Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

Na osnovu člana 10. Zakona o mladima („Službeni glasnik RS”, br. 50/11 i 116/22 – dr. zakon) i člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 9 od 8. februara 2023.

1. UVOD

Pravni osnov za donošenje Strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija) nalazi se u odredbi člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) kojim je propisano da dokument javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom. Odredbom člana 10. stav 2. tog zakona definisani su dokumenti javnih politika, među kojima su strategija i akcioni plan.

Ministarstvo omladine i sporta (u daljem tekstu: MOS) pokrenulo je inicijativu za reviziju Nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 22/15) (u daljem tekstu: NSM), odnosno izradu novog dokumenta javnih politika, kao nadležni predlagač, a u skladu sa članom 29. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Donošenjem NSM, Vlada je utvrdila osnovne principe, pravce i očekivane rezultate delovanja svih subjekata omladinske politike ka unapređenju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. U cilju realizacije, Vlada je donela Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2017. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 70/15) i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2018. do 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 99/18), u kojima su navedeni svi nosioci i učesnici procesa realizacije i definisana potrebna sredstva za ostvarenje postavljenih ciljeva.

Odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) utvrđena je obaveza da se zakoni i podzakonski akti koji uređuju postupak donošenja dokumenata javnih politika, usklade sa odredbama tog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu tog zakona, kao i da se važeći dokumenti javnih politika usklade sa tim zakonom prilikom prvih izmena i dopuna tih dokumenata.

S obzirom na to da bi donošenje novog akcionog plana bilo zasnovano na dokumentu javne politike koji nije usaglašen sa odredbama tog zakona, zaključeno je da bi revizija važeće NSM predstavljala bolju primenu načela upravljanja sistemom javnih politika, bolje prilagođavanje dinamičnom razvoju i omladinskog sektora i planskog sistema i doprinelo unapređenju sprovođenja i vrednovanja učinka.

Prilikom utvrđivanja potrebe da se pristupi revidiranju NSM ili izradi nove strategije za mlade, MOS je razmotrio i dosadašnji proces praćenja sprovođenja NSM i akcionih planova, zaključke i preporuke iz izveštaja, istraživanja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, međunarodne javne politike za mlade i propise kojima je uređen planski sistem u Republici Srbiji. Takođe su obavljene konsultacije sa udruženjima mladih, udruženjima za mlade i njihovim savezima. U Planu rada Vlade za 2021. godinu predviđeno je revidiranje NSM i izrada pripadajućeg Akcionog plana za njenu primenu. Takođe, na 14. sednici Saveta za mlade, održanoj 16. marta 2021. godine, ministar omladine i sporta najavio je intenzivan rad svih subjekata omladinske politike u 2021. godini na izradi normativnih akata, među kojima i aktivnosti na ažuriranju NSM i izradi pripadajućeg Akcionog plana, a na 17. sednici Saveta za mlade, održanoj 17. juna 2021. godine usvojena je Informacija o početku sprovođenja postupka revizije NSM.

Podršku izradi Strategije pružio je Dečji fond Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UNICEF) kroz angažovanje konsultantkinja koje su, u saradnji sa zainteresovanim stranama, uradile eh-rost i eh-ante analizu NSM za period od 2015–2020. godine. Takođe, podršku je pružio i globalni program „Migracije u funkciji održivog razvoja – faza III” Međunarodne organizacije za migracije (u daljem tekstu: IOM) i Program za razvoj Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UNDP), koji se finansira preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (u daljem tekstu: SDC), kroz izradu uporedne analize NSM i međunarodnih i nacionalnih strategija/programa u oblasti omladinske politike.

U toku petogodišnje primene NSM, nastupile su promene i u pravnom sistemu Republike Srbije, kao rezultat zakonodavne aktivnosti. Pored potrebe usaglašavanja sa propisima i aktima javnih politika Republike Srbije koji su relevantni za omladinsku politiku, postoji potreba da se izvrši prilagođena primena relevantnih međunarodnih strateških dokumenata. Jedan broj strategija koje su od značaja za mlade već je donet nakon usvajanja Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19) i Uredbe o metodologiji za izradu srednjoročnih planova („Službeni glasnik RS”, broj 8/19). Osim nacionalnih strategija usvojenih u poslednjih par godina, ovo je period donošenja i novih međunarodnih strategija, globalnih i evropskih, koje imaju uticaj i na omladinsku politiku u našoj zemlji: Strategija Evropske unije za mlade za period 2019–20271, Strategija omladinskog sektora Saveta Evrope 20302, Mladi 2030: Strategija Ujedinjenih nacija za mlade3, Agenda 2030 za održivi razvoj4 i Deklaracija o omladinskom radu (zajednički strateški dokument Saveta Evrope i Evropske komisije).5

Pandemija bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: pandemija COVID-19) takođe je uticala i još uvek deluje na promene u životu mladih. To je jedan od razloga da u Strategiji budu obrađena i pitanja koja se odnose na aktivnosti mladih u vanrednim situacijama.

––––––––

1 Resolution of the Council of the European Union and the Representatives of the Governments of the Member States meeting within the Council on a framework for European cooperation in the youth field: The European Union Youth Strategy 2019-2027, OJ C 456, 18.12.2018, p. 1–22 dostupno na https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=OJ:C:2018:456:FULL

2 Council of Europe youth sector strategy 2030, Resolution CM/Res (2020)2 on the Council of Europe youth sector strategy 2030 (Adopted by the Committee of Ministers on 22 January 2020 at the 1365th meeting of the Ministers’ Deputies) dostupno na https://rm.coe.int/0900001680998935

3 Youth 2030: The United Nations Strategy on Youth, dostupna na https://www.un.org/youthenvoy/wp-content/uploads/2018/09/18-00080_UN-Youth-Strategy_Web.pdf

4 Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development, Resolution adopted by the General Assembly on 25 September 2015, A/RES/70/1 General Assembly Distr.: General 21 October 2015, https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/generalassembly/docs/globalcompact/A_RES_70_1_E.pdf

5 The 3rd European Youth Work Convention, dostupno na https://www.eywc2020.eu/downloads/doctrine/WebforumVeranstaltungenWebsiteBundle:Media-file-54/EN_3rd%20EYWC_final%20Declaration.pdf

Analiza opcija za ostvarivanje ciljeva

Kada je reč o identifikovanju i analizi mogućih opcija za dalji razvoj i implementaciju omladinske politike, važno je napomenuti da se eh-ante analiza realizuje na polovini sprovođenja važeće NSM, tako da nije isteklo predviđeno vreme za realizaciju definisanih prioriteta6. Imajući u vidu strateške i zakonodavne promene konteksta na nacionalnom, ali i na međunarodnom nivou, kao i uticaj pandemije COVID-19 na sprovođenje određenih aktivnosti, MOS je ocenio da je neophodna sveobuhvatna analiza sprovođenja Nacionalne strategije za mlade i definisanje narednih koraka vezano za omladinsku politiku, iako ona nije istekla. U skladu sa tim, a u cilju prihvatanja najboljeg rešenja, sagledane su sledeće opcije:

1) Status quo opcija (postojeća sektorska strategija), u daljem tekstu: opcija 1

2) Revidiranje Nacionalne strategije za mlade – opcija 2

3) Nova strategija za mlade 2022–20307 – opcija 3

Opcija 1 – Nastaviti primenu postojeće sektorske NSM (Status quo opcija, opcija br. 1). Sprovođenje opcije 1 je dalo određene pomake kod ključnih pokazatelja i očekivano je da bi nastavak primene takođe doprineo ostvarivanju definisanih rezultata. Ova opcija ocenjena je kao efikasna, jer ne bi zahtevala dodatna izdvajanja finansijskih sredstva za kreiranje javne politike, kao što je slučaj sa opcijom 2, koja podrazumeva opsežne revizije mera, i opcijom 3, koja podrazumeva pokretanje procesa izrade nove Nacionalne strategije za mlade.

Najveći izazov kod ove opcije predstavlja to što se njenom realizacijom može doprineti ostvarivanju definisanih rezultata, ali se trenutni kontekst i potrebe ciljnih grupa promenio. U skladu sa tim, kriterijum relevantnosti ocenjen je negativno, jer ova opcija ne podrazumeva usklađenost sa novim strateškim nacionalnim i međunarodnim dokumentima, kao i zbog toga što ne nudi dovoljno prostora za odgovor na pandemiju COVID-19. Izazovi, koji se odnose na nedostatak kapaciteta subjekata omladinske politike, nedovoljno razvijenu međusektorsku saradnju i neprecizno definisane pokazatelje za praćenje efekata, dodatno otežavaju uspostavljanje efikasnih mera i održivih mehanizama za unapređenje omladinske politike.

Opcija 2 – Sprovesti značajnu reviziju postojeće Strategije u segmentu mera i aktivnosti na osnovu Zakona o planskom sistemu. Opcija 2 omogućava značajnu reviziju definisanih mera i aktivnosti i mogla bi delimično pružiti pomak u odnosu na relevantnost. Imajući u vidu uticaj pandemije COVID-19 i druge strateške dokumente, ova opcija bi omogućila revidiranje implementacije mera i aktivnosti, čime bi se obezbedilo kvalitetnije sprovođenje NSM, ali bi revidirane mere i aktivnosti ostale u okvirima već definisanih prioriteta (strateških ciljeva).

Takođe, trebalo bi izdvojiti dodatna budžetska sredstva za proces revidiranja mera, ali bi to obezbedilo efikasniju realizaciju budžetskih sredstva. Međutim, i u tom domenu ostao bi izazov nedovoljnog praćenja utrošenih sredstava i ostvarenih efekata.

Opcija 3 – Usvojiti novu Nacionalnu strategiju za mlade za period 2022–2030. godine. Opcija 3 podrazumeva pokretanje procesa izrade i usvajanje nove strategije, uključujući i proces konsultacija, identifikovanje ključnih problema i definisanje novih prioriteta. Ova opcija označena je kao relevantna, efektivna i održiva. Drugim rečima, samo izborom ove opcije može se u potpunosti odgovoriti na promenjen kontekst, do koga se došlo pre svega zbog pandemije COVID-19, ali i zbog pojavljivanja novih strateških, nacionalnih i međunarodnih dokumenata. Novonastala situacija donela je nove izazove u svim sektorima, zbog čega se moraju razmotriti, ne samo mere i aktivnosti za implementaciju, već i glavni prioriteti. Time će se obezbediti kreiranje delotvornih mera, koje će direktno odgovoriti na novonastale izazove i potrebe ciljnih grupa.

Ako govorimo o efikasnosti, neophodna su, slično kao i u opciji 2, dodatna ulaganja finansijskih sredstava, kako bi se obezbedio proces kreiranja nove javne politike. Tu se, pre svega, radi o troškovima koji se odnose na proces konsultacija i uključivanje svih zainteresovanih aktera. Na ovaj način se može obezbediti da se budžetska sredstva efikasnije ulažu u novonastale potrebe, dok se, s druge strane, mogu otkloniti izazovi koji se odnose na praćenje realizovanih sredstava. Kada je reč o održivosti, ova opcija pruža mogućnost kreiranja kvalitetnijeg sistema praćenja efekata rezultata, unapređivanja kapaciteta subjekata omladinske politike i podrške razvoju međusektorske saradnje na svim nivoima. Jedan izazov svakako ostaje – kako odgovoriti na oblasti koje nisu u direktnoj nadležnosti MOS-a, ali se ovde, za razliku od opcija 1 i 2, ti rizici mogu prepoznati i može se pokušati sa kreiranjem mera koje će ih rešiti.

U skladu sa rezultatima analize prema kriterijumima relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti i održivosti, opcija 3, tj. usvajanje nove strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine ocenjena je kao optimalna.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije8, na osnovu sprovedenih eh-rost i eh-ante analiza9 vrednovanja učinka sprovođenja NSM za period 2015–2020. godine i akcionih planova za njenu primenu, različitih istraživanja o položaju i potrebama mladih i komparativnih analiza i studija, praćenja ostvarenosti indikatora omladinske politike i realizacije ciljeva održivog razvoja od posebnog značaja za mlade (Republički zavod za statistiku, Evrostat/Kancelarija Evropske unije za statistiku), sagledani su ključni rezultati u dosadašnjem periodu primene NSM i predloženi pravci daljeg razvoja omladinske politike, koji treba da budu sastavni deo nove Strategije. Osnovne i suštinske izmene koje treba da obezbedi Strategija tiču se, pre svega, sledećih pitanja:

1) usaglašavanje sadržine Strategije sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije;

2) usklađivanje Strategije sa drugim aktima javnih politika i planskim dokumentima koji su relevantni za omladinsku politiku na nacionalnom i međunarodnom nivou;

3) usklađivanje ciljeva, mera i ključnih pokazatelja učinka Strategije sa rezultatima analize efekata njene dosadašnje primene, istraživanjima o položaju i potrebama mladih i drugim relevantnim istraživanjima o mladima na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i sa potrebom da se temeljnije obradi oblast omladinskog rada i stvaranje uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima;

4) unapređivanje sprovođenja, praćenja sprovođenja, vrednovanja učinaka i izveštavanja o postignutim učincima Strategije.

Svi izrazi koji se koriste u Strategiji koriste se rodno neutralno.

––––––––

6 Ex-ante analiza, str. 81., dostupno na https://www.mos.gov.rs/storage/2022/02/ex-ante-analiza-nsm.pdf

7 Predloženo trajanje Strategije u skladu je sa sa međunarodnim dokumentima, pre svega Agendom Ujedinjenih nacija za održivi razvoj od 2015. do 2030. i Strategijom omladinskog sektora Saveta Evrope do 2030. godine.

8 Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

9 Analize su dostupne na sledećim linkovima: https://www.mos.gov.rs/storage/2022/02/ex-post-analiza-nsm.pdf i https://www.mos.gov.rs/storage/2022/02/ex-ante-analiza-nsm.pdf.

2. PREGLED JAVNIH POLITIKA I PROPISA RELEVANTNIH ZA IZRADU STRATEGIJE

Osim Zakona o mladima (u daljem tekstu: ZoM) i NSM, kao osnova za izradu Strategije, relevantni su i drugi pravni akti i dokumenti javne politike, koji zajedno čine okvir za razvoj omladinske politike. Omladinska politika je kros-sektorsko pitanje, te postoji niz zakona i strategija od značaja za mlade na nacionalnom i međunarodnom nivou.

2.1 Zakoni i dokumenta javnih politika u Republici Srbiji

Nakon 2015. godine, donet je veliki broj dokumenata javnih politika i zakona, ili su postojeći izmenjeni i dopunjeni, a relevantni su za omladinski sektor. Pored toga, na snazi su i drugi zakoni i dokumenta javne politike važni za mlade, a doneti pre usvajanja NSM. Prilikom izrade Strategije, uzeti su u obzir ključni propisi i dokumenta javnih politika koji doprinose stvaranju uslova za unapređivanje društvenog položaja mladih, njihovom organizovanju, društvenom delovanju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit. Najvažniji su zakoni koji se odnose na sledeće oblasti: obrazovanje na svim nivoima, nacionalni okvir kvalifikacija, nauka i istraživanje, učenički i studentski standard, studentsko organizovanje, zdravlje, socijalna zaštita, rad i zapošljavanje, volontiranje, porodica, kultura, javno informisanje i mediji, pravda, zabrana diskriminacije, posebno osoba sa invaliditetom, rodna ravnopravnost, migracije i udruženja.

1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20 i 129/21) je opšti, sistemski zakon kojim se uređuje douniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje, odnosno osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, i to: principi, ciljevi, ishodi, standardi obrazovanja i vaspitanja, znanja, veština i stavova (kompetencije), način i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja, kao i druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

2. Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 52/21 i 129/21 – dr. zakoni) je posebni zakon kojim se uređuju pitanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja, između ostalog ciljevi i opšti ishodi srednjeg obrazovanja i vaspitanja, međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja, delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste srednjih škola, razvojni plan škole, školski program koji, između ostalog sadrži i: dodatnu podršku u obrazovanju i vaspitanju, program kulturnih aktivnosti škole, program slobodnih aktivnosti, program karijernog vođenja i savetovanja učenika, program zaštite životne sredine, program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, program školskog sporta, program saradnje sa lokalnom samoupravom, program saradnje sa porodicom, program ekskurzija, program studijske posete, program bezbednosti i zdravlja na radu, učeničke organizacije u školi, kao i druga pitanja od značaja za srednje obrazovanje i vaspitanje.

3. Zakon o dualnom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 101/17 i 6/20) uređuje način ostvarivanja dualnog obrazovanja u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, prava i obaveze učenika, roditelja/staratelja, škole i poslodavca, materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika, kao i druga pitanja. Jedan od principa dualnog obrazovanja je karijerno vođenje i zapošljivost – razvoj veština upravljanja karijerom i većih šansi za zapošljavanje, a među ciljevima je i razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog i karijernog razvoja.

4. Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 – dr. zakoni, 11/21 – autentično tumačenje i 67/21 – dr. zakon) uređuje sistem visokog obrazovanja, uslove i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranja visokog obrazovanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti. Između ostalih pitanja, uređuje i pitanje Studentske konferencije univerziteta i Studentske konferencije akademija i visokoh škola, Studentski parlament, prava i obaveze studenata i akreditaciju ustanova.

5. Zakon o obrazovanju odraslih („Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 88/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon i 6/20 – dr. zakon) uređuje obrazovanje i celoživotno učenje odraslih kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja u Republici Srbiji i to: principe i ciljeve, kompetencije, kvalifikacije i standard kvalifikacija, aktivnosti u obrazovanju odraslih, ostvarivanje obrazovanja odraslih, planovi i programi obrazovanja odraslih, polaznici i kandidati i druga pitanja od značaja za obrazovanje odraslih. Neformalno obrazovanje odraslih, u smislu ovog zakona, predstavlja organizovane procese učenja odraslih na osnovu posebnih programa, radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na lični razvoj odraslih, rad i zapošljavanje i socijalne aktivnosti, a informalno učenje odraslih, u smislu ovog zakona, jeste proces samostalnog sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština, u svakodnevnom životnom, kao i u radnom i socijalnom okruženju.

6. Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 66/19) uređuje sadržaj i način ostvarivanja dualnog modela studija u visokom obrazovanju, uzajamna prava i obaveze studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca, materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju studija po dualnom modelu.

7. Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 27/18, 6/20 i 129/21 – dr. zakon) jedan je od ključnih zakona za omladinsku politiku. Ima za cilj, između ostalog, da obezbeđuje prepoznavanje i priznavanje neformalnog obrazovanja i informalnog učenja, uređuje sastav i nadležnost Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija (u daljem tekstu: NOKS) i drugih tela, definiše nivoe kvalifikacija, način sticanja kvalifikacije, standarde kvalifikacija, sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti (u daljem tekstu: JPOA) obrazovanja odraslih, promoviše ključne i međupredmetne kompetencije i celožovotno učenje.

8. Zakon o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 49/19) bazira se, između ostalog, na načelima rodne ravnopravnosti u nauci i istraživanjima, kao i u organima odlučivanja, povezanosti sa sistemom obrazovanja, a posebno sa sistemom visokog obrazovanja, na otvorenosti za međunarodnu naučnu i tehnološku saradnju, kao i na brizi za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

9. Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 55/13, 27/18 – dr. zakon i 10/19) reguliše obezbeđivanje dodatnih uslova za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika i studenata. Ima za cilj stvaranje materijalnih, kulturnih, socijalnih, zdravstvenih i drugih uslova kojima se podstiče sticanje obrazovanja, društvena uključenost i svestrani razvoj ličnosti učenika i studenata. Utvrđuje prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata, između ostalih i pravo na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje.

10. Zakon o studentskom organizovanju („Službeni glasnik RS”, broj 67/21) uređuje položaj, oblast delovanja, ovlašćenja, organizaciju i način finansiranja studentskih predstavničkih tela i studentskih organizacija, kao i okvir za ostvarivanje zajedničkih interesa studenata na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije. Definisana su ovlašćenja studentskih konferencija i studentskog parlamenta i učešće studenata u organima i telima visokoškolske ustanove. Radi obavljanja studentskih aktivnosti, unapređenja uslova za lični i društveni razvoj studenata prema njihovim potrebama i mogućnostima i uključivanja studenata u društveni život akademske zajednice i njihovog informisanja, mogu se osnivati udruženja, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja. Udruženje čije članstvo čine isključivo studenti jedne visokoškolske ustanove može steći status studentske organizacije. Uređeno je osnivanje i nacionalnog saveza studentskih organizacija.

11. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 25/19) uređuje, između ostalog, pitanja društvene brige za zdravlje, obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvene zaštite lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti i stanja od većeg javnozdravstvenog značaja, kao i zdravstvene zaštite socijalno ugroženog stanovništva, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike Srbije. Društvenom brigom su obuhvaćena deca do navršenih 18 godina života, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života, u skladu sa zakonom, kao i mlada nezaposlena lica koja se ne nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života. Lokalna samouprava sarađuje sa humanitarnim i stručnim organizacijama, savezima i udruženjima, na poslovima razvoja zdravstvene zaštite.

12. Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 24/11 i 117/22 – US) uređuje pitanja od značaja za omladinsku politiku, a pre svega, pitanje materijalne sigurnosti pojedinca i porodice, ostvarivanje prava na usluge u socijalnoj zaštiti, stvaranju jednakih mogućnosti za socijalni život i socijalnu uključenost, unapređivanje porodične, rodne i međugeneracijske solidarnosti, prevencije zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije. Maloletno lice (u daljem tekstu: dete)10 i punoletno lice do navršenih 26 godina života (u daljem tekstu: mlada osoba, mladi, odnosno omladina) jeste korisnik, kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja. Zakon reguliše postupak za korišćenje usluga socijalne zaštite, uslove za dobijanje materijalne pomoći, volonterski rad i obuku volonterskih radnika u ustanovama socijalne zaštite i druga pitanja.

13. Porodični zakon („Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 i 6/15) uređuje različite aspekte porodice, braka, materinstva i očinstva, roditeljskog staranja, usvojenja dece, hraniteljstvo, starateljstvo, zaštitu od nasilja u porodici. Prema ovom zakonu, punoletstvo se stiče sa navršenom 18. godinom života. Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Zakon reguliše i obaveze države prema detetu. Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, te od svake vrste eksploatacije, da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini, uvek kada je to moguće itd.

14. Zakon o radu („Službeni glasnik RS” br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Zakonom je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, po bilo kom osnovu, uključujući pol i starost. Regulisano je zasnivanje radnog odnosa i zaštita zaposlenih, posebno zaštita omladine, tako što mlađi od 18 godina ne mogu da rade određene poslove, niti mogu da rade duže od 35 časova nedeljno. Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Utvrđeni su i poslovi na kojima ne može da radi zaposleni mlađi od 18 godina života, kao i poslovi za zaposlene između navršene 18. i 21. godine života koji se mogu obavljati samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.

15. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 i 49/21) uređuje poslove zapošljavanja kao obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, profesionalnu orijentaciju i savetovanje o planiranju karijere, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja. Takođe, reguliše prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca, podršku u profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere, podršku samozapošljavanju, dodatno obrazovanje i obuku, zapošljavanje na javnim radovima, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, zapošljavanje u inostranstvu.

16. Zakon o volontiranju („Službeni glasnik RS”, broj 36/10) uređuje pitanja od interesa za mlade volontere, od razumevanja pojmova u vezi sa volontiranjem, principa volontiranja, ugovora o volontiranju, do prava i obaveza volontera i organizatora volontiranja. U toku je priprema Zakona o izmenama i dopunama Zakona o volontiranju.

17. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 99/11 – dr. zakon i 44/18 – dr. zakon) je od značaja za udruženja mladih, a njime se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organi udruženja, statusne promene i prestanak postojanja udruženja, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja. Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Udruženje se može udruživati u saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu. Svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja. Fizičko lice može biti član udruženja nezavisno od godina starosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom. Udruženje vodi evidenciju o svojim članovima.

18. Zakon o zadužbinama i fondacijama (,,Službeni glasnik RS”, br. 88/10, 99/11 – dr. zakon i 44/18 – dr. zakon) uređuje osnivanje i pravni položaj zadužbina i fondacija, imovinu, unutrašnju organizaciju, upis i brisanje iz registra, delatnost, statusne promene, nadzor nad radom zadužbina i fondacija, prestanak rada, druga pitanja od značaja za njihov rad, kao i pravni položaj i delovanje predstavništava stranih zadužbina i fondacija. Član 3. Zakona definiše da se opštekorisnim ciljem fondacije i zadužbine smatraju aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoć starima, zaštitu životne sredine, borbu protiv korupcije, zaštitu potrošača, zaštitu životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.

19. Zakon o zadrugama („Službeni glasnik RS”, broj 112/15) uređuje pravni položaj zadruga, njihovo osnivanje, upravljanje i organe zadruge, sticanje i prestanak statusa zadrugara, imovinu i poslovanje zadruge, fondove, raspodelu dobiti, prestanak zadruge, kao i druga pitanja značajna za položaj i rad zadruge. Zakon je od značaja, pre svega, za studentsko-omladinske zadruge i mlade poljoprivrednike.

20. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći („Službeni glasnik RS”, broj 87/18) uređuje besplatnu pravnu pomoć za građane kao njene korisnike i načine njenog ostvarivanja i pružanja. Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane, a između ostalog, pruža se deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26. godine, zatim, licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, osobi sa invaliditetom, izbeglici, raseljenom licu itd.

21. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 87/18) uređuje pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodni protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade. Zakonom se obezbeđuje zaštita osnovnih prava i sloboda fizičkih lica, a posebno njihovog prava na zaštitu podataka o ličnosti. Odredbe posebnih zakona kojima se uređuje obrada podataka o ličnosti moraju biti u skladu sa ovim zakonom.

22. Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21) definiše pojam diskriminacije, posredne diskriminacije, segregacije, oblike i slučajeve diskriminacije, ističe opštu zabranu diskriminacije kao i postupke zaštite od diskriminacije. Za omladinsku politiku je važna zabrana diskriminacije u oblasti rada, između ostalih, zabrana diskriminacije studenta ili učenika na praksi, volontera, lica na profesionalnom osposobljavanju i slično, zabrana diskriminacije na osnovu starosnog doba, pola, roda i rodnog identiteta, seksualne orijentacije, zdravstvenog stanja i drugih ličnih svojstava, uključujući versku i nacionalnu pripadnost.

23. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16) uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebne slučajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom. Iz ugla omladinske politike zakon je od značaja za inkluzivni pristup u aktivnostima, udruženjima mladih, asocijacijama mladih i organizovanu podršku mladih u sprečavanju diskriminacije.

24. Zakon o upotrebi znakovnog jezika („Službeni glasnik RS”, broj 38/15) uređuje upotrebu znakovnog jezika, odnosno pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluge tumača za znakovni jezik, način upotrebe usluge tumača za znakovni jezik, mere za podsticanje primene i unapređenje upotrebe znakovnog jezika kroz informisanje i obrazovanje na znakovnom jeziku i druga pitanja od značaja za upotrebu znakovnog jezika. Pravo na upotrebu znakovnog jezika podrazumeva pravo gluve osobe na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluge tumača za znakovni jezik. Pravo na učenje znakovnog jezika pored gluve osobe ostvaruje i drugo lice. Obrazovno-vaspitni rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i studije na visokoškolskoj ustanovi mogu se izvoditi na znakovnom jeziku za gluve osobe, u skladu sa njihovim potrebama, sposobnostima i mogućnostima. Gluva osoba ima pravo da koristi znakovni jezik u toku zapošljavanja i rada kod poslodavca, i to: pri obavljanju razgovora za posao, kod zaključivanja i otkazivanja ugovora o radu ili drugog ugovora o radu van radnog odnosa, stručnom osposobljavanju i usavršavanju, volontiranju, u toku rada ili učestvovanja na radu kod poslodavca po bilo kom osnovu dok postoji objektivna potreba za takvom uslugom i u slučajevima u kojima se zaposlenim licima kod poslodavca saopštavaju informacije od uticaja na proces rada i njihov položaj. Zakonom se utvrđuju i mere za podsticanje primene znakovnog jezika na elektronskim medijima i mere za podsticanje primene znakovnog jezika putem telekomunikacionih usluga.

25. Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, broj 52/21) uređuje, između ostalog, mere i politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva, odbrane i bezbednosti, saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja, sporta, u organima upravljanja i nadzora i njihovim telima, političkog delovanja i javnih poslova, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, pristupa robi i uslugama. Zakonom se uređuju i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

26. Zakon o kulturi („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 13/16, 30/16, 6/20, 47/21 i 78/21) uređuje opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti na svim nivoima, a svrha zakona je, između ostalog, podsticanje mladih talenata u oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva, stvaranje uslova za podsticanje samostalnog kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje amaterskog kulturnog i umetničkog stvaralaštva, dečijeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu i mlade u kulturi, stvaralaštva osoba sa invaliditetom, osoba iz društveno osetljivih grupa, podsticanje razvoja kreativnih industrija, podsticanje dostupnosti svih kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom.

27. Zakon o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje) uređuje način ostvarivanja slobode javnog informisanja, koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije novina i slobodu proizvodnje, pružanja i objavljivanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija i obavljanja delatnosti javnog informisanja. U cilju zaštite slobodnog razvoja ličnosti maloletnika, posebno se mora voditi računa da sadržaj medija i način distribucije medija ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika.

28. Zakon o javnim medijskim servisima („Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21 i 142/22) uređuje rad javnih medijskih servisa, čiji je zadatak zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr. javni servis ima obavezu da radi na medijskoj pismenosti stanovništva, unapređivanju opšteg obrazovanja, zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u vezi sa zaštitom životne sredine, razvijanju kulture i umetničkog stvaralaštva, negovanju humanih, moralnih, umetničkih i kreativnih vrednosti, zadovoljavanju zabavnih, rekreativnih, sportskih i drugih potreba građana.

29. Zakon o upravljanju migracijama („Službeni glasnik RS”, broj 107/12) uređuje prikupljanje, analizu, obradu, organizovanje, razmenu, čuvanje i zaštitu podataka relevantnih za upravljanje migracijama, utvrđivanje pokazatelja, podataka relevantnih za upravljanje migracijama, uspostavljanje jedinstvenog sistema i drugih mehanizama razmene podataka u oblasti migracija, utvrđivanje i predlaganje ciljeva i prioriteta migracione politike, predlaganje i preduzimanje mera za sprovođenje migracione politike i koordinaciju organa koji obavljaju poslove vezane za upravljanje migracijama, kao doprinosa ostalim zakonom uspostavljenim mehanizmima u oblasti migracija. Regulisano je da povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji, koji nisu u mogućnosti da sebi obezbede smeštaj, neposredno po povratku obezbeđuje se privremeni kolektivni smeštaj.

30. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 87/18) uređuje smanjenje rizika od katastrofa, prevencija i jačanje otpornosti i spremnosti pojedinaca i zajednice za reagovanje na posledice katastrofa, zaštita i spasavanja ljudi, materijalnih, kulturnih i drugih dobara, prava i obaveze građana, udruženja, pravnih lica, organa jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina i Republike Srbije, upravljanje vanrednim situacijama, funkcionisanje civilne zaštite, rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje, međunarodna saradnja, inspekcijski nadzor i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. Ovaj zakon je važan za mlade, jer propisuje prava i obaveze različitih subjekata (pa i mladih) koji učestvuju u smanjenju rizika od katastrofa, kao i upravljanju vanrednim situacijama. Takođe, kada je u pitanju civilna zaštita, uloga mladih je važna u elementima lične i uzajamne zaštite, kod sprovođenja mera civilne zaštite i uključivanja u rad jedinica civilne zaštite.

31. Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 24/18) uređuje sva pitanja azila: postupak azila, ko su tražioci azila, razlika između tražilaca azila i izbeglica, pravo na zaštitu, zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, načelo rodne ravnopravnosti i osetljivosti itd. Posebno se reguliše pitanje maloletnih lica, odnosno, stranaca koji nisu navršili 18 godina, maloletnih lica bez pratnje roditelja ili staratelja, maloletnih lica odvojenih od roditelja. Važno je da mladi budu informisani o tome, budući da je najčešće reč o starosnoj grupi kojoj i sami pripadaju i podršci koju mladim azilantima mogu da pruže udruženja mladih i za mlade.

32. Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) uređuje pitanje raznih krivičnih dela i kazni za pojedine vrste krivičnih dela što može doprineti informisanosti mladih i prevenciji određenih ponašanja. Krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere. U ovom zakonu detetom se smatra lice koje nije navršilo četrnaest godina. Zakon definiše i koje se mere mogu izreći maloletniku ili maloletnom licu i daje objašnjenje ovih pojmova. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo četrnaest godina, a nije navršilo osamnaest godina, a maloletnim licem smatra se lice koje nije navršilo osamnaest godina. Mlađi maloletnik je lice koje je navršilo četrnaest a nije navršilo šesnaest godina, a stariji maloletnik je lice koje je navršilo šesnaest a nije navršilo osamnaest godina. Propisane vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima regulisanim Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS”, broj 85/05).

33. Zakon o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16, 98/16 – US, 91/19 – dr. zakoni, 91/19 i 112/22 – US) uređuje: pojam prekršaja, uslove za prekršajnu odgovornost, uslove za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak, izdavanje prekršajnog naloga, postupak izvršenja odluke, registar sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa. Posebno su razrađene odredbe o maloletnicima. Prema maloletniku koji u vreme kada je učinio prekršaj nije navršio 14 godina (dete) ne može se voditi prekršajni postupak. Prema maloletniku starosti od navršenih četrnaest do navršenih osamnaest godina koji učini prekršaj, može se voditi prekršajni postupak a prema mlađem ne. Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio četrnaest, a nije navršio šesnaest godina (mlađi maloletnik) mogu se izreći samo vaspitne mere. Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio šesnaest godina, a nije navršio osamnaest godina (stariji maloletnik) može se izreći vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna. Ako je zbog prirode prekršaja to neophodno, zaštitna mera se može izreći maloletniku uz vaspitnu meru ili kaznu. Kazna maloletničkog zatvora starijem maloletniku može se izreći izuzetno, pri čemu se mora imati u vidu priroda prekršaja, lične osobine i ponašanja maloletnika. Kazna maloletničkog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne može biti duža od 30 dana.

34. Zakon o porezu na dohodak građana (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 7/12 – usklađeni dinarski iznos, 93/12, 114/12 – US, 8/13 – usklađeni dinarski iznos, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 6/14 – usklađeni dinarski iznos, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 5/15 – usklađeni dinarski iznos, 112/15, 5/16 – usklađeni dinarski iznos, 7/17 – usklađeni dinarski iznos, 113/17, 7/18 – usklađeni dinarski iznos, 95/18, 4/19 – usklađeni dinarski iznos, 86/19, 5/20 – usklađeni dinarski iznos, 153/20, 156/20 – usklađeni dinarski iznos, 6/21 – usklađeni dinarski iznos, 44/21, 118/21, 132/21 – usklađeni dinarski iznos i 10/22 – usklađeni dinarski iznos) uređuje oporezivanje dohotka građana i poreska oslobođenja i olakšice koje se mogu uvoditi samo ovim zakonom. Zakon reguliše neoporezive iznose učeničkih kredita i stipendija i zarade i ugovorene naknade i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja. Takođe, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena i po osnovu naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela, saglasno zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, nagrada učenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i obrazovanja, kao i osvojenih na međunarodnim takmičenjima i takmičenjima u okviru obrazovnog sistema, naknade troškova volontiranja koju ostvaruje volonter, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje itd.

Osim zakona, za izradu Strategije relevantne su i sledeće nacionalne strategije:

1) Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka) čiji je opšti cilj uspostavljanje stabilnog i održivog rasta zaposlenosti zasnovanog na znanju i dostojanstvenom radu, a jedna od mera u Strategiji odnosi se na poboljšanje položaja mladih na tržištu rada. Predloženi pravci poboljšanja položaja mladih na tržištu rada odnose se na: povezivanje mladih sa tržištem rada još u okviru formalnog obrazovanja, unapređenje regulatornog okvira za oblike rada koje mladi najčešće preduzimaju, formalizaciju radnih praksi, sistemski pristup preduzetništvu mladih, posebno mladih žena, dodatno obrazovanje i obuke, uspostavljanje programa „Garancija za mlade”, veća finansijska ulaganja iz budžeta Republike Srbije za zapošljavanje mladih. U predmetnoj Strategiji mladi se definišu u skladu sa ZoM-om, tj. kao osobe od 15 do 30 godina. Usvojen je i Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine.

2) Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/21) ima dva opšta cilja, kao i nekoliko posebnih ciljeva u okviru svakog opšteg cilja. Opšti cilj 1 odnosi se na douniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje (povećani kvalitet nastave i učenja, pravednost i dostupnost douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno-vaspitnih ustanova), a opšti cilj 2 na visoko obrazovanje (unapređeni dostupnost, kvalitet, relevantnost i pravednost visokog obrazovanja). Za dostizanje ovih ciljeva planirane su mere za unapređenje nastave i učenja, sistema za osiguranja kvaliteta i razvoja digitalnog obrazovanja u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, kao i unapređenje njegove dostupnosti, pravednosti i otvorenosti i unapređenje uslova za celoživotno učenje. Kada je u pitanju visoko obrazovanje, predviđene su mere koje se tiču unapređenja kvaliteta ponude, ljudskih resursa, ishoda i relevantnosti visokog obrazovanja, kao i unapređenje njegovog obuhvata i pravednosti, kao i mere koje se odnose na digitalizaciju.

3) Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja” („Službeni glasnik RS”, broj 10/21) definiše kao opšti cilj da naučno-tehnološki i inovacioni sistem doprinosi ubrzanom razvoju Republike Srbije, kroz unapređenje kvaliteta i efikasnosti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i dalje integracije u Evropski istraživački prostor. Posebni ciljevi usmereni su na obezbeđivanje neophodnih uslova za dinamični razvoj nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, povećanje efikasnosti korišćenja resursa naučno-istraživačkog sistema, negovanje vrhunskog kvaliteta nauke i tehnološkog razvoja i jačanje konkurentnosti privrede, fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete i jačanje međunarodne saradnje. Strategija predviđa mere koje se odnose na razvoj ljudskih resursa, a koje obuhvataju i mere vezane za uključivanje mladih istraživača u naučno-istraživački rad.

4) Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 21/20) ima kao opšti cilj unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući pripadnike osetljivih društvenih grupa, radi omogućavanja praćenja razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima i obezbeđivanja potreba privrede i tržišta rada. Posebni ciljevi odnose se i na mlade i uključuju unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane, razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada i celoživotno učenje stručnjaka u oblasti informacionih-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT), za koje je predviđena mera praćenja broja mladih, posebno žena koje se obrazuju i obučavaju za IKT zanimanja.

5) Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina („Službeni glasnik RS”, broj 96/19) za cilj postavlja upotrebu veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života. U okviru mera za postizanje ciljeva razvoja obrazovanja, nauke i inovacija i ekonomije u vezi sa veštačkom inteligencijom, predviđeno je, između ostalog, i unapređivanje nastavnih sadržaja u srednjim školama, izmene osnovnih studija i razvoj postdiplomskih i kratkih programa studija, kao i neformalnog obrazovanja u oblasti veštačke inteligencije, podizanje nivoa podrške istraživačima, startap kompanijama i preduzećima u ovoj oblasti.

6) Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, broj 21/20) deo je nove paradigme inovacione politike koja okuplja donosioce odluka, akademsku i poslovnu zajednicu i civilno društvo, u cilju podizanja konkurentnosti privrede, privrednog rasta i napretka društva, kroz povezivanje istraživačkih, industrijskih i inovacionih snaga i resursa sa ograničenim brojem prioritetnih privrednih oblasti. Ova strategija jedan je od ključnih dokumenata Vlade Republike Srbije za razvoj društva zasnovanog na znanju. Predviđa usmeravanje obrazovanja i nauke na industrije koje su prepoznate kao prioritetne: Hrana za budućnost, Mašine i procesi za budućnost, IKT i Kreativne industrije. Od izuzetnog je značaja za profesionalni razvoj, zapošljivost i samozapošljivost mladih i njihovu budućnost.

7) Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 21/20) je dokument javne politike koji ima za opšti cilj stvaranje privrednog i društvenog ambijenta za usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva, jačanje veza sa dijasporom, podsticanje povratnih i cirkularnih migracija, kao i privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila. Strategija predviđa mere koje se između ostalog odnose i na omogućavanje odgovarajućeg stručnog osposobljavanja i stručnog usavršavanja mladih i stvaranje uslova za njihov povratak, uključujući i uspostavljanje koordinacije lokalnih saveta za migracije sa kancelarijama za mlade i lokalnim savetima za zapošljavanje.

8) Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 35/20) je dokument javne politike čiji je opšti cilj podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije, a posebni ciljevi se odnose na unapređenu digitalizaciju poslovnih modela industrijske proizvodnje, razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje, povećanje ukupnog obima investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija, unapređenje tehnološke strukture izvoza i transformaciju industrije od linearnog ka cirkularnom modelu.

9) Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 80/20) je dokument čiji je opšti cilj obezbeđen kontinuirani sveobuhvatni odgovor društva na nasilje prema deci, u skladu sa dinamikom izazova, rizika i pretnji, kroz unapređen sistem prevencije, zaštite i podrške. Posebni ciljevi strategije uključuju prevenciju i sistematski rad na promeni stavova, vrednosti i ponašanja u odnosu na nasilje prema deci, intervencije usmerene na zaštitu dece od nasilja i normativni okvir, institucionalni i organizacioni mehanizmi za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Ciljevi i mere ove Strategije odnose se i na decu uzrasta 15–18 godina, pa su stoga relevantni i za omladinsku politiku.

10) Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/21) koja za cilj ima uspostavljanje efikasne prevencije i zaštite od svih oblika nasilja prema ženama i devojčicama, nasilja u porodici i razvijanje rodno odgovornog sistema usluga podrške žrtvama nasilja. Posebni ciljevi ove Strategije, koji su relevantni i za omladinsku politiku, odnose se na unapređeno delovanje svih aktera na prevenciji rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, obezbeđenje efikasne i delotvorne zaštite žrtava i adekvatne usluge podrške žrtvama nasilja, inkriminisanje svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici i integrisanje javnih politika i uspostavljanje sistema prikupljanja i analize podataka o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici. Strategija naglašava potrebu unapređenja izdvajanja iz godišnjeg budžeta za programe za sprečavanje i suzbijanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u različitim sektorima, uključujući i sektor mladih, kao i potrebu podizanja svesti javnosti o rodno zasnovanom nasilju među decom i mladima u digitalnom okruženju.

11) Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 12/22) ističe da načelo jednakosti predstavlja jedno od osnovnih načela pod kojima se uživaju ljudska prava i slobode. Tradicionalni pristup jednakosti polazi od koncepta formalne jednakosti, koji podrazumeva jednakost svih pred zakonom i jednaku primenu prava. Ipak, formalna jednakost nije dovoljna da bi pripadnici i pripadnice svih grupa u društvu zaista i uživali jednak tretman, već je potrebno obezbediti suštinsku jednakost. U Strategiji je data analiza različitih oblasti (Javna uprava i pravosuđe; Odbrana i bezbednost; Obrazovanje, stručno osposobljavanje i nauka; Rad i zapošljavanje; Socijalna zaštita; Stanovanje; Zdravstvena zaštita; Sport, kultura i mediji) po pitanju diskriminacije i ukazano na potrebne pravce daljeg delovanja. Opšti cilj Strategije je: izjednačene mogućnosti za pripadnike grupa koje su u riziku od diskriminacije da na ravnopravnoj osnovi sa drugima uživaju sva ljudska prava i slobode, kao i unapređena efikasnost sistema prevencije i zaštite od diskriminacije u svim oblastima i na svim nivoima. Da bi se postigao opšti cilj Strategije, planirana su četiri posebna strateška cilja: 1) usklađeno nacionalno zakonodavstvo sa međunarodnim antidiskriminacionim standardima i praksom; 2) sistemski uvedena antidiskriminaciona perspektiva u kreiranje, sprovođenje i praćenje javnih politika; 3) unapređena ravnopravnost i veća društvena uključenost pripadnika grupa koje su u riziku od diskriminacije; 4) unapređen sistem prevencije i zaštite od diskriminacije. Usvojen je i Akcioni plan za period 2022–2023. godine za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine.

12) Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 103/21) koja za opšti cilj ima prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka. Da bi se postigao opšti cilj ove strategije, utvrđeni su sledeći posebni ciljevi: smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i podsticaj socio-ekonomskog razvoja društva; obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednog društva; uspostavljena pristupačna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obezbeđena socijalna sigurnost; uspostavljen celovit i funkcionalan sistem za kreiranje i sprovođenje rodno odgovornih javnih politika i budžeta. Između ostalih posebnih ciljeva, planirana je i smanjena rodna segregacija na nivou srednjeg i visokog obrazovanja, izbalansiran izbor budućih zanimanja za devojčice i dečake, povećana aktivacija žena na tržištu rada, a posebno žena kojima je pristup zapošljavanju i samozapošljavanju dodatno otežan zbog diskriminacije, mesta stanovanja, zdravstvenog stanja, životnih okolonosti ili iz drugih razloga, kao što su na primer mlade žene iz NEET11 grupe. Strategija naglašava značaj obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, uključujući i pitanja rodnih odnosa, rodnih uloga i odgovornog seksualnog ponašanja, sa posebnim akcentom na razvijanju programa rada sa dečacima i mladićima o njihovoj odgovornosti i ulozi u čuvanju reproduktivnog zdravlja i upotrebe kontracepcije. Istaknut je i značaj podrške romskim devojčicama u obrazovnom sistemu, i aktivnostima podrške mladim ženama koje su napustile obrazovanje, kao i mladim i maloletnim majkama za nastavak školovanja. Akcioni plan za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine12 operacionalizuje ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom.

13) Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 44/20) kao opšti cilj postavlja izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom u uživanju svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i individualne autonomije, obezbeđivanja nezavisnosti, slobode izbora i pune i efektivne participacije u svim oblastima društvenog života, uključujući i život u zajednici. Da bi se postigao opšti cilj ove Strategije, utvrđeni su posebni ciljevi, koji se odnose i na mlade sa invaliditetom i to: povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom; obezbeđeno uživanje prava osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost i porodični život na ravnopravnoj osnovi sa drugima i efikasna zaštita od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja kao i sistemsko uvođenje perspektive invaliditeta u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika.

14) Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2022–2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 23/22) po uzoru na EU Okvir za Rome kao opšti cilj postavlja unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva. Strategija ima sedam posebnih ciljeva sa ključnim oblastima koje doprinose ostvarivanju opšteg cilja koji se odnose na: smanjenje diskriminacije prema romskoj nacionalnoj manjini, unapređenu participaciju Roma i Romkinja u svim društvenim procesima, obrazovni sistem kao inkluzivnu, interkulturalnu, nediskriminatornu i bezbednu sredinu, kvalitetno i održivo zapošljavanje, pristup i ostvarivanje prava na zdravlje bez diskriminacije, poboljšan pristup uslugama socijalne zaštite i poboljšane uslove stanovanja za stanovništvo romske nacionalnosti. Nekoliko pokazatelja ostvarenosti posebnih ciljeva direktno prepoznaje mlade, kao što su: stopa upisa u osnovne škole, prelaska u srednju školu i stopa završavanja višeg i visokog obrazovanja kod Roma i Romkinja; učešće odraslih Roma i Romkinja u obrazovanju i obukama, broj aktivnih organizacija civilnog društva koje vode Romi i Romkinje itd.

15) Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godina („Službeni glasnik RS”, broj 61/18) podržava unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i produženje kvalitetnog života stanovništva. Strategija postavlja za ciljeve unapređenje zdravlja i smanjivanje nejednakosti u zdravlju, unapređenje životne sredine i radne okoline, sprečavanje i suzbijanje bolesti i vodećih rizika po zdravlje stanovništva, razvoj akcija promocije zdravlja u zajednici, podršku razvoju dostupne, kvalitetne i efikasne zdravstvene zaštite, razvoj sistema javnog zdravlja zasnovanog na dokazima iz istraživanja i unapređenje upravljanja, komunikacije i partnerstva za primenu načela „zdravlje u svim politikama”. Planirane su mere promocije zdravlja u zajednici, posebna istraživanja osetljivih grupa radnoaktivne populacije, među kojima su i mladi, unapređenje pristupačnosti zdravstvenih usluga i dostupnosti zdravstvene zaštite osetljivim društvenim grupama na teritoriji jedinica lokalne samouprave, prevencija i suzbijanje pušenja i izloženosti duvanskom dimu, štetne upotrebe alkohola i zloupotrebe droga.

16) Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS u Republici Srbiji 2018–2025 godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 61/18) predstavlja osmogodišnji okvir za razvoj, implementaciju, monitoring i evaluaciju nacionalnog odgovora na HIV infekciju. HIV i dalje predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova u svetu. Iako se Republika Srbija može smatrati državom s niskom učestalošću HIV infekcije u opštoj populaciji, procenjeno je da je početkom 2017. godine u Republici Srbiji oko 3.100 osoba živelo sa HIV-om i da postoji mnogo faktora koji omogućuju dalje širenje virusa. Takođe se navodi da se prevencija i kontrola HIV infekcije i AIDS-a i podrška osobama koje žive sa HIV-om u Republici Srbiji već dugi niz godina prepoznaju kao prioritetne aktivnosti od javnozdravstvenog značaja. Opšti cilj Strategije je prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbeđenje lečenja i podrške svim osobama koje žive sa HIV-om. U periodu 1985–2016. više od polovine (56%) svih HIV pozitivnih osoba registrovano je u uzrasnoj grupi 25–39 godina, a tri četvrtine (79%) obolelih i umrlih od AIDS-a registrovano je u uzrastu 25–49 godina. Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 20–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama. Za uspešnu koordinaciju aktivnosti u oblasti HIV/AIDS odlukom Vlade obrazovana je Komisija za borbu protiv HIV/AIDS-a kao multisektorsko koordinativno telo, čiji je jedan od glavnih zadatka definisanje nacionalne strategije, kao i praćenje i procena delotvornosti njenog sprovođenja, a za potrebe praćenja i evaluacije sprovođenja projekata finansiranih iz donacije Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije.

17) Strategija podsticanja rađanja („Službeni glasnik RS”, broj 25/18) za opšti cilj održivog demografskog razvoja Republike Srbije u dugoročnoj perspektivi postavlja stacionarno stanovništvo tj. stanovništvo u kome će sledeće generacije biti iste veličine kao i postojeće. Kao posebne ciljeve strategija postavlja ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta (smanjenje direktnih troškova podizanja dece i finansijske mere za podsticanje rađanja, podsticaji u sferi stanovanja), usklađivanje rada i roditeljstva (usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena, usklađivanje rada i roditeljstva putem zbrinjavanja dece zaposlenih roditelja), snižavanje psihološke cene roditeljstva (snižavanje psihološke cene materinstva merama koje regulišu usklađivanje rada i roditeljstva, isticanje značaja uloge oca u podizanju deteta, snižavanje psihološke cene roditeljstva olakšavanjem vođenja domaćinstva, jačanje kompetencije za ispunjavanje bračne i roditeljske uloge), očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja (promovisanje zdravih stilova života, promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata, sprečavanje oboljenja reproduktivnog sistema), rešavanje problema neplodnosti, ka zdravom materinstvu (zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće, zdravstvena zaštita žena u porođaju, u periodu posle porođaja, podrška bezbednom matarinstvu, zdravom rastu i razvoju novorođenčeta i malog deteta), populacionu edukaciju, aktiviranje lokalne samouprave (uspostavljanje efikasnije populacione politike u lokalnoj samoupravi). Mladi su prepoznati kao populaciona grupa kojoj je potrebno posvetiti posebnu pažnju, naročito u promociji, očuvanju i unapređenju reproduktivnog zdravlja i populacionoj edukaciji.

18) Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019–2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 84/19) predstavlja usaglašen sistem mera, uslova i instrumenata javne politike koji treba da se sprovedu radi zaštite mentalnog zdravlja prevencijom nastanka mentalnih poremećaja, unapređenjem mentalnog zdravlja, analizom i dijagnozom mentalnog stanja lica, lečenjem i rehabilitacijom lica sa mentalnim poremećajima, kao i sumnje na postojanje mentalnih poremećaja, a uz poštovanje ljudskih prava i jačanje dostojanstva lica sa mentalnim smetnjama i primene najmanje restriktivnih oblika tretmana. Mladi (15–24 godine) su prepoznati kao jedna od posebno vulnerabilnih populacija i predviđeno je da se rad na prevenciji mentalnih poremećaja i unapređenju mentalnog zdravlja posebno usmeri i na mlade i da se u vezi sa tim podrži razvoj mreže specifičnih službi.

19) Uredba o Nacionalnom programu očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 120/17) odnosi se na poboljšanje stanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike. Opšti cilj programa je očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja stanovnika Republike Srbije, uz poštovanje prava na donošenje informisanih odluka koje se odnose na seksualnost i reprodukciju, nezavisno od ličnih karakteristika pojedinaca, kao što su pol, rod, starosno doba, invaliditet, socio-ekonomski status, kulturni identitet, seksualna orijentacija, izloženost socijalnoj deprivaciji, inficiranost virusom humane imunodeficijencije – HIV i druge lične karakteristike. Kao važni izazovi u seksualnom i reproduktivnom zdravlju izdvajaju se: dominantno konzervativna kontrola rađanja, rizično seksualno ponašanje adolescenata i mladih i nezadovoljavajući obim angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije, a posebno vulnerabilnih kategorija, poput socijalno depriviranih i marginalizovanih kategorija. Uredba kao jedan od najizraženijih problema prepoznaje rizično ponašanje adolescenata i mladih, kao i nedostatak elementarnih znanja o reprodukciji, kontracepciji i zaštiti od polno prenosivih infekcija. Aktivnosti koje doprinose ostvarivanju trećeg specifičnog cilja Uredbe uključuju savetovališta za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata, dostupna svima, prilagođena njihovim potrebama, sa pouzdanim podacima, uključujući i motivisanje odraslih (roditelja, staratelja, nastavnika) da pruže podršku u donošenju informisanih i bezbednih odluka, registrovanje i ublažavanje prepreka (novčanih, zahteva za saglasnošću roditelja) za pružanje zdravstvenih usluga, posebno ranjivim grupama adolescenata, povećanje znanja zdravstvenih radnika, obezbeđivanje rodne osetljivosti svih mera i postupaka, izbegavanje rodno uslovljenih stereotipa i predrasuda „koje povećavaju ranjivost devojčica i dečaka”, bolje definisanje potreba marginalizovanih grupa, sačinjavanje programa unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja na svim nivoima, dogovor o podeli uloga i odgovornosti i o koordinaciji između nosilaca aktivnosti, uspostavljanje mehanizama supervizije da bi se osigurao visok kvalitet usluga, poštovanje prava i odsustvo diskriminacije, podsticanje učešća različitih aktera (državnih institucija, udruženja, privatnog sektora), formiranje nacionalnih komiteta ili sličnih mehanizama koordinacije i nadzora sa zadatkom da nadgledaju primenu Programa, njegovo dorađivanje, unapređenje i prilagođavanje.

20) Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022–2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 12/22) definiše kao opšti cilj ostvarivanje ljudskih prava na život u zajednici korisnika socijalne zaštite kroz procese deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije. Da bi se postigao opšti cilj Strategije, definisano je pet posebnih ciljeva: uspostavljanje normativnih i finansijskih pretpostavki za sprovođenje i održivost procesa deinstitucionalizacije, teritorijalno usklađen i održiv razvoj usluga u zajednici, transformacija ustanova socijalne zaštite za smeštaj pružalaca usluga u zajednici, osnaživanje korisnika za procese deinstitucionalizacije i uključivanje u zajednicu i osnaživanje profesionalaca za sprovođenje i zagovaranje procesa deinstitucionalizacije. Niz mera su od značaja za mlade: unapređena participacija Roma i Romkinja u svim društvenim procesima, primena afirmativnih mera u srednjem i visokom obrazovanju i smanjenje osipanja, institucionalizacija lokalnih mehanizama za inkluziju Roma, povećanje kompetencija za ulazak u svet rada, razvijanje i primena javno-zdravstvenih programa itd.

21) Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/21) predstavlja međusektorsku strategiju kojom se utvrđuju ciljevi i mere za razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti. Informaciona bezbednost dece u Republici Srbiji prvobitno je bila regulisana Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: Uredba), s tim da je izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti ova materija regulisana i navedenim zakonom. Zakon i Uredba uređuju mere za bezbednost i zaštitu dece na internetu koje se sprovode kroz aktivnosti Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu. Opšti cilj Strategije je razvijeno informaciono društvo i elektronska uprava u službi građana i privrede i unapređena informaciona bezbednost građana, javne uprave i privrede. Opšti cilj Strategije ostvaruje se kroz posebne ciljeve: 1) unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama; 2) digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru i unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede. Strategijom je predviđeno podizanje svesti građana o informacionoj bezbednosti, kroz podsticanje nivoa znanja i podsticanje upotrebe IKT, elektronskih usluga, internet bankarstva, elektronske trgovine i drugo. U tom smislu je značajno podizanje i nivoa informacione bezbednosti i nivoa digitalnih kompetencija, što se posebno odnosi na mlade, jer budućnost podrazumeva skoro potpunu digitalizaciju usluga poslovanja u javnom i privatnom sektoru, digitalizaciju infrastrukture u obrazovnim ustanovama i na svim drugim nivoima.

22) Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14) definiše se kao jedan od strateških razvojnih ciljeva unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva. U Strategiji je identifikovano niz izazova sa kojima se mladi iz ruralnih sredina susreću i predložene su mere podrške za poboljšanje njihovog položaja. Među područjima strateških promena su i dve koje se direktnije tiču mladih: a) diverzifikacija ruralne ekonomije i očuvanje kulturnog nasleđa i prirodne baštine kroz različite vrste investicione i savetodavne podrške u poljoprivredi, čime će ruralna područja biti u prilici da ponude atraktivnija radna mesta mlađoj i obrazovanijoj populaciji i b) unapređenje socijalne strukture i jačanje socijalnog kapitala kroz operativne ciljeve: zaustavljanje negativnih demografskih trendova u ruralnim područjima, veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji i afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama.

23) Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 11/20) ima za opšti cilj unapređen sistem javnog informisanja kroz harmonizovan pozitivni pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative. Strategija sadrži mere koje direktno pominju mlade uključujući unapređenje medijske pismenosti i povećanje medijske vidljivosti i nediskriminatornog izveštavanja medija o ženama i osetljivim društvenim grupama.

24) Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva od 2022. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 23/22) za cilj ima osnažene postojeće i uvedene nove mehanizame za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje organizacija civilnog društva. Podsticajnim okruženjem za razvoj civilnog društva smatra se skup institucionalnih i normativnih mera, kao i afirmativnih praksi koje u svojoj ukupnosti omogućavaju i unapređuju slobodno i održivo delovanje organizacija civilnog društva u Republici Srbiji, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i praksama u ovoj oblasti. Realizacija opšteg cilja Strategije uključuje četiri posebna cilja i bazirana je na njihovoj realizaciji, a to su: obezbeđivanje većeg uključivanja civilnog sektora u proces donošenja odluka na svim nivoima vlasti; unapređeno transparentno finansiranje i održivost civilnog sektora; obezbeđeno veće učešće OCD u socio-ekonomskom razvoju i delovanje u skladu sa načelima održivog razvoja i obezbeđeno veće učešće OCD u procesu evropskih integracija. S obzirom na to da su organizacije mladih i njihove asocijacije deo civilnog društva, one mogu značajno doprineti sprovođenju postavljenih ciljeva, posebno u oblasti neformalnog obrazovanja za demokratsko građanstvo i ljudska prava, zatim, promociji JPOA, učešću u donošenju odluka na svim nivoima i slično što je planirano merama ove strategije.

S obzirom na mnogo zainteresovanih strana za pitanja mladih, veliki je broj zakona i dokumenata javnih politika koji se direktno ili indirektno odnose na omladinsku politiku. Kako bi se međusektorska saradnja učinila funkcionalnijom, potrebno je na jedinstven i precizan način definisati uzrast/starost dela populacije koji se nazivaju mladi/mlade osobe, budući da postoje razlike između definicije mladih u ZoM-u i upotrebe ovog pojma u drugim zakonima.

––––––––

10 Definicija deteta se može posredno izvesti iz člana 37. Ustava i člana 11. Porodičnog zakona, koji predviđaju da se punoletstvo stiče sa navršenih 18 godina, pa se na osnovu toga može zaključiti da se detetom smatra svako lice mlađe od 18 godina. Dete je lice koje nije navršilo 18 godina.

11 NEET je skraćenica za izraz na engleskom jeziku not in education employment or training i odnosi se na osobe koje nisu u obrazovanju, radnom odnosu niti obuci

12 Usvojen na sednici Vlade 25. avgusta 2022. godine, https://www.srbija.gov.rs/prikaz/647464

2.2. Međunarodna dokumenta od značaja za mlade

U poslednjih pet godina doneto je niz međunarodnih dokumenata, pre svega Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN), Evropske unije (u daljem tektu: EU) i Saveta Evrope (u daljem tekstu: SE) koji se direktno ili indirektno bave mladima i predstavljaju deo okvira za izradu Strategije.

Takođe, međunarodni i regionalni ugovori o ljudskim pravima koje je naša država ratifikovala proizvode obaveze u cilju unapređenja položaja mladih i stvaranja podsticajnog okruženja za život mladih. Nadzor nad stanjem ljudskih prava se u okviru UN sistema vrši kroz Univerzalni periodični pregled, a kroz periodične izveštaje ugovorna tela UN, SE i Evropska komisija vrše nadzor u sprovođenju obaveza i ispunjavanju preporuka.

2.2.1 UN dokumenta

2.2.1.1 Agenda Ujedinjenih nacija za održivi razvoj od 2015. do 2030. (Agenda 2030)13 bavi se suštinskim pitanjima koja se tiču celokupnog globalnog društva. Agenda je relevantna za mlade kao dela opšte populacije, a posebno se ističu oblasti okončavanja siromaštva, zdravlja, inkluzivnog i kvalitetnog obrazovanja, rodne ravnopravnosti, ekonomskog rasta i zaposlenosti, podsticanja inovacija, klimatskih promena i njihovih posledica, miroljubivog i inkluzivnog društva, zaštite životne sredine i dr. Agenda definiše 17 glavnih ciljeva održivog razvoja za period do 2030. godine, od kojih su za Strategiju najvažniji cilj 4. – Obezbediti inkluzivno i pravedno, kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnost celoživotnog učenja za sve; cilj 8. – Promovisati kontinuirani, inkluzivan i održiv ekonomski rast, punu i produktivnu zaposlenost i dostojanstven rad za sve, ali i cilj 3. – Obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija, žena i muškaraca; cilj 16. – Promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi delotvorne, odgovorne i inkluzivne institucije na svim nivoima. Imajući u vidu složenost ovog dokumenta, izdvaja se nekoliko načela i principa koji su važni za mlade: princip slobode i jednakosti, u vidu dostojanstva i ostvarivanja svih prava, princip jednakosti, u vidu nediskriminacije prilikom ostvarivanja prava, princip prava na život, slobodu i bezbednost, princip prava na obrazovanje, princip da niko ne bude izostavljen i dr. Vlada Republike Srbije direktno je učestvovala u razvoju i pisanju Agende održivog razvoja, kroz uključivanje građana u proces, putem konsultacija i direktnim učešćem predstavnika države na globalnim forumima, na kojima su definisani ciljevi održivog razvoja. U decembru 2015. godine, osnovana je multiresorna radna grupa za sprovođenje Agende za održivi razvoj 2030, sa zadatkom da prati njenu implementaciju, koordinira stavove nadležnih ministarstava i priprema periodične izveštaje o njenoj primeni. Ostvarivanje ciljeva prati se kroz 247 indikatora, od kojih se u Republici Srbiji prikupljaju podaci i izveštava o 119 indikatora od strane Republičkog zavoda za statistiku, kao nacionalne statističke institucije.

2.2.1.2 Strategija UN za mlade14 je strategija koja deluje kao krovni okvir za vođenje celog sistema UN u radu sa mladima, u svim kontekstima, preko tri stuba: mir i sigurnost, ljudska prava i održivi razvoj. Sledeći prioriteti definisani su u okviru strategije: 1) uključivanje, participacija i zagovaranje – pojačati glasove mladih u svrhu promocije mirnog, pravednog i održivog sveta; 2) temelji informisanosti i zdravlja – podržati veći pristup mladih kvalitetnom obrazovanju i zdravstvenim uslugama; 3) ekonomsko osnaživanje kroz pristojno zaposlenje – podržati veći pristup mladih pristojnom i produktivnom zaposlenju; 4) mladi i ljudska prava – zaštititi i promovisati prava mladih i podržati njihovo građansko i političko angažovanje i 5) izgradnja mira i otpornosti – podržati mlade kao pokretače za mir, bezbednost i humanitarne akcije. Za koordinaciju sprovođenja Strategije zadužen je Upravni odbor, kojim predsedava izaslanik generalnog sekretara UN za mlade.

2.2.1.3 Strategija za pismenost mladih i odraslih 2020–202515, UNESKO doneta je u vreme važeće Operativne strategije za mlade 2014–202116. Operativna strategija usmerena je na podršku zemljama članicama da usvoje i implementiraju inkluzivne i transverzalne javne politike o mladima, primenjujući pristup uključivanja svih zainteresovanih strana i sa inkluzivnom participacijom mladih. S obzirom na značaj pismenosti mladih (i odraslih) kao ključne kompetencije, a s druge strane, nezadovoljavajući prosečni nivo pismenosti, Strategija za pismenost mladih i odraslih ima za cilj da podrži zemlje širom sveta da razviju politike i strategije koje integrišu pismenost iz holističke, međusektorske, doživotne perspektive učenja i učenja tokom celog života. Fokus je na potrebama grupa u nepovoljnom položaju, posebno omladine van škole, žena i devojčica i ljudi u pokretu. Ova Strategija usklađena je sa održivim ciljem obrazovanja, broj 4 i Agendom za obrazovanje 2030 da bi se mobilisala snažnija politička i finansijska posvećenost jednakom i ravnopravnom pristupu kvalitetnom obrazovanju, kako niko ne bi izostao. Podizanje nivoa pismenosti odraslih širom sveta biće potpomognuto upotrebom digitalnih tehnologija, kako bi se prilike za učenje pružile većem broju ljudi.

2.2.1.4. Konvencija o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97) usvojena je na Generalnoj skupštini UN, 20. novembra 1989. godine. U skladu sa ovom konvencijom dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije. Strane ugovornice ove Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava utvrđena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Opšti komentari uz Konvenciju o pravima deteta imaju poseban značaj za mlade, naročito oni koji se odnose na prava deteta u adolescenciji, njihovo zdravlje, dobrobiti i razvoja bez diskriminacije, iskorenjivanje praksi koje su štetne za žene i decu, decu bez pratnje i razdvojenu decu i maloletničko pravosuđe. Opšti komentari od posebnog značaja za mlade su: Zajednički opšti komentar 31 Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena i Opšti komentar broj 18 Komiteta o pravima deteta o štetnim praksama (2014); Opšti komentar br. 15 (2013) o pravu deteta na uživanje najvišeg dostupnog standarda zdravlja (član 24) i Opšti komentar br. 20 (2016) o ostvarivanju prava deteta u adolescenciji.

2.2.1.5. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom17 („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09), promoviše, štiti i osigurava puno i ravnopravno uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane svih osoba sa invaliditetom i promoviše poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.18 Konvencija uključuje niz opštih načela, kao što su poštovanje urođenog dostojanstva, induvidualne anatomije osoba sa invaliditetom, uključujući njihovo pravo da donose odluke o sopstvenim životima i samostalnosti tih osoba, nediskriminacija, puno i efektivno učešće i uključenost u sve sfere društvenog života, poštovanje različitosti i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske vrste i raznovrsnog ljudskog roda, jednakost mogućnosti, pristupačnost, jednakost muškaraca i žena, poštovanje razvijajućih kapaciteta dece sa invaliditetom i poštovanje prava te dece da očuvaju sopstveni identitet. Države potpisnice obavezuju se da će osigurati i promovisati puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez ikakve diskriminacije po osnovu invalidnosti, a da bi to ostvarile, države potpisnice se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere kako bi sprovele prava priznata ovom Konvencijom.

2.2.1.6. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/81), usvojena je 18. decembra 1979. godine u Njujorku. Izraz „diskriminacija žena” označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: da unesu princip ravnopravnosti muškaraca i žena u svoje nacionalne ustave ili odgovarajuće zakone, ako to već nisu učinile, kao i da obezbede, zakonskim ili drugim odgovarajućim merama, praktičnu primenu tog principa; da usvoje odgovarajuće zakonske i druge mere, uključujući i sankcije kad je potrebno, kojima se zabranjuju svi vidovi diskriminacije žena; da uvedu pravnu zaštitu prava žena na ravnopravnoj osnovi s muškarcima i da preko nadležnih nacionalnih sudova i drugih javnih institucija obezbede efikasnu zaštitu žena od svakog postupka kojim se vrši diskriminacija; da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom; da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća; da preduzmu sve podesne mere, uključujući i zakonodavne, radi izmene ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse, koji predstavljaju diskriminaciju žena; da stave van snage sve unutrašnje kaznene odredbe kojima se vrši diskriminacija žena.

Decembra 2016. godine objavljen je tekst Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena za mlade (CEDAW for Youth)19. Reč je o verziji teksta Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) koja je prilagođena mlađoj populaciji i objašnjava zašto je CEDAW važan za mlade, opisuje njen uticaj na promovisanje jednakosti polova i ljudskih prava žena i devojaka, rezimira odredbe, uključujući i posebne oblike diskriminacije. Tekst je objavljen u saradnji UN Women i UN Inter-Agency Network on Youth Development.

2.2.1.7. Rezolucija o mladima, miru i sigurnosti 2250 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija20 ima u fokusu ulogu mladih u izgradnji mira i sigurnosti. ,,Rezolucija poziva zemlje članice da razmotre načine da se poveća zastupljenost mladih u procesu donošenja odluka na svim nivoima i ponude mehanizmi za sprečavanje i rešavanje sukoba u partnerstvu sa mladima. U rezoluciji se takođe pozivaju zemlje članice da uključe mlade u mirovne pregovore i nastojanja za izgradnju mira. Rezolucija prepoznaje četiri sledeća prioriteta: 1) podsticanje većeg učešća mladih, 2) poziva članice da ulažu napore u prevenciju kroz razvoj adekvatnih politika, kvalitetnog obrazovanja te promociju kulture mira, međukulturnog i međureligijskog dijaloga i tolerancije, 3) poziva članice da ulažu napore u uspostavljanje partnerstva kroz prepoznavanje svih međunarodnih i nacionalnih partnera i resursa i kroz podsticanje uključivanja lokalnih zajednica i organizacija civilnog društva u procese kreiranja politika, prevencije i promocije i 4) obustavljanje i reintegracija, pri čemu se posebno skreće pažnja na potrebe mladih koji žive u delovima sveta pogođenim oružanim sukobima”21. Rezolucija 2250 definiše mlade kao osobe između 18 i 29 godina starosti.

2.2.1.8. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ”, broj 7/71) utvrđuje individualna i kolektivna prava, određene mere za nadzor nad njihovim poštovanjem, kojim se obavezuju države članice da obezbede podjednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva građanska i politička prava formulisana u ovom Paktu, uključujući pravo život, privatnost, na samoopredeljenje, slobodu i na bezbednost svoje ličnosti, dostojanstvo, slobodu kretanja, okupljanja, udruživanja, slobodu misli, savesti i veroispovesti, jednakost pred sudovima, kao i zabranu mučenja, svirepog, nehumanog ili unižavajućeg kažnjavanja kaznama, zabranu ropstva, humanog i sa poštovanjem postupanja prema licima koja su lišpena sloboode i drugo. Ovaj pakt sadrže odredbe koje treba primeniti i na populaciju mladih osoba.

2.2.1.9. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni list SFRJ”, broj 7/71) obavezuje države članice da obezbede jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava garantovana ovim paktom, uključujući pravo na obrazovanje, rad, fizičko i psihičko zdravlje, socijalno obezbeđenje, kulturni život i drugo. Pakt posebno predviđa zaštitu dece i omladine od ekonomske i socijalne eksploatacije.

2.2.10. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (,,Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 6/67) propisuje potrebne mere radi brzog ukidanja svih oblika i svih pojava rasne diskriminacije, sprečavanja njenog nastanka, kao i za borbu protiv rasističkih doktrina i prakse. U ovoj konvenciji izraz „rasna diskriminacija” odnosi se na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva, a koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda i političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života. Ova konvencija sadrži odredbe koje treba primeniti i na populaciju mladih osoba.

2.2.11. Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/11) propisuje da se niko neće podvrgavati prisilnom nestanku i da se nikakve izuzetne okolnosti, bilo ratno stanje ili pretnja ratom, unutrašnja politička nestabilnost ili bilo koja druga javna opasnost, ne mogu navoditi kao opravdanje za prisilan nestanak.22 U članu 25. ove konvencije preciziraju se neophodne mere koje svaka država ugovornica preduzima u cilju sprečavanja i kažnjavanja u skladu sa njenim krivičnim zakonom: (a) nelegalno uklanjanje dece koja su podvrgnuta prisilnom nestanku, dece čiji su otac, majka ili zakonski staratelj podvrgnuti prisilnom nestanku ili dece rođene za vreme zatočeništva majke koja je podvrgnuta prisilnom nestanku; (b) falsifikovanja, skrivanja ili uništavanja dokumenata koja dokazuju stvarni identitet dece.Takođe navodi se da svaka država ugovornica preduzima neophodne mere traganja i utvrđivanja identiteta i njihovog vraćanja porodicama kojima pripadaju u skladu sa zakonskom procedurom i važećim međunarodnim sporazumima i pomaže drugoj u traganju, identifikovanju i pronalaženju dece.

S obzirom na potrebu da se zaštite najbolji interesi dece i njihovog prava da sačuvaju ili ponovo utvrde svoj identitet, uključujući nacionalnost, ime i porodične odnose u skladu sa zakonom, države ugovornice koje priznaju sistem usvajanja ili neki drugi oblik zbrinjavanja dece uvešće zakonske procedure u cilju revizije procedure usvajanja ili zbrinjavanja i, ukoliko to odgovara, poništavanja bilo kojeg usvajanja ili zbrinjavanja dece koja su proistekla za vreme prisilnog nestanka. U svim slučajevima, najbolji interes deteta ima prioritetan značaj a dete koje je u stanju da izrazi svoje mišljenje ima pravo da ta mišljenja izrazi slobodno, mišljenjima deteta se daje adekvatna težina u skladu sa starošću i zrelošću deteta.

2.2.2 Evropska i regionalna dokumenta

2.2.2.1 Strategija omladinskog sektora Saveta Evrope do 2030.23 godine definiše ključne principe: uzajamno poštovanje i poverenje, inkluzivnost, trajna posvećenost, učešće, jednakost, transparentnost i saradnja i postavlja četiri tematska prioriteta koji se odnose na učešće mladih u donošenju odluka i aktivno građanstvo; pristup mladih građanskim, političkim, digitalnim i socijalnim pravima i uvažavanje različitosti, izgradnji mira, borbi protiv svih oblika rasizma i netolerancije, interkulturnom dijalogu i učenju, te specifičnom radu sa zajednicama mladih ljudi koje su pogođene takvim fenomenima. Jedan od prioriteta je i omladinski rad, koji obuhvata aktivnosti SE na jačanju razvoja kvaliteta i priznanja omladinskog rada i promociju pristupa SE neformalnom obrazovanju. Kroz Strategiju je prepoznato da nije dovoljno raditi samo na izgradnji kapaciteta omladinskih radnika i razvoju inovacija u omladinskom radu. Kako bi šira populacija mladih, posebno mladih u NEET statusu, saznala za prilike koje kreira omladinski sektor, potrebno je raditi na povećanju atraktivnosti omladinskog rada i održivosti pružalaca usluga omladinskog rada. Strategija se implementira kroz nekoliko mehanizama: komenadžment tela SE, Evropske omladinske centre, Evropsku omladinsku fondaciju i Partnerstvo Evropske komisije i SE.

2.2.2.2 Strategija EU za mlade za period 2019–202724 ima za cilj da podstakne društveni i građanski angažman, kao i učešće u demokratskom životu svih mladih ljudi, u skladu sa članom 165 Ugovora o funkcionisanju EU25. Glavni i najreprezentativniji mehanizam učešća mladih iz EU u procesu donošenja odluka je EU dijalog sa mladima26 (ranije poznat kao strukturirani dijalog). EU dijalog sa mladima je kontinuirani proces konsultacija između mladih i donosilaca odluka u EU, sa ciljem zajedničkog definisanja i sprovođenja politika značajnih za mlade na svim nivoima. Ovako uspostavljen proces obavezao je Evropsku komisiju i sve države EU da redovno održavaju konsultacije sa mladima. Jedanaest evropskih ciljeva za unapređenje položaja mladih odražava stavove evropske omladine i definiše strateške prioritete za sve zemlje članice. To su povezivanje EU sa mladima, ravnopravnost svih polova, inkluzivno društvo, informisanje i konstruktivni dijalog, mentalno zdravlje i blagostanje mladih, podrška mladima u ruralnim sredinama, kvalitetno zapošljavanje za sve mlade, kvalitetno učenje, prostor za učešće svih mladih, održiva zelena Evropa i omladinske organizacije i evropski programi. Strategija EU za mlade usredsređena je na tri osnovna područja delovanja: 1. uključivanje – smisleno građansko, ekonomsko, društveno, kulturno i političko učešće mladih ljudi u životu EU, kako bi imali pravo glasa u razvoju, sprovođenju i evaluaciji politika koje utiču na njih; 2. povezivanje – povezivanje mladih u EU je ključno sredstvo za solidarnost i budući razvoj EU. Ova veza se najbolje neguje kroz različite oblike mobilnosti, koji su podržani kroz različite EU programe u oblasti mladih. Strategijom se takođe prepoznaje i saradnja sa zemljama van EU, uključujući i Republiku Srbiju u okviru Zapadnog Balkana; 3. osnaživanje – omladinski sektor je (po prvi put) novom strategijom stavljen u fokus, kao katalizator za osnaživanje mladih širom Evrope koji se suočavaju s različitim izazovima. Omladinski rad je u centru Strategije EU za mlade i predviđa se niz mera za podršku u ovoj oblasti. Kako bi se iskoristile prednosti omladinskog rada, postoji veća potreba za priznavanjem neformalnog i informalnog učenja u okviru rada s mladima, koje je posebno korisno za one sa malo formalnih kvalifikacija, kao način podrške zapošljivosti i inkluziji mladih. Za realizaciju Strategije EU za mlade za period 2019–2027, definisani su konkretni programi na nivou EU, koji sadrže mere za implementaciju: Erazmus+ program, CEPUS program, Evropska inicijativa za solidarnost, Evropski strukturni i investicioni fondovi, Horizont 2020, Marija Sklodovska Kiri akcije, Kreativna Evropa i drugi27. Pored programa EU, Strategijom je predviđeno niz novih ili ažuriranih instrumenata za implementaciju i praćenje, kao što su Youth Wiki – platforma preko koje se prati razvoj nacionalnih politika za mlade u državama članicama, Platforme za EU strategiju za mlade, Prikaz pokazatelja EU za mlade. Institucija odgovorna za praćenje i implementaciju je Generalni direktorat Evropske komisije za obrazovanje, mlade, sport i kulturu. U junu 2021. imenovana je i prva koordinatorka EU za mlade, sa ciljem unapređenja međusektorske saradnje, kao i razvoja znanja i razmene znanja o pitanjima mladih u okviru Evropske komisije. Sastavni deo Strategije je Plan rada za period 2019–2021.

2.2.2.3 Izveštaj o implementaciji EU Strategije za mlade za period 2019–2021. godine28, Evropska komisija je usvojila u oktobru 2021. godine. U zaključcima se navodi da bi u narednom periodu Strategija mogla da se koristi za bolje angažovanje, povezivanje i osnaživanje mladih, uključujući dalje jačanje učešća mladih, kao i sprovođenje implementacije Evropske agende za omladinski rad. Takođe mogla bi se koristiti za rešavanje konkretnih budućih izazova, uključujući uticaj pandemije COVID-19 na obrazovanje mladih, zapošljavanje i mentalno zdravlje, posebno za mlade u nepovoljnom položaju, kao i povećanu potrebu za digitalnim radom mladih. Ovi trenutni prioriteti biće uključeni u novi plan rada za trogodišnji period 2022-2024. godine, koji će se prvenstveno fokusirati na otpornost i oporavak mladih u vreme i posle pandemije COVID-19. Programi i fondovi EU kao što su Erazmus+, Evropska inicijativa za solidarnost, Horizont Evropa i Evropski socijalni fond plus, mogu značajno da doprinesu osnaživanju mladih, jer su ojačani i prilagođeni njihovim potrebama (obrazovanje, veštine, zapošljavanje, klima itd.). Evropska komisija je predložila da 2022. godina bude Evropska godina mladih, kao „godina posvećena osnaživanju onih koji su toliko posvetili drugima”29. Godina će imati za cilj da podstakne napore Unije, država članica, regionalnih i lokalnih vlasti da odaju počast, podrže i angažuju se sa mladima u postpandemijskoj perspektivi pod idejom „Evropi je potrebna sva njena mladost”.

2.2.2.4. Akcioni plan za mlade u spoljnoj akciji EU 2022–2027.30 pod nazivom: Promovisanje značajnog učešća i osnaživanja mladih u spoljnim akcijama EU za održivi razvoj, jednakost i mir ( u daljem tekstu: APM) donet je oktobra 2022. godine. APM pruža politički okvir za strateško partnerstvo sa mladima u spoljnoj akciji EU, na šta se takođe pozivaju zaključci Saveta za 2020. APM ima za cilj promovisanje angažovanja mladih kao strateških partnera, podržavanje njihovog osnaživanja i iskorištavanje demografske dividende za izgradnju otpornijih i inkluzivnijih društava i napredak ka globalnim obavezama kao što su Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030. godine (Agenda 2030) i Pariski klimatski sporazum.31

Ovaj odgovor EU na višestruke izazove zasnovan je na osnovnim vrednostima navedenim u članu 2. Ugovora o Evropskoj uniji32. APM je usmeren na izgradnju jakih partnerstava za sadašnjost, obezbeđivanje budućnosti narednih generacija i doprinos međugeneracijskoj jednakosti i pravdi. Sa fokusom na tranziciju iz detinjstva u odraslo doba i kao rezultat Evropske godine mladih, APM jača međunarodnu dimenziju strategije EU za mlade i nadograđuje se na strategiju EU o pravima deteta33 koja promoviše smisleno učešće i osnaživanje od ranih godina života. Oslanja se i na Akcioni plan EU za ljudska prava i demokratiju34 koji naglašava potrebu za ravnopravnim, punim i smislenim učešćem mladih u javnom i političkom životu, kao i na Evropski stub socijalnih prava. Konačno, implementira Akcioni plan EU za rodnu ravnopravnost35, fokusirajući se na osnaživanje devojčica i mladih žena.

APM će takođe podržati sprovođenje Agende UN za mlade, mir i bezbednost i ulogu mladih u izgradnji trajnog mira, doprinosu pravdi i pomirenju i suprotstavljanju nasilnom ekstremizmu. Akcioni plan za mlade je globalne prirode, ali će takođe implementirati kroz prilagođene pristupe prilagođene potrebama i okolnostima mladih u određenim regionima, npr. u zemljama proširenja EU i susednim zemljama, Africi, Bliskom istoku, Latinskoj Americi i Karibima i Aziji i Pacifiku.

2.2.2.5 EU je donela i Digitalni obrazovni akcioni plan 2019–202736, čime je obnovljena inicijativa politike EU za podršku održivom i efikasnom prilagođavanju sistema obrazovanja i obuke zemalja članica EU digitalnom dobu. Utvrđene su dve prioritetne oblasti: 1) podsticanje razvoja ekosistema digitalnog obrazovanja visokih performansi, što uključuje infrastrukturu, povezanost i digitalnu opremu, efikasno planiranje i razvoj digitalnih kapaciteta, uključujući najnovije organizacione sposobnosti, digitalno kompetentne i sigurne nastavnike i osoblje za obrazovanje i obuku, visokokvalitetan sadržaj za učenje, alate prilagođene korisniku i sigurne platforme koje poštuju pravila e-privatnosti i etičke standarde i 2) unapređenje digitalnih veština i kompetencija za digitalnu transformaciju, odnosno osnovne digitalne veštine i kompetencije od najranijeg uzrasta, digitalna pismenost, uključujući borbu protiv dezinformacija, računarsko obrazovanje, dobro poznavanje i razumevanje tehnologija koje zahtevaju veliki broj podataka, kao što je veštačka inteligencija, napredne digitalne veštine, koje proizvode više digitalnih stručnjaka, obezbeđujući da devojke i mlade žene budu podjednako zastupljene u digitalnim studijama i karijeri.

2.2.2.6. Smernice za poštovanje, zaštitu i ostvarivanje prava deteta u digitalnom okruženju – Preporuka CM/Rec (2018) – Komiteta ministara Saveta Evrope37 imaju za cilj da pomognu relevantnim akterima u ostvarivanju prava sadržanih u međunarodnim i evropskim konvencijama i standardima o ljudskim pravima, u svetlu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava. Smernice obuhvataju i mlade uzrasta od 15 do 18 godina, kao još jedan u nizu osnovnih pravila, koja mogu pomoći državama da obezbede neophodnu osnovu za brigu o najboljim interesima dece/mladih u složenom, ali i privlačnom svetu digitalnog okruženja. Međunarodni i evropski obavezujući instrumenti i standardi postavljaju obaveze ili pružaju standarde za države članice za poštovanje, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda dece u digitalnom okruženju. Svako dete, kao nosilac individualnih prava, treba da bude u mogućnosti da ostvaruje svoja ljudska prava i osnovne slobode na internetu i van njega. Uvažavajući brzinu kojom se razvijaju nove tehnologije, smernice su značajne i sa aspekta mera za rešavanje rizika sa kojima se deca/mladi suočavaju dok uče i istražuju u virtuelnom svetu.

2.2.2.7 Evropski zeleni dogovor (European Green Deal)38 je skup strateških inicijativa Evropske komisije sa sveobuhvatnim ciljem da EU učini klimatski neutralnom 2050. godine. Primena Evropskog zelenog dogovora će stvoriti nove mogućnosti za inovacije, investicije i radna mesta, smanjiti emisije i energetsko siromaštvo, smanjiti zavisnost od spoljne energije, poboljšati zdravlje i blagostanje. Istovremeno, obezbediće da postoje mogućnosti za sve, podržavajući ugrožene građane kroz borbu protiv nejednakosti i energetskog siromaštva i jačanje konkurentnosti evropskih kompanija. Uključivanje mladih u njegovu primenu od izuzetnog značaja je za realizaciju ciljeva Evropskog zelenog dogovora. Evropski omladinski forum je istakao da govoriti o klimatskim promenama nije dovoljno, potreban nam je značajan angažman mladih u klimatskoj politici.

2.2.2.8 Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih39 sa Statutom potpisan je 4. jula 2016. godine u Parizu na Samitu o Zapadnom Balkanu. Sve potpisnice Sporazuma ratifikovale su ga u svojim parlamentima. Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 29. maja 2017. godine proglasila Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa Statutom Regionalne kancelarije za saradnju mladih40. U članu 2. Sporazuma navodi se da je misija Regionalne kancelarije za saradnju mladih (u daljem tekstu: RKSM): a) da podrži regionalnu razmenu mladih i njihovu razmenu ideja, kao osnove budućih perspektiva za saradnju u regionu, zasnovanih na vrednostima suživota, tolerancije i poštovanja ljudskih prava i raznolikosti, kao i posvećenosti inkluziji i bezbednosti; b) da intenzivira regionalnu saradnju mladih i institucija koje se bave mladima i da obezbedi implementaciju zajedničkih programa za mlade koji se fokusiraju na principe demokratskog upravljanja, održivog ekonomskog razvoja, obrazovanja i inovacija; v) da koordinira saradnju mladih na Zapadnom Balkanu. RKSM je od 2017. do 2021. godine, kroz realizovana četiri konkursa, podržala preko 110 projekata ukupne vrednosti oko 3 miliona evra, kroz koje je ostvareno preko 2.800 partnerstava, uz učešće preko 5.000 mladih u razmenama. RKSM je odabrala 39 projekata udruženja i srednjih škola iz Srbije, koji čine više od 1/3 svih odobrenih projekata. Ukupna vrednost ugovorenih projekata je oko 900.000 evra. Preko 6.500 mladih ljudi iz regiona imalo je koristi od projekata i programa RKSM u prethodnih nekoliko godina. U okviru ova četiri konkursa RKSM, nosioci projekata iz Srbije ostvarili su partnerstvo sa 93 organizacije i škole iz regiona.

2.2.2.9 EU Strategija za Zapadni Balkan 2018, odnosno strategija za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu”41. Strategijom pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i pratećim Akcionim planom podrške transformaciji zemalja Zapadnog Balkana 2018–2020. ističe se šest ključnih polja intervencije i to: 1) jačanje podrške vladavini prava; 2) jačanje podrške u oblasti bezbednosti i migracija; 3) podrška socio-ekonomskom razvoju; 4) povećanje povezanosti zemalja; 5) digitalna Agenda za Zapadni Balkan i 6) podrška pomirenju i dobrim susedskim odnosima. U okviru ovih inicijativa postoji mogućnost uključivanja mladih u program ekonomskih reformi u delu socio-ekonomski razvoj, a predviđen je i značajniji fokus na oblasti zapošljavanja i socijalnih reformi, zdravlja i obrazovanja (naročito u delu stručnog obrazovanja i obuka, ali i kroz dupliranje dostupnih fondova programa Erazmus+ koji se u velikoj meri odnosi i na mlade). Evropska komisija planira da kroz razvoj snažnog privatnog sektora, predvođenog preduzetnicima iz regiona i iz EU, bolje iskoristi dinamičan potencijal mladih u regionu i da podstakne obostrano korisnu ekonomsku integraciju. Kako bi podstakla preduzetništvo i inovacije, Komisija će uvesti grant šemu koja podržava transfer tehnologije i startapove u celom regionu i podržaće napore usmerene na pametnu specijalizaciju, kao i na cirkularnu ekonomiju. U okviru 6. ključnog polja intervencije, Podrška pomirenju i dobrim susedskim odnosima, značajnu ulogu za inicijative pomirenja ima RKSM za saradnju mladih, putem uvođenja intra-regionalne šeme mobilnosti.

2.2.2.10 Podrška zapošljavanju mladih: most ka poslovima za naredne generacije (Evropska komisija, jul 2020. godine)42 je komunikacijski dokument/paket koji obuhvata četiri ključna stuba: unapređenje programa Garancija za mlade, stručno obrazovanje i obuku, pripravništvo i dodatne mere za zapošljavanje mladih. Most ka poslovima će biti inkluzivniji kako bi se izbegle bilo kakve forme diskriminacije, sa boljim dosezanjem do onih mladih koji su ranjiviji, kao što su mladi pripadnici nacionalnih manjina ili drugih rasa, mlade osobe sa invaliditetom, mladi u ruralnim sredinama i sl. i povećanom starosnom granicom, uključujući lica od 15 do 29 godina. Ovaj program podrške treba da poveže potrebe kompanija, kroz obezbeđivanje traženih veština – posebno zelenih i IT veština, kroz kratke pripremne obuke, koje će biti praćene savetovanjem, vođenjem i praćenjem.

2.2.2.11 Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan43, usvojen je od strane Evropske komisije oktobra 2020. godine, sa ciljem da podstakne dugoročan privredni oporavak regiona, podrži zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu saradnju i približavanje EU. Ekonomski i investicioni plan identifikuje 10 vodećih inicijativa. U skladu sa usvajanjem narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira i povezanim pravnim osnovama, Komisija je predlažila mobilizaciju do 9 milijardi evra za finansiranje u region iz programa IPA III za period 2021–2027. godine kako bi se podržalo ekonomsko približavanje sa EU, pre svega kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti i dvojnoj zelenoj i digitalnoj tranziciji. Takođe, predloženo je proširenje programa „Garancija za mlade” na Zapadni Balkan. „Garancija za mlade” je program aktiviranja, kojim se obezbeđuje da svi mladi ljudi dobiju kvalitetnu ponudu za zaposlenje, kontinuirano obrazovanje, pripravničku praksu ili pripravnički staž, u roku od četiri meseca nakon što postanu nezaposleni ili napuste formalno obrazovanje. Vlade Zapadnog Balkana treba da sprovedu vodeći projekat „Garancija za mlade”, u skladu sa programom EU „Garancija za mlade”. Predlaže se njegovo sprovođenje u četiri faze, pri čemu se u svim fazama može koristiti podrška EU.

––––––––

13 https://www.un.org/sustainabledevelopment/development-agenda/

14 Youth 2030: The UN Youth Strategy

15 https://en.unesco.org/themes/literacy/strategy

16 http://unescoblob.blob.core.windows.net/documenti/4f3f290a-c6bf-4072-ad5d-b3c2c40f57b8/strategyonyouth.pdf

17 Službeni list Evropske zajednice, 2008/ c 75/01.

18 Osobe sa invaliditetom obuhvataju osobe koje imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja u sadejstvu sa različitim barijerama mogu otežati puno i efektivno učešće svih osoba u društvu na osnovu jednakosti sa drugima.

19 https://www.unwomen.org/en/digital-library/publications/2016/12/cedaw-for-youth

20 Treća rezolucija o mladima, miru i bezbednosti, juli 2020. godine, https://digitallibrary.un.org/record/3872061?ln=zh_CN

21 Ex ante analiza, str 37.

22 Za svrhe ove konvencije, za „prisilni nestanak” se smatra hapšenje, pritvaranje, otmica ili bilo koji drugi oblik lišavanja slobode od strane državnih organa ili lica ili grupe lica koja postupaju po ovlašćenju, uz podršku ili saglasnost države, nakon čega se odbija da se prizna lišavanje slobode ili se skriva sudbina nestalog lica ili mesto na kome se ono nalazi, čime se takvo lice stavlja van zaštite zakona.

23 Council of Europe Youth sector strategy 2030

24 EU Youth Strategy 2019-2027

25 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/ugovor_eu.pdf

26 https://europa.eu/youth/get-involved/eu-youth-dialogue/what-eu-youth-dialogue_en

27 Originalni nazivi na engleskom jeziku i linkovi za više detalja: Erasmus+, European Solidarity Corps, European Structural and Investment Funds, Horizon 2020, Marie Skłodowska-Curie Actions, Creative Europe.

28 https://youthnetworks.net/eu-youth-strategy-2019-2021-report/

29 Predsednica EK u svom obraćanju 15. septembra 2021. godine o Stanju u Uniji najavila je 2022. kao Evropsku godinu mladih.

30 Youth Action Plan (YAP) in EU external action 2022 – 2027, Promoting meaningful youth participation and empowerment in EU external action for sustainable development, equality and peace, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52022JC0053&qid=1665756257949

31 https://unfccc.int/process-and-meetings/the-paris-agreement/the-paris-agreement

32 https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2bf140bf-a3f8-4ab2-b506-fd71826e6da6.0023.02/DOC_1&format=PDF

33 https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:e769a102-8d88-11eb-b85c-01aa75ed71a1.0002.02/DOC_1&format=PDF

34 https://www.eeas.europa.eu/sites/default/files/eu_action_plan_on_human_rights_and_democracy_2020-2024.pdf

35 https://www.unwomen.org/sites/default/files/Headquarters/Attachments/Sections/Library/Publications/2021/UN-Women-Strategic-Plan-2022-2025-brochure-en.pdf

36 https://ec.europa.eu/education/education-in-the-eu/digital-education-action-plan_en

37 https://rm.coe.int/-prems-047519-ser-2576-it-guidelines-web-16x24-1-/168094ebc9

38 https://europa.rs/evropski-zeleni-dogovor-cilj-evropa-kao-prvi-klimatski-neutralan-kontinent-do-2050-godine/ i https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities-2019-2024/european-green-deal_en

39 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4 od 30. maja 2017.

40 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4 od 30. maja 2017.

41 https://europa.rs/strategija-za-zapadni-balkan-eu-zapocinje-nove-vodece-inicijative-i-podrsku-za-region-vodjen-reformama/

42 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32020H1104(01)&from=EN

43 https://europa.rs/zapadni-balkan-ekonomsko-investicioni-plan-za-podrsku-privrednom-oporavku-i-konvergenciji/ i https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2020-10/communication_on_wb_economic_and_investment_plan_october_2020_en.pdf i https://www.pregovarackagrupa27.gov.rs/wp-content/uploads/2021/06/Ekonomski-i-investicioni-plan-SRP.pdf

2.2.3 Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU i implementacija EU programa

2.2.3.1 Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, 201844 je prikaz statusa usklađenosti omladinske politike u Republici Srbiji sa državama članicama EU. U tu svrhu uspostavljen je otvoren metod koordinacije, u kome zemlje zajednički kreiraju pristupe u ovim oblastima, radi usklađivanja nacionalnih politika i postizanja zajedničkih ciljeva, uz razmenu primera dobre prakse. U okviru otvorenog metoda koordinacije u oblasti omladinske politike, Republika Srbija je do 2018. godine učestvovala u ekspertskoj grupi za praćenje EU indikatora o mladima i zainteresovana je da po pozivu Evropske komisije učestvuje i u ostalim ekspertskim grupama otvorenog metoda koordinacije. U Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU 2018. godine konstatuje se da je pravni okvir politike u oblasti omladine Republike Srbije (ZoM i NSM) usaglašen sa dokumentima i načelima EU u ovoj oblasti. Za postizanje pune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU potrebno je da Republika Srbija, kao zemlja kandidat, učestvuje u svim ekspertskim grupama otvorenog metoda koordinacije iz oblasti omladine koje treba da se uspostave, a koje će se baviti sledećim temama: definisanje posebnog doprinosa omladinskog rada, kao i neformalnog i informalnog učenja u svrhu podsticanja aktivnog građanstva i participacije mladih u diversifikovanim i tolerantnim društvima, kao i prevencija marginalizacije i radikalizacije koja potencijalno rezultira nasilnim ponašanjem; prepoznavanje rizika, mogućnosti i implikacija digitalizacije po mlade, omladinski rad i omladinsku politiku. U skladu sa dosadašnjim rezultatima Republike Srbije u procesu priključivanja EU, Strategija je usklađena sa svim dokumentima EU relevantnim za mlade.

2.2.3.2 Evropska komisija: Republika Srbija, Izveštaj za 2021. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, Saopštenje o politici proširenja EU za 2021. godinu45. U najnovijem Izveštaju Evropske Komisije o napretku Republike Srbije u procesu pridruživanja EU u okviru Klastera 3. Konkurentnost i inkluzivni rast, data je EK ocena stanja u osam poglavlja, među kojima je i poglavlje 26, koje se odnosi na omladinsku politiku. Za poglavlje 26. Obrazovanje i kultura, predloženo je da se dalje konsoliduje sistem NOK, sa dodatnim fokusom na kvalitet i obim neformalnog obrazovanja. Takođe je potrebno pojačati sprovođenje mera za smanjenje stope napuštanja obrazovanja i segregacije, posebno na lokalnom nivou. Mladi su u fokusu i u drugim poglavljima. U poglavlju 19. Socijalna politika i zapošljavanje u okviru istog klastera, konstatuje se da u narednom periodu Republika Srbija treba naročito da obezbedi adekvatne finansijske i institucionalne resurse za zapošljavanje i socijalnu politiku, koji bi sistematičnije bili usmereni na mlade, žene i dugoročno nezaposlene i poboljšali adekvatnost socijalnih davanja za osobe ispod praga siromaštva. Osim toga, Republika Srbija treba da preduzme korake za uspostavljanje i sprovođenje Garancije za mlade46, tako što će razviti Plan implementacije Garancije za mlade u skladu sa modelom i smernicama EU, u partnerstvu sa predstavnicima mladih.

2.2.3.3 Program Erazmus+47 jedan je od najvećih programa EU koji finansira projekte mobilnosti i saradnje u oblasti obrazovanja, obuka mladih i sporta. Nastao je 2014. godine, a 2021. je ušao u novi sedmogodišnji period sprovođenja, koji će trajati do 2027. godine. Predviđeni budžet za ovaj sedmogodišnji period novog Erazmus+ programa iznosi 26 milijardi evra, čime se omogućuje učešće još većem broju učesnika i širem spektru organizacija. Na osnovu formalnog mandata, Fondacija Tempus48 mnogobrojnim aktivnostima promoviše i sprovodi program Erazmus+. Ona pruža podršku, kako organizacijama, tako i pojedincima u ličnom i profesionalnom razvoju, kao što su karijerno vođenje, razvoj veština, kompetencija i kvalifikacija, lični razvoj i međunarodna mobilnost ključnih aktera u oblasti obrazovanja, sa posebnim fokusom na praktičare, mlade i mlade sa smanjenim mogućnostima. U okviru Erazmus+ programa u oblasti mladih, od 2014. godine do sada, podržan je veliki broj projekata u kojima su omladinske organizacije iz Republike Srbije bile koordinatori ili partneri. Ukupno je odobreno 2.647 decentralizovanih i centralizovanih projekata u oblasti mladih. Od toga, u decentralizovanim projektima, Fondacija Tempus podržala je 78, a druge nacionalne agencije podržale su 2.449 projekata. Dodatno, Izvršna agencija iz Brisela je u centralizovanim projektima podržala 120 projekata. Ukupna vrednost podržanih decentralizovanih i centralizovanih projekata u oblasti mladih je preko 83.3 miliona evra. Od toga je preko 76 miliona evra uloženo za decentralizovane projekte i preko 7.3 miliona evra za centralizovane. Republika Srbija je punopravna članica programa Erazmus+ od 2019. godine, što znači da ustanove i organizacije iz Republike Srbije nastavljaju da se prijavljuju za sve vrste projekata kao i države članice EU. To su projekti izgradnje kapaciteta u oblasti rada sa mladima i projekti partnerstva u oblasti mladih za jačanje kapaciteta i kreiranje visoko kvalitetnih proizvoda intelektualnog rada kroz međunarodnu saradnju. Novi program ističe inkluzivnost, zelene inicijative i digitalizaciju kao ključne i najvažnije prioritete koje podržava kroz niz finansijskih mehanizama, zatim jačanje građanskih vrednosti, dijalog kultura, toleranciju i razumevanje društvenog, kulturnog i istorijskog nasleđa. Tokom 2019. i 2020. godine, u oblasti mobilnosti mladih podržano je finansiranje 38 projekata iz Republike Srbije, od čega 21 projekat – 2019. godine i 17 projekata – 2020. godine, koje su podnele organizacije civilnog sektora.

2.2.3.3 Evropska inicijativa za solidarnost 2021–2027 (European Solidarity Corps)49 je program Evropske komisije, koji je namenjen mladima i pruža im priliku za sticanja iskustva života i rada u nekoj stranoj zemlji kroz programe volontiranja i rada. Trenutno, u ovom programu puno učešće ima svih 27 država članica EU, plus Island, Lihtenštajn, Norveška, Turska i Severna Makedonija. U pojedinim delovima programa (volontiranje) mogu učestvovati tzv. ESC partnerske zemlje, a to su zemlje iz susedstva EU, među kojima je i Republika Srbija. Trenutni status Republike Srbije u Evropskoj inicijativi za solidarnost podrazumeva mogućnosti da organizacije iz Republike Srbije mogu da podnesu zahtev i dobiju oznaku kvaliteta (Quality Label) i ostvare preduslov za učešće u ESC, ukoliko ispunjavaju preduslove kvaliteta; da organizacije iz Republike Srbije budu partneri u oblasti volontiranja i šalju mlade na kratkoročne i dugoročne projekte/aktivnosti, kao i da ugoste mlade iz zemalja punopravnih učesnica programa ESC na kratkoročnim i dugoročnim volonterskim projektima/aktivnostima; da mladi iz Republike Srbije volontiraju u zemljama punopravnim učesnicama programa; da mladi iz zemalja punopravnih učesnica ESC mogu volontirati u Republici Srbiji. Program promoviše inkluziju i raznolikost, a ima i za cilj da uključi zelene prakse u projekte i da podstiče ekološki održivo i odgovorno ponašanje među učesnicima i organizacijama koje učestvuju. Podržava digitalnu tranziciju kroz projekte i aktivnosti koje razvijaju digitalne veštine i digitalnu pismenost. Program takođe promoviše učešće mladih u demokratskim procesima i građanski angažman. Pored toga, novi program ima fleksibilnost da dodaje godišnje prioritete koji se bave hitnim pitanjima. Dodatna tematska oblast za 2021. godinu je zdravlje. Program će mobilisati mlade ljude u projekte koji se bave zdravstvenim izazovima, uključujući uticaj pandemije COVID-19 i oporavak.

2.2.3.4 Bonski proces: Završna deklaracija Treće evropske konvencije omladinskog rada „Putokazi za budućnost 202050”. Omladinski rad je prepoznat u više dokumenata SE i EU, a pre svega u dokumentu SE Preporuke Saveta ministara o omladinskom radu, 2017. godine51 i u Rezoluciji o Evropskoj agendi za omladinski rad, Savet EU, 202052. Cilj Bonskog procesa je jačanje pružanja usluga omladinskog rada u Evropi. Treća evropska konvencija omladinskog rada je uvod u Bonski proces, odnosno početak implementacije Evropske agende za omladinski rad, tokom koga će se raditi na uključivanju omladinskog rada u dokumenta javnih politika u svim zemljama, u skladu sa evropskim okvirom i nacionalnim prioritetima. Prethodno su donete Evropske konvencije omladinskog rada 2010. i 2015. godine. Opšti ciljevi Konvencije su: povezati praksu omladinskog rada i omladinsku politiku, raditi zajedno na daljem razvoju prakse omladinskog rada, poboljšati vidljivost omladinskog rada i njegove vrednosti, olakšati diskusije o određenim temama, steći nove uvide i prenositi znanja i promovisati zajedničku osnovu i zajedničku akciju u okviru omladinske radne zajednice. Ambicija zajednice praktičara/ki omladinskog rada je da razvija i širi ponudu omladinskog rada, dopirući do više mladih i uključujući ih, a posebno da se pobrine da mladi iz svih miljea, uključujući i one sa manjim mogućnostima, dobiju pristup omladinskom radu. Osim toga, u Evropi, nakon pandemije, omladinski rad mora težiti inovacijama i rešenjima van do sada poznatih. Ograničenja i okviri omladinskog rada, u smislu uzrasta, ciljnih grupa, problema, a možda i drugih dimenzija, trebalo bi ojačati, kako bi se formirala osnova za zagovaranje rasta omladinskog rada. U Rezoluciji o Evropskoj agendi za omladinski rad, 2020. godine, prepoznati su izazovi u ovoj oblasti i donet je plan za proces implementacije Agende, kroz tzv. Bonski proces. Plan se sastoji od razvoja i predlaganja implementacionih strategija, mera i prioriteta za omladinski rad na svim nivoima, od lokalnog do evropskog.

––––––––

44 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npaa/npaa_2018_2021.pdf

45 https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_oktobar_21.PDF

46 Program Garancija za mlade u evropskim zemljama pokrenula je Evropska komisija 2013. godine, a 2020. godine je pojačan, kao političko opredeljenje svih država članica EU da svim mladim ljudima mlađim od 30 godina pruži kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu, ili obuku, u roku od 4 meseca od izlaska iz sistema formalnog obrazovanja ili od gubitka prethodnog zaposlenja.

47 https://erasmusplus.rs/

48 https://tempus.ac.rs/erazmusplus/

49 https://europa.eu/youth/news/european-solidarity-corps-2021-2027-launched_en

50 https://www.eywc2020.eu/downloads/doctrine/WebforumVeranstaltungenWebsiteBundle:Media-file-74/RS_3rd%20EYWC_final%20Declaration.pdf

51 https://search.coe.int/cm/Pages/result_details.aspx?ObjectId=0900001680717e78

52 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=uriserv:OJ.C_.2020.415.01.0001.01.ENG

3. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA U OBLASTI OMLADINSKE POLITIKE

Omladinska politika podrazumeva sve mere i aktivnosti koje su usmerene na poboljšanje položaja mladih, koje polaze od potreba mladih, a koje sprovode različiti akteri omladinske politike, odnosno državni organi, ustanove, organizacije civilnog društva, zajedno sa udruženjima mladih i udruženjima za mlade, njihovim savezima i kancelarijama za mlade.

Praćenje sprovođenja NSM i pratećih akcionih planova u periodu od 2015. do 2020. godine i njihova evaluacija, kao i razna domaća i međunarodna istraživanja položaja i potreba mladih, pružili su bogat materijal o stanju mladih u Republici Srbiji, koji je uzet u obzir tokom procesa izrade Strategije.

Redovna godišnja istraživanja položaja i potreba mladih rađena na reprezentativnom uzorku su osnov Ministarstvu turizma i omladine (u daljem tekstu: MTO) ali i drugim subjektima omladinske politike, za donošenje dokumenata javnih politika koji su zanovani na podacima, kao i za utvrđivanje prioritetnih pravaca delovanja u omladinskom sektoru i planiranje programa projekata koji su najpotrebniji mladima i u skladu sa njihovim potrebama, a u cilju unapređivanja kvaliteta njihovog života u Republici Srbiji. Istraživanja obezbeđuju kontinuitet u praćenju osnovnih pokazatelja o obrascima ponašanja mladih, njihovim navikama, potrebama i interesovanjima u svim oblastima predviđenim NSM i zato se određena pitanja ponavljaju svake godine.

Takođe, različita istraživanja o položaju i potrebama mladih, koja su realizovana od strane organa, nevladinih organizacija, kompanija, akademske zajednice i međunarodnih partnera, ukazala su na potrebu jačanja razvojne komponente Strategije, ali i na drugačiji fokus, kako bi Strategija odgovorila na potrebe mladih i njihovo bolje organizovanje i društveno delovanje, razvoj i ostvarivanje potencijala na ličnu i društvenu dobrobit i da bi imali unapređene uslove za kvalitetan život u Republici Srbiji.

3.1. Mladi u Republici Srbiji – opis postojećeg stanja

Strategija u fokusu ima određenu uzrasnu grupu sa svim njenim potrebama i potencijalima, ulogama i izazovima, pa samim tim, osim MTO-a kao odgovornog državnog organa za omladinsku politiku i ostali državni, pokrajinski i lokalni organi vlasti kroz svoje politike prepoznaju odgovornost za pitanja mladih u okviru njihove nadležnosti. Takođe, organizacije civilnog društva, privredni subjekti i ustanove bave se pitanjima mladih u okviru svojih aktivnosti. Imajući u vidu takav kontekst, za donošenje i implementaciju Strategije neophodna je intenzivna, koordinisana, sistemska međusektorska saradnja i koordinacija i stavljanje mladih u agende svih relevantnih državnih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti.

U različitim zemljama postoje razlike u definisanju uzrasta koji pokriva kategoriju mladih. Prema ZoM-u53 u Republici Srbiji mladi se definišu kao lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života. U Evrostatu prate se podaci za mlade, uglavnom, uzrasta od 15 do 29 godina života.

Na osnovu analize 13 najrelevantnijih nacionalnih strategija54, utvrđeno je da su u devet mladi prepoznati kao posebna interesna grupa, a ne kao deo opšte populacije, kao i da je u pet strategija MOS prepoznat u sprovođenju određenih mera tih strategija. U svih 13 strategija mladi su prepoznati u merama i aktivnostima planiranim u tim dokumentima. Samo dve strategije: Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. i Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine definišu mlade kao osobe između 15–30 godina, odnosno u skladu sa ZoM-om, dok se u ostalim analiziranim strategijama mladi spominju kao osobe od 15 do 18 godina starosti, od 15 do 24 godina i od 18 do 25 godina.

––––––––

53 Zakon o mladima („Službeni glasnik RS”, broj 50/11 i 116/22 – dr. zakon), član 3. tačka 1.

54 Mitrović, S. (2021): Uporedna analiza Nacionalne strategije za mlade Republike Srbije 2015–2025. i međunarodnih i nacionalnih strategija/programa u oblasti omladinske politike, https://www.mos.gov.rs/storage/2021/11/uporedna-analiza-nsm-republike-srbije-2015-2025-i-medunarodnih-i-nacionalnih-strategija-i-programa-u-oblasti-omladinske-politike-2021-cirilica-converted.pdf

3.1.1. Demografska situacija i migracije mladih

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku55 procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2020. godini iznosio je 6.899.126. Posmatrano po polu, 51,3% čine žene (3.538.820), a 48,7% muškarci (3.360.306). Procenjen broj mladih uzrasta od 15 do 30 godina iznosio je 1.218.789 tj. 17,7% ukupnog broja stanovnika. Posmatrano po polu mladih, 48,7% čine žene (592.995), a 51,3% muškarci (625.794). Udeo žena je veći u ukupnoj populaciji od udela muškaraca, dok je u populaciji mladih veći udeo muškaraca. Proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim i stalno opadajućim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Prema podacima za Republiku Srbiju, u 2020. godini udeo lica starih 65 i više godina iznosi 21,1%, a mlađih od 15 godina ima 14,3%.

Prema rezultatima Popisa stanovništva 2011. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 7.186.862 stanovnika, od čega mladih uzrasta 15–30 godina 1.419.328 (19,7%). To govori da je broj mladih u Republici Srbiji opao za dva procentna poena u poslednjih deset godina. Pored negativnog prirodnog priraštaja, koji nastaje kao posledica niskog nataliteta (svaka nova generacija je malobrojnija nego prethodna) i visokog mortaliteta, prisutno je i kontinurano iseljavanje stanovništva. Prema rezultatima Popisa stanovništva 2011. godine, u inostranstvo je otišlo preko 150.000 građana Republike Srbije, prosečne starosti 28,7 godina, od kojih je 19% sa višom školom ili fakultetom. Republika Srbija ne poseduje egzaktnu statističku evidenciju o emigraciji. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) procenjuje da se u poslednjih 20 godina iz Republike Srbije iselilo 598.200 lica, i to samo u zemlje članice ove organizacije. Prosečan godišnji broj emigranata u periodu od 2005. do 2014. godine iznosio je 31.00056. Migracije su povezane i sa natalitetom, odnosno odlazak mladih iz zemlje, naročito odlazak mladih žena u reproduktivnom periodu, uslovljava dalje opadanje nataliteta, što povećava značaj mera za unapređenje položaja mladih na povoljne demografske trendove-demografsku otpornost društva. UNFPA je zato u 2020. godini pokrenuo „Program demografske otpornosti”. Jedan od prvih odgovora u tom programu odnosi se na pitanje: kako promena starosne strukture utiče na ekonomski rast i javne finansije. Novi popis stanovništva sproveden je oktobra 2022. godine, tako da će rezultati popisa i dodatne analize pružiti ažurirane i preciznije podatke.

Prema rezultatima Istraživanja položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, koje je 2021. godine za potrebe MOS-a realizovala Ninamedia57, 7,5% mladih planira da ode za stalno iz zemlje, 13,2% planira da napusti zemlju na određeno vreme, dok 60,9% uopšte ne planira da napusti zemlju. Kao glavni razlog za odlazak iz zemlje mladi navode posao (85%), pa školovanje (8%), porodica (7%). Posao kao razlog navodi 87,8% muškaraca i 80,4 % žena. Zbog školovanja planira da ode 8,1% muškaraca i 7,8% žena, dok porodične razloge (spajanje porodice, odlazak za partnerom/porodicom) navodi 4,1% muškaraca i 11,8% žena. Sve dobijene razlike po polu su statistički značajne. Na grafikonu 1. prikazani su odgovori mladih koji se odnose na nameru iseljavanja, a na grafikonu 2. dat je uporedni prikaz odgovora na ovo pitanje u šest istraživačkih talasa (2016–2021).

Grafikon 1. Da li planirate da u naredne 2 godine napustite zemlju na duže vreme? (%)

Izvor: Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 294.

Grafikon 2. Uporedni prikaz odgovora na pitanje o nameri da se u naredne 2 godine napusti zemlja u šest istraživačkih talasa (2016–2021)

Izvor: Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 295.

Prema podacima Evrostata58 za 2019. godinu, u 46 zemalja, učešće mladih (15–29 godina) u ukupnoj populaciji za Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU27) je 16,6%, dok je 2011. godine bilo 18,1%. U Republici Srbiji prosečno učešće mladih ovog uzrasta u ukupnoj populaciji u 2019. godini je na nivou proseka zemalja EU, tj. 16,6%, a 2011. godine je bilo 18,6%, što znači da je opalo za dva p.p.59.

Nacionalne strategije/programi Republike Srbije60 posmatraju migracije mladih uglavnom kao negativni fenomen u društvu. Razlog za to je negativni migracioni saldo u kome visokoobrazovani mladi emigriraju iz Republike Srbije u druge zemlje ili gde mladi (svih obrazovnih profila) napuštaju ruralne sredine u okviru unutrašnjih migracionih tokova i odlaze u gradove. Više analiziranih nacionalnih strategija navodi ovo kao ključni demografski problem. Prema analiziranim strategijama, ovaj problem bi trebalo i usporiti, raditi na povećanom broju povratnih i cirkularnih migracija mladih i preduzeti proaktivne mere u cilju privlačenja mladih stranaca, različitih, uglavnom visokoobrazovnih profila. Upravljanje migracijama i njihovo sagledavanje u funkciji razvoja jedan je od najvećih izazova nacionalnih, regionalnih i globalnih politika.

Demografski podaci ukazuju na kontinuirano opadanje broja mladih u Republici Srbiji u ukupnoj populaciji, što uz proces demografskog starenja stanovništva predstavlja veliki izazov za budućnost Republike Srbije, te je neophodno dodatno ulaganje države u mlade u cilju stvaranja uslova za kvaliteniji život u zemlji, posebno iz ugla obrazovanja i zapošljavanja i stanovanja. Niz strateških dokumenata koje je donela Vlada Republike Srbije u poslednje dve godine odnosi se upravo na podsticanje rađanja, olakšano stanovanje, kao i podsticaje za mlade za preduzetništvo i za stvaranje uslova za smanjenje emigracije mladih, te se očekuje da će se njihovim uspešnim sprovođenjem uticati na poboljšanje demografskih trendova u Republici Srbiji61.

––––––––

55 Procene stanovništva, 2020, broj 181 – god. LXX, 01.07.2021. Republički zavod za statistiku, https://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/procene-stanovnistva/ Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

56 Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027. godine.

57 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021),str. 294. i 295.

58 https://ec.europa.eu/eurostat/data/database, Chapter: Population and Social conditions/ Youth population

59 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, dostupno na https://www.mos.gov.rs/storage/2021/01/naliza-osnovnih-pokazatelja-polozaja-mladih-mos-s-klasnja-novembar-2020-godine.pdf

60 Mitrović, S. (2021): Uporedna analiza Nacionalne strategije za mlade Republike Srbije 2015–2025. i međunarodnih i nacionalnih strategija/programa u oblasti omladinske politike, godine, str. 94.

61 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji, Ministarstvo omladine i sporta

3.1.2. Institucionalni okvir omladinske politike

Strateško opredeljenje Republike Srbije je da radi sa mladima i za mlade na stvaranju adekvatnih i podsticajnih uslova za kvalitetan život mladih, njihovo ravnopravno, aktivno i organizovano učešće i razvoj potencijala koji doprinose ličnoj i društvenoj dobrobiti uz primenu politike jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti.

S obzirom na različitosti potreba i izazova sa kojima se mladi suočavaju u svojim lokalnim zajednicama, posebno u ruralnim područjima gde je otežana dostupnost kulturnim, zdravstvenim, socijalnim i drugim uslugama, MOS je od početka svog rada zagovarao osnivanje kancelarija za mlade u svim jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS), jer su one jedan od važnih mehanizama za efikasno podsticanje razvoja omladinske politike na lokalnom nivou. Stoga je bilo neophodno stvoriti preduslove, odnosno uspostaviti saradnju sa JLS, radi njihovog aktivnog uključivanja u ovaj proces kroz formiranje kancelarija za mlade, imenovanje lokalnih koordinatora, formiranje lokalnih Saveta za mlade i izrade lokalnih akcionih planova za mlade. U Republici Srbiji je na lokalnom nivou formirano 140 kancelarija za mlade i 78 saveta za mlade. Na snazi su 43 lokalna akciona plana za mlade, a oko 20 je u fazi izrade. Kroz izgradnju, opremanje i rad 65 omladinskih klubova, 73 teretane na otvorenom, kao i malih sportskih terena62, stvoreni su uslovi za kvalitetno provođenje slobodnog vremena, razvijanje zdravih stilova života, aktivno učešće mladih u društvu, korišćenje i kreiranje kulturnih sadržaja, neformalno obrazovanje i informisanje prilagođeno potrebama mladih. U porastu je broj javnih prostora za mlade koji rade na ispunjavanju evropskih standarda, a u kojima mogu da se realizuju aktivnosti u lokalnoj zajednici i mladima pruže integrisane usluge na lokalnom nivou.

Pored kancelarija za mlade, važan partner na lokalnom nivou za direktan rad sa mladima su i udruženja mladih/udruženja za mlade i njihovi savezi, kao i omladinski radnici/ce, koji čine mrežu od preko 1.700 aktera i delaju širom Republike Srbije, od nacionalnog do lokalnog nivoa. Na njenoj održivosti rade ministarstva, lokalne samouprave, civilni i privatni sektor.

Omladinski rad63 predstavlja deo omladinskih aktivnosti koje se organizuju sa mladima i za mlade, a zasnivaju se na neformalnom obrazovanju, odvijaju u okviru slobodnog vremena mladih i preduzimaju radi unapređivanja uslova za lični i društveni razvoj mladih, u skladu s njihovim potrebama i mogućnostima i uz njihovo dobrovoljno učešće.

U Izveštaju ekspertske radne grupe za omladinski rad uspostavljene u okviru realizacije EU Akcionog plana za mlade za period 2014–2015. godine64, ističe se da omladinski rad daje odgovor na širok spektar društvenih izazova, a pre svega na socijalno uključivanje mladih, aktivnu participaciju u društvu i tranziciju iz obrazovanja i obuke na tržište rada. Omladinski rad donosi sistematski i holistički pristup međusektorskoj omladinskoj politici. Omladinski radnici/ce svojom stručnošću, iskustvom i dobrim poznavanjem trenutne situacije mladih mogu da umreže i koordiniraju akcije za mlade sa drugim ključnim akterima i da budu nosioci za stvaranje i razvoj međusektorskih inicijativa. Zbog toga je važno da omladinski radnici/ce budu uključeni u relevantne procese kreiranja, sprovođenja i praćenja efekata omladinske politike na svim nivoima. Omladinski radnici posebnu pažnju u radu treba da posvete mladima iz osetljivih grupa koji više nisu u sistemu formalnog obrazovanja i koji najčešće nisu informisani o prilikama i mogućnostima koje im se nude.

Kancelarije za mlade (u daljem tekstu: KzM), prostori za mlade i kompetencije onih koji rade sa mladima u neformalnom obrazovanju jedna su od značajnih tema u omladinskoj politici. U cilju pružanja pomoći JLS u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, a u skladu sa ZoM-om, MOS je u okviru projekta Nemačke međunarodne organizacije za saradnju (u daljem tekstu: GIZ) „Jačanje struktura za participaciju i osnaživanje mladih u Srbiji” u saradnji sa GIZ-om, članovima ekspertske radne grupe i koordinatorima KzM, kao i predstavnicima civilnog sektora, 2012. godine pripremio smernice ,,Primena Nacionalne strategije za mlade na lokalnom nivou/standardi rada KzM i kompetencije koordinatora”65 i distribuirao ih svim JLS u Srbiji. Standardi rada KzM definišu kvalitet koji je neophodno postići u radu KzM, kako bi KzM uspešno delovale u okviru svojih lokalnih mogućnosti. Da bi se obezbedio uspešan rad lokalnih KzM, neophodno je ispunjenje sledeća četiri standarda: 1) dobro upravljanje KzM; 2) aktivno partnerstvo subjekata omladinske politike u omladinskim aktivnostima; 3) visok stepen učešća mladih u lokalnoj omladinskoj politici i 4) inkluzivna lokalna omladinska politika. Obim i sadržaj aktivnosti za ispunjenje standarda rada KzM nisu isti za sve lokalne sredine, budući da se opštine/gradovi razlikuju po mnogim elementima – demografskim i ekonomskim, kao i po obimu resursa (finansijski, materijalni, ljudski, tehnički). Zato je u dokumentu definisan minimum ostvarenosti standarda.

Definisano je i devet opštih kompetencija (znanja, veštine i vrednosni stavovi), koje treba da poseduje ili da razvije koordinator KzM. U okviru kompetencije koja se odnosi na rad sa mladima, predviđeno je da koordinator poseduje znanja i veštine potrebne za drugi nivo kompetencija omladinskog radnika/ce. Standarde za tri nivoa zanimanja u omladinskom radu (omladinski lider, omladinski radnik i specijalista za omladinski rad i politike) razvila je Nacionalna asocijacija pratkičara/ki omladinskog rada (u daljem tekstu: NAPOR). Na osnovu smernica, vršene su povremeno samoprocene koordinatora KzM o ispunjenosti standarda i rađeni individualni planovi profesionalnog razvoja u cilju dostizanja neophodnih kompetencija u radu sa mladima.

Međutim, istraživanja pokazuju da skoro polovina mladih nije upoznata da li u njihovoj JLS postoji KzM66, a usluge KzM i JLS gde one postoje, koristilo je 18% mladih, više žena nego muškaraca. Velike su i regionalne razlike, jer u Beogradu je usluge koristilo 27% mladih, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 25%, u Vojvodini 10%, a u Istočnoj i Južnoj Srbiji svega 9%.

U cilju osiguranja kvaliteta rada KzM i standardizacije rada sa mladima, potrebno je postojeće smernice ažurirati i razraditi sveobuhvatni mehanizam praćenja njihove primene, uključujući i spoljašnje vrednovanje i samovrednovanje. Takođe je neophodno bolje informisanje o postojanju i uključivanje mladih u aktivnosti KzM, posebno mladih iz osetljivih grupa.

Pored KzM na nivou JLS, važno je i postojanje različitih prostora u kojima mladi mogu na kvalitetan način da provode slobodno vreme i realizuju različite oblike neformalnog obrazovanja. Preko polovine mladih (60%) izjavljuje da u njihovoj lokalnoj zajednici postoji javni prostor za provođenje slobodnog vremena mladih67 (omladinski klub, dom kulture, kulturni centar, sportski centar, teretana na otvorenom i sl). Da je postojeći prostor dovoljan procenjuje 13% mladih, a da nije 47%. Sa druge strane, 22% mladih izjavljuje da nema takvog prostora u njihovoj lokalnoj zajednici, a čak 18% ne zna da li ga ima ili ne, što može biti posledica nedovoljne informisanosti, ali i nedovoljnog interesovanja za javne prostore. U poslednjih pet godina znatno je porastao procenat mladih koji smatraju da postojeći prostor nije dovoljan, kao i broj mladih koji izjavljuju da takvog prostora uopšte nema.

Grafikon 3. Da li u Vašoj lokalnoj zajednici postoji javni prostor za provođenje slobodnog vremena mladih (omladinski klub, dom kulture, kulturni centar, sportski centar, sportski tereni, tereni na otvorenom i sl.) (%)?

Izvor: Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 256.

Da bi se obezbedili adekvatni i funkcionalni prostori za kvalitetno provođenje slobodnog vremena, potrebna je, pre svega, nabavka rekvizita i sportske opreme, dodatno opremanje prostora (računari, kancelarijska oprema, projektor, ozvučenje, nameštaj) i infrastrukturna ulaganja (renoviranje, adaptacija, prilagođavanje pristupa mladima sa invaliditetom).

Pored omladinskih klubova u Republici Srbiji, trenutno postoje tri omladinska centra (u Sremskim Karlovcima, Loznici i Novom Sadu), u okviru kojih se pružaju integrisane usluge za mlade na lokalnom nivou. Ekološki centar Radulovački u Sremskim Karlovcima akreditovan je od strane SE68 2015. godine i reakreditovan 2018. godine. Standardi za omladinske centre koji pokrivaju aspekte, kako politike rada u njima, tako i programa, infrastrukture, menadžmenta i administracije, nastali su na osnovu pozitivne prakse omladinskih centara u Strazburu i Budimpešti, u kojima se realizuju aktvnosti koje sprovodi SE u omladinskom polju. Da bi se došlo do najboljeg rešenja za osnivanje omladinskih centara u Republici Srbiji, u toku je izrada analize optimalnog obima i modela organizovanja mreže omladinskih centara u Republici Srbiji, a u cilju pružanja integrisanih usluga za mlade koje su dostupne svim mladima. U okviru analize, uradiće se i preporuke za dalje pravce delovanja, da bi se došlo do najboljeg rešenja za osnivanje i rad omladinskih centara, u skladu sa predloženim standardima koji treba da budu zadovoljeni.

––––––––

62 Baza podataka Ministarstva omladine i sporta na dan 31. 12. 2021. godine

63 Zakon o mladima („Službeni glasnik RS”, br. 50/11 i 116/22 – dr. zakon), član 3. Tačka 4.

64 Results of the expert group set up under the European Union Work Plan for Youth for 2014-2015 – Executive summary https://ec.europa.eu/assets/eac/youth/library/reports/contribution-youth-work-summary_en.pdf

65 Smernice: ,,Primena Nacionalne strategije za mlade na lokalnom nivou/standardi rada kancelarija za mlade i kompetencije koordinatora” dostupno na https://www.mos.gov.rs/public/ck/uploads/files/Dokumenta/Omladina/publikacije/Primena%20nacionalne%20strategije%20za%20mlade%20na%20lokalnom%20nivou.pdf, 2016. godina.

66 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 337.

67 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 256.

68 Standardi SE za akreditaciju omladinskih centara dostupni su na linku Saveta Evrope https://www.coe.int/en/web/youth/quality-label-for-youth-centres

3.1.3. Aktivno učešće mladih u društvu

Mladi su u veoma malom broju članovi nekih organizacija69. Oko 90% ispitanika nije član sportskog kluba, političke partije, kulturno-umetničkog društva i udruženja građana. Svega 6% mladih bilo je član kulturno-umetničkog društva, 8% član nekog udruženja, 11% političke partije, a isto tako i 11% sportskog kluba. Pri tome su mladi uglavnom neaktivni članovi, sem kada su u pitanju sportski klubovi. Najviše je aktivnih članova sportskog kluba (4,8%), većinom najmlađa grupa i taj broj je u ovom talasu najniži.

Više od dve trećine mladih (67%) nije spremno da se angažuje u radu tela koje inicira ili donosi odluke od značaja za mlade, a kao najčešće razloge navode da nemaju dovoljno informacija o njihovom radu (34%) i da smatraju da se njihovim angažovanjem ništa ne bi promenilo (33%). Od mladih koji žele da se angažuju, najveći procenat bi se angažovao u radu učeničkog/studentskog parlamenta (13%), udruženja za mlade (8%) i to većinom žene, kao i u radu lokalnog saveta za mlade (5%), i to većinom muškarci. Uočava se rast broja mladih koji smatraju da se njihovim angažovanjem ništa ne bi promenilo, kao i pad onih koji smatraju da tela ne rade u interesu građana, već za ostvarivanje sopstvenih ciljeva. Većina mladih smatra da nije adekvatno uključena u procese donošenja odluka na nacionalnom nivou (73%), u lokalnoj zajednici (73%) i u školi (58%), sa izraženom tendencijom opadanja broja mladih koji smatrju da nisu adekvatno uključeni u odnosu na prethodnih pet istraživačkih talasa.

Nešto više od četvrtine mladih (26%) navodi da nemaju vremena da se aktivnije uključe u inicijative koje imaju za cilj pozitivne promene u društvenom životu, na nacionalnom ili nivou lokalne zajednice, a da se aktivnije uključi spremno je 17% mladih. Većina mladih (96%) ne koristi internet kako bi učestvovala u javnim raspravama, programima digitalnog volontiranja ili da bi se obraćali državnim organima i taj broj je porastao za 9 procentnih poena u odnosu na prethodno merenje70, što ukazuje na potrebu boljeg informisanja mladih o prednostima korišćenja interneta u cilju aktivnog učešća u društvu.

U volonterskim aktivnostima učestvovalo je 27% mladih i taj broj kontinuirano raste od 2015. godine (22%) do 2019. godine (33%)71. U 2020. i 2021. godini smanjenje od dva procentna poena (2020), tj. šest procentnih poena (2021), verovatno je uzrokovano i pandemijom, ali i dalje veći broj mladih učestvuje u volonterskim aktivnostima nego u periodu do 2018. godine.

Grafikon 4. Uporedni prikaz rezultata iz šest istraživačkih talasa na pitanje: Da li ste do sada učestvovali u nekim volonterskim aktivnostima? (%)

Izvor: Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 373.

Podršku porodice za volontiranje imalo je 92% mladih i ta podrška veća je u odnosu na period od 2015. do 2018. godine. Najviša podrška porodice je bila 2019. godine, kada je iznosila 95%. Više od polovine ispitanika72 slaže se sa tvrdnjom da se volontiranjem stiče iskustvo korisno za dobijanje posla (58%), da su volonterske aktivnosti korisne za mlade (57%), da je potrebno da se mladi više uključe u društvene aktivnosti (56%), da su volonterske aktivnosti zabavne (50%) i da volonterske aktivnosti mogu da utiču na promene u društvu (49%). Ipak, 15% mladih smatra da volonterske aktivnosti nisu korisne za mlade. Više od trećine ispitanika (38%) navodi da je nakon volontiranja dobilo pismenu potvrdu, što je porast za pet procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, ali još uvek za osam procentnih poena manje u odnosu na 2019. godinu, kada je iznosio 46%, što ukazuje na potrebu boljeg regulisanja ovog pitanja.

Prema Indeksu participacije mladih (Youth participation Index) koji je 2016. godine uspostavila i od tada ga prati mreža Omladinski hab Zapadnog Balkana i Turske, koju predvodi Fondacija „Ana i Vlade Divac” uz finansijsku podršku Evropske komisije, pokazuje kontinuriani rast participacije mladih u Srbiji (sa 10,1 u 2016. na 11,1 u 2020. godini)73. Indeks participacije mladih meri učešće mladih ljudi u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi javnog života tako što ukršta brojne statističke podatke, a potom izvlači jedinstveni indeks na godišnjem nivou koji je uporediv sa zemljama u regionu (Republika Severna Makedonija, Republika Albanija, Crna Gora) i kao takav vredan je alat u praćenju aktivnog učešća mladih. U poređenju sa susednim zemljama – Republikom Albanijom (9,5 u 2020. godini), Crnom Gorom (10,3 u 2020. godini), Republikom Severnom Makedonijom (9,5 u 2020. godini), Indeks participacije mladih u Srbiji je najviši (11,1 u 2020. godini).

Prema podacima Evrostata74 za 33 zemlje u 2015. godini, u poslednjih godinu dana u EU/27 zemljama u kulturnim i sportskim događajima učestvovalo je 85% mladih (u kulturnim 83%, a u sportskim 45%), dok je u Republici Srbiji učestvovalo 69% mladih (u kulturnim 57% a u sportskim 43%). U umetničkim aktivnostima svaki dan učestvuje 7,2% mladih iz EU27 i iz Republike Srbije. Prema podacima Evrostata za 2019. godinu, za 33 zemlje, internet je svakodnevno koristilo 94% mladih uzrasta 16–29 godina u EU27, (nema razlike u polovima), a u Republici Srbiji 96% (muškarci 97%, a žene 94%). Za komunikaciju sa javnim vlastima u poslednjih 12 meseci internet je koristilo 57% mladih u EU27, a u Republici Srbiji 33%, dok je za učešće u javnim raspravama, konsultacijama, glasanjima, peticijama 12% mladih u EU27 (13% muškarci i 12% žene), a 4% u Republici Srbiji (nema razlike po polu). Za izražavanje mišljenja o građanskim i političkim pitanjima preko vebsajtova (blogova, društvenih mreža itd.) u 2019. godini internet je koristilo 15% mladih uzrasta 16–29 godina u EU27 (16% muškarci i 13% žene), a u Republici Srbiji 10% (11% muškarci i 9% žene). Posao preko interneta u 2019. godini u EU27 je tražilo 29% mladih (muškarci 28%, a žene 30%), a u Republici Srbiji 22% (muškarci 16%, a žene 27%). Internet u cilju neformalnog obrazovanja kroz onlajn kurseve u EU27 koristilo je 13% mladih (muškarci 13%, a žene 12%), a u Republici Srbiji 11% (muškarci 9%, a žene 14%). Internet za prodaju roba i usluga koristilo je 21% mladih u EU27 (muškarci 22%, a žene 20%), a u Republici Srbiji 13% (muškarci 15%, a žene 12%). Internet bankarstvo u EU27 koristilo je 59% (58% muškarci, a 59% žene), dok je taj procenat u Republici Srbiji svega 18% (19% muškarci, a 17% žene).

Uzimajući u obzir kontinuirani porast u korišćenju interneta u svakodnevnom životu i malo učešće mladih u društveno-političkom životu i u društvenom angažovanju uopšte, potrebno je više komunicirati sa mladima preko društvenih mreža i pravovremeno ih informisati o mogućnostima koje im se nude za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena, učenje i učešće u procesu donošenja odluka za oblasti koje ih interesuju. U strategiji EU o mladima75 ističe se važnost da mladi imaju prilike za ,,učenje učestvovanja”, kao i da se mladi podrže u istraživanju i unapređivanju primene inovativnih i alternativnih oblika demokratskog učešća, npr. alata digitalne demokratije, uz povećanje dostupnosti ovih alata, posebno mladima koji nemaju pristup internetu i digitalnim tehnologijama, kao ni veštinama potrebnim za njihovo korišćenje.

U cilju daljeg razvoja volontiranja mladih76, EU je razvila program – Evropska inicijativa za solidarnost, u kome mogu da učestvuju i mladi iz Republike Srbije, volontirajući u nekoj od programskih država u Evropi, a za puno korišćenje ovog programa važno je da se Republika Srbija uključi u punom kapacitetu. U trenucima kriza, kao što su bile poplave 2014. godine i pandemija COVID-19, važnost aktivnog učešća u društvu i volonterskih akcija još više dolazi do izražaja. Potrebno je nastaviti sa korišćenjem digitalnih alatki77 za aktivnije učešće mladih u društvu i dolaženje do njihovih stavova i predloga o pitanjima za koje su zainteresovani, pravovremeno i objektivno informisanje mladih o svim temama, uključujući i pandemiju COVID-19, onlajn obuke i volontiranje.

U Izveštaju o ljudskim pravima mladih78 navodi se da ako se od mladih očekuje da tokom epidemije preuzmu odgovornost i odigraju svoju ulogu u sprečavanju i širenju epidemije, nužno je obezbediti njihovo adekvatno i pravovremeno informisanje.

Strategija EU za mlade79 u fokus stavlja ostvarivanje smislenog građanskog, ekonomskog, društvenog, kulturnog i političkog učešća mladih. Zato angažovanje mladih mora da bude kamen temeljac buduće saradnje u oblasti politike EU za mlade. Mladi moraju da imaju pravo glasa kada je reč o izradi, sprovođenju i proceni politika koje se na njih odnose. U Strategiji se pozivaju države članice i Evropska komisija da, u okviru svojih nadležnosti:

‒ Podstiču i unapređuju inkluzivno demokratsko učešće svih mladih u društvu i demokratskim procesima;

‒ Aktivno uključe mlade, omladinske organizacije i druge organizatore rada sa mladima u izradu, sprovođenje i procenu politika koje utiču na život mladih na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou;

‒ Podrže uspostavu i razvoj zastupanja mladih na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, priznajući mladima pravo učešća i samoorganizacije, uz priznanje predstavničkih struktura mladih i njihovo uključivanje u rad lokalnih, regionalnih, nacionalnih i evropskih organa vlasti;

‒ Podrže i omoguće Dijalog EU u oblasti mladih, kako bi se različiti stavovi mladih uključili u procese donošenja odluka na svim nivoima i podstakao razvoj građanskih kompetencija, kroz obrazovanje građanstva i primenom strategija za učenje;

‒ Podrže i razviju prilike za „učenje učestvovanja”, čime se povećava interes za participativne aktivnosti i pomaže mladima da se pripreme za učestvovanje;

‒ Istraže i unapređuju primenu inovativnih i alternativnih oblika demokratskog učešća, npr. alata digitalne demokratije i olakšaju pristup, kako bi podržali učešće mladih u demokratskom životu i uključili mlade na inkluzivan način, uz svest o tome da neki mladi ljudi nemaju pristup internetu i digitalnim tehnologijama, kao ni veštinama potrebnim za korišćenje istih.

Svi ovi predlozi za smisleno i aktivno učešće mladih u društvu relevantni su i za Republiku Srbiju, ne samo zbog toga što je Republika Srbija zemlja kandidat za ulazak u EU, već i zbog nastojanja MTO-a i svih ostalih subjekata omladinske politike da se u razvoj, sprovođenje, praćenje i vrednovanje efekata javnih politika na mlade sistemski i na održiv način uključi što veći broj mladih, da bi se njihov glas čuo i uvažio. To je u skladu i sa inkluzivnom omladinskom politikom, koja je jedna od okosnica Strategije.

Republika Srbija oformila je Stalni stručni tim za EU dijalog sa mladima u okviru Saveta za mlade, kako bi se institucionalizovala primena EU dijaloga sa mladima, sa ciljem implementacije Evropske strategije za mlade korišćenjem mehanizama koji se primenjuju u državama članicama EU. Stalni stručni tim formiran je po uzoru na Nacionalne radne grupe država članica EU za primenu EU dijaloga sa mladima na svim nivoima. Od 2014. godine i predsedavanja Grčke Savetom EU, Republika Srbija redovno je učestvovala na EU omladinskim konferencijama. Omladinski delegati kao i donosioci odluka dali su ogroman doprinos procesu, nudeći inovativne perspektive i prakse u oblasti omladinskih politika svim državama članicama EU i drugim državama učesnicama EU dijaloga mladih. Nakon učešća Republike Srbije na EU omladinskoj konferenciji u martu 2019. godine u Bukureštu, u sklopu predsedavanja Rumunije, nastala je pauza u učešću Republike Srbije i njenih predstavnika. Države članice koje su u međuvremenu predsedavale, nisu u sprovođenju ciklusa uključivale države nečlanice. MOS i Krovna organizacija mladih Srbije (u daljem tekstu: KOMS) su partnerski sprovodili različite zagovaračke aktivnosti usmerene na ponovno uključivanje Republike Srbije u cikluse sprovođenja EU dijaloga sa mladima, što je rezultovalo učešćem omladinske predstavnice Republike Srbije na EU omladinskoj konferenciji marta 2021. godine, u sklopu portugalskog predsedavanja Savetom EU. Na EU omladinskoj konferenciji održanoj septembra 2021. godine, u sklopu slovenačkog predsedavanja Savetom EU, učestvovali su predstavnici i mladih i MOS-a.

Za unapređenje međunarodne saradnje, razmene iskustva i praksi mladih jedan od bitnih mehanizama je program Erazmus+. Prema podacima Fondacije Tempus koja koordinira ovaj program u Srbiji u okviru Erazmus+ programa u oblasti mladih, od 2014. godine do sada, podržan je veliki broj projekata u kojima su omladinske organizacije iz Republike Srbije bile koordinatori ili partneri. Odobreno je 2.647 decentralizovanih i centralizovanih projekata u oblasti mladih, u ukupnom iznosu većem od 83.3 miliona evra.

U istraživanju položaja i potreba mladih80, 5% mladih navodi da se oseća ugroženo, diskriminisano i da pripada nekoj od osetljivih grupa mladih. Mladi smatraju da su najviše izloženi diskriminaciji mladi ugroženi siromaštvom, mladi sa invaliditetom, mladi Romi i pripadnici LGBT+ populacije.

Grafikon 5. Koje su od navedenih osetljivih grupa mladih najviše izložene diskriminaciji u društvu?

Izvor: Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 218.

Iako ne postoji poseban međunarodni ugovor koji se eksplicitno bavi pravima mladih, njihova prava mogu se štititi i posmatrati kroz odredbe svih postojećih međunarodnih instrumenata koji se na ovu kategoriju odnose – kako direktno, tako i indirektno (npr. mlade osobe sa invaliditetom, mlade žene i devojčice, mladi Romi i Romkinje, mladi tražioci azila i izbeglice i tako dalje)81. Od ukupno 392 preporuke koje su ugovorna tela i Savet za ljudska prava uputili Republici Srbiji do marta 2022. godine, nijedna preporuka nije se eksplicitno odnosila na mlade. Takođe istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazalo je da se 47 preporuka može dovesti u vezu sa položajem i pravima mladih ljudi u Republici Srbiji. Najčešće teme ovih preporuka jesu: obrazovanje i sprečavanje napuštanja školovanja i borba protiv praksi koje su štetne za mlade (npr. rani brakovi i trudnoće, nasilje u porodici i slično). Republika Srbija je prvi put dobila preporuke koje se direktno odnose na mlade marta 2022. godine. Komitet za ekonomska socijalna i kulturna prava dao je preporuke koje su iskazane u Zaključnim zapažanjima Trećeg periodičnog izveštavanja za Republiku Srbiju82, a koje su nastala kao rezultat podnošenja prvog alternativnog tematskog izveštaja o mladima, koji je podnela koalicija 12 organizacija mladih i za mlade iz Republike Srbije.

U skladu sa Strategijom EU za mlade83 i podacima istraživanja sprovedenih u Republici Srbiji, posebnu pažnju treba posvetiti mladima u riziku od marginalizacije na osnovu potencijalnih izvora diskriminacije, kao što su etničko poreklo, pol, polna orijentacija, invaliditet, vera, uverenje, odnosno politički stavovi.

––––––––

69 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 323.

70 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 334.

71 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 372.

72 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 363.

73 Izvor: https://www.divac.com/upload/document/youth_participation_index_2020.pdf

74 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Republici Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta

75 EU strategija o mladima, str. 8.

76 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Republici Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, str. 60.

77 Primer digitalne alatke – U-Report https://serbia.ureport.in/

78 Beogradski centar za ljudska prava (2021): Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini, str. 82. dostupno na http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Ljudska-prava-mladih-u-Srbiji-2020..pdf

79 EU strategija o mladima, str. 9.

80 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021),str. 216.

81 Beogradski centar za ljudska prava (2021): Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020 godini, str. 142.

3.1.4. Obrazovanje i zapošljavanje mladih

Prema popisu, 2011. godine84 bilo je 1.322.021 mladih uzrasta 15-29 godina, od čega 677.110 muškaraca i 644.911 žena. U pogledu nivoa obrazovanja, najviše mladih imalo je završeno srednje obrazovanje 56,6%, zatim osnovno obrazovanje 28,4%, dok je sa višim i visokim obrazovanjem u ovoj uzrasnoj grupi bilo 11,9%. Bez školske spreme ili sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem bilo je 2,9% mladih. Posmatrano po polu, muškaraca je više u svim kategorijama, osim kada je u pitanju više i visoko obrazovanje, gde imamo 96.970 žena i 60.184 muškaraca. U gradskim sredinama je 15,3%, a u vangradskim svega 6,6% osoba sa višim ili visokim obrazovanjem. Odnos je obrnut u pogledu procenta osoba sa osnovnim obrazovanjem i niže od toga, jer ih je u gradskim sredinama 27,4%, a u vangradskim sredinama 37,3%.

Prema podacima RZS85, neto stopa obuhvata osnovnim obrazovanjem u 2020. godini bila je 93,5%, a stopa završavanja osnovne škole iznosila je 95,9%, dok je stopa odustajanja od školovanja u osnovnom obrazovanju bila 0,4%. Obuhvat dece srednjim obrazovanjem (2020) je 86,8%, a stopa zvaršavanja srednje škole 85,2%, dok je stopa odustajanja od školovanja u srednjem obrazovanju 0,8%.

Podaci Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Republici Srbiji (MICS6)86 objavljeni 2020. godine ukazuju na velike nejednakosti između opšte populacije i osetljivih grupa dece. Iako su stope završavanja osnovne i srednje škole u opštoj populaciji visoke, one su značajno niže kod dece koja žive u romskim naseljima. U osnovnu školu upiše se 85,4% dece iz romskih porodica, a od tog broja pohađa je 92,3%. Od broja upisanih, stopa završavanja osnovne škole za celu populaciju je 99,5%, a za decu iz romskih naselja je 63,7%. Od ukupnog broja onih koji su završili osnovnu školu, samo 54,9% dece iz romskih porodica prelazi u srednju školu (u celoj populaciji taj broj je 95,2%), a od tog broja završava 61%. U svim regionima, stope pohađanja obrazovanja u opštoj populaciji u Republici Srbiji su visoke i za osnovno i za srednje obrazovanje (94% i više), a nejednakosti su uočljive prema socio-ekonomskom statusu: kod dece iz najsiromašnijih domaćinstava (79%) i kod dece iz romskih naselja (61%). Stopa pohađanja obrazovanja za decu iz romskih naselja niža je od nacionalnog proseka za sve nivoe obrazovanja.

Prema podacima Evrostata za 2020. godinu koji su dati za 35 zemalja, stopa napuštanja školovanja mladih (18–24)87 u EU27 je iznosila 9,9% (11,8% muškarci i 8% žene), a u Republici Srbiji 5,6% (5,4% muškarci i 5,8% žene).

U EU27 u 2020. godini 41% osoba uzrasta 30–34 godine ima tercijalno obrazovanje. Taj procenat kod žena je veći za 10,1 procentnih poena i iznosi 46,1%, dok je kod muškaraca 36%. U Republici Srbiji 2020. godine 33% osoba uzrasta 30–34 godine ima tercijalno obrazovanje, i to za 12 procentnih poena više žena nego muškaraca (39,1% žena i 27,1% muškaraca).

U Evrostatu dati su i podaci za 35 zemalja o mladima uzrasta 20–24 godine sa najmanje završenom srednjom školom88. U zemaljama EU27 u 2020. godini 84,3% mladih uzrasta 20–24 godine ima završenu srednju školu (81,5% muškaraca i 87,1% žena). U Republici Srbiji je taj procenat veći i iznosi 93,6% (94% muškaraca i 93,2% žena). U Republici Srbiji je 2010. godine bilo 89,8% mladih uzrasta 20–24 godine koji imaju završenu najmanje srednju školu, što je povećano za 3,8 procentnih poena u 2020. godini.

Rezultati Ankete o obrazovanju odraslih u Republici Srbiji sprovedene 2016. godine a objavljene 2018. godine89 pokazuju da stopa učešća odraslih u nekom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja ili obuka iznosi 19,8%, što je za 3,3 procentna poena više nego u 2011. godini, ali je znatno ispod proseka zemalja članica EU (45,1%). U nekom vidu obrazovanja i obuke u periodu od 12 meseci koji su prethodili anketiranju, zastupljenije su žene (21,4%) nego muškarci (18%). Skoro polovina ispitanika (47%) želelo je da učestvuje u nekom vidu obrazovanja, ali su bili sprečeni, prvenstveno zbog troškova obrazovanja/obuke, porodičnih razloga, rasporeda obuka, tj. preklapanja sa radnim vremenom i neodgovarajuće ponude obuka. Većina ispitanika učestvuje u nekom od oblika informalnog učenja. Oko dve trećine njih nova znanja stiče tako što koristi kompjuter (65,8%). Od člana porodice, prijatelja ili kolega uči 63,6%, a preko televizije/radija ili videa oko 60%. U znatnoj meri (57,5%) ispitanici uče i iz štampanih materijala (knjige, stručni časopisi i dr), a u najmanjoj meri obilazeći muzeje, biblioteke, centre za učenje i sl.

Skoro četvrtina mladih u Republici Srbiji90 pohađala je kurseve i obuke koji nisu povezani sa školskim-studijskim programima, češće žene (28%) nego muškarci (19%). Sa uzrastom raste i procenat mladih koji se dodatno usavršavaju, te se kreće od 11% za uzrast od 15 do 19 godina, preko 25% za uzrast od 20 do 24 godine, do 31% za uzrast od 25 do 30 godina. Iako skoro dve trećine mladih smatra da je bitno dodatno usavršavanje van nastave (63%), u 2021. godini samo je četvrtina mladih (24%) pohađala neke dodatne kurseve i obuke koji nisu povezani sa školskim-studijskim programima, što je pad u odnosu na prethodne tri godine (2018. godine 29%, 2019. godine 27%, a 2020. godine 25%). U 2021. godini mladi su najviše bili zainteresovani za obuke i kurseve koji pokrivaju teme ličnog razvoja (26%), zapošljavanja (17%), zdravlja (14%), preduzetništva (12%), demokratije i ljudskih prava (8%), bezbednosti (8 %), ekologije (7%), tolerancije i socijalnog uključivanja (7%). U svih sedam istraživačkih talasa, mladi su najviše zainteresovani za teme iz ličnog razvoja. U poslednje tri godine raste interesovanje za obuke koje pokrivaju teme ličnog razvoja, zdravlja, zapošljavanja, ekologije i demokratije i ljudskih prava, a opada interesovanje za preduzetništvo i bezbednost (sa izuzetkom 2019. godine kada je bilo 11%). Mladima je najbitnije da obuke doprinose njihovom ličnom i profesionalnom razvoju (21%), da su besplatne (20%), da nakon pohađanja dobiju sertifikat/potvrdu učešća (16%), da je program u skladu sa interesovanjima i uzrastom (13%) i da su organizovane u njihovom mestu (11%). Na pitanje koliko redovno ili često koriste onlajn alate, 21% mladih je odgovorilo da ih koristi redovno ili često, i to najviše najmlađa uzrasna grupa, 35% koristi povremeno, dok je 45% njih odgovorilo da ih ne koristi nikada, ili retko. Ovaj podatak ukazuje na to da na ovom polju još treba raditi na podizanju kompetencija mladih, ali i da postoje obuke koje daju bolje rezultate kada se odvijaju u realnom fizičkom okruženju.

U programima stručnih praksi u 2021. godini91 učestvovalo je 16% mladih, što je najniži nivo u svih sedam ispitivanih talasa (najviši je bio 29% u 2015. godini). Zaključen ugovor o obavljanju stručne prakse na svim ili na nekim programima imalo je 61% mladih (2019. godine 45% mladih), dok je finansijsku nadoknadu dobijalo 44% mladih (2019. godine 32%). Primetan je trend rasta u poslednje tri godine po pitanju zaključenih ugovora i finansijske nadoknade za praksu.

U tabeli 1. dati su detaljniji podaci o zaključenim ugovorima o obavljanju stručne prakse92.

Pol

Godine starosti

Tip naselja

Region

muški

ženski

15–19

20–24

25–30

gradsko

vangradsko

Beograd

Vojvodina

Zapadna Srbija sa Šumadijom

Istočna i Južna Srbija

Ne, ni na jednom od programa prakse

40.0%

37.8%

76.9%

48.0%

22.9%

31.7%

53.8%

59.4%

30.4%

27.8%

18.2%

Da, na nekim od programa prakse

32.5%

24.4%

23.1%

36.0%

27.1%

36.7%

11.5%

21.9%

13.0%

55.6%

36.4%

Da, na svim programima prakse

27.5%

37.8%

16.0%

50.0%

31.7%

34.6%

18.8%

56.5%

16.7%

45.5%

Total

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

Tabela 1

Izvor: Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 130.

Stručne prakse mladi su najviše realizovali u privatnim kompanijama 50% i javnim institucijama 46%, u organizacijama civilnog društva (3%) i u međunarodnim organizacijama (1%). U odnosu na prethodne dve godine porastao je broj mladih koji su stručnu praksu imali u privatnim kompanijama i javnim institucijama, a opao je broj mladih koji su stručnu praksu realizovali u organizacijama civilnog društva i u međunarodnim organizacijama.

Kao glavni razlog za neučestvovanje u programu stručnih praksi, mladi navode da nemaju dovoljno informacija o samim programima prakse (36%). Poređenjem sa prethodnim talasima, uočava se rast broja mladih koji navode da nema programa stručnih praksi za njihovo zanimanje i da im predstavlja poteškoću da učestvuju u neplaćenim programima.

Više od polovine mladih (58%) nije učestvovalo u aktivnostima karijernog vođenja i savetovanja. Mladi su tražili i dobijali potrebne informacije o razvoju karijere najviše kroz program profesionalne orijentacije. Usluge karijernog vođenja i savetovanja u kojima su učestvovali u najvećem procentu su organizovali škola ili fakultet (50%), kao i Nacionalna služba za zapošljavanje (32%). Takođe navode da su organizatori usluga karijernog vođenja i savetovanja bile organizacije civilnog društva (7%) i kancelarije za mlade (6%).

Mladi u Republici Srbiji kao tri najveća problema sa kojima se suočavaju u 2021. godini navode: nezaposlenost i ekonomske probleme (21%), pandemija COVID-19 (19%), postojeći obrazovni sistem i kvalitet nastave (11%) i nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja za mlade (10%). Nezaposlenost i ekonomski problemi (nedovoljno radnih mesta, niska primanja, loš ekonomski standard itd.) su najveći izazov za mlade od 2016. do 2021. godine, sa izuzetkom 2019. godine, kada su bili na drugom mestu, a na prvom je bilo nedovoljno mogućnosti za mlade u mestu u kome žive (malo radnih mesta, nema mogućnosti za napredovanje i usavršavanje, nedovoljno kulturnih dešavanja i drugih načina zabave itd.). Prvi put u 2021. godini pandemija COVID-19 se navodi kao jedan od najvećih izazova (zabrane okupljanja u zatvorenim prostorima, ograničenja za izlaske, strah od zaraze itd.).

Ekonomsku situaciju u svom domaćinstvu kao prosečnu opisuje 51% mladih93 (u 2020. godini bilo je 50%, u 2019. godini bilo je 48%, a u 2018. godini 60%), 31% kao dobru i veoma dobru (u 2020. godini bilo je 27%, u 2019. godini je bilo 23,4%, a u 2018. godini 29%), a 16% kao lošu i veoma lošu (u 2020. godini bilo je 22%, u 2019. godini je bilo 13%, u 2018. godini 12%).

Skoro četvrtina mladih u Republici Srbiji uzrasta od 15 do 30 godina (23%) se finansijski i stambeno osamostalilo od roditelja, i to više žene nego muškarci (27% žene i 20% muškarci). Stambeno se osamostalilo samo 3% mladih, i to uglavnom uzrasta 25–30 godina. Osnovni razlozi za neosamostaljivanje kod 52% ispitanika su finanijski (nema/nedovoljna lična primanja/roditelji ne žele da plaćaju), dok 39% još uvek ne želi da se odvoji od roditelja. Mladima bi za stambeno osamostaljivanje bila najznačajnija podrška države u vidu izgradnje neprofitnih stanova za mlade (32%), subvencionisani krediti (29%), izdavanje kuća – stanova po povoljnijim uslovima za mlade (23%), poklon od države napuštenih kuća u ruralnim područjima (11%) i posao sa dovoljno visokom platom (3%)94.

Mladi u zemljama EU27 u proseku napuštaju porodicu u uzrastu od 26,2 godine (muškarci sa 27,1 godina, a žene sa 25,2 godina), a mladi u Republici Srbiji u uzrastu od 31,1 godine (muškarci sa 33,7 godina, a žene sa 28,4 godine). Od 32 zemlje za koje su dati podaci, porodicu najkasnije napuštaju mladi u Crnoj Gori (31,1), Republici Hrvatskoj, Republici Severnoj Makedoniji (31,8), Republici Srbiji (31,1) i Republici Slovačkoj (30,9), a najranije u Kraljevini Švedskoj (17,8), Luksemburgu (20,1), Kraljevini Danskoj (21,1), Republici Estoniji (22,2) i Saveznoj Republici Nemačkoj (23,7)95.

Više od trećine mladih (38%)96 prijavljeno je na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (najviše u najstarijoj grupi mladih 58%). Aktivno po pitanju traženja posla bilo je 41% ispitanika, većinom najstarija grupa mladih (58%) iz gradskih naselja (47%) i iz Vojvodine (59%). Primetan je trend rasta broja mladih koji se izjašnjavaju da se nalaze u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i onih koji aktivno traže posao u svih šest istraživačkih talasa. Od ispitanika koji traže posao, najveći procenat mladih je u potrazi za poslom više od godinu dana (38%), i to više u gradskim naseljima (41%), nego u vangradskim (35%), i u najstarijoj grupi (45%). Izražene su regionalne razlike jer najviše mladih traži posao duže od godinu dana u regionu Istočne i Južne Srbije (65%), a najmanje u regionu Vojvodine (20%). Primetne su i razlike u polovima, jer duže od godinu dana posao traži 39% žena, naspram 36% muškaraca.

Samostalni posao97 želi da otpočne 39% mladih, pre svega ispitanici muškog pola, stariji od 20 godina, iz gradskih naselja i Beograda, dok 42% mladih navodi da ne bi želeli da otpočnu samostalni posao, naročito žene iz Vojvodine. Poređenjem sa prethodnim talasima, uočava se trend rasta osoba koje ne žele da započnu samostalni posao. Više od polovine mladih (54%) smatra da je državni posao najbolji za mlade, naročito iz regiona Istočne i Južne Srbije, dok se 53% mladih slaže ili se potpuno slaže sa tvrdnjom da je za mladog čoveka bolje da pokrene sopstveni posao, nego da radi za druge, naročito iz regiona Beograda. Mladima su prilikom traženja posla najznačajniji sledeći podsticaji: subvencije za zapošljavanje, programi dodatnog obrazovanja i obuka, programi poput „Moja prva plata” i sajmovi zapošljavanja.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja rada početnika u poslovanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (u daljem tekstu: NALED)98 pokazala je da je za rad jedne preduzetničke radnje u proseku potrebno mesečno izdvajati od 12.000 do oko 33.000 RSD. To znači da čak i ukoliko se ne ostvaruje nikakav mesečni prihod, što je vrlo česta situacija na početku poslovanja, preduzetnik mora izmirivati obaveze po osnovu poreza i doprinosa, što ih često odvraća od poslovanja u legalnoj zoni. NALED je zato dao preporuku u cilju podsticanje preduzetništa i sticanje radnog iskustva, pre svega mladih, tek diplomiranih ili lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Sivoj knjizi NALED-a99. Za mlade je važna i preporuka 4.5. NALED-a koja se odnosi na pojednostavljenje prijave mladih sezonskih i povremenih radnika u cilju ostvarivanja njihovih prava. NALED ističe da su administrativne procedure angažovanja radnika na ovakvim poslovima komplikovanije nego za angažovanje stalnih radnika, imajući u vidu osnov osiguranja, što je jedan od razloga zbog kojeg poslodavci ne prijavljuju radnike koji kod njih rade privremeno, često i svega po nekoliko dana. Dodatno, troškovi angažovanja povremenih ili privremenih radnika, u smislu poreza i doprinosa su nesrazmerno visoki, jer se na Ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne primenjuje umanjenje za neoporezivi iznos zarade od 18.300 RSD, budući da je reč o radu van radnog odnosa. Ovakva vrsta rada je česta kod mladih osoba koje žele dodatno da zarade dok se školuju. U pitanju su sledeći poslovi koje mlade osobe obavljaju: bejbisiting, čuvanje starih lica, šetnja pasa, vikend angažovanje konobara u klubovima, kafićima, salama za proslave, angažovanje mladih na festivalima i turističkim manifestacijama. Kao rezultat ovakve situacije, veliki broj mladih radnika ne ostvaruje nikakva prava.

U eh-ante analizi100 se navodi niz izazova sa kojima se suočavaju mladi na tržištu rada. U osnovnim indikatorima tržišta rada postoje rodne i regionalne razlike; mladi koji rade, često rade u nesigurnim radnim uslovima (visoko učešće mladih u neformalnoj i privremenoj zaposlenosti); NEET stopa je viša u ruralnim nego u urbanim područjima; dugoročna nezaposlenost za značajan broj mladih predstavlja prepreku za pronalaženje kvalitetnog posla i rezultira rizikom od siromaštva i socijalne uključenosti; mladi sa invaliditetom kao i Romi i Romkinje susreću se sa još značajnijim barijerama na tržištu rada.

Podaci dobijeni u različitim istraživanjima101 ukazuju na to samo kvalitetne radne prakse, one koje su sprovedene u skladu sa standardima kvaliteta ustanovljenih kroz Preporuku o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi na nivou EU102, dovode do pozitivnih efekata za mlade. Stoga nije dovoljno pratiti samo broj mladih uključenih u radne prakse, već je ključno pratiti i to da li su one sprovedene na kvalitetan način, koji zaista omogućava učenje i razvoj veština mladih i time pozitivne efekte po njihovu zapošljivost.

Svi navedeni podaci pokazuju da je neophodno smanjiti razlike u stopi obuhvata i završavanja douniverzitetskog obrazovanja između opšte populacije i osetljivih grupa dece/mladih i povećati procenat visokoobrazovanih, posebno među muškarcima i osetljivim grupama, pre svega Romima. Potrebno je uložiti dodatne napore da se poveća obuhvat mladih neformalnim obrazovanjem.

Bez novih znanja i inovacija u polju nauke, bez njihove adekvatne primene u svakodnevnom životu građana, društva nemaju mogućnost da napreduju u 21. veku. Zato je prepoznavanje potencijala mladih i stvaranja adekvatnih mogućnosti za njihov razvoj u svim sredinama u Republici Srbiji osnovni pravac u kome ćemo delovati sa partnerima. Vlada Republike Srbije osnovala je Fond za mlade talente Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond) u cilju podsticanja i vrednovanja izuzetnih postignuća mladih u različitim oblastima, kao i njihovog daljeg usavršavanja i profesionalnog razvoja. Kroz rad Fonda na godišnjem nivou, finansijsku podršku dobija više od 3.500 najboljih srednjoškolaca i studenata. Fond svojim stipendistima, kroz saradnju sa značajnim institucijama, obezbeđuje mogućnost stručnih praksi i zapošljavanja, kao i niz dodatnih aktivnosti i pogodnosti koje im mogu pružiti značajnu podršku u daljem školovanju i stručnom usavršavanju. Neophodno je nastaviti sa intenzivnom podrškom mladima kroz rad Fonda koji radi pod okriljem Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

U poslednjih deset godina najveće smanjenje stope nezaposlenosti mladih u Evropi je u Republici Srbiji. Stopa nezaposlenosti mladih u Republici Srbiji uzrasta 15–30 godine u 2020. godini iznosila je 19,3%, što je smanjenje za 16,3 procentna poena u odnosu na 2014. godinu. Prema podacima Evrostata za 2019. godinu, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iznosila je 11,9% u EU27, a u Republici Srbiji je za taj uzrast iznosila 21,5%. U 2020. godini, kada je počela pandemija, došlo je do blagog povećanja stope nezaposlenosti u EU27 od 13,2% (1,3 procentna poena), ali je u Republici Srbiji stopa nezaposlenosti nastavila da se smanjuje i iznosila je 20,5%. Međutim, stopa nezaposlenosti mladih u Republici Srbiji u 2020. godini103 dva puta je veća od ukupne stope nezaposlenosti stanovništva radnog uzrasta (9,5%), kao i od proseka EU, te je potrebno još dosta napora uložiti u poboljšanje položaja mladih na tržištu rada. Posebna pažnja treba da se posveti omladinskom preduzetništvu i povećanju udela žena u njemu (samo 23% samozaposlenih u Republici Srbiji su žene), kao i razvijanju integrisanih usluga za mlade na lokalnom nivou. Akcenat stavljamo na uvođenje koncepta dualnog obrazovanja, kako bi mladi sticali funkcionalna i primenljiva znanja. Uzimajući u obzir posledice koje COVID-19 ima na obrazovanje i zapošljavanje mladih, ovi napori se moraju intenzivirati da se ne bi izgubili pozitivni trendovi postignuti u ovoj oblasti.

Da bi se smanjio rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti104 neophodno je dati posebnu podršku mladima, naročito u ruralnim sredinama i onima koji imaju niži stepen obrazovanja. U tom cilju, neophodno je raditi na stvaranju uslova za dostojanstven rad i veću (samo)zapošljivost mladih. U cilju smanjenja diskriminacije, povećanja socijalne kohezije i pružanja jednakih šansi svim mladima, bitno je kontinuirano raditi na socijalnoj inkluziji mladih iz osetljivih grupa, smanjivanju i prevazilaženju predrasuda, kako kroz omladinske, tako i kroz sportske aktivnosti. Neophodno je raditi i na stvaranju uslova za dostojanstven rad i veću (samo)zapošljivost mladih izbeglica i tražioca azila. Takođe, neophodno je ovoj kategoriji mladih pružiti adekvatnu podršku kroz stimulativne javne politike za uključivanje u obrazovanje, prevazilaženje jezičkih barijera i pomoć u učenju. U cilju smanjenja diskriminacije, povećanja socijalne kohezije i pružanja jednakih šansi svim mladima, bitno je kontinuirano raditi na socijalnoj inkluziji mladih iz ovih osetljivih grupa, kao i na smanjivanju i prevazilaženju predrasuda.

––––––––

82 Zaključna zapažanja i preporuke su dostupni na linku https://www.ecoi.net/en/file/local/2072084/G2230268.pdf

83 isto

84 Mladi u Srbiji početkom 21. veka, Milka Bubalo Živković i Tamara Lukić, 2015, RZS.

85 DEVINFO baza podataka, novembar 2021, RZS http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Republika%20Srbija_EURSRB.pdf#page=7

86 https://www.stat.gov.rs/media/5611/mics6_izvestaj_srbija.pdf

87 Evrostat baza podataka https://ec.europa.eu/eurostat/data/database, Youth education and training participation u Evrostatu pod pojmom mladi koji su napustili školovanje i obuku se definiše kao procenat stanovništva u dobi od 18 do 24 godine sa najviše nižim srednjim obrazovanjem (u Srbiji je to završena osnovna škola), a koji nije na dodatnom obrazovanju ili osposobljavanju u poslednje četiri nedelje pre istraživanja.

88 Evrostat baza podataka https://ec.europa.eu/eurostat/data/database, Youth education and training participation, dati su podaci za nivoe 3-8 po Međunarodnoj standardnoj klasifikicaciji obrazovanja ISCED11.

89 Anketa o obrazovanju odraslih, 2016, Statistika obrazovanja, Saopštenje broj 131 – god. LXVIII, 30.05.2018., RZS.

90 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 79.

91 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str.126. Pitanje je glasilo :,,.Da li ste do sada učestvovali u programu stručne prakse?” tj. odnosilo se na sve vidove stručnih praksi, uključujući i stručne prakse koje se realizuju kao mera aktivne politike zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

92 Crvenom bojom su označene statistički značajne razlike.

93 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 92.

94 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 65.

95 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, #9;dostupno na https://www.mos.gov.rs/storage/2021/01/naliza-osnovnih-pokazatelja-polozaja-mladih-mos-s-klasnja-novembar-2020-godine.pdf

96 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 105.

97 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 111.

98 Analiza poreskog i neporeskog opterećenja rada početnika u poslovanju, NALED, 2017, http://uzmiracun.rs/htdocs/Files/00697/ANALIZA-PORESKOG-I-NEPORESKOG-OPTEREENJA.pdf

99 Siva knjiga 14, NALED, preporuka 1.4. https://naled.rs/htdocs/Files/09208/Siva-knjiga-14.pdf

100 Eh-ante analiza, stranica 10. i 11.

101 Unapređenje pravnog okvira za uređenje radnih praksi u Republici Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Beogradska otvorena škola, https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2017/04/Unapredjenje_pravnog_okvira_za_uredjenje_radnih_praksi_u_Republici_Srbiji.pdf i Vodič za kvalitetne radne prakse, 2021, Beogradski centar za ljudska prava, Krovna organizacija mladih, NAPOR i udruženje građana ,, Empirija” dostupno na linku http://www.napor.net/sajt/images/Vesti/Vesti_2021/Vodic_za_radne_prakse.pdf

102 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=CELEX:32014H0327(01)

3.1.5. Zdravlje i blagostanje i bezbednost

Svetska zdravstvena organizacija (u daljem tekstu: SZO)105 definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti.

Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji106 sadrži i pitanja koja se odnose na zdravlje mladih. Većina mladih (87%) svoje zdravlje ocenjuje kao dobro i veoma dobro, većinom muškarci, uzrasta do 24 godine, iz vangradskih sredina. Svega 1% mladih svoje zdravlje procenjuje kao loše. Procenat mladih koji svoje zdravlje procenjuju kao dobro i veoma dobro raste tokom svih šest istraživačkih talasa. U poslednjih 12 meseci, 16% mladih je bilo zabrinuto za svoje mentalno zdravlje, i to više žena nego muškaraca. Zabrinutost je najviša kod ispitanika uzrasta 20-24 godine i regionu Vojvodine (24%). Pomoć/savet je tražilo svega 53% mladih, i to daleko više žena (65%) nego muškaraca (38%). Najčešće su je tražili od prijatelja (42%), roditelja (26%), psihologa (18%), lekara (10%) i duhovnika (4%). U odnosu na prethodnu godinu raste broj onih koji su tražili pomoć od psihologa i od lekara. Najveći procenat mladih (85%) ne koristi sredstva za smirenje, dok ih 11% koristi retko.

Tabela 2. Ukrštanje ciljnih grupa sa pitanjem: „Da li ste u prethodnih 12 meseci bili zabrinuti za svoje mentalno zdravlje?”107

Pol

Godine starosti

Tip naselja

Region

muški

ženski

15–19

20–24

25–30

gradsko

vangradsko

Beograd

Vojvodina

Zapadna Srbija sa Šumadijom

Istočna i Južna Srbija

Da

15.9%

16.7%

12.4%

19.4%

16.7%

16.9%

15.3%

17.7%

23.5%

9.3%

15.0%

Ne

84.1%

83.3%

87.6%

80.6%

83.3%

83.1%

84.7%

82.3%

76.5%

90.7%

85.0%

Total

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

Izvor: Istraživanje položaja i potrebe mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 150.

Po pitanju konzumacije cigareta i alkohola108, mladi imaju negativniji stav prema pušenju nego prema konzumiranju alkohola. Aktivnih pušača je 24%, a povremeno konzumira cigarete 9% mladih, dok 67% mladih ne konzumiraju cigarete (58% nikada nije pušilo, a 9% je ostavilo cigarete). Sa druge strane, 29% mladih ne konzumira alkohol (nikada ne konzumira 28% mladih, a 1% je prestalo da konzumira alkohol), 30% ga konzumira retko, 36% kada izađe sa društvom, a 5% ga uzima više puta nedeljno ili svaki dan. Da su koristili ili koriste marihuanu navodi 10% mladih, sedative navodi 5% mladih, a ekstazi 2%, dok nijedan učesnik ne navodi da je nekada koristio ili koristi heroin, amfetamin i metadon. Prosečne godine starosti kada su probali marihuanu je 17 godina, dok je za sedative 21 godina. Upotreba sedativa je najveća u ovom talasu od početka merenja. Najčešće navođeni razlozi za upotrebu psihoaktivnih supstanci su uticaj društva (58%) i radoznalost (38%).

Najveći procenat mladih navodi da se nikada nije kladilo (72%), većinom žene, najmlađi i stanovnici Istočne i Južne Srbije.

Većina mladih (60%)109 procenjuje svoju telesnu težinu kao odgovarajuću, u većem procentu mladi 15–19 godina starosti, iz Zapadne Srbije sa Šumadijom i u ovom talasu je zabeležena najmanja vrednost. Više od četvrtine mladih (27%) procenjuje da ima višak kilograma, a da ima manjak procenjuje 11%. Većina mladih navodi da ne reguliše svoju telesnu težinu (41%), dok 30% to čini samostalno kroz trening i aktivnosti. Uočava se trend rasta broja mladih koji procenjuju da imaju višak kilograma.

Najveći broj mladih (46%) navodi da se ne bavi sportom, a od mladih koji se bave to uglavnom rade povremeno rekreativno (33%). Bez obzira na učestalost treniranja, muškarci i najmlađi se više bave sportom nego ostali, kao i Beograđani. U ovom talasu najveći broj mladih navodi da se ne bavi sportom. Mladi koji se ne bave sportom kao glavni razlog navode manjak motivacije (46%) i nedostatak vremena (42%).

Prekomerna uhranjenost i gojaznost, kako u populaciji odraslih, tako i u populaciji dece i adolescenata, predstavlja poremećaje zdravlja od izuzetnog epidemiološkog i kliničkog značaja i jedan je od najvećih javnozdravstvenih problema današnjice110. Gojaznost je danas najčešći poremećaj ishrane i SZO ga je proglasila najvećim neprepoznatim javnozdravstvenim problemom. Procenjuje se da će do 2025. godine 50% svetske populacije biti gojazno ukoliko se ne preduzmu odlučne mere u cilju smanjenja prevencije i lečenja gojaznosti111. Budući da je umerena fizička aktivnost važna za zdravlje i kontrolu telesne mase, SZO preporučuje fizičke aktivnosti umerenog intenziteta svakog dana u trajanju od 30 minuta.

Centar za omladinski rad je u saradnji sa MOS-om pokrenuo društveno odgovornu kampanju ,,Zdravlje mladih ispred profita”112, sa ciljem da ukaže na važnost očuvanja zdravlja mladih, naročito maloletnih lica usled štetne konzumacije alkohola. Takođe su sproveli istraživanje javnih politika u oblasti prodaje i promocije alkohola sa fokusom na mlade113. Istraživanje je pokazalo da iako postoji zakonska zabrana prodaje alkohola maloletnim licima, 94% mladih smatra da im je alkohol lako dostupan uvek i svuda, što ukazuje na nekonzistentnost sprovođenja zakona, zastarelosti istih i jake kulture konzumiranja alkohola koja nepovoljno utiče na zdravlje i blagostanje mladih. U dva zakona u Republici Srbiji (Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o javnim redu i miru) nema ujednačenosti u donjoj granici dozvole prodaje alkohola, te je u jednom slučaju to 18 godina, u drugom 16. To u praksi znači, ako se osobi od 17 godina zabrani kupovina alkohola u trgovini, ta ista osoba će alkohol kupiti u bilo kojem ugostiteljskom objektu.

U cilju unapređenja zdravlja mladih114, potrebno je raditi više na stvaranju uslova za razvoj zdravih stilova života, kao i informisanju o važnosti izbegavanja rizika po zdravlje i o zaštiti životne sredine. Važno je razvijati inovativne i mladima prilagođene i dostupne programe prevencije rizičnog ponašanja, uz puno poštovanje privatnosti, kao i programe usmerene ka razvijanju svesti o štetnosti konzumiranja alkohola i važnosti bavljenja sportom i rekreacijom za zdravlje. Bavljenje sportom, naročito u rekreativne svrhe, važno je da bude dostupno svim mladima, bez obzira na imovinsko stanje i mesto življenja.

Neophodno je redovno praćenje indikatora zdravlja mladih da bi svi podaci mogli da se nađu u Evrostat bazi podataka, a naročito podataka vezanih za mentalno zdravlje mladih. Kontinuirano praćenje sprovođenja donetih strateških dokumenata neophodno je u cilju donošenja adekvatnih odluka po pitanju prioritetnih aktivnosti u koje treba više ulagati. Donošenje Programa o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2019 do 2026. godine, sa akcionim planom, upravo kao opšti cilj navodi: Unapređen sistem zaštite mentalnog zdravlja za sprovođenje prevencije, lečenja i pružanja sveobuhvatnih, integrisanih usluga, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2019. godine115, 26,8% mladih u Republici Srbiji uzrasta od 15 do 19 godina stupilo je u seksualne odnose, i to više dečaka nego devojčica (29,5% prema 24,5%). U odnosu na 2013. godinu (33,1%), zabeleženo je smanjenje procenta mladih uzrasta od 15 do 19 godina koji su stupili u seksualne odnose. Medijana uzrasta stupanja u prvi seksualni odnos među mladima od 15. do 24. godine iznosila je 18 godina, dok je u Istraživanju iz 2013. godine iznosila 17 godina. Pre 15. godine života u seksualne odnose je stupilo 2,9 % mladih.

Podaci iz šestog ciklusa Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece, MISS-a116, pokazuju da je među mladim ženama uzrasta 15-24 godine, pre 15. godine u seksualne odnose stupilo 1.2% mladih žena iz opšte populacije, prema čak 14,3% žena iz romske populacije. Dečji brakovi su mnogo češći među mladim ženama u romskoj populaciji. U grupi mladih žena starosti 15–19 godina, 34% Romkinja je već u braku ili vanbračnoj zajednici, u odnosu na oko 4% mladih žena iz opšte populacije. Postoje velike razlike i u obimu rađanja u adolescenciji. Istraživanje je pokazalo da je 38% žena iz romskih naselja starosti 20–24 godine rodilo dete pre navršenih 18 godina, a 3% i pre navršenih 15 godina. U opštoj populaciji je taj udeo značajno manji, jer je oko 4% žena starosti 20–24 godine rodilo dete pre navršenih 18 godina. Rani brakovi i adolescentne trudnoće su često razlozi za prekid školovanja mladih osoba, što u značajnoj meri smanjuje njihove šanse da u budućnosti ostvare svoj puni potencijal.

Skoro polovina mladih (47%)117 navodi da tokom seksualnog odnosa koristi kontraceptivna sredstva uvek ili ponekad, većinom muškarci, uzrasta 20–24 godine, iz gradskih sredina i regiona Beograd. Ovaj procenat je skoro isti kao i prošle godine. U cilju smanjenja broja mladih obolelih od polno prenosivih bolesti i namernih prekida trudnoća, potrebno je više raditi na edukaciji iz oblasti reproduktivnog zdravlja, povećati broj i unaprediti rad savetovališta za mlade.

Evropski akcioni plan za seksualno i reproduktivno zdravlje118 kroz tri cilja (i niz operativnih ciljeva, ključnih aktivnosti, programa implementacije i programa praćenja i procene) teži postizanju informisanog odlučivanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju uz puno poštovanje ljudskih prava, uživanje najviših mogućih standarda seksualnog i reproduktivnog zdravlja i dobrobiti, kao i garantovanje opšteg pristupa seksualnom i reproduktivnom zdravlju i eliminaciju nejednakosti.

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW Konvencija)119 u članu 12. kao i kroz Opštu preporuku 24 – Žene i zdravlje (OP24)2, određuje obaveze država potpisnica u vezi sa seksualnim i reproduktivnim pravima i zdravljem. Države se obavezuju da obezbede, bez predrasuda ili diskriminacije, pravo na informisanje o seksualnom zdravlju, obrazovanje i dostupne službe svim ženama i ženskoj deci, posebno adolescentima oba pola, koje sprovodi odgovarajuće obučeno osoblje u okviru posebno sačinjenih programa koji će poštovati pravo na tajnost i poverljivost podataka.

Rezultati kvalitativnog istraživanja Pristup adolescenata informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju120 iz 2019. godine pokazuju da mladi ( uzrasta 15 do 16. godina) sopstveno znanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju na skali od 1 do 6 ocenjuju prosečno ocenom 3,52. Glavni cilj ovog istraživanja je sticanje uvida u načine na koji se adolescenti u Republici Srbiji informišu i saznaju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju. Kao izvor informacija o seksualnosti i reproduktivnom zdravlju na prvom mestu navode internet i roditelje, zatim slede vršnjaci i nešto stariji drugovi/drugarice, a potom svi ostali izvori informacija – predavanja, škola, dečko ili devojka, starije društvo, lekar, psiholog u školi i drugo. Mladi najviše poverenja imaju u roditenje i porodicu kao izvor informacija ( 68,8%), zatim internetu (19,3%), nastavnicima i školi (13,4%), a najmanje veruju vršnjacima (8%) i televiziji (8%). Međutim odgovore na pitanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju mladi najviše dobijaju od vršnjaka, zatim interneta pa tek onda od roditelja. Autori zaključuju da mladi najviše koriste izvore kojima malo veruju ali koji su im lako dostupni. Navode se da je prednost interneta laka dostupnost, a glavni problem teškoća da procene šta je od informacija verodostojno, a šta nije. Autori ističu da je istraživanje sprovedeno u pet lokalnih zajednica u Republici Srbiji (Kula, Ruski Krstur, Novi Sad, Vladičin Han i Surdulica), te da se njegovi rezultati ne mogu tumačiti kao reprezentativni za celu populaciju adolescenata, već su samo indikativni. Dodatni podaci su dobijeni i kroz internet anketu roditelja čiji rezultati takođe nisu reprezentativni, ali su omogućili uvid u mišljenje i stavove anketiranih roditelja.

Centar za zaštitu trgovine ljudima objavljuje mesečne i godišnje statističke podatke iz ove oblasti121. Zvaničan broj formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima – statistika za poslednje tri godine, ukazuju da mladi ljudi (osobe ispod 18 godina) čine znatan udeo u ukupnom broju identifikovanih žrtava. Od ukupno identifikovanih žrtava trgovine ljudima u 2019. godini samo 39 žrtava, 25 osoba je ispod 18 godina, odnosno 64%. U 2020. godini formalno je identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, od čega njih 24 ima ispod 18 godina i čini 42% od ukupnog broja žrtava. U 2021. godini formalno je identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima i 37% su osobe ispod 18 godina.

Istraživanje zdravlja mladih koje je sproveo KOMS 2021. godine122 pokazalo je relativno dobro znanje mladih kad su u pitanju metode planiranja porodice, ali i da se uprkos tome mladi uglavnom oslanjaju na tradicionalne, a ne moderne metode kontracepcije, koje u značajnom broju slučajeva mogu da dovedu do neželjenih trudnoća i polno prenosivih bolesti, a koje kasnije mogu dovesti do drugih komplikacija.

Grupa istraživača sa Filozofskog fakulteta u Beogradu uz podršku GIZ-a uradila je 2022. godine istraživanje o mentalnom zdravlju stanovništva u Republici Srbiji: Procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške123. Istraživanje je rađeno na uzorku od 1000 građana i građanki Republike Srbije. Rezultati su pokazali da se oko trećine stanovništva Republike Srbije može smatrati psihički ugroženim, simptome depresije ima 15,6%, anksioznosti 7,2%, dok je 1,6% stanovništva u visokom riziku od suicida. Rezultati istraživanja pokazuju i da je najmanje svaka treća osoba imala blisko iskustvo sa osobom sa psihičkim tegobama, kao i da u Republici Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba mentalnim poremećajima. Takođe, rezultati pokazuju i da je veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć, iako imaju izražene psihičke tegobe. Pokazalo se i da tome da li će se osoba obratiti za pomoć kada joj je pomoć potrebna značajno doprinosi nepovoljnija finansijska situacija osobe, kao i samostigmatizacija, odnosno sklonost osobe da obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh. Na osnovu rezultata istraživanja, date su preporuke za dalje intervencije koje bi vodile do unapređenja mentalnog zdravlja stanovništva u Republici Srbiji, a koje se pre svega odnose na unapređenje dostupnosti podrške razvojem besplatnih usluga u zajednici usmerenih na mentalno zdravlje, kao i programe koji bi bili usmereni na smanjenje stigmatizacije vezane za psihičke tegobe, jačanje rezilijentnosti i smanjenje maladaptivnih stilova prevladavanja. Iako se autori nisu posebno bavili mentalnim zdravljem mladih niz datih preporuka se svakako odnosi i na ovu uzrasnu grupu.

U okviru projekta Omladinske laboratorije Zapadnog Balkana124, nastale su Preporuke za unapređenje mentalnog zdravlja na

Zapadnom Balkanu125, koje su zajedno doneli predstavnici mladih i predstavnici donosilaca odluka uključenih u ovaj projekat.

U međunarodnom istraživanju uticaja pandemije COVID-19 na mlade u domenu obrazovanja, zapošljavanja, mentalnog zdravlja i aktivizma, sprovedenom od 21. aprila do 21. maja 2020. godine u 112 zemalja126, analizirani su podaci za 11.130 mladih uzrasta 18–29 godina. Osnovni rezultati istraživanja govore o visokom uticaju pandemije COVID-19 na život mladih. Anksioznošću ili depresijom pogođeno je 17% mladih, a mentalno zdravlje je ugroženije kod žena i mladih u dobi 15–24 godine. Među mladima koji loše procenjuju svoje zdravstveno stanje, duplo je više onih čiji su rad ili studiranje ometeni pandemijom.

Kao rezultat pandemije COVID-19127, Republika Srbija je usvojila bogat i sveobuhvatan ekonomski paket gotovo univerzalne podrške, kako firmama, tako i građanima, koji je najveći među ekonomijama zapadnog Balkana. Procena uticaja na zapošljavanje i političkih odgovora izazvanih krizom pandemije COVID-19 od strane Međunarodne organizacije za rad (MOR 2020) identifikuje niz sektora u kojima su radnici i preduzeća ozbiljno pogođeni: trgovina na veliko i malo, smeštaj, transport, hrane i pića, uslužne delatnosti, šumarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Već ugroženi radnici – neformalno zaposleni, samozaposleni, osobe sa niskim nadnicama, zaposleni sa nestalnim ugovorima i u malim firmama, kao i žene i mladi – pod najvećim su rizikom da pate od ovog ekonomskog pada. Sa druge strane, veliki udeo mladih zaposlenih na ranjivim poslovima u maloprodaji, hrani i pićima, računarskom programiranju, savetovanju i srodnim aktivnostima može imati veći negativan uticaj na radna mesta u poređenju sa osnovnim scenarijem.

Dve trećine mladih (65%)128 se uvek pridržava mere nošenja zaštitnih maski u zatvorenom prostoru, više žene (72%) nego muškarci (57%). Zaštitne maske na otvorenom prostoru uvek koristi (32%) ispitanika, takođe više žene (38%) nego muškarci (26%). Trećina ispitanika (33%) se pridržava mere održavanja socijalne distance od dva metra u zatvorenom i otvorenom prostoru, više žene (39%) nego muškarci (27%).

Više od dve trećine mladih (69%) se izjašnjava da češće nego ranije održava higijenu ruku od kada je proglašena epidemija virusom COVID-19 i to češće navode žene, stanovnici gradskih sredina i regiona Vojvodine. U odnosu na prethodnu godinu, sad je pozitivnih odgovora za 13% manje.

Dve trećine mladih (67%) je ređe nego pre prisustvovalo okupljanjima (izlasci, rođendani, svadbe), većinom iz Vovodine i Istočne i Južne Srbije.

Više od četvrtne mladih (27%) se vakcinisalo129, većinom najstarija starosna grupa 20–30 godina i mladi ih gradskih sredina, četvrtina (25%) je onih koji to do sada nisu učinili, ali planiraju u skorije vreme, dok je 42% onih pri stavu da se neće vakcinisati.

Grafikon 6. Odgovor mladih na pitanje: ,,U kojoj meri ste prisustvovali okupljanjima od trenutka kada je proglašena epidemija virusom COVID-19 (izlasci, proslave rođendana, godišnjice mature, svadbe)?

Izvor: Istraživanje položaja i potrebe mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 167.

U NSM130 je još 2015. godine istaknuto da su glavni problemi zaštite životne sredine: nizak nivo svesti o životnoj sredini, nedovoljna edukacija o životnoj sredini i neadekvatno učešće javnosti u odlučivanju. Veliko je nerazumavanje važnosti i hitnosti rešavanja ovih pitanja u cilju očuvanja zdravlja ljudi. Formalno obrazovanje iz oblasti zaštite životne sredine u okviru vaspitno-obrazovnog procesa još uvek nije zadovoljavajuće. Informisanost mladih o dostupnim programima neformalnog obrazovanja iz oblasti zaštite životne sredine jedan je od faktora za njihovo veće uključivanje u ovu oblast. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine131 istaknuto je da je nedovoljno neformalno obrazovanje iz oblasti zaštite životne sredine prisutno kao posledica nedostupnosti odgovarajućih informacija i ograničenog interesa medija. U NSM132 se ističe da je učešće mladih u programima obrazovanja stanovništva i podizanja javne svesti o značaju zaštite životne sredine nedovoljno, jer ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi za učešće građana u odlučivanju o problemima povezanim sa ovom oblašću, a kao jedan od očekivanih rezultata navodi se unapređivanje dostupnosti informacija mladima o stanju životne sredine u saradnji sa subjektima omladinske politike. U radu Dijane Toprek ,,Uloga masovnih medija u oblikovanju ekološkog ponašanja”133 ukazuje se na značaj medija za razvijanje ekološke svesti i za ponašanje. Ispitivano je i mišljenje učenika o uticaju masmedija na oblikovanje ekološkog ponašanja. Srednjoškolci smatraju da bi mediji više pažnje trebalo da posvete ekološkim temama i utvrđeno je da stoji pozitivna korelacija između ekološkog ponašanja i uticaja medija na ekološku svest.

Za probleme zaštite životne sredine, tokom perioda dosadašnje primene NSM, poraslo je interesovanje medija, pre svega zbog velikih posledica klimatskih promena na život i zdravlje građana, a poraslo je i interesovanje mladih za ovu oblast i povećao se broj programa neformalnog obrazovanja.

Mladi smatraju da je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine u njihovom okruženju134 zagađenje vazduha, zemljišta i vode (41%) i nizak nivo ekološke svesti i bahatost (21%) i otpad i prljavština (10%). U nekoj akciji na temu zaštite životne sredine u poslednjih godinu dana učestvovalo je 10% mladih, većinom iz Beograda, Zapadne Srbije i Šumadije.

U Strategiji se posebna pažnja posvećuje jačanju kapaciteta mladih za aktivno učešće u zaštiti životne sredine i održivog razvoja i primeni zelene ekonomije, kao i pravovremenom informisanju i učešću u ekološkim programima i borbi protiv negativnih efekata klimatskih promena.

U NSM135 je navedeno da je, kada se razmatra pitanje bezbednosti mladih kao posebne društvene grupe, neophodno uvažiti specifičnosti ove grupe i na polju pretnji kojima su izloženi i na polju vrednosti koje je potrebno zaštititi, a samim tim i na načinu na koji se može postići njihova bezbednost. Mladi su značajan resurs svakog društva, sa potencijalom da postanu aktivni i produktivni, ali za mnoge od njih, na putu njihovog razvoja, postoje brojni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje. To su izazovi, rizici i pretnje koji podstiču nasilno ponašanje, ekstremizam i netoleranciju prema različitim kulturnim modelima i vrednostima, utiču na porast kriminala, dovode do zabrinjavajućeg porasta upotrebe opojnih droga i alkohola, kockanja, negovanja nebezbednih stilova života u saobraćaju, na sportskim i drugim javnim manifestacijama, u javnom prostoru, nesnalaženja u novim, neočekivanim, „vanrednim” situacijama i slično. Praćenje sprovođenja NSM u ovoj oblasti pokazalo je da je unapređen sistem prikupljanja podataka o bezbednosti mladih136 izradom analize „Pregled osnovnih pokazatelja bezbednosti mladih u 2020. godini (sa kraćim osvrtom na stanje u periodu od 2015. do 2020. godine)”, na osnovu statističkih podataka Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP). Na osnovu tih podataka vidi se smanjenje broja krivičnih dela, povreda i nastradalih mladih, ali se ti podaci moraju uzimati oprezno u razmatranje, imajući u vidu da su pandemija i striktne mere imale za posledicu smanjenje svih društvenih aktivnosti. Tokom fokus grupe, prepoznato je da se u školama sprovode uspešni programi prevencije rizičnog ponašanja i istaknuto kao važno to što je oformljena Nacionalna platforma za prevenciju nasilja u školama. Sa druge strane, navedeno je i da preventivni programi najčešće uključuju mlade koji su u školama, a ne mlade koji nisu u sistemu obrazovanja i da je važno proširiti broj mladih koji učestvuju u ovim programima.

Analiza sprovođenja akcionih planova za mlade ukazuje na rastući trend broja mladih koji su svedočili određenom fizičkom ili verbalnom nasilju i netoleranciji, dok broj mladih koji su bili žrtve nasilja/netolerancije stagnira. Ono što je pozitivno u ovom domenu jeste da raste broj mladih koju su prijavili nadležnim organima ove slučajeve nasilja/netolerancije.

Tokom fokus grupa, preporučeno je da deo programa za mlade uključuje i teme novih bezbednosnih izazova i pretnji, kao što su sajber buling i ekološka bezbednost.

Prema podacima MUP-a mladi čine oko 37% (tj. na godišnjem nivou preko 18.000 lica) od ukupnog broja identifikovanih učinilaca protiv kojih je policija podnela krivične prijave. Potvrđeno je da su zastupljeni u svim vidovima kriminala, pri čemu posebno treba istaći da mladi izvrše oko 45–50% nasilnog kriminala i preko 60% krivičnih dela u vezi sa opojnom drogom. Među žrtvama krivičnih dela, oni čine petinu ili oko 20% (tj. na godišnjem nivou preko 12.000 lica) od ukupnog broja lica koja su u fizičkom, psihičkom, materijalnom ili nekom drugom pogledu oštećena krivičnim delima.

Na osnovu identifikovanih ključnih bezbednosnih problema mladih, kao specifični bezbednosni rizici i pretnje (u oblasti kriminala i drugih kažnjivih radnji) za mlade muškarce navode se nasilni kriminal, narušavanje javnog reda, sportski izgredi, zloupotreba droga, zloupotreba oružja i pirotehnike, imovinski i visokotehnološki kriminal, saobraćajni delikti i autodestruktivna ponašanja, dok su mlade žene pod povećanim rizikom odnosno čine vulnerabilnu grupu kada su u pitanju seksualni delikti, trgovina ljudima, prostitucija, nasilje u partnerskim odnosima, a takođe su i one sklone autodestruktivnom ponašanju.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti definiše rodno zasnovano nasilje kao svaki oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog i socijalnog nasilja koje se vrši prema licu ili grupama lica zbog pripadnosti određenom polu ili rodu, kao i pretnje takvim delima, bez obzira na to da li se dešavaju u javnom ili privatnom životu, kao i svaki oblik nasilja koji u većoj meri pogađa lica koja pripadaju određenom polu. U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine ukazuje se da je nasilje uopšte, a posebno prema ženama, najrasprostranjeniji i najteži vid kršenja osnovnih ljudskih prava. Navodi se da je neophodno kontinuirano sprovoditi informisanje javnosti, građana i građanki o pravima koja su im garantovana, instrumentima i mogućnostima zaštite prava. U tim aktivnostima mediji imaju veoma važnu ulogu, ali i obavezu da aktivnosti vezane za informisanje o pravima i mogućnostima njihove zaštite, rodnim predrasudama i stereotipima, kao i promovisanje vladavine prava kontinuirano preduzimaju.

Podaci iz istraživanja OEBS-a o rasprostranjenosti nasilja prema ženama u Republici Srbiji – Dobrobit i bezbednost žena137 pokazali su da je više od polovine žena mlađih od 30 godina u Republici Srbiji imalo iskustvo seksualnog uznemiravanja nakon svoje 15. godine života, da je 11% žena u istoj starosnoj grupi imalo iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja od strane nepartnera, dok je, samo u periodu od 12 meseci pre ankete, 7% žena ovog uzrasta imalo iskustvo fizičkog, seksualnog ili psihološkog nasilja od strane partnera.

Istraživanje stavova mladih o rodno zasnovanom nasilju, koje je sproveo KOMS138, pokazalo je da je 2/3 devojaka doživelo neki vid rodno zasnovanog nasilja, da je oko 40% mladih imalo potrebu za psihološkom podrškom zbog problema povezanih s nasiljem. U preporukama ovog istraživanja naglašava se da je pitanje rodno zasnovanog nasilja intersektorsko pitanje koje se tiče različitih aktera, tela i organa u lokalnoj samoupravi.

Istraživanje o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima139, koje je sproveo Autonomni ženski centar, takođe ukazuje na ulogu koju imaju i stavovi o nasilju koji se razlikuju kod mladića i devojaka – na primer seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja potpuno je prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto.

Takođe, Istraživanje o stavovima muškaraca prema rodnoj ravnopravnosti Centra E8140 (2018) pokazalo je da među mladima postoji određeni stepen tolerancije nasilja, posebno partnerskog nasilja i da je veći kod muškaraca, odnosno, mladića, nego kod žena, odnosno devojaka.

Zvaničan broj formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima i statistika za poslednje tri godine141, ukazuju da mladi ispod 18 godina čine znatan udeo u ukupnom broju identifikovanih žrtava. Od ukupno identifikovanih žrtava trgovine ljudima u 2019. godini bilo je 39 žrtava, od kojih je 25 osoba ispod 18 godina, odnosno 64%. U 2020. godini formalno je identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, od čega njih 24 ima ispod 18 godina i čini 42% od ukupnog broja žrtava. U 2021. godini formalno je identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima i 37% su osobe ispod 18 godina.

U najvećem procentu142 mladi navode da nikada nisu bili izloženi nekoj vrsti nasilja (83%), dok mladi koji jesu bili izloženi najčešće navode vršnjačko nasilje (9%). U odnosu na prošlu godinu uočava se blago smanjenje broja mladih koji su bili izloženi nasilju, i onih koji su bile izloženi vršnjačkom nasilju.

U poslednjih godinu dana, 13% ispitanika bilo je svedok fizičkog nasilja i netolerancije među vršnjacima i taj procenat je najniži u poslednja 3 talasa. Osobe koje su bile izložene ili svedoci neke vrste nasilja u najvećem procentu (35%) to nije prijavilo nadležnim organima jer nisu želeli da se mešaju ili nisu znali kome da prijave (29%). Oni koji jesu prijavili u većem procentu kažu da se ništa nije desilo (26%).

Grafikon 7. Odgovori mladih na pitanje: „Da li ste u poslednjih 12 meseci bili izloženi nasilju”?

Izvor: Istraživanje položaja i potrebe mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, 2021. godine, str. 206.

U poslednjih 12 meseci svega 3% mladih učestvovalo je u nekom programu koji promoviše toleranciju, razumevanje i antidiskriminaciju, većinom oni starosti do 25 godina i iz Istočne i Južne Srbije143.

Organizacija SOS Dečija sela Srbija je u saradnji sa grupom mladih koji imaju iskustvo življenja u alternativnoj brizi ili su na neki način bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na svoje vršnjake i vršnjakinje izradila dokument ,,Preporuke za rad sa mladima iz osetljivih društvenih grupa”144 koje se odnose na obrazovanje, stanovanje, zapošaljvanje, aktivno učešće i socijalnu zaštitu mladih. U okviru preporuka za stanovanje navodi se da je za uspešno osamostaljivanje i uključivanje mladih iz osetljivih društvenih grupa neophodno da se obezbedi adekvatni uslovi stanovanja kao i usluge podrške za samostalan život. U dokumentu su navedeni predlozi konkretnih mera i aktivnosti čiji su nosioci nadležna ministarstva, državne institucije, OCD, privreda i JLS.

U skladu sa Sporazumom o readmisiji izrađuju se lokalni akcioni planovi za rešavanje pitanja izbeglih, interno raseljenih lica (IRL) i povratnika145. To su strateški i akcioni dokumenti lokalnih samouprava kojima se utvrđuju potrebe ovih kategorija lica i predviđaju mere i aktivnosti i izdvajanja jedinice lokalne samouprave u cilju unapređenja njihovog položaja. Do sada su lokalni akcioni planovi izrađeni i usvojeni u 137 opština/gradova, od čega je 12 opština sa teritorije Kosova i Metohije. U 129 opština/gradova formirani su opštinski/gradski saveti za migracije. Njih čine predstavnici različitih institucija/organizacija na lokalnom nivou koje se bave rešavanjem problema izbeglica, IRL i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Ukupno 80 odsto opština/gradova formiralo je posebnu budžetsku liniju, putem koje lokalne samouprave, u zavisnosti od stepena razvijenosti opštine, kofinansiraju projekte u mininimalnom iznosu od pet odsto, a negde ti iznosi čine i do 20 do 30 odsto ukupne vrednosti projekta. U cilju pružanja integrisanih usluga za mlade na lokalnom nivou važno je da predstavnici mladih i KzM budu uključeni u rad saveta za migracije.

––––––––

103 Bilten: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji, 2020. https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20215671.pdf

104 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, str. 62.

105 Dostupno na https://www.who.int/about/governance/constitution

106 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 143.

107 Crvenom bojom su označene statistički značajne razlike

108 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 170. i 171.

109 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia (2021), str. 194. i 196.

110 Uredba o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, „Službeni glasnik RS”, broj 9/18, str. 1.

111 Uredba o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, „Službeni glasnik RS”, broj 9/18, str. 3.

112 Više o kampanji je dostupno na linku https://www.czor.org/blog/kampanja-czora-zdravlje-mladih-ispred-profita/,

113 Istraživanje je dostupno na linku https://docs.google.com/document/d/17TTlYaW0iucVr3oonDEZvvH8mOUt1T6Fyf_-SEDDdog/edit

114 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, str. 65.

115 Nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva 2019, RZS, MZ i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”; istraživanje je sprovedeno prema metodologiji Evropske ankete o zdravlju (European Health Interview Survey ‒ EHIS).

116 Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece, MICS 2019. godine, RZS uz podršku UNICEFa, UNFP i Vlade RS, dostupo na https://www.unicef.org/serbia/publikacije/mics6-istrazivanje-visestrukih-pokazatelja-za-2019-godinu.

117 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 190.

118 WHO Regional Office for Europe: Action Plan for Sexual and Reproductive Health: Towards achieving the 2030 Agenda for Sustainable Development in Europe – leaving no one behind, 2016., str. 6., 9. i 13.: https://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0003/322275/Action-plan-sexual-reproductive-health.pdf

119 Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 11/1981. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ratifikaciji_konvencije_o_eliminisanju_svih_oblika_diskriminacije_zena.html

120 Pristup adolescenata informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju – kvalitativno istraživanje, Korać-Mandić, Danijela, Novosadski humanitarni centar, Novi Sad, 2019, str. 14–15. https://serbia.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/1c4a64880f06863937a09e5959a19f589250.pdf

121 Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, https://centarzztlj.rs/statisticki-podaci/#

122 Zdravlje mladih: Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji, istraživanje je sprovedeno u okviru programa Zdravo dvadesete uz podršku Galenike a.d. Beograd i u saradnji sa istraživačkim timom Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, onlajn upitnik je popunilo 1056 mladih uzrasta 15-29 godina, dostupno na https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/12/Istrazivanje-Zdravlje-mladih-.pdf

123 Procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške,2022 godine,, https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2022/05/PROCENA-POTREBA-FAKTORA-RIZIKA-I-BARIJERA-U-DOBIJANJU-STRUCNE-PODRSKE.pdf

124 Projekat ,,Omladinska laboratorija Zapadnog Balkana” („WB Youth Lab”) koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju a finansira EU, započeo je 2019. godine. Osnovni cilj projekta koji se sprovodi već tri godine je unapređenje položaja mladih i mehanizama za njihovo učešće u donošenju odluka. U okviru ovog projekta prvi prioritet na kojem se radilo bio je zapošljivost mladih a od 2021. godine se radi na temi: mentalno zdravlje mladih, više informacija o projektu je na linku https://www.rcc.int/priority_areas/48/western-balkans-youth-lab-project

125 Preporuke za mentalno zdravlje mladih, Omladinska laboratorija ZB, https://www.rcc.int/docs/619/wbyl-policy-recommendations-by-regional-pool-of-experts-on-mental-health

126 Youth and covid-19 impacts on jobs, education, rights and mental well-being, Survey Report 2020 ILO, dostupno na https://www.decentjobsforyouth.org/wordpress/wp-content/uploads/2020/08/Youth-and-COVID-19-Survey-Report_English.pdf

127 Evropska fondacija za obuku i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (2021) ,,Položaj mladih u Srbiji – zapošljavanje, veštine i socijalna inkluzija”, dostupno na https://fren.org.rs/publikacija/studija-o-polozaju- mladih-u-srbiji/ i na https://www.etf.europa.eu/sites/default/files/2021-06/youth_in_serbia.pdf

128 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 160. i 161.

129 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 169.

130 Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine, str. 28.

131 Odluka o utvrđivanju Nacionalnog programa zaštite životne sredine „Službeni glasnik RS”, broj 12/10, poglavlje 5.1.

132 Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine „Službeni glasnik RS”, broj 22/15, str. 21.

133 D. Toprek ,,Uloga masovnih medija u oblikovanju ekološkog ponašanja”, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, 2019, dostupno na http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20191015_ped_310016_2018.pdf

134 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 266. i 268.

135 Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 22/15), str. 32.

136 Ex-post analiza NSM, str. 32.

137 Istraživanje je sproveo OEBS 2019. godine, dostupno na: https://www.osce.org/sr/secretariat/419756.

138 Istraživanje je sproveo KOMS 2021. godine, dostupno na https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/04/Rodno-zasnovano-nasilje-medju-mladima-v3-3.pdf

139 Istraživanje je sproveo Autonomni ženski centar u okviru kampanje .. Mogu da neću. Ljubav nije nasilje” koja je trajala od 2016.do 2018. godine http://mogudanecu.rs/.

140 Istraživanje o stavovima muškaraca prema rodnoj ravnopravnosti IMAGES (2018), dostupno na https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2018-05/Mu%C5%A1karci%20u%20Srbiji%20-%20Promene%2C%20otpori%20i%20izazovi.pdf.

141 Istraživanja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima za 2019, 2020. i 2021. godinu https://centarzztlj.rs/statisticki-podaci/)

142 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 204.

143 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 214.

144 Dokument je dostupan na linku https://sos-decijasela.rs/wp-content/uploads/2022/03/Preporuke.pdf

145 Komesarijat za izbeglice i migracije, https://kirs.gov.rs/cir/lokalni-akcioni-planovi/o-lap-ovima

3.2. Ciljevi održivog razvoja i mladi

UN Agenda održivog razvoja za period od 2015. do 2030. godine, kao globalna razvojna strategija, od ključne je važnosti za stvaranje preduslova za bolji i prosperitetniji, ali i bezbedniji i stabilniji svet. Agenda 2030, sa svih 17 ciljeva, uključuje tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Vlada Republike Srbije je 2015. godine osnovala Međuresornu radnu grupu za sprovođenje Agende 2030. U izradi Agende učestvovali su i mladi te je, u skladu sa tim, prvi dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja (u daljem tekstu: COR) koji je Republika Srbija predstavila 2019. godine146 u UN rađen u saradnji sa mladima i uz učešće omladinskog delegata tokom samog predstavljanja izveštaja. Mladi su zajedničko pitanje svih ciljeva Agende 2030, jer se svaki od tih ciljeva tiče i mladih.

Republički zavod za statistiku147 je na internet platformi za praćenje napretka ostvarivanja COR postavio podatke na osnovu kojih je u Republici Srbiji trenutno moguće pratiti 119 od ukupno 247 indikatora. Ovi indikatori dati su kao vrednosti za opštu populaciju. Međutim, u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku ,,Ne izostaviti nikoga iz razvoja! Napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja među mladima u Srbiji”, koja je izrađena uz podršku vlada Švajcarske Konfederacije i Savezne Republike Nemačke148, dat je prikaz ostvarivanja COR u odnosu na mlade. Navedeni su sledeći podaci o mladima:

Cilj 1. Svet bez siromaštva

(indikatori 1.2.1./1.2.2.)

Mladi starosti 16–24 godine u Republici Srbiji izloženi su većim rizicima od siromaštva i socijalne isključenosti nego ukupno stanovništvo. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 2019. godine za mlade je 36,2%, dok je za ukupno stanovništvo 31,7%. Rodne razlike izloženosti rizicima od siromaštva ili socijalne isključenosti kod mladih nisu velike. U 2013. godini viša je bila stopa kod muškaraca (47,3% u odnosu na 44,1%), a u 2019. godini kod žena (37,6% u odnosu na 34,9%).

Cilj 3. Dobro zdravlje

(indikatori 3.7.1./3.7.2./3.8.1b)

U 2019. godini je udeo žena uzrasta 15–49 godina koje svoje potrebe za planiranjem porodice zadovoljavaju upotrebom savremenih metoda kontracepcije (indikator COR 3.7.1) iznosio 30%, za uzrast 20–24 godine 31,8%, a za uzrast 25–29 godina svega 23,8%. Podaci pokazuju da se još uvek veliki procenat žena u planiranju porodice oslanja na tradicionalne metode kontracepcije, koje su manje efikasne.

Stopa rađanja kod adolescentkinja 15–19 godina na 1000 žena iz te grupe (indikator COR 3.7.2) je u periodu od 2010. godine, kada je iznosila 19,9%, opala u 2019. godini za 6,3 procentna poena i iznosila je 13,6%.

Procenat obuhvaćenosti osnovnim zdravstvenim uslugama: prenatalna zaštita (četiri i više poseta), prema starosti majke prilikom rođenja deteta (indikator COR 3.8.1b) pokazuje da je u 2019. godini 97,6% majki uzrasta 20–34 godine obuhvaćen ovim uslugama, što je povećanje za 4,1 procentni poen u odnosu na 2014. godinu, kada je procenat majki ovog uzrasta bio 93,5%.

Cilj 4. Kvalitetno obrazovanje

(indikator 4.1.2.s/4.3.1./4.6.1.)

Podaci Istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS) pokazuju da deca iz najsiromašnijih domaćinstava imaju slabije šanse u odnosu na decu iz najbogatijih domaćinstava da završe srednju školu, deca iz naselja koja nisu gradska u odnosu na decu iz grada, kao i devojčice u odnosu na dečake. Stopa završavanja srednjeg obrazovanja (indikator 4.1.2.s) u 2019. godini iznosila je 97,7%. Kod dece iz najsiromašnijih domaćinstava bila je 93%, a kod najbogatijih 99,5%.

Prema podacima RZS o praćenju indikatora COR 4.3.1 za 2020. godinu, u prethodnih 12 meseci stopa učešća mladih (15–24 godine) u formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama bila je 66,9% (60,3% muškarci, a 73,9% žene). U odnosu na 2014. godinu, kada je ukupno učešće mladih formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama bilo 66,8% (62,5% muškarci, a 71,3% žene), gotovo da i nema napretka. Međutim, razlike su u polovima, budući da je primetan porast za 2,6 procentnih poena kod žena, a pad kod muškaraca za 2,2 procentna poena.

Udeo učenika od 15 godina koji nisu dostigli najniži fiksni nivo postignuća na PISA skali za tri osnovna školska predmeta: matematika, čitanje i nauka (indikator COR 4.6.1) u 2018. godini je i dalje visok (39,7% matematika, 37,7% čitanje i 38,3% nauka). Nakon tendencije blagog poboljšanja ovih parametara u istraživanju 2009. i 2012. godine u odnosu na 2006. godinu, u 2018. godini beležimo rast broja mladih koji nije dostigao najniži fiksni nivo postignuća u matematici, čitanju i nauci. Podaci OECD-a pokazuju da kontinuirano u Republici Srbiji više od trećine mladih ove životne dobi nije ostvarilo najniži nivo pismenosti u navedene tri oblasti.

Između 2010. i 2019. godine, došlo je do znatnog povećanja procenta stanovništva sa visokim obrazovanjem, sa 41,2% na 54,7%. Među mladima koji studiraju, u 2019. godini većinu su činile žene (64,2%). Kada su u pitanju oblasti obrazovanja, primetno je da je između 2010. i 2019. godine došlo do povećanja interesovanja za studije u oblasti IKT, inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva, zdravstva i socijalne zaštite, a do pada interesovanja za poslovanje, administraciju i pravo, obrazovanje i društvene nauke, novinarstvo i informisanje.

Cilj 5. Rodna ravnopravnost

(indikatori 5.3.1./5.2.1./5.2.2./5.4.1./5.6.1.)

U 2019. godini povećan je udeo žena 20–24 godine koje su prvi put stupile u brak ili vanbračnu zajednicu pre 15. i pre 18. godine (indikator COR 5.3.1), u odnosu na 2010. i 2014. godinu. Pre 15. godine u brak je stupilo 1,2% žena, a pre 18. godine 5,5%. Stupanje u brak ili vanbračnu zajednicu žena pre punoletstva utiče i na rano napuštanje obrazovanja.

Udeo žena i devojaka starosti 18 do 74 godine koje jesu ili koje su bile izložene fizičkom, seksualnom ili psihološkom nasilju od strane sadašnjeg ili bivšeg intimnog partnera tokom proteklih 12 meseci (indikator COR 5.2.1.) je 7,4% kod žena uzrasta 18-29 godina, dok je u ukupnom posmatranom uzrastu taj procenat 9,2%. Sa druge strane, udeo žena i devojaka starosti od 18 do 74 godine koje su bile izložene seksualnom nasilju od strane osoba koje nisu bile njihov intimni partner tokom proteklih 12 meseci (indikator COR 5.2.2.) pokazuje da su ovoj vrsti nasilja više izložene mlade žene od 18 do 29 godina (1,4%), u odnosu na ukupno posmatranu populaciju, gde je taj procenat 0,5%.

Merenje indikatora koji se odnosi na udeo vremena koje se provodi u vršenju neplaćenih poslova u domaćinstvu i brizi o drugima (indikator COR 5.4.1.) realizovano u 2015. godini pokazuje da mlade žene (15–24 godine) provode u neplaćenim poslovima održavanja domaćinstva i brige o porodici manje vremena nego žene uzrasta 25–44 godine, ali gotovo dvostruko više nego mladi muškarci istog uzrasta.

Udeo žena od 15 do 49 godina koje samostalno donose odluke zasnovane na informacijama o seksualnim odnosima, upotrebi kontracepcije i brizi za reproduktivno zdravlje (indikator COR 5.6.1.) jedan je od pokazatelja ostvarenosti ljudskih prava. Nažalost, podaci iz 2019. godine pokazuju da svega 83,2% žena uzrasta od 20 do 24 godine i 84,2% žena uzrasta od 25 do 29 godina samostalno donose ove odluke.

Cilj 8. Dostojanstven rad i ekonomski rast

(indikatori 8.6.1./8.3.1/8.5.1.)

Stope aktivnosti i zaposlenosti mladih (15–24 godine), prema Anketi o radnoj snazi (ARS), u 2020. godini znatno su niže, a stope nezaposlenosti i neaktivnosti znatno više nego za ukupno stanovništvo radnog uzrasta (15–64 godine). Stopa nezaposlenosti stanoništva uzrasta 15–64 godine bila je 9,5%, a mladih 26,6%. Stopa neaktivnosti za uzrast 15–64 godine bila je 32,3%, a za mlade je bila 71,7%.

Udeo mladih 15–29 godina koji nisu obuhvaćeni obrazovanjem, zaposlenošću ili obukom, stopa NEET (indikator COR 8.6.1.) u 2014. godini je bio 25,3% (23,7% muškarci, a 27% žene), dok je u 2020. godini opao i iznosio je 20% (18,4% muškarci, a 21,6% žene). Udeo neformalne zaposlenosti (indikator COR 8.3.1.) veći je među mladima nego među starijim kategorijama zaposlenih: u 2020. godini među zaposlenima koji imaju 15–24 godine bilo je 21,4% neformalno zaposlenih, među zaposlenima koji imaju 25–54 godine 11,6%, a među zaposlenima koji imaju 55–64 godine 19,8%. Zaposleni mladi zarađuju manje od zaposlenih iz starijih kategorija stanovništva. Prosečna zarada po satu (indikator COR 8.5.1.) niža je za mlade (15–29) nego za starije kategorije zaposlenih i u 2018. godini iznosila je 343,08 RSD, što je znatno niže od proseka za ukupnu radnu snagu (15+) od 406,04 RSD. Prosečne zarade mladih žena su pri tome niže od prosečnih zarada mladih muškaraca (333,97 RSD prema 350,18 RSD).

Cilj 16. Mir, pravda i snažne institucije

(indikatori 16.b.1./10.3.1./16.3.1.)

Udeo žena reproduktivnog uzrasta (15–49) koje su izjavile da su tokom prethodnih 12 meseci imale osećaj da su diskriminisane ili uznemiravane po nekom osnovu diskriminacije koja je zabranjena prema međunarodnom pravu ljudskih prava (indikatori COR 16.b.1. i 10.3.1.) u 2019. godini je iznosio 6,9%. Ukupno 4,4% žena uzrasta 15–24 godine se osećalo diskriminisano, a nešto je veći procenat žena uzrasta 25–29 godina (7,3%).

Cilj 17. Partnerstvom do ciljeva

(indikator 17.8.1.)

Podaci iz 2020. godine u vezi sa korišćenjem interneta tokom poslednja tri meseca (indikator COR 17.8.1.) pokazuju da mladi (16–24 godine) koriste internet znatno češće nego starije generacije, a posebno one najstarije i da nema razlika među polovima. Svi mladi navedenog uzrasta koristili su internet u poslednja tri meseca, dok je svega 59,2% žena i 64,2% muškaraca uzrasta 55–74 godine koristilo internet u poslednja tri meseca. Svi muškarci uzrasta 16–24 godine koristili su mobilni telefon i računar tokom poslednja tri meseca, dok je mobilni koristilo 99,6% žena, a računar 96,2% žena.

MOS je u saradnji sa UNFPA 2021. godine preduzeo aktivnosti na uvođenju složenog Indeksa blagostanja mladih u Srbiji, koji će pomoći u detaljnom praćenju napretka u realizaciji ciljeva i mera Strategije na svim nivoima.

––––––––

146 Dobrovoljni izveštaj Republike Srbije o sprovođenju Agende 2030 za održivi razvoj dostupno na https://www.mdpp.gov.rs/doc/DNI-2019.pdf

147 Republički zavod za statistiku, https://sdg.indikatori.rs/ (posećeno 23.10.2022. godine).

148 Republički zavod za statistiku (2021): Ne izostaviti nikoga iz razvoja! Napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja među mladima u Srbiji, dostupno na https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/vesti/20210910-neizostavitenikog

3.3. Ex-post analiza NSM

U cilju sagledavanja ostvarenosti definisanih pokazatelja za ciljeve postavljene u NSM koji se odnose na period njene dosadašnje primene, sprovedena je eh-rost analiza NSM. U analizi je konstatovano da je NSM bila potpuno relevantna u trenutku donošenja, ali da je u prvih pet godina njene primene doneto niz bitnih normativnih i strateških dokumenata, sa kojima je potrebno izvršiti usaglašavanje, kao i da svi pokazatelji ukazuju da su mladi i dalje jedna od najugroženijih ciljnih grupa i prepoznaje se potreba uređivanja ovog pitanja kroz strateški dokument.

Učesnici fokus grupa149 ocenili su da su ostvareni delimični efekti definisanih strateških ciljeva. Prepoznaju se napori koje MOS ulaže u prepoznavanje omladinskog rada i podršku razvoju neformalnog obrazovanja. U pojedinim segmentima može se uočiti pozitivan trend rasta ključnih pokazatelja (smanjenje stope nezaposlenosti mladih i stope NEET mladih), mada se ne može proceniti koliko je njima doprinela implementacija NSM, pošto na njih utiče veliki broj faktora. Međutim, i pored blagog poboljšanja pojedinih pokazatelja, i dalje su mladi u nepovoljnom položaju. Postoje značajni izazovi u procesu tranzicije iz obrazovanja u svet rada, kao i u ostvarivanju prava na dostojanstveni rad i uključivanje u proces donošenja odluka na svim nivoima vlasti. Pandemija COVID-19 dodatno je otežala proces sprovođenja NSM i ostvarivanje željenih efekata.

Veliki broj aktivnosti definisanih u akcionim planovima za mlade150 koordinisan je od strane drugih resornih ministarstava, koja su za to opredelila sredstva, što predstavlja značajan izazov u ovoj oblasti, koji se odnosi na razmenu informacija i koordinaciju vezanu za realizaciju planiranih troškova. Jedan od zaključaka fokus grupe je i da je postojeća NSM zaista sveobuhvatna, što jeste rezultat kvalitetnog konsultativnog procesa, ali da je sa druge strane zahtevala preveliku količinu finansijskih resursa, da bi se obezbedila potpuna realizacija iste. Maksimalno iskorišćavanje rasposloživih resursa otežano je usled nedovoljno razvijene međusektorske saradnje. Nalazi fokus grupa, ali i drugih relevantnih istraživanja, ukazuju da je neophodno unaprediti međusektorsku saradnju koja će obezbediti i kvalitetnu razmenu informacija u ovom segmentu.

U okviru Akcionih planova za sprovođenje NSM, postavljeni su pokazatelji ostvarivanja specifičnih ciljeva, ali nisu definisane ciljane vrednosti pokazatelja, a za veliki broj pokazatelja nedostaju podaci za njihovo praćenje. Ukupna ostvarenost devet strateških ciljeva NSM je 67,1%151.

Tabela 3. Pregled ostvarenosti strateških ciljeva NSM na osnovu realizovanih aktivnosti

STRATEŠKI CILJEVI

Procenat realizacije indikatora152

2015-2020.

STRATEŠKI CILj 1: Unapređena zapošljivost i zaposlenost mladih žena i muškaraca

61,5%

STRATEŠKI CILj 2: Unapređen kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnosti mladih

65,2%

STRATEŠKI CILj 3: Unapređeno aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu

65,5%

STRATEŠKI CILj 4: Unapređeno zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca

70%

STRATEŠKI CILj 5: Unapređeni uslovi za razvijanje bezbednosne kulture mladih

76%

STRATEŠKI CILj 6: Unapređena podrška društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti

58,2%

STRATEŠKI CILj 7: Unapređena mobilnost, obim međunarodne saradnje mladih i podrška mladim migrantima

71,6%

STRATEŠKI CILj 8: Unapređen sistem informisanja mladih i znanje o mladima

67,7%

STRATEŠKI CILj 9: Unapređeno korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadržaja

68,4%

% ostvarenosti strateškog cilja

67,1%

Izvor: eh-rost analiza, str. 57.

Što se održivosti153 postignutih rezultata tiče, navedeno je da je tokom prvih pet godina implementacije NSM uspešno formirano nekoliko značajnih sistemskih i institucionalnih mehanizama, koji bi trebalo da obezbede dugotrajnost i održivost rezultata Strategije. Kroz konsultacije sprovedene u sklopu ove analize, ukazano je na primere dobre prakse, npr. funkcionisanje i rad trenutnog Saveta za mlade, usvajanje Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije i uvođenje sistema javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, čime se nastoji rešiti pitanje kvaliteta i priznavanja neformalnog obrazovanja, Fonda, koji nastavlja da unapređuje svoj rad, prepoznavanje fondacije Tempus kao Nacionalne Erazmus+ agencije, pokretanja pitanja za pravno regulisanje radnih praksi, volontiranje i sl. Takođe, kao pozitivan primer ističe se osnivanje RKSM 2016. godine, koja nije bila planirana NSM, ali je MOS nadležan za obezbeđivanje finansijskih sredstava za rad ove kancelarije putem plaćanja definisanog iznosa kontribucije na godišnjem nivou. U skladu s tim, aktivnosti ove kancelarije su u potpunosti usklađene sa ciljevima NSM.

Važno je napomenuti da svih šest ugovornih strana, potpisnica Sporazuma učestvuju u radu i finansiranju rada RKSM, a najveće učešće u finansiranju kroz plaćanje godišnje kontribucije ostvaruje Republika Srbija. Prvi Generalni sekretar RKSM bio je iz Republike Srbije. U skladu sa Statutom RKSM obrazovan je Upravni odbor, kao najviši organ odlučivanja, a koji ima po dva predstavnika iz svake ugovorne strane od kojih je jedan vladin predstavnik, a drugi omladinski predstavnik. Rad RKSM je primer dobre prakse zajedničkog upravljanja odlukama onih koji su neposredno odgovorni za omladinsku politiku i mladih.

Bitno je istaći i da je MOS KOMS-u 2020. godine potvrdilo ispunjenost uslova za status krovnog saveza prema odredbama ZoM-a, što predstavlja važan sistemski mehanizam za dalji razvoj i sprovođenje omladinske politike. Krovni savez predstavlja i zastupa interese svojih članova, predlaže kandidate za Savet za mlade i učestvuje u procesu izrade i sprovođenja Strategije i drugih dokumenata iz oblasti omladinske politike.

U okviru eh-rost analize, prepoznati su i neki od ključnih izazova, posebno oni koji se odnose na institucionalne mehanizme za sprovođenje omladinske politike na lokalu. Pre svega se ističe izazov nedostatka standardizacije i pravnog regulisanja procesa osnivanja i rada Saveta za mlade i KzM na lokalu. Na osnovu sprovedene analize154, može se zaključiti da je i dalje veliki izazov kapacitet svih subjekata omladinske politike za punu implementaciju postojećih mehanizama i mehanizama za koje je planirano da se razviju u narednom periodu.

U analizi155 se zaključuje da svi pokazatelji ukazuju da su mladi i dalje jedna od najugroženijih grupa u društvu u svim segmentima (zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje, socijalna isključenost) i da je neophodno zadržati sistemsku podršku mladima, koordinisanu na nacionalnom nivou, kroz Strategiju za mlade. Ovaj izazov prepoznat je i na nivou EU, kao i u većini evropskih zemalja. Ex-post analiza pokazuje da je još uvek važeća NSM, koja je doneta 2015. godine, ostvarila određene rezultate i unapredila postojeći pravni i institucionalni okvir za sprovođenje omladinske politike. Međutim, isto tako su prepoznati i značajni izazovi, koji se pre svega odnose na značajno promenjen kontekst za realizaciju NSM, kvalitet prikupljanja podataka i praćenje efekata rezultata strategije, kao i nedovoljno fokusirane prioritete koji se ogledaju u prevelikom broju planiranih aktivnosti. Izazov je i dalji razvoj kapaciteta subjekata omladinske politike i jačanje uspostavljenih mehanizama međusektorske saradnje. U skladu sa tim, identifikovano je šest ključnih preporuka:

1. Mora se sprovesti sveobuhvatna revizija važeće NSM ili pokrenuti procedura za izradu nove Strategije;

2. Treba unaprediti sistem prikupljanja podataka, te praćenje efekata mera i rezultata NSM;

3. Moraju se definisati prioriteti i obim aktivnosti, u skladu sa realnim resursima i kapacitetima svih subjekata omladinske politike;

4. Treba obezbediti sistem podrške koji će jačati kapacitete svih subjekata omladinske politike na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou za kreiranje, sprovođenje i praćenje mera omladinske politike;

5. Treba unaprediti međusektorsku saradnju na svim nivoima;

6. Treba razvijati mere i aktivnosti podrške za mlade, posebno za mlade iz osetljivih grupa, imajući u vidu uticaj i posledice pandemije COVID-19.

Iskustva koja imamo od nastanka pandemije COVID-19 pokazuju da su se njeni negativni efekti kod mladih najviše odrazili na polju obrazovanja, zapošljavanja, zdravlja, posebno mentalnog zdravlja i aktivizma. Kriza je uticala i na omladinske radnike, udruženja mladih/udruženja za mlade, saveze i kancelarije za mlade, odnosno na rad servisa i usluga koje se pružaju mladima. Pandemija je pojačala svest o važnosti digitalizacije i podizanja kompetencija svih subjekata omladinske politike za upotrebu digitalnih platformi, kao i o važnosti volontiranja u bezbednim uslovima i preventivnog rada na očuvanju mentalnog zdravlja mladih.

U zaključcima istraživanja ,,Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji – komparativna analiza sa drugim evropskim zemljama i trendovi”156, naglašeno je da je u svim oblastima omladinske politike potreban holistički i inovativan intersektorski pristup na svim nivoima na daljem unapređivanju položaja mladih i da je neophodno da MTO nastavi proaktivan i koordinirajući pristup na stvaranju uslova za kvalitetan život mladih u Republici Srbiji, u saradnji sa svim subjektima omladinske politike, a posebno sa mladima, drugim ministarstvima, civilnim sektorom, privredom i međunarodnim partnerima. Najveća pažnja treba da se usmeri na poboljšanje zapošljivosti mladih, naročito mladih iz osetljivih grupa, sa posebnim akcentom na omladinsko preduzetništvo i povećanje učešća žena, kao i na povećanje stope aktivnosti mladih, ali i na smanjenju stope rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti i aktivnijem učešću mladih u društvu i većoj uključenosti u kreiranju, praćenju i vrednovanju javnih politika. Neophodno je razvijati integrisane usluge za sve mlade na lokalnom nivou, uz obezbeđivanje sigurnih javnih prostora za razvijanje zdravih i bezbednih stilova života, neformalno obrazovanje i kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih. Sve to, uz ostale mere koje preduzima Vlada Republike Srbije za podizanje standarda života, treba da doprinese poboljšanju demografskih trendova i većem ostanku mladih u Republici Srbiji, uz njihov solidaran i odgovoran odnos prema zajednici u koju imaju puno poverenje. Takođe, važno je da mladi budu aktivni učesnici u donošenju, praćenju i vrednovanju javnih politika u svim oblastima koje ih se tiču. Time se stvaraju uslovi da se glas mladih čuje i uvaži i da se poveća njihovo učešće u društvenom životu, ali i razumevanje značaja rada sa mladima i za mlade od strane svih subjekata omladinske politike.

––––––––

149 Ex-post analiza NSM,str. 52., dostupno na https://www.mos.gov.rs/storage/2022/02/ex-post-analiza-nsm.pdf

150 Ex-post analiza NSM, str. 54.

151 Ex-post analiza NSM, str. 57.

152 Indikatori se odnose na realizovane aktivnosti.

153 Eh-rost analiza NSM, str. 59.

154 Eh-rost analiza NSM, str. 59.

155 Ex-post analiza NSM, str. 61.i 62.

4. VIZIJA

Mladi su aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog života, koji uz podršku društva u potpunosti razvijaju svoje potencijale i doprinose ličnom i društvenom razvoju i dobrobiti.

Principi u radu sa mladima i za mlade

Omladinska politika i sve aktivnosti koje se preduzimaju od strane subjekata omladinske politike (u daljem tekstu: SOP) u okviru Strategije treba da se zasnivaju na međunarodnom i nacionalnom sistemu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Posebnu zaštitu i podršku imaju maloletni mladi (ispod 18 godina). Na sve politike i aktivnosti koje se odnose na mlade treba primenjivati sledeće principe:

1. Poštovanje ljudskih i manjinskih prava, ravnopravnost i zabrana diskriminacije

Svi mladi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Ne sme se praviti razlika ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu: godina, rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovinskog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

2. Podrška ličnom i društvenom osnaživanju mladih

Svi, a posebno SOP, u okviru svojih poslova i delokruga podržavaju nezavisnost i društveno osnaživanje mladih na način utvrđen ZoM-om, Strategijom i drugim instrumentima omladinske politike.

3. Jednake šanse za sve

Mladi imaju pravo na jednake šanse i učešće u svim oblastima društvenog života, u skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima. Ohrabruje se lični i društveni razvoj mladih, obezbeđivanjem poštovanja različitosti, rodne ravnopravnosti, prava, slobode i dostojanstva. Mladi imaju pravo na objektivno, prilagođeno i lako dostupno informisanje, kako bi se razvijali i donosili odluke na osnovu pune obaveštenosti.

4. Međusektorska saradnja i koordinacija na svim nivoima donošenja odluka

Svi, a posebno SOP, podstiču i podržavaju jačanje svesti o značaju mladih i društvene uloge mladih, kroz koordinirani razvoj, sprovođenje i praćenje realizacije omladinske politike, prepoznaju i uvažavaju potencijale mladih, kao važan društveni resurs i iskazuju poverenje i podršku mogućnostima mladih.

5. Aktivno učešće mladih i saradnja

Svi, a posebno SOP, obezbeđuju podsticajno okruženje i daju aktivnu podršku u realizaciji omladinskih aktivnosti mladih, preduzimanju inicijative i njihovom smislenom uključivanju u procese donošenja i sprovođenja odluka, koje doprinose ličnom i društvenom razvoju, a na osnovu pune obaveštenosti mladih. Podržava se i podstiče sloboda udruživanja, saradnja sa vršnjacima i međugeneracijska saradnja, na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou i aktivno učešće u političkom i društvenom životu.

6. Društvena odgovornost i solidarnost

Podstiče se i razvija odgovornost lica koja rade sa mladima, kao i odgovornost mladih u odnosu na njihove obaveze u društvu. Mladi treba aktivno da doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti i razvoju svoje zajednice, naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti i da izražavaju međugeneracijsku solidarnost i aktivno rade na stvaranju uslova za jednako i puno učešće u svim aspektima društvenog života mladih osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i svih drugih lica i društvenih grupa koje mogu biti u riziku od diskriminacije, odnosno diskriminatornog postupanja. Razvija se međugeneracijska solidarnost i prepoznaje uloga mladih u izgradnji demokratskog građanskog društva zasnovanog na kulturi nenasilja i toleranciji.

––––––––

156 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta.

5. OPŠTI CILj I POSEBNI CILJEVI

5.1. Opšti cilj

Opšti cilj

Unapređen kvalitet života mladih

Pokazatelj efekata 1. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti mladih (prema polu)

Početna vrednost (2019): 33,6% (M 31,8%, Ž 35,4%)157

Ciljana vrednost (2030): 17% (M 16,5%, Ž 17,5% )

Izvor verifikacije: Evrostat baza

Pokazatelj efekata 2. Stopa mladog stanovništva van radne snage i nezaposlenosti mladih (prema polu)

Početna vrednost (2021): stopa mladog stanovništva van radne snage 47,4 % (M 40,0%, Ž 55,2%)158

Početna vrednost (2021): stopa nezaposlenosti 19,4% (M 18,4%, Ž 20,9%)159

Ciljana vrednost (2030): stopa mladog stanovništva van radne snage 41% (M 38%, Ž 44%)

Ciljana vrednost (2030): stopa nezaposlenosti 15% (M 15%, Ž 15%)

Izvor verifikacije: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi

Pokazatelj efekata 3. Stopa NEET mladih (prema polu)

Početna vrednost (2021): 18,8% (M 17,3%, Ž 20,4%)160

Ciljana vrednost (2030) 11%161 (M 11%, Ž 11%)

Izvor verifikacije: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi

Pokazatelj efekata 4. Udeo mladih koji svoje zdravlje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro

Početna vrednost (2020): 87%162

Ciljana vrednost (2030): 95%

Izvor verifikacije: godišnje istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, MTO

Pokazatelj efekata 5. Udeo mladih koji svoje društveno angažovanje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 67%

Izvor verifikacije: godišnje istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, MTO

Poseban cilj 1

Omladinski rad je standardizovan u sistemu neformalnog obrazovanja i kontinuirano se sprovodi

Pokazatelji ishoda (indikatori):

Pokazatelj 1. Javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih u omladinskom radu su uspostavljeni

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2030): Da

Izvor verifikacije: Podaci Agencije za kvalifikacije

Pokazatelj 2. Uspostavljeno strukovno udruženje omladinskih radnika/ca

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2030): Da

Izvor verifikacije: Agencija za privredne registre

Pokazatelj 3. Broj mladih koji je učestvovao u programima/projektima/uslugama finansiranim iz javnih sredstava koje su organizovane od strane sertifikovanih omladinskih radnika na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 10.000 mladih (od čega je minimalno 1.000 mladih sa invaliditetom i 1.000 mladih pripadnika drugih osetljivih grupa)

Izvor verifikacije: Izveštaj Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada/izveštaji realizatora programa/projekata/usluga

Pokazatelj 4. Broj podržanih programa i projekata i aktivnosti koje su realizovali sertifikovani omladinski radnici/ce

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 100

Izvor verifikacije: izveštaji realizatora projekata i NAPOR-a

Poseban cilj 2

Prostorni kapaciteti i usluge za sprovođenje omladinske politike su unapređeni i funkcionalni u svim JLS

Pokazatelji ishoda (indikatori):

Pokazatelj 1. Broj objekata u javnoj svojini koje mladi i udruženja mladih i za mlade koriste i u kojima se kontinuirano sprovode aktivnosti za mlade.

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 174

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji JLS

Pokazatelj 2. Uspostavljeni standardi za omladinske prostore

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvor verifikacije: Doneti i objavljeni standardi

Pokazatelj 3. Udeo ukupnog broja mladih koji je koristo usluge u omladinskim prostorima u javnoj svojini na godišnjem nivou (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 25% od ukupnog broja mladih (ravnopravno po polovima)

Izvor verifikacije: istraživanje položaja i potreba mladih MTO i izveštaji JLS

Poseban cilj 3:

Mladi su aktivni učesnici društva na svim nivoima

Pokazatelji ishoda (indikatori):

Pokazatelj 1. Broj JLS koje imaju osnovan savet za mlade u kojem su članovi i mladi i koji je u skladu sa usvojenim standardima i redovno se sastaje

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 75%163 od ukupnog broja JLS

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji JLS, godišnji izveštaj MTO-a

Pokazatelj 2. Broj predloga i nacrta propisa i dokumenata javnih politika od interesa za mlade na koje su mladi davali mišljenje

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost: 67% od svih predloga i nacrta

Izvor verifikacije: podaci nadležnih organa i saveta za mlade

Pokazatelj 3. Uspostavljeni standardi aktivnog učešća mladih u donošenju odluka na svim nivoima vlasti

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvor verifikacije: doneti i objavljeni standardi

Pokazatelj 4. Udeo budžetskih korisnika koji budžetiraju sredstva za mlade

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji korisnika o realizaciji budžetskih sredstava

Poseban cilj 4:

Mladi imaju ravnopravne mogućnosti i podsticaje da razvijaju svoje potencijale i kompetencije, koji dovode do socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja

Pokazatelji ishoda (indikatori):

Pokazatelj 1. Procenat mladih koji su pohađali dodatne kurseve i obuke koji nisu sastavni deo školskih i studijskih programa (prema polu)

Početna vrednost (2020): 23,5% (M 19,3%, Ž 27,5%)164

Ciljana vrednost (2030): 35% (M 35%, Ž 35% )

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potrebe mladih, MTO

Pokazatelj 2. Udeo mladih iz grupa koje su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, koji su dobili podršku u razvoju svojih potencijala i kompetencija (prema polu)165

Početna vrednost : nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 50% (M 50%, Ž 50% )

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potrebe mladih, MTO

Pokazatelj 3. Udeo mladih žena preduzetnica u ukupom broju mladih preduzetnika

Početna vrednost (2019): 23,1%166

Ciljana vrednost: 50%

Izvor verifikacije: Podaci se odnose na mlade 15-29 godina i dobijeni su iz baze podataka Evrostata

Pokazatelj 4. Broj mladih koji su pohađali radne prakse koje su realizovane u skladu sa standardima kvaliteta167, na godišnjem nivou ( prema polu)

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030) 15000 (M 7500, Ž 7500)

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MRZBSP, NSZ, MTO-a

Poseban cilj 5:

Stvoreni uslovi za zdravo i bezbedno okruženje i socijalno blagostanje mladih

Pokazatelji ishoda (indikatori):

Pokazatelj 1. Udeo mladih koji koriste duvan, alkohol i druge psiho-aktivne supstance

Početna vrednost (2021): pušenje 32,5%, alkohol 70,8%, marihuana 10,3%)168

Ciljana vrednost (2030): pušenje 10%, alkohol 25%, marihuana 3 %

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO i evidencija zdravstvenih ustanova

Pokazatelj 2: Stvoreni uslovi u fizičkom i virtuelnom prostoru za dobijanje besplatne stručne podrške za učešće mladih u programima unapređenja mentalnog, seksualnog i reproduktivnog zdravlja

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): u 67% JLS postoje besplatna savetovališta za mlade i preventivni programi

Izvor verifikacije: Izveštaji realizatora programa JLS, Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 3. Udeo mladih koji je bio izložen fizičkom, psihološkom i/ili seksualnom nasilju ili radikalizaciji u realnom ili virtuelnom prostoru, uključujući rodno zasnovano nasilje, a koji je to prijavio (prema polu)

Početna vrednost (2021): 36% (M 37%, Ž 35%)169

Ciljana vrednost (2030): 67% ( M 67% , Ž 67%)

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih MTO, izveštaji tužilaštva i nadležnih sudova

Pokazatelj 4. Formiranje međusektorskog koordinacionog tela u cilju unapređivanja usluga seksualnog, reproduktivnog, mentalnog zdravlja i psiho socijalne podrške mladima

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2023):DA

Izvor verifikacije: Zapisnici sa sastanka koordinacionog tela, izveštaji MZ i MTO, MRZBSP

Pokazatelj 5. Udeo mladih koji je učestvovao u donošenju javnih politika na temu održivog razvoja i zaštite životne sredine na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 30%

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 6. Udeo mladih koji su se informisali o podsticajnim merama stambene politike i preduzeli korake ka stambenom osamostaljivanju

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 67% se informisalo, a 30% preduzelo korake

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 7. Udeo žena starosti 20–24 i 25–29 godina koje nisu u braku ili vanbračnoj zajednici a koje primenjuju ( ili čiji partner primenjuje) savremena kontraceptivna sredstva i stopa rađanja kod adolescentkinja 15–19 godina

Početna vrednost (2019) : Udeo žena starosti 20-24 i 25-29 godina koje nisu u braku ili vanbračnoj zajednici a koje primenjuju ( ili čiji partner primenjuje) savremena kontraceptivna sredstva : 20-24 = 68,9 % i 25-29 = 60%170

Početna vrednost( 2019): stopa rađanja kod adolescentkinja 15–19 godina: 13,6%171

Ciljana vrednost (2030): primena savremenih kontraceptivnih sredstava za uzrast 20–24 i 25–29 godina : 80%

Ciljana vrednost ( 2030); stopa rađanja kod adolescentkinja 15–19 godina: 7%

Izvor verifikacije: MZ, Republički zavod za statistiku, Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece MICS , Institut za javno zdravlje ,,Batut”

––––––––

157 Evrostat baza, podaci se odnose na mlade uzrasta 16–29 godina

158 Anketa o radnoj snazi, RZS, podaci se odnose na mlade uzrasta 15–30 godina dostupno na https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

159 Anketa o radnoj snazi, RZS, podaci se odnose na mlade uzrasta 15–30 godina dostupno na https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

160 Anketa o radnoj snazi, podaci se odnose na mlade 15–29 godina, dostupno na https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB.

161 U AP Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u RS do 2030. godine, ciljana vrednost za 2023. je 15%, a u Strategiji zapošljavanja u RS za period 2021 do 2026. godine za 2026. ciljana vrednost je 12,8%, a nova ciljana vrednost na nivou EU je 9%.

162 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 147.

163 U 2021. godini postoji 80 saveta za mlade na lokalnom nivou, izvor: Baza podataka MOS-a

164 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 79.

165 Evrostat baza podataka: prema rezultatima Ankete o prihodima i uslovima života (SILC 2019) stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 23,2% a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 31,7%, U EU27 u 2019. godini stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila je 25,5 % za mlade uzrasta 16-29 godina (26,6% žene a 24,4% muškarci), dok je u Srbiji iznosila 33,6% (35,4% žene i 31,8% muškarci).

166 Evrostat, uzrast 15–29 godina, Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji, S. Klašnja 2020, strana 30).

167 Preporuke o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=CELEX:32014H0327(01)

168 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 170. 177. i 181.

169 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 211.

170 Podaci iz šestog ciklusa Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece, MICS, str. 105, (podatak se odnosi na žene koje nisu u braku/vanbračnoj zajedniici) dostupno na https://www.unicef.org/serbia/publikacije/mics6-istrazivanje-visestrukih-pokazatelja-za-2019-godinu,

171 Republički zavod za statistiku (2021): Ne izostaviti nikoga iz razvoja! Napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja među mladima u Srbiji, str. 18. dostupno na https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/vesti/20210910-neizostavitenikog

6. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

Poseban cilj 1. Omladinski rad je standardizovan u sistemu neformalnog obrazovanja i kontinuirano se sprovodi

Za postizanje ovog cilja planirano je 6 mera:

Mera 1.1 Razvijen sistem profesionalnog razvoja omladinskih radnika i radnica;

Mera 1.2 Uspostavljen sistem osiguranja kvaliteta programa omladinskog rada i neformalnog obrazovanja mladih;

Mera 1.3 Programi omladinskog rada sprovode se kontinuirano u saradnji sa lokalnim partnerima;

Mera 1.4 Omladinski rad je prepoznat u sistemu formalnog i neformalnog obrazovanja i među mladima;

Mera 1.5 Kontinuirano se sprovode istraživanja i upravlja znanjem u oblasti omladinskog rada i neformalnog obrazovanja mladih;

Mera 1.6 Harmonizacija omladinskog rada sa međunarodnim standardima.

OPIS MERA

Mera 1.1 Razvijen sistem profesionalnog razvoja omladinskih radnika i radnica

Omladinski rad je program obrazovnog karaktera, kreiran sa svrhom pružanja podrške mladima u procesu osamostaljivanja, tako što im omladinski radnik/ca pomaže u ličnom i socijalnom razvoju kako bi postali aktivni članovi društva i učesnici u procesu donošenja odluka. Omladinski rad je: a) komplementaran formalnom obrazovanju; b) sprovođen od strane omladinskih radnika/ca; v) podrazumeva sprovođenje aktivnosti koje koriste metode neformalnog obrazovanja i informisanja. Primarna funkcija omladinskog rada je da motiviše i podrži mlade da pronađu i slede svoj životni put, doprinoseći tako svom ličnom i društvenom razvoju i razvoju društva u celini.

Omladinski rad i omladinski radnici su prioritetne teme u većini međunarodnih strategija172 i drugih dokumenata o mladima i za mlade. U nekim strategijama definisane su kao cilj, u drugima kao prioritet. Tako se u EU strategiji za mlade za period 2019–2027. godine navodi da omladinski sektor treba osnažiti i iskoristiti prednosti omladinskog rada, te priznavati neformalno obrazovanje i informalno učenje u okviru rada sa mladima kao načinu podrške zapošljivosti i inkluziji mladih. Omladinski rad je takođe istaknut u Rezoluciji EU Saveta usvojenoj 2020. godine o Okviru za uspostavljanje Evropske agende o omladinskom radu173.

U Strategiji omladinskog sektora SE, jedan od četiri prioriteta je omladinski rad. Ovaj prioritet podrazumeva aktivnosti SE na jačanju i razvoju kvaliteta i priznanja omladinskog rada u državama članicama i na evropskom nivou kroz partnerstvo SE i Evropske Komisije u oblasti mladih174, posebno u promociji pristupa SE neformalnom obrazovanju, kao što su obrazovanje o ljudskim pravima, obrazovanje za demokratsko građanstvo, obrazovanje o digitalnom građanstvu i interkulturno obrazovanje.

Mladi u Republici Srbiji aktivno učestvuju u razvijanju i promovisanju omladinskog rada. NAPOR koju čini 49 organizacija mladih i za mlade, deluje već trinaest godina sa misijom da doprinese razvoju programa neformalnog obrazovanja za omladinske radnike i radnice, prepoznavanju vrednosti omladinskog rada na svim nivoima i osiguranju kvaliteta programa i prakse omladinskog rada. MTO je zainteresovan za jačanje stručnih kapaciteta u svom sektoru i kontinuirano podržava omladinski rad, pa je zahvaljujući i tome ostvaren značajan pomak u ovoj oblasti. U narednom devetogodišnjem periodu potrebno je da se programi omladinskog rada standardizuju, da se zanimanje profesionalizuje i bude prepoznato od strane mladih, institucija i organizacija koje rade sa mladima, donosilaca odluka na svim nivoima i društva uopšte. Na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlada Republike Srbije je donela Odluku o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifrovanje podataka u evidencijama u oblasti rada („Službeni glasnik RS”, br. 56/18, 101/20, 74/21) koja sadrži šifarnik zanimanja u okviru koga je kao zanimanje prepoznat omladinski radnik. Razvoj standarda zanimanja je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Za izradu standarda kvalifikacije nadležna su relevantna tela i institucija kao što su: Savet za NOKS, Agencija za kvalifikacije, Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, sektorska veća i Ministarstvo prosvete. Stručna tela koja predlažu razvijanje/osavremenjivanje standarda kvalifikacije na nivou sektora jesu sektorska veća. Stručnu podršku sektorskim većima kao i izradu predloga standarda kvalifikacije realizuju Agencija za kvalifikacije i Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija. Savet za NOKS predlaže Ministarstvu prosvete standarde kvalifikacije za sve nivoe NOKS-a.Usvajanje standarda kvalifikacija za omladinske radnike/ce i njihovo uvrštavanje u podregistar standarda kvalifikacija, koji će biti sastavni deo Registra NOKS-a, donosi se na osnovu odluke Ministarstva prosvete. MTO će zajedno sa relevantnim organima i institucijama, NAPOR-om i mladima imati važnu ulogu u definisanju nacionalnog standarda kvalifikacije za omladinske radnike/ce (V, VI i VII nivo po NOKS-u), pre svega kroz učešće u radu sektorskih veća i Saveta za NOKS.

Prema podacima iz eh-rost analize175, za pokazatelje povećanja programa omladinskog rada i broja omladinskih radnika nisu u potpunosti dostupni podaci. Tokom fokus grupa istaknuti su neki bitni pomaci, koji se, pre svega, odnose na prepoznavanje omladinskog radnika kao zanimanja, na uspostavljanje mreže omladinskih radnika i na formiranje stručnog tima za implementaciju Bonskog procesa pri Savetu za mlade kao mehanizma za razvoj kvaliteta i standarda omladinskog rada u Srbiji. Ovo je vrlo značajno jer doprinosi unapređenju sprovođenja omladinske politike, a istovremeno stvara osnovu za standardizaciju rada sa mladima u narednom periodu. S druge strane, istaknuti su i glavni izazovi, pre svega nemogućnost da se kroz formalno obrazovanje stekne zvanje omladinskog radnika i nepostojanje kontinuiteta u obuci omladinskih radnika, jer dostupnost obuke zavisi od projekata. U periodu ostvarivanja nove Strategije, neophodno je veće prepoznavanje važnosti i jačanje omladinskog rada, a rezultati će biti mereni, između ostalog, preko broja sertifikovanih omladinskih radnika i radnica.

Standardi treba da sadrže i kompetencije sertifikovanih omladinskih radnika za rad i kreiranje adekvatne podrške mladima iz grupa koje su u riziku od socijalne isključenosti. S obzirom na nepovoljnu obrazovnu strukturu mladih Romkinja i Roma, posebna pažnja će se usmeriti na promociju njihovog uključivanja u omladinski rad i neformalno obrazovanje. U saradnji i uz podršku civilnog sektora, Stalne konferencije gradova i opština, JLS, omladinski rad biće promovisan kao značajna šansa za njihov lični i društveni razvoj, za zapošljavanje i samozapošljavanje. U fokusu će biti i drugi mladi iz osetljivih grupa: mladi sa invaliditetom, sa smetnjama u razvoju, iz ruralnih sredina, siromašnih porodica, iz sistema alternativnog staranja, mladi iz socio-ekonomski depriviranih porodica i slično. Rodna i polna pripadnost će se kontinuirano pratiti, uvažavati i dostizati.

Vrsta mere: regulatorna

Mera 1.2 Uspostavljen sistem osiguranja kvaliteta programa omladinskog rada i neformalnog obrazovanja mladih

Kreiranje pristupačnih programa omladinskog rada i neformalnog obrazovanja je proces u kojem je glavni cilj lični i socijalni razvoj mladih. Pristupačnost programa podrazumeva, pre svega, kreiranje programa u saradnji sa mladima iz osetljivih grupa, obezbeđivanje fizičke pristupačnosti, punog pristupa informacijama i komunikaciji, uz sadržaje i realizaciju zasnovane na principima univerzalnog dizajna176. Univerzalni dizajn nastoji da stvori okruženje koje je u najvećoj mogućoj meri pristupačno, razumljivo i upotrebljivo za sve ljude, bez obzira na njihove godine, veličinu, sposobnosti ili invaliditete. Zbog toga se u kreiranju programa polazi od potreba mladih određene zajednice, dostupnih resursa i definisanja ciljeva, organizovanjem konsultacija sa mladima. Istovremeno, važno je prepoznati koje su veštine potrebne u budućnosti za podsticanje zapošljavanja, samozapošljavanja, preduzetništva i socijalnog preduzetništva, odnosno, podizanja kvaliteta života mladih. Uključivanjem mladih različitog uzrasta, pola, ekonomskog i socijalnog statusa i različitih ličnih karakteristika, osigurava se relevantnost programa i njegova efikasnost i efektivnost.

Iako su brojne oblasti za koje su potrebni programi neformalnog obrazovanja namenjeni mladima (sticanje kompetencija za promenu zanimanja, priznavanje prethodnog učenja, lični i profesionalni razvoj, karijerno vođenje i savetovanje itd.), među registrovanim javno priznatim organizatorima aktivnosti (JPOA) preko Centra za akreditaciju koji deluje u okviru Agencije za kvalifikacije, do kraja 2021. godine, samo je jedna organizacija mladih koja je dobila akreditaciju za sprovođenje aktivnosti obrazovanja odraslih. Verifikacija kvaliteta programa omladinskog rada pratiće se i podržavati i preko broja udruženja mladih i za mlade – novoakreditovanih JPOA. Ostvarivanje mere u ovom segmentu će se pratiti kroz ostvarivanje Posebnog cilja 1, Pokazatelj 1: „Javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih u omladinskom radu su uspostavljeni”. Budući da omladinski rad predstavlja deo omladinskih aktivnosti koje se organizuju sa mladima i za mlade u okviru slobodnog vremena mladih i da je zasnovan na neformalnom obrazovanju, bitno je da veći broj udruženja mladih i za mlade i njihovi savezi budu među registrovanim JPOA, u skladu sa važećim propisima. JPOA akredituje Centar za akreditaciju koji deluje u okviru Agencije za kvalifikacije.

Osiguranje kvaliteta i stalno unapređivanje kvaliteta programa omladinskog rada obezbediće se praćenjem sprovođenja programa, evaluacijom i revizijom na osnovu rezultata praćenja i evaluacije. Sistematsko istraživanje mišljenja o kvalitetu programa od strane učesnika i neposredna evaluacija nakon realizovanog programa, biće značajan izvor podataka za procenu kvaliteta. Dodatno, broj sertifikovanih omladinskih radnika koji bude angažovan/zaposlen na poslovima za koje je stekao znanja i veštine, ima ključni značaj za svrsishodnost programa omladinskog rada. Sertifikaciju omladinskih radnika/ca vršiće akreditovane JPOA. Jedan od pokazatelja vrednosti i kvaliteta programa jeste i broj obučenih koji su zaposleni kao koordinatori u kancelarijama za mlade i/ili su članovi saveta za mlade na svim nivoima. Takođe je važna prevencija nasilja i eksplotacije mladih u okviru programa omladinskog rada. Svi programi omladinskog rada treba da imaju: a) interne bezbedne mehanizame prijavljivanja nasilja i eksploatacije dece/mladih korisnika aktivnosti; b) formulisane procedure reagovanja na prijavu i osiguravanja zaštite žrtve, kao i druge mere prevencije u oblasti zapošljavanja i obuke kadrova u omladinskom radu.

Takođe, jedan od pokazatelja je i broj digitalnih programa omladinskog rada koji su u skladu sa standardima za osiguranje kvaliteta programa. Razvoj digitalnog omladinskog rada i rada sa mladima, ulaganje u tehnologije i inovacije, edukacija omladinskih radnika/ca za korišćenje različitih onlajn alata kako bi se odgovorilo na brojne izazove mladih (naročito za vreme pandemije korona virusa) jedna je od važnih mera koja se navodi i u Evropskoj deklaraciji o omladinskom radu. Mladi su i pre pandemije veći deo svog vremena provodili u digitalnom okruženju, a tokom pandemije veliki broj aktivnosti bio je prebačen u virtuelni prostor. Kako bi komunicirali sa njima na mestima na kojima najčešće borave neophodan je sistemski pristup i podrška omladinskim radnicima i koordinatorima kancelarija u kreiranju konkretnih mera koje će im olakšati dizajniranje programa u digitalnoj sferi. NAPOR je, u saradnji sa KOMS-om i Nacionalnom asocijacijom kancelarija za mlade (u daljem tekstu: NAKZM), započeo proces izrade Nacionalnog programa za digitalni omladinski rad i rad sa mladima. Tokom protekle godine NAPOR je kreirao radni dokument Prakse razvoja digitalnog omladinskog rada i rada sa mladima177 u kom su analizirani primeri sledećih zemalja: Austrija, Škotska, Finska i Estonija. Kroz ovu meru nastaviće se sa podrškom udruženjima i savezima koji rade na ovom planu.

Mladi će imati priliku i zadatak da u saradnji sa NAPOR-om i predstavnicima nadležnih ministarstava i tela učestvuju u pripremi relevantnih dokumenata u ovoj oblasti. NAPOR je ranije razvio „Smernice za osiguranje kvaliteta programa omladinskog rada”178 i preuzeće najvažnije aktivnosti u izradi standarda za praćenje kvaliteta i iniciranje unapređivanja programa omladinskog rada. U ovaj zadatak biće uključeni i nezavisni eksperti i SOP.

Vrsta mere: Regulatorna

Mera 1.3 Programi omladinskog rada sprovode se kontinuirano u saradnji sa lokalnim partnerima

Dosadašnja praksa implementacije programa omladinskog rada pokazuje da ne postoje programi omladinskog rada koji imaju dugoročniji i modularni karakter, sa dovoljno prakse. To umanjuje njihovu efikasnost i čini ih nedovoljno funkcionalnim. Većina se organizuje i sprovodi kroz polugodišnje i godišnje projekte, što ne osigurava širu dostupnost, sistemsku primenu i održivost, kao i dalji razvoj kompetencija. To je razlog da omladinske i organizacije za mlade sprovode integrisane usluge za mlade u saradnji sa lokalnim institucijama obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, kulture, medijima, biznisom, organizacijama mladih i za mlade i drugim organizacijama civilnog sektora, uz obaveznu konsultaciju sa mladima.

Partnerstvo sa lokalnim akterima treba da obezbedi promociju omladinskog rada i vodi ka raznovrsnijim i kvalitetnijim programima, namenjenim mladima različitog uzrasta, interesovanja i potreba. Osim kontinuiteta, na ovaj način će se obezbediti primena programa u praksi. Dugoročniji programi koje kreiraju mladi u partnerstvu na lokalnom nivou, doprineće i većem broju akreditovanih JPOA – udruženja mladih i za mlade i njihovih saveza na lokalnom nivou, efikasnijem planiranju profesionalnog razvoja omladinskih radnika i radnica, kao i mladih – korisnika njihovih usluga, što zajedno obezbeđuje primenu i održivost rezultata programa. Ova mera će doprineti i jačanju KzM.

Prioritet će imati programi za osnaživanje predstavničkih tela mladih za aktivno učešće u donošenju odluka, programi podrške mladima iz NEET kategorije, mladim ženama, mladima iz ruralnih područja, mladim Romkinjama, mladima iz sistema alternativnog staranja, mladima iz socio-ekonomski depriviranih porodica i drugim mladima iz osetljivih grupa.

Usled nejednakog razvoja omladinske politike u različitim sredinama, naročito manjim lokalnim zajednicama, potrebno je dodatno istaći značaj i usmeriti pažnju sprovođenja programa i projekata omladinskog rada u ruralnim područjima. Zato je jedan od indikatora broj podržanih projekata/programa neformalnog obrazovanja u ruralnim područjima ravnomeran na teritoriji cele Republike Srbije.

Jedan od indikatora da se uspostavlja kontinuitet sprovođenja programa omladinskog rada, jeste broj podržanih dugoročnih godišnjih i višegodišnjih programa koje su realizovali sertifikovani omladinski radnici u saradnji sa lokalnim partnerima.

Vrsta mere: Informativno-edukativna

Mera 1.4 Omladinski rad je prepoznat u sistemu formalnog i neformalnog obrazovanja i među mladima

Zanimanje omladinski radnik, kao relativno novo, zahteva dalju promociju među mladima, ali i drugim zainteresovanim stranama na svim nivoima. NAPOR kontinuirano radi na promociji omladinskog rada preko društvenih mreža, ali je važno pojačati broj i raznovrsnost medija, uključujući i angažovanje drugih udruženja mladih i za mlade, preko kojih se šalje poruka o važnosti ovog zanimanja za mlade, njihovo brže zapošljavanje, lični razvoj, a istovremeno i unapređivanje kvaliteta života zajednica, od lokalnih do nacionalne. Prepoznavanje važnosti zanimanja omladinski radnik pratiće se godišnjim istraživanjima položaja i potreba mladih i drugim istraživanjima, uz korišćenje različitih metoda, objava u medijima o omladinskom radu i radnicima, a priznavanje zanimanja pratiće se preko broja angažovanih omladinskih radnika na odgovarajućim mestima i u ulogama.

Većina mladih ocenjuje veoma bitnim usavršavanje kroz obuke van nastave/studija, a najviše ih zanimaju teme vezane za lični razvoj, zapošljavanje i zdravlje. S druge strane, samo se četvrtina mladih uključuje u programe neformalnog obrazovanja i ta tendencija je konstantna u poslednjih pet godina. Kako bi se uključio što veći broj mladih, radiće se na povezivanju potreba mladih i kreiranju programa neformalnog obrazovanja koji treba da zadovolje potražnju. Programi treba da obuhvate različite psihosocijalne aktivnosti, aktivnosti socijalne kohezije, međukulturnu razmenu mladih, posebno iz aspekta povezivanja mladih iz različitih migracionih grupa. U svim programima, projektima i aktivnostima omladinskog rada kao neformalnog obrazovanja, inkluzivan pristup biće u fokusu.

Jedan od efikasnih mehanizama prepoznavanja omladinskog rada kao vrednog za lični i društveni razvoj je unapređivanje funkcionisanja mreže udruženja omladinskih radnika, sa izgrađenom organizacionom strukturom, izabranim koordinatorima i programima podržanim sa lokalnog nivoa. Horizontalno učenje kroz razmenu dobrih praksi ojačaće omladinske radnike i učiniti zanimanje poznatim i bolje vrednovanim.

Vrsta mere: Informativno-edukativna

Mera 1.5 Kontinuirano se sprovode istraživanja i upravlja znanjem u oblasti omladinskog rada i neformalnog obrazovanja mladih

Znanja o mladima su često nedovoljna i pogrešna, a stavovi puni predrasuda i stereotipa. Takva slika višestruko šteti mladima i zahteva angažovanje mladih, ali i svih drugih aktera, a posebno medija, da se mladi vide objektivno. Jedan od efikasnijih modela promene percepcije i stavova o nekoj grupi jesu dobro pripremljena i organizovana istraživanja, sa bogatom metodologijom i prikazom rezultata koji bude pažnju javnosti.

Postojeća domaća i strana istraživanja o mladima i omladinskom radu jesu u porastu, ali nije poznato koliko utiču na promene mišljenja javnosti o mladima. Dodatno, nije jasno koliki je uticaj rezultata istraživanja na ponašanje donosilaca odluka prema mladima u ključnim oblastima za kvalitet njihovog angažovanja i blagostanja: oblast rada i zapošljavanja, socijalne politike, obrazovanja, zdravlja, medija i slično. U cilju osiguranja kvaliteta u ovoj oblasti, važan segment biće i reprezentativnost uzorka na kome su istraživanja rađena.

Ovom merom planira se uspostavljanje mehanizma koordinacije istraživača u oblasti omladinske politike, mladih stručnjaka različitih profila i/ili relevantnih udruženja. Kroz ovaj mehanizam kontinuirano će se realizovati istraživanja položaja i potreba mladih u različitim oblastima, uticaj omladinskog rada na mlade i dobijanje slike o aktuelnim aspektima života i rada mladih. Takođe je neophodno raditi i istraživanja na temu mladih koji izlaze iz sistema alternativnog staranja i voditi sistemsku evidenciju broja mladih koji napuštaju sistem alternativnog staranja. Umrežavanje će doneti zajedničko razvijanje ideja, metodologije, instrumenata, uvažavanje različitih regionalnih potreba, međusobno podizanje kapaciteta kroz horizontalno učenje, efikasnije prikupljanje podataka i terensko ispitivanje, podizanje svesti u javnosti o mogućnostima, kompetencijama, postignućima, ali i potrebama mladih i značaju omladinskog rada. Očekivano je da kvalitetna i medijski dobro osmišljena promocija rezultata istraživanja vodi ka novim inicijativama, projektima i podršci mladih.

U okviru ove mere pratiće se broj, obim i nosioci istraživanja o mladima i omladinskom radu.

Vrsta mere: Informativno-edukativna

Mera 1.6 Harmonizacija omladinskog rada sa međunarodnim standardima

Međunarodna dimenzija omladinske politike u fokusu je MTO-a. Mladi su uključeni u regionalne, evropske i UN događaje, radne grupe, državne delegacije, tela na kojima se razvijaju ideje, predlažu dokumenta omladinske politike, razmenjuje postojeća dobra praksa i definišu prioriteti za budućnost mladih. MOS je potpisnik preko trideset međunarodnih memoranduma o saradnji, što predstavlja dobar resurs za dalju međunarodnu razmenu u kojoj učestvuju mladi.

Omladinski rad se kontinuirano harmonizuje sa međunarodnim standardima, dokumentima i procesima, što će biti nastavljeno i u periodu primene najnovije Strategije. Harmonizacija će se raditi i u svim drugim oblastima omladinske politike. Osim MTO-a, u sprovođenje harmonizacije biće uključen Savet za mlade na nacionalnom nivou.

Ova mera će se pratiti preko dva ključna pokazatelja vezana za udeo realizovanih mera u donetim međunarodnim propisima koji obuhvataju procese harmonizacije omladinskog rada i broja međunarodnih i regionalnih događaja o mladima u kojima učestvuju i mladi kao deo zvanične delegacije Republike Srbije.

Vrsta mere: Regulatorna

Poseban cilj 1. Omladinski rad je standardizovan u sistemu neformalnog obrazovanja i kontinuirano se sprovodi

MERA 1.1

MERA 1.2

MERA 1.3

Razvijen sistem profesionalnog razvoja omladinskih radnika i radnica

Institucija nadležna za sprovođenje ( koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Agencija za kvalifikacije, Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, JLS, SKGO, NAPOR, NAKZM

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Usvojen standard kvalifikacije omladinskih radnika/ca

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvor verifikacije: Agencija za kvalifikacije

Pokazatelj 2. Broj sertifikovanih omladinskih radnika/ca

Početna vrednost : nema

Ciljana vrednost (2030): 300 sertifikovanih omladinskih radnika/ca

Izvor verifikacije: baza NAPOR-a

Pokazatelj 3. Procenat sertifikovanih omladinskih radnika/ca među koordinatorima KzM i predstavnicima udruženja179

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2030): 20% za KzM i 20% za udruženja

Izvor verifikacije: Baza NAPOR-a, JLS, udruženja

Uspostavljen sistem osiguranja kvaliteta programa omladinskog rada i neformalnog obrazovanja mladih

Institucija nadležna za sprovođenje ( koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere

ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za saradnju sa udruženjima, ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Agencija za kvalifikacije, Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, pokrajinksi organi nadležni za mlade, JLS, SKGO, NAPOR, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Standardi za osiguranje kvaliteta programa omladinskog rada su doneti i primenjuju se

Početna vrednost: Ne (postoje samo Smernice)

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvor verifikacije:

Izveštaji NAPOR-a

Pokazatelj 2. Broj akreditovanih programa koji su u skladu sa standardima za osiguranje kvaliteta programa

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2030): 100

Izvor verifikacije:

izveštaji Agencije za kvalifikacije i izveštaji NAPOR-a

Pokazatelj 3. Broj udruženja mladih i za mlade koja su akreditovali program aktivnosti obrazovanja odraslih kao JPOA

Početna vrednost (2021): 1180

Ciljana vrednost (2030): 50

Izvor verifikacije: Izveštaj Agencije za kvalifikacije

Pokazatelj 4. Broj digitalnih programa omladinskog rada na godišnjem nivou, koji su u skladu sa standardima za osiguranje kvaliteta programa

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2030): 10 godišnje

Izvor verifikacije: Baza i izveštaji NAPORa, MTO-a, Pokrajinskog sekretarijat za sport i omladinu, JLS, OCD

Programi omladinskog rada sprovode se kontinuirano u saradnji sa lokalnim partnerima

Institucija nadležna za sprovođenje ( koordinaciju sprovođenja) mere:

ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministarstvo nadležno za selo, pokrajinski organi nadležni za mlade i za ravnomeran regionalni razvoj, JLS, OCD, NAPOR, SKGO

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Udeo jedinica lokalnih samouprava koje pružaju integrisane181 usluge za mlade

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvor verifikacije: Izveštaji jedinica lokalnih samouprava, godišnji izveštaji NAPOR-a

Pokazatelj 2. Broj integrisanih usluga u JLS na godišnjem nivou koje su dostupne mladima

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 300

Izvor verifikacije: Izveštaji JLS

Pokazatelj 3. Broj podržanih projekata/programa omladinskog rada u okviru neformalnog obrazovanja u ruralnim područjima RS na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2030): 100

godišnje

Izvor verifikacije: baza NAPOR-a, izveštaji MTO-a, Ministarstva za brigu o selu, pokrajinskog organa nadležnog za mlade i ravnomeran regionalni razvoj, JLS, OCD

MERA 1.4

MERA 1.5

MERA 1.6

Omladinski rad je prepoznat u sistemu formalnog i neformalnog obrazovanja i među mladima

Institucija nadležna za sprovođenje ( koordinaciju sprovođenja) mere:

ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za informisanje, ministarstvo nadležno za evropske integracije, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, pokrajinski organi nadležni za mlade, JLS, Fondacija Tempus, medijski servisi, NAPOR, OCD

Kontinuirano se sprovode istraživanja i upravlja znanjem u oblasti omladinskog rada i neformalnog obrazovanja mladih

Institucija nadležna za sprovođenje ( koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere:

ministarstva nadležna za različite oblasti omladinske politike, RZS, istraživačke agencije, instituti, fakulteti, OCD

Harmonizacija omladinskog rada sa međunarodnim standardima

Institucija nadležna za sprovođenje ( koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za evropske nintegracije, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, ministarstvo nadležno za evropske integracije NAPOR, KOMS,OPENS,OCD, SKONUS

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Procenat mladih koji smatra da su programi neformalnog obrazovanja koje realizuju omladinski radnici/ce značajni za njihov lični i profesionalni razvoj

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 30%

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 2. Godišnji broj priloga u tradicionalnim medijima (štampa, radio, TV) o omladinskom radu

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 24 Izvor verifikacije: objave u štampanim medijima

Pokazatelj 3. Uspostavljena regionalna mreža udruženja omladinskih radnika/ca.

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvor verifikacije: izveštaji NAPOR-a; izveštaji MTO-a

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj istraživanja o mladima i omladinskom radu u RS rađenih na reprezentativnom uzorku,182 na godišnjem nivou

Početna vrednost: 6183

Ciljana vrednost: 9

Izvor verifikacije: veb strana MTO-a, RZS i drugih organizatora istraživanja

Pokazatelj 2. Uspostavljen mehanizam koordinacije istraživača u oblasti omladinske politike

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvor verifikacije: Izveštaji MTO-a

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj realizovanih mera datih u okviru međunarodnih procesa harmonizacije omladinskog rada

Početna vrednost (2021): 2184

Ciljana vrednost (2030): 4

Izvor verifikacije: Zapisnici sa sednica Stručnog tima za sprovođenje Bonskog procesa i Saveta za mlade

Pokazatelj 2. Broj međunarodnih i regionalnih događaja o mladima i omladinskom radu na kojima učestvuje

subjekti koji realizuju omladinsku politiku RS na godišnjem nivou

Početna vrednost (2021): 6185

Ciljana vrednost (2030): 10

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MTO

Poseban cilj 2. Prostorni kapaciteti i usluge za sprovođenje omladinske politike su unapređeni i funkcionalni u svim JLS

Ovaj cilj će se sprovoditi kroz 4 mere:

Mera 2.1 Omladinski prostori su uspostavljeni i funkcionišu u skladu sa definisanim standardima;

Mera 2.2 Unapređen kvalitet rada KzM;

Mera 2.3 Unapređen sistem prikupljanja, obrade podataka i izveštavanja o mladima, na svim nivoima, sa posebnim fokusom na mlade iz osetljivih grupa;

Mera 2.4 Unapređeni mehanizmi delovanja i kapaciteta subjekata omladinske politike u oblasti kreiranja, sprovođenja i praćenja razvoja omladinske politike .

OPIS MERA

Mera 2.1 Omladinski prostori su uspostavljeni i funkcionišu u skladu sa definisanim standardima

Postojeći institucionalni mehanizmi za sprovođenje omladinske politike i aktivno učešće mladih u društvu treba da se unaprede. U cilju osiguranja kvaliteta u radu sa mladima, neophodno je uspostaviti nove omladinske prostore i adaptirati postojeće u skladu sa definisanim standardima i podići kompetencije onih koji rade sa mladima u neformalnom obrazovanju. Ova mera je zato usmerena ka izradi standarda za omladinske prostore, kako u pogledu infrastrukture i opreme, tako i u pogledu programa neformalnog obrazovanja i informalnog učenja koji se realizuju u ovim prostorima i u pogledu kompetencija realizatora ovih programa. Prilikom izrade standarda za omladinske prostore, kao i tokom samog procesa adaptacije i kreiranja prostora za mlade neophodno je osloniti se na principe univerzalnog dizajna, kako bi se osiguralo da svi prostori (fizički i virtelni) budu pristupačni mladima sa invaliditetom. Kroz širok konsultativni proces sa mladima, posebno sa mladima sa invaliditetom, predstavnicima civilnog i javnog sektora, razviće se standardi za omladinske prostore (uključujući i digitalni prostor, digitalne platforme-habovi), u kojima mladi mogu kvalitetno da provode slobodno vreme, pohađaju besplatne programe neformalnog obrazovanja, ostvaruju usluge psiho socijalne podrške, kreativno se ispoljavaju, upražnjavaju rekreativne sportske aktivnost, realizuju informalno učenje u bezbednom okruženju itd.

Neophodno je uvođenje standarda vezanih i za digitalni omladinski rad, odnosno digitalnih platformi-habova kao prostora koji mladi koriste. Ovaj oblik rada sa mladima se intenzivirao tokom pandemije, te ga moraju pratiti i odgovarajući standardi. Njegova važnost je prepoznata i u EU strategiji za mlade .

Istraživanja su pokazala da postojeći broj omladinskih prostora nije dovoljan da zadovolji potrebe mladih u lokalnoj zajednici a većina njih nije dostupna svim mladima. Zato je važno i postojeće omladinske prostore renovirati i adaptirati u skladu sa standardima koji će biti razvijeni. Na osnovu analize optimalnog obima i modela organizovanja mreže omladinskih centara u Srbiji, a u cilju pružanja integrisanih usluga za mlade na lokalnom nivou koje su dostupne svim mladima, doći će se do najboljeg rešenja za osnivanje i rad omladinskih centara u skladu sa standardima koji treba da budu zadovoljeni. Mladi će u centrima moći da dobiju različite besplatne usluge sveobuhvatnog informisanja mladih, neformalnog obrazovanja kao i prostor za izražavanje kreativnih potencijala i razvoj preduzetničkih ideja.

Posebna pažnja biće posvećena povećanju broja JLS sa obezbeđenim omladinskim prostorom koji ispunjava usvojene standarde, da bi se osigurale dostupne i kvalitetne usluge za sve, a naročito za one iz osetljivih grupa, kroz podizanje svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou o njihovom značaju, informativne kampanje, promociju primera dobre prakse funkcionisanja takvih prostora i podsticanje aktivnijeg učešća mladih u lokanim savetima za mlade i procesima donošenja odluka od značaja za mlade na lokalnom nivou.

Kroz ovu meru radiće se na povećanju broja mladih i udruženja mladih i za mlade koji učestvuju u kreiranju programa unutar omladinskih prostora. Kako bi omladinski prostori zaista bili namenjeni mladima, a program bio usmeren na realizaciju programa i aktivnosti koji su u skladu sa stvarnim potrebama mladih, potrebno je da direktno mladi učestvuju u osmišljavanju i odobravanju programa koji će biti sprovođeni. Na ovaj način mladi utiču na kreiranje programa za mlade ali i sprečavanje zloupotrebe prostora za mlade od strane različitih aktera.

Umrežavanje relevantnih lokalnih aktera u radu omladinskih prostora i ostvarivanje partnerstava sa obrazovnim institucijama je bitno da bi što veći broj mladih bio informisan o programima i aktivnostima koji se realizuju u omladinskim prostorima, motivisan da učestvuje ali i kako bi se ostvarila sinergija u delovanju između različitih lokalnih institucija, obrazovnih institucija, KzM, udruženja mladih i za mlade, mladih pojedinaca/ki, potrebno je uspostavljanje međusobne komunikacije i partnerskog delovanja u polju rada prostora za mlade. Na ovaj način se takođe prevazilazi jedan od osnovnih problema razdvojenosti sistema formalnog i neformalnog obrazovanja.

Jedan od pokazatelja u okviru ove mere je i broj digitalnih omladinskih prostora (digitalnih platformi-habova) u skladu sa uspostavljenim standardima. U ovim prostorima realizovali bi se digitalni programi omladinskog rada koji su u skladu sa standardima za osiguranje kvaliteta programa što je naglašeno u meri 1.2.

Realizacija ove mere podrazumeva međusektorsku koordinaciju i saradnju, te će u njeno sprovođenje biti uključena nadležna ministarstva i tela, JLS, Stalna konferencija gradova i opština, udruženja mladih i za mlade i njihovi savezi, organizacije koje rade sa mladima, kao i sami mladi.

Vrsta mere: regulatorna i institucionalno-upravljačko-organizaciona

Mera 2.2 Unapređen kvalitet rada kancelarija za mlade

Bitni mehanizmi za razvoj i sprovođenje omladinske politike i omladinskih aktivnosti na pokrajinskom i lokalnom nivou su kancelarije za mlade i saveti za mlade. ZoM186 navodi da se kancelarije za mlade osnivaju radi obezbeđivanja uslova za aktivno uključivanje mladih u život i rad društvene zajednice, osnaživanja mladih, pružanja podrške organizovanju različitih društvenih aktivnosti mladih, učenju i kreativnom ispoljavanju potreba mladih. Trenutno na lokalnom nivou postoji 140 KzM i 80 lokalnih saveta za mlade, te se može reći da su, uz postojeće omladinske prostore, osnovni mehanizmi za razvoj potencijala mladih i njihovo aktivno učešće u društvenom životu na pokrajinskom i lokalnom nivou uspostavljeni. Važno je uključiti i udruženja mladih i za mlade u izradu lokalnih strateških dokumenata za mlade.

U cilju stvaranja bezbednog okruženja za mlade i osiguranja kvaliteta programa neformalnog obrazovanja i informalnog učenja, posebna pažnja će se posvetiti i podizanju kompetencija onih koji rade sa mladima i multisektorskom pristupu u realizaciji projekata i programa.

Veliki korak ka unapređivanju kvaliteta rada KzM u proteklom periodu su bile smernice ,,Primena Nacionalne strategije za mlade na lokalnom nivou/standardi rada KzM i kompetencije koordinatora”. Međutim, podaci dobijeni vrednovanjem učinka sprovođenja NSM, eh-rost i eh-ante analize, kao i različitih istraživanja o položaju i potrebama mladih, ukazuju na niz izazova u vezi sa sprovođenjem omladinske politike na lokalnom nivou. Osnovni se odnose na nepostojanje KzM u svim JLS, neujednačen kvalitet rada KzM, nepostojanje saveta za mlade u svim JLS, nedovoljnu inkluzivnost i funkcionalnost formiranih saveta za mlade na lokalnom nivou, nedovoljan broj sistematizovanih radnih mesta za osobe koje rade u KzM, nepostojanje budžeta za finansiranje lokalne omladinske politike kod svih JLS i neredovnost u donošenju lokalnih akcionih planova itd.

Realizacijom ove mere, nastoji se da sve JLS imaju izrađena i ažurirana strateška dokumenta za mlade, koja su usaglašena sa Strategijom, ali i sa specifičnostima JLS. U cilju unapređenja kvaliteta rada KzM, radiće se i na ažuriranju postojećih standara rada KzM i kompetencija koordinatora KzM i razradi mehanizma njihove primene kroz vrednovanje i samovrednovanje, odnosno primena standarda rada KzM vršiće se i kroz spoljašnje vrednovanje i kroz samovrednovanje. Posebna pažnja će biti posvećena boljem informisanju mladih o aktivnostima KzM i njihovom uključivanju u iste, uz vođenje računa o dostupnosti usluga, posebno mladima iz osetljivih grupa.

Vrsta mere: regulatorna i institucionalno-upravljačko-organizaciona

Mera 2.3 Unapređen sistem prikupljanja, obrade podataka i izveštavanja o mladima, na svim nivoima, sa posebnim fokusom na mlade iz osetljivih grupa

Rezultati evaluacije primene NSM u periodu od 2015–2020. godine, eh-rost i eh-ante analize i sprovedenih konsultacija sa mladima i drugim subjektima omladinske politike (okrugli stolovi, fokus grupe itd.) tokom izrade Strategije, ukazali su na to da je neophodno da se unapredi sistem prikupljanja podataka o mladima na svim nivoima vlasti, kao i da se poboljša proces izveštavanja o realizaciji aktivnosti planiranih Strategijom i akcionim planovima za njenu primenu.

U eh-rost analizi187, tri preporuke se direktno odnose na aktivnosti koje treba da budu sprovedene i kroz ovu meru:

1. Treba unaprediti sistem prikupljanja podataka i praćenje efekata mera i rezultata NSM, kako bi se obezbedio kvalitet u procesima kreiranja ali i sprovođenja mera NSM. Ova preporuka, pre svega, podrazumeva identifikovanje utemeljenih i realnih pokazatelja za praćenje aktivnosti, rezultata i strateških ciljeva, ali i definisanje početnih vrednosti i ciljanih vrednosti koje se žele postići u definisanom roku implementacije Strategije. Indikatori moraju biti usklađeni sa postojećim sistemima prikupljanja podataka na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou. Na osnovu toga treba unaprediti i sistem prikupljanja i obrade podataka, naročito sistem izveštavanja o realizovanim aktivnostima, kako bi se omogućilo redovno sprovođenje monitoringa i evaluacije i unapređivanje definisanih indikatora.

2. Treba obezbediti sistem podrške koji će jačati kapacitete svih subjekata omladinske politike na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou za kreiranje, sprovođenje i praćenje mera omladinske politike. Analiza je pokazala da postoje značajni pomaci u pogledu definisanja i formiranja tela i mehanizama za sprovođenje omladinske politike na svim nivoima. Međutim, kapaciteti svih relevantnih aktera, a pre svega lokalnih Saveta za mlade i KzM, moraju se dodatno ojačati kroz standardizaciju i evaluaciju rada, kao i preporuke vezane za realizaciju finansijske podrške udruženjima i njihovim savezima.

3. Treba unaprediti međusektorsku saradnju na svim nivoima. Svi nalazi ukazuju da jedan od najvećih izazova, posebno u domenu sprovođenja aktivnosti i praćenja postignutih rezultata, predstavlja nedovoljno razvijena međusektorska saradnja. Prepoznaje se potreba da ojačaju postojeći mehanizmi koji daju dobre rezultate, (kao što je savet za mlade na nacionalnom nivou), ali i da se uspostave i neke druge platforme, koje bi obezbedile bržu i kvalitetniju razmenu podataka. U narednim koracima treba razmotriti neke platforme i mehanizame koji su predloženi u okviru međunarodnih strategija, kao što su strukturirani dijalog, komenadžment i sl. koji bi trebalo da budu razmotreni u narednim koracima. Jedna od polaznih tačaka jeste usklađivanje sistema prikupljanja i obrade podataka, kako bi se olakšao proces izveštavanja i praćenje ostvarenih rezultata.

U skladu sa nalazom datim u eh-ante analizi da je većina planiranih aktivnosti NSM u potpunosti ili delimično realizovana u planiranim rokovima, ali i da oko 30% aktivnosti ili nisu realizovane (delimično realizovane), ili nema podataka o njihovoj realizaciji, kao i da je potrebna veća podrška razvoju kapaciteta subjekata omladinske politike za implementaciju. Kroz ovu meru upravo će se raditi na podizanju kapaciteta svih koji su uključeni u proces izveštavanja o sprovedenim merama i aktivnostima predviđenim u Strategiji i akcionim planovima za njenu primenu.

Posebna pažnja će se posvetiti prikupljanju podataka i razvoju mehanizama interesektorske saradnje, kao i programa i mera usmerenih na smanjenje socijalne isključenosti i segregacije osetljivih grupa koje je prepoznala Strategija, kao što su mladi romske nacionalnosti, LGBT+ i raseljena lica. Značajno je da se veća pažnja u vezi sa segregacijom i socijalnim isključivanjem posveti mladima sa smetnjama u razvoju i mladima sa invaliditetom, te će se u skladu sa tim u Akcionom planu planirati odgovarajuće aktivnosti.

Takođe, prilikom definisanja pokazatelja kojima se prati kvalitet realizacije Strategije, date su početne vrednosti gde god je to bilo moguće, kao i ciljane vrednosti za izabrane indikatore i sredstva verifikacije, što značajno olakšava proces praćenja i evaluacije ostvarenih rezultata.

MTO će direktno pratiti aktivnosti iz akcionih planova Strategije za čiju realizaciju je neposredno odgovoran, dok će aktivnosti koje neposredno realizuju druga ministarstva, institucije, civilno društvo, poslovni sektor itd. MTO pratiti posredno, preko njihovih izveštaja. Na godišnjem nivou MTO će izveštavati Vladu o realizaciji Strategije.

U cilju realizacije ove mere, pripremiće se, kroz međusektorsku saradnju i konsultacije sa Republičkim zavodom za statistiku i Republičkim sekretarijatom za javne politike, odgovarajući obrasci za izveštavanje o realizovanim aktivnostima akcionih planova za sprovođenje Strategije i njihovim efektima na mlade. Ovi obrasci će biti deo sistema izveštavanja zasnovanog na definisanim pokazateljima na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou.

Značajnu ulogu u realizaciji ove mere imaće Radna grupa za praćenje i sprovođenje Strategije i Savet za mlade Vlade Republike Srbije, te je neophodno raditi na jačanju kapaciteta njihovih članova za izveštavanje po utvrđenim obrascima.

Radi sveobuhvatne, pouzdane i blagovremene informisanosti, podizanja kapaciteta i većeg aktivizma mladih i umrežavanja subjekata omladinske politike, kroz ovu meru radiće se i na uspostavljanju platforme na veb-stranici MTO-a, na kojoj će se redovno objavljivati podaci o položaju i potrebama mladih i mogućnostima koje im se pružaju na svim nivoima.

Takođe će se raditi na prepoznavanju mladih kao posebne kategorije u izveštavanju o realizaciji drugih dokumenata javnih politika čije mere i aktivnosti su usmerene na mlade.

Vrsta mere: regulatorna i informativno-edukativna

Mera 2.4 Unapređeni mehanizmi delovanja i kapaciteta subjekata omladinske politike na lokalnom nivou u oblasti kreiranja, sprovođenja i praćenja razvoja omladinske politike

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu188, sve JLS su obavezne da izrade Plan razvoja JLS. Sa ovim planom, kao i sa dokumentima javne politike iz oblasti omladinske politike donetim na nacionalnom nivou i zakonima, treba da budu usaglašeni i lokalni dokumenti za mlade. Zato se posebna pažnja u okviru ovog posebnog cilja i mere 2.4 posvećuje podizanju kapaciteta službenika za mlade u JLS, ali i neformalnih udruženja mladih, učeničkih i studentskih parlamenata, udruženja za mlade i udruženja mladih i njihovih saveza za učešće u razvoju, sprovođenju i vrednovanju ovih dokumenata javnih politika zasnovanih na nalazima analiza i istraživanja.

Uzimajući u obzir da mladi čine skoro 18% ukupnog stanovništva i da je neophodno kontinuirano raditi na stvaranju uslova i ravnopravnih mogućnosti za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima na lokalnom nivou, kroz realizaciju integrisanih usluga za mlade i sa mladima, važno je obezbediti odgovarajuća budžetska sredstva za mlade u JLS.

Ova mera će se realizovati i preko različitih aktivnosti (obuke, vebinari, studijske razmene itd.) usmerenih na jačanje kapaciteta zaposlenih u institucijama koje su nosioci kreiranja, sprovođenja i praćenja omladinske politike u kalendarskoj godini, ali i kapaciteta svih ostalih subjekata omladinske politike, vodeći računa o rodnoj zastupljenosti. Kroz ovu meru radiće se i na kontinuiranom praćenju i vrednovanju i samovrednovanju rada zaposlenih koji se bave omladinskom politikom.

Posebna pažnja će se posvetiti saradnji između omladinske, akademske i istraživačke zajednice, u cilju unapređenja procesa odgovornog kreiranja, sprovođenja i vrednovanja javnih politika.

Vrsta mere: podsticajna i informativno-edukativna

Poseban cilj 2. Prostorni kapaciteti i usluge za sprovođenje omladinske politike su unapređeni i funkcionalni u svim JLS

MERA 2.1

MERA 2.2

MERA 2.3

MERA 2.4

Omladinski prostori su uspostavljeni i funkcionišu u skladu sa definisanim standardima

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere:

ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministarstvo nadležno za telekomunikacije, ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, KITeU, JLS, SKGO, NAKZM, OPENS, KOMS, NAPOR, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj mladih i predstavnika civilnog i javnog sektora koji su uključeni u konsultativni proces izrade standarda za omladinske prostore

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 500 mladih i 200 predstavnika civilnog i javnog sektora

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a

Pokazatelj 2. Udeo JLS koje imaju formiran omladinski prostor koji ispunjava usvojene standarde

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2030): 30%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji JLS

Pokazatelj 3. Uspostavljeni standardi digitalnih omladinskih prostora (digitalnih platformi-habova)

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2026): DA

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji KITeU, MTO-a

Unapređen kvalitet rada kancelarija za mlade

Institucija nadležna za sprovođenje (koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu, ministarstvo nadležno za finansije, JLS, SKGO, NAKZM, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Udeo JLS koje imaju osnovanu kancelariju za mlade

Početna vrednost (2021): 70%189

Ciljana vrednost (2030): 100%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj jedinica lokalne samouprave, godišnji izveštaj MTO-a

Pokazatelj 2. Udeo JLS koje imaju sistematizovano radno mesto za osobu/e koje rade u kancelariji za mlade

Početna vrednost (2021): 49,3%190

Ciljana vrednost (2030): 67%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj JLS

Pokazatelj 3. Udeo JLS koje imaju usvojen važeći strateški dokument za mlade u odnosu na ukupan broj JLS

Početna vrednost (2021): 27%191

Ciljana vrednost (2030): 70%

Izvor verifikacije: izveštaj JLS, izveštaj MTO-a

Unapređen sistem prikupljanja, obrade podataka i izveštavanja o mladima, na svim nivoima, sa posebnim fokusom na mlade iz osetljivih grupa

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: svi organi, institucije,

OCD, fondacije, koji su navedeni u Strategiji da su nadležni ili da učestvuju u sprovođenju mera Strategije

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Utvrđen sistem izveštavanja zasnovan na definisanim pokazateljima na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2024): Da

Izvor verifikacije: Evaluacija sprovođenja Strategije, pokrajinskih i lokalnih dokumenata za mlade

Pokazatelj 2. Udeo pokazatelja Strategije za koje su dostupni podaci u odnosu na ukupan broj pokazatelja

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 100%

Izvor verifikacije: Godišnja evaluacija Strategije

Pokazatelj 3. Podaci o položaju i potrebama mladih i mogućnostima koje im se pružaju na svim nivoima vlasti su dostupni na veb-stranici MTO-a

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2023): Da

Izvor verifikacije: Veb stranica MTO-a

Unapređeni mehanizmi delovanja i kapaciteta subjekata omladinske politike u oblasti kreiranja, sprovođenja i praćenja razvoja omladinske politike

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere:

ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za finansije, druga ministarstva koja imaju planirana sredstva za mlade,pokrajinski organi nadležni za mlade, JLS, Nacionalna akademija za javnu upravu, SKGO,

NAKZM, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Iznos opredeljenih sredstava u budžetu MTO-a za sprovođenje mera omladinske politike

Početna vrednost (2023): 603.031.000 dinara192

Ciljana vrednost (2030): 848.525.176 dinara

Izvor verifikacije: Zakon o budžetu Republike Srbije za svaku posmatranu godinu

Pokazatelj 2. Udeo realizovanih u odnosu na planirana godišnja sredstava za sprovođenje omladinske politike na pokrajinskom, nacionalnom i lokalnom nivou (MTO i druge relevantne institucije)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 99%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji o sprovođenju omladinske politike na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou

Pokazatelj 4. broj digitalnih omladinskih prostora (digitalnih platformi-habova) u skladu sa uspostavljenim standardima).

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 20

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji JLS

Pokazatelj 5. Procenat JLS koji imaju omladinske prostore u kojima je omogućena podrška mladima sa invaliditetom i iz osetljivih grupa u vidu personalnog asistenta/kinje, prevodioca/teljke znakovnog jezika i Brajeve azbuke.

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 30%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji JLS, udruženja osoba sa invaliditetom

Pokazatelj 6. Procenat mladih i udruženja mladih i za mlade, korisnika omladinsih prostora, koji učestvuju u kreiranju programa unutar omladinskih prostora u JLS

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji JLS

Pokazatelj 3. Udeo JLS koje izdvajaju preko 5% sredstava u oviru Programa Razvoj sporta i omladine (budžetska linija 1301)

Početna vrednost (2017): 25%193

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvor verifikacije: Izveštaj JLS

Pokazatelj 4. Broj aktivnosti (obuke, vebinari, studijske razmene..) usmerenih na jačanje kapaciteta zaposlenih u institucijama i organima koje su nosioci kreiranja, sprovođenja i praćenja omladinske politike u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): nacionalni nivo – 2 aktivnosti, pokrajinski nivo – 2 aktivnosti i lokalni – 2 aktivnosti

Izvor verifikacije: Izveštaj MOS//Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i JLS/Izveštaj Nacionalne akademije za javnu upravu

Poseban cilj 3. Mladi su aktivni učesnici društva na svim nivoima

Ovaj cilj će se realizovati kroz 5 mera:

Mera 3.1 Kreiranje uslova za uključivanje mladih u procese donošenja odluka i politika koje utiču na njih, kao i njihovog razvoja, primene, praćenja sprovođenja i vrednovanja;

Mera 3.2 Podsticanje volontiranja i aktivizma kod mladih;

Mera 3.3 Unapređenje međunarodne saradnje, razmene iskustva i praksi mladih i ostalih subjekata omladinske politike i učešće u razvoju, praćenju i evaluaciji međunarodnih dokumenata omladinske politike;

Mera 3.4 Razvijeni mehanizmi u funkciji obezbeđivanja optimalnog iznosa opredeljenih sredstava za mlade na svim nivoima;

Mera 3.5 Osnaživanje i sistemska podrška udruženjima i kancelarijama za mlade u kreiranju, implementaciji i praćenju javnih politika kroz međusektorsku saradnju i dijalog svih relevantnih aktera.

OPIS MERA

Mera 3.1 Kreiranje uslova za uključivanje mladih u procese donošenja odluka i politika koje utiču na njih, kao i njihovog razvoja, primene, praćenja sprovođenja i vrednovanja

Sistemski rad na stvaranju podsticajnih uslova za aktivno uključivanje mladih u odlučivanje o pitanjima od strateškog značaja za razvoj društva jedan je od prioriteta Strategije. U skladu sa principima decentralizacije, bitno je postojanje struktura na pokrajinskom i na lokalnom nivou kroz koje glas mladih može da se čuje i uvaži. U Izmenjenoj i dopunjenoj Evropskoj povelji o participaciji mladih u lokalnom i regionalnom životu194, u samom uvodu se navodi da je aktivno učešće mladih u odlukama i delovanju na lokalnom i regionalnom nivou od suštinskog značaja ako želimo da izgradimo demokratskija, otvorenija i bogatija društva. Učešće u demokratskom životu bilo koje zajednice ne svodi se samo na glasanje ili kandidovanje na izborima, mada su i to važni elementi. Suština učešća i aktivnog građanstva jeste u pravu, sredstvima, prostoru i prilici i, kada je potrebno, podršci za učestvovanje i uticanje na odluke i angažovanje u akcijama i aktivnostima, kako bi se doprinelo izgradnji boljeg društva. Zato će se posebna pažnja u okviru ove mere u Strategiji posvetiti razvijanju standarda inkluzivnosti i funkcionalnosti lokalnih saveta za mlade i smislenom uključivanju mladih u razvoj, sprovođenje i vrednovanje realizacije lokalnih akcionih planova za mlade, ali i ostalih dokumenata javne politike od značaja za mlade koje donosi JLS.

Takođe, važno je uvesti standarde participacije mladih u procesu razvoja, sprovođenja i praćenja politika za mlade na svim nivoima i donošenja odluka koji bi pomogli da se glas mladih zaista čuje, kako u vladinom tako i u nevladinom sektoru. U brošuri o participaciji i organizovanju mladih Učestvuj aktivno!195, KOMS ukazuje na koje sve načine mladi mogu da aktivno učstvuju u društvu, kao i na značaj dostizanja 8. nivoa participacije na lestvici participacije R. Harta opisanoj u knjizi Učešće mladih od pokušaja do participacije196, tj. da mladi i odrasli zajedno donose odluke.

Integrisane usluge na lokalnom nivou moraju biti prilagođene i pristupačne osobama sa invaliditetom, marginalizovanim i osetljivim grupama na način da obezbeđuju fizičku pristupačnost, ali i pristupačnost informacijama i komunikaciji (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidi mladi, itd.). To je preduslov za participaciju mladih sa invaliditetom u procesu razvoja, sprovođenja i praćenja politika za mlade na svim nivoima i u donošenju odluka.

ZoM navodi da se pokrajinski, gradski i opštinski saveti za mlade osnivaju radi usklađivanja aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem omladinske politike na teritoriji autonomne pokrajine i JLS. U Rečniku omladinske politike197, saveti za mlade osnivaju se kao savetodavna tela skupština opština/gradova/pokrajine/republike, gde se donose najvažnije odluke, ali i pri gradskim/opštinskim većima, odnosno vladama. Na ovaj način mladi su uključeni u donošenje važnih odluka, poput iniciranja projekata i programa od značaja za mlade, usvajanja budžeta, strategija i planova, a na lokalnom nivou i programa rada i izveštaja KzM i/ili ustanova za mlade, kulture, domova omladine i slično. Savet za mlade daje mišljenje o svim pitanjima od značaja za mlade.

Radiće se i na uključivanju učeničkih parlamenata na lokalnom i zajednice učeničkih parlamenata na nacionalnom nivou u savete za mlade, da bi se čula mišljenja i potrebe srednjoškolaca. Prema RZS, na početku školske 2021/22. godine bilo je 243.756 srednjoškolaca, što znači da srednjoškolci čine oko 20% mladih u Srbiji. Prilikom izrade standarda za savete, ovo treba uzeti u obzir.

Posebna pažnja biće posvećena unapređivanju participativnog budžetiranja kao jednog od mehanizama participativne demokratije, koji uključuje mlade u procese donošenja odluka na nivou lokalne samouprave i/ili na nivou mikro-zajednice. Programi omladinskog participativnog budžetiranja koji mogu da se sprovedu na nivou lokalnih samouprava ili na nivou mikro-zajednica (npr. srednjih škola), mogu da osiguraju aktivno uključivanje mladih u procese odlučivanja o trošenju javnih sredstava i uticaj na unapređenje njihove sredine.

Pristup integrisanim uslugama na lokalnom nivou je od suštinskog značaja za mlade, te je zato bitno omogućiti učešće predstavnicima mladih i u drugim savetodavnim i stalnim radnim telima na lokalnom i pokrajinskom nivou, kao što su saveti za lokalni ekonomski razvoj, socijalno-ekonomski saveti, privredno-ekonomski saveti, saveti za zapošljavanje, lokalni saveti za migracije itd.

Kroz ovu meru radiće se i na informisanju i podizanju kompetencija mladih (znanja, veštine, stavovi i sposobnosti ) u pogledu demokratskih vrednosti, participacije u donošenju odluka, o političkom sistemu i kulturi, građanskim i političkim pravima kroz sistem formalnog i neformalnog obrazovanja.

Budući da je za Republiku Srbiju izuzetno važno aktivno učešće mladih u telima, strukturama i konferencijama koje se odvijaju na međunarodnom nivou, posebna pažnja u okviru ove mere biće usmerena ka daljem razvijanju mehanizama za učešće mladih i predstavnika MTO-a u radu komenadžment tela SE i RKSM, kao i u međunarodnim konferencijama i forumima (EKOSOK, UNESKO itd). Takođe, u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije za članstvo u EU i dosadašnjem aktivnom učešću predstavnika mladih i donosilaca odluka iz Republike Srbije na EU konferencijama o mladima, posebna pažnja će se posvetiti EU dijalogu sa mladima. U skladu sa Odlukom Saveta za mlade maja 2021. godine, obrazovan je Stalni stručni tim za EU dijalog mladih. Koordinaciju rada, kao i stručne i administrativne poslove za Stalni stručni tim za EU dijalog mladih obavlja KOMS.

Vrsta mere: regulatorna i informativno-edukativna

Mera 3.2 Podsticanje volontiranja i aktivizma kod mladih

U skladu sa principom društvene odgovornosti i solidarnosti, mladi treba aktivno da doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti i razvoju svoje zajednice, naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti i da izražavaju međugeneracijsku solidarnost i aktivno rade na stvaranju uslova za jednako i puno učešće u svim aspektima društvenog života svake mlade osobe. Podstiče se i razvija odgovornost lica koja rade sa mladima, kao i odgovornost mladih u odnosu na njihove obaveze u društvu.

Volonterizam pozitivno utiče na razvoj ličnosti i sticanje važnih kompetencija za dalji profesionalni i lični razvoj mladih, a ujedno i donosi dobrobit celokupnom društvu. Zakon o volontiranju198 na nacionalnom nivou uređuje osnovnu materiju vezanu za volontiranje, ali ne uređuje posebno oblast volontiranja mladih. Budući da je u toku rad na izmenama i dopunama ovog zakona, važno je da se omogući podsticajno volontersko okruženje kao i da se reguliše volontiranje u vanrednim situacijama. Međunarodni normativni okvir koji se odnosi na volontiranje obuhvata različite strateške dokumente, zakone i programe, pre svega, EU, SE i UN. Međunarodni dokumenti su važan okvir i za izradu i izmene i dopune domaćeg normativnog okvira. Za mlade je posebno važna Evropska inicijativa za solidarnost 2021–2027199, program Evropske komisije koji je namenjen mladima i pruža im priliku za sticanja iskustva života i rada u nekoj stranoj zemlji kroz programe volontiranja i rada. Program podržava i razvoj digitalnih veština, promoviše inkluziju i ekološki održivo i odgovorno ponašanje među učesnicima i učešće mladih u demokratskim procesima i građanski angažman. U skladu sa fleksibilnošću programa, u 2021. godini dodata je kao važna tematska oblast – zdravlje, te će program mobilisati mlade ljude u projekte koji se bave zdravstvenim izazovima. Da bi mladi u Republici Srbiji mogli da koriste ovaj program u potpunosti, kroz meru 3.2 radiće se i na uključivanju Republike Srbije u ovaj program kao punopravne učesnice, a ne samo kao partnerske zemlje.

Nastaviće se dalji razvoj i podrška nacionalnom programu volontiranja ,,Mladi su zakon”, koji se realizuje u saradnji sa civilnim društvom u kontinuitetu od 2010. godine. Kroz ovaj program organizovaće se međunarodni omladinski kampovi, sprovoditi omladinski volonterski projekti, razvijati projektne ideje neformalnih udruženja mladih za unapređenje lokalne sredine uz mentorsku podršku i radne akcije u cilju uređenja prostora za mlade u lokalnim zajednicama, zaštite životne sredine, podsticanja humanosti i solidarnosti, razumevanja i tolerancije, bezbednosti i međugeneracijske saradnje. Posebna pažnja posvetiće se većoj informisanosti mladih o mogućnostima uključivanja u program „Mladi su zakon” i daljem razvoju platforme200 kao i promociji volonterizma. Kroz ovaj program podržavaju se i učenički parlamenti i jačaju njihovi kapaciteti, kako bi uključili što veći broj mladih u volonterske aktivnosti, podržali aktivizam, i učešće mladih u procesu donošenja odluka i slično.

Važno je podsticati na aktivizam mlade i kroz njihovo učešće u radu i angažovanju u udruženjima kao i u volonterskim aktivnostima udruženja.

Iako podaci istraživanja položaja i potreba mladih201 ukazuju da godinama raste broj mladih koji je učestvovao u volonterskim aktivnostima, (27% 2021. godine, a 22% 2015. godine) i da mladi imaju ogromnu podršku porodice za volontiranje (2020. godine 93%), u međunarodnim istraživanjima Republika Srbija zauzima veoma nisko mesto po pitanju volontiranja uopšte. Prema Globalnom indeksu razvoja mladih (YDI)202 2016. godine na indikatoru građanskog učešća (koji uzima u obzir i vreme koje mladi provode u volonterskim aktivnostima), Republika Srbija se nalazi na Indeksu razvoja mladih YDI na 155. od 183 mesta (skor 0,248), dok je po ukupnom skoru na YDI (0,693) Republika Srbija na 48. mestu. Ovaj indeks razvoja mladih (uzrast 15-29 godina) ima pet domena koji se odnose na: obrazovanje, zdravlje i blagostanje, zapošljavanje, političko učešće i građansko učešće mladih. Avgusta 2021. godine objavljen je novi Globalni indeks razvoja mladih203. Za razliku od prethodnih indeksa, uvedena su dva nova domena: mir i bezbednost i jednakost i inkluzivnost, dok su političko i građansko/društveno učešće integrisani u jedan. Republika Srbija ima ukupan skor 0,802 i nalazi se na 32. mestu od 181 zemlje (visok nivo razvoja mladih). U domenu građanskog i političkog učešća, Republika Srbija je na 113. mestu, sa skorom 0,258, te od svih domena ovde ima najslabiji rezultat.

Zato je neophodno dalje raditi na promovisanju građanske participacije mladih i volontiranja, informisanju o mogućnostima uključivanja, promociji solidarnosti i poštovanju načela Programa Volonteri Ujedinjenih nacija204 da je volontiranje lični izbor, legitiman način učešća građana u aktivnostima zajednice, da omogućava pojedincima i grupama da se bave humanim, ekološkim i socijalnim pitanjima, zatim da je volontiranje neplaćen posao koji ne zamenjuje plaćeni posao i ne zamenjuje plaćene radnike i ne predstavlja opasnost za bezbednost posla plaćenim radnicima. Radiće se i na prepoznavanju inovativnih načina volontiranja mladih, kao što je onlajn volontiranje, i na unapređivanju volonterskih servisa.

U okviru ove mere, posebna pažnja će se posvetiti uključivanju neformalnih udruženja mladih, učeničkih i studentskih parlamenata u volonterske aktivnosti i obuci mladih i organizatora volonterskih usluga za volontiranje u regularnim situacijama i u vanrednim situacijama. Radiće se i na osnaživanju održivosti zajednice učeničkih parlamenata i njihovom doprinosu u jačanju kompetencija za odgovorno učešće u demokratskom društvu među vršnjacima.

U zaključcima i preporukama komparativne analize položaja mladih u Republici Srbiji sa drugim evropskim zemljama205 navodi se da podaci istraživanja položaja i potreba mladih ukazuju na mali stepen učešća mladih u društveno-političkim dešavanjima, u radu udruženja, kulturno-umetničkih društava, političkih partija, kao i na malo učešće u kulturno-umetničkim događajima i kulturno-umetničkom stvaralaštvu. Najviše aktivizma mladi pokazuju kada je u pitanju rekreativno bavljenje sportom.

Takođe se navodi da prema podacima Evrostata za izražavanje mišljenja o građanskim i političkim pitanjima preko vebsajtova (blogova, društvenih mreža itd.) u 2019. godini koristilo je 15% mladih uzrasta 16–29 godina u EU27 (16% muškarci i 13% žene), a u Republici Srbiji 10% (11% muškarci i 9% žene).

U skladu sa iznetim preporukama, kroz korišćenje digitalnih alatki za aktivnije učešće mladih, radiće se više na njihovom uključivanju u društvo, dolaženjem do njihovih stavova i predloga o pitanjima za koje su zainteresovani, uz pravovremeno i objektivno informisanje mladih o svim temama, uključujući i pandemiju COVID-19, onlajn obuke i volontiranje206.

Vrsta mere: regulatorna i informativno-edukativna

Mera 3.3. Unapređenje međunarodne saradnje, razmene iskustva i praksi mladih i ostalih subjekata omladinske politike i učešće u razvoju, praćenju i evaluaciji međunarodnih dokumenata omladinske politike

U okviru ove mere, realizovaće se konkretne aktivnosti usmerene ka većem učešću mladih u međunarodnim konferencijama, forumima, razmenama, učešću u programima i fondovima EU, kao što su Erazmus+, Evropska inicijativa za solidarnost, Horizont Evropa, Evropski socijalni fond plus, kao i u regionalnim inicijativama, angažovanju, povezivanju i osnaživanju mladih i omladinskih udruženja i saveza u cilju razmene iskustava, primera dobre prakse i realizacije zajedničkih projekata u skladu sa osnovnim načelima domaćih i međunarodnih dokumenata u oblasti omladinske politike i podrške mladima u pandemijskom i postpandemijskom periodu.

Strategija omladinskog sektora SE do 2030. godine, kao i Strategija EU za mlade za period 2019–2027. godine jasno su istakle značaj procesa zajedničkog donošenja odluka od strane mladih i predstavnika državnih organa zaduženih za mlade. Budući da Republika Srbija ima predstavnike donosilaca odluka i mladih u komenadžment strukturama SE (Nadzorni odbor za mlade i Savetodavno telo mladih), kao i u Partnerstvu Evropske komisije i SE, predviđeno je dalje aktivno učešće mladih sa donosiocima odluka u ovim strukturama.

Od početka osnivanja RKSM, Republika Srbija ima omladinskog predstavnika u Upravnom odboru ovog tela, koji zastupa interese mladih i ravnopravno odlučuje sa ostalim vladinim i omladinskim predstavnicima o svim pitanjima iz nadležnosti Upravnog odbora.

U okviru projekta „Omladinska laboratorija Zapadnog Balkana”, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju uz finansijsku podršku EU, u šest ekonomija Zapadnog Balkana u toku 2021. godine mladi i donosioci odluka su kroz sistem komenadžmenta radili na pitanju povećanja zapošljivosti mladih, a u toku 2021. godine započet je rad na drugom prioritetu koji su mladi definisali, a to je mentalno zdravlje mladih. Planirano je dalje učešće mladih u ovom i sličnim regionalnim projektima, koji povezuju mlade i predstavnike vlasti u njihovim nastojanjima da doprinesu rešavanju ključnih izazova sa kojima se mladi suočavaju u regionu i svetu.

Mreža Omladinski hab Zapadnog Balkana i Turske, koju predvodi Fondacija „Ana i Vlade Divac” uz finansijsku podršku Evropske komisije, uspostavila je kompozitni Indeks participacije mladih207 koji meri učešće mladih ljudi u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi javnog života tako što ukršta brojne statističke podatke na nacionalnom nivou u Republici Srbiji, Republici Albaniji, Republici Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Republici Turskoj.

Da bi se osiguralo učešće mladih iz Republike Srbije i da bi se čulo njihovo mišljenje u bitnim procesima na nivou EU i SE, pri Savetu za mlade obrazovan je 2021. godine i Stalni stručni tim za EU dijalog mladih, što predstavlja jedinstven primer formiranja ovakvog radnog tela u državi koja nije EU članica. EU dijalog sa mladima je kontinuirani proces konsultacija između mladih i donosilaca odluka u EU, sa ciljem zajedničkog definisanja i sprovođenja politika značajnih za mlade na svim nivoima, a koji su u skladu sa jedanaest evropskih ciljeva za unapređenje položaja mladih, koji odražavaju stavove i prioritete evropske omladine. Pri Savetu za mlade formiran je i Stalni stručni tim za implementaciju Bonskog procesa, kojim se stiču preduslovi za implementaciju zajedničkog strateškog dokumenta SE i Evropske komisije, Dekleracije o omladinskom radu, donete decembra 2020. godine na Trećoj Konvenciji o omladinskom radu.

Nastaviće se i sa uključivanjem mladih u aktivnosti globalnog obrazovanja, kroz saradnju sa Centrom Sever-jug SE, čiji je Srbija član. Radiće se na većem informisanju mladih o principima globalnog obrazovanja, razvijanju i primeni različitih kampanja i akcija, posebno tokom obeležavanja Nedelje globalnog obrazovanja.

Nastaviće se podrška radu omladinskih delegata pri UN, budući da je to jedan od dobrih mehanizama da se glas mladih iz Republike Srbije čuje u različitim telima pri UN, kao i da se mladi širom sveta povežu u zajedničkim nastojanjima da unaprede položaj i kvalitet života mladih širom planete, kroz aktivno učešće u realizaciji i praćenju sprovođenja ciljeva održivog razvoja, ali i drugih bitnih dokumenata na međunarodnom nivou.

U okviru ove mere podržaće se i aktivnosti koje doprinose uključivanju mladih iz Republike Srbije u različite međunarodne omladinske aktivnosti, skupove i manifestacije kao i u realizaciju međunarodnih sporazuma i memoranduma o saradnji. Takođe, uložiće se dodatna sredstva u finansiranje mladih talenata koji stiču znanja na prestižnim međunarodnim visokoškolskim ustanovama, kao i aktivnosti na omogućavanju njihovog adekvatnog zapošljavanja i samozapošljavanja u Republici Srbiji i povezivanju sa inovativnim projektima koji se odvijaju na fakultetima na kojima su se školovali.

Budući da je 2022. godina proglašena Evropskom godinom mladih, kao i da je Novi Sad poneo prestižnu titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine, planiran je nastavak niza aktivnosti na međunarodnoj razmeni mladih, razvijanju njihovih kreativnih potencijala i umrežavanja, a kojima će se osigurati i održivost izuzetnih rezultata postignutih u Republici Srbiji, u sklopu aktivnosti realizovanih kroz programe OPENS-a, odnosno Evropske prestonice mladih 2019. godine.

Vrsta mere: podsticajna i informativno-edukativna

Mera 3.4 Razvijeni mehanizmi u funkciji obezbeđivanja optimalnog iznosa opredeljenih sredstava za mlade na svim nivoima

U cilju praćenja ukupnog izdvajanja za mlade na svim nivoima, posebna pažnja će se posvetiti razvijanju mehanizama u funkciji obezbeđivanja optimalnog iznosa opredeljenih sredstava za mlade na svim nivoima, budući da se na svim nivoima vlasti planiraju i realizuju sredstva za aktivnosti koje su usmerene i ka mladima, ali da trenutno ne postoji mehanizam preko koga bi svi organi na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou vlasti iskazali iznos sredstava koji je direktno namenjen mladima. Takođe, u indikatorima različitih dokumenata javnih politika, sem u Strategiji za mlade, uglavnom se ne mogu naći omladinsko senzitivni indikatori, kao što postoje kada je u pitanju rodno odgovorno budžetiranje.

Zato je potrebno izraditi Vodič za budžetiranje sredstava za mlade za sve nivoe vlasti i pratiti njihovu primenu208. Da bi se sagledala ukupna izdvajanja za omladinsku politiku iz državnih izvora, potrebno je posebno izdvojiti ukupne budžete koji su namenjeni za realizaciju omladinske politike kod svih nivoa vlasti. Takođe je važno u planiranju i realizaciji budžeta imati i podatke o tome koliki je udeo budžeta namenjen za sprovođenje omladinske politike koji se izdvaja za podršku udruženjima mladih i za mlade i njihovim savezima i kancelarijama za mlade kroz konkurse na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u odnosu na celokupan budžet namenjen za omladinsku politiku.

Postojanje ovih podataka je važno jer omogućava da se realno sagledaju budžetska izdvajanja za mlade, kao i stepen realizacije opredeljenih budžetskih sredstava.

Takođe, potrebno je da se uspostavi mehanizam na osnovu koga će se pratiti izdvajanje za mlade koje daje međunarodna zajednica kroz različite programe i projekte. Pored sagledavanja ukupnog izdvajanja za mlade, bitno je sagledati i za koje tematske oblasti se opredeljuju i realizuju sredstva, što će pomoći i kod boljeg planiranja, alociranja i sprovođenja novih projekata.

Vrsta mere: regulatorna i podsticajna

Mera 3.5 Osnaživanje i sistemska podrška udruženjima i kancelarijama za mlade u kreiranju, implementaciji i praćenju javnih politika kroz međusektorsku i međugeneracijsku saradnju i dijalog svih relevantnih aktera

U Strategiji se velika pažnja poklanja podršci smislenom učešću mladih u demokratskom životu i unapređivanju pristupa mladih ostvarivanju svojih prava. U tom cilju, posebno će se raditi na povećanju kapaciteta omladinskog civilnog sektora i KzM za učešće u participatornoj demokratiji i demokratskom građanstvu. Za omladinu i one koji rade sa mladima iz nevladinog sektora bitno je osnažiti mlade da iskoriste različite mehanizme za učešće u kreiranju, sprovođenju i praćenju efekata javnih politika na mlade. Istraživanja položaja i potreba mladih ukazuju na to da je nešto manje od trećine mladih spremno da se angažuje u radu različitih tela i organa koja mogu da iniciraju ili donose odluke od značaja za mlade (učenički/studentski parlament, lokalni savet za mlade, udruženje, političke stranke itd.). Takođe, svega 4,2% mladih žele da se uključe u javne rasprave povodom usvajanja propisa od interesa za mlade.

U cilju motivisanja mladih da učestvuju u javnim raspravama o propisima od interesa za mlade, nephodno je pravovremeno ih informisati o istim i pokazati da se njihovi komentari uvažavaju. Veliku ulogu u motivisanju mladih da učestvuju u javnim raspravama i procesima donošenja odluka imaju udruženja za mlade i njihovi savezi, kao i nadležne institucije koje sprovode konsultacije. Takođe, potrebno je kontinuirano raditi na podizanju kapaciteta udruženja i KzM za učešće u izradi dokumenata javnih politika i konsultovati ih tokom rada Stalnog stručnog tima za EU dijalog mladih i Stalnog stručnog tima za implementaciju Bonskog procesa, koji svoje izveštaje podnose Savetu za mlade. Prema podacima Evrostata za komunikaciju sa javnim vlastima, u poslednjih 12 meseci u 2019. godini internet je koristilo 57% mladih u EU27, a u Srbiji 33%. Svega 12% mladih (13% muškaraca i 12% žena) u EU27 je 2019. godine koristilo internet za učešće u glasanju, javnim raspravama i konsultacijama, dok je u Srbiji taj procenat još manji i iznosi 4% (nema razlike u polovima), iako internet u Republici Srbiji svakodnevno koristi 96% mladih, a u EU27 94%. Veliku ulogu u podizanju kapaciteta udruženja i KzM i mladih za aktivno učešće u društvenom životu imaju omladinski radnici. Omladinski rad jača participaciju mladih u društvu i pomaže im da se izraze i da realizuju svoje potencijale. Zato će se kroz meru 3.5 raditi na dodatnom informisanju mladih o različitim mogućnostima učešća u izradi i praćenju realizacije javnih politka i podržati udruženja i kancelarije za mlade za aktivno učešće u ovim procesima, kroz međusektorsku i međugeneracijsku saradnju i dijalog svih subjekata omladinske politike. Radiće se i na osnaživanju mladih i KzM za učešće u participativnom budžetiranju JLS209, u cilju aktivnijeg učešća mladih u donošenju bitnih odluka u lokalnoj zajednici, većoj transparentnosti rada JLS i jačanju poverenja između građana i vlasti.

Radiće se i na usaglašavanju mera lokalne omladinske politike sa merama migracionih saveta i timova za borbu protiv trgovine ljudima, analiza stanja i mladih kao aktera, njihovih potreba, i analiza usaglašenosti prioriteta omladinske politike na lokalu u odnosu na date migracione mehanizme. U lokalnim dokumentima za mlade posebna pažnja biće posvećena kreiranju reintegracione politike, programima/inicijativama koje podstiču bolje integrisanje povratnika u lokalnu zajednicu i izradi pozitivnih politika vezanih za interne migracije i cirkularne migracije mladih.

Vrsta mere: regulatorna i informativno-edukativna

Poseban cilj 3. Mladi su aktivni učesnici društva na svim nivoima

MERA 3.1

MERA 3.2

MERA 3.3

Kreiranje uslova za uključivanje mladih u procese donošenja odluka

i politika koje utiču na njih, kao i njihovog razvoja, primene, praćenja sprovođenja i vrednovanja

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za evropske integracije, ministarstvo nadležno za spoljnu politiku, pokrajinski organi nadležni za mlade, ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, JLS, obrazovne institucije, SKGO, KOMS, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Procenat JLS koje su osnovale savet za mlade

Početna vrednost (2021): 55% JLS nema osnovan savet za mlade

Ciljana vrednost (2030): 100%

Izvori verifikacije: izveštaji JLS/Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu/ MTO

Podsticanje volontiranja i aktivizma kod mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere:

ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za rad, ministarstvo nadležno za obrazovanje,

pokrajinski organi nadležni za mlade, JLS, obrazovne institucije, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Udeo mladih koji su volontirali u poslednjih godinu dana

Početna vrednost (2021.):

7%211

Ciljana vrednost (2030): 25%

Izvor verifikacije: Godišnje Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 2. Broj neformalnih udruženja mladih212 koje su podržane u toku jedne kalendarske godine na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou

Unapređenje međunarodne saradnje, razmene iskustva i praksi mladih i ostalih SOP i učešće u razvoju, praćenju i evaluaciji međunarodnih dokumenata omladinske politike

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za obrazovanje. ministarstvo nadležno za evropske integracije, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, ministarstvo nadležno za brigu o porodici i demografiju pokrajinski organi nadležni za mlade, JLS, RZS, SKGO, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Iznos opredeljenih sredstava ministarstava, pokrajinskih organa i JLS namenjen za podršku učešća mladih i SOP u međunarodnim telima/procesima/forumima i organizacijama

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 12.000.000,00 dinara

Izvor verifikacije: godišnji budžeti ministarstava, pokrajinskih organa nadležnih za mlade i JLS

Pokazatelj 2. Broj sastanaka nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog saveta za mlade u jednoj kalendarskoj godini

Početna vrednost (2021): 5 sastanaka na nacionalnom nivou; pokrajinski i lokalni nivo: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): minimalno 4 sastanka godišnje za svaki nivo

Izvor verifikacije: Zapisnici sa sednica saveta za mlade, izveštaji

MTO /Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i JLS

Pokazatelj 3. Broj mladih koji su uključeni u mehanizam EU dijaloga210 u jednoj kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 3000

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a, MEI i KOMS-a

Pokazatelj 4. Udeo mladih u savetima za mlade na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u odnosu na ukupan broj članova saveta

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a, PSSO, JLS

Pokazatelj 5. Uključenost mladih koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti u savete za mlade na svim nivoima

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2024): DA na svim nivoima

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a, PSSO, JLS

Početna vrednost (2021): 45213

Ciljana vrednost (2030):60

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MTO, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, JLS, udruženja

Pokazatelj 3. Broj organizatora volonterskih usluga (za volontiranje u regularnim situacijama i za volontiranje u vanrednim situacijama)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 180 organizatora volonterskih usluga

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MTO i evidencija organizatora volontiranja

Pokazatelj 4. Procenat udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza koji su upisani u Jedinstvenu evidenciju MTO-a a koji podstiču mlade na aktivizam i angažuju ih u radu i aktivnostima udruženja

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030):67%

Izvor verifikacije: izveštaji MTO i OCD iz JE

Pokazatelj 2. Broj međunarodnih procesa/mehanizama u kojima mladi utiču na donošenje odluka na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 5 godišnje

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji MTO, MEI, MSP

Pokazatelj 3. Udeo mladih koji su upoznati sa ciljevima održivog razvoja UN

Početna vrednost (2021): 9%

Ciljana vrednost (2030): 30%

Izvor verifikacije: Godišnje Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 4. Broj udruženja, KzM i saveza koji su podržani da sprovode projekte/aktivnosti, u skladu sa principima globalnog obrazovanja na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 10

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a, MEI, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu/izveštaj JLS

Pokazatelj 5. Broj međunarodnih dokumenata omladinske politike u čijem razvoju, praćenju i evaluaciji učestvuju mladi

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 5

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO /Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu/ izveštaj JLS

MERA 3.4

MERA 3.5

Razvijeni mehanizmi u funkciji obezbeđivanja optimalnog iznosa opredeljenih sredstava za mlade na svim nivoima

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za finansije, ministarstvo nadležno za društveni dijalog,ministarstva nadležna za različite oblasti omladinske politike, pokrajinski organi nadležni za mlade, JLS, SKGO

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Opredeljena sredstva na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou razvijaju se u skladu sa vodičem za budžetiranje sredstava namenjenih za mlade

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2026): Da

Izvori verifikacije: izveštaji MTO /ministarstava nadležnih za različite oblasti omladinske politike, PSSO, JLS

Pokazatelj 2. Udeo od ukupnog budžeta namenjenog za sprovođenje omladinske politike na godišnjem nivou koji se izdvaja za podršku programima ili projektima udruženja mladih i za mlade i njihovim savezima i KzM na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvori verifikacije: Zakon o budžetu RS, Odluke o pokrajinskom i lokalnim budžetima

Pokazatelj 3. Udeo JLS koje izdvajaju sredstva iz budžeta za podršku udruženjima mladih i za mlade kroz javne konkurse u ukupnom broju JLS u toku kalendarske godine:

Početna vrednost: nema

Ciljana vrednost (2030): 42%

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj JLS

Osnaživanje i sistemska podrška udruženjima i kancelarijama za mlade u kreiranju, implementaciji i praćenju javnih politika kroz međusektorsku i međugeneracijsku saradnju i dijalog svih relevantnih aktera

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere:

ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog , ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu,

ministarstva nadležna za različite oblasti omladinske politike, pokrajinski organi nadležni za mlade, JLS, SKGO, KITeU, obrazovne institucije, OCD, zajednica učeničkih parlamenata

Pokazatelji rezultata:

Pokazatelj 1. Broj aktivnosti podrške udruženjima i KzM u kreiranju, implementaciji i praćenju javnih politika na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 10

Izvori verifikacije: izveštaji MTO /Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, JLS, udruženja

Pokazatelj 2. Udeo mladih koji je spreman da se angažuje u radu tela koje inicira ili donosi odluke od značaja za mlade

(učenički/studentski parlament, lokalni savet za mlade, udruženje, političke stranke itd.)

Početna vrednost (2021): 33%215

Ciljana vrednost (2030): 67%

Izvori verifikacije: godišnje Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 3. Udeo mladih koji je u poslednjih godinu učestvovao u javnim raspravama, konsultacijama ili glasanju za određene predloge građana, koristeći internet

Početna vrednost (2021): 1,4%216

Ciljana vrednost (2030): 25%

Izvori verifikacije: godišnje Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 4. Udeo JLS koje primenjuju participativno budžetiranje za deo budžeta opredeljen za omladinsku politiku u toku kalendarske godine

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvori verifikacije: JLS, lokalni saveti za mlade, MTO

Poseban cilj 4. Mladi imaju ravnopravne mogućnosti i podsticaje da razvijaju svoje potencijale i kompetencije, koje dovode do socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja.

Za postizanje ovog cilja planirano je 6 mera:

Mera 4.1 Podrška razvoju mladih talenata;

Mera 4.2 Podrška razvoju estetičkih kompetencija i stvaralaštva mladih;

Mera 4.3 Podrška preduzetništvu/ socijalnom preduzetništvu i zapošljivosti mladih;

Mera 4.4 Podrška postojećim i inovativnim programima za razvoj veština upravljanja karijerom mladih;

Mera 4.5 Podrška programima za razvoj digitalnih kompetencija i digitalnog građanstva;

Mera 4.6 Podrška programima mobilnosti mladih.

OPIS MERA

Mera 4.1 Podrška razvoju mladih talenata

Podrška razvoju mladih talenata je izuzetno važna za MTO. Kroz rad Fonda, koji je osnovala Vlada Republike Srbije u cilju podsticanja i vrednovanja izuzetnih postignuća mladih u različitim oblastima, kao i njihovog daljeg usavršavanja i profesionalnog razvoja, vrednuju se uspešni i vredni mladi. Svake godine finansijsku podršku dobija više od 3.500 najboljih srednjoškolaca i studenata, a prijavi se blizu 5.000. Fond je od 2008. godine do danas dodelio 34.613 nagrada i stipendija, u ukupnoj vrednosti od skoro 78 miliona evra.

I pored značajnih rezultata Fonda, potrebna je njegova promocija kao mehanizma za podizanje motivacije mladih za dostizanje najboljih rezultata u oblasti nauka i umetnosti. Prema Istraživanju položaja i potreba mladih u 2021. godini217, samo 17% mladih upoznato je sa radom Fonda, a sličan je podatak za poslednjih pet godina. Potrebna je i promocija dobitnika sredstava iz Fonda. Plan je da se razviju dodatni modeli i mehanizmi koji će osigurati da Fondovi stipendisti budu aktivni u svojim zajednicama, da doprinose napretku sredine u kojoj žive, promovišu pozitivne vrednosti, solidarnost i empatiju i da stvaraju zajednicu u kojoj će se poštovati svaki pojedinac bez obzira na godine, pol, nacionalnu pripadnost, versko ubeđenje, društveno poreklo i druge lične karakteristike i uloge. Cilj je da mladi talenti ostanu u zemlji, budu promoteri i mentori drugim mladima i doprinesu društvenom razvoju svoje zemlje.

Ova mera će se pratiti preko broja mladih koji su dobili finansijsku podršku na godišnjem nivou iz Fonda, kao i preko informacija o tome da li su se zaposlili u određenom roku u svojoj zemlji, koliko su lično doprineli razvoju svoje zajednice i koliko je njihov uspeh promovisan kao vrednost i primer drugim mladima.

Vrsta mere: Podsticajna

Mera 4.2 Podrška razvoju estetičkih kompetencija218 i stvaralaštva mladih

Kompetencije mladih potrebne za budućnost u vremenu izuzetno brzih promena zahtevaju fleksibilnost i stalno prilagođavanje obrazovanja kroz sticanje novih znanja i razvoj veština, što se najbrže ostvaruje kreiranjem i primenom različitih programa neformalnog obrazovanja i informalnog učenja. Ishodi i uticaji formalnog i neformalnog obrazovanja, ali i informalnog učenja mere se preko nivoa razvoja kompetencija i njihovog korišćenja za različite situacije u kojima će se mladi naći. Broj i vrsta potrebnih kompetencija svakoj osobi, a posebno mladima, u stalnom je porastu, što je odraz ubrzanog napredovanja tehnologije, digitalizacije, rapidnog povećavanja odnosa i relacija u društvu, mobilnosti mladih, globalizacije i promene prioriteta na globalnom nivou.

Estetička kompetencija, kao jedna od međupredmetnih kompetencija, važna je za obogaćivanje mladih u pogledu širokog razumevanja kulturnog nasleđa ljudske zajednice, vrednovanja umetničkih dela i kulture uopšte i razvijanje svesti o značaju kulture za razvoj ljudskog društva.

Neformalno obrazovanje i informalno učenje mladih o kulturi, estetskim vrednostima, o kritičkom vrednovanju umetničkih dela, naći će mesto u programima mladih i za mlade. Istovremeno, stvaraće se uslovi za podršku mladima za kreiranje kulturnih sadržaja i umetničkih dela. Podsticaće se amatersko kulturno i umetničko stvaralaštvo, primena novih tehnologija u kulturi, digitalizacija i razvoj digitalne istraživačke infrastrukture, kulturno i umetničko stvaralaštvo društveno osetljivih grupa.

Za realizaciju ove mere biće neophodna saradnja MTO-a i Ministarstva kulture, a od ključnog značaja je i saradnja udruženja mladih i za mlade sa lokalnim institucijama kulture, obrazovanja, civilnim sektorom, medijima i biznisom.

Pokazatelji uspeha u ostvarivanju ove mere pratiće se preko broja programa neformalnog obrazovanja koji kao ishod imaju razvoj estetičke kompetencije, broja udruženja mladih koji nude ovakve programe i akreditovani su JPOA i razvoja amaterskih aktivnosti na lokalnom nivou (prema polu).

U fokusu će biti mladi iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti, budući da je kultura oblast koja nudi različite mogućnosti za stvaranje, razvijanje samopouzdanja, napredovanje i uključenost u zajednicu.

Vrsta mere: Informativno-edukativna

Mera 4.3 Podrška preduzetništvu/ socijalnom preduzetništvu i zapošljivosti mladih

Nezaposlenost mladih u Republici Srbiji prema podacima Evrostata za 2019. godinu koji su dati za 35 zemalja za mlade od 15 do 29 godina, iznosi 21,5% (za muškarce 20,8% i za žene 22,5%), dok je prosek u EU27 11,9% (za muškarce 12%, a za žene 11,8%)219, te je potrebno još dosta napora uložiti u poboljšanje položaja mladih na tržištu rada. Posebna pažnja treba da se posveti omladinskom preduzetništvu i povećanju udela žena u ovoj oblasti (samo 23% samozaposlenih u Srbiji su žene).

Vlada Republike Srbije sprovodi sistemske mere u cilju unapređivanja zapošljavanja mladih u saradnji sa privrednim i nevladinim sektorom. Nastavlja se podrška Vlade Republike Srbije i MTO-a u stimulisanju različitih oblika zapošljavanja i preduzetništva mladih, pre svega kroz podizanje kompetencija mladih za lakšu zapošljivost. Poslednjih nekoliko godina mladi su kroz projekte razvijali i realizovali programe edukacije za podizanje kompetencija za lakšu zapošljivost kao i za pokretanje sopstvenog biznisa i upravljanje svojom karijerom, a rezultati projekata su iz godine u godinu sve vidljiviji. Pitanje zapošljivosti mladih je na vrhu lestvice prioritea MTO-a koji godišnje izdvaja oko 40% sredstava za projekte namenjene podsticanju zapošljivosti i samozapošljivosti mladih od ukupnog iznosa sredstava namnjenih za projekte udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza i projekte JLS koji se odobravaju preko konkursa.

Kroz ovu meru podržaće se i napori koje Vlada Republike Srbije ulaže u primenu programa Garancija za mlade. Ovaj program za mlade EU je u nadležnosti MRZBSP, te će se odgovarajući pokazatelji za njegovu realizaciju i broj filijala NSZ regulisati kroz Plan implementacije Garancije za mlade. Budući da je ovo izuzetno važan program za mlade, u njegovo sprovođenje biće uključeni svi partneri koji su nadležni za realizaciju inicijativa u fazama: mapiranja, dosezanja, pripreme (aktivacije) i ponude. S obzirom na to da se veliki broj mladih nalazi u NEET statusu, odnosno nisu zaposleni, nisu u obrazovanju ili obuci, u okviru Programa Garancije za mlade, u fazi sprovođenja aktivnosti dosezanja do mladih, planirano je aktivno učešće OCD i MTO-a. S tim u vezi, prethodno je potrebno proceniti kapacitete OCD, razviti model dosezanja po kome će se ova aktivnost sprovoditi i ojačati kapacitete OCD koje će sprovoditi aktivnosti dosezanja do mladih. Takođe je potrebno obezbediti održivo finansiranje aktivnosti dosezanja do mladih. U Akcionom planu za sprovođenje ove strategije razradiće se aktivnosti za podršku realizaciji Plana implementacije Garancije za mlade.

U cilju unapređenja zapošljivosti mladih, posebna pažnja će se posvetiti radnim praksama mladih i standardima kvaliteta istih. Veliku ulogu u uključivanju mladih u radne prakse, ovim vidom podizanja kompetencija za zapošljivost, daće poslodavci, ali i omladinski radnici i omladinska udruženja, radi povećanja obuhvata mladih, posebno iz NEET kategorije. Značaj radnih praksi je prepoznat na nivou Vlade Republike Srbije, tako da je u toku proces izrade i donošenja Zakona o radnim praksama. U toku je i realizacija projekta ,,Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse”, koji sprovodi UNICEF u partnerstvu sa MRZBSP i NSZ, a u kome učestvuju i predstavnici MTO-a, nevladinog i biznis sektora.

Radne prakse treba da budu kvalitetne i u skladu sa Preporukom o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi, koju je usvojio Savet ministara EU 2014. godine220. U preporukama su dati kriterijumi kvalitetnih radnih praksi. U Vodiču za kvalitetne radne prakse221 navodi se da ,,Radne prakse predstavljaju programe sticanja radnog iskustva koji uključuju učenje i obuku, a koji se sprovode u cilju unapređivanja zapošljivosti i tranzicije ka zaposlenju. Po tome što je njihov cilj sticanje novih znanja i veština i kvalitetnog radnog iskustva, radne prakse se razlikuju od volontiranja, koje se obavlja za opšte dobro ili za dobro drugog lica”.

Eh-ante analiza222 pokazuje da se mladi preduzetnici suočavaju sa nizom teškoća, među kojima su najvažnije prepreke: pristup finansijama, opterećujući fiskalni teret i parafiskalni i administrativni nameti, kao i nedostatak informacija, praktičnih veština i mentorstva. Više studija ukazuje na neodgovarajuće preduzetničko učenje u okviru formalnog obrazovanja, kao i nedostatak relevantnih neformalnih obrazovnih programa. Pojedine grupe mladih se suočavaju sa dodatnim barijerama za započinjanje svog posla. Mladi sa fizičkim invaliditetom susreću su sa neodgovarajućom infrastrukturom javnih ustanova i nedostatkom potrebnih kvalifikacija zaposlenih u javnoj upravi, mlade žene sa nedostatkom informacija o preduzetništvu žena i usklađivanjem poslovnog i privatnog života, socijalno ugroženi mladi muškarci i mlade žene sa problemima sa ponovnim sticanjem prava na socijalnu pomoć ukoliko im posao pretrpi neuspeh, a mladi Romi sa diskriminacijom i nedostatkom uslova za obezbeđivanje finansija. Pored mladih iz osetljivih grupa koji su navedeni u eh-ante analizi, posebna pažnja će se posveti i procesu zapošljavanja mladih koji izlaze iz sistema alternativnog staranja, pre svega kroz podršku u podizanju kompetencija za njihovu zapošljivost.

Napredovanje u podršci mladima u preduzetništvu i zapošljavanju pratiće se preko nivoa njihovog informisanja o uslovima i mogućnosti za pokretanje sopstvenog posla, preko pokazatelja njihovog osnaživanja/razvijanja kapaciteta za samozapošljavanje i broja onih koji su organizovali sopstveni posao. Pratiće se i broj mladih koji su koristili podsticajne mere, odnosno, bespovratna sredstva za žene preduzetnice i mlade prema Uredbi Vlade od 24. decembra 2021. godine.

Kroz ovu meru radiće se i na zagovaranju uvođenja različitih olakšica za mlade početnike u poslovanju223, u cilju podsticanja preduzetništva i sticanja radnog iskustva mladih. Važno je raditi i na pojednostavljenju prijava mladih sezonskih i povremenih radnika u cilju ostvarivanja njihovih prava u skladu sa preporukom 4.5. koju je dao NALED u Sivoj knjizi224.

Ova mera dovešće do višeg nivoa preduzetničkih kompetencija mladih, boljeg informisanja mladih o mogućnostima i podsticajima koji im se nude za zapošljavanje i samozapošljavanje, povećanoj održivosti osnovanih preduzetničkih kompanija od strane mladih.

Osim kvantitativnih podataka, istraživaće se i najčešće prepreke, teškoće i izazovi u preduzetništvu po mišljenju i iskustvu mladih, kako bi se radilo na njihovom efikasnijem prevazilaženju.

Vrsta mere: podsticajna i informativno-edukativna

Mera 4.4 Podrška postojećim i inovativnim programima za razvoj veština upravljanja karijerom mladih

Karijerno vođenje i savetovanje, pitanje profesionalnog identiteta, kao i izbora pravog profesionalnog puta u uslovima dinamičnih promena društva, ključna je oblast ličnog, obrazovnog i profesionalnog razvoja mladih.

Multisektorski karakter ove mere doprineo je da se ova oblast definiše u dokumentima javne politike i zakonima više ministarstava. Prva strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji usvojena je 2010. godine, na predlog i uz koordinaciju MOS-a. U njenoj izradi učestvovali su ministarstva nadležna za prosvetu i zapošljavanje, NZS, Privredna komora, univerziteti, JLS, organizacije civilnog društva. MOS je u poslednjoj deceniji kontinuirano pružao podršku udruženjima mladih, udruženjima za mlade i njihovim savezima koji sprovode projekte karijernog vođenja i savetovanja (KViS) za povećanje zapošljivosti, zapošljavanja i preduzetništva. Škole, KzM i nevladine organizacije intenzivno sarađuju na lokalnom nivou u ovoj oblasti.

Za razvoj veština upravljanja karijerom mladih izuzetno je važna veza između formalnog i neformalnog obrazovanja i prepoznavanja značaja neformalnog obrazovanja mladih od strane zaposlenih u formalnom sistemu obrazovanja. U skladu sa preporukama datim u Izveštaju o pregledu nacionalnog sistema podrške karijernom vođenju i savetovanju (KViS) u Srbiji225 važno je identifikovati međuresorno i međuektorsko telo oslanjajući se na neku od postojećih struktura koje bi koordiniralo politike i prakse podrške karijernom razvoju na sistemskom nivou, a samim tim i karijernom vođenju i savetovanju mladih. Neophodno je i jačanje kapaciteta praktičara karijernog vođenja i pristupa mladih uslugama KViS-a, kao i revidiranje postojećih onlajn i digitalnih usluga KViS-a. Kroz Meru 4.4. radiće se i na ovim preporukma.

Aktivnosti KViS od strane KZM treba prvenstveno da budu usmerene na one mlade koji inače ne mogu da dobiju podršku u karijernom razvoju od strane drugih aktera na lokalnom nivou i tako da budu dostupne svim zainteresovanim mladima. Zato će se posebna pažnja posvetiti dosezanju mladih u NEET statusu (koji nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci). Takođe, radiće se na razvijanju mehanizama i modela koordinacije aktivnosti KViS od strane KzM. Kroz ovu meru radiće se i na unapređivanju saradnje KzM sa drugim akterima aktivnim u oblasti KViS (NSZ, vaspitno-obrazovne ustanove, univerziteti, kompanije, OCD, centri za razvoj karijere itd.). Važno je i učešće KzM u Programu garancija za mlade koji ima važnu ulogu u razvoju veština za upravanje karijerom mladih226.

Razvijen je sistemski pristup kroz obuke mladih u srednjoj školi, otvaranje centara za razvoj karijere pri univerzitetima i fakultetima i obavezu obrazovnih ustanova da imaju timove za karijerno vođenje. Značajan doprinos pružaju i strani partneri tako da su, uz stručnu podršku donatora, razvijeni programi, vodiči, priručnici, vebinari kako bi se na najefikasniji način odgovorilo na izazove sa kojima se mladi suočavaju u ovoj oblasti. Kao preporučeni okvir u osiguranju kvaliteta, razvijeni su standardi karijernog vođenja i savetovanja koji pružaju osnovu za planiranje, razvoj i evaluaciju usluga u sektorima obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite i mladih.

Potrebe za jačanjem veština mladih u upravljanju svojom karijerom i dalje postoje i biće sve veće, imajući u vidu nestanak nekih zanimanja i javljanje brojnih novih. Prema rezultatima Istraživanja položaja i potreba mladih, oko 55% mladih nije učestvovalo u aktivnostima karijernog vođenja i savetovanja. Praćenje novih potreba za određenim poslovima, zahtevima koje ti poslovi postavljaju, ubrzaće inoviranje postojećih programa i razvijanje novih kompetencija. Fokus je na mladima sa invaliditetom.

Mladi će raditi na promociji programa karijernog vođenja i savetovanja. Već su uključeni u radne grupe za pripremu zakona o radnim praksama i izmenama i dopunama Zakona o volontiranju. Model karijernog centra u kancelarijama za mlade razvijen je i pilotiran u nekoliko gradova. Njihovi zaposleni su dodatnim obukama senzibilisani za profesionalnu orijentaciju ili karijerno vođenje i uspešno sarađuju sa ostalim akterima na lokalnom nivou, naročito u pogledu pružanja usluga karijernog informisanja mladih. Mnoge nevladine organizacije na lokalnom nivou pokazale su se efikasnim u pružanju karijernog vođenja osobama iz NEET kategorije, onima koji su napustili obrazovanje, Romima ili migrantskoj populaciji227.

Rezultati primene ove mere pratiće se preko pokazatelja o aktivnom uključivanju mladih u programe karijernog vođenja i savetovanja, kao i sprovođenje adekvatnih programa aktivnosti upravljanja karijerom od strane njihovih udruženja i saveza. Kvalitet programa će se pratiti i vrednovati preko onih nosilaca programa koji pružaju usluge karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima.

Vrsta mere: informativno-edukativna

Mera 4.5 Podrška programima za razvoj digitalnih kompetencija i digitalnog građanstva

Digitalne veštine u savremenim uslovima omogućavaju zaposlenje, produktivnost, kreativnost i uspeh, naročito mladih koji redovno razvijaju osnovne veštine, a zatim imaju mogućnost da napreduju i steknu više nivoe digitalne stručnosti, što im omogućava učestvovanje u industrijskim sektorima u nastajanju i osnivanje sopstvenih preduzeća, odnosno konkurentnost na tržištu rada. Već sada osnovne digitalne veštine zahteva većina poslova. Upotreba IKT značajno je porasla u poslednjih pet godina na više od 90% radnih mesta, a u budućnosti će gotovo sva radna mesta zahtevati digitalne veštine228. Poznavanje digitalnih veština može biti različitog stepena, od osnovne digitalne pismenosti potrebne svim građanima, do posedovanja kompetencija potrebnih za obavljanje konkretnih poslova na srednjem nivou i konačno do posedovanja naprednih specijalizovanih računarskih veština, kao i naučnih istraživanja u oblasti informacionih tehnologija i razvoja229.

U osnovi ove kompetencije je poznavanje opštih principa, mehanizama i logike na kojima se zasnivaju digitalne tehnologije i upotreba različitih uređaja, softvera i mreža. Osim znanja, digitalna kompetencija podrazumeva veštine korišćenja, pristupanja, selekcije, vrednovanja, stvaranja, programiranja i deljenja digitalnog sadržaja. Mladi koriste digitalne tehnologije kroz formalno i neformalno obrazovanje i informalno učenje, za profesionalno angažovanje i usavršavanje i aktivno učešće u društvenom životu. Posebna vrednost digitalne pismenosti i digitalne kompetentnosti ispoljena je u vreme pandemije COVID-19 u svim oblastima života, posebno u obrazovanju i elektronskom poslovanju.

Neophodan je kontinuirani rad mladih i sa mladima na izgrađivanju kritičkog stava o prednostima i izazovima sa kojima se suočavaju prilikom korišćenja informaciono-komunikacione tehnologije, pre svega, bezbednosti, ugrožavanja privatnosti i tehnološke zavisnosti, a istovremeno je važno razvijati i podržavati otvorenost mladih ka daljem usavršavanju i razvoju novih tehnologija, budući da je digitalizacija ključna za brži rast i razvoj društva i dobrobiti za mlade u budućnosti. Saradnja KzM, omladinskih centara i klubova sa vaspitno obrazovnim ustanovama i posebno sa učeničkim parlamentima važna je za razvoj digitalne pismenosti mladih i kontinuiranog korišćenja pogodnosti koje digitalizacija donosi za aktivno učešće mladih u društvu.

MTO i Vlada Republike Srbije će nastaviti podršku razvoju digitalizacije, digitalne pismenosti, ali i digitalnog građanstva koje podrazumeva sigurno, odgovorno i efikasno korišćenje tehnologija, poznavanje sa pravima i odgovornostima digitalnih građana, razumevanje digitalnog sveta i upravljanje svojim digitalnim nalozima.

Ostvarivanje ove mere zahteva istraživanja i analize stepena razvoja digitalnih kompetencija mladih, razlika među njima prema obrazovanju, polu, tipu naselja, regionu, ličnim potrebama, zatim, mapiranje najugroženijih grupa, dostupnosti digitalnih uređaja i slično, kako bi planiranje podrške razvoju i implementaciji programa za jačanje digitalne kompetencije bilo efikasno i efektivno. Tako, na primer, u ruralnim područjima su smanjene mogućnosti zapošljavanja, a rad koji bi se odvijao digitalnim putem predstavlja šansu za mlade iz seoskih sredina.

Razvoj i upotreba digitalnih kompetencija od strane mladih pratiće se preko podržanih projekata za mlade na svim nivoima i uključenih mladih u obuke iz oblasti digitalnih veština. Praćenje broja mladih, posebno žena, koji se obrazuju i obučavaju za IKT zanimanja vrši Ministarstvo prosvete.

Vrsta mere: informativno-edukativna

Mera 4.6 Podrška programima mobilnosti mladih

Mobilnost mladih na nacionalnom, regionalnom, evropskom i širem internacionalnom nivou jača njihov lični i profesionalni razvoj, podstiče osnaživanje za aktivno učešće u demokratskom društvu, jačanje organizacija mladih, podizanje kvaliteta omladinskog rada, volonterizma, promociju inkluzije, solidarnosti i interkulturalnog dijaloga i saradnje. Razmene mladih i programi aktivnosti stručnog usavršavanja omladinskih radnika podržani kroz Erazmus+ program dostupni su mladima, ali nedovoljno se koriste, kao i prilike koje im se nude kroz programe regionalne i međunarodne saradnje. Kao osnovni razlog za takvo stanje vidi se nedovoljna informisanost o mogućnostima uključivanja u ovaj program, ali i druge programe i projekte mobilnosti mladih (stipendije, razmene, studijske posete, usavršavanja, prakse, itd.).

Platforma „Tačka povratka” bavi se pružanjem relevantnih informacija za naše povratnike iz inostranstva koji u Republici Srbiji žele da otpočnu biznis ili da nastave profesionalnu karijeru, studiraju, ulože u razvoj i slično i doprinosi da se broj mladih sa međunarodnim iskustvom vraća u svoju zemlju. Posebnu ulogu u povratku mladih obrazovanih u našu zemlju ima podrška koju država pruža stvarajući stabilne uslove za radno angažovanje i druge uslove za bolji kvalitet života mladih. U 2021. godini u našu zemlju vratilo se preko 90.000 naših građana iz inostranstva. Oni su prepoznali nove mogućnosti za zapošljavanje koje su, pre svega, u vezi sa radom na daljinu, ali i drugim prilikama za mlade. Očekivano je da će se ovaj trend nastaviti.

Kroz ovu meru podržaće se programi/inicijative koje podstiču bolje integrisanje povratnika u lokalnu zajednicu – integrisanje mladih povratnika po readmisiji u lokalnu zajednicu, povezivanje mladih iz lokalne zajednice sa mladim migrantima, posebno u opštinama u kojima se nalaze migrantski centri; podrška mladim migrantima. Posebna pažnja posvetiće se borbi protiv ksenofobije, socijalnoj koheziji i shvatanju migracija kao šanse za razvoj.

Većina mladih je najviše spremna da zbog posla promeni mesto prebivališta, ali u velikom broju navode i školovanje i brak. Zbog posla 11% mladih svakodnevno putuje u drugo mesto, većinom uzrasta 25–30 godina. Malo više od polovine mladih ne planira da napusti zemlju na duže vreme u naredne dve godine, dok 21% planira da napusti na određeno vreme ili za stalno. Uočava se rast broja mladih koji ne planiraju da napuste zemlju u naredne dve godine. Mladi koji planiraju da napuste zemlju kao najčešći razlog navode posao (85% )230. Zato je važno što više ulagati u obrazovanje i zapošljavanje mladih, u cilju lakše tranzicije iz sveta obrazovanja u svet rada.

Budući da migracije u sebi nose i razvojne potencijale, naročito unutrašnje migracije i da postoji spremnost mladih za promenu mesta prebivališta zbog posla i školovanja, one mogu da budu u funkciji veće zapošljivosti mladih i razvoja ruralnih sredina, uz primenu odgovarajućih podsticajnih mera (stambena podrška, obrazovno-kulturna ponuda, dostupnost zdravstveno-socijalnih usluga itd.).

Rezultati primene ove mere pratiće se preko informisanosti mladih o programima mobilnosti, broja mladih koji su u njima učestvovali i stepenom zadovoljstva kvalitetom programa.

Vrsta mere: informativno-edukativna

Poseban cilj 4. Mladi imaju ravnopravne mogućnosti i podsticaje da razvijaju svoje potencijale i kompetencije, koje dovode do socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja.

MERA 4.1

MERA 4.2

MERA 4.3

Podrška razvoju mladih talenata

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za informisanje, ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija pokrajinski organi, JLS, PKS

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj mladih koji su dobili finansijsku podršku Fonda za mlade talente Republike Srbije u kalendarskoj godini

Početna vrednost (2020): 4200 (2100 žena)231

Ciljana vrednost: 5000 (2500 žena)

Izvor verifikacije: Izveštaj Fonda za mlade talente Republike Srbije

Pokazatelj 2. Broj medijskih objava kojima se promovišu mladi talenti

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 200

Izvor verifikacije: medijske objave

Pokazatelj 3. Udeo stipendista Fonda koji su se zaposlili u Srbiji u roku od šest meseci do godinu dana nakon završetka studija od ukupnog broja koji su dostavili potvrdu da su se zaposlili u Srbiji

Početna vrednost (2021): 72%232

Ciljana vrednost: 85 %

Izvor verifikacije: Izveštaj Fonda za mlade talente Republike Srbije

Podrška razvoju estetičkih kompetencija233 i stvaralaštva mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za kulturu

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za mlade ,ministarstvo nadležno za obrazovanje, pokrajinski organi nadležni za kulturu, javno informisanje, obrazovanje i mlade JLS, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj programa/projekata neformalnog obrazovanja koji sadrže aktivnosti za razvoj estetičkih kompetencija i stvaralaštva mladih

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 30

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO /Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu/JLS/Ministarstvo kulture/ Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

Pokazatelj 2. Broj mladih koji su uključeni u programe/projekte/akcije za razvoj estetičkih kompetencija

i stvaralaštva mladih na godišnjem nivou

(prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 10000 (ravnomerna polna zastupljenost)

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO/MK /JLS/ Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu/ Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

Podrška preduzetništvu/socijalnom preduzetništvu i zapošljivosti mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za privredu, ministarstvo nadležno za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, ministarstvo nadležno za informisanje, NSZ,

pokrajinski organi nadležni za privredu i mlade, JLS, NALED, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj mladih koji su uključeni u projekte/akcije za razvoj preduzetničkih kompetencija i za poboljšanje zapošljivosti mladih i za uključivanje u socijalno preduzetništvo na godišnjem nivou (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 8000

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MTO /Ministarstvo privrede/Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu/JLS/Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja/ NSZ/Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, izveštaji Evropske komisije i drugih međunarodnih donatora

Pokazatelj 2. Udeo mladih koji su informisani o postojećim merama podrške za samozapošljavanje i socijalno preduzetništvo na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljane vrednosti: 67%

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelja 3. Unapređene mere javne politike za podršku mladim preduzetnicima uključujući i socijalne preduzetnike

Početna vrednost: NE

Ciljana vrednost (2030): DA

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji: MP, MRBSP, MF, MTO,

Pokazatelj 4. Broj projekata udruženja građana i JLS za poboljšanje zapošljivosti mladih na godišnjem nivou koji su finansirani od strane MTO

Početna vrednost: (2021): 41

Ciljana vrednost (2030) 50

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a

MERA 4.4

MERA 4.5

MERA 4.6

Podrška postojećim i inovativnim programima za razvoj veština upravljanja karijerom mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za obrazovanje

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za mlade, NSZ, Agencija za kvalifikacije, vaspitno obrazovne ustanove, fakulteti, JLS/ KzM, OCD,

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Udeo mladih koji su učestvovali u aktivnostima karijernog vođenja i savetovanja

(prema polu)

Početna vrednost: 42% (M 42%, Ž 41%234

Ciljana vrednost (2030): 60% (ravnomerno prema polu)

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih MTO

Pokazatelj 2. Udeo KzM koje sprovode programe i aktivnosti upravljanja karijerom

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 75%

Izvor verifikacije: NAKZM, MTO

Pokazatelj 3. Broj pružalaca usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50

Izvor verifikacije: Agencija za kvalifikacije

Podrška programima za razvoj digitalnih kompetencija i digitalnog građanstva

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za telekomunikacije

Učesnici u sprovođenju mere:

ministarstvo nadležno za mlade, ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija KITeU, NSZ,pokrajinski organi nadležni za obrazovanje, informisanje i mlade, JLS, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj mladih koji je uključen u obuke iz oblasti digitalnih veština na godišnjem nivou (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 6000 (ravnomerno zastupljeno po polu)

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji MTO, Ministarstva prosvete, MIT PSSO, JLS, NSZ, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje

Pokazatelj 2. Broj projekata u oblasti razvoja digitalnih kompetencija podržanih na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 30

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji MTO, Ministarstva prosvete, MIT, PSSO, JLS, NSZ, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje

Podrška programima mobilnosti mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za obrazovanje

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za mlade , ministarstvo nadležno za evropske integracije, Fondacija Tempus, pokrajinski organi nadležni za obrazovanje i za mlade, JLS, SKONUS, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Udeo mladih koji su informisani o programima mobilnosti koji se nude mladima

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50%

Izvor verifikacije:

Istraživanje položaja i potreba mladih MOS, Iveštaji Fondacije Tempus

Pokazatelj 2. Broj mladih koji učestvuju u programima mobilnosti u kalendarskoj godini (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 3000 (ravnomerno zastupljeno po polu)

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih MTO, Izveštaj MTO-a,Ministarstva prosvete, MNTRI, Izveštaji Fondacije Tempus

Pokazatelj 3. Procenat mladih koji je zadovoljan učešćem u programima mobilnosti mladih

na godišnjem nivou (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 67%

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Poseban cilj 5. Stvoreni uslovi za zdravo i bezbedno okruženje i socijalno blagostanje mladih

Za postizanje ovog cilja planirano je 5 mera:

Mera 5.1 Podrška programima koji doprinose razvoju zdravih stilova života seksualnom, reproduktivnom i mentalnom zdravlju mladih;

Mera 5.2 Podrška postojećim i novim programima unapređenja bezbednosti mladih;

Mera 5.3 Podrška razvoju programa mladih i za mlade u oblasti zaštite životne sredine;

Mera 5.4 Podrška stambenom osamostaljivanju mladih;

Mera 5.5 Podrška programima koji doprinose unapređenju socijalne uključenosti mladih.

OPIS MERA

Mera 5.1 Podrška programima koji doprinose razvoju zdravih stilova života seksualnom, reproduktivnom i mentalnom zdravlju mladih

Razvoj zdravih stilova života je jedan od osnovnih načina preventivnog delovanja na planu psihofizičkog zdravlja u radu sa mladima. Zato će se kroz ovu meru preduzimati aktivnosti koje doprinose stvaranju uslova za razvoj zdravih stilova, informisanju o važnosti izbegavanja rizika po zdravlje i sprovoditi preventivni programi za očuvanje seksualnog, reproduktivnog i mentalnog zdravlja mladih. Pružaće se podrška razvoju i sprovođenju inovativnih i mladima prilagođenih i dostupnih programa prevencije rizičnog ponašanja, uz puno poštovanje privatnosti kao i programa usmerenih ka razvijanju svesti o štetnosti konzumiranja psihoaktivnih supstanci, važnosti bavljenja sportom i rekreacijom za zdravlje, važnosti očuvanja reproduktivnog zdravlja i programa destigmatizacije mentalnih bolesti i prevencije mentalnog zdravlja.

Mlade izbeglice i tražioci azila su takođe osetljiva grupa mladih, posebno u riziku da uđu u lanac trgovine ljudima, kojoj mora biti obezbeđena odgovarajuća zdarvstvena podrška, kako kroz uključivanje u programe razvijanja zdravih stilova života i očuvanja mentalnog i reproduktivnog zdravlja, tako i kroz otklanjanje prepreka u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu. Izbeglice i tražioci azila zbog svog nesigurnog i ranjivog položaja spadaju u visokorizičnu grupu, usled čega mogu postati žrtve eksploatacije. U kontekstu zdravstvene podrške ovoj kategoriji lica, u Strategiji se ističe značaj razvoja programa podrške reproduktivnog zdavlja, ali i generalne zdravstvene podrške.

Podaci Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci među mladima iz 2019. godine (The European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs – ESPAD)235 pokazuju da je u Republici Srbiji, bilo kada u životu, cigarete koristilo 38% mladih uzrasta 15/16 godina, što je manje od proseka učesnika istraživanja, koji iznosi 41%. Međutim, alkohol je koristilo ili koristi 87%, što je daleko više od proseka koji je 79%. Upotreba ostalih psihoaktivnih supstanci (kanabis, ekstazi, amfetamin itd.) u Republici Srbiji je 8,6%, dok je ukupan prosek 17%. Subjektivna procena učesnika o dostupnosti pojedinih psihoaktivnih supstanci pokazuje da su alkohol i ekstazi dostupniji, dok su cigarete, marihuana i kokain manje dostupni u odnosu na prosek ESPAD učesnika istraživanja. Podaci pokazuju da je sa mladima u Republici Srbiji neophodno raditi, pre svega, na smanjenju upotrebe alkohola i na podršci razvijanju, realizaciji i promociji vannastavnih aktivnosti učenika.

U zaključcima i preporukama istraživanja o osnovnim pokazateljima položaja mladih u Republici Srbiji236, ističe se da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje fizičke aktivnosti umerenog intenziteta svakog dana u trajanju od 30 minuta, budući da sport promoviše zdrave stilove života i da je umerena fizička aktivnost važna za zdravlje i kontrolu telesne mase. Bavljenje sportom, naročito u rekreativne svrhe, važno je da bude dostupno svim mladima, bez obzira na imovinsko stanje i mesto življenja. Posebna pažnja posvetiće se inkluzivnosti i uključivanju mladih iz osetljivih grupa u ove programe, projekte i aktivnosti.

U cilju razvijanja integrisanih usluga za mlade na lokalnom nivou, kroz ovu meru radiće se na unapređivanju saradnje KzM sa zdravstevenim i vaspitno-obrazovnim ustanovama i daće se podrška razvijanju, realizaciji i promociji vannastavnih aktivnosti učenika i različitih vidova zajednica pri školama, poput školskih klubova i savetovališta za mlade, u kojima se mogu odvijati različite aktivnosti koje mogu doprineti razvoju zdravih stilova života, seksualnom, reproduktivnom i mentalnom zdravlju mladih. Kroz zajednički rad KzM, omladinskih centara, omladinskih i školskih klubova i razvojnih savetovališta, ciljano će se koristiti svi resrusi dostupni u zajednici, u cilju razvijanja zdravih stilova života i prevencije seksualnog, reproduktivnog i mentalnog zdravlja mladih.

Važno je da savetovališta za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i unapređenje mentalnog zdavlja i psihosocijalnu podršku mladima budu dostupna svima, prilagođena njihovim potrebama, sa pouzdanim podacima, uključujući i motivisanje odraslih (roditelja, staratelja, nastavnika, omladinskih radnika) da pruže podršku u donošenju informisanih i bezbednih odluka.

Pitanje mentalnog zdravlja mladih ponovo se aktuelizovalo i zbog uticaja pandemije COVID-19 na zdravlje mladih. U jednom od prvih međunarodnih istraživanja o uticaju pandemije COVID-19 na mlade u domenu obrazovanja, zapošljavanja, mentalnog zdravlja i aktivizma237, sprovedenom od aprila i maja 2020. godine u 112 zemalja, analizirani su podaci za 11.130 mladih uzrasta 18–29 godina. Osnovni rezultati istraživanja govore o visokom uticaju ove bolesti na život mladih. Anksioznošću ili depresijom pogođeno je 17% mladih, a mentalno zdravlje je ugroženije kod žena i mladih u dobi 15-24 godine. Među mladima koji loše procenjuju svoje zdravstveno stanje, duplo je više onih čiji su rad ili studiranje ometeni pandemijom. U istraživanju KOMS-a o zdravlju mladih238, koje je rađeno avgusta/septembra 2021. godine, istaknuto je da je prema samoprocenama mladih koji su učestvovali u istraživanju (70% ispitanica je ženskog pola), učestalost simptoma straha, anksioznosti i depresije visoka. Malo više od trećine ispitanika (34,2%) navelo je da su im u poslednjih šest meseci bile potrebne usluge psihologa/psihoterapeuta, ali da ih nije potražilo. Nešto manje od polovine mladih (47%) se informiše o zdravlju i sličnim temama preko sajtova javnih institucija. Naglašena je važnost digitalne zdravstvene pismenosti mladih.

Usled različitih socio-ekonomskih uslova, potrebno je obezbediti da pružena psiho-socijalna pomoć bude dostupna svim mladima u jednakoj meri. Ovakav vid pomoći naročito je stigmatizovan u manjim sredinama, lokalnim samoupravama gde mladi pored toga što ne znaju kome da se obrate susreću se i sa osudom okruženja u procesu potrage za psihološkom pomoći. Upravo iz ovih razloga potrebno je dodatno raditi na razbijanju predrasuda, motivisanju mladih da potraže stručnu pomoć i omogućavanje dostupnosti informacija.

Ova mera treba da doprinese razvoju kompetencija mladih za upražnjavanje zdravih stilova života. Zato će se posebno podržavati programi i projekti usmereni ka smanjenju predrasuda, stereotipa i stigmatizacije vezane za mentalno zdravlje i seksualno i reproduktivno zdravlje i prava mladih i povećanju dostupnih, besplatnih usluga za mlade kroz različita savetovališta i u omladinskim prostorima u kojima bi stručnjaci radili sa mladima, što je u skladu i sa opštim ciljem Programa o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019–2026. godine: Unapređen sistem zaštite mentalnog zdravlja za sprovođenje prevencije, lečenja i pružanja sveobuhvatnih, integrisanih usluga, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Posebna pažnja biće posvećena programima podizanja svesti mladih ljudi

o značaju korišćenja savremenih metoda kontracepcije i korišćenja usluga zdravstvene zaštite u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Očekujemo da će primena ove mere uticati na povećanje broja prostora na otvorenom za razvijanje zdravih stilova života, povećanju fizičke aktivnosti i rekreativnog vežbanja mladih, smanjenju gojaznosti, većoj zaštiti reproduktivnog i mentalnog zdravlja, uvažavanju značaja zaštitnih mera od infekcije COVID-19 i drugih zaraznih infekcija, HIV i drugih zaraznih i polno prenosivih bolesti i smanjenju korišćenja psihoaktivnih supstanci. Takođe će uticati i na razvoj kompetencija mladih za kritičku procenu kvaliteta i izvora informacija sa intreneta i za podizanje samopouzdanja i razvoju strategija odupiranja negativnim uticajima iz virtuelnog prostora kroz različite onlajn poruke, video igrice itd, koje ugrožavaju zdravlje ali i bezbednost mladih. U okviru podržanih programa i radionica za medijsku pismenost radiće se i na prepoznavanju stereotipnih rodnih uloga i rodno zasnovanog nasilja.

Važno je raditi i na unapređenju i usklađivanju javnih politika koje doprinose razvoju zdravih stilova života i mentalnog zdravlja mladih.

Time će se smanjiti rizik po zdravlje prouzrokovan usvajanjem i širenjem različitih neproverenih i štetnih informacija putem društvenih mreža. Budući da Strategija predviđa rad na podizanju kompetencija mladih za medijsku pismenost, ova mera doprineće i pozitivnim efektima povećane medijske pismenosti mladih.

Vrsta mere: regulatorna i informativno-edukativna

Mera 5.2. Podrška postojećim i novim programima unapređenja bezbednosti mladih

Ova mera je usmerena ka povećanju bezbedonosne kulture mladih, odnosno unapređivanju njihovih znanja, veština i sposobnosti i usvojenih stavova poštovanja pravila iz bezbednosti, koji se ispoljavaju kroz odgovarajuće modele ponašanja. Unapređivanje znanja, veština, sposobnosti i usvojenih pravila iz bezbednosti mora se odvijati i na znakovnom jeziku, koji je maternji jezik zajednice gluvih.

Razvijanjem bezbedonosne kulture, mladi umeju da na adekvatan način odgovore na bezbednosne rizike i pretnje kojima su izloženi u svakodnevnom životu.

Budući da je broj mladih koji su izloženi povredama ili stradanju u saobraćajnim nezgodama visok, a i da više puta nedeljno alkohol konzumira 7,8% muškaraca i 1,3% žena239, u saradnji sa nadležnim organima radiće se na razvijanju saobraćajne kulture i sprovoditi različiti programi prevencije saobraćajnih nezgoda, sa posebnim akcentom na poštovanje zabrane korišćenja psihoaktivnih supstanci. U tom cilju će se raditi programi i kampanje o štetnosti konzumiranja psihoaktivnih supstanci i posledicama njihove upotrebe na zdravlje.

Takođe, u saradnji sa udruženjima i kancelarijama za mlade sprovodiće se programi prevencije svih oblika nasilja, uključujući i rodno zasnovanog nasilja, kako u fizičkom, tako i u virtuelnom prostoru. Pod nasiljem podrazumevamo psihičko, fizičko, seksualno nasilje i seksualno uznemiravanje, proganjanje, rane brakove i trgovinu ljudima. Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici240 eksplicira oblike rodno zasnovanog nasilja prema ženama, te će isti takođe biti obuhvaćeni programima prevencije.

Poseban fokus biće na razvijanju mreže vršnjačke podrške mladima koji su žrtve nasilja ili su izloženi rizicima da to postanu, kao i na razvijanju onlajn alata za rano signaliziranje situacije rizika, u cilju blagovremene podrške. Nastaviće se sa unapređivanjem nacionalne platforme protiv nasilja ,,Čuvam te”, koja na jednom mestu integriše sve potrebne aspekte temeljne prevencije i alate za suzbijanje nasilja u školama. Takođe će se raditi na programima prevencije svih oblika diskriminacije, jačanja tolerancije i interkulturalnog razumevanja, borbe protiv zločina iz mržnje, govora mržnje i sličnih negativnih društvenih pojava. Posebna pažnja će se posvetiti programima za unapređenje položaja LGBT+ zajednice, uzimajući u obzir da su oni jedna od najviše diskriminisanih grupa mladih. Takođe, radiće se na promovisanju i podizanju svesti o trgovini ljudima, rizicima iregularnih migracija i razumevanju migracija u funkciji razvoja. Poseban fokus biće usmeren na programe namenjene mladima o prepoznavanju rizika od trgovine ljudima, blagovremenom reagovanju i zaštiti od eksploatacije.

U cilju pružanja jednake šanse svim mladima, razviće se i primenjivati programi resocijalizacije.

Primena ove mere uticaće na zaštitu života i zdravlja mladih, očuvanje integriteta i razvijanje kompetencija za zaštitu od različitih rizika i pretnji u svakodnevnom životu i na veću podršku vršnjaka u situacijama opasnim po bezbednost. Razvijanje medijske pismenosti mladih takođe će uticati na smanjenje posledica nasilja u virtuelnom prostoru.

Sve ovo doprineće stvaranju društva u kome će mladi moći da ostvare svoje planove i želje i prave zdrave izbore u bezbednom okruženju koji će, verujemo, dovesti i do poboljšanja na planu ostvarivanja prava mladih i smanjenja svih oblika diskriminacije i nasilja.

Vrsta mere: informativno-edukativna

Mera 5.3 Podrška razvoju programa mladih i za mlade u oblasti zaštite životne sredine

Kroz ovu meru radiće se na razvoju i primeni programa mladih i za mlade koji su usmereni ka povećanju nivoa ekološke svesti, shvatanju značaja smanjenjenja zagađenja vazduha, zemljišta i vode, primeni zelene ekonomije, borbi protiv negativnih efekata klimatskih promena, pravilnog odnosa prema prirodi, akcijama pošumljavanja itd. Bitno je da se pojačaju kopetencije mladih za aktivno i smisleno učešće u razvoju i sprovođenje javnih politika na planu zaštite životne sredine i održivog razvoja na svim nivoima, uključujući i međunarodni. Posebno će se raditi na kontinuiranom pružanju podrške mladima i jačanju njihove otpornosti na krizne situacije i prirodne katastrofe.

Veliku ulogu u neformalnom obrazovanju mladih koje se odnosi na temu zaštite životne sredine i dostupnosti proverenih informacija imaju omladinski radnici i kancelarije za mlade, uz podršku organa i tela nadležnih za zaštitu životne sredine, obrazovanje i mlade. Radiće se i sa predstavnicima medija koji imaju veliki uticaj na razvoj ekološke svesti kao i sa roditeljima i prosvetnim radnicima. Važno je pružiti podršku aktivnom učešću učenika i učeničkih parlamenata u doprinosu ostvarivanju indikatora vrednovanja kvalteta rada škola koji se odnosi na promociju zdravih stilovi života, prava deteta, zaštite životne sredine i održivi razvoj. Mladi treba da stiču znanja o održivom razvoju i zaštiti životne sredine i kroz formalno obrazovanje.

Kroz ovu meru radiće se i na uključivanju mladih u Zelene savete pri JLS koje ih imaju formirane. Jedan od izazova za delovanje u oblasti zaštite životne sredine jeste nedostatak pouzdanih informacija. Institucionalizacijom njihovog učešća na lokalnom nivou, kroz savete mladih JLS i zelene savete JLS bitno će se unaprediti dostupnost, verodostojnost i samo poverenje u informacije koje se dobijaju na lokalnom nivou, što bi doprinelo većem učešću mladih u ove aktivnosti.

U skladu sa prioritetnim ciljevima Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade za perod od 2020. do 2022. godine koji se odnosi na zaštitu životne sredine i zelenu transformaciju, na energetsku transformaciju i održivost, kao i na pravednu tranziciju, važno je unaprediti usaglašeno planiranje javnih politika i regulative u oblastima zaštite vazduha, borbe protiv klimatskih promena, energetike i zaštite zdravlja u cilju započinjanja transformacije ka „zelenoj agendi”. U ovom procesu mladi su nezamenljivi partneri i zato se kroz ovu meru jačaju njihove kompetencije za učešće i u ovim procesima. Radiće se na razvijanju posebnih programa i mera za mlade namenjenih povećanju energetske efikasnosti i smanjenju emisija sa efektom staklene bašte.

Očekivani efekti primene ove mere na mlade su njihovo aktivnije učešće u aktivnostima kojima se doprinosi održivom razvoju, zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena kao i boljem razumevanju uticaja zagađenja u medijumima životne sredine, kao jednog od faktora rizika po zdravlje ljudi.

Vrsta mere: informativno-edukativna

Mera 5.4. Podrška stambenom osamostaljivanju mladih

Jedan od osnovnih izazova sa kojima se mladi u Republici Srbiji suočavaju jeste nepostojanje odgovarajućih uslova za osamostaljivanje mladih usled nepovoljnog ekonomskog položaja mladih i nedovoljno razvijene stambene politike za mlade. U cilju rešavanja ovog izazova, koji je prepoznat i u NSM, pokrenuta je inicijativa za razradu mera za stambeno osamostaljivanje mladih u kojoj su aktivno učešće uzela udruženja mladih i za mlade i njihovi savezi (KOMS, OPENS, NAPOR i NAKZM), Kabinet predsednika Vlade, MTO i druga relevantna ministarstva. U Akcionom planu za sprovođenje programa Vlade za perod od 2020. do 2022. godine, u sklopu prioritetnog cilja 4.2. Zaštita osnovnih ljudskih prava i unapređenje populacione politike, kao jedan od očekivanih rezultata navedeno je da su unapređene mere podrške za osamostaljivanje mladih. U tom cilju opredeliće se sredstva za podršku mladima za osamostaljivanje.

Unapređene mere za rešavanje stambenog pitanja mladih rešavaće se kroz različite mehanizme: subvenconisane mere za stanovanje mladih i mladih parova, mladih naučnika, izgradnja neprofitnih stanova za mlade, podsticanje povratka mladih u selo i kupovine kuće sa okućnicom, subvencionisana kupovina prve nekretnine, itd. U saradnji sa nadležnim ministarstvima radiće se i na unapređivanju uslova za privremeno stanovanje mladih (subvencionisani zakup stanova, učenički i studentski domovi, subvencionisano stanovanje za studente koji žive van studentskih domova, usluge stanovanja uz podršku, itd.) i odnosiće se na sve grupe mladih. Posebna pažnja biće posvećena mladima iz osetljivih grupa (mladi koji su odrasli bez roditeljskog staranja, mladi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, mladi sa invaliditetom, itd.).

U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, u pripremi je Uredba o utvrđivanju Programa stambene podrške za mlade sa ciljem podrške osamostaljivanju mladih, kroz subvencionisani zakup ili kupovinu odgovarajućeg stana, radi otklanjanja negativnih demografskih trendova i stvaranju uslova za doprinos mladih razvoju JLS. Važno je kao korisnike stambene podrške prepoznati i mlade koji su nezaposleni a koji imaju imaju znanja i veštine koje su tražene na tržištu rada i koja su od interesa za JLS, odnosno organ državne uprave, a nemaju rešeno stambeno pitanje. Time se omogućavaju pozitivne unutrašnje migracije i doprinosi razvoju politike zapošljavanja i posredno populacione politike.

Efekti realizacije ove mere doprineće poboljšanju kvaliteta života mladih u Republici Srbiji, povećanim mogućnostima za zasnivanje porodice, smanjenju emigracije, ekonomskom napretku zemlje i poboljšanju demografskih pokazatelja.

Vrsta mere: podsticajna

Mera 5.5. Podrška programima koji doprinose unapređenju socijalne uključenosti mladih

Budući da je u cilju smanjenja diskriminacije, povećanja socijalne kohezije i pružanja jednakih šansi svim mladima, neophodno kontinuirano raditi na socijalnoj inkluziji mladih iz osetljivih grupa, smanjivanju i prevazilaženju predrasuda, realizacija svih ciljeva Strategije doprinosi u određenoj meri socijalnoj uključenosti mladih, ali se ista posebno razrađuje i kroz meru 5.5.

U EU27 u 2018. godini stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila je 26,2% za mlade uzrasta od 16 do 29 godina (27,3% žene a 25,2% muškarci), dok je u Republici Srbiji iznosila 35,7% (34,7% žene i 36,5% muškarci). Stopa rizika siromaštva kod mladih u EU27 je bila 20,5% (žene 21,6%, a muškarci 19,4%), a za Republiku Srbiju je 26% (žene 25,2%, a muškarci 26,7%). Prema rezultatima Ankete o prihodima i uslovima života (SILC 2019), stopa rizika od siromaštva u Republici Srbiji iznosila je 23,2%, a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 31,7%, što predstavlja poboljšanje u odnosu na 2016. godinu. Međutim, deca i mladi do 24 godine i dalje su najviše izloženi riziku od siromaštva. Praćenje realizacije indikatora prvog cilja UN Agende održivog razvoja za period od 2015. do 2030. godine, a koji se odnosi na smanjenje siromaštva, takođe pokazuju da su mladi u Republici Srbiji izloženi većim rizicima od siromaštva i socijalne isključenosti nego ukupno stanovništvo.

Podaci ukazuju na potrebu ulaganja dodatnih napora svih subjekata omladinske politike na ovom planu. Da bi se smanjio rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti, neophodno je dati posebnu podršku mladima naročito u ruralnim sredinama i onima koji imaju niži stepen obrazovanja. Potrebno je razviti konkretne mere socijalne inkluzije koje sprečavaju segregaciju mladih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno dati posebnu podršku mladima iz osetljivih grupa, u cilju uključivanja u redovan obrazovni sistem, tržište rada, kao i mera za obezbeđivanje samostalnog života i aktivnog učešća u životu zajednice.

Strategija prepoznaje osetljive grupe mladih, marginalizovane, u riziku od socijalne isključenosti i siromaštva kao višestruko diskriminisane i isključene grupe mladih. Zato se kroz sve ciljeve predviđa podrška i njima. Pored toga, mera 5.5 je usmerena ka programima, projektima i aktivnostima koje direktno doprinose unapređivanju socijalne uključenosti mladih. Realizacijom ove mere, očekuje se veća inkluzija osetljivih grupa mladih u društvo i njihovo ravnopravno učešće u različitim aspektima društvenog života. Posebna pažnja u omladinskom radu i u korišćenju lokalnih servisa za mlade posvetiće se mladima u riziku od socijalne isključenosti i mladih u sistemu alternativnog staranja. Takođe je bitno raditi na prevenciji i zaštiti od svih oblika rodno zasnovanog nasilja, uključujući i rodno zasnovanog nasilja na internetu.

Godišnja istraživanja položaja i potreba mladih241 pokazuju da se od 2018. godine smanjuje broj mladih koji se osećaju diskriminisano. Mladi smatraju da su diskriminaciji najviše izloženi mladi ugroženi siromaštvom, mladi sa invaliditetom, mladi Romi i pripadnici LGBT+ populacije. Budući da raste procenat mladih koji smatraju da su diskriminaciji izloženi mladi sa invaliditetom, mladi roditelji i mladi pripadnici LGBT+ populacije, posebna pažnja u radu biće posvećena i ovim mladima.

Izazov u radu je nepostojanje tačne evidencije mladih iz socijalno osetljivih kategorija, posebno u domenu zvaničnih, a time i priznatih podataka, kao i nedostatak analize njihovih stvarnih potreba (osim parcijalnih sektorskih analiza), uslovljava da programi, aktivnosti i usluge koje se planiraju za unapređenje njihovog položaja ne oslikavaju uvek realne potrebe ove ciljne grupe. Zato će se kroz omladinski rad u zajednici posebna pažnja posvetiti utvrđivanju potreba mladih u riziku od socijalne isključenosti.

U cilju pružanja integrisanih usluga za mlade na lokalnom nivou, važno je da predstavnici mladih i KzM budu uključeni u rad saveta za migracije i izradu lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja izbeglih, interno raseljenih lica i povratnika radi unapređenja položaja ove osetljive grupe mladih.

Vrsta mere: regulatorna i informativno-edukativna

Poseban cilj 5. Stvoreni uslovi za zdravo i bezbedno okruženje i socijalno blagostanje mladih

MERA 5.1

MERA 5.2

MERA 5.3

Podrška programima koji doprinose razvoju zdravih stilova života, seksualnom, reproduktivnom i mentalnom zdravlju mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za zdravlje, ministarstvo nadležno za informisanje, ministarstvo nadležno za socijalnu politiku, ministarstvo nadležno za trgovinu , pokrajinski organi zaduženi za mlade i za zdravlje, JLS/KzM, SIPRU, učenički i studentski domovi , OCD, medijski servisi

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj mladih koji učestvuju u preventivnim programima i aktivnostima promocije zdravih stilova života i prevencije rizičnog ponašanja na godišnjem nivou (prema polu)

Početna vrednost (2020): 50.000242 (prema polu nema podataka)

Ciljana vrednost (2030): 70.000 (ravnomerna zastupljnost po polovima)

Izvor verifikacije: godišnji izveštaji MTO-a, MZ, pokrajinskih organa zaduženih za mlade i za zdravlje, JLS, izveštaji realizatora programa

Pokazatelj 2. Broj JLS koje imaju dostupne i besplatne usluga savetovanja za mlade u oblasti zdravlja, posebno u oblasti reproduktivnog i seksualnog zdravlja i planiranja porodice i mentalnog zdravlja kao i usluge psihosocijalne podrške.

Početna vrednost: nije dostupno

Ciljana vrednost (2030): 67%

Izvor verifikacije: Izveštaji JLS, Istraživanja položaja i potrebe mladih, MTO

Podrška postojećim i novim programima unapređenja bezbednosti mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Agencija za bezbednost u saobraćaju, ministarstvo nadležno za zdravlje, ministarstvo nadležno za obrazovanje, ministarstvo nadležno za telekomunikacije i informisanje , ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, ministarstvo nadležno za ljuudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministarstvo nadležno za pravdu , Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, pokrajinski organi zaduženi za bezbednost, mlade i zdravlje, JLS, naučni instituti, istraživačke agencije,

obrazovne institucije, mediji, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Smanjen procenta mladih nastradalih u saobraćaju (poginuli i povređeni) u odnosu na početnu vrednost.

Početna vrednost (2018): 6451 (109 mladih poginulo u saobraćaju i 6342 povređenih)244

Ciljana vrednost (2030): smanjen broj nastradalih mladih u saobraćajnim nezgodama za 30 % u odnosu na početnu vrednost

Izvor verifikacije: Agencija za bezbednost u saobraćaju

Pokazatelj 2. Broj podržanih projekata prevencije i podrške unapređenju bezbednosti mladih na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost: 60

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji: MTO, Ministarstva prosvete, MUP-a, pokrajinskih organa zaduženih za mlade, obrazovanje i bezbednost JLS

Podrška razvoju programa mladih i za mlade u oblasti zaštite životne sredine

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za mlade.ministarstvo nadležno za zdravlje, ministarstvo nadležno za obrazovanje,

pokrajinski organi nadležni za zaštitu životne sredine, zdravlje, obrazovanje i mlade, JLS/ KzM, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj podržanih projekata u oblasti zaštite životne sredine koji uključuju mlade na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 70

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a, godišnji izveštaj MZŽS, pokrajinskih organa nadležnih za zaštitu životne sredine, zdravlje i mlade, JLS

Pokazatelj 2. Udeo mladih koji učestvuju u akcijama, informativnim i zagovaračkim kampanjama i edukacijama o značaju zaštite životne sredine na svim nivoima u kalendarskoj godini (prema polu)

Početne vrednosti (2021): 10% (M 10,1% , Ž 9,5%)245

Ciljana vrednost (2030): 40% (ravnomerna zastupljenost po polu)

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj MTO-a, godišnje Istraživanje položaja i potreba mladih MTO

Pokazatelj 3. Udeo mladih koji su potražili pomoć zbog zabrinutosti za svoje mentalno zdravlje ( po polu)

Početna vrednost (2021): 53%243 (M 53,3% Ž 51,9%)

Ciljana vrednost (2030): 67% ( ravnomerna polna zastupljenost)

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 4. Udeo mladih koji su potražili pomoć zbog zabrinutosti za svoje seksualno i reproduktivno zdravlje (prema polu).

Početna vrednost : nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 67% ( ravnomerna polna zastupljenost)

Izvor verifikacije: Istraživanje položaja i potreba mladih, MTO

Pokazatelj 5. Broj podržanih projekata i informativno-edukativnih kampanja usmerenih na mlade u zdravstvenom riziku i mladima iz grupa koje su u riziku od socijalne isključenosti uključujući i mlade izbeglice i tražioce azila, na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 60

Izvori verifikacije:

godišnji izveštaji: MTO-a, MZ, pokrajinskih organa zaduženih za mlade i za zdravlje, JLS, izveštaji realizatora programa.

Pokazatelj 6. Broj podržanih programa i radionica za medijsku pismenost

Početna vrednost (2021): 9

Ciljana vrednost (2030): 30

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MIT, MTO i realizatora programa.

Pokazatelj 7.

Broj projekata podržanih na konkursima u oblasti javnog informisanja koji obrađuju temu afirmativnih sadržaja za mlade, uključujući i naučno zasnovano informisanje o seksualnosti i zaštiti ličnog integriteta

Početna vrednost (2021): 5

Ciljana vrednost (2030): 10

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MIT, izveštaji realizatora projekata.

Pokazatelj 8. Procenat unapređenih i usklađenih javnih politika koje doprinose razvoju zdravih stilova života i mentalnog zdravlja mladih

Početna vrednost : nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 75% od ukupnog broja donetih

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj Vlade RS i relevantnih ministarstava

Pokazatelj 3. Broj mladih koji učestvuje u programima prevencije i podrške za unapređenje bezbednosti u toku kalendarske godine (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 20.000 (ravnomerna zastupljenost po polu)

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MTO, Ministarstva prosvete, MUP, PSOO, JLS

Pokazatelj 4. Broj programa prevencije vršnjačkog nasilja na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 50

Izvori verifikacije: izveštaji KzM, godišnji izveštaji MTO /Pokrajinski sekretarijat/JLS

Pokazatelj 5. Broj projekata podržanih na konkursima u oblasti javnog informisanja na temu prevencije rizičnog ponašanja mladih i smanjenja svih oblika diskriminacije i nasilja (vršnjačko nasilje, digitalno nasilje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zloupotreba oružja, radikalizacija i ekstremizam mladih i sl.) na godišnjem nivou

Početna vrednost (2021): 11

Ciljana vrednost (2030): 30

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MKI, MTO, izveštaji realizatora projekata.

Pokazatelj 6. Broj podržanih projekata prevencije nasilja nad devojkama i ženama i podrške unapređenju bezbednosti na godišnjem nivou

Početna vrednost: (2021) : 2

Ciljana vrednost (2030): 10

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji : MLJMPDD, MUP, MTO, PSSO, JLS, Ministarstva prosvete, MRZBSP, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, OCD

Pokazatelj7. Broj stručnih analiza o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama kojima su mladi izloženi u Republici Srbiji

Početna vrednost: nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 5

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji : MUP, MTO, PSSO, JLS, Ministarstva prosvete, OCD, naučni instituti, istraživačke agencije

Pokazatelj 8. Broj podržanih programa i projekata prevencije problema trgovine mladim ljudima na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost (2021): nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 6

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MRZBSP-a, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, MUP-a, izveštaji realizatora projekata.

Pokazatelj 3. Broj sastanaka saveta mladih JLS sa predstavnicima lokalnih institucija zaduženih za zaštitu životne sredine na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 4

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj JLS, MTO-a, MZŽS

Pokazatelj 4. Broj sastanaka zelenih saveta mladih JLS sa predstavnicima mladih na godišnjem nivou

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 2

Izvori verifikacije: godišnji izveštaj JLS, MTO-a, MZŽS,

MERA 5.4

MERA 5.5

Podrška stambenom osamostaljivanju mladih

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Razvijene mere javne politike za podršku stambenom osamostaljivanju mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za stambena pitanja

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za mlade SIPRU, pokrajinski organi zaduženi za stanovanje i mlade, JLS, OCD

Početna vrednost: Ne

Ciljana vrednost (2023): Da

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MGSI-a i MTO-a

Pokazatelj 2. Broj mladih koji su dobili podršku u okviru mera za stambeno osamostaljivanje u toku kalendarske godine

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 500 mladih godišnje

Izvor verifikacije: godišnji izveštaj MGSI-a i MTO-a

Podrška programima koji doprinose unapređenju socijalne uključenosti mladih

Institucija nadležna za sprovođenje

(koordinaciju sprovođenja) mere: ministarstvo nadležno za mlade

Učesnici u sprovođenju mere: ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, ministarstvo nadležno za obrazovanje. ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za zdravlje, ministarstvo nadležno za pravdu, ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava, i društveni dijalog, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Komesarijat za izbeglice i migracije, SIPRU, pokrajinski organi zaduženi za socijalnu politiku, ravnoravnost polova, lokalnu samoupravu, bezbednost, mlade i obrazovanje, JLS/ KzM, OCD

Pokazatelji rezultata

Pokazatelj 1. Broj programa i projekata podrške društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u kalendarskoj godini

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 30

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MOS-a, Pokrajinskog sekretarijata, JLS

Pokazatelj 2. Broj mladih u riziku od socijalne isključenosti koji su korisnici lokalnih servisa i programa podrške na godišnjem nivou (prema polu)

Početna vrednost: nema podatka

Ciljana vrednost (2030): 1000 (ravnomerna zastupljenost polova)

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MTO-a, Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, JLS, SIPRU

Pokazatelj 3. Broj programa i projekata podrške društvenom uključivanju mladih migranata i izbeglica, na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u toku kalendarske godine

Početna vrednost (2021): nema podataka

Ciljana vrednost (2030): 10

Izvori verifikacije: godišnji izveštaji MRZBSP-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, MTO-a, izveštaji realizatora projekata.

––––––––

172 Deo teksta o međunarodnim strategijama baziran je na analizi S. Mitrović (2021).

https://www.mos.gov.rs/storage/2021/11/uporedna-analiza-nsm-republike-srbije-2015-2025-i-medunarodnih-i-nacionalnih-strategija-i-programa-u-oblasti-omladinske-politike-2021-cirilica-converted.pdf.

173 Originalan naziv na engleskom jeziku EU Resolution of the Council and of the Representatives of Governments of the Member States meeting within the Council on the Framework for establishing a European Youth Work Agenda (2020/C 415/01), dostupno na :

https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=uriserv:OJ.C_.2020.415.01.0001.01.ENG

174 Originalan naziv na engleskom jeziku i link za više detalja: Council of Europe and the European Commission youth partnership.

175 Ex-post analiza str. 22.

176 Priručnik za javne službe Komunikacija sa korisnicima – pristup univerzalnog dizajna, Centar za izvrsnost u univerzalnom dizajnu (Centre for Excellence in Universal Design – CEUD) koji je deo Nacionalne uprave za osobe sa invaliditetom (National Disability Authority – NDA). Prevod Priručnika uradio je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/%d0%be%d0%b1%d1%98%d0%b0%d0%b2%d1%99%d0%b5%d0%bd-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%80%d1%83%d1%87%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d0%b7%d0%b0-%d1%98%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%b5-%d1%81%d0%bb%d1%83%d0%b6%d0%b1%d0%b5-%d0%ba/

177 Radni dokument je nastao u okviru projekta ,, Omladinski rad u fokusu od lokalnog do nacionalnog nivoa” koji je NAPOR realizovao uz podršku MOSa 2021. godine

178 Smernice za osiguranje kvaliteta programa omladinskog rada, NAPOR, dostupne na linku: http://www.napor.net/sajt/images/Dokumenta/NAPOR_smernice_za_osiguranje_kvaliteta_omladinskog_rada.pdf

179 Poredi se u odnosu na broj koordinatora KzM i u odnosu na broj udruženja mladih/jedinstveni registar udruženja.

180 http://azk.gov.rs/?page_id=75150 Agencija za kvalifikacije – JPOA centar

181 Integrisane (međusektorske) usluge su aktivnosti za mlade koje zajedno sprovode organizacije koje praktikuju omladinski rad i bave se mladima i institucije, kao sistemsko rešenje za određeni problem ili potrebu mladih u lokalnoj zajednici, koja je prepoznata od strane mladih, organizacije i institucija ili lokalne zajednice. Sprovode se u saradnji organizacije i institucije, a uspostavljaju se na duži vremenski period, pri čemu obe strane učestvuju u njihovom kreiranju, sprovođenju, monitoringu, evaluaciji i prilagođavanju promenljivim uslovima tokom vremena. Integrisane usluge podržane su od strane JLS i finansirane iz gradskog/opštinskog budžeta.

182 Reprezentativnost uzorka utvrđuje organ RS nadležan za poslove statistike

183 Istraživanja MOS-a, RZS, fondacija i udruženja

184 EU Strategija za mlade i Bonski proces

185 Podaci MOS-a

186 Zakon o mladima („Službeni glasnik RS”, broj 50/11 i 116/22 – dr. zakon), članovi 17. i 18.

187 Ex-post analiza, str. 61 i 62.

188 Zakon o planskom sistemu, Službeni glasnik RS, br. 30/18.

189 Baza podataka MOS-a i Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (,,Službeni glasnik RS” broj 129/07, 18/16, 47/18 i 4/20 ); u RS postoji 199 gradova, opština i gradskih opština/uključujući i AP Kosovo i Metohiju a 2021. godine postoji 140 KzM.

190 Baza podataka MOS-a (od 140 JLS koje imaju osnovanu kancelariju za mlade, 69 imaju sistematizovano radno mesto koordinatora, tj. 49,3%).

191 Baza podataka MOS-a i JLS

192 Zakon o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 138/22).

193 ,,Koliko lokalne samouprave ulažu u sprovođenje omladinske politike?”, istraživanje Fondacije Ana i Vlade Divac, str. 11.

https://www.divac.com/upload/document/ybh4wbt__koliko_ls_ulazu_u_sprovodjenje_omladinsk_20190701_102037.pdf

194 Izmenjena i dopunjena Evropska povelja o participaciji mladih u lokalnom i regionalnom životu (2017), Savet Evrope, dostupno na https://rm.coe.int/168071b549

195 Učestvuj aktivno!- brošura o participaciji i organizovanju mladih nastala je u okviru projekta „Iskorak” KOMS-a, finansiranom od strane MOS-a (2017), dostupna na https://koms.rs/wp-content/uploads/2017/07/Ucestvuj-Aktivno.pdf

196 Children’sparticipation from tokenism to citizenship (1992) Rodžer Hart, dostupno na https://digitallibrary.un.org/record/22721

197 Rečnik omladinske politike je izrađen u okviru projekta „Iskorak” KOMS-a, finansiranom od strane MOS-a; razvijen je u saradnji sa NAKZM i NAPOR-om, dostupan na https://koms.rs/2016/08/16/preuzmi-besplatno-recnik-omladinske-politike/

198 Zakon o volontiranju („Službeni glasnik RS”, broj 36/10)

199 Regulation of the European Parliament and of the Council laying down the legal framework of the European Solidarity Corps and amending Regulations (EU) No 1288/2013, (EU) No 1293/2013, (EU) No 1303/2013, (EU) No 1305/2013, (EU) No 1306/2013 and Decision No 1313/2013/EU

200 https://www.mis.org.rs/projekti/mladi-su-zakon-2020/

201 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 370. https://www.mos.gov.rs/dokumenta/omladina/istrazivanja

202 Global Youth Development Index, 2016 https://thecommonwealth.org/youthdevelopmentindex

203 Global Youth Development Index, 2021. https://thecommonwealth.org/media/news/new-global-youth-development-index-shows-improvement-state-young-people

204 United Nations Volunteers acclamation of ‘Declaration on Volunteering for a sustainable future’ (17 September 2011).

205 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, str. 59.

206 Primer platforme za volontiranje: „Volonteri na mreži” https://volonterinamrezi.rs

207 Indeks participacije mladih, dostupno na https://www.divac.com/youthwbt

208 Fondacija „Ana i Vlade Divac” je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština 2016. godine u podršku USAID-a pripremila vodič „Programsko budžetiranje i lokalna omladinska politika” kao alat koji lokalne samouprave već mogu koristiti, ali je potrebno uraditi sveobuhvatni vodič za sve organe vlasti Vodič je dostupan na linku :https://www.divac.com/upload/document/programsko_budzetiranje_i_lokalna_omladinska_polit.pdf

209 Participativno budžetiranje je proces koji uključuje građane i ostale zainteresovane strane u određivanje prioriteta i donošenje planova potrošnje u okviru budžeta lokalne samouprave. Izvori: 1) Participativno budžetiranje – osnovni principi, alati, aktivnosti, BIRN uz podršku NALED-a i EU (2013); 2) Participativno budžetiranje, Svetska banka (2007) gde Brian Wampler daje sledeću definiciju: „Participativno budžetiranje je proces donošenja odluka kroz koji građani razmatraju i pregovaraju o raspodeli javnih resursa”. Programi participativnog budžetiranja su u Srbiji i okruženju još uvek relativno nov mehanizam za kreiranje i sprovođenje javnih politika na lokalnom nivou, iako ta praksa postoji još od osamdesetih godina prošlog veka i veoma je široko rasprostranjena, kako u razvijenim zemljama zapadne Evrope, tako i u Americi, Kanadi, Australiji i Južnoj Americi, iz koje je i potekla. Ovaj proces se poslednjih godina realizuje u oko 10% gradova i opština u Srbiji. Više videti na linku http://www.lokalnefinansije.co.rs/pbvodic/ucesnici_u_procesu_pb.php

210 Kontinuirani proces konsultacija između mladih i donosioca odluka u cilju zajedničkog definisanja i sprovođenja politika značajnih za mlade na svim nivoima. EU dijalog sa mladima osigurava aktivno učešće mladih u procesima donošenja odluka tako što im daje prostor da slobodno iznose svoja mišljenja i preporuke, doprinoseći tako unapređenju položaja mladih (npr. kroz učešće u radnim grupama, konsultacijama, javnim raspravama itd.). Navedeno prema: https://dijalog.rs/eu-dijalog-sa-mladima/ pristupljeno 12.11. 2021.

211 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 370.

212 Mladi mogu da se udružuju i u neformalna udruženja čiji su ciljevi ili oblast ostvarivanja ciljeva usmereni na mlade, u skladu sa ovim zakonom, a koja deluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja”, Zakon o mladima („Službeni glasnik RS”, br. 50/11 i 116/22 – dr. zakon) član 13. stav 5.

213 Baza podataka MOS-a

214 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 269.

215 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 326.

216 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 334.

217 Istraživanje o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 318.

218 Međupredmetna kompetencija za kraj srednjeg obrazovanja: https://ceo.edu.rs/wp-content/uploads/obrazovni_standardi/Opsti_standardi_postignuca/MEDJUPREDMETNE%20KOMPETENCIJE.pdf

219 S. Klašnja: Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta, 2020 https://www.mos.gov.rs/public/documents/upload/sport/inspekcija/Analiza%20osnovnih%20pokazatelja%20polozaja%20mladih,%20MOS%20S.%20Klasnja%20novembar%202020.%20godine%20(2).pdf

220 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=CELEX:32014H0327(01)

221 Vodič za kvalitetne radne prakse, 2021, Beogradski centar za ljudska prava, Krovna organizacija mladih, NAPOR i udruženje građana ,, Empirija”, 2021. http://www.napor.net/sajt/images/Vesti/Vesti_2021/Vodic_za_radne_prakse.pdf

222 Eh-ante analiza, str. 13.

223 Siva knjiga 14, NALED, preporuka 1.4. https://naled.rs/htdocs/Files/09208/Siva-knjiga-14.pdf

224 Siva knjiga NALED-a, preporuka 4.5. https://naled.rs/htdocs/Files/09208/Siva-knjiga-14.pdf

225 Izveštaj o pregledu nacionalnog sistema podrške karijernom vođenju i savetovanju u Srbiji, ETF, 2022, https://www.etf.europa.eu/sites/default/files/2022-07/Career%20Guidance%20Review_Serbia_SR.pdf

226 Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih iv veštine upravanjea karijerom kod mladih u Srbiji,, M.Đukić, Savet za regionalnu saradnju/WVYL,2022, https://www.mos.gov.rs/storage/2022/06/wbyl-youth-entrepreneurship-neet-sr-finalno.pdf

227 Karijerno vođenje u Srbiji kao podrška širim ciljevima zapošljavanja, zapošljivosti i obrazovanja,ETF file:///C:/Users/User/Desktop/%D0%9D%D0%A1%D0%9C%20%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%20%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%83/_03%20Serbian%20Career%20guidance_Factsheet_Serbia%20-%20Translated_clean_0.pdf

228 https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/news/digital-skills-gap-europe

229 Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, „Službeni glasnik RS”, broj 21 od 6. marta 2020.

230 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 295.

https://www.mos.gov.rs/public/documents/upload/sport/inspekcija/Istrazivanje%20polozaja%20i%20potreba%20mladih%20u%20Srbiji%202020.pdf

231 Prema Godišnjoj evaluaciji sprovođenja akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za 2020. godinu.

232 Od ukupnog broja zaključenih ugovora po Konkursu za stipendiranje studenata u Republici Srbiji za školsku 2018/19. godinu (1357), potvrdu o statusu je dostavilo 1234 stipendista, odnosno 91%. Od te grupe stipendista (1234), 485 stipendista je dostavilo dokaz da radi u Republici Srbiji, odnosno 39% stipendista. Iz te grupe stipendista (485), u roku od šest meseci do godinu dana nakon završetka studija zaposlilo se 353 stipendista, odnosno 72%, dok se 132 stipendista zaposlilo kasnije.

233 Učenik je upoznat sa kulturnim naslađem ljudske zajednice, ima svest o vrednosti kulturnih i umetničkih dela i njihovog značaja za razvoj društva.

234 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 137 i 138.

235 ESPAD istraživanje (anoniman upitnik) se sprovodi svake četvrte godine, a poslednje je sprovedeno 2019. godine u 34 evropske zemlje i na Kosovu*. U istraživanju je učestvovalo 99.647 učenika uzrasta 15/16 godina, odnosno oni mladi koji do kraja kalendarske godine u kojoj se vrši istraživanje pune 16 godina, dostupno na: http://www.espad.org/sites/espad.org/files/2020.3878_EN_04.pdf

236 Klašnja, S. (2020): Osnovni pokazatelji položaja mladih u Srbiji, MOS, str. 61.

237 Internatonal labour organization (2020). Youth and covid-19 impacts on jobs, education, rights and mental well-being, Survey Report 2020 ILO, dostupno na: https://www.decentjobsforyouth.org/wordpress/wp-content/uploads/2020/08/Youth-and-COVID-19-Survey-Report_English.pdf

238 Zdravlje mladih: Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji, dostupno na https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/12/Istrazivanje-Zdravlje-mladih-.pdf

239 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 177.

240 Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Savet Evrope, 2011, https://rm.coe.int/1680462540 i Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/2013.

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/mu/skupstina/zakon/2013/12/5/reg

241 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 217.

242 Baza podataka MOS-a

243 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 152.

244 Agencija za bezbednost saobraćaja, Pregledni izveštaj, Bezbednost mladih učesnika (15-30 godina) u saobraćaju, 2019.

245 Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, Ninamedia, (2021), str. 268.

7. MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

MTO je nadležni državni organ za koordinaciju, razvoj i unapređenje omladinske politike, realizaciju Strategije kao dokumenta javne politike, kao i za druge nacionalne planove i programe koji se tiču mladih. Vlada obrazuje Radnu grupu za praćenje i sprovođenje Strategije, čiji su zadaci predlaganje mera radi usklađivanja aktivnosti na sprovođenju Strategije, praćenje realizacije i učešće u evaluaciji i pripremi izveštaja za Vladu. U radu ove Radne grupe učestvuju i predstavnici mladih po principu komenadžmenta.

MTO će direktno pratiti aktivnosti iz akcionih planova Strategije koje se realizuju na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, a za čiju realizaciju je neposredno odgovoran. Aktivnosti koje neposredno realizuju druga ministarstva, institucije, civilno društvo, poslovni sektor itd. MTO prati posredno, preko njihovih izveštaja.

Važan mehanizam za koordinaciju sprovođenja Strategije na nacionalnom nivou je Savet za mlade Republike Srbije, kao savetodavno telo Vlade, osnovano Odlukom Vlade 24. januara 2014. godine. Savetom predsedava ministar turizma i omladine. Nadležnost Saveta je da podstiče i usklađuje aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike i predlaže mere za njeno unapređivanje. Savet za mlade trenutno ima 40 članova, od kojih je 19 predstavnika državnih organa u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade, jedan predstavnik pokrajinskog organa nadležnog za mlade, 15 predstavnika udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza, dva predstavnika KzM, jedan zajednički predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina i dva ugledna stručnjaka. Savet je jedan od mehanizama koji obezbeđuje da se glas mladih čuje i uvaži i da učestvuju u izradi, sprovođenju i praćenju sprovođenja javnih politika.

Delovanje Saveta odvija se kroz sednice koje su otvorene i za druge predstavnike zainteresovanih strana, među kojima su i međunarodne organizacije, donatori i slično, što se u praksi i koristi. Na Savetu se mogu pokretati inicijative od interesa za mlade i formirati tela zadužena za praćenje pojedinih oblasti omladinske politike. Predstavnici saveza i udruženja mladih, članovi Saveta, ostvaruju komunikaciju i prikupljaju mišljenja i inicijative svojih članova, koje prezentuju i zagovaraju tokom rada Saveta. Članovi Saveta za mlade iz redova institucija informišu Savet o rezultatima rada sa mladima iz okvira svoje nadležnosti. Dodatna podrška delovanju Saveta je Radna grupa za praćenje sprovođenja Strategije, koja prikuplja podatke i izveštaje i dostavlja ih Savetu za mlade na dalje razmatranje.

Na nivou APV, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu prati i podržava rad udruženja mladih i za mlade, saveza, kao i lokalnih KzM neposredno i kroz koordinaciju rada Pokrajinskog saveta za mlade, a na lokalnom nivou ključna tela, organi i organizacije zaduženi za mlade su gradski ili opštinski saveti za mlade, koje formira JLS, zatim KzM, gradski većnik zadužen za mlade, kao i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti.

Odgovornost za uspostavljanje sveobuhvatnog sistema praćenja je na MTO. Značajnu ulogu u procesu praćenja i prikupljanja podataka imaju KzM, kao i druge institucije i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Resorna ministarstva, kao i državne organizacije i institucije, odgovorni su za postizanje rezultata i praćenje aktivnosti za čije nosioce su utvrđeni Strategijom i pripadajućim akcionim planom. Autonomna pokrajina i JLS dostavljaju MTO najmanje jednom godišnje izveštaj o sprovođenju akcionog plana za sprovođenje Strategije na svojoj teritoriji.

Osnov za praćenje sprovođenja Strategije jeste skup indikatora koji su utvrđeni na nivou mera, posebnih ciljeva i opšteg cilja, kao i realizovanih aktivnosti iz akcionog plana. Kvantitativni indikatori pratiće se kroz podatke RZS i EVROSTAT-a, a kvalitativni posebnim istraživanjima u organizaciji MTO, njegovih partnera i drugih organizacija i institucija, uključujući i međunarodne organizacije. Pored podataka objavljenih od organa nadležnih za poslove statistike, podatke prikupljaju, kroz sistem praćenja i izveštavanja, i organizacije, institucije i resorna ministarstva, koja realizuju Strategiju i akcioni plan. Takođe, MTO podržava razvoj alternativnih mreža za prikupljanje podataka, kao i izradu evidencija i umrežavanje izvora podataka dostupnih na lokalnom nivou.

Za izveštavanje o napretku u sprovođenju Strategije institucionalno je nadležno MTO i Savet za mlade. Radna grupa za sprovođenje Strategije priprema i dostavlja izveštaj zasnovan na praćenju indikatora Savetu za mlade na usvajanje. Resorna ministarstva učestvuju u pripremi izveštaja za Vladu.

MTO izveštava Vladu preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika o rezultatima sprovođenja akcionog plana Strategije najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana njegovog usvajanja. Takođe, MTO izveštava o rezultatima sprovođenja Strategije u roku od 120 dana po isteku svake treće kalendarske godine od dana njenog usvajanja i dostaviće finalni izveštaj najkasnije šest meseci nakon isteka perioda primene Strategije.

Izveštaji se objavljuju na internet stranici MTO i portalu e-Uprave u otvorenom digitalnom formatu, pogodnom za preuzimanje i dalje korišćenje.

8. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Za realizaciju opšteg cilja, posebnih ciljeva i mera predviđenih Strategijom, sredstva se opredeljuju u budžetu Republike Srbije, kao i u budžetu Autonomne pokrajine Vojvodina i budžetima JLS, a i iz drugih izvora, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, uz planiran doprinos IPA246 fondova EU, učešće privatnog sektora, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugih nacionalnih i međunarodnih programa i donatora. U skladu sa ZoM-om, autonomna pokrajina i JLS utvrđuju akcione planove za sprovođenje Strategije na svojoj teritoriji i u budžetu obezbeđuju sredstva za realizaciju tih planova. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za period od 2023. godine do 2025. godine sadržaće će budžet za 2023. godinu, sa projekcijama troškova za 2024. i 2025. godinu, koji će biti usklađen sa srednjoročnim okvirom rashoda iz definisane procedure za pripremu budžeta za 2022. godinu, kao i u skladu sa limitima koje Ministarstvo finansija odredi za naredne godine za odgovarajuće razdele.

Dinamika ostvarivanja mera definisaće se kroz akcione planove. Prvi Akcioni plan će se doneti za period od 2023. do 2025. godine, drugi za period od 2024. do 2028. godine, a treći za period od 2029. do 2030. godine.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, na Razdelu 37 – Ministarstvo za turizam i omladinu, obezbeđena su sredstva za Program 1302 – Omladinska politika u iznosu od 603.031.000 dinara247.

Sredstva za realizaciju Strategije, pored sredstava iz IPA fondova, obezbeđena su i kroz projekat ,,Perspektive za mlade u ruralnim predelima u Srbiji” (,,Prospects for young people in rural areas in Serbia” PN 2021.2223.2), koji traje od novembra 2021. godine do oktobra 2025. godine, a koji podržava Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ), sprovodi GIZ, sa MTO kao ključnim partnerom. Ukupna sredstva za ovaj projekat iznose 7 miliona evra. Takođe, koristiće se i sredstva iz četvorogodišnjeg projekta ,,Migracije u funkciji održivog razvoja/III treća faza (”Making Migration Work for Sustainable Development /Phase III”) koji realizuju IOM i UNDP, sa relevantnim ministarstvima i partnerima, uz podršku Švajcarske Vlade kroz SDC. U toku su pregovori za obezbeđivanje sredstava za realizaciju planiranih mera iz drugih međunarodnih izvora finansiranja (donacije, novi IPA projekti itd).

––––––––

246 IPA – Instrument for Pre-Accession Assistance (instrument za pretpristupnu pomoć).

247 Ova sredstva su predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 138/22).

9. KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), člana 77. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18) i člana 3. st. 2. i 3. Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS”, broj 51/19), MOS je 22. juna 2021. godine objavilo početak rada na izradi Revizije NSM i pozvalo zainteresovanu javnost, mlade, ustanove, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i druga zainteresovana lica da dostave svoje pisane predloge i primedbe i time započelo proces rada na ažuriranju postojeće, odnosno izradi nove strategije za mlade. Rezultati ovih konsultacija objavljeni su 2. jula 2021. godine na internet stranici MOS-a.

Rešenjem ministra omladine i sporta od 27. jula 2021. godine, obrazovana je Posebna radna grupa za izradu Predloga strategije (u daljem tekstu: PRG), koju čini 27 članova, predstavnika svih relevantnih državnih organa i institucija i predstavnika udruženja mladih, za mlade i njihovih saveza: Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republički sekretarijat za javne politike, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, KOMS, Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada, Nacionalna asocijacija KzM, Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, Centar za omladinski rad i Stalna konferencija opština i gradova.

U cilju realizacije širokog konsultativnog procesa, a pre izrade Nacrta Strategije, tokom avgusta i u prvoj polovini septembra, realizovano je šest okruglih stolova širom Srbije, sa ciljem da na transparentan, sveobuhvatan i sistemski način, uz neposredni dijalog sa relevantnim predstavnicima omladinskog sektora i samim mladima, obezbedi sagledavanje njihovih predloga ciljeva i mera koje Strategija treba da sadrži. Predlozi i zaključci sa ovih okruglih stolova objavljeni su 27. septembra na internet stranici MOS-a. Okruglim stolovima prisustvovalo je 114 predstavnika mladih, udruženja mladih i udruženja za mlade, predstavnika JLS (kancelarije za mlade, članovi veća opština i gradova)248, uključujući i predstavnike KOMS-a, NAPOR-a, NAKZM i Omladinskog saveza udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope” (OPENS).

Uspostavljene su četiri tematske grupe (omladinski rad, prostori za mlade, aktivno učešće mladih u društvu i lični razvoj) za pripremu Strategije, u kojima su učestvovali članovi PRG, kao i druge zainteresovane strane. Dogovoreno je da Strategija treba da odgovori na ključna pitanja koja su:

Ko? – Omladinski radnici/ce, mladi i svi drugi subjekti omladinske politike.

Šta? – Planiraju, kreiraju, sprovode, vrednuju efekte i izveštavaju o ostvarenosti omladinske politike, tj. svih mera i aktivnosti državnih organa, ustanova, udruženja i drugih subjekata, koje su usmerene na poboljšanje i unapređivanje položaja mladih.

Kako? – Kroz međusektorsku saradnju, usaglašavanje i koordinaciju aktivnosti.

Gde? – U prostorima za mlade (mesta dešavanja omladinskih aktivnosti) i kroz institucionalne mehanizme za aktivno učešće u društvu.

Zašto? – Radi podrške mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit (kroz lični razvoj i aktivno učešće u društvu).

U periodu od 21. do 24. oktobra 2021. godine, predstavnici omladinskog sektora i MOS-a učestvovali su na četvorodnevnoj radionici, na kojoj su razrađivali predlog opšteg i posebnih ciljeva i mera u okviru tematskih oblasti. Posebni ciljevi su definisani na osnovu pet oblasti omladinske politike koje su prepoznate kao ključne za unapređivanje u periodu važenja Strategije249.

Konstatovano je da tematska oblast koja je u prethodnim, početnim konsultacijama definisana kao lični razvoj, obuhvata različite aspekte, pa je adekvatnije rešenje da se razmatra i razrađuje kroz dva posebna cilja. Jedan se odnosi na lični razvoj u užem smislu, te mu je fokus na obrazovanju i (samo)zapošljavanju, a drugi se odnosi na zdravlje i blagostanje, uključujući i ekologiju i bezbednost. Među prioritetne teme ulaze i socijalna inkluzija i rodna ravnopravnost, kros-sektorske teme koje prožimaju i utiču na sve druge oblasti. One će biti u fokusu svih mera i aktivnosti planiranih Strategijom, a dodatno će biti kao posebna mera definisana socijalna inkluzija.

Radni nacrt Strategije prosleđen je krajem novembra PRG na dalje razmatranje i rad. Na molbu predstavnika KOMS-a u PRG produženi su rokovi za davanje komentara sa 5. na 22. decembar. Nakon dobijenih komentara, nastavljen je rad na izradi Nacrta Strategije i PRG je utvrdila tekst Nacrta strategije. Tekst Nacrta strategije sa eh-rost i ex-ante analizama postavljen je 8. februara na internet stranicu MOS-a i na portal e-Konsultacije radi javnih konsultacija sa svim zainteresovanim stranama, a pre utvrđivanja Predloga strategije. Stiglo je 95 komentara od 12 zainteresovanih strana. Većina komentara je delimično ili u celini usvojena i ugrađena u tekst Predloga strategije. Za delimično usvojene i neusvojene komentare data su obrazloženja i objavljen je Izveštaj sa konsultacija.

MOS je sproveo u periodu od 29. jula do 19. avgusta 2022. godine javnu raspravu o Predlogu strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, u skladu sa Zaključkom Odbora za pravni sistem i državne organe Vlade Republike Srbije 05 broj 66-5734/2022-I, od 27. jula 2022. godine. Tokom javne rasprave MOS je u avgustu 2022. godine održao šest okruglih stolova, u šest gradova Srbije. Veliku ulogu u uključivanju mladih dali su predstavnici udruženja/saveza koji su članovi PRG NSM. Kroz društvene mreže, okrugle stolove i različite konsultacije preko udruženja i saveza koji su članovi PRG NSM informisano je i uključeno 6812 mladih. U procesu konsultacija u toku izrade nove Strategije, MOS je tokom 2021. i 2022. godine organizovao ukupno 12 okruglih stolova na kojima je direktno učestvovalo 296 mladih. Takođe, preko društvenih mreža MOS-a o konsultacijama je informisano 31022 pratilaca, među kojima su i mladi. Nakon javne rasprave o Predlogu strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, stiglo je 164 pisana komentara od 21 zainteresovane strane. Većina komentara je delimično ili u celini usvojena i ugrađena u tekst Predloga strategije. Za delimično usvojene i neusvojene komentare data su obrazloženja. Izveštaj o javnoj raspravi o Predlogu strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine objavljen je na sajtu MOS-a i portalu e-Konsultacije. Nakon unošenja u tekst Strategije komentara koji su usvojeni, izrađen je finalni Predlog strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine i prosleđen organima na mišljenje. Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima 22.oktobra 2022. godine i formiranja Ministarstva turizma i omladine, u okviru nove Vlade RS, kao i nakon donošenja Zakona o budžetu RS za 2023. godinu, pripremljen je Predlog strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine, koji je decembra 2022. godine poslat organima na mišljenje. Nakon unetih komentara izrađen je konačan tekst Strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine.

––––––––

248 Niški kulturni centar Festival, Nevladina organizacija Egzit tim, Proaktiv, Kancelarija za mlade gradske opštine Pantelej, Fondacija 1%, Studentski parlament Univerziteta u Nišu, Dom zdravlja, Crveni krst, Udruženje građana Vetrenjača, Nevladina organizacija Smart grupa, Siniša Dimitrijević-fotograf, Udruženje Konektor, neformalna grupa PRLMNT, Džedajski pokret, Savet za mlade VRS, Kancelarija za omladinu, sport i fizičku kulturu, Kancelarija za mlade Kuršumlija, Klub mladih Evropljana / gradska uprava Pirot, Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije, Gimnazija „Bora Stanković”, Humanitarna organizacija Find Raoul, Klub za osnaživanje mladih 018, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Tehnička škola Zaječar, Sportski savez grada Zaječara, društvo Roma Zaječar, Ustanova za dnevni boravak dece i omladine sa smetnjama u razvoju, Kancelarija za mlade Zaječar, Timočki omladinski centar, Neformalna grupa Authajd festival, Matična biblioteka „Svetozar Marković”, Gimnazija Zaječar, Gradska uprava grada Zaječara, Kancelarija za mlade Kragujevac, Omladina JAZAS-a Kragujevac OJKG / Business Innovation Programs: BIPS, Studentski parlament Fakulteta inženjerskih nauka, MUP, Policijska uprava Kragujevac, Sportsko društvo Radnički, Pomoćnik gradonačelnika za omladinu i saradnju sa Univerzitetom u Kragujevcu, Kancelarija za mlade Smederevska Palanka, Druga kragujevačka gimnazija, Sportsko društvo Radnički, Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu, Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Studentski parlament Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Kancelarija za mlade Nova Varoš, Kancelarija za mlade Ivanjica, Policijska uprava Užice, Kancelarija za mlade Novi Pazar, Klub za mlade Ivanjica, Kancelarija za mlade Šabac, Savetovalište Izađi, Humanitarno ekološka organizacija ”Čepom do osmeha”, Kreativni omladinski centar Pančeva, Novosadski omladinski forum, Pokrajinski sekretarijat, Udruženje penzionera grada Novog Sada, Omladinski delegat Srbije u Ujedinjenim nacijama, Centar za individualni razvoj i unapređenje društva – PSIHOZON, Pokret Gorana Vojvodine, Ekološki Centar Radulovački, Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine, Centar za omladinski rad, Forum mladih, Evropski studentski forum FPN, Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine, Unija srednjoškolaca Srbije, Kancelarija za mlade Obrenovac, Mladi istraživači Srbije, gradska opština Obrenovac, Udruženje mladih privrednika Srbije, UKP Odeljenje za suzbijanje maloletničke delikvencije, Policijska uprava za grad Beograd, Savez izviđača Srbije, Kancelarija za mlade Stari Grad, Stalna konferencija gradova i opština, Udruženje studenata sa hendikepom, Beogradski centar za ljudska prava, Institut za razvoj i inovacije, Univerzitet UNION Nikola Tesla, Asocijacija za afirmaciju kulture, dostupno na https://www.mos.gov.rs/vest/izvestaj-o-sprovedenom-postupku-konsultacija-u-postupku-izrade-nacrta-zakona-o-mladima-i-revizije-nacionalne-strategije-za-mlade

249 Na radionici je konstatovano da je potrebno tematsku oblast Lični razvoj zbog njene širine podeliti na dve oblasti, tako da se u daljem radu na Strategiji razmatralo pet oblasti i u skladu sa tim definisano je pet posebnih ciljeva.

10. AKCIONI PLAN

Prvi akcioni plan za sprovođenje Strategije za period od 2023. do 2025. godine doneće se u roku od 90 dana od dana usvajanja ove strategije.

11. ZAVRŠNE ODREDBE

Danom objavljivanja ove strategije prestaje da se primenjuje Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 22/15).

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva turizma i omladine i portalu e-Konsultacije, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 66-519/2023

U Beogradu, 26. januara 2023. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Prilog 1 – Značenje skraćenica

GIZ – Nemačka međunarodna organizacija za saradnju

EU – Evropska unija

EK – Evropska komisija

EVROSTAT – Kancelarija EU za statistiku

ESC – Evropska inicijativa za solidarnost

ZOM – Zakon o mladima

IOM – Međunarodna organizacija za migracije

JE – Jedinstvena evidencija udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza

JLS – Jedinica lokalne samouprave

KzM – Kancelarija za mlade

KITeU – Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

KOMS – Krovna organizacija mladih Srbije

MBPD – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

MGSI – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MEI – Ministarstvo za evropske integracije

MZ – Ministarstvo zdravlja

MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine

MIT – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MK – Ministarstvo kulture

MLJMPDD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MNTRI – Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MOS – Ministarstvo omladine i sporta

MP – Ministarstvo pravde

MPR – Ministarstvo prosvete

MRZBSP – Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MS – Ministarstvo sporta

MTO – Ministarstvo turizma i omladine

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova

NAKZM – Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade

NAPOR – Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada

NSM – Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OPENS – Omladinski savez udruženja ,,Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS”

OCD – Organizacije civilnog društva

PRG – Posebna radna grupa za pripremu Predloga strategije

PSSO – Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

RKSM – Regionalna kancelarija za saradnju mladih

RZS – Republički zavod za statistiku

RS – Republika Srbija

SDC – Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

SE – Savet Evrope

SIPRU – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

SKONUS – Studentska konferencija univerziteta Srbije

SOP – Subjekti omladinske politike

Strategija – Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

UNICEF – Fond Ujedinjenih nacija za decu

COR – Ciljevi održivog razvoja