Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija za period 2022–2027. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija za period 2022–2027. godine

"Službeni glasnik RS", broj 142 od 27. decembra 2022.

1. UVOD

Pravni osnov za donošenje Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija za period od 2022. do 2027. godine (u daljem tekstu: Strategija), sa Akcionim planom za primenu Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan), nalazi se u odredbi člana 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije1, kojim je propisano da dokument javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom. Odredbama člana 10. stav 2. navedenog zakona definisani su dokumenti javnih politika, među kojima su strategija i akcioni plan.

––––––––

1 Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

1.1. Uloga sistema izvršenja krivičnih sankcija u suzbijanju kriminaliteta

Izvršenje krivičnih sankcija ima za cilj da zaštiti društvo od kriminaliteta i utiče na osuđene da promene svoje ponašanje, steknu nove veštine i znanja i uspešno se integrišu u društvo nakon izvršenja kazne. Ostvarivanje svrhe izvršenja krivičnih sankcija zahteva kontinuirano usklađivanje zaštite prava lica lišenih slobode sa međunarodnim standardima kroz poboljšanje uslova u zavodima, unapređenje tretmana i zdravstvene zaštite osuđenih.

1.2. Inicijativa za donošenje Strategije

Donošenje ove strategije predstavlja kontinuitet u strateškom pristupu planiranja reformi u oblasti sistema izvršenja krivičnih sankcija. Ovaj proces započet je Strategijom reforme pravosuđa koja je izrađena 2005. godine i koja je poslužila kao osnov za preduzimanje svih reformskih zadataka, a čiji je sastavni deo bio i reforma izvršenja krivičnih sankcija kroz Strategiju za reformu sistema izvršenja krivičnih sankcija iz 2005. godine2. Potom je usvojena Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine3. Reformski proces se dalje nastavio usvajanjem Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija do 2020. godine4 i Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine5, maja 2017. godine.

––––––––

2 Dostupno na: https://npm.rs/attachments/2005%20godisnji%20izvestajPROBA.pdf, pristupljeno 25. januara 2021. godine.

3 Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, br. 53/10 i 65/11).

4 Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 114/13).

5 Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 43/17).

2. PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

Za planiranje razvojnih koraka u sistemu izvršenja krivičnih sankcija relevantne su odredbe Ustava Republike Srbije, potvrđeni međunarodni ugovori, zakoni i drugi opšti akati Republike Srbije.

Pored toga, ova strategija blisko se oslanja na niz planskih dokumenata ali i međunarodnih instrumenata koji nisu predmet ratifikacije ali bliže preciziraju standarde sadržane u međunarodnim ugovorima.

Najzad, prilikom izrade ove strategije, u obzir su uzeta mišljenja i preporuke relevantnih ugovornih tela Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN) i Saveta Evrope u daljem tekstu: SE), kao i izveštaji o napretku Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU).

2.1. Planski okvir Republike Srbije

Kada je reč o planskim dokumentima, između ostalog, Strategija je povezana i međusobno usklađena sa sledećim strateškim dokumentima:

– Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 236;

– Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine7;

– Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine8;

– Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019–2026. godine.9

––––––––

6 Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 usvojen na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 10. jula 2020. godine, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/files/Revidirani%20AP23%202207.pdf, pristupljeno 7. januara 2021. godine.

7 Strategija razvoja pravosuđa za period 202–2025. godine („Službeni glasnik RS”, br. 101/20 i 18/22).

8 Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 80/20).

9 Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019–2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 84/19).

2.2. Nacionalno zakonodavstvo

Ustavom Republike Srbije zabranjeno je izricanje i izvršenje smrtne kazne; mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, ili podvrgavanje medicinskim ili naučnim ogledima bez slobodno datog pristanka; zabranjen je prinudni rad lica lišenih slobode, propisana je obaveza da se prema licu lišenom slobode postupa čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti.

Zakoni kojima je regulisana materija izvršenja krivičnih sankcija su:

– Zakon o izvršenju krivičnih sankcija10;

– Zakon o izvršenju krivičnih sankcija za krivična dela organizovanog kriminala11;

– Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera12;

– Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima13;

– Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela14;

– Krivični zakonik15;

– Zakonik o krivičnom postupku16.

Kada je reč o relevantnim međunarodnim izvorima prava, treba izdvojiti sledeće univerzalne i regionalne instrumente koji sadrže standarde u pogledu položaja lica lišenih slobode uopšte i/ili u odnosu na određene kategorije lica, npr. maloletnike:

– Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima;17

– Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima18;

– Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka;19

– Opcioni protokol uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka; 20

– Istanbulski protokol – Uputstvo za efektivnu istragu i dokumentovanje torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka;

– Standardna minimalna pravila za tretman osuđenih lica21;

– Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za mere alternativne institucionalnom tretmanu, (Tokijska pravila)22;

– Konvencija o pravima deteta23;

– Opšti komentar broj 24(2019) uz Konvenciju o pravima deteta u maloletničkom pravosuđu kojim se menja Opšti komentar br. 10(2007)24;

– Pravila Ujedinjenih nacija o zaštiti maloletnika lišenih slobode25;

– Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda26;

– Konvencija o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, izmenjene i dopunjene protokolom 1 i protokolom 2 uz Konvenciju;27

– Smernice Komiteta Ministara Saveta Evrope o pravdi po meri deteta;28

– Revidirana Evropska zatvorska pravila Saveta Evrope;29

– Probaciona pravila Saveta Evrope.30

––––––––

10 Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 55/14 i 35/19).

11 Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 101/10).

12 Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera („Službeni glasnik RS”, br. 55/14 i 87/18).

13 Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima („Službeni glasnik RS”, broj 32/13).

14 Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS”, broj 85/05).

15 Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka 72/09, 111/09, 121/09, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19).

16 Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – US i 62/21 – US).

17 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 217 A, 10. decembra 1948.

18 Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ”, broj 7/71).

19 Zakon o ratifikaciji Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 9/91).

20 Zakon o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 16/05 i 2/06 i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 7/11).

21 Standardna minimalna pravila za tretman osuđenih lica usvojena Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/70/175 od 17. decembra 2015.

22 Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za mere alternativne institucionalnom tretmanu, (Tokijska pravila), usvojena Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 45/110 od 14. decembra 1990.

23 Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97).

24 Komitet za prava deteta, Opšti komentar broj 24 (2019) uz Konvenciju o pravima deteta u maloletničkom pravosuđu kojim se menja Opšti komentar br. 10 (2007) usvojen 18. septembra 2019. godine.

25 Pravila Ujedinjenih nacija o zaštiti maloletnika lišenih slobode, usvojena Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 45/113 od 14. decembra 1990.

26 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima: ( „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 9/03).

27 Zakon o ratifikaciji Konvencije o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, izmenjene i dopunjene protokolom 1 i protokolom 2 uz Konvenciju („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 9/03).

28 Smernice Komiteta ministara Saveta Evrope o pravdi po meri deteta od 1. novembra 2010. godine sa obrazloženjem.

29 Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o Evropskim zatvorskim pravilima, Rec (2006)2-rev, usvojena od strane Komiteta ministara 11. januara 2006. godine, na 952. sastanku zamenika ministara, izmenjena od strane Komiteta ministara za 1380. sastanku zamenika ministara od 1. jula 2020. godine.

30 Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o Evropskim probacionim pravilima, Rec (2010)1, usvojena od strane Komiteta ministara 20. januara 2010. godine.

3. TRENUTNO STANJE U OBLASTI IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA U REPUBLICI SRBIJI

3.1. Sistem izvršenja krivičnih sankcija

Sistem izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji je u nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: UIKS), koja, u skladu sa članom 12. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija:

– Organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana i obaveznog lečenja alkoholičara, kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom (u daljem tekstu: krivične sankcije).

– Sprovodi meru pritvora i druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku u skladu sa zakonom i obavlja druge poslove određene zakonom. Pored toga, Uprava je uključena u postupke socijalne reintegracije i prihvata osuđenih lica.

U statusno-organizacionom pogledu, Uprava je organ u sastavu ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, a njeno unutrašnje uređenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica, propisuje Vlada.

Uprava organizuje i sprovodi programe stalnog stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih i ostvaruje saradnju sa odgovarajućim ustanovama, udruženjima i organizacijama koje se bave problemima izvršenja krivičnih sankcija.

Kada je reč o aktuelnoj strukturi sistema izvršenja krivičnih sankcija, na teritoriji Republike Srbije (bez zavoda na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija), nalazi se 29 zavoda, kapaciteta za 11.957 lice lišeno slobode, kao i Centar za obuku i stručno osposobljavanje, organizovanih u mrežu zavoda za izvršenje krivičnih sankcija koja je prikazana na Slici 1:

– dva kazneno-popravna zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem (u Požarevcu – Zabeli i Beogradu);

– četiri kazneno-popravna zavoda zatvorenog tipa (U Nišu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu i Kragujevcu);

– četiri kazneno-popravna zavoda otvorenog tipa (U Beogradu – Padinskoj Skeli, Ćupriji, Somboru i Šapcu);

– 15 okružnih zatvora poluotvorenog tipa;

– Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu;

– Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu;

– Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu;

– Vaspitno-popravni dom u Kruševcu;

– Centar za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Nišu.

Slika 2: Mreža povereničkih kancelarija

U 25 gradova, u kojima se nalaze sedišta viših sudova u Republici Srbiji, osnovane su povereničke kancelarije za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera (Beograd, Valjevo, Vranje, Zaječar, Zrenjanin, Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Negotin, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak, Šabac).

3.2. Prikaz strukture lica lišenih slobode i kapaciteta zavoda

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, broj lica lišenih slobode na dan 31. decembar 2021. godine iznosio je 10.557 lica.

Tabela 1: Broj lica lišenih slobode na dan 31. decembar u periodu 2013–2021.

Lišeni slobode

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

Osuđeni

7330

7737

7670

7980

8081

7934

7862

7301

7230

Mere bezbednosti

213

387

429

489

549

657

679

639

680

Pritvoreni

1894

1593

1538

1732

1616

1691

1903

1959

2046

Maloletnički zatvor

24

14

17

19

20

27

25

21

20

Vaspitna mera

215

228

194

199

192

177

190

183

171

Prekršajno kažnjeni

355

329

216

253

349

385

418

437

407

UKUPNO

10031

10288

10064

10672

10807

10871

11077

10540

10557

Grafik 1. ilustruje trend broja lica lišenih slobode u periodu 2013–2021. i pokazuje da nakon rasta broja lica lišenih slobode u periodu 2015–2019, pri čemu je 2019. premašio 11000, nakon 2019. značajno opada.

Grafik 1: Ukupan broj lica lišenih slobode po godinama

BROJ LICA LIŠENIH SLOBODE

U ukupnom broju lica lišenih slobode (10557) preovlađivali su muškarci (10102, tj. 95,7%) dok se učešće žena održava na niskom nivou (4,3%, odnosno 455) čak i u odnosu na srednje vrednosti u evropskim razmerama. Takav odnos između zastupljenosti lica muškog i ženskog pola u ukupnoj zatvorskoj populaciji se pokazuje kao stabilan već godinama, pri čemu je redovno praćen niskom stopom zatvaranja žena. Po zastupljenosti lica starih preko 50 godina u ukupnoj zatvorskoj populaciji (16,7%) Srbija se nalazi u grupi evropskih zemalja koje premašuju opšte statističke srednje vrednosti, a kako udeo ove kategorije osuđenih lica stalno raste, ovo zahteva posledično prilagođavanje sistema izvršenja krivičnih sankcija. Domaći državljani čine 97,1% zatvorske populacije, dok su stranci zastupljeni sa 2,9%.

Kada je reč o strukturi lica lišenih slobode prema osnovu lišenja slobode, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na dan 31. 12. 2021. godine od ukupno 10557 lica lišenih slobode, 7230 (68,4%) su činili punoletni osuđeni na kaznu zatvora zbog učinjenog krivičnog dela, a 2046 (19,4%) pritvorenici, kako pokazuje naredni grafik. Ukupno 683 (6,5%) lica se nalazilo na izvršenju medicinskih mera bezbednosti. Prema 20 (0,2%) lica izvršavala se kazna maloletničkog zatvora, prema 171 licu (1.6%) vaspitna mera, dok je 407 lica (3,9%) prekršajno kažnjeno.

Grafik 2: Distribucija lica lišenih slobode po osnovu lišenja slobode31

Kada je reč o zastupljenosti osnova lišenja slobode, podaci prikazani na Grafiku 3 pokazuju, da najznačajniji trend rasta pokazuju mere bezbednosti, dok je, počev od 2017. godine, broj osuđenih lica u padu.

Grafik 3: Trend zastupljenosti osnova lišenja slobode u periodu 2013–2021.

Struktura lica lišenih slobode prema osnovu lišenja slobode

Značajan uticaj na broj lica lišenih slobode, ima i udeo pritvorenih lica u ukupnom broju lica lišenih slobode. Učešće pritvorenih u ukupnom broju lica lišenih slobode znatno je smanjeno u odnosu na 2010. godinu, kada je dostigao 30% od ukupnog broja lica lišenih slobode (31. decembra 2010. godine u srpskim zatvorima je bilo 3.332 pritvorenika), dok se 31. decembra 2021. godine u zavodima nalazilo 2046 pritvorenika, odnosno 19,4% ukupnog broja lica lišenih slobode na taj dan. U posmatranom periodu, sa grafika 4 vidljivo je da je nakon 2017. godine, broj pritvorenih lica u blagom porastu.

Grafik 4: Ukupan broj pritvorenih lica po godinama u periodu 2013–2021. i Trend zastupljenosti pritvorenih u ukupnom broju lica lišenih slobode u periodu 2013–2021. godine

Imajući u vidu činjenicu da su, u periodu izrade prethodne strategije, smanjenje prenaseljenosti i povećanje primene alternativnih sankcija predstavljali prioritete, od velikog značaja su i podaci o strukturi, odnosno zastupljenosti kazni po trajanju, prikazani na grafiku 5, pri čemu se uočava i dalje izuzetno visoka zastupljenost kratkotrajnih kazni zatvora.

Grafik 5: Zastupljenost kazni po trajanju na dan 31. decembar 2020. godine

Ipak, sa grafika 6, u periodu primene prethodne strategije, uočava da se udeo kratkotrajnih kazni zatvora, odnosno udeo osuđenika koji ove kazne zatvora izdržavaju u osuđeničkoj populaciji značajno smanjio tokom prethodnih godina. Kada je reč o osuđenicima koji izdržavaju kazne u trajanju do tri godine, procenat se smanjio sa 46, 84% na 38,78%. Opadajući trend je još uočljiviji kada je reč o ukupnom udelu kazni u trajanju do godinu dana, koje su sa 19.1% u 2014. opale na samo 12.3% u 2020. godini.

Grafik 6: Trend udela kratkotrajnih kazni zatvora u periodu primene prethodne strategije 2014–2020.

Grafik 7: Struktura osuđeničke populacije po osnovu tipa krivičnog dela na dan 31. decembar 2020. godine

––––––––

31 Izvor: Statistički podaci UIKS.

3.3. Dosadašnji rezultati, glavni izazovi i prioritetne

aktivnosti

U ovom odeljku, izloženi su do sada postignuti rezultati u procesu reforme, glavni izazovi i definisane prioritetne aktivnosti u svih 12 oblasti razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija.

3.3.1. Zakonska regulativa i propisi

Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, koji se primenjivao od 1. januara 2006. godine sa izmenama i dopunama iz 2009. i 2011. godine, izvršeno je usklađivanje sa Ustavom RS iz 2006. godine i međunarodnim konvencijama i pravnim standardima iz oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

U cilju unapređenja zakonodavnog okvira Republike Srbije u ovoj oblasti i potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije u maju mesecu 2014. godine donet je novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 55/14), koji se primenjuje od 1. septembra 2014. godine.

Ovim zakonom uvodi se novi institut – sudija za izvršenje krivičnih sankcija, umesto sudske zaštite, koja je zakonom iz 2005. godine, bila uspostavljena pred Upravnim sudom. Sistem sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija ustanovljen je y skoro svim zemljama kontinentalnog pravnog sistema. Uvođenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija u naš pravosudni sistem, uspostavljena je delotvornija sudska zaštita i nadzor nad poštovanjem prava lica lišenih slobode, s obzirom da je reč o specijalizovanim sudijama pri višim sudovima, što će uz ustanovljavanje post-penalnog prihvata osuđenih, predstavljati i potpuno usklađivanje sa evropskim standardima.

Novinu u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija predstavlja i davanje statusa ovlašćenog službenog lica pripadnicima službe za obezbeđenje u zavodima, s obzirom na ovlašćenja koja imaju u obavljanju poslova, odgovornost, procenu stepena rizika u obavljanju poslova i zadataka kroz svakodnevni kontakt sa osuđenim i pritvorenim licima i značaj ove službe u sistemu izvršenja za obezbeđivanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Još jedan razlog za donošenje novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija bilo je i odvajanje odredbi koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i mera u poseban zakon.

Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera („Službeni glasnik RS”, broj 55/14) takođe je donet u maju mesecu 2014. godine i primenjuje se od 1. septembra iste godine. Poseban zakon u ovoj oblasti donet je zbog značaja izvršenja alternativnih sankcija i mera, i u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Sistem alternativnih sankcija i mera u većini zemalja Evropske unije je veoma razvijen. Članstvo u Savetu Evrope i proces pridruživanja Evropskoj uniji podrazumevaju postojanje čitavog niza vaninstitucionalnih mera i sankcija. Naše društvo suočava se sa potrebom za širom primenom alternativnih vidova kažnjavanja, kao i sa unapređenjem svih oblika rada u ovoj oblasti. U tom cilju, 2006. godine Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uvedene su odredbe kojima je uređeno izvršenje kazne rada u javnom interesu, izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, a 2011. godine su u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija uvedene odredbe kojima je uređeno izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, kao i primena elektronskog nadzora prema okrivljenom. Praksa je pokazala potrebu za donošenjem preciznijih odredbi kojima će se bolje urediti realizacija alternativnih sankcija i mera, kako bi njihovo izvršenje bilo efikasnije, šire primenjivo i kako bi se u potpunosti iskazale sve prednosti ovakvog vida kažnjavanja. Šira primena alternativnih sankcija pruža brojne pozitivne efekte i mogućnosti da se poboljša efikasnost sankcionisanja počinilaca krivičnih dela. Takođe, pozitivan efekat šire primene je i smanjenje broja osuđenih na kratkotrajne kazne zatvora u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i njihovo izvršenje u zajednici.

Odredbama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera propisan je postupak izvršenja vanzavodskih sankcija i mera izrečenih u krivičnom i prekršajnom postupku i obuhvata nadzor Povereničke službe nad izvršenjem: obaveza prema odluci javnog tužilaštva o odlaganju krivičnog gonjenja; zabrane napuštanja stana (kućnog pritvora); zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem; kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, sa ili bez elektronskog nadzora (kućnog zatvora); uslovne osude sa zaštitnim nadzorom; kazne rada u javnom interesu; mera koje sud može odrediti osuđenom u odluci o uslovnom otpustu, kao i pružanje pomoći licu posle izdržane kazne zatvora u cilju stvaranja uslova za kontinuiranu podršku tim licima kako bi lakše prevazišli probleme sa kojima se mogu suočiti u novim uslovima i primenu posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koje su propisane Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Nakon četiri godine primene zakona, praksa je pokazala potrebu da se preciziraju određene odredbe, kako bi se u potpunosti iskazale sve prednosti ovakvog vida sankcionisanja počinilaca krivičnih dela. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koji je donet u novembru mesecu 2018. godine, predviđeno je unapređenje zakonske regulative, u cilju uspešnije primene alternativnih sankcija i mera. Izmene zakona će doprineti da alternativni vidovi kažnjavanja počinilaca krivičnih dela daju bolje efekte i da se poboljša efikasnost u radu povereničke službe.

Donet je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija u maju mesecu 2019. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/19). Novim zakonskim rešenjima, pored izmena radno-pravnog karaktera za zaposlene, proširene su nadležnosti sudije za izvršenje krivičnih sankcija i ojačana je uloga Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave. Tako da je na osnovu izmena zakona donet i Pravilnik o radu Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i organizovanju i sprovođenju obuke i stručnog osposobljavanja i usavršavanja u novembru mesecu 2019. godine.

Ovaj sistem dopunjavaju ranije doneti Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica32 i Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala33.

Donošenjem novog normativnog okvira 2014. godine, sa izmenama i dopunama iz 2018. i 2019. godine, nastavljeno je sa podizanjem nivoa zaštite prava lica lišenih slobode, koji je postavljen 2006. godine, u skladu sa međunarodnim standardima. Nastaviće se sa kontinuiranom obukom zaposlenih u narednom periodu, što predstavlja najvažniju garanciju za delotvornu primenu normativnog okvira u praksi.

––––––––

32 „Službeni glasnik RS”, broj 85/05.

33 „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 101/10.

3.3.2. Infrastruktura

Tokom sprovođenja Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine, postignuti su značajni rezultati na unapređenju infrastrukture unutar sistema, kako kroz izgradnju novih, tako i rekonstrukcijom postojećih objekata, pri čemu se rekonstrukcije postojećih smeštajnih kapaciteta zavoda i izgradnje novih objekata odvijaju fazno, s obzirom da Uprava mora da vodi računa o kretanju broja pritvorenih i osuđenih lica, sa jedne strane, kao i limitiranim godišnjim budžetskim sredstvima, sa druge strane.

Od 2013. godine, kada je doneta Strategija fokus je bio na unapređenju smeštajnih uslova za maloletne učinioce krivičnih dela. Završena je izgradnja osam novih objekata za smeštaj po 30 maloletnika u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu, koji su izgrađeni u skladu sa evropskim standardima, a finansirani su iz donacije IPA predpristupnog fonda Evropske Unije za 2007. godinu. Pored toga, u ovom zavodu završena je rekonstrukcija prijemnog odeljenja za smeštaj 20 maloletnih učinilaca krivičnih dela i odeljenja pojačanog nadzora za smeštaj 20 lica.

U martu 2013. godine potpisan je protokol o realizaciji projekta „Unapređenje kvaliteta smeštaja i kapaciteta Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu”, tako da je 2014. godine, započeta potpuna rekonstrukcija objekta za smeštaj osuđenih u zgradi Internat, koja je useljena 1. decembra 2015. godine. Ukupan kapacitet ovog objekta (južno i severno krilo) je 208 mesta. U renoviranom delu zavoda formiran je i edukativni centar (900 metra kvadratnih) za rad službenika (psihosocijalnih savetnika) koji sprovode niz individualnih i grupnih radionica, koje imaju za cilj smanjenje rizika za ponovno činjenje krivičnih dela. Pored toga, u skladu sa preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, i ostali objekti za smeštaj u ovom zavodu su renovirani.

U periodu 2014. do 2017. godine, akcenat je bio na rekonstrukciji blokova u Okružnom zatvoru u Beogradu, Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu i Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, koje su se sprovodile fazno. Evropski komitet za sprečavanje torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja u svojim izveštajima je konstatovao značajan napredak u pogledu smeštajnih uslova u Okružnom zatvoru u Beogradu i Kazneno-popravnom zavodu u Nišu.

U Okružnom zatvoru u Beogradu je do polovine 2022. godine, rekonstruisano ukupno 11 blokova za smeštaj lica lišenih slobode. Rekonstrukcija Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu završena je u četvrtom kvartalu 2017. godine.

Završena je planirana rekonstrukcija objekata u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, renovirani su paviljoni za smeštaj osuđenih lica. Pored toga izgrađeno je novo prijemno odeljenje za osuđena lica, čime je kapacitet povećan za 25 mesta, objekat za dežurnu službu sa operativnim centrom, sala za posete, magacin naoružanja i kancelarije za zaposlene.

Od 2017. godine, prioritet u radu Uprave je izgradnja novog zatvora u Pančevu i Kragujevcu, izgradnja novog objekta u okviru Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu, kao i proširenje smeštajnih kapaciteta u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli i Okružnom zatvoru u Leskovcu.

Završena je izgradnja novog zatvora u Pančevu za smeštaj 555 lica lišenih slobode koji je počeo sa radom 1. oktobra 2018. godine. Kazneno-popravni zavod u Pančevu je izgrađen u skladu sa evropskim standardima u pogledu smeštaja za osuđena lica, sala za sportske aktivnosti, radionica, soba sa smeštaj osoba sa invaliditetom, kompletno su opremljene zdravstvene ambulante, bolesničke sobe i stomatološka ordinacija. Zavod je snabdeven najnovijim sistemima bezbednosne zaštite. Izgradnja novog zatvora u Kragujevcu, za smeštaj 500 lica lišenih slobode, završena je u novembru mesecu 2022. godine. Kazneno-popravni zavoda u Kragujevcu je jedan od najmodernijih zatvora u Republici Srbiji. Zatvorski kompleks se prostire na 22.000 kvadrata, ima 11 objekata i 265 soba za smeštaj lica. Zavod poseduje medicinski blok sa ultrazvukom i stomatološkom ordinacijom, sportsku salu i teretanu, kao i radionice za obuku i upošljavanje osuđenih lica. Zavod je opremljen posebnim tehničkim sistemom sa više stotina kamera za video nadzor, kao i termovizijskim kamerama najnovije generacije.

U Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu–Zabeli završeno je renoviranje objekta za smeštaj starih lica i osoba sa invaliditetom (2015. godine), kao i bloka za smeštaj osuđenih lica (2018. godine). U toku 2019. godine završena je izgradnja novog paviljona za smeštaj 216 osuđenika, a tokom 2020. i početkom 2021. godine završena je izgradnja još 2 paviljona za smeštaj ukupno 448 lica lišenih slobode.

U Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici u 2016. godini završena je rekonstrukcija jednog paviljona za smeštaj, a u četvrtom kvartalu 2017. godine, završena je kompletna rekonstrukcija stacionara za smeštaj bolesnika. U V Paviljonu izvršeno je renoviranje kupatila, a završeno je renoviranje zavodske kuhinje u zatvorenom delu zavoda, kao i pekare u V Paviljonu. U ovom zavodu završena je izgradnja novog paviljona za smeštaj 320 osuđenih lica.

U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu završena je izgradnja novog objekta za smeštaj osuđenica kapaciteta 165 mesta, za otvoreno i poluotvoreno odeljenje zavoda (2019. godine). Takođe, u 2022. godini započeta je izgradnja objekta zatvorenog odeljenja za smeštaj 228 osuđenica.

U Okružnom zatvoru u Leskovcu završena je izgradnja novog paviljona za smeštaj 200 osuđenih lica (2020. godine).

Navedenim investicionim ulaganjima obezbeđeno je 11.957 mesta za smeštaj lica lišenih slobode u 29 zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.

Izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojećih objekata zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, značajno je smanjena njihova prenaseljenost i unapređeni uslovi boravka osuđenih lica. Ipak, iako u kvantitativnom smislu kapaciteti prevazilaze trenutne potrebe u pogledu ukupnog broja mesta, i dalje postoji neujednačena opterećenost, koja se ogleda u prenaseljenosti zavoda zatvorenog tipa. U tom smislu, ovaj tip zavoda u predstojećem periodu treba da bude na listi prioriteta za adaptaciju i izgradnju objekata. Pored navedenog, postoji potreba za daljim unapređenjem infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite osuđenika, sa fokusom na kapacitetima za tretman lica sa psihičkim smetnjama.

3.3.3. Poštovanje ljudskih prava i zaštita posebno osetljivih kategorija

Donošenjem novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija 2014. godine, uvodi se novi institut – sudija za izvršenje krivičnih sankcija i definiše se uloga, nadležnost, organizacioni i procesni okvir za postupanje sudije za izvršenje. Uvođenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija u naš pravosudni sistem, uspostavlja se delotvornija sudska zaštita i nadzor nad poštovanjem prava lica lišenih slobode.

U saradnji Ministarstva pravde, Misije OEBS-a u Srbiji i Pravosudne akademije održan je niz edukativnih seminara za sudije za izvršenje krivičnih sankcija. Pored Zaštitnika građana, Nacionalnog preventivnog mehanizma i Skupštinske komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, sudija za izvršenje krivičnih sankcija upotpunjuje sistem nezavisne kontrole kazneno-popravnih zavoda.

Na osnovu novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, doneti su podzakonski akti koji bliže regulišu položaj i postupanje prema licima lišenim slobode u skladu sa međunarodnim standardima i to: Pravilnik o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, Pravilnik o disciplinskom postupku prema osuđenim licima, Pravilnik o kućnom redu kazneno-popravnih zavoda i okružnih zatvora, Pravilnik o izvršenju mere pritvora, Pravilnik o odeći, obući, rublju i posteljini osuđenih lica, Pravilnik o radu osuđenog, Pravilnik o kućnom redu Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu i Pravilnik o upućivanju osuđenih prekršajno kažnjenih i pritvorenih lica u zavode za izvršenje krivičnih sankcija.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je u saradnji sa Misijom OEBS-a, u mesecu martu 2015. godine, izradila Priručnik za osuđenike, Vodič za osuđenike i Priručnik za pritvorenike. koji na pristupačniji način informiše lica lišena slobode o njihovim pravima tokom izvršenja kazne ili mere i sa propisanim mehanizmima ulaganja pritužbe, žalbe i zahteva za sudsku zaštitu.

Vodič, priručnici i prateći pravilnici distribuirani su zavodima i prevedeni na jezike manjina i engleski jezik. Urađeni su i posebni obrasci za podnošenje pritužbi, žalbi i zahteva za sudsku zaštitu, koji su dostupni osuđenim licima.

U cilju prevencije torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Centar za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kontinuirano sprovodi osnovnu i specijalističku obuku u skladu sa nastavnim planom i programom. Osnovna obuka se redovno sprovodi za pripravnike i pripadnike svih zvanja u službi za obezbeđenje. Sastavni deo redovne obuke za pripadnike službe za obezbeđenje čini i upoznavanje sa međunarodnim konvencijama, između ostalog i sa Konvencijom protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih i ponižavajućih kazni i postupaka, kao i sa domaćim propisima koji regulišu ovu materiju. Nakon sprovedene obuke pripadnici službe za obezbeđenje polažu ispite propisane nastavnim programom pred ovlašćenom komisijom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Pored predmeta u okviru kojih se vrši osposobljavanje iz osnova sistema izvršenja krivičnih sankcija, penologije i osnova ustavnog prava i zaštite osnovnih ljudskih prava, pravilne i zakonite upotrebe mera prinude, polaznici pohađaju i časove sa temom Evropska zatvorska pravila, kao i zaštite posebno osetljivih kategorija.

Uprava je u saradnji sa organizacijama civilnog društva i Nacionalnim mehanizmom za prevenciju torture organizovala obuke za zaposlene u zavodima iz oblasti zaštite prava lica lišenih slobode i prevencije torture sa aspekta međunarodnih standarda i domaćeg zakonodavstva.

U okviru Projekta „Jačanje kapaciteta za obuku, obrazovanje i zapošljavanje osuđenih lica” u okviru EU projekta – IPA fond za 2013. godinu, izrađen je Priručnik o primeni Istanbulskog protokola u zavodima i sprovođenju efikasne istrage i dokumentacije mučenja i drugih oblika okrutnog, nehumanog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i obučeno je 15 trenera, zaposlenih u službi za obezbeđenje, zdravstvenoj službi i internom nadzoru za primenu priručnika i dalju redovnu obuku zaposlenih preko Centra za obuku. Održan je i niz obuka za zaposlene u zavodima na temu „Ljudska prava u zatvorima i međunarodni standardi”. U saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji izrađene su Smernice za postupanje zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u slučaju navoda o zlostavljanju, u kojima su detaljno navedeni međunarodni standardi iz ove oblasti, kao i domaće zakonodavstvu uz detaljno precizirane procedure postupanja u zavodu i obavezne elemente prikupljanja odgovarajućih dokaza, između ostalog i detaljnih izveštaja lekara.

U okviru projekta „Jačanje kapaciteta za obuku, obrazovanje i zapošljavanje osuđenih lica” izrađeni su i specijalizovani programi tretmana za osuđene i za posebno osetljive kategorije osuđenih lica.

Obrazovanju maloletnika se posvećuje posebna pažnja i sastavni je deo tretmana. U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu i Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu vrši se redovno obrazovanje maloletnika u saradnji sa gradskim obrazovnim ustanovama.

Pored toga, svi maloletnici se stručno osposobljavaju i na nekom od zanata u okviru samog zavoda. Za one maloletnike koji završe osnovnu školu i ne nastavljaju dalje školovanje, organizuje se pohađanje i polaganje kurseva, kako bi iz zavoda i oni izašli sa nekom od validnih diploma sa kojima mogu da zasnuju radni odnos.

Sproveden je i trening za zaposlene za primenu specijalizovanih programa za maloletne prestupnike i izrađeni su priručnici za obuku penoloških vaspitača i penoloških instruktora.

Zaposleni službe za tretman u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu učestvovali su u realizaciji projekta koji finansira EU, a odnosi se na pripremu maloletnih prestupnika za otpust iz zavoda, kao i pomoć u nalaženju zaposlenja. U ovom zavodu sproveden je i projekat u okviru kojeg je razvijen novi program za rad sa maloletnicima (obučavaju se za rad u prihvatilištu za pse, što podrazumeva sticanje znanja i veština neophodnih za svakodnevnu brigu o psima, socijalizaciju i rehabilitaciju pasa i njihovu pripremu za udomljavanje). Maloletnicima je omogućeno i da steknu sertifikat koji im omogućava zapošljavanje u prihvatilištima za životinje.

U saradnji sa organizacijom civilnog društva sprovedene su obuke za zaposlene u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu na temu „Unapređenje tretmana osuđenih lica i unapređenje rada službenih lica u prevenciji suicida i samopovređivanja osuđenih lica”.

Blagovremenom reakcijom Uprave, a u saradnji sa nemačkom organizacijom HELP, putem nabavke tableta i obezbeđivanje stabilne internet konekcije u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, omogućena je redovna komunikacija maloletnika koji se nalaze na izdržavanju vaspitne mere sa porodicom i bliskim licima, čak i u okolnostima koje su otežane zbog potrebe poštovanja epidemioloških mera u kontekstu borbe protiv pandemije virusom COVID 19.

Značajni pomaci učinjeni su i u pogledu stručnog osposobljavanja i radnog angažovanja osuđenica u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, što je doprinelo njihovoj efikasnijoj reintegraciji nakon izdržane kazne.

Tokom sprovođenja prethodne Strategije, učinjeni su značajni pomaci u pogledu podizanja svesti u pogledu standarda postupanja prema osuđenim licima i primene tih standarda u praksi. Sistem je blagovremeno i adekvatno odgovorio i na izazove povezane sa pandemijom COVID 19, kako u pogledu zdravstvene zaštite, tako i u pogledu osmišljavanja alternativnih mehanizama očuvanja veza između maloletnika u sistemu izvršenja krivičnih sankcija i njihovih porodica. U periodu koji predstoji, neophodno je nastaviti rad na unapređenju položaja naročito osetljivih kategorija osuđenih lica, poput maloletnika, žena, starih i lica sa invaliditetom, mentalnim smetnjama, kao i pripadnika LGBTQ populacije.

3.3.4. Tretman osuđenih (programi postupanja)

Pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih lica („Službeni glasnik RS”, broj 66/15) propisan je postupak prijema osuđenog lica, razvrstavanja, procene rizika na osnovu posebnog upitnika (tako da je ujednačen sistem za procenu u svim zavodima), određivanje individualnog programa postupanja i njegove naknadne izmene. Određuju se individualni ciljevi na osnovu utvrđenih kapaciteta i potreba osuđenog. Propisan je postupak za naknadno razvrstavanje tokom izvršenja kazne u zavisnosti od ostvarivanja programa postupanja i kasnije procene rizika. Osuđeni ima pravo da koristi žalbene mehanizme u ovim postupcima.

Izrađena je i nova Direktiva o načinu rada službenika tretmana u zavodima, procedurama u radu i izgledu i sadržaju dokumenata tokom utvrđivanja, sprovođenja i izmene programa postupanja. Ovim će se postići efikasnija primena programa postupanja osuđenih lica, kao i ujednačavanje postupanja službi za tretman u zavodima.

U okviru sprovođenja individualnih programa postupanja prema osuđenim licima, primenjuju se posebni tretmanski programi, kao što su: psihosocijalni tretman za zavisnike kojim se ostvaruje utvrđeni individualni cilj, lečenje zavisnosti, asertivni trening kojim se ostvaruje utvrđeni individualni cilj razvoj, unapređenje, usvajanje socijalnih veština, konstruktivno rešavanje problema, program kontrole besa u cilju sprovođenja individualnog cilja, smanjenje učestalosti i intenziteta agresivnog ponašanja i dr.

Na osnovu mera propisanih Strategijom u oblasti sprovođenja tretmana i proširivanja broja aktivnosti za osuđenike, kao i unapređenja obuke za rad zaposlenih, za edukaciju zaposlenih i unapređenje rada Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave sprovoden je tvining projekat „Jačanje kapaciteta za obuku, obrazovanje i zapošljavanje osuđenih lica” koji je finansiran iz sredstva EU – IPA fond 2013. godinu.

Realizacija projekta započeta je u julu mesecu 2017. godine i trajala je dve godine i šest meseci. U okviru ovog projekta izrađeni su specijalizovani programi tretmana. Izrađeni su priručnici za sprovođenje novih programa tretmana i sprovedena je obuka zaposlenih (obučeno je 62 trenera) za primenu programa tretmana za osuđena lica i osetljive kategorije osuđenih lica (maloletnike, mentalno obolela lica, zavisnike, žene, osuđene za krivična dela protiv polne slobode i dr.), a u cilju njihove uspešne reintegracije.

U okviru projekta Saveta Evrope „Jačanje zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode” koji finansira EU formirana je radna grupa koju čine zaposleni u službi za tretman u zavodima i eksperti Saveta Evrope. Rezultat rada ove radne grupe je pet novih specijalizovanih programa tretmana za osuđena lica, i to:

1. Opšti kognitivno-bihejvioralni program;

2. Specijalizovani program za grupni rad sa zavisnicima od droga;

3. Program za počinioce nasilnih krivičnih dela;

4. Program za počinioce nasilja u porodici;

5. Specijalizovani program za grupni rad sa zavisnicima od alkohola.

U okviru ovog projekta urađen je i program izvršenja kazne zatvora i pripreme za otpust osuđenih na kaznu zatvora preko pet godina. Uz podršku Kancelarije Saveta Evrope sprovedena je obuka službenika tretmana u zavodima za primenu navedenih programa.

Period sprovođenja prethodne strategije obeležio je značajan napredak na polju razvoja i primene programa tretmana osuđenih lica, naročito u segmentu profesionalnog osposobljavanja i radnog angažovanja, uključujući i modele bazirane na sinergiji radnog angažovanja kao segmenta tretmana i angažovanja u zajednici.

U periodu koji predstoji, neophodno je razvijanje metodologije za praćenje i procenu uspešnosti programa tretmana osuđenih lica i unapređenje postojećih alata procene rizika i samih programa, na osnovu rezultata procene, ali i razvijanje novih programa tretmana za ranjive grupe osuđenika, kao i organizacija obuka zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija za primenu novih programa tretmana.

3.3.5. Zdravstvena zaštita lica lišenih slobode

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je u skladu sa Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine, sprovodila mere i aktivnosti u cilju unapređenja zdravstvene zaštite u zatvorima. Izvršene su rekonstrukcije i adaptacije jednog dela prostora koji je namenjen za pružanje zdravstvene zaštite u zavodima i kompletna rekonstrukcija Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. Od 2016. godine, uvedena je centralizovana nabavka lekova i sprovodi se centralizovana nabavka medicinske opreme za sve zavode i Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu u skladu sa iskazanim potrebama, redovno se organizuju obuke za zdravstvene radnike u sistemu izvršenja krivičnih sankcija i u skladu sa mogućnosti finansiranja povećava se broj zdravstvenog osoblja. Licima lišenim slobode zagarantovano je pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom koji uređuje zdravstvenu zaštitu. Zdravstvena zaštita je obezbeđena u okviru samog zavoda, Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, kao i u okviru specijalizovanih zdravstvenih ustanova koje su u nadležnosti Ministarstva zdravlja.

U saradnji sa Ministarstvom zdravlja realizovani su i aktivni skrininzi na tuberkulozu, dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (SIDA), hepatitis, programi prevencije upotrebe droga i širenja krvno prenosivih bolesti, kao i organizovani mamografski pregledi u ženskom zavodu. U zavodima je omogućena supstituciona terapija zavisnika.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja sprovodila je mere i aktivnosti, u cilju daljeg razvoja pružanja zdravstvenih usluga u zatvorima, posebno zaštite mentalnog zdravlja lica lišenih slobode.

U okviru projekta Savet Evrope „Jačanje zaštite prava lica lišenih slobode u RS”, izrađen je Priručnik za rad zdravstvenih radnika u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, koji omogućava ujednačavanje postupanja i primenu jedinstvenih evidencija i protokola u svim zavodima, što je podržano i uspostavljanjem jedinstvenog informacionog sistema u ovoj oblasti.

U toku epidemije od virusa COVID 19 uspešnim preventivnim merama sprečena su oboljevanja većeg broja lica lišenih slobode i zaposlenih, a zdravstvena zaštita je obezbeđena na jednakom nivou kao u civilnom zdravstvu. Uprava je ostvarila neposrednu saradnju sa Institutom za javno zdravlje Srbije, koji je dostavio sve potrebne informacije o prevenciji i zaštiti od širenja Korona virusa u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Na osnovu uputstva zavodi su upućeni na kontakt sa teritorijalno najbližim zavodom za javno zdravlje u cilju preduzimanja dijagnostike u slučajevima postojanja sumnje na infekciju i lečenja lica lišenih slobode ili zaposlenih. Date su preporuke u odnosu na prijem novih lica u zatvore, korišćenje zaštitne opreme u zatvorima, potrebnom nivou higijene (u slučajevima bliskog kontakta nošenje maski, zaštitnih rukavica), pravilnom načinu bacanja zaštitne opreme nakon upotrebe, upotrebi dezinfekcionih sredstava, pranju veša i posteljine i dr. Pored toga, u mesecu martu 2021. godine, Uprava je sprovela anketiranje lica lišenih slobode za dobrovoljno vakcinisanje, tako da se do 1. juna 2021. godine, vakcinisalo 6.056 lica lišenih slobode. Sprovođenjem vakcinacije i poštovanjem strogih preventivnih mera zaštite obezbeđeni su preduslovi za uspešnu zaštitu od širenja Korona virusa u zavodima.

3.3.5.1. Izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi

Cilj aktivnosti preduzetih u vezi izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi u Strategiji iz 2013. godine bio je da se poboljšaju uslovi izvršenja kako bi se omogućio humaniji tretman i olakšao prihvat u društvenoj zajednici lica koja se nalaze na izvršenju navedene mere. Ciljevi su delimično ostvareni, utoliko što su unapređeni uslovi smeštaja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, realizuju se programi tretmana i okupacionih terapija u skladu sa mogućnostima, organizovani su seminari i edukacije, realizovane su studijske posete u cilju upoznavanja sa primerima dobre prakse u vezi sa merama bezbednosti koje postoje u zemljama Evropske unije. Novim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija unapređen je i normativni okvir u delu u kome se traži mišljenje sudije za izvršenje u postupku premeštaja lica na izvršenju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu u drugu zdravstvenu ustanovu.

U okviru projekta Savet Evrope „Jačanje zaštite prava lica lišenih slobode u RS”, lekari iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu učestvovali su na radionicama, sa ekspertima Saveta Evrope i predstavnicima Ministarstva zdravlja, za sačinjavanje individualnih programa lečenja i postupanja prema licima lišenim slobode sa mentalnim smetnjama. Takođe, predstavnici Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu učestvovali su u izradi Programa o zaštiti mentalnog zdravlja u RS za period 2019–2026. godine.

U periodu sprovođenja prethodne strategije, sistem zdravstvene zaštite lica lišenih slobode suočio se dvostrukim izazovima: pored potrebe da se osigura primarna zdravstvena zaštita, kao i dodatna zaštita lica sa psihičkim smetnjama, bolestima zavisnosti ili virusom HIV-a, 2020. godina donela je i neophodnost sveobuhvatne i brze reakcije na širenje virusa COVID 19. U toku epidemije od virusa COVID 19 uspešnim preventivnim merama sprečena su oboljevanja većeg broja lica lišenih slobode i zaposlenih, a zdravstvena zaštita je obezbeđena na jednakom nivou kao u civilnom zdravstvu. U periodu koji predstoji, neophodno je kroz infrastrukturna ulaganja dalje raditi na humanizaciji uslova izvršenja kazne zatvora prema licima koja se zatvoru suočavaju sa mentalnim smetnjama, kao i na razvoju specijalizovanih programa lečenja i postupanja. U tom smislu, od naročitog značaja biće obezbeđivanje lokacije za izgradnju novog objekta za potrebe Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu za izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, kao i izgradnja novog objekta za smeštaj bolesnih lica i lica sa mentalnim smetnjama u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu i Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli.

3.3.6. Obuka i stručno osposobljavanje osuđenih lica i njihov rad

Osuđena lica se radno i okupaciono angažuju, obrazuju, stručno usavršavaju, prolaze različite obuke. Osuđeni u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija ima pravo na osnovno i srednje obrazovanje, koje se shodno propisima koji uređuju obrazovanje organizuje u zavodu. Zavod organizuje i druge vidove obrazovanja osuđenih. Upravnik zavoda može osuđenom odobriti vanredno školovanje, ako se program obrazovanja može uskladiti sa bezbednosnom procenom. Rad osuđenog, u skladu sa Zakonom, sastavni je deo programa postupanja. Svrha rada je da osuđeni stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje kako bi mu se omogućili uslovi za uspešnu reintegraciju. Osposobljavanje za rad i stručno usavršavanje osuđenih obavlja se kroz teorijsku pripremu i praktičnu obuku.

U periodu od 2015. do 2020. godine, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija sprovedene su obuke u cilju stručnog osposobljavanja lica lišenih slobode. U navedenom periodu obuke za razna zanimanja prošlo je 3100 osuđenih lica. Neka od mnogobrojnih zanimanja za koje se osposobljavaju su: kuvar, gajenje i obrada lekovitog bilja, proizvodnja ranog povrća u zaštićenom prostoru, restauracija nameštaja, duborez, krojenje, rukovanje poljoprivrednom mehanizacijom, osnovna informatička obuka, moler, pekarstvo, zavarivanje i dr. Stručno osposobljavanje sprovodile su srednje tehničke škole i škole za obrazovanje odraslih, nakon čega su izdavani sertifikati o osposobljenosti za rad. U navedenom periodu sprovođene su i sertifikovane obuke žena u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, tako da je 130 osuđenica završilo različite vidove obuka, kao što su: osnovi informatike, gajenje cveća, krojenje i šivenje, pedikir, manikir, frizer i dr.

Takođe, u cilju uspešnije resocijalizacije osuđenih lica, uspostavljena je saradnja sa ministarstvom nadležnim za prosvetu, što omogućava da se sa osuđenim licima efikasno realizuje program funkcionalnog osnovnog i srednjeg obrazovanja odraslih.

U ovom periodu povećan je i broj radno angažovanih osuđenih lica, s obzirom da postoji velika zainteresovanost, iako rad predstavlja samo pravo, ali ne i obavezu osuđenog. Osuđena lica su radno angažovana tokom izdržavanja kazne, u različitim radionicama (krojačka, stolarska, automehaničarska, metalski pogon, i dr).

U proteklom periodu fokus u ovom segmentu razvojnih aktivnosti bio je na stručnom osposobljavanju osuđenih lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i na infrastrukturnim ulaganjima koja su se ogledala u uređenju učionica, nabavci i osavremenjavanju opreme, namenjene kako njihovoj obuci i radnom angažovanju. Jedan deo opreme nabavljen je u saradnji sa nemačkom nevladinom organizacijom. Ovo je istovremeno doprinelo stabilnosti i održivosti zatvorskih ekonomija, ali i omogućilo kasniju efikasniju reintegraciju osuđenih lica, delimično i kroz podršku ove organizacije kroz programe samozapošljavanja.

Angažovanje osuđenika u odbrani od poplava 2014. godine, akciji pošumljavanja „Jedno drvo za jednog ratnika”, ozelenjavanju javnih površina u lokalnim zajednicama, rekonstrukciji javnih objekata, kao i u proizvodnji zaštitnih maski za potrebe borbe protiv virusa COVID 19, značajno je doprinelo podizanju svesti osuđeničke populacije o važnosti interesa zajednice i ulozi njih samih u toj zajednici, ali i izmenilo percepciju građana i ublažilo društvenu stigmu.

U periodu sprovođenja prethodne strategije, učinjeni su značajni pomaci u pogledu profesionalnog osposobljavanja i radnog angažovanja osuđenih lica na poslovima koji obezbeđuju kasniju prohodnost na tržištu rada, čime je olakšana njihova reintegracija. U periodu koji predstoji, potrebno je nastaviti rad na povećanju broja i kvaliteta dostupnih programa stručnog osposobljavanja, u skladu sa kapacitetima i interesovanjem osuđenih lica, osluškujući potrebe tržišta rada.

3.3.7. Pravosudna policija

U pokušaju da se osnivanjem pravosudne policije integrišu dve oružane formacije koje se bave obezbeđenjem sistema izvršenja krivičnih sankcija i pravosudnih organa, u Strategiji iz 2013. definisan je navedeni strateški cilj. Realizacija koncepta zahtevala je da se položaj i mesto pravosudne policije odredi u odnosu na redovnu policiju, da se predvidi ko će rukovoditi radom pravosudne policije i da se osmisli organizacioni sistem pravosudne policije, što je trebalo uraditi na osnovu studije izvodljivosti.

Strategijom postavljeni cilj nije ostvaren, budući da se od njega odustalo, nakon uviđanja nemogućnosti da se službe obezbeđenja pravosudnih organa i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija integrišu zbog značajne razlike u prirodi i organizaciji poslova, kao i činjenica da savremeni sistemi izvršenja krivičnih sankcija ne poznaju takvo rešenje.

3.3.8. Alternativne mere i sankcije

Značajan napredak u ovoj oblasti je postignut donošenjem Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera („Službeni glasnik RS”, br. 55/14 i 87/18), Pravilnika o načinu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i organizaciji i radu Poverenika („Službeni glasnik RS” broj 30/15), Pravilnika o načinu vršenja nadzora nad izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera („Službeni glasnik RS”, broj 16/16). Prilikom izrade ovih akata posebno se vodilo računa da odredbe budu usaglašene sa Probacionim pravilima Saveta Evrope.

Jedan od najvažnijih zadataka Uprave, nakon stvaranja potpunog normativnog okvira, bio je formiranje mreže kancelarija za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera i uspostavljanje saradnje sa lokalnim samoupravama u cilju njihovog izvršenja u zajednici. Potpisani su memorandumi o saradnji između Ministarstva pravde i gradonačelnika gradova u kojima su sedišta 25 povereničkih kancelarija. Mreža kancelarija uspostavljena je prema sedištima viših sudova 2014. godine. Na osnovu memoranduma o saradnji lokalne samouprave su obezbedile prostorije za kancelarije i uspostavljena je saradnja sa lokalnim javnim preduzećima i organizacijama koje se bave poslovima od opšteg društvenog značaja.

Uprava je u ovom procesu razvoja izvršenja alternativnih sankcija i mera dobijala pomoć i podršku u okviru projekata od strane Misije OEBS-a u Srbiji i Evropske unije u izmeni zakonodavnog okvira, stvaranju procedura za rad poverenika, obuci zaposlenih i nosilaca pravosudnih funkcija i senzibilizaciji javnosti za prihvatanje ovakvog vida kažnjavanja.

Razvoju povereničke službe i unapređenju njenog rada doprineo je i novi projekat „Poboljšanje kapaciteta zatvorske uprave u oblasti alternativnih sankcija, postpenalne i zdravstvene zaštite”, koji finansira EU (IPA 2015).

Organizovane su mnogobrojne edukacije nosilaca pravosudnih funkcija i poverenika u cilju šire primene alternativnih oblika kažnjavanja, kao i promovisanje postignutih rezultata, što je doprinelo da se broj izrečenih alternativnih sankcija i mera povećava.

Tabela 2: Vanzavodske sankcije i mere dostavljene na izvršenje u periodu 2016–2021. godine

Vrste mere/sankcije

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

Kućni zatvor sa primenom mere elektronskog nadzora

2027

2135

1917

1855

1847

1526

Kućni zatvor bez mera elektronskog nadzora

1109

1229

1433

1373

1713

2424

Mera kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom

212

324

308

315

584

589

Mera kućnog pritvora bez elektronskog nadzora

48

85

119

108

444

120

Kazna rada u javnom interesu

943

693

561

630

737

754

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom

16

33

22

14

19

10

Ukupno

4355

4499

4360

4295

5344

5423

Sprovođenjem aktivnosti koje su predviđene Strategijom i Akcionim planom broj izrečenih alternativnih sankcija i mera povećava se iz godine u godinu. Sistem izvršenja alternativnih sankcija stalno se unapređuje, tako da izvršenje alternativnih sankcija krajem 2021. godine iznosi 19,5% u odnosu na ukupan broj izvršenja krivičnih sankcija, koje su u nadležnosti Uprave, što u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosilo 9,7%, predstavlja značajan rast.

Na grafiku 8 jasno se uočava da, sa izuzetkom 2019. godine, broj odluka o izrečenim alternativnim sankcijama i merama, neprekidno raste od 2015. godine, pri čemu je u 2020. godini po prvi put premašio 5000 i dostigao vrednost od 5344 odluke kojima su izrečene alternativne sankcije ili mere, a koje su Upravi dostavljene na izvršenje.

Grafik 8: Trend primene alternativnih sankcija u periodu 2016–2021.

Kada je reč o strukturi alternativnih sankcija i mera dostavljenih na izvršenje u 2021. godini, dominira kućni zatvor sa (28,14%) i bez elektronskog nadzora (44,71%). Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom javlja se u manjem procentu (0,18%), dok su preostale tri sankcije, odnosno mere, zastupljene sa 2,21%–13,90%.

Grafik 9: Struktura izrečenih alternativnih sankcija u 2021.godini

Trendovi u pogledu strukture alternativnih sankcija i mera u periodu 2016–2021. pokazuju blago opadanje primene kućnog zatvora sa primenom mere elektronskog nadzora, dok je kućni zatvor bez primene elektronskog nadzora u porastu. Uočava se i stalni rast primene mere kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom. Nakon opadajućeg trenda primene rada u javnom interesu u periodu 2016–2018, od 2019. ponovo se primećuje blagi rast.

Grafik 10: Struktura alternativnih sankcija i mera dostavljenih na izvršenje u periodu 2016–2021.

Struktura alternativnih sankcija i mera 2016–2021. godine

U posmatranom periodu, postignut je napredak u tehničkom segmentu, organizacionoj strukturi i administrativnim kapacitetima Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.

U cilju unapređenja tehničkih kapaciteta odeljenja, 2019. godine zaključen je ugovor o novom sistemu elektronskog nadzora, tako da je do kraja 2020. godine, nabavljeno 3000 jedinica za elektronsko praćenje. Takođe, u okviru novog jedinstvenog informacionog sistema Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u delu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera učinjen je značajan napredak u vođenju evidencija, dosijea i promena u izvršenju, koje će u mnogome olakšati rad poverenika u administrativnom delu.

Administrativni kapaciteti odeljenja su postepeno uvećavani, posebno tokom 2020–2021. godine, kada je zaposlen značajniji broj novih poverenika i referenata. U izmenama i dopunama akta o sistematizaciji radnih mesta u Upravi, odeljenje za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera organizaciono se odvaja od odeljenja za tretman, u skladu sa preporukama Evropske komisije i povećava se broj izvršilaca u skladu sa rezultatima izvršene analize potreba razvoja povereničke službe.

Period od 2014. do 2020. godine, odnosno periodu primene prethodne strategije, obeležilo je uspostavljanje normativno-institucionalnog okvira koji omogućava razvoj alternativnih sankcija i mera i doprinosi rasterećenju kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, a nakon uočenih nedostataka administrativnih kapaciteta povereničke službe, oni su ojačani dodatnim zapošljavanjima i organizacijom treninga. Imajući u vidu značajne razlike u zastupljenosti pojedinačnih alternativnih sankcija i mera, u prethodnom periodu neophodno je sveobuhvatno sagledati i proceniti rezultate uticaja postojećeg normativnog i institucionalnog okvira i definisati korake za njihovo unapređenje. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti razvoju programa za izvršenje kazne rada u javnom interesu, unapređenju mehanizama nadzora uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, kao i razvijanju programa tretmana lica koja kaznu zatvora izdržavaju u kućnim uslovima.

3.3.9. Socijalna reintegracija i prihvat osuđenih lica

Sistemski osmišljeni, prilagođeni i funkcionalni mehanizmi postpenalnog prihvata, jedan su od ključnih preduslova uspešne reintegracije osuđenih lica u društvo, ali i sredstvo prevencije povrata.

U posmatranom periodu, realizovane su aktivnosti u cilju razvijanja sistema postpenalnog prihvata osuđenih lica, prvenstveno u smislu jačanja saradnje između Povereničkih kancelarija i lokalne samouprave. Uz podršku misije OEBS-a organizovane su konferencije u više gradova na nivou Uprave i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa prestavnicima lokalnih samouprava, poverenicima i službenicima centara za socijalni rad, u cilju konstruktivnije međusobne saradnje.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizovala je seminare sa predstavnicima resornih ministarstava, Nacionalnom službom za zapošljavanje, službenicima tretmana i poverenicima u procesu uspostavljanja interaktivnog pristupa u cilju uspešnog uključenja bivšeg osuđenika u društvenu zajednicu nakon isteka kazne zatvora.

Uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji uspostavljena je Mreža nevladinih organizacija koje se bave postpenalnim prihvatom osuđenika i pružanjem pomoći i podrške nakon izlaska iz zatvora i zaključen je Memorandum o saradnji sa Upravom. Povereničke kancelarije u postupku prihvata lica nakon izdržane kazne zatvora kroz pružanje pomoći i podrške bivšim osuđenicima, sarađuju sa navedenim institucijama i organizacijama.

U okviru projekta Saveta Evrope „Jačanje zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode” urađen je i program pripreme za otpust osuđenih lica koja se nalaze na izvršenju kazne zatvora od 5 i više godina. U izradi programa su učestvovali predstavnici službe za tretman u zavodima, poverenici za izvršenje alternativnih mera i sankcija, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje i organizacija civilnog društva.

U okviru projekta „Poboljšanje kapaciteta zatvorske uprave u oblasti alternativnih sankcija, postpenalne i zdravstvene zaštite” održani su treninzi koji su bili usmereni na službenike tretmana i poverenike koji treba da se obuče osnovnim trenerskim veštinama kako bi kasnije obučavali svoje kolege za primenu novih programa, konkretno programa pripreme za otpust i postpenalnog prihvata.

U periodu koji predstoji, najveći izazovi i ključni prioriteti u ovoj oblasti odnosiće se na razvijanje prilagođenih programa pripreme za otpust, kao i programa postpenalnog prihvata i obuke zaposlenih u službi za tretman i povereničkim kancelarijama za njihovu primenu. Imajući u vidu napred navedeno, u okviru projekta „Poboljšanje kapaciteta zatvorske uprave u oblasti alternativnih sankcija, postpenalne i zdravstvene zaštite”, već se sprovode aktivnosti na izradi programa pripreme za otpust i prihvata osuđenih nakon izdržane kazne zatvora, kao i na pilotiranju ovih programa, a u cilju uspešne reintegracije osuđenih i smanjenju stope povrata. Cilj projekta je uspostavljanje efikasnog sistema za socijalnu reintegraciju osuđenih lica, kroz delotvornu saradnju svih subjekata koji učestvuju u prihvatu lica nakon izdržane kazne zatvora.

Iako su u prethodnom periodu načinjeni određeni koraci usmereni na podizanje svesti o važnosti koordiniranog pristupa socijalnoj reintegraciji i prihvatu osuđenih lica, u periodu koji predstoji neophodno je sistemski pristupiti ovom pitanju. U tom smislu, potrebno je preduzeti mere u tri oblasti: najpre, potrebno je proceniti kapacitete organizacija civilnog društva u pogledu mogućnosti pružanja postpenalne podrške osuđenim licima i raditi na standardizaciji kvaliteta njihovih usluga; istovremeno, neophodno je unaprediti koordinaciju i saradnju svih institucija i organizacija uključenih u postpenalni prihvat osuđenika; najzad, potrebno je razviti posebne programe postpenalnog prihvata naročito osetljivih kategorija osuđenih lica.

3.3.10. Obuka i stručno osposobljavanje zaposlenih

Centar za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija planira i sprovodi sve programe obuke i stručnog osposobljavanja zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u skladu sa novom metodologijom koja je uvedena 2005. godine uz podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji.

Svi programi obuke izrađeni su prema potrebama službi u zavodima i Uprave u celini. Centar za obuku sprovodi programe obuke, stručnog osposobljavanja i usavršavanja za: pripravnike, zaposlene u službi za obezbeđenje za sticanje zvanja, zaposlene u ostalim službama u zavodu, kao i za zaposlene u drugim državnim organima, u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

Pored osnovnih obuka, specijalističke obuke organizuju se i sprovode za sticanje znanja iz specifičnih oblasti pre svega u tretmanu lica lišenih slobode, kao što su grupne i individualne terapije, specijalizovani postupci prema zavisnicima od psihoaktivnih supstanci, nasilnicima, tretman seksualnih prestupnika i sl. U okviru specijalističkih programa su i oblasti zdravstvene zaštite lica lišenih slobode.

Kroz uspostavljanje programa obuke poštovana su sva načela koja se primenjuju u razvijenim sistemima izvršenja krivičnih sankcija a posebna pažnja posvećena je programima koji se primenjuju u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Austriji sa čijim iskustvima su predstavnici Uprave imali prilike i da se neposredno upoznaju. Primenjena su najnovija penološka znanja i dobra praksa razvijenih sistema izvršenja kao i znanja koja se odnose na prateću zakonsku regulativu koja propisuje status i prava lica lišenih slobode.

Prilikom izrade programa obuke posebna pažnja posvećena je zaštiti prava lica lišenih slobode kao i postupanju sa posebno osetljivim kategorijama u koje spadaju žene, maloletnici, osobe sa invaliditetom, osobe sa psihološkim smetnjama i dr. Svi zaposleni koji prolaze obuke u Centru za obuku i stručno osposobljavanje Uprave dobijaju i primenjuju znanja u odnosu na tretman i poštovanje ljudskih prava i tretman posebno osetljivih kategorija. Sastavni deo redovne obuke za pripadnike službe za obezbeđenje čini i upoznavanje sa međunarodnim konvencijama, između ostalog i sa Konvencijom protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih i ponižavajućih kazni i postupaka, Evropskim zatvorskim pravilima, kao i sa domaćim propisima koji regulišu ovu materiju.

Fokus aktivnosti Uprave tokom sprovođenja Strategije bio je na izradi novog Pravilnika o radu Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankciju i organizovanju i sprovođenju obuke i stručnog osposobljavanja i usavršavanja („Službeni glasnik RS”, broj 82/19). Takođe, izrađen je Nacrt pravilnika o stručnom usavršavanju, obuci, ispitima i programima za pripravničku obuku i stručni ispit u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Na osnovu mera propisanih Strategijom, a u cilju unapređenja obuke za rad zaposlenih, edukacije zaposlenih i unapređenje rada Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave u okviru projekata „Jačanje kapaciteta za obuku, obrazovanje i zapošljavanje osuđenih lica” izvršena je analiza postojećih i priprema novih programa obuke za zaposlene u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Sprovedene su sledeće aktivnosti, sa ciljem osnaživanja Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave:

1. Na osnovu primera dobre prakse pripremljene su preporuke i izvodljiva metodologija za obuku zaposlenih u službi za obuku i upošljavanje;

2. Na osnovu najbolje prakse EU, pripremljene su preporuke o najefikasnijim aranžmanima nakon puštanja na slobodu, uključujući instrumente za socijalnu integraciju lica koja napuštaju zatvor;

3. Priprema i razvoj obuke za predavače, za zaposlene iz službe za tretman i službe za obezbeđenje, koji su uključeni u proces resocijalizacije i rehabilitacije lica lišenih slobode;

4. Pružanje bolje podrške ranjivim kategorijama osuđenih lica (žene, strani državljani, LGVTQ osobe, maloletnici, zavisnici, starije osobe, osobe sa fizičkim i mentalnim invaliditetom i žrtve zlostavljanja);

5. Obuka na temu Istanbulskog protokola o efikasnoj istrazi i dokumentaciji o mučenju i drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju;

6. Isporuka programa obuke za upravnike zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u sklopu strategije za upravljanje ljudskim resursima i jačanje administrativnih kapaciteta i organizacione strukture;

7. Programi rehabilitacije izvršilaca krivičnih dela protiv polne slobode;

8. Priprema i dostava specijalnog programa obuke za osuđenice i dr.

Tokom prethodnog perioda, jačanje stručnih kapaciteta zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija bilo je usmereno na oblast tretmana i zaštite ljudskih prava naročito osetljivih grupa osuđenih lica. U narednom periodu, prioritet u ovoj oblasti predstavlja unapređenje organizacionalnih i funkcionalnih aspekata Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave, kao i obezbeđivanje kontinuiteta obuka u oblasti tretmana i zaštite ljudskih prava. Pored toga, potrebno je donošenje Pravilnika o stručnom usavršavanju, obuci, ispitima i programima za pripravničku obuku i stručni ispit u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, koji će biti osnov za dalje unapređenje obuka i stručnog usavršavanja zaposlenih.

3.3.11. Nadzor i kontrola rada zavoda za izvršenje krivičnih sankcija

Prema Pravilniku o nadzoru nad radom zavoda za izvršenje krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/15), zakonitost i stručnost u radu u zavodima kontroliše Odeljenje za inspekciju. Pravilnikom su određene oblasti koje su predmet nadzora, postupak sprovođenja nadzora, ovlašćenja lica koja vrše nadzor, obaveze zavoda u kome se nadzor obavlja i indikatori koji se prate u postupku nadzora. Prioritetne aktivnosti koje su se odvijale u prethodnom periodu bile su vezane za dodatnu obuku kadrova koji vrše nadzor i nastojanja da se reguliše način obavljanja nadzora u cilju zaštite prava posebnih kategorija lica, kao što su maloletnici, žene, stara lica, lica na meri obaveznog lečenja, lica osuđena za organizovani kriminal i slično.

Sistemski posmatrano, nadzor treba podjednako efikasno da obuhvati delotvornu i nezavisnu internu kontrolu nad izvršenjem zavodskih i vanzavodskih sankcija. Propisan je način obavljanja nadzora nad radom zavoda, te se, sa širenjem nadležnosti Povereničke službe, nameće potreba da se preciznije odredi način obavljanja nadzora nad njenim radom.

3.3.12. Informacioni i bezbednosni sistemi

U toku sprovođenja Strategije bilo je potrebno razviti postojeće i uvesti nove sisteme i tehnologije kako bi se omogućilo jednoobrazno i sveobuhvatno prikupljanje potrebnih podataka, pri čemu će sakupljeni podaci biti lako dostupni nadležnim organima i biti povezani sa sistemima sudova, tužilaštava, policije i drugih organa. U oblasti informacionih sistema bilo je potrebno razviti softver za evidenciju lica lišenih slobode (SAPA) kao centralno mesto za prikupljanje podatak o licima lišenih slobode. Ovim softverom obuhvaćena je obrada matičnih podataka o licima lišenih sloboda kao i evidencija zdravstvenih, tretmanskih, bezbednosnih i dr. podataka od značaja za izvršenje krivičnih sankcija i mere pritvora. Takođe, sprovedena je i integracija softvera za evidenciju lica lišenih slobode (SAPA) sa centralnim softverom Ministarstva pravde Srbije. Izvršena je nabavka IT opreme za centralnu server salu, kao i opreme za potrebe WAN mreže Uprave kao osnove sistema, preko koje se odvija komunikacija sa softverima koji se koriste za potrebe zavoda.

Izvršeno je unapređenje bezbednosnih sistema u zavodima i to modernizacijom sistema video nadzora i integracijom ovog sistema sa drugih bezbednosnim sistemima. Kontinuirano se vrši zanavljanje opreme i proširivanje sistema kontradiverzione zaštite (KD vrata i rendgen tunela).

U periodu koji predstoji, neophodno je ostvariti kontinuitet nabavke opreme i softvera ali i kontinuirano unapređenje bezbednosnih procedura u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

3.3.13. Prenaseljenost

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija kontinuirano je sprovodila mere i aktivnosti propisane Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija i Strategijom za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine u cilju poboljšanja materijalnih uslova u zatvorima i rešavanja problema prenaseljenosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine predviđa sprovođenje mera i aktivnosti u sledećim oblastima: 1) sprovođenje mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog; 2) efikasnije sprovođenje programa postupanja u cilju napredovanja u tretmanu; 3) dalji razvoj sistema alternativnih sankcija i mera i povereničke službe; 4) uslovni otpust; 5) povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zavodima. Sprovođenjem mera i aktivnosti propisanih Strategijom, postignuti su rezultati u svim strateškim oblastima.

Pored pomaka učinjenih u pogledu razvoja sistem alternativnih sankcija, kao i proširenja kapaciteta za smeštaj lica na 11.957 mesta, rekonstrukcijom postojećih smeštajnih kapaciteta zavoda i izgradnjom novih objekata, a o čemu je ranije već bilo reči, značajno je istaći da je na rešavanje problema prenaseljenosti, uticalo i efikasnije sprovođenjem programa postupanja prema osuđenim licima; donošenje odluka o uslovnom otpustu osuđenih, kao i izostanak značajnijih fluktuacija broja pritvorenih lica.

Efikasnije sprovođenje programa postupanja prema osuđenim licima i uvođenje novih specijalizovanih programa tretmana, doprinosi naknadnom razvrstavanju osuđenih u povoljniji tretman (poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda) u većem broju. Ovo je ujedno uticalo i na određeno smanjenje zatvorske populacije u zatvorenim odeljenjima, gde je postojao najveći problem.

U periodu od 2012. godine do danas beleži se uvećanje broja uslovno otpuštenih sa izvršenja kazne zatvora. Procenat uslovno otpuštenih lica, u odnosu na ukupan procenat otpuštenih lica iz zavoda, kretao se od 8% 2012. godine, do 26,9% – 2016. godine, kada se beleži maksimalna vrednost (2013. godine – 16,25%; 2014. godine – 20,6%; 2015. godine – 26,4%; 2016. godine – 26,9%; 2017. godine – 26,7%; 2018. godine – 26,1%; 2019. godine – 24,5%; 2020. godine – 26,6%; 2021. godine – 25,6%).

Grafik 11: Trend primene uslovnog otpusta u periodu

2012–2021. godine

Procenat pritvorenih lica na dan 31. decembra 2021. godine, čini 19,4% od ukupnog procenta lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Restriktivnijim određivanjem mere pritvora od strane suda i određivanjem drugih mera za obezbeđivanje prisustva okrivljenog koje predstavljaju alternativu meri pritvora (prvenstveno se misli na kućni pritvor) izbegnut je značajni rast pritvoreničke populacije. Brojno stanje lica koja se nalaze na izvršenju mere kućnog pritvora na dan 31. decembra 2021. godine, iznosi 432, a brojno stanje lica na izvršenju mere pritvora u zavodu iznosi 2046 lica, tako da procenat lica koja se nalaze u kućnom pritvoru iznosi 17,4%. U cilju sprovođenja aktivnosti koja se odnosi na intenzivnije stručno usavršavanje sudija kako bi meru pritvora restriktivnije određivali Uprava je u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava organizovala seminare za nosioce pravosudnih funkcija i poverenike za izvršenje alternativnih sankcija u sedištima svih apelacionih sudova na temu „Šira primena alternativnih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka u odnosu na meru pritvora­”.

4. DEFINISANJE ŽELJENE PROMENE

Vizija Strategije je zaštita društva od kriminaliteta humanim izvršavanjem krivičnih sankcija i prevencijom povrata.

Misija Strategije ogleda se u daljem razvoju sistema izvršenja krivičnih sankcija, sa prioritetnim zadatkom zaštite društva od kriminaliteta, stalnim poboljšanjem uslova u kojima se krivične sankcije izvršavaju, kao i primeni savremenih metoda i tehnika tretmana da osuđena lica steknu nove veštine i znanja i uspešno se integrišu u društvenu zajednicu.

Adresati Strategije – U procesu dostizanja željenih promena, neophodna je saradnja svih zainteresovanih strana i nadležnih institucija, kao i njihova povezanost u integrisanom odgovoru na potrebe sistema. Ovu saradnju, pre svega, ostvaruju:

– Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija;

– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;

– Ministarstvo zdravlja;

– Ministarstvo prosvete;

– Zaštitnik građana.

5. CILJEVI STRATEGIJE

Opšti cilj Strategije

Savremeni sistem izvršenja krivičnih sankcija, koji uspešno reaguje na kriminalitet i tokom, i neposredno nakon izvršenja krivičnih sankcija, utiče na pojedinca da izmeni ponašanje, stekne nove veštine i znanja i uspešno se integriše u društvenu zajednicu.

Pokazatelji uticaja na nivou opšteg cilja

Bazna vrednost 2020. godine:

– Mehanizmi zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode su na visokom nivou;

– Metode i tehnike tretmana su na zadovoljavajućem nivou;

– Kompetencije zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija su na bazičnom nivou;

– Zdravstvena zaštita u sistemu izvršenja krivičnih sankcija je na zadovoljavajućem nivou;

– U 62% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je visok nivo materijalnih uslova;

– U 27% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je zadovoljavajući nivo materijalnih uslova;

– U 11% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je nezadovoljavajući nivo materijalnih uslova;

– Izvršenje vanzavodskih sankcija i mera čini 16.5% od ukupnog broja izvršenja krivičnih sankcija u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;

– Stopa povrata iznosi 65%.

Ciljana vrednost u 2027. godini:

– Mehanizmi zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode su na visokom nivou;

– Metode i tehnike tretmana su unapređeni;

– Kompetencije zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija su na zadovoljavajućem nivou;

– Zdravstvena zaštita u sistemu izvršenja krivičnih sankcija je po kvalitetu izjednačena sa sistemom zdravstvene zaštite u Republici Srbiji uopšte;

– U 75% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je visok nivo materijalnih uslova;

– U 18% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je zadovoljavajući nivo materijalnih uslova;

– U 7% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je nezadovoljavajući nivo materijalnih uslova;

– Izvršenje vanzavodskih sankcija i mera čini 30% od ukupnog broja izvršenja krivičnih sankcija u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;

– Stopa povrata iznosi 55%.

Izvor provere: Izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); Izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; Izveštaji o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Realizacija opšteg cilja Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija uključuje pet posebnih ciljeva i bazirana je na njihovoj realizaciji.

Posebni cilj 1: Unapređenje tretmana i ljudskih prava osuđenih lica

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 1:

Bazna vrednost 2020. godine: Dostignut određeni stepen usklađenosti sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava i tretmana osuđenih.

Ciljana vrednost u 2027. godini: Dostignut visok stepen usklađenosti sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava i tretmana osuđenih.

Izvor provere: Izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); Izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; Izveštaji o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Posebni cilj 2: Unapređenje kompetencija zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija i znanja i veština osuđenih lica.

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 2:

Bazna vrednost 2020. godine: Kompetencije zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija su na bazičnom nivou.

Programi usmereni na unapređenje znanja i veština osuđenih lica su na bazičnom nivou.

Ciljana vrednost u 2027. godini: Kompetencije zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija su na zadovoljavajućem nivou.

Programi usmereni na unapređenje znanja i veština osuđenih lica su na zadovoljavajućem nivou.

Izvor provere: Izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); Izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; Izveštaji o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Posebni cilj 3: Unapređenje zdravstvene zaštite u sistemu izvršenja krivičnih sankcija

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 3:

Bazna vrednost 2020. godine: Zdravstvena zaštita u sistemu izvršenja krivičnih sankcija je na zadovoljavajućem nivou.

Ciljana vrednost u 2027. godini: Zdravstvena zaštita u sistemu izvršenja krivičnih sankcija je po kvalitetu izjednačena sa sistemom zdravstvene zaštite u Republici Srbiji uopšte.

Izvor provere: Izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); Izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; Izveštaji o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Posebni cilj 4: Unapređenje materijalnih uslova u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 4: Unapređeni materijalni uslovi u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.

Bazna vrednost 2020. godine:

U 62% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je visok nivo materijalnih uslova;

U 27% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je zadovoljavajući nivo materijalnih uslova;

U 11% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija nivo materijalnih uslova je nezadovoljavajući.

Ciljana vrednost u 2027. godini:

U 75% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je visok nivo materijalnih uslova;

U 18% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija dostignut je zadovoljavajući nivo materijalnih uslova;

U 7% zavoda za izvršenje krivičnih sankcija nivo materijalnih uslova je nezadovoljavajući.

Izvor provere: Izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); Izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; Izveštaji o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Posebni cilj 5: Unapređenje sistema izvršenja alternativnih sankcija i mehanizama postpenalnog prihvata osuđenih lica

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 5: Udeo u izvršenju vanzavodskih sankcija i mera u ukupnom broju izvršenja krivičnih sankcija u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija; Unapređeni mehanizmi postpenalnog prihvata u zajednici.

Bazna vrednost 2020. godine:

Izvršenje vanzavodskih sankcija i mera čini 16.5% od ukupnog broja izvršenja krivičnih sankcija u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;

Ciljana vrednost u 2027. godini:

Izvršenje vanzavodskih sankcija i mera čini 30% od ukupnog broja izvršenja krivičnih sankcija u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;

Izvor provere: Izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); Izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; Izveštaji o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Pored navedenih posebnih ciljeva, kao horizontalni princip koji prožima realizaciju svih pet posebnih ciljeva, jeste i dalji razvoj, odnosno unapređenje primene informacionih tehnologija u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.

Imajući u vidu specifičnost izvršenja krivičnih sankcija u okruženju uslovljenom poštovanjem epidemioloških mera propisanih sa ciljem suzbijanja epidemije virusa COVID 19, način sprovođenja Strategije i pratećeg Akcionog plana biće takođe predmet prilagođavanja ovim merama, a sa ciljem obezbeđivanja optimalnog balansa između potrebe da se obezbedi kvalitetna zdravstvena zaštita lica lišenih slobode i zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, i nastojanja da se u što manjoj meri ograničavaju druga prava, kako lica lišenih slobode, tako i zaposlenih u sistemu.

6. MERE I AKTIVNOSTI

6.1. Posebni cilj 1: Unapređenje tretmana i ljudskih prava osuđenih lica

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 1

Mera 1.1: Kontinuirano unapređenje specijalizovanih programa tretmana i standarda postupanja u skladu sa najboljom uporednom praksom i relevantnim međunarodnim standardima

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

1.1.1. Razvijanje metodologije za praćenje i procenu uspešnosti programa tretmana i standarda postupanja sa osuđenim licima i unapređenje postojećih alata procene rizika i samih programa, na osnovu rezultata procene;

1.1.2. Izradu novih programa tretmana i standarde postupanja sa ranjivim grupama osuđenika;

1.1.3. Sprovođenje obuke zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija za primenu novih programa tretmana i standarda postupanja.

Mera 1.2: Unapređenje nadzora u oblasti primene ljudskih prava i sprovođenja individualnih programa tretmana

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

1.2.1. Unapređenje znanja i veština lica zaposlenih u službi nadzora kroz kontinuirano praćenje međunarodnih standarda i preporuka u oblasti ljudskih prava i upoznavanje sa ulogom nacionalnih i međunarodnih mehanizmima praćenja primene ovih standarda;

1.2.2. Praćenje (monitoring) rada službe za tretman u pogledu primene programa tretmana.

Mera 1.3: Kontinuirano unapređenje primene standarda u oblasti ljudskih prava u sistemu izvršenja krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

1.3.1. Organizaciju i sprovođenje edukacija zaposlenih u oblasti ljudskih prava i njihove primene sa ciljem unapređenja njihovih znanja i veština;

1.3.2. Kontinuirano informisanje osuđeničke populacije o standardima u oblasti ljudskih prava lica lišenih slobode;

1.3.3. Kontinuirano praćenje primene standarda u oblasti ljudskih prava u sistemu izvršenja krivičnih sankcija;

1.3.4. Kontinuiranu istragu i nadzor nad istragom svih prijavljenih slučajeva povrede čl. 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima;

1.3.5. Kontinuiranu istragu i nadzor nad istragom svih slučajeva međusobnog nasilja među licima lišenim slobode.

Mera 1.4: Kontinuirano stručno usavršavanje svih zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, uključujući upravnike zavoda u oblasti prevencije i istrage slučajeva torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (ista mera kao 2.3)

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

1.4.1 Kontinuiranu obuku zaposlenih u zavodima za izvršenje sankcija na temu prevencije torture i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i relevantnih međunarodnih standarda (Evropska zatvorska pravila i preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja);

1.4.2. Organizaciju i sprovođenje obuka za primenu Smernica za postupanje zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u slučaju navoda o zlostavljanju;

1.4.3. Organizaciju i sprovođenje obuka za primenu Priručnika o efikasnoj istrazi i dokumentaciji mučenja i drugih oblika okrutnog, nehumanog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (Istanbulski protokol);

1.4.4. Organizaciju i sprovođenje obuka za primenu Priručnika za rad zdravstvenih radnika u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u delu koji se odnosi na evidentiranje povreda nakon primene mera prinude i uloge zdravstvenih radnika u prevenciji slučajeva torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

Mera 1.5: Unapređenje ljudskih prava posebno osetljivih grupa osuđenih lica

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

1.5.1. Unapređenje položaja maloletnika prema kojima se izvršavaju krivične sankcije kroz:

– Standardizaciju postojećih programa tretmana i standarda postupanja sa maloletnicima;

– Evaluaciju primene programa tretmana i standarda postupanja sa maloletnicima;

– Unapređenje programa tretmana i standarda postupanja sa maloletnicima u skladu sa rezultatima sprovedene evaluacije;

– Izradu, obuku za primenu i sprovođenje programa pripreme za otpust za maloletna lica.

1.5.2. Unapređenje položaja osuđenica kroz:

– Evaluaciju postojećih programa tretmana i standarda postupanja i rodno senzitivno unapređenje programa;

– Kontinuirani rad na unapređenju znanja i veština osuđenica u sklopu pripreme za otpust i efikasnu integraciju u društvo.

1.5.3. Unapređenje položaja lica sa mentalnim smetnjama kroz:

– Razvijanje posebnih programa i standarda postupanja sa licima sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora;

– Organizaciju i sprovođenje obuka za zaposlene i upravu zavoda za izvršenje krivičnih sankcija na temu specifičnosti postupanja sa licima sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora;

– Unapređenje uslova smeštaja osuđenika sa mentalnim smetnjama;

– Unapređenje saradnje sa sistemom zdravstvene i socijalne zaštite u procesu pripreme za otpust osuđenika sa mentalnim smetnjama;

– Primenu drugih mera predviđenih Programom o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji.

1.5.4. Unapređenje položaja lica koja pripadaju LGBTQ a koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora kroz podizanje svesti zaposlenih u službama tretmana i obezbeđenja u pogledu specifičnosti potreba i problema sa kojima se tokom izdržavanja kazne suočava ova kategorija osuđenih lica.

1.5.5. Unapređenje položaja osuđenih lica sa invaliditetom kroz:

– Podizanje svesti zaposlenih u službama tretmana i obezbeđenja u pogledu specifičnosti potreba i problema sa kojima se tokom izdržavanja kazne suočava ova kategorija osuđenih lica;

– Obuke zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija radi unapređenja postupanja sa licima sa invaliditetom na izdržavanju krivične sankcije;

– Unapređenje uslova smeštaja, uvažavajući specifičnosti njihovih potreba.

1.5.6. Unapređenje položaja starih osuđenih lica kroz:

– Unapređenje uslova smeštaja uvažavajući specifičnosti njihovih potreba;

– Obuke zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija radi unapređenja postupanja sa starim licima na izdržavanju krivične sankcije.

6.2. Posebni cilj 2: Unapređenje kompetencija zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija i znanja i veština osuđenih lica.

Pregled mera i aktivnosti za realizaciju posebnog cilja 2

Mera 2.1: Unapređenje organizacione strukture i kapaciteta Centra za obuku i stručno osposobljavanje

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

2.1.1. Unapređenje organizacione strukture Centra za obuku i stručno osposobljavanje, kroz izradu plana i programa selekcije predavača u Centru za obuku i stručno osposobljavanje;

2.1.2. Unapređenje procedura stručnog usavršavanja, plana obuke zaposlenih i kriterijuma ocenjivanja nastave;

2.1.3. Unapređenje saradnje Centra za obuku i stručno osposobljavanje sa Nacionalnim mehanizmom za prevenciju torture i organizacijama civilnog društva kroz organizaciju zajedničkih obuka.

Mera 2.2: Kontinuirano stručno usavršavanje svih zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, uključujući upravnike zavoda (pored obuka predviđenih merom 1.4.)

2.2.1. Unapređenje postojećih i razvijanje novih programa obuke za zaposlene u svim službama, uključujući specijalizovane obuke za upravnike;

2.2.2. Jačanje stručnih kapaciteta zaposlenih u centru za obuku i stručno osposobljavanje;

2.2.3. Uspostavljanje sistema karijernog napredovanja i centralnog upravljanja kadrovima;

2.2.4. Razvijanje sistema evaluacije svih programa obuke, uključujući programe stručnog osposobljavanja;

2.2.5. Unapređenje i sprovođenje obuka iz oblasti dinamičke bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Mera 2.3: Unapređenje postojećih i razvijanje novih programa profesionalnog i stručnog osposobljavanja osuđenika

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

2.3.1. Evaluaciju i unapređenje postojećih programa profesionalnog i stručnog osposobljavanja osuđenika;

2.3.2. Razvijanje novih programa profesionalnog i stručnog osposobljavanja osuđenika u skladu sa potrebama tržišta rada;

2.3.3. Unapređenje programa uključivanja osuđenika koji poseduju specifična znanja i veštine u program mentorskog angažovanja u procesu obuke osuđenika;

2.3.4. Unapređenje saradnje u pogledu obrazovanja osuđenih kroz sklapanje novih sporazuma između zavoda za izvršenje krivičnih sankcija i obrazovnih ustanova.

6.3. Posebni cilj 3: Unapređenje zdravstvene zaštite u sistemu izvršenja krivičnih sankcija

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 3

Mera 3.1: Jačanje kapaciteta službe za zdravstvenu zaštitu u okviru sistema izvršenja krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

3.1.1. Izradu i usvajanje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji mesta u službi za zdravstvenu zaštitu u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; (Povezana aktivnost 5.1.1);

3.1.2. Popunjavanje radnih mesta zdravstvenih radnika u svim zavodima.

Mera 3.2: Unapređenje infrastrukture namenjene zdravstvenoj zaštiti u sistemu izvršenja krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

3.2.1. Obezbeđivanje lokacije i izgradnju novog objekta Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu sa ciljem humanizacije uslova izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi (ista aktivnost 4.1.10.);

3.2.2. Izgradnju novih objekata za smeštaj bolesnih lica sa posebnim odeljenjem za smeštaj osuđenih lica sa mentalnim smetnjama i nabavku adekvatne opreme (ista aktivnost 4.1.9.);

3.2.3. Rekonstrukciju i adaptaciju ambulanti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, uključujući i nabavku adekvatne opreme.

Mera 3.3: Kontinuirana obuka zdravstvenih radnika u sistemu izvršenja krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

3.3.1. Sprovođenje obuke za primenu Priručnika za rad zdravstvenih radnika u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija;

3.3.2. Kontinuiranu obuku zdravstvenih radnika za sprovođenje programa smanjenja štete kod bolesti zavisnosti i prevencije polno i krvno prenosivih bolesti i tuberkuloze i obezbeđenje održivosti programa u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.

Mera 3.4. Kontinuirano unapređenje zaštite mentalnog zdravlja osuđenih lica

3.4.1. Unapređenje postojećih programa i sprovođenje obuka u oblasti prevencije samopovređivanja;

3.4.2. Unapređenje postojećih programa i sprovođenje obuka u oblasti prevencije suicida;

3.4.3. Organizaciju obuka za zaposlene u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u pogledu protokola postupanja u primeni fizičkog sputavanja i izolacije;

3.4.4. Kontinuiranu kontrolu primene fizičkog sputavanja i izolacije;

3.4.5. Podizanje svesti zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u pogledu postojanja i potreba osuđenika sa mentalnim smetnjama i načina postupanja sa takvim zatvorenicima.

Mera 3.5: Razvijanje i primena modela individualnog plana lečenja za meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

Unapređenje postojećih programa i sprovođenje obuka u oblasti prevencije samopovređivanja

3.5.1. Razvijanje modela individualnog plana lečenja za meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi;

3.5.2. Kontinuiranu primenu modela individualnog plana lečenja za meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Mera 3.6: Standardizacija mehanizama procene u okviru izricanja i izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

3.6.1. Izradu uporedne analize najbolje prakse u oblasti stručne procene ispunjenosti uslova za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, kao i tokom izvršenja mere;

3.6.2. Izradu smernica u cilju usklađivanja postupanja prilikom izricanja i tokom izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa sprovedenom uporednom analizom.

6.4. Posebni cilj 4: Unapređenje materijalnih uslova u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 4

Mera 4.1: Izgradnja novih objekata u okviru sistema izvršenja krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

4.1.1. Izgradnju novog zatvora u Kragujevcu;

4.1.2. Izgradnju novog zatvora u Kruševcu;

4.1.3. Izgradnju novog zatvora u Subotici;

4.1.4. Izgradnju novog zatvora u Somboru;

4.1.5. Izgradnju novog objekta za smeštaj osuđenih u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici;

4.1.6. Izgradnju novih objekata za smeštaj osuđenih u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu–Zabeli;

4.1.7. Izgradnju novog objekta u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu;

4.1.8. Izgradnju pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Novom Sadu;

4.1.9. Izgradnju novih objekata za smeštaj bolesnih lica u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu i u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu–Zabeli;

4.1.10. Obezbeđivanje lokacije i izgradnju novog objekta za potrebe Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu za izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Mera 4.2: Rekonstrukcija postojećih kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

4.2.1. Rekonstrukciju blokova u Okružnom zatvoru u Beogradu;

4.2.2. Rekonstrukciju pritvorskih odeljenja u zavodima;

4.2.3. Rekonstrukciju Okružnog zatvora u Zaječaru.

Mera 4.3: Racionalizacija mreže zavoda za izvršenje krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

4.3.1. Izradu analize mreže zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za potrebe planiranja racionalizacije;

4.3.2. Izradu plana racionalizacije mreže zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.

Mera 4.4: Unapređenje upotrebe informacionih tehnologija u sistemu izvršenja krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

4.4.1. Uvođenje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema u sve zavode za izvršenje krivičnih sankcija;

4.4.2. Migraciju podataka u jedinstveni informacioni sistem u svim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija;

4.4.3. Izradu priručnika za korišćenje jedinstvenog informacionog sistema;

4.4.4. Razvoj softvera za finansijski sektor i za upravljanje ljudskim resursima kao centralnih mesta za prikupljanje podataka;

4.4.5. Izradu i donošenje internog akta kojim se uređuje pristup i razmena podataka iz jedinstvenog informacionog sistema Uprave za izvršenje krivičnih sankcija;

4.4.6. Dalju integraciju softvera za evidenciju lica lišenih slobode (SAPA) sa centralnim softverom Ministarstva pravde Republike Srbije u delu uvođenja razmene relevantnih podataka;

4.4.7. Dalje unapređenje sistema elektronskog nadzora za potrebe alternativnih sankcija kao i opremanje kancelarija savremenom bezbednosnom opremom u IT oblasti.

Mera 4.5: Unapređenje bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

4.5.1. Kontinuirano održavanje i stalno unapređenje sistema video nadzora uvođenjem novih tipova kamera i softvera za analize snimljenog materijala kao i dalju integraciju sistema video nadzora sa drugim bezbednosnim sistemima;

4.5.2. Nabavku i nadgradnju sistema kontradiverzione zaštite s posebnim osvrtom na nove sisteme analize sadržaja koji se pregledaju;

4.5.3. Nabavku i zamenu sistema interne komunikacije sredstava veze savremenim sistemima integrisanim sa sistemom video nadzora kao i telefonije;

4.5.4. Nabavku sistema detekcije mobilnih telefona;

4.5.5. Integraciju sistema telefonskih govornica sa softverom za evidenciju lica lišenih slobode (SAPA) kroz sistem personalizovanih kartica osuđenih lica;

4.5.6. Kontinuirano unapređenje bezbednosnih procedura u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija;

4.5.7. Nabavku kamera koje pripadnici službe za obezbeđenje nose na telu.

6.5. Posebni cilj 5: Unapređenje sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i mehanizama postpenalnog prihvata osuđenih lica

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 5

Mera 5.1: Osnaživanje službe za vanzavodske sankcije i mere u sklopu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.1.1. Izmenu akta o sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija; (Povezana aktivnost 3.1.1.)

5.1.2. Prijem novih zaposlenih na poslovima izvršenja vanzavodskih sankcija i mera;

5.1.3. Unapređenje obuka zaposlenih angažovanih na poslovima izvršenja vanzavodskih sankcija i mera;

5.1.4. Organizacija i sprovođenje obuka zaposlenih angažovanih na poslovima izvršenja vanzavodskih sankcija i mera;

5.1.5. Unapređenje procedura rada na poslovima izvršenja vanzavodskih sankcija i mera;

5.1.6. Razvijanje sistema evaluacije rada poverenika.

Mera 5.2: Unapređenje mehanizama izvršenja vanzavodskih sankcija

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.2.1. Sprovođenje analize rezultata primene vanzavodskih sankcija i mera u periodu 2015–2020;

5.2.2. Definisanje smernica za unapređenje mehanizama primene pojedinačnih vanzavodskih sankcija i mera, u skladu sa rezultatima analize;

5.2.3. Unapređenje izvršenja kazne rada u javnom interesu;

5.2.4. Izradu specijalizovanih programa tretmana za lica koja se nalaze na izvršenju kazne kućnog zatvora;

5.2.5. Sprovođenje obuka za primenu specijalizovanih programa tretmana za osuđene koji kaznu izdržavaju u kućnom zatvoru;

5.2.6. Procenu rezultata uspešnosti primene specijalizovanih programa tretmana za kućni zatvor.

Mera 5.3: Uspostavljanje efikasnog sistema nadzora nad sprovođenjem vanzavodskih sankcija i mera

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.3.1. Definisanje standarda za sprovođenje vanzavodskih sankcija i mera;

5.3.2. Izradu kriterijuma i upitnika za obavljanje nadzora nad izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera;

5.3.3. Sprovođenje obuka za obavljanje nadzora nad izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera.

Mera 5.4: Unapređenje primene zaštitnog nadzora u sklopu uslovne osude i uslovnog otpusta

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.4.1. Analizu dosadašnje prakse u pogledu primene zaštitnog nadzora u sklopu uslovne osude i uslovnog otpusta;

5.4.2. Izradu smernica za primenu zaštitnog nadzora u sklopu uslovne osude i uslovnog otpusta;

5.4.3. Organizaciju obuka za primenu smernica za primenu zaštitnog nadzora u sklopu uslovne osude i uslovnog otpusta.

Mera 5.5: Uključivanje davanja mišljenja poverenika u postupku donošenja odluke o uslovnom otpustu

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.5.1. Analizu uporedne prakse uloge poverenika u postupku odlučivanja o uslovnom otpustu, a u kontekstu primene programa prihvata osuđenih u zajednici;

5.5.2. Izradu smernica za uključivanje poverenika u postupak sačinjavanja izveštaja i mišljenja za donošenje odluke o uslovnom otpustu;

5.5.3. Organizaciju i sprovođenje obuka za primenu smernica.

Mera 5.6: Izrada i primena programa pripreme za otpust, osuđenih lica

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.6.1. Izradu, pilotiranje i primenu programa pripreme za otpust lica osuđenih lica na kaznu zatvora u trajanju do pet godina;

5.6.2. Pilotiranje i primenu programa pripreme za otpust lica osuđenih lica na kaznu zatvora u trajanju preko pet godina;

5.6.3. Izradu i primenu programa pripreme za otpust sa mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Mera 5.7: Jačanje kapaciteta poverenika u pogledu izrade i praćenja primene individualnih programa prihvata u zajednici

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.7.1. Razvijanje i sprovođenje obuka poverenika radi jačanja njihovih kapaciteta u pogledu izrade i praćenja primene individualnih programa prihvata u zajednici.

Mera 5.8: Unapređenje saradnje nadležnih subjekata uključenih u sprovođenju programa prihvata osuđenih lica u zajednici

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.8.1. Izradu memoranduma o saradnji u lokalnoj zajednici;

5.8.2. Potpisivanje memoranduma o saradnji u lokalnoj zajednici;

Mera 5.9: Kontinuirano unapređenje saradnje sa organizacijama civilnog društva u sklopu primene programa prihvata osuđenih lica u zajednici

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.9.1. Izradu i primenu standardizovanih kriterijuma za uključivanje organizacija civilnog društva u mrežu za postpenalni prihvat;

5.9.2. Izradu i primenu standardizovanih kriterijuma za evaluaciju rada organizacija civilnog društva uključenih u mrežu za postpenalni prihvat.

Mera 5.10: Unapređenje prihvata u zajednici naročito osetljivih kategorija osuđenika

Ova mera sprovešće se kroz sledeće aktivnosti:

5.10.1. Izradu programa prihvata u zajednici maloletnih učinilaca krivičnih dela;

5.10.2. Organizaciju i sprovođenje obuke za poverenike u povereničkim kancelarijama za sprovođenje programa prihvata u zajednici maloletnih učinilaca krivičnih dela;

5.10.3. Izradu i primenu programa reintegracije osuđenica u društvo sa fokusom na zapošljavanju i samozapošljavanju;

5.10.4. Izradu i primenu programa reintegracije osuđenika u društvo iz kategorije starih lica sa fokusom na zdravstvenoj zaštiti i obezbeđivanju smeštaja i ishrane.

7. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

Praćenje i procena uspešnosti sprovođenja Strategije od velikog su značaja za dinamiku i kvalitet sprovođenja ovog strateškog dokumenta i pratećeg Akcionog plana, kao i za blagovremeno uočavanje izazova i preduzimanje mera za njihovo prevazilaženje.

Praćenje sprovođenja Strategije i pratećeg Akcionog plana biće povereno Radnom telu. Radno telo izrađuje izveštaje o rezultatima sprovođenja Strategije, u roku od 120 dana, po isteku svake treće kalendarske godine, od dana usvajanja, a za Akcioni plan, u roku od 120 dana, po isteku svake kalendarske godine, od dana usvajanja.

Prilikom definisanja i usvajanja metodologije prikupljanja i evaluacije podataka o sprovođenju Strategije, vodiće se računa o njenoj usklađenosti i iskustvima sa sličnim mehanizmima u povezanim oblastima34, čime će se obezbediti, s jedne strane, racionalnija upotreba ljudskih resursa u procesu pripreme izveštaja o sprovođenju ovih strateških dokumenata, dok će se, s druge strane, obezbediti uporedivost i lakša obrada i analiza podataka o efektima reformi u ovoj oblasti, ali i unapred sprečiti problemi koji su već uočeni u procesu praćenja i vrednovanja rezultata sprovođenja ranije usvojenih, povezanih strateških dokumenata.

––––––––

34 Akcioni plan za Poglavlje 23, Nacionalna strategija reforme pravosuđa, Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, itd.

8. INFORMACIJE O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Rukovodeći se članom 77. Zakona o državnoj upravi, kao i proceduralno-metodološkim okvirom sadržanim u Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije, procesu usvajanja Strategije prethodio je konsultativni proces koji je uključio sve institucije koje imaju nadležnosti u predmetnoj oblasti, organizacije civilnog društva35 i tim eksternih eksperata čiji je rad podržao Savet Evrope.

Ministarstvo pravde obaveštavalo je javnost putem svoje internet stranice o otpočinjanju izrade Nacrta strategije, o sastavu radne grupe za izradu teksta Nacrta strategije i pratećeg akcionog plana, kao i tekstu Nacrta strategije.

––––––––

35 Kao odgovor na javni poziv za dostavljanje komentara na radni tekst Strategije, svoj predlog je uputio: Nacionalni mehanizam za prevenciju torture.

9. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Za postupak usvajanja Strategije, nisu potrebna finansijska sredstva, dok je procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje mera iz Strategije utvrđena u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije i to na bazi detaljne procene za svaku pojedinačnu planiranu aktivnost. Ovakav pristup obezbeđuje viši nivo preciznosti procene finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Strategije, kao i procenu rezultata sprovođenja Strategije.

Obrazloženje finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Strategije po nosiocima aktivnosti, po izvorima i godinama:

1. Minstarstvo pravde (predlagač) – nisu potrebna finansijska sredstva;

2. Ministarstvo zdravlja (organ partner u sprovođenju aktivnosti 1.5.3) – nisu potrebna finansijska sredstva za sprovođenje navedenih aktivnosti;

3. Ministarstvo prosvete (organ partner u sprovođenju aktivnosti 2.3.4) – nisu potrebna finansijska sredstva za sprovođenje navedenih aktivnosti;

4. Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

Sredstva za sprovođenje Strategije su obezbeđena i planirana u narednim godinama u okviru:

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Programska aktivnost 0001 – Izvršenje krivičnih sankcija, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih, 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca, 423 – usluge po ugovoru, 512 – Mašine i oprema. Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finasijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 3.1.2.

/

/

ukupno 13.733

411–11.080

412–2.653

Aktivnost 5.1.2.

/

ukupno 4.046

411–3.469

412–577

ukupno 2.023

411–1.734

412–289

Aktivnost 4.4.1.

/

423–27.140

423–27.140

Aktivnost 4.4.5.

/

423–11.800

423–11.800

Aktivnost 4.5.1.

/

512–11.800

512–11.800

Aktivnost 4.5.2.

/

512–11.800

512–5.900

Aktivnost 4.5.4.

/

512–4.720

512–10.620

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Programska aktivnost 0005 – Alternativne sankcije, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 421 – Stalni troškovi.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finasijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.4.7.

/

34.220

34.220

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5001 – Izrada projektno-tehničkih dokumentacija za nove objekte i objekte koje treba rekonstruisati, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finasijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.4.

/

/

15.000

Aktivnost 4.1.5.

/

10.400

/

Aktivnost 4.1.8.

/

/

5.000

Aktivnost 4.1.9.

/

9.000

/

Aktivnost 4.1.10.

/

2.000

7.000

Aktivnost 4.2.2.

/

3.600

/

Aktivnost 4.2.3.

/

5.000

5.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5003 – Adaptacija pritvoreničkih blokova u Okružnom zatvoru Beograd, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.2.1.

/

78.000

78.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5008 – Rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta po zavodima u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.2.2.

/

50.000

50.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5009 – KPZ za žene u Požarevcu, izgradnja i rekonstrukcija objekata, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.7

/

210.000

160.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5010 – Izgradnja i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u KPZ Požarevac – Zabela, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.6

/

51.000

338.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5014 – Izgradnja smeštajnih kapaciteta zatvorenog tipa, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.2

/

33.000

/

Aktivnost 4.1.9

/

/

33.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5015 – Izgradnja i opremanje novog zatvora u Kruševcu, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.2

/

40.000

100.000

Izvor finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja, Ekonomska klasifikacija 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.2.

/

/

360.000

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5016 – Izgradnja i opremanje novog paviljona u Sremskoj Mitrovici, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.5

/

17.000

90.000

Izvor finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja, Ekonomska klasifikacija 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.5.

/

80.000

/

– razdela 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Projekat 5017 – Izgradnja i opremanje novog zatvora u Subotici, Izvor finansiranja 01 – Opšti prihodi i primanja iz budžeta, Ekonomska klasifikacija: 511 – Zgrade i građevinski objekti.

Odnosno po aktivnostima i godinama:

Redni broj aktivnosti

iz Akcionog plana / godina

Ukupna finansijska sredstva

u 000 dinara

2022.

2023.

2024.

Aktivnost 4.1.3

/

45.000

30.000

U 2022. godini nisu potrebna finansijska sredstva za sprovođenje aktivnosti. U 2023. godini, sredstva su obezbeđena zakonom o budžetu RS za 2023. godinu, dok će se u narednim godinama sredstva potrebna za sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana planirati u okviru limita koji se za svakog budžetskog korisnika utvrđuje od strane Ministarstva finansija u procesu pripreme i donošenja Zakona o budžetu.

10. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za primenu Strategije, sastavni je deo ove strategije.

11. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva pravde, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 021-10726/2022

U Beogradu, 22. decembra 2022. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.