Strategija · Planiranje razvoja, regionalni razvoj i nerazvijena područja

Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 103/2021.

Donet na osnovu: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Na osnovu člana 14. stav 4. i člana 60. stav 1. tačka 4) Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, broj 52/21) i člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 103 od 4. novembra 2021.

UVOD

Strategijom za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: Strategija) utvrđene su sveobuhvatne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti kao činioca koji podstiče razvoj društva u Republici Srbiji. Na takav pristup upućuje Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (u daljem tekstu: CEDAW konvencija).1 Prihvatanjem ove konvencije ona je, prema odredbama Ustava, postala deo pravnog poretka Republike Srbije i njene odredbe se neposredno primenjuju (član 16. stav 2. i član 18. stav 2. Ustava). U pravnom sistemu Republike Srbije CEDAW konvencija, kao potvrđeni međunarodni ugovor ima viši status u odnosu na nacionalnu legislativu, koja mora biti u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 167. stav 1. tačka 1) Ustava). Strategija se oslanja i na Opšte preporuke Komiteta za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena2 (u daljem tekstu: CEDAW komitet), Zaključna zapažanja CEDAW komiteta u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije o sprovođenju CEDAW3 konvencije, kao i Opšte preporuke CEDAW komiteta. U pravnom sistemu Republike Srbije odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se i saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava i praksi međunarodnih tela koja nadziru njihovo sprovođenje (član 18. stav 3. Ustava).

Ova strategija oslanja se i na Agendu Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine (u daljem tekstu: Agendu 2030), usklađena je sa tom Agendom i procesom pristupanja EU, a ciljevi postavljeni u Strategiji odgovaraju ciljevima i potciljevima definisanim Agendom 2030 i u skladu su sa preporukama CEDAW komiteta.4 Pored cilja 5. koji se odnosi u celini na rodnu ravnopravnost kao faktor razvoja to su i: cilj 1. (Svet bez siromaštva) potciljevi 1.b i 1.4; cilj 2. (Svet bez gladi) potciljevi 2.3, 2.4 i 2.a; cilj 3. (Dobro zdravlje) 3.4, 3.7, 3.8 i 3.a; cilj 4. (Kvalitetno obrazovanje) potciljevi 4.1, 4.2, 4.3, 4.4, 4.5, 4.6 i 4.a; cilj 6. (Čista voda i sanitarni uslovi) potciljevi 6.1, 6.2 i 6.4; cilj 7.

(Dostupna i obnovljiva energija) potciljevi 7.1 i 7.2; cilj 8. (Dostojanstven rad i ekonomski rast) potciljevi 8.8 i 8.b; cilj 9. (Industrija, inovacije, infrastruktura) potcilj 9.5; cilj 10. (Smanjenje nejednakosti) potciljevi 10.2, 10.3, 10.4 i 10.7; cilj 11. (Održivi gradovi i zajednice) potciljevi 11.1 i 11.7; cilj 12. (Odgovorna potrošnja i proizvodnja) potciljevi 12.8, 12.a i 12.b; cilj 13. (Akcija za klimu) potciljevi 13.2, 13.3 i 13.a; cilj 15. (Život na zemlji) potcilj 15.9 i cilj 16. (Mir, pravda i snažnije institucije) potciljevi 16.1, 16.3,16.6, 16.7, 16.9, 16.10, 16.a i 16.b.

Strategija i Akcioni plan pripremaju se u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije5 i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika, sa pratećim prilozima.6

Starategija je nacionalna i multisektorska i donosi se za period 2021–2030. godine, a Akcioni plan za njeno sprovođenje doneće se za period 2021–2023. godine.

Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine7 zajedno sa AP za period 2016–2018. godine, koja je prestala da važi 2020. godine. Akcioni plan za njenu realizaciju za period 2018–2020. godine nije usvojen. Zbog navedenog, kao i u skladu sa preporukama međunarodnih tela za praćenje primene CEDAW konvencije, neophodno je usvojiti novi strateški dokument.

Rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog8 28. aprila 2021. godine, obrazovana je Posebna radna grupa za pripremu Predloga Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021–2030. i Predloga AP za njeno sprovođenje za period 2021–2023. godine, kojom rukovodi potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović, a ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je zamenica predsednice Posebne radne grupe. Posebnu radnu grupu čine predstavnici i predstavnice kao i njihovi zamenici i zamenice: Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za brigu o selu, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva rudardstva i energetike, Republičkog sekretarijata za javne politike, Republičkog zavoda za statistiku, Ministarstva odbrane9, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Srpske akademije nauka i umetnosti, Stalne konferencije gradova i opština, kao i udruženja: Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija socijalne i demokratske inicijative (FOSDI), Inicijativa za ravnopravnost, inovativnost i društveni angažman.

U skladu sa Rešenjem o obrazovanju Radne grupe, formiran je ekspertski tim za izradu Polaznih osnova za izradu teksta Strategije koju čini osam ekspertkinja. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost odredilo je dve osobe za pomoć u radu ekspertskog tima, a Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog jednu. Pored članova i članica Radne grupe koja priprema ovu strategiju, članova i članica ekspertskog tima i osoba imenovanih od strane Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Ministarstva za ljudska i manjinska prava za pružanje pomoći ekspertskom timu, u proces rada uključeni su i predstavnici OCD koji su u sastavu Radne grupe za pripremu Strategije, kao i OCD i drugi zainteresovani subjekti koji učestvuju u konsultativnim sastancima, koji su organizovani u toku izrade ovog dokumenta. Konsultacije su se odvijale u dva paralelna procesa. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je i vodilo konsultativni proces sa organima javne vlasti, a sugestije koje su stigle dostavljene su ekspertskom timu. Ekspertski tim je vodio pet konsultativnih sastanaka koje je organizvalo Udruženje građanki FemPlatz. Na sastancima koji su održani u periodu od 26. do 30. avgusta 2021. godine preko ZOOM platforme prisustvovali su predstavnici/ce državnih institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, međunarodnih organizacija, predstavnici/ce akademske zajednice, predstavnici/ce brojnih OCD koji se bave ljudskim pravima, pravima određenih grupa, kao i položajem i pravima višestruko diskriminisanih grupa (žene, žene žrtve rodno zasnovanog nasilja, mlade i starije žene, nacionalne manjine, žene sa invaliditetom i dr.), kao i drugi pojedinci i pojedinke, aktivisti i aktivistkinje izneti komentari i sugestije na tekst Polaznih osnova za izradu Predloga nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021–2030. godine, sa Akcionim planom za njeno sprovođenje za period 2021–2023. godine od kojih su mnogi uneti u dokument.

Izrada Strategije podržana je kroz projekat „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti (faza 2)” koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz finansijsku podršku EU.

––––––––

1 „Službeni list SFRJ”, broj 11/81.

2 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2017-02/Op%C5%A1te-preporuke-Komiteta-za-ukidanje-svih-oblika-diskriminacije.pdf, pristupljeno 7. maja 2021.

3 Usvojena u martu 2019. godine, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/, pristupljeno 7. maja 2021.

4 Zaključna zapažanja CEDAW komiteta u vezi sa četvrtim periodičnim izveštajem tačka c – ciljevi održivog razvoja.

5 „Službeni glasnik RS”, broj 30/18.

6 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19.

7 „Službeni glasnik RS”, broj 4/16.

8 Rešenje broj 021-01-00013/2021/1 od 28.4.2021. godine.

9 Izmena i dopuna rešenja od 17.5.2021. godine

1. PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTAN ZA STRATEGIJU O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

1.1. Strategije i akcioni planovi

Strategija je sadržinski povezana sa više sektorskih strategija koje se odnose na različite oblasti, a koje i CEDAW konvencija izdvaja kao oblasti od prioritetnog značaja za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Sadržinska povezanost ove strategije sa strategijama koje se odnose na pojedine oblasti društvenog života ili na posebne subjekte, proističe iz multisektorske prirode rodne ravnopravnosti. Multisektorska priroda rodne ravnopravnosti nalaže da se odredi odnos Strategije za rodnu ravnopravnost prema sektorskim javnim politikama. Smisao i cilj strateških dokumenata je razvoj društva, a specifičnosti se odnose na oblast, pitanje ili subjekte na koje se konkretna strategija odnosi. To se odnosi i na ovu strategiju za rodnu ravnopravnost kao strateškog dokumenta u kome se pri određivanju ciljeva koji doprinose razvoju društva pristupa iz rodne perspektive. Rodna ravnopravnost kao preduslov razvoja društva je okosnica i suštinska odrednica sadržaja ove strategije i povezana je sa Agendom 203010, kao univerzalnom strategijom koja uključuje tri dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine Republike Srbije. Republika Srbija je ovaj dokument prihvatila. Očekuje se da kroz holistički i međusektorski pristup mobilišu svi resursi radi ostvarivanja 17 ciljeva održivog razvoja (COR), do 2030. godine.

Planski dokumenti relevantni za ovu strategiju grupisani su prema oblastima koje su obuhvaćene ovim planskim dokumentom.

Planski dokumenti koji se odnose na ekonomiju, obrazovanje i nauku kao činioce koji podstiču razvoj, obuhvataju sledeće dokumente: Strategiju za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija11; Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine12; Strategiju održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine13 i AP (2020–2022); Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014–2024. godine14; Strategiju industrijske politike Republike Srbije od 2021–2030. godine15; Strategiju o ekonomskim migracijama Republike Srbije 2021–2027. godine16; Strategiju razvoja digitalnih veština u Republike Srbije (2020–2024)17; Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja RS – moć znanja (2021–2025) i AP (2021–2023)18, Strategiju pametne specijalizacije u Republike Srbije (2020–2027)19; Strategiju zapošljavanja (2021–2026)20; Strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.21 Neke strategije prestale su da važe, a značajne su za ovaj prioritet. To su: Nacionalna strategija održivog razvoja22; Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti 2015–2020) i AP (2015–2016)23; Strategija upravljanja otpadom (2010–2019)24; Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine i Program ostvarivanja Strategije25; Program ekonomskih reformi za period od 2021. do 2023. godine; Program zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine26.

Planski dokumenti koji se odnose na rodne aspekte ljudskih prava, bezbednosti i nasilja prema ženama, i političkog života su: Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021–2025. godine27, Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017–202228 i AP (2021–202229), Strateška procena javne bezbednosti (2017), Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u RS (2020–2025)30 i AP (2020–2025)31, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma (2017–2021)32, Nacionalni AP za primenu Rezolucije 1325 SB UN33, AP za poglavlje 24–Pravda, sloboda, bezbednost34, Strategija nacionalne bezbednosti (2019)35, Strategija odbrane RS (2019)36, Strategija za borbu protiv visokotehničkog kriminala (2019–2023)37 sa Akcionim planom (2019–2020)38, Strategija razvoja MUP (2018–2023)39 i AP (2018–2019)40, Strategija kontrole malog i lakog oružja Republike Srbije za period 2019–202441 sa Akcionim planom (2019–2020)42, Strateški plan policije (2018–2021)43, Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija 2021–202744, Nacionalna strategija reforme pravosuđa (2020–2025)45 i AP46, Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republike Srbije za period od 2020. do 2025. godine i AP (2020–2022).47 Neke strategije prestale su da važe, a značajne su za ove oblasti: Strategija suprotstavljanja iregularnim migracijama u Republike Srbije (2018–2020),48 Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji (2017–2020),49 Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine50, Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji51, Strategija zaštite podataka o ličnosti52, Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (2011)53, Nacionalna strategija o starenju (2006–2015).54

Planski dokumenti koji se odnose na rodne aspekte u oblastima zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti su: Nacionalna strategija socijalnog stanovanja55, Strategija podsticanja rađanja56, Strategija bezbednosti i zdravlja na radu (2018–2022) i AP (2018–2022)57, Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji (2018–2026. godine)58, Uredba o Nacionalnom programu za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije59, Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti60, Strategija za prevenciju i kontrolu HIV i AIDS u Republici Srbiji, 2018–202561, Program za retke bolesti u Republici Srbiji za period 2020–2022. godine sa AP62, Uredba o Nacionalnom programu prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja u Republici Srbiji63, Uredba o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih64, Uredba o Nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta65 Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2019. do 2026. godine66, Program unapređenja kontrole raka u Republici Srbiji (2020–2022. godine)67, Program zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama – odgovor zdravstvenog sektora68. Neki planski dokumenti više ne važe, a značajni su za ove oblasti: Nacionalna strategija o starenju (2006–2015)69, Strategija za palijativno zbrinjavanje70, Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine (2009)71, Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata.72

Planski dokumenti relevantni za institucionalni okvir, sistem i alate za kreiranje rodno odgovornih javnih politika i budžeta su: Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2020. do 2030. godine73, Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji u periodu od 2020. do 2022. godine i AP (2020–2022)74, Program reforme upravljanja javnim finansijama za period od 2021–2025.75 godine, Fiskalna strategija za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu.76

Planski dokumenti koji se odnose na osobe koje pripadaju ranjivim grupama izdvojeni su posebno jer se u okviru svake od oblasti koje obuhvata ova strategija sagledavaju i uzimaju u obzir status i potrebe osoba koje pripadaju ranjivim grupama. To su: Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji od 2020. do 2024. godine77 i AP (2021–2022), Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine78 i AP (2017–2018), Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2020–2023)79 i AP (2022–202380), Nacionalna strategija za mlade (2015–2025)81 i AP (2015–2017) kao i AP (2018–2020).82

––––––––

10 Ujedinjene nacije su na samitu održanom septembra 2015. godine usvojile rezoluciju Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development.

11 „Službeni glasnik RS”, broj 103/11.

12 „Službeni glasnik RS”, broj 101/15. U toku je rad na novoj Strategiji razvoja energetike do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i Program ostvarivanja Strategije. Izvor sugestije Ministarstva.

13 „Službeni glasnik RS”, broj 47/19.

14 „Službeni glasnik RS”, br. 10/21 i 85/14.

15 „Službeni glasnik RS”, broj 35/20.

16 „Službeni glasnik RS”, broj 21/20.

17 „Službeni glasnik RS”, broj 21/20.

18 „Službeni glasnik RS”, broj 10/21.

19 „Službeni glasnik RS”, broj 21/20.

20 „Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21.

21 Dostupno na https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php, pristupljeno: 10.5.2021.

22 „Službeni glasnik RS”, broj 63/21.

23 „Službeni glasnik RS”, broj 35/15.

24 „Službeni glasnik RS”, broj 29/10.

25 Dokumenti su u fazi izrade Izvor: Komentari Ministarstva za energetiku na Nacionalnu strategiju rodne ravnopravnosti

26 „Službeni glasnik RS”, broj 53/21.

27 „Službeni glasnik RS”, broj 47/21 rad na pripremi AP teče.

28 „Službeni glasnik RS”, broj 77/17.

29 Akcioni plan pripremljen i okončana javna rasprava – izvor Sugestije Ministarstva unutrašnjih poslova. dostavljene u procesu konsultacija.

30 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php, pristup: 12.5.2021.

31 Dostupno na: www.mpravde.gov.rs, pristup: 12.5.2021.

32 „Službeni glasnik RS”, broj 94/17.

33 „Službeni glasnik RS”, broj 53/17.

34 Dostupno na: http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/a7fbd693-caec-4f3e-b471-187a2be8bcf0/lat-Akcioni+plan+za+P24+-+revidirana+verzija+23+07+2020.pdf?MOD=AJPERES&CVID=ng1k6t5, pristupljeno: 10.5.2021.

35 „Službeni glasnik RS”, broj 94/19.

36 „Službeni glasnik RS”, broj 94/19.

37 „Službeni glasnik RS”, broj 71/18.

38 Akcioni plan je pripremljen i okončana je javna rasprava – izvor sugestije MUP dostavljene u procesu. konsultacija. Dostupno na: http://www.mup.rs/wps/wcm/connect/3470670e-202a-4e78-b851- pristup: 5.7.2021.

39 „Službeni glasnik RS”, broj 78/18.

40 Dostupno na http://www.mup.rs/wps/wcm/connect/3470670e-202a-4e78-b851-940afe5a5e64/AP+za+Strategiju+za+borbu+protiv+VTK+2019-2020.pdf?MOD=AJPERES&CVID=mtm2Egp, pristup: 5. 3. 2021.

41 Dostupno na. https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php, pristup: 5.3.2021.

42 Izvor sugestije MUP iznete u konsultacijama, Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php, pristup: 5.3.2021.

43 „Službeni glasnik RS”, broj 94/17.

44 Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/33173/strategija-razvoja-sistema-izvrsenja-krivicnih-sankcija-u-republici-srbiji-za-period-2021-2027-godina.php rad na pripremi strategije teče, pristup: 12.3.2021.

45 „Službeni glasnik RS”, broj 101/20.

46 Mere iz Strategije realizuju se kroz aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/ 101/1/reg pristup 5.3.2021.

47 „Službeni glasnik RS”, broj 11/20.

48 „Službeni glasnik RS”, broj 105/18.

49 „Službeni glasnik RS”, broj 9/17.

50 „Službeni glasnik RS”, broj 62/15.

51 „Službeni glasnik RS”, broj 74/10.

52 „Službeni glasnik RS”, broj 58/10.

53 „Službeni glasnik RS”, broj 86/11.

54 Dostupno na: http://otvorenavlada.rs/strategija-starenje-lat-doc/, pristup: 5.3.2021.

55 „Službeni glasnik RS”, broj 13/12.

56 „Službeni glasnik RS”, broj 25/18.

57 Dostupno na https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php

58 „Službeni glasnik RS”, broj 61/18.

59 „Službeni glasnik RS”, broj 120/17.

60 „Službeni glasnik RS”, broj 22/09.

61 „Službeni glasnik RS”, broj 61/18.

62 „Službeni glasnik RS”, broj 86/19.

63 „Službeni glasnik RS”, broj 115/17.

64 „Službeni glasnik RS”, broj 9/18.

65 „Službeni glasnik RS”, broj 53/18.

66 Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/343487/program-o-zastiti-mentalnog-zdravlja-u-republici-srbiji-za-period-2019-2026-godine-.php, pristup: 12. 5. 2021.

67 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php, pristup: 12.5.2021.

68 Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/344842/program-zastite-i-spasavanja-u-vanrednim-situacijama.php

69 Dostupno na: http://otvorenavlada.rs/strategija-starenje-lat-doc/

70 „Službeni glasnik RS”, broj 17/09.

71 „Službeni glasnik RS”, broj 28/09.

72 „Službeni glasnik RS”, broj 15/09.

73 „Službeni glasnik RS”, broj 42/21.

74 „Službeni glasnik RS”, broj 85/20.

75 „Službeni glasnik RS”, broj 70/21.

76 Dostupno na: https://mfin.gov.rs/sr/dokumenti2-1/fiskalna-strategija-1 https://mfin.gov.rs/sr/dokumenti2-1/fiskalna-strategija-1, pristup: 3.9.2021.

77 „Službeni glasnik RS”, broj 44/20.

78 „Službeni glasnik RS”, broj 26/16.

79 „Službeni glasnik RS”, broj 80/20.

80 Dostupno na: https://www.socijalnouključivanje.gov.rs pristup 12.5.2021.

81 „Službeni glasnik RS”, broj 22/15.

82 Nacionalna strategija za mlade je u fazi revizije u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.

1.2. Ključni međunarodni akti

Strategija se zasniva na međunarodnom pravu kao i nacionalnom propisima koji se odnose na subjekte i oblasti obuhvaćene Strategijom u čijem središtu je prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov i podsticaj razvoja društva. Značaj rodne komponente društvenog razvoja i uticaj prevazilaženja rodnog jaza i unapređenja rodne ravnopravnosti na razvoj je vodeći kriterijum na osnovu koga su selektovani međunarodni propisi i propisi na nacionalnom nivou, sa kojima je Strategija tesno povezana. Međunarodni izvori83 od kojih se polazi uključuju dokumente UN, SE i EU.

Međunarodni akti grupisani su prema oblastima koje su obuhvaćene ovom strategijom. To su sledeće oblasti:

Međunarodni akti koji se odnose na ekonomiju, obrazovanje i nauku kao činioce koji podstiču razvoj obuhvataju sledeće izvore: Specijalna sesija GS UN: Žene 2000 – Rodna ravnopravnost, razvoj i mir za 21. vek (2000) – Milenijumska deklaracija UN A/Res/55/2 (2000)84; Agenda 2030 – COR A/RES/70/185; Program Akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (1994)86; Pekinška deklaracija i Platforma za akciju (1995)87; Peking +1588 i Peking +25 – Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i Platforme za akciju89; Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju90;

Univerzalna Deklaracija o obrazovanju u 21. veku (UNESKO) usvojena na svetskoj konferenciji posvećenoj visokom obrazovanju u 21. veku91; Svetska konferencija o visokom obrazovanju92; Rezolucija SE o ženama u nauci93; Pravo na obrazovanje – politike i strategije94; Helsinški poziv za akciju95; direktive EU koje se odnose na princip jednakog tretmana žena i muškaraca i zabranu rodno zasnovane diskriminacije – Direktiva 75/117/EEZ (jednake zarade za muškarce i žene)96 i Direktiva 76/207/EEZ (dostupnost zaposlenja, profesionalna obuka, napredovanje na radnom mestu i uslovi rada)97, Preporuka Evropske komisije o zaštiti dostojanstva žena i muškaraca na poslu.98

Međunarodni akti koji se odnose na rodne aspekte ljudskih prava, bezbednosti i nasilja prema ženama i političkog života su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)99; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (2200 A (XXI) (1966)100 (u daljem tekstu: PGPP); Opcioni protokol uz Pakt101 i Drugi opcioni protokol uz Pakt102; Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)103 (u daljem tekstu: PESP); Rezolucija SB UN – Žene, mir i bezbednost 1325 (2000), 1820 (2008), 1888 (2009), 1889 (2009), 1906 (2010), 2016 (2013), 2122 (2013)104; Rezolucija GS UN 65/69 – Žene, razoružanje, neširenje i kontrola oružja105; Pekinška deklaracija i Platforma za akciju (1995)106, Peking +15107 i Peking +25 – Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i Platforme za akciju108; Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i sloboda i prateći protokoli109; Povelja EU o osnovnim pravima 2016/c 202/02110; Zaključna zapažanja CEDAW komiteta u vezi sa Četvrtim periodičnom izveštajem RS o sprovođenju CEDAW konvencije111; Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (2011)112; Deklaracija o jednakosti žena i muškaraca kao fundamentalnom kriterijumu demokratije113; Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici114; Amsterdamski sporazum (1997) koji reguliše ljudska prava, načelo jednakog tretmana žena i muškaraca i zabranu diskriminacije na osnovu pola115; Rezolucija o rodnoj kvoti za kandidate za sudije ESLJP R 1366 (2004) i 1426 (2005)116; Rezolucija EP o ženama u odlučivanju117; Rezolucija EP o ženama u međunarodnoj politici118; Direktiva 97/80/EZ (teret dokazivanja u slučajevima diskriminacije po osnovu pola)119; Direktiva EU o prevenciji i suprotstavljanju trgovini ljudima i zaštiti žrtava 2011/36 (2011)120; Direktiva EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtvama kriminaliteta (2012)121; AP za rodnu ravnopravnost u EU122; zatim, preporuke Odbora ministara SE o: eliminisanju seksizma u jeziku123, ravnopravnosti žena i muškaraca124, uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju125, predstavljanju žena u medijima126, reprezentovanju žena u izbornom sistemu127, učešću žena u javnom i političkom životu evropskih regija.128

Međunarodni akti relevantni za rodne aspekte u oblastima zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti su: Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)129; Zaključci Evropskog komiteta za socijalna prava u vezi sa primenom Evropske socijalne povelje (mart 2020)130; Revidirana Evropska socijalna povelja131; Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini132; Konvencija o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi133; Rezolucija Saveta ministara rada i socijalne politike o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u porodičnom i radnom životu134; Direktiva 79/7/EEZ (socijalna zaštita)135; Direktiva 86/613/EEZ (samostalne delatnosti, zaštita samozaposlenih žena tokom trudnoće i materinstva)136; Direktiva 2006/54/EZ (zaposlenje i zvanja)137; direktive o zaštiti trudnica, majki i roditelja među kojima su: Direktiva 92/85/EEZ (mere za unapređenje sigurnosti i zdravstvene zaštite na radu trudnih radnica, radnica koje su se nedavno porodile ili su na porodiljskom odsustvu)138, Direktiva 96/34/EZ (odsustvo radi brige o detetu)139, Direktiva 2010/18/EZ (roditeljsko odsustvo)140; preporuke Odbora ministara o: pomirenju porodičnog i javnog života141, uključivanju rodnih razlika u zdravstvenu politiku.142

Međunarodni akti relevantni za institucionalni okvir i kreiranje rodno odgovornih javnih politika i budžeta su: Evropska povelja o lokalnoj samoupravi143; Dodatni protokol o pravu učešća u odlučivanju o poslovima lokalnih vlasti144; Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou145; Rezolucija o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom i regionalnom nivou146; preporuke Odbora ministara o: integrisanju rodnog aspekta u javne politike147, standardima i mehanizmima za postizanje rodne ravnopravnosti.148

Međunarodni akti koji se odnose na osobe koje pripadaju ranjivim grupama a koji su relevantni za svaku od oblasti koje su obuhvaćene Strategijom su: Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1967)149; Konvencija o pravima deteta (1989)150; Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006)151; Deklaracija UN o pravima pripadnika nacionalnih, etničkih, verskih i jezičkih manjina (1992); Haške preporuke o pravu nacionalnih manjina na obrazovanje (1996)152; Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina (1998)153; Preporuke iz Lunda o delotvornom učešću nacionalnih manjina u javnom životu (1999)154; Preporuka Evropske komisije protiv rasizma i netrpeljivosti (ECRI) i borbi protiv rasizma i netrpeljivosti protiv Roma (1998); Evropska konvencija o regionalnim ili jezicima nacionalnih manjina155; Konvencija o statusu izbeglica156; Protokol o statusu izbeglica157; Preporuka Odbora ministara i SE Rec (2000) 4 – načelne smernice o obrazovnoj politici prema romskoj deci Evropi; Preporuka Odbora ministara SE Rec(2001) 17 – poboljšanje društvenog položaja i zapošljavanja Roma i nomada u Evropi; Preporuka o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta CM/Rec(2010); Komiteta Saveta ministara SE158; kao i memorandum objašnjenja uz ovu preporuku159; Džogdžakarta principi – primene Zakona o međunarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet160 i revidirani Džogdžakarta principi.161

––––––––

83 Međunarodni dokumenti dostupni i na: http://www.stop_vaw.org/Council_of_Europe4-html

84 Dostupno na https://www.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Milenijumska%20deklaracija%20UN.pdf

85 Dostupno na https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/sustainable-development-goals/goal-5-gender-equality.html

86 The International Conference on Population and Development (ICPD) Programme of Action, Kairo 1994 dostupno na https://www.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/programme_of_action_Web%20ENGLISH.pdf, pristup: 24.12.2019.

87 Deklaracija i Platforma za akciju usvojene su 15. IX 1995. godine na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama. Dostupno na: http://www.e-jednakost.org.rs/kurs/kurs/download/pekinska_deklaracija.pdf

88 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/vesti-arhiva-2006-2011/24-vesti-arhiva-tekstovi/133-peking-15-i-paralelne-aktivnosti-ngo-foruma, pristup: 24.12.2019.

89 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/en/node/533, pristup: 24.12.2019.

90 Convention against Discrimination in Education,adopted by the General Conference of UNESCO at its eleventh session (Paris, 14. XII 1960.). Dostupno na: http://portal.unesco.org/en/ev.php- URL_ID=12949&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html, pristup: 24.12.2019.

91 World Declaration on Higher Education for the Twenty-first Century, Vision and Action. UNESCO, Paris, 1998. str. 9–12. Dostupno na: http://www.unesco.org/education/educprog/wche/declaration_eng.htm ili http://www.unesco.org, pristup: 24. 12. 2019.

92 Konferencija je održana od 5. do 8.7.2009. godine u Parizu. Dostupno na: Finalni izveštaj UNESKA o aktivnostima i merama u oblasti visokog obrazovanja https://ukznextendedlearning.com/wp-content/uploads/2018/08/unesco-2009.pdf, pristup: 24.12 2019.

93 Usvojena 20.5.1999. Isto, str. 138–141.

94 Pravo na obrazovanje – politike i strategije Yves Daudet i Kishore Singh, UNESCO, Paris https://www.right-to-education.org/sites/right-to-education.org/files/resource.attachments/UNESCO_RTE_Analysis_of_UNESCO%27s_Standard_Setting_Instruments_2001_En.pdf pristup 24.11.2019.

95 Strateški dokument usvojen 1.11.2019. godine od strane stalne radna grupa Evropskog komiteta za oblast istraživanja i inovacija, a u povodu 20 – te godišnjice od usvajanja prvog dokumenta Evropske komisije o ženama u nauci. https://ec.europa.eu/research/swafs/index.cfm?pg=policy&lib=gender pristup 25.11.2019.

96 Usvojena 10.2.1975. godine Poznata kao Direktiva o jednakim mogućnostima. Izvor: Pajvančić, M. Petrušić, N. i dr. Komentar zakona o rodnoj ravnopravnosti, FES, 2010. str. 40–43.

97 Usvojena 9.2.1976. Dopunjuje Direktivu o jednakim mogućnostima. I ova Direktiva je dopunjena i izmenjena Direktivom 2002/73/EZ EP i SE i primenjuje se na evropskom prostoru. Isto. str. 43–48

98 Usvojena 27.11 1991. Isto, str. 114–129.

99 Dostupno na: http://www.unhcr.rs/media/Opsta%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima%20(1948).pdf pristup 6.6.2021.

100 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71.

101 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/01.

102 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/01.

103 „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71.

104 Report of the third United Nations Conference to Review Progress Made in the Implementation of the Programme of Action to Prevent, Combat and Eradicate the Illicit Trade in Small Arms and Light Weapons in All Its Aspects, UN, 2018. Dostupno na http://www.mzprs.org, pristup: 6.6.2021.

105 United Nations Office For Disarmament Affairs Gender Mainstreaming Action Plan, https://www.un.org/disarmament/wp-content/uploads/2016/06/update-gender-action-plan-2016.pdf, pristup: 6.6.2021.

106 Deklaracija i Platforma za akciju usvojene su 15. IX 1995. godine na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama. Dostupno na: http://www.e-jednakost.org.rs/kurs/kurs/download/pekinska_deklaracija.pdf, pristup: 6.6.2021.

107 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/vesti-arhiva-2006-2011/24-vesti-arhiva-tekstovi/133-peking-15-i-paralelne-aktivnosti-ngo-foruma, pristup: 6.6.2021.

108 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/en/node/533, pristup: 6.6.2021.

109 „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05. i 7/05. – ispravka i „Službeni glasnik RS”– Međunarodni ugovori”, br. 12/10 i 10/15.

110 Dostupno na https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=CELEX%3A12016P%2FTXT, pristup: 6.6.2021.

111 Usvojena u martu 2019. godine, Dostupno na: https://ljudskaprava.gov.rs/sr/node/156, pristup: 6.6.2021.

112 „Službeni glasnik RS”, broj 12/13.

113 Usvojena na Četvrtoj evropskoj konferenciji ministara o jednakosti žena i muškaraca (1997). Isto. str. 11–28.

114 „Službeni glasnik RS”– Međunarodni ugovori”, broj 12/13.

115 Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (izmenjen i dopunjen Amsterdamskim ugovorom) – čl. 2, 3, 13, 136, 137, 141 i 251. Izvor: Rodna ravnopravnost u međunarodnim dokumentima – EU, Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade Crne Gore, 2005. str. 7–14.

116 http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta04/ERES1366.htm, pristup: 6.6.2021.

117 Isto, str. 147–151.

118 Usvojena 2006. http://www.frauensicherheitsrat.de/data/EP-WIIP-FINAL.pdf, pristup: 6.6.2021.

119 Usvojena 15. 12. 1997. Isto, str. 92–98.

120 Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32011L0036, pristup: 6.6.2021

121 Dostupno na: https://www.podrskazrtvama.rs/en/media/medjunarodni/DIREKTIVA-2012-29-EU.pdf, pristup: 6.6.2021

122 Dostupno na: https://ec.europa.eu/international-partnerships/system/files/swd_2020_284_en_final.pdf, pristup: 6.6.2021.

123 R (90) 4 usvojena 21. 2. 1990. Isto, str. 51–53.

124 R (1229) 1994 dostupno na: http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta94/EREC1229.htm pristup 6.6.2021.

125 R (2003) 3. Isto str. 96–104.

126 R (2002) 1555 Dostupno na: http://assembly.coe.int/main.asp?Link=/documents/workingdocs/doc03/edoc9801.htm, pristup: 6.6.2021.

127 R (2010) 1899 Dostupno na: http://assembly.coe.int/Mainf.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta10/EREC1899.htm, pristup: 6.6.2021.

128 R (68)1999 Dostupno na: https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?Index=no&command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=1457647&SecMode=1&DocId=833426&Usage=2, pristup: 6.6.2021.

129 „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71.

130 Dostupno na: https://rm.coe.int/rapport-srb-en/16809cfbe6, pristup: 6.6.2021.

131 Zakon o potvrđivanju revidirane Evropske socijalne povelje „Službeni glasnik RS”, broj 42/09.

132 Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine „Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori”, broj 12/10.

133 Zakon o potvrđivanju konvencije „Službeni glasnik RS– Međunarodni ugovori”, broj 2/19.

134 Usvojena 29.6.2000. Isto, str. 141–147.

135 Usvojena 19.12.1978. Isto, str. 48–53.

136 Usvojena 11.7.1986. Isto, str. 52–57.

137 Usvojena 5.7.2006. Dostupno na: http://www.ured-ravnopravnost.hr/https://reg.pravno-informacioni-sistem.rs/api/Attachment/slike/432951/File/Dokumenti/Dir_2006_54_EZ_EP_i_vijeca.pdf, pristup: 6.6.2021.

138 Usvojena 19.10.1992. Isto, str. 57–70.

139 Usvojena 3.6.1996. Isto, str. 70–80.

140 Usvojena 8.3.2010. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2010:068:0013:0020:EN:PDF, pristup: 6.6.2021.

––––––––

83 Međunarodni dokumenti dostupni i na: http://www.stop_vaw.org/Council_of_Europe4-html

84 Dostupno na https://www.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Milenijumska%20deklaracija%20UN.pdf

85 Dostupno na https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/sustainable-development-goals/goal-5-gender-equality.html

88 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/vesti-arhiva-2006-2011/24-vesti-arhiva-tekstovi/133-peking-15-i-paralelne-aktivnosti-ngo-foruma, pristup: 24.12.2019.

89 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/en/node/533, pristup: 24.12.2019.

93 Usvojena 20.5.1999. Isto, str. 138–141.

96 Usvojena 10.2.1975. godine Poznata kao Direktiva o jednakim mogućnostima. Izvor: Pajvančić, M. Petrušić, N. i dr. Komentar zakona o rodnoj ravnopravnosti, FES, 2010. str. 40–43.

97 Usvojena 9.2.1976. Dopunjuje Direktivu o jednakim mogućnostima. I ova Direktiva je dopunjena i izmenjena Direktivom 2002/73/EZ EP i SE i primenjuje se na evropskom prostoru. Isto. str. 43–48

98 Usvojena 27.11 1991. Isto, str. 114–129.

99 Dostupno na: http://www.unhcr.rs/media/Opsta%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima%20(1948).pdf pristup 6.6.2021.

100 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71.

101 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/01.

102 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/01.

103 „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71.

105 United Nations Office For Disarmament Affairs Gender Mainstreaming Action Plan, https://www.un.org/disarmament/wp-content/uploads/2016/06/update-gender-action-plan-2016.pdf, pristup: 6.6.2021.

107 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/vesti-arhiva-2006-2011/24-vesti-arhiva-tekstovi/133-peking-15-i-paralelne-aktivnosti-ngo-foruma, pristup: 6.6.2021.

108 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/en/node/533, pristup: 6.6.2021.

109 „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05. i 7/05. – ispravka i „Službeni glasnik RS”– Međunarodni ugovori”, br. 12/10 i 10/15.

110 Dostupno na https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=CELEX%3A12016P%2FTXT, pristup: 6.6.2021.

111 Usvojena u martu 2019. godine, Dostupno na: https://ljudskaprava.gov.rs/sr/node/156, pristup: 6.6.2021.

112 „Službeni glasnik RS”, broj 12/13.

113 Usvojena na Četvrtoj evropskoj konferenciji ministara o jednakosti žena i muškaraca (1997). Isto. str. 11–28.

114 „Službeni glasnik RS”– Međunarodni ugovori”, broj 12/13.

116 http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta04/ERES1366.htm, pristup: 6.6.2021.

117 Isto, str. 147–151.

118 Usvojena 2006. http://www.frauensicherheitsrat.de/data/EP-WIIP-FINAL.pdf, pristup: 6.6.2021.

119 Usvojena 15. 12. 1997. Isto, str. 92–98.

120 Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32011L0036, pristup: 6.6.2021

121 Dostupno na: https://www.podrskazrtvama.rs/en/media/medjunarodni/DIREKTIVA-2012-29-EU.pdf, pristup: 6.6.2021

122 Dostupno na: https://ec.europa.eu/international-partnerships/system/files/swd_2020_284_en_final.pdf, pristup: 6.6.2021.

123 R (90) 4 usvojena 21. 2. 1990. Isto, str. 51–53.

124 R (1229) 1994 dostupno na: http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta94/EREC1229.htm pristup 6.6.2021.

125 R (2003) 3. Isto str. 96–104.

126 R (2002) 1555 Dostupno na: http://assembly.coe.int/main.asp?Link=/documents/workingdocs/doc03/edoc9801.htm, pristup: 6.6.2021.

127 R (2010) 1899 Dostupno na: http://assembly.coe.int/Mainf.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta10/EREC1899.htm, pristup: 6.6.2021.

128 R (68)1999 Dostupno na: https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?Index=no&command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=1457647&SecMode=1&DocId=833426&Usage=2, pristup: 6.6.2021.

129 „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71.

130 Dostupno na: https://rm.coe.int/rapport-srb-en/16809cfbe6, pristup: 6.6.2021.

131 Zakon o potvrđivanju revidirane Evropske socijalne povelje „Službeni glasnik RS”, broj 42/09.

132 Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine „Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori”, broj 12/10.

133 Zakon o potvrđivanju konvencije „Službeni glasnik RS– Međunarodni ugovori”, broj 2/19.

134 Usvojena 29.6.2000. Isto, str. 141–147.

135 Usvojena 19.12.1978. Isto, str. 48–53.

136 Usvojena 11.7.1986. Isto, str. 52–57.

138 Usvojena 19.10.1992. Isto, str. 57–70.

139 Usvojena 3.6.1996. Isto, str. 70–80.

140 Usvojena 8.3.2010. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2010:068:0013:0020:EN:PDF, pristup: 6.6.2021.

141 R (96)5 usvojena 19. 6. 1996. Isto, str. 60–68.

142 R (2008)1 dostupno na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1241743, pristup: 6.6.2021.

143 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 70/07.

144 Usvojen u Utrehtu 16. 11. 2009. dostupno na: https://rm.coe.int/the-congress-booklet-european-charter-of-local-self-government-serbian/168098bc1b, pristup: 16. 5. 2021.

145 Evropska povelja oo rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, SKGO, 2009.

146 R 176 (2004) dostupno na: 2004. https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=816579&Site=COE, pristup: 6.6.2021.

147 R (1998)14 Isto, str. 68–69.

148 R (2007)1 dostupno na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1215219&Site=CM pristup 6.6.2021.

149 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/67.

150 „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97.

151 „Službeni glasnik SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/98.

152 Dostupno na: https://chris-network.org/wp-content/uploads/2012/07/haske_preporuke_o_pravu_nacionalnih_manjina_na_obrazovanje_19961.pdf pristup 15.7.2021.

153 „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/98

154 Dostupno na: https://chris-network.org/wp-content/uploads/2012/07/preporuke_iz_Lunda_o_delotvornom_ucescu_nacionalnih_manjina_u_javnom_zivotu_i_sa_objasnjenjima.pdf pristup 15.7.2021.

155 Zakon o ratifikaciji evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, „Službeni glasnik SCG – Međunarodni ugovori”, broj 18/05.

156 „Službeni list SFRJ”, broj 7/60.

157 „Službeni list SFRJ”, broj 15/67.

158 Dostupno na: http://www.ravnopravnost.gov.rs

159 Dostupno na:httrs://www.google.som/searsh?q=Memorandum+i+objašnjenja+uz+Rreroruka+SM%2FRes(2010)5 pristup 3.9.2021.

160 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.rs pristup 3.9.2021.

161 Dostupno na: http://yogukartanciples.org/wp-content/uploads/2017/11/A5 yuogakartaWEB-2.pdf pristupljeno 3.9.2021.

1.3. Nacionalno zakonodavstvo

Nacionalno zakonodavstvo obuhvata Ustav, zakone i propise za primenu zakona koji regulišu oblasti obuhvaćene Strategijom.

1.3.1. Ustav

Ustav162, u osnovnim odredbama garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti (član 15), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju po bilo kom osnovu ili ličnom svojstvu uključujući i pol (član 21. stav 3), propisuje mogućnost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. stav 4), garantuje jednakost pred zakonom (član 21. stav 1), jednaku zakonsku zaštitu (član 21. stav 2), zaštitu pred sudovima (član 22. stav 1), drugim državnim organima (član 36. stav 1) i međunarodnim institucijama (član 22. stav 2), pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu ili obavezi (član 36. stav 2), pravo na pravnu pomoć (član 67. stav 1) od strane advokature (član 67. stav 2) i službe pravne pomoći u JLS (član 67. stav 2), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa (član 35. stav 2), jemči zaštitu podataka o ličnosti (član 42), pravo azila (član 57), slobodu odlučivanja o sklapanju braka, ravnopravnost supružnika, izjednačava status vanbračne zajednice i braka (član 62), garantuje ravnopravnost roditelja u izdržavanju, vaspitanju i obrazovanju dece (član 65), jemči slobodu odlučivanja o rađanju (član 63) i posebnu zaštitu majki, trudnica, dece i samohranih roditelja (član 66) kao i posebnu zdravstvenu zaštitu trudnica, majki i samohranih roditelja sa decom do sedme godine, koja se finansira iz javnih prihoda (član 68), socijalnu zaštitu porodice i zaposlenih (član 69), ravnopravnu zastupljenost polova u Narodnoj skupštini (član 100).

1.3.2. Zakoni i podzakonski propisi

Zakoni i podzakonski propisi koji regulišu oblasti značajne za rodnu ravnopravnost mogu se grupisati u dve grupe.

U prvoj grupi su zakoni koji se neposredno odnose na rodnu ravnopravnost, propisi koji regulišu planiranje i zakoni koji regulišu nadležnosti institucija vezane za rodnu ravnopravnost na različitim nivoima vlasti. To su: Zakon o zabrani diskriminacije163; Zakon o rodnoj ravnopravnosti164; Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena165; Zakon o potvrđivanju Konvencije SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici166; Zakon o sprečavanju nasilja u porodici167; Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom168; Zakon o planskom sistemu Republike Srbije169; Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika170; Uredba o metodologiji za izradu srednjoročnih planova171; Zakon o Vladi172; Zakon o ministarstvima173; Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV174 i Zakon o lokalnoj samoupravi.175

Drugu grupu čine zakoni i propisi koji regulišu oblasti društvenog života relevantne za rodnu ravnopravnost. Kriterijumi za selekciju ovih zakona su Agenda 2030176 posebno cilj 5.177, koji se odnosi na rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i devojčica, ali i drugi ciljevi i potciljevi, kao i oblasti koje CEDAW konvencija identifikuje kao oblasti značajne za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Pregled zakona naveden je po oblastima koje su obuhvaćene ovom strategijom. U ovoj grupi su:

Zakoni i propisi koji se odnose na ekonomiju, obrazovanje i nauku kao faktore koji podstiču razvoj. To su: Zakon o zaštiti životne sredine178; Zakon o zaštiti prirode179; Zakon o vodama180; Zakon o poljoprivrednom zemljištu181; Zakon o šumama182; Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima183; Zakon o zaštiti vazduha184; Zakon o upravljanju otpadom185; Zakon o klimatskim promenama186; Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli i zagađivanju životne sredine187; Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije188; Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu189; Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu190; Zakon o hemikalijama191; Zakon o biocidnim proizvodima192; Zakon o planiranju i izgradnji193; Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju194; Zakon o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju195; Zakon o patentima196; Zakon o radu197; Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima198; Zakon o agencijskom zapošljavanju199; Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija RS200; Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom201; Zakon o zapošljavanju stranaca202; Zakon o energetici203; Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije204; Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja205; Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju206; Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju207; Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju208; Zakon o dualnom obrazovanju209; Zakon o visokom obrazovanju210; Zakon o obrazovanju odraslih211; Zakon o nauci i istraživanjima212; Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika213; Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja214; Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom215; Pravilnik o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici216; Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu217 i Pravilnik o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama.218

Zakoni i propisi koji se odnose na rodne aspekte ljudskih prava, bezbednosti i nasilja prema ženama i političkog života su: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti219; Zakon o javnom informisanju i medijima220; Porodični zakon221; Zakon o parničnom postupku222; Krivični zakonik223; Zakonik o krivičnom postupku224; Zakon o policiji225; Zakon o oružju i municiji226; Zakon o javnom redu i miru227; Zakon o izvršenju krivičnih sankcija228; Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima229; Zakon o strancima230; Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica231; Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku232; Pravilnik o policijskim ovlašćenjima233; Pravilnik o bližim uslovima za odobrenje privremenog boravka, izgledu zahteva za odobrenje privremenog boravka, izgledu i načinu unošenja nalepnice privremenog boravka u stranu putnu ispravu234; Zakon o kritičnoj infrastrukturi235; Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima236; Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima237; Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći238; Zakon o advokaturi239; Zakon o javnom tužilaštvu240; Zakon o uređenju sudova241; Zakon o zaštitniku građana242; Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava243; Zakon o Ustavnom sudu244; Zakon o izboru narodnih poslanika245; Zakon o lokalnim izborima246; Zakon o političkim strankama247; Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama248 i Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.249

Zakoni i propisi koji se odnose na rodne aspekte u oblastima zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti su: Zakon o socijalnoj zaštiti250; Zakon o zdravstvenoj zaštiti251; Zakon o javnom zdravlju252; Zakon o zdravstvenom osiguranju253; Zakon o pravima pacijenata254; Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama255; Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva256; Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom257; Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju258; Zakon o stanovanju i održavanju zgrada259; Zakon o zaštiti vazduha260; Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu261; Zakon o društvenoj brizi o deci262; Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite263; Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima264; Poseban protokol Ministarstva zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju265; Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad, organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima266 i Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.267

Zakoni i propisi koji se odnose na institucionalni okvir i kreiranje rodno odgovornih javnih politika i budžeta su: Zakon o zvaničnoj statistici268; Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova269; Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva270; Zakon o budžetskom sistemu271; Zakon o budžetu RS za 2021. godinu272; Zakon o Vladi273; Zakon o ministarstvima274; Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV275; Zakon o lokalnoj samoupravi276 i Odluka o osnivanju Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.277

Zakoni i propisi koji se odnose na ranjive grupe, a koji su relevantni za sve oblasti obuhvaćene ovom strategijom su: Zakon o mladima278; Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina279; Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina280; Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom281; Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom282; Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima283; Zakon o azilu i privremenoj zaštiti284; Zakon o upotrebi znakovnog jezika285; Odluka RIK o proceni pristupačnosti biračkih mesta u RS (2019)286; Preporuka Saveta REM o većoj dostupnosti sadržaja osobama sa invaliditetom (2019)287 i Preporuka Saveta REM o načinu korišćenja titlova i znakovnog jezika.288

––––––––

162 „Službeni glasnik RS”, broj 98/06.

163 „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21.

164 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

165 „Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 11/81 i 5/14.

166 „Službeni glasnik RS”– Međunarodni ugovori”, br. 12/13 i 4/14.

167 „Službeni glasnik RS”, broj 94/16.

168 „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16.

169 „Službeni glasnik RS”, broj 30/18.

170 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19.

171 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19.

172 „Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon.

173 „Službeni glasnik RS”, broj 128/20.

174 „Službeni glasnik RS”, br. 99/09, 67/12 – US i 18/20.

175 „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/18.

176 Dostupno na: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Agenda-UN-2030.pdf pristup 10.5.2021.

177 Dostupno na https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/sustainable-development-goals/goal-5-gender-equality.html pristup 10. 5. 2021.

178 „Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – US, 14/16, 76/18, 95/18 – dr. zakon i 95/18 – dr. zakon.

179 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 – ispravka, 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21.

180 „Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16 i 95/18 – dr. zakon.

181 „Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 – dr. zakon.

182 „Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 89/15 i 95/18 – dr. zakon.

183 „Službeni glasnik RS”, br. 101/15, 95/18 – dr. zakon i 40/21.

184 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 10/13 i 26/21 – dr. zakon.

185 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 14/16 i 95/18 – dr. zakon.

186 „Službeni glasnik RS”, broj 26/21.

187 „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 25/15.

188 „Službeni glasnik RS”, br. 25/13 i 40/21.

189 „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09.

190 „Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 88/10.

191 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15.

192 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 25/15.

193 „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon i 9/20.

194 „Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 10/13 – dr. zakon i 101/16.

195 „Službeni glasnik RS”, br. 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16.

196 „Službeni glasnik RS”, br. 99/11, 113/17 – dr. zakon, 95/18 i 66/19.

197 „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17, 95/2018 – autentično tumačenje.

198 „Službeni glasnik RS”, broj 50/18.

199 „Službeni glasnik RS”, broj 86/19.

200 „Službeni glasnik RS”, br. 27/18 i 6/20.

201 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13.

202 „Službeni glasnik RS”, br. 128/14, 113/17, 50/18 i 31/19.

203 „Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakoni i 40/21.

204 „Službeni glasnik RS”, broj 40/21

205 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20.

206 „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 10/19, 86/19, 157/20.

207 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18 – dr. zakon.

208 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 6/20.

209 „Službeni glasnik RS”, br. 101/2017, 6/2020.

210 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 73/18, 27/18 – dr. zakon, 67/19 i 6/20 – dr. zakon.

211 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 88/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon i 6/20 – dr. zakon

212 „Službeni glasnik RS”, broj 49/19.

213 „Službeni glasnik RS”, broj 81/17.

214 „Službeni glasnik RS”, broj 22/16.

215 „Službeni glasnik RS”, broj 80/18. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-dodatnoj-obrazovnoj-zdravstvenoj-socijalnoj-podrsci.html

216 „Službeni glasnik RS”, broj 70/18. Dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2018/70/1/reg

217 „Službeni glasnik RS”, broj 87/19. Dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/87/14/reg

218 „Službeni glasnik RS”, broj 36/19. Dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/36/2/reg

219 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

220 „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15, i 12/16 – autentično tumačenje.

221 „Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15.

222 „Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20, 27/21 i 62/21.

223 „Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16.

224 „Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19.

225 „Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18.

226 „Službeni glasnik RS”, br. 20/15, 10/19 i 20/20.

227 „Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 24/18.

228 „Službeni glasnik RS”, br. 55/14 i 35/19.

229 „Službeni glasnik RS”, broj 20/09.

230 „Službeni glasnik RS”, br. 24/18 i 31/19.

231 „Službeni glasnik RS”, broj 25/05.

232 „Službeni glasnik RS”, broj 85/05.

233 „Službeni glasnik RS”, broj 41/19.

234 „Službeni glasnik RS”, broj 62/18.

235 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

236 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Opsti%20protokol%20nasilje%20u%20porodici.pdf pristup 10. 5 2021.

237 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/posebni_protokol_o_postupanju_ policijskih_sluzbenika_ u_ zastiti maloletnih_lica_od_zlostavljanja_i_zanemarivanja.html pristup 10. 5 2021.

238 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

239 „Službeni glasnik RS”, br. 31/11 i 24/12 – US.

240 „Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon 01/11, 38/12 – US, 121/12, 101/13, 111/14 – US, 117/14, 106/15 i 63/16 – US.

241 „Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – dr. zakon, 78/11 – dr. zakon 101/11, 101/13, 10/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18, 87/18 i 88/18.

242 „Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 54/07.

243 „Službeni glasnik RS”, broj 101/213.

244 „Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 i 103/15.

245 „Službeni glasnik RS”, br. 35/00, 57/03 – US, 72/03 – dr. zakon, 18/04, 101/05 – dr. zakon, 69/07, 28/11 – US, 36/11, 12/20 i 68/20.

246 „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 34/10 – US, 54/11, 12/20, 16/20 – autentično tumačenje i 68/20).

247 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 61/15 – US.

248 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

249 „Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 10/19.

250 „Službeni glasnik RS”, broj 24/11.

251 „ Službeni glasnik RS, broj 25/19.

252 „Službeni glasnik RS”, broj 15/16.

253 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19.

254 „Službeni glasnik RS”, br. 45/13, 105/17 – dr. zakon i 25/19 – dr. zakon.

255 „Službeni glasnik RS”, br. 16/95 i 101/05 – dr. zakon.

256 „Službeni glasnik RS”, br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 – dr. zakon.

257 „Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 50/18, 46/21 – US, 51/21 – US, 53/21 – US i 66/21.

258 „Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – USRS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – US, 86/19 i 62/21.

259 „Službeni glasnik RS”, br. 104/16 i 9/20.

260 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 10/13 i 26/21 – dr. zakon

261 „Službeni glasnik RS”, broj 30/10

262 „Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 101/05 – dr. zakon, 18/10 – dr. zakon i 113 /17 – dr. zakon

263 „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19.

264 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Opsti%20protokol%20nasilje%20u%20porodici.pdf pristup 10.5.2021.

265 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Posebni%20protokol%20zdravlje.pdf pristup 10. 5. 2021.

266 Dostupno na: http://www.zavodsz.gov.rs/sr/resurs-centar/propisi-od-zna%C4%8Daja-za-socijalnu-za%C5%A1titu/ostali-propisi/ pristup 10.5.2021.

267 „Službeni glasnik RS”, br. 46/19 i 104/20.

268 „Službeni glasnik RS”, broj 104/09.

269 „Službeni glasnik RS”, broj 24/18.

270 „Službeni glasnik RS”, br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 – dr. zakon.

271 „Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20.

272 „Službeni glasnik RS”, br. 149/20 i 40/21.

273 „Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr – zakon.

274 „Službeni glasnik RS”, broj 128/20.

275 „Službeni glasnik RS”, br. 99/09, 67/12 – US, 18/20 i 47/18.

276 „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon i 101/16 dr. zakon.

277 „Službeni glasnik RS”, br. 121/14, 147/14, 32/15, 37/15, 5/16 i 91/16 od 5. novembra 2014, 147 od 31. decembra 2014, 32 od 3. aprila 2015, 37 od 24. aprila 2015, 5 od 25. januara 2016, 91 od 10. novembra 2016.

278 „Službeni glasnik RS”, broj 50/11.

279 „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, broj 72/09 – dr. zakon, 97/13 – US i 47/18.

280 „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 20/14 – US 55/14 i 47/18.

281 „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16.

282 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13.

283 „Službeni glasnik RS”, broj 32/13.

284 „Službeni glasnik RS”, broj 24/18.

285 „Službeni glasnik RS”, broj 38/15.

286 Dostupno na: https://www.rik.parlament.gov.rs/extfile/sr/339/Odluka%20o%20pristupacnosti%20bm.pdf pristup 14.5.2021.

287 Dostupno na: https://www.rik.parlament.gov.rs/extfile/sr/428/Preporuka%20o%20vecoj%20dostupnosti%20programskih%20sadrzaja%20osobama%20sa%20invalidetom.pdf pristupljeno 14.5.2021.

288 Dostupno na: https://www.rik.parlament.gov.rs/extfile/sr/425/8256-Preporuka%20titlovi%20i%20znakovni%20jezik.pdf pristup 14.5.2021.

2. ANALIZA EFEKATA OSTVARENIH SPROVOĐENJEM PRETHODNIH PLANSKIH DOKUMENATA JAVNE POLITIKE U OBLASTI RODNE RAVNOPRAVNOSTI

2.1. Analiza efekata Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020.

Proces unapređenja rodne ravnopravnosti je nastavljen uprkos tome što AP za primenu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2018–2020. nije usvojen, kao i vanrednim prilikama izazvanim epidemijom COVID-19289. I u ovim okolnostima na nastavak procesa unapređenja rodne ravnopravnosti uticalo je više faktora: kontinuitet aktivnosti posebno u oblastima u kojima su u prethodnom periodu aktivnosti efikasno pokrenute; kombinacija različitih oblika i načina delovanja; široka i kontinuirana mobilizacija i visoka posvećenost različitih aktera koji učestvuju u implementaciji; solidan normativni okvir; rad na institucionalizaciji i primeni standarda u praksi; koherentnost i konzistentnost aktivnosti; postupno prepoznavanje rodne ravnopravnosti kao prioritetne oblasti od nacionalnog značaja; sadržinska povezanost sa reformama vezanim za Agendu 2030 i procesom EU integracija.290

Generalno posmatrano, primena prethodne Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost bila je najefektnija kada se radi o sistemskom uvođenju rodne perspektive u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika, programa i budžeta u kojoj su započeti procesi značajni za unapređenje rodne ravnopravnosti, uprkos tome što se nisu odvijali uvek željenom dinamikom. Pozitivni pomaci291 beleže se u: unapređenju normativnog okvira, usvajanju ili noveliranju zakona na koje se dugo čekalo292, kojima su stvorene normativne pretpostavke za unapređenje rodne ravnopravnosti i zaštitu prava žena; urodnjavanju javnih politika; povećanju zastupljenosti žena u skupštinama293, njihovom učešću u političkom životu i institucijama i odlučivanju o javnim poslovima; rodno odgovornom budžetiranju; sprečavanju i sankcionisanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici; izveštavanju prema međunarodnim organizacijama koje nadziru primenu međunarodnih standarda rodne ravnopravnosti (CEDAW komitet294, GREVIO grupa) u kome su i ženske OCD aktivno učestvovale i podnele više izveštaja u senci.295 Niža efektivnost u primeni Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost zabeležena je u ekonomskom osnaživanju žena, unapređivanju položaja žena iz ranjivih grupa i rodno osetljivom obrazovanju.296 Blagi pozitivni pomaci beleže se u podizanju znanja i svesti o značaju rodne ravnopravnosti za razvoj društva (obuke, blago opadanje patrijarhalnih stavova, ravnopravnije učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja, integrisanje rodne perspektive u strateška dokumenta) i u unapređenju intersektorske koordinacije. Oslabljena je, međutim, saradnja između institucija vlasti i OCD koje se bave unapređenjem položaja žena i rodnom ravnopravnošću. Iako je zastupljenost žena u skupštinama na svim nivoima povećana, i nadalje se beleži mali udeo žena među predsednicima opština i gradonačelnicima, zastupljenost žena u Pokrajinskoj vladi (14%) niža je od njihove zastupljenosti u Vladi Srbije (46%). Nisu institucionalizovani i nedovoljno su razvijeni mehanizmi koordinacije i izveštavanja na horizontalnoj, a posebno na vertikalnoj ravni. Nedovoljno snažna je usmerenost ka promeni patrijarhalne kulture i stereotipa, i negativna pojava ukidanja rodnih studija na univerzitetima.

Na umanjenje efektivnosti Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost uticali su nedovoljno snažni institucionalni mehanizmi RR i nedostatak finansijskih sredstava za njihove aktivnosti297, nedostatak ili kašnjenje sa usvajanjem pratećih propisa za primenu zakona i pratećih politika, izostanak jedinstvenog finansijskog mehanizma i mehanizma za praćenje uloženih resursa, nedostatak neophodnih podataka na koje bi se oslanjalo sagledavanje procesa i praćenje primene, teškoće vezane za prikupljanje podataka, nedovoljno iskorišćen potencijal ženskih OCD, nepostojanje trajnog formalnog mehanizma partnerstva i saradnje KTRR i OCD, nefunkcionalan sistem pružanja besplatne pravne pomoći, prepreke i ograničenja u ostvarivanju prava na pristup pravdi, posebno za žene iz ranjivih grupa, nedovoljni kapaciteti i znanje zaposlenih u organima javne vlasti za rodno odgovorno planiranje politika, izostanak sistematskog praćenja efekata obuka, nedostatak istraživanja o stavovima državnih službenika i zaposlenih u javnoj administraciji o rodnoj ravnopravnosti i dr.

––––––––

289 Nalaz 6. Završne evaluacije Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020. Dostupno na https://rodnaravnopravnost.gov.rs/index.php/sr/dokumenti/strategije-i-akcioni-planovi/evaluacija-strategije-za-rodnu-ravnopravnost-2016–2020 pristup 10.6.2021.

290 Op. cit. nalaz 7.

291 Isto. Nalaz 7.

292 Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (2016), Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći (2018), Zakon o azilu i privremenoj zaštiti (2018), Zakon o izboru narodnih poslanika (2020), Zakon o lokalnim izborima (2020), Pokrajinska skupštinska odluka o izboru poslanika u Skupštinu APV (2020), Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2021), Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije (2021) i dr.

293 Zastupljenost žena u Skupštini RS, Skupštini APV i skupštinama JLS rezultat je primene zakonske kvote od 40% za i rezervisana mesta na listi manje zastupljeni pol, ali se u Evaluaciji Strategije za rodnu ravnopravnost konstatuje da ovo postignuće nije rezultat primene ove Strategije već su na to uticale druge okolnosti i podsticaji.

294 Četvrti periodični izveštaj o primeni CEDAW Srbija je podnela 2017. godine. Komitet je svoje zaključke i preporuke dostavio 2018. godine. Izveštaj o primeni Istanbulske konvencije podnet je 2018. godine, a GREVIO grupa dostavila je svoje preporuke početkom 2020. godine.

295 Ukupno je podneto 15 izveštaja u senci. Dostupni na: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/TreatyBodyExternal/Countries.aspx?CountryCode=SRB&Lang=EN pristup 18.6.2021.

296 Op. cit. Nalaz 6.

297 Op. cit. Nalaz 8.

2.2. Analiza efekata Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020. za period 2018–2020. za koji Akcioni plan nije usvojen

Evaluacija efekata AP za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2018–2020. je izostala298 jer AP za period 2018–2020. nije usvojen, iako je nacrt AP bio pripremljen i upućen u proceduru. Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost primenjivala se bez AP za njenu primenu.299 Stoga se analiza u ovom delu oslanja na aktivnosti koje su se odvijale samo na osnovu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost. Postojali su i dodatni faktori izazvani pandemijom COVID-19, koji su uticali na ograničenja aktivnosti tokom 2020. godine. Uprkos otežanim okolnostima u kojima se delovalo, aktivnosti na unapređenju rodne ravnopravnosti nisu bitno smanjene, a procesi pokrenuti tokom ostvarivanja AP za period 2016–2018. godine nisu sasvim zaustavljeni. KTRR, sa oskudnim kapacitetima u broju zaposlenih, organizacionoj i logističkoj podršci i finansijskim sredstvima uspelo je da bar donekle održi aktivnosti na započetim procesima i u ovakvim prilikama. U tom periodu vidljiva je značajna neujednačenost između različitih oblasti u efektivnosti ostvarivanja Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost.

Aktivnosti su nastavljene iako Akcioni plan za period 2018–2020. godine nije bio usvojen. Kontinuitet delovanja posebno je vidljiv u oblastima u kojima su aktivnosti institucionalizovane, uključene u standardizovane procedure300, kao i u oblastima u kojima se aktivnosti odvijaju u okviru već započetih projekata301 na kojima je rad nastavljen i za koje su obezbeđena finansijska sredstva. Nastavljeno je sa sprovođenjem intervencija usmerenih na: rodno odgovorno budžetiranje, unapređenje položaja žena u ruralnim područjima302, rodnoj analizi javnih politika i mera, urodnjavanju javnih politika i integrisanju rodne perspektive u strategije i propise303, vođenju rodno sezitivnih evidencija304, međunarodnoj saradnji.305

Pored toga, tokom 2018. i 2019. godine odvijale su se i druge aktivnosti (analize, istraživanja, naučni skupovi) značajne za unapređenje rodne ravnopravnosti306, a posebno za položaj ranjivih grupa.307 To je dodatna potvrda nalaza iz Završne evaluacije Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost da je „verovatnoća da će rezultati i pokrenute promene biti održivi veća u oblastima gde su rezultati integrisani u sistemska rešenja – zakone, propise i regularne procedure – kada postoji visoka svest i posvećenost aktera da promene podrže i kada su promene integralni deo prioritetnih procesa reformi, posebno onih povezanih sa pristupanjem EU.”308

––––––––

298 Sačinjena je samo evaluacija AP za period 2016–2018. Videti: Babović, M. i dr. Finalni izveštaj evaluacije Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost RS, SeConS, UN Women (2018). Dostupno na: https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf pristup 12.6.2021.

299 Op. cit. Nalaz 8.

300 Na primer, nakon prvog izveštaja o indeksu rodne ravnopravnosti 2016, publikovan je indeks rodne ravnopravnosti (2018), i pripremljen izveštaj za 2019. godinu; izveštavanje države o primeni CEDAW konvencije (2017) i Istambulske konvencije (2018), ali i brojni izveštaji iz senke koje podnose OCD. Nacionalni izveštaj o primeni CEDAW i Istanbulske konvencije u RS – diskriminacija i nasilje prema Romkinjama, BIBIJA i UN Women (2019); Rodna ravnopravnost u Srbiji – Izveštaj o stanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, Mreža SOS Vojvodina, SeConS, (2018). Žene i muškarci u Srbiji, Republički zavod za statistiku (2020). Obuke o rodnoj ravnopravnosti za zaposlene u državnoj upravi, Godišnji izveštaji vezani za ROB, koje zajednički realizuju KTRR i Ministarstvo finansija: Četvrti izveštaj (2019) i Peti izveštaj (2020), Nacionalni izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i Platforme za akciju+25 (2019). Dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing pristup 10.6.2021.

301 Nastavljene su aktivnosti u okviru projekta „Ključni koraci ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti” koji se realizuje u saradnji KTRR i UN Women uz podršku EU. Organizovano je više istraživanja koja su i publikovana. Na primer: Cvejtičanin Knežević, H. i dr. Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika (2018), Anđelković, B. i dr. Rodna nit digitalnog preduzetništva, Centar za istraživanje javnih politika, (2019), Smernice za razvoj ženskog digitalnog preduzetništva, Jednake mogućnosti, (2019), Digitalne i preduzetničke veštine za žene iz ruralnih područja, Beograd (2019), Rikanović, M., i dr. Rodno odgovorno urbanističko planiranje i projektovanje, Beograd (2020), Uticaj KOVID-19 na pandemije i mera za njeno sprečavanje na zaposlenost i uslove rada žena i muškaraca u Srbiji, SeConS, (2020), Uticaj KOVID-19 pandemije i mera za njeno sprečavanje na socio-ekonomski položaj žena koje žive na selu sa fokusom na poljoprivredu, SeConS, (2020). Dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing pristup 10.6.2021.

302 To se posebno odnosi na mere podsticaja poljoprivredi usmerene ka ženama, mere podrške organskoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji, mere aktivnog zapošljavanja žena u ruralnim područjima, obuke za primenu IT za žene preduzetnice u ruralnim sredinama, programi inovativne socijalne inkluzije u ruralnim sredinama, poboljšanje imovinske situacije žena na selu. Izvor: Evaluacija Strategije za rodnu ravnopravnost, poseban cilj 3.1.

303 Posebni ciljevi 3.2 (blagi postupni pomaci i unapređenje alata za testiranje i verifikaciju rodne komponente planskih dokumenata) i 3.3 (npr. analiza rodne ravnopravnosti u saobraćaju, rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera, studija rodna ravnopravnost u sportskim i medijskim programima, studija o medijskom izveštavanju o nasilju prema ženama, uključivanje rodne perspektive u Strategiju digitalnih veština, obuke o rodnoj komponenti u ekološkim politikama, program razvoja e-trgovine i dr. Izvor: Evaluacija Strategije RR.

304 Na primer: rodno osetljive evidencije o imovini, baza podataka Republičkog geodetskog zavoda.

305 To se posebno odnosi na saradnju sa EIGE, pojedinim državama EU i državama regiona.

306 Zbornik Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja, Univerztitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju (ur. Delibašić, B., Pudar D., G. Fiket, I.), (2018), Zbornik Rodna ravnopravnost – od jednakih mogućnosti do jednakih prava, (ur. Varadi, T, Pajvančić, M.), Srpska akademija nauka i umetnosti (2019), Pajvančić, M., i dr. Naša urušena prava (2019), Zbornik Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju, (ur. Vujadinović, D. i Antonijević Z.), Akademska knjiga, (2019), Zbornik Naučnice u Srbiji, Etnografski institut SANU, (2020), Naučni rad i rod: sinhrone i dijahrone perspektive, Glasnik Etnografskog instituta SANU, (2020), Zbornik Parlamentarizam u Srbiji iz ženskog ugla (ur. Pajvančić M. Urošević, B.) (2020). Zbornik Žene u inženjerstvu, Inženjerska akademija, (2020), Nikolin, S., i dr. Pregled programa i mera Razvojne agencije Srbije i analiza uticaja na rodnu ravnopravnost, NALED (2019). Nikolin, S., i dr. Rodna analiza programa, rezultata i uticaja Fonda za inovacionu delatnost sa preporukama zasnovanim na identifikovanim rodnim jazovima, NALED (2019), Rikanović, M. i dr. Vodič ka rodno-osetljivim javnim prostorima, Žensko arhitektonsko društvo i UN Women, (2020). Dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing Pristup 10. 6. 2021.

307 Petrušić, N. i dr. Položaj i učešće starijih žena u političkom i javnom životu u Srbiji, FemPlatz, Amiti, (2020); Mapiranje žena i devojaka sa invaliditetom na rukovodećim pozicijama u organizacijama osoba sa invaliditetom, CSŽ (2019), dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing Priručnik za obuku za izgradnju kapaciteta mladih žena i devojaka sa invaliditetom (2019), dostupno na: http://cilsrbija.org/ebib/202010131839090.PRIRUCNIK_ZA_OBUKU_ZA_IZGRADNJU_KAPACITETA.pdf pristup 10.6.2021.

308 Op. cit. nalaz 12.

2.3. Ključne preporuke za novu Strategiju za rodnu ravnopravnost

Prva grupa preporuka odnosi se na pristup Strategiji – od sektorskih politika ka integrisanoj javnoj politici i uključuje: 1. Odvajanje od sektorskih politika i usmeravanje i na oblasti na koje se do sada strateški dokumenti o rodnoj ravnopravnosti nisu usmeravali (razvoj, zelena i cirkularna ekonomija, zaštita životne sredine, klimatske promene, pristup energiji i energetskoj efikasnosti, pristup imovini, finansijskim tržištima, digitalnim tehnologijama i dr.). 2. Sistematsko i sveobuhvatno uključivanje svih ranjivih grupa (pored grupa koje su do sada prepoznate kao ranjive proširiti i na druge ranjive grupe, na primer beskućnici/ce, siromašne osobe i dr.). 3. Integrisanje rodne ravnopravnosti u javne politike (zakone, planske dokumente) koje se odnose na vanredne situacije.

Druga grupa preporuka odnosi se na kontinuitet sa započetim procesima: 1. Izgradnja kulture rodne ravnopravnosti i prevazilaženje rodnih stereotipa. 2. Urodnjavanje javnih politika, strategija i zakona. 3. Permanentan rad na implementaciji ROB-a na nacionalnom i pokrajinskom, a naročito na lokalnom nivou. 4. Podizanje kapaciteta mehanizama za RR, unapređenje koordinacije, posebno vertikalne koordinacije. 5. Saradnja institucija i OCD i koordinacija aktivnosti. 6. Međunarodna i regionalna saradnja.

3. PREGLED KLJUČNIH DOSTIGNUĆA I IZAZOVA

Politika jednakih mogućnosti i unapređenje rodne ravnopravnosti jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade u skladu sa Ustavom propisanom obavezom309 države da garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i vodi politiku jednakih mogućnosti. Kontinuiranim delovanjem i angažmanom različitih aktera koji učestvuju i kreiranju i primeni javnih politika u ovoj oblasti u proteklom periodu učinjeni su značajni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti u oblastima prevencije i zaštite od rodno zasnovane diskriminacije310 i rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici311, u oblasti bezbednosti312, u uvođenju rodno odgovornog budžetiranja313 i zastupljenosti žena u skupštinama na svim nivoima. Napredak je zabeležen i u unapređenju zakonodavstva,314 ali neki zakoni su smanjili nivo dostignutih prava.315 Unapređeno je praćenje i izveštavanje o primeni propisa i planskih dokumenata na nacionalnom planu i prema međunarodnim organizacijama.316 Izvesni pozitivni pomaci beleže se u podizanju znanja i svesti o značaju rodne ravnopravnosti za razvoj društva, ravnopravnijem učešću žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja, integrisanju rodne perspektive u propise i planska dokumenta i intersektorskoj koordinaciji. Primetno je da su postignuća u različitim oblastima neujednačena. Ove opšte ocene potvrđuje Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju koji beleži da je u periodu od 2014. do 2016. godine, vrednost indeksa porasla za 3,4 poena317, izveštaji nacionalnih institucija318, posebni izveštaji OCD,319 kao i evaluacija Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost.320

Iako su u proteklom periodu ostvareni pozitivni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti, započete procese treba intenzivirati, integrisanjem rodne perspektive u sve javne politike i budžet, direktnim intervencijama u pojedinim oblastima, kao i jačanjem institucionalnog okvira rodne ravnopravnosti, kako bi se eliminisao rodni jaz.

Ključni izazovi u ovoj oblasti su:

– Patrijarhalni kulturni obrasci i norme, široko rasprostranjeni rodni stereotipi i predrasude još uvek su dominantni, a ojačan je i antirodni diskurs i mizoginija, koji se nedovoljno efikasno suzbijaju.

– Kašnjenje u donošenju zakona321 i pratećih propisa za primenu zakona, odlaganje primene zakona322, kašnjenje ili neusvajanje planskih dokumenata323, pa i nepostojanje planskih dokumenata značajnih za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.324

– Nepotpuno, nedosledno i neravnomerno integrisanje rodne perspektive u javne politike (zakone, planske dokumente i budžet) u različitim oblastima značajnim za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

– Nedovoljno prepoznavanje i razumevanje specifičnih okolnosti u kojima se nalaze osobe iz osetljivih grupa, nepotpuno i nedosledno integrisanje njihovih potreba u javne politike i mere koje doprinose njihovoj inkluziji u oblastima značajnim za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

– Nedovoljno efikasno i delotvorno sprovođenje postojećih zakona, politika i mera za unapređenje rodne ravnopravnosti.

– Nedostatak implementacionih instrumenata i koordinacije aktivnosti u ovoj multisektorskoj oblasti i ograničeni kapaciteti mehanizama RR prepreka su za sveobuhvatne i koordinisane aktivnosti svih aktera koji učestvuju u aktivnostima na unapređivanju rodne ravnopravnosti i zatvaranju rodnog jaza.

– Rodni jaz u ekonomiji je produbljen.

– Izostaje prepoznavanje i uvažavanje razlika u potrebama i problemima sa kojima se susreću žene i muškarci, a posebno ranjive grupe, i praćenje podataka i pokazatelja koji o tome govore. Mnogi podaci relevantni za sagledavanje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti nedostaju, ili nisu javno dostupni, iako je to zakonska obaveza. Nije uspostavljen jedinstven i standardizovan sistem prikupljanja, evidentiranja, praćenja i razmene podataka na način da olakšava kreiranje rodno odgovornih politika.

– Nije obezbeđeno stabilno, transparentno i održivo finansiranje javnih politika, mera i aktivnosti na unapređivanju rodne ravnopravnosti, kao i mehanizama RR, ali i svih drugih aktera koji u domenima svojih nadležnosti sudeluju u kreiranju i sprovođenju javnih politika u ovoj oblasti.

– Saradnja sa OCD i akademskom zajednicom nije institucionalizovana, a potencijali OCD i akademske zajednice još uvek su nedovoljno uključeni u kreiranje i primenu javnih politika i budžeta u oblasti rodne ravnopravnosti. Nije obezbeđena dugoročna podrška radu ženskih OCD, uključujući i one koje ženama pružaju specijalizovane usluge podrške.

– Okolnosti izazvane pandemijom bolesti COVID-19 pokazale su da krizne situacije različito utiču na žene i muškarce, a naročito na osobe koje pripadaju ranjivim grupama, kao i da rodni aspekti kriznih situacija nisu bili u dovoljnoj meri prepoznati, što se odrazilo i na kreiranje i preduzimanje mera tokom vanrednog stanja i vanredne situacije, pa je neophodno da se kod planiranja oporavka to promeni i da se kreiraju rodno odgovorne mere.

––––––––

309 Član 15 Ustava RS.

310 Više o tome na: http://ravnopravnost.gov.rs pristup 26.62021.

311 Više o tome u upravo usvojenoj Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama i u porodici za period 2021–2025. usvojenoj 2021.

312 Usvojen je drugi po redu Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 SBUN – Žene, mir i bezbednost u RS (2017–2020) kao i druga po redu Strategija kontrole malog i lakog oružja (2019–2024).

313 ROB je uveden u Zakon o budžetskom sistemu, a unapređenje rodne ravnopravnosti je jedan od ciljeva budžetskog sistema. Primena je postepena a očekuje se da se primeni na celokupan budžet do 2024.godine. Izveštaj o napretku dostupno na https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/index.php/sr/rodna-ravnopravnost/rodno-odgovorno-budzetiranje/izveshtaj-o-napretku-za-2020-godinu pristup 26.6.2021.

314 Usvojeni su, na primer, Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (2018), Zakon o azilu i privremenoj zaštiti (2018) ili novelirani zakoni koji su sadržavali rodno diskriminatorne norme, na primer izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (2018, 2019).

315 Na primer, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom (2017)

316 Na primer, uprkos tome što AP za period (2028–2020) godina, za primenu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost nije bio usvojen, kao i posebnim prilikama izazvanim pandemijom bolesti KOVID-19 ove aktivnosti su se odvijale.

317 Ovo povećanje je najvećim delom posledica povećanja vrednosti indeksa u domenu moći, koji je zabeležio najveći porast, ali i umerenog ili blagog povećanja vrednosti indeksa u domenima rada, novca, znanja i zdravlja. U poređenju sa prosekom država članica EU (28), Srbija beleži nižu vrednost indeksa za 10,4 poena, pri čemu se ova razlika smanjila u odnosu na 2014. godinu kada je iznosila 12,6 poena. Razlike između Srbije i proseka EU su najveće u domenima moći, vremena i novca, a najmanje u domenima zdravlja, znanja i rada. U pogledu ukupne vrednosti indeksa, Srbija je u odnosu na države članice rangirana na 22. mestu, na poziciji na kojoj se nalazila i prema vrednostima indeksa za 2014. godinu. Ipak u domenu novca Srbija je na pretposlednjem mestu.

318 Na primer: Izveštaj o radu KTRR za 2019. godinu; Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju pekinške deklaracije i Platforme za akciju iz 2019. godine, Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2021-02/Izvestaj%20o%20radu%20KTRR%202019.pdf godišnji izveštaj i posebna istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf i Zaštitnika građana, dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/godisnji-izvestaji pristup 26. 6 2021.

319 Na primer: Izveštaji o napretku za period 2016–2018 i izveštaj o napretku za period 2016–2020, ŽPRS, dostupno na: http://www.fes-serbia.org pristup 26.62021 brojni izveštaji ženskih OCD prema CEDAW komitetu, dostupno na https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/TreatyBodyExternal/Countries.aspx?CountryCode=SRB&Lang=EN pristup 26.6.2021.

320 Evaluacija NAP za rodnu ravnopravnost 2016–2018, Beograd: SeConS, 2019.

321 Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti kao i izmene Zakona o zabrani diskriminacije usvojeni su maja 2021. godine, nakon više godina čekanja na njihovo usvajanje iako su bili pripremljeni i upućeni u proceduru.

322 Na primer, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći iako je usvojen 2018 primenjuje se tek od 1.10.2019. godine.

323 Na primer, Strategija za prevenciju i zaštitu od diskriminacije koja je istekla 2018. godine, Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima koja je usvojena tek u maju 2021, AP za rodnu ravnopravnost za period 2018–2020. je istekao a novi nije usvojen iako je AP bio pripremljen i upućen u proceduru, AP za primenu Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS istekao je 2018. godine, i dr.

324 Na primer, Strategija o starenju, Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, Strategija za smanjenje siromaštva i dr.

4. UPOREDNA MEĐUNARODNA PRAKSA

U ovom delu predstavljeni su primeri uporedne prakse u oblastima koje obuhvata Strategija, koji su poslužili u radu na izradi ove strategije.

Ekonomija i javne finansije – Značaj uključivanja rodne ravnopravnosti u upravljanje javnim finansijama podržale su i prepoznale vodeće multilateralne organizacije kao što su Agencija UN za rodnu ravnopravnost (UN Women), Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF). U svom kratkom tekstu objavljenom u februaru, MMF podstiče donosioce ekonomskih odluka da promovišu alternativne rodno odgovorne politike, dok se procena uticaja na rod i nejednakost prožima kroz sve savete koje daje MMF.325 Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIG) na svojoj internet stranici326 daje primere dobrih praksi za integraciju rodne perspektive u sve oblasti javnih politika, kao i alate, priručnike i druge izvore koji mogu da se koriste.

Obrazovanje i nauka – U mnogim državama u domenu visokog obrazovanja uvođenju rodne perspektive pristupa se sistematski, usvajanjem strategija i akcionih planova.327 Mnogi univerziteti širom Evrope usvajaju akcione planove kojima se podstiče afirmacija jednakosti i poštovanje različitosti, u okviru kojih su i mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Tako su, na primer, akcione planove usvojili univerziteti u Helsinkiju, Kembridžu, Edinburgu, Frajburgu, Bergenu, Orebru, Berlinu, Beču,328 kao i mnogi drugi univerziteti. Ovi planovi obuhvataju mere usmerene na procenu, preispitivanje i izmenu visokoškolskih procedura i praksi koje treba da omoguće otkrivanje rodnih disbalansa, primenu novih strategija za njihovo ukidanje, kao i definisanje ciljeva, mera i indikatora za praćenje njihovih efekata. Na pojedinim univerzitetima postoje posebne kancelarije za jednake mogućnosti, a na fakultetima poverenici za jednake mogućnosti, koji pružaju savete u vezi sa ostvarivanjem principa jednakih mogućnosti, uključujući i postupanje po pritužbama zbog narušavanja principa jednakih mogućnosti u izbornim procedurama, seksualnog uznemiravanja, proganjanja i dr.329

Ljudska bezbednost – Primena Rezolucije SB UN 1325 proširila se u proteklih dvadeset godina usvajanjem devet novih rezolucija, koje su sve zajedno postale poznate kao Agenda žena, mira i bezbednosti.330 Do januara 2019. godine 79 država članica UN-a (40% država članica UN) usvojilo je nacionalne akcione planove za primenu Rezolucije SB UN 1325331, usvojeno je 11 regionalnih akcionih planova, kao što su planovi Afričke unije332, Azija – Pacifičke unije333, EU334, kao i Misije OEBS.335 Pored Republike Srbije koja je 2017. godine usvojila drugi NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325 za period 2017–2020, druge po redu NAP–ove usvojile su Republika Slovenija (2018–2020) i Kraljevina Španija (2017–2023.) Treće po redu NAP-ove su usvojile Kraljevina Belgija (2017–2021), Bosna i Hercegovina (2018–2022), Kraljevina Danska (2014–2019), Republika Francuska (2015–2018). Savezna Republika Nemačka (2021–2024), Republika Italija (2016–2019), Kraljevina Švedska (2016–2020) i Irska (2019–2024). Jedina zemlja koja je usvojila četvrti NAP je Ujedinjeno kraljevstvo (2018–2022).336 U većini zemalja u svetu, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, učešće žena u procesima pomirenja je zanemarivo, što negativno utiče na promenu stvarnosti u pravcu koncepta ljudske bezbednosti. Umesto ulaganja u dobrobit i blagostanje pojedinki i pojedinaca, države u okviru Agende Žene, mir, bezbednost i dalje investiraju u bezbednosne strukture: vojsku, policiju i službe bezbednosti.

Rodno zasnovano nasilje prema ženama i u porodici. Republika Austrija je jedna od vodećih država u Evropi u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.337 Pravni okvir zaštite od nasilja uspostavljen je 1996. godine Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici, kojim je uspostavljen tzv. austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici338, potom Zakonom o zaštiti od nasilja iz 2008. godine, koji je uticao na izmene niza zakona u cilju poboljšanja zaštite i pružanja podrške žrtvama.339 Opsežna reforma sistema zaštite od nasilja sledila je nakon usvajanja Zakona o zaštiti od nasilja u porodici 2019. godine,340 a bazirana je na programu Savezne vlade 2017–2022. godine, u kome se jedan od prioriteta odnosi na oštrije kazne za izvršioce seksualnih i nasilnih zločina. Za slučajeve nasilja visokog rizika primenjuje se „konferencija slučaja”, a zdravstveni radnici dužni su da prijave nasilje i zlostavljanje. U svim pokrajinama postoje Interventni centri za zaštitu od nasilja u porodici341, koji se finansiraju iz budžeta i pružaju specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja. Usluge pruža više od 130 savetovališta, kao neprofitnih organizacija, čiji rad sufinansira austrijska vlada, a 30 skloništa za žene, pružaju usluge smeštaja, psihosocijalnu podršku, pomoć u pronalaženju posla, pravnu podršku, pravnu i psiho-socijalnu pomoć tokom trajanja sudskog postupka itd.342 Ženska telefonska linija za pomoć dostupna je non-stop širom zemlje, kao prva tačka za kontakt žrtvama porodičnog nasilja.343 Odeljenje za statistiku kriminaliteta prikuplja policijske izveštaje i klasifikuje ih prema krivičnim delima. U Republici Italiji postoje baze rodno osetljivih podataka o nasilju. Jedna je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja sadrži podatke o krivičnim delima, broju prijavljenih slučajeva nasilja i broju žrtava. Druga je u Ministarstvu pravde, koja sadrži podatke o broju sudskih postupaka, krivičnim delima, trajanju postupka od prijave dela do pokretanja postupka, ukupnom trajanju postupka. U Kraljevini Norveškoj postoje centri za žrtve silovanja i seksualnog nasilja u svakom regionu koji su povezani sa međuopštinskim urgentnim klinikama, kao i Nacionalni centar i pet regionalnih resursnih centara koji prikupljaju stručne informacije u vezi sa nasiljem i njegovim posledicama, pružaju specijalizovane obuke za profesionalce/ke koji rade u ovoj oblasti i koordinišu saradnju između različitih službi i servisa za podršku žrtvama. U Finskoj Republici je 2010. godine primenom metoda MARAC344 uspostavljen multisektorski sistem procene rizika od nasilja, a već krajem 2016. godine, u Finskoj Republici su delovale 32 radne grupe MARAC-a. U Kraljevini Holandiji se od 2018. godine koristi SASN–skrining za proganjanje i zlostavljanje345, a za procenu rizika od opasnosti od nasilja u partnerskim odnosima koristi se i alat RIHG346, koji se obavezno primenjuje pre donošenja odluke o izdavanju privremene zabrane prilaska. Kraljevina Švedska osnovala je Nacionalni centar za zlostavljane i silovane žene u bolnici u Upsali, gde se obavljaju lekarski pregledi i pruža tretman i podrška ženama koje su izložene nasilju. U Kraljevini Španiji od 2007. godine postoji Državna opservatorija za nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje koja deluje pod pokroviteljstvom Ministarstva za zdravlje, socijalnu politiku i ravnopravnost, a Generalno veće pravosuđa tromesečno prikuplja podatke od pravosudnih tela, koji se objavljuju u Posebnom biltenu o nasilju prema ženama.347

Zastupljenost žena u parlamentima – Prema podacima Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, žene su nedovoljno zastupljene na svim nivoima odlučivanja širom sveta. Na najvišim pozicijama vlasti žene se nalaze u samo 22 zemlje, 10 su predsednice države, a 12 predsednice vlade.348 U 119 država žene nikada nisu obavljale ove funkcije. Na poziciji ministra je svega 21% žena, koje su na čelu resora nadležnih za porodicu, decu, starije, osobe sa invaliditetom, socijalna pitanja, rodnu ravnopravnost, kulturu, ali i zaštitu životne sredine, prirodnih resursa, rad i zapošljavanje. Samo u 14 zemalja u sastavu vlade je 50% žena. Ukupna zastupljenost žena u svim nacionalnim parlamentima je 25,4%.349 U parlamentima samo tri države žene su zastupljene 50% i više350, a u 20 država zastupljenost žena u parlamentima dostigla je ili premašila 40%. Na poziciji predsednice parlamenta je ukupno 58 (20,86%) žena. Nešto je veća zastupljenost žena (36%) na lokalnom nivou. Samo u dve zemlje zastupljenost žena u ovim telima je 50%, a u 18 zemalja više od 40%.351

Oblici neformalnog delovanja žena u parlamentima – Različiti neformalni oblici delovanja parlamentarki na pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost postoje u više parlamenata i deluju kontinuirano ili sa prekidima više od 30 godina.352

Njihov status i način delovanja je različit o čemu govori i komparativna praksa353 u brojnim zemljama kao na primer u: Švajcarskoj Konfederaciji od 1990. godine354, Republici Finskoj i Republici Poljskoj355 od 1991. godine, Kanadi i Republici Francuskoj od 1993. godine356, Kraljevini Švedskoj od 1995. godine357, Republici Albaniji od 1995. godine358, u Republici Estoniji od 1998. godine,359 u Kraljevini Danskoj od 2002. do 2007. godine, Republici Litvaniji od 2002. do 2010. godine, Republici Severnoj Makedoniji od 2003. godine360, Kraljevini Norveškoj i Republici Austriji od 2008. godine, Gruziji od 2009. godine, Tadžikistanu od 2010. godine, u Ukrajini, Kirgiskoj Republici i Sjedinjenim Američkim Državama od 2011. godine361 i Ujedinjenom Kraljevstvu od 2012. godine.362

Politike usklađivanja profesionalnog i porodičnog života ključne su za postizanje rodne ravnopravnosti i uključene su u EU politike koje promovišu učešće žena u zapošljavanju i učešće muškaraca u porodičnom životu. Evropski institut za rodnu ravnopravnost363 ukazuje na prakse koje su omogućile iskorak u pravcu usklađivanja poslovnog, porodičnog i privatnog života. Mnoge mere su dobile prednost jer su bile uspešne u promovisanju učešća muškaraca u nezi i drugim neplaćenim porodičnim poslovima. Primeri su: austrijska kampanja „Četiri zida, četiri ruke”, danski program „Zagrljaj sa tatom”, poljska kampanja „Zaposleni tata – sviđa mi se!” i radionice kompanija za roditeljsko odsustvo za očeve u Republici Austriji. Neke kampanje su usmerene na jačanje svesti o politikama pomirenja i rodnim stereotipima koji su prepreka rodnoj ravnopravnosti u Saveznoj Republici Nemačkoj, Republici Malti i Republici Italiji. Primeri dobre prakse u mobilizaciji više zainteresovanih strana i socijalnih partnera pokazuju da uspeh počiva na bliskoj saradnji između socijalnih partnera, preduzeća i lokalnih vlasti.

Preventivna zdravstvena zaštita ilustruje se primerima pozitivnih posledica vakcinacije HPV i praksom skrininga grlića materice. U Australiji, koja je bila među prvim zemljama koje su uvrstile vakcinaciju četvorovalentnom HPV vakcinom364 u svoj nacionalni program imunizacije, od 2007. godine obezbeđena je besplatna vakcinacija devojčica, uzrasta od 12 do 13 godina, a vakcinisano je 70% devojčica školskog uzrasta. Od 2013. godine program je proširen i na dečake istog uzrasta. Godinu dana nakon uvođenja HPV vakcinacije zabeležen značajan i brz pad učestalosti genitalnih bradavica kod žena (za 52%) i heteroseksualnih muškaraca starosti do 30 godina. Slično je ustanovljeno i u SAD, na Novom Zelandu, u Kraljevini Švedskoj, Kraljevini Danskoj i Saveznoj Republici Nemačkoj. Primećen je i pad broja prekanceroznih promena grlića materice i karcinoma grlića materice. Za deset godina primene vakcine u Australiji, pojava HPV se u opštoj populaciji smanjila sa 22% na 1%.365

Skrining raka grlića materice u zemljama u kojima je dobro organizovan, broj obolelih i umrlih žena od raka grlića materice značajno je smanjen. Izraziti pad incidencija i mortaliteta u Engleskoj, Republici Finskoj i Islandu povezan je sa kvalitetom organizovanog skrininga. Najbolji primer je Republika Finska u kojoj je organizovani skrining uveden pre više od pola veka, a stope mortaliteta snižene su za 80%.366 Posvećenost rešavanju ovog problema, Republika Finska je potvrdila učešćem u zajedničkoj akciji inovativnog partnerstva za akciju protiv raka u koju su bile uključene 44 partnerske organizacije u 24 evropske države sa ciljem razvijanja novih pristupa u unapređivanju kontrole raka, promocije zdravih stilova života i kontrole kako vlade sprovode politike za prevenciju i suzbijanje raka. Akcija je bila usmerena na nove mere prevencije i najsavremenije lečenje, a Republika Finska je u zajedničkoj akciji koordinirala deo projekta koji se bavi prevencijom i skriningom, jer smatra da je primarna prevencija presudna i najefikasnija. Stoga, istraživano je kako prevenciju i promociju zdravlja učiniti privlačnijom, a jedan od izazova je kako preporuke o prevenciji raka učiniti poznatijim kreatorima politika koji su važni za unapređenje kontrole raka.367

––––––––

325 Dostupno na: https://www.brettonwoodsproject.org/2019/02/the-imf-and-gender-equality-operationalising-change/ pristup 10.6.2021.

326 Dostupno na: https://eige.europa.eu/gender-mainstreaming/policy-areas pristup 10.6.2021.

327 L. Husu, Gender Equality in Nordic Academia: Advances and Challenges, u: Vujadinović, D., Antonijević, Z. (ur), op.cit, strana 66.

328 The University of Helsinki Equality and Diversity Plan 2019–2020, https://www2.helsinki.fi /sites/default/files/atoms/files/equality_and_diversity_plan_2019–2020_english.pdf, pristup 2.6.2021; University of Cambridge Equality & Diversity Strategy 2016–2021; University of Edinburgh Equality outcomes action plan 2021–2025, https://www.ed.ac.uk/files/atoms/files/equality_outcomes_2021–2025_and_mainstreaming_progress_ report_2017–2021.pdf, pristup 6.6.2021; Albert-Ludwigs-Universität Freiburg Equal Opportunity Plan for 2009 to 2014. https://www.gleichstellung.uni-freiburg.de/Info/Equal_ Opportunity_Plan.pdf, pristup 7.6.2021.

329 Videti, na primer, Equal Opportunities Officer of the University of Freiburg and Uniklinik Freiburg. https://www.gleichstellungsbuero.uni-freiburg.de/en/UniversityEqualOpportunitiesOfficer, pristup 7.6.2021.

330 SB UN usvojio 10 rezolucija vezanih za agendu Žene, mir, bezbednost (WPS): 1325 (2000), 1820 (2008), 1888 (2008), 1889 (2009), 1960 (2010), 2106 (2013), 2122 (2013), 2242 (2015), 2467 (2019), i 2493 (2019).

331 Dostupno na: https://www.euractiv.com/section/defence-and-security/news/global-military-spending-in-2018-reached-post-cold-war-peak/ pristup 7.6.2021.

332 Dostupno na: https://www.peacewomen.org/action-plan/regional-action-plan-ecowas pristup 7.6.2021.

333 Dostupno na: https://asiapacific.unwomen.org/en/focus-areas/peace-and-security/national-action-plans

334 Dostupno na: https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-11031-2019-INIT/en/pdf pristup 7.6.2021.

335 Dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/3/4/444577.pdf Žene, mir, bezbednost: regionalna perspektiva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dostupno na: https://www. minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/zene-mir-i-bezbednostregionalna-perspektiva pristup 7.6.2021.

336 Dostupno na: https://www.wpsnaps.org/nap/irish-national-action-plan-iii/ pristup 7.6.2021.

337 To se konstatuje u izveštaju CEDAW Komiteta. Videti CEDAW/C/AUT/CO/7-8, 2013, stav 24

338 Šire: Logar, R. Austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici. Beograd: Autonomni ženski centar, 2005. Dostupno na: http://www.womenngo.org.rs/publikacije-dp/Austrijski%20model.pdf. pristup 7.6 2021.

339 Dostupno na: https://www.parlament.gv.at/PAKT/VHG/XXIII/ME/ME_00193/index.shtml pristup 7.6.2021

340 Bundesgesetzblatt Nr. BGBl. I Nr. 105/2019. Dostupno na: https://www.ris.bka.gv.at/eli/ bgbl/I/2019/105 pristup 7.6.2021.

341 Podaci o centrima dostupni su na: https://www.aoef.at/index.php/gewaltschutzzentren, a podaci o interventnim centrima na: https://www.interventionsstelle-wien.at. pristup 7.6.2021.

342 Isto.

343 Isto.

344 Primer upitnika po MARAC (Multiagency Risk Assessment Conference) modelu procene rizika dostupan na: https://www.safershetland.com/assets/files/ RIC%20Without%20Guidance.pdf pristup 7.6.2021.

345 Report submitted by the Netherlands pursuant to Article 68, paragraph 1 of the Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence (Baseline Report). Dostupno na: https://rm.coe.int/netherlands-state-repot-grevio/16808d91ac pristup 7.6.2021.

346 Isto.

347 Spanish Government Report on the implementation of the Council of Europe convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence (Istanbul Convention), 31.1.2019.

348 Stanje na dan 1. januar 2020. godine – predsednice država (10/152 = 6.6%) i predsednice vlada (12/193 = 6.2%): Bangladeš (PV), Barbados (PV), Belgija (PV), Bolivija (PD i PV), Danska (PV), Estonija (PD), Etiopija (PD), Finska (PV), Gruzija (PD), Nemačka (PV), Island (PV), Nepal (PD), Novi Zeland (PV), Norveška (PV), San Marino (PD), Srbija(PV), Singapur (PD), Slovačka (PD), Švajcarska (PD i PV), Trinidad i Tobago (PD). Izvor: Women in Politics: 2020, Situation on 1 January 2020, Dostupno na: https://www.unwomen.org/-/media/headquarters/attachments/sections/library/publications/2020/women-in-politics-map-2020-en.pdf?la=en&vs=827 pristup 4.6.2021.

349 Podaci Interparlamentarne unije: Global and regional averages of women in national parliaments, Parline, December 2020 – dostupno na: https://data.ipu.org/women-averages?month=12&year=2020 pristup 4.6.2021.

350 Ujedinjeni Arapski Emirati 50%, Kuba 53,4% i Ruanda 61,3%.

351 Izvor: Women’s leadership and political participation, UN Women, 2020 – dostupno na: https://www.unwomen.org/en/what-we-do/leadership-and-political-participation/facts-and-figures#_edn3 pristup 4.6.2021.

352 Videti: Pajvančić, M. Neformalni oblici delovanja u parlamentu, (ur. Orlović, S. Kovačević D.) Zbornik Trideset godina obnovljenog višepartizma u Srbiji – (ne)naučene lekcije, FPN, Hanns Zeidel Štiftung, 2020. str. 157–175. dostupno na: https://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/pdfjoiner.pdf pristup 9.6.2021. Džambaširević, N, Jovanović D, Uloga neformalnih parlamentarnih grupa u zakonodavnoj i kontrolnoj funkciji parlamenta Zbornik (ur. Stojiljković, Z, Lončar, J., Spasojević, D.) „Parlament i demokratija”, 2015. str. 69–74. Drašković, B. Ženska parlamentarna mreža, Zbornik (ur. Pajvančić, M. Urošević B.) 2020. op. cit. str. 107–125.

353 Videti: Women’s Caucuses Fact Sheet, Washington, NDI; dostupno na: http://archive.ipu.org/pdf/publications/caucus-e.pdf, http://www.ipu.org/pdf/publications/equality08–e.pdf, Equality in Politics: A Sur-vey of Women and Men in Parliaments. Geneva. Inter-Parliamentary Union, 2008. dostupno na: http://www.ipu.org/english/surveys.htm#equality08; http://www.ipu.org/pdf/publications/equality08–e.pdf, Komparativna studija radnih tela parlamentarki u državama članicama OESS (2014) dostupno na: https://www.osce.org/hr/odihr/118575?download=true pristupljeno 4.3.2020.

354 Videti. Marković, J. i dr.: Ženske parlamentarne mreže priredila Biblioteka Narodns Skupštine RS, 2012. dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/organizacija-i-strucna-sluzba/biblioteka-narodne skupštine pristup 7.3.2020.

355 Op. cit. (2012) strana 67. dostupno na: https://www.osce.org/hr/odihr/118575?download=true pristup 4.3.2020.

356 U svakom domu Nacionalne skupštine postoji stalno radno telo – Delegacija za prava žena i ravnopravnost polova, dostupno na: http://www.assem-blee-nationale.fr/connaissance/delegation-femmes.asp kao i na http://www.senat.fr/commission/femmes/ pristup 8.3.2020.

357 U Riksdagu deluje više ženskih mreža (npr. Q-osam koja okuplja parlamentarke, Krikon koja okuplja sekretarke radnih tela) kao i muška parlamentarna mreža. Dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/femm/dv/contribution_sweden_/contribution_sweden_en.pdf pristup 7.3.2020.

358 Op. cit. strana 36 dostupno na: https://www.osce.org/hr/odihr/118575?download=true pristup 4.3.2020.

359 Op. cit. strana 57. dostupno na: https://www.osce.org/hr/odihr/118575?download=true pristup 4.3.2020.

360 Dostupno na: http://www.sobranie.mk/?ItemID=9C370FCE2282B24995726AD076E6F6D5; http://www.sozm.org.mk/ pristupljeno 7.3.2020.

361 Prvi sastanak ženskog kokusa održan je 19.4.1977. godine u maloj prostoriji na Kaptolu koja se nazivala čitaonica. Danas nosi ime po prvoj sekretarki ženskog kokusa Lindi Boks (Corrine „Lindy” Boggs Congressional Women’s Reading Room). Marković, J. Ostojić, Op. cit. (2012) str. 7–8.

362 U Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva deluje grupa za žene kao jedna od više više tzv. svepartijskih grupa za različite oblasti ravnopravnosti. Marković, J. Ostojić, i dr. Op. cit. (2012) str. 9–10.

363 Supporting reconciliation of work, family and private life, Good practices, str. 21–22, dostupno na: https://eige.europa.eu/publications/supporting-reconciliation-work-family-and-private-life-good-practices, pristup: 19.6.2021.

364 Humani papiloma virus (HPV) – oko 40 tipova ovog bolesti mogu da inficiraju genitalne organe, a neki izazazivaju promene na grliću materice koje mogu prerasti u rak grlića materice, a neki pojavu genitalnih bradavica.

365 Izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine, dostupno na: http://www.izjzv.org.rs/uploads/74163419-f49-3ff2-946-5958efc77a97/HPV_brosura_roditelji.pdf pristup: 18.6.2021.

366 Videti: Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice, dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=657&cache=sr, pristup: 18.6.2021.

367 Izvor: Društvo za kancer Finske (Cancer Society of Finland,), dostupno na: https://www.cancersociety.fi/news/releases/finland-helps-boost-cancer-prevention-and-early-detection-in-ipaac-joint-action/, pristup: 18.6.2021.

5. OPIS I ANALIZA STANJA

Opis stanja i analiza problema strukturirani tako da prate prioritetne oblasti koje su utvrđene ovom strategijom. Pored toga, oblast ljudske bezbednosti sadrži i poseban dodatak koji se odnosi na rodne aspekte pandemije bolesti COVID-19.

5.1. Razvojni činioci – ekonomija i znanje

5.1.1. Ekonomija kao podsticaj i preduslov razvoja društva

Ova prioritetna oblast vezana je za činioce koji podstiču razvoj i uključuje: ekonomiju, a posebno rodni jaz u ekonomiji, integrisanje rodne perspektive u oblastima zelene i cirkularne ekonomije, tržište rada, preduzetništvo žena, podršku inovacijama i učešću žena, kao i znanje kao razvojni činilac, a posebno obrazovanje i nauku.

5.1.1.1. Rodni jaz u ekonomiji

Smanjenje rodnog jaza u ekonomiji i unapređenje ekonomskog položaja žena u neposrednoj je vezi sa više ciljeva definisanih Agendom 2030, a naročito: Svet bez siromaštva, Svet bez gladi, Kvalitetno obrazovanje, Rodna ravnopravnost, Dostupna i obnovljiva energija, Dostojanstven rad i ekonomski rast, Industrija inovacije i infrastruktura, Smanjenje nejednakosti, Održivi gradovi i zajednice, Odgovorna potrošnja i proizvodnja. Unapređenje rodne ravnopravnosti doprineće realizaciji ciljeva iz Agende 2030, a realizacija ovih ciljeva stvoriće pretpostavke za smanjenje rodnog jaza u ekonomiji. Ovi procesi su međusobno izrazito tesno povezani. Rodni jaz znači da žene i muškarci nemaju jednake pristupe resursima, ne učestvuju jednako u raspodeli resursa niti imaju jednake koristi od upotrebe resursa, a kao rezultat različitih društvenih uloga, nejednakog položaja i rodno zasnovane diskriminacije. Tako se na primer u izveštaju „Globalni rodni jaz” Svetskog ekonomskog foruma, koji ocenjuje rodni jaz kroz četiri ključne dimenzije, u 156 zemalja objavljenom 2021. godine ukazuje da se usled globalne pandemije beleži značajan korak unazad kada se radi o smanjenju rodnog jaza i da se vreme potrebno da se globalno rodni jaz eliminiše ovim tempom sa 99,5 povećalo na 135,6 godina. Kada je u pitanju smanjenje rodnog jaza u ekonomiji situacija je još nepovonjnija i biće potrebno još 267,6 godina za eliminsanje rodnog jaza. Razlog za to, kako se navodi, vidljiv je u dva suprotna trenda. Sa jedne strane, udeo žena među obrazovanim profesionalcima kontinuirano raste, kao i smanjenje platnog jaza, dok sa druge strane opšta nejednakost u prihodima uporno opstaje kao i slabije učešće žena na menadžerskim pozicijama koje iznosi svega 27%. U ovom izveštaju Republika Srbija je rangirana na 19. mestu, ali kada su u pitanju dimenzije učešća i šanse u ekonomiji, nalazi se čak na 54. mestu, dok su podindikatori unutar ove dimenzije još niži (76. za učešće na tržištu rada i jednakost u platama i 79. mesto za menadžerske pozicije).

Rodni jaz u ekonomiji u Republici Srbiji vidljiv je kroz nejednak položaj žena i muškaraca na tržištu rada, razlikama u visini zarade, penzije i uopšte prihoda, razlikama u preduzetničkoj aktivnosti, pristupu resursima za podršku zapošljavanju i samozapošljavanju, učešću u neformalnoj ekonomiji, razlikama u vlasništvu nad nepokretnostima i zemljom kao i učešće u odlučivanju u ekonomiji. U svakom od ovih posmatranih elemenata žene su i dalje u daleko nepovoljnijem položaju, dok u grupi među ženama postoje naročito osetljive368 grupe žena čija je ekonomska situacija još nepovoljnija.

Prema najnovijim podacima Indeksa rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji. u odnosu na prosek EU–28. Republika Srbija beleži nižu vrednost u dva domena koja su ključna za ekonomski položaj: u domenu rada 3,3 i zauzima 22. mesto, i domen novca gde je rangirana kao pretposlednja. Postoje velike razlike u domenu novca za različite grupe pa tako jednočlana domaćinstva, samohrani roditelji sa decom, i porodice sa više dece imaju dodatne nepovoljne karakteristike i izložene su većim rizicima od finansijskog siromaštva. Kada je u pitanju pristup resursima u posebno se nepovoljnom položaju nalaze mlade žene i muškarci, i žene i muškarci iz seoskih područja. U riziku od finansijskog siromaštva su naročito starije žene preko 65 godina, muškarci nižeg obrazovanja, mlade žene i muškarci.

Za domen vremena, odnosno učešće žena i muškaraca u neplaćenom kućnom radu za Republiku Srbiju novi podaci biće dostupni 2022. godine, jer je u toku Istraživanje o korišćenju vremena koje, svakih deset godina, sprovodi RZS prema metodologiji Eurostata369. Prema najnovijim dostupnim podacima, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene u odnosu na muškarce dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje provode na plaćenim poslovima. Najviše vremena u neplaćenim aktivnostima provode žene i muškarci u braku sa detetom do sedam godina (nešto manje od osam sati dnevno žene i tri sata dnevno muškarci). Neplaćeni kućni rad, ekonomija nege i brige i način na koji žene i muškarci koriste svoje vreme od velikog značaja je i za njihov ekonomski položaj i smanjenje rodnog jaza u ekonomiji. Zakonom o rodnoj ravnopravnosti (član 28), predviđeno je redovno praćenje i vrednovanje neplaćenog kućnog rada,370 dok je uzimanje u obzir neplaćenog rada ključno kod kreiranja mera podrške ekonomskim aktivnostima, programima zapošljavanja i samozapošljavanja, a stvaranje uslova za bolje usklađivanje rada i privatnog i porodičnog života važno je za sve zaposlene, naročito za žene, na kojima je još uvek najveći teret neplaćenog kućnog rada.

5.1.1.2. Tržište rada i zarade

Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (SZZ) usvojena je kao multisektorska strategija, kako bi se postigli bolji rezultati kroz koordinaciju sa drugim relevantnim politikama koje imaju uticaj na ishode kada je u pitanju zapošljavanje. To su obrazovne, poreske, politike privrednog i regionalnog razvoja kao i socijalna politika. Kako je i rodna ravnopravnost međusektorsko pitanje, neophodno je da se u implementaciji ova strategija i budući AP povežu sa već usvojenom SZZ kako bi se osigurao rodno odgovorni pristup u planiranju, sprovođenju i izveštavanju po svim merama iz SZZ i poboljšao položaj žena i muškaraca na tržištu rada.

Platni jaz za 2018. godinu iznosio je 8,8%, koliko su žene bile manje plaćene od muškaraca u Republici Srbiji. Kada se podaci analiziraju po stepenu obrazovanja, platni jaz je mnogo dublji, pa tako za žene bez škole i sa nepotpunom osnovnom školom ili osnovnim obrazovanjem iznosi 21,2%. Posmatrano po zanimanjima najveći platni jaz je u sledećim zanimanjima: zanatlije (23,8%), stručnjaci i umetnici (19%), inženjeri, stručni saradnici i tehničari (19,3%), i u jednostavnim zanimanjima (15,45%). Posmatrano po godinama starosti najdublji platni jaz je za žene od 30–49 godina. Čak i među mladim ženama i muškarcima od 15–29 godina prisutan je platni jaz od 4,6%.

Prosečna godišnja zarada žena iznosila je 2018. godine 917.000 RSD, a prosečna godišnja zarada muškaraca 1.008.000 RSD, što čini 9% platnog jaza u korist muškaraca. Međutim, medijana godišnje zarade iznosi 752.000 RSD za žene i 779.000 RSD za muškarce pa je za 50% žena i muškaraca razlika 3%. Posmatrano po sektorima delatnosti najniža prosečna godišnja zarada je u tri sektora: usluge smeštaja i hrane (662.000 RSD za žene i 785.000 RSD za muškarce), administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (722.000 RSD za žene i 863.000 RSD za muškarce) i trgovina na veliko i malo (735.000 RSD za žene i 848.000 RSD za muškarce). Najviša prosečna godišnja zarada je u sledeća tri sektora: finansijske delatnosti (1.588.000 RSD za žene i 2.011.000 RSD za muškarce) pa je platni jaz ovde čak 21%, snabdevanje električnom energijom (1.474.000 RSD za žene i 1.600.000 RSD muškarci), a platni jaz 8%, i stručne, naučne i tehničke delatnosti (1.306.000 RSD za žene, i 1.471.000 RSD za muškarce), a platni jaz je 11%. Žene su manje plaćene i u sektoru obrazovanja (platni jaz 13%) i zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (15%). U sektoru državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje prosečna godišnja zarada je 2018. godine iznosila 1.060.000 RSD za žene i 1.055.000 RSD za muškarce, pa je tu platni jaz 1% u korist žena. Međutim ako se pogleda medijana godišnje zarade vidi se da postoji razlika od 5% u korist muškaraca.

Kada su u pitanju penzije, u 2019. godini u svim kategorijama prosečna starosna penzija žena niža je za 20% i 16% kod invalidskih penzija. Platni jaz postoji i u odnosu na vrstu penzije. Najniže prosečne penzije u nominalnoj vrednosti imaju korisnici/ce poljoprivrednih penzija (11.567 RSD mesečno žene i 12.623 RSD muškarci) što je 45% prosečne penzije za žene, ili 47% prosečne penzije za muškarce.

Aktivnost i neaktivnost. Rodni jaz u stopi aktivnosti iznosi (13,6). Posmatrano prema polu u radno sposobnom stanovništvu žene imaju nižu stopu aktivnosti na tržištu rada 61,3% (muškarci 74,9%). Ove su stope, međutim, različite ako se pogleda i stepen obrazovanja. Tako, najnižu stopu aktivnosti imaju žene bez škole 6% (muškarci 16,6%), žene sa nižim obrazovanjem 25,5% (muškarci 45,1%), žene sa srednjim obrazovanjem 51,9% (muškarci 67,6%), dok je kod žena sa visokim obrazovanjem stopa aktivnosti viša nego kod muškaraca i iznosi 72,3% (muškarci 71%). Posmatrano po godinama starosti, najvišu stopu aktivnosti imaju žene i muškarci 25–54 i ona za žene iznosi 77,8%, a za muškarce 88,5%. U periodu od 2015–2019. godine, stopa aktivnosti žena povećala se za 5,7 procentnih poena. Na poboljšanje performansi žena na tržištu rada, pre svega u pogledu aktivnosti i zaposlenosti, došlo je i usled institucionalnih promena. Najneposredniji uticaj na aktivnost žena na tržištu rada imala je zakonska izmena u vremenskoj granici za ostvarivanje prava na penziju, ali i uvođenje penala za odlazak u prevremenu penziju. Kontinuirano povećanje starosne granice za odlazak u penziju nesumnjivo je povećavalo aktivnost i zaposlenost žena produživši, voljno ili nevoljno, vezanost kohorti starijih žena za tržište rada.

Plan da se do 2032. godine izjednači odlazak u penziju za žene i muškarce, ne prati i odgovarajuća redistribucija neplaćenog rada, a kojim su žene još uvek više opterećene, a što je bila do sada neka vrsta kompenzacije i razlog za razlike koje su do sada postojale kod penzionisanja. S tim u vezi, potrebno je izvršiti prilagođavanja u penzionom sistemu i predvideti povećanje dodatka na osiguranje staža žena sve dok se teret neplaćenog rada ne izjednači.

Rodni jaz u stopi neaktivnosti iznosi (13,6). U 2019. godini stopa neaktivnosti iznosila je 25,1% za muškarce i 38,7% za žene.

Zaposlenost. Rodni jaz u zaposlenosti iznosi (12,8).

Posmatrano prema radnom statusu u starosnoj grupi 15–64 godina zaposleno je 54,3% žena i 67,1% muškaraca. Posmatrano po godinama starosti, u grupi 25–54 godina među zaposlenima bilo je 69,1% žena i 79,9% muškaraca. Kod mladih u starosnoj grupi 15–24 godina među zaposlenima je 15,9% devojaka i 26,7% mladića. U grupi preko 55 godina među zaposlenima bilo je 20,5% žena i 36,5% muškaraca. Zaposlenost prema sektoru delatnosti u 2019. godini pokazuje da su žene bile zaposlene u sektorima usluga (74,9%), industrije (22,6%), poljoprivrede (1,5%) i građevine (1%). U istom periodu, muškarci su bili zaposleni u sektorima usluga (53,1%), industrije (34,8%), građevine (8,1%), i poljoprivrede (4%). U državnom sektoru žene čine većinu (53%) u odnosu na muškarce (47%).

Posmatrano prema zanimanju žene čine većinu zaposlenih u uslužnim i trgovačkim zanimanjima (57%), među inženjerima, stručnim saradnicima i tehničarima (53%), stručnjacima i umetnicima (59%), kao i administrativnim službenicima (60%), a u jednostavnim zanimanjima čine polovinu zaposlenih. Muškarci su većina među rukovodiocima (direktorima), funkcionerima i zakonodavcima (67%), rukovaocima mašina (78%), poljoprivrednicima (58%), i među zanatlijama (83%).

Posmatrano po dužini radnog vremena među zaposlenima koji rade sa nepunim radnim vremenom žene čine većinu (50%–62%) u svim starosnim grupama. Najčešći razlozi zbog kojih rade nepuno radno vreme su briga o deci, ili nesposobnim starijim licima (87%), porodični ili lični razlozi (61%), bolest ili invaliditet (51%). Najčešći razlozi zbog kojih muškarci rade sa nepunim radnim vremenom su nemogućnost nalaženja posla s punim radnim vremenom (62%), školovanje ili obuka (61%) i ostali razlozi (54%).

U ukupnoj zaposlenosti neformalna zaposlenost iznosi 5,8% za žene i 10,2% za muškarce. Među neformalno zaposlenima u starosnoj grupi 15–64 godina je 36% žena i 64% muškaraca. Najveći procenat neformalno zaposlenih žena je u starosnoj grupi preko 55 godina (41,8%), dok je najveći procenat neformalno zaposlenih muškaraca među mladima od 15–24 godine starosti (69%). Posmatrano prema radnom statusu u starosnoj grupi 15–64 godine samozaposleno je 31% žena i 69% muškaraca. Približno je i u drugim starosnim grupama, osim kod mladih 15–24 godine, u kojoj je procenat samozaposlenih mladića 78% prema 22% devojaka. Žene su samozaposlene najviše u sektoru usluga (64,6%) i sektoru poljoprivrede (30,1%), dok je industrija na trećem mestu (4,8%). Muškarci su samozaposleni u sektoru poljoprivrede (43,7%), sektoru usluga (40,4%), sektoru građevine (8,2%) i industriji (7,7%).

Žene su više nego muškarci samozaposlene u neregeristrovnim preduzećima odnosno tzv. neformalnoj ekonomiji (44,4% žena prema 34,1% muškaraca).

Nezaposlenost. Rodni jaz u stopi nezaposlenosti iznosi (–1,1).

Stopa nezaposlenosti u 2019. godini iznosila je 11,5% za žene, i 10.4% za muškarce. Kod ukupne registrovane nezaposlenosti od 529.508 nezaposlenih u 2019. godini 54,2% bile u žene i 45,8% muškarci. Broj nezaposlenih žena na evidenciji NSZ u 2019. godini iznosio je oko 287.000 lica, što je manje za oko 93.000 (24,6%) u odnosu na period 2015–2019. godine. Iako se broj nezaposlenih žena na evidenciji smanjio tokom posmatranog perioda, učešće nezaposlenih žena u ukupnom broju nezaposlenih lica se povećalo za 3% (sa 51,2% u 2015. na 54,2% u 2019. godini). Razlog povećanja učešća žena je to što se nezaposlenost muškaraca u posmatranom periodu smanjila (za oko 120.000 lica ili 33,1%) više nego nezaposlenost žena. Stopa nezaposlenosti mladih žena (15–29 godina) iznosila je 37,4% u 2015. godini (viša za 5 p.p. od stope nezaposlenosti mladih muškaraca). U periodu 2015–2019. godine mlade žene su popravile svoj relativan položaj na tržištu rada, pa je stopa njihove nezaposlenosti opala za čak 14,9 p.p. čime je rodni jaz smanjen na 1,7 p.p. u 2019. godini (sa 5 p.p. koliko je iznosio u 2015. godini). I prema stopi zaposlenosti mlade žene su popravile svoj položaj, pa je stopa zaposlenosti povećana za 6,1 p.p. u pomenutom periodu, ali to nije bilo dovoljno da se smanji rodni jaz, jer je zaposlenost mladih muškaraca rasla brže (za 7,2 p.p.). U odnosu na svoje vršnjake, mlade žene imaju veće poteškoće sa aktivacijom na tržištu rada, s obzirom na to da njihova stopa aktivnosti iznosi 40,1% u 2019. godini (niža za 13,4 p.p. od stope aktivnosti mladih muškaraca) i nije se menjala tokom posmatranog perioda.

Podaci o nezaposlenosti osoba sa invaliditetom pokazuju da je u 2020. godini na evidenciji NSZ bilo 12.528 nezaposlenih, aktivnih u traženju posla, od kojih su 42,6% žene. Prema nivou obrazovanja 54,7% ima završenu srednju školu, 38,8% su lica bez završene srednje škole, a samo 6,6% nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima visoko obrazovanje. Prema godinama starosti, 46,7% nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima 50 ili više godina, 41,8% je između 30–49 godina, a 11,6% su mladi do 30 godina. Duže od 12 meseci posao traži 76,4% nezaposlenih osoba sa invaliditetom, a njih 61,9% posao traži duže od dve godine. Nepovoljna obrazovna i starosna struktura, kao i visoko učešće u dugoročnoj nezaposlenosti, karakteristike su nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

Kada su u pitanju Romi i Romkinje kao jedne od ranjivih grupa podaci za 2020. godinu, pokazuju da se na evidenciji NSZ nalazi 27.595 nezaposlenih Roma, od kojih su 50,2% žene. Visoko učešće lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih od 89,5% glavno je obeležje obrazovne strukture ove grupe nezaposlenih. Srednji nivo obrazovanja ima 10%, a visoko obrazovanje svega 0,6% Romkinja. U strukturi nezaposlenih posmatrano i prema godinama starosti 28,3% su mladi do 30 godina, 48,6% su lica od 30–49 godina, dok 23,1% ima 50 ili više godina. Dugoročna nezaposlenost Roma i Romkinja na evidenciji NSZ je 68,4%, a u veoma dugoj nezaposlenosti nalazi se 53,7% ovih lica.

5.1.1.3. Preduzetništvo žena

Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine (MMSP) i Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost (2016–2020) prepoznale su značaj intervencija u zatvaranju rodnog jaza u ekonomiji, uključujući razvoj preduzetništva. Nedovoljno je učinjeno na sistemskom rodno odgovornom planiranju politika i programa za razvoj preduzetništva. Godišnji izveštaji o stanju MMSP nemaju iskazane podatke o preduzetništvu žena pa nema podataka kako posluju preduzeća u odnosu na pol vlasnika, a ne postoji ni javno dostupan izveštaj o napretku u odnosu na primenu Strategije za MMSP i njen stub broj 6. koji se odnosi na preduzetništvo žena. I dalje ne postoji sistemska rodna statistika o preduzetništvu žena. Potrebno je učiniti više, posebno kada je reč o različitim registrima, a posebno onim pri Agenciji za privredne registre.

Određeni napredak postignut je kao rezultat procesa rodno odgovornog budžetiranja u RZS, uz uvođenje novih rodnih indikatora u poslovnu statistiku. Napredak je postignut i kod Kancelarije za javne nabavke (KJN) koja je od 2020. godine počela da prati učešće preduzeća u vlasništvu žena u ukupnom broju zaključenih ugovora ili okvirnih sporazuma kroz postupke javnih nabavki na godišnjem nivou. U Izveštaju o učinku za 2020. godinu KJN navodi da je taj procenat iznosio 23% što je 8% više od procene. Za sada najpouzdanija procena o učešću žena u biznisu 31,7% prikazana je u istraživanju o položaju žene u poslovnom sektoru u Republici Srbiji (Babović, 2014), koja razlikuje učešće žena u preduzećima (24%) i među registrovanim preduzetnicima (32%)372.

Na uspešnost preduzetništva kao važnog aspekta ekonomske aktivnosti utiče više faktora: pristup finansijama, afirmativno i povoljno poslovno okruženje, kulturološke barijere, izbor i vrsta biznisa i sektora, pristup informacijama i obukama, poslovni kontakti i pristup mrežama za socijalnu podršku, segregacija po polu u obrazovanju i dvostruki teret kućnih obaveza i odgovornosti na radnom mestu (usklađivanje posla, privatnog i porodičnog života). Ovi faktori mogu biti izazov i za žene i muškarce, ali činjenice ukazuju na to da su barijere sa kojima suočavaju žene preduzetnice često znatno veće, jer teže pristupaju kreditima, finansijama i kapitalu, imaju manje mogućnosti za umrežavanje, prisutna je rodna segreacija u obrazovanju, teže usklađuju rad, privatni i porodični život i često otežano posluju usled predrasuda i stereotipa o ženama u biznisu, a nema razvijenih mera koje bi sistemski otklanjale ove barijere. To je prepoznato u Strategiji za MMSP, gde je navedeno da „iako je većina ovih teškoća zajednička za oba pola, postoji poseban uticaj na preduzetnice koje su uslovljene izborom sektora, rodnom diskriminacijom i postojanjem stereotipa, nedovoljno razvijenom i nefleksibilnom brigom o deci, poteškoćama u usklađivanju porodičnih, privatnih i radnih obaveza, ili razlika u stavovima žena i muškaraca prema preduzetništvu. Žene takođe imaju manje imovine i nepokretnosti upisanih na svoje ime, a što im otežava pristup finansijama.”373 Razvijanje odgovarajućih mera da se odgovori na te izazove važni su za naredni period.

U okviru ROB-a, Republički geodetski zavod (RGZ) je unapredio rodnu statistiku svojih evidencija o nepokretnostima. Prema dostupnim podacima u 2019. godini 25% nepokretnosti je u isključivom vlasništvu žena, 65% u isključivom vlasništvu muškarca i 10% su u zajedničkom vlasništvu. Ministarstvo privrede je izvestilo374 da je u 2020. godini za započinjanje poslovanja podržano 251 poslovnih subjekata od čega su 100 ili 39.8% žene.375

U 2019. godini sprovedeno je nekoliko rodnih analiza376 programa podrške preduzetništvu u Republici Srbiji koje su ukazale na ključne prepreke za žene u korišćenju postojećih mera za podršku preduzetništvu, između ostalog, i zbog toga što je podrška preduzetništvu u Republici Srbiji koje su ukazale na ključne prepreke za žene u korišćenju postojećih mera usmerena na sektore u kojima je manje učešće preduzetnica, dok je najveći deo podrške usmeren na proizvodnju u sektorima u kojoj su preduzeća u vlasništvu žena manje zastupljena. Nema kontinuiranih ciljanih mera podrške ženama za uključivanje u inovativne delatnosti, brzo rastuće biznise, zelenu i cirkularnu ekonomiju koje bi omogućile uključivanje žena i prevazilaženje rodno uslovljenih prepreka. Rodna analiza programa sprovedenih 2018. godine preko Razvojne agencije Srbije ukazuju da je udeo žena u programima podrške preduzetništvu (22,7% i 17,9%) bio ispod nivoa njihovog učešća u ukupnoj ekonomiji (31,7 %). Ključni pokretač „posredne diskriminacije” koji je doveo do manjeg učešća biznisa u vlasništvu žena u programima jeste to što je prednost data proizvodnim i prerađivačkim aktivnostima, tj. sektorima u kojima je učešće žena tradicionalno ispod nivoa za ostale sektorske ekonomije. Osnovni podaci za programe često nisu dostupni po polu, što otežava njihovu rodnu analizu, a nedostatak podataka u trenutku pokretanja novog programa onemogućava unapređenje programa iz ugla rodne ravnopravnosti. To je otežalo i rodno odgovorno planiranje mera tokom pandemije. Rodna analiza budžetskih realokacija u 2020. godini koja uključuje i promene u budžetu ministarstva privrede čiji se budžet u 2020. godini uvećao za 695%, a za potrebe odgovora na krizu izazvanu pandemijom COVID-19, pokazala je da je brza reakcija pogodovala posebno MMSP sektoru, da je obuhvat bio širok što je pogodovalo i preduzetnicama, ali i onima koji obično nisu obuhvaćeni, a posebno žene na selu, Romkinje, poljoprivrednice i veliki broj sezonskih radnika i radnica kao i angažovanih u neformalnoj ekonomiji. Analiza je pokazala da je u prvoj godini pandemije izostao fokus na posebno pogođene uslužne sektore kojima je bila potrebna mnogo šira podrška, a u kojem je angažovan veliki broj žena, kao i da je većina mera bila rodno nedovoljno osetljiva.

Vodeća preporuka iz rodne analize je neophodnost rodno odgovornog ekonomskog oporavka privrede od pandemije kroz unapređenje mera iz ugla rodne ravnopravnosti i uvođenje komplementarnih dodatnih mera za podršku preduzetništvu žena.

5.1.1.4. Podrška inovacijama i učešće žena

Poslovne, tehnološke i društvene inovacije su od velikog značaja za razvoj društva jer doprinose kreiranju novih održivijih radnih mesta, razvoju i rastu preduzeća i preduzetništva gde se kreira nova vrednost i gde se u preduzetništvo ulazi radi šanse na tržištu, a ne iz nužde. Inovacije su važne i za tradicionalne sektore poput poljoprivrede gde je naročito važno da se podstiču. Razvoj i podrška inovacionoj delatnosti uređena je Zakonom o inovacionoj delatnosti. Uspostavljen je kontinuirani sistem podrške kroz Fond za inovacionu delatnost (FID) i dostupne informacije o merama za podršku razvoju inovativne privrede. Podržani su naučno tehnološki parkovi i start–up centri. U Zakonu o javnim nabavkama prepoznat je model „partnerstvo za inovacije”, čiji cilj je razvoj inovativnih dobara, usluga ili radova i njihovu naknadnu nabavku. Ovo je velika promena koja omogućava investicije u nova inovativna rešenja i može da doprinese razvoju i privrede i društva. Rodna perspektiva međutim, nije utkana u podršku inovacijama, a posebne mere jedva da se koriste uprkos značajnim razlikama i pristupu resursima, pa je potrebno da se nadalje ciljano, sistemski i dugoročno podstiče i učešće žena i preduzeća u većinskom vlasništvu žena u programima podrške koji podstiču inovacije u svim sektorima delatnosti. Programi koji su se sprovodili kao podrška inovacionom preduzetništvu žena uglavnom su bili ad hoc i sa manjim pojedinačnim dodeljenim iznosima. Za inovacije koje dolaze iz neprofitnog sektora i uključuju i tehnološke i društveno inovativne aspekte nema odgovarajućih programa. Neophodno je razviti infrastrukturu za podršku inovacijama da obuhvati različite forme organizovanja, a koje pogoduju i ženama (OCD, zadruge, registrovane preduzetnice). Rodna analiza programa FID pokazala je da se novac iz budžeta i grantova ulaže na način koji produbljuje rodni jaz. Na primer, kroz grant šemu firme u većinskom vlasništvu muškaraca dobile su podršku u jednoj godini koliko su preduzeća u većinskom vlasništvu žena dobila tokom pet godina. Kao odgovor na rezultate rodne analize FID je u svojim informativnim kampanjama počeo da vodi računa o obuhvatu preduzeća čije su vlasnice žene, ali je to još daleko od otklanjanja svih barijera za veće učešće žena. Pomak je napravljen i u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine koji je na 100-tu godišnjicu osnivanja Zavoda pripremio monografiju Kratak pregled izumiteljki HH veka koje su u tom zavodu zaštitile svoje patente, a u nastojanju da učini vidljivim doprinose žena u ovoj oblasti. Društvene inovacije u Republici Srbiji nisu prepoznate kroz strateški i zakonski okvir niti se podržavaju kroz FID i nedovoljno se prepoznaje značaj koji u rešavanju problema u društvu mogu da imaju društveni inovatori i inovatorke angažovani u privredi ali i u OCD, zadrugama, socijalnim zadrugama, socijalnim preduzećima ili multisektorskim „hibridnim” strukturama, a čiji je doprinos važan za formulisanje inovativnih rešenja kojima se rešavaju različiti problemi u društvu. Podrška inovacijama trebalo bi da se usmeri i na druge sektore u kojima žene čine veliku većinu: obrazovanje, zdravlje, usluge u oblasti socijalne zaštite, posebno u segmentu nege i brige, a što je polje koje vapi za drugačijim i održivijim rešenjima. Vidljiv pomak je i to što je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade prepoznao značaj društvenih inovacija za pospešivanje inkluzivnog razvoja, pa se od 2016. godine sprovodi program ranog razvoja, pilotiranja/testiranja i širenja društveno inovativnih rešenja u oblasti zapošljavanja377 mladih, a posebno mladih iz osetljivih grupa, kao i u uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou378. Društvene inovacije primenjive su u svim oblastima i za najrazličitije društvene izazove i predstavljaju dobar način da se odgovori na potrebe i da se osnaže različite društvene grupe što se već pokazalo kroz dobre rezultate posebno u inicijativama za zapošljavanje i samozapošljavanje, a na kojima je radio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade, kao i veliki broj OCD.

5.1.1.5. Integrisanje rodne perspektive u oblasti zaštite životne sredine, cirkularne i zelene ekonomije, i informacionih tehnologija/digitalne ekonomije

Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti (član 42) reguliše primenu politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce u oblasti zaštite životne sredine i obavezu integrisanja rodne perspektive i ovoj intersektorskoj oblasti. To je naročito važno sada kada se promovišu novi razvojni pravci, a koji uključuju zelenu i cirkularnu379 ekonomiju o čemu postoji i mapa puta koja precizira aktivnosti u tom smeru, a koje će biti realizovane u narednom periodu u Republici Srbiji. Prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju doneće promene u načinu funkcionisanja privrede, kao i šanse za otvaranje novih radnih mesta, razvoj preduzetništva i socijalnog preduzetništva. Velike promene očekuju se kao rezultat započetih procesa dekarbonizacije380 ekonomije u Evropi381 i odnose se na gotovo sve sektore uključujući i sektore u kojima su žene manje zastupljene poput energetike, ili poput zaštite životne sredine, na primer u delu upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i upravljanja prirodnim resursima. Od velikog je značaja da se od početka osigura ravnopravno uključivanje žena i muškaraca u ovaj proces, jednak pristup znanjima, informacijama i resursima kako bi imali i jednake šanse usled promena u ekonomiji. Strateški dokumenti koji se budu pripremali u ovoj oblasti trebalo bi da uključe i aspekt rodne ravnopravnosti. Za povećanje šansi u zapošljavanju i samozapošljavanju značajno je i uključivanje žena a posebno žena iz osetljivih grupa u digitalnu ekonomiju, zelenu ekonomiju, cirkularnu ekonomiju, kao i primenu novih tehnologija, na primer u oblasti reciklaže otpada i tretmana otpadnih voda. Posebno je važno prepoznati i dosadašnje pionirske napore u sferi cirkularne i zelene ekonomije koje dolaze iz OCD sektora, kao i ulogu koje OCD imaju u ovim oblastima.

Uvođenje rodne dimenzije u politike klimatskih promena takođe je posebno važno. Krajem 2019. godine pripremljen je Nacrt izveštaja za uspostavljanje monitoringa rodno osetljivog izveštavanja u oblast klimatskih promena, u okviru koga je pripremljen Predlog okvira za monitoring rodno osetljivih podataka u oblasti klimatskih promena (razvijen u okviru projekta „Uspostavljanje okvira transparentnosti u Republici Srbiji” koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku UNDP/GEF), koji pruža smernice u kojim oblastima je potrebno integrisati rodnu dimenziju i aspekte životne sredine i u okviru njega je identifikovano sedam širih oblasti (pristup resursima, učešće u domenu donošenja odluka, privreda i ekonomija, potrošnja i stilovi života, obrazovanje, zdravlje i znanje, stavovi i ponašanje u vezi sa životnom sredinom). Sve ovo će poslužiti za finalizaciju prvog Akcionog plana za rod i klimatske promene (Gender Action Plan – GAP) za Republiku Srbiju, prema UNFCCC smernicama382.

Potrebno je nastaviti aktivnosti na uključivanju rodnog aspekta u oblasti javnih politika upravljanja hemikalijama, pogotovo kada je reč o izloženosti POPs hemikalijama, i to ne isključivo u smislu toksikoloških analiza nego i socio-ekonomskih aspekata koji determinišu različitu izloženost muškaraca i žena u Republici Srbiji. Ovo posebno treba naglasiti stoga što su prethodne rodno-senzitivne analize u ovoj oblasti pokazale da: muškarci manje od žena učestvuju u aktivnostima i institucionalnim aktivnostima upravljanja hemikalijama i zaštitom životne sredine; kao i da su, među profesionalnim korisnicima u pojedinim sektorima industrije, transporta, bezbednosti, muškarci potencijalno izloženiji POPs hemikalijama.

Rodni disbalans je visoko izražen u tehnološkom, odnosno IKT sektoru, koji predstavlja najbolje perspektive za napredovanje i u ekonomskom pogledu i u pogledu učešća u kreiranju budućnosti. Podaci o rodnoj strukturi ukazuju na dominantno učešće muškaraca u IKT sektoru, koji čine dve trećine zaposlenih u celom sektoru. U užoj oblasti informacionih tehnologija muškarci zauzimaju čak 70% radnih mesta, odnosno učešće žena u IKT-u je 30%. Procenjuje se da je manje od 20% žena na menadžerskim pozicijama, dok je manje od 10% žena na liderskoj poziciji direktora firme.383

Rezolucija Evropskog parlamenta od 21. januara 2021. godine o premošćivanju digitalnog jaza između polova: učešće žena u digitalnoj ekonomiji (2019/2168(INI)) naglašava da digitalna tranzicija ne bi smela da zapostavi nikoga.384

Strategijom razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine planirane su i aktivnosti na afirmaciji oblasti IKT među ženama i devojčicama, uvođenju posebnih programa razvoja naprednih digitalnih veština za mlade žene, žene iz ruralnih područja i druge ranjive grupe, naročito u sredinama u kojima je nezaposlenost ili digitalni rodni jaz veći, promocija većeg uključivanja mladih, naročito devojčica i devojaka u IKT sektor i dr.

5.1.1.6. Ekonomski položaj žena na selu

Na nepovoljan ekonomski položaj žena na selu, a koji se ogleda u manjim šansama za održivo zapošljavanje, pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige i deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo. Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanjem kvaliteta svakodnevnog života na selu. Sve mere koje se predlažu za smanjenje rodnog jaza u ekonomiji u okviru ove strategije naročito treba da uključe i žene iz svih starosnih grupa na selu.

––––––––

368 Žene sa sela, žrtve nasilja, kao i grupe lica koje se zbog društvenog porekla, nacionalne pripadnosti, imovnog stanja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, starosti, psihičkog i/ili fizičkog invaliditeta, života u nerazvijenom području ili iz drugog razloga nalaze u nejednakom položaju.

369 Prema informaciji koju je RZS dostavio radnoj grupi „ukoliko se obezbede finansijska sredstva RZS može da ponovi Sezonsko istraživanje o korišćenju vremena a koje je sprovedeno 2015. godine i koje se sprovodi u četiri vremenske tačke i na manjem uzorku.

370 Anketa o korišćenju vremena prema Eurostat metodologiji se sprovodi na deset godina, ali RZS može da sprovodi Sezonska istraživanja o korišćenju vremena a za šta je neophodno planirati sredstva. (Izvor: sugestija RZS dostavljena radnoj grupi).

371 Žene i muškarci u Republici Srbiji, RZS, strana 76.

372 Koristimo autorkin kompozitni udeo od 31,7% kao procenu učešća žene u biznisu u Srbiji dok se ne urade nova istraživanja i statistika ne usaglasi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti usvojenim maja 2021. godine.

373 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2015/35/1/reg, pristup maj 2021.

374 Podatak je radnoj grupi dostavilo Ministarstvo privrede.

375 Ženama su odobrena bespovratna sredstva u iznosu od 88.007.122,95 RSD (42,8% od ukupno opredeljenih budžetskih sredstava po ovom programu).

376 Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji, NALED i Agencija UN WOMEN, 2019.

377 Više informacija dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/o-nama/inicijativa-za-zaposljavanje-mladih/ pristup maj 2021.

378 Više informacija dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/rezultati-programa-program-lokalnih-inicijativa-za-socijalno-ukljucivanje-i-smanjenje-siromastva-podrska-razvoju-inovativnih-modela-za-socijalno-ukljucivanje-lip-2/ pristup maj 2021.

379 Cirkularna ekonomija je obnovljiva industrijska ekonomija koja ima promenjeni koncept proizvodnje i potrošnje prema dizajnu, upotrebi resursa i odnosu prema stvaranju otpada. U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja se opet može ponovo upotrebiti za iste ili druge proizvodne procese. Takođe, obnovljivi izvori energije imaju prioritet, energija se koristi efikasno, podstiču se inovativne tehnologije, zelene javne nabavke, zamena opasnih hemikalija manje opasnim, a promene u navikama potrošača su neminovne. Dostupno na: https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/2021-01/mapa-puta-za-cirkularnu-ekonomiju-u-srbiji.pdf pristup maj 2021.

380 Dekarbonizacija je proces smanjenja količine ugljenika, uglavnom ugljen-dioksida (SO2), koji se šalje u atmosferu. Njegov cilj je postići globalnu ekonomiju sa niskim emisijama kako bi se energetskom tranzicijom postigla klimatska neutralnost.

381 Dostupno na: https://www.europarl.europa.eu/legislative-train/theme-a-european-green-deal/file-revised-regulatory-framework-for-competitive-decarbonised-gas-markets pristup maj 2021.

382 dostupno na: https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2020/08/Gender-and-Climate-Change-monitoring-framework-DRAFT-18122019.pdf, pristup: 8.10.2021.

383 Informacija dostavljena radnoj grupi od strane Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija

384 U rezoluciji se pozdravlja posvećenost Komisije povećanju učešća žena u digitalnoj ekonomiji i informacionom društvu koja je deo Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2020–2025. godine poziva Komisiju da u okviru digitalne agende, Evropske digitalne strategije i svih drugih politika i inicijativa u oblasti veština digitalizacije i obrazovanja nastavi da rešava problem velikog rodnog jaza u sektoru IKT pomoću konkretnih mera posebno usmerenih na povećanje učešća žena i devojaka u tom sektoru; naglašava da povećanje učešća žena u digitalnom sektoru može imati značajan uticaj na borbu protiv rodnih nejednakosti, stereotipa i diskriminacije, poboljšanje pristupa žena tržištu rada i njihovih radnih uslova, kao i rešavanje problema razlike u platama između žena i muškaraca; poziva Komisiju i države članice da osiguraju odgovarajuća finansijska sredstva za programe kojima je cilj da privuku više devojaka i žena da studiraju i rade u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, da uspostave preduzetničke programe kojima se finansiraju žene i devojke koje pokreću tehnološke projekte ili nova preduzeća, da razviju strategije usmerene na povećanje digitalne uključenosti i digitalne finansijske uključenosti devojaka i žena u oblastima povezanima sa naukom, tehnologijom, inženjerstvom i matematikom, veštačkom inteligencijom i sektorom istraživanja i inovacija i da zauzmu pristup na više nivoa u rešavanju rodnih jazova na svim nivoima obrazovanja i zapošljavanja u digitalnom sektoru; poziva Komisiju da prilikom pregovaranja o programima u okviru sledećeg višegodišnjeg finansijskog okvira i o sredstvima i zajmovima u okviru Plana oporavka uzme u obzir jednake mogućnosti žena i muškaraca i digitalni jaz među polovima i da poveća svest žena o tim mehanizmima; naglašava da uključivanje načela rodne ravnopravnosti u glavne tokove i donošenje rodno osetljivog budžeta sa merljivim pokazateljima moraju biti deo politika kojima se podstiče razvoj IKT; poziva Komisiju da obezbedi uključivanje načela rodne ravnopravnosti u Zakon o digitalnim uslugama i sve buduće predloge koji se odnose na digitalni domen; poziva Komisiju i države članice da obezbede puno sprovođenje Ministarske izjave o preuzimanju obaveze o „Ženama u digitalnoj sferi”; poziva Komisiju da prati sprovođenje međusektorskih nacionalnih planova država članica u pogledu žena u digitalnoj sferi. Izvor: Informacija dostavljena radnoj grupi od strane Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija.

5.1.2. Znanje kao činilac razvoja

5.1.2.1. Obrazovanje

Rodno osetljivo obrazovanje je suštinski pokretač održivog razvoja i ključni uslov izgradnje inkluzivnog društva zasnovanog na ljudskim pravima i socijalnoj pravdi. Iskustvo potvrđuje da ostvarivanje rodne ravnopravnosti nije moguće bez uvođenja rodne perspektive u sve nivoe i sve aspekte obrazovanja. Uvođenje rodne perspektive u obrazovanje podrazumeva povećanje rodne osetljivosti obrazovnih planova i programa, nastavnog materijala i obrazovnog procesa, kao i unapređenje rodnih kompetencija nastavnog osoblja. Obrazovanje ima ključnu transformativnu i osnažujuću ulogu u promovisanju ljudskih prava, prevazilaženju rodnih stereotipa i predrasuda, i prepoznato je kao put ka rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.385 Kvalitetno inkuluzivno obrazovanje, koje je preduslov održivog razvoja i unapređenja kvaliteta života žena i muškaraca, podrazumeva jednaku dostupnost obrazovanja i integrisanje rodne perspektive u obrazovne programe, nastavne materijale i obrazovnu praksu. Na globalnom nivou obezbeđivanje inkluzivnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja i promovisanje celoživotnog učenja postavljeno je kao jedan od ciljeva (cilj 4.) Agende 2030.386 U okviru ovog cilja, jedan od potciljeva (potcilj 4.3) odnosi se na jednaku dostupnost kvalitetnog tehničkog, stručnog i tercijarnog obrazovanja, kao i univerzitetskog obrazovanja za sve žene i muškarce, a drugi (potcilj 4.5) na eliminisanje rodne nejednakosti u obrazovanju i obezbeđivanje jednakog pristupa svim nivoima obrazovanja i stručnim obukama za ranjive grupe, uključujući osobe sa invaliditetom, autohtono stanovništvo i decu u ranjivim situacijama. U Strategiji Evropa 2020, obrazovanje je prepoznato kao jedan od stubova „Pametnog rasta” koji počiva na znanju i nauci, a akcenat stavljen je na borbu protiv diskriminacije, koja podrazumeva unapređenje rodne ravnopravnosti, prava osoba sa invaliditetom i Roma i Romkinja, kao posebno ugrožene i marginalizovane grupe.387

Republika Srbija strateški je opredeljena da razvija rodno inkluzivno obrazovanje, u čije je sadržaje i obrazovnu praksu ugrađena rodna perspektiva. Ključni strateški dokument bila je Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine,388 kojom je rodno osetljivo obrazovanje bilo utvrđeno kao jedan od posebnih ciljeva u okviru prvog strateškog cilja: „Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultura rodne ravnopravnosti”. U toj strategiji je konstatovano da obrazovni programi i nastavni sadržaji na svim nivoima formalnog obrazovanja nisu rodno osetljivi, a u cilju urodnjavanja obrazovanja utvrđeno je nekoliko mera, relevantnih i za oblast visokog obrazovanja.389 Pored toga, kao poseban strateški cilj, predmetnom strategijom je utvrđeno i razvijanje znanja i vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda.

Iako se beleži izvestan napredak na planu urodnjavanja obrazovanja, ono je, u celini posmatrano, još uvek nedovoljno rodno senzibilisano, što potvrđuju i podaci iz Strategije za rodnu ravnopravnost (2016–2020) i izveštaji nezavisnih tela.390 U toj strategiji, rodno osetljivo obrazovanje bilo je jedan od posebnih ciljeva (1.2), a niz mera u ovoj oblasti planiran je u okviru cilja koji se odnosi na poboljšanje ekonomskog položaja i statusa žena na tržištu rada (2.3), uključujući i ohrabrivanje i podržavanje obrazovanja devojčica, devojaka i žena za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije. AP za sprovođenje ove strategije za 2016–2018 sadržao je niz mera za unapređivanje rodne osetljivosti obrazovanja: unapređivanje rodnih kompetencija zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju kroz uvođenje obaveznih obrazovnih programa o rodnoj ravnopravnosti, uključivanje sadržaja o rodnoj ravnopravnosti u ispit za dobijanje licence za rad u školama/nastavi, kao i iniciranjem revizije nastavnih sadržaja i udžbenika radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatornog jezika.391 Prema nalazima evaluacije AP za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2018. godine,392 očekivani rezultati nisu ostvareni, a intervencije u oblasti obrazovanja spadaju u oblasti niske delotvornosti,393 što je posledica odsustva eksplicitne i sveobuhvatne teorije promene u ovoj oblasti. Zbog toga, u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u obrazovanju treba primeniti pristup uvođenja rodne perspektive u sektorske politike394 i uključiti ciljeve i mere koji se odnose na rodnu segregaciju u obrazovanju.

U Strategiju razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine395 kojom su definisani ciljevi, pravci i prioriteti razvoja svih nivoa obrazovanja, uključujući i visokoškolsko obrazovanje, nisu uključene rodne nejednakosti u obrazovanju, niti je urodnjavanje postavljeno kao strateški prioritet. Zakoni u oblasti obrazovanja i nauke uglavnom su rodno neutralni, iako ima zakona u koje se postepeno integriše rodna perspektiva. Analiza ovih zakona pokazuje da u većini zakona postoje odredbe o zabrani diskriminacije i upotrebi rodno osetljive terminologije, ali je evidentan izostanak posebnih mera namenjenih ženama i devojčicama, kako u vezi sa školovanjem na različitim nivoima obrazovanja, tako i u vezi sa radom u ustanovama obrazovanja.396 Na primer, Zakonom o visokom obrazovanju397 propisano je da se mora voditi računa o zastupljenosti žena i muškaraca prilikom imenovanja članova Upravnog odbora, Komisije za akreditaciju, Nacionalnog akreditacionog tela, kao i kod imenovanja predstavnika osnivača za savete visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija.398

U Zaključnim zapažanjima CEDAW komiteta u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni CEDAW konvencije,399 Komitet je pohvalio napredak koji je Srbija postigla u sektoru obrazovanja, posebno povećanjem stipendija za devojčice i priznavanjem potrebe da se spreči napuštanje školovanja, ali i zabrinutost zbog uticaja sve dominantnije političke agende protiv rodne ravnopravnosti, koja se prevodi u stereotipne sadržaje nastavnog materijala, široko rasprostranjene diskriminatorne rodne stereotipe, rodnu segregaciju u obrazovanju, napuštanje škola Romkinja i pre završetka osnovne škole i njihovog odsustva u obrazovnom sistemu nakon navršene 18. godine života, manje uključenosti devojčica sa invaliditetom u inkluzivno obrazovanje u odnosu na dečake, rodno zasnovano nasilje u obrazovnim ustanovama i prekid sprovođenja edukativnog programa o seksualnosti i seksualnom nasilju.400 Republici Srbiji je upućen niz preporuka: razvijanje sadržaja o rodnoj diskriminaciji i rodnoj ravnopravnosti i uvođenje rodno osetljivih sadržaja u nastavne planove i programe i udžbenike na svim nivoima obrazovanja, prilagođene uzrastu; integrisanje obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima u skladu sa uzrastom, uključujući pitanja seksualno odgovornog ponašanja; smanjenje rodne segregacije na svim nivoima obrazovanja i ohrabrivanje devojčica i dečaka za netradicionalna ženska/muška zanimanja; jačanje mehanizama za zadržavanje Romkinja u obrazovnom sistemu; jačanje napora na promovisanju i osiguravanju inkluzivnog školskog i predškolskog obrazovanja u redovnim odeljenjima za romsku decu, posebno devojčice i devojčice sa invaliditetom, prilagođavanje školske infrastrukture i mesta za sport i slobodno vreme za devojčice sa invaliditetom i usvajanje i primenu Nacionalnog okvira za praćenje inkluzivnog obrazovanja i indikatora kvaliteta obrazovanja.401

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine402 predviđa, između ostalog, da novi programi budu osetljivi na pitanja rodne ravnopravnosti i specifičnosti različitih društvenih grupa, uključujući one koje nisu zastupljene u dovoljnoj meri, kao i da se ovaj pristup primeni u udžbenicima i unapređivanju kapaciteta zaposlenih u obrazovanju. Predviđa se i uspostavljanje Okvira za praćenje i vrednovanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, čiji deo su i indikatori koji se odnose na antidiskriminaciju, rodnu ravnopravnost i osetljive grupe. AP za sprovođenje ove strategije (2021–2023) ne sadrži specifične mere za ostvarivanje ciljeva vezanih za uvođenje rodne perspektive u nastavne programe i materijale, osim preispitivanja statusa predmeta Građansko vaspitanje u obrazovno-vaspitnom sistemu i redefinisanje načina stručnog osposobljavanja nastavnika građanskog vaspitanja, što je relevantno, imajući u vidu da se u okviru ovog predmeta izučava rodna ravnopravnost. Strategijom razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine403 planirane su i aktivnosti na afirmaciji oblasti IKT među ženama i devojčicama, uvođenju posebnih programa razvoja naprednih digitalnih veština za mlade žene, žene iz ruralnih područja i druge ranjive grupe, naročito u sredinama u kojima je nezaposlenost ili digitalni rodni jaz veći, promocija većeg uključivanja mladih, naročito devojčica i devojaka u IKT sektor i dr.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti po prvi put utvrđuje konkretne obaveze organa javne vlasti i drugih subjekata koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja na planu integrisanja rodne ravnopravnosti u sve aspekte obrazovnog procesa, što podrazumeva isključivanje rodno stereotipnih, seksističkih sadržaja i uključivanje u programe i udžbenike sadržaja vezanih za rodnu ravnopravnost, koji afirmišu ravnopravnost i povećaju vidljivost osetljivih društvenih grupa, upotrebu rodno osetljivog jezika, integrisanje rodne perspektive u programe obrazovanja nastavnog kadra, procenjivanje sadržaja udžbenika i drugog nastavnog materijala sa aspekta njihovog uticaja na promociju rodne ravnopravnost i dr.404

Iako su vidljivi pozitivni pomaci u domenu integrisanja rodne perspektive u obrazovanje, još uvek postoje rodni dispariteti i horizontalna rodna segregacija u pristupu obrazovanju, posebno među ranjivim grupama. Obrazovni programi i nastavni materijali su nedovoljno rodno osetljivi i zasnovani su na tradicionalnoj rodnoj matrici. Postoje značajni rodni disbalansi u pogledu položaja žena i muškaraca zaposlenih u obrazovnim ustanovama i njihovog učešća u upravljačkim strukturama.

Pristup svim nivoima obrazovanja u Republici Srbiji zasnovan je na principu jednakosti, ali postoje značajne razlike i rodni dispariteti u pogledu obrazovanja dece i mladih iz pojedinih marginalizovanih i depriviranih grupa. Radi unapređenja takvog stanja, izmenama više zakona u oblasti obrazovanja405 stvoreni su preduslovi za poboljšanje pristupa obrazovanju i nastavka školovanja za žene i devojčice iz osetljivih grupa kroz unapređenu proceduru406 i primenu posebnih mera407 u obrazovanju koje uključuju: olakšane procedure za upis u osnovnu školu i povećanje obuhvata Romkinja i Roma osnovnim obrazovanjem, afirmativne mere za upis u srednje škole i povećanje obuhvata srednjim obrazovanjem, individualni obrazovni plan, pedagoške asistente, obuke za nastavnike, stipendije, kredite, smeštaj i ishranu (10% kapaciteta za devojčice i dečake, devojke i mladiće iz osetljivih grupa); afirmativne mere za upis Roma i Romkinja na visokoškolske ustanove.408 Prema podacima iz Nacionalnog pregleda o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i Platforme za akciju +25409 evidentni su rezultati u pogledu povećanja pristupa devojčica obrazovanju i njihovog zadržavanja u sistemu obrazovanja, čemu je doprinelo dodeljivanje stipendija iz budžeta za srednjoškolce/ke romske nacionalnosti, koje prima 930 dece, od čega je 65% devojčica. Obezbeđena je mentorska podrška srednjoškolcima koji primaju stipendije, a angažovano je i 225 romskih pedagoških asistenata u predškolskim ustanovama i osnovnim školama, a učešće žena iznosi 53%.410

Uprkos preduzetim merama, stanje i dalje nije potpuno zadovoljavajuće. U pogledu upisa u predškolske ustanove i osnovne škole ne postoje razlike u stopi upisa devojčica i dečaka, ali su razlike evidentne u pogledu upisa dece romske nacionalnosti i dece sa invaliditetom, dece iz ruralnih područja i iz materijalno depriviranih porodica. Uprkos značajnom povećanju kapaciteta predškolskih ustanova i povećanog broja objekata, prema podacima RZS u 2019/20. godini 6.902 dece je ostalo neupisano u predškolske ustanove zbog popunjenosti kapaciteta. U kontekstu pravednosti i dalje su primetne dve negativne pojave: razlike između JLS u pogledu obuhvata dece uopšte i obuhvata dece iz romskih naselja, koja su u najmanjoj meri uključena u predškolsko obrazovanje.411 U opštoj populaciji 58,3% dečaka i 63% devojčica obuhvaćeno je obrazovanjem u ranom detinjstvu, dok je u romskim zajednicama samo 6,8% dečaka i 8% devojčica obuhvaćeno ovim programima. Skoro sva deca iz opšte populacije pohađaju pripremni predškolski program, ali rodne razlike postoje kod dece iz romskih naselja, među kojima je 78,4% dečaka i 70,2% devojčica obuhvaćeno ovim programom. Skoro sva deca iz opšte populacije pohađaju osnovno obrazovanje (99,5% dečaka i devojčica), ali je stopa završavanja prvog ciklusa osnovnog obrazovanja niža među decom koja žive u romskim naseljima (88,9%), dok je stopa završavanja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja ove dece još niža (63,7%). Na nivou srednje škole stopa blago pada u opštoj populaciji u odnosu na osnovno obrazovanje (97,7%), pri čemu je stopa obuhvata u 2019. godini za mladiće bila 85,9%, a za devojke 88,9%.412 Stopa upisa u srednje škole opada i u populaciji dece iz romskih naselja (61%), a najniža je kod devojčica iz romskih naselja (49,5%).413 Na to prevashodno utiču specifične prepreke u obrazovanju koje pogađaju isključivo devojčice romske nacionalnosti, koje su povezane sa rodnom ulogom žena i tradicionalnim rodnim obrascima u romskoj zajednici.414 Devojčice su u većini među mladima koji završavaju četvorogodišnje srednje stručne škole (53% devojčica i 47% dečaka).415 Trogodišnje srednje stručne škole završava skoro dva i po puta više dečaka nego devojčica.416 Nejednakosti su evidentne i u pogledu obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, 12,2% nije pohađalo osnovno obrazovanje, što čini 41,9% ukupnog stanovništva Republike Srbije koje nikada nije išlo u osnovnu školu. Svaka osma osoba sa invaliditetom starosti 15 i više godina nikada nije išla u osnovnu školu, dok među opštom populacijom ovaj procenat iznosi 2,7%.417 Međutim, najmlađoj starosnoj kategoriji lica koja nikada nisu pohađala osnovnu školu (15–18 godina) pripada 1,6% osoba sa invaliditetom, 13–15% dece iz jedne generacije ne završi osnovnu školu, a 25,3% mladih u uzrastu 18–24 godina nema završenu srednju školu. Postoje značajne rodne razlike: među muškarcima sa invaliditetom bez stručne spreme je 18,6%, dok je žena 81,4% od ukupnog broja osoba sa invaliditetom koje nisu pohađale osnovnu školu.418 U periodu 2014–2019. među decom koja završavaju osnovnu školu za decu sa smetnjama u razvoju beleži se trend opadanja broja devojčica u odnosu na dečake.419 U inkluzivnom obrazovanju u osnovnim školama znatno je više dečaka nego devojčica (prema individualnom obrazovnom planu nastavu pohađa trećina devojčica, a skoro dve trećine su dečaci).420 Prema Izveštaju o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji,421 u ostvarivanju potcilja 4.5. koji se odnosi na eliminisanje rodne nejednakosti u obrazovanju i obezbeđivanju jednakog pristupa svim nivoima obrazovanja i stručnom osposobljavanju za ranjive grupe, na nivou osnovne škole u periodu 2014–2019. godine povećan je disparitet u korist dečaka, dok je na nivou više srednje škole disparitet smanjen, a stanje je nepromenjeno na nivou niže srednje škole. Kada je u pitanju disparitet između dece iz najsiromašnijih i najbogatijih domaćinstava, na nivou osnovnog obrazovanja došlo je do preokreta u korist dece iz najsiromašnijih slojeva, dok se na nivou niže srednje i više srednje škole održao disparitet u korist dece iz najbogatijih domaćinstava.

Rodnu segregaciju u obrazovanju potvrđuje i činjenica da je među mladima koji završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više devojčica (58%) nego dečaka (42%). Devojčice su u većini i među mladima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (53% prema 47% dečaka). Dečaci su brojniji u područjima obrazovanja: elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala, geodezija i građevinarstvo, saobraćaj, šumarstvo i obrada drveta i geologija i rudarstvo.422 Visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene: među studentima žena je 57%, među diplomiranima 59%, kao i među onima koji su doktorirali (57% žena prema 43% muškaraca).423 Prema Indeksu rodne ravnopravnosti za 2014. godinu, u domenu znanja424 razlika između žena i muškaraca u udelu među diplomcima tercijarnog obrazovanja bila je samo 0,1%, dok je 2016. godine porasla na 2,5%, pri čemu je razlika između polova bila još veća u oblasti društvenih nauka i umetnosti. Učešće i muškaraca i žena u doživotnom učenju je nisko, a nizak je i jaz između polova (0,4% tokom 2014. godine).425 Indeks rodne ravnopravnosti za 2016. godinu426 pokazuje da i dalje postoji horizontalna rodna segregacija u pogledu izbora budućeg zanimanja, koja se temelji na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli zanimanja na muška i ženska. U domenu znanja zabeleženo je blago povećanje vrednosti indeksa, zahvaljujući povećanju rezultata u poddomenu učešća i postignuća, dok je došlo do blage negativne promene u poddomenu segregacije. Segregacija je i dalje izražena jer je među ženama koje studiraju veći udeo onih koje se obrazuju u oblastima obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, humanističkim naukama i umetnosti nego što je među muškarcima koji studiraju.427 To potvrđuju i nalazi RZS: žene čine većinu u mnogim područjima obrazovanja, kao što su zdravstvo (71%), umetnost (68%) i prirodne nauke (66%), a muškarci su brojniji u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (57%), informacionim i komunikacionim tehnologijama (66%) i uslugama (56%).428

Rodna osetljivost osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. U programima nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja nisu u dovoljnoj meri zastupljene teme koje afirmišu rodnu ravnopravnost i kod učenika i učenica razvijaju znanja i veštine neophodne za život u demokratskom društvu zasnovanom na principu nediskriminacije i rodne ravnopravnosti, u kome se poštuje i uvažava raznovrsnost rodnih i drugih identiteta. Programski sadržaji koji se odnose na vaspitanje za demokratiju i građansko društvo deo su Plana i programa nastave i učenja za osnovne i srednje škole, a ostvaruju se kroz nastavni program predmeta Građansko vaspitanje, koji ima status obaveznog izbornog predmeta koji je pandan predmetu Verska nastava, a bira se za svaku školsku godinu. U toku 2017. godine Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pripremio je nove planove i programe nastave i učenja za osnovno obrazovanje i vaspitanje. Programi su ishodovno orijentisani i obezbeđuju razvoj međupredmetnih kompetencija od kojih je jedna „Odgovorno učešće u demokratskom društvu” koja se prepoznaje u ishodima koji se odnose na poštovanje ljudskih prava i sloboda. Cilj nastave i učenja novih programa izbornog predmeta Građansko vaspitanje jeste da učenik izučavanjem osnovnih principa, vrednosti i procedura građanskog društva postane svestan svojih prava i odgovornosti, osetljiv za potrebe pojedinaca i zajednice i spreman da aktivno deluje u zajednici uvažavajući demokratske vrednosti.

Sa ciljem unapređivanja kompetencija nastavnika koji ostvaruju nastavu Građanskog vaspitanja izrađena su tri priručnika: priručnik za prvi i drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja,429 i za gimnaziju.430 Priručnici su pripremljeni u skladu sa reformisanim programima za Građansko vaspitanje i orijentisani na dostizanje ishoda i razvoj kompetencija. U sadržaj priručnika uvršćene su teme tolerancije, poštovanja različitosti, rodne ravnopravnosti i nediskriminacije, koje su najzastupljenije u programu Građanskog vaspitanja za VIII razred osnovne škole. Priručnici nastavnicima/cama pružaju osnovne informacije o ovim temama, kao i instrukcije o pravilnoj upotrebi relevantnih termina, kao što su tolerancija, različitost, diskriminacija, pol, rod, rodne uloge, seksizam i dr, informacije o rodnim i drugim stereotipima i predrasudama, o rodnoj diskriminaciji i diskriminaciji po drugim osnovima i načinu reagovanja na diskriminaciju. Priručnici sadrže i teme iz oblasti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i pratećim fenomenima, kao i informacije o propisima i institucionalnim mehanizmima za ostvarivanje ravnopravnosti. Da li je došlo do smanjenja rodnih stereotipa i predrasuda, koji su u ranijem periodu bili prilično rašireni, nije poznato, jer je poslednje istraživanje o tome rađeno još 2010. godine.431

U gimnazijski program uvedeni su novi izborni programi: Jezik, mediji i kultura; Pojedinac, grupa i društvo; Zdravlje i sport; Obrazovanje za održivi razvoj; Umetnost i dizajn; Primenjene nauke; Osnovi geopolitike; Ekonomija i biznis;

Religije i civilizacije; Metodologija naučnog istraživanja i Savremene tehnologije. U okviru drugih nastavnih predmeta, u meri u kojoj je to moguće uvode se ishodi koji se odnose na poštovanje rodne ravnopravnosti, različitosti i interkulturalni dijalog.

Uprkos pozitivnim pomacima, stanje nije zadovoljavajuće. Zato je u Strategiji razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2030. godine, kao jedna od mera za unapređenje nastave i učenja, planirana primena pristupa koji obezbeđuje da programi nastave i učenja budu osetljivi na rodnu ravnopravnost i specifičnosti različitih društvenih grupa uključujući i osetljive društvene grupe.

Udžbenici i drugi nastavni materijal još uvek obiluju rodno stereotipnim sadržajima. Prava žena sagledavaju se u okviru borbe za pravedniji poredak, ali nedostaju posebne teme koje se odnose na pitanja važna za razumevanje rodne (ne)ravnopravnosti, prisustvo muških i ženskih likova je veoma neujednačeno – i na slikama i u tekstu predstavljeno je višestruko više muških nego ženskih likova, a posebno je neujednačen broj znamenitih ličnosti predstavljenih u udžbenicima, kao i citiranih autora, koji su pretežno muškarci. Žene su u odnosu na muškarce nesrazmerno predstavljene kao ključni nosioci poslova u domaćinstvu i kao supruge i majke sa stereotipnim rodnim osobinama. U većem broju analiziranih udžbenika sistematski se koristi rodno stereotipni jezik.432 Sadržaji kroz koje se perpetuiraju stereotipne uloge polova odnose se na predstavljanje profesionalnih uloga. Profesije, sfera rada i rukovodeći položaji su gotovo ekskluzivno predstavljeni kroz muške likove.433 Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole434 pokazala je da koncept rodne ravnopravnosti nije uključen u pojmovni aparat ni u nastavnim programima niti u udžbenicima za prva četiri razreda osnovne škole. Nijedan od ponuđenih sadržaja u svom nazivu ne obuhvata temu rodne ravnopravnosti, niti obrada datih sadržaja podrazumeva objašnjenje uslova za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, kao ni izvore rodne neravnopravnosti u društvu.

Za rodnu osetljivost obrazovanja od značaja je i „skriveni” kurikulum, kojim se učenicima i učenicama prenose nepropisani i neplanirani vrednosni stavovi i obrasci ponašanja.435 Ovi stavovi i obrasci, koji se prenose putem formalnih i neformalnih kontakata i implicitne organizacione kulture, uglavnom reprodukuju tradicionalne rodne matrice. S obzirom da je „skriveni” kurikulum preduslov za stvaranje tolerantnog i inkluzivnog obrazovnog okruženja, kao i za uvođenje rodne perspektive u planove rada sa decom i mladima, u proteklom periodu sproveden je niz aktivnosti na unapređenju kompetencija nastavnog osoblja za građanske vrednosti i rodnu ravnopravnost.436 Pored ostalog, realizovana je obuka „Nastavnici kao nosioci kvalitetnog obrazovanju za svu decu”, koja je deo jedinstvene liste obuka od posebnog značaja, a koju je pohađalo 275 prosvetnih savetnika/ca i spoljnih saradnika/ca. Neki od seminara na kojima su nastavnici/ce dobili potrebna znanja, veštine i alate za realizaciju aktivnosti sa učenicima/cama osnovnih i srednjih škola usmereni su na teme koje se tiču rodne ravnopravnosti,437 dok su se neki programi bavili problemom rodno zasnovanih oblika nasilja. Ovaj proces treba nastaviti jer programima za razvoj rodnih kompetencija treba obuhvatiti celokupno nastavno osoblje na svim nivoima obrazovanja.

Rodna osetljivost visokoškolskog obrazovanja jedan je od ključnih uslova za delotvorno sprovođenje politike rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života. Zakonom o visokom obrazovanju propisano je da se visoko obrazovanje zasniva na principima uvažavanja humanističkih i demokratskih vrednosti nacionalne i evropske tradicije i vrednosti kulturnog nasleđa i poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije,438 ali se rodna ravnopravnost eksplicitno ne pominje. Zakon sadrži klauzulu o upotrebi rodno osetljivog jezika, ali je u celini rodno neutralan. Pravilnik o standardima za akreditaciju studijskih programa439 ne sadrži ni jedan rodno osetljiv uslov u pogledu sticanja opštih kompetencija diplomiranih studenata i studentkinja. Njime se obrazovne ustanove upućuju da prilikom kreiranja studijskih programa opšte kvalifikacije diplomiranih studenata i studentkinja utvrđuju u skladu sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija,440 ali ovaj propis kojim je za svaki nivo obrazovanja utvrđen set opštih znanja, veština, sposobnosti i stavova, ne sadrži ni jedan deskriptor koji se odnosi na ljudska prava i rodnu ravnopravnost, što se negativno odražava na definisanje kvalifikacija koje studenti i studentkinje stiču na određenim vrstama i nivoima studija. Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova441 ne sadrži ni jedan standard koji se tiče ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Jedino je u standardima koji se tiču studenata propisano da visokoškolska ustanova pruža dodatnu podršku studentima iz osetljivih grupa. Ovaj standard nije na adekvatan način operacionalizovan.442 Ni Pravilnik o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa443 ne sadrži standarde relevantne za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Analize kurikuluma pojedinih studijskih programa i silabusa nastavnih predmeta444 pokazale su da rodna perspektiva nije integrisana u njihove sadržaje, da su udžbenici uglavnom rodno neutralni, a u nekima su prisutni i rodno stereotipni pristupi u tumačenju društvenih pojava. Obrazovni materijal koji se koristi u visokoškolskom obrazovanju u najvećem broju slučajeva je rodno neosetljiv. Nema ravnomerne zastupljenosti primera muških i ženskih rodnih uloga, a postojeći prikazi roda i rodnih uloga su stereotipni i oslanjanju se na tradicionalne patrijarhalne paradigme. Gotovo nigde nije zastupljen rodno osetljiv jezik, već se termini i izrazi koriste skoro isključivo u muškom rodu, niti se koristi adekvatan terminološki aparat koji upućuje na društvenu konstrukciju roda i rodnih uloga i sl. Udžbenici koji imaju čak i delimično pristup rodne osetljivosti i bave se pitanjima o ženama ili nekim drugim društveno ranjivim grupama, to čine ili nedovoljno ili, što je još češća pojava, na neodgovarajući način, tako što isključuju ili omalovažavaju društveno ranjive grupe, diskriminišu običaje, kulturu i veru manjinskih etničkih grupa, netradicionalne porodice, LGBT populacije itd.445

Oblast visokog obrazovanja u Republici Srbiji karakterišu rodna neravnopravnost, snažna vertikalna segregacija i nedovoljna zastupljenost žena u donošenju odluka i kreiranju politika na univerzitetima i u naučnoj zajednici. Istraživanja pokazuju da je položaj žena u sistemu visokog obrazovanja nepovoljniji u odnosu na položaj muškaraca. Postoji visok rodni disbalans u pogledu zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, u razvoju profesionalne karijere žene se suočavaju sa specifičnim rodno zasnovanim barijerama, a postoje i znatne razlike u načinu na koje žene i muškarci u nauci kombinuju svoj profesionalni i porodični život, s obzirom na to da karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena, što žene stavlja u poziciju dvostruke opterećenosti.446 Analiza normativnog okvira akademskog rada ukazuje na izostanak poimanja značaja rodne ravnopravnosti i problema rodnih nejednakosti, rodno uslovljenih karijera akademskih radnika i radnica i njihovih nejednakih uslova rada, čime se otvara dodatni prostor za kreiranje rodnih nejednakosti unutar sistema visokog obrazovanja.447 Posebno zabrinjava što ni žene, ni muškarci na rukovodećim pozicijama u viskoškolskim ustanovama ne uviđaju da je akademska zajednica obeležena rodnim podelama, smatrajući da je akademski sektor meritokratski i imun na diskriminaciju.448 U visokom obrazovanju u Republici Srbiji gotovo potpuno izostaje i regulativa i praksa unošenja rodne perspektive u sadržaje učenja na institucionalnom univerzitetskom nivou, na planu nastavnih programa i nastavnih planova kao i nastavnih materijala i udžbenika.449 U literaturi je prepoznato da je za dodatnu edukaciju i rodnu senzitivizaciju znanja od posebnog značaja uvođenje i afirmacija predmeta i studijskih programa Studija roda na svim nivoima visokog obrazovanja, sa ciljem da se kroz interdisciplinarni pristup podstakne kritičko promišljanje znanja i njegovo dograđivanje iz rodne perspektive.450 Međutim, u ovom domenu beleži se nazadovanje u poslednjih nekoliko godina. Smanjuje se broj studenata i studentkinja koji pohađaju studije roda (2017/18 − 14; 2016/17 − 15 na master programu i jedna studentkinja doktorskih studija), a izostaje i adekvatna finansijska podrška studentima i studentkinjama kao i predavačicama i istraživačicama u ovoj oblasti.451

––––––––

385 Gender in education and training, EIGE, 2016. strana 3; Milić, A. Patrijarhalni poredak, revolucija i saznanje o položaju žene, u: Milić, Anđelka (ur.), Položaj žene kao merilo modernizacije, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1998, str. 558–559.

386 Opširnije: UN, Agenda održivog razvoja 2030, dostupno na: https://sdgs.un.org/2030agenda

387 Strategija Evropa 2020, https://europa.rs/images/publikacije/29-Evropa_2020.pdf, pristup 3.6.2021.

388 „Službeni glasnik RS”, broj 4/16.

389 U pitanju su bile sledeće mere: Uvođenje obaveznih rodno osetljivih i antidiskriminatornih obrazovnih programa i nastavnih sadržaja na svim nivoima obrazovanja, uključivši obrazovanje odraslih i obrazovanje medijskih profesionalaca/profesionalki; Revizija nastavnih sadržaja i udžbenika radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatorskog jezika; Unapređivanje kompetencija zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju putem uvođenja obaveznih obrazovnih programa o rodnoj ravnopravnosti; Uvođenje rodno osetljivog jezika u sve nastavne sadržaje; Uključivanje ženskog doprinosa nauci, kulturi i umetnosti u sadržaje nastavnih predmeta.

390 Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskciminaciji žena, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd, 2015.

391 Niz aktivnosti planiran je i Nacrtom AP za sprovođenje Nacionalne strategije 2019–2020, ali on nije usvojen.

392 Evaluacija NAP-a za rodnu ravnopravnost 2016–2018, SeConS, Beograd, 2019.

393 Isto, strana 8

394 Isto. strana 13.

395 „Službeni glasnik RS”, broj 107/12.

396 Petrušić, N., Beker, K., Integrisanje rodne perspektive u zakonodavstvo, u: Pajvančić, M., Urošević, B. (ur), Parlamentarizam u Srbiji iz ženskog ugla, Misija OEBS u Srbiji, 2020, str. 41–82.

397 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 73/18, 27/18 – dr. zakon, 67/19 i 6/20 – dr. zakon

398 Član 16. stav 2, član 20. stav 4. i član 62. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju.

399 Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Zaključna zapažanja u vezi sa Četvrtim periodičnom izveštajem RS, CEDAW/C/SRB/CO/4 od 8. marta 2019.

400 Isto, par. 33.

401 Isto, par. 34.

402 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/552501/strategija-razvoj-obrazovanja-srbija-2030-0061-cyr.zip, pristup 1.6.2021.

403 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php, pristup 1.6.2021.

404 Član 37. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

405 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19, Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon i 10/19, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17 i 27/18 – dr. zakon, Zakon o dualnom obrazovanju, „Službeni glasnik RS”, broj 101/17, Zakon o udžbenicima, „Službeni glasnik RS”, broj 27/18.

406 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RSe, Prilog za pripremu Sveobuhvatnog pregleda, mart 2019.

407 Uvedene 2009. godine, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/07/Analiza-primene-afirmativnih-mera-u-oblasti-obrazovanja-Roma-i-Romkinja-i-preporuke-za-unapredjenje-mera.pdf, strana 12 pristup jun 2021.

408 Analiza primene afirmativnih mera u oblasti obrazovanja Roma i Romkinja i preporuke za unapređenje mera, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, jun 2016.

409 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2020-04/Nacionalni% 20pregled %20 Pekinska%20deklaracija%20SRB.pdf, pristup 7.6.2021.

410 Isto, strana 42.

411 Strategija razvoja obrazovanja u RS do 2030. godine, strana 20.

412 Istraživanje višestrukih pokazatelja za 2019. godinu (MICS 6), Republički zavod za statistiku i UNICEF, 2019, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/16056/file/MICS%206%20Istra%C5%BEivanje%20vi%C5%A1estrukih%20pokazatelja%20za%202019.%20godinu.pdf, pristup 2.6.2021.

413 Isto.

414 Situaciona analiza obrazovanja i socijalne uključenosti romskih devojčica – rezultati istraživanja, CARE, Novi Sad, 2013.

415 Žene i muškarci u Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2020.

416 Isto, strana 57.

417 Marković, M. M, Osobe sa invaliditetom u Srbiji, Republički zavod za statistiku, 2014.

418 Stop napuštanju škole, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 2016. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/06/stop_napustanju_skole.pdf, pristup 1.6.2021.

419 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit. strana 58.

420 Isto, strana 50.

421 Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u RS, Republički zavod za statistiku, Dostupno na: http://sdg.indikatori.rs/media/1545/izvestaj-o-napretku-u-ostvarivanju-ciljeva-odrzivog-razvoja-do-2030-godine-u-srbiji_web.pdf, pristup 1.6.2021.

422 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit, strana 50.

423 Isto, strana 50.

424 Prema metodologiji koju je razvio Evropski institut za rodnu ravnopravnost, i okviru domena znanja mere se rodne nejednakosti u obrazovnim dostignućima i participaciji, kao i segregacija. Poddomen obrazovnih dostignuća i participacije prikazuje stanje u pogledu uspeha žena i muškaraca da ostvare visoko obrazovanje i da se uključe u formalne i neformalne oblike obrazovanja. Stanje se meri preko dva indikatora: procenta žena i muškaraca koji su stekli univerzitetsku diplomu i učešća žena i muškaraca u formalnom i neformalnom obrazovanju i obuci tokom života. Drugi poddomen je usmeren na rodnu segregaciju u visokom obrazovanju, koja se meri preko udela žena i muškaraca među osobama koje studiraju u oblastima obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, humanističkim naukama i umetnosti.

425 Indeks rodne ravnopravnosti u RS, Merenje rodne ravnopravnosti u Srbiji 2014, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, 2016. strana 51.

426 Isto.

427 Isto. strana 53.

428 Žene i muškarci u Srbiji, op. cit, strana 50.

429 Dostupno na: https://zuov.gov.rs/wp-content/uploads/2020/10/Prirucnik-prvi-ciklus-approved.pdf i https://zuov.gov.rs/wp-content/uploads/2020/10/Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf. pristup 1.6.2021.

430 Dostupno na: https://zuov.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/gradjansko-srednja-skola.pdf. pristup 1.6.2021.

431 Đorić, G., i dr. Obrazovanje za rodnu ravnopravnost, Analiza nastavnog materijala za Građansko vaspitanje, UNDP, 2010, strana 119.

432 Milinković, M. Rodne razlike u obrazovnim ishodima: studija dobijenih mera i trenutna situacija u Evropi, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju; januar 2014.

433 Zaharijevski Stjepanović, D. i dr. Obrazovanje za rodnu ravnopravnost, Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju školu, 2010., strana 123.

434 Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, 2019.

435 Jarić, I. Javni i skriveni kurikulumi srednjoškolske nastave sociologije: obrazovne reforme u Srbiji (1960–2006), Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, 2012. strana 16.

436 U Katalogu programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2018/19, 2019/20. i 2020/21. godinu odobreno je 19 programa iz oblasti rodne ravnopravnosti i zaštite od nasilja i diskriminacije. Usvojen je Katalog programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2018/19, 2019/20. i 2020/21. godinu. Ukupno je 32 programa koji se bave ljudskim pravima. U oblasti unapređivanja kompetencija za građanske vrednosti nalazi se sedam programa, a 24 programa imaju za cilj unapređivanje kapaciteta nastavnika i drugih stručnih saradnika za delovanje u oblasti zaštite od rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. Dostupno na: https://zuov.gov.rs/katalog-programa-strucnog-usavrsavanja-za-skolsku-2018-2019-2019-2020-i-2020-2021-godinu/ pristup 1.6.2021.

437 Npr. Grupa MOST „Rodna ravnopravnost”.

438 Član 4. Zakona o visokom obrazovanju.

439 „Službeni glasnik RS”, broj 13/19.

440 Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija RS, „Službeni glasnik RS”, broj 27/20.

441 „Službeni glasnik RS”, broj 13/19.

442 Poverenica za zaštitu ravnopravnosti inicirala je 2018. godine dopunu Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova uvođenjem standarda pristupačnosti kojima bi se osiguralo nesmetano kretanje i pristup osoba sa invaliditetom, standarda koji se odnose na prilagođavanje udžbenika, učila i pomoćnih nastavnih sredstava, odnosno odgovarajućih pomagala asistivnih tehnologija, u skladu sa Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika i standarda koji se odnose na svima dostupan način prezentovanja informacija na sajtovima visokoškolskih ustanova. Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, 110-00-10/2018-02 od 1. novembra 2018. godine. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/inicijativu-za-izmenu-standarda-u-postupku-za-akreditaciju-visokoskolskih-ustanova-dostavl%D1%98enu-nacionalnom-savetu-za-visoko-obrazovanje-i-nacionalnom-telu-za-akreditaciju-cir/ pristup 8.6.2021.

443 „Službeni glasnik RS”, broj 13/19.

444 Vujadinović, D., Petrušić, N. Neophodnost urodnjavanja studijskih programa prava i pravničkih predmeta, Zbornik D. Vujadinović, Z. Antonijević (ur.), Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju: koncepti, prakse i izazovi, Akademska knjiga, 2019. str. 303–324.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da postoji dobar strateški i zakonski okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u visokom obrazovanju, ali je neophodna rodno senzitivna reforma visokog obrazovanja.452 Potrebno je da se promene dešavaju spolja, ali i iznutra. To znači da je neophodno da rukovodstva ustanova visokog obrazovanja edukuju nastavne kadrove u oblasti rodne ravnopravnosti, unapređuju nastavne sadržaje i materijale i tako unapređuju kvalitet znanja i doprinose promeni društvenih odnosa.453 Takođe, potrebno je ustanoviti obavezu preispitivanja nastavnih sadržaja i udžbenika iz rodne perspektive, kao i uvažavanje doprinosa žena razvoju discipline iz rodne perspektive, uz afirmaciju studija roda.454 Neophodno je da se uvedu mere za unapređivanje okruženja i prevazilaženje tzv. „skrivenog kurikuluma” reprodukovanja stereotipa i predrasuda u ponašanju i diskursu među nastavnim osobljem, tokom nastave i u odnosima sa studentima, kao i da se uspostavi pravni okvir za zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije i nasilja.455 U vezi sa rodno zasnovanom diskriminacijom i nasiljem, istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da svaki četvrti student smatra da dobacivanje devojkama na ulici nije ništa strašno, 43% studenata smatra da su devojke same krive kada ih neko uznemirava zbog njihovog provokativnog oblačenja, dok svaki peti student smatra da prinudni seks u braku nije silovanje.456 Pojedini fakulteti su počeli da usvajaju opšta akta o zabrani seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja,457 što je pozitivan primer, ali je neophodno ova pitanja institucionalizovati na nivou univerziteta i ne ostavljati mogućnost fakultetima pojedinačno da izaberu da li će usvojiti slične opšte akte.

Iako su akcioni planovi ključni mehanizam za uvođenje rodne perspektive u u visoko obrazovanje,458 na univerzitetima u Republici Srbiji ne postoje takvi akcioni planovi. Izuzetak je Univerzitet u Beogradu, koji je 2019. godine usvojio Plan za postizanje rodne ravnopravnosti.459 Njime je kao opšti cilj utvrđeno pokretanje procesa razvoja strategije rodne ravnopravnosti, a kao prioritetne oblasti delovanja identifikovane su: 1) upravljanje ljudskim resursima; 2) donošenje odluka i 3) sadržaj studijskih programa i istraživanja. U planu je konstatovano da još nije ustanovljen sistem za praćenje akademske karijere žena i muškaraca, koji bi uzeo u obzir različite faktore koji mogu doprineti nejednakosti. Utvrđena je obaveza Univerziteta da: uspostavi institucionalne kapacitete za identifikaciju relevantnih podataka i njihovo stalno održavanje, uspostavljanje sistematskih procedura i informacionih sistema za poboljšanje prikupljanja podataka o trendovima kada je u pitanju rodni sastav nastavnog i istraživačkog osoblja, da jača vidljivost rodne ravnopravnosti i radi na podizanju svesti o značaju i prednostima rodne ravnoteže na svim nivoima, promoviše rodnu raznovrsnost unutar akademskih struktura, poveća učešće žena u organima odlučivanja i procesima donošenja odluka, radi na rešavanju implicitnih predrasuda i stereotipa o ženama na uticajnim položajima, uspostavi bazu podataka o svim studijskim programima i pojedinim predmetima koji se fokusiraju na rodnu ravnopravnost, i radi na razvijanju odgovarajućih indikatora za praćenje stanja rodne ravnopravnosti u istraživačkom sadržaju i nastavnim planovima i programima visokog obrazovanja. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu pripremio je Nacrt akcionog plana za postizanje rodne ravnopravnosti, ali on još uvek nije usvojen.460

Akcioni planovi za ostvarivanje rodne ravnopravnosti su od ključne važnosti za integrisanje rodne perspektive, jer obezbeđuju dugoročni i sistemski pristup rešavanju rodnih nejednakosti i transformaciji društvenih praksi i hijerarhijskih rodnih odnosa moći unutar akademskih institucija.461 Na potrebu njihovog usvajanja ukazao je i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, inicirajući izmenu standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, uvođenjem obaveze ovih ustanova da usvoje strategiju i prateći AP za postizanje rodne ravnopravnosti, sa merama za otkrivanje i ukidanje rodne neravnopravnosti i praćenje njihove primene, kao i obaveze da studentima pruže obuku o značaju rodne ravnopravnost, kroz postojeće nastavne predmete, seminare, debate, radionice, kurseve i na drugi pogodan način.462

5.1.2.2. Nauka i istraživanja

EU prepoznala je nauku i istraživanja kao ključne nosioce razvojnih politika koji doprinose ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta. Najvažniji intelektualni resurs–znanje, sve više dobija na značaju, dok se postojanje stabilnog istraživačkog sistema posmatra kao pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju kvaliteta života u modernom društvu.463 EU ulaže sve više u razvoj i implementaciju strategija i programa koji obezbeđuju kvalitetan okvir za naučna istraživanja i razvoj inovacija, u cilju podsticanja ekonomskog rasta, odnosno, plana da EU postane najkonkurentnija i najdinamičnija svetska ekonomija zasnovana na pametnim, održivim i inkluzivnim principima.464 Sredstva koja se ulažu u nauku i istraživanja postepeno se povećavaju, a planirano je da iznose 3% BDP zemalja članica. Strategija Evropa 2020 doprinela je kreiranju novih i poboljšanju postojećih programa EU za nauku i istraživanja, kao i dalji razvoj Evropskog naučnog prostora, kroz uspostavljanje Inovativne unije, inicijative koja omogućava državama članicama da objedine sve naučne kapacitete i unaprede komunikaciju i saradnju između naučnika i istraživača. Nadalje, finansijski instrument Horizont 2020 je najveći program EU namenjen istraživanju i inovacijama (vrednost oko 80 milijardi evra), čiji je cilj uklanjanje prepreka inovacijama i olakšavanje saradnje između javnog i privatnog sektora u kreiranju i isporučivanju inovacija, čime se uspostavlja zajednički istraživački prostor i unapređuju kapaciteti za formiranje istraživačkih mreža.465

Republika Srbija je 2014. godine otvorila Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje, koje je 2016. godine privremeno zatvoreno, uz konstataciju da za ovo poglavlje nije potrebno transponovanje pravnih tekovina EU u nacionalno zakonodavstvo, s obzirom na uopšteno dobar nivo pripremljenosti Republike Srbije u ovim oblastima, kao i na ograničeni obim i posebnu prirodu obaveza koje proističu iz pravnih tekovina EU u okviru ovog poglavlja.466

Napomenuto je i da poglavlje može biti ponovo otvoreno sve do kraja pristupnih pregovora. U ovom dokumentu EU je konstatovano da su politike istraživanja i inovacija u Republici Srbiji razvijene, da postoje institucionalni kapaciteti, da je Republika Srbija u dobroj poziciji da odgovori na prioritete Evropskog istraživačkog prostora, te da je Republika Srbija u potpunosti pristupila Okvirnom programu Horizont 2020 (od 1. januara 2014. godine).467 Međutim, ukazano je da udeo investicija u istraživanje i razvoj u Republici Srbiji stagnira između 0,7 i 0,9% BDP, uz posvećenost Republike Srbije da investira 1,5% BDP u istraživačke aktivnosti do 2020. godine. Zbog toga EU podstiče Republiku Srbiju da poveća javno finansiranje za istraživanje i razvoj. U kontekstu Evropskog istraživačkog prostora, identifikovano šest prioriteta delovanja: delotvorniji nacionalni istraživački sistem, optimalna transnacionalna saradnja i konkurencija, otvoreno tržište rada za istraživače, rodna ravnopravnost i integracija načela rodne ravnopravnosti u istraživanju, optimalna cirkulacija, pristup i prenos naučnih znanja, uključujući preko digitalnog ERA i međunarodna saradnja.468 Iako je rodna ravnopravnost i integracija načela rodne ravnopravnosti jedan od šest prioriteta delovanja, u pregovaračkoj poziciji Republike Srbije za ovo poglavlje to nije eksplicitno navedeno.469 U dokumentu se upućuje na Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije u periodu od 2016. do 2020. godine „Istraživanje za inovacije”,470 u kojoj je jedan od posebnih ciljeva: osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku, privredu i društvene delatnosti. Među merama koje se koriste za postizanje ovog cilja navedeno je i unapređenje rodne i manjinske ravnopravnosti u nauci i inovacijama, ali nisu određene aktivnosti kojima će se ova mera sprovoditi, osim što je navedeno da će se unaprediti rodna i manjinska ravnopravnost na svim nivoima odlučivanja. U Republici Srbiji je početkom 2021. godine usvojena nova Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja” sa AP (2021–2023).471 U delu koji se odnosi na ostvarivanje ciljeva iz prethodne strategije, navedeno je da su postignuta četiri ključna uspeha: uspostavljanje institucionalnog finansiranja; uspostavljanje Fonda za nauku Republike Srbije; značajno povećanje budžeta za nauku i unapređena inovaciona infrastruktura. Kao slabosti navode se neadekvatno identifikovanje prioriteta, ambicioznost i nedovoljna fokusiranost Strategije.472 Za meru koja se odnosi na unapređenje rodne i manjinske ravnopravnosti navedeno je da je delimično ostvarena, bez ikakvih daljih detalja. Rodna ravnopravnost je skoro potpuno izostavljena iz nove Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kao opšti cilj ove strategije navedeno je sledeće: naučno-tehnološki i inovacioni sistem doprinosi ubrzanom razvoju Republike Srbije kroz unapređenje kvaliteta i efikasnosti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i dalje integracije u Evropski istraživački prostor, kao i da strategija predstavlja i nacionalnu Mapu puta Republike Srbije za integraciju u Evropski istraživački prostor, zbog čega je referisano na prioritete, koji uključuju rodnu ravnopravnost i na rukovodećim pozicijama i razvoj politike za rodnu ravnopravnost u istraživačkim organizacijama. Međutim, princip rodne ravnopravnosti nije razrađen ni u okviru posebnih ciljeva, ni u okviru mera i aktivnosti. Kao pozitivan primer navodimo usvajanje Akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti, koji je 27. maja 2021. godine usvojio Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti.

Zakon o nauci i istraživanjima,473 pored odredbe koja reguliše korišćenje rodno osetljive terminologije za sve položaje, profesije, zanimanja i zvanja,474 kao jedno od načela na kojima se zasnivaju nauka i istraživanja, navedeno je i načelo rodne ravnopravnosti u nauci i istraživanjima i organima odlučivanja475 koje nije bliže razrađeno. Pored toga, propisano je da se evidencija o istraživačima vodi, između ostalog i po polu,476 kao i jedna posebna mera kojom se istraživačicama omogućava da podnesu zahtev da im miruju rokovi za izbor u zvanje dok su na porodiljskom odsustvu, te da se taj period ne uračunava u rok za izbor ili reizbor.477

Imajući u vidu strateški i zakonski okvir koji se odnosi na rodnu ravnopravnost u nauci i istraživanjima, može se zaključiti da usprkos postojanju solidnog pravnog okvira, ima mesta za poboljšanja. Politika jednakih mogućnosti nije dosledno operacionalizovana u propisima koji se odnose na nauku i istraživanja, jer nedostaje set posebnih mera usmerenih na prevazilaženje rodnih neravnopravnosti u nauci, posebno u vezi sa karijerom i napredovanjem naučnica, uspostavljanjem rodnog balansa u istraživačkim timovima, upravljačkim i nadzornim telima, kao i u vezi sa integrisanjem rodne dimenzije u sadržaje istraživanja.478 Strategije i zakoni nisu međusobno usklađeni, što je naročito vidljivo u vezi sa posebnim merama planiranim u strategijama, koje se ne nalaze u zakonima,479 što dodatno otežava postizanje rodne ravnopravnosti. Strategije i propisi o nauci i istraživanjima nisu u dovoljnoj meri usaglašeni sa međunarodnim dokumentima o rodnoj ravnopravnosti u nauci, koji mogu i treba da predstavljaju uporište za kreiranje i uvođenje posebnih mera koje doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti u nauci i istraživanjima.480

U periodu od 2014. do 2019. godine, povećan je ukupan broj studenata upisanih na visokoškolske ustanove i fakultete u Republici Srbiji, pri čemu je broj studentkinja u konstantnom porastu, dok se broj studenata smanjuje.

Tabela 1: Upisani studenti na visokim školama i fakultetima, prema polu, 2014–2019481

Godina

Broj

Žene

Muškarci

Žene

Muškarci

2014.

134460

106594

55,8

44,2

2015.

138971

112191

55,3

44,7

2016.

146899

115190

56,0

44,0

2017.

144871

111301

56,6

43,4

2018.

141679

108092

56,7

43,3

2019.

137910

104058

57,0

43,0

U školskoj 2019/20. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 241.968 studenata. Od ukupnog broja upisanih, 104.058 su studenti (43%), a 137.910 su studentkinje (57%).482 Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je upisano 204.627 studenata (86% na državnim, a 14% na privatnim fakultetima). Posmatrano prema načinu finansiranja studija, 41,4% studenata upisalo se na budžet, a 58,6% studenata se samofinansira.483 U školskoj 2020/21. godini ukupan broj studenata koji su prvi put upisali prvu godinu studija na državnim i privatnim fakultetima, akademijama strukovnih studija i visokim školama je 47.823, od toga je muškaraca 20.856 (43,6%), a žena 26.967 (56,4%).484

I dalje postoji rodna segregacija u visokom obrazovanju. Među diplomiranim studentima u 2019. godini, žene su zastupljene sa skoro 60%, ali muškarci i dalje dominiraju u oblastima: IKT (66%), inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (61%).485 U 2019. godini doktoriralo je više žena (57%) nego muškaraca (43%). Žene čine većinu u oblastima zdravstva (71%), umetnosti (68%) i prirodnim naukama (66%), a muškarci u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (57%), IKT (66%) i uslugama (56%).486

Među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja, u 2018. godini ima više žena (51%), kao i među naučnim istraživačima (51,4%). Žene su većinski zastupljene u svim kategorijama, osim među stručnim saradnicima (48%). Iako čine većinu, one su na rukovodećim pozicijama znatno ređe u poređenju sa muškarcima (38,1%). Čak i kada jesu na rukovodećim pozicijama, žene su

mnogo češće od muškaraca zadužene da se bave administracijom, organizacijom posla i brigom o zaposlenima.487 Treba imati u vidu da su od osnivanja Univerziteta u Beogradu do danas, samo dve žene bile na poziciji rektorke. Među članovima Srpske akademije nauka i umetnosti dominiraju muškarci. U 2020. godini 90% svih članova su muškarci. Najveće učešće žena je u Odeljenju jezika i književnosti i Odeljenju istorijskih nauka, dok je samo po jedna članica u odeljenjima društvenih nauka, tehničkih nauka i matematike, fizike i geo-nauke.488

Tabela 2: Zaposleni na poslovima istraživanja i razvoja, prema zvanju i polu, 2014, 2016. i 2018.489

2014.

2016.

2018.

Ž%

Ukupno

10863

11017

49,6

50,4

11533

12009

49,0

51,0

11645

11326

50,7

49,3

Istraživači

7452

7711

49,1

50,9

8032

8560

48,4

51,6

8329

7884

51,4

48,6

Stručni saradnici

715

1001

41,7

58,3

876

943

48,2

51,8

733

794

48,0

52,0

Tehničko osoblje

1454

1175

55,3

44,7

1632

1521

51,8

48,2

1542

1489

50,9

49,1

Rukovodeće osoblje

198

260

43,2

56,8

203

364

35,8

64,2

253

411

38,1

61,9

Ostalo osoblje

1044

870

54,5

45,5

790

621

56,0

44,0

788

748

51,3

48,7

Primetan je porast broja istraživačica u prethodnih nekoliko godina, u svim naučnim oblastima. Podaci iz 2018. godine pokazuju da je najveće učešće istraživačica u medicinskim naukama i naukama o zdravlju (58,6%), a najmanje učešće u inženjeringu i tehnologiji (40%), što je ujedno i jedina naučna oblast u kojoj su žene zastupljene manje u poređenju sa muškarcima.490 Analiza koja je obuhvatila period od oktobra 2016. do juna 2020. godine pokazala je da se položaj akademskih i naučnih radnica nije značajno poboljšao u tom periodu.491 Osim blagog porasta žena koje su zaposlene na poslovima istraživanja i razvoja, kao i blagog porasta broja istraživačica, nisu uočljivi drugi indikatori napretka.

Tabela 3: Istraživači prema naučnim oblastima i polu, 2014, 2016. i 2018.492

2014.

2016.

2018.

Ž%

Ukupno

7452

7711

49,1

50,9

8032

8560

48,4

51,6

8329

7884

51,4

48,6

Prirodne nauke

1763

1516

53,8

46,2

2016

2094

49,1

50,9

2135

1541

58,1

41,9

Inženjering i tehnologija

1555

2705

36,5

63,5

1809

3051

37,2

62,8

1839

2714

40,4

59,6

Medicinske nauke i nauke o zdravlju

1216

825

59,6

40,4

1406

944

59,8

40,2

1454

1029

58,6

41,4

Poljoprivredne nauke

560

556

50,2

49,8

594

581

50,6

49,4

588

554

51,5

48,5

Društvene nauke

1551

1526

50,4

49,6

1400

1266

52,5

47,5

1470

1397

51,3

48,7

Humanističke nauke

807

583

58,1

41,9

807

624

56,4

43,6

843

649

56,5

43,5

Ovi podaci evidentno pokazuju da se obrasci segregacije koji se uspostavljaju u toku srednjoškolskog obrazovanja, nastavljaju i na nivou visokog obrazovanja, što za posledicu ima segregaciju na tržištu rada. Muškarci se i dalje više usmeravaju na inženjerstvo, informatiku, prirodne i tehničke nauke, dok se žene više usmeravaju na društvene i humanističke nauke, kao i na oblasti koje su povezene sa brigom o drugima.493 Međutim, iako je vertikalna segregacija veoma prisutna, ovaj problem nije predmet institucionalne pažnje.494

Da bi proces urodnjavanja visokog obrazovanja, nauke i istraživanja bio efikasan i da bi doprineo punom ostvarivanju principa rodne ravnopravnosti, važno je uspostaviti dobar strateški okvir koji će biti institucionalizovan kroz zakone, u kome će postojati jasna podela odgovornosti i zaduženja, uz razvijanje svesti o neophodnosti zajedničkog delovanja. Neophodno je obezbediti adekvatna finansijska sredstva kako bi strateške mere i aktivnosti, uključujući i one koje podrazumevaju istraživanja, prikupljanje podataka, podršku projektima, promociji i vidljivosti studija roda i slično, mogle da se realizuju.495 Pored toga, važno je promovisati i koristiti akumulirano znanje iz oblasti studija roda za kreiranje i sprovođenje javnih politika, intenzivnije raditi na jačanju međusobne podrške žena u nauci i akademiji, povezivanju ekspertkinja, aktivistikinja i naučnica iz različitih oblasti, kako bi zajednički dale doprinos prepoznavanju i reagovanju na rodne neravnopravnosti u nauci i Akademiji.496 Zajedničkim multisektorskim delovanjem doprinosi se stvaranju uslova za jednak pristup žena i muškaraca visokom obrazovanju, jednak pristup radu, pozicijama odlučivanja i upravljanja, kao i povećavanju rodne osetljivosti studijskih programa, udžbenika i nastavnih materijala, što uz osiguravanje rodno osetljive statistike, rodno odgovornog budžetiranja i kontinuirane borbe protiv rodno zasnovane diskriminacije i nasilja u akademskom prostoru,497 predstavlja dobru osnovu za dosledno ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti.

––––––––

445 Baćević, J. i dr. Analiza rodne dimenzije u visokoškolskom obrazovnom materijalu, Centar za studije roda i politike Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, 2010, str. 18–19.

446 Delibašić, B. i dr. Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2018. str. 118 i 120.

447 Isto, strana 118.

448 Isto, strana 119.

449 Varadi, T., Pajvančić, M., (ur), Rodna ravnopravnost – od jednakih prava do jednakih mogućnosti, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 27. septembra 2019, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2020, strana 230.

450 Popović, D. Duhaček, D. Od ciriškog kruga do studija roda: rodna ravnopravnost i visoko obrazovanje u Srbiji, Godišnjak Fakulteta političkih nauka, 2009, vol. 3. br. 3. str. 681–693; Ćeriman, J., Milutinović-Bojanić, S., i Pudar, G. Serbia at the Crossroads. Gender Inclusiveness in Higher Education: Real or just Wishful Thinking? U: From gender studies to gender in studies: case studies on gender-inclusive curriculum in higher education Bucharest: UNESCO-CEPES, 2011, str. 185–210; Petrušić, N. Konstantinović Vilić, S. Integrisanje studija roda u univerzitetski sistem obrazovanja, Zbornik radova Zaštita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom prostoru, Niš, Pravni fakultet, 2012, str. 17–40; Antonijević, Z. Proizvodnja znanja i javne politike u Srbiji: za i protiv urodnjavanja, Sociologija, vol. LX, 2018, br. 1, str. 299–301; Antonijević, Z. Proizvodnja znanja i javne politike u Srbiji: za i protiv urodnjavanja, Sociologija, vol. LX (2018), N° 1, str. 299–301; Duhaček, D. Izazovi u praksama institucionalizacije i izvođenja ženskih studija, u: Vujadinović, D., Antonijević Z. (ur), Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju – koncepti, prakse i izazovi, Akademska knjiga Novi Sad, 2019, str. 223–235; Jarić, I. Javni i skriveni kurikulumi rodnih studija u Srbiji (1978–2018), u: Vujadinović, D., Antonijević Z. (ur), op. cit. str. 235–250. Šobot, A. Rodna segregacija u visokom obrazovanju na primeru Srbije, u: Vujadinović, D., Antonijević Z. (ur), op. cit. str. 221–234.

451 Demokratija i ljudska prava. Izveštaj o napretku II, Drugi izveštaj o napretku po oblastima za period oktobar 2016 – 1. jun 2020, sačinjen na osnovu okvira za monitoring i evaluaciju, ŽPRS i Fondacija Friedrich Ebert – kancelarija u Srbiji, 2020, str. 80–81.

452 Više: Antonijević, Z., Proizvodnja znanja i javne politike u Srbiji: Za i protiv urodnjavanja, Sociologija 60(1), 2018, str. 299–312.

453 Varadi, T., Pajvančić, M (ur.), op. cit, strana 231.

454 Opširnije: Vujadinović, D., Petrušić, N., Od rodno slepog ka rodno inkluzivnom visokom obrazovanju u Srbiji: akcioni planovi za urodnjavanje, Sociologija 60 (1), 2018, str. 313–329 i Vujadinović, D., Petrušić, N., Uvođenje rodne perspektive u pravničko obrazovanje u Srbiji: pilot analiza studijskih programa i udžbenika, u: Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije, Knjiga 7, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2017, str. 84–103

455 Vujadinović D., Antonijević, Z., Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju: Feministički izazov za 21. vek, u: Vujadinović, D., Antonijević, Z., op. cit, str. XV

456 Predstavljeni rezultati istraživanja studentkinja i studenata Fakulteta političkih nauka, Fakultet političkih nauka, 29.5.2019, dostupno na: https://www.fpn.bg.ac.rs/26141, pristup 13.6.2021.

457 Na primer, Pravilnik o ponašanju zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja studenata i studentkinja Univerziteta u Beogradu-Fakulteta političkih nauka, 2014, dostupno na: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2016/07/pravilnik-o-ponasanju-zaposlenih-u-vezi-sa-prevencijom-i-zastitom-od-seksualnog-uznemiravanja-i-ucenjivanja.pdf pristup 13.6.2021. i Pravilnik o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, Pravni fakultet Univerziteta UNION, dostupno na: http://pravnifakultet.rs/wp-content/uploads/2019/03/Pravilnik-o-zastiti-od-seksualnog-uznemiravanja-i-ucenjivanja-22.3.2019..pdf pristup 13.6.2021.

458 Gender Equality in Academia and research, GEAR Tool, EIGE, 2016, Luxembourg: Publications Office of the European Union, dostupno na: http://eige.europa.eu, pristup 12.9.2021.

459 Dostupno na: https://www.bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/ravnopravnost/Plan_UB_za_postizanje rodne ravnopravnosti_2019.pdf. pristup 7.6.2021.

460 Dostupno na: http://centar.ius.bg.ac.rs/attachment.php?id_attachment=392, pristup 7.6.2021.

461 L. Husu, Gender Equality in Nordic Academia: Advances and Challenges, u: Vujadinović, D., Antonijević, Z. (ur.), op. cit, strana 66; Petrušić, N. Vujadinović, D. Od rodno slepog ka rodno inkluzivnom visokom obrazovanju u Srbiji: Akcioni planovi za urodnjavanje, Blagojević, M. (ur) Sociologija, 1/2018, 313–329.

462 Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, br. 6-00-1/2018-02 od 9.1.2019. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/inicijativa-za-izmenu-standarda-u-postupku-za-akreditaciju-visokoskolskih-ustanova/, pristup 13.6.2021. pristup 7.6.2021.

463 Progovori o pregovorima, Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje, Beogradska otvorena škola, dostupno na: https://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/poglavlje-25/1563/2016/02/11/poglavlje-25---nauka-i-istrazivanje-.html pristup 7. 6. 2021.

464 Isto.

465 Isto.

466 Zajednička pozicija Evropske unije, Poglavlje 25: Nauka i istraživanje, 2016, dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/pregovaracke_pozicije/pg_25_eu_pozicija.pdf pristup 12.6.2021.

467 Isto.

468 Isto.

469 Vlada RS, Pregovaračka pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS Evropskoj uniji za Poglavlje 25 „Nauka i istraživanje”, oktobar 2016. godine, dostupno na: https://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/uploaded/pg_poglavlje_pg_25.pdf, pristup 12.6.2021.

470 „Službeni glasnik RS”, broj 25/16.

471 „Službeni glasnik RS”, broj 10/21.

472 Strategija naučnog i tehnološkog razvoja RS – moć znanja (2021–2025), „Službeni glasnik RS”, broj 10/21.

473 „Službeni glasnik RS”, broj 49/19.

474 Član 1. stav 2. Zakona o nauci i istraživanjima.

475 Član 4. stav 1. tačka 8. Zakona o nauci i istraživanjima.

476 Član 68. stav 10. Zakona o nauci i istraživanjima.

477 Član 101. Zakona o nauci i istraživanjima.

478 Pajvančić, M., Rodna ravnopravnost u nauci – jednake mogućnosti i posebne mere, u: Stefanović, L. i dr. (ur), Naučnice u društvu – Radovi sa konferencije održane od 11. do 13. februara 2020. godine i SANU, Etnografski institut SANU, 2020, str. 29–40.

479 Isto.

480 Isto.

481 Žene i muškarci u Republici Srbiji, op. cit. strana 61.

482 Republički zavod za statistiku, 2020, dostupno na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201165.pdf pristup 10.6.2021.

483 Isto.

484 Novoupisani studenti na akademske/strukovne studije u 2020/21. godini, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2020, dostupno na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201349.pdf, pristup 11.6.2021.

485 Žene i muškarci u Republici Srbiji, op. cit, strana 62.

486 Isto.

487 Delibašić, B., Pudar, G., Fiket, I. (ur), op. cit, strana 119.

488 Isto, str. 61. i 65.

489 Žene i muškarci u RS, op. cit, strana 64.

490 Isto.

491 Demokratija i ljudska prava. Izveštaj o napretku II, Drugi izveštaj o napretku po oblastima za period oktobar 2016 – 1. jun 2020., sačinjen na osnovu okvira za monitoring i evaluaciju, ŽPRS, FES, 2020, strana 81.

492 Žene i muškarci u RS, op. cit, strana 65.

493 Varadi T., Pajvančić, M. (ur), op. cit, strana 208.

494 Demokratija i ljudska prava. Izveštaj o napretku II, op. cit, strana 81.

495 Demokratija i ljudska prava. Izveštaj o napretku II, op. cit, strana 83. Kada su u pitanju konkursi za istraživačke projekte, jedan od uslova za njihovo dobijanje jeste zastupljenost rodne perspektive u sadržaju projekta i rodni balans u predloženim projektnim timovima. (Videti GEAR Tool 7). Dobijanje projekata Evropske komisije, kao što su oni iz programa „Horizont 2020”, u značajnoj meri je već uslovljeno time da li je u projektne predloge uključena rodna perspektiva, a najavljeni preduslov konkurisanja za „Horizont” projekte jeste i da institucije koje konkurišu moraju imati formalno usvojene rodne akcione planove, koji su u procesu implementacije. O tome videti šire: Petrušić, N. Vujadinović, D. Od rodno slepog ka rodno inkluzivnom visokom obrazovanju u Srbiji: akcioni planovi za urodnjavanje, Sociologija, Vol. LX (2018), N° 1. str. 313–329.

496 Demokratija i ljudska prava. Izveštaj o napretku II, op. cit, strana 83.

497 Ćeriman, J., i dr. Razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti u normativnom okviru visokog obrazovanja u Srbiji, u: Vujadinović, D., Antonijević, Z. (ur), op. cit, strana 117.

5.2. Rodni aspekti ljudskih prava, vladavine prava, bezbednosti i nasilja prema ženama, i političkog života

Ova oblast uključuje rodne aspekte ljudskih prava, vladavinu prava, jednake mogućnosti za ostvarivanje ljudskih prava i njihovu efikasnu zašitu, ljudsku bezbednost posebno u kriznim i vanrednim situacijama, rodno zasnovano nasilje prema ženama i nasilje u porodici kao najdrastičniji vid kršenja ljudskih prava kao i učešće žena u političkom životu i odlučivanju o javnim poslovima.

5.2.1. Vladavina prava, pristup pravdi i zaštita prava

Vladavina prava, pristup pravdi, delotvorni instrumenti i efikasna zaštita prava koji oblikuju konzistentan i stabilan pravni poredak, ključne su pretpostavke za razvoj društva u celini pa i za ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao činioca društvenog razvoja. Ocena stanja u oblasti vladavine prava i pristupa pravdi polazi od nalaza evaluacije Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa AP za 2016–2018498 i evaluacije Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016–2020 za period od 2018–2020.499 Agende 2030 za Srbiju – mapiranje nacionalnog strateškog okvira u odnosu na ciljeve održivog razvoja500, (cilj 5. i cilj 16, potcilj 16.3 i preporuka 9), Zaključnih zapažanja CEDAW komiteta u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije501, Strategije razvoja pravosuđa (2020–2025)502 i revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23503, Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine504, kao i Zakona o rodnoj ravnopravnosti505, a oslanja se na izvore javno dostupnih podataka koje poseduju organi javne vlasti i podataka iz istraživanja akademske zajednice i OCD. Vladavina prava i pristup pravdi zavisi od normativnog okvira, ali i od preduzimanja praktičnih mera koje doprinose efektivnom pristupu pravdi. Oba ova aspekta uključena su u ocenu stanja.

Vladavina prava, koja pretpostavlja nezavisnost suda i sudija i samostalnost tužilaštva, uslov je da građani/ke u punom kapacitetu i efikasno ostvare sva prava vezana za pravično suđenje (donošenje odluke u pravičnom postupku, isključivo na zakonskim osnovama i bez neprimerenog uticaja506). Ustav garantuje jednakost pred zakonom507, pravo na jednaku zakonsku zaštitu508, pravo na sudsku zaštitu509, pravo na ustavnosudsku zaštitu prava510, pravo na obraćanje međunarodnim institucijama radi zaštite sloboda i prava511 i garancije koje obezbeđuju poštovanje ovih prava. Sistem i zaštite prava upotpunjuje i zaštita koju pružaju nezavisne institucije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana. U više navrata, Venecijanska komisija iznosila je kritičke primedbe na ustavna rešenja o pravosuđu.512 U procesu pridruživanja Republike Srbije EU (Poglavlje 23) promene ustavnih rešenja o pravosuđu prepoznate su kao bitan uslov uspostavljanja normativnih pretpostavki za vladavinu prava. Rad na izmenama Ustava započeo je 2017. godine. Ministarstvo pravde pripremilo je radni tekst Nacrta amandmana na Ustav513, a o tom amandmanu tokom 2018. godine vođena je javna rasprava. Kritičke zamerke na predložena rešenja uputili su: Visoki savet sudstva514, strukovna udruženja organizacije sudija515 i tužilaca516, više OCD517, akademska zajednica.518 Nakon primedaba iznetih u javnoj raspravi sačinjeno je više (4) verzija Nacrta amandmana na Ustav.519 Predlog za promenu Ustava, Vlada je uputila Narodnoj skupštini novembra 2018. godine. Tokom 2019. i 2020.520 godine aktivnosti na promeni Ustava se nisu odvijale, a intenzivirane su 2021. godine. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao je javna slušanja521 i debatu o tome šta je potrebno menjati u Ustavu RS522 u oblasti pravosuđa,523 a 21. juna 2021. godine formirao je Radnu grupu koja priprema Nacrt amandmana na Ustav u čiji sastav su uključeni predstavnici/ce strukovnih udruženja sudija i tužilaca. Promenama Ustava potrebno je postaviti temeljne normativne pretpostavke za vladavinu prava u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima u dokumentima EU, UN, SE, posebno Venecijanske komisije, grupe država protiv korupcije GREKO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŽ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa.

Usvojeno je nekoliko zakona, značajnih za rodnu ravnopravnost, vladavinu prava i pristup pravdi na čije se usvajanje čekalo gotovo deceniju. Pored izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije524 i usvajanja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti525 kojima je celovito regulisana zaštita od rodno zasnovane diskriminacije u skladu sa međunarodnim standardima, propisane su i posebne mere čiji cilj je stvaranje jednakih mogućnosti za ostvarivanje svih ljudskih prava za žene i muškarce, regulisane obaveze javnih vlasti, poslodavaca i drugih subjekata, instrumenti i odgovornost javnih vlasti za implementaciju zakona, pokazatelji relevantni za rodnu statistiku526, propisane sankcije za kršenje zakona i dr. Time su na normativnom planu, otklonjeni nedostaci (nepotpuna i međusobno neusklađena zakonska rešenja, višegodišnje kašnjenje rada na promenama ovih zakona) koji su otežavali primenu antidiskriminacionih zakona i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Efekti primene ovih nedavno donetih zakona se još ne mogu pratiti.

Besplatna pravna pomoć je značajan preduslov za jednake mogućnosti za pristup pravdi. Delotvoran pristup pravdi podrazumeva adekvatan sistem pravne pomoći, koji obezbeđuje pružanje kvalitetne pravne pomoći, besplatno ili po smanjenim troškovima, svima koji nisu u stanju da je plate.

Posle dužeg vremena 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći527 čija primena je započela 1. oktobra 2019. godine, kojim je uspostavljen sistem pružanja besplatne pravne pomoći. Pozitivan pomak je garantovanje prava na besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici, licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima.528 Krug korisnika besplatne pravne pomoći ne obuhvata žrtve svih oblika rodno zasnovanog nasilja, pa bi izmenama Zakona krug korisnika besplatne pravne pomoći trebalo proširiti i uključiti i žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama, što je naglašeno i u Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici (2021–2025).529

Zakonom je uveden Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške,530 a koja se pruža po prethodnom odobrenju. U prvih šest meseci primene Zakona, primljeno je 2.079 zahteva, 1902 osoba je dobilo pomoć u parničnim i upravnim postupcima.531 Prema podacima organa uprave, u prvih šest meseci primene zakona samo šest JLS je navelo „nasilje u porodici” kao oblast u kojoj je odobrena besplatna pravna pomoć. Nije, međutim, poznato koliko je bilo odobrenih zahteva, s obzirom da su JLS dostavile zbirne podatke, a nije poznato ni koliko je među njima žena, jer podaci koji se prikupljaju nisu razvrstani po polu.532 Kada je u pitanju besplatna pravna podrška koju pružaju medijatori, odnosno posrednici u rešavanju sporova, javni beležnici i OCD ukupan broj korisnika kojima je pružen pravni savet je 7.460.533

Pravo na besplatnu pravnu pomoć priznato je licima koja ispunjavaju uslove za novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak kao i članovima njihovih porodica, odnosno, zajedničkog domaćinstva. Ovo pravo imaju i oni koji ne ispunjavaju uslove da budu korisnici ovih prava, ali koji bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda ispunili propisane uslove. Kriterijume za sticanje prava na besplatnu pravnu pomoć treba preispitati i pored žrtava nasilja u porodici i žrtava torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja kao i žrtava trgovine ljudima, uključiti i žrtve rodno zasnovanog nasilja, posebno žrtve iz ranjivih i višestruko diskriminisanih grupa. U protivnom žrtve drugih oblika rodno zasnovanog nasilja koje pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruju pod opštim zakonskim uslovim, bile bi diskriminisane i stavljene u nejednak položaj u odnosu na žrtve porodičnog nasilja.

Krug pružalaca besplatne pravne pomoći uključuje samo advokate i službe besplatne pravne pomoći u JLS.534 Među registrovanim pružaocima besplatne pravne pomoći i podrške trenutno je 3.304 advokata, 24 JLS nisu registrovale pružaoce besplatne pravne pomoći, a među registrovanim pružaocima pravne podrške samo je 31 OCD, od kojih su 11 u Beogradu.535 I zbog toga žrtve rodno zasnovanog nasilja nisu izjednačene u pogledu pristupa kvalitetnoj besplatnoj pravnoj pomoći i podršci.

Udruženjima građana koja se dugo vremena i sistematski bave pružanjem besplatne pravne pomoći, posebno žrtvama rodno zasnovanog nasilja, zakon dopušta samo pružanje besplatne pravne podrške (davanje opštih pravnih informacija i popunjavanje formulara)536, izričito zabranjuje pružanje besplatne pravne pomoći a kršenje ove zabrane sankcioniše visokom prekršajnom kaznom (od 50.000 do 500.000 RSD).537 Pravo pružanja besplatne pravne podrške imaju i javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti kojima zakon, takođe, zabranjuje pružanje besplatne pravne pomoći.538 Kako u svim JLS nisu obrazovane službe pravne pomoći539, a advokati nemaju obavezu pružanja besplatne pravne pomoći već se za to sami opredeljuju, broj mogućih pružalaca besplatne pravne pomoći je dodatno sužen i teritorijalno neravnomerno raspoređen.540 Stoga bi trebalo preispitati mogućnost da se krug pružalaca besplatne pravne pomoći proširi i na pravne fakultete, OCD uz postavljanje kriterijuma koji moraju biti ispunjeni od strane ovih pružalaca pravne pomoći (npr. pravničko obrazovanje, licenciranje). Mogućnost pružanja pravne pomoći od strane OCD već postoji u Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći541 koji regulišu azil i zabranu diskriminacije.

Postupak odlučivanja o sticanju prava na besplatnu pravnu pomoć je složen, a službenicima JLS u službi besplatne pravne pomoći ostavljeno je diskreciono pravo odlučivanja i široko postavljene mogućnosti odbijanja zahteva za pružanje pravne pomoći. Evidencija o korisnicima besplatne pravne pomoći koju su po zakonu dužni da vode organi uprave nadležni za odobravanje besplatne pravne pomoći542 nije potpuna: Nije propisana obaveza vođenja evidencije o korisnicima besplatne pravne pomoći razvrstana po polu korisnika i razlozima zbog kojih se zahteva ova pomoć. Ne postoji obaveza da se prikupljeni podaci razvrstaju po polu, niti da se evidentira pravo radi čije je zaštite pravna pomoć tražena/odobrena, već samo „pravna oblast” iz koje je pružena besplatna pravna pomoć ili besplatna pravna podrška. Ovi nedostaci onemogućavaju da se na adekvatan način prati primena zakona s aspekta ostvarivanja pravo zaštitnih potreba žena. Obaveze vezane za vođenje evidencija relevantnih za rodnu ravnopravnost reguliše Zakon o rodnoj ravnopravnosti.543

Službe besplatne pravne pomoći su teško dostupne i u JLS u kojima postoje, jer često ne postoji javni međumesni saobraćaj naročito između seoskih sredina i opštinskih centara, a korišćenje druge vrste prevoza zahteva znatne troškove.544

U svim JLS neophodno je uspostaviti službu pružanja besplatne pravne pomoći i obezbediti ljudske, finansijske i tehničke resurse za njihov rad i tako stvoriti uslove za ostvarivanje prava na pristup pravdi. Zakonom je neophodno regulisati i posebne mere (obezbeđivanje pristupačnosti objekata, tumači za znakovni jezik, pristupačni formati za slepe i slabovide osobe i dr.) za otklanjanje prepreka sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u pristupu pravdi i ustanovile jednake mogućnosti za pristup pravdi i za osobe sa invaliditetom. Nije uspostavljen transparentan mehanizam za praćenje kvaliteta pruženih usluga pravne pomoći. Nedostaje i strateški dokument u ovoj oblasti. Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći i AP za njenu primenu (2011–2013) nema definisan rok do koga važi pa se smatra važećom. Potrebno je sprovesti ex post analizu postojeće strategije kao i analizu stanja u ovoj oblasti i na osnovu toga proceniti da li je potrebno izvršiti promene u postojećoj strategiji.

Pristup pravdi je otežan. Na to utiču neravnomeran teritorijalni raspored sudova i međusobno neusklađena mreža sudova i javnih tužilaštava545, kao i visoki troškovi sudskog postupka.546 Sudovi ili tužilaštva ne postoje u brojnim opštinama pa je pristup sudskoj zaštiti prava otežan ne samo za stanovnike/ce ruralnih područja, već i za stanovnike/ce u manjim opštinama.547 Ne postoje ili se gase linije međumesnog javnog saobraćaja pa je pristup sudu otežan jer iziskuje dodatne troškove za prevoz koji je potrebno angažovati ili sopstveni prevoz, a znatno manje žena su vlasnice automobila. Potrebno je preispitati zakonska rešenja u Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i obezbediti bolju pristupačnost sudova i tužilaštava i uskladiti mrežu sudova sa mrežom tužilaštava kako bi se omogućio pristup pravdi. Prepreka za pristup pravdi su i visoki troškovi sudskog postupka koji su često razlog da mnoge žene, ali i muškarci ne traže sudsku zaštitu. Na primer, takse na tužbu za razvod braka kreću se od 1.900 do 19.000 RSD, takse u izvršnom postupku od 1.900 do 97.000 RSD, troškovi advokata – sastavljanje podneska ili prisustvo ročištu je najmanje 1/3, a sastavljanje žalbe više od 2/3 prosečne plate u Republici Srbiji, naknade veštaka kreću se od 50% prosečne plate za veštake bez srednjeg obrazovanja do 300% za doktore nauka548, različite takse, troškovi i nagrade izvršitelja (samo nagrade za rad izvršitelja kreću se od 3.000 do 47.000 RSD).549 Pravo na oslobađanje od prethodnog plaćanja troškova primenjuje se retko i nekonzistentno. Troškovi se bitno uvećavaju ukoliko se potraži zaštita i pred Evropskim sudom za ljudska prava (veće takse, prevođenje, troškovi prevoza i dr.).550 Trenutno stanje u pogledu oslobođenja od prethodnog plaćanja troškova postupka nije zadovoljavajuće. Informisanost javnosti o uslovima za oslobođenje od prethodnog plaćanja sudskih taksi i drugih troškova postupka veoma je niska. Propisi o oslobođenju od prethodnog plaćanja troškova postupka primenjuju se neujednačeno, što dovodi do nedoslednog pristupa pravdi za siromašni deo populacije551, jer ne postoje smernice, niti standardizovane forme koje bi sudije koristile prilikom odlučivanja o zahtevima za oslobođenja od prethodnog plaćanja troškova postupka.

Zaštita prava nije efikasna i delotvorna. Postupci pred sudovima dugo traju uprkos tome što je usvojen Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.552 Zakonska rešenja nisu doprinela efikasnijoj zaštiti prava, o čemu govori povećan broj ustavnih žalbi na odluke sudova553, što Ustavni sud i konstatuje.554 Zaštita ljudskih prava pred Ustavnim sudom je izrazito neefikasna. Broj predmeta koji se odnose na zaštitu ljudskih prava kontinuirano i ubrzano raste.555 To postaje dominantna nadležnost Ustavnog suda (npr. u 2019. godini 97, 87% predmeta), a sve druge nadležnosti, uključujući i normativnu kontrolu kao osnovnu nadležnost ovog suda su potisnute (2% predmeta).556 Uprkos nastojanju da se organizacijom rada i procesnim pravilima postigne veća efikasnost rada u praksi broj nerešenih ustavnih žalbi i dalje kontinuirano raste. Broj rešenih ustavnih žalbi se povećava, ali to povećanje ne prati dinamiku priliva ustavnih žalbi. Najveći broj ustavnih žalbi je odbačen, a meritorno je rešen mali broj.557 Među pravima čija zaštita se traži pred Ustavnim sudom dominiraju povrede prava na suđenje u razumnom roku i povreda prava na pravično suđenje.558 Normativni okvir je nepotpun, o čemu svedoče stavovi koje Ustavni sud zauzeo kako bi se otklonile pravne praznine vezane za ustavnu žalbu kao instrument zaštite prava. U Zakon o Ustavnom sudu trebalo bi uključiti stavove Ustavnog suda559 koji se odnose na uslove za podnošenje ustavne žalbe i više posebno značajnih procesnih pitanja.560 Neefikasna ustavno sudska zaštita ugrožava Ustavom garantovano pravo građana/ki da se obrate ESLJP radi zaštite prava, jer je ustavna žalba kao poslednji pravni instrument za zaštitu prava u unutrašnjem pravnom sistemu uslov za obraćanje ESLJP. U cilju unapređenja vladavine prava i pristupa pravdi potrebno je obezbediti efikasnu zaštitu ljudskih prava i unaprediti efikasnost sudskih postupaka u skladu sa standardima UN, EU i SE i praksom ESLJP. Uskladiti set pravosudskih zakona sa561 standardima UN, EU i SE i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Instrumenti zaštite ljudskih prava nisu podjednako dostupni svima bez bilo kog vida diskriminacije (mreža sudova i tužilaštava, troškovi postupka) i nisu delotvorni i efikasni (dugo trajanje sudskih postupaka, broj nerešenih ustavnih žalbi koji kontinuirano raste), a u nekim slučajevima nisu predviđeni instrumenti za zaštitu prava.562

Zaštita prava koju pružaju nezavisne institucije je specifičan vid zaštite prava na ravnopravnost koju pruža Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i zaštita ljudskih prava kada su povređena pred organima uprave, koju pruža Zaštitnik građana Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u okviru nadležnosti APV kao i lokalni ombudsmani u okviru nadležnosti JLS. Postupak pred ovim institucijama je jednostavniji. Pritužba kojom se pokreće postupak ne zahteva angažovanje advokata. Za podnosioca pritužbe nema troškova postupka. Postupanje po pritužbi je efikasnije, a modaliteti rešavanja pritužbi fleksibilniji (preporuke, upozorenja, strateška parnica, pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti563). Tokom 2020. godine

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podneto je 674 pritužbi od kojih su 39,3% podnele žene, a 47,8% muškarci.564 Od toga podneto je 105 pritužbi po osnovu pola kao ličnog svojstva, te je ovaj osnov kao i prethodne godine među prvim osnovama, sa sličnim brojem pritužbi.565 Na pravosuđe i postupak pred organima javne vlasti odnosi se 28% pritužbi. Poverenik je uputio 476 preporuka, 12 upozorenja, 12 inicijativa za izmenu propisa, 2 krivične prijave i dr. Preporuke se poštuju o čemu govori podatak da je po njima postupljeno u 89% slučajeva.566 Među ličnim svojstvima koja su osnov diskriminacije dominiraju pritužbe u vezi sa zdravstvenim stanjem (121), starosnim dobom posebno lica starijih od 65 godina (115), nacionalnom pripadnošću i etničkim poreklom (114 od kojih se 94 odnosi na diskriminaciju na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini), polom (105). Po svim navedenim osnovima diskriminacije beleži se rast u odnosu na prethodnu godinu.567 Zaštitniku građana obratilo se tokom 2020. godine 18.165 građana, što je povećanje od 67% u odnosu na 2019. godinu. Tokom 2020. godine razmatrano je ukupno 6.965 predmeta, a okončano je 5.456 (78,33%) predmeta što govori da je efikasnost rada povećana za više od 10%. U oblasti rodne ravnopravnosti i prava LGBTI osoba, Zaštitnik građana je u 2020. godini razmatrao 140 predmeta, što je za 62% više u odnosu na prethodnu godinu. Broj upućenih preporuka povećan je za 111% u odnosu na 2019. godinu, a efikasnost Zaštitnika građana u postupanju po predmetima u ovoj oblasti povećana za više od 12% u odnosu na 2019. godinu. Od 5.056 koje je rešavao Zaštitnik građana 1.253 predmeta odnosilo se na građanska i politička prava, od kojih se 317 (6,27%) odnosilo na pravdu i pravosuđe.568

Nedovoljno je poznavanje međunarodnih konvencija (CEDAW konvencija, Istanbulska konvencija, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom) i nacionalnih antidiskriminacionih propisa od strane aktera koji sudeluju u odlučivanju o zaštiti od diskriminacije. Na pravnim fakultetima se o ovoj oblasti ne stiču neophodna znanja. Obuke koje organizuje Pravosudna akademija za sudije i tužioce već duži niz godina obuhvataju i antidiskriminacione propise, sudsku praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Ove aktivnosti trebalo bi i nadalje kontinuirano sprovoditi. U advokatskim komorama nisu organizovane obuke o antidiskriminacionim propisima. Tokom 2019. godine održane su prve obuke za advokate u Advokatskoj komori Vojvodine i advokatskoj komori u Nišu, Leskovcu i Vranju koju je pohađalo više od 100 učesnika. U 2021. godini planira se održavanje posebne obuke za advokate koji bi stekli produbljena znanja u ovoj oblasti kako bi mogli sami da preuzmu obuke advokata. Ove obuke podržala je misija OEBS u Republici Srbiji. Neophodno je nastaviti permanentno obuke i podizanje kapaciteta sudija, tužilaca, advokata, zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama (uključiti ove sadržaje u redovne godišnje obuke kao i obuke za sticanje licenci) o međunarodnim standardima rodne ravnopravnosti i antidiskriminacije (ratifikovane međunarodne konvencije, praksa Evropskog suda za ljudska prava, preporuke međunarodnih tela koja prate primenu ratifikovanih međunarodnih konvencija), kao i o antidiskriminacionom zakonodavstvu i praksi Ustavnog suda i sudova u Republici Srbiji.

Pristup pravdi za žene iz osetljivih grupa. Polazeći od obaveze države ne samo da obezbedi da žene imaju na raspolaganju dostupna i efikasna, pravna sredstva za zaštitu prava, već i pristupačnost institucija zaštite prava, pristupačnu i blagovremenu pravnu pomoć i podršku, nužno je ukazati na mnogo lošiji položaj žena iz osetljivih društvenih grupa kada se radi o pristupu pravdi. Kao ranjive grupe koje su izložene diskriminaciji i višestrukoj diskriminaciji prepoznaju se Romi, žene, LGBT populacija, osobe sa invaliditetom, siromašne i starije osobe, migranti, nacionalne manjine.569 Romkinje570, siromašne žene, ženeiz ruralnih područja i starije žene571. One imaju otežan pristup pravdi (nepoznavanje propisa i nedostatak informacija o pravima i mogućnostima zaštite prava, troškovi postupka, neadekvatno postavljena mreža sudova i tužilaštava, nedostatak javnog prevoza) kao i pripadnice nacionalnih manjina zbog jezičkih barijera (jezici nacionalnih manjina koriste se samo u prvostepenom sudskom postupku, ne i u postupcima pred višim sudskim instancama, u sudskoj statistici nema podataka o broju sporova u kojima je korišćen jezik nacionalne manjine). U posebno teškom položaju su žene sa invaliditetom, koje čine 58% u ukupnom broju osoba sa invaliditetom (zgrade sudova su fizički nepristupačne, nema dovoljno tumača za znakovni jezik, sudski dokumenti nisu dostupni u pristupačnim formatima, postupci nisu rodno i starosno prilagođeni)572, a naročito žene sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom koje su smeštene u rezidencijalne ustanove i kojima je onemogućen samostalan pristup pravdi, jer su lišene poslovne sposobnosti. Na to ukazuju i preporuke CEDAW komiteta573 koje se odnose na ukidanje mogućnosti lišenja poslovne sposobnosti na osnovu invaliditeta. Iako se osobe sa invaliditetom susreću sa brojnim preprekama u pristupu pravdi, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne reguliše posebne mere za otklanjanje ovih prepreka, niti, u skladu sa principom jednakih mogućnosti, omogućava osobama sa invaliditetom pristup pravdi. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći574, garantuje pravo na besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici, licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima, tražiocima azila, maloletnom detetu, izbeglicama, interno raseljenim licima, starijim licima, licima na obaveznom psihijatrijskom lečenju u zdravstvenim ustanovama, odraslim i starijim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite.575 Žrtve svih drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, a posebno ranjive grupe, izuzev žrtava nasilja u porodici, nisu među korisnicima besplatne pravne pomoći, pa bi izmenama Zakona (član 4) među korisnike besplatne pravne pomoći trebalo uvrstiti i žrtve svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Prava migrantkinja na pristup pravdi reguliše Zakon o azilu i privremenoj zaštiti576, koji zabranjuje diskriminaciju zbog pola577 i proterivanje ukoliko bi sloboda ili bezbednost lica bila ugrožena zbog pola578, reguliše načelo rodne ravnopravnosti (rodno osetljivo tumačenje odredbi zakona, saslušanje tražioca uz pomoć prevodioca ili tumača istog pola, žene tražioci azila koje su u muškoj pratnji daju izjavu odvojeno od pratioca)579, propisuje posebne procesne prihvatne garancije za maloletna lica, osobe sa invaliditetom, starija lica, samohrane roditelje sa maloletnom decom, žrtve trgovine ljudima, teško bolesna lica, osobe sa duševnim poremećajima, lica koja su bila mučena, silovana ili izložena drugim oblicima psihičkog ili polnog nasilja, žene žrtve sakaćenja polnih organa580, garantuje pravo na spajanje porodice581 i dr. Problem je i nedostatak podataka koji bi omogućili kontinuirano praćenje položaja žena iz višestruko diskriminisanih grupa, kao i sveobuhvatna analiza njihovog položaja, što bi doprinelo boljem sagledavanju i razumevanju i njihovih potreba vezanih za pristup pravdi i rezultiralo uključivanjem odgovarajućih mera u javne politike kako bi se otklonile prepreke koje otežavaju pristup pravdi. Na potrebu sprovođenja sveobuhvatne analize za procenu situacije u kojoj su žene izložene višestrukoj diskriminaciji upućuju i preporuke CEDAW komiteta, kao i na potrebu da se nastave napori na eliminisanju višestruke i međusobno povezane diskriminacije i kada je u pitanju pristup pravdi.582

Informisanje javnosti, građana i građanki o pravima koja su im garantovana, instrumentima i mogućnostima zaštite prava je neophodno kontinuirano sprovoditi. U tim aktivnostima mediji imaju veoma važnu ulogu, ali i obavezu da aktivnosti vezane za informisanje o pravima i mogućnostima njihove zaštite, rodnim predrasudama i stereotipima, kao i promovisanje vladavine prava kontinuirano preduzimaju. Aktivnosti mreže „Novinarke protiv nasilja prema ženama” je primer dobre prakse.583 Pored toga, treba koristiti i druge mogućnosti za informisanje ranjivih grupa (neposredan kontakt, saradnja sa različitim OCD čija je aktivnost koncentrisana na ranjive grupe, kampanje, lifleti, vodiči, priručnici i sl.)

5.2.2. Ljudska bezbednost

Krize i sukobi različito utiču i na muškarce i na žene, dečake i devojčice, a rodna dimenzija je ključna za potpunije razumevanje bilo koje životne situacije. Prisutnost i porast ksenofobnog populizma, pretnje ženskim pravima širom sveta, uvećanje nejednakosti, posebno onih povezanih sa ženama, direktno ili indirektno odražava se na ličnu bezbednost kako muškaraca tako i žena. Postizanje rodne ravnopravnosti u ostvarivanju ljudskih prava i ljudske bezbednosti tesno je povezano za cilj 5. Agende 2030, potcilj 5.1. (okončanje svuda i svih oblika diskriminacije protiv žena i devojčica), potcilj 5.2. (eliminisanje svih oblika nasilja prema ženama i devojčicama u javnoj i privatnoj sferi, uključujući trgovinu ljudima i seksualnu i druge oblike eksploatacije) i potcilj 5.3. (eliminisanje svih štetnih praksi kao što su dečiji, rani i nasilni brakovi i sakaćenje ženskih genitalija) kao i za cilj 16. posebno za potcilj 16.1 (potreba značajnog smanjenja svih oblika nasilja i sa njima povezanim stopama smrtnih slučajeva) i potcilj 16.b (sprovođenje nediskriminatornih zakona i politika radi postizanja održivog razvoja). Ciljeve i aktivnosti iz AP EU za žene mir, bezbednost (2019–2024),584 dopunjuje novi AP za rodnu ravnopravnost EU (2021–2025) (GAP 3)585 koji predviđa: 1. rodno odgovorno liderstvo na svim nivoima EU, od političkog do menadžerskog, 2. Obezbeđivanje dovoljno internih kapaciteta i sposobnosti za sistemsku integraciju rodne perspektive i sprovođenje rodnih analiza u sektoru bezbednost i 3. bliski dijalog i saradnju sa državama članicama i angažovanje OCD i drugih partnera, kao što su multilateralne i regionalne organizacije, akademska zajednica, istraživački centri i privatni sektor, kroz prioritetne oblasti delovanja: učešće, uvođenje rodne perspektive zasnovane na rodnim analizama, vodstvo zasnovano na primerima, prevencija, zaštita i oporavak.

U Zaključnim zapažanjima u vezi sa Četvrtim periodičnom izveštajem Republike Srbije, CEDAW komitet je pozdravio usvajanje Nacionalnog akcionog plana (2017–2020) za sprovođenje Rezolucije 1325 (2000) SB UN – Žena, mir i bezbednost.586 Komitet je izrazio i zabrinutost zbog: a) nepostojanja specifičnih informacija o koracima preduzetim za praćenje i procenu uticaja NAP-a i usluga koje se pružaju ženama i devojkama žrtvama nasilja povezanih sa sukobom; b) nedovoljne budžetske alokacije za sprovođenje NAP-a; v) nedostatka angažovanja na izradi izveštaja od strane žena pogođenih sukobom i OCD koje rade sa preživelima; g) nepostojanja statističkih podataka o nasilju prema ženama i devojkama koji se odnosi na oružane sukobe. Pozivajući se na opštu preporuku br. 30,587 Rezoluciju SB UN 1325 (2000) i naknadne rezolucije, Komitet je preporučio da država ugovornica: a) izdvoji dovoljna sredstva i poboljša mehanizme za efikasno sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP-a za sprovođenje Rezolucije SB UN 1325; preduzme srednjoročnu evaluaciju plana bez odlaganja; b) aktivno uključi OCD, uključujući žene pogođene sukobom i organizacije koje rade sa preživelima, u sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP-a za sprovođenje Rezolucije SB UN 1325, kao i razvoj bilo kog strateškog dokumenta, mirovnih pregovora, obnove i rekonstrukcije nakon sukoba; v) ojača i promoviše zastupljenost žena među osobljem za mirovne pregovore i posredovanje, uključujući i na višim nivoima; prikupi podatke o učešću žena u sprovođenju NAP-a za primenu Rezolucije SB UN 1325 na zakonodavnom, izvršnom i sudskom nivou; g) obezbedi procenu potreba i efikasan pristup pravnim, zdravstvenim i psihosocijalnim uslugama za sve žene i devojke žrtve nasilja u vezi sa sukobom, uključujući žene i devojke iz ruralnih područja i žena i devojaka iz drugih društveno osetljivih grupa; d) preduzme mere za zaštitu interno raseljenih žena i devojaka od prisilnog raseljavanja i nasilja; đ) unapredi standardizovano prikupljanje podataka o nasilju prema ženama i devojkama u vezi sa sukobom.

Strategija nacionalne bezbednosti588 i Strategija odbrane589 su fundamentalni politički dokumenti u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane. Pozitivna novina je rešenje koje predviđa da Vlada kontinuirano prati sprovođenje obe strategije na osnovu AP za čiju izradu je zaduženo MO, što još nije učinjeno. Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije koji propisuje obavezu sprovođenja ex–ante analize efekata, Vlada je ovlašćena da bliže uređuje za koja dokumenta javnih politika se ta analiza ne mora sprovoditi. To rešenje je kontradiktorno. Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika590 takođe reguliše kada sprovođenje analize efekata nije obavezno, pa između ostalog navodi „dokumenta javnih politika i propisa, na republičkom nivou, koji su od značaja za odbranu i bezbednost ili kojima se ublažavaju ili otklanjaju posledice katastrofa, elementarnih i drugih nepogoda i vanrednih situacija.” Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava (2017–2022)591 sa AP (2017–2018) i AP (2019–2020) je takođe važan planski dokument za oblast javne bezbednosti. Izrađen je Predlog akcionog plana za period 2021–2022. godine za sprovođenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima posebno ženama i decom i zaštite žrtava za 2017–2022. godine.592 Imenovan je nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima593, kao jedan od preduslova za njeno sprovođenje. Kontinuirano se sprovode obuke i seminari namenjeni policajcima koji rade na predmetima trgovine ljudima. Izvršene su i određene organizacione promene. U okviru direkcije policije formirana je Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. Nadležnost za postupanje u slučajevima trgovine ljudima iz Uprave granične policije prešla je u Upravu kriminalističke policije. U okviru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala formirano je Odeljenje za suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenje ljudi, sa tri odseka: Odsek za koordinaciju, analizu i prevenciju trgovine ljudima, Odsek za suzbijanje trgovine ljudima i Odsek za suzbijanje krijumčarenja ljudi. Izmene su izvršene i u okviru policijskih uprava u većim gradovima.594 U AP za realizaciju ove strategije predviđeno je znatno manje aktivnosti. U Izveštaju koalicije prEUgovor o napretku Republike Srbije u Poglavljima 23 i 24, navedeno je da je iz 4 mere izostavljeno 23 aktivnosti, od kojih se najveći broj odnosi na direktnu podršku žrtvama.595 Republika Srbija je jedna od retkih država članica UN čiji NAP za Rezoluciju SB UN 1325 sadrži meru koja se odnosi na razoružanje društva i kontrolu nezakonite trgovine malim i lakim oružjem (MiLO) i rodno zasnovano nasilje. U Izveštaju o rezultatima sprovođenja AP za 2019. i 2020. godinu za sprovođenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017–2022. godine, koji je izradila multisektorska Posebna radna grupa za sprovođenje i praćenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017–2022. godine se navodi: da su određeni zadaci nerealno postavljeni, kako po obimu, tako i po sprovodljivosti; određeni indikatori su složeno postavljeni, na koje se ne može odgovoriti bez dublje analize; u više različitih aktivnosti predviđeni su istovetni indikatori, što prilikom izveštavanja o rezultatima sprovođenja dovodi do ponavljanja.596

Iako ne pominje Rezoluciju SB UN 1325 nova Strategija kontrole malog i lakog oružja (2019–2024), prepoznaje da „posedovanje, upotreba, zloupotreba i efekti malog i lakog oružja ispoljavaju jasne rodne dimenzije” što je u skladu sa merama drugog NAP-a za implementaciju Rezolucije SB UN 1325 u Republici Srbiji. OCD Centar za istraživanje javnih politika kroz aktivan proces zagovaranja značajno je doprineo uvođenju rodne dimenzije kontrole MiLO u NAP i sproveo niz istraživanja o rodnoj dimenziji upotrebe vatrenog oružja u periodu od 2017–2019. godine podržavajući na taj način sprovođenje NAP za Rezoluciju SB UN 1325.597 NAP za Rezoluciju SB UN 1325 je kompatibilan sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i Zakonom o oružju i municiji, koji prepoznaju važnost preventivnog delovanja za šta je značajna i mera oduzimanja vatrenog oružja počiniocima nasilja u porodici, legalizacija vatrenog oružja u nelegalnom posedu i bezbedno rukovanje legalnim oružjem, kao važnih mera u prevenciji femicida. Prema nalazima Centra za istraživanja javnih politika, građani su zainteresovani da se uključe u lokalne kampanje za legalizaciju oružja kao deo napora da se unapredi bezbednost zajednica, a posebno žena i drugih ranjivih grupa.598

NAP za Rezoluciju SB UN 1325 (2017–2020)599 je obuhvatao pet oblasti: akteri, institucionalna tela i mehanizmi, prevencija, učestvovanje, zaštita i oporavak, kao i tri priloga. Ciljevi, aktivnosti, nosioci aktivnosti i partneri, potrebni resursi i pokazatelji učinka bili su usmereni ka unapređenju svih aspekata bezbednosti žena u društvu. Aktivnosti su pretežno bile usmerene na sprečavanje nasilja prema ženama u multinacionalnim operacijama, u konfliktnom i postkonfliktnom oporavku društva, kriznim i vanrednim situacijama, sa posebnim osvrtom na preventivno delovanje, zaštitu i oporavak žena usled delovanja savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti koji posebno pogađaju marginalizovane i višestruko diskriminisane kategorije stanovništva. Radna grupa za izradu novog NAP-a suočila se sa neujednačenim rodnim evidencijama u pojedinim organima državne uprave i lokalne samouprave i neujednačenim sistemom izveštavanja koji bi omogućili da novi NAP sadrži precizne početne, kao i ciljane vrednosti i ciljeve koje treba dostići do kraja 2020. godine600 U Izveštaju o sprovođenju NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325 u MO i VS, za 2020. godinu,601 navodi se da su MO i VS nastavili sa sprovođenjem NAP 1325 radi što obuhvatnijeg i potpunijeg ostvarivanja ciljeva, definisanih NAP-om.602 Vlada je usvojila izmenu Zaključka o obrazovanju Političkog saveta za sprovođenje NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017–2020).603 Ministar odbrane doneo je Odluku o određivanju savetnice ministra odbrane za sprovođenje NAP-a za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017–2020)604 i Rešenje o obrazovanju Analitičke grupe za sprovođenje NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017–2020) iz nadležnosti MO i VS.605 Analitička grupa MO i VS, formirana 2019. godine rešenjem ministra odbrane, u toku 2020. godine izradila je dve rodne analize i nacrte godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o sprovođenju NAP u MO i VS. Zadatke Multisektorskog tela, koje je preimenovano u Operativno telo, sada vrši KTRR Vlade RS. U toku 2020. godine u MO i VS je redovno funkcionisao mehanizam za rodnu ravnopravnost u MO i VS „osoba od poverenja” koje su, u skladu sa Instrukcijom o izboru i funkciji „osobe od poverenja”606 redovno podnosile izveštaj o svom radu savetnici za rodnu ravnopravnost. Izdvajanja u budžetu RS za MO i VS u 2020. godini su smanjena sa 93,8 milijardi dinara u 2019. na 92,4 milijardi dinara.607 Budžet za 2020. godinu je povećan za MUP sa 85,2 milijarde dinara u 2019. na 109,6 milijardi dinara u 2020. godini.608 U MO i VS uspostavljen je proces rodno odgovornog budžetiranja. Sredstva za aktivnosti MO za sprovođenje NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325 u toku 2020. godine nisu korišćena iz budžeta. MUP je, takođe, aktivno učestvovalo u primeni NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325. Analitička grupa MUP-a je realizovala brojne aktivnosti od kojih se mogu izdvojiti imenovanje kontakt osoba u policijskim upravama za praćenje sprovođenja NAP-a, izrada rodnih analiza i Plana MUP-a za sprovođenje NAP-a, kao i Izveštaja o sprovođenju NAP–a, koji su tokom perioda sprovođenja drugog NAP-a dostavljani Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost. Analitička grupa i savetnica ministra za rodnu ravnopravnost, kroz koordinaciju saradnje sa stranim partnerima MUP-a, prvenstveno kroz saradnju i komunikaciju sa Kancelarijom Švedske policije u Beogradu, inicirala je pripremu projekta „Razvijanje rodne agende u MUPRS”. Ciljevi i aktivnosti projekta su bazirani na ciljevima i aktivnostima definisanim u drugom NAP-u, kako bi se sistemski obezbedila realizacija aktivnosti iz NAP-a, čiji je nosilac MUP, a posebno u delu povećanog učešća i uloge žena na policijskim poslovima, zaštite od nasilja i diskriminacije, u oblasti edukacije o rodnoj ravnopravnosti i načinu integracije u sistem kakav je policija, većeg broja žena na operativnim poslovima i na mestima rukovođenja.

Realizacija projekta „Razvijanje rodne agende u MUPRS”609 u okviru Programa podrške policije Švedske MUP-u RS” (SPAP II), koju je MUP sprovodio uz stručnu podršku policije Kraljevine Švedske, kao implementacionog partnera i finansijsku pomoć i podršku Švedske agencije za razvoj, započela je 2016. godine. Krajem 2019. godine odobren je nastavak rada na projektu do kraja 2021. godine, u cilju obezbeđenja održivosti rezultata ostvarenih u MUP.610 Jedan od najznačajnih ishoda projekta je formiranje Mreže žena u policiji krajem 2018. godine.611 Mreža predstavlja model podrške i ohrabrenja ženama u policiji da razvijaju svoje veštine i kompetencije kako bi pružile doprinos efikasnosti policije i podsticaj policijskoj službi da poštuje politiku jednakih mogućnosti u svim reformskim procesima. MUP je prvi primer državne institucije u Republici Srbiji koja sistematski reguliše sprečavanje diskriminacije unutar organa. Mehanizmi RR u sektoru bezbednosti, poput Političkog saveta i analitičkih grupa, bili su glavni nosioci promena u prethodnom periodu. Politički savet pružio je političku podršku primeni plana unutar državnih organa u sektoru bezbednosti, a analitičke grupe u MO, MUP, Upravi carina, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i Bezbednosno-informativnoj agenciji su sprovodile aktivnosti iz plana u okviru svojih institucija, prikupljale podatke i izveštavale Multisektorsko telo i Politički savet o napretku u sprovođenju prvog NAP. Kontinuiranu edukaciju članova ovih tela vršili su OCD uz podršku donatora, prvenstveno UN Women i UNDP. Nakon personalnih promena članova/ca ovih tela, njihova aktivnost i uticaj je umanjen, a tema žene, mir i bezbednost marginalizovana. Skupštinski nadzor nad sprovođenjem prvog NAP-a vršila je u kratkom periodu Komisija za praćenje sprovođenja NAP-a za primenu Rezolucije SB UN 1325 u Republici Srbiji. Nova Komisija koja bi vršila skupštinski nadzor nad primenom drugog NAP-a nije formirana. U prethodnom periodu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je nadzirala rad sektora bezbednosti, davala mišljenja i preporuke za otklanjanje diskriminacije i u saradnji sa MUP sprovodila aktivnosti na primeni njihovog AP. Izazovi sa kojima se susreću mehanizmi RR u JLS612 karakteristični su i za Savete za bezbednost u JLS. Od 2015. godine intenzivirano je osnivanje i delovanje ovih saveta. MUP i SKGO, uz finansijsku podršku OEBS-a pripremili su Priručnik za delovanje saveta za bezbednost u gradovima i opštinama613 koji sadrži informacije o osnivanju, nadležnostima i značaju delovanja ovih saveta u prevenciji kriminala i strateškom dugoročnom planiranju prevencije u JLS i sl. Na osnovu praćenja situacije u Rasinskom okrugu, povodom 20. godišnjice Rezolucije SB UN 1325 organizovan je okrugli sto na kome je ukazano na negativan trend koji pokazuje da su „saveti za lokalnu bezbednost osnovani, ali da ponegde dugo nisu imenovani članovi, ili u njima nije bilo žena, niti OCD koje tu treba da budu, dok su bile zastupljene određene organizacije kojima u tim savetima nije mesto,” kao i da je primenu NAP za Rezoluciju SB UN 1325 nemoguće proceniti na nivou sprovođenja svih aktivnosti, usled nedovoljne transparentnosti lokalnih samouprava i neažurnih javnih podataka.614 Istraživanje Nacionalnog konventa o EU sprovedeno nakon ukidanja vanrednog pokazalo je da su JLS u Srbiji aktivirale štabove za vanredne situacije kao deo mera za koordinaciju relevantnih institucija i organizacija u sprečavanju širenja pandemije na svojoj teritoriji, kao i da su u nekim JLS formirani krizni štabovi ili stručno-operativni timovi sa užim sastavom od štabova za vanredne situacije.615

Od usvajanja NAP-a konstantno se povećava procenat žena zaposlenih u sektoru bezbednosti. Od ukupnog broja zaposlenih u MO i VS na kraju 2020. godine, žene čine 22,94%, što je za 1,01% više nego u 2019. godini. Među oficirima žene su zastupljene sa 7,91% (povećanje za 0,92%), među podoficirima sa 2,40% (povećanje za 0,44%), među profesionalnim vojnicima sa 15,89% (povećanje za 0,48%) i među civilnim licima sa 52,99% (povećanje za 1,02%). Zastupljenost žena na komandnim i rukovodećim dužnostima na kraju 2020. godine, u odnosu na ukupan broj komandnih i rukovodećih dužnosti u MO i VS je 8,96% (0,47% više nego u 2019. godini). Za vreme primene NAP (2017–2020) povećana je zastupljenost žena u Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) sa oko 19,5% na 24%, (povećanje za oko 4,5%), čemu je doprinela izmena formacije VOA kojom je povećan broj formacijskih mesta civilnih lica na koja žene mogu ravnopravno da apliciraju u skladu sa potrebnim kvalifikacijama. VOA je, vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti, upodobila propise, tako da na konkurse za izaslanike odbrane ravnopravno mogu da konkurišu profesionalni pripadnici VS oba pola. Zastupljenost žena u VS je povećana sa 11,7% u 2019. godini na 12,35% u 2020. godini. Zastupljenost žena na komandnim i rukovodećim dužnostima u VS je 4,80%, što čini 1,05% ukupnog broja pripadnika VS (povećanje za 0,15% u odnosu na 2019. godinu). U multinacionalne operacije UN i EU, u toku 2020. godine, upućeno je 43 (13,78%) pripadnica MO i VS, od ukupno 312 upućenih pripadnika (4,34% više u odnosu na 2019. godinu). U školskoj 2020/2021. godini na osnovne studije u Vojnoj akademiji upisano je 38% devojaka, a na integrisanim akademskim studijama Medicinskog fakulteta VMA upisano je 68% devojaka, što je blago povećanje (za 1%, odnosno 3%) u odnosu na 2019. godinu. U školskoj 2020/2021. godini u prvi razred Vojne gimnazije upisano je 57%, a u Srednju stručnu vojnu školu 46% devojaka što je znatno više (za 21%, odnosno 25%) nego prethodne godine. U toku 2020. godine na Kurs slušalaca rezervnih oficira upućeno je ukupno 88 kandidata, od kojih su 26, odnosno 29,54% bile devojke. U toku 2020. godine su realizovana četiri uputna roka na dobrovoljno služenje vojnog roka (mart, jun, septembar i decembar) u kojima je upućeno 1.154 kandidata, od kojih su 200 (17,33%) žene.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova, prateći trend od 2016. godine, do kraja 2020. godine procenat žena se povećao sa 23% na 26%, sa tendencijom rasta.

Pregovori o statusu Autonomne pokrajine Kosova i Metohije najveći su bezbednosni izazov sa kojim se Republika Srbija suočava već godinama, a naročito tokom 2020. godine. Žene nisu učestvovale u sklapanju brojnih tehničkih sporazuma postignutih tokom dijaloga, kao ni Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Drugim NAP-om 1325 predviđeno je uključivanje rodne perspektive i veća zastupljenost žena u dijalogu između Beograda i Prištine, posebno žena na rukovodećim pozicijama u sastavu delegacija. Zaključci nezavisnog monitoringa617 pregovora Beograda i Prištine iz perspektive žena ukazuju na to da su žene sistematski marginalizovane u formalnim procesima dijaloga i izgradnje mira. To govori da nema adekvatnog mehanizma niti političke volje za uključivanje žena u ovaj proces.618 Ženske OCD, feministkinje i mirovne aktivistkinje kontinuirano se zalažu za suočavanje sa prošlošću i kažnjavanje ratnih zločina što je od 2017. godine deo i NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325, zalažu se i za to da tranziciona pravda bude deo političke agende u dijalogu i procesu normalizacije odnosa između Srba i Albanaca. Tranziciona pravda, međutim, nije jedina tema od interesa za građane i građanke. Žene u regionu Kosovske Mitrovice smatraju da pregovarački timovi ne prepoznaju i ne pokreću pitanja koja su od interesa za svakodnevni život i žena i muškaraca kao što je, na primer, izdavanje i dobijanje ličnih dokumenata, obrazovanje, zapošljavanje i bezbednost. Zato je neophodno uključivanje žena, njihovih prioriteta i inicijativa ženskih grupa i pojedinki u proces EU integracija i pregovora Beograda i Prištine, jer osigurava da postignuti dogovori budu utemeljeni u stvarnim prioritetima i potrebama građana i građanki, kako bi bili održivi u budućnosti.619

5.2.3. Rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama i u porodici

Nasilje uopšte, a posebno prema ženama, najrasprostranjeniji je i najteži vid kršenja osnovnih ljudskih prava. Ono je prisutno u medijima koji šire mizogine, seksističke poruke,620 kao strukturno nasilje koje ih isključuje iz odlučivanja, sa tržišta rada, iz imovine, novih tehnologija, iz političkog i javnog života.621 Nasilje prema ženama prisutno je na radnom mestu, u institucijama gde bi trebalo da ostvare socijalnu ili zdravstvenu zaštitu622, u porodici, u partnerskim odnosima. Rezultati Istraživanja o dobrobiti i bezbednosti žena623 u zemljama jugoistočne i istočne Evrope, ukazuju na znatnu rasprostranjenost različitih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Podaci iz istraživanja o rasprostranjenosti nasilja prema ženama u Republici Srbiji su razlog za veliku zabrinutost. Bilo koji oblik nasilja, uključujući nepartnersko i partnersko, kao i seksualno uznemiravanje i proganjanje, od navršene 15. godine doživelo je 62% žena starosti 18–74 godine (1,7 miliona žena u Republici Srbiji). Skoro trećina žena prenosi iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva.624

U Republici Srbiji je 2017. godine usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici625 kao jedan od odgovora države na široku rasprostranjenost nasilja prema ženama, a cilj ovog zakona je da se na opšti i jedinstven način reguliše postupanje državnih organa prvenstveno u vezi sa prevencijom, ali i sa zaštitom od nasilja u porodici. Većina napora u pogledu zakona i politika uglavnom je usmerena na nasilje u porodici kao najrasprostranjeniji vid nasilja prema ženama. Od usvajanja do početka primene Zakona, organizovane su obavezne licencirane obuke za policijske službenike626 i za predstavnike tužilaštva, sudova i prekršajnih sudova627 ali ne i za službenike u CSR, koje Zakon i ne predviđa, kao ni kontinuirana obuka za predstavnike drugih institucija koje imaju obavezu postupanja u slučajevima nasilja. U Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o radu gurpa za koordinaciju i saradnju sa područja grada Beograda628, navodi se da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republički zavod za socijalnu zaštitu, u saradnji sa Pravosudnom akademijom, Službom za upravljanje kadrovima i drugim organima i ustanovama, treba da obezbede kontinuirane obuke stručnih radnika u CSR koji primenjuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Republičko javno tužilaštvo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbede kontinuirane edukacije zaposlenih koji postupaju u slučajevima nasilja u porodici i koji su članovi grupa za koordinaciju i saradnju, za sticanje i unapređenje znanja i kompetencija za prevenciju, suzbijanje i zaštitu od nasilja u porodici i od zlostavljanja i zanemarivanja dece.

Praćenje primene ovog zakona ukazuje da postoje izazovi u primeni člana 17.629 i da je neophodno unaprediti razumevanje prava i potreba žrtava nasilja u porodici i drugih krivičnih dela obuhvaćenih Zakonom. Podaci o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u periodu mart–avgust 2020. godine, ukazuju na znatna smanjenja aktivnosti nadležnih organa – policije, tužilaštva i CSR, što je moglo negativno da utiče na zaštitu žrtava. Policija je u vreme vanrednog stanja zbog epidemije bolesti COVID-19 (mart–april) primila za 10% manje prijava događaja nasilja u odnosu na isti period 2019. godine, a ovaj trend nastavljen je i u julu 2020. godine (11% manje prijava događaja). Broj izrečenih policijskih hitnih mera u istom periodu je manji za 6,6%.630 Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika631 iz 2018. godine, uvedena su tri nova krivična dela: proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak u cilju usklađivanja nacionalnog krivičnog zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom. Iz Krivičnog zakonika uklonjene su odredbe koje su predviđale da se gonjenje preduzima po predlogu za krivična dela Silovanje, Obljuba nad nemoćnim licem učinjena prema bračnom drugu i Nedozvoljene polne radnje. Samo uvođenje novih krivičnih dela ne predstavlja dovoljnu, sigurnu i adekvatnu zaštitu od nasilja. Potrebna je dosledna primena Zakona i korišćenje predviđenih mehanizama zaštite žrtava nasilja. Restriktivno tumačenje prava glavni je uzrok loše pravne zaštite žrtava nasilja.632 Dopune Zakona o azilu iz 2018. godine, omogućavaju ženama iz izbegličko–migrantske populacije da ostvare pravo na azil po osnovu rodno zasnovanog nasilja koje su pretrpele u zemlji porekla ili u tranzitu, i po tom osnovu dodeljeni su azili.633 Dugo očekivani Zakon o rodnoj ravnopravnosti634, kao i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije635 usvojeni su u maju 2021. godine. Zakon o rodnoj ravnopravnosti u uvodnom delu definiše pojmove rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama, nasilja u porodici636, uznemiravanje, seksualno uznemiravanje, seksualno i polno ucenjivanje637, u skladu sa međunarodnim standardima. U posebnom poglavlju reguliše sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, a naročito: posebne mere (član 52), obaveza prijavljivanja nasilja (član 53), opšte usluge podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja (član 54), specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja (član 55), programe za učinioce rodno zasnovanog nasilja (član 56), sprečavanje rodno zasnovanog nasilja (član 57) i finansijska sredstva za realizovanje opštih i posebnih usluga podrške (član 58). Usvajanjem Zakona upotpunjen je normativni okvir rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti. Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine usvojena je u aprilu 2021. godine i pripremljen je AP za period 2021–2023. godine, čije se usvajanje očekuje.

Objedinjena statistika o broju femicida i ubistava žena u Republici Srbiji još ne postoji.638 Republički zavod za statistiku objavljuje podatke o broju umrlih, prema uzorku smrti i polu, na osnovu redovnog istraživanja o umrlima.639 Ministarstvo unutrašnjih poslova izradilo je aplikaciju KDU (krivična dela i učinioci) u koju se, u skladu sa Krivičnim zakonikom, unose krivične prijave i iz koje se može prikazati, razvrstano po polu, broj ubistava, teških ubistava i događaja sa smrtnim ishodom u porodičnim i partnerskim odnosima, s obzirom da prilikom popunjavanja krivične prijave postoji obavezno polje – srodstvo. Podaci o broju ubijenih žena po potrebi se dostavljaju i javno objavljuju. Prema evidenciji Mreže Žene protiv nasilja koja prikuplja podatke o broju partnerskih ubistava žena, tokom više od dve decenije ubijeno je više od 355 žena, a više od 400 dece je ostalo bez majki.640 Ubice su partneri, bračni ili vanbračni a najveći broj ubistava počinjen je vatrenim oružjem i nožem.641 Istraživanje organizacije FemPlatz i Ženskog istraživačkog centra o femicidu u Republici Srbiji obuhvata slučajeve femicida koji su imali sudski epilog, ali nedostaje evidencija slučajeva ubistava žena praćenih samoubistvom učinioca.642 Analiza sudske prakse pokazala je da se uvek izriču sankcije koje su bliže minimumu propisanih kazni (period 2016–2020. godine). Promene Krivičnog zakonika nisu dovele do promene blage kaznene politike sudova.643 Podaci o stanju u oblasti nasilja prema ženama još uvek nisu usklađeni, ni dostupni. Kao otvoreni podaci, moraju se potraživati, davanje odgovora pojedinih institucija nije zadovoljavajuća, a kada se i dostavljaju, podaci nisu u formatu koji je adekvatan za praćenje primene normi. Zaštita žrtava nasilja u porodici i dalje je nedovoljno efikasna i delotvorna. Dobar deo prijavljenih slučajeva nasilja za koja nisu izdata naređenja za hitne mere, ostaje bez planova i praćenja. Prema Izveštaju prEUgovor Alarm za 2020. godinu, Savet za suzbijanje nasilja u porodici ne prati realizaciju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, što usporava i zaustavlja unapređenje zaštite i podrške žrtvama. Podaci i iskustva govore o nužnosti bolje zaštite i podrške žrtvama nasilja u vreme pandemije COVID-19. Podaci o radu SOS telefona u 2019. godini ukazuju da nije postojala potreba da se formira novi nacionalni SOS telefon. U Republici Srbiji je problem nasilja prema ženama povezan i sa posedovanjem oružja. Od ukupnog broja vlasnika oružja u Republici Srbiji, muškarci su vlasnici 94,7% vatrenog oružja.644

Muškarci su učinili 96,6% svih krivičnih dela povezanih sa vatrenim oružjem.645 Republika Srbija je preduzela mere da unapredi normativni okvir u vezi sa posedovanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Izmene Zakona o oružju i municiji646 sadrže dve važne novine uvedene da bi se smanjila zloupotreba legalnog oružja u posedu građana. Prva se tiče nabavljanja oružja, i predviđa da podnosilac zahteva, pored bezbednosne provere, zdravstvene sposobnosti, potvrde da nije osuđivan i kažnjavan i potvrde o obučenosti za rukovanjem vatrenim oružjem, mora da ima opravdan zahtev za nabavku oružja – dokaz da mu je ugrožena lična bezbednost ili zbog prirode posla. Druga se odnosi na zdravstvenu sposobnost podnosioca zahteva za oružje i dokazuje se na svakih pet godina lekarskim uverenjem. Po izdavanju dozvole, MUP obaveštava izabranog lekara da je njegovom pacijentu izdata dozvola, i lekar je u obavezi da prijavi MUP-u promene zdravstvenog stanja (ili sumnje) koje bi uticale na rukovanje oružjem. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, pooštrene su kazne za nedozvoljeno nabavljanje, držanje i nošenje oružja, kao i za neovlašćenu izradu, prepravljanje, prodaju i razmenu vatrenog oružja. Posedovanje vatrenog oružja predstavlja značajnu bezbednosnu pretnju u slučaju rodno zasnovanog nasilja. U većini slučajeva, u registrovanim primerima nasilja u porodici korišćeno je ilegalno (neregistrovano) vatreno oružje, ali ne izostaju i primeri zloupotrebe legalnog oružja. Ženama u Republici Srbiji sa iskustvom nasilja u konfliktu, još uvek nije dostupna delotvorna zaštita. Žene nisu prepoznate kao učesnice oružanih sukoba, niti kao civilne žrtve rata u zakonodavstvu Republike Srbije.647 Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica648 sadrži diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata.649 U Srbiji ne postoji nikakva vrsta reparacija i priznanja za žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu.

––––––––

498 Dostupno na : https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf pristup 31.5.2021.

499 U ovom periodu AP nije postojao već je bio samo pripremljen. Dokument je podeljen na sastanku Radne grupe za pripremi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, ali u ovom momentu nije dostupan na internetu.

500 Dostupno na: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Agenda-UN-2030.pdf pristup 31.5.2021.

501 CEDAW/C/SRB/CO/4 od 8.3.2019. dostupno na: https://undocs.org/en/CEDAW/C/SRB/CO/4 pristup 31.5.2121.

502 „Službeni glasnik RS”, broj 101/20.

503 Dostupno na: httrs://www.mrravde.gov.rs/sr/tekst/30402/revidirani-aksioni-rlan-za-roglavlje-23-pristup 6.6.2021.

504 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/ostalo/sektor-za-socijalnu-zastitu/strategija-za-sprecavanje-i-borbu-protiv-rodno-zasnovanog-nasilja-prema-zenama-i-nasilja-u-porodici-za-period-2021-2025-godine pristup 8.9.2021.

505 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

506 Prvi stav tačke 1 – 3 Osnovnih načela UN o nezavisnosti sudstva – Rezolucija Generalna skupština UN 40/32 (1985) i 40/146 (1985), član 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Preporuka Komiteta ministara SE (2010)12 o nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija Recommendation CM/Rec(2010)12 of the Committee of Ministers to member states on judges: independence, efficiency and responsibilities (Adopted by the Committee of Ministers on 17 November 2010 at the 1098thmeeting of the Ministers’ Deputies) dostupno na: https://rm.coe.int/cmrec-2010-12-on-independence-efficiency-responsibilites-of-judges/16809f007d pristup 2.6.2021.

507 Član 21. stav 1. Ustava RS.

508 Član 21. stav 2. Ustava RS.

509 Član 22. stav 1. Ustava RS.

510 Član 170. Ustava RS.

511 Član 22. stav. 2. Ustava RS.

512 Najpre 2005. godine kada je razmatrala nekoliko nacrta ustava RS (Mišljenje br. 349/2005 dokument CDL-AD(2005)023), potom šest meseci (mart 2007.) nakon što je Ustav RS 2006 ustanovljen i tako odstupila od prakse da se mišljenje dostavlja pre usvajanja ustava. Dostupno na: www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile. pristup 11. II 2018. kao i tokom rada na pripremi amandmana na Ustav RS.

513 Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/files/amandmani%20za%20objavljivanje1.pdf pristup 3.6.2021.

514 Dostupno na: https://vss.sud.rs/sr-lat/saop%C5%A1tenja/saop%C5%A1tenje-visokog-saveta-sudstva-u-vezi-promena-ustava pristup 3.6.2021.

515 Svedočanstvo pripreme za promenu Ustava Srbije iz 2006. i struka. Društvo sudija Srbije, 2018. Dostupno na https://www.sudije.rs/images/Dru%C5%A1tvo_sudija_Srbije_-_Svedo%C4%8Danstvo.pdf i Konsultativno veće evropskih sudija, dostupno na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?p=&id=2198457&Site=COE&direct=true pristup 3.6.2021.

516 Dostupno na: https://uts.org.rs/images/2018/280218.dvt.misljenje.ustav.pdf i Konsultativno veće Evropskih tužilaca dostupno na: https://www.uts.org.rs/images/2019/misljenje_CCPE.pdf pristupljeno 3.6.2021.

517 ŽPRS formulisala je svoje predloge za promenu Ustava RS, što je bio uslov za učešće u javnoj raspravi i učestvovala je u javnoj raspravi o promenama Ustava. Dostupno na. https://media.genderhub.org.rs/2021/04/Ustavne-promene-iz-ugla-Zenske-platforme.pdf pristup 6.6.2021.

518 Društvo sudija Srbije Op. cit. 2018. dostupno na https://www.sudije.rs/images/Dru%C5%A1tvo_sudija_Srbije_-_Svedo%C4%8Danstvo.pdf pristup 3.6.2021.

519 Nacrt Amandmani I do XXIX (18.4.2018) dostupno na: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/160418/160418-vest15.html, Nacrt amandmana na Ustav Srbije I do XXXII. Dostupno na: http://www.emins.org/wp-content/uploads/2018/11/Ustavni-amandmani-IV-verzija-srp.pdf pristup 3.6.2021.

520 Pandemija KOVID 19, parlamentarni izbori održani su juna 2020. godine.

521 Do sada održana su javna slušanja 19, 24, 26, 27, 31 maja i 2. juna. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/aktivnosti/narodna-skupstina/radna-tela/javna-slusanja.3012.html pristupljeno 3.6.2021.

522 O otvorenim pitanjima vezanim za postupak promene Ustava RS videti: Zbornik Reviziona vlast u Srbiji (ur. Šarčević, i dr. Sarajevo 2017.; Zbornik, Svedočanstvo pripreme za promenu Ustava od 2006. godine i struka, prilozi: Vučić, O, str. 250–252, Stojanović, D. str. 259–263, Pejić, I. str. Simović, D. str. 243–244, Nenadić, B. str 292–293, Rakić, Vodinelić V. str. 322–323; Pajvančić M.: Postupak odlučivanja o promenama Ustava RS, Zbornik (ur. Dajović, G.) „Srpsko pravosuđe na ustavnoj raskrsnici – svedočanstvo o „debati” povodom inicijative za promenu Ustava RS u oblasti pravosuđa”, CEPRIS, 2019, str. 166–176. Dostupno na https://www.cepris.org/wp-content/uploads/2019/06/Zbornik-CEPRIS.pdf pristup 3.6.2021.

523 U više navrata na javnim slušanjima naglašena je potreba da RS „analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšteprihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda izraženih kroz dokumenta EU, UN, SE, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GREKO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa.” Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/Odr%C5%BEano_Sedmo_javno_slu%C5%A1anje_na_temu_promene_Ustava.41696.941.html pristup 3.6.2021.

524 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

525 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

526 Član 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

527 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

528 Član 4. stav 3. Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

529 „Službeni glasnik RS”, broj 41/21.

530 Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/vest/26213/poziv-za-upis-u-registar-pruzalaca-besplatne-pravne-pomoci-i-besplatne-pravne-podrske.php, pristup 20.5.2021.

531 Dostupno na: https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/za-6-meseci-1.902-gradjana-dobilo-besplatnu-pravnu-pomoc_1117081.html, pristup 1.6.2021.

532 Izveštaj Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći od 31. mart 2020. godine. https://www.mpravde.gov.rs/files/Izvestaj%20o%20sprovodjenju%20ZBPP% 201.okt%20 do%2031. %20marta.pdf pristup 1.9.2021.

533 Isto.

534 Član 9. stav 1. Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći. Registar pružalaca pravne pomoći i besplatne pravne podrške dostupan na: https://www.mpravde.gov.rs/sr/tekst/26350/registar-pruzalaca-besplatne-pravne-pomoci-i-besplatne- pravne-podrske.php pristup 1.6.2021.

535 Dostupno na: https://www.drzavnauprava.gov.rs/tekst/26350/registar-pruzalaca-besplatne-pravne-pomoci-i-besplatne-pravne-podrske.php. pristup 1.6.2021.

536 Član 9. stav 5. Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

537 Član 58. stav 1. tačka 2. Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

538 Član 12. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

539 Na primer, sve opštine u Severnobačkom okrugu pružaju besplatnu pravnu pomoć, naspram samo 25% opština Zaječarskog okruga. Videti: Filipović, M. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći – Prvih šest meseci primene, YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2020. Dostupno na: https://www.yucom.org.rs/zakon-o-besplatnoj-pravnoj-pomoci-prvih-sest-meseci-primene/ pristup 8.9.2021.

540 Videti Izveštaj Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Dostupno na: https://mpravde.gov.rs/files/Izvestaj%20o%20sprovodjenju%20ZBPP%201.okt%20do%2031.%20marta.pdf, pristup 1.6.2021.

541 Član 9. stav 2. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

542 Način vođenja evidencije regulisan je Pravilnikom o načinu vođenja evidencije o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći i besplatnoj pravnoj podršci („Službeni glasnik RS”, broj 68/19).

543 Član 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

544 Više: Beker, K. i dr. Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2019. str. 65–67 FemPlatz, 2020. str. 65–67 dostupno na: https://www.femplatz.org kao i https://www.femplatz.org/library/reports/2020-08-10_PreneraZena.pdf pristup 31.5.2021.

545 Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava „Službeni glasnik RS”, broj 101/13.

546 Zakon o sudskim taksama „Službeni glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – dr. zakon, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 – dr. zakon, 31/09, 101/11, 93/12, 93/14, 106/15 i 95/18.

547 Na primer, žitelji Krajišnika udaljeni su od Osnovnog suda i Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu 57 km. U opštinama Sečanj i Žitište koje su im bliže ne postoji osnovni sud niti osnovno javno tužilaštvo. (član 3. stav 1. tačka 21. i član 9. stav 1. tačka 20. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, „Službeni glasnik RS” br. 101/13).

548 Član 7. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, „Službeni glasnik RS”, br. 57/03 i 69/11.

549 Članovi 2. i 7. Pravilnika o tarifi, nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja „Službeni glasnik RS”, broj 50/12.

550 Više: Pajvančić, M.: Naša urušena prava, FES, 2019., str. 9–13. Dostupno na: http://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/15439.pdf pristup 31.5.2021.

551 Analiza sudske prakse – Postupanje sudova po predlogu za oslobađanje od plaćanja sudskih troškova u parničnoj materiji, Beograd: YUCOM, 2018. strana 2. Dostupno na: https://www.yucom.org.rs/wp-content/uploads/2018/06/Analiza-sudske-prakse-Postupanje-sudova-po-predlogu-za-osloba%C4%91anje-od-pla%C4%87anja-sudskih-tro%C5%A1kova-u-parni%C4%8Dnoj-materiji.pdf. pristup 31.5.2021.

552 „Službeni glasnik RS”, broj 40/15.

553 Više: Pajvančić, M. Analiza načina odlučivanja Ustavnog suda u: Beljanski, S. Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive, CEPRIS, 2019. str. 33–38. Dostupno na: https://www.cepris. org/wp-content/uploads/2019/10/CEPRIS-Odnos-Ustavnog-suda-i-sudske-vlasti2.pdf pristup 14.6.2020.

554 Pregled rada Ustavnog suda za 2017. strana 10. Dostupno na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/137-101100/pregled-rada pristup 23.2.2019.

555 Na primer, broj ustavnih žalbi u 2008. godini bio je 1927, da bi u 2017. godini dostigao 25 846. Dostupno na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/137-101100/pregled-rada pristupljeno 23.2.2019.

556 Više: Pajvančić, M. Op. cit. 2019, strana

557 Na primer, u 2018. godini Ustavni sud je odbacio 87,06% ustavnih žalbi, a svega 12, 94% su meritorno rešene.

558 Videti: Pajvančić, M. i dr. Op. cit. 2019, strana 37.

559 Stavovi Ustavnog suda utvrđeni 2009, 2010, 2011, 2012, 2019. dostupno na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/163-100890/stavovi-suda pristupljeno 23.2.2019.

560 Na primer: rok u kome se može izjaviti, posebno u slučaju propuštanja; dopuna i blagovremenost naknadnih podnesaka; dozvoljenost revizije; obavezna sadržinu ustavne žalbe; postupak meritornog odlučivanja posebno izreka odluke kojom se žalba usvaja, otklanjanje štetnih posledica i naknada štete; struktura obrazloženja odluke kojom se ustavna žalba usvaja; ocena ustavnosti u opšteg akta u postupku odlučivanja po ustavnoj žalbi; postupak preispitivanja ustavne žalbe; postupanje po predstavci, žalbi ili ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv odluke, rešenja ili zaključka Ustavnog suda i dr. Više: Pajvančić, M. i dr. Op. cit. 2019.

561 Na primer, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Državnom veću tužilaca, Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakon o polaganju pravosudnog ispita, Zakon o pravosudnoj akademiji.

562 Na primer, Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija koji je povredio imovinsko pravo velikog broja penzionera isključio je mogućnost korišćenja bilo kog instrumenta za zaštitu prava. Videti, Pajvančić, M. i dr. Op. cit. str. 40–47, 2019.

563 Ustavni sud je 2020. godine reševajući po predlogu Poverenika za ravnopravnost utvrdio da odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koje nejednako tretiraju poljoprivredne osiguranice nisu u saglasnosti sa Ustavom (Odluka IUz-216/2018).

564 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. str. 40–41. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf pristup 31.5.2021.

565 Isto, strana 21.

566 Isto, strana 39.

567 Isto, strana 41.

568 Godišnji izveštaj Zaštitnika građana, str. 7, 8 i 25. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/godisnji-izvestaji pristup 31.5.2021.

569 Videti: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd, 2019, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/ 2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf pristup 1.6.2021.

570 Istraživanje Percepcija Romske zajednice o diskriminaciji, Poverenik za ravnopravnost, 2021. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/ pristup 2.6.2021.

571 Istraživanje Položaj starijih žena u Srbiji, Poverenik za ravnopravnost, Beograd 2021. Dostupno na. http://ravnopravnost.gov.rs/rs/istrazivanje-o-polozaju-starijih-zena-u-srbiji/ pristup 2.6.2021.

572 Videti: Petrušić, N. i dr. Ravnopravnost u praksi – primena antidiskriminacionih zakona u Srbiji, Equal Rights Trust, London, 2019, strana 89. dostupno na: www.equalrightstrust.org/resources/ravnopravnost-u-praksi-primena-antidiskriminacionih-zakona-u-srbiji pristup 1.6.2021.

573 CEDAW/C/SRB/CO/4 para. 45. i 46.

574 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

575 Član 4. stav 3. Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

576 „Službeni glasnik RS”, broj 24/18.

577 Član 7. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

578 Član 6. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

579 Član 16. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

580 Član 17. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

581 Član 9. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

582 CEDAW/C/SRB/CO/4 para. 44.

583 Ova grupa formirana je na inicijativu UN, KTRR i Fonda b92. Videti npr. Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, 2019. Kako izveštavati o sudskim procesima o nasilju i dr. Više o aktivnostima ove mreže na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/1083-novinarke-protiv-nasilja-prema-zenama pristup 13.6.2021.

584 Dostupno na: https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-11031-2019-INIT/en/pdf, pristup 14.6.2021.

585 Dostupno na: https://ec.europa.eu/international-partnerships/system/files/swd_2020_284_en_final.pdf, pristup 14.6.2021.

586 Paragraf 9 CEDAW/C/SRB/CO/4, Dostupno na: https://ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19867, pristup 1.6.2021.

587 Dostupno na: https://www.ohchr.org/documents/hrbodies/cedaw/gcomments/cedaw.c.cg.30.pdf, pristup 1.6.2021.

588 Usvojena 2011. Dostupno na: https://www.rsjp.gov.rs/mapa1/3.%20Odbrana/f_strategija_nacionalne_bezbednosti.pdf, pristup 15.6.2021.

589 Usvojena 2012. Dostupno na: https://www.rsjp.gov.rs/mapa1/3.%20Odbrana/f_strategija_odbrane.pdf, pristup 14.6.2021.

590 Član 6. Uredbe. Dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2019/8/9/reg, pristup 14.6.2021.

591 Dostupno na: https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/nacionalna_strategija_i_akcioni_plan.pdf, pristup 11.6.2021.

592 Dostupno na: http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/289, pristup 5.7.2021.

593 Rešenje Vlade 24 broj 119-9273/2017 od 6.10.2017.

594 Dostupno na: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0409-2953/2020/0409-29532003124R.pdf, pristup 12.6.2021.

595 Prema zvaničnim podacima, do oktobra 2020. godine u Srbiji je identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, među kojima i 15 devojčica i osam dečaka, koji su bili žrtve seksualne eksploatacije i prinudnih brakova, prinuđeni na prosjačenje ili vršenje krivičnih dela. Piskulidis, predstavnica Astre u intervju koji je dala u januaru mesecu ove godine, između ostalog, daje ocenu kako je pandemija „ogolila sistem” i pokazala koliko je fragilan i spor, tako da su OCD koje pružaju podršku žrtvama trgovine ljudima u ovom slučaju brže reagovale od sistema Radio 021(8.1.2021). Dostupno na:httrs://www.021.rs/storu/Info/Srbija/262993/Astra-Identifikovali-smo-31-zrtvu-trgovine-ljudima-tokom-2020-godine.html, pristup 13.6.2021.

596 Dostupno na: http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/cd2d35c1-10a0-4dae-b17e-4a376d55057a/Izve%C5%A1taj+AP+trgovina+ljudima+2019-2020.pdf?MOD=AJPERES&CVID=nugibDG, pristup 13.9.2021.

597 Upravo poslednje istraživanje Rod i vatreno oružje – Zašto je NAP 1325 tako važan, usmereno je na promovisanje rodno odgovornog i transparentnog pristupa odgovoru na bezbednosne izazove vezane za vatreno oružje u JLSu Srbiji, Videti: The Public Policy Research Centre (CENTER) “Gender and Firearms – Why is NAP 1325 so important” Final Report June 20, 2019 – December 19, 2019. Dostupno na: https://www.publicpolicy.rs/files/NAP%201325.pdf pristup 28.8.2021.

598 Centar za istraživanje javnih politika, Iskustva primene NAP 1325, dostupno na: https://www.publicpolicy.rs/publikacije/8503f622ab8ce6981bfbd8f57bcd415357450725.pdf, pristup 6.6.2021.

599 Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir i bezbednost u RS (2017–2020), „Službeni glasnik RS”, broj 53/17.

600 Ovaj dokument je bio usmeren na lokalni nivo, odnosno ostvarivanje vidljivih promena u svakodnevnom životu žena i muškaraca u lokalnim zajednicama, kako bi se poboljšala njihova lična bezbednost i obezbedila” veća uključenost žena u očuvanju mira i bezbednosti na nivou lokalne zajednice”. Dokumentom je bilo predviđeno u uključivanje OCD u sprovođenje aktivnosti. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/akcioni_planovi/2017/Zakljucak%20Vlade%20o%20usvajanju%20NAP%20za%20primenu%20R_1325%20SB%20UN%20u%20R_Srbiji.pdf, pristup 30.5.2021.

601 Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/akcioni_planovi/2021/Izvestaj%20za%20NAP%20za%202020%20Prilog.pdf, pristup 30.5.2021.

602 Rezultati sprovođenja NAP u toku 2020. godine dostavljeni su od nadležnih organizacionih jedinica MO i VS i obrađeni od strane Analitičke grupe MO i VS za analizu sprovođenja NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir i bezbednost u RS.

603 Zaključak 05 broj 02-4504/2020, od 4. juna 2020. godine.

604 Nema javno dostupnog dokumenta; Referisano na osnovu podataka koje je dostavilo MO u toku prikupljanja informacija za izveštavanje o Pekinškoj platformi za akciju.

605 Nema javno dostupnog dokumenta; Referisano na osnovu podataka koje je dostavilo MO u toku prikupljanja informacija za izveštavanje o Pekinškoj platformi za akciju.

606 „Službeni vojni list”, broj 1/18

607 Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/vojska-srbija-naoruzanje-novac/29637678.html pristup 16.6.2021.

608 Nasuprot vojnim izdacima, planirana budžetska sredstva za sprovođenje programa žene, mir i bezbednost za periodu 2017–2020. iznose 2.480.000,00 dinara, ali finansijska sredstva još uvek nisu korišćena za sprovođenje plana, niti su predviđena finansijska sredstava dovoljna da bi se plan u celosti sproveo. Stoga je uzeta u obzir donatorska podrška, kao i saradnja sa OCD u cilju sprovođenja plana. U periodu od 2017. do 2020. sprovođenje programa žene, mir i bezbednost su najviše finansirale donatorske organizacije (npr. Misija OEBS u Srbiji, UNWomen i UNDP, Kvinna till Kvinna, Ambasada Kraljevine Norveške, Ambasada SAD, Kraljevine Holandije, Vlada Kraljevine Norveške, NATO i dr.) samostalno ili kroz projekte OCD. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2019/BUDZET%202020.pdf, pristup 16.6.2021.

609 Cilj Projekta „Razvijanje rodne agende u MUP-u RS” je prelazak sa ad hoc pristupa rodnim pitanjima na konkretnu, praktičnu i merljivu primenu politike za rodnu ravnopravnost, uklanjanjem stvarnih i formalnih prepreka za veće učešće i zadržavanje žena na policijskim poslovima i rukovodećim položajima, ne samo kao osnovnu pretpostavku za sprovođenje politike jednakih mogućnosti, već i razvoj policije koja prepoznaje i na adekvatan način odgovara na različite bezbednosne izazove u društvu. Fokusiran je na stvaranje formalnih i faktičkih preduslova za institucionalnu integraciju rodne ravnopravnosti u sve interne procese, strukture i funkcije u policiji, posebno u sistemu upravljanja ljudskim resursima, prepoznavanjem mera koje treba preduzeti da bi se žene zadržale u policijskom radu i uklonile postojeće prepreke za njihov rad i napredak unutar policije.

610 U toku rada na projektu razvijene su i usvojene Smernice za sprovođenje mera za postizanje rodne ravnopravnosti u MUP kroz sistem upravljanja ljudskim resursima, a mere su integrisane u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima sa indikatorima za praćenje realizacije i postignutog uticaja; izrađen je Program obuke rukovodilaca i zaposlenih o integrisanju rodne perspektive u rad policije i obučeni treneri unutar organizacije policije koji će ovu obuku sprovoditi u okviru edukacije u MUP; doneto je Uputstvo sa smernicama za prevenciju i zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije i diskriminacije po drugim ličnim svojstvima u MUP; pripremljen je Priručnik o postupanju u slučajevima rodno zasnovane diskriminacije i diskriminacije po drugim ličnim svojstvima u MUP; usvojen je Program obuke medijatora, kao jedan od ključnih mehanizama u postupku po prijavama za diskriminaciju u okviru MUP; realizovana obuka jednog broja imenovanih medijatora u MUP; stvorene su organizacione i normativne pretpostavke za efikasnu prevenciju i odgovor na slučajeve rodno zasnovane diskriminacije i diskriminacije po drugim ličnim svojstvima u MUP i policiji; u nekoliko ciklusa organizovane su obuke rukovodilaca visokog nivoa rukovođenja i dr.

611 Rađeno je na podizanju kapaciteta članica Mreže kako bi mogle efikasno da komuniciraju ciljeve i vrednosti Mreže kroz policijsku organizaciju i promovišu žene u policiji, realizovane su i brojne promotivne aktivnosti i obezbeđen je prostor i sredstva za rad Mreže.

612 Videti Poseban izveštaj Zaštitnika građana „Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji.” Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5901-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-z-s-uplj-n-s-z-n-n-s-i-dluciv-nj-i-p-zici-i-ivn-s-i-l-lnih-h-niz-z-r-dnu-r-vn-pr-vn-s-u-dinic-l-l-n-s-upr-v-u-srbi-i pristup 16.6.2021.

613 Publikovan 2015. godine. Dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/a/0/217011.pdf, pristup 2.6.2021.

614 Više: Izveštaj Pomirenje iz ženske perspektive: ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji su pripremili Udruženje žena Peščanik, iz Kruševca i Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava, iz Kosovske Mitrovice, a koji predstavlja deo projekta Žene za mir i bezbednost: ka dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova, podržan od strane EU i švedske fondacije Kvinna till Kvinna, dostupno na: https://udruzenjepescanik.org/izvestaji/pomirenje-iz-zenske-perspektive-ka-normalizaciji-odnosa-srbije-i-kosova/#_Toc61949668, pristup 5.6.2021.

615 Dostupno na: https://uploads-ssl.webflow.com/5e9038a5fc30d378d256622b/5f8dac20b5dfb27e678f8991_Monitoring-izvestaj-.-Delovanje-jedinica-lokalne-samouprave-tokom-vanrednog-stanja.pdf pristup 11.6.2021.

616 Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/akcioni_planovi/2021/Izvestaj%20za%20NAP%20za%202020%20Prilog.pdf, pristup 15.6.2021.

617 Nezavisni monitoring pregovora Beograda i Prištine rezultat je saradnje Organizacije žena (Kosovske) Mitrovice za ljudska prava i Udruženja žena Peščanik iz Kruševca na povećanju uloge žena u procesu Evropskih integracija i posebno, pregovorima između Beograda i Prištine. Udruženje žena Peščanik, „Pregovori Beograda i Prištine iz ženske perspektive”, 28.3.2018. dostupno na: https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/688-pregovori-beograda-i-pristine-iz-zenske-perspektive pristup 15.6.2021.

618 U nezavisnom monitoringu se navodi da „čak i kada ženske organizacije samoinicijativno sprovode aktivnosti usmerene u pravcu pomirenja, predstavnici javnih vlasti ne žele da u njima učestvuju, a u nekim slučajevima čak i aktivno rade na tome da spreče da do razgovora Srpkinja i Albanki uopšte dođe”, Isto.

619 Ibid.

620 Dostupno na: https://rc.gradjanske.org/kako-mediji-izvestavaju-o-nasilju-prema-zenama/ pristup 26.5.2021.

621 Dostupno na: https://www.danas.rs/drustvo/pasalic-zabrinjavajuci-stepen-mrznje-kojoj-su-zene-u-javnosti-izlozene/ pristup 26.5.2021.

622 Dostupno na: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/132358/Recenice-koje-mozda-slusate-svaki-dan-a-koje-su-mobing.html, pristup 30.5.2021.

623 Istraživanje je sproveo OEBS (2018). Dostupno na: https://www.osce.org/sr/secretariat/419756, pristup 15.6.2021.

624 Ibid.

625 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici.html, pristup 20.5.2021.

626 Dostupno na: https://www.kpu.edu.rs/cms/ pristup 14.6.2021.

627 Dostupno na: https://pars.rs/sr/tags/sprecavanje-nasilja-u-porodici pristup 14.6.2021.

628 Videti Poseban izveštaj Zaštitnika građana o radu Grupa za koordinaciju i saradnju sa područja grada Beograda, 2020, dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/6804-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-r-du-grup-z-rdin-ci-u-i-s-r-dnju-n-p-druc-u-gr-d-b-gr-d pristup: 13.9.2021.

629 Član 17. nije adekvatno sagledao specifične potrebe Romkinja koje su izložene porodičnom nasilju. Kako Romkinje žive u proširenim porodicama sa roditeljima nasilnika, u slučaju izricanja hitne mere one budu izložene dodatnoj torturi i nasilju od strane porodice nasilnika i primorane da povuku krivične prijave za nasilje u porodici.

630 Ibid.

631 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/241116-zakon_o_izmenama_i_dopunama_krivicnog_zakonika.html, pristup 7.6.2021.

632 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/140916/140916-vest10.html pristup 13.6.2021.

633 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-azilu-i-privremenoj-zastiti.html pristup 13.6.2021.

634 „Službeni glasnik RS”, broj 52/01.

635 „Službeni glasnik RS”, broj 52/01.

636 Član 6. stav 1. tač. 10, 11. i 12. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

637 Član 6. stav 1. tač. 13, 15. i 16. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

638 Dostupno na: https://www.danas.rs/drustvo/mreza-zene-protiv-nasilja-od-pocetka-2020-ubijeno-sest-zena-brojke-mogu-biti-vece/ pristup 23.5.2021.

639 Dostupno na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20213009.pdf, pristup 13.9.2021.

640 Dostupno na: https://www.zeneprotivnasilja.net/femicid-u-srbiji#2010-godina, pristup 17.6.2021.

641 Ibid.

642 Dostupno na: http://www.femplatz.org/library/publications/2019-11_Femicid_monografija_Prva_publikacija_E_primerak.pdf pristup 17.6.2021.

643 U 2019. godini završen je postupak po krivičnoj prijavi za 92 797 punoletnih učinilaca krivičnih dela, što je 0,1% manje nego u 2018. godini, dok je pravosnažno osuđeno 28 112 punoletnih lica što je za 6% manje nego u 2018. godini. Krivična dela protiv braka i porodice su među najbrojnijim krivičnim delima za koja su pravosnažno osuđena p U Revidirani AP za Poglavlje 23, dodat je kao (novi) pokazatelj „javno dostupni kvartalni izveštaji o sprovođenju zakona”, a AŽC nastavlja sa nezavisnim izveštavanjem o praćenju primene ovog zakona.643 punoletna lica 14,8%. Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/pravosudje/ pristup 17.6.2021.

644 Božanić, D. Rod i malokalibarsko oružje u Srbiji: Ključne činjenice, UNDP SEESAC, 2019, str. 9

645 Ibid.

646 „Službeni glasnik RS”, br. 20/15, 10/19 i 20/20.

647 Nezavisni izveštaj o lokalizaciji NAP-a 1325 u Srbiji sačinjen u okviru projekta „podrška učešću civilnog društva u implementaciji i praćenju NAP za Rezoluciju SBUN 1325 (2017–2020) na lokalnom nivou”, (2018–2019. godine), Centar za podršku ženama, uz podršku misije OEVS u Srbiji, pripremila Bjeloš, M.

648 „Službeni glasnik RS”, broj 18/20.

649 Prema stručnom mišljenju Fonda za humanitarno pravo, ovaj nacrt Zakona je diskriminatoran u delu u kojem nacrt propisuje da bi žrtva ostvarila status civilnog invalida rata ili člana porodice civilne žrtve rata, potrebno je da istovremeno ispuni nekoliko uslova: da je državljanin Srbije, da ima telesno oštećenje od 50%, da je povredu pretrpela od strane neprijatelja tokom rata ili oružanog sukoba, kao i da se ta povreda dogodila na teritoriji Srbije. Ovako predviđeno zakonsko rešenje veliki broj žrtava onemogućava da ostvare svoja prava. Tako žrtve seksualnog nasilja ne mogu ostvariti status civilnog invalida rata, jer seksualno nasilje najčešće ne dovodi do telesnih, već do psihičkih posledica koje Nacrt zakona ne prepoznaje.

5.2.4. Politički život i učešće žena u odlučivanju o javnim poslovima

Rodni jaz i dalje je prisutan u političkom životu, posebno u političkim strankama, pristupu rukovodećim mestima u institucijama, javnim ustanovama, najvišim pozicijama u JLS i mesnim zajednicama. Stereotipi i predrasude i dalje postoje što dovodi do toga da se politički angažman žena redukuje na oblasti i pitanja koje se tradicionalno smatraju ženskim pitanjima. Ravnopravno učešće žena u političkom i javnom životu od suštinske je važnosti za postizanje COR – Agende 2030, posebno cilja 5. Iako je rodni jaz u ovoj oblasti smanjen, a angažovanje žena u političkom životu povećano posebno njihova zastupljenost u skupštinama na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou650, još uvek je manje žena među donosiocima odluka (UN: indikator 5.5.1). Najveći rodni jaz je na najvišim pozicijama u JLS i mesnim zajednicama.651 Žene su manje zastupljene na mestima predsednika opština, ambasadora, kao i na rukovodećim položajima u javnim preduzećima.652 Pored zastupljenosti žena u organima javne vlasti, jednako značajna je i: njihova zastupljenost na rukovodećim mestima u tim organima; procedure koje omogućavaju uticaj na odlučivanje o javnim poslovima; kao i prevazilaženje stereotipa koji politički angažman žena redukuju na samo oblasti društvenog života koje se tradicionalno smatraju ženskim poslovima (porodica, socijalna pitanja, briga o deci, starima, osobama sa invaliditetom i ponekada zdravstvena zaštita, obrazovanje i kultura). Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost je posebno značajan instrument za unapređenje rodne ravnopravnosti i u ovoj oblasti.

Zastupljenost žena u skupštinama je povećana, ali ne i na rukovodećim mestima. U Republici Srbiji su početkom 2020. godine usvojene izmene Zakona o izboru narodnih poslanika653, Zakona o lokalnim izborima654, kao i Pokrajinska skupštinska odluka o izboru poslanika u Skupštinu APV655 kojima su regulisane kvote za manje zastupljeni pol od 40% i rezervisana mesta na izbornim listama.656 Parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori održani su 21. juna 2020. godine. Aktuelni saziv Narodne skupštine657 čini 98 poslanica (39,2%)658 i 152 poslanika (60,2%). Na čelu Narodne skupštine je predsednik. Narodna skupština ima 20 odbora. Žene su na čelu pet (25%)659, a muškarci 15 (75%) odbora. Među zamenicima predsednika odbora je deset žena i devet muškaraca660, a među sekretarima odbora je čak 16 (80%) žena. U sastavu odbora, žene čine većinu u šest odbora661, od kojih polovina pokriva oblasti koje se stereotipno povezuju sa ženama, a muškarci u odborima koji pokrivaju oblasti koje se stereotipno vezuju za muškarce.662 U Narodnoj skupštini postoje mehanizmi RR. Zastupljenost žena na mestima predsednika odbora, sastav radnih tela i znatno veća zastupljenost žena među sekretarima radnih tela, pokazuje da su i dalje prisutni rodni stereotipi. Uprkos povećanju zastupljenosti žena u skupštinama na svim nivoima, do koje je došlo primenom kvote od najmanje 40% za manje zastupljeni pol, rodni jaz je i dalje prisutan u političkom životu i institucijama javne vlasti. Nedavno usvojen ZRR ustanovljava kvotu od 40% za manje zastupljeni pol663 i obavezuje organe javne vlasti da u organima upravljanja i nadzora u kojima nije postignuta uravnotežena zastupljenost polova primene kvotu od najmanje 40% za manje zastupljeni pol kao posebnu meru664 koja treba da smanji rodni jaz kako bi se dostigla uravnotežena zastupljenost polova i na rukovodećim položajima.

Zastupljenost žena u organima izvršne vlasti je povećana, ali je rodni jaz evidentan na rukovodećim pozicijama, a rodni stereotipi prepoznatljivi po rodno neizbalansiranom sastavu resora nadležnih za oblasti koje se tradicionalno ne smatraju ženskim poslovima. Na čelu Vlade je premijerka. Od pet potpredsednika Vlade dve su žene (40%). Od ukupno 23 resora, 10 predvode ministarke (43,4%)665, a među državnim sekretarima, u 17 ministarstava za koje su podaci dostupni, ukupno je 60 žena, od kojih su 18 (30%) na položaju državne sekretarke. Žene čine većinu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a među šest državnih sekretara, pet su žene (83,3%). U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave žene čine 1/3, a među državnim sekretarima imenovana je i po jedna žena. U šest ministarstava za državne sekretare imenovani su isključivo muškarci.666 Na mestima sekretara ministarstava u 18 ministarstava za koje su podaci dostupni, žene su zastupljene sa 83,3% (15 žena i 3 muškarca).667 U državnoj administraciji na republičkom nivou zaposleno je 61% žena, administraciji APV 55,9% i u lokalnoj administraciji 58% žena.668 Mehanizmi za RR (saveti, komisije) formirani su i u JLS.

Zastupljenost žena u pravosuđu. Za razliku od zakonodavne i izvršne vlasti u kojima su žene još uvek podzastupljene, među sudijama kao i predsednicima sudova preovlađuju žene što je takođe pokazatelj rodnog disbalansa u ovoj oblasti. U ukupnom broju sudija 71,5% sudija su žene.669 U Upravnom sudu zastupljenost žena je 85.7%, u apelacionim sudovima 77,4%, u prekršajnim sudovima 75,8%, u privrednim sudovima 75,2%, a u Vrhovnom kasacionom sudu 65,9%. Među predsednicima sudova opšte i posebne nadležnosti je 58,2% žena, na čelu Vrhovnog kasacionog suda je žena, dok su predsednici svih apelacionih sudova muškarci.670

Zastupljenost žena u diplomatiji. Od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova koji imaju diplomatska zvanja, žene su zastupljene u srazmeri od 56,53 %. Od ukupno 71 šefa diplomatsko-konzularnih predstavništava (ambasada, misija pri međunarodnim organizacijama i generalnih konzulata), 22 su žene, što iznosi 30,98% (od ukupno 50 ambasadora, 12 su žene; od ukupno sedam šefova misija pri međunarodnim organizacijama, četiri su žene; od ukupno 14 generalnih konzula, šest su žene). Pored šefova DKP koji su imenovani funkcioneri, među diplomatama koji privremeno rukovode DKP do imenovanja novog šefa DKP, od ukupno 19 otpravnika poslova – pet su žene ili 26,31%, dok su, od ukupno devet konzula žerana – sedam su žene, odnosno 77,77%.671

Zastupljenost i učešće žena u političkim strankama. U političkim strankama kao akterima političkog života rodni jaz opstaje, na unutrašnjoj demokratizaciji političkih stranaka malo se radi, a rodna ravnopravnost ne sagledava se kao činilac unutrašnje demokratizacije stranke. Zakon o političkim strankama672, Zakon o finansiranju političkih stranaka673 ne sadrže ni jednu posebnu meru koja bi doprinela povećanju zastupljenosti žena u političkim strankama i njihovim organima. U organizacionoj strukturi političkih stranaka uglavnom postoje oblici delovanja žena najčešće savetodavnog karaktera674, a predsednica ili određeni broj predstavnica tela za rodnu ravnopravnost u nekim strankama je po položaju članica rukovodećih organa stranke.675 Posebne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti retko su propisane statutom stranke.676 Rodna perspektiva unutar političkih stranaka ne prati se sistematski677, podaci o članstvu u političkim strankama i njihovim organima nisu razvrstani po polu, često su neažurni ili nedostupni na internet stranicama stranaka, nedostaju celovita istraživanja rodne perspektive u radu političkih stranaka.678 To govori u prilog potrebi preduzimanja posebnih mera u cilju otklanjanja rodnog jaza u članstvu stranke, unutar organizacione strukture stranke, i integrisanja rodne perspektive u programe i konkretne aktivnosti stranke. Predstoje aktivnosti na primeni ZRR, koji obavezuje političke stranke da preduzimaju posebne mere ukoliko u stranci nije obezbeđena uravnotežena zastupljenost polova, što zahteva i izmene Zakona o političkim strankama i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao i statuta političkih stranaka i usvajanje planova delovanja koji sadrže posebne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti i uravnotežene zastupljenosti polova u organima stranke i obezbeđivanju aktivnog učešća manje zastupljenog pola u radu tih organa.679 Pored toga, neophodna je kontinuirana aktivnost političkih stranaka usmerena na prevazilaženje rodnih stereotipa, kako kroz njihovo svakodnevno političko delovanje, tako i kroz uključivanje tema vezanih za rodnu ravnopravnost u edukaciju članstva.

Učešće žena iz ranjivih grupa u političkom i javnom životu. U celini posmatrano, nedovoljna pažnja je posvećena ovom pitanju. Na to upozorava i preporuka CEDAW komiteta koja se odnosi na preduzimanje aktivnosti kojima bi se ubrzalo postizanje jednake zastupljenost žena, posebno Romkinja i osoba sa invaliditetom u svim oblastima javnog i političkog života.680 Izvestan pomak beleži se u stvaranju uslova za bolju pristupačnost ostvarivanju izbornih prava osoba sa invaliditetom. Izmenjena su Uputstva za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, Pravila o radu biračkih odbora, Podsetnik za obuku instruktora za članove stalnog sastava biračkih odbora i pripremljen Vodič za komunikaciju i pružanje podrške biračima koji su osobe sa invaliditetom kako bi se unapredilo ostvarivanje aktivnog biračkog prava osoba sa invaliditetom.681 Usvojena je odluka o proceni pristupačnosti biračkih mesta za osobe sa invaliditetom, sačinjen upitnik za procenu pristupačnosti i sagledana pristupačnost svih biračkih mesta682, tehnički je omogućen uvid u birački spisak slepim i slabovidim osobama a, pripremljeni su i prateći edukativni materijali za osobe sa invaliditetom o mogućnostima ostvarivanja biračkih prava.683 Sve ove mere usmerene su isključivo na ostvarivanje aktivnog biračkog prava osoba sa invaliditetom. Nisu regulisana važna pitanja vezana za ostvarivanje pasivnog biračkog prava osoba sa invaliditetom, uključujući i poslovnu sposobnost koja je uslov za sticanje biračkog prava, što osobama lišenim poslovne sporobnosti onemogućava korišćenje biračkog prava. Na potrebu da se to preispita i omogući sticanje biračkog prava osobama sa psihičkim invaliditetom ukazuje i preporuka CEDAW komiteta.684

––––––––

650 Uporediti stanje 2017. godine sa stanjem 2021. Videti: istraživanje Rodna ravnopravnost na pozicijama odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave – presek stanja u sprovođenju preporuke mera jedinicama lokalne samouprave za ostvarivanje rodne ravnopravnosti”, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd 2017, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/rodna-ravnopravnost-u-jedinicama-lokalne-samouprave-presek-stanja-u-sprovodenju-preporuke-mera-jedinicama-lokalne-samouprave-za-ostvarivanje-rodne-ravnopravnosti/ pristup 5.6.2021. kao i Poseban izveštaj Zaštitnika građana Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5901-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-grd-n-z-s-uplj-n-s-z-n-n-s-i-dluciv-nj-i-p-zici-i-ivn-s-i-llnih-h-niz-z-r-dnu-r-vn-pr-vn-s-u-dinic-l-l-n-s-upr-vu-srbi-i pristup 6.6.2021.

651 Poverenica za ravnopravnost uputila je posebne preporuke za unapređenje rodne ravnopravnosti u JLS. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti/ pristup 7.6.2021. Zaštitnik građana je takođe uputio preporuke za povećanje zastupljenosti žena na mestima odlučivanja u organima JLS dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachment/5901/Zastitnik%20gradjan_srpski.pdf. pristup 7.9.2021.

652 Srbija i agenda 2020–2030. – Mapiranje nacionalnog strateškog okvira, strana 21. Dostupno na: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Agenda-UN-2030.pdf pristup 5.6.2021.

653 Zakon o izboru narodnih poslanika, „Službeni glasnik RS”, br. 35/00, 57/03 – USRS, 72/03 – dr. zakon, 75/03 – ispravka, dr. zakona, 18/04, 101/05 – dr. zakon, 85/05 – dr. zakon, 28/11 – US, 36/11, 104/09 – dr. zakon, 12/20 i 68/20.

654 Zakon o lokalnim izborima, „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 34/10 – US, 54/11, 12/20, 16/20 – autentično tumačenje i 68/20.

655 „Službeni list AP Vojvodine”, broj 12/20.

656 Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i sve do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.

657 Dostupno: http://www.parlament.gov.rs/1.html pristup 5.6.2021.

658 U prethodnom sazivu Narodne skupštine bilo je 93 (37,2%) narodnih poslanica.

659 To su: Odbor za evropske integracije, Odbor za kulturu i informisanje, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Primetno je da su žene na čelu odbora koji pokrivaju oblasti koje se tradicionalno ne smatraju „ženskim poslovima”.

660 U jednom odboru ne postoji zamenik.

661 Od šest odbora na čijem su čelu žene polovina pokriva oblasti koje se stereotipno povezuju sa ženama: prava deteta (14 žena, 9 muškaraca), zdravlje i porodica (12 žena, 5 muškaraca), rad, socijalna pitanja, društvena uključenost i smanjenje siromaštva (10 žena, 7 muškaraca), a polovina oblasti koje se tradicionalno ne povezuju sa ženama: evropske integracije (10 žena, 7 muškaraca), privreda, regionalni razvoj, turizam i energetika (9 žena, 8 muškaraca), kultura i informisanje (9 žena, 8 muškaraca).

662 Odbor za kontrolu službi bezbednosti u kome nema mi jedne žene, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove (4 žene, 13 muškaraca), Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu (4 žene, 13 muškaraca).

663 Član 6. stav 1. tačka 9. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

664 Član 26. stav 2. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

665 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/sastav/177/sastav-vlade.php pristup 5.6.2021.

666 Ministarstvo privrede, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za brigu o selu. Dostupno na zvaničnim internet stranicama ministarstava. Pristupljeno 9.3.2021.

667 Dostupno na zvaničnim internet stranicama ministarstava. Pristup 9.3.2021.

668 Podaci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dopis broj 021-01-00062/2021-02 od 25.1.2021. upućeni Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Pristup 9.3.2021.

669 Od ukupno 2676 sudija 1921 su žene. Dostupno na: https://vss.sud.rs/sr-lat/spisak-sudija pristupljeno 27.1.2021.

670 Dostupno na: https://vss.sud.rs/sr-lat/spisak-sudija pristup 27.1.2021.

671 Izvor: sugestije Ministarstva spoljnih poslova iznete u konsultacijama.

672 „Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 61/15 – odluka Ustavnog suda.

673 „Službeni glasnik RS”, br. 43/11, 123/14 i 88/19.

674 Na primer: Unija žena SNP Član 75 stav 1 i član 82 Statuta SNS, dostupno na: https://www.sns.org.rs/lat/o-nama/statut-sns; Forum žena SPS, član 71 Statuta SPS, dostupno na: https://www.sps.org.rs/wp-content/uploads/2019/02/STATUT-SPS-2018.pdf, Forum žena DS, član 76. Statuta DS: dostupno na: https://www.ds.org.rs/fajlovi/dokumenta/Statut-DS.pdf, Forum žena SDP, član 63. Statuta SDP: dostupno na: https://sdp.co.rs/wp-content/uploads/2019/06/STATUT-SDP.pdf, Pokret žena socijalista, član pristup 6.6.2021.

675 Na primer, član 71. stav 3. Statuta SPS. dostupno na: https://www.sps.org.rs/wp-content/uploads/2019/02/STATUT-SPS-2018.pdf ; čl. 37. i 45. Statuta DS: dostupno na: https://www.ds.org.rs/fajlovi/dokumenta/Statut-DS.pdf ; član 39. stav 2. tačka 8. Statuta Pokreta socijalista: dostupno na: https://pokretsocijalista.rs/page/osnivacki-program/statut.html, član 27. stav 1. tačka 8. Statuta Sandžačke demokratske partije: dostupno na: https://sdp.co.rs/wp-content/uploads/2019/06/STATUT-SDP.pdf pristup 6.6.2021.

676 Na primer, rodno nediskriminatorni jezik u Statutu DS, dostupno na: https://www.ds.org.rs/fajlovi/dokumenta/Statut-DS.pdf, kvote za manje zastupljeni pol u organima stranke (DS, SPS, SDP, PS), koje ne obezbeđuju uravnoteženu zastupljenost polova u organima stranke.

677 Na primer, na zvaničnim internet prezentacijama političkih stranaka ne postoje, ili su neažurni, podaci o broju članova stranke kao i članova organa stranke razvrstani po polu.

678 Na primer: Baćanović, V. i Pajvančić – Cizelj A. Kapaciteti političkih stranaka u Vojvodini za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Dostupno na: https://genderhub.org.rs/kapaciteti-politickih-stranaka/ pristup 6.6.2021.

679 Član 48. st. 1. i 2. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

680 CEDAW/C/SRB/CO/4 para. 27–28.

681 Dostupno na: https://shorturl.at/afixG pristup 26.1.2021.

682 Dostupno na: http://shorturl.at/goPWZ pristup 26.1.2021.

683 Vodič za glasanje osoba sa invaliditetom, dostupno na: https://rb.gy/uotkfe, Vodič za glasanje van biračkog mesta, dostupno na: https://rb.gy/wlzb69, Video materijal Glasanje van biračkog mesta i uz pomoć pomagača, dostupno na: https://shorturl.at/yCMY0 pristup 26.1.2021.

684 CEDAW/C/SRB/CO/4 para. 44.

5.2.5. Rodni aspekti pandemije izazvane virusom COVID-19

Okolnosti izazvane pandemijom bolesti COVID-19 koje su u velikoj meri poremetile svakodnevni život građana i građanki, posebno za vreme trajanja vanrednog stanja, kada su brojna prava i slobode bile podvrgnute ograničenjima kako bi se očuvalo osnovno ljudsko pravo – pravo na život, ukazala je na nužnost uspostavljanja ravnoteže između zaštite zdravlja stanovništva, poštovanja ljudskih prava i minimiziranja brojnih i različitih posledica izazvanih ovom krizom. Suočavanje sa svakodnevnim problemima sa kojima su se susretali građani i građanke bio je podsticaj za angažman na sagledavanju uticaja koji je pandemija imala na rodnu ravnopravnost u različitim oblastima društvenog života. U toku trajanja vanrednog stanja i primene mera za sprečavanje pandemije bilo je više inicijativa, aktivnosti i reagovanja usmerenih na sagledavanje rodnih aspekata novonastale situacije, posebno u odnosu na ranjive grupe. Rezultat tih aktivnosti bile su analize i istraživanja u Republici Srbiji685, kao i u okrilju međunarodnih organizacija koje deluju u oblasti rodne ravnopravnosti.686 Na osnovu nalaza iz analiza i istraživanja sačinjene su preporuke za otklanjanje uočenih problema, posebno za ranjive grupe.687 Nalazi iz istraživanja i analiza i preporuke koje sadrže, pokazali su da rodna ravnopravnost nije integrisana u propise koji regulišu vanredne situacije i strategije koje definišu aktivnosti i mere koje se u takvim situacijama preduzimaju. To je posebno vidljivo kada se radi o ranjivim grupama čije se potrebe, često veoma različite prirode, nisu imale u vidu prilikom kreiranja mera zaštite od pandemije. Nezavisne institucije zaštite ljudskih prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti688 i Zaštitnik građana689 reagovale su i u ovim okolnostima instrumentima koje im stoje na raspolaganju, prilagođavajući način rada novonastalim prilikama.

Ograničenja ljudskih prava za vreme vanrednog stanja i vanrednih prilika. Epidemija COVID-19 koja je ugrozila pravo na život kao osnovno ljudsko pravo, bila je povod za proglašenje vanrednog stanja u Republici Srbiji i usvajanje mera kojima je ograničen niz osnovnih ljudskih prava: sloboda kretanja, sloboda okupljanja, pravo na pravično suđenje i dr.690 Neke od mera bile su diskriminatorne (mera ograničenja slobode kretanja osoba starijih od 65 godina). Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naglašava da je „epidemija Kovid-19 nesrazmerno uticala na starije ljude, na osobe sa invaliditetom, na siromašnije slojeve društva, stanovnike neformalnih naselja, korisnike smeštene u ustanovama socijalne zaštite, na osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima, na mlade, zapošljavanje, školovanje i sl., a mere zabrane kretanja, rizik od zaražavanja, prebacivanje sve većeg broja aktivnosti na onlajn sferu i sl. uticalo je i na pristup pojedinim pravima i ostvarivanje prava na usluge, sudsku zaštitu i sl.”691, a prilikom propisivanja mera nisu se uzimale u obzir potrebe ranjivih grupa.692 O tome govore i inicijative693, i Opšte preporuke za krizne situacije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.694 Zaštitnik građana reagovao je u vezi sa zaštitom prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku. Kontrola rada sudova i javnih tužilaštava nije u nadležnosti Zaštitnika građana, ali su i ovaj period obeležile pritužbe upućene Zaštitniku građana na rad tih organa. Pritužbe su se odnosile na povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, na koja su uticale su mere uvedene radi sprečavanja širenja epidemije bolesti COVID-19. Zaštitnik građana je apelovao na nadležne organe da omoguće pristup alternativnim načinima komunikacije, (aplikacija Skype), između okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji, bez prisustva trećeg lica.695

Rodni aspekt vanrednih prilika i mera usvojenih za sprečavanje širenja bolesti COVID-19 ne prepoznaje se u dovoljnoj meri, kao i bezbednosni rizici za žene tokom vanredne situacije. Žene čine veći deo radne snage u zdravstvu, kao i u drugim tzv. kontaktnim službama (trgovina na veliko i malo, nabavne i dostavne službe, ugostiteljstvo i turizam, kultura i umetnost). Većina primarnih pružalaca nege bolesnima su žene, što ih čini izloženim višestrukim bezbednosnim rizicima tokom pandemije izazvane virusom COVID-19.696

Zabeležen je porast rodno zasnovanog nasilja. Povećan je broj prijava slučajeva nasilja u porodici697 koje je preraslo iz psihičkog u fizičko i seksualno nasilje.698 Ove prilike uticale su i na dostupnost pružanja usluga u okolnostima u kojima je promenjen režim pružanja usluga zaštite i podrške ženama sa iskustvom nasilja699, posebno ženama iz ranjivih grupa (romkinje, starije žene, žene sa sela, žene sa invaliditetom, izbeglice, migrantkinje, LGBTI i dr.).700 Komitet strana ugovornica Konvencije SE o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici usvojio je deklaraciju701 kojom su države koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju pozvane da koriste standarde i preporuke iz konvencije kao smernice za aktivnosti i mere koje preduzimaju tokom pandemije korona bolesti. Po globalnom uvođenju mera restrikcije kretanja, niz međunarodnih organizacija izdalo je upozorenja na porast rodno zasnovanog nasilja, posebno u porodičnim uslovima.702

Pristup zdravstvenoj zaštiti je otežan za sve pacijente, naročito za trudnice, obolele od raka i pripadnike rizičnih grupa. Manji prioritet se pridaje rutinskim procedurama, onima koje nisu hitne, usled nastojanja sistema da ograniči prenošenje bolesti između pacijenata/kinja na bolničkom lečenju. COVID-19 postao je i prepreka za pristup preventivnoj zaštiti. Odlaganje tih usluga dovešće do ogromnog broja zaostalih slučajeva u zdravstvenom sistemu što će otežati lečenje i verovatno povećati stope morbiditeta i mortaliteta.703

Većina usluga socijalne zaštite bila je ili obustavljena ili su usluge pružane uz ograničenja i u izmenjenim uslovima. U toku vanrednog stanja CSR su radili u otežanim uslovima, ograničenja su se odnosila na neposredne kontakte sa korisnicima/cama i obustavljanje terenskih poseta704, obustavljanje rada centara za dnevni boravak dece sa smetnjama u razvoju i ograničavanje neposrednog pružanja drugih usluga korisnicima/cama.705

Epidemija bolesti COVID-19 zatekla je nespremnim mnoge sisteme, uključujući i obrazovanje. Polovinom marta 2020. godine, obustavljena je nastava u osnovnim školama, a obrazovanje na daljinu obezbeđeno je putem javnog medijskog servisa.706 Ovaj vid nastave organizovan je i u srednjim školama, a visokoškolske institucije su samostalno organizovale nastavu na daljinu. U situaciji kada nastava uživo nije bila moguća, alternativni oblici nastave bili su neophodni. Njihovo ostvarivanje, u datim okolnostima, bilo je praćeno brojnim izazovima, sa kojima su se susreli učenici/ce, njihovi roditelji, kao i nastavnici/ce. Resursi sistema obrazovanja bili su usmereni organizaciju i obezbeđivanje dostupnosti TV časova i učenja na daljinu. Za učenike/ce koji nisu imali pristup internetu ili su imali lošu konekciju, škole su obezbedile štampane zadatke za pripremu završnog ispita. Nabavljena je veća količina IKT opreme i sprovedene su odgovarajuće obuke za nastavnike.707 Tokom vanrednog stanja, kao i u školskoj 2020/21. godini, rad pedagoških asistenata (PA) koji pružaju podršku učenicima romske nacionalnosti708, nastavljen je i prilagođen uslovima vanrednog stanja. Brojne teškoće i izazovi prate i obrazovanje učenika/ca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, radi čijeg je prevazilaženja resorno ministarstvo izradilo poseban operativni plan za dodatnu podršku u obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih u situaciji učenja na daljinu, kako tokom vanrednog stanja (2020), tako i za školsku 2020/21. godinu.709 Nema, zbirnih podataka o tome kako se u praksi sprovodila nastava po individualnim obrazovnim planovima, ali su mnoge škole uspevale da prevaziđu teškoće.710 Tokom vanrednog stanja obrazovanje mladih takođe je bilo praćeno izazovima, kao što su, na primer, kontradiktorne informacije o onlajn polaganju male i velike mature, neuključivanje mladih u proces izbora platformi za onlajn učenje i dr.711

Sve ovo ukazuje na potrebu kreiranja sveobuhvatnog alternativnog modela funkcionisanja sistema obrazovanja koji bi se primenjivao u kriznim situacijama, a koji bi omogućio jednaku dostupnost kvalitetnog obrazovanja za svu decu.

Mere usvojene u cilju sprečavanja širenja epidemije nisu imale u vidu ranjive grupe i njihove potrebe. Sa posebnim teškoćama u toku vanrednog stanja i epidemije suočili su se: žene, samohrani roditelji, Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, deca, stariji od 65 godina, migranti, azilanti, beskućnici, LGBTI.712 Posebne mere za ove ranjive grupe nisu donete, a mnoge od postojećih usluga su prestale da funkcionišu.713 Epidemija bolesti COVID-19 je još jednom potvrdila neophodnost hitne deinstitucionalizacije jer nije moguće organizovati adekvatnu zaštitu korisnika/ca i zaposlenih u ustanovama za smeštaj osoba sa invaliditetom.714 Tokom vanrednog stanja, povećan je rizik od porodičnog i partnerskog nasilja za žene sa invaliditetom, a one su se suočavale sa nepristupačnim oblicima informisanja, obustavljanjem ili smanjenjem obima i načina pružanja usluga.715 Restriktivne mere uvedene tokom epidemije pojačale su rizik od siromaštva Roma i Romkinja koje država nije prepoznala kao posebno ugroženu grupu stanovništva, te su izostale posebno usmerene mere podrške.716 Osobe sa invaliditetom su u većem riziku od zaražavanja i ozbiljnijim simptomima bolesti COVID-19 zbog opšteg zdravstvenog stanja, prepreka u pristupu zdravstvenim uslugama, teškoća u pridržavanju mera fizičkog distanciranja, potrebe za podrškom drugih osoba, dodirivanja objekata radi informisanja, načina života u grupnim oblicima stanovanja, barijera u pristupu informacijama o zdravlju i merama. Osobe sa invaliditetom, posebno žene, bile su izložene većem riziku od narušavanja zdravstvenog stanja zbog otkazivanja ili odlaganja redovnih terapija, nemogućnosti nabavke potrebnih lekova, dugotrajne izolacije koja narušava opšte fizičko stanje. Zaštita reproduktivnog zdravlja i pristup ginekološkim pregledima su bili u drugom planu, s obzirom da je za korišćenje ove i drugih usluga zdravstvene zaštite, ženama sa invaliditetom je često potreban adekvatan prevoz i asistencija, a kada to obezbede, dolaze do nepristupačnih ambulanti koje često nemaju hidraulične ginekološke stolice.717 Problem zdravstvene zaštite romske populacije je prestanak rada zdravstvenih medijatorki tokom vanrednog stanja. To se negativno odrazilo na trudnice, porodilje, decu, osobe sa invaliditetom, starija lica i lica koja pate od hroničnih bolesti. Cena zaštitne opreme onemogućila je adekvatnu zaštitu i pristup zdravstvenim uslugama delu najsiromašnijih Roma i Romkinja. Problem je bilo i zakazivanje pregleda onlajn ili telefonom.718 Romkinje koje imaju zdravstvenu knjižicu nisu išle kod lekara, zakazani termini su otkazivani. Najviše su bila pogođena deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deca iz romske populacije. Za decu sa smetnjama u razvoju nisu donete mere koje bi obezbedile da pod jednakim uslovima ostvaruju pravo na obrazovanje, dok je za decu iz romske populacije problem predstavljalo to što nisu imala tehničku opremu za praćenje nastave na daljinu, a položaj im je dodatno otežan prestankom rada pedagoških asistenata.719 Rezultati istraživanja pokazali su da skoro 70% OCD smatra da je tokom trajanja epidemije bolesti COVID-19 došlo do povećanja rizika u oblasti inkluzivnog obrazovanja za decu sa invaliditetom i za decu iz romske populacije.720

Nalazi u istraživanjima, reagovanjima nezavisnih institucija zaštite ljudskih prava za vreme vanrednog stanja i u toku vanredne situacija, kao i aktivnosti u vezi sa rodnim aspektima pandemije izazvane epidemijom bolesti COVID-19, pokazuju da je neophodno uključiti rodne aspekte mera koje se preduzimaju u vanrednim situacijama izazvanim ne samo pandemijom, već i brojnim drugim uzrocima (elementarne nepogode, poplave, zemljotresi, klimatske promene, aero zagađenja, havarije većih razmera i dr.). Potreban je intersektorski pristup rodnim aspektima vanrednih situacija izazvanih različitim uzrocima, jer su one poseban bezbednosni rizik za ženska ljudska prava. Stoga je neophodno sačiniti sveobuhvatnu analizu rodnih aspekata i posledica mera koje se u takvim okolnostima preduzimaju, kao i mera usmerenih na otklanjanje posledica izazvanih vanrednim okolnostima i sačiniti preporuke o integrisanju rodne perspektive u propise i planske dokumente koji se odnose na vanredne situacije.

––––––––

685 Na primer: Pajvančić, M. i dr, Rodna analiza odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i ŽPRS 2020, dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf, pristupljeno 3.6.2021. Ekonomija brige za vreme pandemije KOVID-19 i mera za njeno sprovođenje, SeConS, UN Women, 2020; Uticaj KOVID-19 pandemije i mera za njeno sprečavanje na preduzetnice u Srbiji, SeConS, UN Women, 2020; Uticaj KOVID-19 pandemije i mera za njeno sprečavanje na zaposlenost i uslove rada žena i muškaraca u Srbiji, SeConS, Evropska komisija, UN Women, 2020; Consequences of COVID-19 on womens and mens economic empowerment, SeConS, UN Women, UNFPA, 2020. Deklaracija ženskih organizacija civilnog društva i ekspertkinja za rodnu ravnopravnost nakon nacionalnih konsultacija za borbu protiv epidemije KOVID-19 u RS, ŽPRS; KOVID-19 zajednička regionalna izjava OCD; dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing pristup 6.6.2021

686 COVID-19 and Ending Violence Against Women and Girls, UN Women; Violence Against Women and Girls Data Collection during COVID-19, UN Women; ODIHR & UN Women launch surveys on COVID-19 and Human Trafficking in 25 languages; Making Indigenous Women and Girls Visible in the Implementation of the UN Framework for the Immediate Socio-Economic Response to COVID-19 Accessing Funds Through the Multi-Partner Trust Fund, UN Women, 2020; Impact of the COVID-19 pandemic on specialist services for victims and survivors of violence in Serbia, a proposal for addressing needs – Country report Serbia, UN Women, 2020; UN Women series: Women at the forefront of COVID-19 response in Europe and Central Asia – Voices of gender equality mechanism on COVID-19, UN Women, 2020. Women’s Political Participation: Guidance on COVID-19 Policy and Programme Responses, UN Women, 2020; Dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing pristup 6.6.2021.

687 Više: Nikolin, S., Rajkov, G. Političko učešće žena sa invaliditetom tokom pandemije KOVID-19, CSŽ, 2020, dostupno na: http://cilsrbija.org/ebib/202010201257060.Politicko_ucesce_osi_u_Srbiji_tokom_pandemije_KOVID19.pdf pristup 15.6.2021; Uticaj KOVID-19 pandemije i mera za njeno sprečavanje na socio-ekonomski položaj žena koje žive na selu sa fokusom na poljoprivredu, SeConS, UN Women, 2020; KOVID-19 Kako uključiti marginalizovane i ranjive grupe u komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice, UN Women; Brkić, S. i dr. Šta osobe koje žive sa HIV-om treba da znaju o obolenju izazvanom novim virusom korona pod nazivom KOVID-19?, USOP – Unija PLWHA –organizacija u Srbiji, 2020; Stefanović, S. i dr. Biti dete za vreme pandemije KOVID-19 – analiza istraživanja uticaja mera vanrednog stanja na decu tokom pandemije KOVID-19 u Srbiji, MODS, 2020. Dostupno na: https://drive.google.com/drive/folders/16Bg45r57ZTFuXwayRds62Qf5xifHht0u?usp=sharing pristup 6.6.2021.

688 Najveći broj pritužbi 121 pritužbi odnosio se na zdravstveno stanje, 115 starosno doba, 114 nacionalna pripadnost od toga 94 pritužbe ili 82% su pritužbe romske manjine, 105 pol, 89 invaliditet (str. 18). Poverenik je uputio 312 preporuka mera i 12 inicijativa organima javne vlasti, u cilju delovanja na unapređenju položaja pojedinih grupa stanovništva koje su u uslovima pandemije naročito ranjive koje su se odnosile na davanje informacija i obaveštenja u pristupačnim formatima, redovno pružanje usluge pomoć u kući svim korisnicima i obezbeđivanje potrebnih dozvola za kretanje lica koja pružaju ovu pomoć, potrebu da se uslugama socijalne zaštite i programima pomoći obuhvate sva lica koja se nalaze u stanju potrebe, širi obuhvat ekonomskim merama pomoći i dr. (str. 13), Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 2020. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020 pristup 10.6.2021.

689 Zaštitnik građana je reagovao na početku epidemiološke krize kad su bili prekinuti svi vidovi međunarodnog saobraćaja kako bi, zahvaljujući bilateralnim kontaktima sa ombudsmanima drugih država, dao doprinos povratku naših građana iz inostranstva u RS. Pokrenute su inicijative koje su omogućile neometano kretanje deci i roditeljima dece sa autizmom u vreme zabrane kretanja, održavanje ličnih odnosa između deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, kretanje licima koja se brinu o starijima, nepokretnima i osobama sa invaliditetom tokom zabrane kretanja, kretanje žrtvama nasilja u vreme zabrane kretanja radi zaštite od nasilja, kao i izmene procedura obaveštavanja porodice o zdravstvenom stanju pacijenata obolelih od COVID-19 smeštenih u Kliničkom centru Niš. Pojačan je nadzor na terenu, provera uslova u kojima se nalaze građani, a posebno osetljive grupe – deca, osobe sa invaliditetom, Romi, migranti kao i lica lišena slobode. Produženo radno vreme na sedam dana u nedelji, uvedeno više telefonskih linija koje su radile od 8–22 sata. Videti: Poseban izveštaj Zaštitnika građana za vreme vanrednog stanja, dostupno na: https://ombudsman.rs/attachment/article/6643/poseban%20izveštaj20zg_vanredno%stanje.docx pristup 11.9.2021, Tematski izveštaj NPM o primeni principa CPT o postupanju prema licima lišenim slobode za vreme pandemije korona bolesti, 2020, dostupno na: https://ombudsman.rs/artisle6630/izveštaj.pdf pristup 11.9.2021, Poseban izveštaj Zaštitnika građana Uslovi u romskim naseljima i primena mera zaštite usled epidemije korona bolesti (COVID-19), 2020. Dostupno na: https://zaštitnik.rs/index.php/izveštaji/posebni-izveštaj/6608-10 pristup: 11.9.2021., Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020., strana 5. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/godisnji-izvestaji pristup 15.6.2021.

690 Više: Ljudska prava i KOVID-19, – analiza pravnog okvira tokom epidemije, uticaj na ostvarivanje ljudskih prava, YUCOM, 2020, dostupno na: https://en.yucom.org.rs/analysis-of-the-changes-in-legal-framework-during-the-covid-19-epidemic-and-impact-on-enjoying-human-rights-in-the-republic-of-serbia/ pristup 14.6.2021.

Analiza mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava tokom vanrednog stanja u RS izazvanog epidemijom zarazne bolesti KOVID-19 u Srbiji, A11 – Inicijativa za socijalna i ekonomska prava, 2020, dostupno na: https://www.a11initiative.org/wp-content/uploads/2020/03/Analiza-mera-odstupanja-derogacija-od-ljudskih-i-manjinskih-prava-tokom-vanrednog-stanja-u-Republici-Srbiji-izazvanog-epidemijom-zarazne-bolesti-COVID-19-1.pdf Misija OEBS pripremila je posebne alate za države članice vezane za Poštovanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava u kontekstu zdravstvene krize izazvane KOVID-19 – Alati za države članice, OEBS, 2020. dostupno na: www.osce.org. pristup 14.6.2021.

691 Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, strana 37.

692 U izveštaju se navodi da se „Tokom krize u velikoj meri mogla se sagledati potreba unapređivanja pristupa adekvatnim i pravovremenim informacijama u vezi sa kriznim događajem i načinima za njegovo prevazilaženje, ali i drugi problemi, poput: sagledavanja specifičnosti različitih društvenih grupa koje su tokom kriza u povećanom riziku, davanja pravovremenog odgovora na njihove potrebe; neophodnosti prethodnog posedovanja što preciznijih segregisanih podataka o stanovništvu kako se ne bi dogodilo da neke grupa građana budu izostavljene iz pojedinih mera; nužnosti uspostavljanja saradnje i uključivanja što većeg broja predstavnika ranjivih grupa u kreiranje odgovarajućih odgovora na krizne situacije; snažne potrebe za podsticanjem volonterizma i društvene odgovornosti; razvoja i preciziranja mogućnosti za kontinuirano korišćenje prava na zdravstvenu ali i socijalnu zaštitu, u uslovima kriznih situacija; potrebe za preciziranjem odredaba određenih propisa (poput propisa o radu od kuće, bezbednosti i zdravlja na radu u kriznim situacijama i sl.) i naglašava da je „praksa pokazala i da je potrebno uključivati predstavnike organizacija koje se bave zaštitom prava određenih društvenih grupa kao i institucije za zaštitu ljudskih prava, poput Poverenika, u kreiranje mera prevencije i zaštite stanovništva, kao i da je bilo i neophodno ostavljati dovoljno vremena za pripremu i informisanje stanovništva za uvođenje mera, a u cilju postizanja boljih i efikasnijih rezultata”, strana 15.

693 Isto, strana 45.

694 Isto, str. 26–27.

695 Videti: Godišnji izveštaj Zaštitnika građana, str. 7–8 Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/godisnji-izvestaji pristup 15.6.2021.

696 Dostupno na: COVID-19: Kako uključiti marginalizovane i ranjive osobe u komunikaciju o riziku i u angažovanje zajednice, UN Women Srbija, pristup 14.6.2021.

697 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/1576-saopstenje-za-javnost-zastita-i-podrska-zenama-zrtvama-nasilja-tokom-prvih-mesec-dana-vanrednog-stanja, pristup 30.5.2021.

698 Dostupno na: https://www.femplatz.org/library/newsletters/Bilten_4_SR.pdf, 12.6.2021.

699 Impact of the COVID-19 pandemic on specialist services for victims and survivors of violence in the Western Balkans and Turkey, UNW 2020.

700 Rodna analiza odgovora na KOVID-19 u RS, OSCE 2020. Dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf; pristup 15.6.2021. Odbor za ljudska prava Vranje i Udruženje Romkinja OSVIT iz Niša, podnele dva predloga: za dopunu uredbe o zabrani kretanja i Predlog dopune uredbe o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite, organizacije socijalne zaštite za pružanje usluga domskog smeštaja u period vanrednog stanja, kojim bi se omogućio prijem žena sa iskustvom nasilja u Sigurne kuće tokom pandemije KOVID-19. Ni jedan od predloga nije usvojen.

701 Dostupno na: https://rm.coe.int/declaration-committee-of-the-parties-to-ic-covid-/16809e33c6n-cases-of-violence-against-women, pristup 13.6.2021.

702 Dostupno na: https://www.osce.org/secretariat/449797.; https://eige.europa.eu/news/covid-19-and-gender-based-violence-has-pandemic-taught-us-anything;https://victimsupport.eu/covid-19information /?fbclid=IwAR3KYSC14Elm055wqRVwrMKIbd-1Bao3mJ2n_-kOD5K7g32-Upcpvp7hFY;https://www.euro.who.int/en/health-topics/disease-prevention/violence-and-injuries/areas-of-work/violence/violence-against-women; https://www.rosalux.de/en/news/id/42140/feminism-now. pristup 17.6.2021.

703 Rupasinge, N. i dr. Uticaj kovid-19 na zdravstvene sisteme na Zapadnom Balkanu Dostupno na: https://pubdocs.worldbank.org/en/726641590707354436/RER17-Health-note-SRB.pdf, pristup: 15.6.2021.

704 Supervizija Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu o načinu funkcionisanja CSR tokom pandemije pokazala je da su centri funkcionisali otežano i prilagođavali organizaciju radnog procesa – rad u smenama, dežurstva, rad u ciklusima kada deo zaposlenih radi od kuće, a deo u prostorijama centara. Iako nije postojala striktna instrukcija o prioritetizaciji slučajeva, po automatizmu su prvo rešavani hitni smeštaji i slučajevi nasilja. Restrikcije u direktnim kontaktima pravljene su obustavom terenskih poseta korisnicima i prilikom prijema zahteva za materijalna davanja. Najveće teškoće i puno nepoznanica CSR su imali u situacijama viđanja deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, po sudskim odlukama, zbog ograničenja kretanja građana/ki i samih stručnjaka centara za socijalni rad. Izvor: Komentar Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu tokom konsultacija o Polaznim osnovama Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021–2030, avgust 2021.

705 Pajvančić, M. i dr. Rodna analiza odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji, 2020, strana 47, dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf, pristup: 12.6.2021.

706 Uvođenjem vanrednog stanja obrazovni programi su realizovani na daljinu putem televizijskog kanala RTS 3, platforme RTS Planeta i internet platformi za učenje. Odluka o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja, „Službeni glasnik RS”, broj 30/2020.

707 Prema podacima resornog ministarstva, ministarstvo je nabavilo i distribuiralo 2450 IT uređaja i 2400 internet kartica, a uz podršku Romskog obrazovnog fonda i Fondacije otvoreno društvo još 550 IT uređaja koji su dodeljeni školama u kojima se obrazuju učenici/ce romske nacionalnosti koji nisu imali potrebnu IT opremu za praćenje nastave na daljinu. Tokom školske 2020/21. godine, kroz partnerstvo sa UNICEF-om nabavljeno je preko 2.000 uređaja za 30 najugroženijih škola u kojima se obrazuju romski učenici, obuka za 900 nastavnika, kao i nepovratna sredstva za škole (5.000 evra) za formiranje Kluba za učenje u kojima se obezbeđuju uslovi za onlajn učenje za učenike koji nemaju te uslove kući.

708 Prema nalazima istraživanja koje je resorno ministarstvo sprovelo u saradnji sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju, većina PA je, koristeći savremenu komunikacionu tehnologiju, bila sa učenicima u kontaktu najmanje tri puta nedeljno, najmanje dva puta nedeljno sa roditeljima, a svakodnevno sa nastavnicima/cama, sa kojima su razmenjivali obrazovni materijal i beleške o aktivnosti pojedinih učenika, prikupljali zadatke od učenika i dostavljali ih predmetnim nastavnicima, ako to učenici nisu uradili direktno; Za učenike/ce koji nastavu prate smo preko TV, PA su ostvarili pojačanu komunikaciju sa učenicima/cama, beležili rad i obrazovna postignuća učenika/ca, što je korišćeno u procesu ocenjivanja, u skladu sa dopunama Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS”, broj 34 od 17. maja 2019, 59 od 22. aprila 2020) Videti: „Praćenje načina učešća i procesa učenja učenika iz osetljivih grupa tokom ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu”. dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/06/4.b-Prvi-izve%C5%A1taj-osetljive-grupe-u%C4%8Denje-na-daljinu.pdf pristup 28.8.2021.

709 Škole su bile u obavezi da u operativnim planovima rada predvide i učenje na daljinu sa učenicima koji rade po individualnom obrazovnom planu, a nastavnici da izrade posebne prilagođene materijale za đake kojima je potreban struktuiran individualizovan pristup u radu i da ih učine dostupnim učenicima, kao i da kao i da pripreme sadržaj, uputstvo za učenje i način dobijanja povratne informacije, kako bi se pratilo napredovanje učenika i obezbedila dodatna podrška. Resorno ministarstvo je uputilo i dopis svim opštinama sa preporukom za organizovanje rada interresorne komisije sa ciljem da se u uslovima vanrednog stanja obezbedi dodatna podrška deci i učenicima. Takođe, tokom priprema probnog završnog ispita u onlajn okruženju, škole su dobile posebne instrukcije o modalitetima prilagođavanja ovog ispita učenicima koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu. Podaci o preduzetim merama dostupni su na sajtu resornog ministarstva. http://www.mpn.gov.rs/.

710 Rodna analiza odgovora na KOVID-19 u RS, op. cit. strana 51UNW 2020.

711 Isto, strana 25.

712 Mršević, Z. 2020. Položaj lezbejki i trans žena u vreme pandemije korona bolesti. A11 inicijativa. Dostupno na: https://www.a11initiative.org/zorica-mrsevic-polozaj-lezbejki-i-trans-zena-u-vreme-pandemije-korona-virusa/, pristup 30.5.2021.

713 Pajvančić, M. i dr. Rodna analiza odgovora na KOVID-19 u Republici Srbiji, 2020, strana 47, dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf, pristup: 12.6.2021.

714 Beker, K. i dr. KOVID -19 mere i socijalna i ekonomska prava žena sa invaliditetom u Srbiji, Udruženje građanki, FemPlatz, Iz kruga Beograd, 2021. strana 11 dostupno na: https://www.femplatz.org/library/reports/2021-02-16_Kovid-19_i_zene_sa_invaliditetom.pdf pristup 6.6.2021.

715 Ibid.

716 Posledice KOVID-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Beograd, 2020, strana 11, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Posledice_Kovid-19_na_polozaj_osetljivih_grupa_i_grupa_u_riziku.pdf pristup 11.5.2021.

717 Beker, K. i dr. B. Kovid-19 mere i socijalna i ekonomska prava žena sa invaliditetom u Srbiji, FemPlatz, Iz kruga, 2021. Dostupno na: https://www.femplatz.org/library/reports/2021-02-16_Kovid-19_i_zene_sa_invaliditetom.pdf pristup 15.6.2021.

718 Posledice kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 2020, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Posledice_Kovid-19_na_polozaj_osetljivih_grupa_i_grupa_u_riziku.pdf pristup. 11.5.2021.

719 Više: Pajvančić, M. i dr., 2020, op. cit. str. 51. i 53.

720 Posledice KOVIDa-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku uzroci, ishodi i preporuke, Visoki komesarijat UN za ljudska prava (OHCHR), Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, Beograd, 2020, str. 7. i 12.

5.3. Rodni aspekti zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti

Rodni aspekti zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti predstavljeni su u ovom odeljku u kontekstu principa socijalne pravde kao jednog od temeljnih principa na kojima počiva Ustav.

5.3.1. Zdravstvena zaštita

Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao „Stanje potpunog fizičkog, mentalnog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći”.721 Zdrav život i promovisanje blagostanja za ljude svih generacija je treći cilj Agende 2030 UN, a jedan od potciljeva (3.7) odnosi se na obezbeđenje univerzalnog pristupa uslugama koje se odnose na reproduktivnu zdravstvenu zaštitu, između ostalog, i uslugama za planiranje porodice, informisanje, obrazovanje i integrisanje pitanja reproduktivnog zdravlja u nacionalne strategije i programe.722 Ratifikacijom CEDAW konvencije723, Republika Srbija se obavezala da obezbedi dostupnost zdravstvene zaštite ženama tokom celog života, bez diskriminacije, što uključuje planiranje porodice, porođaj, zaštitu nakon porođaja i kasnije, što se odnosi i na žene iz posebno osetljivih grupa.724

Rodni aspekti zaštite zdravlja. Kada je u pitanju zaštita zdravlja žena i ostvarivanje rodne ravnopravnosti, Zakon o ravnopravnosti polova725 (važio do kraja maja 2021. godine) propisivao je zabranu diskriminacije po osnovu pola prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu726 dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti727 znatno detaljnije reguliše obaveze u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.728 Na zdravlje žena utiču ne samo njihove biološke osobine, nego i uslovi života, siromaštvo, zaposlenost, porodične obaveze i status u privatnoj sferi života. Na zdravlje žena utiče i rodno zasnovano nasilje koje prouzrokuje hronične posledice koje mogu biti fatalne po život. Nejednakost moći znači da žene imaju manji pristup i kontrolu nad resursima za zaštitu svog zdravlja, kao i manje mogućnosti da budu uključene u odlučivanje. Važna zdravstvena pitanja za žene uključuju: kardiovaskularne bolesti, depresiju, demenciju, osteoporozu i anemiju.729 Oboljenja i stanja povezana sa trudnoćom i porođajem su među vodećim uzrocima obolevanja žena u reproduktivnom periodu, a među pokazateljima zdravstvenog stanja je očekivano trajanje života na rođenju, koje kontinuirano raste, i u 2019. godini za muškarce je iznosilo 73 godine, a 78 godina za žene.730 Posledica dužeg života žena je veća verovatnoća da će živeti u lošijem zdravstvenom stanju o kojem se one izjašnjavaju nepovoljnije od muškaraca.731 U poslednjih godinu dana 10,2% žena i muškaraca nije posetilo lekara a 11,1% žena i 12,6% muškaraca nije posetilo stomatologa, iako su imali zdravstvenih problema. Glavni razlozi neodlaska kod lekara su: finansijska nemogućnost (28% žena i 23,7% muškaraca), očekivanje da će se zdravstveno stanje stabilizovati (20,9% žena i 23,3% muškaraca) i nedostatak vremena zbog posla, brige o deci ili drugima (14,8% žena i 17,7% muškaraca).732 Zbog ograničenih mogućnosti mobilnosti, žene češće od muškaraca odustaju od korišćenja zdravstvenih usluga.733 Muškarci češće nego žene ocenjuju svoje zdravlje kao dobro/veoma dobro. Mentalno blagostanje je u konstantnom padu. Republika Srbija ima i najveći rizik od depresije u odnosu na ostale zemlje kandidate za članstvo i u odnosu na prosek zemalja EU734 (39% muškarca i 46% žena)735, a zabrinjava i to što se mali procenat stanovništva bavi sportom i rekreativnim aktivnostima (19%).736 Indeks rodne ravnopravnosti za domen zdravlja737 pokazuje neznatno poboljšanje zdravlja žena za 0,6 poena (povećanje vrednosti sa 83,4 u 2014. na 84,0 u 2016. godini) i zabeležio je najveći porast u odnosu na druge domene.738

Zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Pitanja vezana za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja razmatrana su u mnogim zakonskim i strateškim dokumentima. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisana je besplatna zdravstvena zaštita svim osiguranim licima, kao i svim devojčicama, trudnicama i porodiljama, bez obzira na status osiguranja.739 Zakon o zdravstvenoj zaštiti740 predviđa, pod jednakim uslovima, obezbeđivanje zdravstvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku od obolevanja, sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i lečenje bolesti i stanja od većeg javno zdravstvenog značaja, kao i socijalno ugroženog stanovništva. Obuhvaćeno je 19 grupa, između ostalih: lica u vezi sa planiranjem porodice i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; žrtve nasilja u porodici; žrtve trgovine ljudima; lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi (skrining), prema odgovarajućim nacionalnim programima. Zakon o zdravstvenom osiguranju741 navodi 28 grupa osiguranika, a pravo na zdravstvenu zaštitu obuhvata, između ostalih, mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preglede u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i do 12 meseci nakon porođaja.742 Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji743, osim načela medicinske opravdanosti, predviđa i načelo ravnopravnosti koje se ostvaruje obezbeđivanjem jednakih mogućnosti za ženu i za muškarca u primeni postupaka BMPO. Ovo pravo imaju supružnici, odnosno vanbračni partneri kojima je potrebna pomoć u lečenju neplodnosti, pod istim uslovima i žena ili muškarac koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, a vode zajednički život, kao i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama, ali „izuzetno”744. Izdavanje dozvole za obavljanje postupka BMPO u nadležnosti je Uprave za biomedicinu, za razliku od ranijeg zakona kada je za to bio nadležan ministar.745

Smanjivanje rodnih nejednakosti u zaštiti zdravlja. Jedan od ciljeva Strategije javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godine746 je unapređenje zdravlja i smanjivanje nejednakosti u zdravlju koji podrazumeva primenu i praćenje Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja stanovništva.747 Opšti cilj programa je očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja stanovnika Republike Srbije uz poštovanje prava na donošenje informisanih odluka koje se odnose na seksualnost i reprodukciju nezavisno od ličnih karakteristika pojedinaca. I druga strateška dokumenta sadrže odredbe o zaštiti seksualnog i reproduktivnog zdravlja748, a Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnosti za period od 2016. do 2020. godine749, kao jedan od ciljeva izdvaja poboljšano zdravlje žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama. Prema nalazima evaluacije AP i Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost750, očekivani rezultati u ovoj oblasti nisu postignuti. Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena uputio je Republici Srbiji niz preporuka751 radi obezbeđenja ravnopravnog pristupa zdravstvenim uslugama i poboljšanja zdravlja žena, posebno imajući u vidu potrebe i položaj pripadnica ranjivih grupa.752 Preventivnim ginekološkim pregledima u 2019. godini bilo je obuhvaćeno oko 9% žena starijih od 15 godina koje imaju pravo na pregled jedanput godišnje.753 Prema dostupnim podacima, rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji od kojeg svake godine oboli 4.600, a umre 1.600 žena.754 Ranim otkrivanjem raka dojke kroz skrining dijagnostiku (mamografiju)755 obuhvaćeno je oko 2,7% žena starosti 50–69 godina.756 Dostupni su podaci o odzivu žena po okruzima, ali nema podataka o odzivu žena iz ruralnih i gradskih područja. U okviru ranog otkrivanja raka grlića materice757 kroz skrining dijagnostiku obuhvaćeno je oko 9% žena starosti od 25 do 64 godina.758 Program ranog otkrivanja raka grlića materice, sproveden je u dva ciklusa između 2013. i 2018. godine u 17 domova zdravlja759 a prosečan odziv žena je oko 60% pozvanih.760 Uprkos tome, Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju žena obolelih od karcinoma grlića materice, dok je rizik od umiranja dvostruko veći nego u većini evropskih država.761 Žene starije od 65 godina isključene su iz preventivnih ispitivanja, što ženske organizacije smatraju vidom diskriminacije762, bez obzira na to što se nacionalni programi ranog otkrivanja raka dojke i raka grlića materice oslanjaju na preporuke medicinske struke.763 Zbog malog obuhvata i odziva na preventivne skrininge potrebne su češće i snažnije javnozdravstvene kampanje institucija uz veće učešće i podršku OCD i medija u širenju svesti o važnosti preventivnih pregleda za dva najčešća maligna tumora kod žena, kao i HPV vakcina koja se u Srbiji samo preporučuje, ali nije na spisku vakcina koje se finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.764 U Republici Srbiji se ne sprovodi skrining raka prostate, kao ni PSA preventivni pregledi765, iako je to jedna od malignih bolesti, nakon raka pluća i debelog creva, od koje muškarci najviše obolevaju i umiru.766 Ne postoji ni poseban program zaštite reproduktivnog zdravlja muškaraca767 a pojedini vidovi zaštite sprovode se u okviru postojeće organizacije zdravstvene zaštite, kao što su planiranje porodice, savetovališta i lečenje steriliteta. Prevencijom i lečenjem bolesti reproduktivnih organa muškaraca bave se specijalističke službe na sekundarnom i tercijarnom nivou.768 To otežava preventivno delovanje i trebalo bi da bude deo primarne zdravstvene zaštite.

Pristup visokokvalitetnim, pristupačnim uslugama zaštite i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja i informacijama vezanim za zdravlje su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava žena i muškaraca, a adekvatna kontracepcija omogućava zaštitu od štetnih zdravstvenih i socioekonomskih posledica koje nose nenamerne trudnoće, odnosno njihovo prekidnje i polno prenosive bolesti. Uprkos štetnih posledica namernih prekida trudnoće po zdravlje žena, njihovo pravo da slobodno odlučuju o rađanju ne sme biti narušeno. Usluge zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, prema oceni ženskih organizacija, nisu dovoljno dostupne769 a svi pokazatelji stanja i prava žena u Republici Srbiji su nepovoljni.770 Istraživanje višestrukih pokazatelja (MICS 6/2019)771 govori da se situacija u domenu seksualnog i reproduktivnog zdravlja nije znatno promenila u odnosu na 2014. godinu. Isto istraživanje pokazalo je da više od petine žena (22%) koje su udate ili žive u vanbračnoj zajednici nije nikada koristilo nijedan metod kontracepcije, a kao glavni razlog su navodile to što su želele da zatrudne (71%).772 U 2019. godini bilo je prijavljeno 13.901 prekida trudnoće. Najzastupljeniji su medicinski indukovani prekidi trudnoće kojih je bilo 9.843 (70,8%). Od svih žena koje su imale medicinski, odnosno legalno indukovan prekid trudnoće, najviše je onih u dobi 25–34 godine (45,1%), a žene mlađe od 20 godina čine 3,6% ukupnog broja legalno indukovanih prekida trudnoće.773 Iskustvo abortusa je rasprostranjenije kod žena sa osnovnim obrazovanjem (28%) i žena iz najsiromašnijih domaćinstava (15%).774 Stopa adolescentskih trudnoća u Srbiji iznosi 19,3 (na 1000 trudnoća), što ove devojčice dovodi u poseban rizik od napuštanja školovanja koje za sobom povlači druge posledice, između ostalog, siromaštvo i nasilje.775 Istovremeno, stopa rađanja adolescentkinja u romskim naseljima iznosi 163 na hiljadu žena starosti 15–19 godina.776 Zabrinjava odnos svih institucija a posebno zdravstvenih ustanova prema maloletničkim trudnoćama, odnosno devojčicama koje zatrudne pre navršene 14 godine.777 Zdravstveni radnici u značajnom broju ovakve situacije obrazlažu običajima i tradicijom, prvenstveno zastupljenim u romskim porodicama i ne prijavljuju slučajeve policiji.778 U Nacionalnom programu očuvanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije779 istaknuti su problemi, poput dominantno konzervativne kontrole rađanja, rizičnog seksualnog ponašanja mladih, kao i nezadovoljavajućeg obima angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije, posebno depriviranih i marginalizovanih grupa. U analizi primene ovog programa je istaknuto da: kontraceptivna sredstva nisu lako dostupna; prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga ne spada u zdravstvenu uslugu koja je pokrivena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, nedostaju sistemska rešenja u edukaciji i informisanju mladih; nije predviđen poseban osnov osiguranja za žrtve silovanja osim opštih pravila osiguranja780, podaci o savetodavnim aktivnostima, pitanjima slobodnog i informisanog odlučivanja i izbora žena ne postoje.781

Zaštita zdravlja ranjivih grupa. Romkinje su grupa žena izložena višestrukoj diskriminaciji, a njihova zdravstvena situacija je lošija u poređenju sa neromskom populacijom. One žive u neadekvatnim životnim uslovima, u siromaštvu, žrtve su ranih brakova, ranih porođaja i višestrukih trudnoća sa malim vremenskim razmakom. Suočavaju se sa preprekama u pristupu zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenim uslugama, uključujući i predrasude zdravstvenih radnika. Diskriminacija je naročito vidljiva u pružanju zdravstvene zaštite tokom i nakon porođaja.782 Dečiji brakovi imaju veoma štetne posledice na devojčice romske nacionalnosti, uključujući pogoršavanje zdravstvenog stanja i reproduktivnog zdravlja, prouzrokuju rizična ponašanja, kao što su maloletničke trudnoće koje ugrožavaju zdravlje deteta i majke. Među ženama koje su maloletne rodile prvo dete njih 14,3% nije pratilo trudnoću kod ginekologa.783 Rad zdravstvenih medijatorki značajno je doprineo uključivanju Romkinja i dece romske nacionalnosti u sistem zdravstvenog osiguranja, ali im informacije o reproduktivnom zdravlju nisu još uvek dovoljno dostupne. Aktivnosti u vezi sa prevencijom reproduktivnog zdravlja i obrazovanja romskih žena ne sprovode se sistematski. Uglavnom ih sprovode OCD, a položaj zdravstvenih medijatorki nije regulisan na održiv i trajan način, zbog čega je Zaštitnik građana preporučio Ministarstvu zdravlja da nadomesti nedostajući broj i trajno radno angažuje zdravstvene medijatorke u zdravstvenom sistemu.784 Osobe starije od 65 godina su grupacija stanovništva izložena posebnom riziku od obolevanja, a starije žene imaju slabije zdravlje u poređenju sa starijim muškarcima i većina ocenjuje da zdravstveni status ometa njihove svakodnevne aktivnosti, te da im je potrebna pomoć. Najčešće se oslanjaju na podršku porodice, komšinice, prijateljice i rođake. Nemaju sve starije žene iste mogućnosti i jednak pristup zdravstvenim ustanovama, najčešće zbog udaljenosti od zdravstvenih centara, siromaštva, nedostupnosti i nepristupačnosti javnog prevoza, zdravstvenih ustanova i usluga.785 Takođe, postoji praksa upućivanja u privatne zdravstvene ordinacije na specijalističke preglede zbog dugačkih lista čekanja, čime im se praktično uskraćuju specijalističke zdravstvene usluge zbog nedostatka finansijskih sredstava.786 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upozorava da su starije žene u neravnopravnom položaju zbog nedostupnosti zdravstvene zaštite, posebno u ruralnim područjima, jer su zdravstvene stanice i ambulante zatvorene, retko se formiraju službe kućne nege, a nisu dovoljno razvijene integrisane usluge na lokalnom nivou787 koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti. Žene sa invaliditetom se suočavaju sa problemom pristupačnosti i dostupnosti usluga zbog nepostojanja kapaciteta i/ili prilagođenosti zdravstvenih ustanova i radnika za rad sa osobama sa invaliditetom koje se ogleda u nedostatku medicinskog osoblja, čekanju na specijalističke preglede i nemogućnosti zakazivanja pregleda u dva povezana termina, nepristupačnosti zgrada i prostorija, nedostatka opreme, kao što su hidraulični ginekološki stolovi, a nije regulisano prilagođavanje usluga kao što su asistencija prilikom pregleda i tumači znakovnog jezika.788 Žene i devojčice sa invaliditetom koje žive u rezidencijalnim ustanovama su u većem riziku jer su izložene prisilnoj sterilizaciji, prisilnim abortusima, davanju kontraceptivnih sredstava bez informisanog pristanka, seksualnom uznemiravanju i seksualnom nasilju. Žene sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom su u povećanom riziku od lišenja poslovne sposobnosti, zbog čega ne mogu samostalno da odlučuju o lečenju, medicinskim intervencijama, trudnoći i slično. Pružaoci zdravstvenih usluga nisu osetljivi na pitanja koja se odnose na osobe istopolne seksualne orijentacije i nedostaje im adekvatno znanje da lezbejkama pruže kompletnu medicinsku negu, koja se odnosi na fizičke i psihološke probleme sa kojima se mogu suočiti, a pošto ih zakon789 isključuje, osobe koje ne žive u heteroseksualnoj zajednici, vantelesnu oplodnju same finansiraju i postupak se često obavlja u inostranstvu.790 Prema podacima OCD, više od 40% osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om nalaze se ispod granice siromaštva koje je posledica stigme i diskriminacije. Ne samo da su im usluge socijalne zaštite vrlo često nedostupne ili neprilagođene, nego često ne mogu ostvariti svoja zakonom zagarantovana prava na određene vidove zdravstvene zaštite (izbegavanje lekara da ih pregledaju, operišu, ustanove za stacionarnu rehabilitaciju im nisu dostupne). Transmisija HIV infekcije sa majke na dete je zaustavljena zahvaljujući obaveznom testiranju trudnica na HIV. Pacijentima u Republici Srbiji sa hroničnom HIV infekcijom dostupni su praktično svi antiretrovirusni lekovi sa liste (vodiča) Evropskog kliničkog društva za AIDS (EASS), a terapija je besplatna. Nažalost, deci sa hroničnom HIV infekcijom u Republici Srbiji nisu dostupni svi lekovi koji postoje.791

––––––––

721 Dostupno na: http://www.izjzv.org.rs/app/soc.katedra/Zdravljeifakorikojinanjegauticu.pdf pristup: 6.6.2021.

722 Sekulović, I. i dr. Pripremljenost za sprovođenje Agende 2030, Beogradska otvorena škola, Beogradska otvorena škola, 2020, strana 49, dostupno na: http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/sdgs4all-srbija-2030-pripremljenost-za-sprovodenje-agende-2030.pdf, pristup: 16.6.2021.

723 „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/81

724 Ignjatović, T. i dr. Tri godine od usvajanja Programa – bez očekivanih rezultata, Analiza primene Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, Autonomni ženski centar, Beograd, 2021. strana 5, dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2021/TRI_GODINE_OD_USVAJANJA_PROGRAMA_Analiza_primene_Nacionalnog_programa_ocuvanja_i_unapredjenja_seksualnog_i_reproduktivnog_zdravlja_gradjana.pdf, pristup: 20.5.2021.

725 „Službeni glasnik RS”, broj 104/09.

726 Zdravstvena zaštita žena obuhvata naročito: 1) prevenciju i rano otkrivanje bolesti; 2) zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva; 3) zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povreda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita. (člana 24.)

727 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21, dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2021/741-21-lat..pdf, pristup: 27.5.2021.

728 Prema članu 36 organi javne vlasti dužni su da obezbede jednake mogućnosti u pružanju socijalne i zdravstvene zaštite za sve korisnike usluga i prava bez obzira na pol, odnosno rod; svim ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima pod jednakim uslovima pristup lako dostupnim informacijama, obrazovanju i uslugama, u skladu sa starosnom dobi, koje se odnose na seksualnost, kontracepciju, planiranje rađanja, bračni i porodični život, posebno uzimajući u obzir položaj lica iz osetljivih grupa. Diskriminacijom se ne smatraju opšte i posebne mere kojima se podstiče rađenje, ravnopravnost roditelja u vršenju roditeljskog prava i dužnosti i obezbeđuje seksualno i reproduktivno zdravlje žena i muškaraca. Ovi organi su naročito dužni da obezbede: primenu posebnih mera za praćenje, podršku i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja; organizovanje u sprovođenje programa za sprečavanje i prevazilaženje problema rane trudnoće i zasnivanje partnerskih zajednica među i sa licima mlađim od 18 godina; primenu posebnih mera za rano otkivanje bolesti.

729 Grupa autora: Izveštaj o napretku – drugi izveštaj o napretku po oblastima za period 2016–2020. sačinjen na osnovu okvira za monitoring i evaluaciju, ŽPRS, 2020. strana 56, dostupno na: https://media.genderhub.org.rs/2021/04/DRUGI-IZVESTAJ-O-NAPRETKU.pdf, pristup: 31.5.2021.

730 Žene i muškarci u Republici Srbiji, Beograd, 2020. godina, strana 29, dostupno na www.stat.gov.rs/sr-Latin/oblasti/stanovnistvo/statistika-polova, pristup 7.6.2021.

731 Stojiljković Gnjatović, J. i dr. Upotreba podataka iz SILC ankete za izračunavanje zdravih godina života, strana 6, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/09/SILC_004_Jelena-Stojilkovic-Gnjatovic-Dragana-Paunovic-Radulovic-Natalija-Miric_Upotreba-potadaka-iz-SILC-ankete-za-izracunavanje-zdravih-godna-zivota.pdf, pristup: 15.6.2021.

732 Žene i muškarci, 2020, strana 29

733 Rodna ravnopravnost u saobraćaju, SeCons, 2019. godina, strana 59, dostupo na: https://www.secons.net/publications.php?p=109, pristup: 12.9.2021.

734 Sportom i rekreativnim aktivnostima jednom nedeljno u Srbiji se bavi 19% građana/ki, dok je prosek za EU zemlje – 42%. Izvor: Eurofound (2019), Life and society in the EU candidate countries, strana 39, dostupno na: https://www.eurofound.europa.eu/publications/report/2019/life-and-society-in-the-eu-candidate-countries, pristup: 16.9.2021.

735 Beker, K. i dr. Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2019. godinu, FemPlatz, 2020. godina, strana 55, dostupno na: https://www.femplatz.org/library/reports/2020-08-10_PreneraZena.pdf, pristup: 11.5.2021.

736 Sportom i rekreativnim aktivnostima jednom nedeljno u Srbiji se bavi 19% građana/ki, dok je prosek za EU zemlje – 42%. Izvor: Eurofound (2019), Life and society in the EU candidate countries, strana 39, dostupno na: https://www.eurofound.europa.eu/publications/report/2019/life-and-society-in-the-eu-candidate-countries, pristup: 16.9.2021.

737 Ovaj indeks sastoji se od tri poddomena: zdravstveno stanje, ponašanje povezano sa rizicima po zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti.

738 Babović, M. Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, 2016. strana 10. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2018/12/Indeks_rodne_ravnopravnosti_u_Republici_Srbiji_2018.pdf pristup: 2.6.2021.

739 Četvrti periodični izveštaj o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskrkiminacije žena, Član 12, Zdravstvena zaštita žena, Preporuka iz stava 33. Zaključnih zapažanja Komiteta, str. 45–47, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/zakljucna-zapazanja-cedaw-u-vezi-sa-cetvrtim-periodicnim-izvestajem-o-primeni-konvencije-o-eliminisanju-svih-oblika-diskriminacije-zena/, pristup: 6.6.2021.

740 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19, član 12, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.html, pristup: 31.5.2021.

741 „Službeni glasnik RS”, broj 25/19, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenom_osiguranju.html, pristup: 31.5.2021.

742 Mere prevencije obuhvataju zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoće, testiranjem i lečenjem polno prenosivih bolesti i HIV infekcije; higijensko-epidemiološke i druge zakonom predviđene mere i postupke u vezi sa sprečavanjem, otkrivanjem i lečenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i sprečavanjem njihovog širenja. Pravo na zdravstvenu zaštitu obuhvata preglede i lečenje u vezi sa planiranjem porodice, trudnoćom, porođajem i postporođajnim periodom: 1) dijagnostika i lečenje steriliteta; 2) pregledi i lečenje koji se odnose na trudnoću (uključujući prenatalni period, porođaj i postporođajni period), stanja koja mogu da izazovu komplikaciju trudnoće, kao i prekid trudnoće iz medicinskih razloga; 3) stacionarno lečenje kada je medicinski neophodno i porođaj u zdravstvenoj ustanovi; 4) patronažne posete i pomoć porodilji i rutinska nega novorođenčeta od strane patronažne sestre.

743 „Službeni glasnik RS”, br. 40/17 i 113/17 – dr. zakon, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_biomedicinski_potpomognutoj_oplodnji.html, pristup 6.6.2021.

744 Izuzetno, pravo na postupke BMPO ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnost i u takvom je psihosocijalnom stanju na osnovu koga se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u skladu sa zakonom, u interesu deteta. Član 25. stav 2. Zakona o BMPO

745 Mršević, Z. Analiza uslova i načina ostvarivanja biopotpomognute oplodnje u Srbiji, Labris, 2021. strana 12, dostupno na: http://labris.org.rs/sites/default/files/Pravna%20Analiza%20BMPO.pdf, pristup: 6.6.2021.

746 „Službeni glasnik RS”, broj 61/18, dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2018/61/1/reg, pristup: 8.6.2021.

747 „Službeni glasnik RS”, broj 120/17.

748 Strategije za podsticanja rađanja, Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, Strategija razvoja zdravlja mladih u RS i Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine.

749 Cilj 2.7. Dostupno: https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/nacionalna-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-za-period-od-2016-do-2020-godine-sa-akcionim, pristup: 5.6.2021.

750 Finalni izveštaj evaluacije Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost (2016–2018), SeCons, str. 71–72, dostupno na: https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf, pristup: 8.5.2021.

751 Para 38 Zaključna zapažanja Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, dostupno na: https://ljudskaprava.gov.rs/sr/node/156, pristup: 8.5.2021.

752 Preporuke: 1) podizanje svesti o savremenim oblicima kontracepcije i nekorišćenja abortusa kao metod kontracepcije, uključujući edukacije i medijske kampanje prema mladima i adolescentima/adolescentkinjama, posebno među romskom populacijom i starijim ženama; poboljšan pristup kontracepciji, uključujući obezbeđivanje univerzalnog pokrivanja povezanih troškova u okviru državnog zdravstvenog osiguranja. 2) Prikupljanje statističkih podataka o adolescentskim trudnoćama razvrstanih po starosti, poreklu i geografski, kao i obezbeđenje da zdravstveni radnici prijavljuju adolescentske trudnoće socijalnim službama i policiji. 3) Neometan pristup zdravstvenoj zaštiti, uključujući programe rane prevencije seksualnog i reproduktivnog zdravlja, ranog raka dojke i raka grlića materice i besplatnog anti-retroviralnog lečenja, svim ženama i devojkama, uključujući i Romkinje, žene sa invaliditetom, uključujući i one u institucijama, i podizanje svesti žena o prednosti rane prevencije, garantujući informisanost i slobodan pristanak žene. 4) Poboljšanje pristupa uslugama za planiranje porodice i veštačke oplodnje za žene LGBT.

753 Analiza planiranog i ostvarenog obima i sadržaja prava osiguranih lica na primarnu zdravstvenu zaštitu u 2019. godini, Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, 2020. strana 28, dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1787, pristup: 14.6.2021.

754 Beker, K. 2020, strana 54.

755 Uredba o nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma dojke („Službeni glasnik RS”, broj 73/13) dostupno na: https://pravni-skener.org/pdf/sr/baza_propisa/33.pdf, pristup: 14.6.2021.

756 Analiza planiranog i ostvarenog obima i sadržaja prava osiguranih lica na primarnu zdravstvenu zaštitu u 2019. godini, Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, 2020. strana 28, dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1787, pristup: 14.6.2021.

757 Uredba o nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma grlića materice („Službeni glasnik RS”, br. 73/13 i 83/13), dostupno na: https://www.skriningsrbija.rs/files/File/Nacionalni_program_ranog_otkrivanja_karcinoma_grlica_materice.pdf, pristup: 14.6.2021.

758 Analizom planiranog i ostvarenog obima i sadržaja prava osiguranih lica na primarnu zdravstvenu zaštitu nisu obuhvaćene mamografije organizovane u rendgen službama bolnica ili u okviru pokretnih mamografa. Izvor: Analiza planiranog i ostvarenog obima i sadržaja prava osiguranih lica na primarnu zdravstvenu zaštitu u 2019. godini, Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, 2020. strana 28, dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1787, pristup: 14.6.2021.

759 U Srbiji funkcioniše 141 dom zdravlja (uvršteno je i nekoliko zdravstvenih centara) i 16 domova zdravlja u Gradu Beogradu. Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/333549/zdravstvene-ustanove.php, pristup: 14.6.2021.

760 Grupa autora 2020, strana 59.

761 Ignjatović, T. 2021, strana 5.

762 Prioriteti i preporuke za eliminisanje diskriminacije nad ženama u Srbiji: Izveštaj u senci CEDAW komitetu, 2018, strana 32, dostupno na: http://sosvojvodina.org/wp-content/uploads/2019/02/Anex-Cedaw-izvestaj-SOSMV-srpski-2018..pdf, pristup 7.6.2021.

763 U Nacionalnom programu ranog otkrivanja raka grlića materice navedeno je da su starosne grupe odabrane na osnovu preporuka evropskih vodiča da skrining treba započeti između 20–30 godina života i da traje do 60–65 godina.

764 Grupa autora, 2020. strana 59

765 Ovi pregledi (tumorski markeri prostate) su bili omogućeni tokom akcije besplatnih preventivnih pregleda Ministarstva zdravlja tokom 2019. godine. Videti na: http://www.kcs.ac.rs/index.php/vesti/3464-veliki-broj-gradana-obavio-preventivne-preglede-u-klinickom-centru-srbije, pristup: 20.6.2021.

766 Rak prostate je treća najčešća lokalizacija raka kod muškaraca u RS a procenjena stopa obolevanja (35,4/100.000), dvostruko niža u odnosu na muškarce u zemljama Zapadne Evrope (75,8/100,000). Videti: Program unapređenja kontrole raka u Republici Srbiji za period 2020–2022., „Službeni glasnik RS”, broj 105/20, dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/drugiakt/2020/105/1, pristup: 20.6.2021.

767 Najčešće registrovane bolesti reproduktivnih organa kod muškaraca su hiperplazija (uvećanje) prostate, bolesti muških polnih organa i bolesti pretežno prenete polnim putem.

768 Izveštaj Pokrajinskog zašttinika građana – ombudsmana, 2014, strana 120

Dostupno na: https://www.ombudsmanapv.org/riv/attachments/article/1552/Godisnji_izvestaj_PZG_2014.pdf,

Pristup: 20.6.2021.

769 Isto, 59

770 Ignjatović, T. 2021, strana 5.

771 Srbija – Istraživanje višestrukih pokazatelja 2019. i Srbija – romska naselja – istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žene i dece, 2019, (Multiple Indicator Cluster Survey – MICS), UNICEF, 2020. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/16056/file/MICS%206%20Istra%C5%BEivanje%20vi%C5%A1estrukih%20pokazatelja%20za%202019.%20godinu.pdf, pristup: 7.6.2021.

772 Isto, strana 20

773 Zdravstveno-statistički godišnjak RS 2019, strana 442 dostupno na: http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2019a.pdf, pristup: 7.6.2021.

774 Prema istraživanju MICS, u Srbiji je 11 odsto žena starosti 15–49 godina imalo barem jedan indukovani abortus a procenat raste sa godinama i najviši je kod žena starosti 45–49 godina (24%). Istovremeno, 28 odsto žena starosti 15–49 godina iz romskih naselja imalo je barem jedan indukovani abortus. strana 21.

775 Beker, K. 2020. strana 54.

776 Srbija – Istraživanje, 2020, strana 19.

777 Ove devojčice su najčešće žrtve krivičnog dela obljuba sa detetom, a ostale maloletne trudnice mogu biti i najčešće jesu, žrtve krivičnog dela vanbračna zajednica sa maloletnikom. SOS Voj str. 32.

778 Prioriteti i preporuke, 2018, strana 32.

779 „Službeni glasnik RS”, broj 120/17.

780 Ignjatović, T. 2021, strana 5.

781 Ignjatović, T. 2021, op. cit. strana 6.

782 Beker K. 2020, strana 56

783 Isto, strana 56

784 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o reproduktivnom zdravlju Romkinja sa preporukama 2017. strana 3, dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.rs/attachments/article/276/Poseban%20izvestaj%20ZG%20Rep%20zdravlje%20Romkinja%2011.pdf, pristup: 6.2.2021.

785 Pristupačnost usluga zdravstvene i socijalne zaštite starijim građanima tokom epidemije COVID-19, Amity, 2021. strana 3 Dostupno na: http://www.amity-yu.org/wp-content/uploads/2021/05/03-Istra%C5%BEivanje-o-pristupa%C4%8Dnosti-usluga-zdravstvene-i-socijalne-za%C5%A1tite-starijima-tokom-pandemije.pdf, pristup: 14.6.2021.

786 Beker, K. 2020, strana 57.

787 Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2021. strana 70 dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, pristup: 15.6.2021.

788 Beker, K. i Baćanović, V. Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i OEBS, 2018. strana 27, Dostupno na: https://www.ombudsmanapv.org/riv/index.php/istrazivanja/2125-istrazivanje-reproduktivno-zdravlje-zena-sa-invaliditetom.html, pristup: 21.1.2021.

789 Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, „Službeni glasnik RS”, br. 40/17 i 113/17 – dr. zakon, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_biomedicinski_potpomognutoj_oplodnji.html, pristup: 6.6.2021.

790 Beker, K. 2020, strana 57.

791 Grupa autora, 2020, strana 61.

5.3.2. Socijalna zaštita

Okončanje siromaštva svuda i u svim oblicima prvi je cilj Agende 2030. Ovaj cilj promoviše, između ostalog, smanjenje siromaštva, podršku najugroženijim ljudima, pristup resursima i uslugama.792 Jedan od potciljeva (1.b) poziva na kreiranje jasnih okvira politika na nacionalnom nivou zasnovanih na strategijama koje promovišu borbu protiv siromaštva i rodnu osetljivost kako bi se podržalo ubrzano ulaganje u akcije iskorenjivanja siromaštva. Do kraja 2030. godine (potcilj 1.4) treba osigurati da svi muškarci i žene, a posebno siromašni ranjivi imaju jednaka prava na ekonomske resurse, pristup osnovnim uslugama i dr. Republika Srbija još nije otvorila Pregovaračko poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, ali je pripremljen Nacrt akcionog plana za postepeno transponovanje pravnih tekovina u zakonodavstvo Republike Srbije i kreiranje neophodnih kapaciteta za njihovu primenu u oblastima koje su obuhvaćene ovim poglavljem, kao što su socijalna inkluzija, socijalna zaštita, zabrana diskriminacije i jednake mogućnosti.793 Evropskim stubom socijalnih prava utvrđeno je 20 načela i prava za podršku tržištu rada i sistemima socijalne zaštite.

Smanjenje rizika od siromaštva. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti794, svaki/a pojedinac/ka i porodica kojima je neophodna pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranje uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu koja se obezbeđuje pružanjem usluga socijalne zaštite795 i materijalnom podrškom.796 Svi građani i građanke ostvaruju sva prava i usluge socijalne zaštite pod istim uslovima, bez diskriminacije korisnika/ca po bilo kojem ličnom svojstvu.797 Razvijanje integralne socijalne zaštite kroz razvoj usluga798, pluralizam pružalaca i unapređenje kvaliteta usluga i stručnog rada, jačanje odgovornosti i unapređenje uloge lokalnih vlasti, ali i povećanje značaja i uticaja različitih socijalnih aktera iz javnog, civilnog i privatnog sektora u velikoj meri zavisi od ekonomske politike i budžetskih mogućnosti.799 Nacrtom Strategije za socijalnu zaštitu800 predviđeno je da do kraja 2025. godine za 25% bude smanjen broj muškaraca, žena i dece koji žive u siromaštvu.801 Istovremeno, predviđeno je povećanje javnih rashoda za 25% za usluge socijalne zaštite koji su u nadležnosti JLS u cilju smanjivanja socijalne isključenosti i unapređenje aktivnog učešća građana/ki u društvu sa akcentom na pružanje podrške (prirodnoj) porodici u riziku i unapređivanje rodne i međugeneracijske solidarnosti.802

Pravo na socijalnu zaštitu i pristup socijalnim uslugama. Na razvoj politika socijalne zaštite utiču mnogobrojni spoljašnji faktori, pre svega, nepovoljna demografska situacija803, koja proizvodi dugoročni pritisak na rashode u oblasti socijalne zaštite kroz povećanu tražnju za uslugama nege ili zadovoljenje potreba u vezi sa usklađivanjem rada i roditeljstva i dr.804 Podaci govore da samo 3,7% stanovnika Republike Srbije dobija socijalnu pomoć, iako u apsolutnom siromaštvu živi čak 7% stanovništva,805 odnosno, oko pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe.806 Udeo lica u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2019. godini iznosio je 31,7%, a stopa rizika od siromaštva bila je 23,2807, dok su rashodi za socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost u 2018. godini iznosili 19,4% BDP808 (2016. godine rashodi su iznosili 23,4% BDP, niže od proseka u zemljama EU809). Rashodi za socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost su jedan od najvažnijih pokazatelja obima intervencije koja omogućava građanima i građankama zaštitu i sigurnost uz pomoć različitih davanja i usluga.810 Ovi pokazatelji su značajni za praćenje realizacije cilja smanjenja broja muškaraca, žena i dece koji žive u bilo kom obliku siromaštva.811 Pojedine grupe stanovništva su posebno ugrožene: Romi/kinje, pogotovo u neformalnim naseljima, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, stara lica bez penzije i drugi.812 Riziku od siromaštva najviše su izloženi deca, mladi do 24 godina starosti i stariji od 75 godina, izrazitije oni koji žive sami, izvan gradskih područja.813 U neznatno većem riziku od muškaraca su žene svih starosnih grupa, osim one između 55 i 64 godine koje su manje ugrožene od muškaraca. Stopa rizika od siromaštva za žene sa 65 godina i starije iznosi 23,2%, a za muškarce u istoj grupi 18,3%.814 Domaćinstvo tipa samohrani roditelj s jednim detetom ili više izdržavane dece imalo je 2019. godine stopu rizika od siromaštva od 41,6%.815 Broj korisnika/ca sistema socijalne zaštite raste, a oko trećine svih korisnika su deca. Najznačajnija novčana davanja usmerena na siromašne i dečiju zaštitu su novčana socijalna pomoć i dečiji dodatak, koje karakteriše nizak obuhvat i niski iznosi pomoći koji su nedovoljni za zadovoljenje osnovnih potreba.816 Broj korisnika/ca dečijeg dodatka iznosio je u 2020. godini 196.224 (za 48% manje nego u 2012. godini), a broj korisnika/ca novčane socijalne pomoći iznosio je 218.166 (za 13% manje)817. U Nacrtu strategije socijalne zaštite navodi se da porodice kojima je novčana socijalna pomoć jedini izvor prihoda dobijaju za 40% sredstava manje od onih koja bi im bila potrebna da dostignu prag rizika od siromaštva, kao i da je nizak i nivo korišćenja prava starih na novčanu socijalnu pomoć.818 Samo oko 10% starijih koristi novčanu socijalnu pomoć, iako oko 12% starijih od 65 godina ne ostvaruje pravo na penziju.819 Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom820 treba da doprinesu poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.821 Dečiji dodatak se, zbog provere materijalnog stanja roditelja pre dodele, smatra merom smanjenja siromaštva, dok je roditeljski dodatak vid populacione politike. Izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom822 otklonjeno je nekoliko diskriminatornih odredbi, kao što je različita dužina radnog staža za sticanje prava na naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva. Ženama sa različitim radnim statusom za ostvarivanje ovog prava je potrebno 18 meseci neprekidnog zaposlenja, što važi i za poljoprivrednice koje su ranije mogle da ostvare ovo pravo ukoliko su 24 meseci plaćale doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Porodilje ne mogu primati naknadu manju od minimalne zarade, utvrđenu na dan početka porodiljskog odsustva, do trećeg meseca života deteta. Izmenama ovog zakona omogućeno je da roditelji koji imaju bolesno dete ne moraju više da biraju između naknade zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu koje dete ima po osnovu invaliditeta. Međutim, preduzetnice nisu izjednačene sa zaposlenim ženama/roditeljima u ostvarivanju prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Za vreme važenja prethodnog zakona, položaj preduzetnica bio je donekle izjednačen sa zaposlenim trudnicama i majkama pošto su mogle da koriste pravo na naknadu za vreme odsustva na isti način, a sada su svrstane u kategoriju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, dakle kao sve žene koje su staž stekle van radnog odnosa. Na ovaj način je njihov položaj pogoršan u pogledu trajanja, uslova za ostvarivanje, odnosno visine naknade koju primaju, a lišene su i prava koja su ranije imale, na naknadu za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine. Ovakve zakonske odredbe utiču na profesionalne izbore preduzetnica, smanjuju njihove preduzetničke šanse i prisiljavaju ih da budu zaposlene, a ne poslodavci. Postavlja se i pitanje prava očeva preduzetnika da koriste odsustvo radi nege deteta i drugih životnih situacija koje zbog zakonskih prepreka ne mogu da se rešavaju, te se zahteva promena sistema prava za registrovane preduzetnike/ce.823 Na lokalnom nivou, najčešće mere podrške roditeljstvu su: jednokratne novčane pomoći trudnicama, porodiljama, paketi opreme za novorođenče, kao i auto sedišta, ali efekti mera još nisu poznati.824 Iako normativno, svi/e građani/ke imaju pravo na usluge socijalne zaštite, upitna je njihova geografska, fizička i finansijska dostupnost. CSR postoje u skoro svim opštinama/gradovima, ali dnevne usluge socijalne zaštite nisu razvijene u svim opštinama, posebno ne u seoskim sredinama, ne pružaju se kontinuirano tokom cele godine, a obuhvat korisnika/ca ne odgovara njihovim potrebama.825 Potencijalni/e korisnici/e usluga zbog bolesti, teže pokretljivosti i nedostatka uključili/e u postojeće usluge.826 Socijalne usluge u zajednicimaterijalnih sredstava nisu u stanju da odlaze u grad da bi se godišnje koristi oko 50 hiljada osoba. U ustanovama za smeštaj odraslih i starijih u 2018. godini bilo je 23.415 korisnika, što je za 22% više nego u 2016. godini827, dok je dnevne usluge u lokalnoj zajednici koristilo oko 22 hiljade korisnika/korisnica, većina iz gradskih sredina. Žene čine više od polovine korisnika usluga pomoć u kući, dnevni boravak za odrasle i starije i usluge svratište.828 Izrazito je mali broj usluga socijalne zaštite usmeren direktno na žene koje preživljavaju nasilje. Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti koje donose JLS u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti predstavljaju samo osnovu za njihovo ostvarivanje u praksi, ali ne odgovaraju na pitanje koliki broj žena je imao potrebu i koristio je neku od usluga, niti govore o razvoju usluga, pluralitetu pružalaca, kvalitetu usluga i stručnog rada, o čemu bi trebalo da postoje javno dostupni podaci.829 Tek Zakon o rodnoj ravnopravnosti830 napravio je razliku između opštih i specijalizovanih usluga podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja831, ali ne i drugi zakoni i strateški dokumenti. Problemi postoje i u pogledu održivosti usluga, dok su ženske organizacije koje pružaju licencirane usluge u nepovoljnijem položaju od pružalaca usluga u javnom sektoru.832 Sve opštine u Republici Srbiji imaju opšte usluge za žene žrtve nasilja koje pružaju CSR i to: savetodavnu podršku i druge usluge porodično–pravne zaštite, materijalnu podršku, smeštaj u prihvatilišta i sigurne kuće (15 sigurnih kuća). CSR u druge ustanove u zajednici, ukoliko postoje.833

Socijalna politika i ekonomija staranja. Evaluacija Nacionalnog AP za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2018. godine pokazala je da su mere za urodnjavanje javne politike u oblasti socijalne politike i ekonomije staranja dale ograničene rezultate jer se oslanjaju na kampanje za podizanje svesti a ne na zakonske intervencije.834 Izveštaj o indeksu rodne ravnopravnosti pokazuje da je učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja oblast znatne rodne neravnopravnosti, jer svakodnevno čak 67,9% žena kuva i/ili obavlja rad u kući i samo 11,5% muškaraca, dok poslove brige o starijima, deci i članovima porodice sa invaliditetom obavlja 41,2% žena i 29,5% muškaraca.835 Žene troše oko 20% svog vremena na neplaćene poslove, a briga o deci i drugima u porodici je razlog što rade kraće od punog radnog vremena i nisu aktivne836 na tržištu rada.837 Teret brige za decu i porodicu utiče na mogućnosti žena da se zapošljavaju, ali i blagostanje zaposlenih žena koje zbog neravnoteže u odgovornostima podnose dvostruki teret plaćenog i neplaćenog rada.838 Transformacija rodnih odnosa u roditeljstvu i ekonomiji staranja visoko su relevantni imajući u vidu da je ovo oblast u kojoj rodne neravnopravnosti veoma uporno opstaju.839 Na ovom polju nisu ostvareni rezultati jer mere za ostvarenje cilja nisu bile dovoljno određene, a one koje se odnose na kreiranje novih usluga za brigu o deci, starijima i zavisnim osobama uglavnom su usmerene na smanjivanje tereta koje nose žene, a ne na preraspodelu odgovornosti između žena i muškaraca.840 U cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti CEDAW komitet poziva državu da uvede fleksibilne radne aranžmane i za žene i za muškarce, proširi obezbeđenje usluga ustanova za decu i za negu osoba koje zavise od tih usluga, promoviše jednaku raspodelu porodičnih odgovornosti i odgovornosti u domaćinstvu, kao i odgovorno očinstvo, uključujući uvođenje plaćenog očinskog odsustva.841 Mere za usklađivanje rada i roditeljstva treba da doprinesu otklanjanju rodnog jaza.842

U izveštajima Evropske komisije (2018. i 2019. godinu) u okviru pregovora o Poglavlju – 19 konstatuje se „umerena pripremljenost”, odnosno, daju preporuke, pre svega, u vezi sa povećanjem finansijskih i institucionalnih resursa za zapošljavanje i socijalnu politiku, njihovo sistematsko usmerenje na mlade, žene i druga nezaposlena lica, poboljšanje adekvatnosti sistema socijalnih davanja i znatno jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima, poboljšanje kvaliteta usluga, pojačan nadzor i regulatorne mehanizme, praćenje i evaluaciju.843 U Izveštaju o napretku ŽPRS koji se odnosi na socijalnu politiku i ekonomiju staranja navodi se da ne postoje podaci o procentu žena i muškaraca bez ličnih prihoda, po godinama i obrazovanju. Više od 144 hiljade žena starijih od 65 godina (14,37%) i više od 25 hiljada muškaraca (4,25%) nemaju penziju. Starosne penzije kod žena su na 84% visine starosnih penzija muškaraca.844

Nije poznat procenat stanovništva bez pristupa socijalnim uslugama na lokalnom nivou, po polu i vrsti usluga koje nedostaju845, kao ni podaci o broju stanovnika/ca koji/e imaju potrebu za uslugama socijalne zaštite (npr. domski smeštaj za starije, podrška za samostalni život osobama sa invaliditetom, stanovanje uz podršku za OSI, specijalizovano hraniteljstvo, pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju).846 Od oktobra 2016. do juna 2020. godine bilo je 345 javnih konkursa za nabavku socijalnih usluga, najviše za: pomoć u kući, lični pratilac deteta, personalni asistent, dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Međutim, povećanje broja javnih konkursa ne znači da je povećan broj korisnika/ca usluga niti broj opština/gradova u kojima se one pružaju. Učinjen je napredak u obezbeđenju pluralizma pružalaca usluga: licence je u 2021. godini, prema podacima MRZBSP dobilo 662 pružalaca usluga u zajednici.847 Prema podacima ŽPRS 136 pružlaca su iz civilnog sektora, ali je problem što licencirane OCD nemaju uvek šansu da dobiju sredstva od lokalne samouprave za pružanje ovih usluga.848 Prema podacima MRZBSP uslugu sos telefona za žrtve nasilja u 90% a uslugu prihvatilišta za žrtve nasilja u 40% slučajeva pružaju OCD.849 Kad je reč o broju inovativnih socijalnih usluga koje se finansiraju iz budžeta, ŽPRS je ukazala na značaj otvaranja (početkom 2019. godine) prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, namenjenog ženama i devojkama starijim od 16 godina, kao prvog takvog prihvatilišta u sistemu socijalne zaštite.

Smanjenje siromaštva i socijalna zaštita ranjivih grupa. Žene sa invaliditetom su jedna od najugroženijih grupa stanovništva kada je reč o stopi i riziku od siromaštva, a najvažniji faktori su: radni status, obrazovanje, broj članova domaćinstva, prebivalište i broj dece. Žene sa invaliditetom su veoma ugrožene zbog diskriminacije i prepreka u ostvarivanju svojih prava. Diskriminacija je posebno izražena u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju, u pristupu socijalnoj zaštiti i dr.850 Mnoge, posebno starije žene sa invaliditetom vode izolovan život–ne mogu da izađu iz svojih domova ili su i u njima skučene zbog raznih prepreka.851 Žene sa invaliditetom se suočavaju sa problemom pristupačnosti i dostupnosti usluga zbog nepostojanja kapaciteta i/ili prilagođenosti.852 Nedostatak odgovarajućih usluga i službi podrške i adekvatnog obrazovanja rezultuje niskim ekonomskim statusom i zavisnosti od porodice ili onoga ko pruža negu.853 Velika prepreka je nedovoljna usluga personalne asistencije. Prema raspoloživim podacima, samo oko 200 personalnih asistenata pruža usluge za 200 korisnika/ca koje se finansiraju iz budžeta 12 lokalnih samouprava.854 Kada je reč o fizičkoj dostupnosti prostorijama CSR, poslednji podaci su iz 2014. godine kada je samo 32% ovih ustanova imalo rampu za prilaz objektu, 39% pristupačan toalet, 62% pristupačno prizemlje i 2% je imalo lift.855 Ne postoje zvanični podaci o geografskoj dostupnosti usluga, a ni pouzdanih podataka u kojoj su meri ženama sa invaliditetom dostupne informacije o pravima na zaštitu i podršku, odnosno uslugama, jer ustanove socijalne zaštite najčešće o tome informišu preko svojih sajtova.856 Reforma sistema socijalne zaštite nije doprinela poboljšanju položaja osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom, jer i dalje nema adekvatnih usluga u zajednici, a sistem podrške praktično nije reformisan.857 Podaci o socijalnom i ekonomskom položaju Roma/Romkinja su nepotpuni i nesistematizovani a zvanična statistika o siromaštvu ne sadrži podatke o nacionalnoj pripadnosti siromašnih, zbog čega je Komitet UN za ekonomska i socijalna prava tražio da se ovi podaci prikupljaju redovno.858 Romkinje su u nepovoljnijem položaju zbog lošeg obrazovnog statusa, izloženosti dečijim brakovima i ranog rađanja, nezposlenosti, loših uslova života, ekonomske zavisnosti i dr.859 Dečiji brakovi su posledica rodno zasnovane diskriminacije, siromaštva, nedostatka obrazovanja i neadekvatnog odgovora institucija. Devojčice su primorane da odustanu od školovanja čime im se smanjuju izgledi za zapošljavanje, povećava ranjivost na nasilje u porodici i partnerskim odnosima i rane trudnoće što dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja i ostajanja u krugu siromaštva.860 Jedan od pozitivnih primera su zdravstvene medijatorke, koje, osim podrške u zdravstvenim ustanovama, pomažu lakšem pristupu ličnim dokumentima, pravima iz socijalne zaštite, zdravstvenom osiguranju, tržištu rada, obrazovanju itd.861 Žene koje prosečno žive duže nego muškarci, duže koriste penzije i u nepovoljnijem su položaju, što uzrokuje veću i dužu potrebu za različitim uslugama pomoći i podrške radi obezbeđenja njihovih osnovnih životnih potreba.862 Žene starije od 65 godina imaju i veći rizik od siromaštva u odnosu na muškarce, a stopa rizika starijih osoba koje žive u jednočlanim domaćinstvima je iznad proseka ukupne populacije (27,2%).863 Usluga smeštaja je najzastupljenija usluga socijalne zaštite, a stalno se povećava broj korisnika/ca među kojima preovlađuju stariji. U 2019. godini preovlađivali su korisnici/ce preko 80 godina, a među njima 65% su bile žene, koje čine više od polovine ukupnog broja korisnika usluga pomoć u kući za odrasle i starije i dnevnih boravaka za odrasle i starije, ali je ova usluga nedovoljna u seoskim područjima.864 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u istraživanju položaja starijih žena konstatovao da čak 88% ispitanica ima umanjenu sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti u periodu dužem od šest meseci i da se najčešće oslanjaju na užu porodicu, konkretno na decu i unuke (54,5%) i supruga (15,7%), a u manjoj meri na komšije i prijatelje (9,6%) i druge rođake (5,7%). Ispitanice veoma retko koriste usluge socijalne zaštite, tek 4% njih. Korišćenje usluga socijalne zaštite povezano je sa samostalnošću, pa usluge najčešće koriste starije žene koje izjavljuju da im je znatno ograničena sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti (8,8%).865 U cilju otklanjanja uočenih problema CEDAW komitet866 poziva državu da energično nastavi sa naporima da eliminiše višestruke i međusobno povezane oblike diskriminacije grupe žena u nepovoljnom položaju, istovremeno osiguravajući njihovo ekonomsko osnaživanje. Komitet ohrabruje državu ugovornicu da sprovede sveobuhvatnu analizu za procenu situacije, posebnih potreba i aspiracija ugroženih grupa žena, kako bi prikupila podatke za unapređenje zakonodavnog okvira i razvoj politika867 i da hitno sagleda situaciju depriviranih porodica sa jednim roditeljem, posebno onih koje vodi majka i obezbedi blagovremenu naplatu alimentacije za izdržavanje dece, uključujući i uvođenje mehanizma izvršenja u slučaju neizvršenja.868

––––––––

792 Srbija i Agenda 2030, mapiranje nacionalnog strateškog okvira u odnosu na ciljeve održivog razvoja, Vlada RS Sekretarijat za javne politike, 2020, strana 20, dostupno na: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Srbija-i-Agenda-2030-novembar-2020.-lat.pdf, pristup: 16.6.2021.

793 Ignjatović, T. Socijalna politika u Srbiji: da li su postupci transponovanja pravnih tekovina Evropske unije i sprovođenja obaveza prihvaćenih međunarodnih ugovora u najboljem interesu korisnika – sagledano iz rodne perspektive žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja?, 2020. strana 5. Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/1599-socijalna-politika-u-srbiji-iz-rodne-i-perspektive-zena-sa-iskustvom-rodno-zasnovanog-nasilja, pristup: 9.5.2021.

794 „Službeni glasnik RS”, broj 24/11.

795 Socijalna zaštita je organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti. (član 2. Zakona o socijalnoj zaštiti)

796 Član 4. Zakona o socijalnoj zaštiti.

797 Ciljevi socijalne zaštite su: dostizanje, odnosno održavanje minimalne materijalne sigurnosti i nezavisnosti pojedinaca/ki i porodice u zadovoljavanju životnih potreba, obezbeđivanje dostupnosti usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti, stvaranje jednakih mogućnosti i podsticanje za samostalan život, podsticanje socijalne uključenosti, unapređenje porodičnih odnosa, kao i porodične, rodne i međugeneracijske solidarnosti, predupređenje zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije, odnosno otklanjanje njihovih posledica. (član 3. Zakona o socijalnoj zaštiti)

798 U Nacrtu strategije socijalne zaštite opšti cilj je razvijanje integrativne i održive socijalne zaštite koja razvija usluge za očuvanje i poboljšanje kvaliteta života i blagostanja ranjivih i marginalizovanih grupa i pojedinaca.

799 Ignjatović, T. Op. cit. strana 14.

800 Dostupno na: http://www.zavodsz.gov.rs/sr/aktuelnosti/strategija-socijalne-za%C5%A1tite-2019-2025-konsultacije/, pristup: 10.6.2021.

801 Nacrt Strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji od 2019-2025. godine, strana 52, dostupno na: http://www.zavodsz.gov.rs/sr/aktuelnosti/strategija-socijalne-za%C5%A1tite-2019-2025-konsultacije/, pristup: 10.6.2021.

802 Isto, strana 53.

803 Demografski faktori su: iseljavanje mlađeg i radno sposobnog stanovništva, smanjenje broja stnovnika i starenje populacije koje utiče na smanjenje radno sposobnih stanovnika, zatim, promene u strukturi porodice, povećanje staračkih i to jednočlanih domaćinstava, niži BDP po stanovniku u odnosu na standarde EU i dr. Videti: Nacrt strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji za period od 2019. do 2025. godine, str. 10–12.

804 Videti: Nacrt strategije socijalne zaštite, str. 10–11.

805 Prema poslednjim dostupnim podacima, stopa apsolutnog siromaštva je u 2019. godini iznosila je 7% (oko 480.000 lica). Izvor: SIPRU (2020), Ocena kretanja siromaštva, životnog standarda i odgovor na posledice Covid-19 pandemije, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/10/Ocena_kretanja_siromastva_CIR.pdf, kao i u tabeli dostupnoj na linku: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/10/APD_Apsolutno_siromastvo_2006-2019_lat.xlsx, pristup: 15.9.2021.

806 Ignjatović, T. Op. cit. strana 17.

807 Izvor: Anketa o prihodima i uslovima života (SILC), RZS, strana1, dostupno na: www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/potrošnja-prihodi-i-uslovi-zivota, pristup: 12.6.2021.

808 Videti: https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/SPR_EXP_SUM__custom_1194727/default/table?lang=en, pristup: 15.9.2021.

809 Nacrt Strategije, strana 17.

810 Matković, G. Praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji – Indikatori socijalne zaštite i socijalne sigurnosti, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, strana 3, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2017/10/Pracenje_socijalne_ukljucenosti_u_Republici_Srbiji_trece_dopunjeno_izdanje_Indikatori_socijalne_zastite_i_socijalne_sigurnosti.pdf, pristup: 18.6.2021.

811 Srbija i Agenda 2030, strana 20.

812 Srbija i Agenda 2030, str. 20–21.

813 Nacrt Strategije strana 18.

814 Anketa o prihodima, 2020, strana 6.

815 Isto, strana 3.

816 Nacrt strategije, strana 20.

817 Videti: http://devinfo.stat.gov.rs/Opstine/libraries/aspx/dataview.aspx, pristup: 15.9.2021.

818 Isto, strana 21.

819 Isto, strana 22.

820 „Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 50/18, 46/21 – US, 51/21 – US i 53/21 – US, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom.html, pristup 14.6.2021.

821 Zakonom (član 11) je definisano osam mera, koje se obezbeđuju i sprovode sa nacionalnog nivoa: 1) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta; 3) roditeljski dodatak; 4) dečiji dodatak; 5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; 6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom; 7) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći; 8) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz mterijalno ugroženih porodica.

822 „Službeni glasnik RS”, broj 66/21, dostupno na: https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/300621-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom.html, pristup:16.9.2021.

823 Incijativa „Mame su zakon” je definisala tri preporuke: Preduzetnice koje za vreme trudničkog odsustva privremeno ne odjave obavljanje delatnosti imaju pravo na pun iznos naknade zarade; Pravičan obračun naknade zarade za preduzetnice kako bi u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta imale uplaćene dopinose za obavezno socijalno osiguranje; Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od dve godine za rođenje trećeg i svakog narednog deteta, kao i pravo prenosa odsustva sa rada radi nege deteta na partnera. Dostupno na: https://mamesuzakon.org/ipreduzetnicesumame, pristup: 17 92021.

824 Grupa autora: Izveštaj o napretku – drugi izveštaj o napretku po oblastima za period 2016–2020. sačinjen na osnovu okvira za monitoring i evaluaciju, ŽPRS, 2020. strana 44, dostupno na: https://media.genderhub.org.rs/2021/04/DRUGI-IZVESTAJ-O-NAPRETKU.pdf, pristup: 31.5.2021.

825 U 2018. godini je 137 od 145 JLS pružalo usluge socijalne zaštite, od kojih su najzastupljenije usluge dnevnog boravka – kućna nega za odrasle i starije i lični pratilac deteta, dnevna nega dece sa invaliditetom. Videti: Mapiranje usluga socijane zaštite i materijalne podrške u nadležnosti JLS u Republici Srbiji u 2018. godini, Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/objavljeno-mapiranje-usluga-socijalne-zastite-i-materijalne-podrske-u-nadleznosti-jedinica-lokalnih-samouprava-u-republici-srbiji/, pristup: 9.9.2021.

826 Grupa autora, Op. cit. 2020. strana 42

827 Izveštaj o radu ustanova za smeštaj odraslih i starijih za 2018. Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, 2019, strana 12, dostupno na: http://www.zavodsz.gov.rs/media/1878/izvestaj-o-radu-ustanova-za-sme%C5%A1taj-odraslih-i-starijih-u-2018.pdf, pristup: 12.6.2021.

828 Matković, G. i dr. Mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u nadležnosti jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji, Tim za socijalno uključivanje, 2020, strana 18. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Mapiranje_usluga_socijalne_zastite_i_materijalne_podrske_u_nadleznosti_JLS_u_RS.pdf, pristup: 12.6.2021.

829 Ignjatović, T. Op. cit. 2020, strana 7.

830 „Službeni glasnik RS”, broj 52/21.

831 Članovi 54. i 55. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

832 Isto, strana 9.

833 Grupa autora, Op. cit. 2020, strana 43.

834 Grupa autora, Op. cit. 2020, strana 42.

835 Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Indeks rodne ravnopravnosti u RS. Merenje rodne ravnopravnosti u RS 2018, strana 41, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/objavljen-novi-indeks-rodne-ravnopravnosti-zarepubliku-srbiju/, pristup: 2.6.2021.

836 U 2019. godini bilo je 1.621.000 neaktivnih žena, a među neaktivnima koji ne traže posao zbog brige o deci ili o odraslim zavisnim osobama je oko 59 hiljada žena i 1.900 muškaraca.

837 Ekonomska vrednost neplaćenih poslova staranja u RS, UN Women 2020. str. 29, 33, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/08/Analiza_monetarne_vrednosti_neplacenog_rada_UN_Women_SRB.pdf, pristup: 12.6.2021.

838 Usklađivanje poslovnih i brige o domaćinstvu i porodici, SeCons, 2020, strana 4, dostupno na: https://www.secons.net/files/publications/116-publication.pdf, pristup: 18.6.2021.

839 Finalni izveštaj evaluacije Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost RS (2016–2018), SeCons, strana 53, dostupno na: https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf, pristup: 8. 5.2021.

840 Isto, str. 65, 66.

841 Para 36 (g).

842 U Strategiji za rodnu ravnopravnost (2016–2020) poseban cilj 2.1 definisan je kako bi se olakšala podela poslova u domaćinstvu u oblasti staranja o deci i starijim osobama. Dugoročni ciljevi ove mere su smanjena opterećenost žena neplaćenim radom u ekonomiji staranja i unapređen kvalitet života žena, povećana njihova zaposlenost i povećan prirodni priraštaj. a očekivani rezultat: vreme koje žene i muškarci troše na neplaćene poslove je ravnopravno raspoređeno. Dostupno: https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/nacionalna-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-za-period-od-2016-do-2020-godine-sa-akcionim, pristup: 5.6.2021.

843 Ignjatović, T. Op. cit. 2020, strana 5.

844 Grupa autora, Op. cit. 2020, strana 43.

845 Isto.

846 Razvijenost kapaciteta JLS u oblasti utvrđivanja potreba za uslugama socijalne zaštite u zajednici iznosi u proseku 37,7% u odnosu na poželjan nivo razvijenosti a nizak je i nivo razvijenosti kapaciteta JLS. U oblasti kreiranja strateškog i planskog okvira, koji dostiže tek 30,7% u odnosu na poželjan nivo. Videti: Procena institucionalnih kapaciteta JLS u oblasti utvrđivanja potreba za uslugama socijalne zaštite u zajednici. Dostupno na: https://www.swisspro.org.rs/uploads/files/139-240-sp_procena_institucionalnih kapaciteta sr.pdf, pristup: 12.6.2021.

847 Od 662 pružalaca usluga: dnevni boravak pruža 62, stanovanje uz podršku 9, lični pratilac 40, prihvatilište 18, svratište 3 i pomoć u kući 146. Najveći broj pružalaca usluga su usluge domskog smeštaja za odrasla i starija lica u privatnim domovima 304. U 2021. licencirano je 17 pružalaca usluga prihvatilišta za žrtve nasilja – 7 i za uslugu SOS telefona za žrtve nasilja – 10. Izvor: Komentar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tokom konsultacija o Polaznim osnovama Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021–2030, avgust 2021.

848 Grupa autora, Op. cit. 2020, strana 44.

849 Izvor podatka: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tokom komentarisanja Polaznih osnova Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021–2030. avgust 2021.

850 Beker, K. Op. cit. 2020, strana 31.

851 Rajkov, G. ur. Prepreke za jednakost – dvostruka diskriminacija žena sa invaliditetom, 2004. strana 14, Dostupno na: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Developer/My%20Documents/Downloads/9._Zene_sa_invaliditetom%20(2).pdf, pristup: 17.6.2021.

852 Beker, 2018, strana 27.

853 Isto, strana 14.

854 Grupa autora, 2020, strana 44.

855 U Posebnom izveštaju 2018. godine „Pristupačnost za sve” Zaštitnik građana RS je konstatovao da su CSR uglavnom smešteni u nepristupčnim ili delimično pristupačnim objektima i preporučio JLS da uz podršku MRZBSP obezbede adekvatan prostor za nesmetan rad CSR koji će ispunjavati sve standarde pristuačnosti. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5893-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-pris-up-cn-s-z-sv, pristup: 15.9.2021.

856 Isto, strana 42.

857 Beker, K. i Baćanović, V. Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini, 2018, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i OEBS, dostupno na: https://www.ombudsmanapv.org, pristup: 21.1.2021.

858 Beker, K. Op. cit. Op. cit, 2018, str. 28 i 29.

859 Nacionalni izveštaj o primeni CEDAW i Istanbulske konvencije u Republici Srbiji – Diskriminacija i nasilje prema Romkinjama, Romski centar Bibija, 2019, strana 52, dostupno na: http://www.bibija.org.rs/images/cedaw/nacionalni_izvestaj_Republika_Srbija_Compressed.pdf, pristup: 14.6.2021.

860 Beker, K. Op. cit. 2020, strana 31.

5.4. Institucionalni okvir i alati za kreiranje rodno odgovornih javnih politika i budžeta

Rodna ravnopravnost je preduslov razvoja i ključ za rešavanje najvećih razvojnih izazova pred kojima je Republika Srbija. Institucionalni okvir i aktivnost koja se odvija u okviru institucija prepoznati su kao bitna pretpostavka za preduzimanje mera usmerenih ka prevazilaženju rodnog jaza i unapređenju rodne ravnopravnosti još davne 1995. godine u Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju i opstaju kao još aktuelan cilj.869 Za ova pitanja relevantan vodič je Agenda 2030 cilj 16, (mir, pravda i snažnije institucije) potciljevi 16.6 (razviti delotvorne, odgovorne i transparentne institucije na svim nivoima) i 16.7 (osigurati odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima) potcilj 16 b (promovisati i sprovoditi nediskriminatorne zakone i politike radi postizanja održivog razvoja).

5.4.1. Institucionalni mehanizmi RR

Jedna od važnih pretpostavki za odvijanje aktivnosti na unapređenju rodne ravnopravnosti je ne samo zastupljenost žena u institucijama javne vlasti, već i postojanje posebnih institucionalnih oblika delovanja u okviru organizacije vlasti na svim nivoima. To je pretpostavka da se u institucijama, kroz delovanje ovih posebnih mehanizama obezbedi ne samo učešće nego i uticaj žena na odlučivanje, kreiranje i primenu javnih politika, značajnih za rodnu ravnopravnost i unapređenje rodne ravnopravnosti.

Višegodišnja iskustva i problemi sa kojima su se u svom radu susretali mehanizmi za rodnu ravnopravnost sabrani su u brojnim analizama i istraživanjima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana, ženskih OCD, eksperata i ekspertkinja870, i u više puta ponavljanim preporukama CEDAW komiteta.871 Generalno posmatrano, kao ključni problemi sa kojima su se susretali u svom radu mehanizmi RR identifikovani su: podnormiranost i nestabilan status u strukturi organa javne vlasti, nejasno ili nepotpuno definisane nadležnosti i odgovornosti, izostanak sistemskog povezivanja i koordiniranja aktivnosti, mali broj zaposlenih, koji često ove poslove obavljaju uz neki drugi posao, nedovoljan nivo njihove rodne osvešćenosti i znanja o rodnoj ravnopravnosti, nestabilni izvori finansiranja često oslonjeni na donatorska sredstva, oskudni rezultati i teškoće u praćenju stanja, nedostatak procedura urodnjavanja zakona i strategija kao i kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja učinka aktivnosti. Mehanizmi RR su sa manje ili više (ne)uspeha pokazali vitalnost jer su i u takvim okolnostima uspeli da učine barem male korake na unapređenju rodne ravnopravnosti o čemu svedoči indeks rodne ravnopravnosti.872

Zakonsko regulisanje mehanizama za rodnu ravnopravnost uspostavlja normativni okvir za stabilniju poziciju ovih mehanizama u strukturi organa javne vlasti. Efekti novih zakonskih rešenja se u ovom kratkom periodu ne mogu sagledati, a za efikasnu primenu biće potrebno hitno usvajanje pratećih propisa za primenu zakona. Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost je svakako jedan od instrumenata koji može ubrzati primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i tako unaprediti rad mehanizama za rodnu ravnopravnost. Pored toga, neophodno je kontinuirano organizovati sistematske obuke za rodno osvešćivanje i podizanje kapaciteta i znanja o rodnoj ravnopravnosti, rodnim stereotipima, predrasudama i načinu njihovog prevazilaženja za sve aktere koji rade na unapređenju rodne ravnopravnosti.

Mehanizmi RR u predstavničkim telima. Mehanizmi RR formirani su u skupštinama kao neposredno biranim predstavničkim telima građana i građanki, u kojima se odlučuje o javnim politikama značajnim za rodnu ravnopravnost. U Narodnoj skupštini formiran je i deluje Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova,873 a u Skupštini APV Odbor za ravnopravnost polova.874 Primena kvota za manje zastupljeni pol rezultirala je formiranjem ženskih parlamentarnih i odborničkih mreža875 kao jednog specifičnog neformalnog, ali priznatog oblika delovanja poslanica i odbornica iz različitih i ženske odborničke mreže u skupštinama JLS.

političkih stranaka na pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost.876 U Skupštini APV obrazovan je Odbor za rodnu ravnopravnost, kao stalno radno telo.877 U JSL se obrazuje komisija kao stalno radno telo skupštine. Novine u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti odnose se i na mehanizme rodne ravnopravnosti, a zakonskim rešenjima otklanjaju se uočene normativne slabosti vezane za njihov status, nadležnosti i aktivnosti.

Mehanizmi RR u organima izvršne vlasti. U izvršnoj vlasti čije su nadležnosti vezane za kreiranje, predlaganje, praćenje i primenu javnih politika, formirani i deluju mehanizmi za RR. U okviru Vlade to je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost878 na čijem čelu je potpredsednica Vlade, kao radno telo koje na horizontalnoj i vertikalnoj ravni koordinira aktivnosti na ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Za multisektorsku prirodu rodne ravnopravnosti od suštinske važnosti je međuresorna koordinacija, kao i koordinacija različitih aktera na svim nivoima vlasti prilikom kreiranja, predlaganja, praćenja, neposrednog učešća u primeni javnih politika i odgovornosti za njihovo vođenje. Formiran je i Savet za rodnu ravnopravnost kao savetodavno telo Vlade. Sve do usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, KTRR i Savet za rodnu ravnopravnost formirani su propisom Vlade, što je slabilo njihov položaj, jer je davalo mogućnost da se nakon izbora i formiranja nove Vlade ova tela na jednostavan način ukinu i prestanu sa radom. Višegodišnje zalaganje da se mehanizmi RR koji se obrazuju u okviru izvršne vlasti pozitiviraju zakonom i tako obezbedi minimum sigurnosti za njihov status našlo je mesto u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti879, koji propisuje da aktivnosti vezane za kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređenje politika rodne ravnopravnosti obavljaju: Vlada, ministarstva i drugi organi državne uprave u čijem su delokrugu oblasti u kojima se određuju i sprovode opšte i posebne mere za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i drugi organi javne vlasti, organizacije i ustanove u skladu sa svojim ovlašćenjima učestvuju u sprečavanju diskriminacije na osnovu pola odnosno roda i sprečavanju rodno zasnovanog nasilja. Ovaj pristup zakonodavca obezbeđuje osnovne normativne pretpostavke koje omogućuju stabilan status mehanizama rodne ravnopravnosti u sistemu organizacije vlasti na svim nivoima i integrisano delovanje svih organa javne vlasti na unapređenju rodne ravnopravnosti. To je veliki iskorak važan za rodnu ravnopravnost i osnovni, ali ne i jedini preduslov (potreban ali ne i dovoljan uslov) da se u ovoj multisektorskoj oblasti ostvari sinhronizacija i koordinacija delovanja različitih aktera javne vlasti i postigne željeni sinergijski efekat. Precizirane su obaveze Vlade u oblasti rodne ravnopravnosti880, uključujući i formiranje KTRR sa zadatkom da usmerava i koordinira rad državnih organa u vezi sa rodnom ravnopravnošću i razmatra sva pitanja vezana za unapređenje rodne ravnopravnosti881, kao i Saveta za rodnu ravnopravnost, kao savetodavnog tela Vlade u koje je uključeno civilno društvo u najširem obimu.882 Primena ovih rešenja u praksi zahteva da se slabosti i nedostaci koji su i više navrata isticani u istraživanjima i izveštajima o stanju rodne ravnopravnosti883 kao i u preporukama CEDAW komiteta884 (nejasan mandat i nadležnosti, nedostatak kadrova, slaba tehnička i logistička podrška, izostanak ili simbolična sredstva za finansiranje aktivnosti i oslonac na donatorsku pomoć i dr.) otklone i što pre usvoje prateći propisi za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojima će se regulisati sastav i način izbora ovih organa, njihove nadležnosti, način rada i finansiranje aktivnosti, kao i da se obezbedi dovoljan broj kvalifikovanih kadrova koji će raditi u ovim telima i neophodna tehnička i logistička podrška za njihov rad.

Mehanizmi RR u organima uprave. Ministarstva i svi drugi organi javne vlasti, prilikom kreiranja, sprovođenja, praćenja i unapređenja sektorskih politika, zakona i podzakonskih propisa i kroz aktivnosti u oblastima za koje su nadležni, obavezni su da integrišu ciljeve rodne ravnopravnosti u svim oblastima, a posebno u oblastima u kojima sprovode opšte i posebne mere.885 Ovom odredbom postavljen je zakonski osnov za aktivnost i obaveze svih organa javne vlasti da rodnu ravnopravnost sistematski i na organizovan način integrišu u javne politike. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je nadležno za rodnu ravnopravnost886, u okviru koga je formiran Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti,887 nije jedini akter u ovoj oblasti za koju je odgovorno, već podršku dobija od svih drugih ministarstava i organa javne vlasti. Primena ove zakonske odredbe nalagala bi da se propisima bliže regulišu procedure komunikacije i međusobne saradnje, preciziraju mere i konkretne aktivnosti na unapređenju rodne ravnopravnosti u kontekstu Agende 2030, kao i njihovi nosioci. Pored toga, u okviru ministarstava postoje i drugi oblici organizovanja i delovanja žena kao svojevrsni modeli podrške, promocije i ohrabrenja žena (na primer: Mreže žena u policiji Republike Srbije, savetnica za rodna pitanja i „osobe od poverenja” u MO i VS).

Mehanizmi RR u autonomnoj pokrajini. Po prvi put zakonom su propisane obaveze organa APV da vode politiku jednakih mogućnosti u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti i u skladu sa nadležnostima autonomne pokrajine, obrazuju mehanizme RR i regulišu njihov sastav, način izbora, nadležnosti i način rada u skladu sa nadležnostima autonomne pokrajine.888 Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje da se u skupštini autonomne pokrajine obrazuje stalno radno telo za rodnu ravnopravnost. Pokrajinska vlada obrazuje Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Pokrajinske vlade, koje koordinira i usklađuje stavove organa i organizacija pokrajinske uprave, drugih pokrajinskih organa i službi u ostvarivanju politike jednakih mogućnosti i unapređenju rodne ravnopravnosti, kao i Savet za rodnu ravnopravnost, kao savetodavno telo Pokrajinske vlade. U APV rodna ravnopravnost je u delokrugu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova,889 ali ne postoji stalno radno telo Pokrajinske vlade koje bi koordiniralo aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti pa bi ga trebalo formirati i regulisati sastav i način izbora, nadležnosti, način rada i finansiranje aktivnosti i obezbediti dovoljan broj kvalifikovanih kadrova i neophodnu tehničku i logističku podršku za rad i aktivnosti. Zakon o rodnoj ravnopravnosti daje mogućnost da se obrazuju i druga tela koja bi se bavila rodnom ravnopravnošću. Tela za rodnu ravnopravnost formirana u autonomnoj pokrajini sarađuju sa svim drugim telima za rodnu ravnopravnost u pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost.

Mehanizmi RR u JLS. U JLS se takođe formiraju različita tela za rodnu ravnopravnost – komisija, kao stalno radno telo u skupštini JLS i savet za rodnu ravnopravnost, koji se obrazuje u organima uprave JLS. Zakon o rodnoj ravnopravnosti bliže reguliše osnovne nadležnosti ovih mehanizama, a aktima skupštine JLS bliže se reguliše sastav, način izbora članova/ca, nadležnosti i način rada ovih tela.890 U organima lokalne uprave postoje i lica zadužena za rodnu ravnopravnost.

Mehanizmi RR u organima javne vlasti. U svim organima javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih ili radno angažovanih lica, određuje se, iz reda zaposlenih, lice zaduženo za rodnu ravnopravnost, čije nadležnosti propisuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti za koja se zahteva i da bude obučeno za obavljanje poslova vezanih za rodnu ravnopravnost.891

––––––––

861 Grupa autora, Op. cit. 2020, strana 45.

862 Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2021, strana 61, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/, pristup: 31.5.2021.

863 Isto, strana 67.

864 Isto, str. 62, 64, 65.

865 Istraživanje o položaju starijih žena, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2017. str. 33, 34. dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/Polozaj-starijih-zena-u-Srbiji-10.4.2019.-digitalna-verzija.pdf, pristup: 31.5.2021.

866 CEDAW komitet, Zaključna zapažanja u vezi sa Četvrtim periodičnom izveštajem Republike Srbije, dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/zakljucna-zapazanja-cedaw-u-vezi-sa-cetvrtim-periodicnim-izvestajem-o-primeni-konvencije-o-eliminisanju-svih-oblika-diskriminacije-zena/, pristup: 15.6.2021.

867 Isto, Para 44.

868 Isto, Para 48.

869 Pekinška deklaracija i platforma za akciju (poglavlje pet, A, B. i C), Peking+15 i Peking+25.

870 Na primer, Rodna ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, (2017. Poverenik za ravnopravnost, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/rodna-ravnopravnost-u-jedinicama-lokalne-samouprave-presek-stanja-u-sprovodenju-preporuke-mera-jedinicama-lokalne-samouprave-za-ostvarivanje-rodne-ravnopravnosti/; Poseban izveštaj zaštitnika građana – zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicijama i aktivnostima lokalnih mehanizama u JSL, (2018) dostupno na: https://www.ombudsman.rs; Prvi izveštaj ŽPRS i prioriteti za 2017– 018, dostupno na: http://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12991.pdf i Drugi izveštaj o napretku – 2016–2020, dostupno na: http://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12991.pdf pristup 28. 8. 2021.

871 Zaključna razmatranja i preporuke u vezi sa četvrtim periodičnim izveštajem CEDAW/C/SRB/CO/4, od 4. 3 2019.

872 Indeks rodne ravnopravnosti prema kome je Srbija na 39. od 153. zemlje a na 41 mestu u oblasti političke uključenosti. U odnosu na zemnje u regionu bolje ranirane su Albanija (20 mesto) i Slovenija 36. mesto, Dok su iza Srbije: Hrvatska 60. mesto, Bosna i Hercegovina 69 mesto, Severna Makedonija 70 mesto i Crna Gora 71. mesto.

dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2018-12/Indeks%20rodne%20ravnopravnosti%202018_SRP.PDF pristup 18.6.2021.

873 Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/radna-tela/odbori.101.895.html pristup 6.6.2021.

874 Dostupno na. https://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=odbori&j=SRL pristup 6.6.2021.

875 ŽPM u Narodnoj skupštini (2013) https://zpmsrbija.wordpress.com/, Skupštini APV (2016) dostupno na: http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=zenskamreza&j=SRL pristup 6.6.2021.

876 Videti: Žene u parlamentu – kvota ili stvarni uticaj? Dostupno na: http://www.mc.rs/upload/documents/istrazivanje/2014/Zene_u_parlamentu_Samo_kvota_ili_stvarni_uticaj.pdf pristup 6.6.2021.

877 Dostupno na. https://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=odbori&j=SRL pristup 6.6.2021.

878 Dostupno na: https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/odluka-o-formiranju-koordinacionog-tela-za-rodnu-ravnopravnost pristup 6.6.2021.

879 Član 59. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

880 Član 60. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

881 Član 60. stav 1. tačka 5. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

882 Član 60. stav 1. tačka 5. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

883 Na primer, Izveštaj KTRR Vlade RS za 2019. godinu. Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2021-02/Izvestaj%20o%20radu%20KTRR%202019.pdf pristup 17.6.2021; prvi izveštaj ŽPRS za 2017 i 2018. godinu dostupno na https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12991.pdf ; Demokratija i ljudska prava – ŽPRS, drugi izveštaj o napretku, dostupno na: https://docplayer.rs/210758908-Izveštaj-o-napretku-ii.htm pristup 17.6.2021.

884 Zaključna razmatranja i preporuke u vezi sa četvrtim periodičnim izveštajem CEDAW/C/SRB/CO/4, od 4.3.2019.

885 Član 61. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

886 Član 12. Zakona o ministarstvima, „Službeni glasnik RS”, broj 128/20.

887 Dostupno na: https://www.minljmpdd.gov.rs/ pristup 6.6.2021.

888 Član 62. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

889 Dostupno na: http://www.socijalnapolitika.vojvodina.gov.rs/ pristup 6.6.2021.

890 Član 63. stav 4. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

891 Član 64. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

5.4.2 Rodno osetljiva statistika

Rodno osetljiva statistika nije diskretno ili izolovano polje. Ona preseca tradicionalne statističke oblasti, kao što su ekonomija, poljoprivreda, zdravstvo ili zapošljavanje, i sve druge oblasti kako bi se istražile razlike koje postoje između žena i muškarca, devojčica i dečaka u društvu. Takve informacije su od vitalnog značaja za donošenje odluka ka dostizanju rodne ravnopravnosti. Identifikovanje potrebnih podataka kako bi se razumeli problemi i identifikovali ciljevi povezani sa rodnim pitanjima od suštinskog je značaja za proizvodnju rodne statistike. Stoga, pristup orijentisan ka javnim politikama, a ne jednostavno raščlanjivanje podataka prema polu je u osnovi rodno osetljive statistike892.

Ona je važan je alat za celovito, sistematsko i na podacima zasnovano praćenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti i izveštavanja o napretku ili zastojima u toj oblasti i jedan od instrumenata za primenu cilja 16. potcilja 16.b Agende 2030. Rodno senzitivna statistika je i neophodan izvor podataka za kreiranje indeksa rodne ravnopravnosti kao sveobuhvatnog pokazatelja napretka u oblasti rodne ravnopravnosti. Jedinstven, na preciznim pokazateljima zasnovan sistem prikupljanja, obrade i javnog prezentovanja podataka preduslov je da ovaj alat bude pouzdan oslonac za sagledavanje stanja i preduzimanje mera u domenima u kojima se beleži napredovanje, stagnacija ili nazadovanje.

U Republici Srbiji od 2005. godine RZS permanentno vodi i dalje unapređuje statistiku razvrstanu po polu, a svake tri godine ovi podaci se publikuju i javno su dostupni. Statistika razvrstana po polu vodi se u sledećim oblastima: stanovništvo, zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje i nauka, zaposlenost, zarade i penzije, životni standard, korišćenje vremena, pravosuđe, donošenje odluka i međunarodni indeksi. To je značajan oslonac za sagledavanje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti, a longitudinalno i praćenje stanja omogućuje da se sagledaju trendovi u ovim oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost, što je posebno značajno ne samo za izveštavanje prema međunarodnim telima koja prate primenu međunarodnih standarda u oblasti rodne ravnopravnosti, već i za kreiranje javnih politika i mera koje je neophodno preduzeti kako bi se otklonile prepreke i zastoji, unapredilo stanje u oblasti rodne ravnopravnosti i prevenirala rodno zasnovana diskriminacija.

Republika Srbija je prva zemlja koja nije članica EU, koja je na inicijativu KTRR i SIPRU, još 2016. godine uvela korišćenje indeksa rodne ravnopravnosti, koji omogućava sveobuhvatno merenje rodne ravnopravnosti kreirano u skladu sa standardima i kontekstom politike EU sa kojima se zakonodavstvo Republike Srbije usklađuje u toku procesa pristupanja. To je nesumnjivo veliki iskorak jer postavlja bazične vrednosti kao parametre na osnovu kojih je moguće meriti i napredak, ali i zastoje u određenim vremenskim periodima i omogućuje uporedivost stanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji sa stanjem u državama članicama EU.

Rodna statistika ne podrazumeva samo razvrstavanje i prikazivanje već postojećih podataka po polu, nego i uvažavanje i uključivanje razlika koje postoje u svakodnevici i izazovima sa kojima se žene i muškarci susreću u svim sferama društvenog života. U rodnoj statistici, koja je razvrstana samo po polu, nedostaje prepoznavanje i uvažavanje razlika u potrebama kao i problemima sa kojima se žene i muškarci susreću. O tome govori i više puta pominjan nedostatak ove vrste podataka iznet u odeljku Strategije o oceni stanja u različitim oblastima. Ovaj nedostatak ublažava se, ali ne i potpuno otklanja organizovanjem i sprovođenjem posebnih istraživanja, analiza i izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana, ženskih OCD i akademske zajednice, pomenutih u oceni stanja u različitim oblastima. Stoga je nužno celovito sagledati rodne aspekte razlika koje postoje u svakodnevici o izazovima sa kojima se žene i muškarci susreću, kreirati parametre i pokazatelje koji o tome govore, uključiti ih u statističko praćenje kako bi se rodna statistika unapredila.

Nedostaju ili su nepotpuni podaci koji se odnose na potrebe i probleme sa kojima se susreću ranjive grupe često izložene višestrukoj disimilaciji, što je zabeleženo u oceni stanja u svim oblastima koje se prate u Strategiji. Ne postoje podaci o tražiocima i korisnicima besplatne pravne pomoći, a naročito podaci o tome koji su razlozi zbog kojih se zahteva besplatna pravna pomoć.

Nedostaju podaci iz domena poslovne statistike što uključuje podatke o MMSP razvrstane po polu vlasnika. Nedostaju podaci o bankovnim računima po polu, kreditima, i drugim finansijskim proizvodima. Pored RZS tu su i druge institucije koje prikupljaju podatke i vode različite registre, a koje potom koristi RZS, pa je unapređenje sistema prikupljanja podataka važno da obuhvati sve relevantne institucije koje su izvori podataka, kao što su na primer Narodna banka Srbije ili Agencija za privredne registre, ali i mnoge druge.

Statistike koje vode različiti organi javne vlasti često su nepotpune, a agregatni podaci nisu uvek lako dostupni. Za redovne objave podataka kao na primer prosečne neto i bruto zarade podatak nije razvrstan i po polu nego mora da se ulažu dodatni napori u dobijanje tih podataka. Zatim, na primer, podaci o: femicidu; broju prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama razvrstanih po obliku nasilja, polu žrtve koja je pretrpela nasilje i polu izvršioca nasilja i međusobnom odnosu žrtve i izvršioca nasilja; broju lica koja su izvršila nasilje u porodici, razvrstanih po polu i međusobnom odnosu žrtve i izvršioca nasilja; broju presuda za rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama razvrstanih po polu žrtve nasilja i polu izvršilaca nasilja; broju sudskih sporova koji su vođeni u vezi sa diskriminacijom na osnovu pola i roda, a koji su okončani u korist zaposlenih, kao i načinu postupanja po sudskim odlukama; broju sudskih sporova; broju prijava zaposlenih i radno angažovanih lica koja su izložena uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili ucenjivanju ili drugom postupanju koje ima za posledicu diskriminaciju na osnovu pola ili roda razvrstanih po polu i starosnoj dobi, razvrstanih po polu i starosnoj dobi i dr.

Nedostatak podataka ili nepotpuni podaci, kako bi mogle da se prepoznaju i uvaže razlike u pogledu potreba i problema sa kojima se susreću i žene i muškarci, a koji utiču na njihov svakodnevni život, govori da je neophodno unaprediti rodnu statistiku i olakšati statističko praćenje napretka u oblasti rodne ravnopravnosti. Koordinacija angažmana različitih aktera koji rade na evidentiranju podataka, sinhronizovanje aktivnosti, jedinstven sistem evidentiranja i praćenja, metodologija koja obezbeđuje uporedivost podataka pretpostavka je za uspostavljanje validnih baza podataka što je važan alat za oblikovanje javnih politika i projektovanje mera koje imaju za cilj smanjenje rodnoj jaza i unapređenje rodne ravnopravnosti.

Nedavno donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti iscrpno reguliše rodno osetljive podatke koje treba prikupljati, izričito propisuje da je to obaveza organa javne vlasti, poslodavaca i tela za rodnu ravnopravnost, precizira koje podatke evidentiraju poslodavci i organi javne vlasti, a koje tela za rodnu ravnopravnost, nalaže da se podaci iskazuju brojčano i procentualno, da ne mogu sadržavati podatke o ličnosti i da moraju biti ažurni, reguliše instrumente za primenu i nadzor nad primenom ovih odredbi kao i set pitanja relevantnih za izveštavanje o stanju rodne ravnopravnosti među kojima su: godišnji izveštaji organa javne vlasti, poslodavaca i tela za rodnu ravnopravnost o stanju rodne ravnopravnosti, struktura i sadržaj izveštaja i obrazac za izveštavanje obaveze političkih stranaka u vezi sa izveštavanjem o rodnoj ravnopravnosti obaveze nadležnog ministarstva u vezi sa izveštajima (usvajanje pratećih propisa za primenu zakona, objavljivanje podataka na internet stranici ministarstva i Vlade, dostavljanje podataka RZS i dr.), kao i obaveze RZS da svake godine na svojoj internet stranici objavljuje podatke, a svake treće godine i u posebnoj publikaciji. Sve ove nove obaveze je potrebno precizirati i urediti dodatnim aktima. Zakonskim regulisanjem najvažnijih pitanja relevantnih za rodnu statistiku i implementaciju ovih zakonskih odredbi stvoren je solidan normativni okvir za unapređenje rodne statistike. Važan uslov za njihovu primenu je hitno usvajanje pratećih propisa kao usvajanje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost kojom treba propisati aktivnosti, njihove nosioce i rokove u kojima ih je nužno realizovati, jer su to nužni i korisni alati za primenu novih rešenja, a efekte primene zakonskih rešenja neophodno je kontinuirano pratiti. Podjednako važna je i kontinuirana obuka aktera koji rade na ovim pitanjima.

Potrebno je dodatno olakšati pristup rodnoj statistici za pojedinačne opštine, olakšati pretraživanje i preuzimanje podataka te unaprediti njihovo prikazivanje, kao i povećati obuke u oblasti primene postojećih dostupnih podataka i baza, a koje se nedovoljno koriste za rodno odgovorno planiranje.

––––––––

892 Dostupno na: https://unece.org/DAM/stats/publications/Developing_Gender_Statistics.pdf pristup 20.8.2021.

5.4.3. Rodno odgovorno budžetiranje

Obaveza Rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u Republici Srbiji uvedena je u decembru 2015. godine izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (ZBS) i primenjuje se postupno od budžeta za 2016. godinu, a do 2024. godine bi trebalo da se u potpunosti primeni u celokupnom budžetu na nivou Republike, autonomne pokrajine i JLS. ROB je propisan i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

ROB predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. ZBS u članu 4. definiše da su ciljevi budžetskog sistema i postizanje alokacijske efikasnosti koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. ROB se primenjuje na način što do 31. marta tekuće godine ministar finansija, pokrajinski sekretar za finansije i organ JLS nadležan za finansije donose Plan postupnog uvođenja ROB-a, u kojem se određuje koje su obaveze budžetskih korisnika u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja budžeta.

Prema uputstvu koje izdaje nadležni organ za finansije, budžetski korisnici su u obavezi da prikažu ROB u okviru svoje programske strukture budžeta. ROB je alat koji osigurava da se u okviru prioriteta koji se finansiraju definišu i rodno odgovorni ciljevi i pokazatelji uspeha u okviru programske strukture budžeta, kojima će se otkloniti rodni jaz u različitim oblastima. Godišnji izveštaji o učinku sadrže i izveštaj u učinku po ROB ciljevima i indikatorima. U postupku primene ROB-a budžetski korisnici dobijaju tehničku podršku, a godišnji izveštaji o napretku su javno dostupni. Primeri dobre prakse i na koji su način budžetski korisnici doprineli unapređenju rodne ravnopravnosti dostupni su u izveštajima o napretku i izveštajima o učinku.

ROB na nacionalnom i pokrajinskom nivou. Od početka primene kontinuirano se povećava broj budžetskih korisnika koji su započeli primenu ove obaveze. U budžetu za 2020. godinu 41 direktni budžetski korisnik na nacionalnom nivou je ispunio svoju obavezu. ROB je primenjen u 66 programa, 83 programske aktivnosti i 21 projektu, a iskazan je kroz 86 ciljeva i 232 rodno osetljiva indikatora. U budžetu za 2020. na nivou autonomne pokrajine 25 direktnih budžetskih korisnika je primenilo ROB u 41 programu, 70 programskih aktivnosti, dva projekta kroz 116 rodno odgovorna cilja i 288 rodno osetljiva indikatora. Proces primene ROB-a teče kontinuirano, koordinira se iz Ministarstva finansija i Pokrajinskog sekretarijata za finansije, a u saradnji sa institucionalnim mehanizmima i uz dodatnu ekspertsku podršku.

Broj budžetskih korisnika i primena po godinama prikazana je u sledećoj tabeli:

Tabela 4.

Broj budžetskih korisnika koji su primenili ROB-a u budžetu za 2017.

Broj budžetskih korisnika koji su primenili ROB-a u budžetu za 2018.

Broj budžetskih korisnika koji su primenili ROB-a u budžetu za 2019.

Broj budžetskih korisnika koji su primenili ROB-a u budžetu za 2020.

Broj budžetskih korisnika koji su primenili ROB-a u budžetu za 2021.

Nacionalni nivo

Podatak će biti dostupan u julu

Autonomna pokrajina

Podatak će biti dostupan u julu

Od početka primene preko 1300 državnih službenika i službenica je obučeno, a kod svih budžetskih korisnika su formirani timovi za ROB. Obuke i podrška u primeni ROB-a je nastaljena i proširuje se na indirektne budžetske korisnike. Pripremljen je i edukativni film o ROB. U toku je izrada obuke o ROB u okviru Nacionalne akademije za javnu upravu koja je ROB uvrstila u zvaničan program obuka, a obuka će biti dostupna u 2022. godini za sve zaposlene u javnoj upravi.

Državna revizorska institucija kroz svoje godišnje revizije proverava i primenu ROB-a kod budžetskih korisnika i o tome izveštava u svojim godišnjim izveštajima.

Posle pet godina primene postignuti su značajni rezultati. Međutim, da bi ROB postao održivi deo sistema upravljanja javnim finansijama neophodno je u narednim ciklusima jačati kvalitet ROB-a, da se prepoznaju i iskoriste propuštene šanse za produbljivanje ROB-a kroz artikulaciju rodno transformativnijih ROB ciljeva i indikatora, odnosno kroz odlučnije usmeravanje investicija u rodnu ravnopravnost i otklanjanje dokumentovanog rodnog jaza u sektorima. Jedna od osnovnih svrha ROB-a jeste da skrati vreme potrebno za ostvarivanje pune rodne ravnopravnosti kroz realokaciju resursa za popunjavanje rodnog jaza i otklanjanje barijera ravnopravnom učešću žena i muškaraca iz različitih grupa. Nastavak zajedničkog i koordinisanog rada na nacionalnom i pokrajinskom nivou na institucionalizaciji ROB procesa i dalje predstavlja ključni prioritet u jačanju održivosti ROB procesa. Jačanje kontrolne i nadzorne uloge koju treba da vrše nacionalni mehanizam za rodnu ravnopravnost (na tehničkom nivou i na nivou ukrštanja sa rodnom agendom) i Narodna skupština i Skupština APV (u smislu poštovanja namere Zakona o budžetskom sistemu i antidiskriminacionih zakona) predstavlja najvažniji zamajac u pravcu izvrsnosti domaćeg modela ROB-a.

Potrebno je proceduralno urediti proces rada na ROB-u kod samih budžetskih korisnika. I dalje često nedostaje nužna sinergija koja nastaje ukrštanjem i adekvatnim povezivanjem rodno odgovornih politika sa sektorskim politikama. Nema adekvatnih znanja i procedura za prepoznavanje rodnog jaza u okviru nadležnosti budžetskog korisnika, odnosno rodno odgovorno planiranje, koje se reflektuje kod izrade prioritetnih oblasti finansiranja, i kasnije budžeta. Da bi se uvođenju ROB-a pružila adekvatna podrška, potrebno je da se ROB integriše u sve faze budžetskog procesa što uključuje i pripremu prioritetnih oblasti finansiranja, da se izrade dodatni pravilnici i procedure za ROB, koje bi svakom pojedinačnom budžetskom korisniku pomogla prepoznavanje rodnog jaza i rodno odgovorno planiranje sektorskih politika i budžeta. Uz to, neophodno je dalje unaprediti informacioni sistem na nacionalnom nivou kako bi se olakšala i ubrzala konsolidacija ROB-a u predlozima budžeta, usvojenom budžetu i u izveštajima o učinku. Na nivou autonomne pokrajine informacioni sistem je unapređen.

Stabilizacija ROB procesa treba da se obezbedi kroz uspostavljanje i jačanje stubova podrške: koordinacija ROB procesa sa ostatkom budžetskog procesa koju rade Ministarstvo finansija i Pokrajinski sekretarijat za finansije; koordinacija rodnih politika i prioriteta i kvaliteta sadržaja ROB ciljeva i indikatora, što je uloga nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost u saradnji sa mehanizmima na pokrajinskom i lokalnom nivou i drugim telima i organizacijama koja imaju specifična sektorska znanja, i kontrola efekata kroz sagledavanje i merenje kvaliteta ishoda ROB procesa, kako na nivou pojedinačnih budžetskih korisnika, tako i kao celina rodno odgovornog budžeta. Ovu važnu ulogu mogli bi da imaju različiti akteri uključujući Narodnu skupštinu, a posebno odbor za finansije, odbor nadležan za rodnu ravnopravnost i Državna revizorska institucija, Fiskalni savet Republike Srbije i OCD, koje u statutu imaju jačanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena kao prioritetni cilj. ROB bi dodatno trebalo pojačati kroz unapređenje sistema u skladu sa preporukama datim kroz godišnje izveštaje o napretku ROB-a u Republici Srbiji, ali i u skladu sa međunarodnom dobrom praksom i preporukama datim kroz procenu javnih rashoda i javnih finansija (PEFA) i okvira za ROB.

ROB na nivou JLS. Podaci o primeni na lokalnom nivou su nepotpuni, a iz prakse rada na terenu pre svega kroz podršku SKGO u ovoj oblasti zaključuje se da se na lokalnom nivou znatno kasnije krenulo sa primenom. Stoga je jedan broj JLS započeo primenu ROB-a, ali značajan broj JLS još ne primenjuje ROB. Takođe, JLS nemaju dovoljno izgrađene kapacitete za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje. Pored ovoga, sam način planiranja budžeta i zadata programska struktura JLS ne daju dovoljno prostora za adekvatno prikazivanje rodno odgovornih ciljeva i indikatora. Postoje i primeri da JLS odvajaju sredstva za unapređenje rodne ravnopravnosti, ali te aktivnosti nisu dovoljno vidljive u budžetskoj strukturi. Kako je ROB stalna obaveza koja proističe iz ZBS, kao i da je integrisanje rodne perspektive definisano Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i ZBS, neophodno bi bilo razmotriti uvođenje programske aktivnosti na nivou svakog budžetskog programa u strukturi budžeta JLS. Dodatno, neophodno je standardizovati obrasce i uputstva kao i omogućiti vidljivost ROB alokacija u softveru koji JLS koriste kako bi mogla da se vrši jednostavna konsolidacija i izveštavanje na nivou jedne, a onda i svih JLS. Samim tim bi se i pojačao nadzor nad primenom obaveze ROB-a zato što bi podaci bili dostupni.

Potrebno je pojačati nadzor nad primenom na nivou JLS i učiniti neophodne korake kako bi se izgradili svi neophodni kapaciteti za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje, kao i obezbedila neophodna rodna statistika i evidencije. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je podrška u tom smeru.

Kao podrška budžetskim korisnicima u primeni ROB-a na nivou JLS održane su brojne obuke. SKGO pruža kontinuiranu podršku, a razvijeni su različiti priručnici i uputstva. Pored SKGO, podršku pruža i UN Women, koji je razvio onlajn platformu sa besplatnom obukom i priručnicima.

6. VIZIJA

Vizija koja se ostvaruje ovom strategijom je rodno ravnopravna Republika Srbija, u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta, ravnopravni, imaju jednaka prava i jednake mogućnosti za lični razvoj, pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva, uživaju jednake koristi od razvoja društva, ravnopravno učestvuju u odlučivanju o razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost.

7. CILJEVI STRATEGIJE I MERE ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE

7.1. Opšti cilj: Prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka.

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Izvor verifikacije

Indeks rodne

rodne ravnopravnosti

Vrednost indeksa rodne ravnopravnosti

2021: 58

2030: 80

RZS: Indeks rodne ravnopravnosti

Ciljevi Strategije usaglašeni su sa ciljevima i merama obuhvaćenim drugim nacionalnim strateškim dokumentima, prvenstveno u oblasti pravosuđa i unapređenja ljudskih prava, kao i u drugim oblastima obuhvaćenim ovim strateškim dokumentom.

Strategija se oslanja i na Agendu 2030, usklađena je sa ovom Agendom i procesom pristupanja EU, a ciljevi postavljeni u Strategiji odgovaraju ciljevima i potciljevima definisanim Agendom 2030 i u skladu su sa preporukama CEDAW komiteta. Pored cilja 5. koji se odnosi u celini na rodnu ravnopravnost kao faktor razvoja to su i: cilj 1. (Svet bez siromaštva) potciljevi 1.b i 1.4; cilj 2. (Svet bez gladi) potciljevi 2.3, 2.4 i 2.a, cilj 3. (Dobro zdravlje) potciljevi 3.4, 3.7, 3.8 i 3.a, cilj 4. (kvalitetno obrazovanje) potciljevi 4.1, 4.2, 4.3, 4.4, 4.5, 4.6 i 4.a, cilj 6. (Čista voda i sanitarni uslovi) potciljevi 6.1, 6.2 i 6.4, cilj 7. (Dostupna i obnovljiva energija) potciljevi 7.1 i 7.2, cilj 8. (Dostojanstven rad i ekonomski rast) potciljevi 8.8 i 8.b, cilj 9. (Industrija, inovacije, infrastruktura) potcilj 9.5, cilj 10. (Smanjenje nejednakosti) potciljevi 10.2, 10.3, 10.4 i 10.7, cilj 11. (Održivi gradovi i zajednice) potciljevi 11.1 i 11.7, cilj 12. (Odgovorna potrošnja i proizvodnja) potciljevi 12.8, 12.a i 12.b, cilj 13. (Akcija za klimu) potciljevi 13.2, 13.3 i 13.a, cilj 15. (Život na zemlji) potcilj 15.9 i cilj 16. (Mir, pravda i snažnije institucije) potciljevi 16.1, 16.3, 16.6, 16.7, 16.9, 16.10, 16.a i 16.b). Jedna od osnovnih kritičkih zamerki prethodnoj strategiji u evaluaciji je bila da se ta strategija nije bavila razvojnim pitanjima, već je bila okrenuta ka sektorskim strategijama i da bi takav pristup trebalo menjati).

Sagledana je njihova međuzavisnost, te je primena i ispunjenje ovde postavljenih ciljeva i mera povezana sa ispunjavanjem drugih reformskih ciljeva koji su definisani važećim dokumentima javnih politika koji se odnose na pristupanje EU, razvoj i unapređenje rodne ravnopravnosti i ljudskih prava u RS.

Praćenje ispunjenosti opšteg cilja vršiće se kroz praćenje i vrednovanje učinaka i efekata primene prvog AP za period 2021–2023. koji je sastavni deo ove strategije, kao i svih narednih AP-ova, i kroz izveštavanje o postignutim rezultatima.

Efekti primene javne politike u oblasti rodne ravnopravnosti meriće se na osnovu dostupnih podataka o pravima i položaju žena u različitim sferama života i rada, na osnovu izveštaja međunarodnih tela koja prate stanje u oblasti rodne ravnopravnosti i ženskih ljudskih prava, kao i na osnovu ispunjenosti indikatora na nivou mera i aktivnosti definisanih svim AP-ovima, koji će regulisati primenu ove strategije.

Kao izvori verifikacije za postignute rezultate i efekte primene mera iz ovog dokumenta, služiće zvanične informacije i podaci institucija, podaci akademske zajednice, kao i druge javno dostupne informacije i podaci OCD koje se bave zaštitom ljudskih prava, posebno ženskih ljudskih prava.

Za postizanje opšteg cilja, u trenutku utvrđivanja stanja i problema u oblasti rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, kao i razloga usled kojih se pristupilo izradi Strategije, sagledane su tri alternativne opcije koje su posmatrane iz ugla kapaciteta države i drugih uključenih aktera za ispunjenje opšteg cilja.

Razmatrane opcije:

1. STATUS QUO OPCIJA – podrazumeva da se opšti cilj ostvaruje u meri i obimu koji odgovara zatečenom stanju u pogledu primene međunarodnih normi i nacionalnog zakonodavnog okvira za ostvarivanje politike rodne ravnopravnosti, a sagledava kroz primenu odredbi ratifikovanih međunarodnih dokumenata, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, kao i prakse međunarodnih tela koja nadziru primenu međunarodnih dokumenata i domaćeg zakonodavstva.

2. OPCIJA 1 – Usvajanje novih i izmena i dopuna postojećih zakona i propisa u oblastima obuhvaćenih Strategijom treba da omoguće unapređenje i usaglašavanje niza materijalnopravnih i procesnopravnih zakonskih odredaba, čime bi se doprinelo unapređenju položaja žena u Republici Srbiji.

Sve izmene i dopune postojećih, kao i usvajanje novih zakonskih i strateških dokumenata u oblastima koje obuhvata ova strategija, a koji se odnose na rodnu ravnopravnost i kojima se utiče na prava i položaj žena u Republici Srbiji, moraju biti usaglašene sa međunarodnim standardima i propisima (Pekinška deklaracija i CEDAW konvencija). U okviru ove opcije mora se sagledati i nivo finansijskih sredstava opredeljenih iz budžeta na svim nivoima vlasti, za realizaciju mera i aktivnosti definisanih ovom strategijom i pripadajućim AP-ovima, kao i iznos potencijalnih donatorskih sredstava.

Ova opcija obuhvata postepeno i delimično unapređenje stanja i rešavanje problema uz izdvojena dovoljna budžetska sredstva, a kroz zajedničko delovanje odgovornih institucija i civilnog sektora na ostvarivanju opšteg i posebnih ciljeva ove strategije. Kako se ova strategija usvaja za period od 2021. do 2030. godine, opcija 1 obuhvata analizu efekata za period od prvih pet godina primene Strategije.

3. OPCIJA 2 – Sveobuhvatno ispunjavanje opšteg cilja ove strategije ogleda se u potpunom ispunjavanju kriterijuma iz AP za Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlja 19 – socijalna politika i zapošljavanje, usklađivanje politika sa standardima EU, ratifikovanim međunarodnim ugovorima u odgovarajućim oblastima, i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao i zaključcima i preporukama koje je Republika Srbija dobila od relevantnih tela: zaključci Izveštaja EK o napretku Republike Srbije (2018–2020), zaključci Evropskog komiteta za socijalna prava u vezi sa primenom Evropske socijalne povelje, Zaključna zapažanja Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, preporukama GREVIO ekspertske grupe o zakonodavnim i drugim merama primene odredbi Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici u Srbiji, Indeksom rodne ravnopravnosti i Izveštajima o praćenju COR, posebno cilja broj 5.

Ova opcija obuhvata širi i koordinisani obuhvat u odnosu na opciju 1.

Opcija 2 obuhvata postepeno i delimično ispunjavanje opšteg cilja i potpuno ispunjavanje više od polovine specifičnih ciljeva strategije, podrazumeva kontinuitet u njihovom ispunjavanju i kozistentnost rezultata, tokom celog perioda primene Strategije, što predstavlja realnu i moguću opciju za period implementacije od deset godina, sa pratećim AP-ovima.

U poređenju opcija, korišćena je multikriterijumska analiza893, korišćenjem sledećih kriterijuma za ocenu opcija:

a) efektivnost – u kojoj meri se postiže opšti cilj;

b) konzistentnost – u kojoj meri su politike kojima se sveobuhvatno pokriva oblast rodne ravnopravnosti konzistentne jedna sa drugom, tj. kojom opcijom se postiže najviši nivo usaglašenosti politika na nacionalnom nivou, kao i nivo usaglašenosti sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti;

v) troškovi sprovođenja – koliki su troškovi sprovođenja opcije;

g) održivost – koji su izgledi da će odabrani model rezultirati održivim napretkom;

d) stepen koordinacije – efikasnost nadzora nad primenom, tj. kojom opcijom se obezbeđuje najbolji mehanizam praćenja primene ovog strateškog dokumenta.

U analizi je korišćen model po kome se svaka opcija u odnosu na predmetni kriterijum ocenjuje u odnosu na druge opcije u rasponu od 1 do 5 (5 najviša ocena). Takođe je određeno koji kriterijumi se smatraju odlučujućim, te su u tom smislu efektivnost, održivost, opredeljeni iznos troškova za sprovođenje mera, stepen koordinacije, kao i konzistentnost određeni kao najbitniji kriterijumi za ocenu opcije. Ponder je definisan u ukupnom iznosu od 10, konačan rang opcije se dobije množenjem pondera sa utvrđenom ocenom svake opcije.

Kriterijumi/opcije

Ponder

Status quo

Opcija 1

Opcija 2

Efektivnost

Konzistentnost

Troškovi sprovođenja

Održivost

Stepen koordinacije

Rezultat

Zaključci analize opcija su da se samo kroz sveobuhvatni pristup ispunjavanju međunarodno prihvaćenih obaveza države u ovoj oblasti može postići najviši nivo ispunjenja opšteg cilja, uzimajući u obzir konzistentnost javnih politika, sveobuhvatnost i održivost efekata sprovođenja, kao i nivo koordinacije u reformskom delovanju i praćenju napretka u oblasti rodne ravnopravnosti.

––––––––

893 Strategija regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016–2020. godine, („Službeni glasnik RS”, broj 8/16).

7.2. Posebni ciljevi i mere za njihovo ostvarivanje

Poseban cilj 1: Smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i podsticaj socio-ekonomskog razvoja društva.

Ovaj posebni cilj doprineće smanjenju rodnog jaza u ekonomiji kroz povećane šanse i prilike za održivo zapošljavanje i samozapošljavanje, jačanje preduzetničkih aktivnosti žena i učešća u inovacionoj delatnosti, smanjenju platnog jaza na tržištu rada, prepoznavanje, vrednovanje i redistribuciju neplaćenog rada, povećano učešće žena u cirkularnoj, zelenoj i digitalnoj ekonomiji, kao i uključivanjem znanja i naučnih potencijala i društveno odgovornim odnosom prema očuvanju i unapređenju životne sredine i prirodnih razvojnih resursa.

Pokazatelj ushoda

Jedinica mere

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Izvori verifikacije

Indeks rodne ravnopravnosti u domenu rada (participacija, segregacija i kvalitet rada)

Indeks rodne ravnopravnosti u domenu novca (finansijski resursi i ekonomska situacija)

Vrednost indeksa

2021: 68,2 (77, 62,5),

2021.

59,760,2 (47,7, 74,8)

2030: 71,4 (80,9, 62,9);

2030: 81,6 (75,5, 88,1)

RZS: Indeks rodne ravnopravnosti 2021.

Platni jaz između muškaraca i žena

2018: 9,6 %

2030: 5%

Istraživanje o strukturi zarada, RZS

Indeks rodne ravnopravnosti u domenu znanja (obrazovno dostignuće i učešće, segregacija)

Vrednost indeksa

2021: 57,3 (61,1; 53,7)

2030: 60

RZS, Indeks rodne ravnopravnosti

Mera 1.1. Podrška inovativnim programima i uslugama za aktivaciju žena na tržištu rada, i njihovu povećanu zapošljivost i samozapošljavanje, te kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom održivom zapošljavanju i samozapošljavanju.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da rezultira povećanom aktivacijom žena na tržištu rada, a posebno žena kojima je pristup zapošljavanju i samozapošljavanju dodatno otežan zbog diskriminacije, mesta stanovanja, zdravstvenog stanja, životnih okolnosti ili iz drugih razloga, kao što su mlade žene posebno iz NEET grupe (osobe koje nisu u obrazovnom sistemu, zaposlene ili na obuci), žene svih starosnih grupa, koje žive na selu, žene angažovane u neformalnoj ekonomiji, Romkinje, žene i devojke sa invaliditetom, starije žene preko 55 godina starosti, samohrane majke, žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje ili su žrtve trgovine ljudima. Kod aktivacije na tržištu rada važno je obratiti posebnu pažnju na LGBT zajednicu i transrodne žene i muškarce koji su usled dodatne diskriminacije prinuđeni da posao traže često u neformalnoj ekonomiji. Imajući u vidu otežano zapošljavanje žena starijih od 45 godina, ovom merom će se pažnja u implementaciji usmeriti i na njih.

Ova mera posebno cilja da podrži kreiranje održivih programa i usluga na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou koji će doprineti povećanoj aktivaciji i zapošljivosti ili samozapošljivosti ove grupe žena. Ova mera ima nekoliko klastera aktivnosti i uključuje sledeće: podrška osmišljavanju, pilotiranju i realizaciji inovativnih programa aktivacije, podrška zadrugarstvu i socijalnom zadrugarstvu i socijalnom preduzetništvu, podrška udruženjima žena koje realizuju aktivnosti za ekonomsko osnaživanje žena ili pružaju usluge koje pomažu ženama da imaju pristup tržištu rada, podrška programima i uslugama na kojima zajedno rade poslodavci, nacionalne, pokrajinske i lokalne institucije u partnerstvima sa OCD, zadrugama i socijalnim preduzećima i akademskom zajednicom, podrška razvoju edukativnih programa za unapređenje znanja i veština kojima se povećava zapošljivost, a posebno u domenu digitalnih veština, finansijske pismenosti, i poslova u domenu zelene i cirkularne ekonomije.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: SIPRU, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, JLS, OCD, zadruge, akademska zajednica, udruženja poslodavaca.

Pokazatelji rezultata 1.1

Izvori verifikacije

1.1.1: Stopa aktivnosti žena iz ciljne grupe koja je učestvovala u programima

Izveštaji o efektima programa, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje

1.1.2: Stopa zaposlenosti žena iz ciljne grupe koja je učestvovala u programima

Izveštaji o efektima programa, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje

1.1.3: Stopa nezaposlenosti žena iz ciljne grupe koja je učestvovala u programima

Izveštaji o efektima programa, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje

1.1.4: Broj radnih mesta kreiran kao rezultat podrške zadrugarstvu i socijalnom preduzetništvu

Izveštaji MRZBSP, izveštaji zadruga o kreiranim novim radnim mestima, izveštaji Ministarstva za brigu o selu, Ministarstva privrede i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, izveštaj o učinku budžeta na nacionalnom i pokrajinskom nivou

1.1.5: Broj programa i usluga koje su kreirane kao podrška aktivaciji žena na tržištu rada, razvrstano po ciljnim grupama, starosnim grupama, teritorijalnoj pripadnosti i nivou na kojem se implementira

Izveštaji Nacionalne službe za zapošljavanje, izveštaji i uvid u programe relevantnih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata, Izveštaj o učinku budžeta

Mera 1.2. Prepoznavanje, vrednovanje i redistribucija neplaćenog kućnog rada i povećanje raspoloživog vremena za plaćeni rad, lični razvoj i slobodno vreme.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da rezultira smanjenjem neplaćenog kućnog rada i povećanjem raspoloživog vremena za plaćeni rad i lični razvoj, i slobodno vreme žena i muškaraca kroz prepoznavanje, vrednovanje i redistribuciju. Mera uključuje više grupa aktivnosti kao što su: kontinuirano istraživanje i merenje i evidentiranje neplaćenog rada, kao i analizu efekata koje neplaćeni rad ima na kvalitet svakodnevnog života žena i muškaraca, vrednovanje neplaćenog rada kroz različite fiskalne i poreske mere, edukativne programe i kampanje o ravnomernoj raspodeli neplaćenog kućnog rada i brige o deci i starijima u porodicama, razvoj usluga nege i brige za starije članove domaćinstva, razvoj usluga podrške osobama koje brinu o članovima domaćinstva koji su osobe sa invaliditetom, razvoj usluga brige o deci u skladu sa potrebama roditelja, a posebno jednoroditeljskih porodica, razvoj usluga podrške deci i porodicama, povećanje pristupa uslugama nege za starije i decu u ruralnim područjima, podrška inovativnim uslugama koje pružaju podršku majkama i očevima u vezi sa usklađivanjem neplaćenog rada i njihovih aktivnosti na tržištu rada, prepoznavanje dobrih primera iz prakse, te podrška, kako bi dobre prakse mogle da se prošire i na druge sredine. Ova mera uključuje i izmene i dopune okvira za standardizaciju i akreditaciju usluga u zajednici, tako da ona prepoznaje mere koje su složenije, fleksibilnije i pokrivaju istovremeno više sektora, kao i tamo gde je potrebno kontinuirano prilagođavanje (na primer usluge koje u sebi sadrže elemente podrške obrazovanju, brige i nege o deci i starijima, usluge prevencije zdravlja, pomoć u kući itd.) Ovo je naročito važno za manje zajednice gde nema velikog broja korisnica i korisnika, a postoje velike potrebe, kao i za oblast podrške neplaćenom radu gde su za sada samo neke usluge razvijene. Dalje, ova mera uključuje i rad sa poslodavcima na podsticanju programa koji pomažu usklađivanje rada i roditeljstva i privatnog života.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo privrede, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, SIPRU, Republički zavod za statistiku, udruženja poslodavaca, privredne komore, JLS, pokrajinski sekretarijati, OCD, akademska zajednica itd.

Pokazatelji rezultata 1.2

Izvori verifikacije

1.2.1: Broj dostupnih usluga nege i brige o starijima, bolesnima i deci, razvrstano po opštini, broju korisnika u odnosu na broj stanovnika i opterećenost, vrstu pružalaca usluga

Izveštaji MRZBSP o uslugama, izveštaji lokalnih samouprava o dostupnosti usluga, nezavisne analize dostupnosti usluga,

Izveštaj SIPRU: Mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u nadležnosti JLS u Republici Srbiji

1.2.2: Broj dostupnih programa koje pomažu usklađivanje rada i roditeljstva od strane poslodavaca

Izveštaji MRZBSP o uslugama, izveštaji JLS o dostupnosti usluga, ankete o zadovoljstvu korisnika/ca, izveštaji udruženja poslodavaca, informacije iz podnetih planova za unapređenje rodne ravnopravnosti iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti

1.2.3: Broj sati i promene u korišćenju vremena u pravcu smanjenja sati neplaćenog rada

Istraživanje o korišćenju vremena, RZS

Istraživanje sprovoditi na tri godine, što bi značilo tri istraživanja tokom perioda sprovođenja Strategije

1.2.4: Broj zakonskih i podzakonskih akata i mehanizama za odgovarajući institucionalni okvir za standardizaciju i akreditaciju integrisanih usluga

Uvid u sadržaj zakonskih i podzakonskih akata, analiza sadržaja okvira za standardizaciju i akreditaciju usluga, izveštaji MRZBSP, izveštaji JLS o postojanju i funkcionisanju integrisanih usluga

1.2.5: Broj javnih informativnih kampanja o ravnopravnom korišćenju vremena

Izveštaji o efektima javnih kampanja, uvid u štampanje, video, audio, digitalne materijale, ispitivanje javnog mnjenja, istraživanje o korišćenju vremena

1.2.6: Broj zakonskih i podzakonskih akata i mehanizama za vrednovanje neplaćenog rada

Uvid u sadržaj zakonskih i podzakonskih akata, analiza sadržaja

Mera 1.3. Smanjenje platnog jaza između žena i muškaraca na tržištu rada u svim sektorima i povećanje učešća žena u visoko plaćenim poslovima.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da doprinese smanjenju platnog jaza između žena i muškaraca, sve do njegovog potpunog eliminisanja. Ova mera uključuje izmenu i dopunu odgovarajuće legislative, istraživanja i analize o uzrocima platnog jaza po sektorima privrede i vrstama zanimanja, i preporuke za smanjenje platnog jaza, rad sa poslodavcima u javnom i privatnom sektoru, informativno edukativne kampanje i aktivnosti koje podižu svest o ovom problemu među poslodavcima i zaposlenima i aktivnosti koje prepoznaju primere dobre prakse. Ova mera uključuje i analizu vrednovanja različitih poslova, a naročito poslova koji pripadaju takozvanoj socijalnoj infrastrukturi (zdravstvo, školstvo, nauka, kultura i umetnost, poslovi nege i brige za decu, starije, bolesne, osobe sa invaliditetom i dr.) i njihovo ponovno vrednovanje u skladu sa značajem koje ti poslovi imaju za društvo. Ova mera biće usmerena i ka otklanjanju barijera koje žene imaju za napredovanje u poslu i karijeri u različitim sektorima, a naročito u najprofitabilnijim granama privrede i sektorima gde su podzastupljene poput IKT, finansijskog sektora, energetike itd. Ova mera uključuje i rodnu analizu penzijskog i poreskog sistema, i realizaciju preporuka za unapređenje tih sistema iz rodne perspektive na način da doprinesu smanjenju platnog jaza.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Poreska uprava, udruženje poslodavaca, sindikati, RFPIO.

Pokazatelji rezultata 1.3

Izvori verifikacije

1.3.1: Prosečan platni jaz između muškaraca i žena po sektorima

Izveštaji MRZBSP, nezavisne studije i analize instituta, organizacija, akademske zajednice, statistički podaci RZS, Indeks rodne ravnopravnosti

1.3.2: Izmenjeni zakoni i podzakonska akta i programi i unapređen sistem tako da doprinosi smanjenju platnog jaza

Uvid u sadržaj zakonskih i podzakonskih akata, izveštaji aktera koji sprovode meru, predlozi i sadržaji programa Ministarstva finansija, Ministarstva privrede

Ex-post analiza izmena

1.3.3: Izmenjeni zakoni i podzakonski akti i programi i unapređen penzijski sistem koji doprinosi smanjenju platnog jaza

Uvid u sadržaj zakonskih i podzakonskih akata, izveštaji aktera koji sprovode meru, predlozi i sadržaji programa MRZBSP, PIO fonda

Ex-post analiza izmena

1.3.4: Usvojeni akti kojima se unapređuje institucionalni okvir i stvaranje mehanizama za postizanje ravnopravnosti u zaradama

Uvid u sadržaj zakonskih i podzakonskih akata, izveštaji aktera koji sprovode meru

1.3.5: Udeo žena u najvišim zaradama

Podaci o zaradama

Mera 1.4. Uspostavljanje sistemske podrške za započinjanje, razvoj i rast biznisa u većinskom vlasništvu žena i povećanje profitabilnosti njihovih preduzetničkih aktivnosti.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da smanji rodni jaz u preduzetništvu, poveća učešće žena u preduzetništvu koja je rezultat prilike/šanse na tržištu, olakša izlazak iz neformalne ekonomije, poveća pristup informacijama, znanju, kapitalu, resursima finansijske i ne finansijske podrške, poveća prihode, profitabilnost, održivost i stopu preživljavanja biznisa u vlasništvu žena.

Cilj ove mere je da stvori kontinuirani sistem podrške, koji prepoznaje faze u razvoju poslovanja (započinjanje, razvoj i rast) i, shodno potrebama svake faze, pruža odgovarajuću podršku u kontinuitetu, prepoznaje oblasti u kojima su grupisana preduzeća u vlasništvu žena i podržava njihov održivi razvoj i rast; prepoznaje oblasti ekonomije u kojima su preduzetnice manje zastupljene, a perspektivne su, i pomaže u povećanju učešća žena u tim oblastima (na primer: zelena i cirkularna ekonomija, obnovljivi izvori energije, digitalna ekonomija i ekonomija znanja i dr.); prepoznaje rodne aspekte preduzetničke aktivnosti i predlaže načine za balansiranje preduzetničke aktivnosti sa porodičnim i privatnim životom. Ova mera uključuje i analizu zakona koji oblikuju preudzetničko poslovanje, a posebno kada se radi o paušalnim preduzetnicima i preduzetnicama i načinu ostvarivanja prava na porodiljsko, odsustvo radi nege deteta i/li roditeljski dodatak, pravo za slučaj nezaposlenosti i dr.

Ova mera ima nekoliko klastera aktivnosti koje uključuju: unapređenje rodne statistike u oblastima poslovne statistike i registara o privrednim društvima, kreditima i finansijskim proizvodima, kao i vođenje evidencija o učešću žena u merama podrške privredi, redovno praćenje i analizu poslovanja preduzeća prema polu vlasnika, sektoru, regionu itd. na godišnjem nivou; kreiranje edukativnih programa i kampanja koje ciljaju da približe ženama preduzetništvo, kao način za ostvarivanje prihoda, povećanje pristupa informacijama i znanjima od značaja za razvoj biznisa, programima koji doprinose povećanom učešću žena u javnim nabavkama i lancima dobavljača, pristup startap programima podrške programima za razvoj i rast biznisa koji će posebno ciljati žene, pristup programima finansijske podrške za razvoj i rast preduzeća u procentu većem od učešća u preduzetništvu, inovativne i druge finansijske proizvode koji odgovaraju na potrebe preduzetnica u različitim sektorima privrede, programe razvoja poslovne infrastrukture, koja pogađa posebno žene, kao što su, na primer, poslovni inkubatori i drugi slični sistemi podrške, kao i podršku programima organizacija žena i drugih OCD koje su posebno usmerene na preduzetničke aktivnosti žena.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo privrede i Privredna komora Srbije.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Razvojna agencija Srbije (RAS), mreža regionalnih razvojnih agencija, JLS, Narodna Banka Srbije, poslovni inkubatori, RZS, Agencija za privredne registre (APR), privredne komore i udruženja poslodavaca.

Pokazatelji rezultata 1.4

Izvori verifikacije

1.4.1: Učešće žena u preduzetništvu

Izveštaji Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, statistički podaci RZS, baze APR-a

1.4.2: Stopa preživljavanja novoosnovanih preduzeća u većinskom vlasništvu žena po sektorima

Izveštaji Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, statistički podaci RZS, baze APR-a

1.4.3: Stopa rasta preduzeća u većinskom vlasništvu žena po sektorima

Izveštaji Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, statistički podaci RZS, baze APR-a

1.4.4: Stopa profitabilnosti preduzeća u većinskom vlasništvu žena po sektorima

Izveštaji Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, statistički podaci RZS, baze APR-a

1.4.5: Broj i vrsta stalno uspostavljenih programa podrške preduzetništvu žena

Uvid u sadržaj programa koje uspostavljaju akteri relevantni za realizaciju mere

1.4.6: Procenat budžetskih sredstava odvojen za podršku preduzetništvu žena

Uvid u budžetske planove i izveštaje o potrošnji

1.4.7: Procenat učešća žena u sektorima digitalne, cirkularne i zelene ekonomije894

Izveštaji i analize aktera zaduženih za primenu mere, analize Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, nezavisne procene i izveštaji instituta, OCD

1.4.8.: Udeo preduzeća u vlasništvu žena u visokorastućim895 sektorima

Izveštaji Ministarstva privrede, statistički podaci RZS, baze APR-a

Mera 1.5. Uspostavljanje sistemske podrške za podsticanje učešća žena u društvenim i tehnološkim inovacijama i povećanju koristi od inovacione delatnosti.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da smanji rodni jaz u učešću i dobitima koje proističu iz inovacione delatnosti. U okviru ove mere je klaster različitih aktivnosti, koje uključuju: razvoj institucionalnog okvira za uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije, povećanje učešća žena i devojaka u oblastima istraživanja i razvoja, povećanje učešće žena u programima podrške inovacijama, povećanje pristupa informacijama, znanju, kapitalu, resursima za podršku inovacijama, podsticanje, prepoznavanje i promocija inovatorki u društvu, promocija i podrška društvenim i tehnološkim inovacijama i podsticanje ulaganja u inovativnost i u onim sektorima u kojima su žene na tržištu rada i preduzećima u većinskom vlasništvu žena više zastupljene. Dalje, ova mera uključuje podsticanje žena i devojaka na učešće u inovacionoj delatnosti povezanoj sa digitalnom, cirkularnom i zelenom ekonomijom, kroz istraživačke timove, u svojstvu stručnjakinja, odnosno preduzetnica u ovim oblastima. Ova mera podrazumeva i povećanje učešća žena u zaštiti intelektualne svojine i patenata, povećanje znanja i informacija o zaštiti intelektualne svojine i inovacionoj delatnosti. Pored toga, ova mera podstiče na posebno uključivanje žena i devojaka u naučno-tehnološke parkove, inovacione inkubatore i slične centre, kao i formiranje i podršku postojećim multidisciplinarnim mrežama inovatorki i naučnica uz podršku njihovom radu i aktivnostima. Dodatno, ova mera usmerena je i na uspostavljanje kontinuiranog finansiranja razvoja, pilotiranja i skaliranja inovativnih rešenja i proizvoda inovatorki. Ova mera uključuje i povećanje rodnih kompetencija u sektoru nauke i tehnologije i integrisanje rodne perspektive u sve strateške dokumente koji se odnose na inovacionu delatnost.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo privrede, Fond za inovacionu delatnost, poslovni inkubatori i tehnološki parkovi, SIPRU, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, privredne komore, udruženja poslodavaca, RAS i mreža razvojnih agencija.

Pokazatelji rezultata 1.5

Izvori verifikacije

1.5.1: Broj zakonskih i strateških dokumenata za razvoj društvenih inovacija

Uvid u sadržaj zakonskih i strateških dokumenata, analiza urodnjavanja zakonskih i strateških dokumenata za razvoj društvenih inovacija

1.5.2: Stepen urodnjavanja oblasti inovacione delatnosti

Uvid u sadržaj zakonskih i strateških dokumenata, analiza urodnjavanja zakonskih i strateških dokumenata za razvoj društvenih inovacija, Žene i muškarci u Republici Srbiji

1.5.3: Broj programa obuke za jačanje rodne kompetencije nacionalnog inovacionog sistema (skup organizacija, institucija i njihovih veza u funkciji generisanja, difuzije i primene naučnih znanja u Republici Srbiji) na svim nivoima

Izveštaji o efektima obuka, nezavisne procene i analize kapaciteta nacionalnog inovacionog sistema

1.5.4: Procenat žena u zaštiti intelektualne svojine i patenata, po vrsti zaštite

Izveštaji i podaci Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije

1.5.5: Procenat žena u inovacionoj delatnosti na svim nivoima koje imaju pristup budžetskoj podršci

Uvid u budžetska planiranja i izveštaje, nezavisne analize i studije, izveštaji Fonda za inovacionu delatnost

1.5.6. Broj i vrsta programa podrške društvenim i tehnološkim inovacijama koji posebno ciljaju žene

Programi podrške

Mera 1.6: Urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti predškolskog i osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija i podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja rodne ravnopravnosti.

Opis i efekti mere: Osnovni cilj ove mere jeste doprinos smanjenju rodnog jaza u obrazovanju kroz urodnjavanje predškolskog i osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Urodnjavanje je proces koji je potrebno sprovoditi kontinuirano kroz unapređenje javnih politika i pravnog okvira, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija i podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti. Ova mera je veoma široka i kompleksna i sprovodiće se kroz nekoliko klastera aktivnosti. Najpre, ova mera podrazumeva uvođenje obaveznih rodno osetljivih i antidiskriminatornih obrazovnih programa i nastavnih sadržaja u predškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje, koji uključuju nove ishode i programe nastave i učenja za osnovne škole sa sadržajima koji afirmišu rodnu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa u nauci i kulturi. Mera uključuje i reviziju nastavnih sadržaja i udžbenika radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatorskog jezika, kao i ispravljanje ovih sadržaja uz uvođenje rodno osetljivog jezika u sve nastavne sadržaje. Pored toga, mera uključuje uvođenje obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima u skladu sa uzrastom. Takođe, ova mera podrazumeva uspostavljanje regulatornog okvira za unapređivanje kompetencija zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju putem uvođenja obaveznih obrazovnih programa o rodnoj ravnopravnosti i uključivanje sadržaja o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji u ispit za dobijanje licence za rad u predškolskim ustanovama, školama/nastavi, odnosno, ostvarivanju programa vaspitno-obrazovnog rada. Takođe, da bi se ova mera ostvarila, neophodno je unaprediti propise u oblasti predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja, kao i jačati kompetencije svih relevantnih aktera i institucija u predškolskom i osnovnoškolskom obrazovanju. Neophodno je izmeniti rodno stereotipne i diskriminatorne sadržaje iz nastavnih planova, programa i udžbenika i uvesti nove rodno osetljive i nediskriminatorne sadržaje. Takođe, neophodne su i brojne aktivnosti za prevazilaženje rodnih stereotipa i predrasuda, stereotipnih shvatanja rodnih uloga, izmenu postojećih društvenih obrazaca ponašanja, kao i senzibilisanje svih aktera i institucija u predškolskom i osnovnoškolskom vaspitanju i obrazovanju. Posebnu pažnju je potrebno obratiti na devojčice i dečake iz osetljivih grupa (sa invaliditetom, iz romske zajednice, iz seoskih i depriviranih krajeva, siromašne), kako u nastavnim planovima, programima i udžbenicima, tako i kroz podizanje nivoa svesti u saradnji sa OCD i drugim akterima koji se bave zaštitom prava pojedinih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije. Pored toga, neophodno je unaprediti inkluzivno vaspitanje i obrazovanje i osigurati da devojčice romske nacionalnosti i devojčice sa invaliditetom imaju jednake šanse u obrazovanju.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: školske uprave, organi autonomnih pokrajina i JLS, predškolske ustanove, osnovne škole, SKGO.

Pokazatelj rezultata mere 1.6

Izvori verifikacije

1.6.1: Broj revidiranih programa nastave i učenja i udžbenika iz kojih su uklonjeni rodno zasnovani stereotipi, diskriminatorni sadržaji i diskriminatorni jezik.

Rodna analiza nastavnih sadržaja i udžbenika, izveštaji Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, izveštaji Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

1 6.2: Broj ishoda i programa nastave i učenja koji afirmišu rodnu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa na nivou predškolskog i osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Rodna analiza ishoda i programa nastave i učenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

1.6.3: Broj programa stručnog usavršavanja koji uključuju unapređivanje kompetencija zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima u osnovnoškolskom obrazovanju.

Izveštaji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o sprovođenju programa obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, na godišnjem nivou.

1.6.4: Broj podzakonskih akata za predškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje koji uključuju unapređivanje kompetencija zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju u oblasti rodne ravnopravnosti.

Uvid u sadržaj podzakonskih akata.

1.6.5: Broj zaposlenih u preduniverzitetskom obrazovanju koji su pohađali obuke u oblasti rodne ravnopravnosti, razvrstano po polu, nivou obrazovanja, školskoj upravi/regionu.

Izveštaji i evaluacije efekata obuka, koje pripremaju realizatori i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

1.6.6: Broj akreditovanih obuka u oblasti rodne ravnopravnosti.

Uvid u sadržaj kataloga akreditovanih programa za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, na godišnjem nivou; izveštaji Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja o realizovanim obuka na godišnjem nivou.

1.6.7: Broj odraslih žena iz osetljivih grupa koje su uključene u program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO).

Izveštaj Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Mera 1.7. Urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija, podizanje nivoa svesti o značaju ostvarivanja rodne ravnopravnosti i promocija inkluzivnog rodno senzitivnog doživotnog učenja.

Opis i efekti mere: Osnovni cilj ove mere jeste doprinos smanjenju rodnog jaza u obrazovanju kroz urodnjavanje srednjoškolskog obrazovanja. Urodnjavanje je proces koji je potrebno sprovoditi kontinuirano kroz unapređenje javnih politika i pravnog okvira, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija i podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti. Ova mera je veoma široka i kompleksna i sprovodiće se kroz nekoliko klastera aktivnosti. Između ostalog, ova mera podrazumeva uvođenje obaveznih rodno osetljivih i antidiskriminatornih obrazovnih programa i nastavnih sadržaja u srednjoškolsko obrazovanje, kao i kreiranje novih ishoda i programa nastave i učenja za srednje škole sa sadržajima koji afirmišu rodnu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa u nauci i kulturi. Takođe, mera podrazumeva uspostavljanje regulatornog okvira za unapređivanje kompetencija zaposlenih u srednjoškolskom obrazovanju putem uvođenja obaveznih obrazovnih programa o rodnoj ravnopravnosti i uključivanje sadržaja o rodnoj ravnopravnosti u ispit za dobijanje licence za rad u školama i nastavi. Pored toga, mera uključuje i reviziju nastavnih sadržaja i udžbenika za srednje škole radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatorskog jezika, a nakon toga i njihovu izmenu. Mera uključuje uvođenje obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, uključujući i pitanja rodnih odnosa, rodnih uloga i odgovornog seksualnog ponašanja, sa posebnim akcentom na razvijanju programa rada sa dečacima i mladićima o njihovoj odgovornosti i ulozi u čuvanju reproduktivnog zdravlja i upotrebe kontracepcije. Nadalje, mera podrazumeva set aktivnosti za smanjenje rodne segregacije u srednjoškolskom obrazovanju, uključujući i ohrabrivanje devojčica i dečaka za obrazovanje za netradicionalna zanimanja, što podrazumeva rad sa učenicima/cama u osnovnoj školi kroz programe profesionalne orijentacije. Potrebno je, takođe, raditi na ojačavanju mehanizama za zadržavanje devojčica romske nacionalnosti u obrazovnom sistemu, kao i obezbeđivanje ravnopravnog pristupa srednjoškolskom obrazovanju za devojčice iz osetljivih grupa. Takođe, mera uključuje i aktivnosti podrške mladim ženama koje su napustile obrazovanje, kao i mladim i maloletnim majkama za nastavak školovanja. Pored toga, jedan set aktivnosti se odnosi na obrazovanje odraslih i celoživotno učenje.

Da bi se ova mera ostvarila, neophodno je unaprediti propise u oblasti srednjoškolskog obrazovanja i uporedo raditi na jačanju kompetencija svih relevantnih aktera i institucija u srednjoškolskom obrazovanju. Neophodno je izmeniti rodno stereotipne i diskriminatorne sadržaje iz nastavnih planova, programa i udžbenika i uvesti nove sadržaje, koji će biti rodno osetljivi i nediskriminatorni. Takođe, neophodne su i brojne aktivnosti za prevazilaženje rodnih stereotipa i predrasuda, stereotipnih shvatanja rodnih uloga, izmenu postojećih društvenih obrazaca ponašanja, kao i senzibilisanje svih aktera i institucija u srednjoškolskom obrazovanju. Posebnu pažnju potrebno je obratiti na devojčice i dečake iz osetljivih grupa, kako u programima nastave i učenja i u udžbenicima, tako i kroz podizanje nivoa svesti u saradnji sa OCD i drugim akterima koji se bave zaštitom prava pojedinih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije. Pored toga, posebnu pažnju je potrebno usmeriti na devojke i mlade majke koje su napustile obrazovanje, te raditi na podizanju njihove sveti i informisanosti o mogućnostima nastavka obrazovanja, uz istovremeno kreiranje posebnih mera za nastavak njihovog obrazovanja. Nadalje, neophodno je aktivno i koordinisano delovanje svih relevantnih aktera i institucija srednjoškolskog obrazovanja, kako bi se udruženim snagama radilo na urodnjavanju srednjoškolskog obrazovanja. To, između ostalog, uključuje i široke nacionalne kampanje za osnaživanje devojčica i dečaka da biraju netradicionalna „ženska” i „muška” zanimanja, kako bi se smanjila rodna segregacija u obrazovanju.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Školske uprave, srednje škole, Nacionalna služba za zapošljavanje.

Pokazatelj rezultata mere 1.7.

Izvori verifikacije

1.7.1: Broj ishoda programa nastave i učenja sa sadržajima koji afirmišu rodnu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa u nauci i kulturi.

Rodna analiza ishoda programa nastave i učenja, izveštaji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

1.7.2: Broj revidiranih udžbenika za srednje škole radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatornog jezika.

Rodna analiza nastavnih sadržaja i udžbenika, izveštaji Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i izveštaji Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

1.7.3: Broj sadržaja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, kao obaveznih u programima srednjih škola.

Izveštaji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o sprovođenju programa obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju u srednjim školama, na godišnjem nivou.

1.7.4: Broj informisanih mladih žena i mladih majki, koje su napustile obrazovanje o mogućnostima nastavka obrazovanja.

Izveštaji i evaluacije efekata; uvid u informativni materijal (štampani, video, audio, digitalni), povratna informacija od mladih žena (anketa o zadovoljstvu korisnica).

1.7.5: Udeo devojčica i dečaka u obrazovnim profilima u kojima učestvuju ispod 40%.

Izveštaji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, statistički podaci RZS

1.7.6: Obuhvat devojčica i dečaka iz osetljivih grupa (Roma/Romkinja, devojčica/dečaka sa invaliditetom) sa srednjim obrazovanjem zasnovanim na načelima dostupnog inkluzivnog obrazovanja.

Izveštaji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, MICS podaci.

Mera 1.8. Urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti obrazovanja i nauke, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija, podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja rodne ravnopravnosti i uspostavljanje jednakih mogućnosti za karijerno napredovanje zaposlenih žena i muškaraca.

Opis i efekti mere: Osnovni cilj ove mere jeste doprinos smanjenju rodnog jaza u obrazovanju kroz urodnjavanje visokoškolskog obrazovanja i nauke. Urodnjavanje je proces koji je potrebno sprovoditi kontinuirano kroz unapređenje javnih politika i zakonodavnog okvira, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija i podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti. Ova mera je veoma široka i kompleksna i sprovodiće se kroz nekoliko klastera aktivnosti. Jedan set aktivnosti odnosi se na urodnjavanje propisa u oblasti visokog obrazovanja i nauke, odnosno, naučnih istraživanja, uključujući i propise koji se odnose na standarde za akreditaciju visokoškolskih ustanova, kao i standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova. Takođe, mera podrazumeva analize kojima će se utvrditi rodno neosetljivi, rodno stereotipni i diskriminatorni sadržaji u silabusima i univerzitetskim udžbenicima, te njihovu izmenu. Ova mera uključuje set aktivnosti koje se odnose na unapređivanje i podržavanje rodnih studija kao izvora znanja o rodnim odnosima u svrhu razvijanja kritične mase ljudskog potencijala u ovoj oblasti i obezbeđivanja stručnog usavršavanja ljudskih resursa za sprovođenje i unapređivanje politike jednakih mogućnosti, rodne ravnopravnosti i eliminisanje rodno zasnovane diskriminacije. Pored toga, podrazumeva aktivnosti za povećanje vidljivosti rodnih studija i jačanje uticaja rodnih studija na širu akademsku zajednicu, podsticanje i podržavanje interdisciplinarnosti u akademskim studijskim programima, uz uvođenje novih predmeta iz rodnih studija na univerzitetima. Takođe, mera se odnosi i na podsticanje i podržavanje studiranja na specijalističkim, master i doktorskim studijama rodnih studija, naročito pripadnica ranjivih grupa, kao i na povećanje broja studenata i studentkinja ovih studija koji se finansiraju iz budžeta. Nadalje, mera podrazumeva aktivnosti podsticanja i finansijskog podržavanja ciljanih naučnih teorijskih i empirijskih istraživanja i projekata u oblasti rodne ravnopravnosti, uključujući i podršku istraživanjima o specifičnostima položaja višestruko diskriminisanih grupa žena.

Da bi se ova mera ostvarila, neophodno je preduzeti brojne aktivnosti na izmeni propisa, jačanju kapaciteta zaposlenih u visokom obrazovanju i nauci. To, između ostalog, uključuje i svrstavanje naučnih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti u prioritetne teme osnovnih i osnovnih usmerenih istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka, uvođenje kvota za finansiranje naučnih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti, propisivanje da zastupljenost rodne perspektive u naučno-istraživačkim projektima i rodni balans istraživačkih timova predstavljaju kriterijume za njihovo vrednovanje i slično.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Nacionalni savet za visoko obrazovanje, visokoškolske ustanove, Fond za nauku Republike Srbije, naučni instituti.

Pokazatelji rezultata 1.8

Izvori verifikacije

1.8.1: Broj podzakonskih akata koji sadrže rodno osetljive standarde i postupke za akreditaciju studijskih programa i visokoškolskih ustanova.

Uvid u podzakonske akte za akreditaciju studijskih programa i visokoškolskih ustanova.

1.8.2: Udeo žena i muškaraca, studentkinja i studenata, na visokoškolskim ustanovama na kojima su manje zastupljeni, razvrstano po regionu, univerzitetima, stepenu visokoškolskog obrazovanja.

Izveštaji univerziteta, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o upisu; izveštaji sa podacima visokoškolskih ustanova na godišnjem nivou.

1.8.3: Broj studentkinja i studenata na rodnim studijama čije se obrazovanje finansira iz budžeta.

Izveštaji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o upisu.

1.8.4: Broj studija i analiza u kojima su utvrđeni i korigovani rodno stereotipni i diskriminatorni sadržaji u silabusima i univerzitetskim udžbenicima.

Pregled studija i analiza na godišnjem nivou.

1.8.5: Broj naučno-istraživačkih projekata u oblasti rodne ravnopravnosti.

Izveštaji naučnih instituta, visokoškolskih ustanova, Nacionalnog saveta za visoko školstvo.

Poseban cilj 2. Obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednog društva.

Ostvarivanjem ovog posebnog cilja biće stvorene normativne i društvene pretpostavke za ravnopravno ostvarivanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava, posebno ljudske bezbednosti, rodno zasnovane diskriminacije, rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i u porodici, ravnopravnosti žena i muškaraca u političkom životu i odlučivanju o javnim poslovima kao preduslova za razvoj bezbednog društva u kome će biti obezbeđena vladavina prava, ravnopravnost u pristupu pravdi za žene i muškarce, a posebno za ranjive grupe, u skladu sa međunarodnim standardima, delotvorni instrumenti zaštite prava i efikasna zaštita prava, u skladu sa načelom vladavine prava i neotuđivim ljudskim pravima na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije (član 3. Ustava).

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Izvori verifikacije

Indeks rodne ravnopravnosti u domenu moći.

Vrednost indeksa

2021: 37,3

2030: 40

RZS: Indeks rodne ravnopravnosti

Obezbeđena vladavina prava kroz nesmetanu primenu antidiskriminatornih zakona i politika radi postizanja održivog razvoja i pristupa pravdi za sve.

Delimična/potpuna primena

2020: Delimična primena

2030: Potpuna primena

Izveštaji međunarodnih tela za ljudska prava, izveštaji nadležnih ministarstava i nezavisnih mehanizama i tela, analize i istraživanja

% građana i građanki koji su bili diskriminisani zbog nekog ličnog svojstva i % građana i građanki koji nema poverenja u rad nezavisnih institucija.

2020: 25%; 34%

2030: 20%; 30%

Izveštaji međunarodnih tela za ljudska prava, izveštaji nadležnih ministarstava i nezavisnih mehanizama i tela, istraživanja i analize

Zastupljenost žena u sistemu bezbednosti (MO i VS, MUP)

2020: 22,94% MO i VS; 26% MUP

2030: 50%

(u MO i VS, kao i u MUP )

Izveštaji Ministarstva odbrane i Vojske Srbije o primeni NAP 1325, Nezavisni izveštaji o primeni NAP 1325

Indeksa rodne ravnopravnosti za satelitski domen nasilja

Vrednost indeksa

2018. Nešto više od petine žena sa navršenih 15 godina doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje bilo od strane partnera ili drugih osoba.

2030: Vrednost indeksa rodne ravnopravnosti za satelitski domen nasilja; za 20% smanjena stopa svih oblika nasilja prema ženama sa navršenih 15 godina života, posebno fizičkog i/ili seksualnog nasilja bilo od strane partnera ili drugih osoba i nasilja u porodici.

Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju

Mera 2.1. Uspostavljanje institucionalnih pretpostavki i normativnih garancija za vladavinu prava, jednake mogućnosti pristupa pravdi i obezbeđivanje efikasne i delotvorne zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.

Opis mere. Mera je usmerena na uspostavljanje i unapređenje institucionalnog, normativnog i strateškog okvira kao i prakse, u skladu sa međunarodnim standardima EU, UN, SE, kao pretpostavki za vladavinu prava, unapređenje pristupa pravdi, obezbeđenje efikasne i delotvorne zaštite prava i podizanje kapaciteta aktera koji sudeluju u zaštiti ljudskih prava. Mera uključuje, usvajanje i/ili izmenu propisa koji regulišu nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, besplatnu pravnu pomoć posebno uslove za sticanje ovog prava, krug korisnika ove pomoći naročito lica iz ranjivih i višestruko diskriminisanih grupa, pružaoce besplatne pravne pomoći kao i usklađivanje akata o unutrašnjoj organizaciji i uređenju institucija čija nadležnost je vezana za zaštitu prava, što su osnovni uslovi da građani/ke u punom kapacitetu i bez bilo kog vida rodno zasnovane diskriminacije imaju pristup pravdi, pravično suđenje i efikasno ostvare i zaštite svoja prava. Pored toga, mera se odnosi i na uspostavljanje jednakih mogućnosti pristupa pravdi i otklanjanje prepreka kao što su dostupnost instrumenata zaštite prava, fizička pristupačnost, visoki troškovi sudskog postupka, neinformisanost građana/ki o ljudskim pravima i zaštiti prava i dr. koje građanima/kama, a posebno ranjivim grupama, otežavaju pristup pravdi, uključujući i preduzimanje mera i aktivnosti koje promovišu vladavinu prava i doprinose ostvarivanju prava na pristup pravdi i efikasnoj zaštiti prava.

Mera uključuje i podizanje kapaciteta institucija, kontinuirano unapređenje znanja i kompetencija aktera čije nadležnosti su vezane za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, posebno prava ranjivih grupa, kroz različite oblike sistematske edukacije o rodnoj ravnopravnosti, međunarodnim standardima u ovoj oblasti, rodnim stereotipima i predrasudama, kao i kontinuirano informisanje građana/ki o njihovim pravima i zaštiti prava i promovisanje vladavine prava.

Cilj ove mere je ustanovljavanje normativnih i institucionalnih pretpostavki kao i garancija koje obezbeđuju vladavinu prava, otklanjaju prepreke u pristupu pravdi, i osiguravaju efikasnu zaštitu ljudskih prava bez rodno zasnovane diskriminacije, a u skladu sa međunarodnim standardima. Mera uključuje i jačanje kapaciteta, podizanje nivoa znanja o rodnoj ravnopravnosti, rodnim stereotipima i predrasudama i sticanje kompetencija svih aktera koji, u okviru svojih nadležnosti, deluju na unapređenju rodne ravnopravnosti i zaštiti prava, uključujući i sva prava u vezi sa rodnom ravnopravnošću, kao i promovisanje vladavine prava i informisanje najšire javnosti, građana/ki, posebno ranjivih grupa o rodnoj ravnopravnosti, ljudskim pravima i vladavini prava i značaju ovih pitanja za razvoj celokupnog društva kao i za njihov svakodnevni život.

Efekti ove mere ogledaće se u uspostavljanju sistemskih garancija koje su pretpostavka za vladavinu prava u skladu sa međunarodnim standardima, a koje uključuju podelu vlasti, nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, dostupne i delotvorne instrumente zaštite prava i efikasnu zaštitu prava, kao i jačanjem kapaciteta i podizanjem znanja i kompetencija ne samo institucija koje nadležnih za zaštitu ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, već i najšire javnosti, građana/ki, posebno ranjivih grupa, kroz informisanje značaju, vladavine prava i rodne ravnopravnosti razvoj društva i njihov svakodnevni život.

Meru potrebno je kontinuirano sprovoditi tokom celokupnog perioda za koji se donosi ova strategija.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Pravosudna akademija, Advokatska komora Srbije.

Pokazatelj rezultata 2.1

Izvori verifikacije

2.1.1: Broj usvojenih ili izmenjenih propisa koji regulišu nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, besplatnu pravnu pomoć, dostupne i delotvorne instrumente za efikasnu zaštitu prava u skladu sa međunarodnim standardima EU, UN, SE

Uvid u usvojene ili izmenjene propise i njihovu usklađenost sa međunarodnim standardima (EU, UN, SE).

2.1.2: Broj korisnika usluge besplatne pravne pomoći, razvrstano po polu, i osnovu zahteva za dobijanje usluge, na godišnjem nivou

Uvid u izmene zakona i podzakonskih akata; izveštaji pružalaca besplatne pravne pomoći, razvrstani po polu, teritorijalnoj pripadnosti, opterećenosti i izveštaji Ministarstva pravde.

2.1.3: Broj pružalaca besplatne pravne pomoći, razvrstanih po broju i tipu ove pomoći, i teritorijalnoj raspoređenosti

Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, izveštaji Ministarstva pravde na godišnjem nivou, uvid u zakone i podzakonske akte.

2.1.4: Broj akata kojima se obezbeđuje pristup pravdi i pravičnom suđenju, i unapređuje efikasnost institucija u zaštiti prava u skladu sa međunarodnim standardima i propisima

Uvid u usklađene akte o organizaciji i uređenju institucija; objedinjene analize, studije i evaluacije instituta, OCD, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

2.1.5: Broj akata kojima se obezbeđuju standardi i pravo na pristup pravdi i pravičnom suđenju, pristupačnost sudova i tužilaštava, posebno osobama iz višestruko diskriminisanih grupa kako bi se osigurala delotvorna i efikasna zaštita prava.

Uvid u podzakonske akte i javne politike; izveštaji Ministarstva pravde o obezbeđivanju standarda dostupnosti i sudova i tužilaštva; nezavisni izveštaji, studije i evaluacije instituta, OCD; izveštaji Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

2.1.6: Broj obučenih profesionalaca/ki iz oblasti pravosuđa i advokature na teme ostvarivanja i zaštite ljudskih prava, antidiskriminacionog zakonodavstva i rodne ravnopravnosti, posebno prava ranjivih grupa, razvrstano po polu, teritorijalnoj pripadnosti, tipu institucije

Izveštaji i evaluacije efekata različitih tipova obuka na teme ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti; izveštaji Pravosudne akademije i Advokatske komore Srbije o realizovanim obukama.

2.1.7: Procenat obučenih profesionalaca i profesionalki koji imaju unapređena znanja i veštine vezane za zaštitu ljudskih prava, posebno prava ranjivih grupa, antidiskriminaciono zakonodavstvo i rodnu ravnopravnost

Izveštaji i evaluacije efekata različitih vrsta obuka na teme ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, ulazni i izlazni upitnici.

2.1.8: Broj informativnih javnih kampanja o ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti kao i zaštiti od diskriminacije

Evaluacije efekata javnih kampanja, informativni materijali (štampani, audio, video, digitalni), pokrivenost i uticaj kampanja na širu javnost, rezultati ispitivanja javnog mnjenja, medijski izveštaji.

Mera 2.2. Unapređena bezbednost žena u miru, konfliktu i postkonfliktnom oporavku društva, kriznim i vanrednim situacijama, kroz integralnu primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji.

Opis mere: Mera je usmerena na unapređivanje institucionalnog i normativnog okvira kojim se obezbeđuje povećana zastupljenost, uključenost i odlučivanje žena u svim procesima koji se tiču očuvanja mira i bezbednosti, razvijanje mehanizama prevencije radi povećanja bezbednosti žena u miru, konfliktu i postkonfliktnom oporavku društva, kriznim i vanrednim situacijama, dostupnu i delotvornu zaštitu žena, kao i unapređen sistem podrške oporavku žena, koje su pretrpele bilo koji oblik ugrožavanja bezbednosti, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti (član 39), CEDAW konvencijom, Rezolucija SB UN 1325, kao i relevantnim dokumentima EU u ovoj oblasti (AP za rodnu ravnopravnost EU III 2021–2025. i AP EU Žene, mir i bezbednost 2019–2024.). Ova mera podrazumeva procenu uticaja drugog NAP 1325 (2017–2020.) i usluga koje se pružaju ženama i devojčicama žrtvama nasilja povezanog sa sukobom, krizama i vanrednim situacijama, kao i izradu i usvajanje novih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti (novi NAP 1325), imajući u vidu Rezolucija SB UN 1325 (2000) o ženama, miru i bezbednosti i naknadnih povezanih rezolucija, opštu preporuku br. 30 CEDAW komiteta o ženama u sukobu, prevenciji sukoba i postkonfliktnim situacijama, kao i zaključna zapažanja CEDAW komiteta u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije. Mera obuhvata i usklađivanje akata iz oblasti bezbednosti sa obavezama koje proističu iz primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti (oblast 5. Rodna ravnopravnost u oblasti odbrane i bezbednosti, član 39).

Cilj mere je obezbeđivanje ravnopravnog učestvovanja žena u svim oblastima vezanim za mir i bezbednost i svim aktivnostima vezanim za sprečavanje i rešavanje sukoba i u postkonfliktnom javnom životu, kriznim i vanrednim situacijama, uz ostvarivanje potpune bezbednosti žena i devojčica u javnoj i privatnoj sferi života, kroz eliminaciju svih oblika nasilja, uključujući trgovinu ljudima, seksualne i druge oblike eksploatacije, posebno u vreme kriza i vanrednih situacija.

Efekti mere ogledaju se u izdvajanju dovoljnih sredstva za primenu politike rodne ravnopravnosti u oblasti odbrane i bezbednosti; uspostavljanju mehanizama za efikasno sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP-a za sprovođenje Rezolucije 1325, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou; aktivno uključivanje civilnog društva, uključujući žene pogođene sukobom i organizacije koje rade sa preživelima, u sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP-a za sprovođenje Rezolucije 1325, kao i u razvoj bilo kojeg strateškog dokumenta, mirovnih pregovora, obnove i rekonstrukcije nakon sukoba; u povećanju zastupljenosti i promociji žena među osobljem za mirovne pregovore i posredovanje, uključujući i na višim nivoima; u prikupljanju podataka o učešću žena u sprovođenju NAP-a za sprovođenje Rezolucije 1325 na zakonodavnom, izvršnom i sudskom nivou; u obezbeđivanju procene potreba i efikasnom pristupu pravnim, zdravstvenim i psiho socijalnim uslugama za sve žene i devojke žrtve nasilja u vezi sa sukobom, uključujući žene i devojke iz ruralnih područja i žena i devojaka iz drugih društveno osetljivih grupa; u preduzimanju mera za zaštitu interno raseljenih žena i devojaka od prisilnog raseljavanja i nasilja; i kroz unapređeno standardizovano prikupljanje podataka o nasilju prema ženama i devojkama u vezi sa sukobom, kriznim i vanrednim situacijama.

Iako krizne situacije različito utiču na muškarce i žene, dečake i devojčice, a sagledavanje njihovih rodnih dimenzija predstavlja preduslov za potpunije razumevanje izazova sa kojima se žene i muškarci, a posebno ranjive grupe suočavaju, tokom epidemije bolesti COVID-19 nije u dovoljnoj meri prepoznata rodno uslovljena dinamika krize, čime je ograničena prevencija eskalacije nasilja i delotvornost rada na bezbednosnim rizicima po žene i devojčice. Efekti mere sagledavaju se i kroz unapređenje sistema zaštite i podrške, koji će i tokom eventualnih budućih kriza moći adekvatno da odgovori na potrebe žena i muškaraca.

Meru je potrebno kontinuirano sprovoditi tokom celokupnog perioda za koji se donosi ova strategija.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo odbrane.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, mehanizmi RR i mehanizmi za bezbednost na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Pokazatelj rezultata 2.2

Izvori verifikacije

2.2.1. Broj usvojenih ili izmenjenih propisa kojima se reguliše rodna ravnopravnost u oblasti odbrane i bezbednosti na svim nivoima vlasti

Uvid u usvojene ili izmenjene propise i njihovu usklađenost sa međunarodnim standardima (EU, UN, SE), usvojen NAP 1325, LAP-ovi za rodnu ravnopravnost i LAP-ovi za bezbednost.

2.2.2. Broj/procenat žena koje ravnopravno učestvuju u svim oblastima u vezi sa mirom i bezbednošću, aktivnostima u vezi sa sprečavanjem i rešavanjem sukoba, postkonfliktnim, kriznim i vanrednim situacijama na nacionalnom i lokalnom nivou

Izveštaji Političkog saveta Vlade, Operativnog tela Vlade, Komisije za praćenje sprovođenja NAP-a, Analitičke grupe MO o primeni NAP 1325, Izveštaji resornih institucija, KTRR.

2.2.3. Broj imenovanih osoba od poverenja, savetnika/ca za sprovođenje NAP-a, savetnika/ca za rod u svim civilnim i vojnim misijama UN i EU

Izveštaji Političkog saveta Vlade, Operativnog tela Vlade, Komisije za praćenje sprovođenja NAP-a, Analitičke grupe MO o primeni NAP 1325, Izveštaji o primeni NAP 1325.

2.2.4. Broj održanih obuka i broj obučenih osoba od poverenja, savetnika/ca za sprovođenje NAP-a, savetnika/ca za rod u svim civilnim i vojnim misijama o rodno zasnovanom nasilju i primeni antidiskriminacionog zakonodavstva

Izveštaji sa realizovanih obuka, evaluacije efekata obuka na godišnjem nivou, evaluacije dugoročnih efekata i primene znanja i veština sa obuka,

Izveštaji Analitičke grupe MO o primeni NAP 1325; Izveštaji resornih institucija, Izveštaji o primeni NAP 1325.

2.2.5. Broj obuka i broj predstavnika iz sektora pravosuđa, odbrane i bezbednosti koji su pohađali obuke za reformu sektora bezbednosti, razoružanje i reintegraciju, humanitarnu pomoć, dobru upravu, ljudska prava i tranzicionu pravdu.

Izveštaji sa realizovanih obuka, evaluacije efekata obuka na godišnjem nivou, evaluacije dugoročnih efekata i primene znanja i veština sa obuka;

Izveštaji MO, Vojske RS, MP, Izveštaji o primeni NAP 1325.

2.2.6. Broj imenovanih i obučenih kontakt osoba za primenu NAP 1325 u organima državne uprave i lokalne samouprave na svim nivoima

Podaci organa državne uprave i lokalne samouprave,

Izveštaji o primeni NAP 1325, KTRR .

2.2.7. Broj izrađenih i usvojenih LAP-ova i ugrađenih mera koje podržavaju specifične bezbednosne potrebe žena, devojaka i devojčica u lokalnim zajednicama posebno iz višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa

LAP-ovi za rodnu ravnopravnost, LAP-ovi za bezbednost;

Izveštaji o primeni NAP 1325, KTRR.

2.2.8. Broj usvojenih mera radi oduzimanja vatrenog oružja ili ograničenja pristupa vatrenom oružju počiniocima nasilja

Izveštaj MUP i MO, Izveštaj o primeni NAP 1325.

2.2.9. Broj usluga i broj žena/devojaka korisnica sveobuhvatne pravne zaštite i psihosocijalne podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, skloništa, posebno pripadnicama višestruko marginalizovanih i diskriminisanih grupa u konfliktu, kriznim i vanrednim situacijama, na svim nivoima vlasti

Izveštaj o primeni NAP 1325, KTRR,

Izveštaji MUP-a, Izveštaji pružalaca usluga (ustanove socijalne zaštite i specijalizovane ženske organizacije koje pružaju usluge ženama žrtvama nasilja).

2.2.10. Iznos/procenat sredstava namenjen finansiranju primene NAP 1325 u budžetima na svim nivoima vlasti, kao i procenat sredstava koji se izdvaja za finansiranje usluga koje pružaju ženske OCD

Budžet RS, Budžeti APV i lokalnih samouprava, Izveštaji o izvršenju budžeta.

2.2.11. Broj OCD uključenih u kreiranje i primenu mera, praćenje i izveštavanje o kršenju ljudskih prava nad ženama i devojkama u sukobima, uključujući seksualno iskorištavanje i zlostavljanje, uznemiravanje/seksualno uznemiravanje i druge oblike seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, uključujući i nasilni ekstremizam.

Izveštaj o primeni NAP 1325, KTRR, Izveštaji OCD, Izveštaji o braniocima/braniteljkama ljudskih prava u Republici Srbiji, Izveštaji o stanju u oblasti ljudskih prava u Republici Srbiji.

Mera 2.3. Unapređena bezbednost žena i devojčica u javnoj i privatnoj sferi kroz eliminaciju svih oblika nasilja, uključujući trgovinu ljudima, seksualne i druge oblike eksploatacije, posebno u vreme kriza i vanrednih situacija.

Opis mere: Mera je usmerena na unapređenje sveobuhvatnog normativnog, političkog i institucionalnog okvira za sprečavanje i suzbijanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Merom se obezbeđuje unapređenje pravnog okvira za sprečavanje i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući i njegovo inkriminisanje i obeštećenje žrtava, usaglašeno sa međunarodnim standardima utvrđenim Istanbulskom konvencijom kao i usklađivanje zakonskih definicija različitih oblika nasilja.

Ovom merom doprinosi se sprovođenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u delu 6. Sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja: zabrana nasilja na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda i nasilja prema ženama (član 51), posebne mere i programi (član 52), obaveza prijavljivanja nasilja (član 53), Opšte i Specijalizovane usluge podrške (čl. 54. i 55), realizacija programa za lica koja su izvršila nasilje (član 56), sprečavanje nasilja kao i finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga (čl. 57. i 58). Pored ovog, primenom mere se unapređuje sprovođenje postojećih politika i mera u okviru sveobuhvatnog i koordinisanog odgovora nadležnih institucija u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, predlaže usvajanje podzakonskih akata i uspostavljanje mehanizama za efikasno sprovođenje zakona u ovoj oblasti; obezbeđuju se institucionalni postupci, standardi i procedure radi obezbeđivanja zadovoljavajućeg nivoa bezbednosti žena i muškaraca, devojčica i dečaka. Takođe, ovom merom obezbeđuje se transparentno, stabilno i održivo finansiranje politika, mera i specijalizovanih usluga za podršku ženama koje pružaju institucije, ustanove i ženske OCD, a kojima se doprinosi smanjenju nasilja prema ženama i unapređuje pristup delotvornoj zaštiti i podršci za izlazak iz situacije nasilja, prevazilaženje traume i osnaživanju svih žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, a naročito kada je reč o Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama sa sela, starijim ženama, ženama homoseksualne ili biseksualne orijentacije i drugačijeg rodnog identiteta, ženama žrtvama trgovine ljudima, azilantkinjama/migrantkinjama.

Merom se doprinosi uspostavljanju jedinstvenog i standardizovanog sistema prikupljanja, evidentiranja, praćenja i razmene podataka o svim oblicima nasilja prema ženama i nasilja u porodici, uključujući i femicid – rodno zasnovano ubistvo žena, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, koji uključuje sve relevantne državne organe i institucije, kao i ženske OCD koje se bave suzbijanjem nasilja nad ženama i zaštitom žrtava i pravovremenom, objektivnom, redovnom i na podacima zasnovanom informisanju javnosti o posledicama i uzrocima nasilja nad ženama i efektima primene mera prevencije i zaštite žrtava u Republici Srbiji.

Sagledavanje rodnih aspekata predstavlja preduslov za potpunije razumevanje izazova sa kojima se žene i muškarci, devojčice i dečaci suočavaju u nasilnim situacijama. Tokom epidemije bolesti COVID-19 nije prepoznata rodno uslovljena dinamika nasilja, čime je ograničena prevencija eskalacije nasilja i delotvornost rada institucija na bezbednosnim rizicima po žene, zaštiti i podršci žrtvama nasilja.

Merom se ulažu dodatni napori kako bi se unapredio sistem zaštite i podrške koji će i tokom drugih eventualnih kriznih i vanrednih situacija, moći adekvatno da odgovori na potrebe žena i muškaraca, devojčica i dečaka. Riziku od rodno zasnovanog nasilja tokom kriznih i vanrednih situacija posebno su izložene žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, žene žrtve trgovine ljudima, azilantkinje/migrantkinje, žene homoseksualne i biseksualne orijentacije i drugačijeg rodnog identiteta i dr. Merom se doprinosi sprečavanju širenja mizoginih i sekstičkih poruka i senzacionalističkom izveštvanju o nasilju prema ženama.

Cilj mere je postizanje pune sigurnosti žena i muškaraca, devojčica i dečaka, u privatnoj i javnoj sferi života, kroz sprečavanje i suzbijanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Efekti mere ogledaju se u obezbeđivanju zaštite i sankcionisanju svakog oblika nasilja koji je zasnovan na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu i rodnom identitetu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi, zaštiti drugih lica koja su neposredno ili posredno ugrožena vršenjem ili posledicama izvršenog nasilja, kao ni lica koja su prijavila akt nasilja. Pored ovoga, efekti mere se ogledaju u zaštiti žrtava nasilja u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja prava na život bez nasilja, kroz obezbeđivanje dostupnosti opštih usluga pomoći i podrške, podršci u stanovanju i ekonomskom osnaživanju žena, preventivnim delovanjem i programima rada sa učiniocima nasilja, kao i uticajem na širenje mizoginih i seksističkih poruka i senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama u medijima i o nasilju na internetu. Efekti mere takođe se sagledavaju i kroz koordinisano delovanje institucija u cilju ostvarivanja nulte tolerancije na nasilje.

Meru je potrebno kontinuirano sprovoditi tokom celokupnog perioda za koji se donosi Strategija.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pokazatelj rezultata 2.3.

Izvori verifikacije

2.3.1. Broj usvojenih ili izmenjenih propisa kojima se unapređuje efikasnost institucija u sprečavanju i zaštiti žena i muškaraca, devojčica i dečaka, u javnoj i privatnoj sferi, od svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Uvid u usvojene ili izmenjene propise i njihovu usklađenost sa međunarodnim standardima (EU, UN, SE).

2.3.2. Broj usvojenih ili izmenjenih propisa kojima se obezbeđuje usklađivanje zakonskih definicija različitih oblika nasilja.

Uvid u usvojene ili izmenjene propise i njihovu usklađenost sa međunarodnim standardima (EU, UN, SE).

Izveštaj o primeni COR za cilj 5. indikator 5.1.1,

Izveštaj CEDAW komiteta i izveštaj GREVIO grupe.

2.3.3. Broj usvojenih ili izmenjenih propisa kojima se unapređuje koordinisani odgovor institucija na sve oblike rodno zasnovanog nasilja.

Uvid u usvojene ili izmenjene propise i njihovu usklađenost sa međunarodnim standardima (EU, UN, SE)

Izveštaji MP, grupa za koordinaciju i saradnju, izveštaj MUP, CSR.

2.3.4. Broj prijava svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama, u javnoj i privatnoj sferi, po vrsti nasilja, odnosu sa nasilnikom, i uzrastu žrtve, posebno nasilja koje je zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu i rodnom identitetu.

Izveštaji MUP i MP, izveštaji specijalizovanih OCD.

2.3.5. Broj žrtava trgovine ljudima, razvrstano prema polu, uzrastu, i obliku eksploatacije.

Izveštaji MUP i MP, izveštaji specijalizovanih OCD.

2.3.6. Procenat/broj krivičnih prijava/optuženja i broj pravosnažnih presuda za krivičnih dela sa elementima nasilja, posebno za krivična dela seksualnog nasilja i trgovine ljudima.

Izveštaj MP.

2.3.7. Broj dostupnih opštih i specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja i trgovine ljudima, na lokalnom nivou, posebno usluge stanovanja i ekonomskog osnaživanja, i broj korisnica ovih usluga razvrstano po vrsti usluge, starosnoj dobi korisnica usluge i pripadnosti korisnica nekoj od ranjivih grupa.

Izveštaj MRZBSP, CEDAW, komiteta i GREVIO izveštaji, Izveštaji specijalizovanih OCD.

2.3.8. Iznos/procenat sredstava namenjen finansiranju usluga za žene žrtve nasilja u budžetima na svim nivoima vlasti, kao i procenat sredstava koji se izdvaja za finansiranje ovih usluga koje pružaju ženske OCD

Budžet Republike Srbije, Budžeti APV i lokalnih samouprava, Izveštaji o izvršenju budžeta.

2.3.9. Broj OCD koje su pružaju usluge žrtvama nasilja, aktivne su u zaštiti prava žrtava, koje se zalažu za izmene diskriminatornih društvenih normi i rodnih stereotipa i nadgledaju primenu međunarodnih standarda u zaštiti žrtava rodno zasnovanog nasilja

CEDAW i GREVIO izveštaji, Izveštaji OCD.

2.3.10. Broj preventivnih programa/intervencija rada sa učiniocima nasilja u cilju sprečavanja nasilja.

Izveštaj MRZBSP, izveštaji JLS.

2.3.11. Broj istraživanja prevalence nasilja, javnih kampanja za promenu svesti i stavova javnosti o rodno zasnovanom nasilju i rodno senzitivnih navoda u medijima o slučajevima rodno zasnovanog nasilja.

Istraživanje o prevalenci nasilja u Republici Srbiji, Izveštaj o efektima javnih kampanja, analize o izveštavanju medija o slučajevima rodno zasnovanog nasilja.

2.3.12. Broj žena i muškaraca, devojčica i dečaka, koji razumeju da ni jedna vrsta nasilja nije prihvatljiva.

Izveštaji o sprovedenim istraživanjima i o evaluaciji efekata informativnih kampanja, zastupljenost u medijima, uvid u informativne materijale (štampane, video, audio, digitalne), izveštaji o participaciji građana i građanki (pokreti, udruženja, neformalne grupe) u prikupljanju informacija.

Mera 2.4. Jačanje kapaciteta, unapređivanje institucionalnog i normativnog okvira rodne ravnopravnosti u političkom životu i obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca, posebno ranjivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima.

Opis mere: Mera je usmerena na unapređivanje institucionalnog i normativnog okvira u kome se odvija politički život i uspostavljaju pretpostavke za postizanje rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti, kao i ravnopravno učešće žena i muškaraca, posebno ranjivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti (čl. 1, 3. i 7). Mera uključuje izradu i usvajanje i/ili izmenu propisa koji regulišu politički život, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca i posebno ranjivih grupa u političkom životu, aktere koji učestvuju u političkom životu kao i učešće građana i građanki i posebno ranjivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima. Ova mera podrazumeva i usklađivanje akata o unutrašnjoj organizaciji i uređenju organa javne vlasti, akata političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i preduzimanje posebnih mera kako bi se smanjio rodni jaz i obezbedila rodno uravnotežena zastupljenost u upravljačkim i nadzornim telima i na rukovodećim mestima u institucijama, javnim ustanovama, posebno u JLS, mesnim zajednicama, na izbornim listama i u organima za sprovođenje izbora, političkim strankama, sindikatima i udruženjima građana i kako bi se uspostavile pretpostavke za ravnopravno učešće žena i muškaraca i, posebno, ranjivih grupa u planiranju, pripremi, donošenju i sprovođenju odluka koje utiču na njihov položaj, uz uvažavanje njihovih interesa, potreba i prioriteta prilikom oblikovanja i odlučivanja o javnim politikama, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti (čl. 7, 10, 26, 47. i 48), kao i preporukama CEDAW komiteta.

Mera je usmerena i na kontinuirano unapređenje znanja i kompetencija aktera koji učestvuju u političkom životu (institucije javne vlasti na svim nivoima, političke stranke, sindikati OCD i dr.), vezana za rodnu ravnopravnost, rodne stereotipe i predrasude, posebno u odnosu na ranjive grupe, kroz različite oblike kontinuirane i sistematske edukacije koja se organizuje u organima javne vlasti, političkim strankama, sindikatima i OCD, o pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost, rodnim stereotipima i predrasudama i njihovom prevazilaženju, posebno u odnosu na ranjive grupe i integrisanju rodne perspektive u politički život i javne politike, kao i informisanje najšire javnosti, građana/ki o pitanjima vezanim za rodnu ravnopravnost značajnim za njihov svakodnevni život, kao i pravu na ravnopravno učešće građana/ki u odlučivanju o javnim poslovima.

Cilj mere je smanjenje rodnog jaza u političkom životu i prevazilaženje predrasuda i stereotipa koji politički angažman žena redukuje samo na oblasti društvenog života koje se tradicionalno smatraju ženskim poslovima, posebno u političkim strankama, sindikatima, OCD i na rukovodećim mestima u organima javne vlasti, javnim ustanovama, najvišim pozicijama u JLS i mesnim zajednicama, kao i obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca, a posebno ranjivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima i pitanjima značajnim za njihov svakodnevni život.

Efekti ove mere ogledaće se u uspostavljanju sistemskih, institucionalnih garancija, podizanju kapaciteta i kompetencija aktera koji učestvuju u političkom životu, unapređenim znanjima o rodnoj ravnopravnosti i pravu na ravnopravno učešće u odlučivanju o javnim poslovima i informisanju najšire javnosti građana/ki kao pretpostavki za ravnopravno učešće žena i muškaraca, a posebno ranjivih grupa u političkom životu i odlučivanju o javnim poslovima i pitanjima značajnim za njihov svakodnevni život.

Meru je potrebno kontinuirano sprovoditi tokom celokupnog perioda za koji se donosi ova strategija.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, mehanizmi RR na nivou APV, kao i na nivou JLS, političke stranke, sindikati, OCD, mediji, NAJU, Pravosudna akademija.

Pokazatelj rezultata 2.4

Izvori verifikacije

2.4.1. Broj zakona i podzakonskih akata koji su izmenjeni ili usvojeni kako bi se ostvarila rodna ravnopravnost u političkom životu i odlučivanje o javnim poslovima.

Uvidi u tekstove zakona i podzakonskih akata, analiza sadržaja.

2.4.2. Udeo žena u javnom i političkom životu na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, u organima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i na rukovodećim mestima i u upravljačkim telima, razvrstano po polu i pripadnosti društvenoj osetljivoj grupi (Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene, itd.).

Podaci i izveštaji institucija sistema na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou (Narodna skupština, Vlada, Skupština APV, Pokrajinska vlada, JLS) o broju žena i muškaraca i pripadnosti nekoj ranjivoj grupi.

Indeks rodne ravnopravnosti za domen moći.

2.4.3. Udeo žena u sindikatima, političkim strankama i pokretima, udruženjima, razvrstano po liderskim i izvršilačkim pozicijama, oblastima, pripadnosti društveno osetljivim grupama (Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene, itd.)

Dostupni podaci i izveštaji sindikata, političkih stranaka i pokreta, udruženja o članstvu.

2.4.4. Broj realizovanih obuka o rodnoj ravnopravnosti, smanjenju rodnih stereotipa i ravnopravnom učešću žena i muškaraca u javnom i političkom životu za predstavnike/ce institucija javne vlasti

Izveštaji i evaluacije efekata obuka o rodnoj ravnopravnosti, smanjenju rodnih stereotipa i ravnopravnom učešću u javnom i političkom životu, na godišnjem nivou; izveštaji i evaluacije NAJU.

2.4.5. Broj obučenih predstavnika/ca institucija javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti, smanjenju rodnih stereotipa i ravnopravnom učešću žena i muškaraca u javnom i političkom životu, razvrstano po polu, instituciji javne vlasti, regionu.

Izveštaji i evaluacije efekata obuka o rodnoj ravnopravnosti, smanjenju rodnih stereotipa i ravnopravnom učešću u javnom i političkom životu, na godišnjem nivou; izveštaji i evaluacije NAJU.

2.4.6. Broj obučenih predstavnika/ca sindikata, političkih stranaka i pokreta, udruženja o rodnoj ravnopravnosti, smanjenju rodnih stereotipa i ravnopravnom učešću žena i muškaraca u javnom i političkom životu, razvrstano po polu, afilijaciji i nivoima organizacije vlasti.

Izveštaji sa realizovanih obuka, evaluacije efekata obuka na godišnjem nivou, evaluacije dugoročnih efekata i primene znanja i veština sa obuka.

2.4.7. Broj javnih kampanja za ravnopravno učešće žena u javnom i političkom životu, razvrstano po nivoima vlasti, nosiocima kampanja, regionu/teritorijalnom obuhvatu, izvorima finansiranja.

Evaluacije efekata javnih kampanja, proizvedeni materijali (štampani, video, audio, digitalni); medijski izveštaji o obuhvatu i zastupljenosti na televizijama i radio programima sa nacionalnom i/ili lokalnom frekvencijom; ispitivanje javnog mnjenja (povratne informacije na efekte kampanje); izveštaji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstva kulture i informisanja.

Poseban cilj 3. Uspostavljena pristupačna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obezbeđena socijalna sigurnost.

Ostvarivanjem ovog posebnog cilja obezbeđuje se zdravstvena zaštita i socijalna sigurnost za sve žene i muškarce u skladu sa principom socijalne pravde kao jednim od temeljnih principa na kojima počiva Ustav, kroz realizaciju mera i aktivnosti koje omogućavaju pristupačnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu svim ženama i muškarcima kao pretpostavku za unapređenje zdravlja, smanjenje nejednakosti žena i muškaraca, njihovoj socijalnoj sigurnosti i preraspodeli neplaćenih poslova staranja.

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Izvori verifikacije

Indeks rodne ravnopravnosti u domenu zdravlja (zdravstveni status, ponašanje, pristup zdravstvenoj zaštiti).

Vrednost indeksa

2021: 84,1, (88,3, 72,3, 93,1)

2030: 87,8; (92,0, 74,8, 98,3).

Indeks rodne ravnopravnosti

Obuhvat žena starijih od 15 godina preventivnim ginekološkim pregledima.

2019: 9%

2030: 60%

Podaci i izveštaji Instituta za javno zdravlje, izveštaji Ministarstva zdravlja

Udeo žena u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

2019: 31,7%

2030: 30%

Anketa o prihodima i uslovima života (SILC)

Dostupnost i pristupačnost usluga socijalne zaštite za građane i građanke, razvrstano po korisnicima i polu, pružaocima usluga, javnim rashodima, teritorijalnoj pokrivenosti.

Nedovoljno/ delimično /potpuno dostupne i pristupačne usluge socijalne zaštite

2021: Nedovoljno dostupne i pristupačne usluge socijalne zaštite

2030: Potpuno dostupne, i pristupačne, usluge socijalne zaštite

Izveštaji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izveštaj o budžetskim izdvajanjima, uvid u godišnje planiranje budžeta

Indeks rodne ravnopravnosti u domenu vremena (briga o domaćinstvu, društvene aktivnosti)

Vrednost indeksa

2018: 65,7 (56, 41,9)

2030: 64,9 (69,1, 61,0).

Indeks rodne ravnopravnosti

Mera 3.1. Unapređenje dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite bez diskriminacije, uključujući programe rane prevencije seksualnog i reproduktivnog zdravlja, raka dojke i raka grlića materice, kao i podizanje svesti o savremenim oblicima kontracepcije i poboljšanje pristupa uslugama za planiranje porodice.

Opis mere: Mera je usmerena na unapređenje dostupnosti i kvaliteta usluga zdravstvene zaštite, ranog otkrivanja bolesti i lečenja žena i muškaraca, posebno od kardiovaskularnih i malignih bolesti, depresije, demencije, kao i osteoporoze, anemije, te oboljenja i stanja u vezi sa trudnoćom i porođajem koji su vodeći uzroci obolevanja u reproduktivnom periodu života žena. Mera uključuje izradu i/ili izmenu propisa koji regulišu zdravstvenu zaštitu, kao i povećanje raspoloživih finansijskih, tehničkih i ljudskih resursa u ovoj oblasti koji treba da doprinesu povećanju dostupnosti i pristupačnosti zdravstvene zaštite, posebno višestruko diskriminisanim grupama žena i devojčica. Pored toga, mera se odnosi na unapređenje sprovođenja organizovanih preventivnih pregleda (skrininga) za rano otkrivanje raka dojke i raka grlića materice, na podizanje svesti o savremenim oblicima kontracepcije i poboljšanje pristupa kontracepciji, uključujući obezbeđivanje univerzalnog pokrivanja povezanih troškova u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i na povećanje broja savetovališta za reproduktivno zdravlje. Mera uključuje organizovanje edukacija i medijskih kampanja prema mladima, romskoj populaciji i starijim ženama, takođe, uključuje informisanje i obrazovanje stanovništva o značaju zaštite zdravlja, sprečavanja bolesti i poboljšanja kvaliteta života upražnjavanjem zdravih stilova života, sporta i rekreacije. Mera uključuje praćenje posledica zagađenja izazvanih faktorima rizika iz životne sredine na zdravlje žena i muškaraca i organizovanje preventivnih pregleda u najugroženijim delovima Republike Srbije. Mera uključuje i aktivnosti kontinuiranog unapređivanja znanja zdravstvenih radnika o rodnoj ravnopravnosti, pravima ranjivih grupa i diskriminaciji.

Cilj ove mere je stvaranje pretpostavki za unapređenje zdravlja i smanjivanje nejednakosti u zdravlju povećanjem dostupnosti i kvaliteta usluga zdravstvene zaštite radi smanjivanja vodećih zdravstvenih rizika po zdravlje, sprečavanja i suzbijanja bolesti, kao i unapređenja reproduktivnog zdravlja žena i muškaraca.

Mera treba da unapredi sprovođenje organizovanih preventivnih pregleda, informisanost žena i muškaraca o zaštiti zdravlja, značaju prevencije i zdravim stilovima života, koji podrazumeva upražnjavanje sportskih i rekreativnih aktivnosti, a uključuje i podizanje nivoa znanja zdravstvenih radnika o rodnoj ravnopravnosti, rodnim stereotipima, predrasudama i diskriminaciji radi unapređenja odnosa prema pacijentima/kinjama, posebno ranjivim grupama stanovništva.

Efekti primene ove mere ogledaće se u poboljšanju zdravlja žena i muškaraca zahvaljujući unapređenju dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite, organizovanih preventivnih pregleda, povećanja finansijskih, tehničkih i ljudskih resursa u ustanovama zdravstvene zaštite na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, kao važnih pretpostavki za unapređenje dostupnosti i kvaliteta usluga zdravstvene zaštite. Meru je potrebno kontinuirano sprovoditi tokom celokupnog perioda za koji se donosi ova strategija.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zdravstvene ustanove na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite (iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, i u privatnom vlasništvu), Zdravstveni savet Srbije, Lekarska komora Srbije, Komora medicinskih sestara i tehničara Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” (Institut za javno zdravlje Vojvodine i zavodi za javno zdravlje), ustanove socijalne zaštite, obrazovne i naučne ustanove, stručnjaci, OCD i ženske organizacije, međunarodni donatori, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture i informisanja, JMU (Javne medijske ustanove RTS i RTV), medijske kuće i novinarska udruženja.

Pokazatelj rezultata 3.1

Izvori verifikacije

3.1.1: Broj zdravstvenih usluga koje su u potpunosti dostupne i pristupačne svim građanima i građankama, posebno osobama iz višestruko diskriminisanih grupa.

Izveštaji Ministarstva zdravlja o dostupnosti i pristupačnosti zdravstvenih usluga; SILC, Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, ENIS,

nezavisni izveštaji, evaluacije i studije; izveštaji OCD.

3.1.2: Broj građana i građanki koji koriste preventivne preglede i rano lečenje, posebno od kardiovaskularnih i malignih bolesti, depresije, demencije, kao i osteoporoze, anemije, bolesti izazvanih faktorima rizika iz životne sredine, razvrstano po polu, uzrastu, teritorijalnoj pripadnosti.

Izveštaji Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje o korišćenju zdravstvenih usluga i zdravstvenog stanja stanovništva.

3.1.3: Broj žena u reproduktivnom periodu koje koriste preventivne ginekološke preglede, redovne preglede u vezi sa trudnoćom i porođajem, razvrstano po uzrastu, teritorijalnoj pripadnosti, pripadnosti nekoj društveno osetljivoj grupi.

Izveštaji Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje o korišćenju zdravstvenih usluga i zdravstvenog stanja stanovništva.

3.1.4: Broj žena obuhvaćenih obaveznim organizovanim preventivnim pregledima (skrining).

Izveštaji Ministarstva zdravlja, Instituti za javno zdravlje (Kancelarije za skrining) o organizovanju i odzivu na organizovane preventivne preglede

3.1.5: Broj izmenjenih i usvojenih zakonskih i podzakonskih akata koji obezbeđuju pristup i kvalitet zdravstvenim uslugama.

Uvid u sadržaj zakonskih i podzakonskih akata, analize efekata javnih politika; Izveštaji o unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite

3.1.6: Broj zdravstvenih radnika/ca koji su pohađali obavezne obuke o rodnoj ravnopravnosti, pravima osoba iz višestruko diskriminisanih grupa.

Izveštaji i evaluacije efekata obuka

3.1.7: Udeo budžeta koji se obezbeđuje za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, uključujući i obezbeđivanje adekvatnih tehničkih, materijalnih i ljudskih resursa.

Izveštaji o praćenju budžetskih izdvajanja

3.1.8: Broj javnih kampanja za širu javnost o značaju zaštite zdravlja, sprečavanja bolesti i poboljšanja kvaliteta života, upražnjavanjem zdravih stilova života, sporta i rekreacije.

Izveštaji o realizovanim javnim kampanjama, izveštaji o medijskoj pokrivenosti javnih kampanja; uvid u informativni materijal; ispitivanja javnog mnjenja

3.1.9: Broj informativnih kampanja za informisanje građana i građanki o prednostima rane prevencije, savremenim oblicima kontracepcije, važnosti reproduktivnog zdravlja.

Izveštaji o efektima informativnih kampanja, uvid u informativni materijal; ispitivanje javnog mnjenja; izveštaji o korišćenju usluga preventivnih pregleda i kontracepcije; izveštaji Instituta za javno zdravlje o korišćenju savremenih oblika kontracepcije.

Mera 3.2. Obezbeđenje socijalne sigurnosti, smanjenje siromaštva, socijalne isključenosti i unapređenje dostupnosti usluga socijalne zaštite radi očuvanja i povećanja kvaliteta života, blagostanja žena i muškaraca iz ranjivih grupa, kao i podrške porodicama u zadovoljenju životnih potreba.

Opis mere: Mera je usmerena na smanjenje broja žena, muškaraca i dece koji žive u siromaštvu, na unapređenje pristupa resursima i uslugama podrške, pod jednakim uslovima za najugroženije grupe stanovništva. Mera podrazumeva sprovođenje sveobuhvatne analize potreba i aspiracija ugroženih grupa žena, prikupljanje podataka o procentu žena i muškaraca bez ličnih prihoda i bez pristupa socijalnim uslugama na lokalnom nivou. Mera je usmerena na unapređenje i dostupnost postojećih i razvijanje novih usluga podrške u zajednici i njihovo prilagođavanje potrebama žena i muškaraca, devojčica i dečaka iz osetljivih grupa (sa invaliditetom, iz romske zajednice, iz seoskih i depriviranih krajeva, siromašne starije žene). Mera se odnosi i na procenu potreba za novčanom socijalnom pomoći, povećanje njenog iznosa, naročito za porodice sa decom, zatim, na unapređenje podrške jednoroditeljskim porodicama tipa majka sa decom koje su u većem riziku od siromaštva. Mera uključuje povećanje raspoloživih finansijskih, tehničkih i ljudskih resursa radi zadovoljenja potreba korisnika/ca usluga socijalne zaštite. Takođe, mera je usmerena na sistemsko podsticanje preraspodele neplaćenog rada u domaćinstvu i poslova nege i staranja između žena i muškaraca, na razvijanje različitih usluga staranja, povećanje njihove dostupnosti i obuhvata korisnika/ca – dece, starijih i bolesnih članova/članica domaćinstva, osoba sa smetnjama u razvoju i dr., uzimajući u obzir položaj i potrebe siromašnih žena i drugih ranjivih grupa. Mera podrazumeva jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija, kao i unapređenje saradnje socijalne zaštite sa drugim sektorima.

Cilj ove mere je stvaranje pretpostavki za obezbeđenje socijalne sigurnosti, smanjenje siromaštva i razvijanje i unapređivanje usluga za očuvanje i poboljšanje kvaliteta života i blagostanja ranjivih/osetljivih grupa i pojedinaca. Isto tako, cilj mere je stvaranje jednakih mogućnosti za samostalan život i nezavisnost pojedinaca/pojedinki i uključivanje u zajednicu. Cilj je pružanje podrške porodicama u zadovoljavanju životnih potreba, kao i pružanje podrške i različitih usluga koje utiču na smanjenje neplaćenog rada i preraspodelu poslova nege i staranja. Urodnjavanje javnih politika i zakonodavnog okvira u socijalnoj zaštiti je kontinuirani proces koji treba da doprinese unapređenju socijalne zaštite, javnih politika i pravnog okvira, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija radi razvoja integralne socijalne zaštite.

Efekti ove mere ogledaće se u uspostavljanju pretpostavki za obezbeđenje socijalne sigurnosti, smanjenje siromaštva, socijalne isključenosti i ravnopravnu raspodelu finansijskih i svih drugih resursa u sistemu socijalne zaštite na žene i muškarce, devojčice i dečake iz osetljivih grupa, radi zadovoljenja životnih potreba, kao i pretpostavki za preraspodelu neplaćenih poslova staranja između žena i muškaraca kroz unapređenje postojećih i uvođenja novih usluga podrške.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, ustanove socijalne zaštite, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Komora socijalne zaštite, zdravstvene, obrazovne i naučne ustanove, stručnjaci, OCD i ženske organizacije, međunarodni donatori, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo kulture i informisanja, JMU (Javne medijske ustanove RTS i RTV), medijske kuće i novinarska udruženja.

Pokazatelj rezultata 3.2

Izvori verifikacije

3.2.1: Smanjena stopa siromaštva žena, muškaraca i dece, posebno dece iz jednoroditeljskih porodica.

SILC, Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, žene i muškarci u Republici Srbiji, izveštaj RZS za 2020. godinu.

3.2.2: Broj opština/gradova u kojima su uvedene i finansirane nove usluge socijalne zaštite, razvrstano po polu korisnika, opštini, vrsti usluge, vrsti pružalaca usluge (državno, privatno, OCD).

Izveštaji JLS, izveštaji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; mapiranje usluga socijalne zaštite i podrške u nadležnosti JLS; analize i istraživanja.

3.2.3: Broj opština/gradova koje su obezbedile potpunu pristupačnost i dostupnost usluga socijalne zaštite svih građanima i građankama, posebno onima iz višestruko diskriminisanih grupa.

Izveštaji JLS, izveštaji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; nezavisni izveštaji, studije i evaluacije usluga iz sistema socijalne zaštite, uvidi udruženja građana u ostvarivanje pristupačnih i dostupnih usluga socijalne zaštite.

3.2.4: Broj korisnika/ca usluga socijalne zaštite, razvrstano po polu, opštini/gradu, pripadnosti društveno osetljivoj grupi, uzrastu.

Godišnji izveštaji CSR i drugih ustanova i usluga iz sistema socijalne zaštite, izveštaji Zavoda za socijalnu zaštitu i Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu; izveštaji o budžetskim izdvajanjima za socijalnu zaštitu; nezavisni izveštaji, studije i evaluacije usluga iz sistema socijalne zaštite; Ankete o zadovoljstvu korisnika/ca uslugama socijalne zaštite.

3.2.5: Broj sati koje žene provode u neplaćenom radu.

Istraživanja potrošnje vremena.

3.2.6: Procenat vremena koje očevi koriste u odnosu na majke za brigu o decu.

Istraživanja potrošnje vremena.

3.2.7: Broj obuka za radnike/ce u sistemu socijalne zaštite o rodnoj ravnopravnosti, pravima osoba iz višestruko diskriminisanih grupa, razvrstane po profesiji, teritorijalnoj pripadnosti.

Izveštaji i evaluacije efekata obuka, izveštaji Komore socijalne zaštite.

3.2.8: Izdvajanja iz budžeta za socijalnu zaštitu na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u odnosu na potrebe socijalne zaštite.

Izveštaji o planiranju i potrošnji budžeta.

3.2.9: Iznos socijalne pomoću, posebno osobama iz višestruko diskriminisanih grupa.

Izdvajanja i izveštaji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Posebni cilj 4. Uspostavljen celovit i funkcionalan sistem za kreiranje i sprovođenje rodno odgovornih javnih politika i budžeta.

Ostvarivanjem ovog posebnog cilja biće stvorene normativne i društvene pretpostavke za institucionalizaciju i uspostavljanje celovitog i funkcionalnog sistema za kreiranje i sprovođenje rodno odgovornih javnih politika i budžeta, koji obezbeđuje koordinaciju programa, aktivnosti i delovanja svih aktera koji sudeluju u realizaciji ove strategije, a posebno mehanizama RR, što je izuzetno značajno za ostvarivanje rodne ravnopravnosti imajući u vidu multisektorsku prirodu ove oblasti. Pored toga, ovaj posebni cilj uključuje i rodno odgovornu statistiku, rodno odgovorno planiranje i rodno odgovorno budžetiranje kao alate koji su neophodni za kreiranje i sprovođenje rodno odgovornih javnih politika i budžeta.

Pokazatelj ishoda

Jedinica mere

Početna vrednost

Ciljana vrednost

Izvori verifikacije

Uspostavljeni mehanizmi za RR na svim nivoima i u svim organima javne vlasti

Delimično/u potpunosti

2021: Delimično

2030: U potpunosti

Javno dostupni podaci o broju i sastavu mehanizama RR na svim nivoima vlasti, izveštaji mehanizama za rodnu ravnopravnost, izveštaji i studije nezavisnih institucija, instituta, istraživačkih centara, udruženja; godišnji izveštaji/pregledi Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Udeo mehanizama za rodnu ravnopravnost za čije funkcionisanje su obezbeđena sredstva iz budžeta na svim nivoima vlasti.

2021: nepoznati podaci

2030: 45%

Uvid u budžetska odvajanja na svim nivoima vlasti, godišnji budžetski izveštaji, godišnji izveštaji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Usklađena metodologija dostupnih baza rodne statistike u svim oblastima, kao i podaci o položaju žena i muškaraca, devojčica i dečaka iz društveno osetljivih grupa

Delimično/u potpunosti

2021: Delimično

2030: U potpunosti

Uvid u baze podataka pojedinačnih institucija na svim nivoima, studije i podaci RZS, metodologije i podaci kojima koordinira Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Institucionalizacija rodno odgovornog budžetiranja na svim nivoima vlasti

Delimično/u potpunosti

2021: Delimično

2030: U potpunosti

Izveštaji i analize primene ROB-a u Ministarstvu finansija, Pokrajinskom sekretarijatu za finansije, Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost, pokrajinskim i lokalnim mehanizmima,

Izveštaji državne revizorske institucije i fiskalnog saveta, Izveštaji OCD

Mera 4.1: Unapređeni kapaciteti, institucionalni i normativni okvir koji oblikuju ambijent u kome se unapređuje rodna ravnopravnost sa akcentom na institucionalne mehanizme rodne ravnopravnosti kao deo celovitog i funkcionalnog sistema i mehanizama za kreiranje rodno odgovornih javnih politika.

Opis mere: Mera je usmerena na unapređenje institucionalnog i normativnog okvira koji oblikuje ambijent u kome se odvija proces unapređenja rodne ravnopravnosti i podižu kapaciteti za kreiranje rodno odgovornih javnih politika u svim oblastima društvenog života uz akcenat na mehanizme RR na svim nivoima vlasti i jačanje njihovih kapaciteta. Mera uključuje izradu i usvajanje i/ili izmenu propisa koji regulišu mehanizme RR na svim nivoima organizacije vlasti u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, njihov status, nadležnosti i procedure i time će stvoriti uslove za sistemsko povezivanje i koordiniranje rada i aktivnosti ovih mehanizama kao važnog dela celovitog i funkcionalnog sistema i mehanizama za kreiranje rodno odgovornih javnih politika, kao i usklađivanje akata o unutrašnjoj organizaciji i uređenju organa javne vlasti koji obezbeđuju stabilan položaj mehanizama RR u strukturi organa javne vlasti na svim nivoima i stvaranje uslova koji obezbeđuju nesmetani rad i realizaciju planiranih aktivnosti mehanizama RR u kreiranju i sprovođenju rodno odgovornih javnih politika u svim oblastima društvenog života. Mera je usmerena i na kontinuirano unapređenje znanja i kompetencija aktera na svim nivoima vlasti koji rade u ovoj oblasti, vezanih za rodnu ravnopravnost i urodnjavanje javnih politika i zakona kao i institucionalnu rodnu procenu, posebno kada se radi o ranjivim grupama, rodnim stereotipima i predrasudama, kroz različite oblike sistematske edukacije o pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost i integrisanju rodne perspektive u javne politike, kao i informisanje građana/ki o pitanjima vezanim za rodnu ravnopravnost značajnim za njihov svakodnevni život.

Cilj ove mere jeste stvaranje normativnih i institucionalnih pretpostavki za formiranje, stabilan status, rad i aktivnosti mehanizama RR u okviru sistema organizacije vlasti na svim nivoima i usklađivanje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, kao i unapređenje i podizanje nivoa znanja i sticanje kompetencija svih aktera koji rade u ovoj oblasti za kreiranje rodno odgovornih javnih politika.

Efekti primene ove mere ogledaće se u normativno utemeljenom stabilnom statusu, jasno regulisanim nadležnostima i odgovornostima za njihovo obavljanje, horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji rada i aktivnosti mehanizama RR, formiranju mehanizama RR na svim nivoima u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, kao i unapređenju znanja i kompetencija ne samo članova/ca mehanizama RR već i svih aktera koji sudeluju u kreiranju i sprovođenju rodno odgovornih javnih politika.

Meru je potrebno kontinuirano sprovoditi tokom celokupnog perioda za koji se donosi ova strategija.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ministarstva, organi državne uprave i drugi organi javne vlasti u kojima se formiraju mehanizmi RR, Savet za rodnu ravnopravnost, mehanizmi RR na nivou APV, mehanizmi RR u JLS i SKGO.

Pokazatelj rezultata 4.1

Izvori verifikacije

4.1.1: Broj propisa koji regulišu mehanizme RR na svim nivoima organizacije vlasti u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, njihov status, nadležnosti i procedure, i koji definišu procedure učešća u kreiranju rodno odgovornih javnih politika

Uvid u sadržaj propisa.

4.1.2: Broj mehanizama RR na nacionalnom pokrajinskom i lokalnom nivou vlasti i svim nivoima unutrašnje organizacije koje imaju obezbeđene ljudske, finansijske i materijalne uslove za funkcionisanje, razvrstano po nivoima organizacije rada, regionima/teritorijalnoj pripadnosti

Izveštaji lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih institucija sistema, izveštaji mehanizama RR (podaci dostupni na internet prezentacijama) o funkcionisanju i aktivnostima, uvid u budžetska odvajanja za održivost mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima.

4.1.3: Broj rodno odgovornih javnih politika i oblasti na koje se odnose na svim nivoima u kojima aktivno učestvuju mehanizmi RR

Uvid u broj i sadržaj javnih politika na svim nivoima, praćenje uključenosti predstavnika/ca mehanizama RR.

4.1.4: Broj obučenih predstavnika/ca javne vlasti i članova/članica mehanizama RR o rodno zasnovanim stereotipima, rodnoj ravnopravnosti, i rodno zasnovanoj diskriminaciji, urodnjavanje javnih politika i zakona, posebno žena iz društveno osetljivih grupa, razvrstano po polu, instituciji, i nivoima organizacije na kojima su obrazovani

Izveštaji i evaluacije efekata obuka za predstavnike/ce javne vlasti i članova/članica mehanizama RR.

4.1.5: Stepen uključenosti ženskih organizacija i relevantnih OCD u planiranje i realizaciju rodno odgovornih javnih politika na svim nivoima

Izveštaji mehanizama RR na svim nivoima, godišnji izveštaji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, povratne informacije od ženskih organizacija.

4.1.6: Broj informativnih javnih kampanja o ulozi, važnosti i načinu funkcionisanja mehanizama RR na svim nivoima i učešću građana i građanki u procesima planiranja i realizacije rodno odgovornih javnih politika na svim nivoima.

Izveštaji i evaluacije efekata informativnih kampanja, zastupljenost u medijima, uvid u informativne materijale (štampane, video, audio, digitalne), izveštaji o participaciji građana i građanki (pokreti, udruženja, neformalne grupe) u izradi rodno odgovornih javnih politika na svim nivoima.

Mera 4.2. Razvoj i unapređenje rodne statistike, povećanje dostupnosti podataka i informacija kao i korišćenje podataka koji odražavaju stvarnost života žena i muškaraca, devojčica i dečaka za kreiranje politika.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da poveća dostupnost rodno odgovornih podataka u svim oblastima od značaja za svakodnevni život i da izgradi kapacitete za korišćenje tih podataka kod kreiranja politika i mera. Ova mera uključuje: analizu postojeće statistike i identifikaciju nedostajućih podataka informacija, i rodno odgovornih indikatora koje su značajne za kreiranje rodno odgovornih politika i praćenje stanja rodne ravnopravnosti u svim oblastima, povećanje broja indikatora dostupnih po polu i ukrštanje sa drugim faktorima, kao i izradu mape puta za unapređenje rodne statistike. Ova mera takođe uključuje izmene i dopune propisa i svih podzakonskih akata koji se odnose na statistiku i evidencije, na način da se uredi prikupljanje, obrada i objavljivanje rodno odgovornih podataka. Dalje, ova mera predviđa jačanje kapaciteta RZS i uspostavljanje odeljenja za rodnu statistiku, koje će kontinuirano raditi na unapređenju sistema za prikupljanje i obradu, a naročito za objavljivanje rodno odgovornih podataka na način koji je prilagođen za različite ciljne grupe, uz korišćenje modernih komunikacijskih alata. Dodatno, RZS će jačati kapacitete, a kroz ROB obezbediće sredstva za praćenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti, razvijajući domaće indekse za praćenje i alate kao dopunu praćenja stanja u oblasti rodne ravnopravnosti, u skladu sa međunarodnim praksama. U saradnji sa institucijama RSZ će razvijati sistem za obradu podataka po polu i drugim karakteristikama o korisnicima mera i usluga koje se finansiraju iz budžeta. Dalje, ova mera podrazumeva i povećanje znanja u ovoj oblasti, povezivanje sa univerzitetima i fakultetima sa ciljem prepoznavanja značaja rodne statistike za kreiranje politika i analize, kao i dalji razvoj znanja i podsticanja istraživanja u ovoj oblasti. Ova mera takođe uključuje i jačanje kapaciteta institucija na svim nivoima, ali i drugih aktera, poput OCD za korišćenje rodne statistike kod analitičkih poslova i za kreiranje politika. Efekat ove mere biće unapređenje prikupljanja i obrade rodno relevantnih podataka koji, pored razvrstavanja po polu, uključuju i sagledavanje i praćenje razlike u potrebama kao i problemima sa kojima se žene i muškarci susreću, identifikovanje nedostajućih podataka informacija, i rodno odgovornih indikatora značajnih za kreiranje rodno odgovornih politika i praćenje stanja rodne ravnopravnosti u svim oblastima, povećanje broja indikatora dostupnih po polu i ukrštanje sa drugim faktorima, kao i izradu mape puta za unapređenje rodne statistike.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Republički zavod za statistiku.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Univerziteti i instituti, JLS, nacionalne i pokrajinske institucije, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Agencija za privredne registre i druge relevantne institucije koje odredi RZS, a koje prikupljaju i/ili obrađuju statističke podatke.

Pokazatelji rezultata 4.2

Izvori verifikacije

4.2.1. Stepen unapređenja rodne statistike u svim oblastima koje prati RSZ u odnosu na plan za unapređenje rodne statistike

Izveštaj RZS

4.2.2. Povećan broj dostupnih rodno odgovornih indikatora u svim statističkim oblastima od ukupnog broja indikatora u oblasti u odnosu na baznu godinu (bazna godina 2021)

Izveštaj RZS

4.2.3. Izgrađen kapacitet RZS za rodnu statistiku: unapređena unutrašnja akta organizaciji i sistematizaciji, planovi prikupljanja, obrade i objavljivanje podataka, sve statističke oblasti imaju određenu osobu za rodnu statistiku,

Izveštaj RZS

4.2.4. Iznos sredstava iz budžeta Republike Srbije usmeren ka razvoju i unapređenju rodne statistike kao i % od ukupnih sredstava opredeljenih za RZS

Izveštaj RZS, Budžet Republike Srbije

4.2.5. Broj i vrsta objavljenih specijalizovanih rodno odgovornih statističkih izveštaja, ili publikacija

Izveštaj RZS, i internet stranica RZS

4.2.6. Broj institucija koje imaju izgrađen kapacitet za rodnu statistiku u oblasti u kojoj prikupljaju podatke: unapređena unutrašnja akta organizaciji i sistematizaciji, planovi prikupljanja, obrade i objavljivanje podataka

Izveštaji relevantnih institucija

Mera 4.3. Kontinuirana i pojačana primena rodno odgovornog budžetiranja na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u postupku planiranja i izvršenja budžeta, institucionalizacija ROB-a u budžetskom sistemu RS, i povećanje ulaganja u rodnu ravnopravnost.

Opis i efekti mere: Ova mera ima za cilj da ROB postane održiv i zaokružen deo sistema upravljanja javnim finansijama i budžetskog sistema Republike Srbije, kao i da se povećaju ulaganja u rodnu ravnopravnost kroz artikulaciju rodno transformativnih ROB ciljeva i indikatora. Ova mera uključuje više klastera aktivnosti, dalje jačanje koordinacije i kapaciteta u vezi primene ROB-a u Ministarstvu finansija, Pokrajinskom sekretarijatu za finansije i organima JLS, izgradnja i jačanje kapaciteta za tehničko praćenje procesa, jednostavnu i brzu konsolidaciju ROB predloga u budžetu i analizu primene iz tehničkog ugla kroz odgovarajući softver, jačanje kapaciteta za rodno odgovorno planiranje budžeta kod budžetskih korisnika i povezivanje sektorskih prioriteta sa rodnom agendom, jačanje kapaciteta institucionalnih mehanizama za RR u vezi sa ROB-om a posebno za pripremu izveštaja o napretku i učinku, jačanje kapaciteta za nadzor nad primenom u Državnoj revizorskoj instituciji i fiskalnom savetu, jačanje uloge parlamenta i OCD kao i povećanje transparentnosti ulaganja u rodnu ravnopravnost i promociju primera dobre prakse. Dalje, ova mera uključuje unapređenje procedura rada na ROB-u kod samih budžetskih korisnika, povećanje kapaciteta za rodne analize prihoda i rashoda, sistematično uključivanje ROB-a na početku u procesu planiranja (u Fiskalnoj strategiji i POF-u), kao i u sve druge faze budžetskog procesa (planiranje, sprovođenje i izveštavanje). Ova mera predviđa i ulaganja u adekvatan informacioni sistem kako bi se olakšala konsolidacija ROB-a u predlozima budžeta, usvojenom budžetu i u izveštajima o učinku, na svim nivoima. Dalje, mera podrazumeva revidiranje uputstva za izradu programskog budžeta i predviđanje unapređenja rodne ravnopravnosti i kao programa i/ili programske aktivnosti, imajući u vidu da su svi budžetski korisnici u obavezi da primene ROB, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao i unapređenje i standardizovanje obrazaca za iskazivanje ROB-a u budžetima. Dalje, ova mera uključuje izgradnju kapaciteta i jačanje znanja u ovoj oblasti u institucijama, među ekspertkinjama i ekspertima za rodnu ravnopravnost, u akademskoj zajednici i OCD. Ova mera podrazumeva i unapređenje sistema primene ROB-a u skladu sa preporukama datim kroz godišnje izveštaje o napretku ROB-a u Republici Srbiji, ali i u skladu sa međunarodnom dobrom praksom i preporukama REFAi okvira za ROB.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo finansija.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Pokrajinski sekretarijat za finansije, odeljenja JLS za finansije, SKGO, Državna revizorska institucija, RZS, Institucionalni mehanizmi RR, Odbori za finansije u skupštinama, Fiskalni savet, OCD, akademska zajednica.

Pokazatelji rezultata 4.3

Izvori verifikacije

4.3.1. Svi direktni i indirektni budžetski korisnici na svim nivoima primenjuju ROB kod planiranja i izvršenja budžeta (broj budžetskih korisnika koji su u POF i predlog budžeta uvrstili ROB po godinama i nivoima)

Prioritetne oblasti finansiranja budžetskih korisnika sadrže ROB ciljeve i indikatore

Godišnji izveštaj o napretku ROB-a

Godišnji izveštaj o učinku ROB-a

Softver za planiranje i izveštavanje/izveštaj

Konsolidovani godišnji izveštaj za JLS

Izveštaj Državne revizorske institucije

4.3.2. Broj rodno transformativnih ROB ciljeva i indikatora u odnosu na ukupan broj ROB ciljeva i indikatora

Godišnji izveštaj o napretku ROB-a

Godišnji izveštaj o učinku ROB-a

Softver za planiranje i izveštavanje/izveštaj

4.3.3. Broj programa u kojima je primenjen ROB od ukupnog broja programa

Godišnji izveštaj o napretku ROB-a

Godišnji izveštaj o učinku ROB-a

Softver za planiranje i izveštavanje/izveštaj

Izveštaj državne revizorske institucije

4.3.4. Procenat ulaganja u rodnu ravnopravnost u odnosu na ukupan budžet pojedinačnog direktnog budžetskog korisnika

Godišnji izveštaj o učinku ROB-a

Softver za planiranje i izveštavanje/izveštaj

4.3.5. Broj i vrsta aktivnosti iz ove strategije i AP za rodnu ravnopravnost koje su finansirane kroz primenu ROB-a

Godišnji izveštaj o učinku ROB-a

Izveštaji o realizaciji aktivnosti iz AP

Softver za planiranje i izveštavanje/izveštaj

4.3.6. Razvijeno odgovarajuće softversko rešenje za planiranje, praćenje i izveštavanje o primeni ROB-u, budžetske klasifikacije omogućavaju laku konsolidaciju alociranih sredstava za ulaganja u rodnu ravnopravnost, uputstva za programsko budžetiranje i pripremu budžeta sadrže uputstva, i formulare za planiranje i izveštavanje, a koji olakšavaju konsolidaciju podataka

Izveštaji ministarstva finansija

Uputstvo za pripremu POF-a, i za pripremu budžeta,

formulari za pripremu budžeta i izveštaje, pravilnici, klasifikacije i evidentiranja troškova sadrže ROB i omogućavaju konsolidaciju informacija

4.3.7. Broj procedura, uputstava, internih akata budžetskih korisnika, a kojima se olakšava planiranje, praćenje i izveštavanje o ROB-u

Izveštaji budžetskih korisnika,

uvid u sadržaj donetih akata

Mera 4.4. Unapređeni kapaciteti za kreiranje rodno odgovornih resornih javnih politika, analizu i praćenje efekata javnih politika na ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Opis mere: Ova mera ima za cilj da osigura prepoznavanje i opisivanje rodnog jaza u svim resornim politikama i rodne aspekte u nadležnostima organa javne vlasti, te stvori pretpostavke za kreiranje rodno odgovornih mera u tim resorima. Ova mera uključuje rodno osetljive analize potreba, eh-rost i ex-ante rodne analize mera, aktivnosti, politika i/ili nadležnosti organa javne vlasti. Ova mera, dalje, uključuje obuke za izradu eh-rost i ex-ante rodne analize, izrade priručnika i smernica za sve organe javne vlasti. Ova mera uključuje i izradu rodno odgovornih dokumenata javnih politika u svim resornim politikama, a naročito u onima koje nisu obuhvaćene ovom strategijom, ili gde postoji potreba za posebnom javnom politikom, kao što su, na primer, sledeće oblasti: sport, kultura i informisanje, mlade žene i muškarci, rudarstvo i energetika, informacione tehnologije, zaštita životne sredine, poljoprivreda, i sve ostale oblasti.

Efekti mere: Ova mera doprineće prepoznavanju i dokumentovanju rodnog jaza u resornim politikama i doprineti kreiranju rodno odgovornih mera u resornim politikama, te rodno odgovornom planiranju prioriteta za finansiranje. Ova mera doprineće jačanju rodnih kompetencija kod izvršilaca koji rade u odeljenjima/sektorima za planiranje javnih politika, praćenje, i izveštavanje. Ova mera doprineće jačanju rodnih kompetencija svih zaposlenih u organima javne vlasti na svim nivoima.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Institucije učesnici u sprovođenju mere: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Republički sekretarijat za javne politike, direktni budžetski korisnici, organi javne vlasti, NAJU, JLS, pokrajinske institucije, akademija, instituti, OCD.

Pokazatelji rezultata 4.4

Izvori verifikacije

4.4.1. Broj donetih rodno odgovornih dokumenata javnih politika (npr. planova)