Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća za period od 2023. do 2027. godine, sa Akcionim planom za period od 2023. do 2024. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

za razvoj malih i srednjih preduzeća za period od 2023. do 2027. godine, sa Akcionim planom za period od 2023. do 2024. godine

"Službeni glasnik RS", broj 97 od 3. novembra 2023.

1. UVOD

U skladu sa Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 128/20 i 116/22), Ministarstvo privrede nadležno je, između ostalog, za utvrđivanje politika i strategija privrednog razvoja i za mere ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (u daljem tekstu: MSPP) i zanatstva.

U prethodnom periodu javna politika u ovoj oblasti bila je definisana Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015–2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/15, u daljem tekstu: Strategija MSPP), zajedno sa pratećim Akcionim planom.

U cilju ostvarivanja kontinuiteta utvrđivanja i sprovođenja javnih politika u ovoj oblasti, Ministarstvo privrede u martu 2022. godine, započelo je rad na novom dokumentu javne politike – Strategiji za razvoj malih i srednjih preduzeća za period od 2023. do 2027. godine sa Akcionim planom za period od 2023. do 2024. godine (u daljem tekstu: Strategija). Imajući u vidu da je sektor MSPP diverzifikovan i obuhvata različite pravne forme i modalitete poslovanja privrednih subjekata, a kako bi se optimizovala upotreba termina i obezbedio kontinuitet sa prethodnim razvojnim dokumentima, termin MSPP, koji će biti korišćen u tekstu ove strategije, obuhvata mikro, mala i srednja privredna društva, zadruge, preduzetnike i sve podgrupe ovih pravnih lica kao što su žene preduzetnici i zanatlije.

U maju 2022. godine, Ministarstvo privrede formiralo je Radnu grupu za izradu Predloga strategije, u koju su pozvani da delegiraju članove svi organi državne uprave koji su identifikovani kao relevantni za buduće pravce razvoja sektora MSPP u Republici Srbiji. Radom radne grupe rukovodilo je Ministarstvo privrede, a članove su činili predstavnici: Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva omladine i sporta i Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Takođe, svoje predstavnike delegirala je i Privredna komora Srbije ( u daljem tekstu: PKS).

Izradi teksta Strategije prethodila je ex-post analiza efekata sprovođenja prethodnog dokumenta javne politike za podršku razvoja MSPP, ex-ante analiza nove Strategije, kao i priprema drugih analitičkih dokumenata relevantnih za kreiranje politike MSPP, uključujući i statističke analize razvoja sektora u prethodnom srednjoročnom periodu.

Sveobuhvatne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama odvijale su se sve vreme trajanja procesa pripreme teksta Strategije kroz javno-privatni dijalog (u daljem tekstu: JPD) sa privatnim sektorom, lokalnim samoupravama, lokalnim i regionalnim organizacijama i institucijama za podršku MSPP, univerzitetima, organizacijama civilnog društva. Pored toga, organi državne uprave, organizacije javne uprave, kao i ekspertska zajednica i privredne komore pozvani su da dostave svoje priloge u pisanoj formi. Takođe, preko portala e-Konsultacije, svi zainteresovani su bili u prilici da daju predloge i sugestije za nove strateške pravce razvoja politike MSPP u Republici Srbiji.

Polazeći od smernica Evropske unije vezanih za politiku razvoja MSPP, a na osnovu prikupljenih podataka kroz sve navedene procese i sagledavanja ostvarenih rezultata u prethodnom periodu, utvrđene su polazne osnove za pripremu Strategije i formulisani pravci daljeg razvoja sektora MSPP u narednom petogodišnjem periodu.

2. PRAVNI OKVIR I PLANSKI DOKUMENTI RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

Najvažniji zakoni i podzakonski akti kojima se uređuju uslovi za osnivanje i rad MSPP, kao i njihovo institucionalno okruženje su:

Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21), koji uređuje pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja privrednih subjekata, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS”, br. 99/11, 83/14, 44/18 – dr. zakon, 31/19 i 105/21), koji uređuje postupak registracije, evidentiranja i objavljivanja podataka i dokumenata koji se vode u Registru privrednih subjekata, kao i predmet registracije, evidencije i objavljivanja u registrima i evidencijama koje vodi Agencija za privredne registre.

Zakon o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 – dr. zakon), koji uređuje oblast računovodstva i utvrđuje obaveze privrednih subjekata u ovoj oblasti, uključujući vođenje poslovnih knjiga i finansijsko izveštavanje. Zakon posebno uređuje razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika po veličini i predviđa primenu međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica.

Pravna lica i preduzetnici, u smislu Zakona o računovodstvu, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: 1) prosečan broj zaposlenih deset; 2) poslovni prihod 700.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; 3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 350.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 6. ovog odeljka, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: 1) prosečan broj zaposlenih 50; 2) poslovni prihod 8.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; 3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 7. ovog odeljka, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: 1) prosečan broj zaposlenih 250; 2) poslovni prihod 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; 3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Zakon o reviziji („Službeni glasnik RS”, broj 73/19), koji je za MSPP bitan jer utvrđuje obavezu vršenja revizije u odnosu na veličinu pravnog lica, odnosno ostvaren prihod, kao i u odnosu na druge kriterijume.

Za poslovanje sektora MSPP od značaja su zakoni koji regulišu njihovo svakodnevno poslovanje odnosno kupovinu i prodaju proizvoda, dobara i usluga u zemlji i inostranstvu, kao što su Zakon o elektronskom fakturisanju1, Zakon o fiskalizaciji2, Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama3, Zakon o platnom prometu4 i Zakon o deviznom poslovanju5.

Posebnu važnost imaju i zakoni kojima su definisane poreske obaveze MSPP, a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica6, Zakon o porezu na dodatu vrednost7, kao i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji8.

Za definisanje prava i obaveza MSPP prilikom angažovanja radnika, važnu ulogu imaju i radno-pravni propisi (Zakon o radu9, Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti10 i dr.) i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu (Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu11 i njegovi podzakonski akti).

U slučaju nemogućnosti prevazilaženja problema u sopstvenom poslovanju, ali i u cilju zaštite svojih potraživanja, za MSPP je važan Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11 – dr. zakon, 71/12 – US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18), kojim se uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.

Pored navedenih zakona, pravni okvir za poslovanje MSPP čine i drugi propisi koji imaju uticaja na poslovno okruženje i uslove poslovanja privrednih subjekata, odnosno posredno utiču na rad MSPP, kao što su, pored ostalog propisi u oblasti zaštite prava potrošača, propisi u oblasti ekologije kojima se definišu obaveze privrednih subjekata u odnosu na zaštitu životne sredine, kao i sektorsko zakonodavstvo, relevantno prema delatnostima koje obavljaju MSPP.

Zakon o socijalnom preduzetništvu („Službeni glasnik RS”, broj 14/22) uređuje pojam, ciljeve, načela i oblast delovanja socijalnog preduzetništva, uslove za sticanje i prestanak statusa socijalnog preduzetništva i druga pitanja od značaja za socijalno preduzetništvo u Republici Srbiji i koji kao jedini zakon na poseban način određuje specifičnu oblast preduzetništva.

Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS”, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13, 119/14, 23/21 – dr. uredba, 23/21 – dr. uredba, 62/21 – dr. uredba, 62/21 – dr. uredba, 62/21 – dr. uredba, 99/21 – dr. uredba, 99/21 – dr. uredba, 20/23 – dr. uredba, 43/23 – dr. uredba i 48/23 – dr. uredba ), bliže uređuje pravila za dodelu državne pomoći, odnosno za ocenu dozvoljenosti prijavljene ili dodeljene državne pomoći, radi usklađivanja sa sadržinom instrumenata tumačenja koje su u vezi sa državnom pomoći usvojile institucije Evropske zajednice. Poseban značaj ova uredba za sektor MSPP ima zbog odredbe člana 2a, koja uređuje merila za određivanje malih, srednjih i velikih privrednih subjekata, a koristi se prilikom dodele podsticaja ovom sektoru.

U smislu Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći:

– mali privredni subjekt je privredni subjekt za koji se utvrdi da ima manje od 50 zaposlenih i ako je njegov godišnji promet i/ili ukupan godišnji bilans manji od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

– srednji privredni subjekt je privredni subjekt za koji se utvrdi da ima između 50 i 250 zaposlenih i ako je njegov godišnji promet manji od 50 miliona evra i/ili ukupan godišnji bilans manji od 43 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

– veliki privredni subjekt je privredni subjekt koji nije srednji ili mali privredni subjekt.

U toku izrade ove strategije, identifikovano je više od 20 drugih dokumenata javne politike (strategije i programi) od značaja za sektor MSPP.

Dokumenta javne politike, odnosno strategije i programi, sa posebnim osvrtom na mere koje se neposredno ili posredno odnose na mala, srednja preduzeća i preduzetnike, odnose se na sledeće oblasti javnih politika.

––––––––

1 „Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21 i 138/22.

2 „Službeni glasnik RS”, br. 153/20, 96/21 i 138/22.

3 „Službeni glasnik RS”, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21, 44/21 – dr. zakon,130/21 i 138/22.

4 „Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04, 62/06, 111/09 – dr. zakon, 31/11 i 139/14 – dr. zakon.

5 „Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 31/11, 119/12, 139/14 i 30/18.

6 „Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21.

7 „Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22.

8 „Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20, 96/21 i 138/22.

9 „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje.

10 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 49/21.

11 „Službeni glasnik RS”, broj 35/23.

A) Privreda i konkurentnost

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20) je planski dokument javne politike čiji je cilj podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije i horizontalnog je karaktera, odnosno ne utvrđuje sektorske prioritete već se bavi pitanjima važnim za reindustrijalizaciju i kvalitativnu transformaciju srpske privrede, uključujući i MSPP. Vizija strategije je otvorena, regionalno i globalno konkurentna, investiciono aktivna, obrazovana, inovativna i digitalno transformisana industrija Republike Srbije koja snažno podržava privredni rast i podizanje kvaliteta života njenih građana.

Utvrđeni su sledeći posebni ciljevi strategije: unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje, razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje, povećan ukupni obim investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija, unaprediti tehnološku strukturu izvoza i transformacija industrije od linearnog ka cirkularnom modelu.

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, broj 21/20, u daljem tekstu: Strategija pametne specijalizacije) je javna politika u oblasti inovacija koji ima za cilj da podstakne rast na način da se regioni fokusiraju na one oblasti u kojima imaju konkurentske prednosti, te stoga definiše sektorske priorite. Prepoznati sektori su: Hrana za budućnost, Informaciono-telekomunikacione tehnologije, Mašine i proizvodni procesi budućnosti i Kreativne industrije. Strategija pametne specijalizacije predstavlja sveobuhvatnu agendu za privrednu transformaciju koja uključuje: usmeravanje podrške i investicija na ključne nacionalne/regionalne prioritete, izazove i potrebe za razvojem zasnovanim na znanju, zasnovanost na snagama, komparativnim prednostima i potencijalu za izvrsnost određene države ili regiona, podršku tehnološkim i praktičnim inovacijama sa ciljem da se ohrabre investicije privatnog sektora, uključivanje zainteresovanih strana i podsticanje inovacija i eksperimentisanja i zasnovanost na dokazima i postojanje sistema praćenja i evaluacije.

Strategija razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 125/21) sadrži više relevantnih mera za MSPP, pogotovo u oblasti IKT, kao što su Podsticanje razvoja tržišta preduzetničkog kapitala (3.2.), Kreiranje mehanizma i osnova za grupno finansiranje (3.3.), Uspostavljanje mehanizma za prepoznavanje različitih aktera startap ekosistema (4.1.) i Unapređenje poreskog okvira za poslovanje startapa (4.2). Naročito su značajne mere Popularizacija startap kulture i razvoj preduzetničkog duha (5.1.) i Unapređenje međunarodne prepoznatljivosti srpskog startap ekosistema (5.2.).

Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2022–2024. godine, pored ostalog, sadrži strukturnu reformu broj 14 Razvoj startap ekosistema, čije se aktivnosti zasnivaju na navedenoj Strategiji razvoja startap ekosistema Republike Srbije. U pogledu drugih relevantnih strukturnih reformi, treba imati u vidu SR4 Unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka – e-Papir, koja je preuzela nastavak aktivnosti iz prethodnog Programa za pojednostavljivanje administrativnih postupaka i regulative „e-Papir” za period 2019–2021. godine.

B) Prosveta, nauka i tehnološki razvoj

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja”, („Službeni glasnik RS”, broj 10/21) – sadrži meru koja obuhvata podizanje kapaciteta unutar sektora MSPP, jačanje veza između naučno-istraživačkih organizacija (NIO) i javnih preduzeća i sistema, kao i privrede u celini.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/21) sadrži aktivnosti nastavka podrške razvoju i ostvarivanju studijskih programa po dualnom modelu, kao i obezbeđivanje uslova za realizaciju praktične nastave. Prednosti ovog modela i način realizacije nastave, kao i vodič kroz dualno obrazovanje detaljnije su predstavljeni u publikaciji „Nacionalni model dualnog obrazovanja – put u budućnost Srbije”, koju je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2020. godine.

V) Informaciono društvo

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 96/19) predviđa Meru – Podrška startap kompanijama i MSPP u oblasti veštačke inteligencije (Mera 3.1.).

Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RS”, br. 21/20 i 8/23) ne sadrži mere i aktivnosti neposredno specifične za MSPP, ali se u dokumentu konstatuje da mala i srednja preduzeća (MSP) čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi.

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/21) predstavlja međusektorsku strategiju kojom se utvrđuju ciljevi i mere za razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti. Strategija sadrži posebnu meru – Digitalna transformacija MSPP (Mera 2.3), kojom je predviđeno osnivanje i rad Centra za digitalnu transformaciju (CDT) u sastavu Privredne komore Srbije – nacionalni hab inovativnih praksi usmeren, pre svega, ka mikro, malim i srednjim preduzećima.

G) Urbanizam i prostorno planiranje

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/19) pored ostalog, definiše strateške pravce razvoja, koji su predviđeni i Prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 88/10), a u sklopu kojih je poseban pokazatelj broj MSPP na 1000 stanovnika u urbanom području.

D) Zapošljavanje, socijalna politika i ravnopravnost

Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka) predviđa paket mera, koji sadrži meru – Podsticanje kreiranja poslova (1.3). Ovom merom je predviđeno da ministarstvo nadležno za poslove privrede, Fond za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: FZR) i druge institucije, nastave sa pružanjem podrške početku poslovanja, ali i rastu i razvoju već pokrenutih poslova u okviru mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 103/21) predviđa meru – Uspostavljanje sistemske podrške za započinjanje, razvoj i rast biznisa u većinskom vlasništvu žena i povećanje profitabilnosti njihovih preduzetničkih aktivnosti. Ova mera ima za cilj da smanji rodni jaz u preduzetništvu, poveća učešće žena u preduzetništvu, olakša izlazak iz neformalne ekonomije, poveća prihode, profitabilnost, održivost i stopu preživljavanja biznisa u vlasništvu žena.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 23/22) stavlja poseban akcenat na promovisanje preduzetništva za nezaposlena lica romske nacionalnosti, odnosno za pokretanje sopstvenog posla, kao i dodatnu mentorsku podršku, kako bi se povećale šanse za održivost pokrenutog posla.

Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027. godine („Službeni glasnik RS”, broj 21/20) predviđa unapređenje uslova života i rada u privrednom i društvenom sektoru, odnosno omogućavanje zapošljavanja kroz razvoj inovativnog preduzetništva i osnivanja malih i srednjih preduzeća.

Đ) Omladina

Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 9/23) predviđa, pored ostalog, u Meri 4.3, podršku preduzetništvu, socijalnom preduzetništvu i zapošljivosti mladih.

E) Finansijska tržišta

Strategija za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 102/21) kao jedan od razloga za donošenje, navodi potrebu da se obezbedi diversifikacija izvora finansiranja, koji treba da doprinese smanjenju troškova prikupljanja kapitala, posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća. Razvoj tržišta tekućih obaveza kompanija, posebno faktoring transakcija, omogućava da mala i srednja preduzeća koriste potraživanja koja drže od svojih kupaca kao zalog ili garanciju za dobijanje kredita u svrhe obrtnog kapitala.

Ž) Turizam

Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 98/16) sadrži poseban odeljak pod nazivom „Misliti prvo na malo”, u kojem se izlažu potencijalne poslovne mogućnosti za razvoj preduzetništva i MSPP u oblasti turizma. Naime, predviđene su posebne mere podrške razvoju preduzetništva i MSPP u oblasti turizma. To su mera – Praćenje i izveštavanje o stanju razvijenosti preduzetništva i MSPP u privrednoj strukturi turizma Republike Srbije i mera – Podrška razvoju MSPP u oblasti turizma, putem nastavka i daljeg razvoja programa kreditiranja u cilju podsticanja kvaliteta turističke ponude i unapređenja postojećih mera podrške u oblasti turizma sa naglaskom na sektor MSPP.

Z) Energetika

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/15), pored ostalog, predviđa usmeravanje razvoja energetskih kapaciteta u pravcu proizvodnje opreme i postrojenja za korišćenje obnovljivih izvora energije, naročito biomase i hidroenergije, a relativno manji kapaciteti ovih proizvodnih jedinica su idealni za razvoj malih i srednjih preduzeća.

I) Zaštita životne sredine

Program zaštite prirode Republike Srbije za period 2021. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 53/21) sadrži mere zaštite prirode i očuvanja biološke raznovrsnosti, u kontekstu održivog razvoja, uključujući aktivnosti privrednih subjekata.

Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 137/22) predviđa podršku privrednim subjektima za unapređenje efikasnosti proizvodnje, kroz primenu novih tehnologija, energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije i materijala.

J) Javna uprava

Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 42/22) kroz poseban cilj 5. Javna uprava na efikasan i inovativan način pruža usluge koje odgovaraju na potrebe krajnjih korisnika i unapređuju njihovo korisničko iskustvo, i usmerena je na razvoj i unapređenje korisnički orijentisanih usluga kroz unapređenje procesa razvoja i optimizacije postojećih usluga, kao i unapređenje njihovog kvaliteta.

Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019–2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 82/19), predviđa određene novine koje imaju za cilj, između ostalog, olakšavanje učešća u postupcima javnih nabavki, a što je od posebnog značaja za mala i srednja preduzeća. Poboljšanju praćenja nivoa učešća malih i srednjih preduzeća u javnim nabavkama doprineće i uvođenje obaveze unošenja podataka o dodeli ugovora takvim preduzećima u sklopu obaveštenja o dodeli ugovora.

Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025. („Službeni glasnik RS”, broj 113/21), predviđa meru unapređenja poslovnog okruženja i smanjenja administrativnih troškova za privredu i građane kroz upotrebu alata analize efekata propisa (MMSP test, kalkulator administrativnog troška i kontrolna lista efekata propisa na konkurenciju). Mera podrazumeva redefinisanje obaveze primene ovih testova i kalkulacija, kako bi se precizno prikazao način predstavljanja rezultata primene datih alata u okviru izveštaja o analizi efekata propisa, i to za propise koji imaju efekat na mikro, male i srednje privredne subjekte i konkurenciju.

Imajući u vidu da je politika MSPP višedimenzionalna i multisektorska, ovom strategijom definisani su ciljevi i mere koje mogu biti predmet i drugih dokumenata javne politike12. U cilju racionalizacije u sistemu javnih politika i efektivnijeg i efikasnije upravljanja njenim sprovođenjem, jedno od načela koje je poštovano pri izradi ove strategije i akcionog plana bilo je da se ne ponavljaju mere i aktivnosti već predviđene drugim dokumentima javnih politika, čije će ostvarenje doprineti realizaciji ciljeva i ove strategije, već da se u takvim oblastima predvide samo dodatne mere, specifično usmerene na MSPP, sa dva izuzetka:

1. aktivnosti direktne finansijske i nefinansijske podrške MSPP, koje sprovodi ministarstvo nadležno za oblast privrede sa partnerima i koje su uvršćene u dokumenta javnih politika u drugim oblastima jer doprinose ostvarivanju i njihovih ciljeva, iako suštinski predstavljaju instrumente politike razvoja preduzetništva;

2. aktivnosti direktne finansijske podrške čiji su korisnici MSPP, a realizuju se u oblasti javnih politika koje se odnose na inovacije, digitalizaciju i industrijsku politiku.

Najvažnije međunarodne i regionalne politike od značaja za formulisanje Strategije

Ujedinjene nacije

Agenda Ujedinjenih nacija za održivi razvoj od 2015. do 2030. godine (Agenda 2030)13 uključuje tri dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Države potpisnice, među kojima je i Republika Srbija, obavezale su se da će kroz sveobuhvatan i međusektorski pristup angažovati sve resurse kako bi do 2030. godine ostvarile 17 ciljeva održivog razvoja (COR)14. COR su proistekli iz Milenijumskih ciljeva razvoja i prepoznaju da borba protiv siromaštva ide ruku pod ruku sa ekonomskim rastom i industrijalizacijom i unapređenjem oblasti koje uključuju različite društvene potrebe kao što su zdravlje, obrazovanje, socijalna zaštita i zdrava životna sredina i zajednice otporne na klimatske promene.

Iako su svi ciljevi međusobno povezani, za politiku MSPP naročito su značajni COR 8 Dostojanstven rad i ekonomski rast i COR 9 Industrija, inovacije i infrastruktura, ali i COR 4 Kvalitetno obrazovanje, COR 5 Ravnopravnost, COR 7 Dostupna i čista energija, COR 12 Odgovorna potrošnja i proizvodnja i COR 13 Klimatske promene.

Evropska unija

Politika MSPP potpada pod komplementarne nadležnosti Evropske unije (u daljem tekstu: EU), odnosno u oblasti u kojima EU deluje u svrhu podrške, koordinacije i dopune u aktivnostima i politikama država članica.

EU je, kroz komunikaciju Evropske komisije ka Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, kao i Komitetu regiona, u martu 2020. godine usvojila novi strateški dokument „Strategija MSP za održivu i digitalnu Evropu”15 (u daljem tekstu: EU Strategija MSP) koji je zasnovan na ostvarenim rezultatima primene ranijeg strateškog dokumenta u ovoj oblasti, Akta o malim preduzećima (SBA)16, kao i tekućim razvojnim prioritetima i potrebama MSPP u EU. Istovremeno, imajući u vidu značajan uticaj pandemije COVID-19 na privredni sektor, iskustva primenjena na savladavanje njenih negativnih uticaja su takođe predstavljala specifičan doprinos u kreiranju orijentacije ovog dokumenta.

U takvim uslovima, glavni prioriteti SBA (Promocija preduzetništva; Smanjenje regulatornih prepreka; Pristup finansijama; Pristup tržištima i internacionalizacija) su transformisani u sledeća tri glavna stuba EU Strategije MSP:

– Izgradnja kapaciteta i podrška tranziciji ka održivosti i digitalizaciji;

– Smanjenje regulatornih prepreka i unapređenje pristupa tržištu;

– Unapređenje pristupa finansijama.

Osnovni cilj nove EU politike u oblasti preduzetništva je da se oslobode potencijali svih MSPP u EU kako bi mogli da predvode dvostruku tranziciju privrede (ka održivosti i digitalizaciji) uz značajno povećanje broja MSPP uključenih u održivi razvoj, kao i onih koja koriste digitalne tehnologije.

Evropski zeleni dogovor (The European Green Deal – EGD) – Zelena agenda EU

Na formulisanja nove strategije MSPP u EU, snažan uticaj imao je Evropski zeleni dogovor (EGD), u smislu usmerenja budućeg razvoja MSPP ka održivoj i zelenoj ekonomiji. EGD je nova paradigma EU koja u centar stavlja zelenu tranziciju ka klimatski neutralnoj privredi, čiji su glavni ciljevi dostizanje nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, ekonomski razvoj koji ne počiva na upotrebi prirodnih resursa i osiguravanje da „nijedna osoba i nijedno mesto ne budu zapostavljeni”.

Evropska zelena agenda za Zapadni Balkan

Na samitu u Sofiji 2020. godine potpisivanjem sofijske deklaracije ekonomije Zapadnog Balkana, uključujući Republiku Srbiju, države Zapadnog Balkana prihvatile su principe Evropskog zelenog dogovora, čime se Zapadni Balkan priključio naporima da se ubrzano izvrši transformacija prema modernoj, klimatski neutralnoj, resursno-efikasnoj i konkurentnoj ekonomiji. Predviđeno je da se konkretne aktivnosti realizuju u okviru sledećih pet stubova EGD koji se odnose na Zapadni Balkan:

I. Dekarbonizacija: klima, energija, mobilnost

II. Cirkularna ekonomija

III. Smanjenje zagađenosti vazduha, vode i zemljišta

IV. Održivi sistemi proizvodnje hrane i ruralna područja

V. Biodiverzitet: zaštita i obnova ekosistema.

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan

Istovremeno sa usvajanjem sofijske deklaracije, usvojen je i Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, osmišljen da podrži dugoročni zeleni društveno-ekonomski oporavak regiona. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan identifikovao je deset ključnih oblasti ekonomskog razvoja17, a za njegovu implementaciju predviđeno je do devet milijardi evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III (2021–2027). Pored ostalih, posebno su značajne inicijative za razvoj privatnog sektora, u okviru kojih EU planira da poveća finansijsku podršku za jačanje konkurentnosti mikro i malih i srednjih preduzeća u strateškim sektorima i podsticanje zelenog rasta i cirkularne ekonomije.

Evropske integracije Republike Srbije

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08), u članu 95. Mala i srednja preduzeća, definiše okvire saradnje u ovoj oblasti i predviđa obavezu Republike Srbije da prilikom definisanja politika u ovoj oblasti u obzir uzima prioritetne oblasti iz pravnih tekovina EU.

Republika Srbija je status kandidata za članstvo u EU stekla 2012. godine, a pristupni pregovori otvoreni su na Međuvladinoj konferenciji u januaru 2014. godine. U okviru pregovora o članstvu Republike Srbije u EU, oblast podrške razvoju MSPP nalazi se u okviru poglavlja 20 „Preduzetništvo i industrijska politika”, koje je među prvima otvoreno. U Izveštaju o napretku za 2022. godinu18, Evropska komisija (EK) konstatuje da je Republika Srbija u okviru Poglavlja 20 ostvarila umereni nivo spremnosti, kao i određeni napredak u odnosu na prethodni izveštaj iz 2021. godine i daje tri preporuke, i to da se:

– nastavi sa naporima da unapredi predvidivost poslovnog okruženja, a pre svega da osigura direktnu uključenost privrede u procese donošenja zakona i javnih politika;

– donese nova Strategija razvoja MSP i preduzetništva;

– realociraju budžetska sredstva sa podsticaja stranim direktnim investicijama na finansijsku i stručnu podršku MSPP.19

Republika Srbija učestvuje u regionalnom procesu praćenja sprovođenja evropskog okvira politike MSPP za Zapadni Balkan i Tursku – Indeks politike MSP (SME Policy Index),20 koji zajednički vode Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), EK, Evropska trening fondacija (ETF) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u bliskoj saradnji sa predstavnicima javnog sektora i zainteresovanih strana sa Zapadnog Balkana i Turske. Ovaj instrument osmišljen je 2006. godine u cilju praćenja sprovođenja Evropske povelje o malim preduzećima, a kasnije je prilagođen da prati implementaciju deset principa SBA. Poslednje, šesto izdanje izveštaja pokriva period 2019–2021. godine i takođe se zasniva na praćenju sprovođenja deset principa SBA21, a sumarni rezultati za Republiku Srbiju prikazani su na Slici 1.

Slika 1. Rezultati Indeksa politike MSP za Srbiju (za 2019. i 2022. godinu)

U izveštaju se konstatuje da je Republika Srbija posvećena ostvarivanju principa SBA, da je jedan od lidera u regionu i da je ostvarila dobar napredak u implementaciji SBA u odnosu na prethodni izveštajni period (2016–2018. godine). Takođe se navodi da je Republika Srbija posvećena stalnom unapređenju poslovnog okruženja i rangirana u prve tri ekonomije u skoro svim dimenzijama SBA. Istaknuto je i da je najznačajniji napredak ostvaren u dimenziji 8b. Inovaciona politika za MSPP, a nadprosečan rezultat ostvaren je i u oblastima:

– Dimenzija 4: Operativno okruženje za MSPP;

– Dimenzija 5a: Usluge podrške MSPP;

– Dimenzija 5b: Javne nabavke;

– Dimenzija 6: Pristup finansijama za MSPP;

– Dimenzija 7: Standardi i tehnički propisi;

– Dimenzija 10: Internacionalizacija MSPP.

Kao najvažniji ostvareni rezultati u izveštaju se navode: uspostavljanje novog portala e-Uprave za digitalne usluge, unapređenje pristupa MSPP uslugama za podršku razvoju poslovanja, unapređenje pristupa finansijama, ojačan okvir inovacione politike i bolja dostupnost finansijske podrške za inovacije, kao i napredak u smanjenju trgovinskih barijera i usaglašavanje sa standardima EU.

Izveštaj takođe navodi oblasti u kojima ima najviše prostora za poboljšanja:

– Razvoj sistema za rano upozorenje kao mere za sprečavanje insolventnosti i održavanja zdravog ekosistema za MSPP (Dimenzija 2: Stečaj i druga šansa);

– Uvođenje sveobuhvatnog pravnog okvira kako bi se olakšalo uspostavljanje nebankarskih finansijskih instrumenata (Dimenzija 6. Pristup finansijama za MSPP);

– Uspostavljanje sveobuhvatnog praćenja sprovođenja i vrednovanja rezultata svih programa koji se odnose na preduzetničko učenje i unapređenje veštine, koje treba da uključi rodni aspekt (Dimenzija 1. Preduzetničko učenje i žensko preduzetništvo);

– Unapređivanje finansijske podrške koja bi ohrabrila „ozelenjavanje” MSPP (Dimenzija 9. MSP u zelenoj ekonomiji);

– Izgradnja poverenja u e-trgovini između potrošača i MSPP (Dimenzija 10. Internacionalizacija MSPP).

––––––––

12 Kod odgovarajućih posebnih ciljeva i mera u tekstu će biti data relevantna veza.

13 Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development, septembar 2015. godine https://sdgs.un.org/2030agenda

14 Ciljevi održivog razvoja, dostupno na: https://sdgs.un.org/goals

15 An SME Strategy for a sustainable and digital Europe, dostupno na: https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/communication-sme-strategy-march-2020_en.pdf

16 Strateški dokument koji je EU usvojila 2008. godine i koji je sektor MSPP postavio u centar svih političkih i ekonomskih tema za brz i prosperitetan razvoj EU. Republika Srbija je u potpunosti učestvovala u sprovođenju prioriteta dokumenata, koji su integrisani kao sastavni deo akcionih planova za realizaciju politike MSPP u Republici Srbiji.

17 Održivi transport i energetska povezanost, zelena i digitalna transformacija, jačanje konkurentnosti privatnog sektora i podrška zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti, uključujući garanciju mladih za stvaranje mogućnosti za zapošljavanje mladih.

18 Dostupno na: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2022_en

19 Izveštaj EK za Srbiju, 2022. godine, dostupno na: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2022_en; pristupljeno: 24. oktobra 2022. godine.

20 Više na: https://www.oecd-ilibrary.org/development/sme-policy-index_24136883

21 Imajući u vidu da je u 2020. godini usvojen novi okvir politike MSPP u EU (EU Strategija MSPP), u narednom periodu se očekuje usklađivanje metodologije Indeksa politike MSP za Zapadni Balkan i Tursku sa tom novom EU politikom.

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

3.1. Pregled i analiza postojećeg stanja

Makroekonomska kretanja

Na makroekonomsku situaciju u proteklom periodu značajno su uticali najpre pandemija virusa COVID-19, a zatim i ratni sukob u Ukrajini, koji su nakon perioda rasta i ekspanzije privrede doneli rizike kako po pitanju budućeg ekonomskog rasta tako i očuvanja makroekonomske stabilnosti. Tek što je privreda u Republici Srbiji, ali i globalno, započela oporavak od posledica virusa COVID-19, uz obećavajuće projekcije za period 2022–2024. godina[1], ekonomiju je pogodila nova kriza, izazvana sukobima u Ukrajini krajem februara 2022. godine. Posledice ove nove krize počele su da se osećaju u drugom kvartalu 2022. godine, kroz rast cena energenata, hrane i određenih sirovina, promene transportnih ruta, kao i novog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, ali će negativni efekti biti prisutni i u narednom periodu jer su pokrenute strukturne promene u geopolitičkom i ekonomskom okruženju. Te promene ogledaju se u zaoštravanju političkih odnosa, dinamičnom prekomponovanju međusobnih ekonomskih odnosa velikih privreda sa trendom deglobalizacije i ubrzanoj energetskoj tranziciji praćenoj radikalnim promenama izvora snabdevanja. Visoka inflacija poprimila je dugoročni karakter na globalnom nivou, što je posledično dovelo do zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka i rasta troškova zaduživanja, čime je dodatno usporena privredna aktivnost velikog dela globalne privrede, uz sve veći rizik od ulaska u recesiju.

Pravovremenim reakcijama i paketima mera podrške kako privredi, tako i stanovništvu, Republika Srbije se uspešno izborila sa posledicama ekonomske krize uzrokovane pandemijom virusa COVID-19. Tokom dve pandemijske godine kumulativan rast BDP je bio 6,4%[2] što je predstavljao jedan od najboljih rezultata u Evropi, a već u prvom kvartalu 2021. godine domaća privreda je premašila nivo ekonomske aktivnosti iz predpandemijskog perioda i nastavila oporavak. Dominantni nosilac tog rasta bio je uslužni sektor, koji je istovremeno bio i najviše pogođen pandemijom u 2020 godini. Naročito dobre rezultate ostvario je sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, koji je tokom dve pandemijske godine dostigao kumulativni rast BDV od 14,3%, uz rast izvoza IKT usluga od 30,6%, a trendovi rasta su se nastavili i u 2022. godini. Industrijska proizvodnja i građevinska aktivnost su takođe doprineli oporavku, dok je jedino poljoprivreda imala negativan doprinos.

Pored toga, došlo je i do strukturnih poboljšanja koja se ogledaju u kreiranju novih i proširenju postojećih izvozno konkurentnih proizvodnih kapaciteta, kao i u daljem ubrzanom razvoju putne i železničke infrastrukture kojima se trajno povećao potencijal domaće privrede. Takođe, priliv stranih direktnih investicija (SDI) koje su obezbeđivale više nego punu pokrivenost deficita tekućeg računa, nastavio je da bude stabilan. Rast ekonomske aktivnosti i paket ekonomske podrške rezultirali su očuvanjem radnim mesta, sa stopom nezaposlenosti u 2022. od 9,4% godini, što je ispod pretpandemijskog nivoa.[3]

Usled oporavka svetske privrede i eksterne tražnje, izvoz roba i usluga u 2021. godini beleži intenzivan rast, koji se nastavlja i tokom 2022. godine uprkos poremećajima u globalnim lancima snabdevanja. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su države članice EU, Narodne Republike Kine, Ruske Federacije i CEFTA. Tokom 2022. godine, realni izvoz je porastao za oko 26,3%, ali je istovremeno, uvoz je zabeležio još veći rast, od oko 34,8% usled povećanog uvoza energenata kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja domaćih potrošača i obezbedio određen nivo zaliha.

U 2022. godini ostvaren je rast BDP Srbije od 2,3%[4], a zbog i dalje prisutnih negativnih efekata geopolitičkih dešavanja na dinamiku domaće privredne aktivnosti projekcija privrednog rasta za 2023. je na 2,5%. Od 2024. očekuje se ubrzanje rasta na 3,5%, a nakon toga njegova stabilizacija na nivou od oko 4%.[5]

Rekordne cene energenata uz povećanje uvezenih količina odrazile su se na pogoršanje deficita robne razmene i platnobilansnih kretanja u 2022. godini. S obzirom na to da su cene energenata stabilizovane na nižim nivoima, uz stabilizaciju proizvodnje električne energije i nastavak rasta izvoza, u 2023. godini očekuje se smanjenje deficita robne razmene i tekućeg računa, što je trend koji se očekuje i nakon toga. [6] Popuštanje troškovnih pritisaka na globalnom nivou u 2023, kao i preduzete mere monetarne politike NBS, dovešće do smanjenja inflacije, koja bi sredinom 2024. godine trebalo da se kreće u okviru granica cilja 4 ± 1,5%.[7]

––––––––

[1] Revidirana Fiskalna strategija za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu, „Službeni glasnik RS”, broj 106/21, dostupno na: https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/fiskalnastrategija

[2] Fiskalna strategija za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu.

[3] Fiskalna strategija za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu.

[4] Procena RZS na bazi kvartalnih podataka.

[5] Procena RZS na bazi kvartalnih podataka.

[6] Procena RZS na bazi kvartalnih podataka.

[7] Procena RZS na bazi kvartalnih podataka.

Pregled i analiza stanja sektora MSPP22

Pregled najvažnijih pokazatelja poslovanja MSPP

MSPP čine značaj deo privrede Republike Srbije. Prema poslednjim raspoloživim zvaničnim podacima iz 2021. godine, ovaj sektor čini 99,9% svih privrednih subjekata u Srbiji, angažuje 64,3% (skoro 2/3) zaposlenih, ostvaruje 66,2% prometa, stvara 59% bruto dodate vrednosti (BDV) i učestvuje u izvozu sa 37,2%, a u uvozu nefinansijskog sektora sa 53,4%.

Tabela 1. Osnovni indikatori poslovanja nefinansijskog sektora 2021. godine – tekuće cene*

Indikator

Preduzet-nici

Mikro

Mala

Srednja

MSPP

Velika

Ukupno

Učešće u nefinansijskom sektoru

Pred.

Mikro

Mala

Srednja

MSPP

Velika

2021.

Broj preduzeća

303.300

87.657

12.241

2.734

405.932

601

406.533

74,6

21,6

3,0

0,7

99,9

0,1

Broj zaposlenih

280.387

163.078

247.119

281.603

972.187

540.670

1.512.857

18,5

10,8

16,3

18,6

64,3

35,7

Promet

1.953.472

1.959.769

2.958.958

3.259.906

10.132.105

5.165.970

15.298.075

12,8

12,8

19,3

21,3

66,2

33,8

BDV

530.258

323.119

581.814

736.861

2.172.052

1.509.122

3.681.174

14,4

8,8

15,8

20,0

59,0

41,0

Izvoz

23.969

168.366

269.348

449.059

910.741

1.536.056

2.446.797

1,0

6,9

11,0

18,4

37,2

62,8

Broj izvoznika

3.520

6.506

3.883

1.375

15.284

398

15.682

22,4

41,5

24,8

8,8

97,5

2,5

Uvoz

29.249

317.370

594.338

750.736

1.691.693

1.479.030

3.170.724

0,9

10,0

18,7

23,7

53,4

46,6

Broj uvoznika

4.469

12.074

5.556

1.858

23.957

479

24.436

18,3

49,4

22,7

7,6

98,0

2,0

Izvor: Ministarstvo privrede na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS); * Napomena: BDV, promet, izvoz i uvoz su u mil. dinara.

U periodu 2015–2019. godine sektor MSPP zabeležio je značajno povećanje ukupnog broja preduzeća, kao i broja izvoznika i uvoznika, rast broja zaposlenih, rast vrednosti prometa, BDV, izvoza i uvoza. Korelacija između pokazatelja povećanja broja privrednih subjekata, zaposlenosti i ostvarenog BDV ukazuje da je preduzetnički sektor imao jasnu tendenciju rasta u posmatranom periodu, što potvrđuje i snažan trend rasta investicija u osnovna sredstva. Činjenica da su se udeo izvoznika u celokupnoj populaciji MSPP i učešće izvoza u ukupnom prometu u tom periodu smanjili, pokazuje da su svoju razvoj MSPP najviše bazirala na rastućoj tražnji na domaćem tržištu.

Od početka drugog kvartala 2020. godine, počinje nestabilan period u razvoju MSPP usled uticaja pandemije COVID-19, koja je znatno izmenila način funkcionisanja čitave svetske privrede, a posebno sektor usluga (turizam, ugostiteljstvo i prevoz putnika) u kom posluje i veliki broj MSPP. Pravovremene mere podrške kako privredi (pre svega MSPP), tako i stanovništvu, koje su tokom pandemije sprovele Vlada i Narodna banka Srbije (NBS), značajno su doprinele ublažavanju uticaja negativnih posledica pandemije na sektor MSPP, pa je i u toj godini sektor, u celini gledano, ostvario povećanje broja privrednih subjekata, BDV, izvoza i zaposlenosti, uz pad prometa od 1.5%. Tokom 2021. godine MSPP sektor pokazao je jasne znake oporavka i ostvario vidan napredak u svim ključnim pokazateljima, ali je već početkom 2022. godine došlo do nove krize uslovljene ratnim sukobima u Ukrajini, za koju se očekuje da će imati verovatno još izraženiji negativni uticaji na sektor MSPP, pre svega usled rasta cena energenata i inflacije, osetnog poskupljenja finansiranja i tražnje na domaćem i drugim tržištima sa kojima je Republika Srbija najviše povezana.

Sektorska analiza po delatnostima ukazuje da MSPP subjekti i dalje najviše posluju u četiri sektora – trgovina, prerađivačka industrija, saobraćaj i skladištenje i stručne, naučne, tehničke i inovacione delatnosti, za kojima slede građevina i usluge smeštaja i ishrane. U okviru sektora prerađivačke industrije, pet podsektora markira ukupno poslovanje MSPP, a to su prehrambena industrija, proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina, proizvodnja odevnih predmeta, prerada drveta, industrija gume i plastike i metalska industrija. Učešće sektora visoke i srednje visoke tehnološke složenosti u strukturi MSPP ostalo je i dalje nisko i ispod proseka EU, što je strukturna karakteristika koja se sporo menja uprkos snažnom razvoju IKT sektora.

Ohrabrujuća činjenica je da je u prethodnom periodu došlo do značajnog povećanja produktivnosti MSPP, ali i dalje postoji prostor za unapređenje jer je produktivnost MSPP u Republici Srbiji 3,7 puta niža u odnosu na prosek EU-27.

Prosečan broj zaposlenih po privrednom subjektu u sektoru MSPP se nije mnogo menjao i kreće se oko 2,4 u odnosu na 3,66 u EU23. Iako ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer u ukupnom broju zaposlenih za domaća MSPP, zbog specifičnih metodoloških razloga, nisu uzeti u obzir preduzetnici, činjenica je da sektor MSPP ostaje previše usitnjen. Interesantan je i podatak da preko 30 000 privrednih subjekata u sektoru MSPP nema ni jednog zaposlenog, kao i da postoji značajan broj slučajeva da je isto fizičko lice istovremeno osnivač dva ili više MSPP.

Po pitanju regionalnog aspekta poslovanja MSPP sektora, u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine i dalje je većinski koncentrisano poslovanje MSPP i tu nije došlo do većih pomeranja. Kada se posmatra regionalna asimetrija zaključuje se da su konstantno najveće disproporcije između Beogradskog regiona i Regiona Južna i Istočna Srbija. Uporedna analiza regiona prema realnim i prosečnim godišnjim stopama rasta/pada po svim indikatorima pokazuje da Beogradski region ostvaruje iznad prosečne realne stope rasta u odnosu na prosečne stope MSPP sektora u celini kao i u odnosu na druge regione, tako da je prisutna negativna tendencija daljeg produbljivanja ovog jaza. Slična je situacija i na nivou okruga: opšti zaključak iz uporedne serije podatka je da se ni na nivou okruga ne beleže značajnija pomeranja i da gradske sredine regiona i okruga (Beograd, Novi Sad, Niš) i dalje opredeljuju obim, strukturu i dinamiku poslovanja MSPP sektora. Ova regionalna disproporcija u razvoju sektora MSPP je posledica velikog broja faktora koji opredeljuju i sveukupan nivo razvijenosti pojedinih sredina, koja se ne može prevazići isključivo intervencijama na nivou MSPP sektora. Istovremeno, veoma je važno da se za MSPP iz manje razvijenih područja obezbedi dodatna podrška i pomoć, kako bi i javna politika razvoja MSPP dala doprinos ublažavanju regionalnih razvojnih dispariteta. MSPP sektor je često nosilac zapošljavanja u manje razvijenim okruzima, gde doprinosi zaposlenosti između 70–80% (npr. Zapadnobački upravni okrug, Južnobanatski upravni okrug, Severnobački upravni okrug, Sremski upravni okrug, Mačvanski upravni okrug, Moravički upravni okrug, Pomoravski upravni okrug, Rasinski upravni okrug, Braničevski upravni okrug, Jablanički upravni okrug, Nišavski upravni okrug, Podunavski upravni okrug i Pčinjski upravni okrug). Još veće učešće u zapošljavanju MSPP imaju u Zaječarskom upravnom okrugu i

Zlatiborskom upravnom okrugu (84,3%), kao i u Raškom upravnom okrugu (93,5%).

U periodu između 2011. i 2021. godine, udeo žena u ukupnom broju preduzetnika (računajući i registrovane preduzetnike i osobe koje su istovremeno (su)vlasnici i glavni zastupnici privrednih društava), povećan je sa 28,9% na 31,2%. Za razliku od pre deset godina, sada se žene mnogo više odlučuju da pokrenu sopstveni biznis ne iz nužde, kako bi obezbedile zaposlenje, već kako bi iskoristile poslovne šanse. Ženski biznisi i dalje najviše posluju u sektoru usluga, a u odnosu na 2011. godinu značajno je smanjen udeo preduzetnica koje posluju u sektoru trgovine, donekle je smanjen i udeo onih koje posluju u sektoru ugostiteljstva, a povećan je udeo onih koje posluju u sektoru informatičkih i komunikacionih delatnosti, nekretnina i posebno stručnih, naučnih tehničkih i inovacionih delatnosti, dok je gotovo udvostručen udeo ženskih biznisa u oblasti administrativnih i socijalnih usluga, pre svega zbog povećanog udela poslovnih poduhvata u oblasti obrazovanja i zdravstvene zaštite. Učešće ženskih biznisa je dosta ujednačeno prema regionima, s nešto većim udelom preduzetnica u Beogradskom regionu i najnižim učešćem u regionu Južne i Istočne Srbije. U poređenju sa stanjem iz 2011. godine, povećanje udela žena među preduzetnicima zabeleženo je u svim regionima.

––––––––

22 U ovom delu korišćeni su podaci iz Izveštaja o malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za 2020. godinu, Ministarstvo privrede i Skraćenog izveštaja o MSPP za 2021. godinu, Ministarstvo privrede, a na osnovu podataka RZS.

23 Godišnji izveštaj o MSP u EU 2020/2021, Evropska komisija, dostupno na: https://ec.europa.eu/docsroom/documents/46062

3.2. Analiza ostvarenih rezultata sprovođenja prethodnih dokumenata javne politike

Vlada je u martu 2015. godine usvojila Strategiju MSPP.24 Zajedno sa njom, usvojen je detaljan dvogodišnji Akcioni plan za njeno sprovođenje, čije važenje je produženo za čitav period trajanja Strategije MSPP, imajući u vidu broj predviđenih aktivnosti, njihovu sveobuhvatnost i kompleksnost.

Ova strategija predstavljala je srednjoročni okvir politike razvoja sektora MSPP u Srbiji do 2020. godine i njome su bili definisani okvir, ciljevi, prioriteti i mere za unapređenje razvoja MSPP i konkurentnosti. Vizija koja je bila predviđena Strategijom MSPP jeste „razvoj preduzetništva i konkurentnosti, zasnovan na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju i inovativnosti, u cilju osnaživanja domaćih mikro, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika u dovoljnoj meri da spremno odgovore na pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu EU i doprinesu poboljšanju životnog standarda u Republici Srbiji.”25

Kako bi se ostvarila ova vizija, Strategijom MSPP utvrđeno je šest strateških ciljeva koji su dalje razrađeni kroz specifične ciljeve. Ovi strateški ciljevi odgovaraju stubovima Strategije MSPP:

I. Unapređenje poslovnog okruženja;

II. Unapređenje pristupa izvorima finansiranja;

III. Kontinuirani razvoj ljudskih resursa;

IV. Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP;

V. Unapređenje pristupa novim tržištima;

VI. Razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.

Ukupno je Akcionim planom za sprovođenje Strategije MSPP formulisano 224 aktivnosti. Od ukupnog broja aktivnosti u periodu 2015–2020. godine, u celosti i delimično sprovedeno je 193 aktivnosti odnosno 86,2%, 30 odnosno 13,4% nije sprovedeno, dok za jednu aktivnost nema podataka. Imajući u vidu da se implementacija Strategije MSPP skoro celu 2020. godinu odvijala u neregularnim uslovima, pod uticajem posledica pandemije COVID-19, može se primetiti da su ostvareni značajni rezultati. U narednoj tabeli (Tabela 2) dat je prikaz implementacije aktivnosti prema svakom stubu Akcionog plana.

Tabela 2: Pregled realizacije aktivnosti po stubovima u periodu 2015–2020. godine

Ukupno aktivnosti

Realizovane

Delimično realizovane

Nisu realizovane

Nema podataka

Stub 1

75

100%

53

70,7%

16

21,3%

5

6,7%

1

1,3%

Stub 2

28

100%

22

78,6%

3

10,7%

3

10,7%

–

–

Stub 3

16

100%

13

81,3%

2

12,5%

1

6,2%

–

–

Stub 4

50

100%

30

60%

10

20%

10

20%

–

–

Stub 5

35

100%

27

77,1%

5

14,3%

3

8,6%

–

–

Stub 6

20

100%

8

40%

4

20%

8

40%

ukupno

224

100%

153

68,3%

40

17,9%

30

13,4%

1

0,4%

Izvor: Ministarstvo privrede [Izveštaj o sprovođenju Strategije]

Strategijom MSPP definisana su tri glavna pokazatelja uspešnosti:

1. ukupan broj MSPP,

2. ukupan broj zaposlenih u MSPP i

3. realna prosečna godišnja stopa rasta BDV sektora MSPP.

U narednoj tabeli (Tabela 3) predstavljeni su glavni pokazatelji Strategije MSPP uključujući: početnu vrednost iz 2015. godine, vrednost iz 2017. godine, kao i vrednost u 2020. godini, te se jasno zaključuje da su svi pokazatelji na nivou Strategije MSPP ostvareni i premašeni.

Tabela 3: Mera ostvarenosti indikatora za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva

Indikator

Početna vrednost (2015)

Vrednost

(2017 godine)26

Vrednost (2020)27

Ciljana vrednost

Mera ostvarenosti

(2015–2020)

Izvor

Ukupan broj MSPP

324.600

357.755

403.288

350.000

+24,2%

Izveštaj o malim i srednjim preduzećima

(Ministarstvo privrede RS)

Ukupan broj zaposlenih u MSPP

801.719

873.462

965.461

950.000

+20,4%

Izveštaj o malim i srednjim preduzećima

(Ministarstvo privrede RS)

Realna prosečna godišnja stopa rasta BDV sektora MSPP

3.05%28

4.56%

9,69%

3%±1

+6,64%

Izvedeni pokazatelji

(izvedeni pokazatelj)

Izvor: Ministarstvo privrede [Izveštaji o MSPP], originalni podaci: RZS

Planirani broj MSPP je premašen za 15,2%. Planirani ukupan broj zaposlenih u sektoru MSPP, je premašen za 1,63%. Realna prosečna godišnja stopa rasta BDV sektora MSPP (za period 2013–2020), iznosila je 9,69%, što je za 6,96% iznad realistične projekcije (5,96% iznad optimistične, te 7,96% iznad konzervativne strateške projekcije).

Na nivou stubova/strateških ciljeva Strategije MSPP definisano je ukupno 11 indikatora, stepen njihove ostvarenosti je različit, a u određenom broju slučajeva, i pored značajnih poboljšanja, ciljane vrednosti nisu postignute. Do blagog pogoršanja vrednosti pokazatelja došlo je u oblasti izvoza MSPP, dok je u oblasti inovacija taj pad nešto izraženiji, što treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu izbor indikatora i metodologiju njihovog obračuna u ovoj oblasti.

Tabela 4: Ocena efektivnosti na nivou stubova strategije MSPP

R.b.

Pokazatelj

2015.a

Plan

2020.

Ostvarenje

2020. b

Ocena isppunjenosti cilja

UNAPREĐENJE POSLOVNOG OKRUŽENJA

1.

Rang u izveštaju Svetske banke o poslovanju

91

U prvih 60

44

Nadmašen

2.

Rang prema Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

94/144

U prvih 60

72/141

Nije u potpunosti ostvaren

UNAPREĐENJE PRISTUPA IZVORIMA FINANSIRANJA

3.

Dostupnost finansijskih usluga rezultat/rang

98/144

U prvih 60

69/141

Nije u potpunosti ostvaren, ali je evidentno unapređenje

4.

Pristupačnost finansijskih usluga rezultat/rang

110/144

U prvih 60

65/141

Nije u potpunosti ostvaren, ali je evidentno unapređenje

KONTINUIRANI RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA

5.

Visoko obrazovanje i obuka

74/144

U prvih 60

75/141

Nije ostvaren

JAČANJE ODRŽIVOSTI I KONKURENTNOSTI MSPP

6.

Realna prosečna godišnja stopa rasta prometa MSPP

–2,9%

(2008–2013)

4,0% ±1

(2015–2020)

5,7%

(2015–2020)

Nadmašen

7.

Godišnja stopa rasta MSP sa proizvodnim ili procesnim inovacijama

10,1%

13%

6,96%

Nije ostvaren

8.

Godišnja stopa rasta MSP sa marketinškim ili organizacionim inovacijama

11,7%

14%

5,61%

Nije ostvaren

9.

Kvalitet lokalnih dobavljača

98/144

U prvih 60

54/141

Ostvaren

UNAPREĐENJE PRISTUPA NOVIM TRŽIŠTIMA

10.

Udeo izvoznika u ukupnom broju MSPP

4,3%

7%

4,0%

Nije ostvaren

11.

Učešće izvoza u ukupnom prometu sektora MSPP

9,1%

14%

9,0%

Nije ostvaren

U procesu pripreme novog dokumenta javne politike za razvoj MSPP, a u cilju sagledavanja ostvarenih rezultata Strategije MSPP, pripremljena je i ex-post analiza. Eh-rost analiza je sprovedena prema smernicama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, u kombinaciji sa kriterijumima koje je razvila Organizacija za ekonomski razvoj i saradnju (OECD) i uz prilagođavanje specifičnostima Strategije MSPP. Na osnovu toga, analiza je sprovedena za šest kriterijuma, koji su podeljeni na dva nivoa: za nivo Strategije MSPP procenjivani su uticaj, održivost i koherentnost, dok su za pojedinačne stubove Strategije MSPP ocenjivani relevantnost, delotvornost i efikasnost. Metodi korišćeni prilikom ex-post analize, a za prikupljanje podataka, su kvalitativni i obuhvataju fazu arhivskog istraživanja i fazu terenskog istraživanja. Arhivsko istraživanje se temeljilo na ispitivanju postojećih primarnih i sekundarnih izvora, dok je terensko istraživanje pretpostavljalo intervjue sa predstavnicima institucija i organizacija koje su učestvovale u sprovođenju Strategije.

Osnovni zaključak i opšta ocena je da su Strategija MSPP i njeni stubovi bili vrlo relevantni i značajni kako u trenutku kreiranja dokumenta, tako i tokom realizacije. Ujedno ostvaren je i važan uticaj i delotvornost Strategije MSPP kroz ispunjenje značajnog broja indikatora, a postignuti su i dobri rezultati i efekti.

U okviru zadatih vremenskih, ljudskih i finansijskih ograničenja i činjenice da se poslednja godina implementacije Strategije MSPP odvijala u doba svetske pandemije COVID-19 i ekonomske krize njome uzrokovane, ocena je da je Strategija MSPP postigla i više nego dobre rezultate i značajno doprinela promociji preduzetništva u Republici Srbiji. Eh-rost analiza konstatuje i da su određena unapređenja potrebna prilikom kreiranja sledećeg dokumenta javne politike, koja se odnose kako na proces izrade same politike (uključivanje svih relevantnih institucija i organizacija, ali i samih MSPP od početka pripreme nove strategije), tako i na sadržinu novog dokumenta (usmerenije mere i aktivnosti sa fokusom na održivost i digitalizaciju, a u skladu sa novim okvirom politike na nivou EU). Pored toga, mehanizam za praćenje sprovođenja kao i izveštavanje o sprovođenju Strategije i pratećeg Akcionog plana za period 2023–2024. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) potrebno je unaprediti. Prilikom izrade ovog dokumenta, u obzir su uzeti svi zaključci i preporuke ex-post analize.

––––––––

24 „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 35/15.

25 Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015. do 2020. godine.

26 Miljenović, R. (2019), Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine sa Akcionim planom. Analiza efekata i potreba za revizijom (mid-term evaluacija), Centar za evropske politike, dostupno na: https://cep.org.rs/publications/strategija-za-podrsku-razvoja-malih-i-srednjih-preduzeca-preduzetnistva-i-konkurentnosti-za-period-od-2015-do-2020-godine-sa-akcionim-planom.

27 Nikolić M. & Filipović M. (2022), Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu 2020, Beograd, Ministarstvo privrede Republike Srbije.

28 Indikatori poslovanja MSPP prema delatnosti u 2015. godini. Razvojna agencija Srbije, dostupno na: http://jrm.rs/index.php/nepovol-na-sektorska-struktura-mspp.

3.3. Analiza problema

Dobro uređen pravni okvir poslovanja i brze i jednostavne administrativne procedure i pravna sigurnost preduslovi su za razvoj celokupne privrede, pa i sektora MSPP. Iako je u proteklom periodu došlo do značajnih poboljšanja, pre svega kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka, odnosno uvođenja servisa e-Uprave, administrativne barijere u mnogim oblastima bitnim za poslovanje i dalje postoje i usporavaju rast i razvoj MSPP. Započinjanje poslovanja, u smislu formalnih procedura koje je potrebno sprovesti kod državnih organa kako bi pravno lice ili preduzetnička radnja bili registrovani i započeli sa obavljanjem delatnosti su u Republici Srbiji značajno olakšani. To je prepoznato kako u različitim međunarodnim izveštajima, tako i među samim privrednicima. Ovaj proces je dodatno pojednostavljen i elektronskom registracijom, što dovodi do značajne uštede vremena. Ipak, procedure i vreme potrebno za zatvaranje biznisa, kao i sprovođenje stečajnog postupka i dalje su komplikovane. Jedna od preporuka OECD za Republiku Srbiju, u okviru Indeksa politike MSPP za 2022. godinu, upravo se odnosi i na ovu oblast. Takođe, promocija „druge šanse” za privrednike koji su na pošten način zatvorili svoj biznis i podrška za rano upozoravanje o problemima u poslovanju su aktivnosti na kojima treba raditi u narednom periodu.

Pristup finansijama za MSPP je značajno unapređen, a stvorene su i zakonske osnove za osnivanje fondova preduzetnog kapitala i finansiranje MSPP putem kapitala u Republici Srbiji. Ponuda banaka je, zbog povoljne situacije na tržištu i sve većeg korišćenja mehanizma garancija dostupnih preko različitih EU programa, porasla i postala dostupnija, kao i ponuda lizing kuća. Kroz podršku Ministarstva privrede, u saradnji sa FZR i Razvojnom agencijom Srbije (u daljem tekstu: RAS), MSPP su u proteklom periodu lakše dolazila do neophodnih sredstava za investicije uz deo bespovratnih sredstava. Ipak, krediti komercijalnih banaka i dalje su dominantan vid finansiranja preduzetnika, a posledice krize izazvane ratnim dešavanjima u Ukrajini značajno su se negativno odrazile na cenu i dostupnost kapitala. U situaciji nove krize, borba za likvidnost ponovo postaje prioritet, pa je važno da se u narednom periodu posebno obrati pažnja na očuvanje likvidnosti MSPP, na šta utiče i redovnost plaćanja, pogotovo javnog sektora i velikih preduzeća.

Sa poboljšanjem ekonomske situacije u zemlji i padom nezaposlenosti, kao i usled konstantnog trenda migracija i smanjenja broja stanovnika, sve je izraženiji problem MSPP da pronađu i zadrže potrebne kadrove. U današnje vreme, kada su znanje i veštine ključni za unapređenje konkurentnosti jedne privrede, stručna i sposobna radna snaga, čije su veštine i znanja prilagođeni zahtevima tržišta rada, ali i koje ima u dovoljnoj meri da potpomogne rast i razvoj ekonomije, jedan je od preduslova uspešnosti ne samo MSPP već i čitavog društva. U oblasti usklađivanja potreba tržišta rada, kroz razvoj dualnog obrazovanja u proteklom periodu napravljeni su značajni pomaci. Takođe, ostvaren je određeni napredak i u oblasti uvođenja preduzetničkog obrazovanja u obrazovni sistem. Ipak, kadrovi predstavljaju dugoročno najviše izražen problem razvoja sektora MSPP, kojim se mora kontinuirano baviti.

Pandemija COVID-19 značajno je uticala na promene u načinu poslovanja, te se sve veći broj privrednih subjekata, kako privrede generalno, tako i samih MSPP okrenuo digitalizaciji i e-poslovanju. MSPP iz Republike Srbije ne zaostaju u pristupu širokopojasnom internetu i upotrebi platformi e-trgovine u prodaji, ali imaju niže učešće prihoda od prodaje putem e-trgovine u odnosu na prosek EU. Međutim, sofisticiranost primene digitalnih tehnologija je još uvek na niskom nivou. U 2021. godini samo 1% MSP u Republici Srbiji (3% u EU) dostiglo je veoma visok nivo digitalnog intenziteta, dok je 10% dostiglo visok nivo (18% u EU). Većina MSP u Republici Srbiji je zabeležila nizak (31%) ili veoma nizak (58%) nivo digitalnog intenziteta, što je ispod proseka EU. Takođe, MSP iz digitalnog sektora čine 5,2% svih preduzeća, 4,8% zaposlenih i 8,4% BDV nefinansijskog poslovnog sektora iako tu postoje značajni potencijali.

Prema referentnom EU istraživanju inovativnosti European Innovation Scoreboard 2021, Republika Srbija je svrstana u grupu inovatora u nastajanju (4. grupa zemalja) koju odlikuje najniži stepen inovativnosti. Iako je u periodu 2015–2020. godine, značajno unapređen inovacioni ekosistem i 2021. godine Republika Srbija beleži poboljšanje u odnosu na 2020. godinu, ipak prema inovacionim performansama značajno zaostaje u odnosu na prosek EU i većinu evropskih zemalja. Međutim, po pitanju inovacija u MSPP (Inovacije proizvoda, inovacije procesa i saradnja inovativnih MSPP), Republika Srbija beleži rezultate znatno bolje od proseka EU i zemalja iz okruženja, te je potrebno iskoristiti taj potencijal.

Sektor MSPP još uvek svoj rast dominantno bazira na domaćem tržištu, a učešće izvoznika u sektoru MSPP stagnira na oko 11%. MSPP imaju veoma ograničen pristup informacijama o novim tržištima, kontaktima sa potencijalnim stranim kupcima i kapacitet za uključivanje u globalne lance vrednosti. Kako bi napravili iskorak u pravcu novih tržišta, poslovnog povezivanja i uključivanja u lance dobavljača, MSPP treba da unaprede ne samo svoje tehnološke kapacitete, uključujući i primenu standarda, već i korporativno upravljanje i kompetencije menadžmenta.

Posebno važna oblast koja nije optimalno razmatrana odnosi se na usklađivanje poslovanje MSPP sa principima zelenog poslovanja. Usklađivanje sa ekološkim zahtevima poslovanja, smanjenje emisije štetnih gasova, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost, efikasna upotreba resursa, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta i cirkularna ekonomija su teme koje su sada postale relevantne za svako MSPP kako zbog neposrednog uticaja neizvesnosti snabdevanja i poskupljenja cene energenata tako i zbog neophodnosti prilagođavanja zahtevima EU tržišta sa kojim, posredno ili neposredno veliki broj MSPP posluje.

Sve češće krize izazvane pandemijom, ratnim dejstvima u Ukrajini, ali i periodičnim i sve izraženijim efektima klimatskih promena (suša, rast temperature, poplave) ukazale su na potrebu da se više pažnje posveti i izgradnji otpornosti MSPP.

Za dinamičan razvoj MSPP i ulazak novih firmi na tržište, neophodno je obezbediti stabilnu podršku u najkritičnijem periodu, na početku poslovanja. Početnici u poslovanju su u prošlosti često bili „ispod radara” u realizaciji finansijskih instrumenata i finansijske podrške poslovanju, iako je baš njima potrebna najveća podrška. U proteklom periodu je došlo do značajnog unapređenja podrške početnicima u biznisu, kroz informacije, savete i redovne godišnje finansijske programe podrške, ali i dalje treba raditi kako bi se povećala šansa za opstanak novoosnovanih biznisa, uključujući i preduzetnike iz druge šanse.

Važno je obezbediti da razvoj sektora MSPP bude inkluzivan, odnosno posvetiti pažnju potrebama specifičnih ciljnih grupa, poput mladih i žena preduzetnica ili MSPP koja posluju u manje razvijenim sredinama i još uvek nemaju rešen problem pristupa osnovnoj fizičkoj infrastrukturi. Regulatorno okruženje za žene preduzetnike i one koje obavljaju menadžerske funkcije i dalje je destimulišuće po pitanju ostvarivanja određenih prava (bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo), te je u narednom periodu potrebno raditi na kreiranju podsticajnog okruženja za razvoj ženskog preduzetništva. Takođe, imajući u vidu sve manju raspoloživost zanatskih usluga u Republici Srbiji, potrebno je analizirati trenutno stanje u zanatstvu i raditi na pronalaženju mogućih rešenja na osnovu kojih će se unaprediti položaj zanatlija.

U cilju efikasnog pronalaženja rešenja za izazove u svim pobrojanim oblastima, neophodno je ojačati stalni dijalog između javnog sektora, institucija podrške i MSPP, u čemu PKS, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, ima vodeću ulogu.

Promocija preduzetništva, preduzetničke kulture i duha značajno je unapređena u proteklom periodu. Tome su naročito doprinele fokusirane promotivne aktivnosti i realizacija značajnog broja aktivnosti programske podrške, što finansijske što nefinansijske u okviru Godine preduzetništva, a potom i Decenije preduzetništva, kao i kreiranje portala „Preduzetništvo” i objedinjavanje svih programa i aktivnosti podrške sektoru MSPP na jednom mestu. Ipak, potrebno je dalje raditi na jačanju preduzetničke kulture i duha koji stimuliše dalji ekonomski rast, a preduzetništvo prepoznato kao poželjan karijerni put.

U prethodnim godinama izgrađena je i institucionalna struktura za podršku razvoju MSPP. Pored RAS, FZR, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (u daljem tekstu: AOFI) i mreže akreditovanih regionalnih razvojnih agencija (u daljem tekstu: ARRA), značajno su ojačane i osnovane nove institucije za podršku inovacijama, od Fonda za inovacionu delatnost preko naučno-tehnoloških parkova i inkubatora. PKS u saradnji sa Ministarstvom privrede i RAS, takođe ima značajne aktivnosti po pitanju direktne podrške MSPP, pre svega u oblasti digitalizacije, cirkularne ekonomije i izvoza. U periodu od 2016. godine, koja je bila proglašena za godinu preduzetništva, sve su veća finansijska sredstva koja se opredeljuju za podršku razvoju MSPP i raste broj korisnika, a najvažniji programi se sprovode u redovnim godišnjim ciklusima i redovno evaluiraju. Istovremeno, sve je izraženije pitanje kapaciteta i optimizacije rada u najvažnijim institucijama podrške koji bi obezbedio dalje širenje i inoviranje aktivnosti i podrške.

SWOT analiza

Imajući u vidu sve ove izazove sa kojima se MSPP u svom poslovanju svakodnevno susreću, kao i određene potencijale ovog sektora, tabela SWOT analiza sadrži identifikovane snage, slabosti, šanse i pretnje za razvoj sektora MSPP u Republici Srbiji:

SWOT analiza

Snage (S)

Slabosti (W)

– Dinamičan sektor;

– Otpornost na uticaje;

– Raspoloživost resursa (sirovina i energije) po konkurentnim cenama i know-how;

– Relativno kvalifikovana i obrazovana radna snaga;

– Dinamičan razvoj inovativnog i IT preduzetništva;

– Ubrzanje administrativnih procedura kroz unapređenje servisa e-uprave;

– Razvoj dualnog obrazovanja u okviru srednjeg i visokog obrazovanja.

– Prevelika usitnjenost sektora, niska prosečna ekonomska snaga i produktivnost;

– Sektorska koncentracija u delatnostima sa nižom dodatom vrednošću i nižom tehnološkom složenošću;

– Slaba integrisanost u lance vrednosti i međusobna saradnja (uključenost u lance dobavljača, klastere, interesna poslovna saradnja);

– Nizak nivo primene naprednijih tehnologija, naprednijih vidova digitalizacije i standarda;

– Nedovoljno razvijeno korporativno upravljanje i organizacija poslovanja;

– Nedovoljna posvećenost razvoju kadrova, soft veština i znanja;

– Nedovoljna okrenutost izvozu.

Prilike (O)

Pretnje (T)

– Razvoj i unapređenje sektora sa većom dodatom vrednošću: IT, biotehnologija, kreativne industrije

– Uključivanje u globalne lance vrednosti na talasu trenda traženja dobavljača na geografski bližim i prijateljskim tržištima (nearshoring i friendshoring) i dolaska velikih izvozno orjentisanih kompanija u Republiku Srbiju;

– Orijentacija ka održivom, zelenom i inovativnom poslovanju, otvaranje sektora energetike za MSPP (prozjumeri);

– Digitalizacija poslovanja i E-trgovina;

– Blizina EU tržišta i dobra povezanost, EU integracije Republike Srbije; spoljnopolitička okrenutost saradnji sa svim najrazvijenijim privredama u svetu i regionalnom ekonomskom povezivanju;

– Podrška ženama, mladima i socijalnim preduzećima i razvoj preduzetničkog duha

– Uticaj krize (pandemija COVID-19, kriza uzrokovana ratom u Ukrajini) na globalne ekonomske tokove i geopolitička previranja koja se reflektuju na položaj Republike Srbije;

– Energenti (nesigurnost snabdevanja, cena i pritisak ka brzoj energetskoj tranziciji);

– Inflatorni pritisak, rast cena sirovina i opreme i kursni rizik;

– Nedovoljna dostupnost i rast troškova radne snage;

– Dostupnost kredita (cena i pooštravanje uslova za dobijanje kredita);

– Nepovoljni aspekti poslovnog okruženja (regulatorno i administrativno opterećenje, fiskalni i parafiskalni nameti, siva ekonomija, efikasnost sudstva, transparentnost, trgovina uticajem i korupcija);

– Ograničeni kapaciteti i resursi za sprovođenje mera politike MSPP, koordinacija institucija;

– Formalni obrazovni sistem nedovoljno podstiče preduzetnički način razmišljanja (mind-set).

3.4. Uporedna međunarodna praksa

Sve razvijene svetske ekonomije prepoznale su značaj i potrebu da podrže razvoj MSPP kao ključnog faktora ekonomskog i društvenog razvoja. U izradi ove strategije, posebno je analiziran okvir politike MSPP na nivou EU definisan Strategijom MSP EU i Zelenom agendom EU, upoređeni su pristupi politikama i upravljanje mehanizama širom zemalja EU, kao i inicijalni rezultati u sprovođenju politika. Analiza ukazuje da postoje značajne sličnosti u ciljevima kojima se teži i korišćenim instrumentima, kao i da zemlje koriste različite modele upravljanja kako bi osigurale koherentnost.

Sve zemlje članice EU imaju uspostavljenu politiku MSPP već duži niz godina. Iako sve države u svoje sisteme integrišu prioritete iz evropskog okvira politike razvoja MSPP, svaka adresira i specifičnosti i potrebe svog sektora MSPP. Tako se fokus politike MSPP u zemljama članicama EU, kao i ciljevi i prioriteti koji se žele ostvariti razlikuju i moguće je identifikovati nekoliko pristupa. U pojedinim zemljama akcenat je na aktivnostima koje imaju za cilj jačanje konkurentnosti, rast (produktivnosti) i/ili inovacije MSPP29. Takođe, različite zemlje uključuju i srodne ciljeve u pogledu internacionalizacije i (sve više) digitalizacije30. Specifičan fokus predstavlja okvir politike MSPP usmeren na preduzetništvo i stvaranje novih preduzetničkih poduhvata i ulaganja.31 Pojedine zemlje u okviru politike MSPP stavljaju fokus na kreiranje novih poslova i zapošljavanje i inkluziju specifičnih ciljnih grupa i društveni uticaj i smanjenje regionalnih disproporcija.32

Takođe, u cilju efikasne i efektivne implementacije politike, formulisani su specifični instrumenti i ciljana programska podrška MSPP. Možemo zaključiti da sve zemlje stavljaju snažan naglasak na poboljšanje okvirnih i regulatornih uslova i smanjenje birokratije i nepotrebnih troškova za MSPP, kao i na specifične segmente poreske politike i unapređenje e-uprave. U okviru pristupa finansijama uspostavljen je širok spektar finansijskih instrumenata i proizvoda namenjenih isključivo MSPP shodno njihovim razvojnim potrebama i životnom ciklusu. U okviru internacionalizacije, mere su usmerene ka ublažavanju troškova svojstvenih internacionalizaciji i nastupu na novim tržištima. Inovaciona podrška se sve više fokusira na podržavanje specifičnih grupa preduzetnika, kao što su početnici i inovativna MSPP sa potencijalom visokog rasta kroz specifične poreske olakšice i direktno finansiranje inovativnih projekata. Što se tiče fokusa ka digitalizaciji, sve veći broj zemalja je uspostavio direktnu finansijsku ili nefinansijsku podršku (obuka, kampanje podizanja svesti) kako bi se ubrzala digitalna tranzicija MSPP. Različite zemlje su uspostavile programsku podršku MSPP u vezi sa razvojem specifičnih veština. Pored toga, promovišu se i prednosti obuke na radnom mestu i uključivanje perspektive MSPP u šire obrazovne sheme, kako bi se omogućila bolja usklađenost između potreba i ponude raspoloživih ljudskih resursa sa specifičnim veštinama. Takođe, neke zemlje su uspostavile instrumente politike koji su posebno usmereni na poboljšanje ekološkog učinka MSPP, proširenjem savetodavnih usluga o održivosti ili kombinacijom opštih i ciljanih mera za podršku MSPP.

U implementaciji nacionalnih politika razvoja MSPP, čime doprinose i ostvarivanju okvira politike MSPP na nivou EU, države članice sem iz nacionalnih budžeta sredstva za finansiranje programa podrške MSPP dobijaju i iz strukturnih fondova, kao i različitih programa EU. Ove fondove i programe države članice koriste kako za nefinansijsku podršku MSPP, tako i za direktnu finansijsku podršku, kroz različite grantove i/ili razvoj novih finansijskih instrumenata.

Republika Srbija nije u ovom trenutku u mogućnosti da koristi sve fondove koji su raspoloživi u procesu formulisanja i sprovođenja politike MSPP u EU. Ipak, neophodno je da se razumeju ovi procesi, modeli i mehanizmi finansiranja MSPP, kako bi se Srbija na vreme pripremila za period kada ti fondovi budu u potpunosti dostupni za dodatno finansiranje instrumenata podrške sektoru MSPP.

––––––––

29 Nivo EU, Češka Republika, Kraljevina Danska, Republika Estonija, Francuska Republika, Savezna Republika Nemačka, Mađarska, Republika Irska, Republika Italija, Republika Letonija, Republika Litvanija, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, Slovačka Republika, Kraljevina Španija.

30 Nivo EU, Republika Austrija, Savezna Republika Nemačka, Mađarska, Republika Italija, Republika Letonija, Kraljevina Holandija, Republika Hrvatska, Republika Portugalija, Kraljevina Španija.

31 Nivo EU, Republika Finska, Francuska Republika, Republika Italija, Republika Letonija, Slovačka Republika.

4. PROMENA KOJA SE POSTIŽE SPROVOĐENJEM STRATEGIJE

Vizija:

Inovativna, konkurentna, zelena i održiva MSPP otporna na eksterne izazove.

Željena promena:

Održiv sektor MSPP, konkurentan na domaćem i globalnom tržištu, a zasnovan na resursnoj i finansijskoj efikasnosti, inovacijama i digitalizaciji.

Ciljevi Strategije:

Opšti cilj:

Sektor MSPP je nosilac ubrzanog održivog ekonomskog, društvenog i inkluzivnog razvoja RS.

Pokazatelji učinka

Pokazatelj (i) na nivou opšteg cilja

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost (2027. godina)

Broj MSPP

Broj

Izveštaj o MSPP

405.932,00 (2021)

412.000

Broj zaposlenih u sektoru MSPP

Broj

Izveštaj o MSPP

972.187,00 (2021)

1.000.000

Stopa rasta BDV

%

Izveštaj o MSPP

2.172.052,00 RSD

10,5%

Posebni ciljevi:

I. Preduzetnički ekosistem – Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Pokazatelji ishoda:

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost (2027. godina)

Operativno okruženje za MSPP

Rang

Indeks politike MSPP, dimenzija 4

3,98

2022.

4,2

II. Inovativan, zeleni i na digitalizaciji zasnovan razvoj – osnažen sektor MSPP za digitalnu transformaciju i primenu inovativnih i zelenih rešenja

Pokazatelji ishoda:

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost (2027. godina)

MSPP koja su preduzela resursno-efikasne mere (%)

Procenat

Eurobarometar

27,8%

2022.

32%

MSPP koji koriste softver za planiranje resursa u kompaniji

Procenat

Eurostat

22%

2021.

30%

III. Konkurentan MSPP sektor – Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Pokazatelji ishoda:

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost (2027. godina)

Vrednost izvoza sektora MSPP

mil. dinara

Izveštaj o MSPP

910.741

2021.

1.273.500

Produktivnost sektora MSPP

mil. dinara/zaposleni

Izveštaj o MSPP

1,8

2020.

3,1

IV. Inkluzivan sektor MSPP – Ojačana preduzetnička inicijativa i veća šansa za ulazak u preduzetništvo za različite ciljne grupe

Pokazatelji ishoda:

Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost (2027. godina)

Osnovani privredni subjekti na godišnjem nivou

Broj

Izveštaj o MSPP

43.099

2021.

45.000

Žensko preduzetništvo

Rang

Indeks politike MSP

3,86

2022.

4,1

––––––––

32 Republika Finska, Kraljevina Švedska, Češka Republika, Poljska, Kraljevina Holandija.

5. ANALIZA OPCIJA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA

U svrhu postizanja ciljeva, podrobno su razmatrane tri strateške opcije – održavanje postojećeg stanja (Status quo opcija), Opcija bazirana na sektorskom pristupu sa unapređenjem institucionalnog okvira i Opcija zasnovana na međusektorskom pristupu uz koordinaciju politika relevantnih za sektor MSPP):

1. Status quo opcija podrazumeva zadržavanje postojećeg stanja u oblasti politika usmerenih ka sektoru MSPP gde je Ministarstvo privrede kreator politika, a dominantna implementacija je poverena relevantnim fondovima i agencijama (RAS, FZR, Fond za inovacionu delatnost, AOFI) i PKS. Unapređenje mera politika relevantnih za sektor MSPP bi se odvijalo uz postojeći regulatorni i institucionalni okvir, a rast izdvajanja finansijskih sredstava i mera nefinansijske podrške sektoru MSPP bio bi postupan. Ova opcija bi povoljno uticala na budžet Republike Srbije, jer bi njome izdvajanja za podršku sektoru MSPP ostala na postojećem nivou. Ipak, dugoročno gledano, naročito u svetlu međunarodnih političkih kretanja koji negativno utiču i na globalnu privredu, ali i na pojedinačne ekonomije, pre svega na MSPP, zadržavanje postojećeg stanja, bez daljeg unapređenja i regulatornog i institucionalnog okvira i mera finansijske i nefinansijske podrške MSPP, dovelo bi do slabljenja ovog sektora. MSPP sektor bi postao dodatno ranjiv, a ne bi uspeo ni da se prilagodi promenama koje nameće tekuća krizna situacija i potreba prilagođavanja zahtevima zelene agende. Imajući u vidu značaj MSPP za privredu Republike Srbije, a i za lokalne zajednice (naročito jer MSPP u velikoj meri obuhvataju i ranjive grupe kao što su žene, nacionalne manjine, mlade, socijalna preduzeća i sl.) zadržavanje trenutnog stanja i izbor ove opcije bi imao i negativan uticaj na opštu društveno-ekonomsku situaciju.

2. Opcija bazirana na sektorskom pristupu bi podrazumevala jačanje institucionalnog okvira tako što bi se u određenoj meri izmenili ili dopunili postojeći propisi sa direktnim uticajem na sektor MSPP. To bi značilo da se ojačaju kapaciteti javnih finansijskih fondova i agencija za implementaciju politika usmerenih ka MSPP, bez koordinacije sa ostalim politikama sa dugoročnijim i infrastrukturnim delovanjem ka sektoru MSPP. Jačanje kapaciteta institucija koje se bave podrškom MSPP je od suštinske važnosti za dalje unapređenje performansi ovog sektora, imajući u vidu da kvalitativno i kvantitativno značajnija podrška MSPP podstiče njihov rast i razvoj, kao i otpornost na negativne efekte kriznih vremena. Ipak, bez regulatornih intervencija, kao i saradnje sa drugim institucijama i organizacijama, a imajući u vidu višedimenzionalnost sektora MSPP, neće biti moguće postići adekvatne rezultate i dugoročne efekte, naročito u pravnom i regulatornom okviru, te veći kapaciteti institucija neće biti praćeni značajnijim unapređenjem operativnog okvira i stvaranja podsticajnog okruženja za rast i razvoj MSPP.

3. Opcija bazirana na međusektorskom pristupu je zasnovana na koordinaciji relevantnih politika i osim jačanja kapaciteta nosilaca politike razvoja sektora MSPP, podrazumeva i reformske korake u obrazovnim, poreskim politikama, zaštite životne sredine, politike naučno-tehnološkog razvoja i inovacija i drugim relevantnim politikama. Imajući u vidu multi-dimenzionalnost i međusektorsku prirodu politike MSPP, samo kroz sveobuhvatnu saradnju i koordinaciju svih relevantnih institucija moguće je postići održivost sektora MSPP, unapređenje njegove resursne i finansijske efikasnosti kao i dalju transformaciju u skladu sa opštim tokovima u globalnoj utakmici (digitalna, zelena, inovativna MSPP). Finansijski gledano, ova opcija je najzahtevnija i podrazumeva najviše sredstava, kako iz budžeta Republike Srbije, tako i od bilateralnih i međunarodnih donatora. Ova opcija podrazumeva usmeravanje svih raspoloživih resursa ka podršci MSPP i kreiranju podsticajnog poslovnog okruženja za MSPP koje stimuliše njihovo osnivanje, rast i razvoj, i jača njihovu otpornost na svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslovanju. Ipak, ona donosi i najviše koristi. Ne samo što će osnažena MSPP značajno doprineti budžetu, već jači sektor pozitivno utiče i na društveno-ekonomski razvoj i rast, a povećava i konkurentnost nacionalne privrede i bolju pozicioniranost u globalnoj tržišnoj utakmici.

Navedene opcije evaluirane su korišćenjem kriterijuma efikasnosti, efektivnosti, troškova, kapaciteta za implementaciju i održivosti opcije.

1. Efektivnost u dostizanju ciljeva pokazuje u kom nivou će javna politika ostvariti svoje ciljeve, odnosno kakvi će biti diferencijalni rezultati za sektor MSPP.

2. Efikasnost u dostizanju cilja se odnosi na nivo do koje javna politika isporučuje rezultat u ekonomskom i vremenskom smislu.

3. Troškovi se odnose na finansijski izraz svih utrošaka neophodnih da bi se realizovali postavljeni ciljevi i ispunile mere.

4. Kapacitet za implementaciju prikazuje raspoložive i realno očekivane ljudske, materijalne i finansijske resurse neophodne za primenu pomenutih opcija.

5. Održivost treba da prikaže stepen doprinosa opcije rešavanju identifikovanih problema sektora MSPP, te ukupnom ekonomskom i društvenom razvoju Republike Srbije.

Svaki kriterijum je ocenjivan u rasponu od 1 (najniža ocena) do 5 (najviša ocena), a izabrana opcija je ona čiji zbir je po svim kriterijumima, bez korišćenja težinskih koeficijenata, odnosno sa latentnom jediničnom ponderacijom najveći. U narednoj tabeli su prikazani rezultati ocene i ukupan rezultat.

TABELA 5: Uporedni prikaz strateških opcija za date kriterijume

Kriterijum

(1)

Status quo

opcija

(2)

Opcija zasnovana na sektorskom pristupu

(3)

Međusektorska opcija

1. Efektivnost

1

3

5

2. Efikasnost

1

2

5

3. Troškovi

5

3

1

4. Kapacitet

5

4

1

5. Održivost

1

3

5

SVEGA

13

15

17

Nakon zbrajanja svih pojedinačnih ocena, najvišu ukupnu ocenu je dobila opcija 3, opcija zasnovana na međusektorskom pristupu. Ujedno, ona je identifikovana kao najpoželjnija po kriterijumima efektivnosti, efikasnosti i održivosti.

6. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

Poseban cilj I: Preduzetnički ekosistem – Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Mera 1.1: Unapređenje opšteg pravnog, administrativnog i poreskog okvira za otpočinjanje i razvoj poslovanja i „drugu šansu” za MSPP

Vrsta mere

Regulatorna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Opterećenje koje nameće regulativa

(Burden of Government Regulation)

Indeks globalne konkurentnosti

(Global Competitiveness Index)

95 (2019)

90 (2027)

Opis

Pravni i operativni okvir u kom privredni subjekti posluju i sa kojim moraju da se usaglase u svojim svakodnevnim poslovnim aktivnostima, može da kreira značajne prepreke i oteža im ili uspori poslovanje i nametne dodatne troškove. U proteklom periodu, značajan napredak je napravljen u smeru olakšavanja poslovanja MSPP u Republici Srbiji. Naročito je osnivanje privrednih subjekata olakšano i pojednostavljeno, dok se kroz e-usluge javne uprave značajno smanjuju troškovi i vreme potrebno za usaglašavanje sa propisima. Cilj ove mere je dalje unapređenje regulatornog i administrativnog okvira za otpočinjanje i svakodnevno poslovanje MSPP, olakšavanje zatvaranja biznisa i promocija „druge šanse”, kao i optimizacija poreskih i neporeskih zahvata ka sektoru MSPP, donošenje Zakona o podsticanju razvoja preduzetništva kojim će se na sistemski način urediti najvažnija pitanja i stvoriti uslov za dalji razvoj ove oblasti. Mera obuhvata i unapređenje položaja žena preduzetnica i rešavanje njihovih najvažnijih pitanja. Kroz redovan dijalog sa MSPP, a u skladu sa principom „Misliti najpre o malima” biće identifikovane njihove potrebe i prioritetne oblasti koje će dovesti do smanjenja regulatornih i administrativnih prepreka poslovanju.

Efekti mere

Realizacijom ove mere se unapređuje opšte okruženje u kom sektor MSPP posluje, i to prevashodno kroz uklanjanje administrativnih prepreka i smanjenje troškova poslovanja identifikovanih kroz stalni dijalog sa predstavnicima MSPP.

Mera 1.2: Unapređenje pristupa MSPP ključnoj infrastrukturi

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Iznos sredstava izdvojenih za podršku razvoju poslovne infrastrukture

Budžet RS, Izveštaji o sprovođenju Programa za podršku razvoju poslovne infrastrukture

647.000.000,00 (2022)

700.000.000,00 (2027)

Opis

Brojne studije ukazuju na to da je fizička infrastruktura ključni preduslov za razvoj MSPP. Fizička i osnovna infrastruktura (pristupni putevi, priključenje na energetsku mrežu i trafostanice, internet itd.) još uvek nije jednako dostupna u svim regionima u Republici Srbiji, što je potvrđeno i kroz javno-privatni dijalog organizovan u procesu pripreme Strategije. Cilj ove mere je podrška MSPP i jedinicama lokalne samouprave za razvoj i realizaciju infrastrukturnih preduslova za poslovanje, te ubrzani rast i razvoj MSPP. Mere razvoja infrastrukture se posebno odnose na nerazvijena područja. U okviru ove mere su predviđene aktivnosti koje uključuju realizaciju programa Ministarstva privrede koji doprinose unapređenju ključne ekonomske infrastrukture, ali i donatorskih projekata koji pružaju finansijsku podršku za ove svrhe. Ova mera je komplementarna sa drugim javnim politikama koje uređuju unapređenje infrastrukture za ekonomski razvoj.

Efekti mere

Ovom merom će se omogućiti pristup većeg broja MSPP osnovnoj infrastrukturi i stvoriti uslovi za poslovanje MSPP u najmanje razvijenim jedinicama lokalne samouprave.

Mera 1.3: Jačanje kapaciteta institucija za podršku MSPP i dijaloga za razvoj sa MSPP

Vrsta mere

Institucionalno upravljačko-organizaciona

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Institucionalni okvir, poddimenzija 3.1

Indeks politike MSPP za Zapadni Balkan i Tursku

4.23 (2022)

4.50 (2027)

Opis

Preduslov za adekvatnu primenu aktivnih politika ka MSPP je osnažena javna uprava i institucije koje su zadužene za implementaciju politike razvoja MSPP, kao i stalni javno-privatni dijalog u vezi sa potrebama i problemima sa kojima se MSPP suočavaju u poslovanju. S tim u vezi, potrebno je dalje jačanje fondova i agencija zaduženih za implementaciju politika usmerenih ka sektoru MSPP kao što su RAS, FZR i AOFI pre svega po pitanju realizacije projekata u skladu sa novim trendovima i tokovima (ekološki aspekti projekata i zeleno finansiranje). Takođe, mera obuhvata podizanje kapaciteta ARRA i njihovo osnaživanje kako bi MSPP na lokalu dobili adekvatnu podršku, ali i promociju preduzetništva na lokalnom nivou. Na kraju, ova mera ima za cilj i održavanje stalnog dijaloga za MSPP i adekvatno statističko praćenje i izveštavanje o stanju i prilikama u sektoru MSPP u skladu sa EU statistikama i metodologijama, u cilju redovnog praćenja potreba i prioriteta MSPP, kao i za obezbeđivanje analitičke osnove za sprovođenje MMSPP testa na nivou grupe klasifikacije delatnosti, radi utvrđivanja grupa MSPP na koje propisi u pripremi imaju značajan uticaj.

Efekti mere

Primena ove mere dovešće do dvojakih efekata. Sa jedne strane biće ojačani kapaciteti institucija za sprovođenje politike i programa MSPP koje direktno utiču na sektor kroz osnaživanje javnih fondova i agencija zaduženih za ekonomski razvoj MSPP od osnivanja, razvoja i internacionalizacije poslovanja. Takođe, povećaće se vertikalna povezanost i usklađenost podrške sektoru MSPP. Sa druge strane, realizacija mere će omogućiti unapređeni dijalog sa MSPP, statističko praćenje i bolju podlogu za kreiranje politika MSPP sektora, kao i na činjenicama zasnovano utvrđivanje grupa MSPP na koje propisi u pripremi imaju značajan uticaj.

Poseban cilj II: Inovativan, zeleni i na digitalizaciji zasnovan razvoj – sektor MSPP kao nosilac ubrzane transformacije

Mera 2.1: Unapređenje inovativnih kapaciteta MSP

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Broj podržanih projekata MSP kroz programe Fonda za inovacionu delatnost

Izveštaji Fonda za inovacionu delatnost

1.479 (2022)

2.200 (2027)

Opis

Inovativnost i spremnost na inovacije sektora MSPP utiče na njihovu konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu. Cilj ove mere je da se podignu inovativni kapaciteti MSPP i unapredi podrška za realizaciju projekata komercijalizacije inovacija, po pitanju dostupnosti ali i obuhvata. Mera podrazumeva realizaciju programa Fonda za inovacionu delatnost koji podržavaju inovacije u MSPP. Takođe, obuhvata i promociju programa EU koji podstiču inovativnost (Horizont Evrope), kao i edukaciju MSPP o mogućnostima i načinu korišćenja tih sredstava. Ova mera će se sprovoditi kao komplementarna, jer je u sadržajnom smislu razvoj inovacija obuhvaćen i drugim politikama, a pre svega Strategijom pametne specijalizacije.

Efekti mere

Glavni efekat ove mere je podizanje inovativnog kapaciteta i inovativne spremnosti MSPP sektora u Republici Srbiji kroz finansijsku i nefinansijsku podršku, što će rezultirati većem broju visoko-tehnoloških usluga i proizvoda, a samim tim će uticati na postupno stukturnu promenu u pravcu veće zastupljenosti proizvoda i usluga sa višom dodatnom vrednošću kako sektora MSPP, tako i privrede Republike Srbije.

Mera 2.2: Podrška MSPP za primenu zelene agende u poslovanju

Vrsta mere

Podsticajna

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

MSPP u zelenoj ekonomiji

Indeks politike MSPP, Dimenzija 9

2.53 (2022)

2.94 (2027)

2.

MSP koji nude zelene proizvode ili usluge (%)

Eurobarometar

25% (2021)

30% (2027)

Opis

Posebno važna oblast koja nije optimalno razmatrana odnosi se na usklađivanje poslovanja MSPP sa principima zelenog poslovanja, što je neophodan uslov za prilagođavanje globalnim zahtevima održivog razvoja. MSPP u Republici Srbiji nedovoljno su upoznati sa ovim konceptima i uticajima koji će oni neminovno imati na njihovo poslovanje. Ova mera za cilj ima podršku MSPP u transformaciji ka resursnoj efikasnosti i ozelenjavanju njihovog poslovanja, što će doprineti i ostvarivanju rezultata „Zelene agende za Zapadni Balkan”. Mera obuhvata finansijsku podršku MSPP za uvođenje obnovljivih izvora energije, za zeleno poslovanje, usaglašavanje sa standardima zaštite životne sredine, kao i za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije. Pored toga, mera predviđa i pružanje savetodavne i edukativne podrške MSPP, kao i podizanje svesti ovog sektora o cirkularnoj ekonomiji, energetskoj efikasnosti i zelenom poslovanju. Aktivnosti ove mere su komplementarne Strategiji industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

Efekti mere

Implementacijom ove mere doprineće se sprovođenju „Zelene agende za Zapadni Balkan” i pomoći MSPP da usklade svoje poslovanje sa zahtevima zelene transformacije. Veća primena cirkularne ekonomije, energetske efikasnosti, kao i veći broj zelenih proizvoda i usluga, omogućiće MSPP da ekološke izazove pretvore u razvojne šanse, a svakako će imati i pozitivan efekat na zaštitu životne sredine.

Mera 2.3: Podrška MSPP za digitalnu transformaciju i razvoj e-trgovine

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Broj MSPP podržanih kroz Centar za digitalnu transformaciju PKS (prosečan rast za čitav period)

PKS, Izveštaj Centra za digitalnu transformaciju

150 (2021)

300

(100% rast za čitav period odnosno 16,6% prosečno godišnje)

2.

Promocija upotrebe e-trgovine (Promoting the use of

e-commerce)

Indeks politike MSPP, pod-dimenzija 10.3

3,20 (2022)

3,5 (2027)

Opis

Digitalizacija poslovanja omogućava unapređenje efikasnosti proizvodnih procesa, a kreira i mogućnosti za inovacije, kako proizvoda tako i poslovnih modela. Digitalizacija u sektoru MSPP može da ima široku primenu, od e-trgovine kao načina poslovanja, digitalizacije ponude (digitalni proizvodi i usluge) pa do automatizacije procesa, a osnovna je okosnica daljeg privrednog razvoja, što je naročito došlo do izražaja u vreme krize uzrokovane pandemijom virusa COVID-19. Međutim, predstavnici MSPP sektora često nemaju dovoljno kapaciteta da sami sprovedu digitalnu transformaciju svog poslovanja i uvedu naprednije vidove digitalizacije. Cilj ove mere je da, pre svega, pruži edukativnu i savetodavnu podršku digitalnoj transformaciji, prilagođenu specifičnim potrebama MSPP i osnaži ovaj sektor u e-trgovini i koristima koje ona donosi, kao i da pruži podršku MSPP na putu digitalizacije. Realizacija mere uključuje aktivnu saradnju Ministarstva privrede sa PKS (Centar za digitalnu transformaciju). Aktivnosti ove mere su komplementarne Strategiji industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

Efekti mere

Mera doprinosi povećanju digitalnih znanja i veština, kreiranju specifičnih proizvoda i usluga i većem uključivanju u e-trgovinu MSPP sektora. Na ovaj način doprinosi se većoj primeni digitalizovanih rešenja prema utvrđenim potrebama koja pospešuju ubrzanu transformaciju MSPP.

Poseban cilj III: Konkurentan MSPP sektor – Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Mera 3.1: Podrška MSPP za jačanje kapaciteta za upravljanje ljudskim kapitalom

Vrsta mere

Informativno-edukativna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Broj MSPP koji učestvuju u dualnom obrazovanju

Izveštaj Ministarstva prosvete i PKS

700 (2022)

1300

Opis

Nedostatak radne snage i spremnosti potencijalnih zaposlenih da rade u domaćim MSPP, kako po pitanju broja, tako i kvaliteta, jedan je od najvažnijih problema sa kojima se MSPP u Republici Srbiji susreću. Ovo pitanje se naročito ističe u poslednjih nekoliko godina, kada se javlja potreba i uvoza radne snage. Ova mera za cilj ima da pomogne MSPP da sagledaju načine i modalitete za privlačenje i zadržavanje radne snage, kao i da osnaži interne kapacitete MSPP. Posebna pažnja biće posvećena i sprovođenju anketa o potrebama poslodavaca, unapređenju kvaliteta kadrova, kao i unapređenju uključivanja MSPP u model dualnog obrazovanja. Podrška zapošljavanju u MSPP, kao i obrazovanju i osposobljavanju radne snage predviđena je drugim planskim dokumentima (Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine), te će aktivnosti ove mere dopunjavati već predviđene u tim dokumentima.

Efekti mere

Mera će obezbediti bolji kvalitet kadra u MSPP sektoru zasnovan na unapređenim znanjima i veštinama, čime će se povećati konkurentnost MSPP.

Mera 3.2: Intenziviranje podrške za investiranje, pristup finansiranju i realizacija finansijskih transakcija MSPP kroz postojeće i nove programe

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Učešće investicija MSPP u BDV sektora (%)

Izveštaj o MSPP

24,8% (2021)

27% (2027)

2.

Procenat novih kredita ka MSPP

OECD, „Finansiranje MSPP” (Financing SMEs and Entrepreneurs)

43,13% (2020)

47% (2027)

Opis

Ova mera ima za cilj unapređenje konkurentnosti sektora MSPP kroz finansijsku podršku i kroz realizaciju različitih programa podrške i finansijskih instrumenata koji će doprineti povećanju investicija MSPP i unapređenju njihove konkurentske pozicije. Pristup finansiranju je prepoznat kao jedan od najznačajnijih ograničavajućih faktora za brži razvoj sektora MSPP, te njegov posledični pozitivni uticaj na ekonomski, društveni i inkluzivni razvoj. Pored realizacije više programa podrške MSPP i finansijskih instrumenata, ovom merom obuhvaćena je i saradnja sa Udruženjem banaka u vezi sa poboljšanjem pristupa bankarskim proizvodima za MSPP. Takođe, merom će se raditi i na unapređenju kapaciteta MSPP, kroz jačanje njihove finansijske pismenosti, investicione spremnosti i finansijskog upravljanja. Na kraju, mera obuhvata aktivnosti na unapređenju operativnog poslovanja.

Efekti mere

Realizacijom ove mere bi se poboljšao pristup MSPP finansijskim instrumentima za realizaciju investicija i ojačala konkurentska pozicija sektora MSPP.

Mera 3.3: Podrška MSPP za širenja na nova tržišta

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Rast izvoza MSPP (apsolutna vrednost)

Izveštaj o MSPP

910.741 mil. din. (2021)

1.273.500 mil. din. (2027)

2.

Internacionalizacija MSPP

Indeks politike MSPP, pod-dimenzija 10.1 Promocija izvoza

4,31 (2022)

4,5 (2027)

Opis

Ova mera za cilj ima jačanje kapaciteta sektora MSPP za nastup na međunarodnim tržištima. Iako će fokus mere biti na finansijskoj podršci MSPP, nefinansijska pomoć i promocija će, kroz stručnu podršku, edukacije i obuke, kao i podršku za nastup na sajmovima dopunjavati podsticajnu prirodu ove mere. Finansijska podrška internacionalizaciji MSPP biće realizovana kroz programe RAS, obuhvata i promociju usluga i podrške AOFI za sektor MSPP, kao i sufinansiranje nabavke standarda i sertifikata koji omogućavaju poboljšanje konkurentnosti i kvaliteta proizvoda. Stručna podrška MSPP će biti pružena kroz različite programe koje će realizovati nacionalne razvojne institucije i PKS. Značajnu ulogu imaće i ARRA koje će realizovati različite obuke koje imaju za cilj pripremu MSPP za prvi izlazak na nova tržišta. Pored toga, kroz unapređenje funkcionalnosti portala „Preduzetništvo” biće poboljšan pristup MSPP informacijama od značaja za nastup na stranim tržištima i zahtevima tih tržišta.

Efekti mere

Realizacija ove mere doprineće unapređenju izvoza sektora MSPP, kako porastu obima, tako i strukture izvoza. Rast izvoza ima konsekvetne efekte na čitavu nacionalnu ekonomiju i privrednog rasta i nacionalnog dohotka i smanjivanja nezaposlenosti.

Mera 3.4: Promovisanje poslovnog povezivanja MSPP

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1

Integracija MSPP u globalne lance dobavljača

Indeks politike MSPP, pod-dimenzija 10.2

3,95 (2022)

4,15 (2027)

Opis

Uključivanje u lance vrednosti i lance dobavljača kako stranih, tako i domaćih firmi predstavlja značajan, a još uvek neiskorišćen potencijal. Imajući u vidu još uvek, nedovoljno razumevanje koristi koje povezivanje i udruživanje MSPP sa sobom nosi, te akutni problem nedostatka poverenja uslovljen još uvek kratkom tradicijom preduzetništva u Republici Srbiji u poređenju sa razvijenim ekonomijama EU, ova mera za cilj ima dalju promociju i podsticanje povezivanja MSPP radi njihovog lakšeg nastupa na domaćem i bolju poziciju na međunarodnom tržištu. Mera predviđa programe finansijske podrške MSPP za uključivanje u međunarodne lance vrednosti i za klastere. Prateće aktivnosti biće promocija primera dobre prakse, platforme i usluge za povezivanje kao i usluge informisanja i savetovanja.

Efekti mere

Realizacija ove mere omogućiće veću vidljivost MSPP kao potencijalnih dobavljača i razviće potencijal za zajednički nastup kako na domaćem tako i na stranom tržištu, kao i uključivanje u globalne lance vrednosti. To će dovesti do unapređenja konkurentnosti sektora, ali i čitave privrede Republike Srbije.

Mera 3.5: Jačanje otpornosti MSPP na krize

Vrsta mere

Edukativno-informativna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

Broj MSPP koji su koristili alat za samoprocenu u periodu implementacije Strategije

Sajt PKS, Portal „Preduzetništvo”

0

100

Opis

Zbog ograničenih ljudskih, tehničkih i finansijskih kapaciteta, pojedinačna MSPP su naročito osetljiv na krizne situacije, katastrofe, kao i na poremećaje na tržištu. Cilj ove mere je da, sa jedne strane, omogući nadležnim institucijama da redovno prate najvažnije pokazatelje stanja u sektoru MSPP kako bi mogli na vreme da reaguju u slučaju značajnih poremećaja, a sa druge strane da uspostavi alate za samoprocenu rizika sa kojim se suočavaju i za izgradnju dugoročne otpornosti na eksterne rizike. Mera predviđa i kontinuiranu podršku za održavanje likvidnosti, koja u slučaju krizne situacije može da predstavlja instrument brzog reagovanja.

Efekti mere

Mera će doprineti jačanju otpornosti MSPP na spoljne rizike i promene do kojih dolazi kako zbog različitih kriznih situacija, tako i zbog potencijalnih elementarnih nepogoda i katastrofa. Kroz veću otpornost sektora MSPP, ojačaće i njihova pozicija na tržištu, kao i njihova konkurentnost, što će pozitivno uticati i ekonomiju Republike Srbije.

Poseban cilj IV: Inkluzivan sektor MSPP – Ojačana preduzetnička inicijativa i veća šansa za ulazak u preduzetništvo za različite ciljne grupe

Mera 4.1. Podsticanje preduzetničkog duha i podrška početnici u biznisu

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Broj podržanih početnika u biznisu kroz finansijsku i nefinansijsku podršku

Izveštaj Ministarstva privrede

2.490 (150 kroz finansijsku podršku a 2.340 kroz nefinansijsku podršku)

(2021)

3.320 (220 kroz finansijsku podršku a 3.100 kroz nefinansijsku podršku) (2027)

Opis

Ova mera ima za cilj nastavak sprovođenja i jačanje finansijskih i nefinansijskih programa podsticaja za početnike u poslovanju kroz unapređenje dostupnosti i obima podrške. Mera obuhvata i promotivne aktivnosti za podsticanje preduzetničkog duha, afirmaciju preduzetništva kao poželjne karijere i jačanje svesti o značaju preduzetništva za opšti društveni i ekonomski razvoj, kao i dalja unapređenja portala „Preduzetništvo”, kao centralne nacionalne platforme za pravovremeno i kvalitetno informisanja sektora MSPP o svim aspektima bitnim za njihovo poslovanje, uključujući i raspoložive vidove podrške. Imajući u vidu da je Strategijom razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine obuhvaćena podrška startap zajednici, ova mera se sprovodi kao komplementarna i targetira ostale početnike u biznisu.

Efekti mere

Realizacija ove mere doprineće većem interesovanju za pokretanje novih MSPP, osnaživanju budućih preduzetnika i omogućavanju realizaciji novih poslovnih poduhvata, čiji pokretači nemaju dovoljno sopstvenih sredstava, a zbog nepostojanja poslovne istorije ne mogu da ih samostalno obezbede kroz kredite poslovnih banaka. Mera će doprineti i razvoju preduzetničkog duha i kulture u društvu i boljoj informisanosti MSPP.

Mera 4.2. Intenziviranje podrške većoj inkluzivnosti razvoja MSPP

Vrsta mere

Podsticajna

Trajanje mere:

2023–2027. godine

Indikatori

Naziv

Izvor provere

Početno stanje

Ciljana vrednost

1.

Broj podržanih žena preduzetnika i mladih koji su dobili finansijsku i nefinansijsku podršku

Izveštaj Ministarstva

privrede

2570 (100 kroz finansijsku podršku, a 2470 kroz nefinansijsku podršku) (2021)

3935 (435 kroz finansijsku podršku, a 3500 kroz nefinansijsku podršku) (2027)

Opis

Ova mera za cilj ima dodatnu podršku za razvoj preduzetništva specifičnih ciljnih grupa, kao što su žene preduzetnici, mladi, pripadnici drugih osetljivih grupa, MSPP koja posluju u nerazvijenim područjima, kao i razvoj socijalnog preduzetništva, u skladu sa njihovim potrebama. Ovom merom je predviđeno unapređenje dostupnosti i obima finansijske podrške za žene preduzetnike, kao i unapređenje statističkog praćenja ženskog preduzetništva u Republici Srbiji. Kroz ciljane finansijske instrumente za mlade, pripadnike romske nacionalne manjine i MSPP iz nerazvijenih područja osiguraće se inkluzivnost daljeg razvoja preduzetništva u Republici Srbiji. Merom je prepoznat značaj različitih ciljnih grupa i njihovog uključivanja za razvoj privrede i preduzetništva, i njene aktivnosti su dopunjujuće onima predviđenim u drugim planskim dokumentima kao što su Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine i Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine. Što se socijalnog preduzetništva tiče, ova mera će biti komplementarna merama koje će biti definisane programom razvoja socijalnog preduzetništva, koji je u izradi, a čiji je nosilac ministarstvo u čijoj su nadležnosti rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Efekti mere

Realizacijom ove mere povećaće se inkluzivnost sektora MSPP i doprineti ojačanju ekonomskog položaja žena, mladih i pripadnika drugih osetljivih ciljnih grupa u Republici Srbiji. Ostali bitni efekti ove mere se odnose na jačanje socijalnih preduzetničkih poduhvata u Republici Srbiji, te posledično rešavanje širih društvenih potreba na inovativan način.

Analiza efekata mera predloženih ovom strategijom

Mere predložene ovim dokumentom javne politike proizvešće različite efekte po privredu i društvo u celini. Iako će za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih u Akcionom planu biti izdvojena značajna sredstva iz budžeta Republike Srbije kako bi se sproveli programi finansijske i nefinansijske podrške MSPP, kao i dalji koraci na unapređenju pravnog, institucionalnog i operativnog okruženja za MSPP i pojednostavilo njihovo svakodnevno poslovanje, posmatrano na srednji i duži rok, ove će se investicije vratiti. Kroz podizanje konkurentnosti MSPP, jačanje njihove otpornosti na spoljne rizike i njihove održivosti, MSPP će značajnije i doprinositi budžetskim prihodima.

Pored izdvajanja iz budžeta Republike Srbije, za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih ovom strategijom, koristiće se i donatorska sredstva, a naročito imajući u vidu da je jačanje MSPP prioritetna oblast kako međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih organizacija, tako i bilateralnih donatora.

Mere ove strategije doprineće smanjenju troškova za MSPP, a pružiće i finansijsku podršku za realizaciju njihovih investicija, projekata, kao i digitalnu transformaciju i resursnu efikasnost i održivost. Mere su osmišljene tako da podstaknu konkurentnost MSPP kako na domaćem tako i na različitim inostranim tržištima, i to tako što će im se pružiti različite vrste informacija, saveta, nefinansijske i finansijske podrške. Aktivnosti i mere su osmišljene tako da podstaknu i inovacije u MSPP, kako proizvodno-procesne, tako i marketinške i organizacione, a biće podržana i saradnja nauke i privrede kroz programe čiji je cilj upravo komercijalizacija inovacija i jačanje konkurentnosti MSPP. Jačanjem konkurentnosti, MSPP će biti u mogućnosti da kreiraju nova radna mesta, što će se pozitivno odraziti na dalje smanjenje nezaposlenosti, unapređenje znanja i veština zaposlenih, ali i menadžera i vlasnika MSPP, kao i kreiranje modela za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova u sektoru MSPP i podstaći će zainteresovanost radne snage i za ovaj sektor. Imajući u vidu značaj MSPP za lokalnu zajednicu, njihov rast i razvoj koji se odvija najpre na lokalu, podrška MSPP koja će biti obezbeđena merama ove strategije pozitivno će doprineti i celokupnom društvenom razvoju.

Mere predviđene ovom strategijom pozitivno će uticati na položaj različitih društvenih grupa, naročito žena i mladih, a obuhvataju i druge ranjive ciljne grupe (npr. Rome, socijalna preduzeća, nezaposlene i dr.). Preduzetništvo značajno doprinosi unapređenju društveno-ekonomskog položaja ovih ciljnih grupa, jača njihovu ekonomsku poziciju i osnažuje ih. Unapređenjem konkurentnosti sektora MSPP značajno se podstiče i zaposlenost i kreiranje novih radnih mesta, pa će mere predviđene ovom strategijom imati pozitivan uticaj i na tu oblast, a kroz modele za privlačenje i zadržavanje kadrova u MSPP i promociju primera dobre prakse, a poslodavcima iz sektora MSPP biće omogućeno da angažuju zaposlene u skladu sa dobrom praksom i trendovima.

Mere predviđene ovom strategijom nisu sektorske i nisu kreirane tako da unapređuju privredu nekog posebnog statističkog regiona u Republici Srbiji, već su horizontalne. Međutim, kako MSPP čine okosnicu lokalnih i regionalnih privreda, njihov razvoj, unapređenje produktivnosti i konkurentnosti imaće pozitivan uticaj i na sredine u kojima posluju.

Kako predložene mere obuhvataju i podršku MSPP za ozeljenjavanje, energetsku efikasnost i održivost, finansijsku i nefinansijsku podršku kroz obuke, savete i informacije, ali i jačanje svesti o zaštiti životne sredine, one će imati pozitivan efekat i na životnu sredinu, to se očekuje smanjenje negativnog uticaja ovog sektora na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kao i unapređenje upravljanja otpadom i energetskom efikasnošću.

Imajući sve ovo u vidu, realizacija mera i aktivnosti predviđenih u Strategiji i pratećem Akcionom planu, doprineće unapređenju životnog standarda u Republici Srbiji, kroz kreiranje novih radnih mesta, doprinos rastu zarada , ali i uvećanju poreskih prihoda.

7. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

Ministarstvo nadležno za poslove privrede, zaduženo je za upravljanje sprovođenjem Strategije i pratećeg Akcionog plana za koordinaciju sprovođenja sa drugim organima državne uprave, institucijama javne uprave i organizacijama, kao i za sprovođenje Strategije u onim delovima u kojima je prepoznato kao institucija nadležna za sprovođenje određenih mera i aktivnosti. Takođe, Ministarstvo nadležno za poslove privrede prati sprovođenje Strategije na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja učinka ciljeva i mera Strategije.

U skladu sa članom 18. stav 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, pripremljen je Akcioni plan kojim su mere Strategije detaljno razrađene. Akcioni plan koji se usvaja zajedno sa Strategijom pripremljen je za period implementacije od dve godine odnosno za period 2023–2024. godine. Nakon isteka važenja ovog akcionog plana, ministarstvo nadležno za poslove privrede će sačiniti izveštaj o realizaciji Akcionog plana i pripremiće novi akcioni plan za naredni trogodišnji period (2025–2027. godine). Zajedno sa izveštajem o realizaciji, može se izvršiti periodična (mid-term) evaluacija Strategije, kako bi se sagledali efekti sprovođenja Strategije u posmatranom periodu i potencijalno predvidele korekcije javne politike koje se mogu integrisati u sledeći, trogodišnji Akcioni plan.

Ministarstvo nadležno za poslove privrede će direktno pratiti aktivnosti za čiju realizaciju je neposredno odgovorno. Aktivnosti koje neposredno realizuju druga ministarstva, institucije i organizacije, Ministarstvo privrede prati posredno, preko njihovih izveštaja.

Izveštavanje o sprovođenju aktivnosti i mera definisanih Strategijom i pratećim Akcionim planom vrši se u skladu sa članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Svi organi odnosno institucije, nosioci sprovođenja pojedinačnih mera i aktivnosti navedeni u tekstu Strategije i u Akcionom planu, kao i oni koji su prepoznati kao partneri u sprovođenju, jednom godišnje izveštavaju ministarstvo nadležno za poslove privrede o sprovođenju mera i aktivnosti.

Ministarstvo nadležno za poslove privrede izveštava Vladu preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika o rezultatima sprovođenja Akcionog plana, a u skladu sa rokovima propisanim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, odnosno najkasnije 120 dana po isteku kalendarske godine. Takođe, ministarstvo nadležno za poslove privrede izveštava Vladu o rezultatima sprovođenja Strategije u roku od 120 dana po isteku svake treće kalendarske godine od dana njenog usvajanja i dostavlja finalni izveštaj o realizaciji Strategije najkasnije šest meseci nakon isteka perioda primene Strategije.

U procesu praćenja sprovođenja mera i aktivnosti Strategije, kao i pripreme godišnjih izveštaja, nadležni organi će koristiti jedinstveni informacioni sistem i njegove raspoložive funkcionalnosti, a svi nosioci realizacije mera i aktivnosti će preko tog sistema dostavljati izveštaje ministarstvu nadležnom za poslove privrede. Ukoliko institucije i organizacije koje su prepoznati kao realizatori mera i aktivnosti ili partneri u njihovom sprovođenju nemaju pristup jedinstvenom informacionom sistemu, ministarstvo nadležno za poslove privrede će prikupiti podatke o realizovanim aktivnostima i uneti ih u sistem.

Pored toga, ministarstvo nadležno za poslove privrede će na godišnjem nivou informisati i privatni sektor, odnosno MSPP, kao i zainteresovane strane o realizaciji Strategije i ostvarenim rezultatima, a sa ciljem nastavljanja dijaloga i saradnje.

8. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Konsultacije sa svim zainteresovanim stranama sprovođene su tokom svih faza trajanja procesa izrade Strategije. Početak procesa izrade Strategije oglašen je na portalu eKonsultacije, gde su potom objavljivani i svi dokumenti nastali u okviru pripreme Strategije. U periodu 1–30. juna 2022. godine, sva zainteresovana lica su bila u mogućnosti da dostave svoje komentare, sugestije i doprinose za Strategiju, kao i predloge za prioritete i mere, preko navedenog portala.

Da bi se osiguralo uključivanje svih učesnika, obezbedila inkluzivnost i pružila jednaka šansa prisutnima da daju svoj doprinos i sugestije, JPD u procesu izrade Strategije je organizovan i sproveden u formi svetskog kafea (engl. World Café). World Café je jednostavan i napredan metod za organizaciju diskusije i dijaloga oko važnih pitanja. To je alat koji podstiče interakciju svih učesnika i pospešuje dublji angažman svih prisutnih. Događaj u Beogradu, kojim je zvanično započet proces JPD, organizovan je u formalnijem obliku, uz prisustvo predstavnika Ministarstva privrede, PKS i predstavnika i drugih organa državne uprave, kao i sektora MSPP.

JPD su organizovani uz podršku i u saradnji sa PKS i regionalnim privrednim komorama u junu mesecu 2022. godine u 11 gradova, i to hronološki: Beograd, Kruševac, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Šabac, Zaječar, Subotica, Užice, Novi Pazar i Čačak.

Na JPD je aktivno učestvovalo 239 prisutnih, i to:

– 121 predstavnik MSPP,

– 56 predstavnika naučno-tehnoloških parkova, poslovnih inkubatora, klastera, regionalnih razvojnih agencija, udruženja privrednika i organizacija civilnog društva;

– 12 predstavnika univerziteta i srednjih stručnih škola i

– 50 predstavnika državnih institucija i lokalnih samouprava.

Takođe, početkom septembra 2022. godine, održan je sastanak i sa članovima Saveta PKS za mikro, mala i srednja privredna društva, na kome su predstavljeni materijali prikupljeni tokom juna 2022. godine, i dobijeni dodatni komentari i sugestije.

Na osnovu ex-post analize kao i SWOT analize, ekspertski tim je identifikovao tri tematske sesije koje su bile predmet diskusije na svakom događaju. Učesnicima su unapred prosleđene ove teme, kao i podteme u svakoj celini, da bi se pripremili za događaj i da bi od početka znali šta se od njih očekuje. Na samim događajima, prisutni su bili podeljeni u grupe od četiri do sedam učesnika i svaka grupa je, uz podršku moderatora, diskutovala o:

– Regulatornom, pravnom i institucionalnom okviru za MSPP;

– Inovacijama, digitalizaciji i održivom/zelenom poslovanju MSPP i

– Konkurentnosti MSPP.

Kroz razgovor u okviru prioritetnih tema, pored ključnih pitanja, vodila se i diskusija o specifičnim temama kao što su: promocija preduzetništva, startap, specifične ciljne grupe (žene preduzetnici, omladinsko preduzetništvo, socijalno preduzetništvo, druga šansa), a MSPP su konsultovana i oko aktivnosti koje u prethodnoj strategiji nisu realizovane. Naime, u skladu sa preporukom Državne revizorske institucije (DRI), da se prilikom kreiranja nove politike razvoja sektora MSPP analizira potreba i prioritet prilikom sastavljanja akcionog plana za sprovođenje novog planskog dokumenta, prilikom JPD moderatori su se dotakli i ovih pitanja.

Kroz JPD, kao i dodatne konsultacije, prikupljeno je 48 inicijativa privrednika.

Pored toga, 6. juna 2022. godine, u okviru redovnog sastanka Parlamenta preduzetnika PKS, konsultacije su održane i sa prisutnim preduzetnicima, a njihovi komentari ugrađeni i sistematizovani u Izveštaju o JPD. Početkom septembra, odnosno 6. septembra 2022. godine, održan je i dodatni sastanak u PKS i tom prilikom su verifikovani nalazi sa JPD.

U periodu od 30. januara do 20. februara 2023. godine, Ministarstvo privrede sprovelo je javnu raspravu o Predlogu strategije, sa Akcionim planom, a u skladu sa Zaključkom 05 broj 023-673/2023 Odbora za privredu i finansije Vlade od 25. januara 2023. godine. Tokom javne rasprave, prikupljeno je, preko portala eKonsultacije i putem elektronske pošte, 57 predloga i komentara koje su sačinile četiri asocijacije i udruženja. Većina komentara je delimično ili u celini usvojena i ugrađena u tekst Predloga Strategije i/ili pratećeg dvogodišnjeg Akcionog plana. Za delimično usvojene i neusvojene komentare data su obrazloženja. Ministarstvo privrede sačinilo je Izveštaj o javnoj raspravi o Predlogu Strategije, sa Akcionim planom, koji je objavljen na portalu eKonsultacije.

9. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Za ostvarivanje opšteg cilja, posebnih ciljeva i mera predviđenih ovom strategijom, sredstva se opredeljuju u budžetu Republike Srbije, Finansijskim planom RAS, Finansijskim planom FZR, Finansijskim planom AOFI, Finansijskim planom Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Finansijskim planom Fonda za inovacionu delatnost.

Sredstva za realizaciju određenih mera i aktivnosti biće obezbeđena i kroz podršku EU putem IPA i kroz Programe EU koji se realizuju u Republici Srbiji (kao što su Horizont Evrope, Program za jedinstveno tržište i sl.). Takođe, predviđeno je i dogovoreno ili će u narednom periodu biti dogovoreno učešće i drugih bilateralnih i multilateralnih donatora u realizaciji mera i aktivnosti ove strategije i AP, kao što su GIZ, KFV, UNDP i sl.

Akcionim planom prikazan je budžet za realizaciju mera za 2023. godinu, sa projekcijama za 2024. godinu, koji je usklađen sa Zakonom o budžetu za 2023. godinu, kao Prioritetnim oblastima finansiranja 2024–2026. godina.

10. ANALIZA RIZIKA

U Tabeli analize rizika su prikazani rizici koji mogu imati značajan uticaj na sprovođenje ove javne politike (Strategije i Akcionog plana). Značajan uticaj podrazumeva da delovanje određenog faktora može da uslovi ili neispunjavanje (u celosti ili delom) ili kašnjenje u ispunjavanju određene aktivnosti ili promenu u pravcu delovanja ove javne politike.

Organi koji su definisani kao nosioci aktivnosti blagovremeno prate i izveštavaju o pojavi rizika, kao i sprovode sve potrebne aktivnosti za ublažavanje dejstva tih rizika.

Osim popisa rizika, u narednoj tabeli su prikazani i mogući pravci mitigacije (ublažavanja dejstva pojedinačnih rizika), a koji su definisani u skladu sa prethodno formulisanim pretpostavkama. Zajednički imenilac svih aktivnosti, odnosno pretpostavke koje su „nultog tipa” i bez kojih ne bi mogla da se ostvari niti jedna od aktivnosti su:

– politička posvećenost nosilaca aktivnosti i institucija – partnera u sprovođenju aktivnosti;

– adekvatni finansijski, materijalni i ljudski resursi za implementaciju aktivnosti;

– efikasna koordinacija i ciljno orijentisano upravljanje aktivnostima;

– odsustvo većih nestabilnosti u makroekonomskom okruženja, kriza velikih razmera i drugih krupnih disruptivnih događaja.

Poseban cilj

Aktivnosti/pravci delovanja politika

Pretpostavke

Opis rizika

Rešenje/mere za ublažavanje rizika

Preduzetnički ekosistem – Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Poseban cilj 1: Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Unapređenje opšteg pravnog, administrativnog i poreskog okvira za otpočinjanje i razvoj poslovanja i „drugu šansu” za MSPP

Unapređenje dosadašnje prakse u pripremi propisa i kreiranje afirmativnijeg poslovnog okruženja za razvoj preduzetništva i rast i razvoj MSP

Nedovoljna zainteresovanost i uključenost predstavnika MSPP za praćenje i pripremu za nove propise i procedure

Dodatne i dopunske obuke za predstavnike MSPP i organa i institucija odgovornih za implementaciju novih propisa i procedura

Poseban cilj 1: Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Unapređenje pristupa MSPP ključnoj infrastrukturi

Adekvatno učešće, saradnja i doprinos svih nadležnih institucija

Infrastrukturni razvoj nije ravnomeran i pruža nejednake prilike za celovit razvoj sektora MSPP na čitavoj teritoriji Republike Srbije

Potrebno je koordinirati rad nadležnih ministarstava za sprovođenje različitih programa za dodatno unapređenje infrastrukture i koordinacija rada sa JLS

Poseban cilj 1: Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Jačanje kapaciteta institucija za podršku MSPP i dijaloga za razvoj sa MSPP

Zainteresovanost kako službenika tako i preduzetnika i vlasnika MSP za ko-kreiranje javnih politika

Nedovoljni kapaciteti ključnih institucija za podršku sektoru MSPP

Neophodna je česta komunikacija sa predstavnicima MSPP u svrhu jačanja onih kapaciteta uprave koji najviše doprinose rastu i razvoju sektora MSPP.

Poseban cilj 1: Unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP

Formiranje analitičke osnove na nivou grupe klasifikacije delatnosti za utvrđivanje grupa MSPP na koje propisi u pripremi imaju značajan uticaj prilikom sprovođenja MMSP teksta

Postojanje izvora podataka na osnovu kojih je moguće formirati analitičku osnovu na nivou grupe klasifikacije delatnosti

Potreba povećanja kapaciteta proizvođača statističkih podataka (RZS i Poreska uprava)

Fazno obezbeđivanje podataka na nivou grupe klasifikacije delatnosti u skladu sa postojećim kapacitetima i mogućnostima proizvođača statističkih podataka

Inovativan, zeleni i na digitalizaciji zasnovan razvoj – osnažen sektor MSPP za digitalnu transformaciju i primenu inovativnih i zelenih rešenja

Poseban cilj 2: Inovativan, zeleni i na digitalizaciji zasnovan razvoj – osnažen sektor MSPP za digitalnu transformaciju i primenu inovativnih i zelenih rešenja

Unapređenje inovativnih kapaciteta

Inovativnost je jedna od najznačajnijih prediktora brzog rasta MSPP

Nedovoljno korišćenje podrške za razvoj inovativnosti MSPP

Potrebna je aktivnija promocija i razvoj programa podrške inovativnosti MSPP

Poseban cilj 2: Inovativan, zeleni i na digitalizaciji zasnovan razvoj – osnažen sektor MSPP za digitalnu transformaciju i primenu inovativnih i zelenih rešenja

Podrška MSPP za primenu zelene agende u poslovanju

Kreirana mapa puta o izazovima MSPP.

Uspostavljena platforma za cirkularnu ekonomiju.

Kreirana jasna metodologija za uključivanje zelenih kriterijuma.

Inflatorni i drugi makroekonomski pritisci ugrožavaju spremnost MSPP za povećan doprinos ostvarivanju svih ciljeva održivosti

Potrebno je aktivno raditi na jačanju svesti i olakšati pristup fondovima čiji je cilj ozelenjavanje poslovanja

Poseban cilj 2: Inovativan, zeleni i na digitalizaciji zasnovan razvoj – osnažen sektor MSPP za digitalnu transformaciju i primenu inovativnih i zelenih rešenja

Podrška MSPP za digitalnu transformaciju i razvoj e-trgovine

Razvijena metodologija programa za digitalnu transformaciju MSPP.

Dovoljna spremnost zainteresovanih strana za ubrzanu digitalizaciju

Digitalizacija poslovanja omogućava kvalitativni „skok” u razvoju MSPP. Većinski deo sektora MSPP posluje u radno-intenzivnom i nedovoljno digitalizovanom okruženju

Potrebno je aktivno unapređivati programe finansijske i nefinansijske podrške sektoru MSPP za podsticanje digitalne transformacije MSPP

Konkurentan MSPP sektor – Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Poseban cilj 3: Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Podrška MSPP za jačanje kapaciteta za upravljanje ljudskim kapitalom

Konsenzus oko reforme obrazovnog sistema i jačanja dualnog obrazovanja

Ljudski resursi su ključna komponenta opstanka, rasta i razvoja MSPP. Negativni demografski trendovi i nedovoljno aktivna „cirkulacija mozgova” smanjuju kapacitete MSPP

Potrebno je dodatno jačati kapacitete formalnog obrazovnog sistema i neformalnog obrazovanja sa ciljem dobijanja što je moguće spremnijih ljudskih resursa

Poseban cilj 3: Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Intenziviranje podrške za investiranje, pristup finansiranju i realizaciji finansijskih transakcija MSPP kroz postojeće i nove programe

Spremnost banaka i drugih finansijskih institucija za unapređenje postojećih i razvoj novih proizvoda za MSPP sektor

Nedovoljni kapaciteti sektora MSPP za izlazak na nova tržišta i uspešno prevazilaženje carinskih i necarinskih barijera

Stabilni proces integracije u EU i jačanje spoljnotrgovinskih odnosa bilateralnim i multilateralnim ugovorima

Poseban cilj 3: Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Podrška MSPP za širenja na nova tržišta

Poseban cilj 3: Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Promovisanje

poslovnog povezivanja MSPP

Udruživanje preduzetnika omogućava kreiranje sinergetskog efekta i brži rast i razvoj

Izrazito slabo poverenje među MSPP i nedovoljno razvijen autoritet poslovnih udruženja

Potrebno je kreirati posebne pozitivne mere za unapređeno povezivanje MSPP i jačanje poverenja među bitnim stejkholderima

Poseban cilj 3: Ojačana konkurentnost MSPP na domaćem i stranom tržištu

Jačanje otpornosti MSPP na krize

Postojanje brzog protoka informacija o poremećajima na tržištu uzrokovanih eksternim faktorima.

Dovoljni kadrovski kapaciteti sa razvijenim kompetencijama za praćenje kriznih udara na sektor MSPP

Sektor MSPP je izrazito osetljiv na negativna kretanja na makroekonomskom i spoljnotrgovinskom nivou. Nestabilno ekonomsko i trgovinsko okruženje i potencijalni udari” na likvidnost MSPP

Potrebno je aktivno simulirati delovanje makroekonomskih i spoljnotrgovinskih rizika sa ciljem optimizacije kriznog odgovora

Inkluzivan MSPP sektor i osnažen preduzetnički duh – Ojačana preduzetnička inicijativa i veća šansa za ulazak u preduzetništvo za različite ciljne grupe

Poseban cilj 4: Ojačana preduzetnička inicijativa i veća šansa za ulazak u preduzetništvo za različite ciljne grupe

Podsticanje preduzetničkog duha i podrškama početnicima u biznisu

Objedinjavanje svih relevantnih sadržaja za preduzetništvo na jednom mestu

Nedovoljno duga kultura preduzetničkog razmišljanja kontinuirano devalvira težnju za razvojem preduzetničkih poduhvata. Promotivne aktivnosti ka razvoju preduzetništva još uvek nemaju dovoljan „odjek” u javnosti

Potrebno je aktivno i kontinuirano raditi na prilagođavanju komunikacijskog i edukacijskog sadržaja prevashodno ka početnicima u poslovanju

Poseban cilj 4: Ojačana preduzetnička inicijativa i veća šansa za ulazak u preduzetništvo za različite ciljne grupe

Intenziviranje podrške većoj inkluzivnosti razvoja MSPP

Unapređeno statističko praćenje preduzetništva suštinski nejednakopravnih i marginalizovanih grupa.

Spremnost suštinski nejednakopravnih i marginalizovanih grupa za otpočinjanje preduzetničkih poduhvata

Formalna poslovna jednakopravnost za otpočinjanje ili vođenje „malog biznisa” nije reflektovana u praksi . Demografske karakteristike (pol, godine, nacionalna i druga pripadnost) bitno narušavaju jednaku šansu za vođenje uspešnog MSPP

Odabrane aktivnosti aktivne politike jačanju inkluzivnosti sektora MSPP treba da budu često re-evaluirane sa ciljem optimalne alokacije raspoloživih fondova (uključujući bespovratna, kreditna i garancijska sredstva)

11. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za primenu Strategije, sa Prilogom 2 – Lista skraćenica, odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

12. ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove strategije čini Prilog 1 – Lista skraćenica, koja je odštampana uz ovu strategiju.

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva privrede i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 023-10275/2023

U Beogradu, 26. oktobra 2023. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade,

Ivica Dačić, s.r.

PRILOG 1.

Lista skraćenica

Agenda 2030

Agenda Ujedinjenih nacija za održivi razvoj od 2015. do 2030. godine

Akcioni plan

Akcioni plan za period 2023–2024. godine

AOFI

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije

ARRA

Akreditovana regionalna razvojna agencija

BDV

Bruto domaća vrednost

BDP

Bruto domaći proizvod

GIZ

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

DRI

Državna revizorska institucija

EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj

EGD

Evropski zeleni dogovor

EK

Evropska komisija

ERP

Program ekonomskih reformi

ETF

Evropska trening fondacija

EU

Evropska unija

EU Strategija MSP

Strategija MSP za održivu i digitalnu Evropu

IKT

Informaciono-komunikacione tehnologije

IPA

Instrument za pretpristupnu pomoć

JLS

Jedinica lokalne samouprave

JPD

Javno-privatni dijalog

KFV

KFV Razvojna banka

MSP

Mala i srednja preduzeća

MSPP

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici

MMSP test

Test uticaja na mikro, male i srednje privredne subjekte

NBS

Narodna banka Srbije

NIO

Naučno-istraživačka organizacija

OECD

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

PKS

Privredna komora Srbije

RAS

Razvojna agencija Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

SBA

Akt o malim preduzećima

SDI

Strane direktne investicije

Strategija

Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća za period od 2023. do 2027. godine sa Akcionim planom za period od 2023. do 2024. godine

Strategija MSPP

Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine

UNDP

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

FZR

Fond za razvoj Republike Srbije

CDT

Centar za digitalnu transformaciju PKS

CEFTA

Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini

COR

Ciljevi održivog razvoja