Zaključak (o usvajanju Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011. do 2017. godine)

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka 101/07, 65/08 i 16/11), na predlog Kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 62 od 24. avgusta 2011.

1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011. do 2017. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Akcionim planom iz stava 1. ovog zaključka zamenjuje se Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 31/10).

3. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 30-5797/2011-1

U Beogradu, 21. jula 2011. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade –

zamenik predsednika Vlade,

Ivica Dačić, s.r.

AKCIONI PLAN

ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA ZA PERIOD OD 2011. DO 2017. GODINE

I. UVOD

Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja od 2011. do 2017. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) zamenjuje se Akcioni plan za period od 2009. do 2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 31/10), donet 2010. godine za period za koji je doneta Nacionalna strategija održivog razvoja (u daljem tekstu: Strategija), koju je Vlada donela 9. maja 2008. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/08).

Akcionim planom za period 2011–2017. godine, na osnovu ciljeva utvrđenih Strategijom, utvrđeno je sledeće:

1) Prioriteti u realizaciji Akcionog plana;

2) Specifične mere/aktivnosti za sprovođenje Strategije;

3) Nadležne institucije i partneri za sprovođenje mera/aktivnosti;

4) Rokovi za sprovođenje mera/aktivnosti;

5) Troškovi sprovođenja mera/aktivnosti i izvori finansiranja;

6) Pokazatelji za praćenje sprovođenja mera/aktivnosti.

1) Prioriteti u sprovođenju Akcionog plana utvrđeni su u skladu s dugoročnim strateškim nacionalnim prioritetima utvrđenim Strategijom i preporukama datim u Predlogu izveštaja o napretku u sprovođenju Strategije u 2010. godini. Prioriteti su utvrđeni u cilju operacionalizacije i jasnijeg usmeravanja svih zainteresovanih strana i institucija ka održivom razvoju. Prioriteti u sprovođenju Akcionog plana su:

– povećanje energetske efikasnosti na svim nivoima i smanjenje energetske intenzivnosti u svim sektorima, uključujući industriju, energetiku, saobraćaj, poljoprivredu, komunalne delatnosti, stanovanje itd.;

– smanjenje zavisnosti privrede i društva u celini od fosilnih goriva (dekarbonizacija) i aktivno uključivanje u globalne napore na zaštiti klime od promena izazvanih ljudskim delovanjem;

– unapređenje postupanja sa čvrstim otpadom i otpadnim vodama;

– zaustavljanje trenda povećanja ukupnog siromaštva, uz istovremeno smanjenje regionalnih nejednakosti i veću društvenu uključenost;

– sistematsko uvođenje u proces obrazovanja za održivi razvoj, kao podrške ekonomiji zasnovanoj na znanju.

2) Specifične mere/aktivnosti za sprovođenje Strategije utvrđene su na osnovu ciljeva utvrđenih Strategijom. Strategijom su određene veze s postojećim strateškim i planskim dokumentima Republike Srbije. Imajući u vidu to da je Strategija multisektorski dokument i da je jedan od uslova za njenu uspešnu primenu usaglašenost sa ostalim (sektorskim) strategijama i planovima, kao i da je koncept održivog razvoja baziran na objedinjavanju svih razvojnih komponenata, u ovaj akcioni plan uključene su i one mere/aktivnosti koje predstavljaju deo postojećih (sektorskih) akcionih planova, a bitne su sa stanovišta održivosti. Takođe, neophodno je ranije usvojene sektorske planove uskladiti sa ovim akcionim planom. Za sve utvrđene mere/aktivnosti nadležne institucije su obavezne da donesu planove i projekte neophodne za njihovo sprovođenje.

3) Strategijom je utvrđen institucionalni okvir za njeno sprovođenje, što predstavlja osnov utvrđivanja nadležnosti za sprovođenje specifičnih mera/aktivnosti u ovom Akcionom planu. Za svaku meru/aktivnost utvrđene su nadležne institucije i partneri u sprovođenju. Imajući u vidu složenost utvrđenih mera/aktivnosti, kao i činjenicu da su ciljevi multisektorski, a koncept održivog razvoja višedimenzionalan, veoma mali broj mera/aktivnosti može se sprovesti delovanjem samo jedne nadležne institucije, pa je za najveći broj mera/aktivnosti utvrđeno partnersko delovanje više institucija ili organizacija. Ako to nije posebno istaknuto, prvoimenovana institucija se smatra nosiocem sprovođenja specifičnih mera/aktivnosti, odnosno nadležnom institucijom, dok su ostale navedene institucije partneri u sprovođenju. Za određeni broj mera/aktivnosti potrebno je istovremeno angažovanje svih zainteresovanih strana u društvu, jer se održivi razvoj zemlje može uspešno sprovoditi ako budu uključena sva tri sektora: javni, civilni i privatni, ali i građani, kao pojedinci. Nadležne institucije su odgovorne za planiranje, koordinaciju i praćenje sprovođenja specifičnih mera/aktivnosti, kao i za uključivanje partnera i svih zainteresovanih. Uključivanje udruženja građana (u daljem tekstu: udruženja), neophodan je preduslov za uspešno sprovođenje utvrđenih mera/aktivnosti.

4) Za sprovođenje svakog prioriteta, kao i svake utvrđene mere/aktivnosti utvrđeni su rokovi. Sprovođenje nekih mera/aktivnosti utvrđeno je kao kontinuirano, što znači da njihovo sprovođenje traje tokom čitavog perioda na koji se odnosi Akcioni plan, pa i nakon 2017. godine.

5) Akcionim planom su naznačeni izvori finansiranja sprovođenja Strategije. Gde god je bilo moguće, navedeni su izvori finansiranja: sredstva iz budžeta Republike Srbije, ostali izvori finansiranja planirani u budžetu Republike Srbije (kao što su sopstveni prihodi organa i organizacija, donacije, krediti iz domaćih i inostranih izvora), namenska sredstva fondova Republike Srbije, sredstva drugih nivoa vlasti (autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), kao i drugi izvori finansiranja (sredstva privrednih subjekata i fizičkih lica). Za većinu utvrđenih mera/aktivnosti u ovom akcionom planu, odnosno gde god je to bilo moguće, procenjeni su godišnji ili ukupni troškovi sprovođenja, u dinarima ili evrima.

Finansiranje mera/aktivnosti utvrđenih akcionim planom čije je finansiranje predviđeno iz budžetskih sredstava biće sprovedene u skladu s mogućnostima budžeta i utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.

6) Akcionim planom su utvrđeni pokazatelji za praćenje sprovođenja pojedinačnih mera/aktivnosti (procesni pokazatelji). Napredak u sprovođenju Strategije prati se preko ishodnih pokazatelja koji su utvrđeni Strategijom.

Sprovođenje Akcionog plana koordinira Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije do osnivanja Kancelarije za održivi razvoj. Osnivanje Kancelarije za održivi razvoj utvrđeno je Strategijom. Savet za održivi razvoj i Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije nadležni su za obezbeđivanje zadovoljavajućeg nivoa međuministarske i međusektorske saradnje. Uključivanje svih zainteresovanih strana, javnog, privatnog i civilnog sektora, vrši se kroz Forum partnera u primeni Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja čiji rad koordinira Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije.

II. PRIORITETI U SPROVOĐENJU AKCIONOG

PLANA

Prioriteti u sprovođenju Akcionog plana održivog razvoja rezultat su razrade strateških ciljeva Republike Srbije koji su utvrđeni Strategijom. Po svom karakteru, ti prioriteti su međusektorski, tj. objedinjuju aktivnosti iz sva tri stuba Strategije: privrede zasnovane na znanju, održivih društveno-ekonomskih uslova i perspektiva, kao i održivog postupanja prema prirodnim resursima i životnoj sredini. Njihova realizacija je složena sa stanovišta nadležnosti i kao takva predstavlja neposredan doprinos i dodatnu vrednost koju Strategija daje ukupnom razvoju privrede i društva Republike Srbije.

Prioritet u sprovođenju Akcionog plana, kao najbitniji element održivog razvoja, jeste povećanje energetske efikasnosti na svim nivoima, tj. smanjenje energetske intenzivnosti u svim sektorima, uključujući industriju, energetiku, rudarstvo, saobraćaj, poljoprivredu, komunalne delatnosti, stanovanje itd.

Visoka intenzivnost upotrebe energije u Republici Srbiji uslovljena je, ne toliko strukturom privrede i tehnološkom osnovom pojedinih energetski zavisnih grana privrede, koliko niskom ukupnom efikasnošću korišćenja energije u svim sektorima. Iako se ukupna energetska intenzivnost u Republici Srbiji postepeno smanjuje od 2004. godine do danas, Republika Srbija još zaostaje, kako za razvijenim evropskim zemljama članicama OECD, tako i za susednim državama koje su uspešno završile ili privode kraju tranziciju.

Niska energetska efikasnost privrede nepovoljno utiče na konkurentnost izvoza Republike Srbije, posebno na tržišta zemalja koje su energetski mnogo efikasnije, a važan su spoljnotrgovinski partner. Takođe, niska energetska efikasnost čini privredu Republike Srbije visoko zavisnom od uvoza energenata iz inostranstva, što predstavlja jedan od glavnih uzroka spoljnotrgoviske neravnoteže.

Sve to ukazuje na potrebu sprovođenja brojnih mera/aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti, tj. da se smanji ukupna energetska intenzivnost u Republici Srbiji. U tom smislu, Akcionim planom su predviđene sledeće aktivnosti: 3.3.1.5.1, 3.3.2.4.2, 3.3.3.1.1–3.3.3.1.4, 3.3.3.2.1, 3.3.3.3.1–3.3.3.3.2, 3.3.3.9.1–3.3.3.9.2, 3.3.4.2.1–3.3.4.2.4. i 3.3.6.1.4.

Nadležnost i partnerstvo u njihovom sprovođenju povezuje veći broj institucija, na prvom mestu to su: Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, ostala nadležna ministarstva i posebne organizacije, javna preduzeća EPS i EMS, privredne komore, profesionalna udruženja, banke, poslovna udruženja, naučne i obrazovne institucije, kao i organizacije civilnog društva.

Da bi taj prioritet bio ostvaren, ciljna vrednost procesnog pokazatelja, tj. vrednosti proizvodnog BDP-a na osnovu utroška primarne energije od tone ekvivalentne nafte trebalo bi da do kraja 2012. godine pređe vrednost od 1.000 stalnih američkih dolara iz 2000. godine, a do kraja 2017. godine da pređe vrednost od 1.800 stalnih američkih dolara iz 2000. godine.

Smanjenje zavisnosti privrede i društva u celini od fosilnih goriva (dekarbonizacija) i aktivno uključivanje Republike Srbije u globalne napore na zaštiti klime od promena izazvanih ljudskim delovanjem prioritet je u narednom periodu.

Republika Srbija nije veliki emiter gasova sa „efektom staklene bašte”, ali postoje značajne mogućnosti da se ograničavanjem emisija ostvare koristi koje bi se ogledale ne samo u privlačenju značajnih stranih investicija po osnovu primene fleksibilnih mehanizama iz Kjoto protokola već bi se tako smanjila uvozna zavisnost i ublažila spoljnotrgovinska neravnoteža. Zamena fosilnih goriva gorivima iz obnovljivih izvora, koja su neutralna sa aspekta emisija gasova sa „efektom staklene bašte”, stvoriće niz pozitivnih spoljnih efekata, kao i znatan broj novih radnih mesta, pa se ostvarivanjem tog cilja u ostvarivanju Akcionog plana doprinosi dostizanju svih strateških nacionalnih ciljeva održivog razvoja.

Procesni pokazatelji za taj cilj u sprovođenju su: a) emisija gasova sa „efektom stakne bašte” po stanovniku u tonama SO2 i b) odnos emisija gasova sa „efektom staklene bašte” iskazana u tonama SO2, prema vrednosti BDP-a od 1.000 stalnih američkih dolara iz 2000. godine (ugljenična intenzivnost). Da bi taj cilj bio ostvaren, ciljna vrednost prvog procesnog pokazatelja treba da iznosi do kraja 2012. godine ne više od osam tona gasova sa „efektom staklene bašte” izraženih u SO2 po stanovniku, tj. ne više od devet tona do kraja 2017. godine. Takođe, cilj je da vrednost drugog pokazatelja do kraja 2012. godine opadne na oko dve tone na 1.000 stalnih američkih dolara BDP-a, a do kraja 2017. godine ta vrednost treba da iznosi oko 1,5 tona na 1.000 stalnih američkih dolara BDP-a.

Pored Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, za sprovođenje tog prioritetnog cilja nadležne su sve institucije, kao i za sprovođenje prethodnog i u Akcionim planu za njega su vezane aktivnosti od 3.2.1.1.1. do 3.2.1.3.1.

Imajući u vidu težinu postojećeg stanja, unapređenje postupanja sa čvrstim otpadom i otpadnim vodama izdvaja se kao jedan od prioriteta u sprovođenju Akcionog plana.

Prema podacima RZS, ukupna količina stvorenog otpada u Republici Srbiji iznosila je 2009. godine 2,37 miliona tona, a količina sakupljenog i odloženog otpada oko 1,58 miliona tona. Od ukupne količine otpadnih voda prečišćava se oko 178.000.000 m3 industrijskih otpadnih voda (5,29%) i oko 56.037.000 m3 (16,5%) otpadnih voda iz domaćinstava i ostalog nefinansijskog sektora (Statistički godišnjak 2010), što je nedovoljno imajući u vidu zemlje u okruženju i međunarodne obaveze koje je Republika Srbija prihvatila ili namerava da prihvati i ispuni do 2017. godine.

Procesni pokazatelji u ostvarenju tog cilja su: a) procenat čvrstog otpada koji se podvrgava tretmanu i b) procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju.

Za prvi pokazatelj još ne postoje precizni statistički podaci, mada je procena da je procenat iskorišćenja i tretmana otpada na veoma niskom nivou. Međutim, Agencija za zaštitu životne sredine od 1. januara 2010. godine prikuplja podatke od lica koja sakupljaju, skladište i tretiraju sve kategorije otpada, kao i izveštaje o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom od proizvođača, uvoznika, pakera/punilaca i isporučilaca, operatera i dr. Prvi podaci će biti dostupni u toku 2011. godine i taj pokazatelj će biti moguće pratiti. U vezi sa ambalažnim otpadom, Vlada je donela i Nacionalne ciljeve za smanjenje ambalažnog otpada, odnosno obavezu da se ambalažni otpad reciklira i ponovno upotrebljava. Drugi pokazatelj prati Republički zavod za statistiku i podaci pokazuju da je ostvarenje tog cilja kao prioriteta još na veoma niskom nivou. Očekuje se povećano finansiranje u toj oblasti u narednom periodu, ali imajući u vidu velike investicije koje su neophodne za postrojenja za tretman otpadnih voda, još nije moguće dati precizniju sliku brzine ostvarivanja postavljenih ciljnih vrednosti tih pokazatelja do 2017. godine.

Pored Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja nadležni organi i partneri u ostvarenju tog prioritetnog cilja su sve institucije vezane za prethodne prioritete, ali i najšire shvaćeno društvo u celini.

Smanjenje siromaštva ostaje jedan od osnovnih prioriteta u narednom periodu. Posle perioda značajnog smanjenja broja apsolutno siromašnih i rizika od siromaštva, ponovo se 2009. i 2010. godine beleži porast broja stanovnika ispod granice apsolutnog siromaštva, uz pogoršavanje svih drugih pokazatelja siromaštva. Tome je doprineo pad ekonomske aktivnosti, zaustavljanje rasta broja zaposlenih i zarada, kao i posledični rast nezaposlenosti izazvan ekonomskom krizom, ali i strukturni problemi u ekonomiji. Posle povećanja stope apsolutnog siromaštva 2009. godine u odnosu na 2008. godinu sa 6,1% na 6,9%, taj trend je nastavljen i 2010. godine, kada je stopa apsolutnog siromaštva u Republici Srbiji dostigla 9,2%. Praćenje trenda apsolutnog siromaštva ukazuje na to da je stopa siromaštva u Republici Srbiji ponovo na nivou iz 2006. godine. Povećavaju se i regionalne nejednakosti u raspodeli siromaštva. Zbog svega navedenog, aktivnosti u borbi protiv siromaštva, smanjenju regionalnih nejednakosti u raspodeli i, posebno, povećanoj brizi za naročito osetljive društvene grupe i pojedince treba u narednom periodu smatrati prioritetom u ostvarivanju održivog razvoja. Za taj cilj u Akcionim planu neposredno su vezane sledeće aktivnosti: 2.3.1.2, 2.3.2.1–2.3.2.4, 2.3.3.1–2.3.3.5, 2.3.4.1–2.3.4.4, sve aktivnosti u delu 2.4, 2.8.1.1, 2.8.1.7, 2.8.1.8, 2.8.3.1, 2.8.3.2, 2.8.5.2, 2.9.3.1, 2.9.3.2. i 2.9.4.1–2.9.4.4.

Na praćenju pokazatelja siromaštva mnogo je rađeno u prethodnom periodu, pa je razvijen reprezentativni nacionalni skup pokazatelja za tu oblast. Cilj mera predviđenih ovim akcionim planom jeste da se zaustavi negativan trend porasta apsolutnog siromaštva u 2011. godini i da se počne smanjivati stopa apsolutnog siromaštva u 2012. godini, da bi do kraja 2012. godine bila malo iznad nivoa iz 2008. godine (6,9%), a do 2017. godine smanjila ispod nivoa iz 2009. godine, odnosno ispod 6%.

Obrazovanje za održivi razvoj ima poseban, pre svega dugoročan značaj za sprovođenje Strategije, jer se na taj način stvaraju nove generacije koje će biti sposobne da kreativno i kritički misle, primenjuju principe održivog razvoja i idu u korak s brzim razvojem tehnologija i informaciono-komunikacionog društva. Izgradnja ekonomije zasnovane na znanju Strategijom je utvrđena kao nacionalni prioritet, jer Republika Srbija nema drugih razvojnih faktora na kojima bi gradila svoju konkurentsku prednost na međunarodnom tržištu. Zbog toga je potrebno stepen izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za naučna istraživanja i obrazovanje do 2017. godine uskladiti s donetim propisima, kao i do 2013. godine razraditi i otpočeti sa sprovođenjem sistematske podrške bržem i efikasnijem prevođenju invencija i inovacija naših stručnjaka u konkretne nove tehnologije/proizvode na kojima bi se gradila nacionalna konkurentnost. Takođe, treba sprovesti reformu sistema obrazovanja da bi se uspostavilo obrazovanje za održivi razvoj, pre svega reformom nastavnih planova i programa u koje bi trebalo ugraditi sadržaje iz oblasti održivog razvoja. Obrazovanje o održivom razvoju treba uvesti na sve nivoe obrazovanja: predškolsko, osnovno, srednjoškolsko i visokoškolsko.

U cilju što efikasnijeg uključivanja navedenih ciljeva kao prioriteta u svakodnevni život najšireg kruga građana Republike Srbije, potrebne su određene inicijative koje objedinjuju aktivnosti iz sva tri stuba Strategije. Jedna od takvih inicijativa jeste razvoj „zelene ekonomije” kao bitne komponente ukupnog održivog razvoja privrede i društva. Razvoj „zelene ekonomije” stvaranjem „zelene zaposlenosti” u tesnoj je vezi s prethodno navedenim prioritetima. „Zelenom ekonomijom” smatra se rad u poljoprivredi, industriji, istraživanju i razvoju, administrativnim i uslužnim delatnostima koje značajno doprinose očuvanju ili poboljšanju kvaliteta životne sredine. Naročito, mada ne i isključivo, taj pojam se odnosi na poslove koji pomažu očuvanju ekosistema i biodiverziteta, smanjuju upotrebu energije, materijala i potrošnju vode, u kojima se primenjuje strategija visoke efikasnosti; dekarbonizacija privrede; svođenje na minimum (ili potpuno ukidanje) stvaranja svih vrsta otpada i zagađenja. Konkretno, u Republici Srbiji „zelenom ekonomijom” se može smatrati poslovanje u domenu organske poljoprivrede, šumarstva, svih oblika reciklaže koji ne ugrožavaju životnu sredinu i ne degradiraju prirodne resurse, dobijanje energije iz obnovljivih izvora, kao i povećanje energetske efikasnosti i uvođenje čistije proizvodnje u raznim sektorima.

Značajna inicijativa je i inicijativa za povećanje energetske efikasnosti koja je pokrenuta uspostavljanjem „Godine energetske efikasnosti”, a koju treba nastaviti i u narednim godinama. Ta inicijativa će, pored donošenja niza ekonomskih i regulativnih mera, biti praćena kampanjom za uključivanje što šireg kruga subjekata i organizovanim aktivnostima na podizanju nivoa javne svesti o mogućnostima i potrebama stvaranja energetski efikasne privrede i društva u celini.

Posebna pažnja u periodu za koji se donosi ovaj akcioni plan biće posvećena unapređenju komunikacije i nivoa znanja o održivom razvoju u svim segmentima društva, a pre svega među nosiocima političkog odlučivanja i zaposlenima u javnom sektoru, privrednim subjektima i mladima u školama i institucijama visokog obrazovanja, kao potencijalnim učesnicima u stvaranju nove javne svesti i aktivnostima u ostvarivanju održivog razvoja. Da bi se to postiglo, Vlada i institucije nadležne za sprovođenje Strategije i Akcionog plana radiće na umrežavanju postojećih i stvaranju novih centara znanja i istraživanja u okviru akademskih institucija, privrednih subjekata, njihovih asocijacija, organa i organizacija na svim nivoima vlasti, kao i na njihovom povezivanju sa sličnim programima u Evropskoj uniji i svetu. Imajući u vidu da se zacrtani ciljevi održivog razvoja mogu dostići samo uz angažovanje svih subjekata društva, u narednom periodu radiće se na podizanju kapaciteta i nivoa znanja na svim nivoima, sprovođenjem posebnih programa obučavanja.

Skraćenice koje se koriste u tekstu Akcionog plana imaju sledeće značenje:

ADR, RID, ADN – Evropski sporazumi o međunarodnom prevozu opasne robe;

AE – Agencija za energetiku;

AEE – Agencija za energetsku efikasnost;

AZJZNSS – Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije;

AOD – Agencija za osiguranje depozita;

AP – Agencija za privatizaciju;

APok – Autonomna Pokrajina;

ATS – Akreditaciono telo Srbije;

BAT – Best Available Technology / „najbolja raspoloživa tehnologija”;

BDP – bruto domaći proizvod;

BEP – Best environmental practice / „najbolja praksa po životnu sredinu”;

GVE – granična vrednost emisije;

GEF – Global environmental facility / finansijski program Svetske banke namenjen podršci zaštite životne sredine;

GHG – Greenhouse gasses / gasovi sa efektom „staklene bašte”;

GMO – genetski modifikovani organizmi;

DEU – Delegation of the European Union / delegacija Evropske unije;

DEU – direktiva EU;

EBRD – European Bank for Reconstruction and Development / Evropska banka za obnovu i razvoj;

EIB – European Investment Bank / Evropska investiciona banka;

ESCO – Energy Service Company / kompanije za pružanje usluga u energetici, koje razvijaju, izvode i finansiraju tržišno zasnovane projekte energetske efikasnosti;

EPS – „Elektroprivreda Srbije”;

EMS – „Elektromreža Srbije”;

EU – Evropska unija;

EZZ – Ekonomija zasnovana na znanju;

ZZPS – Zavod za zaštitu prirode Srbije;

ZIS – Zavod za intelektualnu svojinu;

ZJZ – zavodi za javno zdravlje;

ZS – zdravstvene službe;

ZUOV – Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja;

ZVKOV – Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;

IAEA – International Atomic Eneregy Agency / Međunarodna agencija za atomsku energiju;

IZ – Institut za zemljište;

IZJZ – instituti / zavodi za javno zdravlje;

IKT – informaciono-komunikacione tehnologije;

ILO – International Labour Organization / Međunarodna organizacija rada;

IOM – International Organization for Migration / Međunarodna organizacija za migracije;

IPA – Instrument for pre-accession assistance / Pretpristupni fondovi;

IPCC – Intergovernmental Panel on Climate Change / Međudržavni panel o klimatskim promenama;

IPPC – Integrated Prevention and Pollution Control / jedinstveno sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine;

IR – istraživanja i razvoj;

ISS – Institut za standardizaciju Srbije;

JANAF – Jadranski naftovod;

JVP – javna vodoprivredna preduzeća;

JKP – javna komunalna preduzeća;

JLS – jedinice lokalne samouprave;

JNZ – jedinstvena nomenklatura zanimanja;

JP – javna preduzeća;

KOR – Kancelarija za održivi razvoj;

KORNP – Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja;

KEI – Kancelarija za evropske integracije;

MVD – Ministarstvo vera i dijaspore;

MLJMPDULS – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu;

MERR – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja;

MŽSRPP – Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja;

MZ – Ministarstvo zdravlja;

MIE – Ministarstvo za infrastrukturu i energetku;

MKIID – Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva;

MKiM – Ministarstvo za Kosovo i Metohiju;

MO – Ministarstvo odbrane;

MOS – Ministarstvo omladine i sporta;

MP – Ministarstvo pravde;

MPN – Ministarstvo prosvete i nauke;

MPTŠV – Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede;

MRSP – Ministarstvo rada i socijalne politike;

MSP – Ministarstvo spoljnih poslova;

MSP – Mala i srednja preduzeća;

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova;

MF – Ministarstvo finansija;

MHE – male hidroelektrane do 10 MW;

NARR – Nacionalna agencija za regionalni razvoj

NBS – Narodna banka Srbije;

NI – Nauka i istraživanja;

NIO – naučnoistraživačke organizacije;

NKMZ – Nacionalna komisija za mentalno zdravlje;

NLMRZ – Nacionalna laboratorija za zemljište i mineralne resurse;

NOK – Nacionalni okvir kvalifikacija;

NP – nacionalni parkovi;

NPS – Nacionalni prosvetni savet;

NRA – Nacionalna radiodifuzna agencija;

NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje;

NSR – Nacionalni savet Roma;

NOh – azotni oksidi;

NUTS – NUTS klasifikacija / nomenklatura teritorijalnih statističkih jedinica;

OIE – obnovljivi izvori energije;

PA – Pravosudna akademija;

PIJZ – Poverenik za informacije od javnog značaja;

PKS – Privredna komora Srbije;

PRTR – Pollutant Release and Transfer Register / Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija;

PSZŽS – Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine;

RSV – Polychlorinated biphenyl / polihlorovani bifenili;

RAPP – Republička agencija za prostorno planiranje;

RAS – Republička agencija za stanovanje;

RGZ – Republički geodetski zavod;

RZII – Republički zavod za informatiku i internet;

RZJZ – Republički zavod za javno zdravlje;

RZR – Republički zavod za razvoj;

RRA – Republička radiodifuzna agencija;

RZS – Republički zavod za statistiku;

RHMZ – Republički hidrometeorološki zavod;

SB – Svetska banka;

SEPA – Agencija za zaštitu životne sredine;

SIEPA – Agencija za promociju izvoza;

ShemA – Agencija za hemikalije;

SIDA – Swedish International Development Cooperation Agency / Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju;

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština;

SMZ – službe mentalnog zdravlja;

SRP – Savet Vlade za ravnopravnost polova;

SS – socijalne službe;

SU – stručna udruženja;

TE – termoelektrane;

TIS – turistički informacioni sistem;

TNG – tečni naftni gas;

TO – toplane;

TOS – Turistička organizacija Srbije;

UNDP – United Nations Development Programme / Program za razvoj Ujedinjenih nacija;

UNECE – Ekonomska komisija UN za Evropu;

UNECE IAN – UNECE Industrial Accident Notification System – IAN System / Evropski sistem za obaveštavanje i rukovođenje u slučaju hemijskog udesa;

UNICEF – United Nations Children’s Fund / Fond Ujedinjenih nacija za decu;

UNFCCC – United Nations Framework Convention on Climate Change / Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama;

Udruženja – udruženja građana;

URR – Uprava za rodnu ravnopravnost;

Fond – Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije;

HE – hidroelektrane;

CORINAIR – Core Inventory of Air Emissions / osnovni inventar emisija u vazduh;

CO2 – ugljen-dioksid;

WHO – World Health Organization / Svetska zdravstvena organizacija.