Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 23 od 17. februara 2022.

1. UVOD

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine1 bila je usvojena 3. marta 2016. godine, kao nastavak prethodne Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009–2015. godine.

Republika Srbija je donela Zakon o planskom sistemu2 2018. godine, kojim se propisuju forma, sadržaj i druge karakteristike planskih dokumenata Republike Srbije.

Republika Srbija se pridružila Deklaraciji partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma i Romkinja u okviru procesa proširenja Evropske unije3 (u daljem tekstu: Poznanjska deklaracija) 2019. godine. Evropska unija (EU) je usvojila EU Strateški okvir za jednakost, uključivanje i učešće Roma do 2030. godine (u daljem tekstu: EU Strateški okvir za Rome).4

S obzirom na izmenjen kontekst, kao i navedena nova dokumenta, proizašla je potreba da se postojeća Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine revidira i usaglasi sa Zakonom o planskom sistemu, kao i sa i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika5. Zatim, Strategija je usklađena sa Poznanjskom deklaracijom i EU Strateškim okvirom za Rome.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je inicijativu za reviziju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, kao nadležni predlagač, a u skladu sa članom 29. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. U skladu sa navedenim dokumentima, period sprovođenja Strategije je od 2022. do 2030. godine.6

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022–2030. godine (u daljem tekstu: Strategija) je usaglašena na nivou Stručne grupe Koordinacionog tela za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Koordinaciono telo).

Stručnu grupu čine predstavnici:

– Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja;

– Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;

– Ministarstva zdravlja;

– Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

– Ministarstva unutrašnjih poslova;

– Ministarstva finansija;

– Ministarstva pravde;

– Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave;

– Ministarstva za evropske integracije;

– Ministarstva kulture i informisanja;

– Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine;

– Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva7;

– Stalne konferencije gradova i opština;

– Republičkog sekretarijata za javne politike i

– Platforme civilnog društva.

Stručnom grupom rukovodi Ninoslav Jovanović, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Tehničku podršku Koordinacionom telu i Stručnoj grupi pruža Odsek za unapređenje položaja Roma i Romkinja iz tog ministarstva.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine je pripremljena na osnovu analize dostupnih dokumenata i analize aktuelnog konteksta. Koordinaciono telo i Stručna grupa su prikupili mišljenja svih relevantnih institucija, širokog kruga organizacija civilnog društva i same romske nacionalne zajednice u Republici Srbiji, te su na osnovu prikupljenih mišljenja pripremili konačan tekst Strategije, koji je predložen za usvajanje Vladi.

Strategija je zasnovana na postojećim strateškim, pravnim i institucionalnim resursima. Institucionalni resursi za pripremu, sprovođenje, praćenje i procenu Strategije su Koordinaciono telo za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije,8 Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarka ovog resora kao Nacionalna kontakt osoba za Rome/kinje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, resorna ministarstva koja su zadužena da vode javne politike od interesa za ostvarivanje strateških mera, nezavisne nacionalne institucije za jednakost i ljudska prava i za statistiku, jedinice lokalne samouprave, kao i Nacionalni savet romske nacionalne manjine Republike Srbije i brojne međunarodne i domaće organizacije civilnog društva, a naročito udruženja građana romske nacionalnosti.

U tom smislu Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja9 za period od 2022. do 2030. godine, predstavlja zvaničnu politiku Vlade prema Romima i Romkinjama u Republici Srbiji.

–––––––––––

1 „Službeni glasnik RS”, broj 26/16 Dostupan na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2016/26/1/reg 2 „Službeni glasnik RS”, broj 30/18 3 Dostupan na: https://www.rcc.int/romaintegration2020/files/admin/docs/5276e54b1a08c61969fea63c0dd27f13.pdf 4 Dostupan na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52020DC0620&qid=1615293880380 5 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19. 6 Članom 11. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da se strategija po pravilu usvaja za period od pet do sedam godina. Odrednica „po pravilu” ukazuje da se od propisanog perioda važenja može odstupiti. Period važenja Strategije za Socijalno uključivanje Roma i Romkinja, definisan je radi usklađivanja sa periodom važenja Strateškog okvirom EU za jednakost, uključivanje i učešće Roma za period 2020–2030. i Agende 2030. 7 U dostavljanju mišljenja na poziv Predlagača Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije napominje da završava svoje programe 31. decembra 2021. godine i da u ovom trenutku nije izvesno da li će projektna jedinica nastaviti sa radom. Tokom naredne godine, planirana je institucionalizacija jednog dela funkcija Tima u vidu formiranja relevantnog sektora u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. 8 Formirano Odlukom Vlade o osnivanju Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, „Službeni glasnik RS”, br. 17/17, 84/20. Dostupna na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2021/62/7/reg 9 Svi termini koji se u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji do 2030. godine koriste se u gramatičkom muškom rodu i podrazumevaju muški i ženski rod osoba na koje se odnose. Moguća je upotreba skraćene varijante Romi i Romkinje. Rodno senzitivna terminologija nije upotrebljena u slučajevima prevoda, gde u originalu nije korišćena rodno senzitivna terminologija. Termin Romi i Romkinje je krovni termin koji obuhvata različite grupe, uključujući Rome, Sinte, Kale, Romanišele, Bajaše/Rudare, Aškalije, Egipćane, Jeniše, Dome, Lome, kao i određene nomadske populacije.

2. NAČELA

Ciljevi i mere koje se Strategijom predlažu zasnivaju se na sledećim načelima:

– Odgovornost i kapacitet organa javne vlasti za ostvarivanje strateških ciljeva;

– Solidarnost prema osobama i grupama u nejednakom položaju u društvu;

– Uključivanje i osnaživanje koje vodi ka ljudskoj bezbednosti, ekonomskom rastu i unapređenju ljudskih prava, putem prilagođavanja okruženja i sistema i pružanje podršku ljudima i grupama;

– Suzbijanje isključenosti koja vodi ka gubitku u socijalnom kapitalu države i stvarne štete kod osoba i grupa koji su isključeni;

– Eliminisanje društvene nejednakosti, odnosno borba protiv ciganizma, kao oblika rasizma i diskriminacije;

– Suzbijanje siromaštva kao preduslov za ostvarivanje ljudskih prava;

– Ljudska prava, kao celovit pristup ostvarivanju ciljeva ove strategije, sa posebnom pažnjom na prava na jednakost, učešće, obrazovanje, stanovanje, rad, zdravstvenu i socijalnu zaštitu;

– Puno učešće Roma i Romkinja u svim fazama javne politike koje se tiču njih, a prevashodno ove strategije;

– Afirmativne mere kojima se adresira faktička nejednakost, a koje su ograničenog karaktera (vremenski ili do ostvarivanje cilja jednakosti) i koje se ne smatraju diskriminacijom ostalih ljudi;

– Poštovanje identiteta Roma, odnosno sprovođenje mera koje pozitivno utiču na očuvanje i promociju kulture, istorije, jezika i drugih aspekata identiteta Roma;

– Različitost unutar romske nacionalne zajednice se takođe uzima u obzir, kako bi se specifični izazovi žena, deca, LGBTI osoba, mladih, starih i drugih adresirali na odgovarajući način;

– Budžetska podrška za sprovođenje Strategije, kao i saradnja sa donatorima koji podržavaju socijalno uključivanje Roma i Romkinja;

– Lokalizacija mera, odnosno prilagođavanje lokalnom kontekstu i podrška lokalnom učešću u ciklusu javne politike za Rome i Romkinje.

3. PODACI O RELEVANTNIM PLANSKIM DOKUMENTIMA I PRAVNOM OKVIRU RELEVANTNOM ZA STRATEGIJU

Strategija se zasniva na međunarodnim aktima i nacionalnom propisima koji se odnose na oblasti obuhvaćene ovom strategijom. To su: pravda i zaštita ljudskih i manjinskih prava, uključivanje i jednakost Roma i Romkinja u društvu, jednakost i nediskriminacija, obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje, socijalna zaštita, građanski status.

3.1. MEĐUNARODNI PRAVNI OSNOV

Deklaracija partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma u okviru procesa proširenja EU (Poznanjska Deklaracija)10 je usvojena od strane predsednika vlada Zapadnog Balkana i daje konkretne ciljeve koji bi se trebali ostvariti kao minimum pre članstva u Evropsku uniju, kao i opšte smernice za ostvarivanje tih ciljeva. Ovom deklaracijom su postavljeni sledeći ciljevi:

Zapošljavanje:

Povećanje stope zaposlenosti Roma i Romkinja u javnom sektoru do procenta proporcionalnim zastupljenosti Roma i Romkinja u ukupnom stanovništvu;

Povećanje stope zaposlenosti Roma i Romkinja na najmanje 22%;

Stanovanje:

Ozakonjenje svih naselja gde žive Romi i Romkinje gde je to moguće;

Obezbeđivanje trajno, dostojno, priuštivo i desegregisano stanovanje Romima i Romkinjama koji žive u neuslovnim naseljima koja se iz opravdanih razloga ne mogu ozakoniti;

Obrazovanje:

Povećanje stope upisa i završavanja osnovne škole kod Roma i Romkinja na najmanje 90%;

Povećanje stope upisa i završavanje srednje škole kod Roma i Romkinja na najmanje 50%;

Zdravstvo:

Kod Roma i Romkinja obezbediti pokrivenost univerzalnim zdravstvenim osiguranjem od najmanje 95% ili do nivoa kao i kod ostalog stanovništva;

Građanski status:

Osigurati da su svi Romi i Romkinje upisani u građanskim registrima;

Nediskriminacija:

Osnažiti vladine strukture za zaštitu od diskriminacije, te uspostaviti specifična tela za nediskriminaciju Roma i Romkinja u okviru formalnih tela za nediskriminaciju, koja će voditi slučajeve po pritužbama Roma i Romkinja, obezbeđivati pravnu pomoć navodnim žrtvama i utvrđivati šablone diskriminacije, uključujući i institucionalnu i sakrivenu diskriminaciju.

Poznanjska deklaracija poziva vlade članice da uspostave mehanizme praćenja, uključujući i statističke podatke, da osnaže ulogu Nacionalnih kontakt osoba za Rome i Romkinje, obezbede odgovarajuća finansijska sredstva iz javnih i donatorskih fondova i uspostave formalne mehanizme za učešće lokalnih vlasti i samih romskih zajednica.

Poznanjskom deklaracijom Vlade su se obavezale da će nastaviti i pojačati napore za ostvarenje potpune ravnopravnosti i integracije Roma i Romkinja, naročito kroz sprovođenje i praćenje Operativnih zaključaka Seminara o inkluziji Roma i Romkinja. Takođe, Vlade su se obavezale da će koristiti raspoložive podatke (uključujući rezultate Regionalnog istraživanja o Romima Zapadnog Balkana iz 2017. godine11) za formulisanje politika za integraciju Roma zasnovanih na dokazima, uspostaviti odgovarajuće mehanizme praćenja i izveštavanja o sprovođenju politika za integraciju Roma, da će osigurati podršku i osnaživanje Nacionalnih kontakt osoba za Rome, razviti, usvojiti i primenjivati regionalne standarde javnog budžetiranja za opšte i ciljane politike u vezi sa integracijom Roma i Romkinja, koristiti i povećati javni budžet na centralnom i lokalnom nivou, tako da dosegne do romske nacionalne zajednice kako bi se ostvarili gore navedeni ciljevi, koristiti raspoloživa donorska sredstva, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), kako bi se unapredio status Roma i Romkinja; i uspostaviti formalne kanale i mehanizme za zajedničku uključenost lokalnih vlasti i romskih zajednica u formulisanju politika, donošenju odluka, sprovođenju i praćenju napora preduzetih za dostizanje ciljeva ove Deklaracije.

–––––––––––

10 Dostupna na: https://www.rcc.int/romaintegration2020/files/admin/docs/5276e54b1a08c61969fea63c0dd27f13.pdf

11 Regionalno istraživanje o Romima, UNDP/Svetska banka/Evropska komisija, 2017., dostupno na: https://www.eurasia.undp.org/content/dam/rbec/docs/Factsheet_SERBIA_Roma.pdf

3.1.1. UJEDINJENE NACIJE

Sistem Ujedinjenih nacija (UN) za zaštitu ljudskih prava se sastoji od Deklaracija, Paktova i Konvencija, koji čine osnovni korpus međunarodnog prava; Ugovorna tela koja prate sprovođenje ovih dokumenata; Univerzalni periodični pregled Saveta UN za ljudska prava; i rad specijalnih procedura istog saveta. Sprovođenje instrumenata UN o ljudskim pravima prate Komiteti UN koji u konstruktivnom dijalogu sa državama članicama daju ciljane preporuke vezane za unapređenje stanja ljudskih prava u državi12. Vlada Republike Srbije ima Savet za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava13.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)14 obavezuje države da poštuju, štite i ispunjavaju osnovna ljudska prava, koja su bliže određena Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)15 i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (1966)16. Između ostalog, ovim paktovima se garantuje svima pravo na jednakost, zakonsku zaštitu, slobodu od nehumanog i degradirajućeg odnosa, ličnu bezbednost, pravne ličnosti i državljanstva, učešće u javnom životu, adekvatan životni standard, rad, socijalno osiguranje, zaštitu porodici i deci, obrazovanje, itd. Država ima obavezu da postepeno (progresivno) postigne puno uživanje svih garantovanih prava za sve, od određenog minimuma koji mora učini dostupnim odmah i bez odlaganja.

Drugi instrumenti UN koji su od značaja za ovu strategiju su i Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,17 Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena,18 Konvencija o pravima deteta19 i brojni drugi dokumenti.

Od posebnog značaja su i Milenijumski ciljevi razvoja Ujedinjenih nacija (2000) koji obuhvataju iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje jednakosti polova, smanjenje smrtnosti kod dece, poboljšanje zdravlje majki, borba protiv HIV, malarije i drugih oboljenja, između ostalog, koji su ujedno i Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji.20

Ciljevi održivog razvoja Agende 2030. je dokument koji se odnosi na globalnu razvojnu agendu za period nakon 2015. godine. U narednih 15 godina se od država potpisnica (Republika Srbija je jedna od potpisnica) očekuje da mobilišu sve resurse kako bi iskorenili siromaštvo, borili se protiv nejednakosti i našli odgovore na klimatske promene. Ciljevi održivog razvoja ciljaju na brojne društvene potrebe uključujući hranu, zdravlje, obrazovanje, ravnopravnost, čistu vodu i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, održivi gradovi i zajednice.21

–––––––––––

12 Pregled najnovijih preporuka se može naći na: http://www.ohchr.org/EN/countries/ENACARegion/Pages/RSIndex.aspx

13 Informacije na: https://www.minljmpdd.gov.rs/savet-za-pracenje-un-preporuka.php

14 Dostupno na: https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/medjunarodna-dokumenta/SLOBODAN-PRISTUP/UJEDINJENE-NACIJE/Univerzalnadeklaracijacir.pdf

15 Zakon o ratifikaciji međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, „Službeni list SFRJ”, broj 7/71; informacije na: https://www.minljmpdd.gov.rs/medjunarodni-ugovori-icescr.php

16 Zakon o ratifikaciji međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, „Službeni list SFRJ”, broj 7/71; dostupan na: https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/medjunarodna-dokumenta/SLOBODAN-PRISTUP/UJEDINJENE-NACIJE/zakon_o_ratifikaciji_medjunarodnog_pakta_o_gradjanskim_i_politickim_pravima_1.doc

17 Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, „Službeni list SFRJ”, broj 31/67, dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Konvencija%20o%20ukidanju%20svih%20oblika%20rasne%20diskriminacije%20UN.doc

18 Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, „Službeni list SFRJ” – Međunarodni ugovori”, broj 11/81, dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Konvencija%20o%20eliminisanju%20svih%20oblika%20diskriminacije%20zena%20UN.doc

19 Zakon o ratifikaciji Konvencije o prava deteta, „Službeni list SFRJ” – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97), dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Konvencija%20o%20pravima%20deteta%20UN.doc

20 Usvojeni od strane Vlade u 2006. godini (videti: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Nacionalni%20milenijumski%20ciljevi_1.pdf)

21 Za više informacija o ciljevima održivog razvoja u Srbiji videti: https://sdg.indikatori.rs/

3.1.2. SAVET EVROPE

Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1951)22 je dokument kojim su utemeljeni principi savremene demokratije u Evropi – vladavina prava i jedinstvena zaštita ljudskih prava i individualnih sloboda. Član 14. te konvencije odnosi se na zabranu diskriminacije, a Protokol 12 bliže uređuje zabranu diskriminacije u sistemu zaštite ljudskih prava.

Evropska socijalna povelja23 iz 1961. godine naziva se i „socijalnim ustavom” Saveta Evrope. Poveljom je utvrđeno da su države obavezne da stvore uslove u kojima svi imaju mogućnost da se bave zanimanjima za koje se slobodno opredele, da ostvaruju pravednu naknadu za svoj rad bez diskriminacije, pravo na socijalnu i medicinsku zaštitu, adekvatne uslove stanovanja, kao i pravo na zaštitu od siromaštva i socijalnog isključenja.

Savet Evrope24 je usvojio i brojne preporuke, deklaracije i rezolucije kojima je pažnju posebno posvetio uređenju prava Roma i Romkinja (obrazovanje, zdravlje, stanovanje, rad i ekonomsko osnaživanje, itd.), generalnim politikama u vezi sa unapređenjem položaja Roma i Romkinja, socijalnom uključivanju i sprečavanju diskriminacije. Značajne su i preporuke koje je u vezi sa eliminisanjem rasizma i diskriminacijom Roma i Romkinja usvojila Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, a u vezi sa problemima ostvarivanja prava Roma i Romkinja na lokalnom nivou Kongres lokalnih i regionalnih vlasti. Najzad, kada je reč o standardima Saveta Evrope u vezi sa unapređenjem položaja Roma i Romkinja, treba ukazati na dokumenta koje je usvojila

Parlamentarna skupština o uključivanju, diskriminaciji dece, migranata i azilanata, pravni status i uopšte položaja Roma i Romkinja u Evropi.

U Strazburškoj deklaraciji o Romima25 ističe se da su antidiskriminatorno zakonodavstvo i socijalno uključivanje glavne poluge unapređenja statusa Roma i Romkinja. „Usvajanje i efikasno sprovođenje antidiskriminacionog zakonodavstva, uključujući u oblasti zapošljavanja, pristupa pravosuđu, pružanja roba i usluga, pristupa stambenim i ključnim javnim uslugama, kao što su zdravstvo i obrazovanje” i „Usvajanje i efikasno sprovođenje krivičnog zakonodavstva protiv rasno motivisanih zločina” su osnova aktivne politike prema Romima i Romkinjama. Socijalno uključivanje se, prema standardima ovog dokumenta obezbeđuje kroz efikasan i ravnopravan pristup: a) obrazovanju; b) zapošljavanju i profesionalnoj obuci; v) zdravstvenom sistemu; g) uslugama koje se tiču stanovanja i smeštaja i drugo.

–––––––––––

22 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispravka, i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/10, dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_CoE_Evropska%20konvencija%20za%20zastitu%20ljudskih%20prava%20i%20osnovnih%20sloboda.doc

23 Zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovor”, broj 42/09), dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Revidirana%20Evropska%20socijalna%20povelja%20SE.doc

24 Dokumenti usvojeni od strane Saveta Evrope i njegovih tela koja se odnose na Rome/kinje na engleskom jeziku su dostupni na: https://www.coe.int/en/web/roma-and-travellers/adopted-texts

25 CM(2010)133-final, 20. oktobar 2010, dostupna na engleskom jeziku na: https://search.coe.int/cm/Pages/result_details.aspx?Reference=CM(2010)133-final.

3.1.3. PRAVNE TEKOVINE EVROPSKE UNIJE26

Evropska komisija je 2011. godine donela EU okvir za nacionalne strategije za integraciju Roma do 2020. godine koji je bio usmeren na suzbijanje socioekonomske isključenosti Roma u EU i zemljama proširenja kroz promovisanje jednakog pristupa javnim uslugama. Evropsko veće je posle dve godine donelo Preporuku o delotvornim merama integracije Roma u državama članicama, u kojoj su navedene smernice za uspešnije sprovođenje nacionalnih strategija.

Strateški okvir EU za jednakost, uključivanje i učešće Roma za period 2020–2030.27 (u daljem tekstu: Okvir) postavlja ambicioznije, merljive ciljeve sa fokusom na uključivanje, ciganizam, kao oblik rasizma i negativne efekte COVID-19. Ovaj okvir stavlja glavni fokus na kombinovanje uključivanja Roma u glavne tokove u oblastima politika sa ciljanim merama.

Generalni cilj Okvira do 2030. je da se doprinese unapređenju jednakosti i borbi protiv isključenosti Roma uz njihovu aktivnu participaciju. Da bi se postigao ovaj cilj, inicijativa je postavila sedam ciljeva koji se međusobno podržavaju i pojačavaju. Ovo uključuje tri horizontalna cilja, povezana sa tri glavna politička prioriteta (generalni ciljevi) strateškog okvira EU za Rome za jednakost, uključenost i učešće:

1. JEDNAKOST: Boriti se i sprečiti ciganizam28, kao oblik rasizma i diskriminaciju;

2. UKLJUČENOST: Smanjiti siromaštvo i isključenost i zatvoriti socio-ekonomski jaz između Roma i opšte populacije;

3. UČEŠĆE (PARTICIPACIJA): Unaprediti učešće putem osnaživanja, saradnje i poverenja.

Četiri sektorska (specifična) cilja naglašavaju kontinuiranu relevantnost četiri oblasti politike Okvira. U pogledu obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, stanovanja, kao i osnovnih usluga, relevantna su sva tri horizontalna cilja (obezbeđivanje suštinske jednakosti, socio-ekonomske uključenosti i učešća Roma):

1. Povećati delotvoran pristup kvalitetnom inkluzivnom redovnom obrazovanju;

2. Povećati delotvoran pristup kvalitetnom i održivom zapošljavanju;

3. Poboljšati zdravlje Roma i povećati delotvoran pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama;

4. Povećati delotvoran pristup adekvatnom desegregiranom stanovanju i osnovnim uslugama29.

Svaki cilj Okvira je na Evropskom nivou kvantifikovan pomoću adekvatnih pokazatelja i njihovih polaznih i ciljnih vrednosti. U oblasti jednakosti pokazatelji su iskustvo diskriminacije i etnička distanca (prema susedima). U oblasti uključenosti svi pokazatelji se upoređuju sa vrednostima kod opšte populacije. Osnovni pokazatelj je stopa siromaštva uopšte i posebno kod dece, dok po sektorima pokazatelji su sledeći: 1) obrazovanje: stopa učešća u ranom vaspitanju i obrazovanju, stopa završavanja srednje škole, stopa dece u segregisanom obrazovanju (zadnji pokazatelj se ne upoređuje sa opštom populacijom); 2) zapošljavanje: stopa zaposlenosti (desegregisana po polu), i stopa omladinske NOOZ (nisu u obrazovanju, obuci ili zaposleni); 3) zdravstvo: očekivani životni vek pri rađanju; 4) stanovanje: stambeno siromaštvo, prenaseljenost i dostupnost pijaće vode u stanu. U oblasti učešća pokazatelji su: broj organizacija civilnog društva koje učestvuju u praćenju politika, broj nacionalnih tela za sprovođenje različitih politika koja imaju članove Rome i Romkinje, broj prijavljenih slučajeva diskriminacije i učešće Roma i Romkinja na izborima (kandidati, izlaznost).

Ovaj dokument je dobio još veći politički značaj usvajanjem Zaključaka Evropskog saveta iz oktobra 2020. godine, koji ističu potrebu da se obnovi i pojača posvećenost ravnopravnosti Roma. Ova posvećenost treba da obezbedi poseban fokus na nediskriminaciju, što uključuje borbu protiv ciganizma i poboljšanje socio-ekonomske uključenosti.

Takođe, kada su u pitanju nacionalne strategije preporuka je da one treba da odražavaju potrebe specifičnih grupa i različitosti unutar populacije Roma i Romkinja; da uključe Rome i Romkinje u osmišljavanje, implementaciju, praćenje i evaluaciju nacionalnih strategija; da se unapredi postavljanje ciljeva, prikupljanje podataka, praćenje i izveštavanje; i učini da glavne politike budu osetljivije na ravnopravnost i uključivanje Roma i Romkinja.

U skladu sa Agendom 2030, Evropska komisija je predstavila Dokument za razmatranje o održivijoj Evropi do 2030. godine30. Ovaj dokument ističe četiri stuba u putu ka održivosti:

1. Od linearne do kružne ekonomije;

2. Održivost „od farme do viljuške”;

3. Energija, zgrade i mobilnost za budućnost;

4. Obezbeđivanje socijalno pravednije tranzicije.

U okviru četvrtog stuba ističe se da tehnološke, strukturne i demografske promene u međusobno povezanijem svetu transformišu prirodu rada. U skladu sa modelom socijalne zaštite Evropske unije, tranzicija ka održivoj ekonomiji ne bi trebalo da ostavi nikoga i nijedno mesto iza sebe. Društvena ulaganja moraju ostati glavni prioritet uključujući: obrazovanje, obuku i celoživotno učenje; uslove rada; zdravstvenu zaštitu i dugoročnu negu; socijalno uključivanje i prava manjina; rodnu ravnopravnost i ruralni razvoj.

Ciganizam, kao oblik rasizma („Antigipsysism”) tek treba da se prizna kao postojeća pojava na nacionalnom nivou u mnogim državama i da se potom osudi. Akcionim planom EU-a za borbu protiv rasizma za period 2020–2025. godine utvrđuje se niz mera za tu borbu putem zakonodavstva EU, ali i drugim sredstvima: saradnjom sa državama članicama, pre svega sa nacionalnim telima za izvršavanje zakonodavstva, medijima i civilnim društvom i korišćenjem dostupnih i budućih instrumenata EU. Akcionim planom je planirano sledeće: bolja primena zakonodavstva EU, bliža koordinacija, pravedna policijska zaštita, pojačano delovanje na nacionalnom nivou, povećanje raznolikosti osoblja EU, informisanje javnosti i uklanjanje rasnih i etničkih stereotipa u medijima, obrazovanju, kulturi i sportu, kao i poboljšano prikupljanje podataka prema etničkom ili rasnom poreklu.

–––––––––––

26 EU ciljevi integracije Roma i Preporuka Saveta o delotvornim merama integracije Roma u državama članicama jesu od izuzetnog značaja i za zemlje koje pristupaju Evropskoj uniji, posebno što je Preporuka sastavni deo Acquis Communautaire. Shodno tome, zemlje proširenja takođe treba da usklade svoje postojeće strategije sa EU ciljevima za integraciju Roma i preduzmu ciljane mere kako bi premostili razlike između Roma i ostatka stanovništva u pristupu obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i stanovanju, kao i intersektorske mere u vezi sa ličnim dokumentima, jačanju učešća lokalnih i regionalnih vlasti i dijaloga sa organizacijama civilnog društva.

27 Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52020DC0620&qid=1615293880380

28 Termin „Antigipysism” koji koristi Evropska komisija, u skladu sa predlogom Stručne grupe Koordinacionog tela za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, preveden na srpski jezik kao „Ciganizam”, te će u skladu sa tim u nastavku teksta da se koristi ovaj termin, kao termin koji označava specifičan oblik rasizma u odnosu na Rome.

29 Na primer, voda iz slavine, adekvatna kanalizacija, sakupljanje i upravljanje otpadom, usluge iz oblasti zaštite životne sredine, struja, gas, pristup transportu, finansijske usluge i digitalne komunikacije (u skladu sa principom 20 Evropskog stuba socijalnih prava). Operativni cilj u okviru ovog sektorskog cilja je promovisanje ekološke pravde i borba protiv ekološke deprivacije (vidi Aneks 2 COM(2020) 620 final).

30 Dostupno na: https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/rp_sustainable_europe_30-01_en_web.pdf

Operativni zaključci sa seminara „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji” koji se održava svake dve godine, kao i Izveštaj o operativnim zaključcima, su važan dokument. Za Republiku Srbiju aktuelni su i korišćeni u pripremi Strategije, Operativni zaključci sa seminara „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji” za periode: oktobar 2017 – oktobar 2019. godine i Tehničkog sastanka oktobar 2019 – oktobar 2021. godine i Izveštaji o realizaciji Operativnih zaključaka za navedene periode, koji su osnov za pregled i analizu postojećeg stanja po oblastima (Poglavlje 3 ovog dokumenta).

3.2. NACIONALNI PRAVNI OSNOV

3.2.1. USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Ustavom je Republika Srbija definisana kao država čije su osnovne vrednosti socijalna pravda, građanska demokratija, ljudska i manjinska prava (član 1). Nacionalne manjine uživaju posebnu pažnju radi ostvarivanja pune ravnopravnosti (član 14), jemči se ravnopravnost žena i muškaraca (član 15), zabranjena je diskriminacija (član 21) i izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje (član 49), deca uživaju ljudska prava (član 64), a Ustav manjinama jemči: a) puno ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava putem kojih neposredno ili preko izabranih predstavnika (nacionalni savet nacionalne manjine) odlučuju ili učestvuju u odlučivanju o pojedinim pitanjima u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma (član 75); b) punu ravnopravnost i zabranu diskriminacije (član 76); v) ravnopravnost u vođenju javnih poslova (član 77); zabranu nasilne asimilacije (član 78); pravo na očuvanje posebnosti, odnosno pravo na zaštitu i očuvanje kulturnog, etničkog i jezičkog identiteta (član 79); pravo na saradnju sa sunarodnicima (član 80) i razvijanje duha tolerancije (član 81). Za ostvarivanje inkluzije Roma i Romkinja važni su i članovi Ustava kojima se garantuje dostojanstvo i razvoj ličnosti (član 23), podstiče uvažavanje razlika (član 48), priznaje pravo građana i građanki na učešće u upravljanju javnim poslovima (član 53), pravo na rad (član 60), pravo na posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta (član 66), zdravstvenu zaštitu (član 68) i socijalnu zaštitu (član 69), obrazovanje (član 71).

Najzad, sa stanovišta pravnog uređenja sprovođenja inkluzije Roma i Romkinja važno je pomenuti da Ustav nadležnosti u vezi sa sprovođenjem javnih politika deli između državnih organa (čl. 97, 99. i 123), organa autonomne pokrajine (član 183) i organa jedinice lokalne samouprave (član 190).

3.2.2. ZAKONI

Pored Ustava, niz zakona je osnov različitih aspekata ove strategije, uključujući:

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina31 je priznat status nacionalne manjine i utvrđeno je da organi državne vlasti mogu da propišu i preduzimaju mere u „cilju obezbeđenja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini”, a kao i zbog „popravljanja položaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini” (član 4).

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina32 omogućeno je Romima i Romkinjama, kao i ostalim nacionalnim manjinama, da neposredno, radi ostvarivanja prava na samoupravu, izaberu svoj nacionalni savet (Nacionalni savet romske nacionalne manjine) preko kojeg mogu da odlučuju o ostvarivanju prava na obrazovanje, kulturu, informisanje i službenu upotrebu jezika i pisma.

Zakonom o zabrani diskriminacije33 je uređena opšta zabrana diskriminacije, utvrđeni su oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije.

Zakonom o socijalnoj zaštiti34 je utvrđeno da je socijalna zaštita, organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti” (član 2), a da su njeni ciljevi pored ostalog i dostizanje, odnosno održavanje minimalne materijalne sigurnosti i nezavisnosti pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba; obezbeđivanje dostupnosti usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti; stvaranje jednakih mogućnosti za samostalan život i podsticanje na socijalnu uključenost (član 3). Pravo na socijalnu zaštitu imaju „svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba” (član 4). Usluge socijalne zaštite su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu, a pravo na različite vrste materijalne podrške se ostvaruje radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika (član 5). Član 7. Zakona utvrđuje da ustanove i drugi oblici organizovanja koji obavljaju delatnost, odnosno pružaju usluge socijalne zaštite sarađuju sa ustanovama predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, zdravstvenim ustanovama, policijom, pravosudnim i drugim državnim organima, organima teritorijalne autonomije, odnosno organima jedinica lokalne samouprave, udruženjima i drugim pravnim i fizičkim licima.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom35 obezbeđena je finansijska podrška porodicama sa decom koja obuhvata: poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; poseban podsticaj rađanju dece i podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;36 Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju;37 Zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju;38 Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju;39 Zakon o visokom obrazovanju;40 Zakon o učeničkom i studentskom standardu;41 Zakon o udžbenicima42 garantuju razvoj inkluzivnog obrazovanja Roma i Romkinja. U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u više članova (3, 4, 6. i dr.) jasno se ukazuje na vrednosti, ciljeve i metode postizanja uključivanja Roma i Romkinja u obrazovanje.

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti43 utvrđuje kategoriju „teže zapošljiv nezaposleni” kao nezaposleni koji usled zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje. Načelo na kome se ovaj zakon zasniva između ostalih je i načelo afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima. U skladu sa nacionalnim akcionim planom zapošljavanja, kojim se utvrđuju konkretni programi i mere aktivne politike zapošljavanja koje će se realizovati u predmetnoj godini, nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih imaju prednost prilikom uključivanja u programe i mere aktivne politike zapošljavanja ili se, za pojedine kategorije, osmišljavaju i realizuju posebni programi i mere aktivne politike zapošljavanja u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno podsticanja zapošljavanja. Izmenama i dopunama Zakona izvršeno je i usklađivanje sa odredbama Zakona o planskom sistemu, odnosno, umesto nacionalnog akcionog plana zapošljavanja, koji se donosio na godišnjem nivou, ključni dokument za operacionalizaciju utvrđenog strateškog okvira politike zapošljavanja predstavlja Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, kojim se bliže utvrđuju mere i aktivnosti iz domena politike zapošljavanja koji će se realizovati u referentnom periodu, mere aktivne politike zapošljavanja, kategorije teže zapošljivih lica i drugo.

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina44 i Zakon o državnoj upravi45 garantuju jednaku dostupnost radnih mesta na taj način što propisuje da se pri zapošljavanju u državne organe vodi računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom oslika u najvećoj mogućoj meri strukturu stanovništva.

Zakonom o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine46 romska naselja izdvojena su kao najugroženija kategorija naselja i naznačeni su modeli za njihovu socijalnu i ekonomsku integraciju i unapređivanje uslova života stanovnika. Prostorno i urbanističko planiranje, uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata regulisani su Zakon o planiranju i izgradnji47.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada48 uvodi nekoliko instituta koji su od značaja za ostvarivanja prava romske nacionalne manjine na adekvatno stanovanje, a pre svega instituta stambene podrške, kao i definisanja postupka iseljenja i preseljenja u odgovarajući smeštaj, koji je posebno značajan za ostvarivanje prava na stanovanje romskih porodica koje žive u podstandardnim naseljima.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti49 garantovana je društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije, između ostalog i ostvarivanjem zdravstvene zaštite lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji.

Zakon o zdravstvenom osiguranju50 omogućava licima romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, obavezno zdravstveno osiguranje ukoliko ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugim osnovama (lično svojstvo – zaposlenje, korisnik penzije ili član porodice osiguranika).

Zakonom o pravima pacijenata51 garantovano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

Zakon o javnom zdravlju52 uređuje ostvarivanje javnog interesa u zdravlju kroz aktivnosti usmerene na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva, očuvanje životne i radne okoline, a naročito u pogledu zdravlja osetljivih društvenih grupa. Zavodi za javno zdravlje sarađuju sa ostalim učesnicima u sistemu javnog zdravlja u donošenju i sprovođenju programa koji promovišu javno zdravlje i u aktivnostima vaspitanja za zdravlje.

Zakonom o mladima53 uređuju se mere i aktivnosti koje preduzimaju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a koje imaju za cilj unapređivanje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koje su od interesa za mlade.

Krivični zakonik54 uređuje krivičnopravnu zaštitu od nasilja u porodici, zlostavljanja i zapuštanja deteta, seksualnog zlostavljanja dece, rasne i druge diskriminacije, trgovine ljudima, trgovine decom radi usvojenja, zasnivanja ropskog odnosa i drugih krivičnih dela učinjenih na štetu lica u posebno osetljivom položaju, naročito dece.

Zakonom o matičnim knjigama55 obezbeđene su normativne pretpostavke za upis u matičnu knjigu rođenih, bez obzira da li se radi o detetu čiji su roditelji poznati, detetu čiji su roditelji nepoznati, detetu bez roditeljskog staranja ili usvojenom detetu i bez obzira na činjenicu da li se ovaj podatak prijavljuje nadležnom matičaru u zakonskom roku ili po proteku zakonskog roka za upis u matičnu knjigu rođenih.

Zakon o socijalnoj karti56 uređuje uspostavljanje i vođenje jedinstvenog registra Socijalna karta, odnosno sadržina, način pristupanja, obrada i čuvanje podataka u okviru Socijalne karte, kao i druga pitanja od značaja za njegovo uspostavljanje i vođenje.

Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći57 uređuje se besplatna pravna pomoć građanima kao njenim korisnicima i načinima njenog ostvarivanja i pružanja. Ovaj zakon se primenjuje na korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima. Cilj ovog zakona je da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.

Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti58 kojim se uređuje način ostvarivanja prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, kao i prava korisnika usluga privremenog smeštaja u ustanovama socijalne zaštite koje su u procesu deinstitucionalizacije, načela, postupak smeštaja, postupak pripreme korisnika za život u zajednici smeštenih u ustanovama u procesu deinstitucionalizacije, zaštita od zlostavljanja, eksploatacije i zanemarivanja, kao i druga prava i obaveze korisnika prilikom korišćenja usluga privremenog smeštaja do obezbeđivanja uslova za život u zajednici, načini postupanja u incidentnim situacijama neposredne opasnosti po život ili bezbednost korisnika ili drugih lica.

Zakon o upravljanju migracijama uređuje upravljanje migracijama, postavlja zajedničke prioritete i ciljeve migracione politike, ali i uspostavlja bolju koordinaciju između organa državne uprave u ovoj oblasti. Zakon, između ostalog, obavezuje jedinice lokalne samouprave da obrazuju lokalni Savet za migracije koji prati i izveštava o migracijama na teritoriji opštine/grada, predlaže programe, mere i aktivnosti koje je neophodno preduzeti radi efikasnog upravljanja migracijama. Takođe, Zakonom je predviđen urgentni prijem, ishrana i smeštaj povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji59.

Pored zakona, ova strategija se zasniva i sprovodi u sprezi sa drugim strategijama Vlade Republike Srbije,60 u različitim oblastima relevantnim za Rome: nediskriminaciji, obrazovanju, zapošljavanju, javnom zdravlju, stanovanju i socijalnom stanovanju, bezbednosti, rodnoj ravnopravnosti, itd.

–––––––––––

31 „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 97/13, 47/18.

32 „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 20/14 – US i 55/14.

33 „Službeni glasnik RS”, broj 22/09.

34 „Službeni glasnik RS”, broj 24/11.

35 „Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 50/18, 46/21, 51/21, 53/21, 66/21

36 „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18, 10/19, 6/20.

37 „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17, 10/19.

38 „Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18, 10/19.

39 „Službeni glasnik RS”, br. 55/2013-15, 101/2017-19, 27/2018-3 (dr. zakon), 6/2020-24, 52/2021-3

40 „Službeni glasnik RS”, br. 88/2017-41, 27/2018-3 (dr. zakon), 73/2018-7, 67/2019-3, 6/2020-3 (dr. zakon), 6/2020-20 (dr. zakon), 11/2021-3, 67/2021-3 (dr. zakon), 67/2021-7

41 „Službeni glasnik RS”, br. 18/2010-54, 55/2013-38, 27/2018-22 (dr. zakon) i 10/2019-8

42 „Službeni glasnik RS”, broj 27/2018-13

43 „Službeni glasnik RS”, br. 36/2009-195, 30/2010-145 (dr. zakon), 88/2010-186, 38/2015-24, 113/2017-192 (dr. zakon), 113/2017-274 i 49/2021-3

44 „Službeni glasnik RS”, br. 11/2002-1, RS 72/2009-221 (dr. zakon), 97/2013-75 (US), RS 47/2018-23

45 „Službeni glasnik RS”, br. 79/2005-3, 101/2007-4, 95/2010-7, 99/2014-11, 30/2018-3 (dr. zakon) i 47/2018-7

46 „Službeni glasnik RS”, broj 88/2010-4

47 „Službeni glasnik RS”, br. 72/2009-105, 81/2009-76 (ispravka), 64/2010-66 (US), 24/2011-3, 121/2012-14, 42/2013-37 (US), 50/2013-23 (US), 98/2013-258 (US), 132/2014-3, 145/2014-72, 83/2018-18, 31/2019-9, 37/2019-3 (dr. zakon), 9/2020-3 i 52/2021-22

48 „Službeni glasnik RS”, br. 104/2016-6 i 9/2020-3 (dr. zakon)

49 „Službeni glasnik RS”, broj 25/2019-40

50 „Službeni glasnik RS”, broj 25/2019-3

51 „Službeni glasnik RS”, br. 45/2013-19 i 25/2019-3 (dr. zakon)

52 „Službeni glasnik RS”, broj 15/2016-25

53 „Službeni glasnik RS”, broj 50/2011-3

54 „Službeni glasnik RS”, br. 85/2005-30, 88/2005-51 (ispravka), 107/2005-171 (ispravka), 72/2009-53, 111/2009-36, 121/2012-3, 104/2013-3, 108/2014-3, 94/2016-7 i 35/2019-3

55 „Službeni glasnik RS”, br. 20/2009-30, 145/2014-72 i 47/2018-8

56 „Službeni glasnik RS”, broj 14/2021-3.

57 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.

58 „Službeni glasnik RS”, broj 126/21.

59 „Službeni glasnik RS”, broj 15/09.

60 Strategije Vlade Republike Srbije se mogu naći na: http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html ili na https://rsjp.gov.rs/cir/dokumenti-kategorija-cir/djp-cir/

3.2.3. STRATEGIJE

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030.61 usvojena je sa vizijom razvoja obrazovanja, koja ističe uvažavanje i jačanje inkluzivnog pristupa u obrazovanju i pružanje sistemske podrške učenicima tokom njihove obrazovne putanje sa akcentom na one koji dolaze iz nestimulativnih sredina i osetljivih društvenih grupa. Kao prvi od opštih principa celokupnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji postavljeno je obezbeđivanje jednakosti u ostvarivanju prava na obrazovanje i dostupnosti obrazovanja svoj deci, učenicima i odraslima i to zasnovano na socijalnoj pravdi i jednakim šansama, bez diskriminacije. Da bi obrazovni sistem bio dostupan, pravedan i otvoren, od prioritetnog značaja je uspostavljanje novih i unapređivanje postojećih mehanizama podrške sa naročitim akcentom na specifičnosti različitih osetljivih grupa (učenici iz porodica niskog socio-ekonomskog statusa, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, romska populacija i među njima naročito devojčice itd.). To će podrazumevati: obezbeđivanje pedagoških asistenata gde god je to potrebno; uvođenje obaveznosti identifikovanja učenika pod rizikom od osipanja i pružanje podrške identifikovanim učenicima, kao i obučavanje nastavnika za sprovođenje tih aktivnosti; uspostavljanje procedura saradnje između školskih uprava i škola zarad praćenja učenika čije porodice učestvuju u internim sezonskim migracijama i uspostavljanje procedura za obezbeđivanje školovanja tokom privremenog boravka učenika u drugoj sredini; razvijanje novih kriterijuma dodele stipendija koji vrednuju socio-ekonomski status većim koeficijentom u odnosu na kriterijum postignuća; unapređivanje inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja u okviru intersektorskog sistema ranih intervencija.

Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji usvojena je za period od 2021. do 2026. godine62 i njen opšti cilj je uspostavljanje stabilnog i održivog rasta zaposlenosti zasnovanog na znanju i dostojanstvenom radu. Mere predviđene u Strategiji zapošljavanja odnose se na realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, unapređenje njihovog sprovođenja, kreiranje novih, kao i na unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i ishoda i uticaja tih mera. Posebne mere predviđene su za unapređenje položaja Roma, imajući u vidu njihovu zastupljenost i druge karakteristike koje ukazuju na nepovoljan položaj na tržištu rada. Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine, definisane su mere za poboljšanje položaja nezaposlenih Roma i Romkinja na tržištu rada: uključivanje u Programe za funkcionalno obrazovanje odraslih; uključivanje u motivaciono-aktivacione obuke; dosezanje i informisanje Roma o merama i uslugama Nacionalne službe za zapošljavanje; uključivanje višestruko ranjivih Roma u paket mera; podsticanje preduzetništva uz dodatnu podršku i mentorisanje.

Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2018–2026. godine63 navodi da su izazovi javnog zdravlja u Republici Srbiji brojni i povezuju se sa posledicama ekonomske krize, migracijama stanovništva i rastućim nejednakostima, kao i da su vodeće bolesti i povrede povezane sa socijalnim i ekonomskim odrednicama zdravlja, odnosno nesrazmerno prisutne kod siromašnog i ranjivog stanovništva, što doprinosi nejednakostima u zdravlju.

Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata64 kao specifičan cilj definiše obavezu unapređenja saradnje Ministarstva zdravlja sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u cilju poboljšanja dostupnosti i pristupačnosti zdravstvene zaštite posebno osetljivim populacionim grupama, između ostalih i Romima i Romkinjama.

Nacionalnom strategijom socijalnog stanovanja65 predviđen je razvoj stambenog sektora putem: a) jačanja pravnih, finansijskih i institucionalnih kapaciteta za socijalno stanovanje; b) povećanja obima i raznovrsnosti stambene ponude; v) povećanja finansijske dostupnosti stanovanja za domaćinstva sa niskim i srednjim primanjima; g) obnavljanja poverenja stanovanja u zakup u svim oblicima svojine; d) utvrđivanja standarda stambene izgradnje i unapređenja postojećeg stambenog fonda; uspostavljanja instrumenata za sprečavanje i smanjenje beskućništva; đ) unapređenja uslova stanovanja stanovnika neformalnih (podstandardnih) naselja.

Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije66 predstavlja prvi državni strateški dokument posvećen borbi protiv diskriminacije, koji na sveobuhvatan način tretira pitanje diskriminacije. Strategijom je predviđen sistem mera i instrumenata javne politike usmerenih na sprečavanje, odnosno smanjenje svih oblika i posebnih slučajeva diskriminacije, posebno prema određenim licima, odnosno grupama lica s obzirom na njihovo lično svojstvo.

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine67 čiji je cilj prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslova za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena. i muškaraca, devojčica i dečaka, prepoznaje Romkinje kao ranjivu grupu posebno izloženu riziku višestruke diskriminacije.

Strategija reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji68 obuhvata sledeće oblasti: stvaranje institucionalnog okvira za reintegraciju povratnika, stvaranje uslova za njihov primarni prihvat i podizanje kapaciteta lokalnih zajednica za njihovu reintegraciju u društvo.

Takođe, kao osnov Strategije od značaja su i: Nacionalna strategija za mlade za period 2015–2025. („Službeni glasnik RS”, broj 22/15), Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017–2022. („Službeni glasnik RS”, broj 77/17), Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020 do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 80/20), Opšti protokol i posebni protokoli za zaštitu dece od nasilja, Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima i posebni protokoli Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama u porodici i partnerskim odnosima.

–––––––––––

61 „Službeni glasnik RS”, broj 63/21.

62 „Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka

63 „Službeni glasnik RS”, broj 67/18.

64 „Službeni glasnik RS”, broj 15/09.

65 „Službeni glasnik RS”, broj 13/12.

66 „Službeni glasnik RS”, broj 60/13.

67 Dostupno na: https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/konsultacije/090821/Polazne-osnove-za-Predlog-strategije-o-RR.pdf

68 „Službeni glasnik RS”, broj 15/09

4. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

U Republici Srbiji je 2011. godine popisano 147.604 građana i građanki romske nacionalnosti, što čini 2,1% stanovništva na teritoriji Republike Srbije69 bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; što je broj koji je referentan za planiranje strateških mera70. Prema metodološki verifikovanim izveštajima i pokazateljima, većina Roma i Romkinja se suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji71.

Regionalno istraživanje o položaju Roma na Zapadnom Balkanu sprovedeno 2017. godine72 pokazalo je da se marginalizovani Romi i dalje suočavaju sa ograničenim pristupom mogućnostima u svim aspektima ljudskog razvoja, od osnovnih prava, preko zdravlja, obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja do životnog standarda. Kako se navodi u ovom istraživanju, u Republici Srbiji postoji veliki jaz između Roma i Romkinja i njihovih neromskih suseda, posebno kod mladih. Romi i Romkinje 18–24 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u zaposlenje, obrazovanje ili obuku (27%), u poređenju sa 58% neromske omladine. To ima doživotne implikacije, jer blokira dalje mogućnosti za pristojno zaposlenje. Romi i Romkinje 15–64 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu zaposleni u odnosu na njihove neromske susede. Tokom 2017. godine, govoreći o obrazovanju, samo je 17% dece romske nacionalnosti 3–6 godina starosti bilo upisano u predškolske odnosno školske ustanove; velika većina dece romske nacionalnosti nije pohađala školu.

Treba napomenuti da je jaz između romske i neromske populacije u Republici Srbiji drugi po visini na Zapadnom Balkanu. Što se tiče osnovnoškolskog obrazovanja situacija je nešto bolja i, iako je povećanje upisa znak napretka, a stopa upisa najviša na Zapadnom Balkanu, 1 od 6 dece romske nacionalnosti uzrasta za obavezno školovanje i dalje je izvan obrazovnog sistema. Uprkos znatnim unapređenjima, više od jedne trećine Roma 18–21 godine starosti nema osnovnu školu.

Nasuprot tome, skoro svi vršnjaci iz susedne neromske populacije ima dostignut ovaj nivo obrazovanja. Kada je u pitanju više i visoko obrazovanje, jaz u odnosu na neromsku populaciju u Republici Srbiji najveći je u poređenju sa svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Stopa završenog visokog nivoa obrazovanja je samo zapanjujućih 1%, u odnosu na 23% kod njihovih neromskih suseda. Romi i Romkinje u Republici Srbiji imaju niže stope zaposlenosti od neromskih suseda. Tek nešto više od petine Roma i Romkinja 15–64 godine starosti bilo je zaposleno 2017. godine, u odnosu na 40% njihovih neromskih suseda iz iste starosne grupe. Samo trećina Roma i Romkinja ovog uzrasta učestvovala je na tržištu rada 2017. godine, što je pad u odnosu na 52% iz 2011. Jaz između dve grupacije se u prethodnih pet godina udvostručio.

U oblasti zdravstvene zaštite, pozitivno je što najveći broj Roma i Romkinja ima zdravstveno osiguranje, ali je procenat Roma 16 i više godina starosti koji pominju da nisu imali pristup zdravstvenim uslugama kada su im bile potrebne i dalje je mnogo viši nego kod neromskih suseda i iznosi nešto više od četvrtine. Ipak, došlo je do izvesnog unapređenja u odnosu na 2011. godinu.

U oblasti stanovanja, pristup električnoj energiji i tekućoj vodi povećao se 2017. godine za Rome, a jaz u odnosu na neromske susede se smanjuje. U isto vreme, neodnošenje otpada i dalje je problem koji pogađa veći procenat romske populacije koja živi u marginalizovanim zajednicama.

Skoro svi Romi i Romkinje u Republici Srbiji sada imaju dokumente koji se odnose na registraciju građana. Tokom 2017. godine, oko 99% Roma bilo je upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94% Roma 16 i više godina starosti imalo je ličnu kartu. Postignuti su u prethodnom periodu značajni rezultati, prema podacima dobijenim iz Ministarstva državne i lokalne samouprave, koje je u saradnji sa Zaštitnikom građana i Visokim komesarijatom ujedinjenih nacija za izbeglice – predstavništvo u Republici Srbiji, radilo na rešavanju pitanja tzv. „pravno nevidljivih lica” i ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih. Praćenjem stanja, a radi rešavanja situacija koje se pojavljuju kao pojedinačni slučajevi, nastavljena je saradnja i potpisan je novi Sporazum o razumevanju u cilju sagledavanja eventualnih problema pripadnika romske nacionalne manjine u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, kao i drugih prava iz ličnog statusa, sa posebnim osvrtom na novorođenu decu, u cilju sprečavanja nastanka rizika od apatridije. Takođe, 16. decembra, 2020. godine doneta je Instrukcija za postupanje u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta radi omogućavanja upisa u matičnu knjigu rođenih. Ova instrukcija doneta je od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva unutrašnjih poslova. Navedenom instrukcijom usmerava se način postupanja ovlašćenih lica zdravstvenih ustanova, matičara, policijskih službenika, kao i službenika u centrima za socijalni rad u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta, a u cilju omogućavanja upisa deteta u matičnu knjigu rođenih.

Dopunsko istraživanje UNDR-a pokazuje da je posebno težak položaj Romkinja na Zapadnom Balkanu. U proseku devet od deset mladih Romkinja nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, dve od tri Romkinje nemaju svoj novac, dok jedan od dve zaposlene Romkinje nema zdravstveno ili penziono osiguranje. Prisutna je pojava ranih brakova među Romkinjama, koja je na drugom mestu u regionu Zapadnog Balkana, nakon Republike Albanije. Četrdeset% Romkinja 20–49 godina starosti u Republici Srbiji pominje udaju pre 18. godine u poređenju sa 9% neromskih žena iz susedstva, što znači da se u proseku jedna od tri Romkinje udala pre navršene 18. godine.

Kroz pravne norme Zakona o prebivalištu i boravištu građana73, Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad74 kao i Pravilnika o postupku prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta i boravišta građana, prijavljivanju privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva, pasiviziranja prebivališta i boravišta, obrascima i načinu vođenja evidencije75, čije je donošenje iniciralo Ministarstvo unutrašnjih poslova, svim građanima Republike Srbije, pa samim tim i pripadnicima romske populacije, među kojima je najveći broj osoba bez dokumenata, omogućeno je utvrđivanje prebivališta rešenjem nadležnog organa, između ostalog i na adresi centra za socijalni rad, odnosno ustanove u kojoj je trajno smešten, uz prijavu građanina ustanovi odnosno centru za socijalni rad da će njegova adresa biti na adresi ustanove odnosno centra. Od 2015. godine do 1. novembra 2021. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova je za 2968 lica, od kojih većina živi u neformalnim naseljima, rešenjima utvrdilo prebivalište na adresi nadležnih Centara za socijalni rad, nakon čega su istima izdata i lična dokumenta. Na Tehničkom sastanku o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji (2021) posvećen je značajan segment sumiranju postignutih rezultata Ministarstva unutrašnjih poslova, a dalji rad je usmeren na praćenje primene uspostavljenih procedura, odnosno prijave prebivališta na adresi centara za socijalni rad.

Upravo iz gore navedenih razloga, kao sveprožimajuće teme u ovoj strategiji pojavljuju se, pored onih koje prepoznaje EU okvir i koje su u sledećem poglavlju detaljno opisane, i rodna ravnopravnost, bezbednost, readmisija, COVID-19 i druge krizne situacije.

Prikupljanje podataka o ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, među kojima su pravo na rad, na stanovanje, na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje i zapošljavanje, od suštinske je važnosti za proces unapređenja pristupa ovim pravima za sve, pa i za Rome i Romkinje.

–––––––––––

69 Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011, Knjiga 1: Nacionalna pripadnost, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2012.

70 O broju i prostornoj rasprostranjenosti Roma i Romkinja trebalo bi govoriti sa oprezom. U odnosu na prethodne popise Romi beleže pozitivan rast stanovništva (na Popisu stanovništva 1991. godine bilo je 140.237 Roma i Romkinja, dok je na Popisu stanovništva iz 2002. godine bilo popisano 108.193). Međutim, taj rast nije određen isključivo prirodnim priraštajem, već i različitom popisnom metodologijom, ali i povećanjem interno raseljenih lica romske nacionalnosti sa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Zbog toga bi trebalo imati u vidu i to da se procene broja Roma u Republici Srbiji kreću od 247.591 (Goran Bašić, Božidar Jakšić, „Umetnost preživljavanja – gde i kako žive Romi u Srbiji”, IFDT, Beograd, 2005) do 600.000 (Ana Popović, Jelena Stanković, Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, 2013. (http://www.eknfak.ni.ac.rs/dl/FINALLY/Nacionalni-izvestaj-Srbija.pdf), kao i probleme etničke mimikrije i statističkog zanemarivanja stvarnog broja Roma i Romkinja (Estimates and official numbers of Roma in Europe, Council of Europe www.coe.int/en/web/portal/roma).

71 United Nations, Economic and Social Council, Concluding observations on the second periodic report of Serbia (E/C.12/SRB/CO/2), 2014.

72 Regionalno istraživanje o Romima, UNDP/Svetska banka/Evropska komisija, 2017.

73 „Službeni glasnik RS”, broj 87/11

74 „Službeni glasnik RS”, broj 113 od 30. novembra 2012.

75 „Službeni glasnik RS”, br. 68 od 1. avgusta 2013, 106 od 5. decembra 2013, 3 od 15. januara 2016.

4.1. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA – HORIZONTALNE (SVEPROŽIMAJUĆE) TEME

4.1.1. BORBA PROTIV CIGANIZMA I DISKRIMINACIJE

Ciganizam je specifična forma rasizma, ideologija zasnovana na rasnoj superiornosti, oblik dehumanizacije i institucionalnog rasizma hranjenog istorijskom diskriminacijom, koja je izražena, između ostalog, nasiljem, govorom mržnje, eksploatacijom, stigmatizacijom i najočiglednijim vrstama diskriminacije. Ova vrsta rasizma prema osobama ili zajednicama koje su od strane pojedinaca ili grupa u društvu stigmatizirani kao „cigani” nije zakonski prepoznata i zabranjena u Republici Srbiji.

Dehumanizacija i svođenje osoba i grupa na „cigane” ključni su elementi ciganizma. „Cigani” ne postoje. To je konstrukt koji postoji u svesti nekih ljudi. Ovaj konstrukt ima izuzetno negativnu konotaciju i prilepljuje se kao etiketa određenim osobama i zajednicama, a najčešće žrtve ovog konstrukta su Romi i Romkinje, iako ne i jedine. „Cigani” u tom konstruktu se smatraju ljudima niže klase i da stoga nemaju moralno pravo na ljudska prava. Takva dehumanizacija nije bazirana na zabludama ili neznanju već legitimiše veštački i izmišljeni konstrukt koji opravdava uvredljivo, pa i nasilno ponašanje većine prema „ciganima”. Vrlo često, umesto da se govori o problemima sa kojima se suočavaju Romi, govori se o „problemima sa ciganima” zbog njihovog navodnog „ciganskog” identiteta (karaktera) i načina života. „Cigani” u konstruktu rasista su, između ostalog, prljavi, nepošteni, neodgovorni, nesposobni i na druge načine loši i nepoželjni ljudi. Naravno, Romi to nisu i nemaju nikakve realne veze sa takvim konstruktom. Predrasude i stereotipi, negativni narativi i dezinformacije u vezi sa Romima i Romkinjama su široko rasprostranjeni u društvu i posebno su naglašeni u vreme kriza.

Pored uspostavljenog zakonskog i institucionalnog okvira u oblasti nediskriminacije, zbog ograničenih podataka, teško je proceniti da li je diskriminacija prema Romima i Romkinjama smanjena u poslednjih pet godina. Jedan od razloga spornih statističkih i drugih podataka o Romima je prikrivanje nacionalne pripadnosti, pa čak i asimilacije, zbog diskriminacije.

Iako je diskriminacija bila prepoznata kao osnovni faktor isključenosti, nejednakosti i uopšte nepovoljnog položaja Roma i Romkinja u društvu, Strategija se do sada nije bavila posebno ovim fenomenom, iako ga je tretirala u pojedinim oblastima.

U periodu od šest meseci (do aprila 2021. godine) Zaštitnik građana je primio 14 pritužbi od strane Roma i učestvovao kao medijator u prisilnom preseljenju 65 porodica iz neformalnog naselja „Viadukt” u Resniku, od kojih su većina romske, i iz prigradskog naselja Rakovica selo. U istom periodu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je primio 33 pritužbe za diskriminaciju po osnovu etničkog porekla, od kojih 24 su bile od Roma i Romkinja, od kojih su neke pritužbe kolektivne.76

Podaci ukazuju da oko 24% Roma i Romkinja smatra da su integrisani u društvo, oko 20% smatra da postoji skrivena segregacija i diskriminacija, oko 31% smatra da postoji otvorena segregacija i diskriminacija.77 Oko 40% Roma i Romkinja kaže da se suočava sa diskriminacijom, govorom mržnje i pretnjama koje nisu istražene i sankcionisane, a unutar romske populacije raširena je percepcija institucionalne diskriminacije, prvenstveno u pogledu teže dostupnosti prava na socijalnu zaštitu i diskriminatorni govor službenih lica.

U periodu maj–oktobar 2020. godine, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je primio ukupno 72 pritužbe zbog diskriminacije u raznim oblastima po osnovu nacionalne pripadnosti, od kojih je čak 63 pritužbe podneto od strane pripadnika romske nacionalne manjine.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo istraživanje i objavio publikaciju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji”78 iz koje su preuzete informacije u nastavku. U 2019. godini diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla nije u vrhu po učestalosti pojavljivanja u pritužbama koje su podnete Povereniku (6,8% od ukupnog broja pritužbi po različitim osnovima diskriminacije), ali je najveći broj pritužbi, 64%, po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, kao i prethodnih godina, podnet zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine.

Prema rezultatima istraživanja siromaštvo odnosno imovinski status se smatra jednim od glavnih razloga diskriminacije romske zajednice. Iz perspektive romske zajednice osiguranje materijalne egzistenicije putem ravnopravnog uključivanja na tržištu rada je preduslov za obrazovanje koje se smatra ključem opšte ravnopravnosti. Gotovo svi anketirani Romi i Romkinje (94%) su čuli za reč diskriminacija, koju najčešće izjednačavaju sa nepravdom i vezuju za svoj sveukupan položaj u društvu, kao i specifično za omalovažavanja, nepoštovanja i ponižavanja, maltretiranja, nasilje i siromaštvo. Ovo ipak ne podrazumeva visok stepen obaveštenosti, imajući u vidu da veliki broj anketiranih nije upoznat sa Zakonom o zabrani diskriminacije i sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Oko polovina učesnika ankete (55%) smatra da je odnos prema Romima u Republici Srbiji isti kao prema drugim građanima – stav naročito izražen među obrazovanima, licima sa redovnim prihodima i muškarcima. Svaki treći anketirani (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, odnosno smatra da su Romi u neravnopravnijem položaju u odnosu na druge građane. Ovo preovladava kod manje obrazovanih, sredovečnih i Romkinja. Iz ova dva rezultata se vidi da postoji korelacija između doživljaja diskriminacije i obrazovanja, zaposlenja i redovnih prihoda.

Svaki četvrti učesnik istraživanja (26%) smatra da ima lično iskustvo diskriminacije, dok svaki drugi (54%) izjavljuje da ni on ni neko od njegovih članova porodice nije bio diskriminisan. Najveći broj anketiranih koji smatraju da imaju lično iskustvo diskriminacije, ima osećaj da im se uskraćuju prava i usluge samo zbog toga što su Romi u: opštini i drugim javnim ustanovama (64%), centru za socijalni rad (61%) i u postupku zapošljavanja (60%). Najmanje ličnog iskustva diskriminacije anketirani su imali u školi ili vrtiću (9%), na poslu (9%) i u restoranu (15%).

Istraživanje pokazuje da čak 41% građana smatra da javne institucije nisu jednako dostupne za Rome kao za ostale građane; u poslednjih pet godina poboljšanje položaja porodice osetilo je samo 26% porodica iz romske nacionalne zajednice, dok njih 74% nije osetilo poboljšanje uslova života.

Nalazi istraživanja pokazuju da se drugi identiteti u korelaciji sa nacionalnim identitetom smatraju ključnim za osećanje društvene isključenosti. Tri lična svojstva dominiraju u percepciji o diskriminaciji, i to: siromaštvo, stranačka pripadnost i nacionalna i verska pripadnost.

Rezultati ovog istraživanja upućuju na zaključak da je za dostizanje pune ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za Rome i Romkinje od izuzetnog značaja da se problemu siromaštva i socijalne isključenosti pristupi integralno, odnosno da samo zajedničkim delovanjem svih institucija koje su neposredno zadužene za uključivanje i ostvarivanje ravnopravnosti romske nacionalne zajednice, mogu biti ostvareni trajni rezultati.

Dok je u poslednjih 12 meseci oko 7% žena starosti 15–49 godina osećalo diskriminaciju ili maltretiranje u opštoj populaciji, kod Romkinja je to čak oko 13%. Najčešće je to bilo po osnovu etničkog ili imigracionog porekla (oko 13%), religije ili verovanja i pola (po 2%). Najčešće su diskriminaciju ili maltretiranje osećale Romkinje iz gradskih naselja, nezaposlene ili žene od 35–39 godina.79

Romima i Romkinjama je u Republici Srbiji 2002. godine Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina formalno priznat status nacionalne manjine – pretežno usmeren ka kulturnoj samoupravi. Zakon najviše pruža mogućnosti za razvoj kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika manjina. Međutim, neke od odredbi su teško primenjive kada su Romi i Romkinje u pitanju. Za ostvarivanje suštinske ravnopravnosti Roma i Romkinja potrebno je da se, pored kontinuirane institucionalne podrške njihovoj inkluziji i političke volje, ostvari i određeni stepen društvene solidarnosti. Potrebno je da se unaprede mere borbe protiv ciganizma, kao oblika rasizma i diskriminacije prema Romima i Romkinjama, kao i da se osmisle politike integrativne multikulturalnosti i interkulturalnog dijaloga. Reč je o politikama koje bi trebalo da se sprovode u svim delovima društva u kojima se inkluzija i građanska ravnopravnost tretiraju kao ključni vrednosni principi.

O Romima i njihovoj kulturi govori se, pored ostalog, kao o nečemu što onemogućava njihovo uključivanje u društvenu zajednicu, ravnopravno, uspešno obrazovanje, zapošljavanje i ostalo. Ukoliko se posmatra na ovaj način, iskazuje se negativan stav prema Romima, zanemarujući sve drugo. Naime, kultura jedne grupe međusobno se prožima sa stavovima većinske grupe prema manjinskoj, tako da je ta odgovornost zajednička. To znači da su za kulturu Roma podjednako odgovorni i Romi i pripadnici većinske i drugih zajednica. Romima je neophodno svesno regulisanje javnog interesa u oblasti kulture i učešće u odlučivanju o svim pitanjima vezanim za kulturni razvitak. Dakle Romima je preko potrebno kreiranje sopstvene kulturne politike.

Kulturna politika je obično usmerena na tri osnovna zadatka: očuvanje kulturne baštine i kulturnog identiteta, razvoj savremenog umetničkog stvaralaštva, podsticanje dostupnosti kulturnih dobara i učešće građana u kulturnom životu.

Kako bi se podstakla društvena podrška merama inkluzije Roma i Romkinja, potrebno je da se u javnim politikama obrazovanja, kulture i informisanja razviju programi i aktivnosti na osnovu kojih bi se formirali pozitivniji društveni stavovi u odnosu na zaštitu ljudskih prava, različitost i interkulturalnost. Potencijal kulture Roma i Romkinja, kao dela evropske i srpske kulture, trebalo bi u postojećim pravnim i institucionalnim uslovima iskoristiti kao sredstvo za prevazilaženje predrasuda prema Romima i Romkinjama. Kultura je značajna za jačanje društvenih veza i eliminisanje diskriminacije i trebalo bi da je utkana u sve inkluzivne javne politike. U tom procesu uloga države koja osmišljava i usmerava javne politike od ključnog je značaja, ali nije dovoljna. Zbog toga podršku treba širiti kroz delovanje civilnog društva u kojem nisu samo organizacije civilnog društva (već i verske zajednice, kulturna i sportska udruženja i drugo).

–––––––––––

76 Izveštaj o sprovođenju Operativnih zaključaka sa Tehničkog sastanka „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji” za period oktobar 2019. – oktobar 2021. godina. (Izveštaj o operativnim zaključcima – okt. 2021), dostupan na: httr://sosijalnoukljusivanje.gov.rs/wr-sontent/urloads/2021/06/Izvestaj_o_srrovodjenju_orerativnih_zakljusaka_sa_seminara_Sosijalno_ukljusivanje_Roma_i_Romkinja_oktobar_2019-oktobar_2021.rdf

77 Poseban izveštaj zaštitnika građana o sprovođenju strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama, Zaštitnik građana, 2019., dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6359/ZAstitnik%20socialno%20ukljucivanje%20roma%2020191129c.pdf

78 „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji”, februar 2021. godina, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dostupan na: httr://ravnorravnost.gov.rs/wr-sontent/urloads/2021/02/RERSERSIJA-ROMSKE-ZAJEDNISE-O-DISKRIMINASIJI_final_somrressed.rdf

79 Istraživanja višestrukih pokazatelja žena i dece u Srbiji 2019. i Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima u Srbiji 2019, Republički zavod za statistiku i UNICEF, 2019. (MICS 2019), dostupan na: httrs://www.unisef.org/serbia/media/16056/file/MISS%206%20Istra%S5%VEivanje%20vi%S5%A1estrukih%20rokazatelja%20za%202019.%20godinu.rdf

4.1.2. SIROMAŠTVO I SOCIJALNA ISKLJUČENOST

Siromaštvo i socijalna isključenost su važna horizontalna pitanja, u skladu sa preporukama iz EU Strateškog okvira za jednakost, uključivanje i učešće Roma do 2030. godine. Kako bi se pojačala socijalna uključenost u svim oblastima i na svim nivoima u Republici Srbiji, neophodna je posvećenost borbi protiv uporne diskriminacije, uključujući borbu protiv ciganizma, kao oblika rasizma i poboljšanje uključivanja Roma u obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu, kao i stanovanje. Romi i Romkinje treba da budu uključeni od osmišljavanja do sprovođenja mera. Istovremeno, neophodno je prilikom kreiranja mera i aktivnosti uzeti u obzir raznolikost i potrebe specifičnih grupa unutar romske populacije.

Prema Izveštaju o urađenoj Analizi dugotrajnog siromaštva, koju je realizovao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva80 u Republici Srbiji značajan deo populacije je u dugotrajnom siromaštvu i on raste iz godine u godinu. Pod dugotrajnim siromaštvom podrazumeva se pojava da osobe imaju raspoloživi dohodak koji je ispod praga rizika od siromaštva i u godini ispitivanja i u prethodne dve od tri godine. Podaci o stopi dugotrajnog siromaštva za Republiku Srbiju postoje od 2013. godine, zbog kasnijeg uključivanja Republike Srbije u anketu. U periodu od tri godine u kojima su vršena istraživanja, stopa dugotrajnog siromaštva je porasla – na primer sa 16,7% u 2016. godini na 19,6% u 2018. godini.

Republika Srbija zajedno sa Rumunijom i Republikom Severnom Makedonijom ima najveće stope dugotrajnog siromaštva u državama Evrope. Prema podacima o broju stanovnika za Republiku Srbiju za 2018. godinu procenjeni broj dugotrajno siromašnih u Republici Srbiji iznosi 1.368.590 stanovnika. Procenat dugotrajno siromašnih u Republici Srbiji duplo je veći od proseka za Evropsku uniju, i to predstavlja izazov, budući da se broj povećava, a pri tome ne postoje analize koje su nastojale da objasne uzroke dugotrajnog siromaštva. Podaci o visokom broju dugotrajno siromašnih, kao i o tome da taj broj iz godine u godinu raste, govore u prilog tome da mere koje Republika Srbija preduzima za smanjenje siromaštva – nisu dovoljno efikasne. Uvid u to koje su karakteristike domaćinstava i lica najviše su povezani sa različitim obrascima dugotrajnog siromaštva, kao i razumevanje tih karakteristika mogu pomoći u formulisanju efektivnih i uspešnijih mera za smanjenje dugotrajnog siromaštva u narednom periodu. Mere za smanjenje siromaštva mogu obuhvatiti nekoliko važnih pravaca delovanja čiji je cilj da povećaju socijalno uključivanje ljudi koji su u dugotrajnom siromaštvu. Prvi pravac delovanja bi trebalo da se odnosi na povećanje i olakšani pristup tržištu rada. Ove mere treba da obuhvate:

– besplatne obuke za deficitarna zanimanja;

– mehanizam nadoknada koji podrazumeva obavezno usavršavanje i prekvalifikacije u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje;

– strategije identifikacije (na primer preko novouvedenih socijalnih karti) i prilagođenog informisanja (podrazumeva očuvanje autonomije u odlučivanju zarad očuvanja motivacije samopoštovanja dugotrajno siromašnog);

– prilagođeno karijerno vođenje koje će dovesti do trajnog odlučivanja i adekvatnih izbora dugotrajno siromašnih.

Drugi pravac razvoja može obuhvatiti mere koje se odnose na obrazovni sistem: primena razvijenih modela za sprečavanje osipanja u Republici Srbiji, jačanje tranzicije ka srednjoj školi i razvoj karijernog vođenja i prilagođene profesionalne orijentacije za učenike pod rizikom. Ove mere bi podrazumevale uvođenje obavezne srednje škole sa razvijenim mehanizmima podrške za ostvarenje potpunog obuhvata srednjoškolskim obrazovanjem, koji bi morao da obezbedi dodatno finansiranje (na primer: prevoz do srednje škole, a u nekim slučajevima i stipendije za najugroženije, kako bi imali najosnovnije uslove za pohađanje srednje škole).

Treći pravac mera bi trebalo da se tiče boljeg targetiranja socijalnih transfera, što podrazumeva integraciju podataka kroz socijalne karte, izradu prediktivnih modela na velikim podacima koji diferenciraju različite grupe korisnika i najveća odstupanja i koji su osetljivi na različite tipove domaćinstava (na primer: sa višim prihodima, sa nižim kvalitetom poslova, domaćinstva koja se bave poljoprivredom, domaćinstva sa više dece i, što je najvažnije, domaćinstva bez ikakvog prihoda).

–––––––––––

80 Analiza_dugotrajnog_siromastva_u_Republici_Srbiji.pdf (socijalnoukljucivanje.gov.rs)

4.1.3. PARTICIPACIJA

Nacionalni strateški okvir za Rome i Romkinje treba da ima jak fokus ka inkluziji u ključnim oblastima politike za Rome: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena i socijalna zaštita i stanovanje. Borba protiv diskriminacije i ciganizma, kao oblika rasizma, treba da bude ključna kao međusektorski prioritet u svakoj oblasti, dopunjujući inkluzivni pristup, zajedno sa participacijom Roma i Romkinja. Ovaj zajednički fokus treba da obezbedi da Romi i Romkinje imaju efikasan pristup ekonomiji i socijalnoj pravdi, kao i jednake mogućnosti u svim oblastima.

Participacija tj. učešće je veoma važna horizontalna tema koja mora biti zastupljena u svakoj oblasti društvenog života Roma i Romkinja. U oblikovanju javnih poslova, participacija je preduslov koji omogućava jednakost i uključivanje, promoviše demokratsko i efikasno upravljanje.

Učešće Roma i Romkinja i njihovo osnaživanje za aktivnu participaciju, omogućava da se Romi i Romkinje uključe i da deluju na nove načine u cilju socijalnog uključivanja. Učešće i osnaživanje su principi i procesi za poboljšanje uslova života ljudi i životnih ishoda.

Podrška značajnim Romima za njihovo učešće u kreiranju politika na lokalnom, nacionalnom i nivou EU je preduslov za borbu protiv društvene isključenosti. Organizacije civilnog društva koje predvode Romi i proromske organizacije su posebno važni akteri u ovom procesu.

U impelementaciji ove strategije, podsticaće se participativni modeli koji će obezbediti učešće svih lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih aktera, ali i obavezno učešće Roma. Ovi modeli i strukture bi se kasnije mogli koristiti za praćenje i evaluaciju implementacije ovog dokumenta. Kroz EU Strateški okvir za jednakost, uključivanje i učešće Roma do 2030. godine daju se sledeće preporuke:

– Ojačati kapacitete i angažovati organizacije civilnog društva širom EU, kako bi se obezbedilo koordinirano praćenje politika za integraciju Roma od strane romskog civilnog društva;

– Osigurati učešće romskih OCD kao punopravnih članova u nacionalnom monitoringu;

– Organizovati komisije za sve programe kojima se bave potrebama romskih zajednica;

– Udvostručiti procenat Roma koji podnose prijavu kada dožive diskriminaciju.

– Podsticati učešće Roma u političkom životu na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i nivou EU (u državama članicama sa značajnom romskom populacijom) i osigurati da se registruju kao glasači, glasaju, kandiduju se kao kandidati.

Nacionalni strateški okvir za Rome treba da utvrdi minimalne obavezne aspekte i kanale učešća Roma u razvoju politike, implementaciju i praćenje, i programiranje fondova EU, uključujući i pisane protokole učešća u kojem se utvrđuju mandat (obim i priroda angažovanja), sastav (principi za izbor članova), metode rada i očekivani rezultati konsultacija i učešća tela, u cilju obezbeđivanja delotvorne saradnje, poverenja i odgovornosti.

Takođe, potrebno je stvoriti mogućnosti za osnaživanje romskih zajednica na lokalnom nivou kako bi se omogućilo da zajednica eksplicitno i usmereno deluje na donošenje društvenih i političkih promena. Mobilizaciju zajednice treba posmatrati kao namerni inkluzivni i participativni proces koji uključuje Rome i Romkinje, lokalne vlasti i organizacije.

Zatim u skladu sa preporukama, potrebno je osigurati da Romi i Romkinje budu zastupljeni u svoj svojoj raznolikosti (uključujući državljane i nedržavljane, marginalizovane i integrisane, žene, decu i mlade) u politici i konsultativnim procesima. Svakako je za bolje učešće Roma i Romkinja u društvenim procesima neophodno poboljšati inicijative za angažovanje većeg broja stručnjaka romske nacionalnosti koji će delovati kao posrednici i pomoći u prevazilaženju stalnog nedostatka poverenja između Roma i većinske zajednice – ovde se misli na dalji podsticaj za jačanje mehanizama za uključivanje Roma, kako na nacionalnom, tako i lokalnom nivou.

Kako bi se obezbedila participacija, potrebno je da se utiče na unapređenje saradnje civilnog društva između organizacija koje vode Romi i Romkinje i drugih organizacija usmerenih na podršku Romima i Romkinjama, posebno onih koji su usmereni na prava dece, mladih i žena. Za pokretanje različitih projekata, potrebno je aktivno koristiti osim domaćih fondova i fondove EU i druge fondove za pružanje redovne podrške za izgradnju kapaciteta.

Kao problem se prepoznaje i nedovoljno krovnih organizacija koje vode Romi i Romkinje za stalne konsultacije i učešće u političkim diskusijama, te je neophodno jačati kapacitete postojećih organizacija i osnaživati Rome i Romkinje da se udružuju sektorski na nacionalnom nivou. Oni bi trebalo da dobiju osnovne institucionalne grantove od nacionalne vlade ili kroz fondove za podršku civilnom društvu.

Potrebno je da Republika Srbija radi na daljem osnaživanju, jačanju poverenja značajnih Roma i Romkinja, kako bi njihovo učešće bilo osigurano u svim fazama kreiranja politika: romske politike, ekonomske i kulturne. Angažman treba promovisati tako da su tu sa osećajem pripadnosti kao punopravni članovi društva. Osnaživanje i izgradnja kapaciteta Roma, civilnog društva i javnih vlasti mora biti osigurana, izgrađujući saradnju i poverenje između zainteresovanih strana i između Roma i neromske zajednice.

4.2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA PO OBLASTIMA

4.2.1. OBRAZOVANJE

Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i neophodan preduslov za ostvarivanje mnogih drugih ljudskih prava. Neophodno je za izlazak iz siromaštva koje je prepoznato kao preovlađujući problem romske nacionalne manjine. Obrazovanje je nužno za puno društveno uključivanje romske zajednice.

Prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o percepciji Roma o diskriminaciji81, 88% anketiranih je uverenja da je obrazovanje najvažnije za ravnopravan položaj u društvu. Međutim, 47% anketiranih smatra da Romi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti obrazovanja, a 48% je neodlučno po pitanju korišćenja prava na obrazovanje. Posebne olakšice za upis u srednje škole i na fakultete podržava 92% učesnika ankete.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje (PVO), ili jaslice i vrtić, za decu uzrasta od 6 meseci do 5,5 godina nije obavezno, međutim mnogo doprinosi uspehu u obrazovanju za decu koja ga pohađaju. U Republici Srbiji aktivno se primenjuje afirmativni upis u predškolske ustanove. Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), PVO u radnoj 2019/20. godini ukupno je pohađalo 63,9% dece iz osetljivih društvenih grupa (10,5% dece iz siromašnih porodica, 7,4% iz romske zajednice i 46% iz ruralnih područja). U obavezni pripremni predškolski program (5,5–6,5 godina) uključeno je 80% romske dece. U okviru projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje” koji se realizuje iz kredita Svetske banke u periodu od 2019. do 2022. godine kreirana je obuka za direktore predškolskih ustanova (PU) za polaganje ispita za licencu (komponenta dva projekta), u okviru koje je 128 direktora PU završilo kompletnu obuku za polaganje ispita za licencu, organizovano je 17 obuka za vaspitače iz 23 predškolskih ustanova, na kojima je učestvovalo 446 vaspitača, usvojen je predlog Uputstva za izradu predškolskog programa, kao i Pravilnik o bližim uslovima za realizaciju različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada, drugih oblika rada i usluga predškolske ustanove82. Pravilnikom su utvrđeni bliži uslovi za ostvarivanje različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova. Realizovana je podrška JLS za povećanje obuhvata dece PVO kroz izgradnju novih vrtića, rekonstrukciju i prenamenu postojećih, kao i kroz dodelu grantova JLS (komponente 1 i 3 projekta). Sprovodi se kontinuirana medijska kampanja za podsticanje roditelja za upis dece u PU (komponenta tri projekta). U cilju podrške unapređivanju kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 56 predškolskih ustanova u najsiromašnijim opštinama opremljene su nameštajem, didaktičkim sredstvima i IKT opremom.

Projekat „Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji” (SUPER – IPA 14) podržava jačanje profesionalnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave za planiranje i upravljanje predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem; jačanje profesionalnih kompetencija praktičara u predškolskim ustanovama za kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, kao i unapređivanje legislativnog okvira za predškolsko vaspitanje, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Planiranje aktivnosti kao i modaliteti rada prilagođeni su nastaloj situaciji prouzrokovanoj pandemijom COVID-19.

Prema podacima MPNTR, do aprila 2021. godine realizovane su sledeće aktivnosti:

– Razvijene su Smernice za razvoj lokalne strategije i Akcionog plana za njenu primenu, Smernice za harmonizaciju Akta o mreži javnih predškolskih ustanova sa Strategijom za unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u lokalnoj zajednici, kao i Smernice za komunikaciju i vidljivost značaja predškolskog vaspitanja i obrazovanja za lokalne samouprave;

– 42 JLS izradile su prve nacrte lokalnih strategija za unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u lokalnoj zajednici; 2 JLS (Bajina Bašta i Svrljig) usvojile su lokalne strategije; JLS Svrljig je usvojila i Akt o mreži javnih predškolskih ustanova; u lokalnim samoupravama Osečina, Ražanj i Bač lokalne strategije su u procesu javnog slušanja; 8 JLS nije dostavilo nacrte lokalnih strategija (Srbobran, Čoka, Žabalj, Dimitrovgrad, Babušnica, Knić, Rekovac, Koceljeva).

– Izrađena je jednodnevna onlajn obuka za vaspitače (http://super.europa.rs/).

Osnovno obrazovanje je obavezno i dostupno je svima, bez diskriminacije. Prema dostupnim podacima, 90% dece uzrasta za polazak u osnovnu školu se upisuje, dok je kod romske zajednice taj procenat još uvek oko 85%. Procenat pohađanja obrazovanja dece osnovnoškolskog uzrasta je veći i kod opšte populacije (99%) i kod romske (93%). Najveći problem je stopa završavanja osnovne škole, koja je u opštoj populaciji 99%, dok u romskoj samo 64% (trend povećanja je stao poslednjih godina), što je čak i manje kod višestruko ranjive dece romske nacionalnosti. Kod upisa dece romske nacionalnosti, pored nedovoljnog obuhvata i nedovoljne pripremljenosti za polazak u školu, uključujući i nedovoljno poznavanje jezika na kojem se izvodi obrazovanje, izazov je upis sa zakašnjenjem (od najčešće jedne godine) svakog trećeg deteta. Deca romske nacionalnosti često izostaju ili trajno prekidaju obrazovanje, naročito pri prelasku iz prvog u drugi ciklus, kada 10% dece romske nacionalnosti ne nastavlja obrazovanje. Takođe, deca romske nacionalnosti imaju niža obrazovna postignuća od ostalih učenika. Razlozi za ovakvo stanje su brojni, od siromaštva, slabog poznavanja jezika nastave, diskriminacije, do nedovoljno obučenih nastavnika za specifičnosti rada sa decom iz osetljivih društvenih grupa i bez potrebne podrške u porodici. Jedan broj dece romske nacionalnosti ima i određene ekonomske ili porodične obaveze koje ih ograničavaju u učenju.

Prema Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja83, došlo je do unapređenja u pogledu sprečavanja upisa dece romske nacionalnosti u takozvane „specijalne škole” i uključivanja u redovno školovanje, čemu su svakako doprinele i mere koje se sprovode radi uključivanja dece romske nacionalnosti u predškolski program. Međutim i dalje postoje slučajevi gde se deca neopravdano upisuju u „specijalne škole”, i procena je da bi se uz dodatnu podršku ovim učenicima mogao ostvariti upis u redovno školovanje. Takođe, segregacija dece romske nacionalnosti u obrazovanju je problem koji opstaje. Zaštitnik građana navodi da prikupljeni podaci od školskih uprava pokazuju zabrinjavajući trend, odnosno da se pojava segregacije ne smanjuje, već povećava. Naime, nakon izmena Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja kojima je omogućeno da se roditelji prilikom upisa u osnovnu školu opredeljuju za željenu školu, a ne za školu na teritoriji mesne ili lokalne samouprave gde im je prebivalište, pospešeno je u pojedinim sredinama da roditelji neromskog porekla ne upisuju decu u škole u kojima nastavu pohađa veći broj romskih učenika. Od segregacije romske dece u posebna odeljenja, došlo se, u uslovima inkluzivnog obrazovanja, do neželjene pojave „etnički čistih škola”, uspostavljenih, ne voljom roditelja romskih učenika da se oni obrazuju u posebnim školama na romskom, već na osnovu etničke distance i predrasuda prema Romima. Segregacija je dakle u tim slučajevim, pojačana tendencijom drugih roditelja da izbegavaju da im se deca školuju u „romskim školama”. Problemi sa kojim se suočavaju segregisane škole sa velikim brojem dece romske nacionalnosti su loši uslovi rada, nizak kvalitet obrazovno-vaspitnog rada, napuštanje škole od strane drugih učenika, nizak status nastavnog kadra među kolegama i članovima lokalne zajednice, nedovoljna podrška drugih institucija i lokalne uprave, što značajno umanjuje kvalitet obrazovanja dece romske nacionalnosti.

MPNTR sprovodi mere za smanjenje i uklanjanje segregacije, ulažući u resurse tih škola kroz u nabavku IT opreme, obezbeđivanje učešća u nacionalnim i međunarodnim projektima kako bi učenici postizali uspehe na raznim takmičenjima, a ulaganjem u kadar i kvalitet obrazovanja je unapređen u odnosu na neke druge škole u lokalnoj zajednici.

Srednje obrazovanje nije obavezno, ali prema međunarodnim standardima ljudskih prava, treba da bude dostupno i pristupačno svima, uz korišćenje odgovarajućih sredstava. Obuhvat opšte populacije srednjim obrazovanjem je oko 95%, dok je u romskoj zajednici ovaj obuhvat tek oko 30%, iako se beleži trend rasta kod obe populacije. Prema izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2021. godinu84, postignut je napredak u pogledu upisa dece romske nacionalnosti u srednje obrazovanje (sa 22% u 2014. godini na 28% u 2019. godini). MICS 2019 ukazuje – Stopa prelaska u srednje škole za učenike romske nacionalnosti iznosi 52,6%, dok stopa završavanja SŠ iznosi 61%, od čega 27% devojčica romske nacionalnosti u srednjim školama.

Do sada je u osnovnu školu primenom afirmativnih mera upisano ukupno 12427 učenika (od toga 55% devojčica) romske nacionalnosti. U školskoj 2018/19. godini upisano 2220 učenika romske nacionalnosti, (56% devojčice), u školskoj 2019/20. godini upisano 2209, u školskoj 2020/21. godini 1894 učenika. Indeks jednakosti polova (0,89) pokazuje da i dalje postoji izazov za srednje obrazovanje Romkinja. Stopa završavanja srednjeg obrazovanja kod opšte populacije je skoro 98%, dok kod Roma i Romkinja samo 61%, što je rezultat sličnih izazova kao i u osnovnom obrazovanju: nedostatak druge vrste finansijske (smeštaj, stipendije) i nefinansijske podrške (pomoć u savladavanju materijala), diskriminacije, nedovoljnog kapaciteta nastavnika. Posebno se uočava porast učenika koji upisuju i završavaju srednju školu. Preliminarni podaci novog MICS 6, 2019 pokazuju da 27% devojčica i 50% dečaka romske nacionalnosti pohađa srednje obrazovanje, što je povećanje u odnosu na 2015. godinu kada je samo 15% devojčica romske nacionalnosti pohađalo srednju školu. Potrebno je pojačati sprovođenje mera za smanjenje stope napuštanja obrazovanja i segregacije, posebno na lokalnom nivou.85

Prateći obrazovnu reformu MPNTR je, uz učešće Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, izradilo nove programe nastave i učenja za Romski jezik sa elementima nacionalne kulture za sve razrede osnovne škole. Ovi programi usvojeni su od strane Nacionalnog prosvetnog saveta. Za izborni program Romski jezik sa elementima nacionalne kulture štampana su četiri udžbenika za prva četiri razreda i nalaze su u Katalogu udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje – školska 2020/2021. godina, http://www.mpn.gov.rs/udzbenici/: Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, čitanka za četvrti razred osnovne škole na romskom jeziku; Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, čitanka za treći razred osnovne škole na romskom jeziku; Romski jezik sa elementima nacionalne kulture ‒ Bukvar za 2. razred osnovne škole za nastavu na romskom jeziku; Slikovnica za 1. razred osnovne škole – romski jezik sa elementima nacionalne kulture Roma. U školskoj 2020/21. godini 2.467 učenika (1163 devojčica, 1304 dečaka) u 68 škola pohađa izborni program Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Ukupno je angažovano 55 nastavnika/ica koji predaju ovaj izborni program, a u oktobru 2021. godine nastavljeno je sa jačanjem kompetencija nastavnika kroz „Obuku za nastavnike Romskog jezika sa elementima nacionalne kulture” koja je realizovana od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa Centrom za obrazovanje Roma i etničkih zajednica, za 30 učesnika, budućih nastavnika romskog jezika.

Od izuzetnog je značaja stipendiranje kao mera podrške obrazovanju Roma. Za poslednjih pet školskih godina ukupno je dodeljeno 5419 stipendija romskim učenicima, od čega je 65% devojčica. U školskoj 2020/21. godini stipendirano je 1213 učenika. U okviru IPA 2014 projekta „EU podrška romskim učenicima za nastavak srednjoškolskog obrazovanja” sačinjeno je Uputstvo za sprečavanje ranog napuštanja obrazovanja sa preporukama i predlozima mera za prevenciju osipanja od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koje je dostavljeno srednjim školama i regionalnim školskim upravama. Uputstvu je prethodila kvalitativna analiza efekata do sada preduzetih mera podrške učenicima romske nacionalnosti u oblasti sprečavanja napuštanja obrazovanja i većeg procenta završavanja osnovne i srednje škole.

Tabela 1. Prikaz broja stipendiranih učenika i procenta napuštanja srednje škole po školskim godinama

Školska godina

2014/15.

2015/16.

2016/17.

2017/18.

2018/19.

2019/20.

% napuštanja srednje škole

7%

3%

1%

2,4%

3,5

2,3%

Broj stipendiranih učenika

525

516

498

500

312

503

Izvor: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Podaci prikupljeni istraživanjem ukazuju da je procenat napuštanja srednje škole u opadanju, kao i da su sistemske mere podrške u obrazovanju dale rezultate kroz veću motivaciju stipendiranih učenika za rad, učenje i odlazak u školu, kao i želju za nastavkom obrazovanja.

Mentorska podrška je značajan podsticaj ostajanju u sistemu, stoga je MPNTR nastavilo sa angažovanjem 200 mentora.

–––––––––––

81 Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/, posećeno: 20. novembra 2021.

82 „Službeni glasnik RS”, broj 26/13.

83 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, 2019, dostupan na https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6359/ZAstitnik%20socialno%20ukljucivanje%20roma%2020191129c.pdf posećeno 19.11.2021.

84 Dostupno na https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_oktobar_21.PDF, posećeno 16. novembra 2021.

85 Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_oktobar_21.PDF, posećeno: 20. novembra 2021.

Pedagoški asistenti (PA) kao mera podrške obrazovanju Roma i Romkinja

Usvajanjem Pravilnika o pedagoškom i andragoškom asistentu86 definisano je angažovanje pedagoških asistenata u oblasti pružanja pomoći i dodatne podrške grupi dece i učenika romske nacionalnosti u predškolskoj ustanovi i školi. Pedagoški asistenti pružaju podršku i nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima. Normiran je rad pedagoških asistenata: škola može da angažuje pedagoške asistente kada ima najmanje 20 učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju a punu normu u radu ostvaruje sa 35 učenika romske nacionalne manjine. U školskoj 2020/21. godini ukupno je angažovano 260 pedagoških asistenata, 219 u osnovnim školama i predškolskim ustanovama, dok se 41 asistent finansira od strane lokalne samouprave. Svi su opremljeni internet karticama, laptopovima. Ministarstvo aktivno radi na širenju mreže pedagoških asistenata. Za školsku 2021/22. godini otvorena su i nova radna mesta za ukupno 21 pedagoškog asistenta, njih 20 ulazi u osnovne škole, dok će po prvi put biti angažovan pedagoški asistent u srednjoj školi. Međutim, prema navodima Zaštitnika građana broj pedagoških asistenata u predškolskim ustanovama se ne povećava i potrebno je obezbediti veća finansijska sredstva za povećanja broja pedagoških asistenata u predškolskih ustanovama, kako bi se dodatno osnažilo već unapređeno uključivanje romske dece i predškolski program. MPNTR intenzivno radi u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov” u Vršcu na inicijalnom obrazovanju vaspitača, na srpsko-romskom jeziku.

–––––––––––

86 „Službeni glasnik RS”, broj 87/19.

Podrška romskim učenicima tokom učenja na daljinu

U odgovoru na COVID-19 krizu, tokom učenja na daljinu podrška je pružena kroz mere individualizacije i nabavku opreme u saradnji sa različitim donatorima. uz podršku Romskog obrazovnog fonda i Fondacije za otvoreno društvo nabavljeno je i podeljeno 550 IT uređaja školama u kojima se obrazuju učenici romske nacionalnosti, a koji nisu imali potrebnu IT opremu za praćenje nastave na daljinu. Kroz projekat „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu” koji realizuju MPNTR i UNICEF uz finansijsku podršku EU, obezbeđeno je preko 2000 uređaja za 30 najugroženijih škola u kojima se obrazuju romski učenici, od čega ukupno 1890 tablet računara, odnosno 63 po školi za korišćenje od strane učenika, kao i najmanje jedan do tri laptopa za svaku od izabranih 30 škola. Obezbeđeno je i dodeljeno 250 računara za pedagoške asistente sa ciljem unapređivanja pristupa učenju na daljinu za romske učenike. Projektom su obezbeđena sredstva za škole (5000 evra) za formiranje Kluba za učenje u kojima učenici imaju uslove za onlajn učenje. Tokom juna i avgusta 2021. godine 12 škola u projektu realizovalo je aktivnosti letnje škole. Aktivnostima letnje škole obuhvaćeno je 360 učenika, pretežno učenika od 5. do 8. razreda, koji su imali nedovoljne ocene ili su odeljenske starešine i nastavnici smatrali da su razred završili sa dosta propuštenog gradiva (usled nepohađanja onlajn ili redovne nastave).

MPNTR je sa ciljem mapiranja stanja u oblasti učenja na daljinu realizovalo istraživanje u saradnji sa UNICEF-om „Praćenje načina učešća i procesa učenja učenika iz osetljivih grupa tokom ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu” (jun 2020).87 Prema izveštavanju škola (95%), osetljivim društvenim grupama pripada 7,8% ukupnog broja učenika. Podaci ovog istraživanja daju uvid u stanje, ali i potrebe učenika romske nacionalne manjine, a koriste se za dalje planiranje podrške. Od ukupnog broja učenika, 1,20% njih nema adekvatan pristup internetu, dok 0,80% ne poseduje odgovarajući uređaj za pristup internetu. Sa druge strane, od ukupnog broja učenika u Republici Srbiji, 30,72% romskih učenika nema pristup internetu, a njih 19,94% nema odgovarajući uređaj (televizor, pametni telefon, tablet, računar). Za one učenike koji tokom vanrednog stanja u školskoj 2019/20. godini, kao i tokom školske 2020/21. godine nemaju ni jednu od mogućnosti onlajn praćenja nastave i probnog odnosno završnog ispita u školskoj 2019/20. godini, pripremljeni su i distribuirani štampani nastavni materijali i materijali kako za probni tako i za završni ispit. Podaci dobijeni pomenutim istraživanjem, ukazuju da učenici romske nacionalne manjine čine 1,87% udela u ovom načinu obrazovnog rada, u odnosu na ukupan broj učenika za koje se pripremaju štampani materijali. Tokom vanrednog stanja, kao i u školskoj 2020/21. godini, pedagoški asistenti, koji pružaju podršku učenicima romske nacionalnosti kojima je ta podrška potrebna u osnovnim školama, obezbedili su adekvatnu podršku učenju na daljinu kroz niz aktivnosti:

– podrška u izradi domaćih zadataka u 63,81% slučajeva;

– u 55,71% slučajeva realizovana je saradnja sa nastavnicima koji izrađuju nastavne materijale, a pedagoški asistenti su učestvovali u distribuciji ovih materijala;

– podršku učenicima u ovladavanju i korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u 50% slučajeva.

Većina pedagoških asistenata su sa učenicima kojima pružaju podršku u kontaktu najmanje tri puta nedeljno, a tokom školske 2020/21. godine i svakodnevno. Komunikacija se odvija putem telefona (81,43%), Viber-a i WhatsApp-a (69,52%), preko društvenih mreža (42,38%) i imejl-a 15,42%. Pedagoški asistenti su tokom vanrednog stanja (mart–jun 2020) najmanje dva puta nedeljno komunicirali sa roditeljima svojih učenika i obezbeđivali potrebne informacije u vezi sa nastavom na daljinu. Pedagoški asistenti nastavljaju sa redovnim aktivnostima i prilagođavaju ih epidemiološkim uslovima, uz podršku MPNTR u IT opremi i internet karticama, kao i prenos znanja, čime im je omogućena dostupnost u terenskom radu.

U nekim udžbenicima odobrenim po starim programima nastave i učenja postoje negativni stereotipi o Romima i Romkinjama, u kojima ima elemenata diskriminacije. Propisi koji štite od diskriminacije u oblasti obrazovanja su: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o udžbenicima, Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije i Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prepoznaje značaj rada na prepoznavanju i sprečavanju diskriminacije u obrazovanju i deluje proaktivno na informisanju roditelja i šire javnosti, ali i na jačanju kompetencija zaposlenih u obrazovanju u ovoj oblasti. U saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju i GIZ-om kreirane su dve brošure i vodič za roditelje i za zaposlene u obrazovanju:

– Brošura za roditelje: Prevencija, zaštita i postupanje u slučajevima diskriminacije u obrazovanju88 i

– Vodič za zaposlene: Od prepoznavanja do postupanja – vodič kroz prevenciju i odgovor na diskriminaciju za zaposlene u ustanovama obrazovanja i vaspitanja89

U toku je izrada Vodiča za operacionalizaciju Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, u oblasti rada na prevenciji segregacije, kao i u primeni mera za desegregaciju.

Mali broj mladih iz romske zajednice uspeva da se uključi u visoko obrazovanje (manje od 2%, do sada dostupan podatak, svi ostali podaci su vlasništvo fakulteta) iako su uvedene mere afirmativnog upisa u visoko obrazovanje za Rome/kinje. Jedan od razloga malog broja studenata romske nacionalnosti je i nedostatak adekvatnih mera dodatne podrške u srednjem obrazovanju, kao i prilikom pripreme i upisa na fakultete. Do sada afirmativno upisano ukupno 1743 studenta (51% su devojke). Akademske 2018/19. godine stipendije je dobilo 115 romskih studenata a dodeljeno je 17 kredita, a akademske 2019/20. godine upisano je 120 studenata (58 m, 62 ž).

Podaci Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine pokazuju da je u 2021/22. izdato 195 preporuka za upis učenika romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove, a upisano je 128, dok je za 2020/2021. godinu, taj broj bio 238 izdatih preporuka, u odnosu na 157 upisanih.

Tabela 2: Afirmativne mere za upis učenika romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove

ŠKOLSKA GODINA

IZDATO PREPORUKA

UPISANO U OKVIRU KVOTE

Nije upisano u okviru kvote

2019/2020.

141

87

54

2020/2021.

238

157

81

2021/2022.

195

128

67

Izvor: Nacionalni savet romske nacionalne manjine Republike Srbije

Manjak visoko obrazovanih stručnjaka u romskoj zajednici se pojavljuje kao ograničenje prilikom sprovođenja mnogih podsticajnih mera za poboljšanje zapošljavanja za decu i mlade iz romske zajednice. Pored toga, stvaranje uslova za jednakopravno obrazovanje će zahtevati da u preduniverzitetskom obrazovanju postoji veći broj vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika koji su pripadnici romske zajednice kako bi deca i mladi iz romske zajednice mogli da se uvere da u obrazovnom sistemu ima mesta za Rome i Romkinje.

Najznačajniji efekti preduzetih mera podrške u oblasti obrazovanja ogledaju se u povećanom obuhvatu dece romske nacionalnosti sistemom obrazovanja i vaspitanja, smanjenom odustajanju od obrazovanja i smanjenom ranom napuštanju obrazovanja. Istraživanje višestrukih pokazatelja o položaju žena i dece u Republici Srbiji (MICS 6, 201990) donelo je sledeće podatke:

– 7,4% dece romske nacionalnosti do pet godina pohađaju PVO (51 m, 49 ž);

– 80% dece romske nacionalnosti pohađa Pripremni predškolski program (PPP) (52 m, 48 ž);

– 85,4% dece romske nacionalnosti upisuje OŠ (49% m, 51% ž), od kojih je 80,8% pohađalo PPP;

– Bruto stopa upisa u 8. razred OŠ je 62%, dok je stopa završavanja OŠ 64%;

– Smanjeno je osipanje za 7%;

– Stopa prelaska u srednju školu za učenike romske nacionalnosti iznosi 52,6%, dok stopa završavanja SŠ iznosi 61%.

Izazovi u oblasti obrazovanja: I dalje je prisutna praksa upisa dece romske nacionalnosti u škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju (tzv. „specijalne škole”): 18% dece od ukupne populacije dece u „specijalnim školama” su deca romske nacionalnosti (IPSSOS, MPNTR i UNICEF, istraživanje 2016.). Deca romske nacionalnosti su takođe segregisana u određene redovne škole i odeljenja i postoji trend povećanja ove pojave. Negativni stereotipi prema Romima i Romkinjama su rašireni u društvu i među zaposlenima u obrazovnom sistemu, a pojavljuju se i u obrazovnim materijalima, što rezultira različitim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. Obuhvat dece romske nacionalnosti u predškolskom vaspitanjem i obrazovanjem je samo 7,4%, za razliku od opšte populacije, gde je 60%. Obuhvat dece romske nacionalnosti pripremnim predškolskim programom, koji je obavezan se povećava ali je i dalje niži nego kod dece iz opšte populacije: 80%, za razliku od opšte populacije, gde je 93%. Stopa završavanja osnovne škole od ukupno upisanih, kod dece romske nacionalnosti je samo 64% (za razliku od 99% kod opšte populacije), a najviše, 10% dece romske nacionalnosti prekida školovanje na prelasku u drugi ciklus. Stopa završavanja srednjeg obrazovanja od ukupno upisanih, kod Roma i Romkinja je samo 61% (za razliku od 98% kod opšte populacije). Manje od 2% Roma i Romkinja je uključeno u visoko obrazovanje (manje od 2%, do sada dostupan podatak, svi ostali podaci su vlasništvo fakulteta). 53% odraslih Roma i Romkinja je bez ili sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 33% je samo sa osnovnim obrazovanjem. Romi i Romkinje se suočavaju sa većim izazovima kod učenja na daljinu i kod obrazovanja u kriznim situacijama. MPNTR zaključuje da je u oblasti obrazovanja dosta toga realizovano kad je u pitanju dosadašnja implementacija Strategije.

–––––––––––

87 Dostupan na http://www.mpn.gov.rs/izvestaj-o-ukljucenosti-ucenika-iz-osetljivih-grupa-u-obrazovno-vaspitni-rad-tokom-nastave-na-daljinu/

88 Dostupno na https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/02/Brosura_CIPv05-final-za-roditeljeB.pdf, posećeno 20. novembra 2021.

89 Dostupno na https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/02/Brosura_CIP_-05-final-za-zaposleneB-1.pdf, posećeno 20. novembra 2021.

90 Republički zavod za statistiku i UNICEF.

4.2.2. ZAPOŠLJAVANJE

Oblasti rada i zapošljavanja su za romsku populaciju od posebne važnosti, imajući u vidu da se putem rada (kojim se ostvaruje zarada) s jedne strane utiče na povećanje ekonomske samostalnosti i ličnog i porodičnog standarda, a s druge, putem zapošljavanja se utiče na smanjenje siromaštva i socijalnu isključenost Roma i Romkinja, kao i njihovu veću participaciju.

Takođe, kroz unapređenje okvira za politike zapošljavanja Roma i Romkinja, smanjuje se diskriminacija na tržištu rada. U prethodnom periodu, oblast rada i zapošljavanja, usklađena je sa međunarodnim standardima, standardima na nivou Evropske unije i stanjem, trendovima i karakteristikama pokazatelja nacionalnog tržišta rada.

U uslovima kada se značajan broj nezaposlenih lica, usled modernizacije procesa rada i neposedovanja znanja i veština čija je tražnja uslovljena razvojem i prenosom novih tehnologija (koji su bitno uticali na promene strukture tražnje za radnom snagom), suočava sa otežanim pristupom tržištu rada, ali i nestabilnošću održanja zaposlenja, sprečavanje isključenosti, odnosno podsticanje uključivanja i ostanka na tržištu rada (i kroz unapređenje zapošljivosti, investiranje u znanja, veštine, kompetencije, motivaciju i mobilnost na tržištu rada), od suštinskog su značaja kao način borbe protiv siromaštva i smanjenja socijalne deprivacije u Republici Srbiji.

Ulazak pripadnika romske nacionalne manjine u proces rada i samu radnu sredinu menja stavove te sredine uveravajući je u ekonomsku opravdanost uključivanja, odnosno kroz promociju primera dobre prakse, prevenira dalji nastanak predrasuda i stereotipa, a samim tim se utiče i na smanjenje diskriminacije u ovoj oblasti.

Navedeno dobija na posebnom značaju ukoliko se radi o višestruko ugroženim podgrupama u okviru romske populacije (Romkinje, stanovnici neformalnih naselja, interno raseljena lica, porodice sa velikim brojem članova i dece...), imajući u vidu da dubina ranjivosti za pojedinca raste sa brojem ranjivih grupa kojima istovremeno može da pripada.

Vlada je u februaru 2021. godine usvojila Strategiju zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine91. Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine92 usvojen je u martu 2021. godine. Akcionom planom definisane su kategorije teže zapošljivih lica koje će, u projektovanom trogodišnjem periodu imati prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja među njima su i nezaposleni Romi i Romkinje.

Pokazatelji nacionalnog tržišta rada prema Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji, pokazuju poslednjih godina pozitivne pomake, što je konzistentno i sa pozitivnim trendom makroekonomskih pokazatelja. Stanje na tržištu rada, mereno osnovnim pokazateljima iz Ankete o radnoj snazi (ARS), ukazuje na značajan oporavak tržišta rada u periodu 2015–2019. godine – smanjena je stopa nezaposlenosti i povećana stopa zaposlenosti, broj zaposlenih lica je porastao što je uticalo i na povećanje broja lica koja se angažuju na tržištu rada (aktivnih lica) i došlo je do smanjenja broja nezaposlenih i neaktivnih lica. Ukupan broj stanovništva radnog uzrasta (15–64) smanjen je za 249 hiljada u 2019. u odnosu na 2015. godinu. Pri tome, povećan je broj lica koja su aktivna na tržištu rada za 46 hiljada, dok je broj neaktivnih smanjen za oko 295 hiljada. Broj zaposlenih beleži povećanje od 262 hiljade, dok je broj nezaposlenih smanjen za 216 hiljada.

Iako je u prethodnom periodu postignut određen napredak kada je reč o položaju Roma na tržištu rada, neophodno je i nadalje, kroz koordinisano delovanje u okviru nekoliko sistema, uticati na uzroke njihovog otežanog zapošljavanja, kako bi se u krajnjem ishodu unapredio njihov izuzetno nepovoljan socio-ekonomski položaj.

Registrovana nezaposlenost Roma imala je trend umerenog rasta tokom godina, čime je sa oko 22.000 u 2013. porasla na oko 26.000 lica na kraju 2019. godine. U proteklom periodu Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) je kao jedan od ciljeva Strategije zapošljavanja i Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sprovodila aktivnosti usmerene ka aktivaciji i prijavljivanju Roma na evidenciju NSZ.

Iako je položaj Roma i Romkinja na tržištu rada i dalje nepovoljan, pozitivno je to što je zajedno sa rastom broja registrovanih nezaposlenih Roma rasla i njihova uključenost u aktivne mere zapošljavanja. Većini radno sposobnih Roma i Romkinja nedostaje adekvatan stepen obrazovanja kako bi se uspešno uključili na tržište rada. Iako zvanični podaci o prosečnim primanjima Roma ne postoje, procenjuje se da se broj Roma koji žive u apsolutnom siromaštvu povećava. Značajno je pomenuti da je obuhvat Roma evidencijom Nacionalne službe za zapošljavanje i dalje nedovoljan, te da su Romi tradicionalno angažovani na poslovima koji pripadaju „sivoj zoni”, kao i da je broj Roma koji su zaposleni u javnom sektoru, a posebno javnoj upravi izuzetno mali.

Zvanični podaci o stanju Roma i Romkinja na tržištu rada su uglavnom nedostupni – jedini podaci su o apsolutnom broju registrovanih nezaposlenih, koji vodi Nacionalna služba za zapošljavanje93. Na dan 30. novembra 2021. godine prema podacima sa evidencije NSZ bilo je ukupno 28.254 nezaposlenih lica romske nacionalnosti (od tog broja 14.390 su žene). Takođe, prema evidenciji NSZ na dan 30. novembra 2021. godine, u periodu od 1. januara – 30. novembra 2021. godine, zaposleno je ukupno 6.125 lica romske nacionalnosti (od tog broja 2.589 su Romkinje). U Tabeli broj 3. prikazana je kvalifikaciona i starosna struktura lica romske nacionalnosti, prema podacima NSZ, na dan 30. novembar 2021. godine.

Tabela 3: Nezaposlenost i zapošljavanje sa evidencije NSZ lica romske nacionalnosti

Nezaposlenost i zapošljavanje sa evidencije NSZ, lica romske nacionalnosti

Nezaposlena lica na evidenciji NSZ stanje na dan 30. novembar 2021. godine

Broj slučajeva zapošljavanja u periodu od 1.1–30.11.2021. godine

UKUPNO

ŽENE

UKUPNO

ŽENE

I KS

24.889

13.098

3.360

1.411

II KS

393

142

134

49

III KS

1.713

542

1.212

398

IV KS

1.044

502

1.062

543

V KS

16

2

15

1

VI – 1 KS

37

20

56

36

VI – 2 KS

54

35

86

52

VII – 1 KS

105

48

196

98

VII – 2 KS

2

0

1

0

VIII KS

1

1

3

1

Ukupno

28.254

14.390

6.125

2.589

15–19 godina

1.739

870

469

144

20–24 godine

2.739

1.418

937

332

25–29 godina

3.257

1.647

934

389

30–34 godine

3.484

1.821

781

345

35–39 godina

3.365

1.760

773

377

40–44 godine

3.446

1.821

701

348

45–49 godina

3.241

1.721

640

311

50–54 godine

2.863

1.434

407

184

55–59 godina

2.412

1.151

307

119

60–65 godina

1.708

747

176

40

Ukupno

28.254

14.390

6.125

2.589

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje

Precizni podaci o razmerama nezaposlenosti među pripadnicima romske nacionalne manjine u Republici Srbiji ne postoje. Imajući u vidu zakonske odredbe koje se odnose na zabranu diskriminacije prilikom traženja posla i zapošljavanja, izjašnjavanje prema nacionalnosti ili etničkoj pripadnosti nije obavezno, odnosno samo je jedan od ličnih podataka koji se evidentira na osnovu izjave lica.

Pripadnici romske nacionalne manjine se suočavaju sa otežanom zapošljivošću i pristupu tržištu rada iz više razloga od kojih se kao ključni prepoznaju: nepovoljna obrazovna struktura, nedostatak radnog iskustva, znanja i veština, često niska motivisanost za uključivanje u formalno tržište rada, ali i izražena diskriminacija i stereotipi kada je u pitanju njihovo zapošljavanje.

Podaci o registrovanoj nezaposlenosti za period 2015–2019. godine ukazuju na činjenicu da se prosečan broj nezaposlenih Roma prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) povećao za oko 3800 lica, kao i njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti. Međutim, treba naglasiti da povećanje nezaposlenosti Roma ne mora imati negativnu konotaciju, jer je u proteklom periodu NSZ sprovodila aktivnosti usmerene ka aktivaciji i prijavljivanju Roma na evidenciju nezaposlenih na koji način im se povećavaju mogućnosti za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja i zapošljavanje:

Tabela 4: Romi na evidenciji NSZ 2015–2019. godine

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Broj lica, godišnji prosek

Nezaposlena lica

743.158

713.153

650.573

583.099

529.508

Romi

22.437

25.126

26.537

26.099

26.266

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih,%

3,0

3,5

4,1

4,5

5,0

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje

Podaci za 2020. godinu pokazuju da se na evidenciji NSZ94 nalazi 27595 nezaposlenih lica, koja su se izjasnila kao pripadnici romske nacionalne manjine. Od tog broja, 50,2% žene.

Visoko učešće lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih od 89,5% glavno je obeležje obrazovne strukture ove kategorije nezaposlenih. Srednji nivo obrazovanja ima 10%, a visoko obrazovanje svega 0,6% Roma. Prema godinama starosti, 28,3% su mladi do 30 godina, 48,6% su lica starosti 30–49 godina, dok 23,1% nezaposlenih Roma ima 50 ili više godina starosti. Dugoročno nezaposleni Romi čine 68,4%

Preko 11.000 Roma na evidenciji NSZ su radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, odnosno oko 42% od ukupnog broja Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su korisnici ovog prava što dodatno ukazuje na njihov nepovoljan socio-ekonomski položaj.

–––––––––––

91 Dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/dokumenti/strategija_zapo_ljavanja_u_rs_za_period_2021._do_2026._godine.cid74576, posećeno 19. novembra 2021.

92 Dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15766_akcioni_plan_za_period_od_2021._do_2023._godine.pdf, posećeno 19. novembra 2021.

93 Podaci dobijeni od NSZ, zaključno sa 30. novembar, 2021.

94 Na dan 31. oktobra 2020. godine

Nisko učešće radno sposobnih pripadnika romske nacionalne manjine na formalnom tržištu rada

Kod nezaposlenih Roma i Romkinja karakteristični su nizak stepen obrazovanja i dugoročna nezaposlenost od više godina, što ih čini nekonkurentnima na tržištu rada. Dugoročna nezaposlenost takođe doprinosi zavisnosti od socijalnih davanja, pasivnosti i uključenosti u nedeklarisanom radu. Veliki problem je aktivacija mladih od 18–24 godina. Kod Roma i Romkinja 73% mladih na ovom uzrastu nisu u obrazovanju, obuci ili zaposleni, dok je kod ostalih ovaj procenat 42%95. Stopa nezaposlenosti za starosnu grupu 15+ u 2020. godini iznosila je 9,0%, dok prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal 2021. godine (objavljeno 30. novembra 2021. godine) iznosi 10,5%.

Kao razlozi niskog učešća romske manjine na formalnom tržištu rada navode se loša ili nedovoljna informisanost, nepoznavanje propisa, prava i podsticaja koji su dostupni (izuzimajući sistem socijalne zaštite i brige o porodici), naročito ukoliko se radi o stanovnicima neformalnih naselja koji su jedna od najugroženijih podkategorija romske populacije. Romska populacija se suočava i sa problemom neposedovanja potrebnih ličnih dokumenata, koji su uslov kako za prijavu na evidenciju nezaposlenih lica, tako i za ostvarivanje prava iz drugih sistema.

Pasivizacija i generacijska zavisnost od davanja iz sistema socijalne zaštite, u kombinaciji sa radom u sivoj ekonomiji, umanjuju motivisanost Roma i Romkinja za aktivno uključivanje na tržište rada. Izražena pokretljivost i višedecenijska isključenost iz života „redovne” zajednice uslovile su nepoznavanje specifičnosti kulturnog identiteta i nasleđa romske populacije i uticale na stvaranje predrasuda, stereotipa i stigmatizacije. Međutim, bez pouzdanih podataka o broju radno sposobnih pripadnika romske nacionalne manjine koji su izvan formalnog tržišta rada, nije moguće sa sigurnošću i na empirijski zasnovanim podacima pristupiti analizi razloga i karakteristika njihove niske stope ekonomske aktivnosti.

–––––––––––

95 Regionalno istraživanje o Romima, UNDP/Svetska banka/Evropska komisija, 2017.

Funkcionalna nepismenost, rano napuštanje sistema formalnog obrazovanja i nizak nivo stečenih kvalifikacija

Nepismenost kod Roma i Romkinja se smanjuje, ali sa 10% je još uvek daleko iznad nacionalnog proseka od 2%. Trećina Roma i Romkinja (31%) nema završeno osnovno obrazovanje, trećina je završila osnovno, 12% ima srednje obrazovanje, dok sa višim i visokim obrazovanjem je svega oko 1%. Među ženama iz romskih naselja pismeno je 80 procenata. Među pismenim ženama ima

19 procenata onih koje su izjavile da imaju srednje obrazovanje. Među ženama u romskim naseljima, 59% je navelo osnovno obrazovanje kao najviši nivo obrazovanja i pokazale su pismenost (tj. mogle su da pročitaju izjavu koja im je pokazana), dok 10% žena sa istim nivoom obrazovanja nije moglo da pročita izjavu. Deset procenata žena navelo je da su bez obrazovanja i nisu pokazale pismenost (tj. nisu mogle da pročitaju izjavu koja im je pokazana), dok je 2 procenta žena sa istim nivoom obrazovanja moglo da se pročita.96

Kad je reč o obuhvatu nezaposlenih Roma i Romkinja programima dodatnog obrazovanja i obuke koji za cilj imaju sticanje radnog iskustva i osposobljavanje za samostalan rad u struci, prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tokom 2020. godine, u mere dodatnog obrazovanja i obuka uključeno je 759 nezaposlenih Roma (465 žena) sa evidencije NSZ i to:

– Stručna praksa – 10 lica (9 žena);

– Program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata” – 33 lica (20 žena);

– Program pripravnika za nezaposlena lica sa visokim nivoom kvalifikacija 43 lica (22 žene);

– Program pripravnika za nezaposlena lica sa srednjim nivoom kvalifikacija 58 lica (34 žene);

– Sticanje praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene – 12 lica (6 žena);

– Obuke za tržište rada – 5 lica;

– Obuke na zahtev poslodavca – 12 lica (10 žena);

– Funkcionalno osnovno obrazovanje – 586 lica (364 žene).

Realizacija programa je uslovljena nepovoljnom epidemiološkom situacijom, ali i činjenicom da, prema obrazovnim karakteristikama registrovane nezaposlenosti Roma i Romkinja 89,4% su lica bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, dok je udeo lica sa višim i visokim nivoom kvalifikacija svega 0,6%.

Najveći izazov u zapošljavanju Roma i Romkinja je njihovo učešće sa 71% u nedeklarisanom radu, za razliku od ostalih gde je ovaj procenat 17%. Najčešće su Romi i Romkinje uključeni u poslovima vezanim za sakupljanje i upravljanje otpadom, sezonskim radovima u poljoprivredi i građevinarstvu, trgovini na otvorenim pijacama ili ulicama, kao muzičari ili u održavanju stamenih i delovnih prostora (posebno karakteristično za žene). Dosta je Roma i Romkinja koji zbog ekonomske aktivnosti često menjaju mesto boravišta, što utiče na njihov pristup ostalim pravima, kao što su obrazovanje i zdravstvo. Naročito je važno da se ovaj fenomen tretira kao potencijal u okviru zelene agende Republike Srbije.

Kod dela romske populacije postoji i problem nepoznavanja ili nedovoljnog poznavanja srpskog jezika. Najčešće je reč o interno raseljenim licima, povratnicima po Sporazumu o readmisiji, ali i o pripadnicima romske zajednice koji nisu bili obuhvaćeni sistemom osnovnog obrazovanja ili su ga rano napustili. Jezička barijera otežava pristup ostvarivanju prava na rad, dostupnosti informacija i pravovremenoj obaveštenosti.

Jedan od razloga visoke zastupljenosti fenomena ranog napuštanja obrazovanja među romskom populacijom sadržan je i u činjenici da romska deca, najčešće dečaci iz porodica koje su u stanju izražene socijalne potrebe, često prekidaju školovanje radi ostvarivanja prihoda kroz rad u neformalnoj ekonomiji (sakupljanje sekundarnih sirovina, prodaja na buvljim pijacama, ulična prodaja, pranje automobila) ili prošnje kao vida ekonomske eksploatacije. S druge strane, devojčice najčešće prekidaju školovanje kako bi pomagale u održavanju domaćinstva i starale se o mlađoj deci. Ovi razlozi direktno utiču i na prisutnost romske populacije u različitim oblicima maloletničke delinkvencije i socijalno-patološkog ponašanja.

Funkcionalna nepismenost i nizak nivo stečenih kvalifikacija kroz sistem formalnog obrazovanja uslovljavaju visok udeo nezaposlenih Roma i Romkinja u programima i merama iz sistema dodatnog obrazovanja odraslih (radi sticanja osnovne funkcionalne pismenosti), kao i njihovu primarnu usmerenost ka programima radnog osposobljavanja, tj. programima sticanja znanja potrebnih za obavljanje konkretnih poslova i radnih zadataka (npr. program sticanja praktičnih znanja), ali i nisku participaciju u programima sticanja radnog iskustva za lica sa najmanje srednjim nivoom obrazovanja (npr. program stručne prakse).

Neposedovanje kvalifikacija stečenih u sistemu formalnog obrazovanja direktno utiče i na nemogućnost njihove nadogradnje, odnosno sticanja dodatnih znanja, veština i kompetencija za kojima postoji potražnja na tržištu rada (npr. obuke za potrebe tržišta rada) i determinira masovniju uključenost u programe kratkoročne akcije i radnog angažovanja (javni radovi) i na ograničen pristup kvalitetnijim radnim mestima.

Nizak obrazovni nivo utiče i na uspešnost, održivost i rast dobrih individualnih poslovnih ideja. U oblasti podsticanja preduzetničkog duha i samozapošljavanja potrebno je pružiti intenzivniju podršku potencijalnim ili novoosnovanim romskim preduzetnicima kako bi se umanjio broj neuspelih preduzetničkih poduhvata. Takođe, značajan broj dobrih ideja se nikada ne realizuje, usled nemogućnosti ispunjavanja uslova koji se odnose na obavezna sredstva obezbeđenja.

Imajući u vidu navedeno, mere i aktivnosti usmerene ka unapređenju kvaliteta ljudskog kapitala romske populacije i njihove aktivnije i kvalitetnije participacije na formalnom tržištu rada, odnosno stvaranje podsticajnog okruženja i nedostajućih usluga iz sistema podrške, od ključnog su značaja za konkurentnije istupanje na tržištu rada, ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje, koje kao svoju posledicu ima i ostvarivanje višeg stepena socijalno-ekonomske participacije, ali i stvaranje kvalitetnog socijalnog i radnog kapitala.

Zbog izrazito loše obrazovne strukture romske populacije neophodno je jačati svest o važnosti obrazovanja, kao i napore da se prevenira rano napuštanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, posebno Romskih devojčica, kako bi se sveukupno unapredile njihove prilike za ravnopravno i aktivno uključivanje na tržište rada.

Tokom proteklog perioda Romi su činili više od polovine svih učesnika u programima opismenjavanja odraslih koji su bili poznatiji pod nazivom „Druga šansaˮ. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO) koje se ostvaruje kroz saradnju Nacionalne službe za zapošljavanje i obrazovnih institucija ima za cilj da se kroz osnovno funkcionalno obrazovanje odraslih u okviru trogodišnjeg ciklusa poboljša obrazovna struktura romske populacije. Dalja realizacija FOOO i uključivanje većeg broja lica ostaju prioritet i u narednom periodu.

–––––––––––

96 Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece za 2019 godinu, Republički zavod za statistiku i UNICEF.

Aktivne mere zapošljavanja

Prema podacima dobijenim od Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) prilikom izrade ove strategije, tokom 2020. godine merama aktivne politike zapošljavanja obuhvaćeno je 3264 nezaposlenih Roma (1.534 žena), što predstavlja učešće od 5,02% u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere. U mere aktivnog traženja posla uključeno je 1583 nezaposlenih Roma (739 žena), u programe dodatnog obrazovanja i obuka 759 nezaposlenih Roma (465 žena), u programe subvencija za zapošljavanje 597 nezaposlenih Roma (230 žena), dok je programom javnih radova obuhvaćeno 325 nezaposlenih Roma, od kojih je 100 žena. Informacija sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, na dan 30. novembar 2021. o broju lica uključenih u mere aktivne politike zapošljavanja i rezultate u pogledu zapošljavanja za period januar–oktobar 2021. godine govori da od ukupno 111.229 lica uključenih u mere APZ, 6033 (5,42%) su lica Romske nacionalnosti, od čega su 2.793 (46,3%) žene.

NSZ je dostavila podatke za period januar–oktobar 2021. godine, prema kojima je u aktivne mere zapošljavanja uključeno 6033 Roma (od toga 2793 Romkinja). Obuke za aktivno traženje posla za kvalifikovana lica u tom periodu prošlo je 319 Roma (141 Romkinja), motivaciono-aktivacione obuke za lica bez kvalifikacije i niskokvalifikovana lica prošlo je 1799 Roma (882 žene). Edukativne usluge u Poslovnom centru NSZ koristilo je 668 Roma (257 žena). Važno je da su se pripadnici romske nacionalne manjine uključili u mere pripravništva za mlade sa visokom obrazovanjem i u navedenom periodu tu meru je koristilo 35 Roma (od toga 20 Romkinja). Takođe, i u program „Moja prva plata” uključena je jedna Romkinja u periodu januar–oktobar 2021. godine. U program FOO uključeno je 386 Roma (226 Romkinja). Obuke za tržište rada u istom periodu je završilo 11 Roma (dve žene), dok je u obuke na zahtev poslodavca bilo uključeno sedam Roma (četiri žene). U javne radove, u navedenom periodu uključeno je 436 Roma i 190 Romkinja. Subvenicije za samozapošljavanje dobilo je 362 lica romske nacionalnosti od toga 153 su žene. Vidi se značajan porast broja Roma i Romkinja uključenih u mere aktivne politike zapošljavanja.

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, NSZ i nezaposleni utvrđuju individualni plan zapošljavanja najkasnije u roku od 90 dana nakon uvođenja u evidenciju nezaposlenog, a isti se prilagođava potrebama tržišta rada i karakteristikama nezaposlenog najmanje jednom u šest meseci. Individualni plan zapošljavanja predstavlja osnovni instrument u radu sa nezaposlenim licima i osnov za uključivanje lica u mere aktivne politike zapošljavanja. Individualnim planom zapošljavanja se definišu zanimanja u kojima će se licu posredovati, aktivnosti koje će lice preduzeti i mere u koje će se uključiti radi zapošljavanja ili povećanja zapošljivosti. Istovremeno, tokom razgovora sa savetnikom za zapošljavanje nezaposlena lica informišu se o pravima i obavezama, u skladu sa Zakonom.

Dodatnu intervencijsku podršku usmerenu ka aktivaciji mladih na tržištu rada i pružanja mogućnosti za sticanje dodatnih znanja, veština i kompetencija za samostalan rad predstavlja program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata” koji je utvrđen Uredbom Vlade od 13. avgusta 2020. godine. Program se sprovodi s ciljem osposobljavanja za samostalan rad 10.000 lica sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, a koji nisu ranije stekli radno iskustvo, odnosno stekli su radno iskustvo kraće od trajanja ovog programa (devet meseci). Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, a pravo učešća u programu ostvaruju i udruženja koja imaju status pravnog lica, odnosno koja su upisana u registar Agencije za privredne registre.

NSZ je dana 2020. godine raspisala poseban Javni poziv nezaposlenim licima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje. Tokom 2020. godine dodeljeno je 202 subvencije za samozapošljavanje Roma (75 Romiinja).

Postojeće aktivne mere zapošljavanja ne daju zadovoljavajuće rezultate kod Roma i Romkinja. Nezaposleni Romi i Romkinje su uglavnom korisnici funkcionalnog opismenjavanja i obrazovanja za odrasle i javnih radova, a u manjoj meri i obuke za poznatog poslodavca. Romi i Romkinje uglavnom ne ispunjavaju uslove za atraktivnije aktivne mere zapošljavanja, kao što su stručna praksa, obuke za potrebe na tržištu rada, obuke za digitalne veštine, itd. Slaba uključenost Roma i Romkinja u subvencioniranom zapošljavanju je rezultat niskog obrazovanja i kvalifikacije nezaposlenih Roma i Romkinja, iste visine podsticaja za bilo koje nezaposlene osobe, i predrasuda kod poslodavaca. Romi i Romkinje su specifična ciljna grupa u aktivnim merama za samozapošljavanje, odnosno set usluga za preduzetništvo, ali se ova mera slabo koristi zbog visokih i neprilagođenih kriterijuma za učešće. Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine prepoznaje Rome/kinje kao posebnu ciljnu grupu i predviđa sledeće mere: formalno obrazovanje odraslih; motivaciono-aktivacione obuke; informisanje Roma i Romkinja o uslugama i merama u službama za zapošljavanje; paket mera za višestruko ranjivih nezaposlenih; i preduzetništvo uz dodatnu podršku i mentoring. Nema posebno opredeljenih sredstava za sprovođenje ovih mera za Rome/kinje.

Romi i Romkinje su uglavnom isključeni iz razvoja, sprovođenja i praćenja politika u zapošljavanju, s obzirom na to da Romi i Romkinje nisu angažovani u centralne i lokalne institucije koje se bave ovim pitanjem, uključujući u službama za zapošljavanje i retko su smišljeno konsultovani o ovim politikama.

Kroz različite projekte, sprovode se aktivne mere zapošljavanja na lokalnom nivou. Stalna konferencija gradova i opština, zajedno sa GIZ-om realizuje „Inicijativu za inkluziju faza 2 i 3”, u okviru projekta „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” (projekat Nemačke međunarodne saradnje). U 9 odabranih JLS (Valjevo, Požarevac, Sombor, Vršac, Bač, Kraljevo, Raška, Apatin i Novi Pazar) realizuje se podrška Romima i drugim marginalizovanim grupama, kroz povećanje zapošljivosti prema konkursu za dodelu bespovratnih sredstava (grantova). Projekat Nemačke razvojne saradnje-GIZ, „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa” (vrednost projekta je 15.500,000,00 evra) ima za cilj poboljšanje okvira za sprovođenje „Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine”, Projekat „Prilike za zapošljavanje za Rome i Romkinje” koji se sprovodi u partnerstvu sa GFA i u saradnji sa udruženjem „Centar za proizvodnju znanja i veština”: U toku septembra se nastavilo sa aktivnostima informisanja, mobilizacije, selekcije, mentorske podrške i zapošljavanja (obuka kod poznatog poslodavca) ili samozapošljavanja (start ap za nabavku opreme, alata i materijala). Projekat „Podrška zapošljavanju povratnika, Roma i drugih marginalizovanih grupa” koji se sprovodi u partnerstvu sa GFA, a u saradnji sa udruženjem „Inicijativa za razvojnu saradnju”: U toku septembra se nastavilo sa aktivnostima informisanja, mobilizacije, selekcije, mentorske podrške i samozapošljavanja (start-ap za nabavku opreme, alata i materijala). Romski Edukativni Fond – radi na smanjenju jaza između Roma i neroma u participaciji i završetku kvalitetnog obrazovanja, poboljšanju prelaska romskih učenika sa jednog nivoa obrazovanja na sledeći, kao i zaposlenja, te promovisanja postojane sistemske promene i desegregacije u sistemima obrazovanja u državama Zapadnog Balkana i Republici Turskoj.

Ministarstvo za evropske integracije, završilo je proces potpisivanja Finansijskog sporazuma za drugi deo IPA 2020 Akcionog programa. Usvajanjem programa omogućeno je finansiranje programa pomoći oporavku Republike Srbije od posledica COVID-19, kao podrška zapošljavanju i zapošljivosti Roma i Romkinja i dalji razvoj socijalne i ekonomske infrastrukture. Nastavljen je i proces konsultacija u okviru nove višegodišnje finansijske perspektive IPA instrumenta za period od 2021. do 2027. godine, o mogućnostima za podršku zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i iznalaženju stambenih rešenja za Rome i Romkinje u Republici Srbiji.

Dodatno, neophodno je nastaviti sa uključivanjem Roma i Romkinja u motivaciono-aktivacione obuke kako bi se povećala njihova motivisanost i kompetencije za aktivno traženje posla, ali i uključivanje u druge mere aktivne politike zapošljavanja, posebno mere dodatnog obrazovanja i obuka. Iako se procenat uključenih Roma u „finansijske mereˮ aktivne politike zapošljavanja u periodu 2015–2019. godine povećao sa 5,5% na 8,2%, potrebno je i dalje insistirati na njihovom većem uključivanju, s obzirom na otežanu zapošljivost usled različitih faktora.

Kako bi se ovo osiguralo, pripadnici romske populacije su prepoznati kao kategorija koja će se prioritetno uključivati u mere aktivne politike zapošljavanja. Kao i do sada, poseban akcenat će biti stavljen na promovisanje preduzetništva kroz objavljivanje posebnog javnog poziva za nezaposlena lica romske nacionalnosti, odnosno za pokretanje sopstvenog posla, kao i dodatna mentorska podrška, kako bi se povećale šanse za održivost pokrenutog posla. U saradnji sa organizacijama civilnog društva, posebno onima koje su prepoznate od strane romske populacije, biće uloženi napori da se dosegne do Roma i Romkinja koji su van institucija sistema, koji nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili koji pripadaju NEET kategoriji97, kako bi se oni identifikovali, registrovali, aktivirali i podržali kroz dostupne mere aktivne politike zapošljavanja. Za one koji su višestruko ranjivi biće omogućeno uključivanje u paket mera kako bi na sveobuhvatan način moglo da se odgovori na višestruke prepreke sa kojima se susreću.

Organizacije civilnog društva su u prethodnim godinama postale važan akter na tržištu rada. Njihova uloga posebno je značajna u domenu dosezanja do neaktivnih lica koja se ne obraćaju institucijama za pomoć u zapošljavanju, pružanja usluga karijernog vođenja i savetovanja kao i rada sa licima iz kategorija višestruko ranjivih jer imaju dobar pristup konkretnim kategorijama nezaposlenih lica. Organizacije civilnog društva kontinuirano unapređuju svoje kapacitete i šire usluge kroz realizaciju projektnih aktivnosti uz podršku bilateralnih i multilateralnih donatora. Stoga je neophodno da se podrže i dodatno osnaže kapaciteti organizacija civilnog društva, a da se u procesu izmena zakonodavnog okvira u oblasti zapošljavanja sagleda način, uslovi i domet uvođenja organizacija civilnog društva u status nosilaca poslova zapošljavanja.

–––––––––––

97 NEET (eng. „Not in Education, Employment or Training”, sr. „nezaposlen, ne školuje se niti se usavršava kroz sistem obuke”) odnosi se na osobu koja je nezaposlena i ne stiče obrazovanje ili stručno obrazovanje.

Nedovoljna spremnost poslodavaca da zaposle ili radno angažuju Rome i Romkinje

Prema istraživanju Poverenika za ravnopravnost98 u oblasti diskriminacije u zapošljavanju, 34% Roma i Romkinja smatraju da ih poslodavci ne zapošljavaju samo zbog toga što su Romi i Romkinje.

Romi i Romkinje se susreću sa najvećim barijerama u fazi zapošljavanja (60%) – četiri puta češće nego na samom poslu (15%). Ipak, relativno mali broj Roma i Romkinja u radnom odnosu ima uticaja na manji procenat opažanja diskriminacije na radnom mestu. Tri četvrtine Roma i Romkinja smatraju da ne napreduju na poslu zbog nižeg obrazovanja. Mere za lakše zapošljavanje Roma i Romkinja podržava 96% anketiranih.

Direktna ili indirektna diskriminacija postoji i kod zasnivanja radnog odnosa, i na radu, i kod napredovanja, i kod održavanja radnog odnosa. Sistem rešavanja slučajeva diskriminacije je teret za navodne žrtve diskriminacije.

Prema regionalnom istraživanju o Romima iz 2017. godine99, samo 21% Roma i Romkinja je zaposleno, dok je nacionalni prosek 55%. U privatnom sektoru ključne barijere zapošljavanju Roma i Romkinja su nizak stepen obrazovanja i kvalifikacije, diskriminacija, generalna socijalna isključenost Roma i Romkinja (udaljenost ekonomskih aktivnosti od naselja, nedostatak kontakata i informacija itd.).

U javnom sektoru, i pored ustavne obaveze, procenjuje se da su Romi i Romkinje zastupljeni sa manje od 0,1% (daleko ispod 2,1% zastupljenosti Roma i Romkinja u populaciji), međutim, ne postoji sistem praćenja i mere ravnopravnog zapošljavanja u javnom sektoru.

U cilju otklanjanja predrasuda o stvarnim mogućnostima i radnim potencijalima Roma i Romkinja, povećanja zaposlenosti i ekonomske nezavisnosti koja doprinosi poboljšanju uslova i standarda života, u okviru sistema politike zapošljavanja kreiraju se i sprovode i finansijske mere koje su u funkciji podsticanja zapošljavanja pripadnika romske nacionalne manjine.

Imajući u vidu prethodno razmatrane karakteristike/faktore koji utiču na položaj Roma i Romkinja na tržištu rada (koji je znatno nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju), odnosno neophodnost obezbeđivanja dodatne sistemske pomoći i podrške, pripadnici romske nacionalne manjine, kao kategorija teže zapošljivih lica, imaju prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja ili su jedna od utvrđenih kategorija nezaposlenih lica za čije zapošljavanje poslodavci mogu da ostvare određene podsticaje (subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih).

Međutim, podaci ukazuju na to da postojeće mere ne dovode do željenih efekata, odnosno da se raspoloživi sistemski podsticaji nedovoljno koriste od strane poslodavaca. Uzroci nedovoljne zainteresovanosti poslodavaca za zapošljavanje Roma i Romkinja (sa ili bez finansijske podrške države) predmet su razmatranja, analize i debate različitih interesnih grupa i moraju se sagledavati kroz kontekst prethodno razmatranih problema i prepreka, ali i izazova na strani tražnje za radom (nivo investicione i privredne aktivnosti kao osnovnih pokretača slobodnih radnih mesta, završetak procesa restrukturiranja privrednih subjekata u društvenoj svojini, tj. početak procesa racionalizacije javnog sektora), odnosno na strani ponude rada (nekonkurentnost romske populacije u pogledu stečenih kvalifikacija, dodatnih znanja, veština i kompetencija za kojima postoji potražnja na tržištu rada).

Važeće zakonodavstvo Republike Srbije garantuje svakom licu pravo na rad, slobodan izbor zanimanja i dostupnost zapošljavanja pod jednakim mogućnostima i uslovima. Koliko se ovi principi pozitivnog zakonodavstva primenjuju kada je u pitanju romska populacija, odnosno da li su i u kojoj meri prisutne posredna ili neposredna diskriminacija u postupku zasnivanja radnog odnosa, napretka ili održanja zaposlenja, jesu pitanja od posebnog značaja za proces izgradnje Republike Srbije kao inkluzivnog i na jednakim mogućnostima za sve zasnovanog društva.

Stanovnici Republike Srbije retko koriste sudske načine rešavanja sporova diskriminacije pri zapošljavanju (uključujući i romsku populaciju). Iskustvo iz prakse nevladinih organizacija i klinika za pružanje besplatne pravne pomoći ukazuju na to da su uzroci neobraćanja Roma i Romkinja sudskim organima posledica nedostatka materijalnih sredstava, nepoverenja u institucije sistema, dugotrajnost sporova, kao i neizvesnost njihovog ishoda. Kada je reč o vansudskim načinima rešavanja sporova, ne postoje podaci Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova o udelu romske populacije u podnetim zahtevima za pokretanje postupaka povodom diskriminacije.

–––––––––––

98 Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/, posećeno: 20. novembra 2021.

99 Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/, posećeno 19. novembra 2021.

Nedovoljna zastupljenost Roma i Romkinja u politikama zapošljavanja i ekonomskog razvoja na lokalnom nivou

Uočavajući potrebu „osavremenjivanja” politike zapošljavanja i njenog usklađivanja sa potrebama lokalnog tržišta rada, donošenjem Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti započet je proces decentralizacije politike zapošljavanja; stvorene su mogućnosti za značajnije uključivanje lokalnih samouprava u procese kreiranja i sprovođenja mera lokalne politike zapošljavanja (kao sistema organizovanih aktivnosti) sa ciljem unapređenja efekata pruženih usluga i primenjenih mera uvažavanjem specifičnosti, potreba i mogućnosti lokalnog tržišta rada. Imajući u vidu da su nezaposlenost i socijalna isključenost posledice širih socijalnih i ekonomskih problema koji zahtevaju integrisana i/ili kombinovana rešenja i uključivanje šireg spektra interesnih grupa, posebnu ulogu i značaj imaju lokalni saveti za zapošljavanje – oni predstavljaju „partnerstva zasnovana na potrebama zajednice” i forume na kojima se problemi i mogućnosti lokalnih tržišta rada identifikuju i analiziraju, odnosno definišu načini jačanja efikasnosti politike zapošljavanja i dostizanja socijalne kohezije kroz kombinovanje pristupa koji odlikuje veće zajedničko učešće.

Međutim, uključenost romske populacije u mere lokalne politike zapošljavanja koje se realizuju na osnovu lokalnih akcionih planova zapošljavanja (čije sprovođenje može biti podržano i sredstvima iz republičkog budžeta) izuzetno je niska. Najčešći razlozi zbog kojih planiranje i sprovođenje lokalne politike zapošljavanja Roma i Romkinja nije na potrebnom nivou jesu nedostatak sistemskog pristupa problematici romske populacije na lokalnom nivou, nedovoljna saradnja sa organizacijama civilnog društva koje zagovaraju unapređenje položaja Roma, nedostatak formalnog monitoringa i metodologije za praćenje sprovođenja mera na lokalnom nivou, kao i nedostajuća finansijska sredstva.

Svi problemi koji ograničavaju potpuniju zastupljenost i aktivaciju romske populacije na formalnom tržištu rada deo su šireg, multidimenzionalnog i nepovoljnog društvenog statusa romske zajednice u Republici Srbiji. U tom smislu, segmente zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja treba posmatrati kao kontribuente sveukupnom unapređenju položaja Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koje je od presudnog značaja za ostvarivanje pune inkluzivnosti, participativnosti i demokratičnosti savremenog društva.

Imajući u vidu da je težište sprovođenja ciljeva i mera za unapređenje položaja Roma i Romkinja na lokalnom nivou, neophodno je rešiti radno-pravni status koordinatora za romska pitanja i drugih lokalnih mehanizama odnosno instituta poput zdravstvenih medijatora i pedagoških asistenata kroz sistematizaciju radnih mesta.

Izazovi u oblasti zapošljavanja: Prema dobijenim informacijama u toku izrade Strategije, ukazuju da je i dalje je neophodno da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i drugim relevantnim institucijama, aktivno prati, primenjuje, poboljšava i promoviše politike i mere usmerene na povećanje zapošljivosti i zapošljavanja Roma i Romkinja: subvencije za zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih lica, javne radove, stručnu praksu, program pripravnika, samozapošljavanje, funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih i obuke na zahtev poslodavca. Potrebno je da konkretne akcije obuhvate sprovođenje namenskih otvorenih poziva za dodelu subvencija za samozapošljavanje Roma, uz obezbeđeno dugoročno praćenje i mentorstvo, kao i prilagođavanje kriterijuma za dobijanje subvencije mogućnostima romske zajednice, a u skladu sa raspoloživim budžetom za aktivne mere za tržište rada i ciljanim programima koji povezuju obrazovanje (stručno i akademsko) sa konkretnim mogućnostima zapošljavanja.

Takođe, postoji i dalje potreba da se organizuju programi i plaćenih radnih praksi, stažiranja i drugih oblika sticanja radnog iskustva za mlade Rome i Romkinje u institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou. Ovo je posebno važno za mlade visoko obrazovane Rome i Romkinje. Postoji potreba da se podstakne intenzivnija saradnja lokalne samouprave i nadležnih ministarstava i institucija, kako bi se inicirale mere i aktivnosti koje će doprineti zapošljavanju Roma i Romkinja, na svim profesionalnim nivoima, u institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou, putem afirmativnih akcija koje su predviđene Zakonom o zaposlenima u AP i JLS i Zakonom o zaposlenima u javnim službama.

Postoji problem nepostojanja lokalnih mehanizama u zapošljavanju, kao što su na primer: medijatori u zapošljavanju, koji bi u saradnji sa NSZ ostvarivali kontakt sa potencijalnim korisnicima, prikupljati podatke, informisali, motivisali i pratili zapošljavanje Roma i Romkinja. Takođe, neophodno je da se i dalje sprovode aktivnosti (kroz informisanje o pravima i obezbeđivanje podrške za pristup svim raspoloživim uslugama) usmerene na povećanje motivacije za uključivanje nezaposlenih Roma i Romkinja na tržište rada, naročito primalaca finansijske socijalne pomoći koji su radno sposobni. I dalje je potrebno informisati na terenu, i u ovim aktivnostima postoji potreba za još većim angažovanjem organizacija civilnog društva.

4.2.3. ZDRAVLJE

Prema Popisu stanovništva 2011. godine, Romi i Romkinje čine oko 2,1% stanovništva u Srbiji (49% žene) i prepoznati su kao jedna od najugroženijih grupa po stepenu društvene isključenosti i stope siromaštva. Opšti demografski podaci ukazuju na to da su Romi mlado stanovništvo (više od 50% Roma i Romkinja je mlađe od 25 godina), ali i na to da je smrtnost kod ove populacije viša nego kod ostalih etničkih grupa − prosečno trajanje života je 12 godina kraće u poređenju sa prosekom u Republici Srbiji100.

Stopa smrtnosti kod romske populacije je viša nego kod drugih nacionalnih manjina. Smrtnost odojčadi i dece romske nacionalnosti do pet godina je približno dva puta viša od prosečne u Republici Srbiji. Procenjena stopa smrtnosti odojčadi u romskim naseljima iznosi 13 na hiljadu živorođene dece, što je duplo veća stopa smrtnosti od nacionalnog proseka, dok je verovatnoća da dete umre pre navršene pete godine oko 14 na hiljadu živorođene dece. Potpun obuhvat imunizacijom dece u romskim naseljima (uzrasta 24–35 meseci) iznosi 63% u 2019. godini, dok je u opštoj populaciji iznosi 80%. U opštoj populaciji 69% dece (uzrasta 24–35 meseci) primilo je sve vakcine na vreme, dok u romskim naseljima taj procenat iznosi samo 35%. Prema dostupnim podacima 16.9% devojaka iz romskih naselja stupi u brak pre 15-te godine, 57% pre 18-te godine. Fertilitet kod Romkinja iznosi 3.1%, ali ga prati velika stopa rađanja u populaciji adolescentkinja koja iznosi 157 (u opštoj populaciji za uzrast devojaka od 15–19 godine ta stopa iznosi 22). Iskustvo abortusa u reproduktivnom periodu od 15–49 godina imalo je 30.6% žena romske nacionalnosti.

Procene zdravstvenog stanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji su nedovoljne i ne rade se na osnovu sistematizovanih i planski prikupljenih podataka. Istraživanjima je potvrđena uzročno-posledična veza između kvaliteta života i zdravlja Roma i Romkinja jer oni, u odnosu na ostale stanovnike Republike Srbije, žive u znatno lošijim uslovima stanovanja. Zdravlje Roma i Romkinja se generalno poboljšava, od onoga što može da se zaključi prema neredovnim i oskudnim podacima, s obzirom na to što se podaci u zdravstvu ne prikupljaju sa mogućnošću raščlanjivanja po etničkoj pripadnosti. Ovo je rezultat rada zdravstvenih medijatorki, kojima radni status još uvek nije rešen na zadovoljavajućem nivou.

Pravo na zdravlje, prema međunarodnim standardima ljudskih prava, nije ograničeno samo na pravo na zdravstvenu zaštitu. Ovo pravo obuhvata i sve one socioekonomske faktore koji su neophodni da bi se mogao voditi zdrav život. U međunarodnom pravu ovi faktori se smatraju socioekonomskim determinantama zdravlja i čine ih ishrana, stanovanje, pijaća voda, adekvatni sanitarni uslovi, bezbedni i zdravi uslovi rada, kao i zdrava životna sredina. Stoga se, da bi se radilo na unapređenju zdravlja Roma i Romkinja, mora raditi i na unapređenju socioekonomskih determinanti, što je jedan od zadataka i ove strategije.

Pojavom epidemije izazvane virusom COVID-19 može se pretpostaviti da je došlo do višestrukog uvećanja rizika od diskriminacije, široko zastupljene društveno-ekonomske marginalizacije i socijalne isključenosti, a došlo je i do pojave novih rizika koji su naročito uticali na najsiromašnije slojeve romske zajednice, bez održivih prihoda i pristupa osnovnim životnim uslovima (čista voda, struja, kanalizacija i dr). Tokom juna 2020. godine, organizacije civilnog društva koje se bave promovisanjem i zaštitom prava Roma i Romkinja u Republici Srbiji učestvovale su u istraživanju o socio-ekonomskom uticaju epidemije COVID-19 u Republici Srbiji na prava Roma i Romkinja. Kao osnovne rizike sa kojima su se suočavali Romi i Romkinje u svakodnevnom životu pre izbijanja epidemije izazvane virusom COVID-19 84,21% anketiranih organizacija civilnog društva navodi rizike u oblasti pristupa radu i izvorima zarade, u istom procentu navode i rizik u oblasti pristupa adekvatnom stanovanju uključujući pristup čistoj vodi i struji, kao i rizik od diskriminacije, dok 78,95% organizacija ukazuje na rizik od siromaštva, kao i rizike u oblasti pristupa informacijama i komunikacije. Čak 73,68% organizacija prepoznaje da se Romi i Romkinje susreću sa rizikom u oblasti pristupa zdravstvenoj zaštiti, 68,42% organizacija navodi rizike u oblastima socijalne zaštite, pristupa ličnim dokumentima i pristupa pravdi, dok 63,16% organizacija ukazuje na rizike u oblasti inkluzivnog obrazovanja101.

Najveći broj organizacija (94,74%) slaže se da su pojedine grupe građana i građanki romske nacionalnosti bile u dodatnom riziku od veće ranjivosti zbog uvedenih mera tokom vanrednog stanja. Kao posebno osetljive grupe navode se stanovnici/ce neformalnih naselja bez pristupa čistoj vodi i struji; lica koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, sezonskim poslovima, trgovinom, pijačnom prodajom i muzikom, a koja su usled ograničenja kretanja i mera usmerenih na zaštitu javnog zdravlja ostali bez osnovnih prihoda; pravno nevidljiva lica koja nisu dobijala humanitarnu pomoć od države jer nisu na evidencijama centara za socijalni rad; deca zbog otežanog ili onemogućenog pristupa inkluzivnom i kvalitetnom obrazovanju; Romkinje zbog povećanog rizika od nasilja, rađanja dece u kućnim uslovima tokom trajanja vanrednog stanja i izvan zdravstvenog sistema, povećanog obima posla oko domaćinstva i gubitka posla tokom trajanja vanrednog stanja; Romi i Romkinje sa invaliditetom, posebno oni koji žive u ruralnim sredinama zbog nepostojanja podrške sistema i pripadnici/ce romske nacionalnosti stariji od 65 godina koji ne primaju penziju, socijalnu pomoć i nemaju pristup narodnoj kuhinji.

Većina, odnosno 93% pripadnika romske nacionalnosti je zdravstveno osigurano, što je za 4 procentna poena manje nego kod populacije druge nacionalnosti.102 Međutim, izveštaj Zaštitnika građana ukazuje da čak 18% Roma i Romkinja nema zdravstvene knjižice.103 Stariji izveštaj navodi podatak da Romi i Romkinje ukazuju na nepovoljan tretman i diskriminaciju u zdravstvu, međutim ovakve pojave najčešće ne prijavljuju nadležnim institucijama. Zaštitnik građana ukazuje da 8% Roma i Romkinja smatra da je bilo diskriminisano prilikom pregleda kod lekara, 5% prilikom bolničkog i 4% prilikom banjskog lečenja.104

Takođe, 28% Roma i Romkinja smatra da njihove zdravstvene potrebe nisu zadovoljene, uključujući lečenje i obezbeđivanje neophodnih medicinskih sredstava, dok je u opštoj populaciji 16%. Samo oko 60% Roma i Romkinja, a 73% u opštoj populaciji, koristi usluge preventivne zdravstvene zaštite. 52% Roma i Romkinja procenjuje svoje zdravlje kao dobro ili jako dobro, za razliku od 56% kod opšte populacije.105 Po mnogim pokazateljima zdravstveno stanje Roma i Romkinja je objektivno na nešto nižem nivou nego kod opšte populacije.

Očekivano trajanje života na rođenju je u periodu od 2002. do 2016. godine povećano kod muškaraca sa 69,7 na 73,0 i kod žena sa 75,0 na 78,0 godina. Stopa smrtnosti odojčadi je smanjena sa 10,1 u 2002. godini na 5,4 u 2016. godini, dok je u populaciji Roma ovaj pokazatelj smanjen u periodu 2005–2014. godine sa 25,0 na 12,8. Stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina smanjena je sa 11,5 u 2002. godini na 6,1 u 2016. godini, dok je u populaciji Roma, vrednost ovog pokazatelja prepolovljena u periodu 2005–2014. godine (sa 28,0 na 14,4)106.

Što se tiče reproduktivnog zdravlja, fertilitet kod Romkinja iznosi 3,5%, dok kod opšte populacije je 1,6%. Stopa rađanja u populaciji adolescentkinja uzrasta od 15 do 19 je 163 na 1000 kod Romkinja, gde se beleži porast, a 12 u opštoj populaciji, gde se beleži pad. Oko 62% žena u opštoj populaciji koristi kontracepciju, što je kod Romkinja slično sa 60%. Međutim, procenat žena uzrasta od 15 do 49 godina koje su imale indukovani abortus u opštoj populaciji je 11%, dok je kod Romkinja 28%. Skoro sve žene, kako iz opšte tako i iz romske populacije se porađaju u zdravstvenim institucijama. Procenat žena uzrasta od 15 do 49 godina koje su stupile u brak pre navršenih 15 godina kod opšte populacije je oko 1%, dok kod Romkinja čak 16%.107

Potpuni obuhvat vakcinacijom dece iz opšte populacije do navršenih 12 meseci je 87%, uzrasta od 12–23 meseci je 89%, a uzrasta od 24–35 meseci je 81%. Kod dece romske nacionalnosti ovi procenti su 58%, 70% i 63%, što ukazuje na još uvek manji obuhvat dece romske nacionalnosti vakcinacijom, iako se obuhvat dece do godinu dana starosti poboljšao.108

Najznačajniji rezultati u oblasti zdravstva su postignuti zahvaljujući programu zdravstvenih medijatorki. Prema Izveštaju o operativnim zaključcima iz 2021. godine u 70 opština deluju zdravstvene medijatorke u direktnom kontaktu sa romskom zajednicom, pružajući pomoć u pristupu zdravstvenim, ali i drugim javnim uslugama i informacije o zdravstvenoj prevenciji. Status zdravstvenih medijatorki u sistemu zdravstva još uvek nije trajno rešen.

Nepovoljni životni uslovi u romskim zajednicama su faktor pogoršavanja zdravstvenog stanja. Socioekonomski faktori zdravlja čine ishrana, stanovanje, pijaća voda, adekvatni sanitarni uslovi, bezbedni i zdravi uslovi rada, kao i zdrava životna sredina. U ovom smislu oblast zdravstva je tesno povezana sa drugim oblastima, naročito stanovanje i zapošljavanje.

Prikupljanje, obrada i dostupnost podataka o Romima i Romkinjama u oblasti zdravstva je potrebno sistematizirati i ogranizirati.

Ministrstvo zdravlja, u saradnji sa UNICEF-om i Udruženjem građana Asocijacija zdravstvenih medijatorki, sprovodi projekat „Zdravlje za sve – Unapređenje i podrška rada zdravstvenih medijatorki sa osetljivim i ugroženim grupama u romskim naseljima u vanrednoj situaciji – pandemija virusa COVID-19”. Projekat ima za cilj pružanje pomoći porodicama u vreme epidemije, rad sa porodiljama i novorođenim bebama suspektnim na COVID-19, rad sa trudnicama i malom decom kroz rad na daljinu; U saradnji sa Crvenim krstom, zdrvstvene medijatorke su podelile su pakete igara za decu i štampani materijal sa načinom prevencije i postupanjem u vreme pandemije COVID-19. Ostvaren je kontakt sa 1108 trudnica, vakcinisano je 1577 – dece, preko 800 lica je upućeno u virus COVID-19 ambulante.

Zdravstvene medijatorke su učestvovale u programu Ministarstva zdravlja, Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Asocijacije zdravstvenih medijatorki čiji cilj je upis i organizovanje vakcinacije 1650 Roma u 17 opština u Beogradu.

Zdravstvene medijatorke su u 70 lokalnih samouprava aktivno učestvovale u formiranim timovima sa ciljem upisa i vakcinacije stanovništva sa posebnim akcentom na romsku populaciju.

Obuhvat dece romske nacionalnosti imunizacijom je približan imunizaciji dece u opštoj populaciji samo u vezi sa primanjem BCG vakcine pre navršene prve godine: 94,3% kod Roma i Romkinja i 98% kod opšte populacije. Međutim, obuhvat posebnim vakcinama u kasnijim uzrastima novorođene dece se smanjuje, tako da je broj vakcinisane dece uzrasta od 12 do 23 meseci koja su primila treću dozu OPV vakcine samo 61%, DTP vakcine 64,5%, a procenat dece uzrasta od 24 do 35 meseci koja su primila MMR1 vakcinu do drugog rođendana 63,3%, što je znatno zaostajanje − kod opšte populacije imunizacija malih boginja, zauški i rubeola iznosi 93,4%. Podaci ukazuju na veliku nejednakost u vezi sa punim obuhvatom dece imunizacijom, jer je kod dece romske nacionalnosti samo 12,7% dece primilo sve preporučene vakcine tokom prve godine života (MMR do kraja druge godine), a kod dece opšteg dela populacije 70,5%.

U istraživanju oblasti reproduktivnog zdravlja žena došlo se do podataka da fertilitet kod Romkinja iznosi 3,1%, ali da ga takođe prati velika stopa rađanja u populaciji adolescentkinja koja je 157, dok je kod većine devojaka uzrasta od 15 do 19 godina ta stopa 22. Iskustvo abortusa u reproduktivnom periodu od 15 do 49 godina imalo je 30,6% žena, dok je kod većinske populacije žena taj procenat 14,6%. U kontracepciji se više koriste tradicionalne nego moderne metode zaštite od neželjene trudnoće, a pilule koristi samo 1,2% Romkinja. Porođaj u zdravstvenoj ustanovi prema skorijim podacima obavi 99% porodilja iz romske populacije. Negativan pokazatelj još uvek čini visok procenat ranog stupanja u brak, što se takođe odražava na reproduktivno zdravlje. 16,9% devojaka iz romskih naselja stupi u brak pre 15. godine, a 57% pre 18. godine u odnosu na procenat kod mladih žena većinske populacije koji je 0,8% za mlađu, odnosno 7% za stariju uzrasnu grupu devojaka109.

Ako se posmatra celokupno odraslo stanovništvo Republike Srbije, u nacionalnoj patologiji već dugo godina dominiraju bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, dijabetes, opstruktivna bolest pluća i druge bolesti. Tokom 2011. godine struktura vodećih uzroka smrti u populaciji Roma i Romkinja bila je gotovo identična prosečnoj strukturi u Republici Srbiji. Znatniji procenat oboljenja kod Roma i Romkinja u odnosu na većinsku populaciju postoji samo kada su u pitanju hronične opstruktivne bolesti pluća (6,4%). Ipak, kao najčešća oboljenja koja se javljaju u populaciji odraslih Roma i Romkinja su: kardiovaskularne bolesti 10,47%, dijabetes 3,03%, astma 1,92%, maligne bolesti 0,72%, bolesti zavisnosti 1,20%110.

Jedno od skorijih istraživanja je pokazalo da su Romi i Romkinje (31%) lošije procenjivali svoje zdravstvo stanje u odnosu na druge (12%). Korišćenje usluga primarne zdravstvene zaštite takođe je bilo u većem procentu kod Roma i Romkinja (18%) u odnosu na druge (11%). Ispitivani Romi i Romkinje su ređe (30%) koristili preventivne usluge u domovima zdravlja u odnosu na druge (39%). Romkinje (38%) su ređe koristile usluge ginekologa u domu zdravlja u odnosu na druge ispitanice (33%). Patronažna služba doma zdravlja je u kontroli trudnoće ređe posećivala Romkinje (32%) nego druge trudnice (56%), a nakon porođaja služba doma zdravlja je takođe ređe posećivala Romkinje (81%), nego druge trudnice (96%). U delu ispitivanja informisanosti istraživanje je pokazalo da Romi i Romkinje najčešće ne znaju za mogućnosti zaštite prava pacijenata. Ukupno 52% Roma i Romkinja i 73% drugih ispitanika se izjasnilo da je upoznato sa postojanjem kutije za žalbe u domu zdravlja.

Tokom 2012. godine sprovedeno je i istraživanje zaštite prava pacijenata i u okviru toga stepena diskriminacije prema romskim pacijentima u zdravstvenom sistemu. Istraživanje je pokazalo da se dešava da lekari upućuju Rome i Romkinje na privatne zdravstvene centre, kao i da ih diskriminišu na osnovu prezimena u zdravstvenoj knjižici. Ukazano je i na probleme u komunikaciji zdravstvenog osoblja i romskih pacijenata111.

Većina pripadnika romske nacionalnosti su zdravstveno osigurani (93,4%), kao i članovi njihovih porodica (94,1%). Uzimajući u obzir da je ovaj podatak više istraživan u naseljima u kojima aktivno rade zdravstvene medijatorke, pretpostavlja se da je procenat obuhvata Roma i Romkinja zdravstvenim osiguranjem ipak niži nego što prethodni podaci ukazuju.

Za većinu Roma i Romkinja osnov za osiguranje je nezaposlenost, odnosno nepovoljan socijalni položaj, a najmanje ih je osigurano po osnovu prava iz radnog odnosa ili kao korisnika penzija. Samo neznatan broj Roma i Romkinja ostvarivao je pravo na osnovu izjave da su romske nacionalnosti, odnosno na osnovu propisane afirmativne mere (član 16. Zakona o zdravstvenom osiguranju). Najpristupačnija zdravstvena zaštita Romima i Romkinjama je u domu zdravlja. Skoro 80% ispitanika se leči u domu zdravlja, a prema njihovim iskazima u slučaju potrebe u naselje dolazi služba kućnog lečenja, kao i patronažne sestre. Znatno manje ispitanika, njih 38,9%, je koristilo bolničko lečenje, a usluge tercijarne zdravstvene zaštite, banjsko lečenje ili korišćenje medicinskih pomagala dostupno je za svega 6,7% ispitanika. Većina ispitanika nije mogla da priušti prepisane lekove ukoliko se nisu nalazili na listi lekova za koje se ne plaća participacija. Ipak, i pored nepovoljne situacije po više osnova od strane Roma i Romkinja nisu podneti prigovori ni u jednoj od filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao ni u Direkciji Fonda. Identična je situacija i u domovima zdravlja112.

Postignuti rezultati u vezi sa delimičnim unapređenjem zdravlja Roma i Romkinja i dostupnosti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja se poklapaju sa uvođenjem u rad zdravstvenih medijatorki koje su od 1. januara 2009. do 31. maja 2014. godine ostvarile 37502 prvih poseta romskim porodicama tokom kojih je evidentirano 140408 građana i građanki romske nacionalnosti − žena 46453, muškaraca 43201 i dece 50754; obavljeno je preko dvesta hiljada poseta porodicama kojima je bila neophodna pomoć u pribavljanju ličnih dokumenata, ostvarivanju zdravstvenog osiguranja, uključivanju u zdravstveni sistem (pregled žena kod ginekologa, izbor lekara, vakcinacija dece i izbor lekara pedijatra), kod upisa dece u školu, pri ostvarivanju raznih vidova pomoći (materijalna jednokratna pomoć, pomoć Crvenog krsta, dečji dodatak, stipendija i dr.) i još 170278 poseta porodici ili članovima porodice radi sprovođenja zdravstvenog vaspitanja kroz planirani razgovor. Prema podacima Ministarstva zdravlja medijatorke su obezbedile lična dokumenta i zdravstvene legitimacije za 16330 građana; pomogle su da 28003 građana i građanki romske nacionalnosti izabere lekara; uticale su na povećanje broja vakcinisane dece (30.018) i odraslih (2.719), kao i na poboljšanje kontrole zdravlja za 4500 trudnica i porodilja i na to da 11177 žena izabere svog ginekologa, a njih 12617 bude obuhvaćeno sistematskim pregledima113.

Izazovi u vezi sa ostvarivanjem prava Roma i Romkinja na zaštitu zdravlja posledica su delovanja više uzroka. Romi i Romkinje ne koriste raspoložive mehanizme kojima bi tražili zaštitu svojih prava − ne podnose pritužbe zaštitnicima prava pacijenata, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitniku građana, ne pokreću postupke pred sudovima. Razlozi za ovo su nedovoljna znanja Roma i Romkinja o nadležnostima ovih organa, njihovom nedovoljnom prisutnošću u romskim naseljima, dok je najveća prepreka nepoverenje Roma i Romkinja da će ih sistem zaštititi od diskriminacije i drugih prepreka u pristupu pravima. U tom kontekstu neophodno je delovati simultano na uzroke, kroz osnaživanje Roma i Romkinja i jačanje njihovih kapaciteta i kroz konzistentnu primenu principa odgovornosti za institucije koje su obavezne da pristup pravima učine mogućim.

–––––––––––

100 Mirosinka Dinkić, Kosovka Ognjenović, Siobhan McClelland, Analiza uticaja mera zdravstvene politike na dostupnost zdravstvene zaštite romskoj populaciji, Tim Vlade Republike Srbije za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva., Beograd, 2009.

101 Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Posledice_Kovid-19_na_polozaj_osetljivih_grupa_i_grupa_u_riziku.pdf, posećeno 20. novembra 2021.

102 Regionalno istraživanje o Romima, UNDP/Svetska banka/Evropska komisija, 2017.

103 Poseban izveštaj zaštitnika građana o sprovođenju strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama, Zaštitnik građana, 2019., dostupno na:

https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6359/ZAstitnik%20socialno%20ukljucivanje%20roma%2020191129c.pdf

104 Izveštaj zaštitnika građana o sprovođenju strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama, Zaštitnik građana, 2014., dostupno na:

https://www.pravamanjina.rs/attachments/IZVESTAJ%20ZG%20O%20SPROVODJENJU%20STRATEGIJE.pdf

105 Regionalno istraživanje o Romima, UNDP/Svetska banka/Evropska komisija, 2017.

106 Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godine: „Službeni glasnik RS”, broj 61/2018-6, Dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2018/61/1/reg

107 Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/publikacije/mics6-istrazivanje-visestrukih-pokazatelja-za-2019-godinu

108 Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/publikacije/mics6-istrazivanje-visestrukih-pokazatelja-za-2019-godinu

109 http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/MICS/ MICS%20GLAVNI% 20NALAZI srp.pdf ; http://www.care.rs/wp-content/uploads/2010/05/Socijalna-analiza.pdf

110 Ministarstvo zdravlja, http://www.romadecade.org/cms/upload/file/9785_file4_dragan-djordjevic--romske-zdravstvene-medijatorke-%255Bcompatibility-mode%255D.pdf

111 Zaštita prava pacijenata – jednako prema svim pacijentima, Pravni skener, Beograd, 2012.

112 Videti: Izveštaj zaštitnika građana o sprovođenju..., 2013; Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma i Romkinja pravima na zdravlje i zdravstvenu zaštitu, PRAXIS, Beograd, 2011.

113 Program „Sprovođenje Akcionog plana o zdravstvenoj zaštiti Roma” 1802 projekat 0006, Rezultati rada zdravstvenih medijatorki u naseljima od 1. januara 2009. do 31. maja 2014, sajt Ministarstva zdravlja sa podacima od 25. juna 2014, http://www.zdravljegov.rs/ showpage. php?id=73

4.2.4. STANOVANJE

Postoji značajna razlika između uslova stanovanja Roma i Romkinja i opšte populacije. Romska naselja su prostorne gradske i vangradske (seoske i prigradske) celine pretežno nastanjene pripadnicima romske nacionalne manjine, često viđena i kao mesta prostorne i društvene segregacije Roma i Romkinja. Istraživanja114 su pokazala da gotovo svo stanovništvo koje živi u romskim naseljima koristi osnovne, poboljšane izvore vode za piće (98%), a 86% koristi osnovne sanitarne usluge. Udeo stanovništva iz romskih naselja koje koristi vodu za piće iz vodovoda koja je dovedena do stana ili kuće iznosi 78%.115 Ipak, veliki broj romskih domaćinstava u podstandardnim romskim naseljima nema pristup električnoj energiji; 32% podstandardnih romskih naselja nije priključeno na mrežu električne energije, a na vodovodnu mrežu nije priključeno 38% podstandardnih romskih naselja.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u saradnji sa UN Timom za ljudska prava, u periodu mart–septembar 2020. godine, sproveo je „Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u doba COVID-19 pandemije”. Mapiranjem je obuhvaćeno ukupno 702 podstandardna romska naselja koja se nalaze na teritoriji 94 JLS u kojima živi 167,975 ljudi. Prikupljeni podaci obuhvataju pristup čistoj vodi i kanalizaciji, zdravstvene rizike u datom epidemiološkom kontekstu, obavljanje delatnosti sa povećanim zdravstvenim rizicima, kao i pristup struji i održivim izvorima prihoda. Podaci su dobijeni od uspostavljenih institucionalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja na nivou jedinica lokalne samouprave i od predstavnika organizacija civilnog društva.

Tabela 5: Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u doba COVID-19 pandemije

Broj JLS na čijoj teritoriji se nalaze podstandardna romska naselja koja nemaju pristup čistoj vodi ili je taj pristup neregularan

51JLS/159 naselja

Broj JLS na čijoj teritoriji se nalaze podstandardna romska naselja koja nemaju pristup električnoj energiji ili je taj pristup neregularan

35JLS /64 naselja

Broj JLS na čijoj teritoriji se nalaze podstandardna romska naselja koja nemaju pristup kanalizacionoj mreži ili je taj pristup neregularan

82 JLS /457 naselja

Broj JLS na čijoj teritoriji se nalaze podstandardna romska naselja koja nemaju pristup čistoj vodi, eletričnoj energiji niti kanalizacionoj mreži ili je taj pristup neregularan

13 JLS/44 naselja

Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u saradnji sa UN Timom za ljudska prava

Prema rezultatima mapiranja, na teritoriji 51 JLS se nalazi 159 podstandardih naselja (22,65% ukupnog broja mapiranih) koja nemaju pristup čistoj vodi ili je taj pristup neregularan; na teritoriji 35 lokalnih samouprava se nalaze 64 podstandardna naselja (9,12% ukupnog broja mapiranih) koja nemaju pristup električnoj energiji ili je taj pristup neregularan; na teritoriji 82 lokalne samouprave se nalazi 457 podstandardnih naselja (65,1% ukupnog broja mapiranih) koja nemaju pristup kanalizaciji ili je taj pristup neregularan i na teritoriji 13 lokalnih samouprava se nalazi 44 podstandardnih naselja ( 6,26% ukupnog broja mapiranih) koja nemaju pristup ni čistoj pijaćoj vodi, električnoj energiji i kanalizaciji, ili je taj pristup neregularan.116

U romskim naseljima, čista goriva za kuvanje koriste se u 42% domaćinstava (najviše se koristi električni šporet – 39%), dok 58% domaćinstava za kuvanje koristi goriva koja zagađuju životnu sredinu, pretežno fabrički proizvedene šporete na čvrsta goriva. Svega 13% domaćinstava u romskim naseljima za grejanje prostora koristi čista goriva, od čega 9% centralno grejanje. Čak 86% koristi goriva koja zagađuju životnu sredinu (od toga najviše drva – 85%). Električnu energiju za osvetljavanje prostora koristi 98% domaćinstava u romskim naseljima. Ukupno posmatrano, svega 12% domaćinstava u romskim naseljima upotrebljava čista goriva za kuvanje, grejanje i osvetljavanje, za razliku od nacionalnog uzorka gde je taj procenat 52%.117 Razlika se očitava i u prostornim odlikama stambenih jedinica i stambenom komforu. Prosečan broj lica po sobi koja se koristi za spavanje u romskim domaćinstvima je 2,6, dok je to u opštoj populaciji 1,5. Pored toga, romska domaćinstava žive u mnogo lošijim uslovima nego domaćinstva iz opšte populacije. Komparacija stambenih uslova pokazuje da oko 73% Roma i Romkinja ima manje od 10 m2 po članu domaćinstva u odnosu na oko 26% neromskog stanovništva, dok 28,2% romskih domaćinstava ne poseduje tuš u kući prema 3,1% neromskih domaćinstava. Oko 86 procenata stanovništva u romskim naseljima živi u domaćinstvima koja koriste poboljšane sanitarne prostorije koje se ne dele sa drugima. U ostalim naseljima stanovništva uglavnom koristi pokriveni poljski WC (37%), dok se u gradskim naseljima najčešće koriste nužnici na ispiranje sa priključkom na kanalizacioni sistem (65%). U najsiromašnijim domaćinstvima blizu 60% stanovništva koristi pokriveni poljski WC, dok 7% nema sanitarne prostorije.

Tabela 6: Karakteristike domaćinstva

Karakteristika:

Opšta populacija

(% domaćinstava iz uzorka)

Romska naselja

(% domaćinstava iz uzorka)

Imaju tuš

96,9

71,8

Prokišnjava krov

14,6

50,1

Postoji vlaga po zidovima, podovima ili temelju

19,6

68

Trula prozorska okna ili pod

13,7

41,8

Izvor: Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u 2019. godini, Republički zavod za statistiku i UNICEF

Sa lošim uslovima stanovanja suočavaju se i Romi i Romkinje nastanjeni disperzovano među opštom populacijom, izvan romskih naselja. Višegeneracijsko siromaštvo, veoma niski prihodi i slaba zaposlenost dodatna su prepreka Romima i Romkinjama da samostalno rade na unapređenju uslova u kojima stanuju, dok su troškovi stanovanja (uključujući i troškove u stanovima za socijalno stanovanje) često toliko visoki da ugrožavaju zadovoljenje ostalih životnih potreba ili dovode do visokih dugovanja za struju, komunalije, grejanje i sl. Loši uslovi stanovanja i nepostojanje osnovnih infrastruktura negativno utiču na zdravlje svih članova domaćinstva, posebno dece. Još jednom treba naglasiti da su uslovi stanovanja, kao i ekonomska priuštivost stambenog rešenja među osnovnim postulatima prava na adekvatno stanovanje.

To za posledicu ima, između ostalog, segregaciju romskih naselja, njihovu neuređenost i slabu opremljenost infrastrukturom, nepostojanje odgovarajućih urbanističkih planova, neregulisan imovinsko-pravni status objekata i zemljišta, nekvalitetan stambeni fond, prisutnu pretnju prisilnog iseljavanja, neadekvatno postupanje uz kršenje ljudskih prava prilikom raseljavanja neformalnih romskih naselja i drugo.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prati implementaciju IPA programa (IPA 13, IPA 14, IPA 16, IPA 18) putem kojih je izgrađen i rekonstruisan određeni broj objekata za stanovanje, obezbeđena podrška za izradu tehničke i planske dokumentacije za podstandardna naselja i pružena stručna podrška jedinicama lokalne samouprave u procesu legalizacije stambenih objekata. Takođe, u okviru realizacije ovih projekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podržava JLS u procesu pripreme projektno tehničke dokumentacije za uređenje komunalne infrastrukture u cilju obezbeđivanja pristupa osnovnim uslugama (voda, struja, kanalizacija, itd.) stanovnicima podstandardnih romskih naselja i pripreme lokalnih akcionih planova i godišnjih operativnih planova.

Kada je reč o evidencijama stanova, veoma je bitno napomenuti da ne postoji sveobuhvatna evidencija svih stanova, bez obzira na to da li su u privatnoj ili javnoj svojini. Potpunu jedinstvenu evidenciju, koja bi obuhvatala, pored osnovnih podataka o stanu, podatak ko je vlasnik i faktičko korišćenje (bez ulaženja u to da li se izdaje u zakup „na crno”), da li je stan priključen na vodovod/kanalizaciju, daljinsko grejanje, snabdevanje električnom energijom, da li se radi o tzv. „zaštićenom stanaru”, da li je u pitanju nelegalna gradnja, neformalno ili podstandardno naselje, nema nijedan organ uprave ni javno preduzeće.

–––––––––––

114 Izveštaj „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji Pregled stanja: Položaj Roma i Romkinja” , Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade republike Srbije, 2021. godine.

115 MICS 6 – Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji za 2019. godinu, Republički zavod za statistiku i UNICEF.

116 Dostupno na http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Mapiranje_podstandardnih_romskih_naselja_prema_rizicima_i_pristupu_pravima_sa_narocitim_osvrtom_na_COVID-19.pdf, posećeno 16. novemba 2021. godine.

117 MICS 6 – Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji za 2019. godinu, Republički zavod za statistiku i UNICEF.

Podaci o programima/projektima u oblasti stanovanja

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kontinuirano prati postupke iseljenja i preseljenja u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS”, broj 104/16). Vlada je donela zaključak 27. avgusta 2020. godine da je saglasna da „Koridori Srbije” d.o.o. Beograd, radi izgradnje dela autoputa E75 i E-70, Obilaznica Beograda, deonica: Dobanovci – Bubanj Potok, Sektor B6, tunel „Straževica” — Čvor „Bubanj Potok” od km 588 + 916.30 do km 598 + 489.89, mogu pokrenuti postupke eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa stambenih i pomoćnih objekata u privremenom romskom naselju u KO Rakovica selo, gradska opština Voždovac, koji su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS”, br. 96/15, 83/18 i 81/20 – US). Vlada je saglasna da se za rešavanje imovinskopravnih odnosa, radi izgradnje dela autoputa E-75 i E-70, Obilaznica Beograda, deonica: Dobanovci – Bubanj Potok, Sektor B-6, tunel „Straževica” — Čvor „Bubanj Potok” od km 588 + 916.30 do km 598+489.89, u privremenom romskom naselju u KO Rakovica selo, Gradska opština Voždovac, koje je nastalo raseljavanjem radi izgradnje „plavog mosta”, licima koja žive u tom naselju prizna faktičko stanje poseda na tipskim objektima površine 28 m2 koji su im dodeljeni na privremeno korišćenje od strane nadležne opštine i da im za iste pripada pravo na naknadu za dodeljenu površinu u visini građevinske vrednosti procenjene od strane veštaka građevinske struke uvećanu po kriterijumima propisanim članom 51. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 23/01 – SUS, 20/09, 55/13 – US i 106/16 – autentično tumačenje), na šta je grad Beograd dao prethodnu saglasnost. Vlada je dala saglasnost da lica koja su dogradila objekte dodeljene na privremeno korišćenje opisane u tački 2. ovog zaključka, imaju pravo na naknadu i za dograđene delove objekta u visini građevinske vrednosti dograđenog dela prema proceni veštaka građevinske struke. Zaštitnik građana u ulozi posrednika prati i iseljavanje stanovnika prigradskog naselja Rakovica, koje se nalazi na lokaciji na kojoj je planirana izgradnja trase međunarodnog autoputa E-75. Zaštitnik građana učestvovao je kao posrednik prilikom raseljavanja 65 porodica koje su živele u neformalnom naselju „Vijadukt” u Resniku koje se nalazilo na lokaciji na kojoj je planirana izgradnja trase saobraćajnice. Postupak je okončan početkom januara ove godine.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u periodu od 15. aprila do 15. maja 2021. godine, realizovao je proces izveštavanja gradova i opština u Bazi za praćenje mera za inkluziju Roma i Romkinja za 2020. godinu. Podatke o merama socijalne inkluzije Roma i Romkinja u 2020. godini na nivou gradova i opština, u periodu od 15. aprila do 15. maja 2021. godine, unelo je 116 JLS. Pregled podataka dat je takođe na osnovu relevantnih izveštaja i mehanizama za praćenje primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine: Operativnih zaključaka definisanih na Seminaru o socijalnoj uključenosti Roma i Romkinja u Republici Srbiji, Preporuka u vezi sa sprovođenjem Akcionog plana za poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Izveštaja Regionalnog saveta za saradnju o sprovođenju Akcionog plana za primenu Strategije. Baza podataka za praćenje mera za inkluziju Roma i Romkinja je važno sredstvo za efikasno sprovođenje politika na nacionalnom i lokalnom nivou i njome se obezbeđuje skladištenje, čuvanje i čitanje podataka na jednom mestu. Sadrži statističke i tekstualne podatke o merama za inkluziju Roma i Romkinja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva zdravlja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku i podatke lokalnih samouprava. Uneti podaci su vidljivi na veb stranici www.inkluzijaroma.stat.gov.rs

IPA 2013 – U okviru projekta „Sprovođenje trajnih rešenja za stanovanje i poboljšanje fizičke infrastrukture u romskim naseljima” (implementiran u 13 JLS118) ukupno je izgrađeno i rekonstruisano 200 stambenih jedinica u kojima živi preko 750 ljudi. Izgradnjom komunalne infrastrukture unapređeni su uslovi života za preko 5000 pripadnika romske nacionalne manjine. Vrednost projekta je 7,5 miliona evra. IPA 2014 – Projekat „Poboljšanje socio-ekonomskih uslova života romske populacije” (Vrednost ugovora je 2.811.410,00 evra i obuhvata izradu projektno tehničke dokumentacije i urbanističkih planova za više od 100 podstandardnih romskih naselja. Implementira se 115 naselja u 35 jedinica lokalnih samouprava119. Kroz ovaj projekat radi se i ažuriranje GIS baze koja se nalazi u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

IPA 2016 – Projekat „Podrška EU inkluziji Roma – osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma i Romkinja”, finansiran je iz IPA 2016 programa, sredstvima upravlja DEU u Republici Srbiji, korisnik je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a implementacioni partner je Stalna konferencija gradova i opština. U okviru Partije 1 dodeljena su sredstva u iznosu od oko 1,32 miliona evra za tri grupe aktivnosti: 1) Razvoj kapaciteta i kompetencija romskog stanovništva za ulazak na tržište rada; 2) Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i lokalnih partnera iz javnog, civilnog i privatnog sektora za kreiranje i uvođenje mera i programa zapošljavanja na lokalnom nivou u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada i 3) Podrška inkluziji Roma putem međusektorskog partnerstva na lokalnom nivou uključujući i saradnju sa subjektima iz javnog, civilnog i privatnog sektora. U okviru Partije 2 dodeljena su sredstva u iznosu od oko 660,000 evra za predloge projekata koji se bave podsticanjem pozitivne akcije lokalne zajednice prema romskom stanovništvu radi sprečavanja diskriminacije, sa posebnim fokusom na decu i mlade u riziku od socijalne isključenosti žene, osobe sa invaliditetom i osobe starije životne dobi. U okviru komponente 3 kreiran je metodološki pristup za unapređenje procesa ozakonjenja romskih podstandardnih naselja u Republici Srbiji i aktivno se pilotira u 10 jedinica lokalne samouprave. Takođe, potpisani su ugovori o sufinansiranju izrade projektno tehničke dokumentacije sa 12 JLS. Kroz realizaciju treće komponente ispunjavaju se preduslovi za realizaciju budućih projekata/programa stambene podrške, i to posebno kroz donošenje urbanističkih planova za podstandardna romska naselja. Usvojeno je ukupno 11 urbanističkih planova, pri čemu je važno istaći da se svi planski i tehnički dokumenti donose uz maksimalno učešće stanovnika neformalnih naselja, čime se obezbeđuje održivost planskih rešenja u smislu smanjenja konflikata u prostoru i efikasnijeg rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, kao neophodnog uslova za realizaciju budućih pojedinačnih projekata stambene podrške. Stalna konferencija gradova i opština realizovala analize i sačinila više publikacija i vodiča koji se odnose na rešavanje stambenih pitanja. Neki od njih su:

– „Ozakonjenje stambenih objekata u romskim podstandardnim naseljima u Srbiji – analiza stanja i izazovi”, 2019. godine120

– „Vodič za ozakonjenje porodičnih kuća u romskim naseljima u Srbiji”121 2020. godine, na srpskom i romskom jeziku

– „Priručnik za pružanje stambene podrške u jedinicama lokalne samouprave”122, 2020. godine

– „Uputstvo za pripremu programa stambene podrške za ozakonjenje stambenih objekata”123, 2020. godine

Pored ovih projekata iz javnog sektora, stambenu podršku za Rome je sprovodila i nevladina organizacija Ekumenska humanitarna zajednica (EHO)19, delom uz pomoć donacija drugih zemalja, a delom i uz angažovanje samih korisnika stambene podrške. Model rada sa romskom nacionalnom zajednicom, koji je razvila Ekumenska humanitarna organizacija EHO, podrazumeva stručnu i finansijsku podršku siromašnim romskim porodicama (1) u postupku ozakonjenja stambenih objekata u podstandardnim naseljima, (2) u unapređenju uslova stanovanja (adaptacijom, sanacijom, rekonstrukcijom i izgradnjom stambenih objekata), primenom „kontrolisane gradnje” u kojoj aktivno učestvuje romska zajednica u naseljima za koje je lokalna samouprava potvrdila da se, prema važećoj planskoj dokumentaciji, mogu zadržati na postojećoj lokaciji, (3) u izgradnji osnovne komunalne infrastrukture manjeg obima (pretežno vodosnabdevanje) i (4) izradi planske dokumentacije za mikrolokaciju/naselje, ukoliko je to neophodno za opremanje i urbani razvoj naselja. Neki od najznačajnijih rezultata u periodu 2007–2017. godine jesu sledeći: ozakonjeno je 65 stambenih objekata u šest naselja, dok je za 54 naselja predata tehnička dokumentacija i pokrenut je postupak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, a takođe su izrađena dva plana parcelacije za dve lokacije. Po modelu „održiva obnova romskih naselja”, u partnerstvu sa 17 opština u Republici Srbiji, izgrađeno je 1068 kupatila, rekonstruisano 60 kuća, izgrađeno 37 malih „kuća jezgra”. Ukupno je podržano 1165 porodica (5260 osoba). Model je ekonomičan i u tom smislu pristupačan za ranjive grupe, a takođe je i održiv, jer ove porodice i posle podrške kroz projekat, nastavljaju da unapređuju uslove stanovanja uz sopstvena ulaganja.124

IPA 2018 – Projekat „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji” ima za cilj da omogući izgradnju, kupovinu i rekonstrukciju socijalnih stanova i kuća za 421 porodicu sa oko 1.500 članova u 19 gradova i opština u Republici Srbiji. Program ima za cilj da doprinese povećanom socijalnom uključivanju žena i muškaraca, devojčica i dečaka koji žive u siromaštvu i isključeni su iz društva, i omogući im dostojanstven život i aktivno učešće u društvu. Osim pripadnika romske nacionalne manjine u ovom programu mogu da apliciraju i žene žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom i deca bez roditeljskog staranja. Uz stambena rešenja, predviđena je i pomoć u obrazovanju, zapošljavanju, samozapošljavanju i pristupu socijalnim uslugama, što osigurava održivost programa pomoći porodicama koje žive u neadekvatnim uslovima i u riziku od siromaštva. Program sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za evropske integracije.

Vrednost projekta je 27 miliona evra i sprovodi se 36 meseci. Usled pandemije izazvane virusom COVID-19, uz podršku Delegacije Evropske unije (DEU) i UNOPS-a, iz sredstava projekta realizovana je donacija u vidu medicinske opreme, angažovanja zdravstvenog osoblja, ali i humanitarne pomoći najugroženijim građanima. Publikacija „Holistički pristup socijalnom stanovanju”, u okviru programa osvojila je 3. nagradu u kategoriji Publikacija na 30. Međunarodnom salonu urbanizma u Nišu. Izrađena je i publikacija „Smernice za izradu lokalnih stambenih strategija.”

U 2020. godini utrošeno je 122 miliona dinara ( od čega je 12.2 milona dinara za stambeno zbrinjavanje Roma i Romkinja – interno raseljenih lica) za poboljšanje uslova života i stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica (obezbeđeno je 150 paketa građevinskog materijala i kupovina 32 seoske kuće). U neformalnim kolektivnim centrima trenutno boravi oko 650 IRL. Kada su u pitanju povratnici po osnovu Sporazuma o readmisiji, 2020. godine utrošeno je dva miliona dinara i podržane su četiri povratničke porodice dodelom paketa građevinskog materijala. Od ukupnog broja povratnika korisnika pomoći u stambenom zbrinjavanju, oko 75% čine pripadnici/e romske zajednice.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva podržao je šest JLS (Novi Sad, Ruma, Surčin, Negotin, Raška i Žitište), izabrane putem javnog poziva, u izradi lokalnih akcionih planova. Polovinom 2021. godine završeni su nacrti lokalnih akcionih planova u svih šest JLS. Lokalni akcioni planovi su usvojeni u opštinama Surčin, Žitište i Raška, a u narednom periodu se očekuje usvajanje dokumenata od strane gradskih/opštinskih veća i u ostalim gradovima/opštinama.

Komesarijat za izbeglice i migracije prilikom planiranja i realizacije budžetskih i donatorskih sredstava vodi računa da ovim programima obuhvati jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji živi veliki broj interno raseljenih lica. Romi koji su interno raseljena lica mogu da konkurišu u svim programima za unapređenje životnih uslova interno raseljenih lica. U 2019. godini, iz budžeta Republike Srbije , predviđeno i utrošeno je oko 27 miliona RSD za poboljšanje uslova života Roma interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu (za dodelu pomoći za poboljšanje uslova stanovanja namenjene za završetak i adaptaciju stambenog objekta, za popravku ili adaptaciju seoske kuće sa okućnicom, za kupovinu seoske kuće sa okućnicom). Iako pripadnici romske nacionalnosti čine 10% populacije interno raseljenih lica, u rešavanju stambenih potreba zastupljeni su sa oko 30% ukupnih korisnika. Komesarijat prati implementaciju dodeljenih sredstava i na osnovu toga vodi računa o daljim potrebama korisnika. U 2020. godini predviđena sredstva iz budžeta RS za poboljšanje životnih uslova i stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica, iznosila su 270 miliona RSD. Usled novonastale epidemiološke situacije, budžet je na toj stavci umanjen za 148 miliona RSD, što znači da će oko 220 porodica ostati ove godine bez pomoći u obezbeđivanju stambenog rešenja. U odnosu na smanjeni budžet, u 2020. godini je utrošeno oko 122 miliona RSD za poboljšanje životnih uslova i stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica čime je obezbeđeno 150 paketa građevinskog materijala i 32 seoske kuće.

Na osnovu procena i potreba, Komesarijat za izbeglice i migracije svake godine opredeljuje sredstva iz budžeta Republike Srbije za realizaciju programa podsticaja i mera za povratnike po osnovu Sporazuma o readmisiji u vidu dodele paketa građevinskog materijala, kupovinu seoske kuće, montažne kuće i dodelom paketa za ekonomsko osnaživanje. U 2019. godini, sredstvima iz budžeta, Komesarijat je sproveo tri Javna poziva namenjena JLS koje na svojoj teritoriji imaju povratnike po sporazumu o readmisiji, a koji su u potrebi. Na ovaj način je podržano ukupno 12 jedinica lokalne samouprave sa 15 odobrenih projekata. Pomoć je dobilo 28 porodica i to kroz kupovinu 11 seoskih kuća, dodelom osam paketa građevinskog materijala i devet paketa dohodovnih aktivnosti. Od ukupnog broja povratnika oko 75% je romske nacionalnosti. U 2020. godini, do kraja izveštajnog perioda nije bilo javnih poziva za JLS koje na svojoj teritoriji imaju povratnike po sporazumu o readmisiji a koji su u potrebi. Budžet je za ovu aktivnost smanjen na 2.000.000 dinara, usled novonastale situacije sa korona virusom.

Podrška je obezbeđena i kroz projekat IPA 2014 „Obezbeđivanje poboljšanja životnih uslova interno raseljenih lica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji u Srbiji i podrška održivom povratku na Kosovo”. Projekat sprovode NVO i 21 jedinica lokalne samouprave u saradnji sa Komesarijatom. Vrednost dela projekta koji sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije je 175.000 EUR i odnosi se na stambeno zbrinjavanje i ekonomsko osnaživanje interno raseljenih lica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Planirano je da se 273 IRL i povratničke porodice stambeno zbrinu i to kroz kupovinu montažnih kuća, kupovinu seoskih kuća i dodelom paketa građevinskog materijala. Takođe, planirana je i dodela 182 paketa za ekonomsko osnaživanje. U izveštajnom periodu dodeljena je 31 seoska kuća sa okućnicom (25 IRL i šest povratnika po readmisiji), 32 montažne kuće (22 IRL i deset povratnika), 189 paketa građevinskog materijala (175 IRL i 14 povratnika), 164 paketa za dohodovne aktivnosti (140 IRL i 24 povratnika).

Značajna sredstva, budžetska i donatorska, koja su obezbeđena za rešavanje stambenih potreba izbeglica, nisu imala veći efekat na položaj Roma s obzirom da je procenat Roma u izbegličkoj populaciji zanemarljiv. Sa druge strane, sredstva namenjena poboljšanju položaja interno raseljenih lica, uključujući i Rome, interno raseljene sa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, su bila ograničena. U tom smislu prioritet za rešavanje stambenih potreba dat je porodicama koje su višečlane, višegeneracijske, koje žive u podstandardnim naseljima, čime se Romi IRL kvalifikuju kao priritetna grupa. Međutim, nedostatak adekvatne građevinske dokumentacije, često onemogućava korišćenje ovih ograničenih sredstava za rešavanja stambenih pitanja Roma. Do sada su se kao najefijkasniji vidovi implementacije ovakvih projekata pokazali projekti kojima se rešava problem celog podstandardnog naselja, poput izgradnje stanova za Kostolac 1 i 2 u opštini Požarevac, Blaževo u opštini Brus, Stari aerodorom u Kraljevu, Sjenica i naselje Mahala u Nišu, u čije sprovođenje su bile uključene jedinice lokalne samouprave koje su obezbeđivale infrastrukturno opremljeno zemljište, urbanističku dokumentaciju, a nakon toga su se starale se o održivosti stambenih rešenja. Na žalost, Komesarijat za izbeglice i migracije ne vodi evidencije o nacionalnoj pripadnosti korisnika stambenih rešenja, te se samo procenjuje udeo korisnika romske nacionalnosti.

Problemi u oblasti stanovanja Roma i Romkinja upućuju nas na to da u jedinicama lokalne samouprave ne postoji urbanističko-planska dokumentacija za romska naselja kao osnova za unapređenje uslova stanovanja romske nacionalne manjine. Takođe, nedovoljan je kvalitet postojećih urbanističkih planova. Polovina evidentiranih romskih naselja u Republici Srbiji, obuhvaćena je jedino prostornim planom opštine, 19% generalnim planom, 21% planovima generalne regulacije, a 10% naselja je obuhvaćeno planovima detaljne regulacije. Za naselja obuhvaćena prostornim planovima opštine ili generalnim planom postoji mogućnost direktnog sprovođenja uz primenu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju125, ali samo za naselja koja nisu gusto izgrađena (prigradska i seoska) i ukoliko je kao namena predviđeno stanovanje. Nedostatak odgovarajuće urbanističko-planske dokumentacije predstavlja značajnu prepreku u procesu legalizacije objekata, što dodatno produbljuje problem jer i u slučajevima kada je stambeno rešenje adekvatno po ostalim pitanjima, činjenica da objekat ne može biti legalizovan dovodi u pitanje pravnu sigurnost poseda kao bitan element prava na adekvatno stanovanje. Takođe, jedan deo usvojenih urbanističkih planova predviđa uklanjanje romskih naselja sa sadašnjih lokacija, a ne njihovo unapređenje. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim pravom koje propisuje da je uklanjanje naselja mera koja se primenjuje samo izuzetno i onda kada je apsolutno neophodno. Učešće Roma i Romkinja u procesu izrade urbanističkih planova je veoma slabo, što je posledica nerazvijene prakse participativnog planiranja u Republici Srbiji, čak i u slučaju kada je rezultat planiranja odluka da se romsko naselje ukloni, što predstavlja još jedan vid kršenja međunarodnog prava o ljudskim pravima.

Neregulisan imovinsko-pravni status parcela i objekata vidi se kao najčešći uzročnik drugih problema sa kojima se Romi i Romkinje susreću prilikom ostvarivanja prava na adekvatne uslove stanovanja. To je posledica situacije u kojoj oni koji su podigli kuću nisu istovremeno i uknjiženi vlasnici parcele ili su kuće podignute na parcelama koje se nalaze u javnom vlasništvu ili u vlasništvu različitih pravnih subjekata (privatizovana ili javna preduzeća i sl.). Pored toga, vlasnici koji poseduju dokaz o vlasništvu nad objektom ili zemljištem uglavnom nisu tražili građevinske dozvole za kasnije dogradnje ili zamenu starog objekta novim, pa se faktičko stanje značajno razlikuje od stanja evidentiranog u katastru nepokretnosti. Ne postoje podaci koliko je Roma i Romkinja podnelo zahteve za legalizaciju, jer lokalne samouprave ne vode evidenciju prema nacionalnoj pripadnosti. Izvesni podaci postoje u istraživanju iz 2015. prema kom se u 80% romskih naselja u Republici Srbiji manje od 30% stambenih objekata nalazi u procesu legalizacije. Situacija je dodatno otežana činjenicom da su rokovi za prijavu objekata za legalizaciju istekli. Pored toga, problem predstavlja složena procedura legalizacije objekata, postavljene građevinsko-tehničke karakteristike za objekte koji premašuju propisanu visinu objekata koje nastanjuju najsiromašniji, kao i visoki troškovi legalizacije (za izradu tehničke dokumentacije, geodetske usluge, plaćanja naknada i sl.), koje mnoge porodice iz romske nacionalne zajednice ne mogu samostalno da plate.

Takođe, odeljenjima lokalnih samouprava nadležnih za stanovanje, nedostaju jasno utvrđene zakonske obaveze za utvrđivanje i sprovođenje mera stambene politike, a u skladu s tim i obaveza izdvajanja sredstava u lokalnim budžetima za rešavanje stambenih pitanja siromašnih.

Predstavnici lokalnih samouprava i dalje su veoma slabo su upoznati sa merama za unapređivanje stanovanja Roma i Romkinja koje su date u nacionalnim dokumentima. Na nivou lokalnih samouprava pitanjima stanovanja Roma i Romkinja bave se različita odeljenja, uglavnom za socijalna pitanja, a u znatno manjoj meri odeljenja za urbanizam i stambene poslove, direkcije za izgradnju, stambene agencije i sl. I dalje su prisutni nedovoljni kapaciteti pojedinih jedinica lokalne samouprave za izradu planova, nedostatak odgovarajuće metodologije planova sanacije i konsolidacije, brojne zakonske izmene koje su uticale na promenu planske procedure i nadležnosti, kao i gubitak motivacije, jer nastavak aktivnosti predstavlja sprovođenje planova kroz programe izgradnje infrastrukture, za šta nedostaju sredstva u lokalnim budžetima. Prema istraživanju Zaštitnika građana126, predstavnici lokalne samouprave smatraju da ne raspolažu dovoljnim stručnim kapacitetima za donošenje planskih dokumenata koji se tiču raseljavanja neformalnih naselja u kojima živi romska populacija a prema novijim istraživanjima prisutna je slaba motivacija da pokreću postupke rešavanja imovinsko-pravnih pitanja zbog pratećih troškova koji padaju na njihov teret, kao i na teret pripadnika romske zajednice koji ne mogu da ih pokriju127.

Pored toga, u Republici Srbiji i dalje ne postoje podaci o stambenim potrebama Roma i Romkinja, pojedinaca i domaćinstava, niti u kojoj su meri Romi i Romkinje korisnici različitih vidova subvencija za troškove stanovanja, što takođe važi i za celokupno siromašno stanovništvo u Republici Srbiji.

Ne postoje targetirana istraživanja o diskriminaciji Roma i Romkinja u ostvarivanju prava na stan. Glavni razlog tome je nedovoljna razvijenost, a neretko i slabljenje institucija na lokalnom nivou koje se specifično bave stambenom problematikom i praćenjem stambenih potreba najsiromašnijeg stanovništva kome je potrebna najveća stambena podrška. U periodu od 2009. do danas formirano je 17 lokalnih stambenih agencija koje bi trebalo da se bave ovim pitanjem, ali koje su često nedovoljnih kapaciteta.

Neopremljenost podstandardnih romskih naselja adekvatnom komunalnom infrastrukturom i drugim servisima ima za posledicu i da značajan procenat objekata nije priključen na komunalnu infrastrukturu. Celovitije istraživanje o podstandardnim romskim naseljima u Republici Srbiji sprovedeno je početkom 2015. godine, čime je uspostavljena osnova za formiranje baze podataka Geografskog informacionog sistema za podstandardna romska naselja. Na taj način je prvi put uspostavljena evidencija o broju i mestu neformalnih naselja u Republici Srbiji, što daje mogućnost da se sredstva planski usmeravaju na rešavanje ovih problema (izrada ovog propisa čekala se više godina). Baza podataka se nalazi u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu – Odsek za stambeno pravo, koje bi nadalje trebalo redovno da ažurira podatke, obezbedi povezivanje sa drugim javnim bazama (poput katastra nepokretnosti baze podataka Republičkog geodetskog zavoda i Republičkog zavoda za statistiku i sl.), kontinuirano prati stanje romskih naselja i priprema periodične izveštaje. Treba imati u vidu da neki podaci koji su relevantni za planiranje strateških mera u oblasti stanovanja nisu obuhvaćeni sprovedenim istraživanjem, poput podataka o romskim naseljima koja se nalaze u seoskim područjima, kao ni podaci o uslovima stanovanja siromašnih Roma i Romkinja koji žive disperzovano među opštom populacijom u pojedinačnim stanovima ili malim stambenim grupacijama.

Slaba infrastrukturna opremljenost naselja, neredovno odnošenje čvrstog komunalnog otpada iz naselja, ali i specifični problemi sa visokim podzemnim vodama, rizicima izlivanja neregulisanih tokova i sl., mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema stanovnika. Pitanje priključenja objekata na infrastrukturu tiče se njene izgradnje, kao i legalnosti izgrađene mreže i objekata, što je osnov za kasniju uknjižbu izvedenih radova na ime odgovarajućih komunalnih preduzeća, pa je preduslov za realizaciju ovih mera izrađena urbanističko-planska dokumentacija i regulisan imovinsko-pravni status zemljišta na kome se izvode infrastrukturni radovi. Takođe, prilikom priključivanja objekata na infrastrukturu problem predstavljaju visoke cene dažbina za priključke, nedostatak sredstava siromašnih domaćinstava za plaćanje računa, kao i nepostojanje adekvatnih unutrašnjih instalacija u kućama.

Loš kvalitet postojećih objekata, fizička nebezbednost i loš stambeni komfor. Na teritoriji Republike Srbije oko 40% objekata u romskim naseljima napravljeno je od slabih materijala i materijala nepovoljnih za izgradnju. U Regionu Autonomne pokrajine Vojvodine ovaj procenat je znatno viši, 63% objekata, mada treba imati u vidu da su ovim obuhvaćene i kuće građene od tradicionalnih materijala koje nisu nužno i lošeg kvaliteta. Prema podacima iz Popisa iz 2011. godine u Republici Srbiji je od slabog materijala bilo podignuto nešto više od 6.300 stambenih jedinica u kojima je nosilac domaćinstva lice romske nacionalnosti, što je oko 20% od ukupnog broja stanova gde je nosilac domaćinstva Rom ili Romkinja. Lošim uslovima stanovanja doprinosi i nepostojanje unutrašnjih instalacija, toaleta i kupatila, nedovoljan broj soba i prenaseljenost stambenog prostora. Loš građevinski kvalitet stambenih objekata predstavlja veliku prepreku u procesu njihove legalizacije. Takođe, procedura pribavljanja dozvola za izgradnju i/ili dogradnju sanitarnih prostorija i/ili prostorija (soba) skromnih dimenzija, veoma je složena, dugotrajna, skupa i istovetna proceduri za izgradnju novog objekta, pa se ove dozvole gotovo i ne pribavljaju prilikom izvođenja ovakvih radova, bilo da ih izvode sami stanovnici, bilo da se izvode u okviru programa stambene podrške. Sa stanovišta međunarodnog prava i ljudskih prava propisano je da stambena jedinica, da bi se smatrala adekvatnom, mora da pruži zaštitu od hladnoće, vlage, toplote, kiše, vetra ili drugih pretnji po zdravlje.

Neuređenost i nedostaci socijalnog stanovanja. Mali broj realizovanih stambenih programa i projekata namenjen je zadovoljenju stambenih potreba Roma i Romkinja koji žive u neuslovnim i nebezbednim stanovima ili naseljima koja ne mogu biti unapređena. Uključivanje Roma i Romkinja u programe socijalnog stanovanja je najčešće u Beogradu i uglavnom se odnosi na porodice koje su prinudno raseljene iz velikih neformalnih naselja „Gazela” i „Belvil”. Oba naselja su raseljena u sklopu velikih razvojnih projekata koje finansiraju institucije Evropske unije. Međutim, ne postoji dovoljno osmišljen strateški pristup za rešavanje stambenih problema Roma i Romkinja kroz programe socijalnog stanovanja koji ne bi bio reaktivan. Takođe, ne postoje inicijative usmerene na obezbeđivanje adekvatnog smeštaja za lica i porodice (sezonske radnike i njihove porodice) koje povremeno, iz ekonomskih razloga, dolaze u veće gradove. Takođe, postojeći vidovi socijalnog stanovanja nisu pristupačni domaćinstvima sa niskim prihodima, uključujući i Rome i Romkinje. Procena je da je oko 5% Roma i Romkinja u Republici Srbiji nastanjeno u stanovima u javnom vlasništvu. Broj Roma i Romkinja useljenih u stanove za socijalno stanovanje koji su podignuti u prethodnoj deceniji zabrinjavajuće je nizak, što je posledica i postavljenih kriterijuma za ostvarivanje ovog prava, koji su nedostižni za siromašne porodice iz romske nacionalne zajednice. U Beogradu je oko 90 romskih porodica koje su ranije bile smeštene u kontejnerskim naseljima useljeno u gradske socijalne stanove. Međutim, neke od ovih porodica ne mogu da plate troškove stanovanja koji su previsoki za njihove prihode, pa su usled dugovanja pod stalnom pretnjom iseljavanja iz stana. Romi i Romkinje interno raseljena lica, uglavnom smešteni u kolektivnim centrima, imaju nešto lakši pristup programu socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima i čine 7,7% (što je ukupno 55 romskih porodica i 204 osobe) korisnika ovih stanova u raznim gradovima u Republici Srbiji. Međutim, Romi i Romkinje interno raseljena lica koji žive u neformalnim naseljima veoma slabo su obuhvaćeni programima stambenog zbrinjavanja koje sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije.

Trebalo bi pomenuti i to da je Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava 2014. godine tražio od Republike Srbije da proširi kapacitete socijalnog stanovanja za lica sa niskim prihodima, kao i da sprovede mere kojima bi se Romima i Romkinjama omogućio pristup adekvatnom i priuštivom stanovanju. Opcije koje ovaj komitet predlaže u tom smislu su unapređenje uslova u postojećim naseljima i izgradnja novih stambenih jedinica za socijalno stanovanje.128 Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije je 2011. godine preporučio Republici Srbiji da razvije programe socijalnog stanovanja za Rome i Romkinje, ali i da intenzivira napore usmerene protiv prostorne segregacije Roma i Romkinja u stanovanju. Problem je sa kapacitetima JLS, s obzirom da je implementacija većine mera predviđena na lokalnom nivou, a bez obezbeđenih transfera sa nacionalnog nivoa ove mere se teško realizuju ili se sprovode kroz projekte koje finansiraju donatori.

Raseljavanje neformalnih romskih naselja se najčešće sprovodi kroz prinudna iseljavanja. Izveštaji domaćih i međunarodnih institucija i organizacija ističu neadekvatnost procedura koje su primenjivane prilikom raseljavanja neformalnih romskih naselja – bez blagovremenog obaveštavanja stanara, bez obezbeđivanja bilo kakvog smeštaja ili uz obezbeđivanje smeštaja koji nije adekvatan, poput smeštanja u nestambene metalne kontejnere u segregiranim kontejnerskim naseljima u kojima nije obezbeđen pristup osnovnim uslugama, niti je obezbeđena podrška koja podstiče socijalno uključivanje. Značajan i sve izraženiji problem predstavlja postojanje stereotipa i negativnog javnog mnjenja usmerenog protiv raseljavanja Roma i Romkinja i odbijanja većinskog stanovništva da prihvati da se oni dosele u njihov komšiluk.

Opšte je prisutno nepoznavanje standarda ljudskih prava od strane lokalnih samouprava koje sprovode raseljavanja i prinudna iseljenja. Najčešće im je nepoznato da se raseljavanje naselja kao mera može koristiti samo u izuzetnim situacijama kada nijedno drugo rešenje nije moguće, a da rešenje prevashodno treba tražiti u unapređenju postojećih naselja do nivoa koji međunarodno pravo smatra adekvatnim. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije je 2011. godine naložio Republici Srbiji da, između ostalog, osigura da sva buduća raseljavanja budu bez prinudnih iseljenja.

S obzirom da je primena mera planiranih nacionalnim ili lokalnim dokumentima i akcionim planovima u oblasti unapređenja stanovanja Roma i Romkinja u periodu do usvajanja Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2016. do 2025. godine bila slaba, fragmentirana i nekoordinirana,129 u periodu od 2016. do 2021. godini učinjeni su značajni napori da se koordinacija unapredi, ali vidljivo je da je situacija u oblasti stanovanja za Rome i Romkinje značajno teža nego za ostatak populacije.

–––––––––––

118 Odžaci, Stara Pazova, Opovo, Lebane, Ub, Svilajnac, Loznica, Boljevac, Novi Pazar, Niš, Čačak, Prokuplje, Smederevo

119 Partija 1: Zemun, Stari grad, Odžaci, Bač, Vranje, Novi Sad, Smederevo, Vladičin Han, Požarevac, Niš, Novi Pazar, Veliko Gradište, Vršac, Opovo, Novi Beograd, Valjevo, Vrnjačka Banja, Apatin, Bela Palanka, Požega, Crveni Krst Niš, Kraljevo, Zvezdara, Žabalj; Partija 2: Pirot, Kragujevac, Koceljeva, Prokuplje, Šabac, Bor, Doljevac, Bačka Palanka, Novi Sad, Lebane, Smederevska Palanka, Subotica; Podrška Mobilnim timovima i Lokalnim multisektorskim koordinacionim telima za upravljanje politikom inkluzije Roma na lokalu: Aranđelovac, Bečej, Vršac, Doljevac, Lebane, Loznica, Mladenovac, Pirot, Smederevska Palanka i Surdulica; Podrška u izradi LAP-aza socijalno uključivanje Roma i Romkinja: Vlasotince, Požarevac, Koceljeva, Niš, Aleksinac, Bor, Kruševac, Sombor, Bačka Palanka, Odžaci; Podrška ozakonjenju romskih naselja: Sombor, Vršac, Paraćin, Požarevac, Leskovac, Mladenovac, Surdulica, Lebane, Pirot, Aleksinac; Sufinansiranje izrade projektno tehničke dokumentacije: Sombor, Pećinci, Mladenovac, Veliko Gradište, Kučevo, Aleksinac, Leskovac, Surdulica, Vranjska Banja, Lebane, Bela Palanka i Bojnik

120 Dostupno na: 1561976390_Ozakonjenje stambenih objekata u romskim podstandardnim naseljima - analiza stanja i izazovi – I.Miscevic.pdf (skgo.org)

121 Dostupno na: 1601538888_Legalizacija 29092020 final v2 bleed 3mm PRESS ISBN.pdf (skgo.org)

122 Dostupno na: 516 (skgo.org)

123 Dostupno na: 1629713310_Uputstvo za ozakonjenje A4 -final web.pdf (skgo.org)

124 „Priručnik za pružanje stambene podrške u jedinicama lokalne samouprave”, SKGO, 2020. godine

125 „Službeni glasnik RS”, broj 22/15.

126 Zaštitnik građana „Poseban izveštaj Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016–2025. godine”, 2019.

127 „Sistemske prepreke za uključivanje Roma i Romkinja – Situaciona analiza, Program ROMAKTED, 2020.

128 E/C.12/SRB/CO/2 paragraf 31.

129 Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u republici Srbiji za period 2016–2025. godine

4.2.5. SOCIJALNA ZAŠTITA

Svako ima pravo na opstanak i ljudsko dostojanstvo koji se ne mogu postići bez prava na minimalnu materijalnu podršku za lica koja žive u oskudici i siromaštvu i koja se suočavaju sa izazovima u ispunjavanju svojih osnovnih potreba. Nemogućnost zadovoljavanja osnovnih egzistencijalnih potreba predstavlja barijeru za ostvarivanje ostalih prava: prava na obrazovanje, na zdravlje i zapošljavanje.

Članom 69. Ustava Republike Srbije propisano je da je građanima i porodicama kojima je neophodna društvena pomoć garantovano pravo na socijalnu zaštitu koje se zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva. Ova odredba je operacionalizovana Zakonom o socijalnoj zaštiti koji uređuje finansijska davanja ključna za najsiromašnije porodice, a samim tim i za veliki broj romskih porodica. Od značaja je i Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jer se njime reguliše dečji dodatak. Prepreke u pristupu ostvarivanju prava na materijalnu novčanu pomoć imali su stanovnici neformalnih naselja koji nisu imali formalno prijavljeno mesto prebivališta. Izmenama Zakona o vanparničnom postupku i donošenjem pratećih podzakonskih akata formalno pravna prepreka je donekle otklonjena130 jer im je omogućeno da boravište prijave na adresi centra za socijalni rad ukoliko za to ne postoji drugi osnov. Pristup novčanoj pomoći je i dalje otežan i dokumenta koja je potrebno prikupiti da bi se pokrenuo postupak za ostvarivanje materijalne novčane pomoći zahtevaju kako određena znanja o sistemu socijalne zaštite i minimalni nivo obrazovanja koji podnosioci zahteva iz ove ciljne grupe najčešće nemaju, tako i određena novčana sredstva s kojima takođe ne raspolažu. Prema navodima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, procedure za prikupljanje dokumentacije radi ostvarivanja prava Roma i Romkinja na novčanu socijalnu pomoć kao i ostala prava su pojednostavljene donošenjem Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18), kao i primenom Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18), koji predviđa pribavljanje dokumentacije službenim putem.

Novčana socijalna pomoć (NSP) je koncipirana kao instrument socijalne zaštite koji se aktivira nakon što se iscrpe svi ostali mehanizmi podrške i spadaju u grupu socijalnih davanja koja se ne zasnivaju na doprinosima. NSP se dodeljuje uz proveru materijalnog stanja i osnovni cilj ovog davanja je smanjenje siromaštva. Prema Uredbi o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć („Službeni glasnik RS”, broj 36/11), u prihode su uključena sva primanja uključujući i ona od neregistrovane delatnosti (prihod od propuštene zarade koji se utvrđuje na osnovu nalaza i mišljenja centara za socijalni rad), a nisu uključena socijalna davanja kao što su dečiji i roditeljski dodatak, dodatak za negu i pomoć drugog lica, primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda i sl. Radi smanjenja demotivacije za zapošljavanje predviđeno je da porodice u kojima je većina članova sposobna za rad ne mogu da ostvare pravo duže od devet meseci u toku jedne kalendarske godine. Uredba o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći131 definiše vidove aktivacije, kao što su uključivanje u proces formalnog i neformalnog obrazovanja, zapošljavanja, lečenja i društvenokoristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici. Centar za socijalni rad (CSR) sa radno sposobnim korisnicima zaključuje sporazum (individualni plan aktivacije) koji sadrži aktivnosti i obaveze korisnika, kao i mogućnost umanjenja i prestanka prava na NSP u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma. NSP je u nadležnosti Republike, finansira se iz republičkog budžeta, a administriranje prava sprovode opštinski i gradski centar za socijalni rad. U odnosu na radnu aktivaciju korisnika novčane socijalne pomoći i konstataciju da unapređenje adekvatnosti smanjuje motivaciju za rad u formalnom sektoru, posebno za porodice sa decom, ukazujemo da je u toku izrada eh-rost analize Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći koju je Vlada usvojila je 2014. godine, i koja će dati preciznije podatke o efektima primene ovih mera. Primena Zakona o socijalnoj karti očekuje se od marta 2022. godine, a dobijanje preciznijih podataka o širem socijalnom statusu korisnika obezbediće bolje planiranje zaštite korisnika, posebno radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći.

Podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja o položaju žena i dece u Republici Srbiji za 2019. godinu (MICS 6) ukazuju da pet od šest romskih domaćinstava (83%) živi u uslovima izražene materijalne deprivacije (tri ili više faktora materijalne deprivacije).

Najznačajnija novčana davanja usmerena na siromašne u sistemu socijalne i dečje zaštite Republike Srbije jesu novčana socijalna pomoć, dečji dodatak i jednokratna pomoć. Sva domaćinstva u romskim naseljima su čula bar za jedno novčano socijalno davanje, dok 84% koristi neko od njih. Stopa obuhvata ugrožene romske populacije novčanom socijalnom pomoći dosta je značajna. U romskim naseljima je 2019. godine svako drugo domaćinstvo primalo novčanu socijalnu pomoć, 61% prima dečiji dodatak, a 6% je primilo jednokratnu pomoć. Najveći procenat dece koja primaju dečiji dodatak je iz romskih domaćinstava koja su materijalno deprivirana po tri ili više osnova (77%), dok iz domaćinstava koja nisu deprivirana ili su deprivirana po jednom osnovu dečiji dodatak prima njih 64%. Od onih koji nisu podneli zahtev za dečiji dodatak, u najvećem broju domaćinstava (72%) roditelji se nisu prijavili jer su ili znali da ne ispunjavaju uslove ili im je to usmeno rečeno. Za 11% roditelja dece romske nacionalnosti rečeno je da je administrativna procedura previše komplikovana, odnosno preskupa. Za preko 8% dece iz najsiromašnijih domaćinstava u romskim naseljima ispitanici nisu znali kako da podnesu prijavu. Više od polovine članova domaćinstava starosti 5–24 godine koji pohađaju osnovno obrazovanje ili više nivoe obrazovanja primilo je tokom školske 2019/20. godine subvenciju za obdanište, stipendiju, kredit za školovanje ili neku drugu vrstu materijalne pomoći za školovanje.

Ukupan iznos namenskih transfera za 2021. godinu, iz kojih se u manje razvijenim sredinama finansiraju usluge u zajednici, bitno je smanjen u odnosu na prethodne godine i iznosi 556 miliona RSD (ranijih godina – oko 700 miliona RSD).

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu koji podatke dobija od ustanova socijalne zaštite, u drugoj polovini 2020. godine evidentirano je ukupno devet dece žrtava zloupotrebe dečjeg rada: sedam dečaka i dve devojčice. Sva deca su Romi, uzrasta od dve do 14 godina.

Međunarodna organizacija rada (MOR) u Republici Srbiji sprovodi projekat „Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada”. U okviru navedenog projekta Republički zavod za statistiku izradio je Upitnik „Dečji rad” kojim će se u okviru Ankete o radnoj snazi prikupljati podaci o zloupotrebi dečjeg rada na teritoriji Republike Srbije

Dosadašnja istraživanja132 su pokazala da se zaposlenje korisnika novčane socijalne pomoći u formalnom sektoru isplati za pojedinca i porodice bez dece. Porodice sa decom, pogotovo jednoroditeljske, dobijaju nešto veću podršku kroz socijalna davanja, pa su podsticaji da se prihvati zaposlenje manji. Ako se pored socijalnih davanja uračuna i zarada koja može da se ostvari u neformalnom sektoru, podsticaji se gube, a porodice sa decom su čak u boljoj poziciji ako su svi odrasli članovi nezaposleni. Ovo istraživanje konstatuje da stanje u Republici Srbiji nije takvo da postoji mogućnost podsticanja zapošljavanja kroz smanjenje socijalnih pomoći. Novčana socijalna pomoć (NSP), čak ni zbirno posmatrano, zajedno sa dečijim dodatkom, ne omogućava izlazak iz siromaštva. Treba međutim imati u vidu da unapređenje adekvatnosti pogoršava zamku neaktivnosti i smanjuje motivaciju za rad u formalnom sektoru, posebno za porodice sa decom.

Oblast besplatne pravne pomoći regulisana u Republici Srbiji usvajanjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Međutim, prve analize primene ovog zakona urađene početkom 2021. godine a koje daju organizacije civilnog društva133, pokazuju da se u prvoj godini primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći najugroženijim grupama stanovništva nije omogućen jednak pristup pravdi za najugroženije. Istraživanje koje je sproveo Praksis uz podršku UNHCR pokazalo je da je samo 32% opština i gradova formiralo službu za besplatnu pravnu pomoć, a da u 18% jedinica lokalne samouprave nije podnet ni jedan zahtev za besplatnu pravnu pomoć, dok u 32% nije podneto više od deset zahteva za godinu dana. Takođe je problematična činjenica da u dve treće jedinica lokalne samouprave osobe koje odlučuju o zahtevima istovremeno i pružaju besplatnu pravnu pomoć. Izuzetno mali broj lica u riziku od apatridije uspeo je da dobije besplatnu pravnu pomoć na način koji je predviđen Zakonom. Posebno je istaknuto da ovi građani skoro nikada nisu uspeli da samostalno ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, dok nisu dobili stručnu podršku od strane pravnika iz organizacija civilnog društva. Istraživanje Inicijative A 11 ukazalo je na nepristupačnost sistema besplatne pravne pomoći najugroženijim interno raseljenim licima: oni nisu adekvatno informisani o načinu na koji mogu da pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, procedure nisu pristupačne i transparentne, i da njihovi zahtevi često bivaju odbijeni usmenim putem. Pored toga, kao poseban problem koji otežava pristup pravnoj pomoći je obrazac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći koji je nedovoljno jasan, te nije usklađen sa potrebama i stepenom obrazovanja nekih od najugroženijih građana. Zato je jasno da i dalje postoji nedovoljna podrška najsiromašnijim porodicama za pokretanje propisanih postupaka podrške u sistemu socijalne zaštite od kojih su najčešći novčana socijalna pomoć, tuđa nega i pomoć i dečji dodatak. Značajan deo najsiromašnijih romskih porodica ostaje uskraćen za pristup materijalnoj podršci, čime se krše njihova osnovna prava i uskraćuje pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i drugim pravima.

Instrukcijom o načinu rada centra za socijalni rad – organa starateljstva u zaštiti dece od dečijih brakova, propisana je obaveza svih centara da vode evidenciju o korisnicima koji su bili u situaciji rizika od sklapanja dečjeg braka i u dečjem braku, a u odnosu na koje je preduzimao mere i usluge iz svoje nadležnosti. U 2020. godini centri su identifikovali 191 dete (11 dečaka, 180 devojčica), od kojih se u 141 slučaju radi o deci žrtvama dečjeg braka, a preostalih 50 slučajeva se odnose na decu za koju je sud po službenoj dužnosti od CSR tražio davanje stručnog mišljenja u postupku davanja saglasnosti za stupanje maloletnika/ce u bračnu zajednicu.). Od toga 17,3% dece su bez roditeljskog staranja. Među identifikovanom decom dominira uzrast dece od 16 i 17 godina 70% (134 dece), ali nije zanemarljiv i broj od 57 dece mlađe od 16 godina (30%). Podaci o nacionalnoj pripadnosti ukazuju da je pojava dečjeg braka najbrojnija među decom romske nacionalnosti te je od ukupnog broja dece to 102 dece (53,4%).

Civilna registracija je takođe oblast gde se beleži postojani trend poboljšanja, iako intenzitet ovog trenda je znatno smanjen. Da bi se potpuno iskorenio rizik od apatridije i sama apatridija do 2024. godine, potrebno je da se rad na ovom pitanju nastavi.

Život u apsolutnom siromaštvu povećava rizik od napuštanja škole koji prerasta u rizik od nezaposlenosti. Posebno su ugrožena deca koja žive i rade na ulici. Ova višestruko i često ekstremno marginalizovana grupa dece, koja živi u dubokom siromaštvu, svakodnevno je izložena mnogostrukim rizicima po život, zdravlje i pravilan rast i razvoj. Zaštitnik građana je u svojim godišnjim izveštajima ukazivao na to da položaj dece koja žive i rade na ulici nije promenjen i da nije preduzeta nijedna strateška aktivnost u cilju prevencije i suzbijanja života i rada dece na ulici, unapređivanja njihovog položaja i smanjivanja i otklanjanja faktora rizika po život i rad te dece.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom rada u okviru projekta „Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada” u Republici Srbiji, učestvovalo u pripremi dokumenata: Dečiji rad-prevencija, prepoznavanje i intervencija, Stručno metodološko uputstvo za stručne radnike u socijalnoj zaštiti i trougao procene (sa temom zloupotrebe dečijeg rada), Vodič za primenu Indikatora zloupotrebe dečjeg rada za sistem socijalne zaštite, kao i Instrumenti za psihosocijalnu procenu dece na radu – IPAC (ILO, 2014). Formiranjem Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, oblast dečiji rad i dečiji brak je u njihovoj padležnosti – Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 128/20).

Druga oblast koja je posebno važna za unapređenje ostvarivanja prava i socijalne inkluzije Roma i Romkinja u Republici Srbiji odnosi se na usluge podrške socijalne zaštite. Deca romske nacionalnosti su prezastupljena u restriktivnim formama zaštite, kao što su rezidencijalne ustanove za decu. Udeo dece romske nacionalnosti u hraniteljstvu je takođe veći nego u opštoj populaciji. Podaci MICS 6 istraživanja ukazuju na to da se, kada se ekstremno siromaštvo ukrsti sa drugim vrstama vulnerabilnosti i diskriminacije (invaliditet, romsko poreklo), povećava se rizik od zanemarivanja dece. Zbog toga je važno razviti preventivne usluge podrške porodicama koje se nalaze u višestrukoj deprivaciji, što nije učinjeno na odgovarajući način kada je reč o romskoj porodici. To je uočljivo i u vezi sa dnevnim uslugama u zajednici, kao što su dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju, gde inače postoji velika nesrazmera između ponude i potražnje, zbog čega se dešava da romskoj deci ova podrška nije dostupna. Najčešći razlozi su nedostatak prevoza, nedostatka proaktivnih mera za uključivanje najugroženijih porodica, a veoma često nebriga i diskriminacija. Pilot usluge koje su koncipirane tako da podrazumevaju rad sa porodicama u višestrukoj deprivaciji, gde postoji rizik od izmeštanja deteta iz porodice u Republici Srbiji, nisu deo formalnog sistema zaštite.

U ostvarivanju većeg stepena uključenosti romske populacije važnu ulogu bi trebalo da imaju voditelji slučaja u centrima za socijalni rad. Njihovo povezivanje i ostvarivanje njihove koordinacione uloge, kada je cilj socijalno uključivanje izolovane porodice iz romske nacionalne zajednice, od centralnog je značaja. Mehanizam vođenja slučaja, a pogotovo institut konferencije slučaja, obezbeđuje proaktivan pristup najvažnijih aktera u zajednici u podršci isključenoj porodici ili pojedincu. Ova uloga centra za socijalni rad je posebno važna i predstavlja dobar način na koji bi se unapredila saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i drugim akterima koji mogu da unaprede položaj Roma i Romkinja na tržištu rada. Od posebnog je značaja obaveza socijalnih radnika da pružaju podršku roditeljima kako bi njihova deca redovno pohađala školu i ostvarivala priznata prava (dečji dodatak, prevoz do škole).

Najzad, unapređenje položaja Roma i Romkinja u sistemu socijalne zaštite i pospešivanje njihove društvene uključenosti u direktnoj je vezi sa podacima koji se zvanično ne prikupljaju, kao i redovnim praćenjem napretka u vezi sa socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja, koje se takođe ne vrši.

Puna primena mera predviđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti i drugim propisima preduslov je ostvarivanja drugih strateških mera, jer veliki broj Roma i Romkinja živi ispod granice siromaštva koja ih potpuno isključuje iz društvenih tokova; stoga su im potrebni podsticaj i podrška kako bi se uključili u obrazovanje, rad i ostvarili druga prava. Po svojoj ulozi u sistemu socijalna zaštita omogućava takvu vrstu podrške, jer delovanjem prožima sve strateške oblasti: obrazovanje; stanovanje; zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu. Ostvarivanje ovih ciljeva je moguće kroz obezbeđenje materijalne podrške pojedincu, odnosno porodici koja ima potrebe za njom, i pružanjem usluga socijalne zaštite. Merama socijalne zaštite se otklanjaju posledice socijalne isključenosti. Pružanjem usluga socijalne zaštite korisniku se pomaže da se uključi u društvene aktivnosti, kao i da svojim radom ili aktivnostima doprinese unapređenju sopstvenog i blagostanja svoje porodice. Takođe, usluge socijalne zaštite pomažu korisniku da se poveže sa ljudima iz svog okruženja, ali i utiču na razvoj ambijenta za podršku i pomoć korisniku u njegovom okruženju. Usluge doprinose inkluziji korisnika, odnosno pomažu korisniku da razvije one oblike ponašanja koji unapređuju njegove odnose sa drugim ljudima, kao i u rešavanju životnih teškoća i omogućavaju prihvatanje pozitivnih društvenih vrednosti i normi.

Prava iz socijalne zaštite se ostvaruju preko centara za socijalni rad, čiji stručnjaci treba da prepoznaju teškoće koje neka osoba ima u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti i upravljanju svojim životom i u skladu sa tom procenom da upute korisnika na korišćenje određene usluge socijalne zaštite. Zbog toga centri za socijalni rad treba da osnaže kapacitete kako bi efikasno pružali usluge licima romske nacionalnosti, ali i razvijali mere u lokalnim samoupravama koje se odnose na ostvarivanje strateških ciljeva. Pored centara za socijalni rad važan činilac ostvarivanja prava u socijalnoj zaštiti su jedinice lokalne samouprave koje stvaraju uslove za pružanje usluga podrške.

Koristeći kapacitete ovih resursa u sistemu socijalne zaštite, ali i nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uloga socijalne zaštite u unapređenju delotvornosti strateških mera je da se „osetljivim” pripadnicima romske nacionalne zajednice, odnosno njihovim porodicama:

– poveća dostupnost prava na materijalna davanja, usluge i programe iz samog sistema socijalne zaštite;

– poveća dostupnost usluga i programa iz drugih sistema, koji se odnose na obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu.

Realizacija ovih ciljeva se ostvaruje neposrednim učešćem nosilaca poslova socijalne zaštite u rad i aktivnosti timova koji se u jedinicama lokalne samouprave staraju o sprovođenju Strategije, kao i otvaranjem centara za socijalni rad prema korisnicima mera i usluga.

Sistem usluga socijalne zaštite je otvoren i ima kapacitet za prihvatanje novih usluga i programa, a postojeće usluge i programi namenjeni su korisnicima sa različitim karakteristikama i potrebama. Moguće je proširiti sistem usluga i programa socijalne zaštite kreiranjem novih, koji odgovaraju potrebama pripadnika romske nacionalne zajednice i njihovim porodicama. Osmišljavanje i sprovođenje novih usluga zasnovano je na proaktivnoj ulozi centara za socijalni rad i njihovoj saradnji sa nosiocima drugih javnih politika u lokalnoj zajednici.

Lokalne samouprave imaju mogućnost organizacije službe pravne pomoći134 radi efikasnijeg rešavanja navedenih poteškoća, ali ovaj institut nije odgovarajuće i delotvorno postavljen u lokalnoj samoupravi i ne štiti najbolje interese građana i građanki, pogotovo ne onih koji su, poput Roma i Romkinja, pravno potpuno neupućeni. Unapređenjem saradnje sa lokalnim romskim koordinatorima i lokalnim organizacijama civilnog društva koje zastupaju interese Roma i Romkinja moglo bi se efikasnije delovati u lokalnoj zajednici kako u vezi sa kvalitetnijim ostvarivanjem postojećih usluga, tako i u vezi sa prepoznavanjem potreba za novim uslugama i programima namenjenim Romima i Romkinjama.

Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da iz budžeta jedinice lokalne samouprave samofinansiraju: dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalan život (osim usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom), savetodavno-terapijske i socioedukativne usluge, ostale usluge socijalne zaštite u skladu sa potrebama lokalne samouprave, jednokratne pomoći i druge vrste pomoći, programe unapređenja socijalne zaštite u jedinci lokalne samouprave, inovacione usluge i drugo. Međutim, lokalne samouprave retko prate potrebe svojih građana i građanki. Nerazvijenost usluga u zajednici građane primorava da koriste postojeće, koje su često neadekvatne i neracionalne, i da na taj način delimično zadovolje potrebe. Usluge koje bi u potpunosti odgovarale interesima građana i građanki koji su se našli u stanju socijalne potrebe ne postoje u većini lokalnih samouprava. Posebno kreirane mere usmerene na rešavanje problema Roma i Romkinja su retke.

Potrebno je unaprediti mehanizme koji omogućavaju romskoj populaciji da se u većem stepenu uključi u sistem socijalne podrške, neophodno je afirmisati porodicu kao najbolji okvir zaštite ove ranjive grupe. Porodice koje se nalaze u stanju visoke ugroženosti, osobe bez dokumenata, bez rešenog stambenog pitanja, prihoda, imovine, a pri tom su višečlane i višegeneracijske, mogu biti kriterijum za urgentnu intervenciju. Urgentna intervencija može biti u vidu materijalnih davanja (uvećane ili jednokratne novčane pomoći, pomoći u naturi, pomoći u ogrevu u zimskom periodu, građevinskom materijalu za poboljšanje uslova stanovanja i drugo). Takođe, deca, mladi, žene, žrtve nasilja u porodici mogu biti razlog urgentne intervencije, zbrinjavanja po hitnom postupku, pokretanja odgovarajućih sudskih postupaka, proširenja kapaciteta prihvatilišta za decu, mlade, odrasle i starija lica, osnivanja većeg broja sigurnih kuća, razvijanja usluga dnevnih centara i drugo.

Neophodno je formulisati i protokole o saradnji između nosilaca javnih politika socijalnog uključivanja Roma i Romkinja na nacionalnom nivou kako bi bila uspešno nastavljena saradnja centara za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje u vezi sa davanjem integrisanih socijalnih usluga prema radno sposobnim Romima i Romkinjama, korisnicima novčane socijalne pomoći, podstiče njihovo zapošljavanje, kao i saradnja centara za socijalni rad i policijskih stanica koja bi rezultirala lakšim i bržim postupkom prijave prebivališta Roma i Romkinja na osnovu člana 11. stav 2. Zakona o prebivalištu i boravištu (prijava prebivalište na adresi centra za socijalni rad.

U skladu sa članom 11. navedenog zakona građanin Republike Srbije može prijaviti prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu ili drugom pravnom osnovu. Ukoliko građanin ne može da prijavi prebivalište po nekom od navedenih osnova, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi:

1) njegovog stalnog stanovanja, ako su ispunjeni drugi uslovi propisanim zakonom;

2) prebivališta njegovog supružnika ili vanbračnog partnera;

3) prebivališta njegovih roditelja;

4) ustanove u kojoj je trajno smešten ili centra za socijalni rad na čijem se području nalazi, uz prijavu građana toj ustanovi, odnosno centru da će njegova adresa biti na adresi ustanove, odnosno centra.

Prema Uputstvu za postupanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 19. juna 2013. godine, centar za socijalni rad, nakon prijema popunjenog obrasca od strane nadležnog organa unutrašnjih poslova, po službenoj dužnosti pokreće postupak davanja saglasnosti. Službeno lice organa starateljstva je dužno da takav obrazac bez odlaganja overi svojim potpisom i službenim pečatom i isti vrati organu unutrašnjih poslova kod koga se vrši prijava prebivališta.

Treba pomenuti da centri za socijalni rad vode evidenciju o etničkom/nacionalnom poreklu korisnika, ali iskustva ukazuju na to izjašnjavanje korisnika i po nacionalnoj pripadnosti nije dovoljan pokazatelj tačnog broja i strukture korisnika, s obzirom na to da je izjašnjavanje dobrovoljno te i dalje ostaje problem nedovoljno preciznog uvida u potrebe korisnika romske nacionalnosti. Međutim, imajući u vidu prepoznatljivost Roma i Romkinja u smislu njihovog nepovoljnog socijalno-ekonomskog položaja, na tim osnovama trebalo bi osmisliti odgovarajuće programe, a na osnovu njih centri bi razvijali usluge za zadovoljenje potreba ove marginalizovane korisničke grupe.

Pored nedovoljnog broja stručnih radnika u centrima i potrebe za većim brojem zaposlenih u socijalnoj zaštiti neophodna je i njihova senzibilizacija za probleme sa kojima se suočava romska nacionalna manjina, kao i dodatne obuke i edukacija za rad sa osetljivim grupama, ovladavanje veštinama pregovaranja, zastupanja, specijalizovane obuke za rad pod pritiskom i u stresnim situacijama. Takođe, neophodno je uvesti obuku o antidiskriminaciji radi podizanja svesti zaposlenih o problemima romske nacionalne manjine i doneti pravilnik o postupanju u slučaju diskriminacije.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja bi trebalo da kontinuirano sprovodi praćenje rada centara za socijalni rad i blagovremeno preduzima odgovarajuće mere, pruža pomoć u radu i ukazuje na propuste. Sve ove mere u korelaciji sa afirmativnim akcijama u drugim javnim politikama doprinele bi unapređenju položaja Roma i Romkinja.

Trenutno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, radi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, Nacrtu strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji 2021–2026. godine, Predlogu strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period od 2021–2026. godine, Predlogu akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine, Predlogu uredbe o izmeni Uredbe o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti i dr.

–––––––––––

130 Analiza postupaka naknadnog upisa u matične evidencije, PRAXIS, 2015.

131 „Službeni glasnik RS”, broj 112/14.

132 Istraživanje Centra za socijalni politiku i GIZ „Mehanizmi za uključivanje u formalnom tržište rada korisnika novčane socijalne pomoći”, Dostupno na: https://www.giz.de/en/downloads/giz-sr-istrazivanje-o-mehanizmima-za-ukljucivanje-u-formalno.pdf, posećeno 16. novembra 2021. godine.

133 Inicijativa A11 https://www.a11initiative.org/prva-godina-primene-pokazala-da-zakon-o-besplatnoj-pravnoj-pomoci-onemogucava-jednak-pristup-pravdi-za-najugrozenije/ i Praksis http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/IZVESTAJ_ZAKON_O_BESPLATNOJ_PRAVNOJ_POMOCI_PRVA_GODINA.pdf

134 Zakon o lokalnoj samoupravi, „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14, 101/16, 47/18 i 111/21, II Jedinica lokalne samouprave, stav 2.1.1, član 20, tačka 31.

5. DEFINISANJE ŽELJENE PROMENE

5.1. VIZIJA

U Republici Srbiji je 2011. godine popisano 147.604 Roma i Romkinja, od kojih je 75.042 muškaraca, a 72.562 žena. Broj Roma i Romkinja čini 2,1% stanovništva na teritoriji Republike Srbije135 bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, što je broj koji je referentan za planiranje strateških mera136, iako procene različitih organizacija ukazuju na to da je broj Roma i Romkinja koji žive u Republici Srbiji daleko veći. Pritom, ova populacija je rastuća (indeks rasta 136.4) i relativno „mlada” u odnosu na opštu populaciju, odnosno ima veliki udeo mladih.

Prema metodološki verifikovanim izveštajima i pokazateljima, većina Roma i Romkinja se suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji137.

Vizija Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022 do 2030. godine se fokusira na ukorenjenu nejednakost sa kojom se suočavaju Romi i Romkinje u društvu i pored određenog napretka koji je do sada postignut prethodnim Strategijama. Strategija svojom vizijom stremi da potpuno iskoreni nejednakost i preokrene ovo stanje u potpuno suprotno. Prema tome, vizija Strategije je:

Republika Srbija je društvo u kome Romi i Romkinje ostvaruju sva ljudska prava bez diskriminacije.

Ovakvom vizijom se ističe značaj poštovanja ljudskih prava koja su garantovana za sve ljude u Republici Srbiji, uključujći Rome i Romkinje. Vizija se bazira na pristupu zasnovanom na ljudskim pravima, koji predstavlja celoviti pristup u odgovoru na negativne društvene pojave kakva je diskriminacija. Takođe, društvo bez diskriminacije podrazumeva da su Roma i ostalo stanovništvo ravnopravni u svakom aspektu života. Prema tome, ova Strategija nije usmerena samo na Rome i poboljšanja položaja Roma, nego na celo društvo koje bi trebalo da se menja na način da uključi Rome kao ravnopravne i jednake ljude.

–––––––––––

135 Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011, Knjiga 1: Nacionalna pripadnost, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2012.

136 O broju i prostornoj rasprostranjenosti Roma i Romkinja trebalo bi govoriti sa oprezom. U odnosu na prethodne popise Romi beleže pozitivan rast stanovništva (na Popisu stanovništva 1991. godine bilo je 140.237 Roma i Romkinja, dok je na Popisu stanovništva iz 2002. godine bilo popisano 108.193). Međutim, taj rast nije određen isključivo prirodnim priraštajem, već i različitom popisnom metodologijom, ali i povećanjem interno raseljenih lica romske nacionalnosti sa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Zbog toga bi trebalo imati u vidu i to da se procene broja Roma u Republici Srbiji kreću od 247.591 (Goran Bašić, Božidar Jakšić, „Umetnost preživljavanja – gde i kako žive Romi u Srbiji”, IFDT, Beograd, 2005) do 600.000 (Ana Popović, Jelena Stanković, Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, 2013. (http://www.eknfak.ni.ac.rs/dl/FINALLY/Nacionalni-izvestaj-Srbija.pdf), kao i probleme etničke mimikrije i statističkog zanemarivanja stvarnog broja Roma i Romkinja (Estimates and official numbers of Roma in Europe, Council of Europe www.coe.int/en/web/portal/roma).

137 United Nations, Economic and Social Council, Concluding observations on the second periodic report of Serbia (E/C.12/SRB/CO/2), 2014.

6. OPŠTI CILj

Po uzoru na EU Okvir za Rome, Opšti cilj Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022 do 2030. godine je:

Unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva.

Imajući u vidu da Strateški okvir EU za jednakost, inkluziju i učešće Roma za period 2020–2030138 kao horizontalni sveprožimajući cilj, navodi inkluziju, odnosno smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti i zatvaranje socio-ekonomskog jaza između Roma i opšte populacije, ova tema je integrisana u Opštem cilju Strategije.

Postizanje opšteg cilja Strategije je podeljen po prioritetnim oblastima:

– Borba protiv ciganizma kao oblika rasizma, i diskriminacije

– Siromaštvo i socijalna isključenost

– Participacija

– Obrazovanje

– Zapošljavanje

– Zdravlje

– Stanovanje

– Socijalna zaštita

Za svaku od navedenih oblasti, urađena je detaljna analiza stanja u odnosu na raspoložive podatke i kratak pregled dosadašnjih postignuća, utvrđeni su posebni ciljevi i opisane su strateške mere. Takođe, dati su pokazatelji, pokazatelji postignuća sa definisanim baznim vrednostima i ciljanim vrednostima gde god je to bilo moguće.

Pokazatelji za Opšti cilj:

– Očekivan životni vek Roma i Romkinja

Početna vrednost: 62,2 godina, Ciljana vrednost: 65 godina (RZS, IZJZ)

– Procenat romskih domaćinstava koji živi u uslovima izražene materijalne deprivacije (3 ili više faktora materijalne deprivacije)

Početna vrednost: 2019: 83% (RZS, MICS 6), Ciljana vrednost: 2030: 70% (RZS)

–––––––––––

138 Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52020DC0620&qid=1615293880380

7. POSEBNI CILJEVI I MERE

Strategija ima sedam posebnih ciljeva u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja, a to su:

Posebni cilj 1: Smanjen nivo diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini.

Mera 1.1. Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i njegova puna primena u prevenciji i zaštiti od ciganizma kao posebnog oblika rasizma, i diskriminacije.

Mera 1.2. Osnaživanje Roma i Romkinja za pristup pravima i očuvanje identiteta

Mera 1.3 Podizanje svesti javnosti, a naročito javnih službi o značaju borbe protiv ciganizma kao posebnog oblika rasizma, i diskriminacije.

Posebni cilj 2: Unapređena participacija Roma i Romkinja u svim društvenim procesima.

Mera 2.1. Podsticanje učešća Roma, naročito žena i mladih, u društvenom, kulturnom i političkom životu.

Mera 2.2. Jačanje kapaciteta i saradnje u okviru civilnog društva.

Posebni cilj 3: Razvijen obrazovni sistem kao inkluzivna, interkulturalna, nediskriminatorna i bezbedna sredina za decu romske nacionalnosti i svu drugu decu, obezbeđivanjem pune uključenosti u predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje, i pružanje podrške funkcionalnom obrazovanju odraslih Roma i Romkinja, uz povećanje delotvornosti i efikasnosti mehanizama za borbu protiv diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma.

Mera 3.1. Podrška potpunom razvoju dece romske nacionalnosti iz depriviranih sredina realizacijom programa za roditelje i decu uzrasta do tri godine u porodici, zajednici i predškolskoj ustanovi, kao i dostupnost predškolskih programa za decu uzrasta 3–5,5 godina (celodnevni, poludnevni).

Mera 3.2. Smanjenje obrazovnog jaza potpunim obuhvatom dece romske nacionalnosti uzrasta 5,5–6,5 godina Pripremnim predškolskim programom (u celodnevnom ili poludnevnom trajanju).

Mera 3.3. Povećati obuhvat učenika pripadnika romske nacionalne manjine obaveznim osnovnim obrazovanjem sprovođenjem postojećih propisa o upisu u osnovnu školu i dosledno sprečavanje neopravdanog upisa u specijalno osnovno obrazovanje posebno za decu koja žive u romskim naseljima i uslovima siromaštva.

Mera 3.4. Povećanje kompetencija učenika i odraslih pripadnika romske nacionalne manjine za ulazak u svet rada i visoko obrazovanje primenom afirmativnih mera u srednjem i visokom obrazovanju i smanjenje osipanja iz sistema obrazovanja.

Posebni cilj 4: Povećan pristup Roma i Romkinja kvalitetnom i održivom zapošljavanju.

Mera 4.1. Uvođenje i primena afirmativnih mera za zapošljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru.

Mera 4.2. Kreiranje novih i dosledna primena postojećih programa zapošljavanja Roma i Romkinja.

Mera 4.3. Potpuna i održiva institucionalizacija lokalnih mehanizama za inkluziju Roma .

Mera 4.4. Borba protiv ciganizma, kao oblika rasizma i diskriminacije u zapošljavanju.

Mera 4.5. Legalizacija rada Roma i Romkinja u neformalnoj sferi, posebno sakupljača.

Posebni cilj 5: Unapređeno zdravlje Roma i Romkinja uz jednak pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i omogućeno puno ostvarivanje prava na zdravlje bez diskriminacije, naročito u kriznim situacijama, u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

Mera 5.1. Širenje i razvijanje javno-zdravstvenih programa.

Mera 5.2. Razvijanje i sprovođenje informativno-edukativnih programa namenjenih Romima i Romkinjama, većinskom stanovništvu i angažovanim u zdravstvenom sistemu.

Mera 5.3. Rešavanje radno pravnog statusa medijatorki, kao i povećanje broja zaposlenih Roma i Romkinja u zdravstvenom sistemu.

Mera 5.4. Učiniti dostupnim usluge zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite Romima i Romkinjama, bez diskriminacije, radi smanjenja nejednakosti u zdravlju.

Posebni cilj 6: Poboljšani uslovi stanovanja za stanovništvo romske nacionalnosti.

Mera 6.1. Ozakonjenje objekata koji zadovoljavaju osnovne uslove životnog standarda.

Mera 6.2. Unapređenje podstandardnih objekata kako bi zadovoljavali osnovne uslove životnog standarda.

Mera 6.3. Opremanje podstandardnih romskih naselja komunalnom infrastrukturom.

Mera 6.4. Rešavanje stambenih potreba beskućnika, interno-raseljenih lica i osoba romske nacionalnosti koje moraju biti raseljene.

Posebni cilj 7: Poboljšan pristup Roma i Romkinja pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti.

Mera 7.1. Jačanje uloge i kapaciteta javnog sektora za razvoj i primenu socijalnih politika, prava i usluga koje odgovaraju na potrebe pojedinaca i porodica.

Mera 7.2. Povećanje informisanosti i Roma i Romkinja o mogućnostima ostvarivanja prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite i ostvarivanje prava i usluga.

Mera 7.3. Unapređenje sistema reintegracije i socijalnog uključivanja povratnika, među kojima je veliki broj Roma i Romkinja, po osnovu Sporazuma o readmisiji.

8. MERE

Posebni cilj 1:

Smanjen nivo diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini.

Za postizanje posebnog cilja 1 neophodno je uspostaviti zakonski i institucionalni okvir koji će snažnije uticati na suzbijanje ciganizma i diskriminacije prema Romima i Romkinjama, osnažiti Rome i Romkinje u smislu jačanja njihovog identiteta i pristupa pravima, kao i osvestiti ostalo stanovništvo, a naročito javne službe o značaju borbe protiv ciganizma kao posebnog oblika rasizma, i diskriminacije. S obzirom na to, mere za ostvarivanje posebnog cilja su grupisane na sledeći način, a u tabelama ispod su definisani pokazatelji učinka za svaku meru, kao i početna vrednost i bazna godina i ciljana vrednost 2030. godine.

Pokazatelji za postizanje Posebnog cilja 1 su:

– Procenat Roma i Romkinja koji kaže da se suočava sa diskriminacijom, govorom mržnje i pretnjama koje nisu istražene i sankcionisane

Polazna vrednost 2020: 40%, Ciljana vrednost: 2030: 10% (*Zaštitnik građana)

– Procenat Roma i Romkinja koji smatra da ima lično iskustvo diskriminacije

Polazna vrednost: 2020: 26% (*Poverenik za zaštitu ravnopravnosti139), Ciljana vrednost: 2030: 13% (*Poverenik za zaštitu ravnopravnosti)

– Udeo opšteg stanovništva kojem nije prijatno imati Rome za komšije

Polazna vrednost: 2019: 19% (*Poverenik za zaštitu ravnopravnosti140), Ciljana vrednost: 2030: manje od 10%

Mera 1.1. Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i njegova puna primena u prevenciji i zaštiti od ciganizma kao posebnog oblika rasizma, i diskriminacije.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Potrebno je osnažiti vladine strukture za zaštitu od diskriminacije, te uspostaviti specifična tela za zaštitu Roma i Romkinja od diskriminacije u okviru formalnih tela za nediskriminaciju, koja će voditi slučajeve po pritužbama Roma i Romkinja, obezbeđivati pravnu pomoć navodnim žrtvama i utvrđivati šablone diskriminacije, uključujući i institucionalnu i sakrivenu diskriminaciju.

Pokazatelji učinka za meru 1.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Zakon prepoznaje i sankcioniše ciganizam kao oblik rasizma

2021: Ne

2023: Da

Broj novouspostavljenih odeljenja za borbu protiv ciganizma i diskriminacije prema Romima i Romkinjama u okviru javnih institucija i tela

2021: 0

2022/2023: 1

2024–2030: 2

Broj pritužbi zbog diskriminacije pripadnika/ca romske nacionalne manjine

2020: 94

* Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnost za 2020. godinu

2022/2023: 100 na nivou godine

2024–2030: 150 na godinu dana

Broj (navodnih) žrtava koje su dobile besplatnu pravnu pomoć

1.10.2019 – oktobar 2020: 3340

*Izveštaj o realizaciji operativnih zaključaka za period 2019–2021. godine

2022/2023: 4000

U 2030: 6000

Mera 1.2. Osnaživanje Roma i Romkinja za pristup pravima i očuvanje identiteta

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Nacionalni savet romske nacionalne manjine Republike Srbije.

Ovom merom potrebno je ojačati kapacitete Roma i Romkinja kroz kulturne, informativne i edukativne aktivnosti kojima će se povećati informisanost o pravima i pristup pravima i uslugama pre svega javnog sektora, i jačati kulturni i nacionalni identitet i samosvest Roma i Romkinja. U ovom procesu prepoznavanje značajnih Roma i Romkinja u oblasti kulturne delatnosti i umetnosti je veoma važno. Takođe, radi očuvanja kulturnog identiteta i kulturne baštine, potrebno je osnovati ustanove kulture, po uzoru na postojeće ustanove drugih nacionalnih manjina (zavodi, domovi kulture, itd.). S obzirom na to da je već konstatovano da potencijal kulture Roma i Romkinja, kao dela evropske i srpske kulture treba u postojećim pravnim i institucionalnim uslovima iskoristiti kao sredstvo za prevazilaženje predrasuda prema Romima i Romkinjama, korišćenje postojećih kapaciteta i mogućnosti je takođe značajan pravac u kom je potrebno planirati aktivnosti radi očuvanja i promocije romske kulture kao sastavnog dela kulturne scene Republike Srbije. U tom smislu je dobro ispitati mogućnosti člana 12 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji navodi: „Muzeji, arhivi i zavodi za zaštitu spomenika kulture čiji je osnivač Republika, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave obezbediće predstavljanje i zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa od posebnog značaja za nacionalne manjine na teritoriji za koju su nadležni. U odlučivanju o načinu predstavljanja kulturnog i istorijskog nasleđa za koje je u skladu sa odredbama posebnog zakona utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalne manjine učestvuju i predstavnici njihovih nacionalnih saveta. Ustanove kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave koja se u smislu zakona kojim se uređuje lokalna samouprava smatra nacionalno mešovitom jedinicom lokalne samouprave, svojim programima rada obezbediće sadržaje, mere, aktivnosti ili manifestacije kojima se čuva i promoviše kulturni identitet i tradicija nacionalnih manjina tradicionalno nastanjenih na njenoj teritoriji.”

Delovanje medija koji imaju sadržaje na romskom jeziku je izuzetno značajno radi ostvarivanja ove mere te je u tom smislu potrebno pružiti podršku ovim medijima, ali i raditi na podsticanju svih medija da razvijaju afirmativan odnos prema Romima i Romkinjama i razvijaju programe na romskom jeziku u sredinama gde živi značajan procenat pripadnika romske nacionalne zajednice. Na taj način će Romi i Romkinje dobiti bolji pristup pravima i javnim uslugama, a takođe će biti mnogo bolje informisani o svojim pravima. Sistem besplatne pravne pomoći će se uključiti i u ovaj program radi pružanja podrške u pristupu pravdi u drugim oblastima.

Pokazatelji učinka za meru 1.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj Ustanova kulture za Rome i Romkinje141

2021: 1 (*RKC Niš)

(2030): 3

Broj projekata/programa ustanova kulture, čiji je osnivač nacionalno mešovita jedinica lokalne samouprave, a na čijoj teritoriji živi reprezentativan broj Roma, kojima se čuva i promoviše kulturni identitet i tradicija romske nacionalne manjine

Biće utvrđeno

Najmanje 50 na godišnjem nivou

Definisana lista istaknutih romskih umetnika i kulturnih delatnika, koja se periodično ažurira.

Biće utvrđeno

Najmanje 100 na godišnjem nivou

Broj medija sa pretežnim sadržajem relevantnim za Rome i Romkinje ili na romskom jeziku

2020: 26 medija koji imaju sadržaje na romskom jeziku

*Mediji na jezicima nacionalnih manjina, OEBS Misija u Srbiji, 2020

2030: 50 medija koji imaju sadržaje na romskom jeziku

Broj programa i projekata kojima su Romi i Romkinje informisani i edukovani na temu pristupa pravima i očuvanja identiteta

Biće utvrđeno

*OCD, JLS

2030: Najmanje 10 godišnje

Broj podržanih projekata/programa kojima se na afirmativan način predstavlja kultura i tradicija Roma i koji doprinose borbi protiv ciganizma i diskriminacije.

Biće utvrđeno

*OCD, JLS

2030: Najmanje 10 godišnje

Mera 1.3. Podizanje svesti javnosti, a naročito javnih službi o značaju borbe protiv ciganizma kao posebnog oblika rasizma, i diskriminacije.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Nacionalna akademija za javnu upravu

Treća mera u okviru Posebnog cilja 1 jeste delovanje na javne službe i širu zajednicu. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će upravljati ovom merom koja je usmerena na ukupno stanovništvo u Republici Srbiji. Cilj je da se radi na suzbijanju predrasuda i stereotipa kod opšte populacije u Republici Srbiji, uticanju na sadržaje u medijima, kako na smanjenje negativnih, tako i na povećanje afirmativnih narativa, podizanju svesti o različitosti i toleranciji, podršku susreta različitih zajednica, kao i na suzbijanju govora mržnje putem javne osude. Ministarstvo će u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu142 razviti program obuke za javne službenike u oblasti borbe protiv ciganizma i diskriminacije prema Romima i Romkinjama i radiće sa javnim institucijama na uspostavljanju propisa i mera za odgovor na ciganizam i diskriminaciju. Ministarstvo će raditi na utvrđivanju istorijskih činjenica, podržaće istraživanja o Romima i Romkinjama i radiće na objavljivanju važnih podataka. U okviru ovog programa je planiran i rad na koordinaciji i praćenju Strategije.

Pokazatelji učinka za meru 1.3.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj ljudi (opšta populacija) koji su na bilo koji način bili uključeni u aktivnosti za suzbijanje predrasuda

Biće utvrđena

2030: Najmanje 2%

Broj podržanih medijskih sadržaja na promociju tolerancije i identiteta Roma

Biće utvrđena

2030: Najmanje 100 na godišnjem nivou

Broj javnih osuda govora mržnje prema Romima

Biće utvrđena

2030: Najmanje 20 na godišnjem nivou

Broj obučenih javnih službenika na temu zaštite od diskriminacije i ciganizma kao specifičnog oblika rasizma

2021: 0

2022–2023: 200

2024–2030: 1000

Broj institucija sa propisima i merama protiv ciganizma kao oblika rasizma

Biće utvrđena

2030: Sva ministarstva i JLS

Broj akreditovanih programa obuke za javne službenike kod Nacionalne akademije za javnu upravu a koji su usmereni na razvijanje svesti i suzbijanje ciganizma i diskriminacije prema Romima

Biće utvrđena

2022–2030: Najmanje 5

Posebni cilj 2:

Unapređena participacija Roma i Romkinja u svim društvenim procesima.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Za postizanje posebnog cilja 2 neophodno je kroz implementaciju Strategije raditi na podsticanju učešća Roma i Romkinja, a naročito žena i mladih u društvenom, kulturnom i političkom životu. Takođe, poseban cilj 2 biće dostignut jačanjem kapaciteta i saradnje u okviru civilnog društva. Kroz ovu meru, obezbediće se i da se Romi i Romkinja, uključe u javne politike kroz njihovo aktivno učešće u kreiranju i praćenju zakonskih dokumenata i dokumenata javnih politika. Jedan od bitnih načina jeste i podsticanje umrežavanja i uključivanja organizacija civilnog društva koje vode Romi i Romkinje u rad nacionalnih platformi za saradnju u okviru civilnog sektora ali i na liniji civilni sektor–država. S obzirom na to, mere za ostvarivanje posebnog cilja 2 su grupisane na sledeći način, a u tabelama ispod su definisani pokazatelji učinka za svaku meru, kao i početna vrednost i bazna godina i ciljana vrednost 2030. godine.

Pokazatelji za postizanje posebnog cilja 2:

– Procenat Roma i Romkinja koji su izjavili da su učestvovali na izborima

Početna vrednost: biće utvrđena, Ciljana vrednost: 2030: biće utvrđena (RIK, NSRNM)

– Broj aktivnih organizacija civilnog društva koje vode Romi i Romkinje

Početna vrednost: biće utvrđena143, Ciljana vrednost: 2030: 300 (APR)

Mera 2.1. Podsticanje učešća Roma, naročito žena i mladih, u društvenom, kulturnom i političkom životu

Učešće Roma i Romkinja u društvenom, kulturnom i političkom životu biće podsticano kako na individualnom nivou kroz različite aktivnosti informisanja, edukacije i osnaživanja tako i kroz delovanje civilnog sektora i podršku civilnom sektoru kako bi se dalje osnaživale organizacije civilnog društva i unapredio društveni dijalog u oblasti socijalnog uključivanja Roma i Romkinja. Kad je u pitanju učešće u procesima politika, Romi i Romkinje treba da se informišu i edukuju o pravima u oblasti političke participacije i o načinima na koje mogu da učestvuju kako bi donosili informisane odluke, povećali svoju uključenost u procese politika i tako ima dali veći legitimitet. Posebno će se voditi računa o rodnoj perspektivi i osnaživanju žena u okviru ove mere.

Pokazatelji za meru 2.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj organizacija civilnog društva koje vode Romi i Romkinje, koji aktivno učestvuju u platformi civilnog društva MLJMPDD

Biće utvrđena

2022–2023: Najmanje 20

2024–2030: najmanje 10 na godišnjem nivou

Zastupljenost muškaraca i žena romske nacionalnosti u telima političkog odlučivanja na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou

Biće utvrđena

*Podaci JLS i organa i institucija na nacionalnom i pokrajinskom nivou

2030: 2,1%

(najmanje 30% žena)

Broj lokalnih saveta za međunacionalne odnose u čiji rad su uključeni pripadnici romske nacionalne manjine

Biće utvrđena

2025: Sve JLS koje ispunjavaju uslov predviđen Zakonom o lokalnoj samoupravi, a na osnovu podataka iz Popisa 2021

Broj jedinica lokalne samouprave u kojima su aktivni mobilni timovi za inkluziju Roma i Romkinja

2020: 50

*Baza podataka za praćenje mera za inkluziju Roma i Romkinja, 2020. godina

2030: 100

Broj mladih Roma i Romkinja koji učestvuju u različitim aktivnostima

Biće utvrđena

2030:Najmanje 2%

Broj projekata u oblasti kulture Roma koje realizuju organizacije civilnog društva

Biće utvrđena

2030: Najmanje 10 godišnje

Broj projekata/programa u oblasti kulture Roma usmerenih ka ženama, deci i mladima.

Biće utvrđena

2030: Najmanje 10 godišnje

Mera 2.2. Jačanje kapaciteta i saradnje u okviru civilnog društva

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Potrebno je promovisati ulogu organizacija civilnog društva, naročito onih koje vode Romi i Romkinje, kao važnu u osnaživanju romske nacionalne zajednice i povećanju legitimnosti i pravednosti politika koje direktno ili indirektno utiču na život Roma i Romkinja. Povećanje učešća OCD u procesima kreiranja i sprovođenja javnih politika je od ključnog značaja, pored usluga koje pružaju svojim korisnicima.

Pokazatelji za meru 2.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj organizacija civilnog društva koje vode Romi i Romkinje

Biće utvrđeno

2030: 20% više u odnosu na 2021.

Broj zakonskih dokumenata i dokumenata javnih politika u čijem kreiranju i praćenju aktivno učestvuju organizacija civilnog društva koje vode Romi i Romkinje

Biće utvrđeno

*Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

2022–2030: Svi zakonski i dokumenti javnih politika koji se tiču Roma i Romkinja, posredno ili neposredno

Posebni cilj 3:

Razvijen obrazovni sistem kao inkluzivna, interkulturalna, nediskriminatorna i bezbedna sredina za decu romske nacionalnosti i svu drugu decu, obezbeđivanjem pune uključenosti u predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje, i pružanje podrške funkcionalnom obrazovanju odraslih Roma i Romkinja, uz povećanje delotvornosti i efikasnosti mehanizama za borbu protiv diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma.

Za postizanje Posebnog cilja 3 neophodno je kroz implementaciju Strategije realizovati mere koje se odnose na podršku potpunom razvoju dece romske nacionalnosti iz depriviranih sredina, realizacijom programa za roditelje i decu uzrasta do tri godine u porodici, zajednici i predškolskoj ustanovi, učiniti dostupnim predškolske programe za decu uzrasta 3–5,5 godina kroz organizaciju celodnevnog i poludnevnog boravka. Zatim će se realizovati aktivnosti koje će doprineti da se ostvari mera koja se odnosi na smanjenje obrazovnog jaza potpunim obuhvatom dece romske nacionalnosti uzrasta 5,5–6,5 godina PPP. Takođe, Poseban cilj 3 će se realizovati kroz mere koje obuhvataju aktivnosti koje će doprineti da se poveća obuhvat učenika pripadnika romske nacionalne manjine obaveznim osnovnim obrazovanjem sprovođenjem postojećih propisa o upisu u osnovnu školu i dosledno sprečavanje neopravdanog upisa u specijalno osnovno obrazovanje posebno za decu koja žive u romskim naseljima i uslovima siromaštva. Aktivnosti koje će doprineti povećanju kompetencija učenika i odraslih za ulazak u svet rada i visoko obrazovanje primenom afirmativnih mera u srednjem i visokom obrazovanju, i smanjenje stope osipanja iz sistema obrazovanja, će se realizovati u okviru posebnog mere 3.4. Posebnog cilja 3.

S obzirom na to, mere za ostvarivanje posebnog cilja 3 su grupisane na sledeći način, a u tabelama ispod su definisani pokazatelji učinka za svaku meru, kao i početna vrednost i bazna godina i ciljana vrednost 2030. godine.

Pokazatelji za ostvarenje Posebnog cilja 3:

– Stopa upisa u osnovne škole kod Roma i Romkinja

Početna vrednost: 2019: 85,4% (RZS, MICS 6) Ciljana vrednost: 2030: 100% (RZS)

– Stopa prelaska u srednju školu kod Roma i Romkinja

Početna vrednost: 2019: 52,6% (RZS, MICS 6) Ciljana vrednost: 2030: 80% (RZS)

– Stopa završavanja višeg i visokog obrazovanja

Početna vrednost: 2017: 2% (Regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka) Ciljana vrednost: 2030: 4% (RZS i MPNTR)

– Učešće odraslih Roma i Romkinja u obrazovanju i obukama.

Početna vrednost: 2017: 73% u sistemu (Regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka) Ciljana vrednost: 2030: 90% u sistemu (NSRNM).

Važno je napomenuti da, kao i u drugim oblastima, roditelji nisu u obavezi da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti, a shodno tome, ni ustanove obrazovanja i vaspitanja ne prikupljaju podatke prema nacionalnoj pripadnosti. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – ZOSOV („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20), čl. 175. i 176. je uredio uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), kao i uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja (JOB) koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku i odraslom u JISP-u. Ovaj mehanizam će omogućiti praćenje deteta u sistemu, ali i efekte mera podrške. Uspostavljanjem JISP-a značajno će se unaprediti sistem praćenja obrazovnih postignuća. Uključenost romskih učenika u sistem obrazovanja procenjujemo ili na osnovu udela romskog stanovništva ili pretpostavke na osnovu socio-kulturalnih karakteristika porodica. Deo podataka dobijamo i praćenjem primene afirmativnih mera pri upisu u srednje škole i visoko-školske ustanove čiji osnivač je Republika Srbija, kao i dodelom stipendija za učenike romske nacionalnosti.

Mera 3.1. Podrška potpunom razvoju dece romske nacionalnosti iz depriviranih sredina realizacijom programa za roditelje i decu uzrasta do tri godine u porodici, zajednici i predškolskoj ustanovi, kao i dostupnost predškolskih programa za decu uzrasta 3–5,5 godina (celodnevni, poludnevni).

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ovom merom će se podsticati nacionalne i lokalne institucije uključujući JLS da usmere svoje napore na povećanje obuhvata dece romske nacionalnosti programima ranog obrazovanja i vaspitanja kroz podršku detetu i porodici, a pre svega na povećanje uključivanja u formalni sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u što ranijem uzrastu.

Pokazatelji za meru 3.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Procenat dece romske nacinalnosti starosti 36–59 meseci koja pohađaju obrazovanje u ranom detinjstvu

2019: 7,4%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 60,6%

Broj lokalnih samouprava u kojima se kontinuirano realizuju programi za roditelje i decu uzrasta do tri godine u porodici, zajednici i predškolskoj ustanovi

2021:biće utvrđena

*Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ECEC projekat

2022–2030:

Najmanje 80

Obuhvat porodica iz romske nacionalne zajednice podrškom kroz programe za roditelje i decu uzrasta do tri godine u porodici, zajednici i predškolskoj ustanovi

2021: biće utvrđena

*Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ECEC projekat

2022–2030:

Najmanje 70%

Mera 3.2. Smanjenje obrazovnog jaza potpunim obuhvatom dece romske nacionalnosti uzrasta 5,5–6,5 godina Pripremnim predškolskim programom (u celodnevnom ili poludnevnom trajanju).

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Za ostvarivanje ove mere odgovornost nosi MPNTR pre svega, ali kao partneri JLS i OCD, kao i druge lokalne i nacionalne institucije koje kroz međusektorsku koordiniranu saradnju treba da obezbede uslove za potpuni obuhvat dece romske nacionalnosti obaveznim pripremnim predškolskim programom.

Pokazatelji za meru 3.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Procenat dece romske nacionalnosti koji pohađa Pripremni predškolski program PPP

2019: 80%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 100%

Mera 3.3: Povećati obuhvat učenika pripadnika romske nacionalne manjine obaveznim osnovnim obrazovanjem sprovođenjem postojećih propisa o upisu u osnovnu školu i dosledno sprečavanje neopravdanog upisa u specijalno osnovno obrazovanje posebno za decu koja žive u romskim naseljima i uslovima siromaštva.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Za ostvarivanje ove mere odgovornost nosi MPNTR pre svega, ali kao partneri JLS i OCD, kao i druge lokalne i nacionalne institucije koje kroz međusektorsku koordiniranu saradnju treba da obezbede uslove za potpuni obuhvat dece romske nacionalnosti obaveznim osnovnim obrazovanjem. Pored toga, radiće se na suzbijanju prakse neopravdanog upisa dece romske nacionalnosti u škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju do nivoa koji okvirno odgovara procentualnoj zastupljenosti dece romske nacionalnosti u ukupnoj populaciji dece odgovarajućeg uzrasta.

Pokazatelji za meru 3.3.

Polazna vrednost

Ciljana vrednost

Procenat dece romske nacionalnosti koji upisuje OŠ

2019: 85,4%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 100%

Bruto stopa upisa dece romske nacionalnosti u 8. razred osnovne škole

2019: 62%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 100%

Stopa završavanja osnovne škole

2019: 64%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 100%

Smanjenje osipanja iz sistema obrazovanja na godišnjem nivou

2019: 7%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2022–2030:

7% na godišnjem nivou

Zastupljenost učenika i učenica romske nacionalnosti u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju

2016: 18%

*IPSOS, MPNTR, UNICEF, 2016

2030: 2,1%

Mera 3.4: Povećanje kompetencija učenika i odraslih pripadnika romske nacionalne manjine za ulazak u svet rada i visoko obrazovanje primenom afirmativnih mera u srednjem i visokom obrazovanju i smanjenje osipanja iz sistema obrazovanja.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Primena afirmativnih mera je od izuzetnog značaja kako bi se povećala prohodnost učenika i učenica romske nacionalnosti, i odraslih Roma i Romkinja kroz obrazovni sistem sve do visokog obrazovanja i time povećala njihova konkurentnost na tržištu rada. Ova mera je direktno povezana i sa posebnim ciljem u oblasti zapošljavanja i zato će biti potrebna koordinacija i aktivnosti i praćenja podataka o implementaciji aktivnosti. Aktivnosti na smanjenju osipanja iz obrazovnog sistema je potrebno intenzivirati, naročito na lokalnom nivou kroz podršku lokalnim mehanizmima za podršku u obrazovnom sistemu. Kroz programe obuka i sticanja profesionalnih kompetencija, između ostalog, smanjiće se i procenat Roma i Romkinja koji nisu uključeni u sistem obrazovanja, zapošljavanja i obuka.

Pokazatelji za meru 3.4.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Stopa prelaska u srednju školu za učenike i učenice romske nacionalnosti

2019: 52,6%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 80%

Procenat devojčica i dečaka romske nacionalnosti koji pohađa srednje obrazovanje

2019: 27% (devojčice) 30% (dečaci)

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030:

50% devojčice) 60% (dečaci)

Stopa završavanja srednje škole

2019: 61%

*MICS6, 2019, RZS i UNICEF

2030: 98%

Stopa prelaska učenika i učenica romske nacionalnosti na visokoškolske institucije

2016: 2%

*MPNTR

2030: 15%

Stopa završavanja višeg i visokog obrazovanja

2017: 2%

*Regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka

2030: 4%

Procenat Roma i Romkinja koji nisu u sistemu obrazovanja, obuke ili zapošljavanja

2017: 27%

*Regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka

2030: 10%

Posebni cilj 4: Povećan pristup Roma i Romkinja kvalitetnom i održivom zapošljavanju.

Za postizanje Posebnog cilja 4 neophodno je kroz implementaciju strategije realizovati mere koje se odnose na povećanje stope zaposlenosti Roma i Romkinja do minimalnih 25%, u skladu sa Poznanjskom deklaracijom. Takođe, potrebno je podstaći zapošljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru tako da se dostigne da zastupljenost Roma i Romkinja zaposlenih u javnom sektoru bude proporcionalna procentualnoj zastupljenosti Roma i Romkinja u ukupnom stanovništvu. Vrlo su značajne aktivnosti koje će se realizovati u okviru mere 4.3. koje se odnose na potpunu i održivu institucionalizaciju lokalnih mehanizama za inkluziju Roma (koordinatori za pitanja Roma, medijatorke, pedagoški asistenti, mobilni timovi za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i dr.). Ova oblast će obuhvatiti i aktivnosti koje se odnose na borbu protiv ciganizma, kao oblika rasizma i diskriminacije, kako bi se obučili zaposlenih u javnom i privatnom sektoru i senzibilisali i smanjila diskriminacija u zapošljavanja pripadnika romske nacionalne manjine. Pokazatelji za postizanje Posebnog cilja 4 su:

– Stope zaposlenosti Roma i Romkinja

Početna vrednost: 2017. 21% *Regionalno istraživanje o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka, Ciljana vrednost: 2030: 25%144. (RZS i NSZ)

– Stopa zaposlenih Roma i Romkinja u javnom sektoru

Početna vrednost: biće utvrđena, Ciljana vrednost: 2030: jednaka procentu proporcionalnom zastupljenosti Roma i Romkinja u ukupnom stanovništvu prema podacima iz Popisa 2022. (RZS i NSZ)145

S obzirom na to da su ovi pokazatelji izvedeni iz Poznanjske deklaracije, a imajući u vidu da su od strane zvaničnog izvora statističkih podataka na nacionalnom nivou ne objavljuju podaci u vezi sa stopom zaposlenosti Roma i Romkinja, niti podaci o stopi zaposlenosti Roma i Romkinja u javnom sektoru, a radi obezbeđivanja empirijske zasnovanosti procesa praćenja ostvarivanja postavljenih ciljanih vrednosti, neophodno je Akcionim planom za implementaciju ove Strategije predvideti mehanizme za praćenje ovih podataka.

Mera 4.1. Uvođenje i primena afirmativnih mera za zapošljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja

Ova mera biće ostvarena kroz programe podsticanja zapošljavanja koji pre svega podrazumevaju senzibilizaciju poslodavaca u javnom sektoru i primenu afirmativnih mera za zapošljavanje, naročito obrazovanih Roma i Romkinja (s posebnom pažnjom na zastupljenost žena).

Pokazatelji za meru 4.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj institucija koje su sprovele afirmativne mere za zapošljavanje Roma i Romkinja

Biće utvrđena

U 2030. godini:150

Mera 4.2. Kreiranje novih i dosledna primena postojećih programa zapošljavanja Roma i Romkinja

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Ova mera biće ostvarena primenom mera aktivne politike zapošljavanja ali brojnim aktivnostima koje promovišu zapošljavanje Roma i Romkinja a koje su usmerene na poslodavce i širu javnost. Pored toga, koordinirano delovanje svih sistema uključujući OCD treba da obezbedi veću dostupnost i vidljivost programa zapošljavanja koji adekvatno i ciljano dosežu različite grupe u populaciji romske nacionalne manjine (mladi, žene, obrazovani, lica sa različitim nivoima kvalifikacija...)

Pokazatelji za meru 4.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj novih programa zapošljavanja Roma i Romkinja

2021: 0

2030: najmanje 5 novih programa

Mera 4.3. Potpuna i održiva institucionalizacija lokalnih mehanizama za inkluziju Roma

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja

Mera je od izuzetnog značaja jer ostvaruje efekte u više ravni: povećavanje formalne zaposlenosti Roma i Romkinja u svim sektorima, posebno u javnom, i sa druge strane povećanje efikasnosti i održivosti lokalnih mehanizama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja (koordinatori za romska pitanja, zdravstvene medijatorke, pedagoški asistenti, mobilni timovi za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, itd...). Neophodno je da sve nadležne institucije na nacionalnom i lokalnom nivou na sistemski i koordinirani način zaokruže pravni okvir kojim će se u potpunosti i na održiv način rešiti radno-ravni status lokalnih mehanizama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

Pokazatelji za meru 4.3.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Usvojena potrebna akta za potpunu i održivu institucionalizaciju lokalnih mehanizama (zdravstvene medijatorke, koordinatori za romska pitanja, pedagoški asistenti, mobilni timovi za socijalno uključivanje Roma i Romkinja)

2021: Ne

2022–2023: Da

Mera 4.4. Borba protiv ciganizma, kao oblika rasizma i diskriminacije u zapošljavanju

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja

Ovom merom predviđene su aktivnosti koje treba da senzibilišu i edukuju kako zaposlene u javnom sektoru tako i poslodavce i na taj način doprinesu razumevanju fenomena ciganizma i diskriminacije u odnosu na Rome i Romkinje, naročito u oblasti zapošljavanja. Ova mera se može sprovoditi kroz aktivnosti i realizaciju različitih inovativnih projekata koji imaju za temu borbu protiv ciganizma, kao oblika rasizma i diskriminacije u zapošljavanju na svim nivoima. Za realizaciju ove mere mogu se uključiti i različiti međunarodni i nacionalni donatori kako bi se aktivnosti koje se predvide akcionim planom mogle ostvariti u punom obimu.

Pokazatelji za meru 4.4.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj obuka za zaposlene u javnom sektoru

Biće utvrđeno

Do kraja 2030: Najmanje 10% edukovanih od ukupnog broja zaposlenih

Broj obuka za senzibilizaciju poslodavaca

Biće utvrđeno

Do kraja 2030: Najmanje 10 na godišnjem nivou

Mera 4.5. Legalizacija rada Roma i Romkinja u neformalnoj sferi, posebno sakupljača

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Ovom merom je potrebno predvideti aktivnosti kojima će se zaokružiti pravni okvir za legalno delovanje Roma i Romkinja u delatnosti koja se odnosi na poslove i rad u neformalnoj sferi, posebno na sakupljanje sekundarnih sirovina, i to na održiv način koji je povoljan za nosioce delatnosti.

Pokazatelji za meru 4.5.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Usvojena potrebna akta za potpunu i održivu institucionalizaciju lokalnih mehanizama za posredovanje u zapošljavanju (pojedinci i OCD)

2021: Ne

2025: Da

Posebni cilj 5: Unapređeno zdravlje Roma i Romkinja uz jednak pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i omogućeno puno ostvarivanje prava na zdravlje bez diskriminacije, naročito u kriznim situacijama, u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

Za postizanje Posebnog cilja 5 neophodno je kroz implementaciju Strategije realizovati mere koje se odnose na širenje i razvijanje javno-zdravstvenih programa u odnosu na sve Rome i Romkinje u Republici Srbiji, zatim sprovođenje aktivnosti koje će doprineti da se Romi i Romkinje informišu i edukuju, kao i da se senzibiliše većinsko stanovništvo i angažovani u zdravstvenom sistemu. Takođe, u okviru Posebnog cilja 5 radiće se aktivno na regulisanju radno pravnog statusa medijatorki u zdravstvu. Mere i aktivnosti koje će se realizovati odnose se i na razvoj i unapređenje dostupnosti usluga zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite Romima i Romkinjama, bez diskriminacije, radi smanjenja nejednakosti u zdravlju.

Pokazatelj za postizanje Posebnog cilja 5 je:

– Pokrivenost Roma i Romkinja univerzalnim zdravstvenim osiguranjem

Početna vrednost: 93,4%, Ciljana vrednost: 2030: od najmanje 95% ili do nivoa kao i kod ostalog stanovništva (RFZO, Ministarstvo zdravlja).

Mera 5.1. Širenje i razvijanje javno-zdravstvenih programa

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja.

Javno-zdravstveni programi ostvaruju se kroz delovanje instituta i zavoda za javno zdravlje, kao i delovanje zdravstvenih institucija na lokalnom nivou. U Planovima javnog zdravlja jedinica lokalnih samouprava gde su zastupljeni Romi i Romkinje potrebno je da Romi i Romkinje budu prepoznati kao posebno ranjive grupe i da se kroz programe javnog zdravlja predvide aktivnosti koje targetiraju Rome i Romkinje.

Pokazatelji za meru 5.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj javno-zdravstvenih programa koji targetiraju Rome i Romkinje

2021: biće utvrđeno

2030: Sve JLS u kojima žive Romi i Romkinje

Mera 5.2. Razvijanje i sprovođenje informativno-edukativnih programa namenjenih Romima i Romkinjama, većinskom stanovništvu i angažovanim u zdravstvenom sistemu.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja.

Informativno edukativni programi podrazumevaju delovanje zdravstvenih institucija na nacionalnom i lokalnom nivou kroz informativno-edukativne kampanje, rad zdravstvenih medijatorki i patronažne službe, partnerstva sa OCD, i programe obuka za zaposlene u zdravstvenom sistemu radi dalje senzibilizacije i sprečavanja diskriminacije Roma i Romkinja u zdravstvenom sistemu.

Pokazatelji za meru 5.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj informativno edukativnih programa namenjenih Romima i Romkinjama

Nema podataka

2022–2030: Najmanje 1 nacionalni na godišnjem nivou

Broj informativno edukativnih programa namenjenih većinskom stanovništvu

Nema podataka

2022–2030: Najmanje 1 nacionalni na godišnjem nivou

Broj informativno edukativnih programa namenjenih angažovanima u zdravstvenom sistemu

Nema podataka

2022–2030: Najmanje 1 nacionalni na godišnjem nivou

Mera 5.3. Rešavanje radno pravnog statusa medijatorki, kao i povećanje broja zaposlenih Roma i Romkinja u zdravstvenom sistemu.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja.

Regulisanje radno-pravnog statusa zdravstvenih medijatorki biće sproveden na isti način i sa istim ciljem kako je definisano merom 4.3. Takođe, kroz ovu meru je moguće realizovati aktivnosti koje se odnose na dodatno formalno i neformalno obrazovanje medijatorki.

Pokazatelji za meru 5.3.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj zaposlenih zdravstvenih medijatorki sa potpuno regulisanim radno-pravnim statusom

2021: 0

*Ministarstvo zdravlja

2030: Najmanje 250

Broj zdravstvenih medijatorki u JLS

2021: 75 medijatorki u 59

*Ministasrtvo zdravlja

2030: Najmanje 250 u 80 JLS

Mera 5.4. Učiniti dostupnim usluge zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite Romima i Romkinjama, bez diskriminacije, radi smanjenja nejednakosti u zdravlju.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja.

Kroz ovu meru je potrebno sprovoditi aktivnosti koje će obezbediti da usluge zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite budu dostupne svakom pojedincu i pojedinki iz romske nacionalne zajednice, da se koriste usluge bez diskriminacije. Takođe, ove aktivnosti će voditi ka smanjenju nejednakosti u zdravlju, ka unapređenju zdravlja, smanjenju smrtnosti i povećanju životnog veka Roma i Romkinja.

Pokazatelji za meru 5.4.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

% Roma i Romkinja koji smatra da njihove zdravstvene potrebe nisu zadovoljene

2014: 28%

*Zaštitnik građana

2030: 10%

Obuhvat žena romske nacionalnosti u toku prvog trimestra trudnoće savremenom zdravstvenom zaštitom

2019: 84%

*MICS6, RZS i UNICEF

2030: 97%

Obuhvat vakcinacijom dece romske nacionalnosti uzrasta 24–35 meseci.

2019: 63%

*MICS6, RZS i UNICEF

2030: 80%

Posebni cilj 6:

Poboljšani uslovi stanovanja za stanovništvo romske nacionalnosti

Za postizanje Posebnog cilja 6 neophodno je kroz implementaciju Strategije raditi na ozakonjenju objekata i podstandardnih objekata koji zadovoljavaju osnovne uslove životnog standarda. Zatim, neophodno je sprovoditi aktivnosti u cilju opremanja podstandardnih naselja komunalnom infrastrukturom. Značajne su i aktivnosti koje će doprineti ostvarenju mere rešavanja stambenih potreba beskućnika i osoba romske nacionalnosti koje moraju biti raseljene. Pokazatelj za Poseban cilj 6 je:

– Procenat ozakonjenih podstandardnih naselja u kojima žive Romi i Romkinje

Početna vrednost: nema podataka, Ciljana vrednost: 2030: najmanje 70% (Ministarstvo Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture)

Mera 6.1. Ozakonjenje objekata koji zadovoljavaju osnovne uslove životnog standarda

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U okviru ove mere potrebno je predvideti aktivnosti koje se odnose na uspostavljanje objedinjene baze podataka i obezbeđivanje pristupa ovim podacima svim zainteresiranim akterima i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za kontinuirano ažuriranje podataka. Takođe, aktivnosti na rešavanju stambenog pitanja idu u pravcu ozakonjenja stambenih objekata u kojima žive Romi i Romkinje što podrazumeva pristup komunalnoj infrastrukturi i adekvatnost stambenih uslova.

Pokazatelji za meru 6.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj porodica pripadnika romske nacionalne zajednice sa potpuno rešenim stambenim pitanjem u smislu ozakonjenja, pristupa komunalnoj infrastrukturi i adekvatnost stambenih uslova.

Biće utvrđeno

2030: 10.000

Broj ozakonjenih objekata u kojima žive Romi i Romkinje

Biće utvrđeno

2030: 10.000

Mera 6.2. Unapređenje podstandardnih objekata kako bi zadovoljavali osnovne uslove životnog standarda

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Gde god je moguće, potrebno je legalizovati sva neformalna naselja u kojima stanuju Romi i Romkinje. Međutim, za Rome i Romkinje koji žive u neformalnim naseljima koja se ne mogu legalizovati iz opravdanih razloga potrebno je realizovati aktivnosti kako bi se obezbedilo trajno, prikladno, dostojanstveno, pristupačno i nesegregirano stanovanje.

Pokazatelji za meru 6.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Pristup pijaćoj vodi – procenat domaćinstava

2019: 98%

*MICS6, RZS i UNICEF

2030: 100%

(izjednačen sa vrednostima za opštu populaciju 2019)

Osnovna sanitacija – procenat domaćinstava

2019: 86%

*MICS6, RZS i UNICEF

2030: 98%

(izjednačen sa vrednostima za opštu populaciju 2019)

% stanovništva koji živi u domaćinstvima koja koriste poboljšane sanitarne prostorije koje se ne dele sa drugima

2019: 86%

*MICS6, RZS i UNICEF

2030: 98%

(izjednačen sa vrednostima za opštu populaciju 2019)

Mera 6.3. Opremanje podstandardnih romskih naselja komunalne infrastrukture

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kroz ovu meru će se realizovati aktivnosti obezbeđivanja komunalne infrastrukture za podstandardna romska naselja, a pre svega pijaća voda, struja, kanalizacija itd.

Pokazatelji za meru 6.3.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj podstandardnih romskih naselja u kojima je izgrađena kompletna komunalna infrastruktura i objekti su priključeni na istu do 2030. godine

Nema pouzdanih objedinjenih podataka

2030: 400

Mera 6.4. Rešavanje stambenih potreba beskućnika, interno-raseljenih lica i osoba romske nacionalnosti koje moraju biti raseljene

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kroz ovu meru sprovodiće se aktivnosti usmerene na obezbeđivanje stambenih rešenja za beskućnike, interno raseljena lica, kao i Rome i Romkinje koji moraju iz bilo kog razloga biti raseljeni i kojima je neophodno obezbediti stambeno rešenje. To mogu biti aktivnosti kupovine kuća, stanova, socijalnog stanovanja, rekonstrukcije postojećih objekata itd.

Pokazatelji za meru 6.4.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj JLS u kojima su sprovedeni programi i projekti za rešavanje stambenog pitanja beskućnika, interno raseljenih lica i povratnika, kao i osoba romske nacionalnosti koji moraju biti raseljeni

2021: biće utvrđeno

*Izvor KIRS

2030: sve JLS

Posebni cilj 7: Unapređen pristup uslugama socijalne zaštite, dostupnost i delotvornost novčanih davanja radi smanjenja siromaštva i povećanja socijalne uključenosti Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici.

Za postizanje Posebnog cilja 7. neophodno je raditi na jačanju uloge i kapaciteta pre svega javnog sektora, a zatim i OCD i privatnog sektora koji su uključeni u sistem socijalne zaštite. Podržati napore da se svi Romi i Romkinje upišu u građanske registre, kao i da se obezbedi dostupnost i delotvornost novčanih davanja radi smanjenja siromaštva i povećanja socijalne uključenosti. Posebno istaći kroz planirane aktivnosti specifične grupe u okviru populacije Roma i Romkinja (decu, mlade, starije, OSI, povratnike, interno raseljena lica itd.).

Takođe, aktivnosti treba da se usmere na nastavak rada na postupcima koji su u vezi sa rešavanjem statusnih pitanja pripadnika romske nacionalne manjine kroz prijavu prebivališta na adresi ustanove socijalne zaštite (CSR ili ustanova za smeštaj), ukoliko ne postoje uslovi za prijavu prebivališta po nekom drugom osnovu, u čije sprovođenje je uključen i MUP. Pokazatelji za Poseban cilj 7 su:

– Procenat Roma i Romkinja koji su upisani u građanske registre

Početna vrednost: nema podataka, Ciljana vrednost: 2030: 100% (Centralni registar stanovništva)

– Procenat domaćinstava u podstandardnim romskim naseljima koja koriste neko od novčanih socijalnih davanja

Početna vrednost: 2019: 84% (RZS, MICS 6), Ciljana vrednost: 2030: 70% (RZS)

Mera 7.1. Jačanje uloge i kapaciteta javnog sektora za razvoj i primenu socijalnih politika, prava i usluga koje odgovaraju na potrebe pojedinaca i porodica

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

U okviru ove mere potrebno je podržati kroz aktivnosti donošenje potrebnih zakonskih, podzakonskih i drugih akata (planskih dokumenata) koja su važna za smanjenje siromaštva i povećanje socijalne uključenosti Roma i Romkinja na nacionalnom nivou. Aktivnosti u okviru ove mere treba da dovedu do unapređenja evidencije u okviru sistema socijalne zaštite kroz kontinuirano prikupljanje podataka o ostvarivanju prava i usluga Roma i Romkinja.

Kroz ovu meru potrebno je jačati ulogu jedinica lokalnih samouprava za multisektorski pristup i kreiranje lokalnih socijalnih politika, u prepoznavanju potreba Roma i Romkinja. Akcionim planom predvideti aktivnosti koje ciljaju specifične grupe u okviru populacije Roma i Romkinja i koje odgovaraju na probleme navedene u opisu stanja: dečiji, rani i prinudni brakovi, porodično i partnersko nasilje, dečiji i prinudni rad, deca ulice, trgovina ljudima. Takođe, potrebno je sprovoditi aktivnosti koje povećavaju dostupnost usluga i programa iz drugih sistema, koji se odnose na obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu (prevencija osipanja i ranog napuštanja školovanja, usluge podrške porodici sa decom/porodični ili terenski saradnik itd.). U ovom delu potrebno je oslanjati se i na aktivnosti Mobilnih timova u opštinama u kojima su formirani, a u JLS u kojima nisu formirani, podsticati formiranje. Kroz aktivnosti u ovoj meri neophodno je unaprediti stručne kompetencije zaposlenih za rad sa Romima i Romkinjama, da se unapređuju njihove kompetencije za realizaciju mera i aktivnosti u zaštiti romskog stanovništva kroz unapređenje kulturno kompetentne prakse u sistemu socijalne zaštite, kroz pohađanje akreditovanih obuka, ali i na druge relevantne načine. Takođe, neophodno je da se dalje razvijaju lokalne usluge socijalne zaštite koje će uključivati i Rome i Romkinje, posebno kroz namenske transfere kojima se pomažu lokalne samouprave da razviju usluge u zajednici. Ovom merom je neophodno pojačati informisanje Roma i Romkinja o novčanoj socijalnoj pomoći, kao meri za smanjenje siromaštva. Takođe, neophodno je sprovoditi aktivnosti aktivnacije korisnika NSP, zatim obezbeđivanja pojednostavljenje procedura za ostvarivanje besplatne pravne pomoći.

Pokazatelji za meru 7.1.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Doneti potrebni zakonski, podzakonski i drugi akti (planska dokumenta) koja su važna za smanjenje siromaštva i povećanje socijalne uključenosti Roma i Romkinja na nacionalnom nivou

Polazna osnova: biće utvrđena

2030:

Doneta sva potrebna akta i primenjuju se

Broj JLS u čijim lokalnim planskim dokumentima postoje posebne mere i programe socijalne zaštite namenjene Romima i Romkinjama

Polazna osnova: biće utvrđena

*Izvori: JLS, Baza podataka i merama socijalne inkluzije Roma i Romkinja, Stalna kongerencija gradova i opština

Sve JLS koje imaju lokalna planska dokumenta

Broj JLS koje pružaju lokalne usluge socijalne zaštite koje uključuju Rome i Romkinje, povratnike po sporazumu o readmisiji, i druge

Polazna osnova: biće utvrđena

*Izvori: JLS, Baza podataka i merama socijalne inkluzije Roma i Romkinja, Stalna kongerencija gradova i opština

Sve JLS koje imaju romsku nacionalnu manjinu

Broj akreditovanih programa obuke u bazi Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu koji se odnose na jačanje kompetencija za rad sa pripadnicima romske nacionalne zajednice

Polazna osnova: biće utvrđena

Izvor: Republički zavod za socijalnu zaštitu, Komora socijalne zaštite

2030: 5

Broj realizovanih akreditovanih programa obuke i drugih stručnih skupova koji se odnose na jačanje kompetencija za rad sa pripadnicima romske nacionalne zajednice

Polazna osnova:

biće utvrđena

Izvor: Republički zavod za socijalnu zaštitu, Komora socijalne zaštite

Do kraja 2030: 35 (najmanje 5 godišnje)

Mera 7.2. Povećanje informisanosti i Roma i Romkinja o mogućnostima ostvarivanja prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite i ostvarivanje prava i usluga

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kada je u pitanju ova mera, potrebno je raditi na informisanju Roma i Romkinja, i podizanju svesti o mogućnostima ostvarivanja prava i usluga u oblasti socijalne zaštite. Aktivnosti mogu da budu usmerene na kampanje i promotivne aktivnosti u lokalnoj zajednici, promociju pristupa socijalnim uslugama. Kroz ovu meru moguće je sprovoditi aktivnosti koje će voditi ka poboljšanju materijalnog položaja romskog stanovništva unapređenjem novčanih davanja, radi smanjenja siromaštva. Radi povećanja informisanosti Roma i Romkinja i dostupnosti prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, potrebno je naglasiti značaj i uloge, uključiti kroz aktivnosti, privatni sektor, civilni sektor i medije. Takođe, aktivnosti mogu da se odnose i na unapređenje evidencije o ostvarivanju prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite za Rome i Romkinje.

Pokazatelji za meru 7.2.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj projekata sprovedenih sa ciljem informisanja Roma i Romkinja o pravima i uslugama u sistemu socijalne zaštite na nacionalnom i lokalnom nivou

Ne postoji podatak

Izvori: JLS, CSR, Baza podataka i merama socijalne inkluzije Roma i Romkinja, SKGO

Na godišnjem nivou 2022–2030.: broj OCD i JLS koje su sprovele projekte

Broj realizovanih istraživanja na lokalnom i nacionalnom nivou o svim bitnim pitanjima romske nacionalne zajednice u vezi sa ostvarivanjem prava i usluga u oblasti socijalne zaštite, radi kvalitetnije analize i povezivanja stručne prakse u daljem planiranju i unapređivanju položaja romske zajednice;

Ne postoji podatak

Izvori: MRZBSP, RZSZ, PZSZ,

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Komora socijalne zaštite,

OCD, međunarodne organizacije i dr.

Na godišnjem nivou 2022–2030.:

Najmanje jedno istraživanje godišnje

Mera 7.3. Unapređenje sistema reintegracije i socijalnog uključivanja povratnika, među kojima je veliki broj Roma i Romkinja, po osnovu Sporazuma o readmisiji.

Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kroz Meru 7.3. potrebno je realizovati aktivnosti koje se odnose na jačanje i aktiviranje saveta za migracije u JLS, koji su zakonska obaveza prema Zakonu o upravljanju migracijama146. U skladu sa tim potrebno je realizovati aktivnosti koje se odnose na prikupljanje i analize podataka relevantnih za upravljanje migracijama kada su u pitanju Romi i Romkinje, kao i povratnici, uspostavljanje sistema za praćenje, kao i koordinacija organa državne uprave i OCD koje se bave migracijama. Značajne su i aktivnosti na izradi i sprovođenju lokalnih akcionih planova za integraciju povratnika/upravljanje migracijama koji uključuju posebne mere namenjene Romima i Romkinjama povratnicima. Takođe, potrebno je sprovoditi aktivnosti koje se odnose na informisanje povratnika o njihovim pravima i obavezama.

Pokazatelji za meru 7.3.

Početna vrednost i bazna godina

Ciljana vrednost 2030. godine

Broj JLS u kojima su izrađeni i sprovode se lokalni akcioni planovi za integraciju povratnika/upravljanje migracijama koji uključuju posebne mere namenjene Romima i Romkinjama povratnicima

Polazna vrednost: biće utvrđeno

*KIRS, JLS

Sve JLS

Broj distibuiranih informatora posvećenih pravima i obavezama povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji

Polazna vrednost: U 2020. godini distribuirano je ukupno 1.000 informatora posvećenih pravima i obavezama povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji.

*KIRS147

Ciljana vrednost:

2030: obuhvaćeni svi povratnici

–––––––––––

139 Percepcija romske zajednice o diskriminaciji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2021 http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/02/PERCEPCIJA-ROMSKE-ZAJEDNICE-O-DISKRIMINACIJI_final_compressed.pdf

140 Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja – Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2019. dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

141 Član 12. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/05 – dr. zakon, 81/05 – ispravka dr. zakona, 83/05 – ispravka dr. zakona i 83/14 – dr. zakon) i Zakon o kulturi, član 23 „Službeni glasnik RS”, broj 72 od 3. septembra 2009, 13 od 19. februara 2016, 30 od 23. marta 2016 – ispravke, 6 od 24. januara 2020, 47 od 10. maja 2021, 78 od 3. avgusta 2021.

142 Članom 976. Zakona o državnim službenicima uređeno je da Opšti program obuhe, pored ostalih tema, obuhvata i temu zaštita ljudskih prava. Ovaj program obuke u smislu stava 7. navedenog člana zakona, priprema, sprovodi i razvija Nacionalna akademija za javnu upravu, a saglasno članu 97đ tog zakona, za svaku godinu donosi Vlada, na predlog Nacionalne akademije za javnu upravu, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog službeničkog saveta.

143 Aktuelno je dostupan samo broj registrovanih organizacija koje se bave romskim pitanjima, prema podacima REF-a (https://www.romaeducationfund.org/wp-content/uploads/2019/05/country_strategy_sr_srpski_09_05.pdf) taj broj je za 2019. godinu preko 300, međutim, nisu sve aktivne. Potrebno je utvrditi koliko tih organizacija zaista vode Romi i Romkinje i koje su aktivne (može kroz Platformu civilnog društva).

144 U skladu sa Poznanjskom deklaracijom, dostupna na: https://www.rcc.int/romaintegration2020/files/admin/docs/5276e54b1a08c61969fea63c0dd27f13.pdf

145 U skladu sa Poznanjskom deklaracijom, dostupna na: https://www.rcc.int/romaintegration2020/files/admin/docs/5276e54b1a08c61969fea63c0dd27f13.pdf

146 „Službeni glasnik RS”, broj 107/12.

147 https://kirs.gov.rs/media/uploads/Migracioni%20profil%20Republike%20Srbije%202020%20FINAL%20(1).pdf

9. UPRAVLJANJE STRATEGIJOM

U okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog formiran je Odsek za unapređenje položaja Roma i Romkinja, koji predstavlja tehničku podršku Koordinacionom telu za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, a čiji zadatak je bio da u saradnji sa Stručnom grupom Koordinacionog tela, revidira Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i uskladi je sa aktuelnim strateškim okvirom EU za Rome i donetim zakonima Republike Srbije. U saradnji svih relevantnih aktera Stručna grupa Koordinacionog tela će upravljati implementacijom Strategije.

Najveći deo odgovornosti za sprovođenje pojedinačnih mera u okviru Strategije leži na organima javne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou, u zavisnosti od nadležnosti za pojedinačne mere i aktivnosti. Ovim modelom će se obezbediti odgovarajuće efektivno i efikasno upravljanje Strategijom, praćenje ostvarivanja strateških mera i redovno izveštavanje o sprovođenju Strategije, predlaganje nadležnim organima izmene mera koje nisu delotvorne, iniciranje, priprema i uspostavljanje saradnje sa drugim državnim organima, doprinos izmeni propisa koji se odnose na ostvarivanje strateških mera, saradnja sa jedinicama lokalne samouprave i pružanje odgovarajuće stručne pomoći u vezi sa sprovođenjem Strategije, podrška izradi procena stanja socijalno-ekonomskog položaja Roma i Romkinja u jedinicama lokalne samouprave kao osnove za kreiranje lokalnih javnih politika unapređenja položaja Roma i Romkinja.

Naročito se mora voditi računa da se u telima zaduženim za praćenje procesa primene Strategije i koordinaciju poslova u vezi sa socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja osigura učešće predstavnika romske nacionalne zajednice. Osim toga, neophodno je osigurati da i predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Republike Srbije i organizacija civilnog društva budu uključeni u proces sprovođenja Strategije, ali i proces praćenja i evaluacije mera predviđenih Strategijom.

Strategija, odnosno većina strateških mera se ostvaruje u lokalnoj samoupravi. Prema Popisu stanovništva, Romi i Romkinje nastanjuju 92 jedinice lokalne samouprave, a njihov broj varira od opštine do opštine, stoga strateško planiranje inkluzivnih mera zahteva da se on procenjuje u odnosu na apsolutni i relativni udeo u ukupnom stanovništvu jedinice lokalne samouprave. Iskustva ukazuju na to da je u prethodnom periodu uspeh u vezi sa unapređenjem položaja Roma i Romkinja postignut u lokalnim samoupravama u kojima je postojalo telo koje se bavilo romskom populacijom na lokalnom nivou, dok većina lokalnih samouprava nije preduzimala aktivnosti u vezi sa integracijom Roma i Romkinja i ostvarivanjem ciljeva prethodnog strateškog dokumenta i akcionih planova.

Komesarijat za izbeglice i migracije je prilikom dostavljanja mišljenja na Predlog Strategije, iskazao stav da je u rad Koordinacionog tela i Stručne grupe, neophodno formalno uključiti predstavnika tog Komesarijata.

10. MONITORING I EVALUACIJA REZULTATA I IZVEŠTAVANJE

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine i prateći akcioni planovi, kao dokumenti javne politike, sprovodiće se kroz mere i aktivnosti koje su ovim dokumentima definisane i detaljno razrađene, a za njihovo sprovođenje odgovorni su organi državne uprave u čijoj nadležnosti se nalazi konkretna mera i aktivnost.

Koordinaciono telo za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine zaduženo je na osnovu Odluke o obrazovanju Koordinacionog tela za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine148 da prati realizaciju planiranih mera i aktivnosti. Ovom odlukom, u Koordinaciono telo imenuju se: 1) za predsednika Koordinacionog tela: Ana Brnabić, predsednica Vlade, 2) za zamenika predsednika Koordinacionog tela: Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, 3) za članove Koordinacionog tela: Novak Nedić, generalni sekretar Vlade, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Siniša Mali, ministar finansija, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave; Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije; Maja Popović, ministarka pravde; Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine; Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 4) za sekretara Koordinacionog tela: Aleksandra Novikova Milojković, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Koordinaciono telo se sastaje najmanje jednom u šest meseci. Koordinaciono telo dužno je da dostavlja izveštaj o radu Vladi svakih šest meseci. U procesu sprovođenja mera i aktivnosti, a u skladu sa nadležnostima, pored Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u sprovođenju ove strategije, učestvuju i druga nadležna ministarstva i institucije, imajući u vidu da određene mere zahtevaju intersektorsku saradnju.

Koordinaciono telo ima zadatak da koordinira i usmerava poslove organa državne uprave i prati realizaciju utvrđenih mera i aktivnosti za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine. Koordinaciono telo inicira izradu strateških dokumenata, godišnjih i drugih izveštaja o realizaciji strateških dokumenata, razmatra sva pitanja i koordinira i usmerava rad organa državne uprave, organa jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja od strane Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave u vezi sa poslovima iz njihovog delokruga rada u vezi sa unapređenjem položaja i socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Zadaci Koordinacionog tela su i: unapređenje međuresorne saradnje u vezi sa socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja; predlaganje mera za rešavanje urgentnih situacija čija posledica može biti dodatna ranjivost Roma i Romkinja, predlaganje načina za ostvarivanje propisanih, ali i dodatnih, mera i aktivnosti koje doprinose unapređenju položaja i većoj socijalnoj uključenosti Roma i Romkinja; unapređenje saradnje sa međunarodnim organizacijama i organizacijama civilnog društva na pitanjima od značaja za inkluziju Roma i Romkinja; unapređenje učešća Roma i Romkinja u svim procesima planiranja, sprovođenja i praćenja mera inkluzije, razvijanje društvenog dijaloga i borba protiv antiromizma i diskriminacije Roma i Romkinja.

Praćenje sprovođenja mera i aktivnosti preko kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja koji će biti definisani akcionim planom, obavljaće Stručna grupa Koordinacionog tela za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Stručnu grupu čine predstavnici Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva kulture i informisanja, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Tima za socijalno uključivanje i smanjivanje siromaštva, Stalne konferencije gradova i opština, Republičkog sekretarijata za javne politike i predstavnici Platforme civilnog društva

Pored praćenja, Stručna grupa ima zadatak da priprema godišnje izveštaje o sprovođenju mera i aktivnosti, a Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da izveštaje učini javno dostupnim, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Koordinaciono telo dobija izveštaje o sprovođenju Strategije na tri nivoa: jedinice lokalne samouprave, ministarstva/druge centralne institucije; i Republički zavod za statistiku.

Stručna grupa se po pravilu sastaje jednom u 60 dana, radi: – razmene informacija u vezi sa praćenjem ostvarivanja ciljeva, mera i aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja i socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja u Republici Srbiji; – razmatranja problema u vezi sa ostvarivanjem Strategije i drugih problema u vezi sa unapređenjem položaja i socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja i predlaganja rešenja za unapređenje stanja u ovoj oblasti; – pripreme i redovnog ažuriranja podataka koji se odnose na mere, aktivnosti i efekte unapređivanja položaja i socijalnog uključivanja Roma i Romkinja; – razmene informacija sa međunarodnim organizacijama čiji su programi/projekti usmereni na unapređenje položaja Roma i Romkinja. Stručna grupa se sastaje i vanredno u slučaju potrebe za pronalaženjem rešenja u situacijama koje dodatno doprinose pogoršavanju položaja Roma i Romkinja ili drugih okolnosti koje zahtevaju hitno reagovanje.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Predlagač dokumenta izveštavaće Vladu o rezultatima sprovođenja akcionog plana najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja. Takođe, završni izveštaj o sprovođenju Strategije biće podnet najkasnije šest meseci nakon isteka primene Strategije.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godije kao dokument javnih politika se, takođe, prati kroz Informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje koji predstavlja jedinstveni elektronski sistem u koji učesnici u planskom sistemu unose sadržaj svojih dokumenata javnih politika i srednjoročne planove i vrše izveštavanje u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Ovaj informacioni sistem vodi Vlada preko Republičkog sekretarijata za javne politike na takav način da se obezbedi veza između sadržaja javnih politika, srednjoročnih planova korisnika budžetskih sredstava nadležnih za sprovođenje mera javnih politika i njihovih finansijskih planova. Na osnovu člana 47. Zakona o planskom sistemu, kroz ovaj informacioni sistem će se obezbeđivati blagovremeno izveštavanje o ostvarenim ciljevima i praćenje ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka.

U cilju merenja efekata, odnosno evaluacije rezultata Strategije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovaće tri ex-post analize – prvu na kraju druge godine sprovođenja mera i aktivnosti, drugu u 2026. godini, a treću u 2029. godini ili 2030. godini, kao poslednjoj godini trajanja Strategije. Pod terminom ex-post analiza u smislu Zakona o planskom sistemu i Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika obuhvataju i praćenje sprovođenja dokumenta javne politike i vrednovanje učinaka, tako da će se planirane analize oslanjati na godišnje izveštaje o sprovođenju mera i aktivnosti, ali i na praćenje efekata ovog dokumenta javne politike.

Praćenje sprovođenja mera i aktivnosti, kao i praćenje ostvarenosti posebnih i opšteg cilja, vršiće se na osnovu pokazatelja rezultata (mere), pokazatelja ishoda (posebni ciljevi) i pokazatelja efekata (opšti cilj), koji će biti navedeni u Strategiji i u Akcionom planu. Izveštaje o godišnjem sprovođenju Akcionih planova ove strategije pripremaće Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u partnerstvu sa RCC149.

Procena ostvarenosti mera i aktivnosti, kao i procena ishoda i efekata, baziraće se na različitim statističkim i drugim podacima svih institucija uključenih u rad Stručne grupe, podacima koji proističu iz različitih međunarodnih istraživanja u kojima učestvuje Republika Srbija, ali i na podacima i analizama u okviru studija i izveštaja koje će proizvesti domaće i međunarodne institucije, organizacije i tela. Važan izvor podataka biće JISP.

–––––––––––

148 Koordinaciono telo (minljmpdd.gov.rs)

149 http://www.rcc.int/romaintegration2020

11. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE

Sve institucije odgovorne za realizaciju mera i aktivnosti planiraće budžetska sredstva potrebna za njihovo sprovođenje u skladu sa projekcijama i mogućnostima, kao i u okviru ograničenja koji se za svakog budžetskog korisnika utvrđuje od strane Ministarstva finansija u procesu pripreme i donošenja budžeta.

U cilju konsolidacije utroška i boljeg upravljanja sredstvima, tokom prve dve godine od početka primene Strategije Vlada će sprovesti analizu utroška ukupnih sredstava na svim nivoima vlasti i sredstava međunarodne razvojne pomoći namenjenih socijalnom uključivanju Roma i Romkinja, na osnovu koje će biti predložen unapređeni model finansiranja mera predviđenih Strategijom.

U skladu sa Operativnim zaključcima seminara o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji (jun 2021), Evropska komisija će nastaviti da podržava sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i njenog Akcionog plana, kao i da pruža stratešku, stručnu i finansijsku podršku za inicijative, mere i programe usmerene na unapređenje položaja Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Takođe, u skladu sa Operativnim zaključcima seminara o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji (jun 2021), Vlada Republike Srbije, resorna ministarstva i Ministarstvo za evropske integracije u svojstvu Tehničkog sekretarijata NIPAK-a i institucije nadležne za koordinaciju međunarodne pomoći, nastojaće da obezbedi kontinuitet podrške za oblast socijalnog uključivanja Roma i Romkinja kroz prezentaciju kvalitetnih projekata u čijem fokusu su prioritetne oblasti integracije Roma i Romkinja. Redovni izvori finansiranja su obezbeđeni kroz namenske transfere kojima se pomažu lokalne samouprave da razviju usluge u zajednici.

Izvor sredstava predstavljaju drugi međunarodni donatori i finansijske institucije među kojima su Svetska banka, Vlada Nemačke, Vlada Švajcarske i dr. Osim ovoga, postoji i grupa aktivnosti za čije sprovođenje će se izvor sredstava utvrditi tokom implementacije Strategije”.

12. AKCIONI PLAN

Prvi akcioni plan za sprovođenje Strategije za period od 2022. do 2024. godine doneće se u roku od 90 dana od dana usvajanja ove strategije. Vremenski period na koji će se odnositi akcioni planovi po isteku Akcionog plana za period od 2022. do 2024. godine biće utvrđen od strane nadležnog predlagača. Tokom procesa izrade Akcionog plana za sprovođenje ove strategije, za svaku meru će se pripremiti procena potrebnih finansijskih sredstava sa izvorima obezbeđenja sredstava.

13. ZAVRŠNE ODREDBE

Danom objavljivanja ove strategije prestaje da važi Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 26/16).

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 90-311/2022

U Beogradu, 3. februara 2022. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

14. LISTA SKRAĆENICA

APR – Agencija za privredne registre

GIZ – Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

DZ – Dom zdravlja

DEU – Delegacija Evropske Unije

IPA – Instrument za predpristupnu pomoć

JISP – Jedinstveni informacioni sistem prosvete

JLS – Jedinice lokalne samouprave

JOB – Jedinstveni obrazovni broj

MLJMPDD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MKI – Ministarstvo kulture i informisanja

MPNTR – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova

IZJZ – Institut za javno zdravlje

NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje

NSRNM – Nacionalni savet romske nacionalne manjine Republike Srbije

OSI – Osobe sa invaliditetom

OŠ – Osnovne škole

OCD – Organizacije civilnog društva

PFE – Procena finansijskih efekata

PVO – Predškolsko vaspitanje i obrazovanje

PU – Predškolske ustanove

REF – Fond za obrazovanje Roma

RIK – Republička izborna komisija

RZS – Republički zavod za statistiku

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

SSU– Standardizovani set usluga

SŠ – Srednje škole

UNICEF – Dečiji fond Ujedinjenih nacija

UNOPS – Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge

RZSZ – Republički zavod za socijalnu zaštitu

RCC – Regional Cooperation Council (Savet za regionalnu saradnju)

PSZS – Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu

CSR – Centar za socijalni rad