Strategija · Privredna društva, preduzeća i preduzetnici

Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 35/2015.

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),

Vlada donosi

STRATEGIJU

za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine

"Službeni glasnik RS", broj 35 od 17. aprila 2015.

I. POLAZNA OSNOVA

Preduslov za ostvarivanje održivog društveno-ekonomskog razvoja i uspešan završetak procesa evropskih integracija Republike Srbije je razvoj privrede, koja svoju dugoročnu konkurentnost gradi na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju, primeni novih tehnologija i inovativnosti.

Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) utvrđuje okvir, ciljeve, prioritete i mere za unapređenje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u narednom srednjoročnom periodu.

Strateški okvir

Strategija predstavlja deo strateškog okvira za razvoj konkurentnosti privrede Republike Srbije i komplementarna je sa ranije usvojenim dokumentima u ovoj oblasti, pre svega sa Strategijom razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 55/11).

Predmet ove strategije odnosi se na unapređenje uslova za razvoj i konkurentnost mikro, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika (u daljem tekstu: MSPP).

S obzirom da politika razvoja preduzetništva i konkurentnosti ima elemente horizontalne politike, pojedine oblasti ove strategije već su u manjoj ili većoj meri obuhvaćene drugim strateškim dokumentima, kao što je to slučaj kod oblasti zapošljavanja, razvoja ljudskih resursa i poslovne infrastrukture. U ovim oblastima, Strategija, polazeći od već utvrđenih strateških odrednica datih u ranije usvojenim strateškim dokumentima, donosi dodatne sadržaje, koji su usklađeni i predstavljaju kontinuitet u odnosu na ranije utvrđene prioritete.

Strategija u nacionalnom strateškom okviru, zamenjuje Strategiju razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine, prethodni strateški dokument, čiji je vremenski period istekao. Obe strategije dele zajedničko polazište, ciljeve i principe, te nova Strategija predstavlja logičan nastavak i nadogradnju dosadašnje politike u ovoj oblasti. Na taj način obezbeđena je usklađenost novog strateškog dokumenta sa strateškim i planskim dokumentima, koji su ranije doneti.

Strategijom se nastavlja politika punog uvažavanja i primene svih dokumenata koji utvrđuju politiku Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u oblasti preduzetništva i konkurentnosti, pre svega Strategije Evropa 2020 i Akta o malim preduzećima. Mere za sprovođenje prioriteta iz ovih dokumenata, sastavni su deo akcionih planova za realizaciju ove strategije i u slučajevima kada nisu izričito obuhvaćeni njenim sadržajem.

Principi Akta o malim preduzećima, koji predstavljaju okvir politike razvoja malih preduzeća u EU su, u velikoj meri, obuhvaćeni Strategijom.

Usklađenost Strategije sa Aktom o malim preduzećima prikazani su u Tabeli 1 – Veza Strategije i Akta o malim preduzećima.

Tabela 1 – Veza Strategije i Akta o malim preduzećima

Akt o malim preduzećima

Strategija

1. Princip: Stvaranje okruženja u kojem preduzetnici i porodične firme mogu da se razvijaju, a preduzetništvo može da se nagrađuje

Stub 3 Kontinuirani razvoj ljudskih resursa

Dimenzija 1 Mera 3: Razvoj sistema neformalnog obrazovanja za unapređenje znanja i veština

Dimenzija 2 Mera 1: Uvođenje preduzetničkog obrazovanja u sve nivoe obrazovnog sistema Republike Srbije

Dimenzija 2 Mera 2: Obrazovanje i obuka nastavnika za preduzetništvo

Stub 6 Razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva

2. Princip: Obezbediti da pošteni preduzetnici koji su se suočili sa stečajem brzo dobiju drugu šansu

Stub 1 Unapređenje poslovnog okruženja

Dimenzija 1 Mera 1: Unapređenje pravnog okvira za osnivanje, poslovanje i gašenje privrednih subjekata

3. Princip: Izraditi pravila u skladu sa principom „Mislimo najpre na male”

Stub 1 Unapređenje poslovnog okruženja

Dimenzija 1: Uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira u skladu sa potrebama i mogućnostima MSPP

Dimenzija 3 Mera 1: Obavezno uključivanje predstavnika privrede u proces donošenja propisa i javnih politika i povećanje predvidljivosti promena uslova poslovanja

Dimenzija 3 Mera 2: Obrazovanje Saveta za mala i srednja preduzeća, preduzetništvo i konkurentnost

Dimenzija 3 Mera 4: Uključivanje testa uticaja na mala i srednja preduzeća u analizu efekata propisa

4. Princip: Učiniti da državna uprava izlazi u susret potrebama malih i srednjih preduzeća

Stub 1 Unapređenje poslovnog okruženja

Dimenzija 2 Mera 1: Izmene i dopune regulatornog okvira kojima se uređuje sprovođenje administrativnih postupaka u organima državne uprave, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava

Dimenzija 2 Mera 2: Nastavak rada na jačanju sistema elektronske uprave

Dimenzija 2 Mera 3: Uspostavljanje jednošalterskog sistema za pružanje što većeg broja usluga

5. Princip: Prilagoditi sredstva javne politike potrebama malih i srednjih preduzeća

Stub 2 Unapređenje pristupa izvorima finansiranja

Dimenzija 3 Mera 3: Podizanje svesti kod preduzetnika i svih drugih zainteresovanih strana o raspoloživosti i karakteristikama nebankarskih finansijskih instrumenata

Stub 4 Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Dimenzija 1 Mera 3: Dalji razvoj poslovnih usluga za MSPP

Stub 1 Unapređenje poslovnog okruženja

Dimenzija 2 Mera 5: Poboljšanje uslova za učešće MSPP u javnim nabavkama

6. Princip: Olakšati pristup malim i srednjim preduzećima finansijama i stvoriti pravno i poslovno okruženje koje podržava blagovremeno plaćanje u poslovnim transakcijama

Stub 2 Unapređenje pristupa izvorima finansiranja

7. Princip: Pomoći malim i srednjim preduzećima da imaju više koristi od mogućnosti koje pruža jedinstveno tržište

Stub 5 Unapređenje pristupa novim tržištima

Dimenzija 2: Smanjenje i prevazilaženje tehničkih prepreka trgovini

8. Princip: Podsticati stručno usavršavanje i sve oblike inovacija

Stub 4 Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Dimenzija 1 Mera 4: Dalji razvoj obuka za potencijalne i postojeće preduzetnike

Stub 4 Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Dimenzija 3: Jačanje inovativnosti u MSPP

9. Princip: Omogućiti malim i srednjim preduzećima da iskoriste promene u zaštiti životne sredine

Stub 4 Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Dimenzija 3 Mera 2: Unaprediti podršku za visokoinovativna MSPP, eko-inovacije, unapređenje energetske efikasnosti i efikasnog korišćenja resursa

10. Princip: Podsticati i podržavati mala i srednja preduzeća da iskoriste tržište rasta

Stub 4 Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Dimenzija 4 Mera 2: Kreiranje novih lanaca vrednosti i povećanje stepena finalizacije proizvoda

Stub 5 Unapređenje pristupa novim tržištima

Dimenzija 1: Obezbeđivanje kontinuirane podrške MSPP za izlazak na nova tržišta

Prilikom pripreme Strategije posebna pažnja posvećena je usklađivanju sa regionalnim strategijama, koje se odnose na ovu oblast i doprinosu njihovom sprovođenju, što se pre svega odnosi na Regionalnu strategiju za rast i razvoj Jugoistočne Evrope 2020, kao i na Strategiju Evropske unije za dunavski region.

II. PREGLED SPROVOĐENJA STRATEGIJE RAZVOJA KONKURENTNIH I INOVATIVNIH MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA ZA PERIOD OD 2008. DO 2013. GODINE

Vlada je 23. oktobra 2008. godine, usvojila Strategiju razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine („Službeni glasnik RS”, broj 103/08 – u daljem tekstu: Strategija 08-13) sa petogodišnjim Operativnim planom za njeno sprovođenje, koja je predstavljala strateški okvir politike razvoja MSPP u Republici Srbiji u navedenom periodu.

Strategija 08-13 se bazirala na pet stubova koji su obuhvatali: promociju preduzetništva i osnivanje novih preduzeća, razvoj ljudskih resursa za konkurentan sektor MSPP, obezbeđivanje više izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu: MSP), podsticanje konkurentnosti ovog sektora, kao i stvaranje boljeg pravnog, institucionalnog i poslovnog okruženja za MSPP u Republici Srbiji.

Sprovođenje i praćenje realizacije Strategije 08-13 zasnivalo se na godišnjim akcionim planovima. Ministarstvo nadležno za poslove privrede je, u saradnji sa drugim nadležnim organima, pripremalo godišnje akcione planove i izveštaje o njihovom sprovođenju, koje je dostavljalo Vladi, radi informisanja i sagledavanja ostvarenih rezultata. Praćenje realizacije godišnjih akcionih planova sprovođeno je na osnovu detaljnih kvartalnih izveštaja o realizovanim aktivnostima dobijenih od nadležnih institucija, dok su u godišnjim izveštajima prikazivani najvažniji rezultati. U proces realizacije i izveštavanja o realizaciji akcionih planova bilo je uključeno oko 30 institucija, sa kojima je uspostavljena dobra saradnja.

Tokom perioda sprovođenja Strategije 08-13, polazeći od mera i aktivnosti utvrđenih petogodišnjim Operativnim planom, pripremljeno je i sprovedeno pet godišnjih akcionih planova, u koje nisu bile uključene sve mere i aktivnosti predviđene Operativnim planom. Analizom stepena izvršenja Operativnog plana i godišnjih akcionih planova, po stubovima, konstatovano je sledeće.

U okviru prvog stuba Strategije 08-13 pod nazivom „Promocija i podrška preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća” preduzimane su mere koje su imale za cilj da podstaknu preduzetništvo, kao i da unaprede podršku razvoju novih preduzeća. Od planiranih aktivnosti u okviru Operativnog plana, oko 80% aktivnosti je uključeno i sprovedeno kroz godišnje akcione planove. Mera unapređenja poreskog sistema, predviđena Operativnim planom, nije uvrštena i sprovedena kroz godišnje akcione planove u posmatranom periodu. U okviru promocije i podsticanja preduzetništva svi događaji koji su planirani na godišnjem nivou su i organizovani uz dobar odziv učesnika. Najveći broj događaja se organizovao u okviru Evropske nedelje MSP (SME Week), koja predstavlja promotivnu kampanju koja se realizuje širom Evrope sa ciljem promocije preduzetništva, a uz podršku domaćih institucija kao što su Nacionalna agencija za regionalni razvoj (u daljem tekstu: NARR), Privredna komora Srbije (u daljem tekstu: PKS), Udruženje poslovnih žena Srbije (u daljem tekstu: UPŽ) itd.

U okviru mere unapređenja podrške razvoju novih preduzeća predviđene su aktivnosti pružanja obuka i finansijske podrške za početnike u biznisu koje su, u planiranim rokovima, sprovedene. U okviru mere pružanja kreditne podrške i bespovratnih sredstava države, tokom posmatranog petogodišnjeg perioda, značajnu ulogu su imali sledeći instrumenti: start-up krediti Fonda za razvoj Republike Srbije (9,22 milijardi dinara realizovanih sredstava), subvencije za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje (2,2 milijarde dinara realizovanih sredstava), kao i bespovratna sredstva NARR za početnike u poslovanju (oko 31 milion dinara za period od 2012. do 2013. godine) i firme u početnim godinama svog poslovanja (oko 3,5 milijardi dinara u 2013. godini). Statistički podaci o osnivanju novih privrednih subjekata ukazuju da je, pre svega, finansijska podrška za početnike u poslovanju nedovoljna i nepovoljna i da bi, u cilju njenog poboljšanja, trebalo preduzeti mere razvoja alternativnih izvora finansiranja. U vezi sa navedenim, u okviru Operativnog plana i dalje u akcionim planovima predviđena je aktivnost razvoja zakonske regulative koja uređuje finansijsku podršku za preduzeća u početnoj fazi razvoja na bazi ulaganja u kapital preduzeća. U okviru pomenute aktivnosti, u 2013. godini napravljen je pomak jer je, na predlog Ministarstva privrede, pripremljen nacrt zakonskog okvira za osnivanje fondova preduzetnog kapitala. Obuke za početnike u poslovanju, kao i preduzetničko obrazovanje mladih su, u okviru planiranih aktivnosti i rokova, sprovođeni tokom posmatranog perioda, a broj programa obuka se povećavao tokom godina. Sa navedenim obukama bi se trebalo nastaviti i u narednom periodu sa naglaskom na poboljšanje kvaliteta, obima i dostupnosti obuka.

U okviru prvog stuba Strategije 08-13 posebna pažnja je posvećena ženskom preduzetništvu i formulisana je mera izrade programa finansiranja ženskog preduzetništva i mentora ženskog preduzetništva. Ove mere sprovodili su, u posmatranom periodu, NARR, i to kroz program mentoringa, a Fond za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond za razvoj) kroz kreditnu liniju za žensko preduzetništvo (59 miliona dinara realizovanih sredstava za period od 2012. do 2013. godine), dok je Ministarstvo privrede u 2013. godini, imalo poseban program podrške projektima nevladinih organizacija, pored ostalog i za žensko preduzetništvo.

U okviru drugog stuba Strategije 08-13 koji nosi naziv „Unapređenje ljudskih resursa za konkurentan sektor MSPP”, posebna pažnja posvećena je razvoju preduzetničkog obrazovanja mladih u obrazovnom sistemu zemlje i unapređenju sistema poslovnih usluga za MSPP. Od planiranih aktivnosti u okviru Operativnog plana, oko 65% aktivnosti je obuhvaćeno i sprovedeno kroz godišnje akcione planove. Sprovedene su planirane aktivnosti koje se odnose na promociju preduzetničkog obrazovanja, integrisanje preduzetništva na sve školske nivoe (svake godine povećavan je broj oglednih profila u srednjim školama koji sadrže predmet preduzetništvo, a koji su prešli u redovan školski sistem – 47 profila u školskoj 2013/2014. godini) i obuke nastavnog kadra (sprovođenje akreditovanih programa obuke). Izostala je realizacija važne aktivnosti razvoja politike preduzetničkog obrazovanja na nacionalnom nivou i uređenja zakonskog i finansijskog okvira za podsticanje različitih oblika preduzetničkog obrazovanja (učeničke kompanije). Takođe, aktivnosti predviđene u okviru ovog stuba, a koje se odnose na razvoj stručnih kapaciteta u preduzećima kroz stručne prakse u preduzećima u EU, kao i druge aktivnosti u okviru mere unapređenja produktivnosti radne snage u MSP, koje se odnose na redovno sprovođenje analiza potreba za radnom snagom u MSP i izgradnju sistema izdavanja priznatih sertifikata o osposobljenosti, nisu sprovedene u celosti.

U okviru unapređenja sistema poslovnih usluga za MSPP sprovedene su sve planirane aktivnosti, i to: izrada i primena standardizovanog seta usluga prema potrebama MSPP, obuka i sertifikacija zaposlenih u akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama (u daljem tekstu: ARRA), sertifikacija privatnih pružalaca poslovnih usluga i promocija standardizovanog seta usluga. Kroz Program standardizovanog seta usluga za MSPP, koji su sprovodili Ministarstvo privrede i NARR, u periodu od 2012. do 2013. godine, realizovano je 62,2 miliona dinara. Primetno je povećanje realizacije ovih sredstava u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu za 24%, što pokazuje povećanje tražnje za obukama i uslugama koje se pružaju kroz pomenuti program, i navodi da bi trebalo nastaviti sa sprovođenjem istog. Takođe, u posmatranom periodu povećavao se i broj ARRA (u 2014. godini ukupno 14), sertifikovanih pružalaca usluga (u 2013. godini ukupno 90) i registrovanih konsultantskih kuća (u 2013. godini ukupno 9).

Trećim stubom Strategije 08-13 pod nazivom „Finansiranje i oporezivanje MSP”, bile su predviđene mere koje imaju za cilj veću dostupnost kredita za MSPP pod povoljnim uslovima, kao i sprovođenje obuka iz oblasti finansijskog upravljanja. Takođe, obuhvaćena je i oblast unapređenja efikasnosti poreske administracije.

Od planiranih aktivnosti u okviru Operativnog plana, oko 35% aktivnosti bilo je obuhvaćeno i sprovedeno kroz godišnje akcione planove. Većina aktivnosti iz mere koja se odnosi na unapređenje partnerstva između bankarskog sektora i MSPP nije sprovedena. Takođe, aktivnosti koje se odnose na uspostavljanje pravnog okvira za osnivanje garancijskih fondova za lokalni i regionalni razvoj nisu obuhvaćene niti sprovedene u okviru akcionih planova. Aktivnosti iz Operativnog plana, koje se odnose na fiskalne podsticaje za ulaganje u MSPP, takođe nisu obuhvaćene akcionim planovima.

U okviru mere veće dostupnosti kredita za MSPP pod povoljnim uslovima, nadležne institucije odobravale su povoljnija finansijska sredstva za MSPP, i to:

1) Fond za razvoj, u okviru petogodišnjeg perioda, realizovao je oko 34,6 milijardi dinara dugoročnih i kratkoročnih kredita za MSPP i dodatnih 14 milijardi dinara povoljnih kredita za MSP u nerazvijenim jedinicama lokalne samouprave;

2) Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza realizovala je 161,12 miliona evra kratkoročnih kredita za izvozne kompanije, 13,09 miliona evra garancija i zaključila je ugovore u vrednosti 106,47 miliona evra, po osnovu osiguranja od komercijalnih rizika. Takođe, otkupila je 115,2 miliona evra potraživanja od 222 korisnika;

3) Ministarstvo privrede je, u 2013. godini, u saradnji sa bankama, realizovalo pilot program pod nazivom „Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2013. godini”, kroz koji je pružena finansijska podrška u iznosu od oko 93 miliona dinara, za ulaganje u razvoj i nabavku opreme u malim preduzećima. U petogodišnjem periodu Ministarstvo privrede odobrilo je bespovratna finansijska sredstva za podršku inovativnim i brzorastućim MSP u ukupnom iznosu od oko 190,6 miliona dinara;

4) NARR je sprovođenjem Programa podrške razvoju konkurentnosti MSPP, sufinansirala, sa ukupno 280,43 miliona dinara, aktivnosti preduzeća na unapređenju konkurentnosti.

Od posebnog značaja, pogotovo na početku svetske ekonomske krize, bio je program subvencionisanih kredita komercijalnih banaka za likvidnost i investicije, za koji su mogla da konkurišu i MSPP.

Kroz programe podrške Ministarstva privrede i NARR sprovođene su obuke iz oblasti finansijskog upravljanja za vlasnike i menadžere i specijalizovane obuke za menadžere i zaposlene.

U oblasti unapređenja efikasnosti poreske administracije sprovođene su predložene aktivnosti u okviru akcionih planova Strategije 08-13, i to tako što se radilo na intenzivnim obukama zaposlenih u poreskoj administraciji ali i poreskih obveznika, kao i obezbeđivanju elektronske komunikacije sa Poreskom upravom.

Četvrti stub Strategije 08-13 nosi naziv „Konkurentne prednosti MSPP na izvoznim tržištima” i obuhvatao je sledeće oblasti: podrška inovacijama, standardi i kontrola kvaliteta, podrška klasterima i podrška izvozu. Od planiranih aktivnosti u okviru Operativnog plana, oko 70% aktivnosti bilo je obuhvaćeno i sprovedeno kroz godišnje akcione planove. Određene aktivnosti Operativnog plana koje se odnose na franšizu, kao model poslovnog povezivanja MSPP, nisu obuhvaćene akcionim planovima. Takođe, mera smanjenje finansijskih i administrativnih barijera za izvoz MSPP nije sprovođena kroz akcione planove tokom posmatranog, petogodišnjeg perioda.

U okviru oblasti podrške inovacijama, unapređena je podrška za finansiranje inovacionih projekata MSPP. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podsticalo je inovativne projekte kroz program podrške inovacione delatnosti (iz budžeta je opredeljeno u 2013. godini 150 miliona dinara). Osnovan je i Fond za inovacionu delatnost, koji je kroz Projekat podrške inovacijama u Srbiji, koji se finansira iz Nacionalnog programa instrumenta za pretpristupnu pomoć EU (u daljem tekstu: IPA) za 2011. godinu, uspostavio dva nova programa podrške. U okviru Programa ranog razvoja, podržan je 21 projekat u 2013. godini u iznosu od 723.753,91 evra, a kroz Program sufinansiranja inovacija, deset projekata u iznosu od 640.421,67 evra. Nastavljene su i aktivnosti promocije inovativnosti kroz događaje koje su organizovali PKS, Fond za inovacionu delatnost, NARR i dr. Sa ciljem podrške inovacijama, u okviru akcionih planova, predviđane su i sprovođene aktivnosti na podsticanju učešća MSPP u međunarodnim inovacionim, istraživačkim i poslovnim programima/mrežama, kao što su: Okvirni program za konkurentnost i inovativnost (CIP), EU program „Eureka” i Sedmi okvirni program (FP7).

U okviru oblasti podrške izvozu, u posmatranom petogodišnjem periodu, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (u daljem tekstu: SIEPA) sprovodila je Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede i u posmatranom periodu podržala preduzeća i poslovna udruženja u iznosu od 506,4 miliona dinara. Takođe, organizovani su grupni nastupi na sajmovima i redovno je organizovana manifestacija „Izvoznik godine”. U okviru ove oblasti planirane su i aktivnosti istraživanja ciljnih tržišta i učešća domaćih firmi na međunarodnim sajmovima, organizacija izvoznih poseta za sektore sa najvećim izvoznim mogućnostima kao i organizacija poseta stranih investitora. Ove aktivnosti SIEPA je, uz podršku PKS, sprovodila u posmatranom periodu, a najslabiji rezultati postignuti su u prikupljanju informacija o ciljnim tržištima.

U okviru aktivnosti podrške klasterima, Ministarstvo privrede, a kasnije NARR, realizovalo je Program podrške razvoju inovativnih klastera, u ukupnom iznosu za posmatrani, petogodišnji period od 113, 6 miliona dinara.

U oblasti standarda i kontrole kvaliteta, u akcionim planovima Strategije 08-13 bile su obuhvaćene aktivnosti jačanja institucionalnih kapaciteta sa ciljem usklađivanja srpskih standarda sa ISO i drugim međunarodnim standardima, unapređenja institucionalne infrastrukture za podršku kvalitetu proizvoda, promocije upotrebe SE znaka i međunarodnih standarda, pružanja direktne podrške MSPP za implementaciju standarda kvaliteta, kao i za sertifikaciju i dr. Sve navedene aktivnosti sprovodile su se, u posmatranom periodu, uz poštovanje planiranih rokova.

Peti stub Strategije 08-13 nosio je naziv „Pravno, institucionalno i poslovno okruženje MSP u Srbiji”, a obuhvatao je aktivnosti uspostavljanja pravnog okvira koji podstiče razvoj MSPP, efikasne javne usluge za MSPP i razvijanja regionalne infrastrukture za podršku MSPP. Od planiranih aktivnosti u okviru Operativnog plana, oko 75% aktivnosti je obuhvaćeno i sprovedeno kroz godišnje akcione planove. Mera Operativnog plana, koja se odnosi na doprinos unapređenju rada sudova, arbitraže i drugih nezavisnih organa i tela, u najvećem delu nije sprovedena.

U okviru uspostavljanja pravnog okvira koji podstiče razvoj MSPP, predviđene su i sprovedene, ali ne u potpunosti, aktivnosti „Sveobuhvatne reforme propisa” (u daljem tekstu: SRP). Napredak je ostvaren i u pogledu primene Analize efekata propisa. Izmenjen je veliki broj postojećih i doneti su novi zakoni, u cilju unapređenja poslovnog okruženja, kao što su: Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 119/12), Zakon o reviziji („Službeni glasnik RS”, broj 62/13), Zakon o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 62/13), Zakon o faktoringu („Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon i 142/14), Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 145/14).

U okviru oblasti efikasne javne usluge za MSPP, uspostavljen je jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata, koji omogućava da privredni subjekti koji se registruju u Agenciji za privredne registre sa registracijom osnivanja istovremeno dobijaju registarski/matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku i poreski identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) koji dodeljuje Poreska uprava. Od 2013. godine i uspostavljanja Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Agencija za privredne registre za preduzetnike, vrši i prijavu na osiguranje kod nadležnih fondova zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Uspostavljena je i Centralna evidencija hipoteka u okviru Katastra nepokretnosti sa pristupom podacima i mogućnošću podnošenja zahteva preko interneta.

U okviru oblasti razvijanja regionalne infrastrukture za podršku MSPP, predviđene su aktivnosti za uspostavljanje pokrivenosti cele teritorije Republike Srbije mrežom ARRA i podizanja kapaciteta zaposlenih u ARRA. NARR je sprovodila aktivnosti akreditacije regionalnih razvojnih agencija, treninge trenera za module obuka iz standardizovanog seta usluga, a u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj sprovodile su se obuke zaposlenih po metodologiji NARR.

1. Pregled razvijenosti sektora MSPP

Sektor MSPP posluje u uslovima kada celokupnu privredu Republike Srbije i dalje odlikuje usporen oporavak ekonomske aktivnosti nakon višegodišnje recesije izazvane svetskom ekonomskom krizom. Iako je u 2013. godini uspostavljen trend nižih stopa inflacije, makroekonomski ambijent i dalje karakteriše visok nivo spoljnog i javnog duga, uslovljen visokim budžetskim deficitom, kao i nedovoljan nivo investicija, pogotovo stranih direktnih investicija, oscilacije deviznog kursa i visok nivo nezaposlenosti. Izazovi daljem razvoju privatnog preduzetničkog sektora i dalje postoje u domenu pravnog okvira i sigurnosti poslovanja, a nepovoljni uticaj na domaću privredu imaju pad domaće tražnje i spor oporavak ekonomija na glavnim srpskim izvoznim tržištima. Preduzeća u Republici Srbiji značajno opterećuje i problem likvidnosti, koji uz visok nivo nenaplativih kredita privrede, dodatno podstiče visoke kamatne stope. Posebnu prepreku razvoju sektora MSPP predstavlja još uvek visok nivo sive ekonomije.

Iako je u godinama pre ekonomske krize sektor MSPP imao pozitivan trend rasta osnovnih pokazatelja poslovanja, dinamika povećanja nivoa razvijenosti i konkurentnosti prekinuta je nakon 2008. godine, a pozitivni rezultati, ostvareni u nekoliko pretkriznih godina su, u velikoj meri, anulirani.

U 2013. godini zabeležene su pozitivne tendencije oporavka privredne aktivnosti, pre svega usled rasta izvoza automobilske industrije, ali je ovaj trend bio ograničen na par privrednih segmenata sa manjim brojem, uglavnom velikih, privrednih subjekata, dok je sektor MSPP ostvario lošije rezultate nego u 2012. godini.

Međutim, i u ovako otežanim ekonomskim uslovima, sektor MSPP zadržao je i u 2013. godini relativno visoko učešće u obrazovanju osnovnih pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora privrede Republike Srbije: generiše oko 2/3 zaposlenosti i prometa, 54,1% bruto društvene vrednosti (u daljem tekstu: BDV), i učestvuje sa 43,2% u izvozu nefinansijskog sektora. Procenjuje se da je u 2013. godini sektor MSPP, koji čini 99,8 % ukupnog broja privrednih subjekata, učestvovao sa oko 34% u bruto društvenom proizvodu (u daljem tekstu: BDP) Republike Srbije.

Posmatrano po veličini u strukturi sektora MSPP najbrojnija su mikro preduzeća i preduzetnici, koji učestvuju sa 96,3% u ukupnom broju MSPP. Relativno nizak prosečan broj od 2,4 zaposlenih po privrednom subjektu ukazuje na jednu od ključnih slabosti sektora MSPP u odnosu na države članice EU, gde taj prosek iznosi 4,2. Prosečne vrednosti drugih pokazatelja poslovanja iskazanih po zaposlenom takođe su značajno niži u odnosu na prosek EU, što sve ukazuje na preveliku usitnjenost i slabu konkurentnost MSPP u Republici Srbiji.

Sektorska koncentracija MSPP ne menja se značajno tokom godina: dominira koncentracija u nerazmenjivim sektorima, pri čemu svako treće preduzeće ili preduzetnik iz MSPP posluje u oblasti trgovine na veliko i malo, za kojima slede usluge i prerađivačka industrija. U strukturi MSPP u prerađivačkoj industriji dominiraju privredni subjekti koji posluju u nisko tehnološkim oblastima, sa proizvodima male dodate vrednosti i diferenciranosti, što za posledicu ima njihovu slabiju poziciju na tržištu i niske cenovne i dobitne margine.

MSPP još uvek nisu dovoljno okrenuta izvozu. U ukupnom broju MSPP izvoznici čine svega 4,3%, a učešće izvoza u prometu iznosi skromnih 9,1%. I pored dinamičnijeg rasta izvoza u poslednjih nekoliko godina, izvoz po zaposlenom je manji za 1/3 u odnosu na prosek nefinansijskog sektora.

Velika neravnomernost u postignutom stepenu ekonomskog razvoja u Republici Srbiji odražava se i na raspodelu brojnosti i rezultata MSPP. Stepen razvijenosti MSPP po oblastima u Republici Srbiji meren pokazateljem BDV po zaposlenom ukazuje da odnos oblasti sa najvećim (grad Beograd) i najmanjom vrednošću pokazatelja (Pčinjski upravni okrug) iznosi 2,3:1.

2. Analitička osnova

U pripremi Strategije korišćene su informacije i preporuke sadržane u izveštajima domaćih i međunarodnih institucija, kao i informacije sakupljene kroz dijalog sa privrednicima. Najvažniji korišćeni izveštaji su: Izveštaj Svetske banke o poslovanju u Republici Srbiji (Doing Business 2015: Understanding Regulations for Small and Medium Size Enterprises), Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (The Global Competitiveness Report 2014 – 2015), Bela knjiga Saveta stranih investitora, Siva knjiga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (u daljem tekstu: NALED), studija Finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća – Ključna pitanja i preporuke za Srbiju Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), Poslovna anketa: Srbija 2013 Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), Izveštaj OECD o finansiranju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika za 2013. godinu i godišnji nacionalni izveštaji o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, kao i istraživanja o stanju, potrebama i problemima MSPP, koje sprovodi NARR. Posebna pažnja posvećena je uključivanju preporuka sadržanih u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Republike Srbije i Indeksu politike MSPP na Zapadnom Balkanu, koji objavljuje OECD. Takođe su korišćene preporuke privrednika koje su identifikovane u toku dijaloga sa njima u okviru akcije „Imate reč – budite deo rešenja”.

3. Zakonodavni i institucionalni okvir za razvoj MSPP

U prethodnom periodu sprovedene su ili započete značajne zakonodavne i administrativne reforme u Republici Srbiji, koje treba da obezbede povoljnije uslove za funkcionisanje tržišne ekonomije, uključujući i razvoj preduzetništva.

Međutim, to nije dovelo do zadovoljavajućih rezultata i potrebno je u narednom periodu intenzivirati rad na unapređenju uslova poslovanja.

Istovremeno, pored izmene regulatornog okvira, u cilju obezbeđenja pravne sigurnosti u poslovanju MSPP neophodno je značajno unaprediti i rad sudova.

Institucionalna podrška sektoru MSPP, koja se izgrađuje od 2002. godine, stalno se unapređuje, uz jačanje kapaciteta institucija na nacionalnom nivou i mreže ARRA na regionalnom nivou. Jačanje institucija za podršku MSPP biće nastavljeno i u narednom periodu. Najvažnija institucija koja se bavi sprovođenjem politike razvoja MSPP kroz direktnu podršku preduzećima je NARR sa mrežom ARRA. Podršku finansiranju MSPP sektora pružaju Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (u daljem tekstu: AOFI). Važne institucije u sistemu pružanja direktne podrške MSPP su i SIEPA, u oblasti internacionalizacije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Fond za inovacionu delatnost, u oblasti podrške inovativnim preduzećima i Nacionalna služba za zapošljavanje u oblasti podrške za samozapošljavanje i novo zapošljavanje.

Značajnu podršku i sve veću aktivnost u unapređenju sektora MSPP tradicionalno pruža PKS.

III. STRATEŠKA VIZIJA I CILJEVI

1. Strateška vizija

Strateška vizija jeste razvoj preduzetništva i konkurentnosti, zasnovan na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju i inovativnosti, u cilju osnaživanja domaćih mikro, malih, srednjih privrednih društava i preduzetnika u dovoljnoj meri da spremno odgovore na pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu EU i doprinesu poboljšanju životnog standarda u Republici Srbiji.

2. Strateški ciljevi

Tabela 2 – Ciljevi Strategije

Strateški ciljevi

Specifični ciljevi

1. Unapređenje poslovnog okruženja

1.1. Uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira u skladu sa potrebama i mogućnostima MSPP

1.2. Unapređenje efikasnosti sprovođenja administrativnih postupaka

1.3. Povećanje transparentnosti procesa donošenja propisa i javnih politika

2. Unapređenje pristupa izvorima finansiranja

2.1. Unapređenje kvaliteta ponude bankarskog sektora za MSPP

2.2. Razvoj novih finansijskih instrumenata

2.3. Unapređenje sposobnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja

3. Kontinuirani razvoj ljudskih resursa

3.1. Unapređenje kvaliteta radne snage

3.2. Podrška razvoju obrazovanja za preduzetništvo

4. Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

4.1. Unapređenje efikasnosti institucionalne podrške poslovanju i razvoju MSPP

4.2. Optimizacija i unapređenje stepena iskorišćenosti postojeće i izgradnja nove poslovne infrastrukture

4.3. Jačanje inovativnosti u MSPP

4.4. Stimulisanje poslovnog udruživanja i kreiranja lanaca vrednosti

5. Unapređenje pristupa novim tržištima

5.1. Obezbeđivanje kontinuirane podrške MSPP za izlazak na nova tržišta

5.2. Smanjenje i prevazilaženje tehničkih prepreka trgovini

6. Razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva

6.1. Unapređenje statističkog praćenja i istraživanja preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva

6.2. Politika i instrumenti za podršku ženskom preduzetništvu, preduzetništvu mladih i socijalnom preduzetništvu

IV. SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA STRATEGIJE

1. Sprovođenje strategije

Sprovođenje Strategije zasnivaće se na godišnjim akcionim planovima koji će se pripremati u saradnji sa svim resorno nadležnim državnim institucijama i kroz dijalog sa privatnim sektorom.

Sprovođenje politike razvoja MSPP odlikuje složenost i višedimenzionalnost, koja uslovljava poštovanje principa podele nadležnosti između resorno odgovornih institucija i njihovu koordinaciju. Drugi važan princip odnosi se na neophodnost stalnog dijaloga, uključivanja i saradnje sa predstavnicima sektora MSPP, stručne i šire javnosti. Resorna ministarstva i organi državne uprave odgovorni su za sprovođenje mera predviđenih akcionim planom, koje se nalaze u njihovoj nadležnosti.

Iz tog razloga, neposredno nakon usvajanja ove strategije, planira se obrazovanje Saveta za mala i srednja preduzeća, preduzetništvo i konkurentnost (u daljem tekstu: Savet), kao povremenog radnog tela Vlade, čiji su članovi predstavnici resornih ministarstava, kao i predstavnici privrede i drugih zainteresovanih strana. Osnovni zadatak Saveta će biti da nadzire i koordinira sprovođenje Strategije. Radi obavljanja stručnih poslova, biće predviđeno da se u okviru Saveta mogu obrazovati posebne stručne grupe u čijem radu će učestvovati predstavnici ministarstava, drugih državnih organa, organizacija i institucija, kao i predstavnici poslovnih udruženja, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, donatora, akademske zajednice, stručnih i nevladinih organizacija i stručnjaci. Administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavljaće ministarstvo nadležno za poslove privrede u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (u daljem tekstu: RSJP).

Ministarstvo nadležno za poslove privrede zaduženo je za tehničku koordinaciju sprovođenja Strategije, u saradnji sa Savetom.

Ministarstvo nadležno za poslove privrede će na kvartalnom nivou izveštavati Savet o napretku sprovođenja Strategije, odnosno realizaciji Akcionog plana. Takođe, predviđeno je da na godišnjem nivou, Savet podnosi izveštaj o realizaciji Strategije Vladi.

Grafikon 1 – Koordinacija sprovođenja strategije

Tabela 3 – Ciklus sprovođenja Strategije

Ciklus sprovođenja Strategije

Period

Aktivnosti pre početka perioda

Aktivnosti tokom

i na kraju perioda

2015. godina

– Izrada Akcionog plana za 2015, sa projekcijom za 2016.

– Kvartalni izveštaji o sprovođenju

– Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

2016. godina

– Izrada Akcionog plana za 2016, sa projekcijom za 2017.

– Kvartalni izveštaji o sprovođenju

– Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

– Analiza potrebe za revizijom –

(mid-term external evaluation)

2017. godina

– Revizija Strategije (po potrebi)

– Izrada Akcionog plana za 2017, sa projekcijom za 2018.

– Usvajanje izmena i dopuna revidirane Strategije (po potrebi)

– Kvartalni izveštaji o sprovođenju

– Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

2018. godina

– Izrada Akcionog plana za 2018, sa projekcijom za 2019.

– Kvartalni izveštaji o sprovođenju

– Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

– Analiza potrebe za revizijom –

(mid-term external evaluation)

2019. godina

– Revizija Strategije (po potrebi)

– Izrada Akcionog plana za 2019, sa projekcijom za 2020.

– Usvajanje izmena i dopuna revidirane Strategije (po potrebi)

– Kvartalni izveštaji o sprovođenju

– Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

2020. godina

– Izrada Akcionog plana za 2020.

– Kvartalni izveštaji o sprovođenju

– Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

– Vrednovanje strategije

(Final external evaluation)

– Pokretanje postupka za izradu novog strateškog dokumenta

U 2018. godini, a po potrebi i ranije, sprovešće se spoljna ocena uspešnosti sprovođenja Strategije (mid-term external evaluation), na osnovu čijih rezultata će biti preduzete potrebne korektivne mere.

Mere sadržane u planovima za sprovođenje Strategije finansiraće se iz budžeta Republike Srbije, donatorskih sredstava, pre svega kroz IPA, iz sredstava bilateralnih donatora, kao i međunarodnih finansijskih institucija u skladu sa budžetskim ograničenjima. Ministarstvo nadležno za poslove privrede, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za finansije, priprema godišnji pregled finansijskih sredstava i njihovih izvora predviđenih za sprovođenje akcionog plana za naredni period, na osnovu informacija koje dostavljaju resorna ministarstva i druga tela nosioci aktivnosti za sprovođenje pojedinih mera iz akcionog plana. Priprema godišnjih pregleda potrebnih finansijskih sredstava i njihovih izvora odvijaće se istovremeno sa pripremom budžeta Republike Srbije za narednu godinu.

Autonomna pokrajina Vojvodina i organi lokalne samouprave mogu predvideti i finansirati iz sopstvenih izvora mere za sprovođenje strateških prioriteta ovog dokumenta.

Najznačajniji identifikovani rizici za sprovođenje Strategije su nedostatak finansijskih sredstava i nedovoljna saradnja i koordinacija nadležnih državnih organa, organizacija i tela. Mera predviđena za izbegavanje rizika koji se odnose na saradnju nadležnih državnih organa, organizacija i tela je uspostavljanje Saveta, a mera predviđena za izbegavanje, odnosno umanjenje rizika nedostatka finansijskih sredstava je što veće korišćenje donatorskih sredstava.

U saradnji sa RSJP, ministarstvo nadležno za oblast privrede razviće sistem za praćenje uticaja sprovođenja Strategije, zasnovan na objektivno proverljivim pokazateljima uspešnosti, koji će se oslanjati na zvanične statističke podatke i podatke sadržane u međunarodnim izveštajima. Za potrebe praćenja sprovođenja Strategije, biće unapređeno statističko i metodološko praćenje stanja u sektoru MSPP.

Osnovni pokazatelji za praćenje sprovođenja strateških ciljeva dati su u Tabeli 4 – Indikatori za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva

Tabela 4 – Indikatori za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva

Pregled najvažnijih indikatora za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva

Poslednji raspoloživi podaci

2020

Izvori podataka

Generalni indikatori

Ukupan broj MSPP

315.412 (2013)

350.000

Izveštaj o malim i srednjim preduzećima (Republički zavod za statistiku)

Ukupan broj zaposlenih u sektoru MSPP

768.550 (2013)

950.000

Izveštaj o malim i srednjim preduzećima (Republički zavod za statistiku)

Realna prosečna godišnja stopa rasta BDV sektora MSPP

(2008–2013)

–3,5%

(2015-2020)

3,0% ±1

Izvedeni pokazatelji (Republički zavod za statistiku)

Unapređenje poslovnog okruženja

Rang Republike Srbije u Izveštaju Svetske banke o poslovanju

91. (2015)

u prvih 60

Izveštaj Svetske banke o poslovanju

Rang Republike Srbije prema Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

94. (2014–2015)

u prvih 60

Indeks globalne konkurentnosti

Unapređenje pristupa izvorima finansiranja

Dostupnost finansijskih usluga rezultat/rang

Rang 98/144 (2014–2015)

u prvih 60

Indeks globalne konkurentnosti

Pristupačnost finansijskih usluga rezultat/rang

Rang 110/144 (2014–2015)

u prvih 60

Indeks globalne konkurentnosti

Kontinuirani razvoj ljudskih resursa

Visoko obrazovanje i obuka

Rang 74/144

(2014–2015)

u prvih 60

Indeks globalne konkurentnosti

Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Realna prosečna godišnja stopa rasta prometa MSPP

(2008–2013)

–2,9%

(2015–2020)

4,0%±1

Izvedeni pokazatelji (Republički zavod za statistiku)

Godišnja stopa rasta MSP sa proizvodnim ili procesnim inovacijama

10,1% (2013)

13%

Inovation Union Scoreboard

Godišnja stopa rasta MSP sa marketinškim ili organizacionim inovacijama

11,7% (2013)

14%

Inovation Union Scoreboard

Kvalitet lokalnih dobavljača

Rang 98/144 (2014–2015)

u prvih 60

Indeks globalne konkurentnosti

Unapređenje pristupa novim tržištima

Udeo izvoznika u ukupnom broju MSPP

4,3% (2013)

Izveštaj o malim i srednjim preduzećima (Republički zavod za statistiku)

Učešće izvoza u ukupnom prometu sektora MSPP

9,1% (2013)

14%

Izveštaj o malim i srednjim preduzećima (Republički zavod za statistiku)

V. STRUKTURA STRATEGIJE

Strategija utvrđuje okvir mera za unapređenje MSPP i konkurentnosti u narednom srednjoročnom periodu, koji je prikazan kroz šest stubova, i to:

1) Unapređenje poslovnog okruženja;

2) Unapređenje pristupa izvorima finansiranja;

3) Kontinuirani razvoj ljudskih resursa;

4) Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP;

5) Unapređenje pristupa novim tržištima i

6) Razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.

Na početku svakog stuba data je kratka ocena trenutnog stanja i aktuelni problemi u oblasti na koju se stub odnosi. Okvir budućih aktivnosti za svaki stub dalje je definisan kroz mere, koje su grupisane u više dimenzija strateškog stuba.

1. STUB 1: Unapređenje poslovnog okruženja

Pouzdan, predvidiv i jasan pravni i administrativni okvir poslovanja, koji obezbeđuje pravnu sigurnost i ne postavlja nepotrebne prepreke poslovanju, od izuzetnog je značaja za privredni razvoj jer direktno utiče na konkurentnost, nivo ulaganja i dinamiku razvoja privrede.

U proteklih deset godina sprovedene su značajne regulatorne promene u Republici Srbiji, koje su imale za cilj stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, koje pogoduje razvoju ekonomije i ubrzanju privrednog rasta. Sveobuhvatna reforma propisa, koja je sprovedena u periodu od 2009. do 2011. godine, dovela je do ukidanja više od dve stotine propisa i smanjivanja administrativnih troškova za 183,1 miliona evra godišnje, ali je u istom periodu doneto preko dve hiljade novih propisa, čime je u velikoj meri umanjen rezultat ove reforme. Takođe, preko 40 preporuka obuhvaćenih sveobuhvatnom reformom propisa ostalo je nesprovedeno, dok je jedan broj preporuka još uvek u procesu sprovođenja.

Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15), koji je počeo da se primenjuje 1. februara 2012. godine, doneo je više novina koje su doprinele poboljšanju poslovnog okruženja privrednih subjekata, kao što su: reorganizovanje organa upravljanja i uspostavljanje jednodomnog ili dvodomnog sistema upravljanja, gde je jednodomni sistem optimizovao i olakšao upravljanje jednočlanim i društvima sa malim brojem članova. Takođe, propisano je smanjivanje novčanog uloga za osnivanje društava sa ograničenom odgovornošću na iznos od 100 dinara.

U okviru mera za unapređenje poslovnog okruženja, u 2014. godini doneti su i sledeći zakoni: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS”, broj 83/14), Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, broj 75/14), Zakon o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 83/14) i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 132/14 i 145/14), koji su u značajnoj meri unapredili okvir poslovanja, a pripremljen je i Nacrt zakona o inspekcijskom nadzoru koji će biti usvojen u 2015. godini.

Iako je važan napredak u oblasti regulatorne reforme ostvaren u poslednje dve godine, neophodno je nastaviti rad svih regulatornih tela i drugih institucija radi otklanjanja prepreka i smanjenja troškova koje pozitivni propisi stvaraju privredi. Pri tom, važno je posebno voditi računa o efektima primene propisa na poslovanje malih preduzeća, koja su najosetljiviji deo privrede i usvojiti načelo „misliti pre svega o malima” koje EU primenjuje, i preporučuje njegovu primenu u zemljama članicama prilikom pripreme i izmene propisa.

U sklopu regulatorne reforme potrebno je da se unapredi i sam proces donošenja propisa tako da se poveća transparentnost i predvidivost regulatornih aktivnosti i omogući veća uključenost privrednih subjekata i građana u donošenje novih propisa. Regulatorna reforma je trajan proces koji mora da se odvija na svim nivoima vlasti.

Uspešna regulatorna reforma podrazumeva i uspešnu primenu donetih propisa, pa je u narednom periodu posebno važno uložiti dodatne napore kako bi se osigurala efikasna primena donetih propisa. Prvi korak je blagovremeno donošenje svih akata neophodnih za sprovođenje propisa. Izmenu propisa mora da prati i izmena administrativnih procedura i reforma državne uprave, kako bi se postigli i održali željeni rezultati. Takođe je potrebno unaprediti sistem obezbeđivanja kvalitetnih informacija za donošenja odluka kao i za praćenje efekata primene propisa i drugih mera koje sprovode nadležni organi.

Izveštaj Svetske banke o poslovanju u Republici Srbiji, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Siva knjiga NALED, Bela knjiga Saveta stranih investitora, kao i analize Projekta za bolje uslove poslovanja USAID, PKS i Unije poslodavaca Srbije ukazuju na oblasti u kojima je, u narednom periodu, potrebno izvršiti regulatornu reformu sa ciljem poboljšanja uslova poslovanja, odnosno pojednostaviti ili ukinuti pojedine administrativne procedure koje stvaraju neopravdane troškove privredi.

Tabela 5 – Indeksi regulatornog okruženja

Indeksi regulatornog okruženja (Pregled pokazatelja za Republiku Srbiju iz Izveštaja o globalnoj konkurentnosti 2014–2015. Svetskog ekonomskog foruma)

Pozicija na listi (144 države)

Ukupna ocena (1-7)

Globalni indeks konkurentnosti 2014/2015.

94. (101. prema

Izveštaju za 2013/2014)

3,9

Administrativno opterećenje koje stvaraju propisi

140.

2,2

Transparentnost formiranja Vladinih javnih politika

108.

3,6

Rasprostranjenost trgovinskih barijera

90.

4,3

Teret koji stvaraju carinske procedure

96.

3,6

Efikasnost radnopravnih propisa

119.

3,73

Tabela 6 – Pregled pokazatelja za Republiku Srbiju iz Izveštaja Svetske banke o poslovanju u Republici Srbiji

Pregled pokazatelja za Republiku Srbiju iz Izveštaja Svetske banke o poslovanju u Republici Srbiji za 2014. i 2015. godinu

2014.

Pozicija na listi

(za 189 država)

2015.

Pozicija na listi

(za 189 država)

Pokretanje posla

63.

66.

Pribavljanje građevinske dozvole

184.

186.

Uvođenje struje

77.

84.

Upis nepokretnosti

48.

72.

Dobijanje kredita

45.

52.

Zaštita investitora

32.

Plaćanje poreza

162.

165.

Međunarodna trgovina

94.

96.

Sprovođenje ugovora

96.

Stečaj

47.

48.

Ukupno:

77.

91.

Dimenzija 1: Uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira

u skladu sa potrebama i mogućnostima MSPP

Prioritet regulatorne reforme u Republici Srbiji je izmena propisa koji u najvećoj meri negativno utiču na poslovno okruženje. Ključne mere odnose se na dalje unapređenje regulatornog okvira za stečaj kroz izmene i dopune zakona u toj oblasti, unapređenje zakonskog okvira za privredna društva, zadruge i zanatlije, dalje unapređenje propisa koji se tiču određenih pitanja iz radnopravnih odnosa, sprovođenje započete reforme sistema izdavanja dozvola u postupku izgradnje, reformu inspekcijskog nadzora i bolju koordinaciju između različitih inspekcijskih službi. Neophodno je i pratiti sprovođenje donetih regulatornih okvira i, gde je potrebno, izvršiti unapređenje.

Reformom propisa kojima se uređuje postupak stečaja ovaj postupak je učinjen efikasnijim i ekonomičnijim sa aspekata vremena trajanja i troškova postupka. Dodatna unapređenja mogu se izvršiti omogućavanjem licenciranim privrednim društvima da vrše poslove stečajnog upravnika, kao i dodatnim pojednostavljenjem postupka.

Dalja reforma radnog zakonodavstva sprovodiće se sa ciljem unapređenja uslova za otvaranje novih radnih mesta. Potrebno je dodatno pojačati ulogu i nadležnost inspekcije rada radi smanjenja crnog tržišta radne snage. Takođe je neophodno nastaviti sa aktivnostima na smanjenju suvišnih procedura koje zahtevaju nepotrebno administriranje za poslodavca, a ne doprinose produktivnosti niti kontroli od strane državnih organa, posebno kroz podršku potpunog uspostavljanja rada Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje.

Izmenama Zakona o privrednim društvima potrebno je unaprediti status i položaj privrednih subjekata i njihovih obaveza radi stimulisanja uvećanja njihovog broja.

Potrebno je aktivno sprovoditi zakon kojim se uređuje planiranje i izgradnja i na vreme usvojiti sve podzakonske akte i usaglasiti propise koji uređuju ovu oblast sa ciljem smanjenja broja procedura i efikasnijeg izdavanja dozvola u postupku građenja.

Reformom inspekcijskog nadzora potrebno je uspostaviti delotvoran i jasan sistem inspekcijskog nadzora, čiji će naglasak biti na preventivnom delovanju inspekcija, kao i na uspostavljanju efikasnog sistema koordinacije i kontrole rada inspekcijskih službi. To pre svega upućuje na donošenje posebnog zakona i pratećih podzakonskih akata kojima će se urediti oblast inspekcijskog nadzora, kao i usklađivanje posebnih propisa kojima se uređuje vršenje inspekcijskog nadzora u pojedinačnim oblastima sa novim pravnim okvirom.

U okviru ove dimenzije uključeni su najvažniji sektorski problemi identifikovani tokom akcije „Imate reč – budite deo rešenja”, koju su organizovali Ministarstvo privrede i PKS u saradnji sa resornim ministarstvima. Sektorski pristup u rešavanju regulatornih problema treba da doprinese unapređenju ambijenta za poslovanje i investiranje u pojedinačnim sektorima privređivanja.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Unapređenje pravnog okvira za osnivanje, poslovanje i gašenje privrednih subjekata;

Smanjenje poreskih i neporeskih obaveza privredi;

Uvođenje efikasnijih procedura za investiciono ulaganje u izgradnju i upravljanje nepokretnostima;

Unapređenje regulatornog okvira inspekcijskog nadzora;

Unapređenje zakonodavnog okvira u oblasti radnih odnosa i prava iz radnih odnosa;

Regulatorna reforma sektorskih propisa značajnih za poslovanje MSPP;

Podrška sprovođenju regulatorne reforme na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Dimenzija 2: Unapređenje efikasnosti sprovođenja administrativnih postupaka

Administrativni postupci mogu biti uzrok značajnog opterećenja za poslovanje MSPP, te je njihovo pojednostavljenje prepoznato kao jedan od glavnih ciljeva Akta o malim preduzećima.

U cilju predvidivosti regulatornog okruženja, potrebno je utvrditi obavezu da se kod najučestalijih administrativnih postupaka (izdavanja različitih vrsta dozvola, potvrda, sertifikata ili licenci) moraju predvideti normativni okviri pružanja usluga, koji će odrediti vremenski okvir za donošenje odluka i definisati objektivne, jasne i transparentne uslove za pružanje usluga. Na taj način doprineće se ujednačavanju prakse nadležnih organa, organizacija i tela prilikom pružanja iste vrste usluge. Na osnovu ovako sistematizovanih administrativnih postupaka potrebno je pristupiti njihovoj optimizaciji u smislu pojednostavljenja i eliminacije nepotrebnih koraka i troškova.

Uvođenje elektronskih servisa i jednošalterskog sistema u što većem broju oblasti (za dozvole u postupku građenja; prijavu i odjavu zaposlenih; usluge lokalnih samouprava za privredu) značajno može pomoći da se administrativni postupci pojednostave i ubrzaju, a troškovi za privredu smanje, što je jedna od značajnih mera podrške i rasterećenja MSPP. U narednom periodu potrebno je nastaviti sa izgradnjom Portala e-uprave koji treba na jednom mestu da objedini sve administrativne postupke i zahteve koje primenjuju organi državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Prostor za unapređenje u domenu e-uprave je značajan, pogotovu ako se uzmu u obzir uporedni podaci o razvijenosti u ovoj oblasti u odnosu na zemlje iz regiona.

Tabela 7 – Pregled pokazatelja o e-upravi

Ujedinjene nacije – Istraživanje o e-upravi 2014.

Pregled pokazatelja za Republiku Srbiju iz Istraživanja e-uprave Ujedinjenih nacija za 2014. godinu

Indeks napretka e-uprave 2012.

Indeks napretka e-uprave 2014.

Pozicija na svetskoj listi 2012. (1–193)

Pozicija na svetskoj listi 2014. (1–193)

Srbija

0,6312

0,5472

Prosek regiona (Jugoistočna Evropa)

0,6574

0,6276

–

Svetski prosek

0,4882

0,4712

–

Za potrebe praćenja stanja u poslovnom okruženju i rezultata regulatorne reforme, neophodno je pripremiti standarde i uputstva, a zatim pristupiti redovnom merenju administrativnog opterećenja privrede.

Potrebno je omogućiti i bolji pristup MSPP javnim nabavkama, poboljšati njihovu informisanost o različitim aspektima učešća u postupcima javnih nabavki i smanjiti administrativne prepreke za učešće MSPP na tenderima, pored ostalog, i većim korišćenjem mogućnosti elektronskih javnih nabavki.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Izmene i dopune regulatornog okvira kojima se uređuje sprovođenje administrativnih postupaka u organima državne uprave, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava;

Nastavak rada na jačanju sistema elektronske uprave;

Uspostavljanje jednošalterskog sistema za pružanje što većeg broja usluga;

Praćenje efikasnosti realizacije administrativnih postupaka i merenje administrativnih troškova privrede;

Poboljšanje uslova za učešće MSPP u javnim nabavkama.

Dimenzija 3: Povećanje transparentnosti procesa donošenja propisa i javnih politika

Aktivno učešće predstavnika privrede u postupcima donošenja propisa i akata podrazumeva pravovremenu dostupnost informacija, otvoreni dijalog i partnerstvo javnog i privatnog sektora na stvaranju povoljnog pravnog okvira za poslovanje. Zato treba poboljšati informisanost privrednika o planovima koji se odnose na izmenu propisa od značaja za privredu, razmotriti utvrđivanje obaveze sprovođenja javne rasprave za sve propise koji utiču na poslovno okruženje i uspostaviti stalni dijalog na svim nivoima organizacije javne vlasti sa predstavnicima privrede.

U cilju unapređenja dijaloga sa predstavnicima MSPP predviđeno je uspostavljanje Saveta kao povremenog radnog tela Vlade u čijem radu će biti uključeni predstavnici sektora MSPP.

Kroz formiranje mešovitih radnih grupa treba uvesti sistemsko praćenje efekata propisa koji utiču na poslovno okruženje u cilju prikupljanja potrebnih podataka za njihovo unapređenje.

Pored navedenog neophodno je preduzeti mere usmerene na poboljšanje procesa izmene propisa. Takođe, potrebno je uvesti princip „misliti pre svega o malima” kroz uvođenje testa uticaja na mala i srednja preduzeća.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Obavezno uključivanje predstavnika privrede u proces pripreme propisa i javnih politika i povećanje predvidljivosti promena uslova poslovanja;

Obrazovanje Saveta za mala i srednja preduzeća, preduzetništvo i konkurentnost;

Uspostavljanje mehanizma za praćenje efekata primene propisa koji utiču na poslovno okruženje;

Uključivanje testa uticaja na MSP u analizu efekata propisa.

2. STUB 2: Unapređenje pristupa izvorima finansiranja

Republika Srbija je u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period od 2014. do 2015. godine na 98. mestu od ukupno 144 zemlje kada je reč o dostupnosti finansijskih usluga, na 110. mestu u pogledu njihove pristupačnosti i čak na 121. i 132. mestu u odnosu na pristup kreditima i raspoloživosti preduzetnog kapitala. Ove ocene su lošije od ocena većine susednih zemalja i to je dugoročni trend.

Finansijsko tržište za MSPP u Republici Srbiji odlikuje manjak mogućnosti zaduživanja radi započinjanja, odnosno proširenja poslovanja. Čini ga većinom nepovoljna kreditna ponuda bankarskog sektora usled relativno visokih kamatnih stopa, visokih zahteva za kolateralom i nedostatka dugoročnih kredita, kao i nedovoljnog značaja poslovnih planova prilikom donošenja odluke o dodeli kredita. U najtežem položaju su novoosnovana preduzeća/preduzetnici s obzirom da banke preuzimaju najveći rizik kod njihovog finansiranja.

Pristupačnost i raspoloživost povoljnih kreditnih linija je unapređena, kroz plasiranje kreditnih linija obezbeđenih uz garanciju države poput Apeks kredita Evropske investicione banke. Važnu ulogu u tom kontekstu imaju i krediti Fonda za razvoj, kratkoročni krediti, faktoring, garancije i osiguranja potraživanja po osnovu izvoznih poslova koje pruža AOFI, kao i subvencionisani krediti za likvidnost, trajna obrtna sredstva i investicije. Međutim, povoljnih kreditnih linija i dalje nema dovoljno, pogotovo za određene segmente MSPP. Fond za razvoj je gotovo jedina institucija u Republici Srbiji koja finansira početnike u poslovanju kroz kreditnu liniju za novoosnovana privredna društva i preduzetnike.

Garancijske šeme, koje su vrlo važan instrument za olakšavanje pristupa finansijama za MSPP kroz ublažavanje uslova u pogledu neophodnih sredstava obezbeđenja pri dobijanju kredita, u Republici Srbiji su nedovoljno razvijene. Kreditne garancije činile su mali deo dosadašnjeg portfolija Fonda za razvoj i nisu bile usmerene na MSPP, dok je ponuda kroz Garancijski fond AP Vojvodine bila malo povoljnija. Lokalni garancijski fondovi ne postoje. Iako banke u Republici Srbiji imaju mogućnost da kroz programe, koje finansira EU, obezbede kreditne garancije za postojeće kreditne linije namenjene MSPP, interes je veoma slab i ta sredstva se nedovoljno koriste.

Finansijski instrumenti zasnovani na ulaganju u kapital preduzeća su naročito značajni za inovativna i brzorastuća MSPP, bilo da se radi o čistim kapitalnim ulaganjima ili o mezanin ulaganjima, koja u sebi kombinuju ulaganja na bazi kredita i na bazi kapitala. Iako ova preduzeća čine mali deo sektora MSPP, ona su ključna za osiguranje dugoročne konkurentnosti zemlje, u tržišnim segmentima u širenju (npr. digitalna tehnologija i informaciono-komunikacione tehnologije). Ovi finansijski instrumenti u razvijenim zemljama imaju vrlo veliku ulogu u finansiranju MSPP, dok su kod nas tek u povoju.

Finansijskim instrumentima zasnovanim na ulaganjima u kapital preduzeća u razvijenim zemljama bave se fondovi preduzetnog kapitala. Preduzetni kapital predstavlja posebnu vrstu vlasničkog kapitala koji se ulaže u privredne subjekte u fazama osnivanja, ranog razvoja i ekspanzije. Fondovi preduzetnog kapitala najčešće se osnivaju u formi komanditnog društva, društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, upravljaju privatnim kapitalom investitora i isti ulažu u vidu učešća u osnovnom kapitalu odnosno vlasničkom kapitalu MSP visokog razvojnog potencijala u fazama osnivanja, ranog razvoja i ekspanzije (u daljem tekstu: fondovi preduzetnog kapitala). U Republici Srbiji, osim sporadičnih ulaganja fondova preduzetnog kapitala registrovanih u inostranstvu, zabeleženo je i nekoliko ulaganja Evropske banke za obnovu i razvoj preko programa Linija za lokalna preduzeća (Local Enterprise Facility – LEF) kao i ulaganja Fonda za podršku malim preduzećima (SEAF).

Ulaganjem u kapital potencijalno brzorastućih preduzeća bave se i „poslovni anđeli”, fizička lica koja ulažu sopstveni privatni kapital, znanje i iskustvo u mlada preduzeća visokog razvojnog potencijala u ranim fazama osnivanja i razvoja u zamenu za vlasnički udeo u njima (u daljem tekstu: poslovni anđeli).

U Republici Srbiji osnovana je prva mreža poslovnih anđela Serbian Business Angels Network (u daljem tekstu: SBAN), koja tek treba da se razvije i započne sa ulaganjima, kao i Srpska asocijacija privatnih ulagača u kapital preduzeća (SPEA).

Podršku novoosnovanim, inovacionim preduzećima, kao i podršku za komercijalizaciju istraživanja i dalji razvoj inovacionih preduzeća, u okviru bespovratnih sredstava, od 2006. godine pruža, ministarstvo nadležno za poslove prosvete i nauke kroz programe podrške koji se donose u skladu sa zakonom koji uređuje inovacionu delatnost kao i kroz Fond za inovacionu delatnost od 2012. godine u okviru IPA fondova, za čije sprovođenje je nadležna Svetska banka.

Mikrofinansiranje u Republici Srbiji je slabo zastupljeno iako je to važna alternativa za ekonomski najslabija preduzeća, koja često ne mogu da ispune uslove za dobijanje bankarskih kredita. Tri organizacije koje se ovim poslom bave u Republici Srbiji (Agroinvest, Fond za mikro razvoj i MicroFinS) dobijaju finansijsku podršku međunarodnih donatora, ali ne mogu sredstva da plasiraju neposredno, već preko poslovnih banaka, što znatno usložnjava proceduru i poskupljuje ova sredstva za krajnje korisnike. U državama EU ovaj vid finansiranja čini znatan deo ponude za mikro i mala preduzeća, a takođe velika sredstva za ovaj instrument izdvajaju se iz sredstava EU npr. preko strukturnih i kohezionih fondova u okviru programa Zajednička akcija za podršku institucijama za mikrofinansiranje u Evropi (JASMINE).

U Republici Srbiji nedovoljno su razvijeni i drugi alternativni oblici finansiranja, poput lizinga i faktoringa.

Za stabilan razvoj preduzetništva u narednom periodu, od ključnog značaja je obezbediti širok spektar različitih finansijskih instrumenata, koji će omogućiti MSPP pristup kapitalu, na način i pod uslovima, koji odgovaraju fazi razvojnog ciklusa u kojoj se preduzeće nalazi.

Dimenzija 1: Unapređenje kvaliteta ponude bankarskog sektora za MSPP

U Izveštaju o poslovanju Svetske banke za 2015. godinu (Doing Business 2015) Republika Srbija pala je sa 45. na 52. mesto u oblasti dobijanja kredita u odnosu na prethodnu godinu.

Loša usklađenost proizvoda i usluga sa potrebama MSPP utiče na slabu potražnju za finansijskim sredstvima. S druge strane, visok procenat kredita sa problemima u otplati i slabosti izvršnog postupka za naplatu sredstava obezbeđenja neki su od razloga za slab interes banaka da finansiraju MSPP. Na osnovu izveštaja „Finansiranje MSP i preduzetnika za 2013. godinu” (Financing SMEs and Entrepreneurs 2013: An OECD Scoreboard) OECD, učešće kredita MSP u ukupnim kreditima u 2011. godini iznosilo je svega 28,9%. Istovremeno, kamatne stope za kredite za MSP bile su u proseku za 4% više od kamatnih stopa za kredite za velika preduzeća.

U cilju prevazilaženja ograničenja koja utiču na slabu ponudu kredita bankarskog sektora, aktivnosti će biti usmerene na podršku za efikasnije sprovođenje izvršnog postupka i stečajnog zakonodavstva kroz jačanje ljudskih kapaciteta i uspostavljanje struke procenitelja i na potrebna unapređenja u oblastima vansudskog izvršenja na založnim stvarima i korišćenja hipoteke drugog i trećeg reda.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Unapređenje izvršnog postupaka;

Reforma propisa koji uređuju oblast založnog prava;

Razviti podsticajne mere i mehanizme kako bi bankarski sektor povećao kreditiranje MSPP;

Osnaživanje specijalizovanih profesija u cilju dobijanja verodostojnih finansijskih podataka u procesu odobravanja kredita;

Poboljšanje praćenja stanja finansiranja MSPP.

Dimenzija 2: Razvoj novih finansijskih instrumenata

Uprkos nepovoljnoj ponudi kredita poslovnih banaka, garancijske šeme i drugi alternativni oblici finansiranja tek su počeli da se razvijaju u Republici Srbiji. Pored prvih ulaganja fondova preduzetnog kapitala i početnih aktivnosti SBAN, razvoj tržišta ulaganja u vlasnički kapital i mezanin finansiranja je tek u povoju. Republika Srbija je u 2014. godini zauzela 79. mesto od ukupno 118 rangiranih zemalja po Indeksu privlačnosti za preduzetni kapital i ulaganja u privatne deonice preduzeća (The Venture Capital and Private Equity Country Attractiveness Index 2014 Annual).

Ne postoji pravni okvir za rad mikrofinansijskih institucija, a obim transakcija poslova lizinga i faktoringa je na niskom nivou.

U okviru Programa EU za konkurentnost preduzeća i malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: COSME) i Programa Horizont 2020 (u daljem tekstu: Horizon 2020), postoje posebni finansijski instrumenti u oblasti kreditnih garancija i ulaganja na bazi kapitala, koje mogu da koriste i finansijske institucije iz Republike Srbije, kako bi svojim korisnicima ponudile bolje uslove finansiranja.

Pored toga, u okviru Programa za razvoj preduzeća sa područja Zapadnog Balkana (WB EDIF), koji je namenjen MSPP u regionu za finansiranje inovativnih poslovnih projekata, Republici Srbiji su na raspolaganju tri instrumenta: Fond za rast preduzeća (ENEF) kroz koji je moguće obezbediti ulaganja u kapital brzorastućih preduzeća, Fond za inovativna preduzeća (ENIF) kroz koji je moguće obezbediti ulaganje u preduzetni kapital za novoosnovana inovativna preduzeća i garancijska šema koju mogu da koriste banke.

Kako bi se smanjile teškoće sa kojima se MSPP susreću u pogledu pristupa kreditima zbog nedostatka sredstava obezbeđenja ili uvećanog rizika finansiranja, potrebno je nastaviti napore na rešavanju problema sredstava obezbeđenja kroz donošenje zakonske regulative za osnivanje i funkcionisanje nacionalnih, lokalnih i uzajamnih šema kreditnih garancija i razvoj nacionalne garancijske šeme.

U cilju razvoja okruženja za ulaganje preduzetnog kapitala, ulaganje u vlasnički kapital, mezanin finansiranje i ulaganja poslovnih anđela u MSPP potrebno je obezbediti odgovarajući zakonodavni okvir, ustanoviti bazu preduzetničkih projekata pogodnih za ulaganje na osnovu kapitala i osnovati fond za zajedničko ulaganje sa privatnim fondovima u inovativna preduzeća. Potrebno je povećati korišćenje sredstava iz programa COSME i Horizon 2020 i Programa za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana (WB EDIF) koji su na raspolaganju Republici Srbiji.

S obzirom da trenutno u Republici Srbiji ne postoji pravni okvir za realizaciju mikro-finansijske podrške, aktivnosti mikrofinansijskog sektora se realizuju putem garantno depozitnih šema tako da mikrofinansijski sektor daje garantne depozite bankama. Na ovaj način pristup sredstvima za mikropreduzeća i preduzetnike je složeniji i skuplji. Zato je potrebno uspostaviti regulatorni okvir za osnivanje i rad nebankarskih nedepozitnih kreditnih institucija, kojim bi se utvrdio postupak licenciranja i nadzora za sve vrste specijalizovanih kreditnih ustanova koje ne primaju depozite građana.

Rad društava za lizing i faktoring uređen je zakonom, ali je sa ciljem povećanja obima transakcija, potrebno ukloniti regulatorna ograničenja sa kojima se susreću i približiti ove izvore finansiranja MSPP.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Razvoj novih modela finansiranja MSPP;

Unapređenje sistema izdavanja kreditnih garancija;

Stvaranje uslova za ulaganje preduzetnog kapitala, ulaganje u vlasnički kapital, mezanin finansiranje i ulaganja poslovnih anđela u MSP;

Uklanjanje administrativnih prepreka i poboljšanje regulatornog okruženja za uspostavljanje mikro-finansijske podrške;

Unaprediti uslove za korišćenje lizinga i faktoringa od strane MSPP.

Dimenzija 3: Unapređenje sposobnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja

Više od polovine preduzeća u Republici Srbiji koristi sopstvena sredstva kao najznačajniji izvor finansiranja. Za većinu preduzeća bankarski krediti su jedini spoljni izvori finansiranja. Međutim, MSPP se suočavaju sa visokom cenom kredita, kao i nedostatkom dugoročnih izvora finansiranja.

Deo problema je i na strani tražnje, s obzirom na još uvek neadekvatan nivo znanja i kapaciteta u oblasti finansijskog upravljanja u MSPP u Republici Srbiji, ali i s obzirom na objektivne probleme zbog nedostatka traženih sredstava obezbeđenja.

Potrebno je unaprediti prikupljanje i objavljivanje informacija o finansiranju MSPP i pružiti podršku MSPP da poboljšaju informisanost, tehničke i administrativne kapacitete kako bi lakše obezbedili finansiranje i osnažili svoju pregovaračku poziciju u odnosu na finansijske institucije. Mere će biti usmerene i na to da se državna podrška finansiranju MSPP učini efikasnijom.

Potrebno je sprovesti dugoročne mere za podizanje svesti i pripreme preduzetnika, poslovnih ljudi, finansijskih posrednika i savetnika za veće korišćenje alternativnih izvora finansiranja, tako što će se intenzivirati obuka u oblasti investicione spremnosti za preduzeća i upoznavanje sa karakteristikama ulaganja na bazi kapitala, organizovati susrete potencijalnih investitora i MSPP, poboljšati obaveštenost o različitim raspoloživim izvorima finansiranja i njihovim karakteristikama i podstaći finansijski posrednici da koriste finansijske instrumente raspoložive kroz programe EU (COSME, WB EDIF, Horizon 2020).

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Unapređenje informisanja MSPP o raspoloživim izvorima finansiranja;

Unapređenje znanja i veština predstavnika MSPP u oblasti finansiranja;

Podizanje svesti kod preduzetnika i svih drugih zainteresovanih strana o raspoloživosti i karakteristikama nebankarskih finansijskih instrumenata.

3. STUB 3: Kontinuirani razvoj ljudskih resursa

Jedan od glavnih preduslova za razvoj konkurentne i jake privrede je radna snaga koja je dovoljno stručna, sposobna i vešta da odgovori na izazove i promene u okruženju. Za uspešne reforme u ovoj oblasti neophodno je prilagođavanje strateških dokumenata i zakonodavne regulativu u oblasti obrazovanja.

Dimenzija 1: Unapređenje kvaliteta radne snage

Raspoloživost veština i znanja na tržištu rada koje odgovaraju potrebama privrede predstavlja preduslov za privredni rast, rast zaposlenosti i socijalne inkluzije. Tehnološki napredak i strukturno prilagođavanje privrede zahteva uvođenje novih obrazovnih profila, koji ranije nisu postojali u obrazovnom sistemu Republike Srbije, ali i stalno unapređenje znanja, veština i stavova u skladu sa potrebama savremene privrede koja svoju konkurentnost zasniva na znanju. U cilju stvaranja dobrih temelja za uspešnu pripremu mladih generacija, posebnu pažnju treba posvetiti razvoju osam ključnih kompetencija (znanja, veština i stavova), koje je prepoznala EU, a koje obuhvataju sposobnost komunikacije na maternjem i stranom jeziku, digitalnu pismenost, analitičke veštine, znanje kako se uči, društvene i građanske veštine, osećaj za inicijativu i preduzetništvo i kulturnu osvešćenost.

Pored visoke stope nezaposlenosti, u Republici Srbiji i dalje postoji nesrazmera između ponude i tražnje za radnom snagom. Statistika pokazuje da učenici i studenti imaju veoma nizak nivo primenljivog znanja, pa se tako prema rezultatima Programa za međunarodnu procenu postignuća učenika (PISA testa) u 2012. godini, koji predstavlja međunarodno testiranje OESD o sposobnostima i znanjima petnaestogodišnjaka u oblasti matematike, nauke i čitanja, Republika Srbija nalazi ispod proseka u pomenutoj oblasti. Takođe, prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Republika Srbija je rangirana veoma nisko po kvalitetu obrazovnog sistema (106. od 144 mesta) i dostupnosti trening usluga (106. od 144 mesta).

Kako bi se uskladile ponuda i tražnja za radnom snagom i smanjila stopa nezaposlenosti u zemlji, potrebno je unaprediti mehanizam praćenja i predviđanja potreba privrede i usklađivanja mreža stručnih škola, obrazovnih profila, studijskih programa i upisne politike za visokoškolske studije u skladu sa njima, što više uključiti radnu praksu i praktičan rad u nastavne procese i uključiti poslodavce u proces pripreme obrazovnih programa.

Kroz dalji razvoj sistema kratkih obuka i programa prekvalifikacije i dokvalifikacije nezaposlenih lica potrebno je pomoći nezaposlenim licima da se prilagode potrebama tržišta rada.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Razvoj mehanizma redovnog praćenja i predviđanja potreba MSPP za radnom snagom;

Usklađivanje formalnog obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada;

Razvoj sistema neformalnog obrazovanja za unapređenje znanja i veština.

Dimenzija 2: Podrška razvoju obrazovanja za preduzetništvo

EU je prepoznala smisao za inicijativu i preduzetništvo kao jednu od osam ključnih kompetencija za doživotno učenje. Ova ključna kompetencija odnosi se na razvoj sposobnosti da se ideja pretvori u delo i podrazumeva razvoj stavova (inovativnost, preuzimanje rizika, kreativnost), znanja (planiranje i upravljanje preduzećem) i veština (komunikacija, sposobnost za rad u timu itd.). Uvođenjem obrazovanja za preduzetništvo u obrazovni sistem zemlje povećava se broj mladih koji se tokom života odlučuju da pokrenu svoje poslovanje ali se, istovremeno, kod svih polaznika razvijaju osobine korisne za buduće poslodavce i njih same, koje povećavaju njihovu konkurentnost.

Obrazovanje za preduzetništvo nije integrisano u sistem formalnog obrazovanja u Republici Srbiji, od osnovnog, preko srednjeg, do visokog nivoa. Međutim, u velikom broju srednjih škola i na pojedinim fakultetima, pokrenuti su projekti učeničkog preduzetništva, često uz podršku donatora. Među najznačajnijim projektima i inicijativama koje se trenutno sprovode u Republici Srbiji izdvajaju se: „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja i usavršavanja u Srbiji”, „Dostignuća mladih”– projekat učeničkog preduzetništva, program „Omladinsko preduzetništvo” i projekat „Centar jugoistočne Evrope za preduzetničko obrazovanje”.

Neophodno je da se preduzetničko obrazovanje uvede kroz sadržaje nastavnih predmeta u okviru osnovnog, kao i kroz posebne predmete u okviru srednjeg i visokog obrazovanja.

Jedan od glavnih preduslova za sistemsko uvođenje preduzetničkog obrazovanja u obrazovni sistem zemlje je obrazovanje i osposobljavanje nastavnika. Nastavnici imaju ključnu ulogu u razvoju preduzetničkog duha kod mladih, jer oni ne treba samo da im prenesu klasična znanja u ovoj oblasti već da kroz praktičan rad razviju kod učenika sposobnost da razmišljaju i rade na kreativan i inovativan način.

I pored prvih projekata i inicijativa kroz koje se obučavaju nastavnici u ovoj oblasti, u Republici Srbiji postoji nedostatak adekvatnog nastavnog kadra koji bi se uključio u proces razvoja preduzetničkog obrazovanja pa je potrebno nastaviti sa obukama za postojeće nastavnike i uvesti sadržaje u vezi sa preduzetničkim obrazovanjem na fakultete koji obrazuju nastavnički kadar.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Uvođenje preduzetničkog obrazovanja u sve nivoe obrazovnog sistema Republike Srbije;

Obrazovanje i obuka nastavnika za preduzetništvo.

4. STUB 4: Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu Republika Srbija je rangirana na 94. poziciji na listi koja obuhvata 144 zemlje sa zabeleženom vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti (u daljem tekstu: IGK) od 3,90 (teorijska vrednost IGK kreće se u intervalu od 1 do 7). U odnosu na prethodnu godinu vrednost IGK za Republiku Srbiju je povećana za 0,13, što je dovelo do pozitivnog pomeranja ranga za sedam pozicija (sa 101. na 94. mesto na listi). „Imajući u vidu kompleksnu strukturu IGK, konkurentnost koju reprezentuje mogli bismo grubo definisati kao skup institucija, politika i činilaca koji određuju stepen produktivnosti zemlje. Nivoom konkurentnosti izražava se kapacitet nacionalne privrede da u srednjoročnom periodu generiše održivi ekonomski rast na postojećem nivou razvijenosti.”.

Konkurentnost svake zemlje je određena produktivnošću preduzeća koja u njoj posluju, te je povećanje produktivnosti i unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga ultimativni cilj za jačanje održivosti domaće privrede.

Institucionalnu infrastrukturu za podršku razvoja MSPP u Republici Srbiji čini mreža javnih institucija i agencija – NARR, Fond za razvoj, SIEPA, AOFI, Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. Od 2009. godine u Republici Srbiji je aktivna i Evropska preduzetnička mreža, koja deluje u okviru konzorcijuma predvođenog NARR. PKS, sa svojom mrežom, takođe je aktivna u pružanju podrške za razvoj ovog sektora. Aktivnosti navedenih institucija i agencija nisu u svakom momentu delovale koordinirano, niti su davale adekvatan odgovor na promenljive potrebe MSPP.

Za razvoj MSPP od velikog je značaja i razvoj poslovne infrastrukture i to: poslovnih inkubatora, industrijskih parkova/zona i tehnoloških parkova.

Poslovna infrastruktura se, kao važan instrument razvoja konkurentnog sektora MSPP, pominje u raznim razvojnim dokumentima, ali ne postoji strateški i zakonski okvir koji uređuje njen razvoj. Finansiranje izgradnje i rada poslovne infrastrukture, do sada je uglavnom bilo zasnovano na ad hoc principu i to iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, bilateralnih donacija, zajmova i kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Industrijske zone, parkovi i poslovni inkubatori predstavljaju važan stub politike regionalnog razvoja Republike Srbije. Kao podršku za identifikaciju, formulaciju i buduće finansiranje javnih opštinskih investicionih projekata, uključujući i uspostavljanje industrijskih zona, tehnoloških i industrijskih parkova i poslovnih inkubatora, Stalna konferencija gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO) je uspostavila i referentnu bazu ovih projekata – SLAP (u daljem tekstu: SLAP).

Zakon o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 18/10 i 55/13), s druge strane, prepoznaje poslovno-tehnološke inkubatore i naučno-tehnološke parkove kao organizacije za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti, pa se kao takvi mogu upisati u Registar subjekata inovacione delatnosti koji vodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 13/10), predviđene su investicije u infrastrukturu Republike Srbije u domenu nauke i tehnologije, koje se realizuju kroz Jedinicu za upravljanje projektima, pa je za te potrebe Republika Srbija obezbedila zajam Evropske investicione banke iz koga je finansirano nekoliko projekata, a među najvažnijim i osnivanje četiri naučno-tehnološka parka (Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac).

Podaci o poslovnoj infrastrukturi u Republici Srbiji nisu sistematizovani i ne postoji jedinstveni registar što je uzrokovano činjenicom da oblast poslovne infrastrukture nije adekvatno sistemski uređena. SIEPA vodi bazu investicionih lokacija u Republici Srbiji koje su na raspolaganju kako domaćim, tako i stranim investitorima.

U okviru Registra privrednih društava za infrastrukturnu podršku inovacionoj delatnosti, koji vodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, registrovana su dva naučno-tehnološka parka i šest poslovno-tehnoloških inkubatora.

EU svoju dugoročnu konkurentnost zasniva na znanju i inovacijama, a izdvajanja za istraživanje, razvoj i inovacije su velika. U finansijskoj perspektivi od 2007. do 2013. godine u Sedmom okvirnom programu (FP7) na raspolaganju je bilo preko 50 milijardi evra za istraživanja i razvoj, dok je kroz Okvirni program za konkurentnost i inovativnost (CIP) bilo dostupno 3,6 milijardi evra. Za finansijsku perspektivu (od 2014. do 2020 godine), EU je planirala još veća sredstva. Kroz program COSME opredeljeno je 2,3 milijarde evra, a kroz program Horizon 2020 čak 80 milijardi evra.

Inovacija je primena novog ili značajno poboljšanog proizvoda, procesa ili usluge ili marketinške metode ili nove organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima preduzeća sa okruženjem.

Inovacija je svako tehnološko ili netehnološko unapređenje koje stvara dodatu vrednost (u daljem tekstu: inovacija).

Privredu Republike Srbije i dalje odlikuje nizak stepen inovativnosti. Prema rezultatima istraživanja EU pod nazivom Rang lista inovativne unije (Innovation Union Scoreboard) za 2014. godinu, Republika Srbija se svrstava u drugu grupu zemalja koje predstavljaju umerene inovatore, ali sa trendom rasta, sa inovacionim učinkom koji je ispod proseka EU, pri čemu indeks inovativnosti za Republiku Srbiju iznosi 0,365. EU prosek u 2013. godini bio je 0,554, dok je najveći indeks inovativnosti ostvarila Kraljevina Švedska i to 0,750.

MSPP u Republici Srbiji ne prepoznaju dovoljno značaj inovacija za unapređenje poslovanja i nedovoljno ulažu u njih. Tek svako sedmo preduzeće sprovodi inovativne aktivnosti, a svako četrnaesto ostvaruje inovativnu saradnju sa drugim privrednim subjektima ili institucijama.

U prethodnom periodu započeta je realizacija različitih mera usmerenih na povezivanje nauke i privrede, poput aktivnosti na reorganizaciji naučno-tehnoloških instituta, osnivanja centara za transfer tehnologija i mreže tehnoloških brokera. Osnivanjem i početkom rada Fonda za inovacionu delatnost značajno je unapređena podrška visokotehnološkim mladim privrednim društvima. Nastavljena je i realizacija programa za sprovođenje zajedničkih inovativnih projekata privrede i predstavnika naučno-istraživačkih organizacija, kao i takmičenja i drugih aktivnosti koje promovišu inovacije. Podršku jačanju inovacionog sistema i promociji inovacija u prethodnom periodu pružili su i projekti finansirani iz sredstava IPA i drugih donatora, a kroz učešće Republike Srbije u programima EU u ovoj oblasti stvorene su veće mogućnosti za finansiranje inovativnih aktivnosti.

Međutim, jedna od najvećih slabosti na polju razvoja inovativnosti ostaju slabe veze između naučno-istraživačkih institucija i MSPP. MSPP na naučno-istraživačke institucije ne gledaju kao na potencijalne partnere, dok istraživači u MSPP ne prepoznaju svoju ciljnu grupu i smatraju da u privredi ne postoji značajna tražnja za novim tehnološkim rešenjima. Zato je, uz povećanje ulaganja u nauku, važno uspostaviti veze i saradnju privrede i naučno-istraživačkih institucija, usmeriti naučno-istraživačke institucije da svoj rad u što većoj meri prilagode potrebama privrede i podići svest privrednika o značaju inovacija za unapređenje njihove konkurentnosti.

Dimenzija 1: Unapređenje efikasnosti institucionalne

podrške poslovanju i razvoju MSPP

Nedovoljna koordinacija aktivnosti institucija koje pružaju podršku poslovanju i razvoju MSPP u Republici Srbiji, direktno je uticala na efikasnost njihovog delovanja u prethodnom periodu. U narednom periodu je izuzetno važno definisati aktivnosti navedenih institucija u skladu sa potrebama MSPP, koje će biti koordinisane i snažno vođene i kontrolisane od strane ministarstva nadležnog za poslove privrede. Ove institucije moraju da obezbede uslove za razvoj postojećih i formiranje novih MSPP, da podrže povećanje produktivnosti i unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga, da omoguće uvođenje novih tehnologija, znanja i metoda savremenog upravljanja, odnosno da obezbede jedinstvenu i efikasnu promociju i prodaju proizvoda iz Republike Srbije.

U Republici Srbiji je prisutan stav da stvaranje, rast i razvoj malih preduzeća više zavisi od spoljnih faktora nego od znanja, koje se u razvijenim zemljama ističe kao prioritet, tako da se ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti za dodatnim usavršavanjem.

Paralelno sa procesom razvoja formalnog preduzetničkog obrazovanja, neophodno je sprovoditi i proces razvoja neformalnog obrazovanja i poslovnih usluga namenjenih potencijalnim i postojećim preduzetnicima, zaposlenim i menadžerima kompanija, kojima su potrebna dodatna znanja i veštine u poslovanju. Stalne promene i izazovi u poslovnom okruženju iniciraju potrebu za stalnim usavršavanjem i novim znanjima.

U Republici Srbiji trenutno se sprovode određeni programi obuka kako za one koji žele da započnu sopstveni posao, tako i za postojeće preduzetnike, zaposlene i menadžere preduzeća. Ove obuke realizuju: privatni sektor, Nacionalna služba za zapošljavanje, NARR sa mrežom ARRA, različita udruženja i PKS.

Potrebno je dalje unaprediti kvalitet, dostupnosti i obim obuka i poslovnih usluga u Republici Srbiji, razviti specijalizovane obuke za ciljne grupe kao što su mladi i žene i pružiti finansijsku podršku za sufinaniranje pohađanja obuka i korišćenje poslovnih usluga radi unapređenja konkurentnosti MSPP.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Unapređenje i/ili reforma načina rada i kapaciteta postojećih institucija za organizovano pružanje usluga za potrebe MSPP;

Praćenje realizacije institucionalne podrške i unapređenje sistema nadzora nad radom institucija u nadležnosti Ministarstva privrede;

Dalji razvoj poslovnih usluga za MSPP;

Dalji razvoj obuka za potencijalne i postojeće preduzetnike.

Dimenzija 2: Optimizacija i unapređenje stepena iskorišćenosti postojeće i izgradnja nove poslovne infrastrukture

Imajući u vidu značaj razvoja poslovne infrastrukture za regionalni razvoj, ministarstvo nadležno za poslove regionalnog razvoja izradilo je, u prethodnom periodu, predlog projektnog rešenja za Katastar poslovne infrastrukture u Republici Srbiji u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom. Istovremeno sprovedena je anketa o stanju poslovne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave čiji rezultati ukazuju na potrebu da se u narednom periodu uspostavi sistemski pristup u daljem uređenju ove materije i razvoju poslovne infrastrukture sa jasno identifikovanim kriterijumima za određivanje prioriteta. Potrebno je uvesti praćenje rada i evaluaciju efekata koje razvoj poslovne infrastrukture ima na privredni rast, privlačenje investicija, inovacije, povećanje broja MSPP i ravnomeran regionalni razvoj. Takođe, potrebno je razviti modele za osnivanje i rad poslovne infrastrukture zasnovane na javno – privatnom partnerstvu.

Jedan od neophodnih elemenata razvoja privrede zasnovane na znanju je razvoj i jačanje poslovne inovacione infrastrukture. U tom smislu, naučno-tehnološki parkovi i tehnološki inkubatori predstavljaju važne modele podsticanja razvoja visokoinovativnih MSPP, transfera tehnologije i znanja iz akademskih u privredne okvire i komercijalizacije rezultata naučnih istraživanja. Razvoj ovakvih oblika poslovne infrastrukture je posebno važan imajući u vidu da se u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period od 2014. do 2015. godine, Republika Srbija nalazi na 69. mestu kada je reč o kvalitetu naučno istraživačkih institucija, ali i na 125. mestu kada su u pitanju ulaganja privatnog sektora u istraživanje i razvoj.

Pored poslovno-tehnoloških inkubatora i naučno-tehnoloških parkova koji su namenjeni tehnološkim i inovativnim MSPP i mogu uspešno funkcionisati samo u blizini univerzitetskih gradova sa razvijenim naučno-istraživačkim kapacitetima, za potrebe privlačenja investicija i lokalnog ekonomskog razvoja u manjim sredinama potrebno je razviti druge oblike poslovne infrastrukture.

Za privlačenje novih investicija neophodno je obezbediti uređeno i infrastrukturno opremljeno zemljište u industrijskim zonama. Za podsticanje preduzetništva u lokalnim sredinama koristan instrument mogu biti poslovni inkubatori jasno profilisani i usmereni na ciljne grupe od posebnog značaja za tu sredinu (mladi, povratnici u rodna mesta, kreativne industrije, sektor informacionih tehnologija itd.).

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Sistemsko uređivanje razvoja poslovne infrastrukture;

Razvoj poslovne infrastrukture namenjene inovativnim MSPP;

Razvoj poslovne infrastrukture za potrebe regionalnog i lokalnog ekonomskog razvoja.

Dimenzija 3: Jačanje inovativnosti u MSPP

Slab nivo inovativnosti preduzeća u Republici Srbiji ogleda se u malom obimu tehnoloških inovacija i slaboj saradnji nauke i privrede. Netehnološke inovacije, koje se odnose na unapređenje organizacije i marketinga, napredno korišćenje informativno-komunikacionih tehnologija i sl, takođe su u nedovoljnoj meri zastupljene u preduzećima. Visokoinovativna preduzeća, poput novoosnovanih visokotehnoloških preduzeća u oblasti informaciono-komunikacione tehnologije i kreativnih industrija, nedovoljno su podržana. Kreativne industrije predstavljaju industrije zasnovane na individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu koje poseduju potencijal za akumulaciju prihoda (dobiti, bogatstva) i (otvaranje) novih radnih mesta putem stvaranja i eksploatacije različitih oblika intelektualne svojine (u daljem tekstu: kreativne industrije).

Posebne dimenzije inovativnosti, gledano u širem kontekstu, odnose se na podršku razvoju eko-inovacije i zelene ekonomije odnosno pretvaranje izazova zaštite životne sredine u poslovnu šansu. Unapređenje energetske efikasnosti i efikasnosti koorišćenja resursa, kao sastavni deo brige o životnoj sredini, postao je važan zahtev savremenog poslovanja.

U narednom periodu, veoma je važno izgraditi i ojačati kapacitete nacionalnog inovacionog sistema u celini koji će na efikasan način omogućiti povezivanje nauke i privrede i pružiti podršku visokoinovativnim MSPP, omogućiti veće korišćenje sredstava iz programa EU raspoloživih za ove namene i podstaći preduzeća da inovativno razmišljaju. Takođe, potrebno je pružiti podršku za eko-inovacije, unapređenje energetske efikasnosti i efikasnosti korišćenja resursa u MSPP i razvoj inovativnih preduzetničkih poduhvata u oblasti kreativnih industrija.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Unapređenje funkcionalnosti nacionalnog inovacionog sistema;

Unaprediti podršku za visokoinovativna MSPP, eko-inovacije, unapređenje energetske efikasnosti i efikasnog korišćenja resursa;

Pružiti podršku za bolju absorpciju i korišćenje sredstava iz programa Horizon 2020 za istraživanje, razvoj i inovacije;

Jačati svest MSPP o značaju inovativnosti za njihovu konkurentnost.

Dimenzija 4: Stimulisanje poslovnog udruživanja i kreiranja lanaca vrednosti

U svim razvijenim privredama neophodan uslov rasta i razvoja MSPP je postojanje velikih preduzeća, koja uključuju MSPP u svoje lance vrednosti i time im obezbeđuju sigurno tržište za njihove proizvode. Podaci Izveštaja o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period od 2014. do 2015. godine pokazuju da prostora za unapređenje ima još mnogo, jer se prema pokazatelju kvaliteta domaćih dobavljača Republika Srbija nalazi na 98. mestu od ukupno 144 analiziranih zemalja.

Uzimajući u obzir sve probleme domaće prerađivačke industrije, potrebno je podsticati ulaganja u nove tehnologije, procese i usluge, kao i ulaganja u razvoj novih proizvoda sa većom dodatom vrednošću, koji zadovoljavaju evropske i međunarodne standarde, s ciljem jačanja konkurentne pozicije. Analizom strukture uvoza Republike Srbije, može se zapaziti da se veliki broj uvoznih proizvoda već proizvodi u Republici Srbiji ili da postoje potencijali za njihovu proizvodnju. Cilj podsticajnih mera je povećanje konkurentnosti izvoznih preduzeća i njihovih proizvoda sa većim učešćem domaćeg repromaterijala i komponenti u proizvodu, uz uvažavanje ekonomske isplativosti i neugrožavajući tržišnu konkurenciju, kao i proširenje proizvodne strukture domaćih proizvođača.

Potrebno je uložiti napore da velika preduzeća, izvoznici, uspostave saradnju sa domaćim MSPP, kojima sa druge strane treba pružiti podršku u razumevanju zahteva velikih preduzeća i povećanju vidljivosti na tržištu kao potencijalnim dobavljačima. Osim toga, neophodno je i podsticanje udruživanja MSPP, jer oni za samostalan nastup na velikim tržištima često nemaju dovoljno sopstvenih kapaciteta. Podsticanje razvoja klastera, kao i saradnja između njih je jedan od načina ukrupnjavanja efekata poslovanja MSPP i produžavanja lanaca snabdevanja, a time i povećanja broja transakcija između MSPP i prelivanja efekata razvoja ukupne privrede na MSPP.

Iskustva razvijenih ekonomija, ukazuju da je razvoj franšizinga jedan od efikasnih instrumenata podsticaja razvoja MSPP. MSPP sektor u Republici Srbiji nije prepoznao franšizing kao jedan od uspešnijih modela samozapošljavanja i započinjanja sopstvenog posla. U cilju modernizacije poslovanja i podizanja konkurentnosti privrede potrebno je preduzeti mere na podizanju svesti o značaju franšizinga i olakšati pristup MSPP davaocima franšize.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Podrška zajedničkom nastupu na tržištu;

Kreiranje novih lanaca vrednosti i povećanje stepena finalizacije proizvoda.

5. STUB 5: Unapređenje pristupa novim tržištima

Ovim stubom obuhvaćene su mere koje se odnose na povećanje broja izvoznika, obima izvoza i kvaliteta izvoznih proizvoda MSPP i podršku prilikom identifikacije potencijalnih tržišta za plasiranje proizvoda/usluga, izlazak i opstanak na istim.

Povećanje izvoza ima višestruki značaj za domaću privredu. Rast izvoza posledično dovodi do povećanja produktivnosti, privrednog rasta i nacionalnog dohotka i smanjivanja nezaposlenosti. U tom kontekstu, rast izvoza i izlazak preduzeća iz Republike Srbije na nova tržišta predstavlja jedan od prioriteta Vlade u narednom periodu.

Izvoz je naročito važan ako se ima u vidu veličina domaćeg tržišta i kupovna moć, pa domaća tražnja ne može da bude snažan pokretač razvoja domaćih preduzeća.

Merama u okviru ovog stuba neophodno je ostvariti tri paralelna cilja. Prvo, povećati obim izvoza, drugo, unaprediti strukturu izvoza i treće, povećati učešće MSPP u snabdevanju velikih domaćih privrednih sistema tj. zameniti njihov uvoz sirovina i repromaterijala.

Spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije je i dalje nepovoljan, ali posmatrano u periodu od 2008. do 2013. godine, deficit je značajno smanjen, kao što može da se vidi u Tabeli 8 – Spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije (u milionima dinara).

Smanjenje deficita u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu je značajno i pored blažeg skoka u 2011. godini. Pokrivenost uvoza izvozom, takođe, raste, i na kraju 2013. godine iznosila je 71,1%. Učešće izvoza u BDP iznosi 44,9%, što svrstava Republiku Srbiju na 55. mesto od 144 zemalja prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period od 2014. do 2015 godine.

Tabela 8 – Spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije (u milionima dinara), Izvor: Republički zavod za statistiku

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Izvoz

10974

8344

9795

11780

11228

14611

Uvoz

24042

15807

16471

19862

18929

20551

Deficit

–13069

–7463

–6676

–8082

–7701

–5940

Pokrivenost uvoza

izvozom (%)

45,64%

52,79%

59,47%

59,03%

59,31%

71,1%

Sektorska struktura izvoza privrede Republike Srbije i dalje je nepovoljna uz dominaciju proizvoda niže faze prerade (sirovina i poluproizvoda). Prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Republika Srbija zauzima 128. mesto prema širini lanca vrednosti, odnosno stepenu finalizacije proizvoda, a prema sofisticiranosti proizvodnog procesa 133. mesto od 144 zemlje.

Prema geografskoj strukturi izvoz iz Republike Srbije je skoncentrisan, najvećim delom, na članice EU (više od polovine ukupne razmene). Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu su: Italija, Savezna Republika Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Crna Gora. Glavni spoljnotrgovinski partneri na strani uvoza su: Italija, Savezna Republika Nemačka, Ruska Federacija, Narodna Republika Kina i Mađarska. Najveći deficit u razmeni ostvaruje se sa Ruskom Federacijom, Republikom Kazahstanom i Narodnom Republikom Kinom, a najveći suficit ostvarujemo sa Crnom Gorom, Republikom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom.

Bilateralni i multilateralni trgovinski sporazumi koje Republika Srbija ima sa EU, potpisnicama Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (u daljem tekstu: CEFTA sporazum), Ruskom Federacijom, Republikom Turskom, zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (u daljem tekstu: EFTA) i drugim zemljama, predstavljaju značajan potencijal za srpske izvoznike. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država (u daljem tekstu: SAD), na snazi je Opšti sistem preferencijala. Republika Srbija ima i povoljne rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni sa najznačajnijim ekonomijama u razvoju kao što su: Republika Indija (sa kojom spoljnotrgovinska razmena beleži konstantan rast od 2006. godine), Federativna Republika Brazil (sa kojim je moguće unapređenje saradnje u oblasti hemijskih i farmaceutskih proizvoda, automobilskoj industriji i informaciono-komunikacionim tehnologijama), kao i druge zemlje Zajednice nezavisnih država.

Pored niskog stepena proizvodne specijalizacije i resursno-intenzivnog izvoza, za izvoz Republike Srbije karakteristično je da preovlađuje učešće nekoliko velikih proizvodnih sistema (Fiat Automobili Srbija, Naftna industrija Srbije, Hemofarm, Valjaonice bakra i aluminijuma, Gorenje, Tigar Korporacija). Dok su u EU oko 25% MSPP izvoznici, u Republici Srbiji, tek ispod 5% MSPP ostvaruje prihode iz izvoza.

Prisutna je i značajna korelacija između izvoza i uvoza, pa su tako najveći izvoznici ujedno i najveći uvoznici. Ova korelacija predstavlja i razvojnu šansu za domaća MSPP da se kroz supstituciju uvoza uključe u lance dobavljača velikih izvoznika.

Dimenzija 1: Obezbeđivanje kontinuirane podrške MSPP za izlazak na nova tržišta

Bez obzira na potencijal za razvoj koji strana tržišta donose MSPP, pri izlasku na ta tržišta oni se susreću sa različitim preprekama koje, pored finansiranja i osiguravanja izvoza, obuhvataju nedostatak informacija o tržištima i probleme pronalaženja potencijalnih kupaca i odgovarajućih partnera. Pored toga, suočeni su i sa složenijim pravilima i procedurama spoljnotrgovinskog poslovanja i izazovima usaglašavanja sa stranim pravom i tehničkim propisima na izvoznim tržištima (npr. obavezujuća pravila ugovornog prava, carinske procedure, tehnički propisi i standardi). MSPP, za razliku od velikih kompanija, obično ne raspolažu unutrašnjim kapacitetima (stručnim i finansijskim) za prevazilaženje ovih prepreka. Mere u okviru ove dimenzije treba da MSPP izvoznicima i potencijalnim izvoznicima obezbede kvalitetnu podršku, približe izvozne procedure i olakšaju tehničku pripremu izvoza.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Unapređenje dostupnosti i kvaliteta raspoloživih informacija o stranim (prioritetnim) tržištima;

Unapređenje znanja izvoznika i pružanje stručne podrške;

Uspostavljanje kontakata s potencijalnim poslovnim partnerima.

Dimenzija 2: Smanjenje i prevazilaženje tehničkih prepreka trgovini

Primena zahtevnih tehničkih propisa može predstavljati tehničke prepreke trgovini koje otežavaju izvoz domaćih proizvoda, ali treba imati u vidu da oni često postaju obaveza i na domaćem tržištu. Republika Srbija je poslednjih godina značajno napredovala u preuzimanju i primeni evropskih propisa i standarda, a u narednom periodu neophodno je zaokružiti ovaj proces. Paralelno s tim, veoma je važno, na jasan i razumljiv način, približiti privrednicima specifične zahteve ovih tehničkih propisa koji se moraju ispuniti kako za stavljanje proizvoda na domaće tržište, tako i na međunarodna tržišta. Istovremeno, radi efikasne primene tehničkih propisa i standarda, neophodno je jačati institucionalni okvir infrastrukture kvaliteta (Institut za standardizaciju Srbije, Akreditaciono telo Srbije, Direkcija za mere i dragocene metale i tela za ocenjivanje usaglašenosti) kako bi se obezbedilo efikasno pružanje potrebnih usluga ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja i sertifikacije, uz stvaranje uslova da domaće isprave o usaglašenosti budu priznate na inostranim tržištima.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Usklađivanje sa tehničkim propisima i standardima EU;

Unapređenje sistema infrasturukture kvaliteta;

Podizanje svesti MSPP o značaju usaglašavanja proizvoda sa zahtevima tehničkih propisa i standarda;

Obezbeđenje podrške za postizanje usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda.

6. STUB 6: Razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva

Žene preduzetnici čine četvrtinu ukupnog broja privrednika u Republici Srbiji, a prisutan je i trend povećanja broja žena na čelnim funkcijama preduzeća. Ipak, statistički podaci ukazuju na još uvek slabo iskorišćen ekonomski potencijal žena. Samo 38,1% žena radnog uzrasta (15–64) bilo je zaposleno u aprilu 2013. godine, u odnosu na 53,6% muškaraca. Među zaposlenim ženama tek 15,6% obavlja samostalni posao, dok to čini 30,5% zaposlenih muškaraca.

Žene se odlučuju za otvaranje preduzeća većinom iz nužde i suočavaju se sa brojnim poteškoćama kod osnivanja i vođenja poslovanja. Iako je većina ovih teškoća zajednička za oba pola, u mnogim slučajevima one imaju poseban uticaj na žene preduzetnike – uslovljene su izborom sektora, rodnom diskriminacijom i postojanjem stereotipa, nedovoljno razvijenom i nefleksibilnom brigom o deci, teškoćama u usklađivanju porodičnih i poslovnih obaveza ili razlikama u odnosu žena i muškaraca prema preduzetništvu. Žene poseduju i manje nekretnina registrovanih na svoje ime, što im otežava dobijanje kredita usled nedostatka sredstava obezbeđenja.

U Republici Srbiji ne postoji strategija koja se neposredno i isključivo odnosi na razvoj preduzetništva žena. Na značaj preduzetništva žena jasno se ukazuje u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, broj 15/09), Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 67/10) i Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2011–2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 37/11). Zakonski, institucionalni i strateški okviri su postavljeni, ali ključni problem predstavlja nedovoljna integrisanost rodne perspektive odnosno nedovoljno efikasno sprovođenje zakona, propisa i strategija.

Budući da predstavljaju manjinu i suočavaju se sa specifičnim ograničenjima bitno je obezbediti neophodnu podršku ženama u svim fazama poslovanja, od započinjanja posla, upravljanja, rasta i razvoja pa do prestanka obavljanja delatnosti. EU kroz Akt o malim preduzećima naglašava da je žensko preduzetništvo prioritet, i brojnim aktivnostima se žene podstiču da započinju svoje preduzetničko poslovanje ili jačaju postojeće, kao kroz npr. mentorske šeme. Vlada poslednjih godina sve više stavlja akcenat na žensko preduzetništvo i nastoji da omogući dobro poslovno okruženje za razvoj ženskog preduzetništva u Republici Srbiji.

Mladi, takođe, imaju nepovoljan položaj na tržištu rada, koji odlikuje niska stopa aktivnosti, a stopa nezaposlenosti mladih je daleko viša od prosečne stope nezaposlenosti radno aktivnog stanovništva. Većina mladih je dugoročno nezaposlena, a veoma je visok i priliv na tržište rada mladih koji prvi put traže zaposlenje. Veliki broj mladih uključen je u neformalno tržište rada, a samo 11% opredeljuju se za samozapošljavanje. Međutim, moglo bi se zaključiti da su mladi zainteresovani za razvijanje sopstvenog poslovanja, s obzirom da je veliki broj pohađao obuke za preduzetnike u organizaciji NARR.

Pored nedostatka profesionalnog iskustva i stručne prakse, koje može da bude otežavajuća okolnost prilikom donošenja odluke za otpočinjanje poslovanja, mladi se suočavaju i sa problemom nerazvijenih preduzetničkih veština, što je rezultat nepostojanja adekvatnih obrazovnih programa u srednjim školama i na univerzitetima, koji bi podsticali razvijanje preduzetništva kod mladih.

Uz unapređenje stanja u sistemu obrazovanja i veću podršku, preduzetništvo mladih moglo bi značajnije da se razvije i ublaži problem visoke stope nezaposlenosti kod mladih i omogući iskorišćenje inovacionog potencijala koji mladi poseduju. Imajući u vidu da se jedan deo mera potrebnih za unapređenje preduzetništva mladih pre svega odnosi na razvoj preduzetničkog duha i veština, one su objedinjene sa srodnim merama u okviru stuba 3, dimenzije 2 „Podrška razvoju obrazovanja za preduzetništvo”.

Socijalno preduzetništvo odlikuje se velikom inovativnošću i sposobnošću da kombinuje različite resurse kako bi uspešno obavljalo svoju ekonomsku delatnost i ispunilo društvenu misiju. Potrebno je da ostali akteri u ekonomskom sistemu, pre svega donosioci odluka i nadležni državni organi, organizacije i institucije, ali i privatna preduzeća usmerena na ostvarivanje profita, prepoznaju specifičnu ulogu socijalnog preduzetništva i pomognu njegovu afirmaciju, opstanak i funkcionisanje. Povoljan pravni okvir, prednost pri javnim nabavkama, društveno odgovorno poslovanje i dostupnost mikrofinansiranja samo su neke od opcija koje otvaraju širi prostor za razvoj socijalnog preduzetništva.

U 2012. godini u Republici Srbiji poslovalo je 1.196 socijalnih preduzeća različitih tipova. U sektoru socijalnih preduzeća u 2012. godini bilo je zaposleno 10.326 lica, što je činilo 0,6% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji. Socijalna preduzeća u Republici Srbiji u svom poslovanju susreću se sa znatno više prepreka nego pogodnosti, a najveći problemi sektora socijalnih preduzeća jesu nedostatak izvora finansiranja, niske cene proizvoda i usluga, nenaplaćena potraživanja i nedovoljna podrška.

Važan segment uspešne politike razvoja MSPP predstavlja statističko praćenje i istraživanje. U tom cilju neophodno je uređenje statističkog praćenja MSPP usaglašenog sa EUROSTAT koje će obuhvatiti sve aspekte preduzetništva uključujući i preduzetništvo žena, mladih i socijalnih preduzeća.

Dimenzija 1: Unapređenje statističkog praćenja i istraživanja preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva

Zahvaljujući redovnom praćenju sektora MSPP, kao i usklađivanju poslovnih statistika sa statistikama EUROSTAT na raspolaganju je veći spektar mogućnosti praćenja preduzetništva. Međutim, dostupni podaci često nisu rodno osetljivi te ne omogućavaju uvide u rodne razlike u preduzetništvu, niti u specifičnosti preduzetništva žena, mladih i socijalnih preduzeća. Potrebno je raspoložive statističke podatke dalje unaprediti, učiniti rodno osetljivim i stvoriti uslove za redovno praćenje svih oblika preduzetništva.

Kvalitetni statistički podaci neophodna su osnova i za efikasno i adekvatno profilisanje programa podrške, kao i za praćenje efekta mera preko promena stanja i trendova u svim specifičnim oblicima preduzetništva.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Razvoj mehanizma za statističko prikupljanje, obradu i praćenje podataka preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva;

Uspostavljanje sistema redovnog i uporedivog praćenja preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.

Dimenzija 2: Politika i instrumenti za podršku ženskom preduzetništvu, preduzetništvu mladih i socijalnom preduzetništvu

Ministarstvo nadležno za poslove mladih realizovalo je različite aktivnosti usmerene na razvoj preduzetništva mladih, a ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja podsticalo je pojedine oblike socijalnih preduzeća, dok je većina instrumenata za podršku razvoju socijalnog preduzetništva dolazila iz sektora civilnog društva i donatorske zajednice, koji nisu dovoljni. U poslednjih nekoliko godina, ministarstvo nadležno za poslove privrede sa mrežom institucija za podršku preduzetništvu realizovalo je različite projekte sa ciljem stvaranja institucionalnog okvira za podršku razvoju MSPP, kao i različite vrste finansijske i nefinansijske podrške širom Republike Srbije. Međutim, većina ovih mera ne može adekvatno da odgovori potrebama ove tri ciljne grupe u oblasti preduzetništva pa je potrebno redefinisati postojeće mere gde je to moguće odnosno uvesti nove mere podrške posebno usmerene ka svakoj od ovih ciljnih grupa, u skladu sa njihovim specifičnim potrebama. Od posebnog značaja je omogućiti lakši pristup izvorima finansiranja za ove tri specifične oblasti preduzetništva kroz povoljne kreditne linije, mikrofinaniranje, garancije i alternativne izvore finansiranja.

Neophodno je podržati žensko preduzetništvo, preduzetništvo mladih i socijalno preduzetništvo i kroz razvoj usluga obuka, mentorstva i drugih oblika stručne podrške preduzetnicima.

U Republici Srbiji deluje više nacionalnih i lokalnih udruženja koje okupljaju žene preduzetnike, zastupaju njihove interese, realizuju obuke i sprovode projekte podrške. Važna uloga pomenutih udruženja je informisanje i razvoj mreže poslovnih kontakata članica. Kancelarije za mlade i udruženja koja se bave pitanjima mladih aktivni su u sprovođenju obuka i obaveštavanju mladih o mogućnostima za samozapošljavanje. U Republici Srbiji deluju i dve mreže za podršku razvoju socijalnom preduzetništvu. U procesu afirmacije i podsticanja ženskog, socijalnog i preduzetništva mladih potrebno je stvoriti jako partnerstvo vladinog i nevladinog sektora.

Neophodno je organizovati promotivne aktivnosti radi promene tradicionalnog viđenja uloge i položaja žena u društvu, ali i promovisati iskustva žena koje su uspešni primeri u cilju podsticanja potencijalnih žena preduzetnika. Takođe, potrebno je promovisati uspešne primere mladih preduzetnika, koji mogu da podstaknu druge mlade ljude da pokrenu sopstveno poslovanje. S obzirom na nedovoljno iskorišćenje mogućnosti socijalnog preduzetništva, važno je razviti svest o tome šta je socijalno preduzetništvo, koje su njegove specifičnosti i značaj, kao i zakonodavni i institucionalni okvir u kojem posluju socijalna preduzeća.

Prioritetne mere obuhvaćene ovom dimenzijom Strategije su:

Uključiti podršku ženskom preduzetništvu, preduzetništvu mladih i socijalnom preduzetništvu u sva državna dokumenta koja imaju uticaja na privredu;

Povećati učešće žena, mladih i socijalnih preduzeća u različitim programima podrške MSPP;

Uvesti posebne programe podrške za MSPP namenjene isključivo za žene, mlade i socijalno preduzetništvo;

Promocija preduzetničkog duha, primeri dobre prakse, umrežavanje, uspostavljanje dijaloga.

VI. AKCIONI PLAN

Aktivnosti, sa rokovima, organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje aktivnosti, potrebnim finansijskim sredstvima i pokazateljima za praćenje sprovođenja mera ove strategije definisaće se godišnjim akcionim planovima, koje donosi Vlada.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije za 2015. sa projekcijom za 2016. godinu, odštampan je uz Strategiju i čini njen sastavni deo.

VII. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 023-3281/2015-1

U Beogradu, 26. marta 2015. godine

Vlada

Predsednik,

Aleksandar Vučić, s.r.

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.