoj komunikacionoj mreži će podržavati IPv6, odnosno biće IPv6 ready.

Osnovno unapređenje koje se uvodi implementacijom IPv6 donosi veći broj adresa i podržava kompleksnost modernih mreža za razliku od IPv4 koji je pokazao ograničenja sa aspekta razvoja Interneta novih generacija i primene novih tehnologija i servisa. IPv6 povećava IP adresni prostor što pre svega omogućava dalji razvoj IoT usluga. Kako se broj uređaja koji koriste internet povećava širom sveta ovo predstavlja važan korak u osiguravanju da internet ostane stabilan i funkcionalan. Uzevši u obzir činjenicu da procenat uvođenja ove tehnologije u Republici Srbiji skromno raste iz godine u godinu, potrebno je intenziviranje aktivnosti na ovom polju. Očekuje se da će ovo omogućiti tranziciju ka novim tehnologijama, obezbeđujući dovoljno adresa za nove generacije uređaja povezanih na internet. Integracija IPv6 adresa doprineće stabilnosti i kontinuiranom razvoju interneta, omogućavajući bolje performanse i podršku za inovativne tehnološke aplikacije.

Akademska mreža AMRES sa uslugama koje nudi svojim krajnjim korisnicima je takođe veoma bitna za ostvarenje ovog posebnog cilja, jer se njome zapravo razvija IKT infrastruktura u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture.

Poseban cilj 2: Uspostavljeno podsticajno privredno okruženje

Mera 2.1: Prevazilaženje administrativnih i regulatornih barijera za izgradnju elektronskih komunikacionih mreža

Usklađivanje regulatornog okvira sa evropskim propisima, horizontalno usklađivanje različitih propisa koji se tiču postavljanja i izgradnje telekomunikacione mreže, kao i ujednačavanje i usklađivanje planskih akata lokalnih samouprava sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, će u narednom periodu predstavljati jedan od važnijih ciljeva ove Strategije. Usklađivanje i preciznije tumačenje regulatornog okvira u oblasti izgradnje komunikacione infrastrukture predstavlja važan korak u sprovođenju Strategije elektronskih komunikacija. Aktivnosti ove mere obuhvataju uspostavljanje digitalizovanih procedura za gradnju širokopojasnih mreža, pojednostavljenje i olakšavanje procesa izdavanja dozvola za izgradnju mreža i administrativnih troškova i imaju za cilj poboljšanje propisa iz različitih oblasti koji utiču na brzinu izgradnje komunikacione infrastrukture, usklađujući ih horizontalno, smanjujući izazove njihovog pogrešnog tumačenja i primene od strane lokalnih samouprava i drugih entiteta. Realizacijom ove mere će se uticati na stvaranje predvidivog regulatornog okruženja i na obezbeđivanje uslova za brzo uvođenje 5G mreža i mreža za pristup vrlo visokog kapaciteta (VHCN), kako bi se stvorili bolji uslovi za razvoj inovacija i podsticanje napretka u korišćenju tehnologija elektronskih komunikacija.

Izmenom regulative i usklađivanjem sa međunarodnim preporukama i propisima uskladiće se granice dozvoljenog nivoa nejonizujućeg zračenja, a Zakonom o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi će biti definisani posebni uslovi za postavljanje bežične pristupne tačke kratkog dometa (small cells). Dodatno, ova strategija predviđa uspostavljanje jedinstvene elektronske procedure za postavljanje baznih stanica. Na ovaj način će biti stvoreni uslovi za efikasniju izgradnju elektronskih komunikacionih mreža.

Mera 2.2: Poboljšanje sistemske podrške sprovođenju inicijativa, kampanja i edukativnih programa u oblasti elektronskih komunikacija

Sistemska podrška sprovođenju inicijativa, kampanja i edukativnih programa u različitim oblastima elektronskih komunikacija će olakšati integraciju inovacija i tehnološki napredak, podstičući primenu novih koncepata i rešenja. Ostvarenje aktivnosti ove mere ima za cilj da obezbedi efikasan način raspodele sredstava i koordinisano pružanje podrške inicijativama, kampanjama i edukativnim programima u oblasti elektronskih komunikacija što će doprineti njihovoj većoj participaciji unutar sistema elektronskih komunikacija kao i većem korišćenju novih tehnologija u nauci, privredi i obrazovanju.

Podizanje nivoa informisanosti građana u oblasti bezbednosti uvođenja i primene novih tehnologija, pogotovo bežičnih tehnologija (fiksnih i mobilnih), predstavlja neophodan korak u razvoju efikasnog sistema elektronskih komunikacija. U okviru ove mere planirana je edukacija korisnika o osnovama funkcionisanja, kao i o prednostima i bezbednoj upotrebi elektronskih komunikacija i servisa. Kroz inicijative ove mere, građani će sticati i specifična znanja o merama zaštite ličnih podataka, bezbednoj upotrebi interneta, kao i o prepoznavanju potencijalnih pretnji i zloupotreba u kontekstu elektronskih komunikacija. Krajnji efekti ove mere se ogledaju u razvijanju poverenja krajnjih korisnika u sistem elektronskih komunikacija i primenu novih tehnologija, kako u pogledu sajber bezbednosti tako i u pogledu neškodljivosti po zdravlje ljudi i okolinu, uz stvaranje osnove za kontinuirano podizanje informisanosti i sigurnosti građana prilikom korišćenja digitalnih tehnologija.

Mera 2.3: Elektronska komunikaciona mreža kao sredstvo u ostvarivanju ciljeva Zelene agende

Kako broj korisnika i obim podataka značajno rastu iz godine u godinu, uprkos primenama novih tehnologija, uštedu energije je teško ostvariti u planiranom obimu (plan na svetskom nivou je da do 2030. godine bude realizovana ušteda na godišnjem nivou od 20% iskazana u jedinicama J/bit.) Zbog toga primena obnovljivih izvora energije dobija još više na značaju. Implementacija ove mere treba da rezultuje u povećanoj energetskoj efikasnosti u kontekstu elektronskih komunikacija. Posmatratjući sveobuhvatno, elektronske komunikacione mreže omogućavaju primenu novih tehnologija i servisa (npr sistemi za upravljanje energijom, pametni gradovi itd.) kojima se pak povećava energetska efikasnost, tako da je finalni rezultat smanjenje utroška energije. Ova mera se pored energetske efikasnosti bavi i transparentnošću nivoa elektromagnetnog zračenja, te predviđa reformu zakonske regulative o nejonizujućem zračenju i uspostavljanju javnog elektronskog registra za praćenje prijavljenih prekoračenja dozvoljenog nivoa nejonizujućeg zračenja nadležnoj inspekciji i objavljivanje rezultata merenja.

Krajnji ishod sprovođenja ove mere će biti formiran i ojačan sistem održivog poslovanja u oblasti elektronskih komunikacija.

Mera 2.4: Snižavanje cena usluga rominga

Snižavanje cena usluga rominga predstavlja kompleksan pristup koji uključuje saradnju između operatera mobilne mreže, nadležnih ministarstava, regulatornih tela i međunarodnih instanci koje imaju uticaj na tarife. Republika Srbija ima zaključene sporazume o snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama sa ekonomijama Zapadnog Balkana, pa će akcenat u narednom periodu biti na inteziviranju međudržavne saradnje u oblasti elektronskih komunikacija, i podsticanja operatora i u ostalim evropskim zemljama da se pridruže roming deklaraciji kako bi se krajnjim korisnicima omogućili bolji roming uslovi. Ovaj proces doprinosi boljoj povezanosti i pruža niz pogodnosti za mobilne korisnike u prekograničnim pozivima, razmeni poruka kao i prenosu podataka. Unapređenja, kao rezultat ovog procesa, se ogledaju u oblasti poslovanja, turizma, jačanja međudržavnih veza i uspostavljanja bolje međunarodne saradnje. Istovremeno, sniženje cena rominga može podsticati konkurenciju između operatera mobilne mreže, što može rezultovati ponudom raznovrsnijih i boljih usluga za potrošače u celini.

Poseban cilj 3: Uspostavljen mehanizam za primenu novih rešenja i tehnologija u oblasti elektronskih komunikacija

Mera 3.1: Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija

Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija predstavlja glavni uslov za stvaranje sistema za podsticanje inovacija i napretka društva. Ova mera je zasnovana na jačanju finansijske i infrastrukturne podrške istraživačkim i razvojnim kapacitetima države, sa ciljem tehnološkog napretka i veće kompetitivnosti nauke i privrede. Pored toga, napore je potrebno uložiti i u inicijative podsticanja saradnje između akademske zajednice, privrede i državnog sektora, što bi dodatno podržalo razvoj inovacione klime u zemlji, a jedan od preduslova za to je informisanje šire javnosti kako privrednih subjekata tako i akademske zajednice. Uz to, ova mera podrazumeva i pokrivanje naučno-tehnoloških parkova 5G mrežom. Sve ove napore je neophodno podržati razvojem sistemskog pristupa upravljanju istraživanjima i razvojem na nivou države uz donošenje novih i efikasnu primenu mera i aktivnosti postojećih planskih dokumenta u ovoj oblasti. Ispunjavanje svih postavljenih ciljeva ove mere bi uticalo na bolje pozicioniranje Republike Srbije u svetu, u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija.

Mera 3.2: Digitalizacija radija

Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 52/09, 18/12 i 26/13) predviđeno je uvođenje DAB+ standarda za digitalnu zvučnu radio-difuziju koji je u širokoj upotrebi, sa velikim brojem prijemnika na EU tržištu i praktično predstavlja Evropski standard za emitovanje digitalnog radija.

Imajući u vidu značaj informisanja građana, posebno je važno obezbediti pružanje usluge ne samo na teritoriji koju pokriva odgovarajuća mreža, već i duž glavnih putnih pravaca. Kvalitetan prijem signala u mobilnim radio uređajima postaje prioritet. Pokretni prijemnici znače da će i kašnjenja signala do prijemnika u kolima biti različita, što je jedan od najvećih izazova za digitalni prenos signala. DAB+ tehnologija to rešava.

Projekat izgradnje DAB+ mreže, JP „Emisiona tehnika i veze” prvenstveno realizuje uz nadogradnju postojećih VHF TV predajnika i emisionih antenskih sistema koji nisu u upotrebi, na svim emisionim lokacijama gde postoje tehnički uslovi. Na ostalim emisionim lokacijama, izgradnja i širenje inicijalne mreže se sprovodi nabavkom nove emisione opreme.

Uvođenjem digitalnog radija se postiže efikasnije iskorišćenje radiofrekvencijskog spektra, stvaraju se nove tehnološke mogućnosti i omogućava uvođenje novih usluga, smanjuje se potrošnja energije, stvaraju uslovi za povećanje broja radio programa i smanjuju troškovi emitovanja programa.

Mera 3.3. Uspostavljanje informacionog sistema za prenos hitnih informacija građanima

Sistem hitnog uzbunjivanja građana je kompleksan sistem kojim rukovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Sektor za vanredne situacije a obuhvata saradnju brojnih institucija u cilju da građani budu blagovremeno informisani o raznim pojavama opasnosti, nepogoda i nesreća. Ova mera praktično predstavlja nadogradnju sistema „PRONAĐI ME” koji je omogućio da javnost bez odlaganja bude informisana o slučaju nestanka maloletnog lica.

Pored sistema SMS obaveštenja koji treba da se modifikuje potrebno je uspostaviti i CBS sistem koji se u svetu takođe koristi za sistem hitnog upozorenja javnosti i može da prenosi poruke nezavisnim kanalima u zoni pokrivanja, bez obzira na zagušenje mreže i bez obzira na poreklo telekomunikacionih operatora (bitno je da je telefon uključen). CBS sistem može da pokrije za kraće vreme veći broj građana i može da izvrši geografsku stratifikaciju na tačno određenom području.

6. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

Nadležni organ za koordinaciju sprovođenja Strategije je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Akcionim planom na tri godine definisane su konkretne mere i aktivnosti koje će biti preduzete radi obezbeđenja uslova da se ciljevi Strategije realizuju, određeni nosioci i partneri za sprovođenje tih mera i aktivnosti, definisani njihovi pokazatelji, kao i rokovi i sredstva za njihovo sprovođenje. Finansijski efekti za sprovođenje Strategije biće detaljno dati u Akcionom planu, koji se donosi zajedno sa ovom strategijom. Za sprovođenje Strategije i Akcionog plana obezbediće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, kredita i donacija.

Svi organi, odnosno institucije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju imaju obavezu da u pisanoj formi izveštavaju Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na godišnjem nivou o realizaciji, odnosno o eventualnim problemima sa kojima se suočavaju. Izveštaj o napretku u sprovođenju akcionog plana priprema Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na osnovu izveštaja koje, kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (JIS), dostavljaju svi nadležni organi i institucije za sprovođenje mera i aktivnosti.

Sektor za strateške analize Privredne komore Srbije imaće značajnu ulogu pri praćenju efekata Strategije iz ugla privrednih subjekata i održavanja kontinuiranog javno-privatnog dijaloga sa svim zainteresovanim stranama. Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Strategije biće pripremljen na osnovu ex-post analiza efekata, a finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Strategije. Izrada izveštaja i dostavljanje Vladi vršiće se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.

Vrednovanje učinka Strategije vrši se tako što se analizira da li su i u kojoj meri postignuti učinci u skladu sa pokazateljima efekata na nivou opšteg cilja, pokazateljima ishoda na nivou posebnih ciljeva i pokazateljima rezultata na nivou pojedinačnih mera. Praćenje sprovođenja mera i aktivnosti preko kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja koji su definisani akcionim planom će obavljati Radna grupa koju će u roku od 90 dana, od dana usvajanja strateškog dokumenta i akcionog plana, formirati Ministarstvo informisanja i telekomunikacija koju će pored predstavnika Ministarstva činiti i predstavnici Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

7. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Uža stručna radna grupa, formirana od predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Fakulteta organizacionih nauka, Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj se prvi put sastala u avgustu 2023. godine. Do sredine aprila 2024. godine održala je ukupno 13 sastanaka i pripremila prvu radnu verziju Predloga strategije.

U februaru mesecu 2024. je rešenjem Ministra informisanja i telekomunikacija formirana Radna grupa sa zadatkom izrade dokumenta javne politike kojim se utvrđuju nacionalni prioriteti u oblasti elektronskih komunikacija. Predstavnike su delegirali svi pozvani organi državne uprave i organizacije koji su identifikovani kao relevantni za definisanje budućih pravaca razvoja sektora elektronskih komunikacija u Republici Srbiji. Prvi sastanak na kojem je bila predstavljena prva radna verzija Predloga strategije je bio održan u februaru mesecu, te su nakon sastanka članovi bili dostavili svoje komentare i sugestije.

Konsultacije sa zainteresovanim stranama su do aprila meseca 2024. godine bile održane dva puta i to u oktobru i decembru 2023. godine. Ciljevi konsultacija i učesnici konsultacija (pored predstavnika MIT, RATEL i NALED) su dati u nastavku teksta.

Cilj prvih konsultacija, održanih u oktobru 2023. godine, bilo je predstavljanje analize postojećeg stanje i analize učinka Strategije mreža nove generacije do 2023. godine, a na osnovu prezentacije koju je uradio profesor Fakulteta organizacionih nauka, Marko Mihić. Pored predstavljanja onoga što je postignuto Strategijom mreža nove generacije do 2023. godine, predstavljene su i preporuke i smernice za izradu nove Strategije elektronskih komunikacija.

Učesnici tih prvih konsultacije bili su predstavnici telekomunikacionih kompanija u Srbiji – Telekom, CETIN, A1 Srbija, zatim kompanije Štampa sistem d.o.o – Moj Kiosk, Agencije za privredne registre, kao i dve lokalne samouprave – Grada Zrenjanina i Grada Subotice– i oni su, pored zahvalnosti za uključivanje u proces izrade strateškog dokumenta već od samog početka, dostavili i svoje predloge koji su se ticali dopune spiska EU propisa Gigabit Infrastructure Act, zatim posvećivanja pažnje radu data centara i potrošnji električne energije u kontekstu energetske efikasnosti, ali i stavljanje naglaska na razvoj mreža nove generacije u Srbiji.

Druge konsultacije su održane u decembru 2023. godine i uključile su, pored predstavnika Telekoma Srbija, SETIN-a i A1 Srbija, i predstavnike JP „Pošta Srbije", Gradske opštine Stari grad, Grada Subotice, Agencije za privredne registre, ali i UNDP fonda. Cilj konsultacija bilo je predstavljanje nerešenih pitanja (uključujući i uzroke i posledice), opštih ciljeva, specifičnih ciljeva i mera buduće Strategije elektronskih komunikacija. Nakon uvodnog predstavljanja, učesnici konsultacija predstavili su konkretne predloge za unapređenje Predloga strategije, naročito onog dela koji se tiče i poslovanja telekomunikacionih operatora, a poseban aspekt su stavili na potrebu za uključivanjem i drugih aktera u njegovu izradu (poput Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture). Učesnici konsultacija posebno su istakli to što je Nacrt strategije inkluzivan i što obuhvata širok spektar oblasti.

Pored ovih konsultacija uživo, Predlog strategije je u nekoliko navrata bio dostavljan članovima Saveza za eUpravu NALED-a radi dobijanja mišljenja i sugestija. Ovaj Savez čine predstavnici IT kompanija, finansijskih institucija, akademske zajednice i lokalnih samouprava.

8. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Sredstva neophodna za realizaciju mera i aktivnosti planiranih ovom strategijom i Akcionim planom koji se donosi za period od 2024. do 2027. godine obezbeđivaće se iz budžeta Republike Srbije, donacija, ugovorenih zajmova i kredita, kao i sredstava drugih institucija odgovornih za realizaciju navedenih mera i aktivnosti. Sprovođenje mera i aktivnosti, iskazanih u Akcionom planu neće uticati na javne rashode u srednjem i dugom roku, dok će aktivnost 1.4.3 Sprovođenje postupka javnog nadmetanja za dobijanje dozvola i dodela dozvola imati efekat na uvećanje prihoda budžeta Republike Srbije.

Sredstva neophodna za realizaciju mera i aktivnosti iskazana su u Akcionom planu. Sredstva iz budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, koja su predviđena za realizaciju Akcionog plana, obezbeđena su u okviru aproprijacija utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 92/23).

10. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva informisanja i telekomunikacija, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj 030-7477/2024-1

U Beogradu, 8. avgusta 2024. godine

Vlada

Predsednik,

Miloš Vučević, s.r.

11. PRILOZI

Prilog 1: Podzakonski akti – širi okvir

1. Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina („Službeni glasnik RS”, broj 11/20);

2. Uredba o utvrđivanju Plana namene radiofrekvencijskih opsega („Službeni glasnik RSˮ, broj 9/24);

3. Pravilnik o visini naknada za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija („Službeni glasnik RSˮ, broj 93/10);

4. Pravilnik o obrascima zahteva za izdavanje pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija („Službeni glasnik RSˮ, broj 37/21);

5. Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova („Službeni glasnik RSˮ, br. 58/12, 74/15 i 82/15);

6. Pravilnik o radio-opremi („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/24);

7. Pravilnik o sadržini i načinu prijave ugovora o međupovezivanju na međunarodnom nivou („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/24);

8. Pravilnik o minimalnom sadržaju, nivou detaljnosti i načinu objavljivanja standardnih ponuda („Službeni glasnik RSˮ, br. 88/23 i 17/24 – ispravka);

9. Pravilnik o primeni politike primerenog korišćenja, metodologiji procene održivosti ukidanja maloprodajnih dodatnih naknada za roming i zahtevu koji pružalac usluga rominga podnosi u svrhu te procene („Službeni glasnik RSˮ, broj 53/21);

10. Pravilnik o načinu korišćenja radio stanica na domaćim i stranim vazduhoplovima, lokomotivama, brodovima i drugim plovilima („Službeni glasnik RSˮ, br. 60/11 i 68/11 – ispravka);

11. Pravilnik o načinu kontrole korišćenja radio-frekvencijskog spektra, obavljanja tehničkih pregleda i zaštite od štetnih smetnji („Službeni glasnik RSˮ, br. 60/11, 35/13 i 16/15);

12. Pravilnik o uslovima u pogledu kadrova, opreme i prostora koje mora da ispunjava privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice za vršenje merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme („Službeni glasnik RSˮ, broj 13/12);

13. Pravilnik o prenosivosti broja za usluge koje se pružaju preko javnih mobilnih komunikacionih mreža („Službeni glasnik RSˮ, br. 13/22 i 89/22);

14. Pravilnik o prenosivosti broja u javnim telefonskim mrežama na fiksnoj lokaciji („Službeni glasnik RSˮ, broj 101/22);

15. Pravilnik o uslovima pristupa i korišćenju podataka iz javnih telefonskih imenika („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/24);

16. Pravilnik o primeni troškovnog principa i izveštavanju od strane privrednog subjekta sa značajnom tržišnom snagom u oblasti elektronskih komunikacija („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/24);

17. Plan numeracije („Službeni glasnik RSˮ, br. 32/11, 35/12, 64/13, 60/16 i 115/22);

18. Pravilnik o načinu korišćenja amaterskih radio stanica („Službeni glasnik RSˮ, broj 52/11);

19. Pravilnik o obavezama operatora usluga sa dodatom vrednošću („Službeni glasnik RSˮ, broj 126/20);

20. Pravilnik o usklađivanju visine naknada za pružanje usluga („Službeni glasnik RSˮ, broj 79/23);

21. Pravilnik o sadržini obrasca za dostavljanje podataka i načinu dostavljanja podataka o korišćenim brojevima i adresama iz Plana numeracije („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/24);

22. Odluka o određivanju relevantnih tržišta podložnih prethodnoj regulaciji („Službeni glasnik RSˮ, broj 78/18);

23. Pravilnik o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja („Službeni glasnik RSˮ, br. 58/18 i 78/21);

24. Pravilnik o načinu prikupljanja i objavljivanja podataka o vrsti, raspoloživosti i geografskoj lokaciji kapaciteta elektronske komunikacione mreže („Službeni glasnik RSˮ, broj 66/15);

25. Pravilnik o načinu korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja („Službeni glasnik RSˮ, broj 28/13);

26. Pravilnik o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, vršenju merenja i ispitivanja i sprovođenju provere postupanja operatora elektronskih komunikacija („Službeni glasnik RSˮ, broj 23/23);

27. Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje numeracije („Službeni glasnik RSˮ, broj 85/23);

28. Pravilnik o obimu i sadržaju osnovnog skupa iznajmljenih linija („Službeni glasnik RSˮ, broj 70/11);

29. Pravilnik o univerzalnom servisu („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/12);

30. Pravilnik o obrascima zahteva za izdavanje pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija („Službeni glasnik RSˮ, broj 37/21);

31. Pravilnik o zahtevima za utvrđivanje zaštitnog pojasa za elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava, radio-koridora i zaštitne zone i načinu izvođenja radova prilikom izgradnje objekata („Službeni glasnik RSˮ, broj 16/12);

32. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija/lokacija/oblasti za terestričke digitalne zvučne radiodifuzne stanice u delu VHF opsega (209-230 MHz) za teritoriju Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 1/24);

33. Plan raspodele frekvencija za GSM/DCS 1800 radio-sistem („Službeni glasnik RSˮ, br. 17/08 i 112/14);

34. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radiofrekvencijskim opsezima 1900-1980 MHz i 2110-2170 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 1/24);

35. Plan raspodele frekvencija za radiosisteme u frekvencijskom ospegu 410-420/420-430 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 8/09);

36. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija/zona raspodele za terestričke digitalne tv radio-difuzne stanice u UHF opsegu za teritoriju Repblike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 73/13);

37. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija za rad u frekvencijskim opsezima 791–821/832–862 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 94/14);

38. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija za rad u radio-frekvencijskim opsezima 1710–1785/1805–1880 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 112/14);

39. Pravilnik o izmeni pravilnika o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija za rad u radio-frekvencijskim opsezima 1710–1785/1805–1880 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 125/14);

40. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radiofrekvencija/lokacija za terestričke analogne FM radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 1/24);

41. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 3400–3800 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 129/20);

42. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 2500–2690 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 129/20);

43. Pravilnik o utvrđivanju Plana raspodele radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 694–790 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 52/21);

44. Pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio-frekvencijskim opsezima 791–821/832–862 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 70/15);

45. Pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio-frekvencijskim opsezima 1710–1785/1805–1880 MHz („Službeni glasnik RSˮ, broj 136/14);

46. Uputstvo o izradi projektne dokumentacije za GSM/UMTS bazne stanice u javnim mobilnim telekomunikacionim mrežama;

47. Instrukcija za popunjavanje i dostavljanje prijava za evidentiranje korišćenja radio-frekvencija;

48. Tehničko uputstvo o postupanju prilikom izdavanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija za VHF FM radio-difuzne stanice i korišćenje sistema radio podataka – RDS;

49. Uputstvo o merenjima tehničkih i drugih parametara radio-stanica u sistemima digitalnih funkcionalnih radio-mreža;

50. Uputstvo o merenjima tehničkih i drugih parametara TV radio-stanica koje emituju po standardu DVB-T2;

51. Uputstvo o merenjima tehničkih i drugih parametara za frekvencijski modulisane emisije u privatnim telekomunikacionim mrežama;

52. Uputstvo o merenjima tehničkih i drugih parametara baznih stanica mobilne telefonije;

53. Uputstvo o merenjima tehničkih i drugih parametara difuznih radio-stanica za frekvencijski modulisane emisije;

54. Uputstvo o merenjima tehničkih i drugih parametara radio-relejnih uređaja sa analognom i digitalnom modulacijom.

Prilog 2: Nadležne institucije

Ključni organi i institucije koji imaju nadležnost i odgovornost nad razvojem i upravljanjem sistemom elektronskih komunikacija su:

• Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT),

• Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS),

• Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (MNTRI),

• Privredna komora Srbije (PKS),

• Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS),

• Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (Kancelarija za ITE),

• Republički geodetski zavod (RGZ),

• Institut za standardizaciju Srbije (ISS),

• Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED),

• Savet stranih investitora (FIC),

• Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU),

• Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL),

• Regulatorno telo za elektronske medije (REM),

• JP „Emisiona tehnika i veze” (ETV),

• AD „Elektroprivreda Srbije” (EPS),

• AD „Elektromreža Srbije” (EMS),

• „Elektrodistribucija Srbije” d.o.o. (EDS).

Prilog 3: Lista skraćenica

AP

Akcioni plan

APP

Agencija za prostorno planiranje

AMRES

Akademska mreža Republike Srbije

EDS

„Elektrodistribucija Srbije” d.o.o.

EMS

Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije”

EPS

Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije”

ETV

Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veza”

ITE

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

JIKME

Jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža elektronske uprave

JGKIS

Jedinstveni geodetsko-katastarski informacioni sistem

MIT

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MRZSP

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MZŽS

Ministarstvo zaštite životne sredine

MP

Ministarstvo pravde

MK

Ministarstvo kulture

MF

Ministarstvo finansija

MZ

Ministarstvo zdravlja

MGSI

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MNTRI

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MSP

Ministarstvo spoljnih poslova

MUP

Ministarstvo unutrašnjih poslova

NALED

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

NP

Nije primenljivo

NTP

Nacionalno-tehnološki park

PKS

Privredna komora Srbije

RATEL

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge

RZS

Republički zavod za statistiku

RGZ

Republički geodetski zavod

RCC

Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council)

FIC

Savet stranih investitora (Foreign Investors Council)