Zaključak · Vlada

Zaključak o usvajanju IPARD III programa za Republiku Srbiju za period 2021-2027. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 118/2023, 34/2025, 86/2026.

Na osnovu člana 17. stav 1. i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), a u vezi sa Zakonom o potvrđivanju Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja (IPARD III) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/23), na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 118 od 28. decembra 2023, 34 od 16. aprila 2025, 86 od 9. septembra 2026.

1. Usvaja se IPARD III program za Republiku Srbiju za period 2021–2027. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 337-12316/2023

U Beogradu, 14. decembra 2023. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

IPARD III PROGRAM

ZA REPUBLIKU SRBIJU ZA PERIOD 2021–2027. GODINE

I. NAZIV IPA PROGRAMA RURALNOG RAZVOJA I CILJEVI IPARD PROGRAMA

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede je započelo proces izrade IPARD III programa Republike Srbije početkom 2019. godine. Rad na izradi programa se zasnivao na definisanim smernicama dobijenim od strane Evropske komisije i iskustvu u sprovođenju IPARD II programa. Suština izrade programa odnosila se na jasno definisanje prioritetnih sektora i adekvatnih mera podrške, pri čemu su uzeti u obzir rezultati sektorskih analiza i komplementarnosti mera IPARD III programa sa merama koje će se nalaziti u Nacionalnom programu ruralnog razvoja.

Odlukom Evropske komisije C(2022) 1537 od 9. marta 2022. godine, usvojen je IPARD III program Republike Srbije za period 2021–2027. godine (IPARD III program). IPARD III program predstavlja programski dokument na osnovu kojeg se koriste finansijska sredstva Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) namenjena oblasti podrške ruralnog razvoja.

IPARD III program će se doprineti dostizanju sledećih ciljeva:

1) povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, poboljšanje efikasnosti i održivosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, što će omogućiti bolji odgovor na zahteve društva za bezbednom, održivom i hranom visoke nutritivne vrednosti;

2) stimulisanje razvoja poslovanja, rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenje mladih u poljoprivredu;

3) doprinos ublažavanju klimatskih promena i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima;

4) unapređenje razvoja zajednice i društvenog kapitala u ruralnim područjima;

5) izgradnja moderne, efikasne i transparentne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Ciljevi IPARD III programa će biti ostvareni razvojem ljudskog i fizičkog kapitala, povećanjem bezbednosti hrane i sposobnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora da se nosi sa pritiskom konkurencije, kao i progresivnim usklađivanjem sektora sa standardima Evropske unije, posebno onima koji se tiču higijene i životne sredine, vodeći računa o uravnoteženom teritorijalnom razvoju ruralnih područja.

Program definiše mere koje će omogućiti finansijsku podršku u ruralnim oblastima Republike Srbije.

IPARD III programom biće podržane investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje, sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup, investicije u ruralnu javnu infrastrukturu, diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, kao i sprovođenje tehničke pomoći.

Jedan od uslova za korišćenje sredstava ovog programa je uspostavljanje komplementarnog sistema podrške kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, u kojem neće biti moguće dvostruko finansiranje iz javnih fondova za istu vrstu investicija, a koji će svojim sinergetskim efektom doprineti smanjenju regionalnih razlika.

II. ZEMLJA KORISNIK

2.1. GEOGRAFSKO PODRUČJE OBUHVAĆENO IPARD III PROGRAMOM

Teritorija Republike Srbije je administrativno organizovana u opštine, gradove i grad Beograd, kao i u dve autonomne pokrajine, kao oblik teritorijalne autonomije1.

IPARD III program će se sprovoditi na teritoriji Republike Srbije (izuzev Kosova i Metohije*2).

Prema nacionalnoj Nomenklaturi teritorijalnih jedinica za statistiku (NUTS3), teritorija Republike Srbije je podeljena na tri nivoa NUTS regiona (izuzev Kosova i Metohije*2) na sledeći način: dva NUTS 1 regiona, pet NUTS 2 regiona i 25 NUTS 3 upravnih okruga (Tabela 1).

Tabela 1: NUTS regioni obuhvaćeni Programom

NUTS nivo

Šifra

Region

Površina* (km²)

Broj naseljenih mesta

Stanovništvo na dan

30. jun 2019.**

Ukupno

Stanovništvo

po 1 km²

SRBIJA – UKUPNO

77.589

4.709

6.945.235

I

RS1

SRBIJA – SEVER

24.848

624

3.546.149

143

II

RS11

Beogradski region

3.234

157

1.694.056

524

II

RS12

Region Vojvodine

21.614

467

1.852.093

I

RS2

SRBIJA – JUG

52.741

4.085

3.399.086

II

RS21

Region Šumadije i Zapadne Srbije

26.493

2.112

1.908.641

II

RS22

Region Južne i Istočne Srbije

26.248

1.973

1.490.445

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije (RZS)

* Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ)

** Procena

SPISAK SKRAĆENICA

AKIS – Sistem znanja i informacija u poljoprivredi

ALIMS – Agencija za lekove i medicinska sredstva

APV – Autonomna pokrajina Vojvodina

APR – Agencija za privredne registre

ARS – Anketa o radnoj snazi

ASPG – Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava

BDV – Bruto dodata vrednost

BDP – Bruto domaći proizvod

BFŠ – Budžetski fond za šume

GRJ – Godišnja radna jedinica

GMO – Genetski modifikovani organizmi

EK – Evropska komisija

EU – Evropska unija

EUSAIR – Strategija EU za Jadransko-jonski region

EUSDR – Strategija EU za Dunavski region

ZOP – Zaštićena oznaka porekla

ZGO – Zaštićena geografska oznaka

ZPP – Zajednička poljoprivredna politika

IA – IPARD agencija

IBRD – Međunarodna banka za obnovu i razvoj

IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć

IPA OP – Odbor za praćenje instrumenta za pretpristupnu pomoć

IPARD – Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj

JLS – Jedinice lokalne samouprave

JP – Javna preduzeća

KKS – Klasična kuga svinja

KPZ – Korišćeno poljoprivredno zemljište

LAG – Lokalna akciona grupa

LSRR – Lokalna strategija ruralnog razvoja

MoR – Memorandum o razumevanju

MPŠV – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MRRS – Mreža za ruralni razvoj Srbije

MSP – Mala i srednja privredna društva

NAO – Nacionalni službenik za odobravanje

NVO – Nevladina(e) organizacija(e)

NIPAK – Nacionalni IPA koordinator

NMRR – Nacionalna mreža za ruralni razvoj

NPRR – Nacionalni program ruralnog razvoja

NSPRR – Nacionalna strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja

OIE – Obnovljivi izvori energije

OP – Odbor za praćenje

OU – Okvirni ugovor

PAVK – Plan aktivnosti vidljivosti i komunikacije

PG – Poljoprivredno gazdinstvo

PGS – Prekogranična saradnja

PDV – Porez na dodatu vrednost

PDPP – Pravila dobre poljoprivredne prakse

PLAG – Potencijalne lokalne akcione grupe

POURP – Područja sa otežanim uslovima za rad u poljoprivredi

PSPVŠ – Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

PRAG – Praktični vodič kroz procedure ugovaranja pomoći za spoljašnje aktivnosti EU (Practical Guide to Contracting Procedures for EU External Actions)

RV – Rejonizacija vinogradarstva

RZS – Republički zavod za statistiku

RR – Ruralni razvoj

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

SSP – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije

SS – Sektorski sporazum između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja (IPARD)

Toe – Tona ekvivalenta nafte

TP – Tehnička pomoć

TT – Tehnička tela

UAP – Uprava za agrarna plaćanja

UGS – Uslovno grlo stoke

ULO – Veoma nizak sadržaj kiseonika

UN – Ujedinjene nacije

UPZ – Uprava za poljoprivredno zemljište

UT/IPARD UT – IPARD Upravljačko telo

CEFTA – Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi

DG AGRI – Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj

DG SANTE – Generalni direktorat za zdravlje i bezbednost hrane

FADN – Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (Farm Accountancy Data Network)

FAO – Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation)

FFPA – Okvirni sporazum o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III)

GAEC – Dobri poljoprivredni i ekološki uslovi (Good Agricultural and Environmental Conditions)

GHG – Gasovi sa efektom staklene bašte

HACCP – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke

HNV – Visoka prirodna vrednost

IACS – Integrisani administrativni i kontrolni sistem (Integrated Administration and Control System)

IEA – Međunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency)

ISO – Međunarodna organizacija za standardizaciju

LEADER – Liaison entre Actions de developpment de l'Economie Rurale (fr.)

LPIS – Sistem identifikacije zemljišnih parcela (The Land Parcel Identification System)

NUTS – Nomenklatura teritorijalnih jedinica u statistici

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

PHRD Grant – Projekat za jačanje kapaciteta poljoprivrednog sektora za donošenje politika na osnovu podataka (PHRD Grant on Strengthening Agriculture Sector Capacities for Evidence-Based Policy Making)

SCAP – Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije

SMR – Obavezni zahtevi za upravljanje gazdinstvom

SWG – Stalna radna grupa za regionalni razvoj u Jugoistočnoj Evropi

SWOT – Snage, slabosti, mogućnosti, pretnje

UNDP – Program Ujedinjenih nacija za razvoj

USAID – Američka agencija za međunarodni razvoj

WFD – Okvirna direktiva o vodama Evropske unije

––––––––––––––

1 Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 18/16, 47/18 i 9/20 – dr. zakon)

2 * Ovakav vid označavanja ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999) i mišljenjem MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova.

3 Svi podaci dati u IPARD III programu ne uključuju podatke za Kosovo i Metohiju.

III. OPIS TRENUTNE SITUACIJE, SWOT ANALIZA I UTVRĐIVANJE POTREBA

3.1. OPŠTI DRUŠTVENO-EKONOMSKI KONTEKST GEOGRAFSKOG PODRUČJA

Republika Srbija je identifikovana kao potencijalni kandidat za članstvo u EU tokom samita Saveta Evrope u Solunu 2003. godine, a 2009. godine formalno je podnela zahtev za pristupanje EU. Proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije (SSP) započeo je 2010. godine, a Savet Evrope je 1. marta 2012. godine dodelio Republici Srbiji status zemlje kandidata na osnovu Mišljenja Evropske komisije (EK) o zahtevu za članstvo Republike Srbije koji je usvojen u oktobru 2011. godine.

Teritorija Republike Srbije nalazi se na raskršću centralne i jugoistočne Evrope, predstavlja centralni deo regiona Balkana i prostire se na površini od 77.589 km² (izuzev Kosova i Metohije). Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. godine, Republika Srbija ima 7.186.862 stanovnika, dok prema proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2020. godine ima 6.899.126 stanovnika. Ruralna područja Republike Srbije, koja su svrstana u kategoriju „ostala naselja”, obuhvataju 40,6% stanovništva. Više od 50% stanovništva regiona Šumadije i zapadne Srbije predstavlja ruralno stanovništvo, što ga čini regionom sa najvećim brojem ruralnog stanovništva u Republici Srbiji. Prosečna starost stanovništva u 2019. godini bila je 43,3 godine. Posmatrano po tipu naselja, u gradskim naseljima prosečna starost stanovništva iznosi 42,3 godine, dok je u kategoriji „ostala naselja” prosečna starost stanovništva 44,9 godina.

Prema podacima RZS u 2020. godini BDP iznosio je 37.550 miliona EUR u stalnim cenama, a realni BDP je u 2020. godini smanjen u odnosu na prethodnu godinu za 0,9%. U 2020. godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su sledeći sektori: sektor prerađivačke industrije (13,3%), sektor trgovine na veliko i malo i popravka motornih vozila (11,3%), sektor nekretnina (7,0%), sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (6,3%) i sektor građevinarstva (5,4%). BDV primarnog sektora je u 2020. godini iznosila 6,3% (Statistički godišnjak Republike Srbije 2021, RZS). Makroekonomski pokazatelji Republike Srbije za period 2012–2020. godine prikazani su u Tabeli 2.

Tabela 2: Makroekonomski pokazatelji Republike Srbije, 2012–2020.

Pokazatelj

Godina

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.**

BDP* (mil. EUR)

31.968,8

32.893,6

32.370,7

32.955,4

34.055,6

34.771,2

36.334,2

37.908,1

37.550,0

BDP po stanovniku (EUR)

4.676,7

5.082,9

4.973,2

5.037,1

5.210,8

5.588,4

6.142,7

6.624,0

6.783,0

Stopa nezaposlenosti (%)

24,6

23,0

19,9

18,2

15,9

14,1

13,3

10,9

9,5

Izvoz robe i usluga (mil. EUR)

9.579,7

12.467,4

12.668,0

11.414,4

12.700,4

14.504,4

16.417,8

16.753,8

16.606,5

Uvoz robe i usluga (mil. EUR)

16.147,9

17.536,3

17.234,3

15.253,6

16.127,5

18.705,4

22.087,1

22.810,6

22.342,9

Saldo (mil. EUR)

-6.568,2

-5.068,9

-4.566,3

-3.839,2

-3.427,1

-4.201,0

-5.669,3

-6.056,7

-5.736,4

Izvor: RZS

* Stalne cene (vrednost, ulančane mere obima, referentna 2010. godina)

** Procena RZS

3.1.1. Administrativni sistem

Jedinice lokalne samouprave čine 197 gradova/opština, koje obuhvataju 6.158 naselja. Republika Srbija (izuzev Kosova i Metohije) sastoji se od 25 upravnih okruga. Grad Beograd je zaseban okrug i predstavlja odvojenu teritorijalnu jedinicu koja je utvrđena Ustavom i zakonom.

U Republici Srbiji ne postoji zvanična definicija ruralnih područja. Klasifikacija naselja koju koristi RZS („gradska naselja” i „ostala naselja”) zasnovana je na pravnom kriterijumu za određivanje urbanih naselja, dok se naselja izvan ove kategorije klasifikuju kao ostala naselja.

U skladu sa definicijom ruralnih područja OECD4, u Republici Srbiji ruralna područja obuhvataju 79,5% državne teritorije, kao i više od polovine ukupnog stanovništva (58,7%). Prosečna gustina naseljenosti u Republici Srbiji je oko 90 stanovnika/km². U ruralnim područjima gustina naseljenosti iznosi 58 stanovnika/km², dok u urbanim područjima gustina naseljenosti iznosi 399 stanovnika/km².

Za potrebe IPARD III programa, na osnovu OECD kriterijuma i u skladu s teritorijalnom klasifikacijom Republike Srbije, čitava teritorija Republike Srbije se može smatrati ruralnom područjem, izuzimajući područja sedišta administrativnih centara gradova, kao i područja naseljenih mesta sa gustinom naseljenosti većom od 150 stanovnika/km² u 27 gradova i gradu Beogradu (Prilog 10 – Lista naseljenih mesta izvan ruralnih područja, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo).

U slučaju Mere 5 – „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”, ruralno područje je naseljeno mesto koje ima najviše 25.000 stanovnika (prema podacima poslednjeg Popisa stanovništva, RZS).

Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (POURP), uključujući planinska područja (Prilog 3 – Lista naseljenih mesta u planinskim područjima, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo), propisani su Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi5. Status POURP dodeljuje se na period od tri godine za naselja na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju jedan od sledećih kriterijuma:

1) nalaze se na nadmorskoj visini ≥ od 500 m (planinska područja),

2) nalaze se u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima6,

3) nalaze se u devastiranim područjima u skladu sa Uredbom o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu7.

Nivo razvijenosti opština je određen primenom pokazatelja razvoja zasnovanim na Zakonu o regionalnom razvoju8 i metodologiji za određivanje nivoa razvijenosti opština prihvaćenoj od strane Vlade. Opštine se prema nivou razvijenosti razvrstavaju u četiri grupe: prva grupa je iznad nacionalnog proseka, u drugoj grupi je nivo razvijenosti od 80% do 100% nacionalnog proseka, u trećoj grupi je nivo razvijenosti od 60% do 80% nacionalnog proseka, dok je u četvrtoj grupi nivo razvijenosti ispod 60% nacionalnog proseka.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

––––––––––––––

4 Ruralna područja definisana prema kriterijumima OECD na nivou opština sa gustinom naseljenosti manjom od 150 stanovnika/km².

5 Pravilnik o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, broj 132/21).

6 („Službeni glasnik RS”, br. 84/15 i 95/18 – dr. zakon)

7 Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 104/14)

8 („Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 30/10 i 89/15 – dr. zakon)

3.1.2. Demografske karakteristike i trendovi

Prema procenama RZS za 2019. godinu, ukupan broj stanovnika u Republici Srbiji je 6.945.235 (izuzev Kosova i Metohije). Ključni demografski izazovi su: negativna stopa prirodnog priraštaja na 1.000 stanovnika (– 5,3% u 2019. godini), starenje stanovništva (prosečna starost je 43,3 godine), visoki i rastući indeks starenja (144,1), stopa starosne zavisnosti (53,8%), niska stopa fertiliteta (1,52 deteta po ženi) i negativni unutrašnji migracioni balans. Istovremeno, ključni demografski pokazatelji EU u 2019. godini su sledeći: stopa promene prirodnog priraštaja stanovništva (– 1,1%), prosečna starost stanovništva (43,7 godina), stopa starosne zavisnosti (31%), stopa fertiliteta (1,56 deteta po ženi). U poređenju s ukupnom demografskom slikom Republike Srbije, situacija u vezi sa stanovništvom i demografskim trendovima u ruralnim područjima je još nepovoljnija. U periodu između dva popisa (2002–2011. godina) došlo je do osetnog pada stanovništva u ruralnim područjima za 10,9%, što je svelo njegov udeo u ukupnom stanovništvu na 40,6%. Postoje značajne regionalne razlike, pri čemu Region Južne i Istočne Srbije beleži najjače trendove depopulacije, dok je Region Šumadije i Zapadne Srbije jedini pretežno ruralni region, sa 52,6% stanovništva u ruralnim područjima. Ruralna područja karakteriše i intenzivniji proces starenja – značajno opada udeo dece i omladine, a raste udeo starijeg stanovništva.

Tabela 3: Stanovništvo prema tipu naselja, 2019.

Tip naselja

Stanovništvo

Stanovništvo prema starosnoj grupi (%)

Ukupno

(000)

% žena

Bilans unutrašnjih migracija

< 15 godina

15–64 godina

≥ 65 godina

Pretežno urbani

1.694

24,4

52,8

7.724

15,1

65,3

19,6

Prelazni

1.644

23,7

51,2

665

14,3

65,2

20,5

Pretežno ruralni

3.607

51,9

50,6

– 8.389

13,9

64,8

21,3

Izvor: RZS

Depopulacija u ruralnim područjima je posledica niske stope rađanja i intenzivnih migracija iz ruralnih u urbana područja ili van zemlje. Depopulacija je više naglašena kod ruralne ženske populacije u odnosu na mušku populaciju. Nedostatak mogućnosti za zapošljavanje, niske zarade, nerazvijena infrastruktura, ograničen pristup i nizak kvalitet obrazovnih i zdravstvenih usluga, kao i pristup finansijskoj socijalnoj pomoći, delimično objašnjavaju siromaštvo i migraciju iz ruralnih područja. Udeo ženskog stanovništva koje se iseljava iz ruralnih područja, kao i mlađe populacije (15–35 godina) je veći u odnosu na mušku populaciju, što značajno utiče na gubitak radno sposobnog i fertilnog stanovništva iz ruralnih područja i produbljuje dalje trendove depopulacije.

Tabela 4: Bilans unutrašnjih migracija prema tipu naselja, 2019.

Starosna kategorija

Pretežno urbani

Prelazni

Pretežno ruralni

Muškarci

Žene

Muškarci

Žene

Muškarci

Žene

0–4

- 35

- 50

5–10

- 43

- 50

10–14

- 2

- 94

- 65

15–24

947

1.207

148

- 1.043

- 1.355

25–34

1.692

2.125

- 1.785

- 2.179

35–44

414

317

- 21

- 414

- 296

45–54

159

229

- 27

- 132

- 242

55–64

182

- 53

- 227

65 i više godina

246

- 144

- 296

Republika Srbija

3.409

4.315

283

382

- 3.692

- 4.697

% stanovništva

15–34 godina

77,41

77,22

66,78

52,88

76,60

75,24

Izvor: RZS

3.1.3. Tržište rada

Osnovni pokazatelji tržišta rada u Republici Srbiji upućuju na pozitivne, ali ne baš progresivne trendove: rast stope aktivnosti i zaposlenosti s jedne i pad stope nezaposlenosti i neaktivnosti s druge strane. Ukupan broj zaposlenog stanovništva u 2019. godini bio je 2,2 miliona. Stope aktivnosti i zaposlenosti u ruralnim područjima su tradicionalno više nego u urbanim. Međutim, postoji značajan rodni i generacijski jaz, pogotovo kada se aktivnost i zaposlenost analiziraju kod ruralnog stanovništva. Stope aktivnosti i zaposlenosti žena u ruralnim područjima su značajno niže od stopa aktivnosti i zaposlenosti muškaraca. Najnepovoljniji je položaj mladih žena koje imaju najnižu stopu aktivnosti i zaposlenosti.

Tabela 5: Stopa aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti radno sposobnog stanovništva starosti 15–64 godina (%), 2019.

Republika Srbija

Muškarci

Žene

Rodni jaz

Ukupno

Gradska naselja

Ostala naselja

Gradska naselja

Ostala naselja

Gradska naselja

Ostala naselja

Gradska naselja

Ostala naselja

Stopa aktivnosti

68,1

67,8

68,7

73,2

77,4

62,6

59,2

10,6

18,2

Stopa zaposlenosti

60,7

59,8

62,1

64,7

70,7

55,1

52,9

9,6

17,8

Stopa nezaposlenosti

10,9

11,8

9,5

11,7

8,7

12,0

10,7

-0,3

-2,0

Stopa neaktivnosti

31,9

32,2

31,3

26,8

22,6

37,4

40,8

-10,6

-18,2

Izvor: RZS

Udeo niskokvalifikovanih radnika (bez obrazovanja ili sa osnovnim obrazovanjem) u urbanim područjima je 6,8%, dok u ruralnim područjima dostiže 30,5%. Stopa zaposlenosti u sektoru poljoprivrede se kontinuirano smanjuje, pri čemu poljoprivreda i dalje ostaje pretežan sektor zapošljavanja. U sektoru poljoprivrede je u 2019. godini bilo radno angažovano 452.700 ljudi, odnosno 15,6% stanovništva starosti iznad 15 godina (13,4% stanovništva u radnom dobu). Učešće sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji iznosi 11,5%.

Kada je reč o sektoru šumarstva i drvne industrije, u industriji nameštaja je u 2020. godini bilo registrovano 20.637 zaposlenih, što je za 8,6% više nego u 2019. godini, dok je 17.020 zaposlenih bilo registrovano u obradi drveta (rast od 0,9% u poređenju sa 2019. godinom). U proizvodnji papira i papirnih proizvoda je bilo registrovano 9.216 zaposlenih (rast od 9,5% u odnosu na 2019. godinu). U sektoru šumarstva i seče šuma je registrovano 6.807 zaposlenih, što predstavlja porast za 4,1% u odnosu na 2019. godinu. Ova četiri sektora šumarstva čine 2,5%9 ukupne zaposlenosti u Republici Srbiji.

Opšta i posebna prava formalno zaposlenih lica u sektoru poljoprivrede i prehrambenom sistemu Republike Srbije uređena su Zakonom o radu10, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju11, kao i drugim relevantnim nacionalnim zakonodavstvom, dok su prava sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva regulisana Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima12, čime je obezbeđena mogućnost sezonskim radnicima da ostvare svoja radna prava. Pored toga, zaposleni imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu, što je regulisano Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu13, kao i Zakonom o potvrđivanju Konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi – Konvencija 18414, koja se posebno odnosi na sledeće kategorije radnika: mladi, žene i privremeni i sezonski radnici.

––––––––––––––

9 https://api.pks.rs/storage/assets/Sumarstvo,%20Q3%202020.pdf

10 („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje)

11 („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 30/10 – dr. zakon, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – US, 86/19, 62/21, 125/22, 138/22 i 76/23)

12 („Službeni glasnik RS”, broj 50/18)

13 („Službeni glasnik RS”, broj 35/23)

14 („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 2/19)

3.1.4. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Prema rezultatima Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava (ASPG), u 2018. godini u Republici Srbiji je bilo 564.541 poljoprivrednih gazdinstava (PG), među kojima je najveći udeo porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (99,7%). Broj gazdinstava opada u svim regionima, dok se prosečna veličina gazdinstva povećala sa 5,4 ha (Popis poljoprivrede 2012) na 6,2 ha (ASPG 2018). U poređenju sa Popisom poljoprivrede iz 2012. godine, rezultati ASPG iz 2018. godine ukazuju na blagi porast površine KPZ (sa 3.437,4 ha na 3.475,9 ha, respektivno). Dominiraju poljoprivredna gazdinstva do 5 ha (71,7% ukupnog broja PG), iako pokrivaju samo 23,2% ukupnog KPZ, što ukazuje na visoki dualitet strukture poljoprivrednih gazdinstava (Tabela 6).

Tabela 6: Zemljišni resursi po klasama veličine poljoprivrednih gazdinstava, 2018.

Zemljišni resursi

Jed. mere

Ukupno

<1 ha

1≤ha<2

2≤ha<5

5≤ha<10

10≤ha<50

50≤ha<100

ha≥100

Poljoprivredna gazdinstva

broj

564.541

111.876

110.893

182.253

96.262

58.010

3.825

1.422

100,0

19,1

19,8

32,6

17,2

10,4

0,7

0,3

Korišćeno poljoprivredno zemljište

ha (000)

3.475,9

58,7

159,9

589,2

665,2

1,045,7

256,2

701,0

100,0

1,7

4,6

17,0

19,1

30,1

7,4

20,2

Prosečna veličina PG

6,2

0,6

1,4

3,2

6,9

53,4

67,0

493,0

Nekorišćeno poljoprivredno zemljište

ha (000)

290,0

20,8

22,1

36,0

18,6

10,1

8,4

174,0

Površina pod šumom

ha (000)

972,3

102,7

145,9

254,3

188,9

118,9

58,6

103,0

Ostalo zemljište

ha (000)

440,6

18,0

13,7

28,8

32,6

27,1

32,0

288,4

Ukupno poljoprivredno zemljište

ha (000)

5.178,7

200,2

341,6

908,3

905,4

1.201,7

355,1

1.266,5

Izvor: RZS

Rezultati ASPG 2018 ukazuju na veliki broj gazdinstava čiji vlasnici su stariji od 65 godina (42,8%). Veći deo upravnika gazdinstava u Republici Srbiji (54%) ima iskustvo isključivo stečeno praksom, 38% je završilo srednju školu u oblasti koja nije povezana sa poljoprivredom, dok svega 3% ima srednjoškolsko obrazovanje u oblasti poljoprivrede. U 2018. godini 7% upravnika gazdinstava pohađalo je edukacije u oblasti poljoprivrede. Poljoprivredno obrazovanje upravnika gazdinstava je na niskom nivou, bilo da je formalno ili neformalno.

3.1.5. Opšte karakteristike

Iz perspektive budućeg pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, važno je podržati specijalizovane, održive sektore u procesu pripreme za usaglašavanje sa standardima EU i konkurencijom na tržištu.

Poljoprivredni sektor u Republici Srbiji karakterišu skromna ulaganja sa upotrebom male količine hemijskih sredstava usled visokih cena inputa, često previsokih za većinu malih poljoprivrednika. Nepravilna primena agrotehničkih mera u biljnoj proizvodnji, mali procenat navodnjavanih površina, nedovoljno korišćenje genetskog potencijala i neizbalansirana ishrana stoke su glavni faktori fluktuacija biljne i stočarske proizvodnje u Republici Srbiji. Visoke cene inputa, kao i troškovi otplate kredita za opremu i mehanizaciju smanjuju investicioni potencijal i poljoprivrednu proizvodnju čine u velikoj meri zavisnom od vremenskih uslova. Veliki deo primarnog poljoprivrednog sektora isključen je iz komercijalno orijentisanog poljoprivredno-prehrambenog lanca zbog malog obima proizvodnje, s obzirom na to da proizvođači ne mogu da obezbede ujednačen kvalitet proizvoda u dovoljnim količinama. U tom smislu, veliki izazov za proizvođače je da ispune navedene zahteve kako bi zadržali što veći udeo na domaćem tržištu.

Nedovoljan broj savremenih sistema i objekata za skladištenje i distribuciju (uključujući silose) i evidentan nedostatak informaciono-komunikacionih sistema i stručne podrške utiču na kvalitet i dostupnost proizvoda kod velikog broja proizvođača.

U oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade posebno su neophodne investicije koje će smanjiti tehnološki razvojni zaostatak u odnosu na konkurenciju i ublažiti posledice izazvane klimatskim promenama.

Ključni proizvodi malih gazdinstva koji su zastupljeni u regionu značajno doprinose i obezbeđuju dostupnost hrane sopstvenim domaćinstvima i zajednici. Tradicionalne proizvodne tehnologije održavaju raznolikost u ruralnim ekonomijama, a takođe imaju uticaj i na očuvanje životne sredine. U tom smislu, kratki lanci snabdevanja treba da nastave da grade mostove između malih gazdinstava i urbanih potrošača. Pored toga, agroekološke mere takođe mogu diverzifikovati izvore prihoda malih gazdinstava i pomoći u promociji njihovih proizvoda.

Trenutne potrebe proizvođača i prerađivača zasnivaju se na stabilnom prihodu i poslovnom okruženju, kao i na postizanju ekonomskog i ekološkog održivog razvoja. Potencijal poljoprivredno-prehrambenog sektora ogleda se u povećanju konkurentnosti i efikasnosti lanca ishrane kroz IPARD investicije.

Infrastrukturu gazdinstava, tehnologiju, produktivnost i isplativost primarne proizvodnje u Republici Srbiji trebalo bi unaprediti izgradnjom ili restrukturiranjem objekata, uvođenjem sistema za biološku bezbednost, unapređenjem genetičkog potencijala, kao i dobrobiti životinja, veterinarskog javnog zdravlja, zaštite životne sredine i ishrane. IPARD III program može doprineti konsolidaciji ponude primarnih proizvoda malih i srednjih PG, koja će dovesti do zajedničkih ulaganja i proširenja lanca vrednosti.

Da bi se dostigao značajniji napredak u povećanju proizvodnje, konkurentnosti i izvoza, neophodno je preispitati mere i dati veći prioritet investicionoj podršci. Stoga je saradnja u sektoru poljoprivrede ključ uspeha i očuvanja malih poljoprivrednika. Zajednička ulaganja u fizičku imovinu, kao što su ulaganja u skladišne kapacitete ili kapacitete za sortiranje i pakovanje, imaju za cilj povećanje međusobnog poverenja i zbližavanje proizvođača, kao i jačanje njihove pozicije na tržištu.

Neophodan je sistematičan rad u cilju povećanja obima proizvodnje i kvaliteta proizvoda, izgradnje odnosa između proizvođača i prerađivača, ekološke održivosti, inovacija, izgradnje digitalnih veština, unapređenja kvaliteta i standarda bezbednosti hrane, razvoja novih i promocije tradicionalnih srpskih proizvoda i proširenja izvoza na tržište EU i druga inostrana tržišta, pored izvoza na tržište SEFTA zemalja.

Ulaganja u sektor prerade treba da budu usmerena na green-field investicije u nove objekte, kao i na osavremenjavanje postojećih. Na osnovu sektorske analize, industriji prerade hrane potrebna su ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju objekata, kao i za nabavku nove opreme radi ispunjavanja standarda EU.

Za većinu malih poljoprivrednih proizvođača direktna prodaja je najvažniji tržišni kanal. Neki od kanala direktne prodaje proizvoda malih poljoprivrednih proizvođača su sledeći: zelena pijaca, prodaja na gazdinstvu, prodaja pored puta, prodaja kroz turizam i ugostiteljstvo itd. Najznačajniji kanal direktne prodaje je zelena pijaca sa ukupnim prometom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od oko 20% od ukupne vrednosti prodaje i kupovine poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (FAO, 2019). Pored navedenog, poseban vid plasmana poljoprivrednih proizvoda od strane malih poljoprivrednih proizvođača čine barter transakcije između učesnika u lancu vrednosti (prehrambeno-prerađivačke kompanije, zadruge, kupci/trgovci, integratori) i samih poljoprivrednih proizvođača. U okviru ovog sistema, poljoprivredni proizvođači koji sklapaju ugovore sa prerađivačkim kompanijama, zadrugama ili integratorima dobijaju neophodne inpute u zamenu za prodaju viškova useva nakon žetve. Vrednost ove vrste saradnje procenjena je na najmanje 100 miliona EUR (USAID, 2013, FAO 2019).

3.2. KARAKTERISTIKE POLJOPRIVREDNOG, ŠUMARSKOG I PREHRAMBENOG SEKTORA

Bruto dodata vrednost sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Republike Srbije je, uz određene varijacije tokom analiziranog perioda, povećana za 14% u 2019. godini u odnosu na 2015. godinu (Tabela 7). U 2019. godini ova vrednost iznosila je 2.737 mil. EUR, što predstavlja 42,9% proseka EU-27. U 2019. godini, u poređenju sa zemljama u regionu, Republika Srbija ostvarila je veću BDV poljoprivrede (2.609 mil. EUR) od Republike Slovenije (516 mil. EUR), Republike Hrvatske (1.266 mil. EUR) i Republike Bugarske (1.318 mil. EUR), ali znatno manju od Rumunije (7.638 mil. EUR).

Produktivnost rada u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Republike Srbije je povećana za 25,4% u 2019. godini u odnosu na 2015. godinu i iznosi 6.046 EUR po zaposlenom u 2019. godini, što čini oko 30% proseka EU-27 (19.960 EUR/GRJ). Međutim, ova vrednost je za 7% viša od minimalnog nivoa EU-27, koji je postigla Rumunija (5.671 EUR/GRJ). U poređenju sa zemljama članicama EU iz regiona, Republika Srbija ima nižu produktivnost rada od Republike Slovenije (6.882 EUR/GRJ) i Republike Hrvatske (6.081 EUR/GRJ).

U sektoru prehrambene industrije BDV je povećana za 6,4%, dok je zaposlenost povećana za svega 0,3%. Shodno tome, produktivnost rada je u posmatranom periodu (2015–2019. god.) povećana za 6,1%. Ostvareni nivo produktivnosti rada u sektoru prehrambene industrije u Republici Srbiji je u 2019. godini iznosio 14.371 EUR po zaposlenom, što je 28% od proseka EU-27 za 2018. godinu (51.219 EUR/GRJ). Minimalni nivo produktivnosti rada sektora prehrambene industrije u 2019. godini u okviru EU-27 ostvarila je Republika Bugarska (11.217 EUR/GRJ). Nivo produktivnosti rada prehrambenog sektora u Republici Srbiji veći je od ostvarenog u Republici Bugarskoj (za 28%), a manji od ostvarenog u Republici Hrvatskoj (za 64%) i Republici Sloveniji (za 114%).

Potreba za povećanjem nivoa ukupne faktorske produktivnosti i produktivnosti rada postoji kako u sektoru poljoprivrede tako i u sektoru prehrambene industrije. U sektoru prehrambene industrije postoji hitna potreba za aktivnostima koje će doprineti unapređenju konkurentnosti u odnosu na zemlje u regionu u narednim godinama.

Tabela 7: Glavni pokazatelji značaja poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije, 2015–2019.

Pokazatelj

Godina

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Bruto dodata vrednost u tekućim cenama (mil. EUR)

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

2.400

247

2.360

2.721

2.737

Ukupna BDV prehrambene industrije

1.375

1.414

1.449

1.419

1.463

− Proizvodnja prehrambenih proizvoda

1.051

1.107

1.119

1.077

1.127

− Proizvodnja pića

267

237

240

268

253

− Proizvodnja duvanskih proizvoda

Učešće u BDP (%)

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

6,7

6,8

6,0

6,3

6,0

Proizvodnja prehrambenih proizvoda

2,9

3,0

2,9

2,6

2,3

Proizvodnja pića

0,7

0,6

0,5

Proizvodnja duvanskih proizvoda

0,2

Zaposlenost

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (000)

497,8

506,1

481,1

451,0

452,7

− Učešće u ukupnoj zaposlenosti (%)

19,5

18,6

17,2

15,9

15,6

Prehrambena industrija (000)

101,5

106,4

105,8

110,1

101,8

− Učešće u ukupnoj zaposlenosti (%)

4,0

3,9

3,7

3,9

3,6

Produktivnost rada (EUR po zaposlenom)

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

4.821

4.880

4.905

6.033

6.046

Prehrambena industrija

13.547

13.289

13.696

12.888

14.371

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

Izvoz (mil. EUR)

2.605

2.922

2.823

2.854

3.238

− Udeo u ukupnom izvozu (%)

2,6

21,8

19,4

17,5

18,5

Uvoz (mil. EUR)

1.489

1.362

1.617

1.714

1.868

− Udeo u ukupnom uvozu (%)

9,1

7,8

9,5

7,8

Izvor: RZS

Strukturne promene u privredi dovele su do kontinuiranog pada udela poljoprivrednog sektora u BDP-u, dok je vrednost poljoprivredne proizvodnje u porastu sa primetnim godišnjim varijacijama.

Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda raste, ali njegova struktura ukazuje da je sektor još uvek prvenstveno snabdevač sirovina, sa nepovoljnim odnosom između uvoza i izvoza po jedinici vrednosti, kao i sa pogoršanjem odnosa pokrivenosti uvoza izvozom: sa 2,1 u 2016. godini na 1,7 u 2019. godini. Primarni poljoprivredni proizvodi ostvaruju značajno učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni, kako u izvozu (75%) tako i u uvozu (65%).

Pokazatelji predstavljeni u Tabeli 7 ukazuju na to da, uprkos značajnom doprinosu poljoprivrede ekonomskom rastu, ima dosta prostora za tranziciju poljoprivrede u moderan i konkurentan sektor, sa novim visokokvalitetnim radnim mestima i obezbeđenim stabilnim prihodima, uz doprinos održivom korišćenju resursa i unapređenju životne sredine i privrede u ruralnim područjima. Usled nepovoljnih klimatskih i ekoloških promena, stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova. Produktivnost zemljišta beleži stagnaciju, a produktivnost rada porast, prvenstveno usled iseljavanja stanovništva i dela radne snage koja napušta sektor. S druge strane, ove promene tržišta rada u ruralnim područjima usporile su smenu generacija i strukturalnu transformaciju poljoprivrednog sektora.

Usvajanjem Nacionalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja (NSPRR) 2014. godine, kao i izmenama i dopunama zakona kojima se uređuje sprovođenje politika poljoprivrede i ruralnog razvoja, dat je početni impuls za uspostavljanje dugoročnog i stabilnog okvira poljoprivredne politike. Međutim, konačni implementacioni okvir definisan je nekoliko godina kasnije (krajem 2017. godine) usvajanjem Nacionalnog programa za poljoprivredu (NPP) i Nacionalnog programa ruralnog razvoja (NPRR), dok je IPARD II program usvojen od strane Evropske komisije početkom 2015. godine.

Ukupno isplaćena podrška za ruralni razvoj iz nacionalnog budžeta (MPŠV, PSPVŠ, JLS) i budžeta EU za IPARD II program u periodu 2015–2019. god. iznosila je 333,8 miliona EUR (26,7% ukupnog budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj), pri čemu sredstva MPŠV čine 73% ukupnog iznosa nacionalnog budžeta.

MPŠV je u periodu 2015–2019. god. raspisalo javne pozive za raspodelu sredstava u okviru Godišnjeg programa za korišćenje budžetskog fonda za šume Republike Srbije. Ukupna isplaćena podrška za pošumljavanje, negu šuma, zaštitu šuma – održavanje i gradnju protivpožarnih traka, zaštitu šuma od bolesti i štetočina, proizvodnju šumskog semena i proizvodnju šumskog sadnog materijala, kao i za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, iznosila je 4,6 miliona EUR.

3.2.1. Sektor proizvodnje i prerade mleka

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Proizvodnja mleka u Republici Srbiji praćena je mnogim izazovima – od nedostatka održivog dohotka na farmi, uglavnom neefikasnog procesa proizvodnje, do lošeg položaja mlečnih farmi u tržišnom lancu vrednosti. Nizak prinos mleka, zastarela oprema i objekti koji ne ispunjavaju zadovoljavajuće higijenske standarde, ne predstavljaju dobar osnov za poboljšanje kvaliteta mleka i dostizanje standarda bezbednosti hrane i ekoloških standarda. Takođe, politika aktuelnih podsticaja se sprovodi kroz direktna plaćanja po litri mleka. U planu je uvođenje kriterijuma kvaliteta mleka za isplatu podsticaja. Uprkos značajnom smanjenju broja muznih stada, kao i smanjenja malih farmi, sektor proizvodnje mleka pokazuje stabilnu proizvodnju i samoodrživost.

Pitanja konkurentnosti, naročito u vezi sa predloženim reformama Zelene agende za Zapadni Balkan i evropskim Zelenim dogovorom (Green Deal), sektor proizvodnje mleka u Republici Srbiji suočava se sa pitanjima održivosti, efikasnog korišćenja resursa, dobrobiti životinja i smanjenja otpada. Postoji neuravnoteženost između manjih i većih proizvođača mleka, pri čemu manje farme često nisu u mogućnosti da zadovolje troškove sopstvene radne snage, dok su veće farme uslovljene efikasnošću proizvodnje i investicijama u proizvodnju kvalitetnog mleka. Generalno, sektor prerade mleka zavisi od posvećenosti mnogih poljoprivrednih proizvođača da nastave proizvodnju mleka uprkos situaciji na tržištu. Takođe, sektor mlekarstva u Republici Srbiji ne odlikuje visok nivo inovacija u delu primarne proizvodnje mleka.

Neodgovarajuće odlaganje stajnjaka može prouzrokovati probleme po životnu sredinu. IPARD program podržava investicije koje se odnose na skladištenje i distribuciju stajnjaka i dostizanje standarda EU u pogledu zaštite životne sredine. Nacionalni standardi koji se odnose na odlaganje stajnjaka propisani su Pravilnikom o uslovima koje treba da ispunjavaju objekti za životinjske otpatke i pogoni za preradu i obradu životinjskih otpadaka15.

U Tabeli 8. predstavljeni su ključni pokazatelji u sektoru proizvodnje mleka i tržišnom lancu.

Tabela 8: Ključni pokazatelji za sektor proizvodnje i prerade mleka

Pokazatelj

Broj

Vrednost/trend rasta sektora

44,3 mlrd. RSD (376,7 mil. EUR)/ Prosečna stopa rasta: + 5%

Ukupan izvoz/trend izvoza

85 mil. USD (71,6 mil. EUR) u 2018. god.; 72,2 mil. USD (60,8 mil. EUR) u 2012. god. / Godišnja stopa rasta izvoza: 5,2% (2018). Stvarna stopa rasta izuzimajući specifičnost trgovine: 1,4% (2018)

Broj proizvođača koji se bave proizvodnjom mleka

116.292 (2018); 155.859 (2012)

Broj zaposlenih u industriji prerade mleka, 2019 (APR)

5.289

Broj poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka (ASPG 2018)

116.292

Broj poljoprivrednih gazdinstava specijalizovanih za proizvodnju mleka (ASPG 2018)

19.556

Prosečan broj mlečnih krava po gazdinstvu

3,6

Ukupan broj mlečnih krava (ASPG 2018)

424.156

Ukupna proizvodnja mleka, 2018

1,475 mlrd. t

Prosečna proizvodnja mleka po kravi u Republici Srbiji u odnosu na prosek EU, 2018

3.660 kg / 7.346 kg

Količina distribuiranog i prerađenog mleka u prerađivačkim pogonima

828.777 t

Broj aktivnih mlekara u Republici Srbiji

Približno 100 (u odnosu na 230 prema registru Uprave za veterinu)

Izvor: MPŠV

Poređenjem podataka za relevantne pokazatelje za nekoliko godina počev od 2012. godine, statistički podaci pokazuju umerenu oscilaciju, istovremeno ukazujući na najznačajnije izazove koji se odnose na veliki broj poljoprivrednih gazdinstava sa manjim brojem muznih krava, kao i na visok nivo naturalnosti proizvodnje (značajne količine proizvedenog mleka potroše se i prerađuju na gazdinstvu). Goveda se uzgajaju na 166.292 PG, a manje od 18.000 proizvođača dobija premije za mleko, imajući u vidu da manji proizvođači nisu u mogućnosti da isporuče potrebne količine mleka od 3.000 litara na kvartalnom nivou, što je minimalan uslov za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

Održavanje nivoa produktivnosti proizvodnje u sektoru je neophodno za samoodrživost gazdinstva u budućem periodu, naročito u svetlu neizbežnog demografskog trenda koji je karakterističan za manja domaćinstva, a koja i dalje u značajnoj meri snabdevaju tržište mlekom. U cilju povećanja proizvodnje mleka na većim poljoprivrednim gazdinstvima, kao i ukupnog povećanja proizvodnje mleka i uvećanja stada, izuzimajući unapređenje rasnog sastava novih stada, investicije u infrastrukturu su ključne kako na farmama, tako i u sektoru prerade.

U prethodnoj deceniji primarna proizvodnja mleka bila je stabilna, uprkos turbulentnim demografskim promenama. Prateći svetske trendove i prethodno stečena iskustva, evidentno je smanjenje ukupne veličine stada. Smanjenje broja krava na 425.000 u 2018. godini (u odnosu na 2012. godinu) nadoknađeno je rastom produktivnosti, tako da je ukupna proizvodnja ostala stabilna na nivou od oko 1,5 milijardi litara mleka godišnje.

Prosečna proizvodnja mleka po grlu je povećana za 20%, do približno 3.500 litara godišnje. Imajući u vidu značajan zaostatak u odnosu na prosek EU-27 (7.346 kg po muznoj kravi godišnje), unapređenje rasnog i genetskog materijala, tehnologije proizvodnje, opreme za ishranu na farmi, kao i upravljanje farmama, doprinelo je ovom pozitivnom trendu. Prosečan prinos mleka po kravi u 2018. godini bio je 3.520 litara, što je značajna razlika u odnosu na 8.000 litara mleka po kravi ostvarenih na nekoliko velikih farmi u Regionu Vojvodine.

Proizvodnja mleka u Republici Srbiji i dalje se oslanja na porodična gazdinstva koja imaju do 10 mlečnih krava. Uprkos niskoj produktivnosti na nivou pojedinačnog gazdinstva, navedena porodična gazdinstva ostvaruju oko 59% ukupne proizvodnje svežeg mleka u Republici Srbiji.

U strukturi poljoprivrednih gazdinstva koja se bave proizvodnjom kravljeg mleka, najistaknutije su farme u regionu Srbija–jug, gde farme iz ovog regiona, sa jednom ili dve krave, odnosno od tri do devet krava, učestvuju sa polovinom proizvedenog mleka u Republici Srbiji. U regionu Srbija–sever, najznačajnija je grupa gazdinstava koja raspolažu stadom od 10 ili više grla, a koja proizvode 25% mleka u Republici Srbiji.

Grafikon 1: Snabdevanje kravljim mlekom u Republici Srbiji prema proizvodnom regionu

Izvor: RZS

Najveći izazov za poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom mleka odnosi se na poboljšanje higijenskih standarda u cilju dostizanja kriterijuma EU koji su usvojeni kroz nacionalno zakonodavstvo. Očekuje se da kvalitet mleka, a pre svega higijena mleka, postanu ključni uslov za ostvarivanje finansijske podrške. Međutim, poslednji podaci ukazuju na velike različitosti u kvalitetu mleka, ukupnom broju somatskih ćelija u mleku, ukupnom broju bakterija, kao i prisustvu rezidua antibiotika. Higijenski parametri mleka su poseban izazov, jer prema uzorcima iz izveštaja nacionalne laboratorije za bezbednost i kvalitet mleka i mikorobiloške laboratorije za bezbednost hrane i hrane za životinje, polovina uzoraka nije ispunila uslove koji se odnose na kvalitet mleka. Kvalitet i ispravnost sirovog mleka su regulisani sledećim podzakonskim aktima:

1) Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla, kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla16;

2) Pravilnik o kvalitetu sirovog mleka17.

Praćenje kvaliteta mleka obavljeno u 2018. godini od strane Uprave za veterinu na uzorku od 12% poljoprivrednih proizvođača koji ostvaruju prava na premiju za mleko, ukazalo je na značajne razlike u kvalitetu mleka, te da su glavna pitanja vezana za nedovoljno ostvareni nivo higijene muže, zdravlja mlečnih žlezda životinja, kao i za proces hlađenja, odnosno tehnologiju za prikupljanje sirovog mleka. Praćenje je sprovedeno na uzorku od 2.696 proizvođača mleka koji isporučuju mleko mlekarama. Najčešće uočene situacije odnose se na ukupan broj somatskih ćelija u mleku, ukupan broj bakterija, kao i na druge pokazatelje bezbednosti hrane i kvaliteta mleka: rezidue antibiotika u mleku, sadržaj proteina i mlečne masti, itd.

Proizvođačima i prerađivačima u sektoru proizvodnje i prerade mleka neophodni su modernizovani objekti i oprema. Ove investicije, pored izgradnje, adaptacije i opremanja objekata, podrazumevaju i investicije u upravljanje nusproizvodima, izgradnju biogasnih postrojenja i drugih objekata za proizvodnju energije, izgradnju dezinfekcionih barijera, druge biosigurnosne opreme, itd.

Trenutni izazovi u sektoru proizvodnje i prerade mleka su slični kao i na početku IPARD II programa. Čini se da je ovaj sektor stagnirao i da su potrebne nove investicije koje se tiču unapređenja bezbednosti hrane, podrške višim fazama procesa proizvodnje, kao i da je potreban fokus na dostizanje višeg kvaliteta mlečnih proizvoda, naročito onog koji poseduje sertifikat o kvalitetu. Proizvođači i prerađivači treba da koriste sirovine na efikasniji način, kao i da usvoje nove navike i načine upravljanja, posebno one koje se odnose na standarde bezbednosti hrane i bolju organizaciju unutar lanca vrednosti. Broj PG koja mogu biti podržana kroz Meru 1 – „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava” je 790 (Tabela 9).

Tabela 9: Potencijalni korisnici u sektoru mleka, Mera 1

Potencijalni korisnici

Broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom i preradom mleka

Prihvatljiva poljoprivredna gazdinstva

790

Prihvatljiva poljoprivredna gazdinstva (%)

0,7

Poljoprivredna gazdinstva ispod praga prihvatljivosti

114.602

Poljoprivredna gazdinstva ispod praga prihvatljivosti (%)

99,0

Izvor: MPŠV

Prerađivačka industrija

Sektor prerade mleka čini nekoliko velikih prerađivača i preostalu većinu koji čine napore u pravcu ostvarenja zahteva u vezi sa kategorizacijom, primenom standarda, boljom tehnologijom, marketingom i promocijom. Sektor prerade mleka u Republici Srbiji često nudi proizvode dodate vrednosti koji se proizvode u manjem obimu direktno na farmi, čime se u značajnoj meri ostvaruje doprinos održivosti domaćinstva i ruralnom razvoju uopšte.

Udeo mleka nabavljen za proizvodnju mlečnih proizvoda u industrijskim i zanatskim mlekarama neprekidno raste, te je u 2018. godini dostigao 57% što čini 10% više u poređenju sa prosekom u prethodnih deset godina. I dalje se oko 40% proizvedenog mleka konzumira i prerađuje na nivou gazdinstva, te „prerada na farmi” sve više postaje deo zvaničnih tržišnih kanala i sistema kontrole.

Od svih 230 mlekara upisanih u registar Uprave za veterinu, više od polovine (124) poseduju kapacitete za preradu do 10.000 litara, međutim, ovaj vid prerade čini svega 10% ukupno prerađenog mleka. U isto vreme, 10 najvećih mlekara preradi 65% mleka. Navedene cifre ukazuju na bitne izazove koji predstoje sektoru prerade mleka u cilju dostizanja standarda EU, s obzirom na to da će manji prerađivači osetiti jak udarac ukoliko im ne bude obezbeđena finansijska i stručna podrška. Početkom 2020. godine na listi EU odobrenih objekata iz trećih zemalja nalazi se i 14 objekata iz Republike Srbije.

Osim očigledne dominacije u preradi sirovog mleka od strane većih prerađivača, zajednički problemi u sektoru prerade mleka su i visoka prosečna cena proizvodnje, problemi likvidnosti, nezadovoljavajuća primena standarda, kao i nedostatak otkupnih mesta koji ispunjavaju higijenske i sanitarne uslove.

Tržište i trgovina

Imajući u vidu da je sektor prerade mleka prvi put u 2018. godini imao negativan trgovinski bilans, stavljen je fokus na konkurentnost i proširenje asortimana u cilju bolje diferencijacije tržišta, što je u skladu sa zahtevima potrošača. Ovo je delimično i rezultat prekogranične saradnje u povezivanju proizvodnih kapaciteta, s obzirom na to da međunarodne kompanije koje su prisutne u Republici Srbiji povećavaju uvoz mleka.

Sektor prerade mleka u Republici Srbiji, koji je uobičajeno fokusiran na regionalna tržišta, naročito na tržišta Crne Gore i Republike Severne Makedonije, mora da usmeri pažnju ka proizvodima visokog kvaliteta i brendovima koji su dobro poznati na tržištu CEFTA zemalja. Obećavajući trend izvoza sira u Rusku Federaciju, kao i otvaranje određenih tržišta EU, pokazuju pozitivne izglede za povećanje izvoza. Osim uspostavljanja standarda kvaliteta i bezbednosti hrane, promocija koja ističe svojstva i karakteristike proizvoda može doprineti daljem širenju na međunarodnom tržištu. Postoji blagi trend povećanja uvoza u cilju zadovoljenja potreba potrošača. Izvoz svih kategorija mlečnih proizvoda beleži porast, pri čemu, najviše sira i fermentisanih proizvoda.

Tokom čitavog perioda sprovođenja IPARD III programa, deo budućeg strateškog razvoja sektora treba da bude promocija transparentnog sistema koji potrošaču omogućava dostupnost bezbednih i visokokvalitetnih proizvoda i koji je usaglašen sa procesom odgovorne proizvodnje. Takođe, ovo se odnosi i na buduće promene na tržištu hrane i mlečnih proizvoda, sa ciljem da se omogući preorijentacija i poveća konkurentnost sektora prerade mleka u Republici Srbiji.

Tabela 10: Izvoz, uvoz i bilans spoljnotrgovinske razmene mleka i mlečnih proizvoda*, 2014–2018.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

IZVOZ

Mleko i pavlaka

10.954

9.547

7.392

7.085

12.605

Mleko u prahu

791

1.209

2.151

121

593

Kiselo-mlečni proizvodi

11.855

13.047

12.083

10.918

5.568

Maslac

4.723

5.242

4.894

5.510

6.365

Sir

34.508

31.487

32.284

37.764

45.500

Ukupno

62.830

60.532

58.805

61.398

70.631

UVOZ

Mleko i pavlaka

11.742

11.048

11.973

14.167

18.489

Mleko u prahu

6.540

6.966

5.724

7.086

10.676

Kiselo-mlečni proizvodi

6.763

6.599

4.867

5.804

10.892

Maslac

1.962

3.031

7.223

10.682

10.595

Sir

10.677

10.200

10.802

15.038

22.992

Ukupno

37.684

37.844

40.590

52.777

73.645

SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS I NIVO SAMODOVOLJNOSTI

Spoljnotrgovinski bilans

25.146

22.687

18.214

8.621

-3.013

Nivo samodovoljnosti

102,8%

102,9%

101,8%

101,3%

99,96%

Izvor: MPŠV

* Izraženo u ekvivalentima mleka.

––––––––––––––

15 „Službeni glasnik RS”, br. 94/17 i 94/19

16 („Službeni glasnik RS”, br. 25/11 i 27/14)

17 („Službeni glasnik RS”, broj 106/17)

3.2.2. Sektor mesa

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Imajući u vidu doprinos sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva BDP i BDV Republike Srbije i strukturu vrednosti učinka poljoprivrede i stočarske proizvodnje, može se zaključiti da u prethodnim godinama sektor mesa učestvuje u intervalu od 1,1% do 1,3% u formiranju BDP, odnosno od 1,2% do 1,5% BDV.

U periodu od 2013. do 2018. godine prosečno učešće vrednosti stočarske proizvodnje (uključujući proizvodnju mleka), u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznosilo je 30,4%, dok su u 2019. godini proizvodi životinjskog porekla (uključujući mleko, jaja i druge proizvode životinjskog porekla) ostvarili prosečno učešće od 29,7% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U 2019. godini, najveće vrednosti stočarske proizvodnje ostvarene su u svinjarstvu (539,5 mil. EUR) i govedarstvu (275 mil. EUR), ukupna vrednost živinarske proizvodnje iznosila 127,6 mil. EUR, a vrednost ovčarske i kozarske proizvodnje 90 mil. EUR (RZS).

Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, oko 77,5% od ukupnog broja PG (489.364) uključeno je u stočarsku proizvodnju. Goveda se gaje na oko 177.000, svinje na 355.000, ovce na 155.000, a živina na 414.000 poljoprivrednih gazdinstva.

Prethodnih godina došlo je do značajnog smanjenja broja životinja koje se uzgajaju i tove u Republici Srbiji, i to pre svega svinja i goveda. Smanjenje broja goveda i svinja rezultat je visokih cena proizvodnih inputa (stočne hrane i goriva). Poređenjem brojnog stanja životinja na dan 1. decembar 2018. godine u odnosu na 1. decembar 2016. godine, u Republici Srbiji, ukupan broj goveda, svinja i živine manji je za 20,6%, odnosno 30,4% i 2,2% respektivno, dok je broj ovaca i koza veći za 10,0%, odnosno 21,0% respektivno. Prema podacima Uprave za veterinu iz decembra 2019. godine, ukupan broj objekata za uzgoj i tov je 6.346, i to po vrstama domaćih životinja: goveda 1.970, svinje 2.037, ovce 756, koze 86 i živina 1.497 objekata (Tabela 11).

Tabela 11: Broj registrovanih objekata za uzgoj/tov životinja

Broj registrovanih objekata za uzgoj/tov životinja

Goveda

Svinje

Ovce i koze

Živina

Br. grla

Br. objekata

Br. grla

Br. objekata

Br. grla

Br. objekata

Br. grla

Br. objekata

1–9

1–49

1–4.999

380

10–19

161

50–99

134

50–99

135

5.000–6.999

152

20–29

203

100–199

426

100–149

158

7.000–9.999

101

30–39

170

200–299

268

150–199

10.000–19.999

270

40–49

168

300–499

298

200–299

20.000–24.999

50–99

531

500–999

179

300–499

25.000–29.999

100–199

188

1.000–2.999

117

500–599

30.000–39.999

200–299

3.000–4.999

600–799

40.000–49.999

300–499

5.000–6.999

800–999

50.000–69.999

500–999

7.000–9.999

1.000–1.999

70.000–99.999

1.000–1.999

10.000–14.999

2.000–3.999

100.000–119.999

2.000–4.999

15.000–19.999

> 4.000

120.000–149.999

5.000–9.999

20.000–49.999

150.000–199.999

>10.000

>50.000

>200.000

Bez kapaciteta

289

Bez kapaciteta

442

Bez kapaciteta

108

Bez kapaciteta

408

Ukupan broj objekata za uzgoj/tov životinja

Goveda

1.970

Svinje

2.037

Ovce i koze

842

Živina

1.497

Izvor: MPŠV, decembar 2019. godine

Većina objekata za uzgoj i tov životinja u Republici Srbiji mora biti rekonstruisana ili prilagođena, kako bi se dostigli neophodni zahtevi za uzgoj i dobrobit životinja, kao i standardi u oblasti zaštite životne sredine, imajući u vidu posebnu važnost koja se pridaje unapređenju biosigurnosti na gazdinstvu, upravljanju stajnjakom i korišćenju obnovljivih izvora energije. Neophodna je modernizacija proizvodne infrastrukture u cilju dostizanja bolje održivosti i konkurentnosti na tržištu. Sama proizvodnja mora biti ekonomičnija i efikasnija.

Budućnost stočarstva koje je intezivno u pogledu radne snage i zapošljava najveći broj stanovništva u ruralnim područjima nije samo pitanje razvoja poljoprivrede, već je povezano i sa politikom ruralnog razvoja. Stoga su mere podrške za mala gazdinstva planirana kroz NPRR, a za manja i srednja gazdinstva kroz IPARD program. Podrška malim gazdinstvima usmerena je na povećanje dohotka i ekonomsku samoodrživost, dok je podrška za gazdinstva srednje veličine bazirana na unapređenju efikasnosti i konkurentnosti. Razgraničenje između NPRR i IPARD programa opisano je u delu 10.3. Poljoprivredna gazdinstva predstavljena u Tabeli 12 će biti podržana kroz Meru 1 – „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”.

Tabela 12: Potencijalni korisnici u sektoru mesa, Mera 1

Potencijalni korisnici

Broj odobrenih objekata za uzgoj i tov životinja/broj farmi

Goveda

Tovne svinje

Ovce

Koze

Brojleri

Prihvatljiva gazdinstva

1.228

910

203

632

Prihvatljiva gazdinstva (%)

73,1

57,1

26,9

31,4

58,0

Gazdinstva ispod praga prihvatljivosti

411

629

427

380

Gazdinstva ispod praga prihvatljivosti (%)

24,4

39,4

56,5

54,7

34,9

Gazdinstva iznad praga prihvatljivosti

126

Gazdinstva iznad praga prihvatljivosti (%)

2,5

3,5

16,7

14,0

7,1

Izvor: MPŠV

Prerađivačka industrija

Početkom decembra 2019. godine u Registru odobrenih objekata Uprave za veterinu nalazio se 361 odobren objekat koji se bavi klanjem, rasecanjem i preradom crvenog mesa (goveda, svinje, ovce, konji) i 78 objekata za belo meso (živina) i to:

1) 235 kombinovanih objekata za klanje, rasecanje i preradu crvenog mesa;

2) 35 kombinovanih objekata za klanje, rasecanje i preradu živine;

3) 105 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca i konja;

4) 21 objekat za klanje živine;

5) 21 objekat za klanje i rasecanje crvenog mesa;

6) 22 objekta za klanje i rasecanje živine.

Tabela 13: Broj odobrenih objekata za klanje u Republici Srbiji prema dnevnom kapacitetu zaklanih životinja

Goveda

Svinje

Ovce

Živina

Br. grla

Br. odobrenih objekata za klanje

Br. grla

Br. odobrenih objekata za klanje

Br. grla

Br. odobrenih objekata za klanje

Br. grla

Br. odobrenih objekata za klanje

1–9

109

1–19

≤ 4.999

10–19

20–49

5.000–7.999

20–49

50–99

8.000–19.999

50–99

100–199

20.000–49.999

100–199

≥ 200

≥ 50.000

≥ 200

Ukupno

249

251

150

Izvor: MPŠV, decembar 2019. godine

Tabela 14: Broj odobrenih objekata za rasecanje i preradu crvenog i belog mesa u Republici Srbiji prema dnevnom kapacitetu

Količina (kg)

Rasecanje crvenog mesa

Prerada crvenog mesa

Sečenje živine

Prerada živine

≤ 499

500–999

1.000–1.999

2.000–2.999

3.000–3.999

4.000–4.999

≥ 5.000

Ukupno

134

198

Izvor: MPŠV, decembar 2019. godine

Sadašnji ukupni kapacitet klanica svakako prevazilazi tražnju lokalnog tržišta i u budućnosti, uz dosledno sprovođenje nacionalnih standarda i usvajanje standarda EU, broj ovih objekata će se značajno smanjiti. Procenjuje se da se 44% goveđeg, 14% ovčijeg i 78% svinjskog mesa (svinjetina 45% i 35% slanina) konzumiraju kao prerađeni proizvodi, te je stoga sektor sekundarne prerade od velike važnosti. Značajan broj klanica, objekata za sečenje i obradu mesa u Republici Srbiji je zastareo, ne ispunjava standarde EU i poseduje prevaziđenu opremu i tehnologiju.

Modernizacija industrije prerade mesa je veoma važna kako bi se uvećala produktivnost, konkurentnost, ukupne performanse i dostigli standardi EU. Takođe, ove investicije će olakšati bolje pozicioniranje proizvoda na domaćem tržištu i istovremeno doprineti povećanju izvoza.

PG u Republici Srbiji su nedovoljno opremljena mehanizacijom. Objekti na farmama i pripadajuća infrastruktura moraju biti unapređeni. Ovo može biti ostvareno kroz investicije za unapređenje postojećih objekata i njihovo opremanje, kao i izgradnju novih. Neophodno je da se uspostavi investiciona podrška za unapređenje objekata za: ishranu životinja, držanje životinja, kvalitet priplodnog materijala, kao i upravljanje, skladištenje i distribuciju stajnjaka u skladu sa standardima EU.

Modernizacija u pogledu veterinarskih, zdravstvenih i standarda zaštite životne sredine je od vitalnog značaja. Trenutno, zahtevani standardi su ispunjeni od strane manjeg broja objekata za preradu mesa koji imaju odobrenje za izvoz na tržište EU. Osim toga, proizvodnja mesa u Republici Srbiji pokazuje nizak stepen iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta, kao i nizak nivo specijalizacije u obradi određenih proizvoda. Takođe, tehnološka infrastruktura klanica i objekata za preradu je niska.

Postoji potreba za pružanje podrške kroz IPARD III program onim korisnicima koji su u mogućnosti da u potpunosti ispune standarde EU. Stoga, investicije u sektoru mesa bi trebalo usmeriti na adekvatno držanje životinja, dobrobit životinja, upravljanje stajnjakom i upotrebu obnovljivih izvora energije i, iznad svega, na unapređenje biosigurnosti na farmi. Prioriteti bi trebalo da se odnose na zamenu starih objekata i zastarele opreme, kao i uvođenje novih tehnologija proizvodnje u stočarstvu, a sve u skladu sa standardima bezbednosti hrane, zaštitom životne sredine i standardima koji se tiču dobrobiti životinja. Sve navedeno se odnosi na farme svih veličina. Takođe, potrebno je obnoviti mehanizaciju na gazdinstvima.

Investicije koje se odnose na dostizanje standarda EU u pogledu bezbednosti hrane i zaštite životne sredine su od prioritetnog značaja. Takođe, investicije bi trebalo da imaju za cilj tržišnu orijentaciju proizvodnje, korišćenje tržišnih lanaca, stvaranje novih prodajnih mesta, uvođenje novih tehnologija, itd.

Tržište i trgovina

Prema podacima Privredne komore Srbije, godišnja proizvodnja mesa u Republici Srbiji u proteklih dvadeset godina opala je sa 650.000 na 450.000 t. Najmanja proizvodnja mesa od 441.000 t je ostvarena u 2013. godini, dok je povećanje proizvodnje ostvareno u 2018. godini i iznosilo je 517.000 t.

Od ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji u 2019. godini, stočarstvo obuhvata oko 29%. Ukupna vrednost proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini je bila 1,5 mlrd. EUR, što predstavlja 15% više u poređenju sa 2015. godinom. Vrednost proizvodnje u stočarstvu posmatrana prema vrsti životinja je sledeća: proizvodnja goveda iznosila je 275,5 mil. EUR, svinja 540,4 mil. EUR, živine 127,9 mil. EUR, a ovaca i koza 90,2 mil. EUR (Izvor: Statistički godišnjak RZS, 2020).

Usitnjenost stočarske proizvodnje i neodgovarajući rasni sastav stoke, pre svega svinja, predstavljaju realnost Republike Srbije, ali i utiču na poskupljenje proizvodnje i čine je nekonkurentnom. Posledica toga je da se u Republici Srbiji proizvodi oko 75 kg mesa po stanovniku i da proizvodnja, uglavnom, zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, odnosno potroši se onoliko koliko je i proizvedeno.

U Republici Srbiji postoje preduslovi za konkurentnu proizvodnju govedine ali su trendovi loši, te proizvodnja za izvoz ne dostiže ni 10% odobrenih kvota EU za izvoz baby beef-a po povlašćenim uslovima.

SSP i CEFTA sporazum otvaraju nove mogućnosti za povećanje izvoza na evropsko tržište. Za meso i proizvode od mesa glavni izvozni partneri Republike Srbije su Bosna i Hercegovina i Crna Gora, dok su uvozni partneri Republika Hrvatska, Savezna Republika Nemačka, Kraljevina Španija, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Kraljevina Holandija.

Poljoprivreda Republike Srbije treba da se razvija u pravcu ostvarenja većeg profita, pre svega na tržištima koja su dostupna u okviru prelaznih trgovinskih sporazuma EU, kao i na širem tržištu kroz punopravno članstvo u EU.

Bez odgovarajućih izvora finansiranja veliki broj objekata u Republici Srbiji neće biti u stanju da ispuni uslove novih nacionalnih propisa koji će biti usklađeni sa propisima EU, te će prestati da postoje.

3.2.3. Sektor voća

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Vrednost proizvodnje voća u 2018. godini bila je 68,8 mlrd. RSD (585,5 mil. EUR) u proizvođačkim cenama tekuće godine, što je po vrednosti treća poljoprivredna proizvodnja, posle proizvodnje žita i industrijskog bilja. Sektor voća u ukupnoj vrednosti proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i usluga ostvario je učešće od 9,7% do 14,2% u periodu od 2014. do 2018. godine, zavisno od godine.

S obzirom na to da poljoprivreda čini važan izvor prihoda u ruralnim područjima, još uvek je prisutna fluktuacija proizvođača iz jednog poljoprivrednog sektora u drugi. Poljoprivredni proizvođači su često orijentisani ka voćarskoj proizvodnji. Proizvodnja voća zahteva određeni nivo znanja ali, u cilju postizanja efikasnih rezultata proizvodnje, neophodne su i investicije u fizičku imovinu. Proizvodnja voća u poslednjih 10 godina kreće se na nivou od oko 1,4 mil. tona (prosečna proizvodnja u periodu od 2013. do 2017. godine je bila 1,6 mil. tona usled izuzetno rodne 2013. godine). Usled loših vremenskih uslova (suša), 2010. i 2012. godina su bile krizne u smislu pada proizvodnje, dok je 2013. godina imala veliki rast, prvenstveno zbog rasta proizvodnje jabuke i šljive. Ekstenzivna proizvodnja šljive još uvek ima veliki uticaj na ukupnu proizvodnju voća u Republici Srbiji s obzirom na to da je šljiva, pored jabuke, dominantna u strukturi proizvodnje. U 2018. godini pod zasadima voća u Republici Srbiji bilo je 185.880 ha. Najzastupljenije su površine pod zasadima šljive, jabuke, maline i višnje.

Performanse uzgoja voća nisu ograničene niti su uslovljene proizvodnim rejonima, tako da povezanost između obradive površine i proizvođača nije objektivno merilo. Prema podacima poslednje ASPG iz 2018. godine, 98,7% poljoprivrednih gazdinstava ima voćnjake sa manje od 5 ha KPZ, dok samo 1.392 potencijalna korisnika imaju više od 5 ha pod voćnjacima. Prema ASPG, od 66.712 poljoprivrednih gazdinstava koja su specijalizovana za proizvodnju u višegodišnjim zasadima (89,9% voćnjaci), njih 52.123 prodaju sopstvene proizvode, 20.016 proizvođača prodaju direktno potrošačima a 8.157 gazdinstava više potroši na samom gazdinstvu nego što proda. U Beogradskom regionu 66% gazdinstava prodaje više od 50% svojih proizvoda, u Regionu Vojvodine 48,5%, dok u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 32% i u Regionu Južne i Istočne Srbije 41%.

Tabela 15: Broj poljoprivrednih gazdinstava prema vrsti voćarske proizvodnje i korišćenom poljoprivrednom zemljištu

Vrsta voćarske proizvodnje

Korišćeno poljoprivredno zemljište (ha)

0,5≤ha<1

1≤ha<2

2≤ha<5

5≤ha<10

10≤ha<20

20≤ha<50

ha≥50

Jabuka

5.598

2.962

1.506

266

Kruška

1.107

588

306

Breskva

1.201

1.134

696

Nektarina

299

229

125

Kajsija

1.924

1.381

588

Trešnja

1.608

820

357

Višnja

5.806

3.714

1.671

202

Šljiva

32.601

13.075

3.608

184

Dunja

805

349

Orah

968

621

Lešnik

896

446

379

Malina

11.614

3.433

602

Kupina

2.268

458

Borovnica

135

Ukupno

66.830

29.298

10.134

1,003

279

Izvor: RZS

Voćarstvo je trenutno najkonkurentniji sektor poljoprivrede u Republici Srbiji. Prema Indeksu konkurentnosti18, šest od 10 najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji je voće, i to prvenstveno koštičavo voće i malina. U periodu od 2014. do 2018. godine malina je bila najkonkurentniji poljoprivredni proizvod, sa izvozom zamrznute maline od 235 mil. USD (213 mil. EUR) u proseku godišnje. U 2018. godini, proizvodnja maline u Republici Srbiji je bila 127.010 t, a u proteklih šest godina imala je brži rast od prosečnog svetskog rasta proizvodnje maline. Od 2014. do 2018. godine, površine pod zasadom maline su povećane sa 14.792 ha na 22.654 ha.

Najkonkurentnije koštičavo voće je zamrznuta višnja. Konkurentnost države u proizvodnji i izvozu se zasniva na pojedinim karakteristikama sorti koje su pogodne za industrijsku preradu, kao i pozitivnim izvoznim trendovima u prethodnom periodu.

U prethodnih nekoliko godina proizvodnja trešnje je modernizovana, sa unapređenom organizacijom proizvodnje i intezivnim uzgajanjem atraktivnih sorti.

Tabela 16: Proizvodnja voća u Republici Srbiji (t), 2012–2018.

Voće

Godina

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

Jabuka

243.987

516.411

403.936

431.759

400.473

378.644

460.404

Kruška

48.413

88.224

64.510

71.895

60.799

52.291

53.905

Šljiva

297.446

606.599

421.529

354.890

471.442

330.582

430.199

Orah

12.577

19.058

16.198

16.637

13.630

12.276

9.272

Jagoda

26.507

28.929

23.307

26.036

22.938

30.106

21.735

Malina

70.320

74.682

82.683

97.165

113.172

109.742

127.010

Kupina

12.911

17.415

21.430

27.547

26.716

28.334

35.062

Trešnja

18.184

23.433

21.880

23.041

20.697

27.323

19.153

Višnja

101.860

145.606

103.404

105.150

96.769

91.660

128.023

Kajsija

22.632

29.967

30.354

27.611

25.617

41.320

25.414

Breskva

64.317

64.989

64.096

65.684

56.709

54.585

50.249

Dinja

10.961

15.754

14.239

15.119

12.172

10.378

12.318

Lešnik

3.366

3.343

4.151

4.142

4.196

5.429

Izvor: RZS

Kvalitet proizvodnje voća je veoma visok kod većine proizvođača. U intenzivnim voćnjacima preovlađuje uzgoj jabuke, kruške, breskve, trešnje i bobičastog voća. Region Vojvodine ima najveći broj voćnjaka pod intezivnom proizvodnjom (77%) u odnosu na Region Šumadije i Zapadne Srbije, gde se nalaze voćnjaci sa najvećim površinama, ali sa samo 47,2% površina pod intezivnim voćnjacima. Međutim, još uvek postoje voćnjaci pod ekstenzivnom proizvodnjom šljive i višnje. Inovacija i stalni razvoj tehnologije su kontinuirana potreba u ovom sektoru, te su buduće investicije više nego dobrodošle kako bi se poboljšao kvalitet proizvodnje voća.

Tabela 17: Površina pod voćnjacima i navodnjavanje voćnjaka prema regionu

Region Vojvodine

Beogradski region

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Istočne Srbije

Od 19.160 ha površine pod voćnjacima 9.179 ha (47,9%) se navodnjava

Od 12.851 ha površine pod voćnjacima samo 804 ha (6,3%) se navodnjava

Od 100.004 ha površine pod voćnjacima 15.701 ha (15,7%) se navodnjava

Od 50.908 ha površine pod voćnjacima 6.268 ha (12,3%) se navodnjava

Izvor: RZS

Prerađivačka industrija

U Republici Srbiji postoji 5.000 registrovanih kompanija u sektoru prerade poljoprivrednih proizvoda, od čega 32% posluje u sektoru voća i povrća. Najveći udeo izvoza čini sektor prerade voća i povrća. Sektor voća je u periodu od 2012. do 2017. godine imao najveću stopu rasta.

Najveći udeo u ukupnim poslovnim prihodima imaju kompanije sa poslovnim prihodima od 1 do 5 mlrd. RSD, odnosno, između 8,5 i 42,5 mil. EUR (36% ukupnih prihoda posmatranih kompanija). U isto vreme, ista grupa kompanija ima najveći udeo u izvozu (45%) i uvozu (54%). Ukupna vrednost uvoza ovih kompanija iznosi 354 mil. RSD (3 mil. EUR), a izvoza 1,6 mlrd. RSD (13,6 mil. EUR). Kompanije koje posluju u sektoru voća se razlikuju od kompanija u ostalim sektorima, odnosno ne postoje kompanije sa prihodom preko 5 mlrd. RSD (42,5 mil. EUR). Takođe, kompanije u ostalim sektorima učestvuju sa preko 50% udela u ukupnom prihodu u sektoru i sa preko 50% u broju zaposlenih. Raznovrsni modeli prerade, kao i konkurentnost u nabavci, predstavljaju osnovu sektorske konkurentnosti.

Prerađivački kapaciteti za zamrzavanje bobičastog i koštičavog voća su koncentrisani u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U celom regionu postoje 394 hladnjače sa ukupnim kapacitetom većim od 278.000 tona ili 58,5% od ukupnog kapaciteta u Republici Srbiji. S tim u vezi, potencijal za dalji rast je očigledan, s obzirom na to da je izvoz zamrznute maline u periodu od 2014. do 2018. godine iznosio 253 mil. USD (213 mil. EUR), sa pozitivnim rastom izvoza i trendom tražnje kako na tržištu EU tako i na drugim tržištima.

Tržište i trgovina

Vrednost izvoza voća u periodu od 2013. do 2018. godine iznosila je 694,3 mil. USD (584,8 mil. EUR) godišnje. U periodu od 2014. do 2018. godine, evidentan je brži rast izvoza svežeg voća iz Republike Srbije u odnosu na svetski rast. U rastu izvoza svežeg voća predvodi rast izvoza jabuke zbog privilegovanog pristupa tržištu Ruske Federacije.

Najviša vrednost izvoza u 2018. godini je ostvarena u izvozu maline od 230,2 mil. USD (193,9 mil. EUR), što čini skoro 39,5% u odnosu na ukupnu vrednost izvoza voća. Sa 101,4 mil. USD (85,4 mil. EUR) jabuka je druga voćna vrsta po vrednosti izvoza, praćena višnjom sa 54,2 mil. USD (45,7 mil. EUR) i kupinom sa 36,6 mil. USD (30,8 mil. EUR).

Investicije u bezbednost hrane i fitosanitarnu infrastrukturu, marketing, udruživanje, tehnologije i prakse nakon berbe preko su potrebne sektoru voća, kako bi se modernizovala proizvodnja i pojačala konkurentnost.

––––––––––––––

18 Metodologiju analize konkurentnosti je razvio SEEDEV na osnovu Porterove Diamond teorije nacionalnih prednosti (Determinants of National Competitive Advantage), na osnovu rada Aigingera iz 1997. godine, kao i na Balassa indeksu, koji govori o cenovnoj i kvalitativnoj konkurentnosti.

3.2.4. Sektor povrća

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Prosečna vrednost proizvodnje dobara i usluga u sektoru povrća u periodu od 2007. do 2018. godine iznosila je 43,7 mlrd. RSD (371,6 mil. EUR), dok je u 2018. godini vrednost proizvodnje iznosila 39,3 mlrd. RSD (334,2 mil. EUR). Prosečan udeo sektora povrća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za period od 2007. do 2018. godine iznosio je 8,7%, dok je u 2018. godini udeo povrća u ukupnoj proizvodnji dobara i usluga u poljoprivredi iznosio 7%, što ga svrstava na šesto mesto, nakon sektora stočarstva, žitarica, voća i industrijskog bilja.

ASPG iz 2018. godine pruža najsvežije informacije o broju proizvođača povrća u Republici Srbiji i njihovoj ekonomskoj veličini. Među poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave specijalizovanom proizvodnjom 8.126 gazdinstava (1,4%) su specijalizovana za proizvodnju povrća, cveća i ukrasnog bilja. Od ovog broja 2.281 PG (28%) specijalizovano je za proizvodnju u zatvorenom prostoru, dok se 45% gazdinstava bavi proizvodnjom na otvorenom polju. Raspodela poljoprivrednih gazdinstava koja su specijalizovana za proizvodnju povrća je jednaka po regionima, izuzev Beogradskog regiona koji učestvuje sa 10%, dok ostali regioni (Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i Istočna Srbija) imaju približno isti udeo od 30%.

PG specijalizovana za proizvodnju povrća, cveća i ukrasnog bilja imaju prosečnu ekonomsku veličinu od 10.576 EUR, što ih, u poređenju sa ostalim gazdinstvima svrstava na treće mesto ekonomski najjačih poljoprivrednih gazdinstava. Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, gazdinstva koja se bave povrtarstvom su imala najvišu prosečnu ekonomsku snagu u poređenju sa poslednjim podacima ASPG. Podela PG prema pravnom statusu nosioca PG pokazuje da porodična PG, koja su glavni nosioci povrtarske proizvodnje u Republici Srbiji, imaju nižu ekonomsku snagu (9.051 EUR) u odnosu na pravna lica i preduzetnike (73.876 EUR).

Proizvodnja na otvorenom polju je i dalje dominantna u ukupnoj proizvodnji povrća i cveća sa udelom od 62%, u odnosu na 38% proizvodnje u zatvorenom prostoru.

Tabela 18: Broj poljoprivrednih gazdinstava specijalizovanih za proizvodnju povrća, cveća i ukrasnog bilja

Tip proizvodnje poljoprivrednog gazdinstva

Broj poljoprivrednih gazdinstava prema veličini korišćenog poljoprivrednog zemljišta

< 1 ha

1,01 ha–2 ha

2,01 ha–5 ha

5,01 ha–10 ha

10,01 ha–50 ha

50 ha<

Ukupno

Proizvodnja na otvorenom

404

370

689

792

1,168

291

3.712

Proizvodnja u zatvorenom prostoru

383

146

444

638

590

2.281

Ukupno

787

516

1.133

1.430

1.758

370

5.993

Izvor: RZS

U Republici Srbiji povrće se proizvodi na oko 120.000 ha (desetogodišnji prosek), što čini 3,5% ukupno obradive površine. Posmatrano prema površini pod povrtarskom proizvodnjom, Republika Srbija se nalazi na 67. mestu u svetu, odnosno na 10. mestu u Evropi. Ukupna prosečna proizvodnja povrća u periodu od 2007. do 2018. godine iznosila je 1,7 tona, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od – 4%.

U strukturi proizvodnje povrća u Republici Srbiji dominira krtolasto (krompir) i plodovito povrće (paradajz, paprika, dinje i lubenice i krastavac), a značajan udeo ima i lisnato povrće (kupus i kelj). Proizvodnja je stabilna i iznosi 1,7–1,8 mil. tona, a značajne oscilacije javljaju se u godinama sa ekstremno lošim vremenskim uslovima (suša, poplave i grad). Raspodela po regionima je ravnomerna, približno iste udele imaju svi regioni, izuzev Beogradskog regiona. Poslednjih godina izražena je profesionalizacija proizvođača i koncentrisanje proizvodnje pojedinih vrsta povrća u određenim regionima.

Proizvodnja povrća je značajno unapređena proteklih godina, usled rasta ulaganja u mehanizaciju i skladišne kapacitete (preovlađuju investicije u mehanizaciju). Profesionalni proizvođači primenjuju moderne tehnologije, a oni najveći su na nivou vodećih proizvođača EU. Navodnjavanje povrtarske proizvodnje je visoko zastupljeno: prema ASPG iz 2018. godine, oko 56.000 ha se navodnjava, što čini skoro polovinu od ukupne proizvodnje pod povrćem.

Tabela 19: Proizvodnja povrća u Republici Srbiji (t), 2012–2018.

Povrće

Godišnja proizvodnja (000) t

Struktura

2012–2018 (%)

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

Ukupno

1.498

1.813

1.512

1.708

1.821

1.647

1.300

100.0%

Krompir

578

767

592

639

714

589

488

38,7%

Paradajz

156

175

128

147

160

171

132

9,5%

Grašak

2,1%

Kupus i kelj

304

261

289

290

263

209

17,0%

Luk

2,4%

Paprika

100

114

165

228

199

135

9,1%

Pasulj

0,8%

Dinje i lubenice

190

255

228

242

208

247

199

13,9%

Šargarepa

2,9%

Krastavac

3,4%

Beli luk

0,4%

Izvor: RZS

Prerađivačka industrija

Prerada se obično posmatra kao proces stvaranja dodatne vrednosti proizvoda, međutim, kada je u pitanju proizvodnja povrća ovo nije slučaj. Sveži proizvodi imaju veću vrednost, dok se proizvodi lošijeg kvaliteta prerađuju.

Privredni subjekti koji su uključeni u preradu povrća najčešće prerađuju i voće. Prema dostupnim podacima MPŠV, hladnjače i objekti za konzervisanje i preradu voća i povrća čine okvirno 65%, dok objekti za proizvodnju sokova od voća i povrća čine 35% svih upisanih objekata. Prerada povrća učestvuje sa udelom nižim od 10%. Aktivni privredni subjekti registrovani za preradu voća i povrća, kao i za proizvodnju sokova od voća i povrća, prema ASPG iz 2018. godine zapošljavali su 10.034 lica.

Objekti za zamrzavanje uglavnom se nalaze u Regionu Vojvodine, od čega 24% čine objekti samo za zamrzavanje povrća, dok 75% objekata pored zamrzavanja povrća zamrzavaju i voće.

U ukupnom izvozu povrća Republike Srbije udeo svežeg povrća je 37%, dok je udeo prerađenih proizvoda 63% (prosečno u periodu od 2013. do 2018. godine).

Rast izvoza zamrznutog povrća je u prethodnom periodu bio konstantan, primarno vođen rastom tražnje u CEFTA zemljama. Rast potrošnje zamrznutih proizvoda je opšti trend u svetu, i to kako potrošnje voća, tako i povrća.

Prema dostupnim podacima, od 631 analiziranih privrednih društava, 99% ispunjava specifične kriterijume prihvatljivosti u IPARD programu.

Tabela 20: Broj privrednih društava registrovanih za ostalu preradu i konzervisanje voća i povrća i proizvodnju soka u sektoru prerade voća i povrća prema uslovima prihvatljivosti

Broj privrednih društava

Promet veći od 50 mil. EUR

Promet manji od 50 mil. EUR

Ukupan bilans

(ukupna aktiva) veća od 43 mil. EUR

Ukupan bilans

(ukupna aktiva) manja od 43 mil. EUR

Broj zaposlenih veći od 250

Broj zaposlenih manji od 250

Broj privrednih društava koja se bave ostalom preradom i konzervisanjem voća i povrća

593

595

592

Broj privrednih društava koja se bave proizvodnjom sokova od voća i povrća

Izvor: APR

Tržište i trgovina

Ukupan prosečan izvoz povrća u periodu od 2013. do 2018. godine bio je oko 160 mil. USD (134,8 mil. EUR), dok je doprinos u ukupnom izvozu poljoprivrede bio oko 5%. U oblasti poljoprivredne proizvodnje sektor povrća je šesti izvozni sektor, posle voća, duvana, žitarica, pića i uljarica. Od šest sektora sa najvišim izvozom povrće je trećepozicionirano, sa prosečnim godišnjim rastom od 10%, posle duvana i uljarica. U sektoru povrća ostvarene su značajne strukturalne promene tokom poslednje decenije, pri čemu su se proizvođači specijalizovali za proizvodnju određenih povrtarskih kultura ili grupa povrtarskih kultura.

Izvoz povrća Republike Srbije ima stabilan trend rasta u poslednjih šest godina, sa godišnjom stopom rasta od 8,3%. U strukturi izvoza prerađeno povrće učestvuje sa približno 70%, dok sveže povrće ostvaruje učešće od 30%. Izvoz svežeg povrća ostvaruje porast, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 22%, dok je godišnja stopa rasta izvoza prerađenog povrća 4%. Izvoz povrća ima stabilan trend rasta u poslednjih 10 godina: u 2018. godini ostvaren je porast izvoza za 85% u odnosu na 2008. godinu. Najveći rast izvoza je zabeležen kod krastavaca i kornišona – prosečna godišnja stopa rasta je 50%, sledi šargarepa sa rastom od 39%, paradajz sa 29% i crni luk sa rastom od 18%. Najveći udeo u ukupnom izvozu svežeg i prerađenog povrća imaju mešavine zamrznutog povrća sa 19%, zatim krompir sa 14% i paprika sa 11%.

Dominantna tržišta za domaće povrće su regionalna tržišta, kao i tržišta EU i Ruske Federacije.

Najvažnija pravna akta u pogledu ispunjavanja standarda bezbednosti hrane u sektoru povrća su usvojena, kao i propisi za sprovođenje i mere kontrole.

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja19 delimično je usaglašen sa zakonodavstvom EU, međutim, i dalje su prisutna odstupanja, naročito po pitanju primene i kontrole.

Usled kratkog proizvodnog ciklusa u sektoru povrća pravovremena reakcija je od ključnog značaja, što se pre svega odnosi na predvidivost i dugoročnu stabilnost ukupne ekonomske politike. U sektoru povrtarstva postoji značajna potreba za unapređenjem sistema bezbednosti hrane i fitosanitarne infrastrukture, marketinga, saradnje i unapređenja u vezi sa tehnologijama i praksama nakon berbe.

––––––––––––––

19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09 i 17/19)

3.2.5. Sektor žitarica i industrijskog bilja

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Najveća površina poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji koristi se za proizvodnju žitarica i zauzima oko 66% ukupne obradive površine. Proizvodnja žitarica u Republici Srbiji jedna je od dominantnijih tipova poljoprivredne proizvodnje, sa udelom od 42,5% od ukupne vrednosti biljne proizvodnje (prosečno za period od 2007. do 2018. godine). Kukuruz je najzastupljeniji usev sa preko 1,2 miliona posejanih hektara, sledi ga pšenica sa približno 500.000 hektara. Usled velikih površina pod proizvodnjom žitarica i povoljnim klimatskim uslovima za proizvodnju, proizvodnja žitarica je među sektorima sa najvišom vrednošću primarne proizvodnje, što se dodatno povećava kroz dalju preradu. Proizvodnja žitarica zadovoljava potrebe domaće prerađivačke industrije i obezbeđuje određenu količinu za izvoz.

Ipak, Republika Srbija ima niži prinos žitarica u odnosu na prosek EU. Na primer, prosečan prinos pšenice u Republici Srbiji u 2019. godini bio je 4,4 t/ha, što čini 84% proseka EU-27, dok prosečan prinos kukuruza (7,6 t/ha) predstavlja 91,8% prosečnog prinosa kukuruza EU-27. Postoji potreba za povećanjem prinosa, naročito kada je u pitanju pšenica, kao i potreba za unapređenjem tehnologije poljoprivredne proizvodnje i modernizacijom skladišnih kapaciteta na gazdinstvima koja se bave proizvodnjom žitarica, a koja može biti ostvarena kroz IPARD podršku. Razlozi za niži prinos žitarica u poređenju sa većinom zemalja EU su sledeći: kvalitet zemljišta, bez obzira na ograničenu upotrebu mineralnih đubriva; nizak nivo primenjenih tehnologija; nedovoljno kvalitetni skladišni kapaciteti; zastarela tehnologija u prerađivačkoj industriji; visok nivo ekstenzivne proizvodnje na malim zemljišnim parcelama; nedostatak infrastrukture potrebne za izvoz proizvoda; zastarela mehanizacija koja se koristi u proizvodnji žitarica posebno u smislu zaštite životne sredine; neodgovarajuća poljoprivredna praksa; nedostatak sprovođenja plodoreda; nedovoljan sistem prenosa znanja; upotreba nesertifikovanog semena; neodgovarajuća upotreba đubriva; nedostatak finansijskih resursa i sl.

Oko 400.000 ha obradivog zemljišta je pod proizvodnjom industrijskog bilja (19% od ukupne obradive površine). Najveći udeo površina pod proizvodnjom uljarica je na teritoriji Regiona Vojvodine, gde se nalaze i pogoni za preradu. Suncokret, soja i uljana repica beleže povećanje površina na kojima se uzgajaju, proizvodnje i izvoza. Sa druge strane, proizvodnja šećerne repe i šećera je u opadanju, što je, usled niskih cena, rezultiralo manjem interesovanju kod poljoprivrednika.

Industrijsko bilje doprinosi sa 13,8% u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje. Republika Srbija je značajan izvoznik suncokretovog ulja, različitih proizvoda od soje, kao i šećera u prethodnom periodu.

Tabela 21: Pozicija Republike Srbije u proizvodnji i izvozu industrijskog bilja na evropskom i svetskom tržištu

Industrijsko bilje

Proizvodnja

Izvoz

Svet

Evropa

Svet

Evropa

Suncokret

19.

11.

13.

10.

Soja

18.

23.

14.

Uljana repica

40.

25.

Šećerna repa

18.

12.

14.

13.

Izvor : RZS

Kada je reč o proizvodnji suncokreta i soje, kao i o prinosu industrijskog bilja, Republika Srbija ima dobre rezultate, bolje i u odnosu na prosek EU. Na primer, prosečan prinos suncokreta u Republici Srbiji u 2019. godini bio je 3,1 t/ha, što je za 37% veći prinos od proseka EU-27, dok je prosečan prinos soje bio 3,1 t/ha, što je 21% više od proseka EU-27. Ovo nije slučaj sa prinosom šećerne repe (posebno kada je reč o prinosu šećera po ha), kao ni u slučaju uljane repice. Republika Srbija je deo svetskog tržišta i bez ikakvih ograničenja trguje žitaricama i industrijskim biljem. Stoga, cene ovih proizvoda prate svetske cene, te je Republika Srbija glavni proizvođač i izvoznik žitarica i industrijskog bilja u CEFTA regionu. Godišnja proizvodnja žitarica i industrijskog bilja varira od 13 do 15 miliona t u poslednjih 10 godina, što zahteva značajne logističke kapacitete skladištenja, putnog i rečnog transporta, izvoz i preradu.

Kao i u drugim sektorima poljoprivrede Republike Srbije, u sektoru žitarica i industrijskog bilja prisutne su strukturne promene čija je osnovna karakteristika povećanje površina gazdinstava i smanjenje njihovog broja, prvenstveno onih sa malim površinama. U ovom sektoru prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva je najveća i, usled niskog prihoda po jedinici proizvoda, neophodan je značajno veći broj obradivih površina kako bi se osigurao dovoljan prihod. Ovo je razlog zbog čega je mali broj poljoprivrednih gazdinstava specijalizovan isključivo za proizvodnju žitarica i industrijskog bilja.

Žitarice su najviše uzgajani usevi u Republici Srbiji u pogledu broja gazdinstava uključenih u ovaj vid proizvodnje i udela u ukupnoj požnjevenoj površini. Prema ASPG iz 2018. godine, 77% svih gazdinstava proizvodi neku vrstu žitarica. Prosečna veličina PG koje se bavi proizvodnjom žitarica iznosi 3,9 ha, i veća je u poređenju sa Popisom poljoprivrede iz 2012. godine. U uporednoj analizi Popisa poljoprivrede iz 2012. godine i ASPG iz 2018. godine, najveća promena je u grupi malih PG (do 2 ha) čiji se broj smanjio za skoro 43.000, dok ukupan broj PG ima sličnu stopu smanjenja. Veliki broj malih gazdinstava je promenio sektor proizvodnje (bavi se proizvodnjom u sektoru voća, povrća i stočarstva) ili je uvećao površinu pod proizvodnjom. Najveći rast, od preko 22.000, zabeležen je u broju PG koji raspolažu sa 2 do 50 ha. PG preko 50 ha čine 1,1% od svih PGa koja se bave proizvodnjom žitarica i ona obrađuju preko 25% površine pod proizvodnjom žitarica.

Tabela 22: Broj poljoprivrednih gazdinstava i površina pod žitaricama (pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruz u zrnu i druge žitarice u zrnu)

Korišćeno poljoprivredno zemljište (ha)

Poljoprivredna gazdinstva

Korišćeno poljoprivredno zemljište

Broj

≤ 2

128.695

29,50

103.012

6,05

> 2–5

157.362

36,07

296.610

17,42

> 5–10

89.446

20,50

330.145

19,39

> 10–20

39.107

8,96

286.766

16,84

> 20–50

16.732

3,83

271.961

15,97

> 50–100

3.715

0,85

156.403

9,18

> 100

1.271

0,29

257.933

15,15

Ukupno

436.328

100,00

1.702.829

100,00

Izvor: ASPG 2018, RZS

U proizvodnji prema regionu, Region Vojvodine preovlađuje sa učešćem od 72% u proizvodnji i 61% u obradivim površinama. Sledeći je Region Šumadije i Zapadne Srbije sa učešćem od 13% u proizvodnji i 18% u obradivim površinama. Region Južne i Istočne Srbije ostvaruje 11% ukupne proizvodnje na 17% obradivih površina, dok se u Regionu Beograda proizvodi 4% žitarica, koliki je i iznos obradivih površina. Prosečan prinos je na najvećem nivou u Regionu Vojvodine, prate ga Region Šumadije i Zapadne Srbije i Region Južne i Istočne Srbije.

Grafikon 2: Površina pod žitaricama i industrijskim biljem u Republici Srbiji (000) ha, 2008–2018.

Izvor: RZS

Sektor žitarica i industrijskog bilja karakteriše potreba za skladišnim kapacitetima u različitim fazama proizvodnje i prerade. Dominantan oblik skladišnih kapaciteta za žitarice i industrijsko bilje je skladište za proizvode od žitarica, kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret, sojina i suncokretova sačma. Među njima, preovlađuju silosi (81% ukupnih skladišnih kapaciteta ili 78% svih registrovanih objekta). Ova vrsta skladišnih kapaciteta uključuje različite vrste silosa, kako spratnih, tako i kombinovanih skladišta. Pretpostavka je da se mnogi objekti koji nisu registrovani za skladištenje koriste kao spratna i kombinovana skladišta, te je njihov broj verovatno veći. Skladišta sa kapacitetom od 10–50.000 t su najbrojnija (44%).

Republika Srbija nema dovoljno objekata za skladištenje žita. Pored toga, ova vrsta objekata nije ravnomerno raspoređena, energetski efikasna i tehnološki modernizovana, što rezultira značajnim gubicima i visokim cenama. Procenjeni kapacitet skladišta je oko 4 mil. t žita, dok je proizvodnja blizu 12 mil. t. Istovremeno, Republici Srbiji nedostaju smeštajni kapaciteti u lukama koji omogućavaju brz utovar/istovar žita za efikasnu trgovinu i izvoz.

U sektoru žitarica i industrijskog bilja razvijene su različite vrste prerade. Mlevenje je uobičajen način prerade žitarica, uljarica i šećerne repe. Takođe, postoje mnogi drugi načini prerade žitarica i industrijskog bilja, poput ekstrakcije proteina iz soje, proizvodnje stočne hrane, konditorskih proizvoda, testenina, ekstrakcije ulja iz suncokreta, itd.

U proizvodnji stočne hrane prisutan je značajan broj zanatskih objekata i mešaona za stočnu hranu, dok su industrijska postrojenja najčešće vezana za skladišta i mlinove. Procenjuje se da postoji više od 750 industrijskih postrojenja, od kojih 111 imaju kapacitet proizvodnje veći od 10 t koncentrovane stočne hrane na sat.

Industrija proizvodnje hleba ima prerađivački kapacitet od 2,5 mil. t pšenice. Proizvodnja hleba i peciva odvija se u industrijskim objektima i zanatskim radionicama. Prema zvaničnim statistikama postoji 3.408 objekata, od kojih su 3.023 manji objekti i oko 120 su veliki industrijski pogoni. Testenina se industrijski proizvodi u šest objekata, dok je broj trgovinskih objekata značajno veći (oko 600). Proizvodnja testenina iznosi oko 35.000 t godišnje, što je približno 60% postojećeg kapaciteta, koji su ravnomerno raspoređeni. Veliki broj zanatskih radnji nalazi se u Južnoj Srbiji. Postoje dve fabrike za proizvodnju skroba, sa godišnjim prerađivačkim kapacitetom od 140.000 t kukuruza, i obe su u funkciji.

Trenutno u Šidu postoji jedno postrojenje za proizvodnju bio-etanola, sa godišnjim kapacitetom od 100.000 t, sagrađeno 2007. godine. Fabrika je u mogućnosti da proizvede bio-dizel koji ispunjava standard kvaliteta EN 14214.

Tržište i trgovina

Lanac vrednosti žitarica i industrijskog bilja je dobro razvijen. On je dugačak i raznovrstan, a završava se na lokalnom ili na izvoznom tržištu. Republika Srbija je deseti svetski i peti evropski izvoznik kukuruza, kao i dvadeset drugi svetski i sedamnaesti evropski izvoznik pšenice. Republika Srbija najviše izvozi kukuruz u CEFTA i zemlje EU, kao i u Republiku Singapur, Južnu Koreju i druge zemlje Azije. Različiti proizvodi od soje izvoze se u desetinu različitih zemalja u svetu, a suncokret i suncokretovo ulje u tridesetak zemalja, pretežno evropskih. Lanac vrednosti karakteriše veliki broj učesnika.

Prosečan izvoz žitarica i industrijskog bilja u periodu od 2014. do 2018. godine, kako primarnih, tako i primarno prerađenih proizvoda, iznosi 934 mil. USD (786,7 mil. EUR). Primarni proizvodi žitarica i industrijskog bilja značajno doprinose povećanju konkurentnosti i izvoza. Prerađeni proizvodi, kao što je šećer u poslastičarskoj industriji ili žitarice u proizvodnji stočne hrane, takođe doprinose konkurentnosti i rastu izvoza. Međutim, trend rasta izvoza zaostaje za svetskim za 1,0%, kao i u odnosu na glavne konkurente, posebno zemlje Zajednice nezavisnih država (ZND), koje beleže prosečan rast od 6,8% godišnje. Glavni razlog za trend opadanja izvoza iz Republike Srbije je smanjenje cene žita i šećera.

Ipak, uprkos pozitivnom trendu razvoja sektora useva u prethodnim godinama, poljoprivredna gazdinstva su nedovoljno opremljena tehničkom opremom i mehanizacijom.

Republika Srbija je u procesu pripreme mehanizama za procenu rizika od uvoza ili uzgoja genetski modifikovanih useva i njihovih proizvoda.

Prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima20 (GMO), uzgoj i trgovina GMO je zabranjena. U Republici Srbiji postoji veliki otpor prihvatanju genetski modifikovanih useva i njihovih proizvoda.

3.2.6. Sektor jaja

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Dve glavne linije proizvodnje u živinarstvu odnose se na uzgoj brojlera i proizvodnju konzumnih jaja i predstavljaju najzastupljenije grane stočarstva na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji. Od deset gazdinstava svih tipova, gotovo sedam uzgaja živinu. Istovremeno, živinarstvo je najviše industrijalizovana grana poljoprivrede, gde se čak 37,3% grla živine uzgaja na svega 225 poljoprivrednih gazdinstava koja imaju status pravnog lica i preduzetnika. Po vrednosti proizvodnje živinarstvo zauzima treće mesto u stočarstvu, sa udelom od 12%. Prema zvaničnim podacima Statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2020. godinu, proizvodnja kokošijih jaja i brojlera učestvuje sa 4,9% u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2019. godini. Značaj živinarstva raste kako na svetskom tako i na tržištu Republike Srbije. Jaja predstavljaju jednu od najkompletnijih i najkorisnijih namirnica za ishranu ljudi i spadaju u grupu visokoproteinske hrane velike biološke vrednosti i hranljivosti.

Veliki broj malih gazdinstava odlikuje se tradicionalnim načinom proizvodnje više kategorija i vrsta živine, malim proizvodnim kapacitetima i proizvodima koji se uglavnom koriste za sopstvene potrebe. Čak 96,85% domaćinstava ima manje od 50 kokošaka nosilja, što predstavlja 46,67% ukupnog broja kokošaka nosilja u Republici Srbiji.

Tabela 23: Broj i struktura poljoprivrednih gazdinstava koja uzgajaju kokoške nosilje u Republici Srbiji

Broj kokošaka nosilja

Broj gazdinstava

Struktura

(%)

Broj kokošaka

Struktura

(%)

1–49

282.096

96,85

4.198.266

46,67

50–99

7.629

2,62

420.740

4,68

100–299

1.002

0,34

119.063

1,32

300–499

111

0,04

36.706

0,41

500–999

0,03

51.844

0,58

1.000–2.999

178

0,06

263.204

2,93

3.000–4.999

0,02

195.402

2,17

≥ 5.000

124

0,04

3.710.810

41,25

Ukupno

291.282

100,00

8.996.035

100,00

Izvor: ASPG 2018, RZS

Tabela 24: Ukupan broj i struktura proizvođača jaja u Republici Srbiji

Broj kokošaka nosilja

Broj gazdinstava

5.000–10.000

10.000–25.000

25.000–50.000

50.000–100.000

100.000–150.000

150.000–200.000

≥ 200.000

Ukupno

153

Izvor: MPŠV, mart 2019. godine

S druge strane, proizvodnja se odvija i u objektima srednjeg i većeg kapaciteta, uz primenu tehnologije visokog nivoa sa delimično ili potpuno mehanizovanim radnim operacijama. Objekte u živinarstvu karakteriše ishrana životinja smešama koncentrovane stočne hrane, što doprinosi visokoj nosivosti i odličnim rezultatima u proizvodnji. Na 124 PG, koja uzgajaju preko 5.000 jedinki, nalazi se približno 3,7 miliona kokošaka nosilja, odnosno 41,25% od ukupnog broja u Republici Srbiji.

RZS sistematski i kontinuirano prikuplja i publikuje podatke o broju i nosivosti kokošaka nosilja, kao i o ukupnom broju proizvedenih jaja u Republici Srbiji. Navedeni podaci su identični onim koji su prikazani u bazi podataka Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAOSTAT21.

Prema analizi Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara”, do 2012. godine uvoz jaja i proizvoda od jaja bio je veći od izvoza, dok je trend poslednjih godina promenjen. Razlika između uvoza i izvoza značajno je smanjena. Uvoz je tokom 2016. godine iznosio oko 4,7 miliona konzumnih jaja i oko 68,5 miliona jaja kroz proizvode (pretežno melanž (jaje) u prahu i žumance u prahu), dok je izvezeno oko 41,5 miliona jaja i oko 6,3 miliona jaja kroz proizvode. U 2017. godini uvezeno je 7,56 miliona konzumnih jaja i oko 75 miliona jaja kroz proizvode, a izvezeno 42 miliona konzumnih jaja i oko 6 miliona jaja kroz proizvode.

Jaja se iz Republike Srbije izvoze isključivo u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Republiku Severnu Makedoniju, dok se proizvodi od jaja uvoze u velikim količinama iz država članica EU, uprkos činjenici da u Republici Srbiji postoje dva odobrena objekta za preradu jaja.

Zelene pijace u Republici Srbiji čine najznačajniji kanal direktne prodaje poljoprivrednih proizvoda. Udeo prometa na zelenim pijacama u ukupnom prometu živine i jaja iznosio je 56,65%. Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na zelenim pijacama u 2018. godini bila je veća za 5,8% u poređenju sa 2017. godinom. Brojleri i jaja učestvuju sa 13,3% u strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na zelenim pijacama u 2018. godini (RZS).

Odobreni objekti za preradu jaja u Republici Srbiji su: „Takovo” iz Inđije i „Melanž” iz Valjeva, od kojih se jedan od objekata bavi proizvodnjom isključivo za sopstvene potrebe. Tokom 2018. godine, proizvedeno je ukupno 225.000 kg sušenih i 15.000 kg tečnih proizvoda od jaja, od kojih je oko 30.000 kg izvezeno.

Nakon uvođenja novog IT sistema Uprave za veterinu, od 2018. godine može se pratiti uvoz svih proizvoda od jaja. Količine uvezenog sušenog melanža (jaja u prahu) i sušenih žumanaca tokom druge polovine 2018. godine odgovaraju količini od 36 miliona jaja. Na osnovu analize količine uvezenih i proizvedenih proizvoda od jaja u Republici Srbiji, može se zaključiti da uvoz podmiruje oko 70% domaćih potreba.

U zavisnosti od strukture, proizvodnja jaja se odvija u tri različita sistema: ekstenzivna proizvodnja na seoskim domaćinstvima, poluintenzivna ili intenzivna proizvodnja manjeg obima i intenzivna visokoefikasna proizvodnja.

Ekstenzivna proizvodnja jaja na seoskim domaćinstvima je uglavnom manjeg obima i podmiruje sopstvene potrebe. U određenim razdobljima godine ova domaćinstva imaju viškove koje direktno plasiraju na tržište22 u količini do 500 jaja nedeljno, odnosno do 10.000 jaja godišnje. Mesto plasmana je najčešće opština u kojoj su jaja proizvedena, kao i susedne opštine, a kanali prodaje mogu biti: prodaja na gazdinstvu, lokalna zelena pijaca, lokalna prodaja dostavom na kućnu adresu („od vrata do vrata”), lokalni maloprodajni objekti i lokalne manifestacije.

Proizvođači koji imaju poluintenzivnu ili intenzivnu proizvodnju manjeg obima uzgajaju kokoške nosilje u odobrenim objektima od strane Uprave za veterinu sa kapacitetom između 350 i 5.000 jedinki. Ukupan broj ovih proizvođača je oko 800, a većina ovih po pravilu porodičnih gazdinstava dobro i organizovano posluju pretežno na lokalnom nivou.

U Republici Srbiji ima oko 150 PG sa intenzivnom proizvodnjom jaja, koja na godišnjem nivou na tržište plasiraju 1,5 milijardi konzumnih jaja i snabdevaju distributivne centre, odnosno, direktno snabdevaju maloprodajne lance i objekte. Najveći deo ove proizvodnje obavlja 15–20 proizvođača.

Usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa zakonodavstvom EU u oblasti dobrobiti životinja, bezbednosti hrane i zaštite životne sredine proizvođačima donosi dodatne troškove. Ekonomska istraživanja su pokazala da primena zakonodavstva EU povećava troškove proizvodnje jaja u proseku za 16%. Za svaku kokošku nosilju treba obezbediti površinu poda od najmanje 750 cm² u obogaćenim kavezima, što predstavlja povećanje površine u odnosi na neobogaćene kaveze čija površina iznosi najmanje 550 cm². Odredbe Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama23 moraju se primeniti do kraja 2023. godine.

––––––––––––––

20 („Službeni glasnik RS”, broj 41/09)

21 http://www.fao.org/faostat/en/#data

22 U skladu sa Pravilnikom o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 111/17)

3.2.7. Sektor vinogradarstva

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

Sektor proizvodnje grožđa u Republici Srbiji je specifičan, s obzirom na to da se odlikuje velikim brojem proizvođača grožđa koji imaju vinograde malih površina. Na osnovu ASPG iz 2018. godine, oko 60.000 PG poseduje vinograde, što je skoro 11% od ukupno popisanih PG. Struktura vinogradarstva i vinarstva je prilično heterogena, sa najvećim učešćem u proizvodnji manjih porodičnih PG.

Približno jednu trećinu predstavljaju gazdinstva koja poseduju izuzetno male vinograde, površine manje od 0,1 ha. Najveću grupu vinogradarskih gazdinstava (oko 60%) čine proizvođači koji imaju vinograde malih površina, odnosno vinograde od 0,1 do 0,5 ha. S druge strane, svega 20 vinarija u Republici Srbiji, prema podacima ASPG iz 2018. godine, raspolagalo je vinogradima površine od 50 ili više hektara. Na osnovu podataka iz Statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2020. godinu, proizvodnja vina u 2019. godini učestvovala je u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 8,17%.

Grafikon 3: Površina pod vinogradima (ha) i broj popisanih poljoprivrednih gazdinstava sa vinogradima, 2018.

Izvor: RZS

Proizvodnja grožđa

Na osnovu podataka RZS, u ukupnoj količini proizvedenog voća i grožđa, proizvodnja grožđa učestvuje sa oko 10%.

Na osnovu rezultata ASPG iz 2018. godine, površina pod vinogradima je 22.150 ha, od čega je rodnih 21.328 ha vinograda.

Prema podacima iz Vinogradarskog registra (mart 2019. godine), upisano je 3.997 proizvođača grožđa sa 19.265 vinogradarskih parcela. U okviru Vinogradarskog registra upisano je 6.501,63 ha vinograda, sa pretežno komercijalnom orijentacijom.

U periodu od 2009. do 2018. godine, prosečna godišnja količina proizvodnje grožđa bila je 167.363 t.

Grafikon 4: Proizvodnja grožđa u Republici Srbiji (t), 2009–2018.

Izvor: RZS

Uprkos zastupljenosti savremenih zasada vinove loze, zbog visokih troškova za podizanje i održavanje vinograda kvalitet proizvodnje je pretežno na niskom tehnološkom nivou. Usitnjenost vinogradarskih parcela, zastareli vinogradi, nepostojanje sertifikovanih klonskih sadnica od autotohnih, regionalnih i domaćih sorti, zastarela mehanizacija i oprema za savremenu vinogradarsku proizvodnju, kao i neadekvatna zaštita od bolesti i štetočina, neki su od problema vinogradarske proizvodnje u Republici Srbiji.

Prerađivačka industrija

Republika Srbija ima dugu tradiciju u proizvodnji vina, koja se u prethodnom periodu zasnivala na velikim društvenim sistemima sa značajnim kapacitetima, dok se danas ova proizvodnja uglavnom zasniva na porodičnim vinarijama mikro, manjeg i srednjeg kapaciteta. Značajan broj preradnih kapaciteta grožđa u državnom vlasništvu, osim nekoliko izuzetaka, bili su rezultat neuspešnog procesa privatizacije, ili nisu privatizovani, što je dovelo do značajnog smanjenja površina pod vinogradima u svim vinogradarskim područjima Republike Srbije.

Na osnovu podataka iz Vinarskog registra, u 2019. godini u Republici Srbiji proizvodnju vina ostvarile su 353 vinarije, od čega je 310 vinarija tržišno orijentisano, sa ukupnim maksimalnim kapacitetom za preradu od oko 195 miliona kg grožđa. Istovremeno, 312 vinarija raspolaže ukupnim maksimalnim kapacitetom proizvodnje vina od 71.520.850 l.

Struktura proizvođača vina u Republici Srbiji slična je strukturi proizvođača grožđa, sa preovlađujućom zastupljenošću vinarija sa malim kapacitetima za proizvodnju vina. Naime, više od polovine, odnosno 136 vinarija imaju ograničene kapacitete za proizvodnju vina, i to ispod 20.000 l. Značajan broj vinarija (93) ima nešto veće kapacitete za proizvodnju vina (od 20.000 do 40.000 l), ali i dalje nedovoljno velike kapacitete za konkurentsku proizvodnju vina.

Najveći kapaciteti za proizvodnju vina nalaze se u okviru 48 vinarija koje imaju maksimalnu pojedinačnu mogućnost proizvodnje vina od 100.000 l i više, od kojih 13 vinarija ima kapacitet za godišnju proizvodnju od 1 milion i više litara vina godišnje.

Grafikon 5: Broj proizvođača vina upisanih u Vinarski registar na osnovu maksimalnih raspoloživih kapaciteta za godišnju proizvodnju vina, 2019.

Izvor: MPŠV, Vinarski registar

Ključne slabosti proizvodnje vina su nedovoljna zastupljenost sistema za kontrolisanu fermentaciju i hladnu stabilizaciju vina, kao i nedostatak moderne opreme, adekvatnih sudova od inertnog materijala, kvalitetnih sudova za odležavanje vina i druge opreme i uređaja. Kod proizvođača vina sa malim kapacitetima, postoje i izvesni problemi u proizvodnim pogonima po pitanju održavanja adekvatne temperature i higijene objekta i sudova.

Nivo kvaliteta proizvodnje

U Republici Srbiji postoji zakonska usklađenost po pitanju kategorizacije vinskih proizvoda i geografskih indikacija (GI). Udeo proizvodnje visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom (PDO/PGI vina) je nezadovoljavajući. Neodgovarajući uslovi i kapaciteti za proizvodnju visokokvalitetnih vina, odnosno starija oprema i sudovi kod pojedinih vinarija, pored ostalih tehničkih i administrativnih prepreka, u velikoj meri utiču na ograničenu proizvodnju vina sa geografskim indikacijama.

Tabela 25: Odnos proizvodnje vina bez geografskih indikacija i vina sa geografskim indikacijama, 2016–2018.

Kategorije kvaliteta vina

Godina

2016.

2017.

2018.

Vina bez geografskih indikacija

92%

85%

PGI

PDO

Izvor: MPŠV

Tržište i trgovina

Snabdevenost tržišta Republike Srbije domaćim vinom nije dovoljna za sopstvene potrebe, pa je generalno gledano uvoz vina najmanje duplo veći od izvoza, kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti vina.

SSP sa EU i CEFTA sporazum omogućili su izvoz vina na ta tržišta, ali Republika Srbija ne može količinski da odgovori zahtevima ovih tržišta.

Prema podacima RZS, u periodu od 2009. do 2018. godine Republika Srbija je na nivou godišnjeg proseka ukupno izvezla 12 miliona litara vina, u vrednosti od 13 mil. EUR. U istom periodu ukupan uvoz vina bio je 25 miliona litara ukupne vrednosti 25 mil. EUR, što je rezultiralo negativnim saldom, kako prema količini, tako i po vrednosti.

Prema podacima RZS za navedeni period ostvaren je pozitivan spoljnotrgovinski saldo sa zemljama EU po pitanju količina vina (798.100 l), ali negativan prosečan godišnji bilans po pitanju vrednosti vina (3.384.700 EUR).

Bitan deo trgovine vinom odvija se i sa drugim zemljama. U posmatranom periodu, Ruska Federacija je jedina zemlja sa kojom Republika Srbija ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans vina, kako u pogledu količine (4.444.300 l), tako i u pogledu vrednosti (4.486.500 EUR).

Primarni cilj IPARD III programa u ovom sektoru je modernizacija i usaglašavanje sa standardima EU. Vinogradarstvo i proizvodnja vina, kao i svaka druga poljoprivredna proizvodnja, utiče na povećanje zagađenja životne sredine. Imajući ovo u vidu, modernizacija u ovom sektoru je neophodna, naročito uvođenje savremene mehanizacije i opreme za vinarije, zatim obnovljivi izvori energije, itd. Navedene investicije bi mogle doprineti smanjenju određenih zagađivača i uspostavljanju održive industrije. Sve ovo, uključujući i očuvanje biodiverziteta, u skladu je sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i Evropskim zelenim dogovorom. Investicije u okviru IPARD III programa će se sprovoditi u područjima gde se uzgajaju vinske sorte grožđa sa najpogodnijim klimatskim, zemljišnim i topografskim uslovima. Kao rezultat navedenog značajno će se smanjiti upotreba pesticida u novim vinogradima, čime će se obezbediti bolji kvalitet grožđa i vina.

PG koja se bave proizvodnjom grožđa imaju potrebu za osavremenjivanjem i obnovom mehanizacije u cilju efektivnijeg obavljanja agrotehničkih i ampelotehničkih mera u savremenom vinogradarstvu, koje za cilj imaju smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, kao i uvođenje novih proizvodnih tehnologija. Neophodno je omogućiti da proizvođači stonog grožđa imaju pogodne kapacitete za skladištenje kako bi postigli bolju konkurentnost.

Kada je u pitanju rasadničarska proizvodnja vinove loze, kroz investicije u objekte, opremu, mehanizaciju i sadni materijal IPARD III program će doprineti proizvodnji kvalitetnog sadnog materijala vinove loze, kvalitetnih fitosanitarnih kategorija.

IPARD III program bi trebalo da omogući primenu zahteva EU i jačanje konkurentnosti proizvođača vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina. Očekivani rezultati će se ostvariti kroz izgradnju i opremanje savremenih proizvodnih pogona, modernizaciju opreme za proizvodnju vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina, zatim kroz uvođenje savremenih internih laboratorija i kroz zadovoljavanje drugih potreba koje za cilj imaju poboljšanje kvaliteta proizvoda. Proizvođačima vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina potrebna je podrška u proizvodnji proizvoda sa dodatom vrednošću. Subvencije za unapređenje kvaliteta vina uključuju podršku programima koji se odnose na analizu kvaliteta vina, uspostavljanje geografske indikacije vina i internu kontrolu proizvodnje vina sa geografskim poreklom.

––––––––––––––

23 („Službeni glasnik RS”, br. 6/10, 57/14 i 152/20)

3.2.8. Sektor ribarstva

Stanje u sektoru i ključne karakteristike

S obzirom na to da Republika Srbija nema izlaz na more, stoga i ne sprovodi aktivnosti koje se odnose na morski ribolov, niti poseduje ribarske brodove koji su aktivni na moru ili okeanu koji plove pod zastavom Republike Srbije. Shodno tome, ribarstvo je ograničeno na slatke vode i predstavlja mali segment srpske privrede. Delatnosti u oblasti slatkovodnog ribarstva se realizuju kroz akvakulturu (proizvodnju ribe i drugih organizama iz tarifne linije), ribarstvo na otvorenim vodama i preradu ribe.

Akvakultura se odvija u toplovodnim (šaranskim) i hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima, kao i u RAS (recirkularnom akvakulturnom sistemu). Ukupan broj ribnjaka registrovanih od strane Uprave za veterinu je 149, od kojih je 77 šaranskih, 68 pastrmskih i 4 ribnjaka registrovana za gajenje kečige (RAS sistemi). Prema podacima RZS, u prethodnom periodu ukupna registrovana površina pod šaranskim ribnjacima kretala se između 6.492 i 8.940 ha, a pod pastrmskim ribnjacima između 33.255 i 814.411 m². Šaranski ribnjaci se uglavnom nalaze u Regionu Vojvodine dok se pastrmski nalaze u brdsko-planinskim područjima.

Glavne prepreke za razvoj ribarstva u Republici Srbiji su mali broj ribnjaka, veliki broj napuštenih šaranskih ribnjaka, odsustvo diverzifikacije u akvakulturi (savremenih sistema uzgoja i broja uzgajanih vrsta), nedostatak savremene opreme za proizvodnju i nedostatak prevoznih sredstava za transport žive i sveže ribe, veliki gubitak gajene ribe usled ulova riba od strane ihtiofagnih ptica (kormorana, čaplji, roda) i sisara (vidri), veliki broj ribokradica, nedostatak larvi i riblje mlađi poreklom iz programa selekcije, kao i larvi, mlađi i jedinki autohtonih vrsta riba za poribljavanje i ponovno vraćanje u otvorene vode, slaba zastupljenost atraktivnih proizvoda od slatkovodne ribe u sektoru prerade ribe i nedovoljan broj sistema za hlađenje i hladnjača u procesu proizvodnje.

Postoje velike i značajne mogućnosti i raspoloživi resursi za razvoj ribarstva u Republici Srbiji. Najznačajnije resurse predstavljaju: velike neplodne površine zemljišta u Regionu Vojvodine, koje ne mogu biti iskorišćene u poljoprivredne svrhe, a koje su pogodne za izgradnju šaranskih ribnjaka; raspoloživi vodni resursi; izobilje sirovina za proizvodnju hrane za ribe; postojanje savremenih programa selekcije za uzgoj šarana i kalifornijske pastrmke; stalno povećanje prerađivačkih kapaciteta; mogućnost za značajno povećanje plasmana ribe na domaćem tržištu; veliki nedostatak ribe na tržištu EU; stalni rast potrošnje ribe u Evropi i svetu. Sve navedeno ukazuje na mogućnosti Republike Srbije da, uprkos velikom deficitu u spoljnotrgovinskoj razmeni, vrlo brzo može ostvariti ogroman suficit.

Uvođenje sektora ribarstva u IPARD III program je od izuzetno velikog značaja kako bi se prevazišli postojeći problemi u ovom sektoru, kao i omogućilo korišćenje postojećih potencijala za razvoj ribarstva koji Republika Srbija poseduje. Upotreba neobradivog poljoprivrednog zemljišta i vodnih resursa za izgradnju novih ribnjaka je racionalan način korišćenja prirodnih resursa koji bi uvećao proizvodnju slatkovodne ribe. Rekonstrukcija postojećih ribnjaka, nabavka savremene opreme, kao i izmena zakonodavstva koji se odnose na zaštitu šaranskih ribnjaka od ihtiofagnih ptica i sisara, ali i unapređenje tehnologije proizvodnje, stvoriće preduslove za rast i ekonomičniju proizvodnju ribe na postojećim ribnjacima. Podrška sektoru ribarstva kroz izgradnju novih, kao i rekonstrukciju i opremanje postojećih objekata za preradu ribe obezbediće povećanje prerađivačkih kapaciteta u sektoru ribarstva, što će imati pozitivan uticaj na količinu i raznovrsnost proizvoda od ribe na tržištu. Jačanjem sektora ribarstva kroz IPARD III program stvoriće se preduslovi za povećanje potrošnje ribe u Republici Srbiji, povećanje izvoznih kapaciteta, ali i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Sve navedene mere imaće pozitivni uticaj na jačanje srpske privrede, zaštitu životne sredine i zdravlja stanovništva.

Glavni cilj IPARD III programa u sektoru ribarstva je podrška primarnim proizvođačima i prerađivačima u postepenom usaglašavanju sa pravilima EU, njenim standardima, politikama i praksama.

Vrste ribe koje se uzgajaju u Republici Srbiji su: šaran (Cyprinus carpio), sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis), beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix), beli amur (Ctenopharyngodon idella), som (Silurus glanis), smuđ (Sander/Stizostedion lucioperca), štuka (Esox lucius) i kalifornijska (dužičasta) pastrmka (Oncorhynchus mykiss). Vrste ribe koje se gaje u manjem obimu su: potočna pastrmka (Salmo truta m. fario), dunavska jesetra (Acipenser gueldenstaedtii), mlađ riba za potrebe poribljavanja reka i jezera: lipljen (Thymallus thymallus), mladica (Hucho hucho) i deverika (Abramis brama). Ukupna količina proizvedene i izlovljene ribe u periodu od 2008. do 2018. godine se kretala između 7.278 t (5.070 t iz akvakulture i 2.208 t iz izlova iz otvorenih voda), koliko je evidentirano u 2017. godini, i 13.013 t (7.629 t iz akvakulture i 5.384 t iz otvorenih voda), koliko je evidentirano u 2011. godini (Grafikon 6).

Grafikon 6: Ukupna proizvodnja ribe u Republici Srbiji (t), 2008–2018.

Izvor: RZS

Šaran je vrsta ribe koja se najviše uzgaja (oko 70%). Proizvodnja šarana se obavlja u poluintenzivnim i intenzivnim sistemima. Poluintenzivni sistemi su najčešće zastupljeni na šaranskim ribnjacima, dok je intenzivna proizvodnja prisutna na pastrmskim ribnjacima, kaveznim sistemima, šaranskim ribnjacima malih površina i RAS sistemima. Komercijalni ribolov (iz velikih reka: Dunava, Save i Tise) obavljaju komercijalni ribari.

Kada je reč o količini proizvedene ribe (samo iz akvakulture) u poređenju sa zemljama članicama EU, Republika Srbija je približno na prosečnom nivou, odnosno dvanaest zemalja članica EU ostvarile su manju proizvodnju ribe od Republike Srbije.

Od postojećih ribnjaka (toplovodnih i hladnovodnih), 46 ribnjaka sa proizvodnim kapacitetom od preko 10 t su potencijalni korisnici Mere 1. Imajući u vidu da specifični ciljevi omogućavaju podršku za izgradnju novih ribnjaka (kroz greenfield investicije), moguće je očekivati da će se broj ribnjaka sa proizvodnim kapacitetom od preko 10 t godišnje značajno povećati u periodu 2021—2027. god. Na osnovu navedenog, može se očekivati oko 140 potencijalnih korisnika. Potencijalni broj korisnika za Meru 3 sa prerađivačkim kapacitetom od preko 200 kg ribe dnevno je oko 40, uključujući i one koji će uvećati svoj postojeći kapacitet.

Tržište i trgovina

Broj registrovanih privrednih društava za preradu ribe je 61 (uključujući pet privrednih društava za preradu puževa, s obzirom na to da mekušci pripadaju istoj tarifnoj liniji kao i ribe), od kojih je 16 na listi odobrenih objekata za izvoz ribe u EU. Prerađivači uglavnom uvoze morsku ribu (tunu i lososa) iz Norveške i Indonezije, i nakon prerade izvoze proizvode u zemlje CEFTA i EU. Najčešći proizvodi su fileti (55%) i konzervirana riba (20%).

Prema podacima RZS, prosečna godišnja potrošnja ribe po stanovniku u Republici Srbiji iznosi između 5 i 6 kg (Grafikon 7), što predstavlja tri do četiri puta manju potrošnju od evropskog i svetskog proseka. Poređenjem sa zemljama članicama EU po pitanju količine konzumirane ribe, Republika Srbija deli poslednje mesto sa Mađarskom.

Grafikon 7: Godišnja potrošnja ribe po stanovniku u Republici Srbiji (kg), 2013–2018.

Izvor: RZS

Uvoz ribe u Republiku Srbiju beleži stalni rast. Od ukupne količine potrošene ribe, 75% je riba iz uvoza. Tokom poslednje decenije, uvoz ribe se kretao od 23.336 t (u 2008. godini) tržišne vrednosti od 69 mil. USD (58,1 mil. EUR) do 36.089 t (u 2018. godini) u vrednosti od 102 mil. USD (85,9 mil. EUR) (Grafikon 8).

Izvoz ribe iz Republike Srbije uglavnom je zasnovan na ribljim prerađevinama (prerada uvezene morske ribe), i značajno je uvećan poslednjih godina: sa 697 t izvezene ribe u 2012. godini (u vrednosti od 3,5 mil. EUR) na 2.095 t izvezene ribe u 2018. godini (u vrednosti od 14,7 mil. EUR), što je prikazano na Grafikonu 8.

Grafikon 8: Izvoz, uvoz i bilans spoljnotrgovinske razmene ribe (t), 2008–2018.

Izvor: RZS

Prioriteti u sektoru ribarstva uključuju izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, rekonstrukciju postojećih objekata i unapređenje infrastrukture na ribnjacima, kao i unapređenje postojećih i uvođenje novih tehnologija, vrsta i praksi u proizvodnji ribe, a sve u skladu sa standardima bezbednosti hrane, biosigurnosti, zaštite životne sredine i standarda koji se tiču dobrobiti ribe. Cilj je podizanje i unapređenje skladišnih kapaciteta (kroz rekonstrukciju već postojeće infrastrukture, njeno unapređenje i opremanje) za sveže izlovljenu ribu na ribnjacima, kao i kod pravnih subjekata koji se bave kupovinom sveže ulovljene ribe iz otvorenih voda od komercijalnih ribara.

PG koja su uključena u proizvodnju ribe treba da modernizuju i unaprede svoju opremu i mehanizaciju na ribnjacima, kako bi se postigli bolji efekti primenom agrotehničkih i ihtioloških mera u savremenoj akvakulturi. Takođe, mnogi ribnjaci bi morali da imaju zaštitu od ihtiofaghnih ptica i sisara. PG treba da zasnivaju svoju proizvodnju ribe na gajenju ribljih larvi i mlađi poreklom iz programa selekcije riba.

Investicije u izgradnju novih kapaciteta za preradu ribe, rekonstrukcija postojećih kapaciteta, izgradnja infrastrukture, unapređenje opreme za preradu i pakovanje, kao i ispunjavanje kriterijuma EU u pogledu bezbednosti hrane i zaštite životne sredine su veoma važne za ovaj sektor. Pored toga, postoji potreba za unapređenjem procesa prerade ribe, diverzifikacijom proizvoda i pakovanja, a sve sa ciljem boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu.

Proizvođačke organizacije, proizvođačke grupe, zadruge i kratki lanci vrednosti

Proizvođačke organizacije, proizvođačke grupe i kratki lanci vrednosti još uvek nisu uređeni nacionalnim zakonodavstvom, dok su zadruge definisane kao pravna lica24. Zadruga predstavlja pravno lice koje obuhvata poseban oblik organizovanja fizičkih lica koja poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koja upravljaju i kontrolišu poslovanje zadruge. Član zadruge je fizičko lice koje u potpunosti ili delimično posluje preko zadruge, odnosno koji kroz zadrugu prodaje svoje proizvode ili usluge, nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svojih delatnosti ili na drugi način neposredno učestvuje u obavljanju delatnosti radi kojih je zadruga osnovana. Poljoprivredne zadruge mogu biti opšte ili specijalizovane (ratarske, voćarske, povrtarske, vinogradarske, stočarske, pčelarske, itd.).

Poljoprivredne zadruge u Republici Srbiji podržavaju svoje članove koji uglavnom žive i rade u ruralnim područjima da uspešno posluju, kroz obezbeđivanje boljih uslova za rad. Pored doprinosa u jačanju privrednog položaja, poljoprivredne zadruge imaju značajnu ulogu u sprečavanju depopulacije u ruralnim područjima i unapređenju socijalnog okruženja.

Osnovne delatnosti poljoprivrednih zadruga odnose se na ugovaranje proizvodnje sa članovima zadruge, što uključuje nabavku sirovina, usluge, skladištenje i zajedničku prodaju proizvoda. Pored ugovaranja proizvodnje, značajan broj članova ima i sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Uspešne zadruge imaju skladišne kapacitete, savremenu mehanizaciju, a neke imaju i prerađivačke kapacitete.

U Republici Srbiji registrovano je 5.079 zadruga, pri čemu je 2.030 aktivno, od kojih 80% čine poljoprivredne zadruge. Broj zadruga koje ostvaruju prihod je 1.300. Od 2017. godine osnovano je 850 novih zadruga, od kojih 35,5% ostvaruje prihod. Takođe, 80% novoosnovanih zadruga su poljoprivredne zadruge. Novoosnovane zadruge u proseku imaju šest članova, dok one osnovane pre 2017. godine u proseku imaju 11 članova. U ukupnom broju zadruga registrovano je 35.000 osnivača i 100.000 članova zadruge.

––––––––––––––

24 Zakon o zadrugama („Službeni glasnik RS”, broj 112/15)

Opis savetodavnog sistema

Savetodavni sistem u Republici Srbiji čini mreža od 34 poljoprivredne savetodavne službe (PSS) sa više od 250 zaposlenih savetodavaca. Detaljniji opis organizacije PSS i aktivnosti koje one planiraju i sprovode dat je u glavi XVI.

Ključne prepreke koje onemogućavaju da se veliki broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava uključi u lanac vrednosti odnose se na pitanja prenosa znanja i inovacija, bezbednosti hrane, higijene i sledljivosti. Navedena pitanja obično zahtevaju nova ulaganja i usluge, koja mogu da povećaju tekuće troškove, što obeshrabruje poljoprivredne proizvođače da se uključe u savremene trendove i prakse.

Potrebe poljoprivrednih proizvođača za savetodavnim uslugama, kao i pristup istima, zavise od sektora, regiona i veličine poljoprivrednog gazdinstva. Velika komercijalno orijentisana poljoprivredna gazdinstva i privredna društva uglavnom se oslanjaju na direktne kontakte sa dobavljačima sirovina i uvoznicima, kao i na primenu najnovijih stranih tehnologija.

MPŠV preduzelo je brojne korake u cilju obezbeđenja kvaliteta savetodavnog rada. Navedeno se, pre svega, odnosi na uvođenje sistema licenciranja poljoprivrednih savetodavaca, čija se obuka redovno sprovodi. Očigledni su napori koji se ulažu u odabir, kreiranje i sprovođenje obuka za poljoprivredne savetodavce. Realizacijom edukativnih modula savetodavnih službi, znanje se prenosi sa naučno-istraživačkih institucija i fakulteta na poljoprivredne proizvođače.

Kroz NPRR MPŠV sprovodi meru „Podsticaji za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju”. Korisnici navedene mere su fakulteti, naučno-istraživačke institucije i centri za inovaciju. PSS imaju značajnu ulogu u sprovođenju gorepomenutih projekata i obavezu da prenesu najnovija znanja i inovacije poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.

U skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju25, podsticaji za podršku unapređenju sistema kreiranja i prenosa znanja obuhvataju:

1) Podršku za razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju;

2) Podršku pružanju saveta i informacija poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.

Takođe, sredstva su obezbeđena kod UPZ u sastavu MPŠV, kao i kod BFŠ, a koriste se za aktivnosti vezane za edukaciju i promociju i razvojno-istraživačke projekte.

Ukupna opredeljena budžetska podrška MPŠV, UPZ i BFŠ za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja za period 2015–2019. godina iznosila je oko 18 mil. EUR.

––––––––––––––

25 Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16, 35/23 i 92/23)

Dostupnost finansijskih sredstava za kredite

Ukupan portfolio poljoprivrednih kredita banaka u Republici Srbiji beleži stabilan rast i diverzifikaciju kreditnih proizvoda koji se nude poljoprivrednim proizvođačima. Tu spadaju kratkoročni poslovni krediti za obrtni kapital i investicioni krediti za potrebe kao što je kupovina kuće, mehanizacije, opreme ili zemljišta ili za izgradnju i rekonstrukciju objekata poljoprivrednog gazdinstva. Uslovi kreditiranja su prilagođeni specifičnostima poljoprivrede i fleksibilni su u pogledu grejs perioda, različitih načina otplate, promenljive dinamike otplate, sredstava obezbeđenja i slično (FAO, 2020).

Faktori koji utiču na kreditne odluke banaka su kreditna sposobnost zajmoprimca, poslovni rezultati klijenata i istorijski podaci. Većina banaka nerado odobrava kredite neregistrovanim poljoprivrednim proizvođačima, zbog visoko procenjenog rizika od gubitaka. Problemi sa kojima se poljoprivredni proizvođači susreću prilikom odobravanja kredita banaka odnose se na nedostatak finansijskih informacija i visok koeficijent zaduženosti (EIB, 2017). Banke aktivnije kreditiraju poljoprivredne proizvođače u Regionu Vojvodine, gde je tražnja za finansijskim sredstvima visoko koncentrisana. U Republici Srbiji ne postoji sveobuhvatan ili detaljan zvaničan presek kredita u sektoru poljoprivrede. Procene su da je vrednost portfolija poljoprivrednih kredita oko 600 mil. EUR, od čega krediti porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima iznose svega oko 350 mil. EUR26 (KfW, 2016).

Poslovne banke u Republici Srbiji su daleko najveći formalni zajmodavci u oblasti poljoprivrede i čine više od 55% zvanične sume kredita u sektoru poljoprivrede. To uključuje kredite kompanijama, malim i srednjim privrednim društvima u agrobiznisu, kredite registrovanim nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, kao i pojedinačne kredite za poljoprivredne svrhe. Uopšteno, banke pružaju širok spektar kreditnih proizvoda sektoru poljoprivrede. Pravni okvir u Republici Srbiji sprečava postojanje sektora mikrofinansiranja (odnosno neposrednog pozajmljivanja od strane lica koja nisu banke), pa je u suštini ponuda usluga mikrofinansiranja vrlo ograničena. Zasad se mikrokrediti odobravaju jedino kroz banke, a kontrolu vrše donatori i poreski organi.

Zahtevi koji se odnose na sredstva obezbeđenja zavise od poslovne politike banaka, a najčešće korišćena sredstva obezbeđenja su solo menice, jemstva povezanih lica ili drugih pravnih lica i hipoteka na poljoprivrednom zemljištu, objektima ili opremi.

MPŠV podstiče kreditnu podršku subvencionisanjem dela kamatne stope na kredite namenjene fizičkim licima – nosiocima komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnicima i pravnim licima preko niza poslovnih banaka sa kojima ima zaključene ugovore. U 2018. godini budžetska podrška namenjena subvencionisanju dela kamatne stope za poljoprivredne kredite iznosila je 4,9 mil. EUR za oko 7.000 odobrenih kredita.

Pored podsticaja MPŠV, potencijalnim korisnicima IPARD programa na raspolaganju je i Garancijski fond APV za finansiranje investicija u poljoprivredi. Garancijski fond APV obezbeđuje garancije poslovnim bankama za korisnike koji imaju prebivalište ili poslovno sedište na teritoriji APV. Garancije se obezbeđuju u visini od 80% odobrenog iznosa kredita.

Takođe, Razvojni fond APV odobrava kredite namenjene sprovođenju odobrenih projekata u okviru IPARD programa za korisnike svih kategorija u okviru IPARD javnih poziva. Kamatna stopa se kreće od 1% do 3%, u zavisnosti od stepena razvijenosti mesta investicije, kao i od sredstva obezbeđenja. Očekivani rok otplate kredita može biti i do sedam godina, sa uračunatim grejs periodom do 24 meseca.

Međutim, još uvek postoje određena ograničenja zbog kojih se poljoprivredni proizvođači nerado odlučuju za kredite. Razlog tome su, pre svega, poslovne strategije banaka koje napuštaju tržište kredita namenjenih malim poljoprivrednim proizvođačima, što dovodi do povećanja ukupnog kreditnog portfolija, uz smanjenje broja korisnika kredita. Iz navedenog se može zaključiti da smanjenje broja klijenata nije rezultat niske tražnje kredita, već posledica promena strategije banaka.

––––––––––––––

26 Narodna banka Srbije, http://nbs.rs/internet/cirilica/80/potrazivanja.html

Sistem znanja i inovacija u poljoprivredi (AKIS)

Napredak privrede i društva u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredno-prehrambeni sektor kao njegov sastavni deo, sve više se zasniva na znanju kao ključnom resursu. Povećan broj izazova (klimatske promene, migracije, demografski trendovi, bezbednost itd.) može se prevazići samo novim saznanjima. Nauka treba da pruži rešenja za suočavanje sa izazovima koji bi se mogli pojaviti u budućnosti, a koje je nemoguće predvideti (poput pandemije COVID-19).

Glavni učesnici AKIS podeljeni su u četiri grupe: javni, privatni, istraživački i obrazovni, i nevladin sektor. Značajna je veza između svih karika u lancu. AKIS ne postoji zvanično kao sistem u Republici Srbiji, iako već dugo postoje inicijative za njegovo formiranje. Uloga PSS je izuzetno važna u ovom sistemu, jer je PSS najznačajnija karika koja poljoprivredne proizvođače povezuje sa stvaraocima novih tehnologija. Teško je očekivati da rezultati bilo koje istraživačke ili obrazovne institucije mogu doći do velikog broja krajnjih korisnika. Stoga je dobro organizovana PSS izuzetno važna za prenos rezultata istraživanja, inovacija, tehnologije i razvoja održive poljoprivredne proizvodnje.

Udeo finansiranja istraživanja i razvoja u BDP u Republici Srbiji manji je od 1% (što je znatno ispod proseka u EU-28, koji prema podacima Evrostata iznosi 2,1%). Međutim, nova znanja i tehnologije u poljoprivredno-prehrambenom sektoru realizuju se uglavnom kroz projekte finansirane od strane Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj APV.

U Republici Srbiji primetno je povećanje stepena inovacija u sektoru poljoprivrede, a nekoliko novoosnovanih privrednih društava počinje da ulaže u nove tehnologije za ublažavanje efekata klimatskih promena i prilagođavanje istim. Prema najnovijim podacima Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije predstavljaju najuspešnije oblasti istraživanja u smislu broja novih tehnoloških rezultata i njihove komercijalizacije, dok su biotehnologija i poljoprivreda najuspešniji po broju patenata. Od ukupnog broja patenata u projektima tehnološkog razvoja koje finansira Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, 57% pripada biotehnologiji u poljoprivredi (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 2017).

Državni naučno-istraživački sistem ne pridaje dovoljan značaj primenjenim istraživanjima koja se odnose na specifične potrebe porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Prioriteti često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama poljoprivrednih proizvođača i privrede, jer se program istraživačkih aktivnosti rukovodi uglavnom akademskim dostignućima i priznanjima u naučnim krugovima, a znatno manje praktičnim značajem i uspešnim usvajanjem i sprovođenjem.

Neophodno je dati veći značaj istraživanju, inovacijama i prenosu znanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u Republici Srbiji. To se može postići kroz obrazovni sistem od njegovih ranih faza, kao i kroz različite oblike medijskog uticaja i promocije IPARD projekata zasnovanih na inovacijama i novim tehnologijama.

Sektor šumarstva

Sektor šumarstva u Republici Srbiji predstavlja značajan segment održivog razvoja ruralnih područja i ima važnu ulogu u zaštiti zemljišta od erozije, zaštiti izvorišta voda, očuvanju biodiverziteta, a takođe je i glavni izvor sirovina za izvozno orijentisanu drvnu industriju. Republika Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom. Od ukupne površine (izuzev Kosova i Metohije), oko 29% je pod šumama (7,1% u APV, a 37,6% u Centralnoj Srbiji).

Ukupna površina šumskog zemljišta u Republici Srbiji prostire se na 2.237.511 ha, od čega više od polovine čine površine šumskog zemljišta u privatnom vlasništvu (57%), dok je u vlasništvu državnog sektora 963.458 ha, što je oko 43% ukupnog šumskog zemljišta (Tabela 26).

Prema podacima RZS, pokrivenost pod šumama u Republici Srbiji je u periodu 2014–2017. godine povećana za 68.765 ha, uz prosečno godišnje povećanje od 22.921 ha.

Tabela 26: Struktura šumskog zemljišta prema vlasništvu i regionu, 2017.

Zemljište

Republika Srbija

Beogradski region

Region Vojvodine

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Istočne Srbije

Šumsko zemljište u državnom vlasništvu, ha

963.458,00

15.455,26

120.290,80

403.731,19

423.980,75

Šumsko zemljište u privatnom vlasništvu, ha

1.274.053,00

46.531,95

11.162,10

576.482,16

639.876,79

Šumsko zemljište – ukupno, ha

2.237.511,00

61.987,21

131.452,90

980.213,35

1.063.857,54

Izvor: RZS

Prirodne karakteristike šuma

Na osnovu pokazatelja očuvanosti, sve šume u Republici Srbiji razvrstavaju se u pet kategorija. Dominiraju čiste sastojine lišćara koje čine 59%, zatim mešovite sastojine lišćara sa 29,3%, čiste sastojine četinara sa 8,7%, mešovite sastojine lišćara i četinara sa 2,4% i mešovite sastojine četinara, čije skromno učešće iznosi 0,6% u ukupnoj obrasloj površini. Ustanovljeno je 49 vrsta drveća, sa dominantnim učešćem lišćarskih vrsta (40) u odnosu na četinarske (9).

Uopšteno, stanje državnih šuma može se okarakterisati kao zadovoljavajuće, što potkrepljuje činjenica da je prosečna zapremina u ovim šumama 196 m³ ha–1, a tekući zapreminski prirast je 4,7 m³ ha–1. Procenat prirasta je 2,4%, što, između ostalog, ukazuje na stabilnost sastojina u državnim šumama. Šume u privatnom vlasništvu u kvantitativnom smislu ostvaruju prosečnu zapreminu od 136 m³ ha–1. Procenat prirasta u ovim šumama nešto je veći nego kod državnih i iznosi 2,6%.

Gazdovanje šumama u Republici Srbiji

Gazdovanje šumama u Republici Srbiji zasniva se na principima održivosti prinosa (održavanja ravnoteže između prinosa i rasta šuma), višenamenskog korišćenja i prirodi bliskog gazdovanja. Trajnost i održivost gazdovanja su principi koji su našli svoje mesto u sektorskim politikama, nacionalnim strategijama i pravnim aktima, kao osnovnim instrumentima za sprovođenje definisanih ciljeva održivog gazdovanja šumama.

Strategijom razvoja šumarstva u Republici Srbiji definisano je da se šumama održivo gazduje, odnosno da se njima upravlja i da se koriste na takav način i u takvom obimu da se održava njihova biološka raznovrsnost, unapređuje produktivnost, sposobnost obnavljanja, vitalnost i njihov potencijal da u sadašnjosti i budućnosti ispunjavaju ekološke, ekonomske i socijalne funkcije. Ova strategija je u neposrednoj vezi sa Strategijom održivog razvoja Republike Srbije kao krovnim dokumentom koji definiše osnovne principe održivog razvoja države i društva i time daje doprinos sektora šumarstva ukupnom održivom razvoju na nacionalnom i globalnom nivou.

Za sve šume u Republici Srbiji, bilo da su u državnom ili privatnom vlasništvu, izrađuju se planski dokumenti na osnovu kojih se vrši gazdovanje šumama. U Republici Srbiji stručne savetodavne poslove u vezi sa šumama u privatnom vlasništvu trenutno obavljaju javna preduzeća za gazdovanje šumama i javna preduzeća nacionalnih parkova – za šume koje se nalaze u zoni nacionalnog parka. Pored toga, u Republici Srbiji trenutno postoji više od pet udruženja koja obavljaju stručne i tehničke poslove u šumama svojih članova.

Izazovi u sektoru šumarstva

Tehničko-tehnološka i organizaciona zastarelost, kao i nedovoljno razvijena mreža šumskih puteva uzrokuju teškoće u gazdovanju šumama. Glavni problemi u gazdovanju šumama odnose se na šume u privatnom vlasništvu, koje se prostiru nešto manje od polovine ukupne površine šuma i koje odlikuju loši uslovi i usitnjenost parcela, kao i nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Stanje Katastra šuma i šumskog zemljišta u Republici Srbiji odlikuje se brojnim nedostacima, od kojih su najznačajniji: nepotpune evidencije o stvarnom stanju katastra, neažurne evidencije o promenama u katastarskim parcelama i nameni zemljišta i neobeležene granice među parcelama različitih vlasnika.

Takođe, aktuelno stanje u pogledu obrazovanja u sektoru šumarstva dovelo je do velikog broja nedovoljno kvalifikovanih stručnih kadrova, koji nisu u stanju da se izbore sa rastućim izazovima i savremenim dostignućima u sektoru šumarstva. To dovodi do nezadovoljavajućeg obima i kvaliteta naučno-istraživačkog rada, koji ne zadovoljava aktuelne potrebe šuma i šumarstva.

Održivi razvoj šuma i šumarstva može se obezbediti smanjenjem migracije ruralnog stanovništva, poboljšanjem nepovoljne demografske strukture i sveobuhvatnim unapređenjem životnih uslova u ruralnim područjima.

3.3. ŽIVOTNA SREDINA I UPRAVLJANJE ZEMLJIŠTEM

U Republici Srbiji ne postoje definisani Obavezni zahtevi za upravljanje (Statutory Management Requirements – SMR), kao ni Dobri poljoprivredni i ekološki uslovi (Good Agricultural and Environmental Conditions – GAEC) u pogledu zaštite životne sredine, javnog zdravlja, zaštite zdravlja životinja i biljaka i dobrobiti životinja. Iako ovi zahtevi nisu u potpunosti usklađeni sa zahtevima EU (višestruka usklađenost), pravni okvir Republike Srbije sadrži zahteve i uslove koji se odnose na zemljište, vodu, biodiverzitet i upravljanje pejzažom, kao i na sredstva za ishranu i sredstva za zaštitu bilja, koji se u različitoj meri mogu smatrati ekvivalentnim relevantnim obaveznim zahtevima EU i uslovima (polazna osnova). Polazna osnova je opisana u Meri 4 – „Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja”.

Pored kontinuiranog rada na usklađivanju nacionalnih propisa sa standardima EU, neophodni su i dodatni programi i mere. Rešavanje pitanja zaštite i unapređenja životne sredine je jedno od opštih načela koja su uvedena u sve mere IPARD programa. Ovo vodi ka stvaranju mogućnosti za cirkularnu ekonomiju u sektoru poljoprivrede i proizvodnje hrane i ruralne ekonomije, kroz podršku ulaganju i inovacijama u oblasti održive proizvodnje i prerade, na način kojim se smanjuje proizvodnja otpada i povećava otpornost ruralnih područja na klimatske promene i gubitak biološke raznovrsnosti.

Rizik od napuštanja zemljišta i marginalizacije

Usled napuštanja pašnjaka i smanjenja obima stočarske proizvodnje velike površine pašnjaka se postepeno pretvaraju u grmoliku vegetaciju i šume. Najveći deo napuštenog zemljišta nalazi se u centralnim i jugoistočnim delovima Republike Srbije, gde se u nekim opštinama kreće i do 30–40%. Razlozi za ovaj trend su različiti i uključuju starenje stanovništva koje se bavi poljoprivredom, udaljenost zemljišta, gde određeni prirodni uslovi otežavaju održivu poljoprivrednu proizvodnju, mala veličina gazdinstava i usitnjenost zemljišta, nepostojanje pristupnih puteva i prateće infrastrukture, degradacija zemljišta i tekući imovinski i ostavinski sporovi.

Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i potreba za prilagođavanjem

Analiza osmotrenih klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije pokazala je da je tokom perioda 1960–2012. god. došlo do porasta temperature vazduha, padavine su postale intenzivnije, distribucija padavina je promenjena, sezona rasta biljaka je produžena, a zime su postale kraće27.

Procena uticaja klimatskih promena na poljoprivredni sektor bila je prvenstveno usmerena na to kako promene temperature i padavina utiču na prinos useva. Očekivane klimatske promene će povećati dužinu vegetacionog perioda i pomeriti sezonu rasta na ranije datume (u proseku 20–30 dana do 2100. godine), što će uticati na upravljanje usevima, uključujući izbor useva u budućnosti i potrebno vreme za poljske radove. Sušni periodi će imati najveći uticaj na prolećne useve koji se ne navodnjavaju, ako sorte useva nisu prilagođene višoj temperaturi. Intenzivnija i učestalija pojava toplotnih talasa povećaće rizike u poljoprivrednoj proizvodnji i smanjiće ratarsku i stočarsku proizvodnju.

Na osnovu klimatskih scenarija, u planinskim područjima može se očekivati veća erozija vodom. Dugoročno, efekti ekstremnih vremenskih uslova mogu smanjiti plodnost zemljišta i značajno narušiti njegovu funkciju. Pored toga, procena uticaja klimatskih promena pokazuje da će u narednim decenijama biti poseban izazov zaštititi biljke od različitih štetočina.

U cilju blagovremenog prilagođavanja klimatskim promenama u poljoprivrednom sektoru, neophodno je sprovođenje različitih mera prilagođavanja.

Biološka raznovrsnost vezana za poljoprivredu i šumarstvo

Nacionalni program zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine28 sadrži pregled stanja biološke raznovrsnosti i najvažnijih faktora koji ugrožavaju biološku raznovrsnost, kao i mere i aktivnosti za unapređenje javnih politika za zaštitu prirode i očuvanje biološke raznovrsnosti. Resursi poljoprivrede Republike Srbije su veoma bogati i procenjuju se na 700–800 varijeteta i vrsta. Biološka raznovrsnost ugrožena je intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, uzgajanjem monokultura i korišćenjem agrohemije.

Prema procenama, flora u Republici Srbiji obuhvata oko 4.000 vrsta od ukupno 11.000 biljnih vrsta u Evropi. Domaće institucije čuvaju oko 15.000 uzoraka kultivisanih biljaka u obliku semena i oko 3.500 uzoraka stabala voća i vinove loze, od kojih većina potiče iz Republike Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Nacionalne ex-situ zbirke biljnih genetičkih resursa, kojima upravlja banka biljnih gena, sadrže ukupno 4.300 uzoraka. U prirodi (in-situ) postoji oko 1.000 divljih vrsta srodnih kultivisanim biljkama. Osim toga, postoji više od 400 poznatih zvanično evidentiranih vrsta lekovitog bilja. Zakonom je zaštićeno korišćenje i promet 150 vrsta. S obzirom na to da se oko 1.800 medonosnih biljaka koristi u poljoprivredi, postoji veliki potencijal za razvoj staništa oprašivača.

Što se tiče životinjskih genetičkih resursa, u Republici Srbiji je evidentirano više od 44 autohtonih i egzotičnih vrsta domaćih životinja (Grafikon 9 i Grafikon 10). Očuvanje i održivo korišćenje životinjskih genetičkih resursa direktno doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti, podsticanju održivih sistema proizvodnje, promovisanju lokalnih proizvoda, kao i razvoju regiona u celini.

Grafikon 9: Trend autohtonih rasa domaćih životinja

Izvor: MPŠV

Grafikon 10: Trend autohtonih rasa domaćih životinja

Izvor: MPŠV

Gotovo 12.000 km² poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji smatra se zemljištem visoke prirodne vrednosti (High Nature Value)29 (oko 19% ukupnih poljoprivrednih površina i 13% ukupne teritorije Republike Srbije). Područja poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti nisu formalno označena.

Ukupna površina zaštićenih područja prostire se na oko 678.000 ha (oko 7,6% ukupne površine Republike Srbije30), sa oko 473 zaštićena lokaliteta. U 2018. godini, poljoprivredno zemljište je činilo 13,2% zaštićenih područja (Corine Land Cover, 2018, Agencija za zaštitu životne sredine).

Ekološka mreža Republike Srbije predstavlja skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekološki značajnih područja (101 područje), koje svojim biološko-geografskim prisustvom i reprezentativnošću značajno doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti i održivom korišćenju resursa, uključujući i ekološki značajna područja obuhvaćena programom EU NATURA 2000. Do sada je 61 lokalitet nominovan za evropsku Smaragdnu mrežu. U 2020. godini identifikovano je 79 važnih područja za ptice31 ukupne površine od 2.579.364 ha (33,3% teritorije Republike Srbije), 62 važna područja za biljke sa ukupnom površinom od 747.300 ha (8,5% teritorije Republike Srbije) i 40 odabranih područja za leptire površine 903.643 ha (10,2% teritorije Republike Srbije)32.

Jedanaest ramsarskih područja ima ukupnu površinu od 130.444 ha ili 1,7% teritorije Republike Srbije33.

Šumski genetički resursi i šumski ekosistemi sastoje se od 282 vrste drveća, od kojih je oko 250 autohtono. Od posebnog značaja je prisustvo 88 vrsta divljeg voća u 18 rodova. Biološka raznovrsnost životinjskog sveta u šumskim ekosistemima odlikuje se prisustvom 46 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 352 vrste ptica34 i 94 vrste kopnenih sisara.

––––––––––––––

27 Druga nacionalna komunikacija Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama, Ministarstvo zaštite životne sredine, 2017

28 Nacionalni program zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine usvojen je na 57. sednici Vlade, 20. maja 2021. godine

29 Poljoprivreda i životna sredina u Republici Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine RS, 2016

30 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine RS, 2020

31 BirdLife International (2021) Country profile: Serbia; http://www.birdlife.org/datazone/country/serbia (pristupljeno 4. aprila 2021. godine)

32 Šesti nacionalni izveštaj za Konvenciju Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti, Ministarstvo zaštite životne sredine, 2019 (https://www.cbd.int/doc/nr/nr-06/rs-nr-06-en.pdf).

33 https://www.ramsar.org/wetland/serbia (pristupljeno 10. avgusta 2021. godine).

34 Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice, 2018

Kvalitet vode

Evropska komisija je ocenila kao umereno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s pravnom tekovinom EU u oblasti kvaliteta vode35. Zakon o vodama36 je delimično usklađen sa Okvirnom direktivom o vodama (WFD)37. Potpuno transponovanje WFD biće postignuto novim zakonom. Pored toga, usvojena je Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine38, koja predstavlja master plan za sprovođenje reformi u sektoru voda koje za cilj imaju dostizanje standarda upravljanja vodama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Zahtevi Nitratne direktive biće transponovani u nacionalno zakonodavstvo. Potrebno je dodatno definisati polazne i granične vrednosti za upravljanje nutrijentima i primenu dobre poljoprivredne prakse.

Neprerađene otpadne vode su i dalje glavni izvor zagađenja vode u Republici Srbiji. Mreža za monitoring kvaliteta površinskih voda pokriva najvažnije reke, dok se na manjim vodotokovima ne vrši monitoring. U 2019. godini monitoring kvaliteta vode vršen je na 70 profila na 49 vodotokova, sedam profila na mreži kanala i jedan na akumulaciji. Monitoring kvaliteta podzemnih voda sprovodi se u izdanima koji se smatraju važnim za vodosnabdevanje. U 2019. godini, monitoring kvaliteta vode vršen je na 53 pijezometra. Kvalitet vode na svim mernim mestima pokazuje izuzetan i dobar ekološki status. Količina nitrata u svim vodozahvatima, kao i na celokupnoj teritoriji Republike Srbije u periodu 2009–2018. god., nije bila značajna. Prema pokazatelju koji prati sadržaj nitrata, poboljšan je kvalitet vode u vodotokovima Republike Srbije u periodu 2016–2018. god.39 U rekama je prisutna niska koncentracija nitrata. U slivu reke Save utvrđen je nepovoljan (rastući) trend ortofosfata u periodu 2009–2018. god. U ostalim slivnim područjima i na nivou Republike Srbije utvrđen je neznatan trend ortofosfata. Prema sadržaju ortofosfata, reke Republike Srbije nemaju dobar ekološki status na 21% mernih mesta u periodu 2009–2018. god. U istom periodu utvrđen je nepovoljan (rastući) trend na sedam mernih mesta (15%). Prema Strategiji upravljanja otpadom za period 2010–2019. god.40, upravljanje otpadom na gazdinstvima nije adekvatno (ne postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao ni postrojenja za skladištenje stajnjaka). Nova strategija upravljanja otpadom još nije usvojena.

Što se tiče zagađenja pesticidima, analiza podataka stanica za monitoring kvaliteta vode u rekama u kojima je premašen standard kvaliteta životne sredine (EQS) (kao godišnji prosek) za različite pesticide (%) u periodu 2012–2019. god. pokazuje da nema prekoračenja (Agencija za zaštitu životne sredine).

Uprkos povećanju površine navodnjavanog poljoprivrednog zemljišta u periodu 2010–2019. godina, samo 1,4% ili 46.863 ha KPZ bilo je navodnjavano u 2019. godini. Za potrebe navodnjavanja u 2019. godini crpljeno je 67.692 m³ vode. Ne postoje podaci o kvalitetu vode za navodnjavanje.

––––––––––––––

35 SWD (2020) 352 final, Izveštaj o Srbiji za 2020. godinu, Evropska komisija

36 Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon)

37 Direktiva 2000/60/EZ Evropskog parlamenta i Saveta

38 Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine („Službeni glasnik RS”, broj 3/17)

39 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine RS, 2020

40 Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine („Službeni glasnik RS”, broj 29/10)

Emisije gasova s efektom staklene bašte

Kvalitet vazduha u Republici Srbiji uređen je Zakonom o zaštiti vazduha41, koji predstavlja osnov za sprovođenje strategije, planova i programa u oblasti zaštite vazduha. Republika Srbija intenzivira napore u cilju smanjenja zagađenosti vazduha. U 2020. godini usvojen je Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih, velikih postrojenja za sagorevanje (NERP). Takođe, Republika Srbija smanjuje emisije i kroz postupke izdavanja dozvola (IPPC dozvole), uz implementaciju Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (IPPC Direktiva), koja je u pravni sistem Republike Srbije transponovana kroz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine42.

Prema Popisu gasova s efektom staklene bašte (GHG), u 2018. godini su ukupne procenjene emisije gasova s efektom staklene bašte u Republici Srbiji (bez ponora) iznosile 62.682,5 Gg ekvivalenta CO2, pri čemu udeo poljoprivrede u emisijama iznosi 7,3%. U 2018. godini, ukupne emisije gasova s efektom staklene bašte sa ponorom iznosile su 58.132,13 Gg ekvivalenta CO2, što predstavlja povećanje od 5% u poređenju sa 2000. godinom. Učešće sektora poljoprivrede u ukupnim emisijama sa ponorom bio je 7,9%. Najznačajniji doprinos ukupnoj količini emisija zagađujućih materija na velike udaljenosti u 2018. godini potiče iz sektora energetike (NOx – 53,5% i SO2 – 89,6%), za kojim sledi poljoprivreda (85,3% za NH3). Pokazatelji emisija u vazduh beleže povećanje NH3 nakon 2005. godine. Emisije suspendovanih čestica PM10 su konstantne tokom čitavog perioda, a učešće poljoprivrede iznosi 13,3%. Učešće poljoprivrede u emisijama nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja je 17,4%. Prema najnovijim podacima, emisije metana (CH4) iz poljoprivrednog sektora su smanjene, a emisije azot-oksida (N2O) su blago fluktuirale u istom sektoru u periodu 1990–2018. godine.

Kvalitet i erozija zemljišta

Tipovi zemljišta u Republici Srbiji su veoma raznovrsni, što je rezultat velike heterogenosti geološke strukture, klime, vegetacije i mikrofaune.

Brojne pretnje za kvalitet zemljišta su: sabijanje zemljišta, smanjenje sadržaja organskih materija, acidifikacija, zagađenje i erozija zemljišta. Pojava i napredovanje erozije zemljišta je jedan od glavnih procesa degradacije zemljišta i uzrok je pogoršanja kvaliteta zemljišta. Procenjuje se da je erozija (u različitom stepenu) zahvatila oko 80% poljoprivrednog zemljišta. Približno 88% ukupne površine Republike Srbije je zahvaćeno erozijom vodom, a 25% erozijom vetrom. U centralnim i brdsko-planinskim regionima preovlađuje erozija vodom, dok na severu Republike Srbije preovlađuje erozija vetrom, koja zahvata približno 85% poljoprivrednog zemljišta, s godišnjim gubitkom od preko 0,9 tona zemljišta po hektaru43.

Na kvalitet zemljišta takođe utiče i nekontrolisano i neadekvatno odlaganje otpada, kao i zagađenje koje potiče iz industrijskih kompleksa. U 2017. godini identifikovano je oko 709 potencijalno kontaminiranih i kontaminiranih lokaliteta. Najveći broj registrovanih izvora lokalnog zagađenja zemljišta vezan je za odlaganje komunalnog otpada, kao i industrijske i komercijalne aktivnosti. U periodu 2007–2017. god. povećan je broj istraženih lokacija, kao i aktivnosti sanacije, koje su bile najintenzivnije u 2017. godini. Na osnovu podataka dobijenih sistematskom kontrolom plodnosti koju su izvršile organizacije ovlašćene od strane MPŠV, izračunat je sadržaj organskog ugljenika u površinskom sloju zemljišta za Centralnu Srbiju u periodu 2010–2018. godine. Analiza pokazuje da je većina uzoraka imala sadržaj organskog ugljenika u rasponu od 1 do 2%, što se može smatrati niskim sadržajem. Generalno, raspodela sadržaja organskog ugljenika na dubini 0–30 cm pokazala je veće vrednosti u Centralnoj Srbiji, gde šumsko zemljište zauzima veću površinu od poljoprivrednog44.

Analize 5.200 uzoraka zemljišta u centralnoj Srbiji ukazuju na nizak nivo ispitivanih pesticida. Ovi rezultati ukazuju da ne postoji kontaminacija ostacima pesticida45. U 2014. godini ispitan je sadržaj ostataka pesticida u 100 uzoraka sa teritorije Centralne i Istočne Srbije. Dobijeni rezultati pokazuju da je pronađeni sadržaj gotovo svih ispitivanih ostataka pesticida na niskom nivou, što je u skladu sa rezultatima prethodnih istraživanja46.

––––––––––––––

41 Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 10/13 i 26/21 - dr. zakon)

42 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 25/15 i 109/21)

43 Vidojević i Manojlović, 2007, Overview of the soil information and policies in Serbia. In: Status and prospect of soil information in south-eastern Europe: soil databases, projects and applications. Hengl T., Panagos P., Jones A. and Toth G. (eds.) Office for Official Publications of the European Communities, EUR 22646EN, Scientific and Technical Research series, ISSN 1018-5593, 87-98

44 Životna sredina u Srbiji: 2004–2019, Agencija za zaštitu životne sredine RS

45 Izveštaj o stanju zemljišta u Republici Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine, 2009

46 Poljoprivreda i životna sredina u Republici Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine, 2016

Obnovljivi izvori energije

Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. oktobra 2012. godine (D/2012/04 / MS-EnZ), Republika Srbija se obavezala da će povećati udeo obnovljivih izvora energije u svojoj bruto krajnjoj potrošnji energije na 27% do 2020. godine, kao i da će implementirati Direktivu 2009/28/EZ, koja se odnosi na promovisanje korišćenja obnovljivih izvora energije. U 2013. godini usvojen je Nacionalni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije47, koji između ostalog ima za cilj da podstakne ulaganje u obnovljive izvore energije, a dvogodišnji izveštaji o njegovom sprovođenju predstavljaju dragocen izvor podataka.

Učešće obnovljivih izvora energije u bruto krajnjoj potrošnji energije u 2019. godini iznosilo je 21,4%. U 2009. godini utvrđen je zakonski okvir sa podsticajnim merama, a do decembra 2020. godine izgrađeno je 265 novih objekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, s ukupnim instalisanim kapacitetom od 514.262 MW. Podaci o dostupnosti i korišćenju izvora biomase u energetske svrhe, kao ni podaci o korišćenju poljoprivrednog zemljišta za uzgoj kultura namenjenih proizvodnji energije nisu dostupni48. Potrošnja primarne energije u 2019. godine iznosila je 15,3 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe), što u poređenju sa 2018. godinom predstavlja povećanje od 1,3%. U strukturi potrošnje primarne energije u istoj godini dominira učešće fosilnih goriva sa 86,9%, a učešće obnovljivih izvora energije je 13,1%49.

Kako je navedeno u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine50, biomasa predstavlja značajan energetski potencijal, koji se procenjuje na 3,448 miliona tona (61% potencijala obnovljivih izvora energije). Najveći deo toga je potencijal poljoprivredne biomase – 1,7 Mtoe, kao i potencijal drvne biomase – 1,5 Mtoe, dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada procenjuje na 205 hiljada tona ekvivalenta nafte. Biorazgradivi otpad (osim komunalnog otpada) uključuje i upotrebljeno jestivo ulje i životinjski otpad (klanički otpad) u ukupnom iznosu od 0,043 Mtoe godišnje. Potencijal biomase je raspoloživ na čitavoj teritoriji zemlje, dok je drvna biomasa locirana uglavnom u Centralnoj Srbiji, a poljoprivredna biomasa u regionu Vojvodine. Ipak, iako je nivo korišćenja drvne (šumske) biomase relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se veoma malo koristi (oko 2%), a potencijal biorazgradivog komunalnog otpada se uopšte ne koristi.

––––––––––––––

47 Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 53/13)

48 Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije za 2018 i 2019. godinu, Ministarstvo rudarstva i energetike, 2021

49 Energetski bilans Republike Srbije za 2020. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 94/19)

50 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/15)

Upotreba đubriva i pesticida u poljoprivredi

Analiza podataka iz Popisa poljoprivrede 2012 pokazuje da su u 2012. godini mineralna đubriva korišćena na 67% poljoprivrednog zemljišta, stajnjak sa stočarskih farmi na 12%, a 21% poljoprivrednog zemljišta nije uopšte bilo đubreno. Upotreba mineralnog đubriva je bila prisutna na 491.157 gazdinstava (77,8% svih gazdinstava), pokrivajući površinu od 2.298.574 ha, dok je organsko đubrivo koristilo 314.299 gazdinstava (49,8%), pokrivajući površinu od 400.276 ha. Dalje, procena upravljanja stajnjakom pokazuje da 95% poljoprivrednih gazdinstava čuva stajnjak na gomilama na otvorenom, bez zaštite od curenja u površinske ili podzemne vode, što ukazuje na to da je praksa upravljanja stajnjakom veoma loša.

Takođe, gazdinstvima koje se bave stočarstvom nedostaje specijalizovana oprema za transport i efikasno nanošenje stajnjaka na polja, kao i skladišta za stajnjak sa odgovarajućim kapacitetima. Noviji podaci o potrošnji mineralnih đubriva nisu dostupni.

Grafikon 11: Upotreba đubriva na poljoprivrednom zemljištu (%), 2016.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Upotreba pesticida u poljoprivredi

Prema podacima Popisa poljoprivrede 2012, pesticidi su korišćeni na 455.103 poljoprivrednih gazdinstava (72,1%), na površini od 2.107.311 ha. Uprava za zaštitu bilja u sastavu MPŠV odobrava uvoz pesticida. Prema podacima Uprave, najveće učešće u ukupnim količinama uvezenih pesticida u periodu 2015–2019. godine imaju herbicidi, a za njima slede fungicidi (Tabela 27).

Tabela 27: Ukupna količina uvezenih pesticida, 2015–2019.

Godina

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Ukupna količina uvezenih pesticida, t

13.378

12.795

14.136

13.448

14.423

Izvor: MPŠV

Ovaj stabilan nivo uvoza prati trend prodaje pesticida u zemljama EU, koji je ostao konstantan tokom perioda 2011–2018. god. Ukupna količina pesticida koji se godišnje prodaje u EU je oko 360.000 tona. Glavne grupe pesticida koje su zabeležile najveći obim prodaje u 2019. godini bili su fungicidi i baktericidi, praćeni herbicidima, sredstvima za uništavanje haulma i sredstvima za suzbijanje mahovina.

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja51 propisuje osnov za sistem praćenja primenjenih i prodatih količina pesticida.

Upotreba antibiotika u veterini

U skladu sa propisima kojima se uređuju lekovi, izdavanje antibiotika u medicini i veterini vrši se isključivo uz recept.

Podaci o ukupnoj količini antibiotika stavljenih u promet pokazuju da je promet antibiotika u veterini smanjen tokom perioda 2015–2019. godine (Tabela 28).

Tabela 28: Ukupna količina antibiotika stavljenih u promet, 2015–2019.

Količina (kg)

Godina

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Ukupna količina antibiotika stavljenih u promet

76.480

75.519

72.178

70.856

64.905

Izvor: ALIMS

Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) u veterinarskoj medicini najčešće se upotrebljavaju antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu52.

Organska proizvodnja

Organska proizvodnja uređena je Zakonom o organskoj proizvodnji53, koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, a kojim je MPŠV određeno kao nadležni organ.

Evidencije o organskoj proizvodnji se agregiraju na osnovu godišnjih izveštaja koje pripremaju kontrolna tela ovlašćena od strane MPŠV za obavljanje aktivnosti kontrole i sertifikacije. Podaci o površinama pod organskom proizvodnjom u periodu od 2011. do 2019. godine ukazuju na povećanje obradivog zemljišta sa 3.008 ha u 2011. godini na 15.915 ha u 2019. godini, dok je površina pod livadama/pašnjacima u istom periodu povećana sa 3.327 ha na 5.350 ha. Ukupna površina pod organskom proizvodnjom povećana je sa 6.335 ha na 21.265 ha (Tabela 29).

Tabela 29: Površine pod organskom biljnom proizvodnjom, 2011–2019.

Površina (ha)

Godina

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Obradivo zemljište

3.008

5.364

5.355

7.999

13.398

12.929

11.875

13.723

15.915

Livade i pašnjaci

3.327

976

2.873

1.549

1.900

1.429

1.548

5.531

5.350

Ukupna površina

6.335

6.340

8.228

9.548

15.298

14.358

13.423

19.254

21.265

Izvor: MPŠV

Učešće površine pod organskom proizvodnjom u ukupnoj korišćenoj poljoprivrednoj površini u 2019. godini iznosilo je 0,6%. U navedeni broj hektara ne ulaze površine koje se koriste za sakupljanje organskog divljeg bobičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja, s obzirom na to da ne postoji zvanična metodologija na osnovu koje bi mogli da se dobiju podaci o ukupnoj površini pod organskim divljim biljkama u prirodnim staništima. Broj proizvođača je povećan sa 213 u 2011. godini na 534 u 2019. godini. Ako uzmemo u obzir i kooperante koji su obuhvaćeni grupnom sertifikacijom, ukupan broj proizvođača i kooperanata u 2019. godini bio je 6261.

Od ukupnog obradivog zemljišta pod organskom proizvodnjom u 2019. godini (Tabela 30), preovlađuje voćarstvo sa 33,5%, a zatim sledi proizvodnja žitarica (30,1%), industrijskog bilja (14,0%), krmnog bilja (11,3%), lekovitog i aromatičnog bilja (1,6%) i povrća (1,2%).

Tabela 30: Organska biljna proizvodnja u Republici Srbiji, 2019.

Biljna proizvodnja

Površina (ha)

Period konverzije

Organska

Ukupno

Žitarice

2.048

2.741

4.789

Industrijsko bilje

127

2.103

2.230

Povrće

142

184

Krmno bilje

890

908

1.798

Voće

2.159

3.165

5.324

Lekovito i aromatično bilje

235

259

Ostalo*

746

586

1.332

Ukupna obradiva površina (ha)

6.034

9.881

15.915

Pašnjaci/livade (ha)

1.505

3.845

5.350

Ukupno (ha)

7.539

13.726

21.265

* Bez useva, izolacioni pojasevi, parlog i ostali usevi

Izvor: MPŠV

Broj grla/jedinki u okviru organske stočarske proizvodnje prikazan je u Tabeli 31.

Tabela 31: Struktura organske stočarske proizvodnje u Republici Srbiji, 2019.

Stočarstvo

Ovce

Svinje

Goveda

Koze

Živina

Konji

Pčele (košnice)

Broj životinja

6.099

315

3.556

536

17.751

9.969

Izvor: MPŠV

Poslednjih godina u Republici Srbiji prisutan je intenzivan razvoj domaćeg tržišta, uz povećanje ukupnih površina pod organskom proizvodnjom. Posebno se razvijaju tržišni kanali organskih proizvoda, iako se većina organskih proizvoda izvozi. I pored pozitivnih trendova na domaćem tržištu, koji su najvidljiviji u urbanim sredinama, tržište organskih proizvoda je i dalje nerazvijeno. Analiza tržišta organskih proizvoda i razvoja tržišno-informacionog sistema za organske proizvode, koja je objavljena 2020. godine, sadrži vredne podatke o tržišnoj vrednosti organskih proizvoda u Republici Srbiji. Rezultati analize takođe upućuju na preporuke o tome kako povećati poverenje potrošača u organske proizvode54.

––––––––––––––

51 Zakon o sredstvima za zaštitu bilja („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19)

52 Uredba o Nacionalnom programu za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike („Službeni glasnik RS”, broj 8/19)

53 Zakon o organskoj proizvodnji („Službeni glasnik RS”, br. 30/10 i 17/19 – dr. zakon)

Zaštitne i zaštićene šume i šume s rizikom od požara

Zakon o šumama55 uređuje očuvanje, zaštitu, planiranje, gajenje, korišćenje, gazdovanje i praćenje pitanja od značaja za šume i šumsko zemljište.

U skladu sa zakonom, zaštitne šume su šume čija je prioritetna funkcija zaštita zemljišta od erozije; zaštita izvorišta vodosnabdevanja, vrela i termomineralna i mineralna izvorišta i banje; zaštita gornje granice vegetacije; zaštita objekata (vodene akumulacije, železničke pruge, putevi) i naselja.

Neka od najvećih zaštićenih šumskih područja su Park prirode „Stara planina”, Park prirode „Golija”, Park prirode „Zlatibor”, Park prirode „Radan”, kojima upravlja JP „Srbijašume”, kao najveći upravljač zaštićenim područjima u Republici Srbiji. JP „Srbijašume” upravlja zaštićenim područjima površine 338.619,8 ha, koja čine 49,9% ukupne površine zaštićenih područja u Republici Srbiji. Vlasnička struktura zaštićenih područja je sledeća: u državnom vlasništvu – 159.786,4 ha (47%); u privatnom i drugom obliku vlasništva – 178.833,5 ha (53%). Od ukupne površine zaštićenih područja 9.337,0 ha (2,8%) je u režimu zaštite I stepena, 63.125,6 ha (18,6%) u režimu zaštite II stepena, a 266.157,3 ha (78,6%) u režimu zaštite III stepena56.

Statistički podaci pokazuju da se učestalost požara, kao i ukupna spaljena površina, iz godine u godinu povećava. Porast opasnosti i štete od požara može se dovesti u vezu sa klimatskim promenama. Razvoj sistema prognoziranja opasnosti od požara u Republici Srbiji je u toku i prepoznat je kao jedan od glavnih prioriteta57. U Republici Srbiji upravnici šuma definišu planove zaštite šuma, u skladu sa Zakonom o šumama. Oni sadrže operativne mape za slučaj požara. Ublažavanje rizika od požara je određeno kao deo akcionih planova u planskim dokumentima za upravljanje šumama. Iako su četinari zastupljeniji u Zapadnoj Srbiji, većina požara se dešava u Istočnoj Srbiji, gde dominiraju listopadne vrste.58 Štete od požara u 2019. godini evidentirane su na površini od 1.079 ha, sa volumenom od 3.397 m³ oštećenog drveta59.

Tabela 32: Pregled različitih tipova šuma prema stepenu ugroženosti od požara

Stepen ugroženosti

Šume

I

Sastojine i kulture crnog i belog bora i ariša

II

Sastojine i kulture smrče, duglazije i ostalih četinara

III

Mešovite sastojine četinara i lišćara

IV

Sastojine graba i hrastova

V

Sastojine bukve i ostalih lišćara

VI

Šikare i šibljaci

––––––––––––––

54 Organska proizvodnja u Srbiji 2020, Nacionalna organizacija Serbia Organica, GIZ, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (https://serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2021/01/ORGANSKA-PROIZVODNJA-U-SRBIJI-2020-online-1.pdf)

55 Zakon o šumama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 89/15, 95/18 – dr. zakon)

56 https://srbijasume.rs/zasticena-podrucja/upravljanje-zasticenim-podrucjima/ (pristupljeno 6. aprila 2021. godine)

57 Projekat „Prognoziranje opasnosti i rana detekcija požara u Republici Srbiji”, 2020.

58 Strategija zaštite od požara za period 2012–2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 21/12)

59 Statistički godišnjak 2020, RZS

3.4. RURALNA EKONOMIJA I KVALITET ŽIVOTA

Trendovi stanovništva u Republici Srbiji streme modernom društvu, sa visokim procentom ruralnog stanovništva i visokim udelom poljoprivrede u ukupnoj ekonomiji.

Demografski trendovi u ruralnim područjima odlikuju se stalnim smanjenjem broja stanovnika, povećanjem prosečne starosti, padom nataliteta i stope fertiliteta, što doprinosi negativnom prirodnom priraštaju, uz naglašenu migraciju iz ruralnih u urbana područja, uključujući i inostranstvo. Nedostatak mogućnosti za zapošljavanje, niske zarade, nerazvijena infrastruktura, ograničen pristup i nizak nivo obrazovanja i zdravstvenih usluga, kao i ograničen pristup finansijskoj i socijalnoj pomoći, delimično objašnjavaju siromaštvo i migracije iz ruralnih područja. Kada su u pitanju žene izraženija je nezaposlenost, niža zarada, nestabilnost zaposlenja i ograničen pristup socijalnoj zaštiti i drugim osetljivim resursima, kao i verovatnoća za migracijom (FAO, 2020), te je stoga depopulacija ruralnog stanovništva izraženija u ženskoj nego u muškoj populaciji.

Razlike u tržištu rada između urbanih i ruralnih područja i među regionima ogledaju se u starosnoj strukturi radnika, strukturi zaposlenosti prema profesionalnom statusu i sektorima delatnosti. Ruralno stanovništvo ranije izlazi na tržište rada (6,7% radne snage u ruralnim područjima je starosti 15–24 godine) i duže radi (10,3% radne snage u ruralnim područjima starije je od 65 godina). Među nezaposlenim ruralnim stanovništvom beleži se znatno veći procenat samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva, s tim da je poslednja kategorija uglavnom rezervisana za žene u ruralnim područjima koje rade na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. U ruralnoj radnoj snazi 56,1% čine zaposleni, 31,7% samozaposleni, a 10,1% pomažući članovi domaćinstva bez prihoda (u urbanim područjima 84,2% 10,7% i 0,8%, respektivno). Učešće poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti je naročito visoko u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (23,1%), koji odlikuje visoka agrarna gustina (odnos između broja stanovnika na 1 km² obradive površine), što ukazuje na rizik od skrivene nezaposlenosti.

Tabela 33: Zaposleni prema NUTS regionu i tipu naselja, 2019.

Zaposleni

Ukupno

Srbija–sever

Srbija–jug

Tip naselja

Beogradski region

Region Vojvodine

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Istočne Srbije

Gradska

Ostala

Stariji od 15 godina (000)

Ukupno

2.901,0

740,5

768,1

812,4

580,0

1.675,5

1.225,5

Starosna struktura (%)

15–24 godina

5,3

4,2

6,7

4,9

5,4

4,3

6,7

25–34 godina

21,3

24,1

22,4

18,9

19,7

22,8

19,3

35–44 godina

26,6

29,9

27,3

24,5

24,3

29,9

22,0

45–54 godina

23,7

23,5

23,7

23,4

24,6

24,4

22,8

55–64 godina

17,3

15,4

16,6

19,5

17,5

16,1

18,9

65 godina i stariji

5,8

2,9

3,3

8,8

8,5

2,5

10,3

Struktura zaposlenih prema profesionalnom statusu (%)

Samozaposleni sa zaposlenima

3,4

4,3

3,4

3,2

2,4

4,3

2,1

Samozaposleni bez zaposlenih

19,6

11,2

15,7

26,0

26,5

10,7

31,7

Zaposleni radnici

72,3

83,4

78,1

60,7

66,8

84,2

56,1

Pomažući članovi domaćinstva

4,7

1,1

2,9

10,0

4,4

0,8

10,1

Izvor: RZS

Kada je u pitanju struktura prihoda ruralnih domaćinstava, model je donekle drugačiji. Najveći deo prihoda ruralnih domaćinstava čine plate (38,6%), zatim penzije (30,5%) i prihodi od poljoprivrede (10,4%). Potrošnja ruralnih domaćinstava u naturi je relativno visoka (8,5%) i čine je uglavnom prehrambeni proizvodi, što upućuje na veliki značaj ovog sektora za prehrambenu sigurnost. Prihodi domaćinstva ruralnog stanovništva su za 8,5% niži od prihoda urbanih domaćinstava i za 5,5% niži od nacionalnog proseka.

Tabela 34: Prihodi domaćinstva u novcu i naturi prema NUTS regionu i tipu naselja, 2019.

Prihodi

Ukupno

Srbija–sever

Srbija–jug

Tip naselja

Beogradski

region

Region

Vojvodine

Region Šumadije

i Zapadne Srbije

Region Južne

i Istočne Srbije

Gradska

Ostala

Mesečni prosek

Prihodi u novcu i naturi – ukupno (RSD)

66.880

77.186

63.487

64.427

62.416

69.124

63.228

Prihodi u novcu i naturi – ukupno (EUR)

568,7

656,3

539,9

547,8

530,7

587,8

537,7

Novčani prihodi domaćinstava (%)

96,6

99,5

97,8

93,6

94,8

99,5

91,5

Redovne plate i zarade

49,3

57,3

49,8

43,9

44,4

55,3

38,6

Prihod van radnog odnosa

2,8

3,4

2,2

2,8

2,5

3,5

Penzije

32,3

32,7

31,6

31,9

33,2

30,5

Primanja od socijalnog osiguranja

2,7

1,9

2,9

2,7

3,4

2,5

3,1

Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova

4,4

0,3

5,6

7,2

4,9

1,0

10,4

Prihodi iz inostranstva

1,1

0,7

1,6

0,9

1,4

1,1

1,2

Prihodi od nekretnina

0,6

0,7

0,8

0,6

0,4

0,7

0,5

Donacije i nagrade

0,7

0,8

0,6

0,7

0,8

0,7

Druga primanja

2,7

2,3

1,5

3,5

3,7

2,5

Prihodi domaćinstava u naturi (%)

3,4

0,5

2,2

6,4

5,2

0,5

8,5

Ostvarena primanja u naturi

0,1

Naturalna potrošnja

3,3

0,4

2,1

6,3

5,1

0,4

8,4

Izvor: RZS

Od ukupno 564.541 PG, 12,3% obavlja i druge delatnosti na gazdinstvu. Procenat gazdinstava sa diverzifikovanim delatnostima se razlikuje od regiona do regiona. Većina takvih gazdinstava nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (64,3%), dok u Regionu Vojvodine samo 6,7% gazdinstava ima diverzifikovane prihode. Veliki i rastući broj gazdinstava sa diverzifikovanim prihodima u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije može se pripisati većem broju članova na gazdinstvima manje prosečne veličine. Pored toga, struktura primarne poljoprivredne proizvodnje je sve raznovrsnija i dominantna je na gazdinstvima sa mešovitom proizvodnjom.

Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima proširuje spektar usluga dostupnih ruralnom stanovništvu i podržava proizvode i usluge zasnovane na tradicionalnom znanju i tehnologiji, prirodnim resursima i kulturnom nasleđu. Ekonomska diverzifikacija treba da podstakne rast, zapošljavanje i održivi razvoj u ruralnim područjima i time doprinese boljoj teritorijalnoj ravnoteži, kako u ekonomskom tako i u socijalnom smislu.

Ruralni turizam

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine je Strategijom razvoja turizma u Republici Srbiji za period 2016–2025. godina, između ostalog, definisalo planinski turizam, banjski i wellness turizam, zdravstveni turizam, tematske rute i ruralni turizam kao glavne turističke proizvode.

Ciljevi ove strategije su: održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma, jačanje konkurentnosti turističke privrede i sa njom povezanih delatnosti na domaćem i međunarodnom tržištu, povećanje direktnog i ukupnog učešća sektora turizma u bruto domaćem proizvodu, kao i povećanje direktnog i ukupnog broja zaposlenih u sektoru turizma i njegovog učešća u strukturi ukupnog broja zaposlenih i unapređenje celokupne slike Republike Srbije u regionu, Evropi i svetu. Vizija je da Republika Srbija do 2025. godine postane globalno prepoznata turistička destinacija kao rezultat uspostavljenog sistema razvoja i održivog upravljanja resursima i koordinacije aktivnosti svih subjekata od značaja za razvoj turizma.

Pokazatelji u turizmu beleže pozitivne trendove od 2014. godine, kako u broju dolaska turista, tako i u broju noćenja. U 2019. godini, ukupan broj dolazaka turista iznosio je 3,7 miliona (sa učešćem stranih turista od 50%), a ukupan broj noćenja turista bio je 10,1 miliona (sa učešćem stranih turista od 40%). Ugostiteljstvo učestvuje sa 2,5% u ukupnoj zaposlenosti, 0,8% u ukupnom prometu i 1,2% u ukupnoj dodatoj vrednosti u Republici Srbiji.

Region Šumadije i Zapadne Srbije učestvuje sa 56,1% u ukupnom broju noćenja domaćih turista, sledi Region Južne i Istočne Srbije (23%). Realizovani broj dolazaka turista koji su koristili smeštajne objekte pokazuje da se samo 0,045% odnosilo na tip smeštaja klasifikovan kao „seoska turistička domaćinstva” u oblasti Srbija–sever, a 0,4% u oblasti Srbija–jug (2019). Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 302 obavljaju ugostiteljsku delatnost u okviru ruralnog turizma. Većina ovih poljoprivrednih gazdinstava (62%) nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, dok se 31% nalazi u Regionu Južne i Istočne Srbije, a svega 4% u Regionu Vojvodine i 3% u Beogradskom regionu. Prema izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, ukupan broj seoskih turističkih domaćinstava u Republici Srbiji u aprilu 2021. godine iznosio je 524.

Tabela 35: Ukupan broj smeštajnih objekata kategorisanih kao seoska turistička domaćinstva

Vrsta kategorisanog smeštajnog objekta

Broj objekata

Broj smeštajnih jedinica

Broj individualnih ležajeva

Broj kamping parcela

Seosko turističko domaćinstvo

524

1.633

3.100

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, april 2021. godine

Što se tiče atraktivnosti turističkih destinacija, najveći broj poseta ostvaren je u administrativnim centrima (Beograd, Novi Sad i druga veća naseljena mesta), sa učešćem od 38,2%, zatim destinacije klasifikovane kao „ostale” 26,3%, banjske destinacije sa 18,2% (Vrnjačka banja, Sokobanja i dr.) i planinske destinacije sa 17,3% (Zlatibor, Kopaonik, Tara i dr.).

Ruralna infrastruktura

Ruralna infrastruktura obuhvata osnovnu komunalnu infrastrukturu, kao i socijalnu infrastrukturu u nadležnosti jedinica lokalne samouprave (JLS). Osnovne odgovornosti JLS koje se odnose na infrastrukturu su definisane zakonom60. Osnovne potrebe koje su prepoznate odnose se na izgradnju i rekonstrukciju opštinskih i nekategorisanih puteva, izgradnju sistema vodovoda i kanalizacije, izgradnju kapaciteta za skladištenje i preradu komunalnog otpada, proizvodnju i distribuciju toplotne energije, postavljanje ulične rasvete, uvođenje interneta, izgradnju objekata socijalne infrastrukture (predškolske i školske ustanove, zdravstveni centri) itd. Na osnovu utvrđenih potreba u oblasti ruralne javne infrastrukture neophodna su sledeća ulaganja: investicije u upravljanje vodama, investicije u javnu kanalizaciju i tretman otpadnih voda, investicije u upravljanje otpadom, investicije u lokalne/neklasifikovane puteve i investicije u snabdevanje energijom.

Ministarstva nadležna za uspostavljanje pravnog okvira za sprovođenje investicija u ruralnu javnu infrastruktutru su: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kada je reč o upravljanju ruralnom javnom infrastrukturom, Zakon o lokalnoj samoupravi definiše osnovne nadležnosti JLS koje predstavljaju pravni osnov za pripremu i sprovođenje infrastrukturnih projekata u ruralnim područjima. Pored toga, opšte nadležnosti JLS su posebno definisane zakonima koje regulišu različite sektore javne infrastrukture (Zakon o putevima61, Zakon o vodama62, Zakon o komunalnim delatnostima63 i Zakon o energetici64).

Prvi korak u procesu izgradnje infrastrukture u ruralnim područjima predstavlja dokumenta prostornog planiranja koja precizno definišu planove za razvoj ovih područja. Gore navedena dokumenta definisana su prostornim planom Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, Zakonom o planiranju i izgradnji i relevantnim podzakonskim aktima. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisuje javne pozive kojima se sufinansira priprema planskih dokumenata JLS na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, ministar bez portfelja zadužen za poboljšanje razvoja nedovoljno razvijenih opština sprovodi javne pozive za podršku pripremi projektno-tehničke i planske dokumentacije, kao i za unapređenje infrastrukturnih kapaciteta u manje razvijenim opštinama (2,7 mil. EUR u 2021. godini).

Komunalna infrastruktura je u znatno lošijem stanju u naseljima ruralnih područja u poređenju sa gradskim naseljima. Značajan problem u ruralnim područjima predstavlja količina i kvalitet isporučene vode, kao posledica nedostatka finansijskih sredstava, nerešenih imovinsko-pravnih pitanja i nedovoljnog broja adekvatnih projekata u lokalnim samoupravama, što je prouzrokovalo ograničeno vodosnabdevanje iz javnih vodovodnih sistema.

Ukupan broj domaćinstava priključen na sistem vodosnabdevanja je 2.157.265 (RZS, 2018). Prema podacima RZS iz 2017. godine, procenat domaćinstava priključenih na sistem vodosnabdevanja u Republici Srbiji je 84,8%. Posmatrano po regionima, situacija u Vojvodini je najpovoljnija, gde je 96% domaćinstava priključeno na vodovodnu mrežu. U Južnoj i Istočnoj Srbiji na vodovodnu mrežu priključeno je svega 67,3% domaćinstava. Opisano stanje u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine65 ukazuje na to da su postojeći infrastrukturni sistemi u nezadovoljavajućem stanju usled dotrajalosti i neodržavanja komunalnih sistema. Oko 81% stanovništva povezano je na javni sistem vodosnabdevanja. Ovaj procenat je najniži u Centralnoj Srbiji (71%), a značajno je viši u Beogradu (92%) i AP Vojvodini (91%). Postoje značajne razlike među opštinama, tako da je u 30% opština priključeno manje od 50% u odnosu na nacionalni prosek, dok je u 19% opština priključeno više od 150% u odnosu na nacionalni prosek. Oko 70% stanovništva Republike Srbije snabdeva se vodom iz podzemnih vodnih resursa. Usled neadekvatnog održavanja, često dolazi do velikih gubitaka, koji u nekim sistemima iznose i više od 30%, što utiče na kvalitet vode. Od ukupnog broja gradskih vodovoda, fizički i hemijski neispravnih, 64% se nalazi na teritoriji AP Vojvodine. Problem neadekvatnog vodosnabdevanja je prisutniji u manjim sredinama. Poseban problem u ruralnim područjima predstavljaju seoski sistemi vodosnabdevanja koji ne zadovoljavaju propisane standarde kvaliteta pijaće vode i njihov prelazak u opštinski sistem vodosnabdevanja.

Stanje izgrađenosti kolektora i kanalizacije (primarne i sekundarne kanalizacione mreže i glavnih kanalizacionih kolektora) i postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda je na niskom nivou u poređenju sa standardima EU. Od ukupnog broja domaćinstava, 1.572.314 je povezano na javne kanalizacione sisteme (RZS, 2018). Najveći deo komunalnih otpadnih voda, oko 58%, sakupljaju javni kanalizacioni sistemi, od kojih samo 12% ima sisteme za tretman otpadnih voda. Tercijarnom preradom obuhvaćeno je samo 1,9% stanovništva, što je reda veličine grada Subotice. Teritorijalne razlike su značajne, najveći procenat stanovništva povezanog na javnu kanalizacionu mrežu je u okrugu grad Beograd (85,9%) i Šumadijskom upravnom okrugu (72,6%), a najniži u Zapadnobačkom upravnom okrugu (29,8%) i Nišavskom upravnom okrugu (33,5%), gde je stanovništvo uglavnom povezano na septičke jame. U 86 opština ne postoji nikakva vrsta prerade otpadnih voda, što za posledicu ima direktno ispuštanje otpadnih voda u reke, čime se zagađuje životna sredina i ugrožava zdravlje stanovništva (RZS, 2018).

Upravljanje komunalnim otpadom u ruralnim područjima ne zadovoljava postojeće potrebe. Organizovanim prikupljanjem otpada obuhvaćeno je samo 60% ukupnog broja stanovnika, a u ruralnim područjima ili nema organizovanog prikupljanja otpada ili je nedovoljno da zadovolji potrebe u tim područjima. Procenat domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu 2017. godine u Republici Srbiji iznosio je 60,6%. Najpovoljnija situacija po navedenom pitanju je u Beogradskom regionu (88,5%), dok je najnepovoljnija u Regionu Južne i Istočne Srbije, gde je svega 47,4% stanovništva priključeno na kanalizacionu mrežu. Najmanji broj stanovnika obuhvaćenih organizovanim prikupljanjem otpada je u opštinama na jugu Republike Srbije (20–25%). U 2018. godini odloženo je ukupno 1,7 miliona tona otpada. Sve JLS usvajaju lokalni plan upravljanja otpadom, kojim se obezbeđuje upravljanje komunalnim, inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.

Agenciji za zaštitu životne sredine dostavljeni su podaci66 od strane 144 JLS, prema kojima na njihovoj teritoriji javna komunalna preduzeća organizovano odlažu otpad na 137 nesanitarnih deponija, koje se nalaze u 111 JLS. Starost deponija se kreće između četiri i 60 godina. To su uglavnom deponije za koje je, u skladu sa Strategijom upravljanja otpadom, predviđena sanacija i zatvaranje. Na 117 lokacija (72%), deponije se zatrpavaju, uglavnom zemljištem ili nekim drugim inertnim materijalom, od kojih se 15 deponija zatrpava svakodnevno, jedna jednom mesečno, a 101 deponija prema potrebi. Podatke o nelegalnim deponijama dostavila je 131 JLS, koje su prijavile postojanje ukupno 2.305 nelegalnih deponija u Republici Srbiji, ali je ovaj problem u postupku rešavanja i prisutna je pozitivna tendencija smanjenja broja nelegalnih deponija i odlagališta otpada. Podaci o veličini i zapremini deponija nisu najpouzdaniji jer se zasnivaju na procenama, s obzirom na to da za mnoge od njih ne postoji odgovarajuća tehnička dokumentacija. Nekoliko JLS je zaključilo sporazum o zajedničkom upravljanju otpadom i na osnovu toga omogućena je izgradnja regionalnih deponija.

Poseban izazov za unapređenje komunalne infrastrukture predstavlja položaj brojnih malih naselja razmeštenih na velikoj površini. Najveći broj stanovnika živi u naseljima sa najviše 2.500 stanovnika, a sa druge strane oko 21% od ukupnog broja naselja ima manje od 100 stanovnika i ta naselja su izložena riziku od potpune depopulacije.

U takvim okolnostima, održavanje i izgradnja putne infrastrukture u nadležnosti opština predstavlja poseban izazov. Na teritoriji čitave Republike Srbije, samo 63% opštinskih puteva se smatra savremenim putevima sa kolovozom (asfalt, beton i kocka). Najpovoljnija situacija je u Srednjobanatskom upravnom okrugu, gde su 98,5% opštinskih puteva savremeni putevi, a najnepovoljnija situacija je u Pčinjskom upravnom okrugu, gde samo 31,1% opštinskih puteva spada u kategoriju savremenih puteva.

Izgradnja i rekonstrukcija opštinskih ili nekategorisanih puteva doprineće boljim saobraćajnim vezama ruralnih naselja, ali će i unaprediti društvenu uključenost i doprineti jačanju društveno-ekonomskih veza u ruralnim područjima. U ruralnim područjima se beleži viši nivo društvene isključenosti. Postoji potreba za svim vrstama socijalne infrastrukture u ruralnim područjima. Na primer, u oblasti obrazovanja, obuhvat dece uzrasta 36–59 meseci koja pohađaju organizovani program obrazovanja u ranom detinjstvu je niži u ruralnim naseljima (27,3%) u poređenju sa urbanim naseljima (62,6%). Jedan od glavnih razloga za slabo pohađanje programa obrazovanja u ranom detinjstvu u ruralnim naseljima je nepostojanje organizovanog prevoza do predškolske ustanove.

Udeo domaćinstava u Republici Srbiji koja imaju pristup internetu u 2020. godini iznosio je 81%, što je u odnosu na 2018. godinu povećanje od 8,1% i skoro trostruko više u odnosu na 2010. godinu67. Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava koji imaju pristup internetu, 90,5% koristi fiksni širokopojasni internet, 71,9% koristi mobilni širokopojasni internet i 0,7% koristi internet preko mobilnih telefona (via GPRS). Kablovska rešenja su veoma zastupljena, dok je u poslednje vreme primetan ubrzan razvoj interneta sa optičkim kablovima68. Rezultati ankete pokazuju da 98,3% domaćinstava poseduje TV uređaj, 94,1% poseduje mobilne telefone, 74,3% kompjuter i 52,3% laptop. Izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima od ključnog je značaja za uključivanje stanovništva u digitalno društvo. Stanovništvo koje živi u manje naseljenim ili nerazvijenim područjima suočava se sa nedostatkom pristupa širokopojasnom internetu. Usled geografske izolacije i male gustine naseljenosti, proširenje širokopojasne mreže u ruralnim područjima nije dovoljno profitabilno za telekomunikacione operatere. Javne institucije, kao što su škole širom Republike Srbije, dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije koji podržava Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Uz pomoć projekta koji sprovodi ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija hiljade mladih dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, dok će privrednici u tim područjima biti u mogućnosti da unaprede poslovanje.

––––––––––––––

60 Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, br. 127/07, 83/14, 101/16, 47/18 i 111/21 – dr. zakon)

61 („Službeni glasnik RS”, br. 41/18, 95/18 – dr. zakon i 92/23 – dr. zakon)

62 („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon)

63 („Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 104/16 i 95/18)

64 („Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon, 40/21, 35/23 – dr. zakon i 62/23)

65 („Službeni glasnik RS”, broj 3/17)

66 Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine „Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011–2019. godina”

67 „Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija”, RZS, sprovedeno na reprezentativnom uzorku domaćinstava, pojedinaca od 16 do 74 godine i pravnih subjekata.

68 Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 33/18)

3.5. PRIPREMA I SPROVOĐENJE LOKALNIH STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA – LEADER PRISTUP

U Republici Srbiji postoji velika potreba za osnivanjem organizacija civilnog društva koje će se baviti ruralnim razvojem. Početak primene pristupa „odozdo prema gore” vezuje se za 2005. godinu, kada je MPŠV započelo aktivnosti u vezi sa izgradnjom kapaciteta namenjenih organizacijama civilnog društva u ruralnim područjima. Organizacije civilnog društva u ruralnim područjima započele su ovu aktivnost kao regionalne kancelarije, da bi kasnije formirale Mrežu za ruralni razvoj Srbije. Uvođenje termina LEADER pristup usledilo je nešto kasnije, krajem 2007. godine, kada je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine (PSPVŠ), zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) započeo proces obuke i osnovao pet potencijalnih Lokalnih akcionih grupa (LAG) u pet najnerazvijenijih jedinica lokalne samouprave u Vojvodini: Irig, Alibunar, Čoka, Mali Iđoš i Žitište69.

Priprema i sprovođenje lokalne strategije ruralnog razvoja – LEADER u Republici Srbiji je prepoznata kao posebna mera (LEADER like) i deo je Nacionalnog programa ruralnog razvoja. Iako je sistem koji se sprovodi sličan LEADER pristupu u EU, ovaj koncept još uvek je u početnoj fazi razvoja u Republici Srbiji. Trenutno, 21 potencijalni LAG obuhvata 373.000 stanovnika, što čini 12,7% stanovništva u ruralnim područjima koja su obuhvaćena Lokalnom strategijom ruralnog razvoja (LSRR) (Grafikon 12), što je na nižem nivou u poređenju sa prosekom EU-27 (62,4% u 2018. godini).

Grafikon 12: Stanovništvo ruralnih područja obuhvaćeno Lokalnim strategijama ruralnog razvoja (%)

Izvor: EK-DG AGRI – CMEF Indicator Data Explorer (EU-27, 2018), MPŠV (Republika Srbija, 2019)

Republika Srbija je finansirala osnivanje potencijalnih LAG-ova i aktivnosti animacije, kao i pripremu LSRR u iznosu od 800.000 RSD (oko 6.800 EUR po pLAG-u) u 2019. godini iz republičkog budžeta. Razlog za nedostatak održivosti sadašnjih potencijalnih LAG-ova je činjenica da nemaju sistem naplate članarina, kao i da se u potpunosti oslanjaju na javno finansiranje – putem raznih konkursa ili donatora. Nakon akreditacije LEADER mere kroz IPARD III program, nacionalna LEADER mera se neće sprovoditi.

U periodu od 2009. do 2010. godine u 19 opština realizovan je projekat „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja”. Cilj projekta bio je da se sprovede obuka i podrška lokalnim zajednicama u razvoju i sprovođenju projekata u oblasti ruralnog turizma. Projekat je realizovan u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija, sredstvima Kraljevine Španije, kroz fond za Milenijumske razvojne ciljeve (MDG). Na teritoriji 15 opština realizovano je šest lokalnih projekata u koje je finansirano po 180.000 USD (151.668 EUR).

Tokom 2009. godine pokrenut je još jedan projekat u cilju podrške LEADER like inicijativi, u oblastima Drina–Tara, Drina–Sava i Pčinja. Pristup je zasnovan na teritoriji, a koji je finansiran i testiran od strane EU – LEADER like inicijative u prekograničnim oblastima u nekoliko područja, uz podršku Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj zemalja Jugoistočne Evrope (SWG) i EK. Rezultati projekta su pokazali da postoji veliko interesovanje i velike mogućnosti za inicijative koje predvodi zajednica, posebno kada uključuju finansiranje konkretnih projekata vezanih za razvijene strategije u definisanim područjima.

U cilju izgradnje kapaciteta MPŠV i razvoja potencijalnih LAG-ova, sproveden je projekat EU: „Izgradnja kapaciteta za uspostavljanje i sprovođenje LEADER inicijative u Republici Srbiji” u periodu od 2011. do 2013. godine. Projekat je doprineo jačanju ljudskih, tehničkih, organizacionih i finansijskih kapaciteta i sveukupnoj podršci u sprovođenju LEADER pristupa u okviru MPŠV, ali i razvoju 21 prepoznatog potencijalnog LAG-a. Kao rezultat, projekat je doneo set mera, odnosno uputstva, za uvođenje nacionalne LEADER mere.

U periodu od 2010. do 2015. godine, PSPVŠ pružao je finansijsku podršku potencijalnim LAG-ovima na teritoriji AP Vojvodina. Ovo je bila jedina institucionalna podrška LEADER pristupu do usvajanja nacionalne LEADER like Mere. U periodu pružanja podrške opredeljena su sredstva od 10.000.000 RSD (85.040 EUR), za finansiranje razvoja LSRR, kao i za realizaciju projekata. Sredstva koja su se izdvajala na godišnjem nivou bila su dovoljna za sufinansiranje rada oko deset potencijalnih LAG-ova.

Za sprovođenje nacionalne LEADER like Mere, tokom 2019. godine, MPŠV je pripremilo Pravilnik o podsticajima za podršku programima koji se odnose na pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja („Službeni glasnik RSˮ, br. 3/19 i 159/20). Ovim pravilnikom predviđena je nacionalna podrška uspostavljanju Partnerstva za teritorijalni ruralni razvoj, u skladu sa principima LEADER-a u EU. Pravilnikom su definisani podsticaji za:

1) pripremu LSRR, koja uključuje aktivnosti na uspostavljanju Partnerstva za teritorijalni ruralni razvoj – potencijalne Lokalne akcione grupe (pLAG) i izradu LSRR partnerstava;

2) sprovođenje LSRR, koja uključuje aktivnosti u vezi sa realizacijom prioritetnih projekata definisanih u LSRR (mali projekti).

Javni poziv za podsticaje za osnivanje pLAG-ova i izradu LSRR objavljen je u junu 2019. godine. Do juna 2020. godine potpisana su ukupno 22 Ugovora o korišćenju za pripremu LSRR, a proces uspostavljanja pLAG-ova biće završen nakon usvajanja LSRR.70 Javni poziv za sprovođenje ostalih aktivnosti (prioritetnih projekata definisanih od strane pLAG-ova) biće raspisan nakon završetka procesa evaluacije 22 primljene LSRR. Nakon završene evaluacije, usvojene su LSRR za 21 Partnerstvo.

S obzirom na to da postoji veliko interesovanje za osnivanje novih Partnerstava/ pLAG-ova, biće raspisan još jedan Javni poziv za podsticaje za osnivanje Partnerstva i izradu LSRR. Procenjuje se da će nakon tog javnog poziva biti ukupno oko 30 pLAG-ova.

IPARD Mera 9 – „Tehnička pomoć” treba da obezbedi dalju finansijsku podršku za sticanje veština za pripremu pLAG-ova za implementaciju Mere 5 – „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

––––––––––––––

69 Projekat se zvao „Jačanje ruralnog socijalnog kapitala i umrežavanje” (UNDP Srbija) i bio je prva inicijativa u osnivanju potencijalnih LAG-ova u Republici Srbiji. Projektne aktivnosti su uključivale: obuku o LEADER pristupu, upravljanje projektnim ciklusom, razvoj projekta, finansijsko planiranje, uključujući mentorstvo. Najbolji predlozi projekata nagrađeni su od 5.000 do 12.000 EUR po projektu.

70 Proces izrade LSRR se mora završiti u periodu do šest meseci, nakon čega se LSRR ocenjuje od strane Evaluacione komisije MPŠV.

NAPOMENA IZDAVAČA: Zaključkom o izmenama i dopunama IPARD III programa za Republiku Srbiju za period 2021–2027. godine zamenjena je tabela 3.6. (vidi Zaključak – 34/2025-51).

3.6. TABELA KONTEKST POKAZATELJA

Kontekst pokazatelj

Jedinica mere

Vrednost kontekst pokazatelja

Godina

Komentar/Izvor za verifikaciju

Stanovništvo

1. Broj stanovnika

1.1. Ukupno stanovništvo – Republika Srbija

Broj stanovnika

(000)

6.687,7

2021.

Komentar:

Podaci se odnose na kraj godine (31. decembar) za teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije*2. Podaci prema tipu naselja dati su u skladu sa nacionalnom metodologijom.

Izvor: RZS

1.2. Učešće u ukupnom stanovništvu prema tipu regiona

– pretežno ruralni

38,1

2021.

– prelazni

n/p

– pretežno urbani

61,9

2021.

1.3. Učešće u ukupnom stanovništvu prema polu

– muškarci

48,6

2021.

– žene

51,4

2021.

2. Gustina naseljenosti

2.1. Gustina naseljenosti

Broj stanovnika/km²

86,2

2021.

Izvor: RZS, RGZ

3. Starosna struktura stanovništva

3.1. Učešće u ukupnom stanovništvu prema starosnim grupama

Izvor: RZS

– do 15 godina

14,3

2021.

– od 15 do 64 godina

63,7

2021.

– 65 godina i više

22,0

2021.

3.2. Učešće stanovništva prema polu i starosnim grupama

Muškarci

– do 15 godina

15,2

2021.

– od 15 do 64 godina

63,7

2021.

– 65 godina i više

19,5

2021.

Žene

– do 15 godina

13,6

2021.

– od 15 do 64 godina

62,1

2021.

– 65 godina i više

24,3

2021.

Ukupna površina

4. Ukupna površina

4.1. Ukupna površina (uključujući unutrašnje vode)

km²

77.589

2021.

Komentar:

Podaci se odnose na teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije*2.

Izvor: RGZ

5. Zemljišni pokrivač

5.1. Veštačka površina

km²; %

293.001; 3,7

2018.

Komentar:

Corine Land Cover baza podataka.

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji, 2018, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine, http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj2018.pdf

5.2. Poljoprivredne površine

km²; %

4.346.330; 54,7

2018.

5.3. Prirodne travnate površine

km²; %

208.126; 2,6

2018.

5.4. Šume, uključujući prelazne šume – žbunastu vegetaciju

km²; %

2.966.627; 37,3

2018.

5.5. Močvare i vodna tela

km²; %

131.326; 1,7

2018.

Tržište rada

6. Stopa zaposlenosti u ruralnim područjima

6.1. Ukupna stopa zaposlenosti i prema starosnim grupama

15 i više godina: 47,8

15–64 god.: 61,7

2021.

Komentar:

Prema nacionalnoj metodologiji tip regiona uključuje dve kategorije:

1. urbani;

2. ostalo.

Podaci se odnose na tip regiona: Ostalo.

Za 2021. godinu podaci su revidirani prema najnovijoj demografskoj proceni na osnovu Popisa stanovništva iz 2022. godine.

Izvor: RZS

6.2. Ukupna stopa zaposlenosti prema polu i starosnim grupama

15 i više godina:

‒ muškarci: 55,5

‒ žene: 40,7

15–64 god.:

‒ muškarci: 68,6

‒ žene: 54,8

2021.

6.3. Ukupna stopa zaposlenosti prema starosnim grupama u ruralnim područjima

15 i više godina: 48,0

15–64 god.: 60,8

2021.

7. Stopa nezaposlenosti u ruralnim područjima

7.1. Ukupna stopa nezaposlenosti

15 i više godina: 11,1

2021.

Komentar:

Prema nacionalnoj metodologiji tip regiona uključuje dve kategorije:

1. urbani;

2. ostalo.

Podaci se odnose na tip regiona: Ostalo.

Za 2021. godinu podaci su revidirani prema najnovijoj demografskoj proceni na osnovu Popisa stanovništva iz 2022. godine.

Izvor: RZS

7.2. Stopa nezaposlenosti mladih

15‒24 god.: 26,0

2021.

7.3. Ukupna stopa nezaposlenosti u ruralnim područjima

15 i više godina: 10,8

2021.

7.4. Stopa nezaposlenosti mladih u ruralnim područjima

15‒24 god.: 24,6

2021.

7.5. Ukupna nezaposlenost prema polu

15 i više godina

– muškarci

10,3

2021.

– žene

12,2

2021.

7.6. Stopa nezaposlenosti mladih prema polu

15‒24 god.

– muškarci

24,2

2021.

– žene

28,9

2021.

8. Zaposlenost prema sektoru, tipu regiona i privrednim aktivnostima

8.1. Ukupna zaposlenost

Broj lica (000)

15 i više godina: 2.754,8

2021.

Komentar:

8.3. Prema nacionalnoj metodologiji tip regiona uključuje dve kategorije naselja:

1. urbani;

2. ostalo.

Podaci se odnose na tip regiona: Ostalo.

Za 2021. godinu podaci su revidirani prema najnovijoj demografskoj proceni na osnovu Popisa stanovništva iz 2022. godine.

Izvor: Anketa o radnoj snazi, Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti; RZS

– muškarci

Broj lica (000)

15 i više godina: 1.539,1

2021.

– žene

broj lica (000)

15 i više godina: 1.215,7

2021.

8.2. Učešće u ukupnoj zaposlenosti prema sektoru i polu

15 i više godina

Primarni

(ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 14,2

‒ Muškarci: 15,7

‒ Žene: 12,2

2021.

Sekundarni

(ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 29,6

‒ Muškarci: 36,6

‒ Žene: 20,7

2021.

Tercijarni

(ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 56,2

‒ Muškarci: 47,7

‒ Žene: 67,0

2021.

8.3. Učešće u ukupnoj zaposlenosti prema tipu regiona

Pretežno ruralni

40,0

2021.

Prelazni

n/p

Pretežno urbani

60,0

2021.

8.4. Učešće ukupne zaposlenosti prema ekonomskoj aktivnosti i polu

Poljoprivreda (ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 13,6

‒ Muškarci: 14,9

‒ Žene: 12,0

2021.

Šumarstvo

(ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 0,5

‒ Muškarci: 0,7

‒ Žene: 0,2

2021.

Prehrambena industrija

(ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 3,8

‒ Muškarci: 3,7

‒ Žene: 3,9

2021.

Turizam

(ukupno, muškarci, žene)

‒ Ukupno: 3,3

‒ Muškarci: 2,8

‒ Žene: 3,8

2021.

Privreda

9. Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku

9.1. Indeks BDP-a izražen u PKS po stanovniku na nacionalnom nivou

Indeks BDP-a u PKS po stanovniku

44,0

2021.

Izvor: Evrostat

10. Stopa siromaštva

10.1. Ukupna stopa siromaštva

21,4

2021.

Izvor: Statistika o prihodima i uslovima života, RZS

10.2. Stopa siromaštva prema regionu

Srbija–sever

n/p

Srbija–jug

n/p

10.3. Stopa siromaštva prema polu (nacionalni nivo)

– muškarci

20,6

2021.

– žene

22,1

2021.

11. Bruto dodata vrednost prema sektoru, tipu regiona, u poljoprivredi i za primarne proizvođače

11.1. Ukupna BDV

mil. EUR

46.870

2021.

Izvor: RZS

11.2. BDV prema sektoru (ukupno i učešće u ukupnoj BDV)

Primarni

mil. EUR; %

2.884; 6,2

2021.

Sekundarni

mil. EUR; %

13.639; 29,1

2021.

Tercijarni

mil. EUR; %

30.347; 64,7

2021.

11.3. BDV poljoprivrede

mil. EUR; %

2.743; 5,9

2021.

11.4. BDV primarnih proizvođača, ukupna i učešće primarne proizvodnje (poljoprivrede) u ukupnoj dodatoj vrednosti koju generišu različiti učesnici lanca ishrane (primarna proizvodnja, proizvodnja hrane, distribucija hrane i delatnosti usluživanja hrane)

mil. EUR; %

n/p

Poljoprivredna gazdinstva i poljoprivrednici

12. Poljoprivredna gazdinstva

12.1. Broj poljoprivrednih gazdinstava

Broj PG

508.325

2023.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

12.2. Veličina poljoprivrednih gazdinstava – prema klasama veličine korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ)

ha; broj PG

‒ 0 ha: 5.281

‒ Do 2 ha:

188.773; 189.757

‒ Od 2 do 4,9 ha:

494.994; 151.844

‒ Od 5 do 9,9 ha:

631.039; 90.726

‒ Od 10 do 19,9 ha:

618.644; 44.951

‒ Od 20 do 29,9 ha:

345.320; 14.565

‒ Od 30 do 49,9 ha:

247.508; 6.623

‒ Od 50 do 99,9 ha:

206.020; 3.083

‒ 100 ha i više:

507.076; 1.495

2023.

12.3. Ekonomska veličina poljoprivrednih gazdinstava – prema klasama standardnog autputa (SA)

mil. EUR;

broj PG

‒ Do 2.000 EUR:

122; 108.143

‒ Od 2.000 do 3.999 EUR:

301; 102.421

‒ Od 4.000 do 7.999 EUR:

671; 116.144

‒ Od 8.000 do 14.999 EUR:

972; 88.841

‒ Od 15.000 do 24.999 EUR:

930; 48.307

‒ Od 25.000 do 49.999 EUR:

1.076; 32.070

‒ Od 50.000 do 99.999 EUR:

570; 8.531

– Od 100.000 do 249.999 EUR: 407; 2.793

‒ Od 250.000 do 499.999 EUR: 209; 615

‒ 500.000 EUR i više:

783; 460

2023.

12.4. Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva – fizička (KPZ)

ha/PG

6,4

2023.

12.5. Radna snaga: broj lica i godišnje radne jedinice (GRJ), ukupno i prema polu

Broj lica; GRJ

Broj lica/PG

GRJ/PG

‒ Ukupno:

1.157.319; 502.318

‒ Žene:

489.342; 191.079

‒ Muškarci:

667.977; 311.239

‒ Broj lica/PG: 2,3

‒ GRJ/PG: 0,99

2023.

13. Radna snaga na poljoprivrednom gazdinstvu

13.1. Ukupna radna snaga i radna snaga prema polu za različite kategorije stalne radne snage na poljoprivrednom gazdinstvu: nosioci PG koji rade na gazdinstvu, članovi porodice nosioca PG koji rade na gazdinstvu, porodična radna snaga (nosioci PG koji rade na gazdinstvu + članovi porodice nosioca PG koji rade na gazdinstvu), neporodična radna snaga

Broj lica (000);

GRJ (000)

‒ Nosioci PG: 507; 238

– žene:116; 47

– muškarci: 391; 191

‒ Članovi PG: 627; 219

– žene: 368;130

– muškarci: 259; 89

‒ Porodična radna snaga:

1.134; 457

– žene: 484; 177

– muškarci: 650; 280

‒ Neporodična radna snaga:

24; 20

– žene: 6; 5

– muškarci: 18; 15

2023.

Komentar:

Neporodična radna snaga obuhvata sve pravne statuse: porodična gazdinstva, pravna lica i preduzetnike.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

13.2. Sezonska radna snaga

(samo GRJ)

GRJ (000)

2023.

14. Starosna struktura upravnika poljoprivrednih gazdinstava

14.1. Ukupan broj upravnika poljoprivrednih gazdinstava

Broj upravnika PG (000)

508

2023.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

14.2. Broj i učešće upravnika poljoprivrednih gazdinstava prema starosnoj grupi

Broj upravnika PG (000); %

‒ ≤ 24 godina: 4; 0,9

‒ 25–34 godina: 22; 4,3

‒ 35–39 godina: 21; 4,1

‒ 40–44 godina: 27; 5,3

‒ 45–54 godina: 83; 16,4

‒ 55–64 godina: 125; 24,5

‒ 65 god. i više: 227; 44,6

2023.

14.3. Odnos mladih upravnika poljoprivrednih gazdinstava (starosti ispod 40 godina) i upravnika poljoprivrednih gazdinstava od 55 godina ili starijih

Mladi upravnici PG (do 40 godina)/upravnici PG od 55 godina i stariji

0,1

2023.

15. Poljoprivredna obuka upravnika poljoprivrednih gazdinstava

15.1. Broj i učešće upravnika poljoprivrednih gazdinstava prema nivou poljoprivredne obuke

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

Samo praktično poljoprivredno iskustvo

Broj upravnika PG; %

481.141; 94,7

2023.

Osnovna poljoprivredna obuka

Broj upravnika PG; %

18.311; 3,6

2023.

Potpuna poljoprivredna obuka

Broj upravnika PG; %

8.873; 1,7

2023.

15.2. Broj i učešće upravnika poljoprivrednih gazdinstava prema starosnoj grupi i nivou poljoprivredne obuke

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

Samo praktično poljoprivredno iskustvo

Broj upravnika PG; %

‒ ≤ 24 godina: 3.636; 0,8

‒ 25–34 god.: 18.867; 3,9

‒ 35–39 godina: 18.620; 3,9

‒ 40–44 godina: 24.651; 5,1

‒ 45–54 godina: 77.816; 16,2

‒ 55–64 godina: 117.145; 24,3

‒ 65 godina i više: 220.406; 45,8

2023.

Osnovna poljoprivredna obuka

Broj upravnika PG; %

‒ ≤ 24 godina: 591; 3,2

‒ 25–34 godina: 1.858; 10,1

‒ 35–39 godina: 1.268; 6,9

‒ 40–44 godina: 1.454; 7,9

‒ 45–54 godina: 4.095; 22,4

‒ 55–64 godina: 5.233; 28,6

‒ 65 godina i više: 3.812; 20,8

2023.

Potpuna poljoprivredna obuka

Broj upravnika PG; %

‒ ≤ 24 godina: 108; 1,2

‒ 25–34 godina: 1,104; 12,4

‒ 35–39 godina: 745; 8,4

‒ 40–44 godina: 698; 7,9

‒ 45–54 godina: 1.460; 16,5

‒ 55–64 godina: 2,248; 25,3

‒ 65 godina i više: 2.510; 28,3

2023.

16. Novi upravnici poljoprivrednih gazdinstava i novi mladi upravnici poljoprivrednih gazdinstava

16.1. Broj novih upravnika poljoprivrednih gazdinstava

Broj novih upravnika PG

43.291

2023.

Komentar:

Novi upravnici poljoprivrednih gazdinstava u periodu 2021‒2023. god.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

16.2. Broj novih mladih upravnika poljoprivrednih gazdinstava

Broj novih mladih upravnika PG

11.306

2023.

Poljoprivredno zemljište

17. Poljoprivredna površina

17.1. Ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ)

ha (000)

3.239

2023.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

17.2. Kategorije KPZ zemljišnog pokrivača, ukupno i učešće u ukupnom KPZ

Prema definiciji primenjenoj u bazi podataka Evrostata, kategorije korišćenja zemljišta su sledeće: obradivo zemljište; stalne travnate površine; stalni zasadi; ostalo

ha (000);

‒ Obradivo zemljište: 2.518; 77,7

‒ Stalne travnate površine:

469; 14,5

‒ Stalni zasadi:

218; 6,7

‒ Ostalo: 34; 1,1

2023.

18. Navodnjavana površina

18.1. Ukupna navodnjavana površina

268.305

2023.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

18.2. Učešće navodnjavane površine u korišćenom poljoprivrednom zemljištu (KPZ)

8,3

2023.

Stočarstvo

19. Broj uslovnih grla stoke

19.1. Ukupan broj uslovnih grla stoke

Broj UG

1.493.007

2023.

Komentar:

Zečevi ‒ priplodne ženke uključene su u broj UG.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

19.2. Ukupan broj i učešće broja uslovnih grla stoke prema vrstama stoke

Prema definiciji primenjenoj u bazi podataka Evrostata kategorije uslovnih grla stoke su sledeće: goveda; ovce; živina; svinje.

Broj UG;

‒ Goveda: 560.862; 37,6

‒ Ovce i koze: 185.224; 12,4

‒ Živina: 198.139; 13,3

‒ Svinje: 548.289; 36,7

‒ Zečevi – priplodne ženke: 493; 0,03

2023.

20. Gustina stočnog fonda

20.1. Ukupna gustina stočnog fonda: broj uslovnih grla stoke/ha korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ)

Stočni fond (goveda, ovce, koze, kopitari, svinje, živina i zečevi) preračunato u broj uslovnih grla stoke (UG) po ha korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ).

Broj UG/ha

0,5

2023.

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2023.

20.2. Gustina stočnog fonda na ispaši: broj uslovnih grla stoke/ha krmne površine

Stočni fond životinja na ispaši (goveda, ovce, koze i kopitari) po krmnoj površini (koja se sastoji od krmnih useva uzgajanih na obradivim površinama, kao i stalnih travnatih površina). To je odnos broja uslovnih grla stoke (UG) preračunato iz broja životinja koristeći standardne koeficijente koje je objavio Evrostat, po hektaru krmne površine.

Broj UG/ha

0,2

2023.

Prihod od poljoprivrede i prihod poljoprivrednih gazdinstava

21. Prihod poljoprivrednih gazdinstava prema tipu proizvodnje, regionu, veličini gazdinstva i u područjima koja se suočavaju sa prirodnim i drugim specifičnim ograničenjima

21.1. Neto dodata vrednost prema tipu proizvodnje

EUR/

GRJ

‒ Ratarski usevi: 15.748

‒ Hortikultura u zaštićenom prostoru: 6.172

‒ Hortikultura na otvorenom: 12.874

‒ Vinogradarstvo: 8.197

‒ Voćarstvo: 10.252

‒ Mlečno govedarstvo: 7.697

‒ Svinjarstvo: 27.197

‒ Živinarstvo: 23.142

‒ Ostala stoka na ispaši: 11.859

‒ Mešovita proizvodnja: 11.010

2021.

Komentar:

Nacionalni FADN Odbor usvojio je kriterijume za oblast istraživanja FADN: prag ekonomske veličine PG je 4.000 EUR; osam tipova poljoprivredne proizvodnje koji se koriste u FADN sistemu

EU su prilagođeni u okviru deset tipova poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji.

21.4. Prihod poljoprivrednih gazdinstava u oblastima koje se suočavaju sa prirodnim i drugim specifičnim ograničenjima prema nacionalnog ekvivalentnoj

definiciji je 11.015 EUR po GRJ.

Izvor: FADN baza podataka.

21.2. Neto dodata vrednost prema regionu

EUR/

GRJ

‒ Srbija–sever: 11.859

‒ Srbija–jug: 9.314

2021.

21.3. Neto dodata vrednost prema ekonomskoj veličini gazdinstva

EUR/

GRJ

‒ 4.000–7.999 EUR: 6.409

‒ 8.000–24.999 EUR: 10.487

‒ 25.000–99.999 EUR: 26.685

– 100.000–249.999 EUR:48.806

2021.

21.4. Prihod poljoprivrednih gazdinstava u područjima koja se suočavaju sa prirodnim i drugim specifičnim ograničenjima

EUR/

GRJ

n/p

22. Bruto investicije u osnovna sredstva u poljoprivredi

22.1. Bruto investicije u osnovna sredstva u poljoprivredi (GFCF)

mil. EUR

(tekuće cene)

415,6

2021.

Komentar:

GFCF – Prethodni podaci.

Izvor: RZS

22.2. Učešće bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede

14,1

2021.

Poljoprivredna produktivnost

23. Produktivnost rada u poljoprivredi, šumarstvu i prehrambenoj industriji

23.1. Produktivnost rada u poljoprivredi

mil. EUR/broj lica (000)

2.835

2021.

Komentar:

Revidirani podaci nacionalnih računa (nakon Velike revizije 2024); Rezultati Popisa poljoprivrede 2023. su uključeni; Obim BDV lančano povezan sa 2021. godinom (umesto 2015. godinom); Koristi se prosečan kurs evra za 2021. godinu.

Izvor: RZS

23.2. Produktivnost rada u šumarstvu

mil. EUR/broj lica (000)

10.115

2021.

23.3. Produktivnost rada u prehrambenoj industriji

mil. EUR/broj lica (000)

16.159

2021.

Poljoprivredna trgovina

24. Poljoprivredni uvoz i izvoz

24.1. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (uvoz + izvoz)

mlrd. EUR

6,6

2021.

Izvor: RZS

24.2. Spoljnotrgovinski bilans poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

mlrd. EUR

1,8

2021.

24.3. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

mlrd. EUR

4,2

2021.

24.4. Uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

mlrd. EUR

2,4

2021.

Ostale privredne aktivnosti

25. Turistička infrastruktura

25.1. Broj ležajeva u smeštajnim objektima

Broj ležajeva

103.561

2021.

Komentar:

Za 25.2 pokazatelj podaci nisu dostupni, jer RZS još nije zvanično usvojio stepen urbanizacije ‒ DEGURBA.

Izvor: RZS

25.2. Učešće ukupnih ležajeva prema stepenu urbanizacije

Od 2012. godine podaci se prikupljaju na nivou NUTS 2, u skladu sa Uredbom (EU) br. 692/2011 o evropskoj statistici turizma i stavljanju van snage Direktive Saveta 95/57/EK. Prema ovoj uredbi, podaci se prikupljaju prema sledećim stepenima urbanizacije:

1. gusto naseljeno područje (gradovi/veliko urbano područje);

2. srednje urbanizovano područje (gradovi i prigradska naselja/mala urbana zona);

3. retko naseljeno područje (ruralno područje).

n/p

Poljoprivredne prakse

26. Poljoprivredna površina pod organskom poljoprivredom

26.1. Broj hektara pod organskom poljoprivredom

23.527

2021.

Izvor: MPŠV

26.2. Učešće površina pod organskom poljoprivredom u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu (KPZ)

0,7

2021.

Voda

27. Korišćenje vode u poljoprivredi

27.1. Korišćenje vode u poljoprivredi se procenjuje pomoću Indeksa eksploatacije vode PLUS (WEI+), koji daje procenjenu meru ukupnog korišćenja vode kao procenta obnovljivih slatkovodnih resursa (podzemne i površinske vode) za datu teritoriju i vremenski period

0,44

2021.

Izvor: RZS

28. Kvalitet vode

28.1. Bruto bilans hranljivih materija: azot

kg N/ha/god.

n/p

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine.

28.2. Bruto bilans hranljivih materija: fosfor

kg R/ha/god.

n/p

28.3. Nitrati u podzemnim vodama

% stanica podzemnih voda iznad koncentracijskog praga (50 mg NO3/l)

4,3

2021.

Zemljište

29. Organski ugljenik u poljoprivrednom zemljištu

29.1. Procena ukupnog sadržaja organskog ugljenika u poljoprivrednom zemljištu zemalja članica EU (sa raščlanjivanjem po obradivim površinama, travnjacima i stalnim zasadima)

Mt C

11,8

2015.

Izvor: agridata.ec.europa.eu;

29.2. Izveštaj o stanju zemljišta u Republici Srbiji za 2018–2019. i 2020. godinu. Dubina 0–30 cm, Zemljiste_18_19.pdf

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine.

29.2. Srednji sadržaj organskog ugljenika u poljoprivrednom zemljištu

g C/kg

18,2

2019.

29.3. Procena promene organskog ugljenika u zemljištu tokom vremena

n/p

30. Erozija zemljišta vodom

30.1. Procenjena stopa gubitka zemljišta vodnom erozijom

t/ha/

god.

n/p

30.2. Procenat poljoprivrednog zemljišta pod rizikom od umerene i teške erozije zemljišta

n/p

Energija

31. Održiva proizvodnja obnovljive energije iz poljoprivrede i šumarstva

31.1. Proizvodnja obnovljive energije iz poljoprivredne biomase

ktoe

‒ Proizvodnja biogasa: 53,931

‒ Biogas koji se koristi kao input za proizvodnju električne i toplotne energije: 33,112

‒ Električna energija proizvedena iz biogasa: 20,079

2023.

Komentar:

Podaci za 2023. godinu su preliminarni. Nacionalni energetski bilansi pripremljeni su u skladu sa Uredbom 1099/2008 i svim njenim izmenama.

Izvor: RZS

31.2. Proizvodnja obnovljive energije iz šumske biomase

ktoe

‒ Proizvodnja ogrevnog drveta, drvnih ostataka i sečke: 1.638,913

‒ Ogrevno drvo, drvni ostaci i drvna sečka kao input za proizvodnju električne i toplotne energije: 23,221

‒ Električna energija proizvedena iz čvrstih biogoriva: 1,515

‒ Toplota proizvedena iz čvrstih biogoriva: 15,777

2023.

31.3. Proizvodnja obnovljive energije iz poljoprivrede i šumarstva

ktoe

1. 692,844

2023.

31.4. Učešće kombinovane proizvodnje obnovljive energije iz poljoprivredne i šumske biomase u ukupnoj proizvodnji primarne energije iz obnovljivih izvora energije

57,9

2023.

Klima

32. Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede

32.1. Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede

Ekvivalent tona (Mt) CO2 godišnje za apsolutnu vrednost; % promene u poređenju sa baznom godinom

4,232 Mt

‒26%

2021.

Komentar:

Podaci su dostupni na osnovu metodologije IPCC 2006 i unapređene verzije iz 2019. godine. GHG Inventar (u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama).

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Vazduh

33. Emisije amonijaka iz poljoprivrede

33.1. Emisije amonijaka iz poljoprivrede

kt NH3 god.

63,4

2021.

Komentar:

Podaci su dostupni na osnovu metodologije EMEP/EEA 2019. CLRTAP Inventar (u skladu sa Konvencijom o dalekosežnom prekograničnom zagađenju vazduha).

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Zdravlje

34. Prodaja/upotreba antimikrobnih sredstava za životinje za proizvodnju hrane

34.1. Prodaja antimikrobnih sredstava za životinje za proizvodnju hrane

Prodaja antimikrobnih supstanci (na nivou pakovanja proizvoda), korigovana jedinicom za populacionu korekciju (PCU).

64.905 kg

2019.

Komentar:

Podaci o ukupnoj prodaji antimikrobnih sredstava dostupni su za sve životinjske vrste, nije moguće prikazati podatke samo za životinje za proizvodnju hrane.

Izvor: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.

35. Rizik, upotreba i uticaji pesticida

35.1. Rizik i uticaji pesticida

Indeks zasnovan na godišnjim količinama aktivnih supstanci koje se stavljaju u promet pomnožene sa relevantnim težinama

(100 = prosek za period 2011–2013).

120,3

2021.

Komentar:

Indeks je obračunat na osnovu proizvedenih i uvezenih količina pesticida (t) i drugih hemikalija za poljoprivredu.

Izvor: MPŠV, RZS.

Modernizacija

36. Učešće IPARD budžeta za razmenu znanja i inovacije

36.1. Učešće IPARD budžeta za razmenu znanja i inovacije

0,0

2021.

Izvor: MPŠVˮ.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

IV. SWOT – SAŽETAK OPISANIH SEKTORSKIH ANALIZA

4.1. SWOT ANALIZA: POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I PREHRAMBENA INDUSTRIJA (UKLJUČUJUĆI I POSEBNU TABELU ZA SVAKI OD ODABRANIH SEKTORA) – A1

SNAGE

SLABOSTI

A1.S1 – Značajan broj obrazovnih i naučnih institucija

A1.W1 – Mala gazdinstva i visok udeo samoodrživih gazdinstava

A1.S2 – Dovoljne količine proizvedene stočne hrane

A1.W2 – Nizak stepen specijalizacije proizvodnje

A1.S3 – Konkurentna proizvodnja industrijskog bilja, voća i povrća

A1.W3 – Nedostatak veština upravljanja gazdinstvom i nizak nivo opštih kompetencija

A1.S4 – Razvijena domaća selekcija semena (žitarice, industrijsko bilje, povrće)

A1.W4 – Nepovoljan demografski sastav u ruralnim područjima

A1.S5 – Dostupnost sirovina za prerađivače hrane

A1.W5 – Otežan pristup kreditima (Centralna Srbija)

A1.S6 – Dobra regionalna rasprostranjenost savetodavnih službi

A1.W6 – Nizak nivo znanja o standardima EU

A1.W7 – Zastarele mašine i oprema

A1.W8 – Nizak nivo transfera znanja i investicija u istraživanje i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora

A1.W9 – Nizak nivo digitalizacije i korišćenja informacionih tehnologija

A1.W10 – Izuzetno nizak udeo navodnjavanog poljoprivrednog zemljišta

A1.W11 – Nizak udeo proizvodnje u plastenicima

A1.W12 – Nerazvijeni odgajivački programi i nedovoljno unapređenje genetskog potencijala stočnog fonda

A1.W13 – Nerazvijena podrška informacionim tehnologijama u poljoprivredi (LPIS, IACS)

A1.W14 – Nedovršen proces restitucije zemljišta

A1.W15 – Nizak nivo vertikalne i horizontalne integracije i saradnje

A1.W16 – Značajni regionalni dispariteti

A1.W17 – Većina proizvođača ima samo praktično iskustvo u poljoprivredi

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.O1 – Povoljan strateški i finansijski okvir EU

A1.T1 – Fluktuacije cena

A1.O2 – Povećane mogućnosti izvoza zbog usklađivanja sa Acquis Communautaire

A1.T2 – Dalje pogoršanje demografskih trendova u ruralnim područjima

A1.O3 – Povećana svest potrošača i potražnja za lokalnom hranom i kratkim lancima snabdevanja

A1.T3 – Povećan pritisak na poljoprivredu usled klimatskih promena i nepovoljnih klimatskih događaja

A1.T4 – Buduće pandemijske krize

A1.T5 – Negativni demografski trendovi (migracije, nepovoljna starosna struktura)

SWOT analiza sektora mleka (A1.1)

SNAGE

SLABOSTI

A1.1.S1 – Povoljni uslovi za proizvodnju stočne hrane u Republici Srbiji

A1.1.W1 – Mala prosečna veličina stada

A1.1.S2 – Tradicija stočarstva i uzgoja stoke, prerade mleka i drugih mlečnih proizvoda

A1.1.W2 – Niska mlečnost po grlu

A1.1.S3 – Samoodrživost proizvodnje mleka

A1.1.W3 – Loša higijena muže

A1.1.S4 – Pozitivan trgovinski bilans za većinu proizvoda i sa većinom zemalja

A1.1.W4 – Zastarela oprema i objekti

A1.1.W5 – Niska efikasnost proizvodnje

A1.1.W6 – Nedovoljno razvijeni odgajivački programi i nedovoljno unapređen genetski potencijal stočnog fonda

A1.1.W7 – Nedostatak stručne podrške proizvođačima mleka, posebno prerađivačima

A1.1.W8 – Nizak nivo primene standarda

A1.1.W9 – Različitost regiona po svim parametrima

A1.1.W10 – Nedovoljan broj objekata za skladištenje stajnjaka i upravljanje stajnjakom

A1.1.W11 – Nedovoljna horizontalna i vertikalna povezanost i saradnja

A1.1.W12 – Visoka koncentracija prerade u okviru malog broja subjekata

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.1.O1 – Potencijal prelaska na organsku proizvodnju

A1.1.T1 – Opšti trendovi smanjenja potrošnje mleka

A1.1.O2 – Povećana tražnja za prerađenim proizvodima u odnosu na sirovo mleko

A1.1.T2 – Fluktuacije cena sirovina i proizvoda

A1.1.O3 – Dobar pravni i strateški okvir za uspostavljanje proizvođačkih organizacija

A1.1.O4 – Diverzifikacija prihoda

A1.1.O5 – Povećana tražnja potrošača za proizvodima domaće radinosti

A1.1.O6 – Preferencijalni trgovinski sporazumi sa EU, Ruskom Federacijom i CEFTA zemljama

SWOT analiza sektora mesa (A1.2)

SNAGE

SLABOSTI

A1.2.S1 – Dovoljna proizvodnja stočne hrane

A1.2.W1 – Nizak finansijski kapacitet sektora

A1.2.S2 – Zadovoljavajući broj radne snage

A1.2.W2 – Usitnjena proizvodnja i male proizvodne jedinice

A1.2.S3 – Postojanje velikog broja obrazovnih i naučnih institucija

A1.2.W3 – Nedovoljna edukacija proizvođača i malih prerađivača mesa

A1.2.S4 – Dobra regionalna zastupljenost savetodavnih službi

A1.2.W4 – Nedovoljan nivo usklađenosti sa standardima (dobrobit životinja, bezbednost hrane i zaštita životne sredine)

A1.2.W5 – Zastarela tehnologija, objekti, mašine i oprema

A1.2.W6 – Slabe veštine upravljanja farmom

A1.2.W7 – Nedostatak efikasnog sistema za odlaganje životinjskog otpada i biosigurnosti

A1.2.W8 – Nedovoljno korišćenje obnovljivih izora energije

A1.2.W9 – Nedostatak adekvatne savetodavne podrške i obuka

A1.2.W10 – Slab transfer tehnologije i nizak nivo istraživanja i razvoja

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.2.O1 – Dobro strateško i finansijsko okruženje na nacionalnom i nivou EU

A1.2.T1 – Česta pojava epizootskih bolesti

A1.2.O2 – Povećana tražnja potrošača za lokalnim proizvodima i kratkim lancima vrednosti

A1.2.T2 – Promena cena na tržištu

SWOT analiza sektora voća (A1.3)

SNAGE

SLABOSTI

A1.3.S1 – Konkurentna proizvodnja koštičavog i jagodičastog voća

A1.3.W1 – Nizak kapacitet poljoprivrednika za inovacije

A1.3.S2 – Odličan kapacitet hladnjača

A1.3.W2 – Nedostatak transfera tehnologija i investicija u istraživanje i razvoj

A1.3.S3 – Konkurentna proizvodnja sadnog materijala

A1.3.W3 – Nedostatak radne snage

A1.3.S4 – Prerađivačka industrija uglavnom je usklađena sa standardima EU

A1.3.W4 – Slabo razvijene mere adaptacije na klimatske promene (protivgradna zaštita, zaštita od mraza, navodnjavanje)

A1.3.W5 – Mali broj gazdinstava sa standardima kvaliteta (npr. Global GAP, ISO ili drugi specifični maloprodajni standardi)

A1.3.W6 – Male proizvodne jedinice i nedostatak proizvođačkih organizacija

A1.3.W7 – Loša vertikalna i horizontalna povezanost u proizvodnom lancu

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.3.O1 – Povoljni trgovinski sporazumi sa EU, Ruskom Federacijom i CEFTA zemljama

A1.3.T1 – Rastući zahtevi u pogledu fitosanitarnih i sveukupnih standarda

A1.3.O2 – Dobra finansijska perspektiva za mere prilagođavanja klimatskim promenama

A1.3.T2 – Negativni demografski trendovi (migracije, nepovoljna starosna struktura)

A1.3.O3 – Povećana tražnja za lokalnim proizvodima (kratki lanci snabdevanja)

SWOT analiza sektora povrća (A1.4)

SNAGE

SLABOSTI

A1.4.S1 – Prilagodljivost proizvođača tržišnim uslovima

A1.4.W1 – Usitnjena proizvodnja i male proizvodne jedinice

A1.4.S2 – Dostupnost kanala prodaje

A1.4.W2 – Neadekvatni objekti za skladištenje i rukovanje polukvarljivim povrćem

A1.4.S3 – Dominantna pozicija u regionu velikog broja proizvođača povrća

A1.4.W3 – Tržištem dominira mali broj velikih proizvođača

A1.4.S4 – Dostupnost sirovina

A1.4.W4 – Nedostatak radne snage

A1.4.S5 – Dobra regionalna rasprostranjenost savetodavnih službi

A1.4.S6 – Kvalitetna skladišta za nekvarljivo povrće

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.4.O1 – Povoljni trgovinski sporazumi sa EU, Ruskom Federacijom i CEFTA zemljama

A1.4.T1 – Rastući zahtevi u pogledu fitosanitarnih i sveukupnih standarda

A1.4.O2 – Dobri finansijski izgledi za sprovođenje mera prilagođavanja klimatskim promenama

A1.4.T2 – Nedostatak radne snage

A1.4.O3 – Povećana tražnja za lokalnim proizvodima (kratki lanci snabdevanja)

SWOT analiza za sektor žitarica i industrijskog bilja (A1.5)

SNAGE

SLABOSTI

A1.5.S1 – Povoljna selekcija prilagođenih sorti

A1.5.W1 – Zastarele mašine i oprema

A1.5.S2 – Veliki broj prerađivača i izvoznika

A1.5.W2 – Konkurencija uzgajivača stoke za zakup poljoprivrednog zemljišta

A1.5.S3 – Dobra vertikalna i horizontalna povezanost

A1.5.W3 – Nizak nivo razumevanja i poznavanja prakse održivog upravljanja

A1.5.W4 – Mali broj visokokvalitetnih objekata za skladištenje

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.5.O1 – Povoljni trgovinski sporazumi sa EU, Ruskom Federacijom i CEFTA zemljama

A1.5.T1 – Rastući zahtevi u pogledu fitosanitarnih i sveukupnih standarda

A1.5.O2 – Dobri finansijski izgledi za sprovođenje mera prilagođavanja klimatskim promenama

A1.5.T2 – Nepoštene trgovinske prakse

SWOT analiza za sektor jaja (A1.6)

SNAGE

SLABOSTI

A1.6.S1 – Količina i kvalitet stočne hrane

A1.6.W1 – Nedovoljna usklađenost sa standardima dobrobiti životinja, higijene i standardima životne sredine

A1.6.S2 – Tradicija i dobro poznata tehnologija proizvodnje

A1.6.W2 – Starije stanovništvo u ruralnim područjima

A1.6.W3 – Usitnjena proizvodnja i male proizvodne jedinice

A1.6.W4 – Nedostatak biosigurnosnih mera u ekstenzivnoj proizvodnji

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.6.O1 – Povećanje tražnje potrošača za proizvodima iz održive proizvodnje

A1.6.T1 – Pojava epizootskih bolesti

A1.6.O2 – Povoljni finansijski izgledi za održive proizvodne sisteme

A1.6.T2 – Nedovoljni kapaciteti za dostizanje standarda u oblasti dobrobiti životinja

SWOT analiza za sektor vinogradarstva i vinarstva (A1.7)

SNAGE

SLABOSTI

A1.7.S1 – Tradicija u proizvodnji

A1.7.W1 – Usitnjena proizvodnja i male proizvodne jedinice

A1.7.S2 – Povećanje interesovanja za proizvodnju od strane poljoprivrednika

A1.7.W2 – Nepostojanje proizvođačkih organizacija

A1.7.S3 – Postojanje lokalnih sorti

A1.7.W3 – Nedostatak sertifikovanog sadnog materijala (autohtone sorte)

A1.7.W4 – Nizak stepen tehnologije zastupljen u vinogradima

A1.7.W5 – Strože nacionalne procedure za zaštitu geografskih oznaka vina od zahteva EU

A1.7.W6 – Visoki troškovi proizvodnje

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.7.O1 – Dobri finansijski izgledi za sprovođenje mera prilagođavanja klimatskim promenama

A1.7.T1 – Rastući zahtevi u pogledu fitosanitarnih i sveukupnih standarda

A1.7.O2 – Povećanje tražnje potrošača za domaćim proizvodima

A1.7.T2 – Nedostatak radne snage

SWOT analiza sektora ribarstva (A1.8)

SNAGE

SLABOSTI

A1.8.S1 – Duga tradicija u uzgoju ribe

A1.8.W1 – Mali broj gajenih vrsta

A1.8.S2 – Postojanje kapaciteta za proizvodnju ekstrudirane riblje hrane

A1.8.W2 – Visoki troškovi proizvodnje

A1.8.S3 – Postojanje savremenih programa selekcije ribe

A1.8.W3 – Veliki broj neregistrovanih ribnjaka malog kapaciteta

A1.8.S4 – Tradicija izlova ribe

A1.8.W4 – Nedostatak finansijskih sredstava (obrtni kapital)

A1.8.S5 – Tradicija jednostavnih metoda prerade

A1.8.W5 – Nedostatak radne snage

A1.8.W6 – Mali broj stručnjaka u akvakulturi

A1.8.W7 – Nedostatak opreme

A1.8.W8 – Nedostatak udruženja proizvođača

A1.8.W9 – Veliki gubici zbog ptica grabljivica i nedostatak kompenzacionih mehanizama

A1.8.W10 – Ne postoje standardi kvaliteta za proizvode ribarstva

A1.8.W11 – Loša oprema i plovila

A1.8.W12 – Odsustvo savremenih metoda upravljanja

A1.8.W13 – Nema otkupnih centara za profesionalne ribolovce

A1.8.W14 – Stalni sukobi sa rekreativnim ribolovcima

A1.8.W15 – Prerađivačka industrija je koncentrisana na morsku ribu, a ne na akvakulturu

A1.8.W16 – Nedostatak brendova u industriji prerade ribe

A1.8.W17 – Ograničeni inovativni kapaciteti i investicije u istraživanje i razvoj

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

A1.8.O1 – Diverzifikacija proizvodnje

A1.8.T1 – Zagađenje vodenih ekosistema

A1.8.O2 – Podizanje interesovanja potrošača za riblje proizvode u odnosu na meso

A1.8.T2 – Epizootske bolesti

A1.8.T3 – Povećanje troškova energije

A1.8.T4 – Povećana konkurencija u zemljama članicama EU

4.2. SWOT ANALIZA: ŽIVOTNA SREDINA I UPRAVLJANJE ZEMLJIŠTEM (E1)

SNAGE

SLABOSTI

E1.S1 – Bogata biološka raznovrsnost

E1.W1 – Nizak nivo proizvodnje energije iz poljoprivrede

E1.S2 – Dobro stanje i kvalitet vodnih resursa

E1.W2 – Neusklađenost sa Nitratnom direktivom

E1.S3 – Dobra regionalna pokrivenost i znanje savetodavnih službi

E1.W3 – Nesprovođenje GAEC (Dobrih poljoprivrednih i ekoloških uslova) i SMR (Obaveznih zahteva za upravljanje gazdinstvom)

E1.S4 – Uspostavljen sistem za očuvanje poljoprivrednih biljnih i životinjskih genetskih resursa

E1.W4 – Nedostatak skladišnih kapaciteta za stajnjak i neadekvatno upravljanje stajnjakom

E1.S5 – Uspostavljen sistem kontrole organske proizvodnje

E1.W5 – Neadekvatna kontrola korišćenja hemijskih sredstava i pesticida

E1.S6 – Nizak nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte

E1.W6 – Nizak nivo interesovanja proizvođača za pitanja životne sredine

E1.W7 – Velika zastupljenost izdanačkih šuma

E1.W8 – Fragmentiranost šuma u privatnom vlasništvu

E1.W9 – Napuštanje i deoba nasleđenog zemljišta

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

E1.O1 – Povećanje površina pod organskom proizvodnjom

E1.T1 – Dalje narušavanje životne sredine usled pritiska drugih sektora

E1.O2 – Povećana svesnost šire javnosti o pitanjima životne sredine

E1.T2 – Starenje stanovništva u ruralnim područjima

E1.O3 – Dobra strateška i zakonodavna uređenost u pogledu zaštite životne sredine na nivou EU

E1.T3 – Povećani pritisak na poljoprivredne proizvođače u procesu prilagođavanja klimatskim promenama

E1.O4 – Potencijal za razvoj bioekonomije, cirkularne ekonomije i kratkih lanaca snabdevanja

E1.T4 – Šumski požari i nepovoljne klimatske prilike

E1.O5 – Potencijal za bolje upravljanje specifičnim područjima

E1.T5 – Nedovoljna vidljivost mera ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama

4.3. SWOT ANALIZA: RURALNA EKONOMIJA I KVALITET ŽIVOTA (Q1)

SNAGE

SLABOSTI

Q1.S1 – Raspoloživa radna snaga na poljoprivrednom gazdinstvu

Q1.W1 – Nepovoljni demografski trendovi u ruralnim područjima

Q2.S2 – Duga tradicija i dobro organizovana lokalna uprava

Q1.W2 – Nizak nivo opštih usluga u ruralnim područjima

Q1.S3 – Dobra kordinacija JLS kroz Stalnu konferenciju gradova i opština

Q1.W3 – Visoka zavisnost od poljoprivrednih aktivnosti u ruralnim područjima

Q1.S4 – Zadovoljavajući nivo znanja u vezi sa javnim nabavkama

Q1.W4 – Nizak stepen obuhvaćenosti stanovništva sistemom vodosnabdevanja i kanalizacije

Q1.S5 – Odgovarajući pravni okvir za izvršavanje nadležnosti opština

Q1.W5 – Nizak nivo planiranja politika na lokalnom nivou

Q1.S6 – Odovarajuće iskustvo stečeno na programima prekogranične saradnje

Q1.W6 – Nedovoljan kapacitet lokalne uprave i kašnjenje u izdavanju dozvola

Q1.W7 – Nizak nivo identifikacije i promocije lokalnih proizvoda i tržišta

Q1.W8 – Loše stanje neklasifikovanih i seoskih lokalnih puteva

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

Q1.O1 – Turistički potencijal ruralnih područja i povećana tražnja

Q1.T1 – Kontinuiran negativni demografski trend

Q1.O2 – Dobro strateško okruženje na nacionalnom i na nivou EU

Q1.T2 – Klimatske promene i nepovoljne klimatske prilike

Q1.O3 – Povećana svest javnosti o pitanjima životne sredine

Q1.T3 – Dug pretpristupni period i rast evroskepticizma

Q1.O4 – Investicija u Transevropsku transportnu mrežu

Q1.T4 – Mogućnost novih pandemija ili prirodnih katastrofa

4.4. SWOT ANALIZA: PRIPREMA I SPROVOĐENJE LOKALNIH STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA – LEADER (L1)

SNAGE

SLABOSTI

L1.S1 – LEADER-like inicijative su prisutne u Republici Srbiji još od 2007. godine

L1.W1 – Ograničeni kapaciteti potencijalnih LAG-ova (nedostatak ljudskih resursa, nedostatak veština za pripremu i upravljanje projektima itd.)

L1.S2 – Dobra saradnja između potencijalnih LAG-ova, lokalnih vlasti i MPŠV u prethodnom periodu

L1.W2 – Nizak nivo uključivanja lokalnog stanovništva

L1.S3 – Saradnja potencijalnih LAG-ova sa regionalnim LAG-ovima zemalja članica EU

L1.W3 – Ograničena finansijska sredstva na nacionalnom nivou

L1.S4 – Značajan broj predstavnika civilnog sektora koji se bave ruralnim razvojem

L1.W4 – Neizvesnost u isplati sredstava namenjenih odabranim potencijalnim LAG-ovima

L1.S5 – Postojanje strategija lokalnog ruralnog razvoja na nivou opština

L1.W5 – Nepovoljni demografski trendovi

L1.W6 – Nedostatak strukturnog pristupa „odozdo prema gore” i uključivanja lokalnog stanovništva

L1.W7 – Nepostojanje Nacionalne ruralne mreže (u skladu sa zahtevima EU)

MOGUĆNOSTI

PRETNJE

L1.O1 – Povećanje svesti o lokalnim inicijativama

L1.T1 – Mogućnost novih pandemija ili prirodnih katastrofa

L1.O2 – Dobar finansijski portfolio dostupan za lokalne inicijative

L1.T2 – Kontinuirano zanemarivanje Lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice (CLLD)

L1.O3 – Dobro strateško okruženje za upravljanje na više nivoa

L1.T3 – Dalja depopulacija ruralnih područja

L1.O4 – Mogućnosti ponuđene kroz Strategije pametnih sela (Smart Villages Strategies)

V. GLAVNI REZULTATI PRETHODNIH INTERVENCIJA

5.1. GLAVNI REZULTATI PRETHODNE NACIONALNE INTERVENCIJE; OPREDELJENI IZNOSI, REZIME VREDNOVANJA I NAUČENE LEKCIJE

Sprovođenje subvencija u poljoprivredi i ruralnom razvoju zasniva se na relevantnim podzakonskim aktima. U periodu sprovođenja IPARD II programa (2015–2020) nacionalna podrška realizovana je kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku, posebne podsticaje i druge mere. Sve nacionalne mere za ruralni razvoj komplementarne su merama IPARD II programa, uz obezbeđeno razgraničenje između nacionalnih i IPARD II mera.

U pogledu budžetskih izdvajanja direktna plaćanja su najznačajniji vid subvencija (70,4% ukupnog budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj), a realizuju se kroz premije, podsticaje za proizvodnju i regres.

Jedina vrsta premije u posmatranom periodu bila je premija za mleko, u iznosu od 7 RSD (0,06 EUR) po litru kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka, isporučenog u prethodnom kvartalu. Da bi ostvario pravo na premiju za kravlje mleko, bilo je neophodno da korisnik premije isporuči mlekarama najmanje 3.000 l kravljeg mleka kvartalno, odnosno najmanje 1.500 l u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (POURP).

Podsticaji za biljnu proizvodnju realizuju se kao osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju (plaćanje po hektaru), dok se podsticaji u stočarstvu realizuju kroz podsticaje za: kvalitetna priplodna grla, životinje za tov, krave dojilje, pčelinje košnice, krave za uzgoj teladi za tov i proizvodnja konzumne ribe.

Jedini tip regresa bio je namenjen za troškove skladištenja u javnim skladištima, sa nivoom podrške do 40% iznosa troškova skladištenja.

Učešće mera ruralnog razvoja u ukupnom budžetu za poljoprivredu i ruralni razvoj je 26,7%, što obuhvata:

1) Podsticaje za unapređenje konkurentnosti koji se realizuju kroz:

(1) Podršku investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, sa ciljem unapređenja proizvodne strukture gazdinstava kroz mere za podizanje novih višegodišnjih zasada voća, vinove loze i hmelja i podršku unapređenju primarne poljoprivredne proizvodnje,

(2) Podršku investicijama u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva, sa ciljem unapređenja kvaliteta vina i jakih alkoholnih pića i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, zatim za nabavku kontrolnih i registracionih markica za poljoprivredno-prehrambene proizvode i vino, kao i za nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, vina, alkoholnih pića i piva,

(3) Podršku upravljanju rizicima u poljoprivredi, koja se zasniva na regresiranju dela troškova premija osiguranja useva, voća, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja;

2) Podsticaje za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, koje uključuju agroekološke mere, meru organske proizvodnje, kao i mere za ublažavanje klimatskih promena i zaštitu poljoprivrednog zemljišta i voda;

3) Podsticaje za diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, obuhvatajući mere za podršku nepoljoprivrednim aktivnostima koje se odnose na poboljšanje kvaliteta života na selu. Krajnji cilj ovih podsticaja je diverzifikacija ruralne privrede kroz razvoj poslovnih i privrednih aktivnosti u ruralnim područjima.

Nacionalna mera za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima sprovedena je 2019. godine u svrhu pružanja podrške kroz ulaganja u autentične/ tradicionalne objekte u cilju očuvanja lokalne kulture i tradicije;

4) Podsticaje za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja;

5) Podsticaje za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja, uključujući podršku razvoja tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i podršku pružanju saveta i informacija poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovi podsticaji se realizuju kao vid podrške poljoprivrednim savetodavnim službama, sa ciljem unapređenja savetodavnih aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Posebni podsticaji indirektno utiču na poljoprivrednu proizvodnju kroz finansiranje aktivnosti koje se odnose na unapređenje kvaliteta proizvodnje i promotivne aktivnosti. Obuhvataju podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa – mere selekcije, podsticaje za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju (mere i akcije u poljoprivredi), podsticaje za proizvodnju i sertifikaciju sadnog materijala i klonsku selekciju.

Kreditna podrška se zasniva na subvencionisanju dela kamate kredita i može se dobiti za ulaganja u stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo, ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, kao i za nabavku stočne hrane. Veći intenzitet pomoći ostvaruju poljoprivredna gazdinstva u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, poljoprivredni proizvođači do 40 godina starosti i osobe ženskog pola.

Po grupama mera, najveći deo sredstava utrošen je na podsticaje za investicije za unapređenje konkurentnosti (71,6%), 15,2% na diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, 6,9% na očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, dok je 6,3% sredstava utrošeno na transfer znanja (Tabela 36).

Tabela 36: Podrška poljoprivredi i ruralnom razvoju u Republici Srbiji (000) EUR, 2015–2019.

Podsticaji/ Mera*

MPŠV

PSPVŠ

JLS

UKUPNO

Ukupno

1,149,179

37,935

57,932

1,245,046

Direktna plaćanja

876,008

4,784

880,792

Kreditna podrška

22,635

2,090

24,725

Druge mere

549

1,311

1,860

Posebni podsticaji

6,426

1,080

1,543

9,049

Ruralni razvoj

244,110

35,533

48,204

327,847

A. Podsticaji za unapređenje konkurentnosti

179,084

15,499

38,621

233,204

101 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

150,655

13,877

33,469

198.001

102 – Osnivanje i jačanje udruženja u poljoprivredi

1,189

103 – Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva

6,750

1,621

155

8,526

104 – Upravljanje rizicima

21,680

3,809

25,489

B. Podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa

17,443

4,065

1,432

22,940

201.1. Održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta

4,371

3,214

1,030

8,615

201.2. Održivo korišćenje šumskih resursa

5,138

706

225

6,069

201.3. Organska proizvodnja

4,292

138

4,444

201.4. Očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa

3,640

3,646

201.5. Očuvanje poljoprivrednih i ostalih područja visoke prirodne vrednosti

201.6. Podrška agroekološkim merama, dobroj poljoprivrednoj praksi i drugim politikama zaštite i očuvanja životne sredine

V. Podsticaji za diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima

29,520

13,965

7,170

50,655

301. Investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture

16,765

8,773

6,097

31,635

302. Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima

134

211

303. Podrška mladima u ruralnim područjima

11,981

4,537

488

17,006

304. Sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu, kao i uvođenje i sertifikacija sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima

640

655

509

1,804

Transfer znanja

18,049

1,182

980

20,211

305. Podsticaji za razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju

1,915

267

980

3,162

306. Podsticaji za pružanje saveta i informacija poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi

16,134

915

17,049

G. Podsticaji za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja

D. Unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja

773

Izvor: MPŠV

* Mere ruralnog razvoja predstavljene u ovoj tabeli su klasifikovane i prikazane na način predviđen Pravilnikom o obrascu i sadržini programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja („Službeni glasnik RSˮ, br. 24/15, 111/15, 110/16, 16/18 i 87/19).

Nacionalni budžet namenjen merama ruralnog razvoja u periodu od 2015. do 2019. godine u proseku je iznosio 48,2 mil. EUR godišnje. Iznosi finansiranja su značajno povećani od 2015. do 2019. godine (za 211,1%), dok je raspon mera podrške i prihvatljivih investicija proširen.

5.2. GLAVNI REZULTATI POMOĆI EU, OPREDELJENI IZNOSI, REZIME VREDNOVANJA I NAUČENE LEKCIJE

Planirani i realizovani IPA projekti u programskom periodu 2014–2020. god. su:

1) Ugovor o nabavci IPA 2013: „Dalja podrška kontroli/iskorenjivanju klasične kuge svinja i besnila” obuhvatio je nabavku vakcina protiv besnila i njihovu distribuciju kao i nabavku vakcina protiv klasične kuge svinja. Od jeseni 2015. do proleća 2017. godine sprovedene su četiri akcije vakcinacije protiv besnila u vrednosti od 3 mil. EUR. Nabavljene su vakcine protiv klasične svinjske kuge u vrednosti od 67.800 EUR. Rezultat: nabavka i distribucija vakcina protiv besnila i klasične svinjske kuge i laboratorijske opreme;

2) IPA 2013 Tvining projekat: „Jačanje kapaciteta srpskih nadležnih organa u oblasti suzbijanja zoonoza i drugih zaraznih bolesti životinja” sprovodio je mađarsko-francuski konzorcijum. Ukupna vrednost projekta iznosila je 998.027 EUR, a cilj mu je bila izgradnja kapaciteta nadležnih institucija Republike Srbije kroz prenošenje znanja i najbolje prakse zemalja EU. Projekat je završen 20. februara 2019. godine, a završna konferencija održana je 21. februara 2019. godine;

3) IPA 2013 projekat: „Podrška IPARD Operativnoj strukturi” sa ciljem jačanja kapaciteta Upravljačkog tela (Sektor za ruralni razvoj), IPARD Agencije (Uprava za agrarna plaćanja) i Grupe za savetodavne usluge u MPŠV, za sprovođenje IPARD II programa u Republici Srbiji. Ukupna vrednost projekta iznosila je 1.358.397 EUR. Projekat je bio fokusiran na dalje osposobljavanje operativne strukture, uključujući tehnička tela, za sprovođenje IPARD II programa. Projekat je realizovan u periodu od 2017. do 2019. godine;

4) IPA 2013 Tvining lajt projekat: „Identifikacija neophodnih koraka u procesu uspostavljanja sistema klasifikacije trupova u skladu sa zahtevima EU” realizovan je 2017. godine. Ukupna vrednost projekta iznosila je 249.999 EUR. Rezultat: utvrđena osnova za uspostavljanje sistema klasifikacije trupova i sistema izveštavanja o cenama u skladu sa zakonodavstvom EU;

5) IPA 2013 Tvining projekat: „Dalja izgradnja kapaciteta u oblasti proizvoda za zaštitu bilja i rezidua pesticida” realizovana je u Upravi za zaštitu bilja, MPŠV, u periodu od 2016. do 2018. godine. Ukupna vrednost projekta iznosila je 900.000 EUR. U projektu su korišćena iskustva država članica koje su pružile pomoć institucijama Republike Srbije u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa acquis communautaire u oblasti sredstava za zaštitu bilja i rezidua pesticida. Rezultat: Obuka zaposlenih;

6) IPA 2014 Tvining lajt projekat: „Razvoj zakonodavnog i institucionalnog okvira za efikasno usklađivanje i implementaciju acquis u oblasti ribarstva u Republici Srbiji” realizovan je u 2019. godini. Ukupna vrednost projekta iznosila je 243.629 EUR. Rezultat: uvedeni tržišni standardi za proizvode od ribe, pojačana kontrola proizvoda ribarstva na tržištu, uspostavljena osnova za nacionalnu šemu sertifikacije ulova u skladu sa zahtevima EU;

7) IPA 2014 Tvining projekat: „Jačanje kapaciteta za implementaciju i dalji razvoj zakonodavnog okvira u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane” imao je za cilj jačanje kapaciteta MPŠV u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane proizvoda sa geografskom oznakom. Ukupna vrednost projekta iznosila je 1.139.971 EUR. Rezultat: Unapređenje znanja i podizanje svesti;

8) IPA 2014 Tvining projekat: „Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja biljnih sorti, uključujući unapređenje ovlašćenih organizacija za testiranje” realizovan je u periodu od 2017. do 2019. godine. Ukupna vrednost projekta iznosila je 800.000 EUR. Projekat je imao direktan uticaj na usklađivanje pravnog i institucionalnog okvira i procedura za registraciju biljnih sorti sa zahtevima EU i međunarodnim standardima. Ostali važni rezultati: Obuka zaposlenih i baze podataka;

9) IPA 2015 projekat: „Jačanje kapaciteta za planiranje i implementaciju poljoprivredne politike u Srbiji u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije” u cilju podrške pregovorima u Poglavljima 11 i 12. Sprovođenje projekta počelo je u januaru 2019. godine. Očekuje se da će period sprovođenja biti produžen do kraja 2021. godine. Zvaničnici EU su kao dodatnu aktivnost u okviru ovog projekta odobrili sredstva za finansiranje vakcinacije protiv besnila, koja je uspešno završena u januaru 2020. godine, čime je ukupan budžet projekta povećan na 3.200.000 EUR;

10) IPA 2016 Tvining projekat: „Unapređenje upravljanja šumama u Srbiji kao doprinos prilagođavanju i ublažavanju klimatskih promena” – dužina trajanja projekta je dve godine. Projekat je u potpunosti finansiran u okviru IPA 2016 u iznosu od 1.000.000 EUR. Opšti cilj je unapređenje upravljanja šumama u Republici Srbiji, u skladu sa standardima i zahtevima EU;

11) IPA 2016 projekat: „Poboljšanje zdravlja i dobrobiti životinja” – period sprovođenja od 2019. do 2021. godine. Ukupna vrednost projekta iznosi 378.145 EUR. Rezultat: poboljšani standardi dobrobiti životinja u skladu sa zakonodavstvom i praksom EU; povećan kapacitet za brigu o psima lutalicama; poboljšani administrativni i strukturni kapaciteti za dobrobit životinja. Zadatak projekta, u delu koji se odnosi na zdravlje životinja, treba da unapredi politiku kontrole bolesti životinja u skladu sa zakonodavstvom EU, kao i da dodatno unapredi biološku sigurnost na farmama i obezbedi podršku održivosti zdravlja i dobrobiti životinja;

12) IPA 2017 Ugovor o uslugama: „Podrška IPARD Operativnoj strukturi (UT i IA)”. Početak sprovođenja projekta je oktobar 2021. godine i trajaće 12 meseci. Vrednost projekta iznosi 678.940 EUR. Projekat predstavlja produžetak direktnog ugovora sa Delegacijom EU (IPA 2018, naveden je dalje u tekstu). Prva komponenta se odnosi na izgradnju kapaciteta UT za sprovođenje IPARD III, a druga na jačanje kapaciteta IA (UAP) za implementaciju IPARD II i pripremu za implementaciju IPARD III programa;

13) IPA 2018 projekat Okvirni ugovor: „Podrška IPARD Operativnoj strukturi (UT i IA)”. Projekat je namenjen podršci sprovođenju IPARD Mere 7 i Mere 9, izradi IPARD III programa i razvoju dela softvera za ruralni razvoj. Ukupna vrednost projekta iznosi 299.000 EUR. Projekat je počeo u oktobru 2020. godine i trajao je devet meseci. Rezultat: Podrška UT u finalnoj fazi akreditacije i u početnoj (inicijalnoj) fazi sprovođenja IPARD II Mere 7 i Mere 9; podrška IA u sprovođenju Mere 7 i Mere 9; Razvijeno IT rešenje za RR, itd.;

14) IPA 2018 Tvining ugovor: „Jačanje i prilagođavanje administrativnih kapaciteta za uvođenje Organizacije poljoprivrednih tržišta” odobren je u oktobru 2020. godine. Projekat je u fazi izrade Projektnog zadatka. Vrednost projekta iznosi 1.800.000 EUR bez nacionalnog sufinansiranja. Trajanje projekta je dve godine;

15) IPA 2018: „Podrška prvoj fazi uspostavljanja funkcionalnog Integrisanog administrativnog sistema kontrole plaćanja (IACS)” sastoji se od dva ugovora: tehnička pomoć namenjena za obuku zaposlenih u IA (UAP) i razvoj odgovarajućeg softvera. Vrednost projekta iznosi 2.900.000 EUR, bez nacionalnog kofinansiranja. Predviđeno vreme trajanja projekta je dve godine i tri meseca;

16) IPA 2018 nabavka: Nabavka hardverske opreme u vrednosti od 890.000 EUR, bez nacionalnog sufinansiranja. Predviđeno vreme trajanja projekta je devet meseci;

17) IPA 2019 projekat: „Podrška smanjenju rizika od katastrofa i poljoprivredi otpornoj na klimatske promene” – ukupna vrednost projekta iznosi 2.500.000 EUR. Projekat sprovodi FAO u okviru direktnog ugovora Delegacije EU. Predviđeno vreme trajanja projekta je četiri godine, do 2025. godine. Cilj projekta: jačanje poljoprivrednih stručnih službi, obuke zaposlenih na lokalnom i centralnom nivou, pružanje podrške poljoprivrednim proizvođačima, itd.;

18) IPARD II program Republike Srbije odobrile su sve članice EU u januaru 2015. godine. Sprovođenje IPARD II programa započelo je u decembru 2017. godine i tokom perioda sprovođenja Programa akreditovane su četiri mere (Mera 1, Mera 3, Mera 7 i Mera 9). Do kraja oktobra 2021. godine zatvoreno je 11 javnih poziva (šest za Meru 1, četiri za Meru 3 i jedan za Meru 7), a ukupno je podneto je 2.228 zahteva. Od ukupno opredeljenih sredstava EU za period 2014–2020. godine (175 mil. EUR), do kraja oktobra 2021. godine ugovoreno je 31,7% (doprinos EU 55,5 mil. EUR), dok je za sve mere korisnicima isplaćeno 10,7% (doprinos EU 18,7 mil. EUR). Od ukupno isplaćenog iznosa doprinosa EU (18,7 mil. EUR), 14,0 % odnosilo se na Meru 1 i 10,1% na Meru 3 (424 isplaćena zahteva u okviru Mere 1 i 34 isplaćena zahteva u okviru Mere 3).

Tokom sprovođenja IPARD II programa uočen je izuzetno slab odziv proizvođača mleka u okviru Mere 1. Prema podacima Monitoring tabela iz avgusta 2021. godine, od 1.235 zahteva u okviru Mere 1, samo 47 (3,8%) zahteva podneto je u okviru sektora mleka. Na osnovu projekata i poslovnih planova uočeno je da 70% podnosilaca zahteva iz sektora mleka ima između 50 i 300 krava. Svega 12 zahteva u sektoru mleka podneto je od strane proizvođača koji imaju od 20 do 50 krava. Uočeno je da je donja granica od 20 mlečnih grla, kao specifičan kriterijum u sektoru mleka IPARD II programa niska i da samim tim ovaj specifični kriterijum treba povećati sa 20 na 30 krava, kako bi se povećala apsorpcija sredstava u sektoru mleka. Proizvođači sa 20 do 30 krava nisu u mogućnosti da ispune uslove u pogledu nacionalnih standarda i nisu finansijski sposobni da investiraju u skladu sa IPARD II programom.

U 2020. godini sprovedeno je tekuće (ongoing) vrednovanje IPARD II programa za implementacioni period 2017–2019. godine, koje se odnosi na vrednovanje ostvarenih rezultata, ispunjenost planiranih ciljeva definisanih prethodnim (eh-ante) vrednovanjem, kao i stepen i obim ostvarenosti kratkoročnih ciljeva IPARD II programa. Tokom tekućeg vrednovanja sprovedene su dve aktivnosti. Prva aktivnost odnosila se na procenu dostupnosti zajedničkih kontekst pokazatelja, slabosti i nedostataka u procesu njihovog prikupljanja za praćenje efektivnosti sprovođenja IPARD II programa, dok se druga aktivnost odnosila na administrativno pojednostavljenje obrade podnetih zahteva.

Naučene lekcije

U pogledu naučenih lekcija u periodu sprovođenja IPARD II programa, identifikovane su poteškoće koje su se ogledale u ograničenom nivou potrošnje sredstava dostupnih u okviru IPARD II programa, nedovoljnom administrativnom kapacitetu IPARD strukture, sporoj obradi zahteva, podnošenju nepotpunih zahteva, složenoj administrativnoj proceduri, itd.

U cilju prevazilaženja poteškoća i efikasnije apsorpcije IPARD sredstava, UT je u saradnji sa IA pripremilo Akcioni plan za unapređenje apsorpcije IPARD sredstava sa identifikovanim aktivnostima podeljenim u četiri grupe. Opšte aktivnosti odnosile su se na zapošljavanje novog kadra, pojednostavljenje procedura IA, uvođenje IT rešenja u obradi zahteva, nedeljno praćenje Plana obrade zahteva na nivou izvršilaca i rukovodilaca, održavanje redovnih sastanaka IA i UT. Druga grupa aktivnosti odnosila se na kontinuiranu promociju IPARD programa putem TV i on-line kampanje, objavljivanje dvomesečnog IPARD biltena „IPARD na dlanu”, kao i na komunikaciju putem društvenih mreža (Facebook i Instagram profila UT). Treća grupa aktivnosti podrazumeva edukaciju i odnosi se na kontinuiranu obuku savetodavaca PSS, obuku zaposlenih i potencijalnih korisnika, kao i realizaciju radionica za konsultante. Četvrta grupa aktivnosti obuhvata realizaciju sastanaka sa relevantnim institucijama u cilju blagovremenog izdavanja potrebnih dozvola, sertifikata za IPARD korisnike i dr.

5.3. GLAVNI REZULTATI SPROVEDENE BILATERALNE I MULTILATERALNE POMOĆI, OPREDELJENI IZNOSI, VREDNOVANJE I NAUČENE LEKCIJE

Projekat Svetske banke: „Jačanje kapaciteta poljoprivrednog sektora za donošenje politika na osnovu podataka” ima za cilj jačanje decentralizovanih kapaciteta službi MPŠV uključenih u sistem praćenja i vrednovanja za strateško planiranje na osnovu podataka u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Početka sprovođenja projekta je februar 2020. godine. Dužina trajanja projekta je tri godine. Ukupna vrednost projekta iznosi 1,8 mil. USD (1,5 mil. EUR).

UNDP projekat: „Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru” ima za cilj da doprine ruralnoj konkurentnosti i većoj produktivnosti ciljanih regiona i ubrza korišćenje opredeljenih resursa u sklopu postojećih finansijskih instrumenata. Opredeljena nacionalna sredstva projekta iznose 93.634,21 USD (78.871 EUR), dok je iznos sufinansiranja Švajcarske agencije za saradnju 251.523,32 USD (211.897 EUR). Period trajanja projekta je od februara do decembra 2020. godine.

FAO: CPF – Country Programming Framework je dokument koji potpisuju predstavnici FAO u ime Organizacije u formi sporazuma sa pojedinim zemljama članicama koji služi kao okvirni dokument za sprovođenje projekata koje finansira FAO. Programski okvir Republike Srbije 2019–2022. godine identifikuje tri prioritetne oblasti koje će FAO podržati u iznosu od 1 mil. USD (842.455 EUR), za period od četiri godine, i to: 1. Razvoj poljoprivredne proizvodnje malih, porodičnih gazdinstava, unapređenje životnog standarda u ruralnim područjima za žene i muškarce i stvaranje podsticajnog okruženja za održivu poljoprivrednu proizvodnju, 2. Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i klimatske promene i unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima i 3. Povećanje konkurentnosti sektora poljoprivrede i proizvodnje hrane modernizacijom tržišnih lanaca. FAO regionalni projekat tehničke saradnje: „Afrička kuga svinja u slučaju urgentnih situacija na Balkanu” realizuje se u saradnji sa Upravom za veterinu, MPŠV. Ukupna vrednost projekta iznosi 500.000 USD (421.227 EUR).

FAO projekat Tehničke saradnje: „Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike” je toku. Ukupna vrednost projekta iznosi 50.000 USD (42.130 EUR).

FAO razvojni projekat: „Pomoć u izgradnji kapaciteta i usluga za podrušku organske poljoprivrede u Srbiji” koji ima za cilj unapređenje kapaciteta za organsku poljoprivredu u Republici Srbiji je u toku. Ukupna vrednost projekta iznosi 300.000 USD (252.781 EUR).

FAO projekat: „Procena stanja i identifikovanje potreba zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za razvoj rodno osetljivnih politika”. Aktivnosti projekta su završene. Ukupna vrednost projekta iznosila je 50.000 EUR.

FAO projekat tehničke saradnje: u cilju smanjenja rizika od prirodnih katastrofa u poljoprivredi i poljoprivredi otpornoj na klimatske promene je u toku. Ukupna vrednost projekta iznosi 350.000 USD (294.911 EUR).

FAO projekat: „Očuvanje genetičkih resursa Buše na Staroj planini” očekuje se početak sprovođenja projekta. Ukupna vrednost projekta iznosi 65.000 USD (54.769 EUR).

Najvažniji projekti zasnovani na saradnji MPŠV i EBRD/FAO su:

1) Projekat: „Uvođenje sistema javnih skladišta u Srbiji” – Cilj projekta je da se malim i srednjim pravnim licima olakša pristup finansijama u agrobiznisu i promoviše upotreba evidencije robe. Investicioni okvir za ovu namenu iznosi približno 60 mil. EUR;

2) Projekat: „Uspostavljanje finansiranja u poljoprivredi pre žetve” – Rezultat projekta je uvođenje novog sistema finansiranja poljoprivrede u Republici Srbiji. Ovaj sistem olakšava pristup finansiranju poljoprivrednim proizvođačima na osnovu predfinansiranja poljoprivredne proizvodnje i korišćenja zaloga za buduće poljoprivredne proizvode;

3) Projekat: „Politički dijalog između javnog i privatnog sektora u oblasti unapređenja sektora proizvodnje i prerade mesa i mleka” – Navedeni sektori izabrani su kao prioritet zbog velikih proizvodnih i izvoznih potencijala. Politički dijalog obuhvata sve aspekte sektora, odnosno sve elemente lanca snabdevanja, kao što su dobrobit životinja, zahtevi i standardi EU, značaj sektora u pogledu izvoznog potencijala i drugo;

4) Projekat: „Oznake geografskog porekla” – Imajući u vidu potencijal srpskih poljoprivrednih proizvoda u cilju postizanja veće prepoznatljivosti na tržištu, kao i veće dodate vrednosti, EBRD/FAO je podržao projekat koji ima za cilj uvođenje geografskih oznaka za dva proizvoda u Republici Srbiji. „Oblačinka iz Oblačine” i „Kopaonički ajvar” se kao proizvodi sa visokim potencijalom za plasman na tržište predlažu za oznaku geografskog porekla. Ovaj projekat ima za cilj da pomogne domaćim proizvođačima i prerađivačima u unapređenju proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i pozicioniranju na tržištu;

5) Istočna poljoprivredna konferencija u Beogradu – Veliki deo svojih aktivnosti EBRD sprovodi u saradnji sa FAO i Svetskom bankom, što je rezultiralo uspostavljanjem Istočne poljoprivredne mreže privatnih i državnih institucija u oblasti agrobiznisa za Centralnu i Istočnu Evropu. Istočna poljoprivredna konferencija u Beogradu je neformalna platforma za razmenu informacija, dobrih praksi i iskustava u oblasti poljoprivrede i agrobiznisa između ključnih aktera. Rezultat ovih aktivnosti su inovativniji pristupi u oblasti ulaganja u poljoprivredu i agrobiznis međunarodnih finansijskih institucija i privatnih banaka koje posluju u regionu.

VI. OPIS STRATEGIJE I CILJEVA PROGRAMA

6.1. OPIS NACIONALNE STRATEGIJE RURALNOG RAZVOJA

Nacionalna strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja (NSPRR) za period 2014–2024. godine71 usvojena je 31. jula 2014. godine. Nacionalna strategija zasnovana je na viziji razvoja poljoprivrede i ruralnih područja u pravcu generisanja efikasnog i inovativnog poljoprivredno-prehrambenog sektora zasnovanog na znanju, modernim tehnologijama i standardima, sa ponudom proizvoda visokog kvaliteta za plasman na domaćem i međunarodnom tržištu, i održivog razvoja prirodnih resursa, životne sredine i kulturnog nasleđa ruralnih područja, uz obezbeđenje povoljnih uslova za porast ekonomskih aktivnosti i mogućnosti zapošljavanja, kao i unapređenje kvaliteta života za stanovništvo ruralnih područja, posebno mlade i dr.

U skladu sa vizijom definisani su sledeći ciljevi strateškog razvoja:

1) rast proizvodnje i stabilnost prihoda proizvođača;

2) poboljšanje konkurentnosti i prilagođavanje zahtevima domaćeg i međunarodnog tržišta, uz tehničko-tehnološko unapređenje sektora;

3) održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine;

4) bolji kvalitet života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva;

5) efikasno upravljanje javnom politikom i poboljšan institucionalni okvir za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja.

Kao rezultat analize stanja i sagledanih unutrašnjih i spoljašnjih izazova sa kojima je suočen sektor, određeni su sledeći sektorski prioriteti:

1) stabilizacija prihoda u poljoprivredi;

2) povećano finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja i upravljanje rizicima;

3) efikasno upravljanje zemljištem i unapređenje raspoloživosti zemljišnih resursa;

4) unapređenje fizičkih resursa;

5) unapređenje sistema prenosa znanja i razvoj ljudskih resursa;

6) ublažavanje efekata klimatskih promena i prilagođavanje istim;

7) razvoj tehnologije i modernizacija poljoprivredne proizvodnje i prerade;

8) razvoj trgovinskih lanaca i logistička podrška sektoru;

9) zaštita i unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih resursa;

10) očuvanje poljoprivrede, ljudskih i prirodnih resursa u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi;

11) diverzifikacija ruralne ekonomije i očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa;

12) poboljšanje društvene strukture i jačanje društvenog kapitala;

13) modernizacija i prilagođavanje institucija i pravnog okvira;

14) poboljšanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Navedeni prioriteti Nacionalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014–2024. godine realizuju se komplementarno kroz nacionalne programe i IPARD program. Jedan od ključnih ciljeva Nacionalnog programa za poljoprivredu odnosi se na stabilizaciju prihoda u poljoprivredi, dok su Nacionalnim programom ruralnog razvoja (NPRR) obuhvaćeni prioriteti koji se odnose na povećanje obima finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja, uključujući upravljanje rizicima u poljoprivredi, efikasno upravljanje zemljištem uz poboljšanje dostupnosti zemljišnih resursa, unapređenje sistema prenosa znanja i razvoja ljudskih resursa, kao i na očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa.

Kroz Nacionalni program za poljoprivredu i NPRR obezbeđena je podrška unapređenju poljoprivrede i očuvanju ljudskih i prirodnih resursa u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Modernizacija i prilagođavanje institucija i pravnog okvira obuhvaćeni su IPA programskim okvirom.

U cilju postizanja strateških ciljeva definisane su sledeće intervencije u određenim oblastima:

1) direktna plaćanja i intervencije podrške tržištu i cenama, u vezi sa podrškom prihoda poljoprivrednika;

2) intervencije u oblasti ruralnog razvoja, finansirane kroz IPARD program i nacionalne šeme finansiranja;

3) podrška opštim uslugama, uključujući veterinu i zaštitu bilja;

4) institucionalni razvoj i izgradnja kapaciteta.

––––––––––––––

71 Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14)

6.2. UTVRĐIVANJE POTREBA I REZIME CELOKUPNE STRATEGIJE

Utvrđene potrebe:

6.2.1. Unapređenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i sektora ribarstva kroz dostizanje standarda EU

Konkurentnost poljoprivredno-prehrambenog sektora u Republici Srbiji je generalno niska, uz nekoliko izuzetaka (koštičavo i jagodičasto voće i industrijsko bilje), pre svega usled niskog tehnološkog napretka, zastarele mehanizacije i opreme, kao i prilično niske zastupljenosti novih tehnologija posredstvom institucija za podršku (iako je njihova regionalna distribucija i pokrivenost prilično dobro izbalansirana).

Proizvođači se susreću sa izazovima u pristupu kreditima, kao i u pristupu informacijama o standardima EU. Pristup prilično povoljnom finansijskom portfoliju EU i zadovoljavanje standarda EU uticaće na povećanje konkurentnosti na domaćem i tržištu EU. Kako standardi EU prate Zelenu agendu, njihovo dostizanje dodatno će umanjiti uticaj klimatskih promena kroz različite mere prilagođavanja i smanjiti ugljenični uticaj poljoprivrede.

6.2.2. Poboljšanje nivoa digitalizacije, kao i ukupnog nivoa produktivnosti

Digitalizacija poljoprivrede jedan je od ključnih izazova kako za EU tako i za Republiku Srbiju. Republika Srbija ima rezultate ispod proseka EU kada je u pitanju ukupna digitalizacija (indeks digitalne ekonomije i društva – DESI indeks i poluuporedivi „Monitoring digitalne ekonomije i usluga elektronskih komunikacija na Zapadnom Balkanu i Turskoj”). Digitalizacija je ključna za prevazilaženje problema nedostatka radne snage u poljoprivredi, ali i za povećanje produktivnosti i smanjenje uticaja na životnu sredinu kroz prakse poput „precizne poljoprivrede”. Stoga će aktivnosti usmerene na ulaganje u nove, digitalne tehnologije biti podržane u okviru IPARD III programa.

6.2.3. Smanjenje uticaja klimatskih promena kroz mere prilagođavanja

Klimatske promene imaju ozbiljan negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Poljoprivreda je treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i doprinosi povećanom uticaju na klimatske promene. Poljoprivreda Republike Srbije nije izuzeta i trpi velike štete u sektoru voća i povrća (poplave, suše, grad, kasni mraz), kao i u sektoru vinogradarstva, koji je najviše pogođen ovim klimatskim prilikama. U cilju povećanja otpornosti posebno osetljive proizvodnje (voća, povrća i grožđa), treba preduzeti određene mere, s obzirom na to da pritisak klimatskih promena verovatno neće opasti. Ovo bi se moglo postići kroz podršku investicijama u pametne sisteme za navodnjavanje, sisteme zaštite od mraza i grada, kao i proizvodnju u zaštićenom prostoru, gde je to moguće i primenjivo.

6.2.4. Povećanje opšteg nivoa poljoprivrednih veština, tehnološkog transfera i ulaganja u istraživanje i razvoj

Iako postoji veliki broj raznovrsnih naučno-istraživačkih institucija i dobra regionalna raspoređenost poljoprivrednih savetodavnih službi (PSS), poljoprivreda Republike Srbije zaostaje u ulaganjima u istraživanje i razvoj. Štaviše, većina proizvođača ima samo praktično iskustvo u poljoprivredi. Takođe, u Republici Srbiji nepovoljan je i demografski sastav u pogledu starosne strukture, uz negativne trendove migracije stanovništva. Jedan od horizontalnih ili unakrsnih ciljeva ZPP nakon 2020. godine je funkcionalan AKIS i shodno tome, Republika Srbija bi trebalo da unapredi povezivanje i međusobnu saradnju postojećih institucija i promoviše transfer znanja, posebno među mladim poljoprivrednicima, koji se lakše prilagođavaju promenama i novim tehnologijama i mogu se koristiti kao promoteri.

6.2.5. Bolja integracija u lancu snabdevanja i ublažavanje nefer trgovinskih praksi

Poljoprivredno-prehrambeni sektor igra značajnu ulogu u ekonomskim računima i zaposlenosti Republike Srbije, a karakteriše ga veliki broj malih proizvođača i prosečno niska iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta po gazdinstvu. Mala, tehnički neosposobljena i neefikasna gazdinstva negativno utiču na prihode proizvođača, kao i na demografska kretanja. Poljoprivredno-prehrambeni sektor treba da ima dominantan uticaj za održavanje egzistencije ruralnih područja, međutim negativan efekat malih i neefikasnih gazdinstava povećava stopu siromaštva i depopulacije. Da bi se ovo ublažilo, proizvođače treba podsticati na unapređenje horizontalne (među sobom) i vertikalne (gore i dole u proizvodnom lancu) saradnje, kako bi se povećala efikasnost proizvodnje i osnažilo njihovo zajedničko prisustvo na tržištu. U suprotnom, podložniji su nefer trgovinskim praksama, pa čak i nemogućnosti da pristupe tržištu. Istorijski gledano, zadruge imaju negativnu društvenu konotaciju uz opšti nivo nepoverenja. Stoga, značaj i ulogu horizontalne integracije treba dalje promovisati kroz PSS, koristeći najbolje domaće ili prakse EU, kao i orijentaciju EU predstavljenu kroz strategiju „Od farme do viljuške”. Pored navedenog, sistemi kvaliteta (nacionalni i EU) treba da doprinesu rešavanju ove potrebe, što će unaprediti ulogu proizvođača kroz primenu različitih standarda kvaliteta. Povećanje tražnje za lokalnim proizvodima, podržano rastućim turističkim sektorom, treba iskoristiti u cilju promovisanja kratkih lanaca snabdevanja.

6.2.6. Unapređenje upravljanja i efikasno korišćenje prirodnih resursa

Stepen zaštite prirode u Republici Srbiji je znatno niži nego u proseku EU-27, a stanje zemljišta, vazduha i vode nije na zadovoljavajućem nivou. Kao što je navedeno, poljoprivreda značajno doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte, kako u Republici Srbiji tako i u EU, te shodno tome treba promovisati efikasno korišćenje prirodnih resursa. Ukupni pozitivni trendovi povećanja površina pod organskom proizvodnjom – iako i dalje znatno ispod proseka EU – predstavljaju potencijal koji treba iskoristiti kako bi se dostigao željeni nivo EU (25%). Pored toga, upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi predstavlja stalnu pretnju za životnu sredinu, stoga je potrebno uložiti više napora u obuku poljoprivrednih proizvođača putem dobro regionalno raspoređenih PSS.

6.2.7. Održavanje biodiverziteta i ekološke vrednosti poljoprivrednih područja i poljoprivrednih sistema i održavanje kvaliteta vodnih resursa

Gubitak biodiverziteta, kao rezultat pretežno ljudskih aktivnosti, ima značajan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Što je poljoprivredna proizvodnja intenzivnija, to je gubitak biodiverziteta veći. Koliko god da je bogat biodiverzitet Republike Srbije, intenzivna poljoprivredna proizvodnja je i dalje dominantan faktor njenog gubitka. S druge strane, neke regione karakteriše ekstenzivna poljoprivreda, kako u stočarstvu, tako i u proizvodnji voća i povrća, koju treba dalje promovisati i unapređivati. Područja koje se na nacionalnom nivou smatraju poljoprivrednim područjima visoke prirodne vrednosti (HNVF) moraju se dodatno očuvati i obogatiti. Celokupna agenda EU, predstavljena kroz Strategiju biodiverziteta EU, mora biti uključena u sistem Republike Srbije, kako bi se postigli ciljevi strategije. Primarnu ulogu treba poveriti PSS, kako bi se podigao nivo svesti poljoprivrednih proizvođača o značaju biodiverziteta za njihovu dobrobit.

6.2.8. Povećanje proizvodnje energije iz poljoprivrede i promovisanje bioekonomije i usluge ekosistema

Republika Srbija poseduje veliki neiskorišćeni potencijal za proizvodnju energije iz poljoprivrede, kako korišćenjem žetvenih i rezidbenih ostataka, tako i iz stočarske proizvodnje. Proizvodnja energetskih kultura je potencijal sa dvostrukom namenom: efikasnije upravljanje neiskorišćenim poljoprivrednim zemljištem i proizvodnja energije. Šumarstvo, kojim se uglavnom upravlja u skladu sa održivim praksama, jedna je od glavnih usluga ekosistema koju treba dalje promovisati i unapređivati. Sa klimatskim promenama kao trajnom pretnjom, bioekonomija je jedna od mera ublažavanja obezbeđivanjem sekvestracije ugljenika kroz povećanje pošumljenih površina.

6.2.9. Unapređenje atraktivnosti ruralnih područja kroz povećanje nivoa osnovnih usluga u ruralnim područjima

Jedan od glavnih razloga negativne neto migracije u ruralnim područjima je nedostatak osnovne infrastrukture. Značajni problemi u ruralnim područjima odnose se na kvalitet i količinu isporučene vode, priključenje domaćinstava na sistem javne kanalizacije, prečišćavanje otpadnih voda, sakupljanje otpada i divlje deponije, nerazvijenu mrežu lokalnih puteva ili neadekvatno održavanje postojećih puteva, brigu o deci predškolskog uzrasta, zdravstvenu zaštitu i mogućnosti društvenog i kulturnog života. U cilju promene negativnih trendova (posebno migracije mladih), usluge koje se nude u ruralnim sredinama treba da budu na istom nivou kao i one u urbanim sredinama.

6.2.10. Promovisanje lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice

Promovisanje lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice, sa više od 20 potencijalnih LAG uspostavljenih na celoj teritoriji, nije novina u Republici Srbiji. Ukupna pokrivenost ruralnog stanovništva, obuhvaćenog Lokalnim strategijama ruralnog razvoja još uvek je značajno niža od proseka EU. Iako su osnovani, potencijalni LAG se suočavaju sa problemima u finansiranju, što dovodi do nemogućnosti da obavljaju većinu svojih aktivnosti animacije. Te aktivnosti su najvažnije akcije koje treba preduzeti kako bi lokalne zajednice razumele značaj i ulogu pristupa „odozdo prema gore”. Trenutno postoji veliki broj organizacija civilnog društva aktivnih u ruralnim područjima. One se bave različitim temama i poseduju relevantno iskustvo u animiranju lokalnog stanovništva i pripremi Lokalnih strategija ruralnog razvoja. Promovisanje lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice kroz organizacije civilnog društva ima za cilj da okupi sve zainteresovane strane iz ruralnih područja kako bi se bavili rešavanjem izazova na lokalnom nivou. Štaviše, poseban značaj treba staviti na pravovremenu reakciju sa nacionalnog nivoa, kako bi se ublažio nedostatak finansijskih sredstava za funkcionisanje LAG. S obzirom da ne postoji Nacionalna ruralna mreža formirana u skladu sa pravilima EU, posebno je važno uložiti napore u uspostavljanju funkcionalne mreže kako bi se olakšao rad i LAG i UT.

6.2.11. Otvaranje radnih mesta u ruralnim područjima kroz nepoljoprivredne aktivnosti

Povećana produktivnost, digitalizacija i nove tehnologije u poljoprivredi stvaraju višak radne snage. Takođe, prisutna je nedovoljno iskorišćena radna snaga u ruralnim područjima, posebno na malim poljoprivrednim gazdinstvima. Ruralnim područjima, pored nedostatka osnovne infrastrukture, nedostaju razne druge usluge manjeg obima koje pozitivno utiču na kvalitet života u ruralnim područjima (popravka poljoprivrednih i šumarskih alata, mašina i mehanizacije, motornih vozila, motocikala, bicikala; popravka računara i opreme za komunikaciju, kao i predmeta i aparata za ličnu i kućnu upotrebu; pranje i hemijsko čišćenje; usluge iznajmljivanja računara; obrazovne usluge, frizerske/kozmetičke usluge, itd.). Pored toga, zbog povećanja tražnje potrošača za lokalnim proizvodima i prisustva kratkih lanaca snabdevanja, treba podržati potencijal ponude turističkih aktivnosti zajedno sa dostupnom radnom snagom.

Određivanje prioriteta potreba

Za rangiranje potreba uzeto je u obzir nekoliko elemenata, i to: prvo – nacionalni značaj; drugo – iskustvo u sprovođenju mera za zadovoljenje potreba, i treće – da li se zadovoljenje potreba ostvaruje i kroz druge potrebe (npr. mere prilagođavanja klimatskim promenama delimično se rešavaju kroz mere unapređenja konkurentnosti). Na osnovu analize situacije prepoznato je 11 potreba. U poređenju sa EU Republika Srbija ima lošije rezultate kada su u pitanju konkurentnost, digitalizacija i produktivnost, te su stoga potrebe za rešavanjem ovih pitanja (potrebe 1, 2, 4 i 5) najviše rangirane. Uvažavajući Zelenu agendu EU, potrebe koje se odnose na ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama, biodiverzitet i zaštitu životne sredine (potrebe 3, 6, 7 i 8) imaju visok prioritet u Republici Srbiji i nalaze se na drugom mestu po stepenu prioriteta. Potrebe 9, 10 i 11, koje se bave socijalnom dimenzijom ruralnih područja, rangirane su na trećem mestu, s obzirom na to da je potrebno vreme za izgradnju kapaciteta (LAG i LSRR) kroz aktivnosti animacije.

Tabela 37: Određivanje prioriteta potreba u IPARD III programu

Br.

Utvrđene potrebe

Važnost

Iskustvo

Status

(1 – rešeno; 5 – nije rešeno)

UKUPNO

Unapređenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i sektora ribarstva kroz dostizanje standarda EU

Poboljšanje nivoa digitalizacije, kao i ukupnog nivoa produktivnosti

Smanjenje uticaja klimatskih promena kroz mere prilagođavanja

Povećanje opšteg nivoa poljoprivrednih veština, tehnološkog transfera i ulaganja u istraživanje i razvoj

Bolja integracija u lancu snabdevanja i ublažavanje nefer trgovinskih praksi

Unapređenje upravljanja i efikasno korišćenje prirodnih resursa

Održavanje biodiverziteta i ekološke vrednosti poljoprivrednih područja i poljoprivrednih sistema i održavanje kvaliteta vodnih resursa

Povećanje proizvodnje energije iz poljoprivrede i promovisanje bioekonomije i usluge ekosistema

Unapređenje atraktivnosti ruralnih područja kroz povećanje nivoa osnovnih usluga u ruralnim područjima

10.

Promovisanje lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice

11.

Otvaranje radnih mesta u ruralnim područjima kroz nepoljoprivredne aktivnosti

Tabela 38: Glavne potrebe ruralnog razvoja i mere kojima su obuhvaćene potrebe

Utvrđene potrebe

IPARD

IPA

Ostala donatorska – multilateralna pomoć

Nacionalna podrška

Potreba 1:

Unapređenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i sektora ribarstva kroz dostizanje standarda EU

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

Potreba 2:

Poboljšanje nivoa digitalizacije, kao i ukupnog nivoa produktivnosti

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

Potreba 3:

Smanjenje uticaja klimatskih promena kroz mere prilagođavanja

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

– M4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

– M7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Potreba 4:

Povećanje opšteg nivoa poljoprivrednih veština, tehnološkog transfera i ulaganja u istraživanje i razvoj

– M9 – Tehnička pomoć

Potreba 5:

Bolja integracija u lancu snabdevanja i ublažavanje nefer trgovinskih praksi

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

Potreba 6:

Unapređenje upravljanja i efikasno korišćenje prirodnih resursa

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

– M4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

– M7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Potreba 7:

Održavanje biodiverziteta i ekološke vrednosti poljoprivrednih područja i poljoprivrednih sistema i održavanje kvaliteta vodnih resursa

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

– M4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

– M6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

Potreba 8:

Povećanje proizvodnje energije iz poljoprivrede i promovisanje bioekonomije i usluge ekosistema

– M1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

– M3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

– M4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

– M7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Potreba 9:

Unapređenje atraktivnosti ruralnih područja kroz povećanje nivoa osnovnih usluga u ruralnim područjima

– M5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup

– M6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

– M7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Potreba 10:

Promovisanje lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice

– M5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup

– M9 – Tehnička pomoć

Potreba 11:

Otvaranje radnih mesta u ruralnim područjima kroz nepoljoprivredne aktivnosti

– M5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup

– M6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

– M7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

6.3. CILJEVI PROGRAMA

IPARD III podrška biće obezbeđena kao strateški odgovor na ciljeve Programskog okvira IPA III. Sprovođenje će biti u obliku višegodišnjeg programa ruralnog razvoja, koji se kreira na nacionalnom nivou i obuhvata ceo period sprovođenja IPA III. Mogućnosti finansiranja IPARD III programa će doprineti dostizanju tematskog prioriteta „Doprinos sigurnosti i bezbednosti snabdevanja hranom i održavanju raznovrsnih i održivih poljoprivrednih sistema u živopisnim ruralnim zajednicama i na selu”.

IPARD III program će doprineti dostizanju sledećih ciljeva:

2) stimulisanje razvoja poslovanja, rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenje mladih u poljoprivredu;

3) doprinos ublažavanju klimatskih promena i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima;

4) unapređenje razvoja zajednice i društvenog kapitala u ruralnim područjima;

5) izgradnja moderne, efikasne i transparentne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Ciljevi bi trebalo da budu ostvareni razvojem ljudskog i fizičkog kapitala, povećanjem bezbednosti hrane i sposobnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora da se nosi sa pritiskom konkurencije, kao i progresivnim usklađivanjem sektora sa standardima EU, posebno onima koji se tiču higijene i životne sredine, vodeći računa o uravnoteženom teritorijalnom razvoju ruralnih područja.

Štaviše, ciljana investiciona podrška će se obezbediti kroz sisteme upravljanja i kontrole, koji su usklađeni sa standardima dobrog upravljanja modernom javnom upravom i gde strukture Republike Srbije primenjuju standarde jednake onima u institucijama u zemljama članicama EU. Namensko korišćenje sredstava obezbediće se kroz blagovremeno informisanje svih potencijalnih korisnika, jasno propisan i sproveden proces kontrole, rangiranje i odobravanje projekata, kao i objavljivanje liste korisnika IPARD sredstava, uvažavajući transparentnost procedura.

6.4. USKLAĐENOST PREDLOŽENE IPARD INTERVENCIJE I IPA III PROGRAMSKOG OKVIRA I STRATEŠKOG ODGOVORA

IPARD III program je pripremljen uzimajući u obzir IPA III Programski okvir i IPA III Strateški odgovor. IPARD program je komplementaran sa svim prioritetima definisanim IPA III Programskim okvirom, dok resursi dodeljeni pojedinačnim merama odgovaraju potrebama identifikovanim u primarnoj proizvodnji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru, potrebi za uvođenjem savremenih tehnologija i standarda uz zaštitu životne sredine i pružanje mogućnosti za unapređenje života u ruralnim područjima, posebno mladih i žena.

Definisane mere usklađene su sa sledećim prioritetima postavljenim u IPA III programskim dokumentima:

1) obezbeđivanje sigurnosti hrane u regionu (podržano kroz Meru 1 i Meru 3);

2) unapređenje života stanovništva u ruralnim područjima kroz ekonomski i socijalni razvoj ruralnih područja i jačanje otpornosti na negativne efekte klimatskih promena (podržano kroz Meru 4, Meru 6 i Meru 7 i indirektno kroz Meru 1 i Meru 3);

3) unapređenje tržišne orijentacije i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora (podržano kroz Meru 1 i Meru 3);

4) poboljšanje odgovora sektora na društvene zahteve za bezbednom, zdravom hranom visoke nutritivne vrednosti i dobrobit životinja i jačanje položaja poljoprivrednika u prehrambenom lancu (podržano kroz Meru 1, Meru 3, Meru 4 i Meru 7);

5) investiranje u poljoprivredne objekte i tehnologije, preradu i marketing u cilju dostizanja standarda EU u oblasti bezbednosti hrane, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine (podržano kroz Meru 1 i Meru 3);

6) diverzifikacija aktivnosti i razvoj ruralnog poslovanja u cilju podsticanja angažovanja žena iz ruralnih područja (podržano kroz Meru 4, Meru 6 i Meru 7 i indirektno kroz Meru 1 i Meru 3);

7) olakšavanje razvoja poslovanja i zapošljavanja u ruralnim područjima i ohrabrivanje mladih poljoprivrednika (podržano kroz Meru 1, Meru 5 i Meru 7);

8) doprinos prilagođavanju poljoprivredne proizvodnje efektima klimatskih promena i održivoj i obnovljivoj proizvodnji energije unapređenjem otpornosti sektora kao odgovor na negativne efekte klimatskih promena, kao i održivo integrisano upravljanje zemljištem, vodom i vazduhom (podržano kroz Meru 4 i indirektno kroz Meru 1 i Meru 3);

9) jačanje društvenog kapitala u ruralnim područjima (podržano kroz Meru 5 i Meru 7 i indirektno kroz Meru 6);

10) obezbeđenje primene standarda dobrog upravljanja moderne javne uprave u strukturama za poljoprivredu i ruralni razvoj (podržano kroz Meru 9);

11) doprinos ostvarivanju potencijala sektora u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i sekvestraciji ugljenika na održiv način (podržano kroz Meru 5 i Meru 7 i indirektno kroz Meru 6).

Imajući u vidu potrebe poljoprivrednog i prehrambenog sektora, prioriteti koji se odnose na progresivno usklađivanje sa standardima EU, jačanje položaja poljoprivrednika u prehrambenom lancu, povećanje konkurentnosti sektora, kao i poboljšanje ekonomskog razvoja u ruralnim područjima čine 69% doprinosa EU u okviru tri mere (Mera 1, Mera 3 i Mera 7).

IPARD mere su u skladu sa sveukupnim strateškim prioritetima utvrđenim u Zelenom dogovoru EU i Smernicama za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, što navodi na usklađivanje poljoprivredno-prehrambenog sektora i sektora primarne proizvodnje sa standardima EU u oblasti bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti biljaka i životinja, uz promociju ekološke i organske poljoprivrede i smanjenje sintetičkih hemijskih proizvoda koji se koriste u proizvodnji hrane: pesticidi, veterinarski lekovi i đubriva. Mera 4 IPARD III programa direktno doprinosi ostvarivanju ovih ekoloških ciljeva. Mera 6 će pružiti podršku ruralnom stanovništvu i rekonstrukciji javne infrastrukture, čiji deo će biti posvećen poboljšanju vode i upravljanju otpadom, direktno doprinoseći očuvanju životne sredine u ruralnim područjima i povećanju atraktivnosti sela kroz poboljšanje kvaliteta života. Mera 4 i Mera 6 čine 23% doprinosa EU.

Treba istaći da očuvanje životne sredine i pejzaža, takođe, predstavlja jedan od prioriteta za sve mere definisane u IPARD III programu. U tom smislu, Mera 1 i Mera 3 doprinose očuvanju i zaštiti zemljišta, vode i vazduha. Ove dve mere pružaju podršku poljoprivrednicima za modernizaciju poljoprivredne proizvodnje u svrhu prilagođavanja klimatskim promenama i investiranju u izgradnju energetski efikasnih objekata, kupovinu nove opreme koja doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena.

LEADER pristup u okviru Mere 5 treba da doprinese jačanju društvenog kapitala i razvoju zajednice angažovanjem širokog spektra multisektorskih privatnih i javnih partnera u pripremi lokalnih strategija ruralnog razvoja, koje doprinose ekonomskom, socijalnom, kulturnom i ekološkom unapređenju lokalnih područja. Za Meru 5 opredeljeno je 5% doprinosa EU.

Merom 9 predviđena je podrška izgradnji moderne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, poštujući principe dobrog upravljanja, i unapređenje razvoja zajednice i društvenog kapitala u ruralnim područjima. Za Meru 9 opredeljeno je 3% doprinosa EU.

Usklađenost politika ruralnog razvoja sa merama odabranim u okviru IPARD III programa dobro je povezana sa drugim vrstama intervencija predviđenih istim IPA prozorom, ali takođe dopunjuje aktivnosti u okviru ostalih IPA prozora. Mehanizmi razgraničenja između aktivnosti podržanih različitim aktivnostima IPA III razrađeni su u IPARD III programu (pogledati deo 10.1.).

U okviru Prozora 4, Tematski prioritet 1: Obrazovanje, zapošljavanje, politika socijalne zaštite i inkluzije i zdravstvo, IPA III predviđa poboljšane mogućnosti zapošljavanja žena, mladih i osoba sa invaliditetom, uključujući finansijsku pomoć koja se odnosi na potrebe zajednica u udaljenim ili manje ekonomski razvijenim regionima i perifernim ruralnim područjima. Mera 1, Mera 3 i Mera 7 imaju integrisane načine sprovođenja dajući prednost ženama, mladima i osobama sa invaliditetom.

Tematski prioritet 2: Razvoj privatnog sektora, trgovina, istraživanje i inovacije, u istom prozoru predviđa podršku integraciji MSP u globalne lance vrednosti i povećanje njihove konkurentnosti i sposobnosti da ojačaju izvozni potencijal. Ulaganja u modernizaciju opreme i osnovnog kapitala za MSP koja se bave preradom hrane podržana kroz Meru 3 direktno doprinose gorepomenutim naporima u okviru ovog tematskog prioriteta. Mera 1, Mera 3 i Mera 4 direktno doprinose sprovođenju Strategije pametne specijalizacije u Srbiji, koja prepoznaje oblast „Hrana za budućnost” kao jedan od temelja Strategije, a predviđa ulaganja u visokotehnološku poljoprivrednu proizvodnju, prehrambene proizvode dodate vrednosti i održivi lanac proizvodnje hrane.

Prozor 3: Prioriteti Zelene agende i održive povezanosti glavne su teme većine mera definisanih IPARD III programom, stvarajući tako sinergijski efekat u čitavom spektru prioriteta. Investicije u obnovljivu energiju smatraju se specifičnim ciljem ulaganja predviđenih Merom 1, Merom 3 i Merom 7. Podizanje svesti o zaštiti životne sredine u poljoprivrednoj praksi obuhvaćeno je svim merama usmerenim na poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji i podržano je IPARD III programom.

Investicije u javnu infrastrukturu u ruralnim područjima dopunjuju ulaganja u upravljanje otpadom i vodama, doprinoseći ukupnom poboljšanju ove dve oblasti, ali uz poštovanje razgraničenja. Isto će se primeniti i na ulaganja u drugu infrastrukturu, poput lokalnih puteva, koja bi trebalo biti povezana sa regionalnom i državnom mrežom puteva u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Učestvovanje u makro-regionalnoj strategiji EU i programima međuregionalne saradnje

Republika Srbija učestvuje u sprovođenju Strategije EU za Dunavski region (EUSDR) i Strategije EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR). S obzirom na to da se makro-regionalne strategije sprovode bez dodatnog finansiranja, kroz postojeća sredstva finansiranja i ograničena sredstva dostupna putem IPARD III programa, doprinos postizanju njihovih ciljeva kroz IPARD III program je takođe ograničen.

Uprkos tome, postoji nekoliko oblasti u kojima bi IPARD III program mogao doprineti, naročito u okviru drugog stuba EUSDR (Zaštita životne sredine u Dunavskom regionu). Republika Srbija će po prvi put sprovoditi Meru 4 IPARD III Programa, što će doprineti aktivnosti 6: „Očuvanje biodiverziteta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta”. Pored toga, minimalni doprinos može se očekivati i u okviru trećeg stuba „Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu”, aktivnost 8: „Podrška konkurentnosti privrednih društava” kroz sprovođenje Mere 1 i Mere 3, dok će Mera 7 IPARD III programa doprineti aktivnosti 9: „Ulaganje u ljudske resurse i veštine”.

S obzirom na geografske karakteristike Republike Srbije, doprinos IPARD III programa u postizanju ciljeva EUSAIR je ograničen, ali se manji doprinos može očekivati u okviru prvog stuba „Plavi rast”, teme 2: „Ribarstvo i akvakultura”, kroz Meru 3 IPARD III programa, koja podržava akvakulturu.

Ministarstvo za evropske integracije (MEI) usklađuje EUSAIR i EUSDR. Navedeno ministarstvo istovremeno obavlja i funkciju nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK), čime obezbeđuje snažnu nacionalnu koordinaciju IPA finansiranja i pomenutih strategija.

Imajući u vidu da Republika Srbija učestvuje u četiri Interreg IPA programa (Hrvatska–Srbija, Mađarska–Srbija, Rumunija–Srbija, Bugarska–Srbija), kao i u tri IPA-IPA programa (Srbija – Severna Makedonija, Srbija – Crna Gora, Srbija – Bosna i Hercegovina), teritorijalna saradnja, posebno prekogranična, je od velikog značaja. Usled ograničenog finansiranja, minimalan je doprinos koji bi IPARD III program mogao da ima u ovim programima. U vezi sa tim, kao telo nadležno za koordinaciju učešća Republike Srbije u ovim programima, MEI će uključiti, tamo gde je moguće, IPARD Upravljačko telo u sprovođenje ovih programa, kroz odbore za praćenje ili na drugi odgovarajući način. Značaj prekogranične saradnje je izuzetno veliki, s obzirom na to da se određena pitanja ne mogu rešiti na nacionalnom nivou. Primer za to je IPA program prekogranične saradnje Hrvatska–Srbija 2007–2013, kroz koji je finansiran projekat o klasičnoj svinjskoj kugi, a koji je doprineo ublažavanju problema ove zarazne bolesti. Ove vrste projekata imaju veliki značaj, naročito u područjima tokom i nakon pandemije COVID. Ovakvi projekti usklađeni su sa nacionalnim i IPA prioritetima.

6.5. USKLAĐENOST ODABRANIH MERA I KRITERIJUMA SELEKCIJE SA KLJUČNIM ELEMENTIMA ZELENOG DOGOVORA EU I ZELENE AGENDE ZA ZAPADNI BALKAN

Lideri zemalja Zapadnog Balkana su se na Samitu zemalja Zapadnog Balkana koji je održan u Sofiji 10. novembra 2020. godine saglasili da u potpunosti prihvataju Zelenu agendu za Zapadni Balkan i izrazili su svoju posvećenost sprovođenju aktivnosti u svih pet ključnih oblasti Zelenog dogovora.

IPARD program predstavlja jedan od instrumenata koji se može koristiti za ostvarivanje ciljeva iz Zelenog dogovora EU i Zelene agende za Zapadni Balkan, a sve odabrane mere u okviru IPARD III programa su pripremljene u skladu sa ovim dokumentima.

Budući da održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane predstavljaju srž IPARD programa, u narednom periodu biće obezbeđena podrška za obnovu i modernizaciju fizičke imovine u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u skladu sa standardima EU, što će doprineti boljem korišćenju i zaštiti prirodnih resursa, boljem upravljanju stajnjakom itd. Pored toga, podrška će biti obezbeđena za diverzifikaciju poslovanja i unapređenje ruralne infrastrukture, sprovođenje LEADER pristupa i agro-ekološko-klimatske mere, što će doprineti ostvarivanju ciljeva Zelenog dogovora EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

U sektorima primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade naročito je neophodno povećati učešće obnovljivih izvora energije i obezbediti potrebne uslove za investiranje, a sve u skladu s pravnim tekovinama i ciljevima EU i Energetske zajednice.

IPARD program takođe treba da pomogne seoskim zajednicama da iskoriste mogućnosti cirkularne ekonomije, što podrazumeva efikasnost u korišćenju resursa, smanjenje otpada i ponovno korišćenje sirovina, naročito kroz podršku kratkim lancima snabdevanja i zajedničkim investicijama.

Sve ove aktivnosti ruralne ekonomije regiona učiniće otpornijim na potencijalne uticaje klimatskih promena, ruralna područja živopisnijim za stanovništvo Zapadnog Balkana i atraktivnijim za investicije i turizam.

6.6. TABELA SA SAŽETIM PRIKAZOM LOGIKE INTERVENCIJE U KOJOJ SU NAVEDENE MERE ODABRANE ZA IPARD I KVANTIFIKOVANE CILJANE VREDNOSTI

Tabela 39: Prikaz logike intervencije za odabrane mere i kvantifikovane ciljane vrednosti

Mera

Kvantifikovani ciljevi

Programski ciljevi

(ukupno i kao kombinacija pokazatelja na nivou mere)

Mera 1: Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Broj korisnika Mere

Broj poljoprivrednih gazdinstava koja su modernizovala proizvodnju kroz IPARD podršku

Ukupna vrednost ulaganja u modernizaciju na poljoprivrednim gazdinstvima (EUR)

Broj poljoprivrednih gazdinstava koji koriste IPARD podršku kako bi se postepeno usklađivali sa standardima EU

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj mladih poljoprivrednika koji koriste IPARD podršku

Broj podržanih proizvođačkih grupa/organizacija

Broj poljoprivrednika/poljoprivrednih gazdinstava koji učestvuju u podržanim proizvođačkim grupama, proizvođačkim organizacijama, lokalnim tržištima, kratkim lancima snabdevanja i šemama kvaliteta

Broj zajedničkih investicija

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na upravljanje stajnjakom

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na tretman ili upravljanje otpadom

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

Broj projekata u investicije koje se odnose na cirkularnu ekonomiju

850

830

192.000. 000

850

100

340

188

125

460

Ukupan iznos investicija dobijenih kroz IPA za poljoprivredno-prehrambeni sektor i ruralni razvoj (EUR)

Broj korisnika koji sprovode projekte za modernizaciju u poljoprivredno-prehrambenom sektoru

Broj korisnika koji progresivno napreduju ka dostizanju standarda EU

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj korisnika koji investiraju u promovisanje resursne efikasnosti i podržavaju napredak ka niskoj emisiji ugljenika, kao i ekonomiju otpornu na klimatske promene u poljoprivrednom, prehrambenom i sektoru šumarstva

537.600.000

1050

1070

495

276

Mera 3: Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

Broj korisnika Mere

Broj privrednih društava za preradu poljoprivedno-prehrambenih proizvoda koja su modernizovala proizvodnju kroz IPARD podršku

Ukupna vrednost ulaganja u modernizaciju u poljoprivredno-prehrambenom sektoru (EUR)

Broj privrednih društava za preradu koji koriste IPARD podršku kako bi se postepeno usklađivali sa standardima EU

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj podržanih proizvođačkih grupa/organizacija

Broj zajedničkih investicija

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na tretman ili upravljanje otpadom

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

Broj projekata u investicije koje se odnose na cirkularnu ekonomiju

220

161.280. 000

220

110

360

Mera 4:

Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

Broj korisnika Mere

Broj ugovora

Ukupno poljoprivredno zemljište (ha) prema ekološkim ili/i klimatskim ugovorima

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za upravljanje inputima (uključujući integralnu proizvodnju, smanjenje upotrebe đubriva i upotrebe pesticida, preciznu poljoprivredu, upravljanje stajnjakom, itd.)

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za prakse obrade zemljišta (uključujući plodored, diverzifikaciju useva, upravljanje zemljištem kroz konzervacijsku obradu ili bez obrade zemljišta, pokrivač zemljišta, itd.)

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za upravljanje pejzažom, staništima, travnjacima (uključujući postavljanje i upravljanje karakteristikama pejzaža, uključujući močvare i tresetišta, očuvanje vrsta, ekstenzivno upravljanje travnjacima, itd.)

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za organsku proizvodnju

Broj podržanih vrsta ugroženih životinja

Broj podržanih životinja ugroženih rasa

Ukupna površina za podržane sorte ugroženih biljnih sorti

Broj podržanih gazdinstava za konverziju u organsku proizvodnju

Broj podržanih gazdinstava za održavanje organske proizvodnje

Ukupna površina na kojoj je podržana konverzija u organsku proizvodnju

Ukupna površina na kojoj je podržano održavanje organske proizvodnje

560

3.500

2.750

750

Mera 5: Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja -

LEADER pristup

Broj podržanih lokalnih strategija ruralnog razvoja

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

Stanovništvo koje je obuhvaćeno LAG-ovima

Broj isplaćenih malih projekata

1.200.000

600

Mera 6: Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

Broj korisnika Mere

Ukupne investicije u ruralnu javnu infrastrukturu (EUR)

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj podržanih projekata lokalne infrastrukture

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

69.120.000

Mera 7: Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Broj korisnika Mere

Ukupna ulaganja u ruralnu diverzifikaciju, razvoj poslovanja i infrastrukturu (EUR)

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj mladih poljoprivrednika koji koriste IPARD podršku

Broj poljoprivrednika koji učestvuju u podržanim proizvođačkim grupama, proizvođačkim organizacijama, lokalnim tržištima, kratkim lancima snabdevanja i šemama kvaliteta

Broj zajedničkih investicija

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

Broj gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom, sa IPARD podrškom investicijama

Broj projekata u investicije koje se odnose na cirkularnu ekonomiju

520

115.200.000

250

120

Mera 9:

Tehnička pomoć

Ukupan iznos (EUR) namenjen podršci Nacionalnoj mreži za ruralni razvoj

Broj promotivnih materijala za opšte informisanje svih zainteresovanih strana (leci, brošure, itd.)

Broj promotivnih kampanja

Broj podržanih ekspertskih zadataka

Broj obuka, radionica, konferencija, seminara

Broj podržanih sastanaka Odbora za praćenje

Broj studija o izradi i sprovođenju programskih mera

Broj izveštaja o vrednovanju programa

Broj podržanih aktivnosti ruralnog umrežavanja

Broj podržanih potencijalnih LAG-ova

15.000

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

VII. SVEOBUHVATNA FINANSIJSKA TABELA

7.1. Maksimalan doprinos EU za IPARD sredstva po godinama, 2021–2027.1

Godina1

2021.1

2022.1

2023.1

2024.1

2025.1

2026.1

2027.1

2021–2027.1

Ukupno1

20.000.000,001

308.989,411

31.000.000,001

43.000.000,001

54.000.000,001

57.000.000,001

58.000.000,001

263.308.989,41*1

7.2. Finansijski plan prema meri u EUR, 2021–2027.1

Ukupna javna pomoć1

Doprinos EU1

Stopa doprinosa EU (%)1

Nacionalni doprinos1

Stopa nacionalnog doprinosa (%)1

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava1

100.945.319,211

75.708.989,411

751

25.236.329,801

251

Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva1

70.640.000,001

52.980.000,001

751

17.660.000,001

251

Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja1

16.941.176,471

14.400.000,001

851

2.541.176,471

151

Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup1

16.000.000,001

14.400.000,001

901

1.600.000,001

101

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu1

69.120.000,001

51.840.000,001

751

17.280.000,001

251

Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja1

61.120.000,001

45.840.000,001

751

15.280.000,001

251

Tehnička pomoć1

9.576.470,591

8.140.000,001

851

1.436.470,591

151

Ukupno1

344.342.966,271

263.308.989,411

81.033.976,861

7.3. Indikativni finansijski plan po merama u EUR, 2021–2027.1

Ukupna javna pomoć1

Doprinos korisnika1

Ukupni rashodi1

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava1

100.945.319,211

67.296.879,481

168.242.198,691

Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva1

70.640.000,001

141.280.000,001

Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja1

16.941.176,471

-1

16.941.176,471

Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup1

16.000.000,001

-1

16.000.000,001

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu1

69.120.000,001

-1

69.120.000,001

Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja1

61.120.000,001

40.746.666,671

101.866.666,671

Tehnička pomoć1

9.576.470,591

-1

9.576.470,591

Ukupno1

344.342.966,271

178.683,546,141

523.026.512,411

7.4. Indikativni budžet doprinosa EU po merama u EUR, 2021–2027.1

2021.1

2022.1

2023.1

2024.1

2025.1

2026.1

Indikativni budžet1

2021 – 20271

2027.1

EUR1

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava1

8.500.000,001

308.989,411

11.300.000,001

12.900.000,001

15.200.000,001

15.190.000,001

12.310.000,001

75.708.989,411

291

Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva1

5.000.000,001

0,001

8.590.000,001

8.750.000,001

11.000.000,001

10.000.000,001

9.640.000,001

52.980.000,001

201

Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja1

0,001

2.180.000,001

2.320.000,001

3.300.000,001

14.400.000,001

Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup1

0,001

2.000.000,001

2.600.000,001

3.200.000,001

3.300.000,001

14.400.000,001

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu1

0,001

8.390.000,001

11.340.000,001

14.380.000,001

17.730.000,001

51.840.000,001

201

Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja1

6.000.000,001

0,001

6.000.000,001

6.750.000,001

8.090.000,001

9.120.000,001

9.880.000,001

45.840.000,001

171

Tehnička pomoć1

500.000,001

0,001

930.000,001

1.290.000,001

1.870.000,001

1.710.000,001

1.840.000,001

8.140.000,001

Ukupno1

20.000.000,001

308.989,411

31.000.000,001

43.000.000,001

54.000.000,001

57.000.000,001

58.000.000,001

263.308.989,411

1001

7.5. Doprinos EU po merama 2021–2027 (%)1

2021.1

2022.1

2023.1

2024.1

2025.1

2026.1

2027.1

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava1

42,501

100,001

36,451

30,001

28,151

26,651

21,221

Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva1

25,001

0,001

27,711

20,351

20,371

17,541

16,621

Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja1

0,001

7,031

5,401

6,111

5,791

5,691

Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup1

0,001

6,451

6,051

5,931

5,791

5,691

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu1

0,001

19,511

21,001

25,231

30,571

Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja1

30,001

0,001

19,351

15,701

14,981

16,001

17,031

Tehnička pomoć1

2,501

0,001

3,001

3,461

3,001

3,171

Ukupno1

100,001

* Prvobitni doprinos EU iznosio je ukupno 288 miliona evra. Usled povlačenja sredstava u iznosu od 24.691.010,59 EUR, revidirani doprinos EU ukupno iznosi 263.308.989,41 EUR.1

1Službeni glasnik RS, broj 86/2026

VIII. OPIS SVAKE OD ODABRANIH MERA

8.1. ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA SVE ILI POJEDINE MERE

Opšti zahtevi obuhvataju: nacionalne standarde; prihvatljive korisnike; prihvatljive troškove; neprihvatljive troškove; pravila o poreklu prihvatljivih troškova; investicije u postrojenja za obnovljive izvore energije; avansno plaćanje i plaćanje u ratama, kao i odabrane mere. Specifični detalji opisani su u okviru svake mere.

Ista investicija ne može biti predmet finansiranja iz drugih javnih izvora, podsticaja ili donacija, osim kreditne podrške registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u skladu sa posebnim propisom.

Relevantni nacionalni standardi za IPARD program i usklađenost sa standardima EU

Korisnici koji su podržani u okviru IPARD III programa treba da ispune relevantne nacionalne standarde u pogledu registrovanja poljoprivrednog gazdinstva, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, zdravstvene bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i načina obeležavanja i registrovanja životinja. Detaljna lista ovih standarda nalazi se u Prilogu 5 – Lista relevantnih nacionalnih standarda, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo, i dostupna je svim korisnicima.

PG mora ispunjavati nacionalne standarde koji se odnose na sektor ulaganja najkasnije do konačne isplate odobrene investicije (kao što je navedeno u SS). Nacionalni propisi sa kojima poljoprivredno gazdinstvo mora biti usklađeno, a koji se primenjuju u sektorima ulaganja, nalaze se u Prilogu 5.

Za Meru 1 predmet investicije mora da bude usklađen sa relevantnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti životinja, dok za Meru 3 predmet investicije mora biti usklađen sa relevantnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine, javnog zdravlja, dobrobiti životinja i bezbednosti na radu. Posebnim pravilnicima biće definisani relevantni standardi EU, ocena stepena usaglašenosti i standardi (nacionalni ili EU) koji treba da budu ispunjeni.

U slučaju da se radi o zajedničkim investicijama koje sprovodi pravno osnovani subjekt u ime svojih članova, nacionalne standarde mora da ispunjava osnovani subjekt, a ne svaki član.

Prihvatljivi troškovi

Troškovi koji se smatraju prihvatljivim, u skladu sa članom 35. Sektorskog sporazuma, su:

1) izgradnja ili unapređenje nepokretne imovine, do njene tržišne vrednosti, u skladu sa čl. 11(2)(đ) i 11(3)(g);

2) kupovina novih mašina i opreme, uključujući kompjuterski hardver i softver, do iznosa njihove tržišne vrednosti, u skladu sa čl. 11(2)(đ) i 11(3)(g);

3) opšti troškovi u vezi sa zajedničkim projektima, koji uključuju studije, marketing i razvoj proizvoda, troškove animacije (detaljno će biti navedeno u Listi prihvatljivih troškova (LPT)), kao i opšti troškovi opisani u tačkama (a) i (b): naknade za arhitekte, inženjere i druge konsultantske naknade i studije izvodljivosti, koji će biti prihvatljivi do 10% iznosa troškova koji se odnose na navedeno u tačkama (a) i (b), prema sledećim uslovima:

(1) prihvatljiv iznos opštih troškova ne prelazi razuman trošak definisan u skladu sa čl. 11(2)(đ) i 11(3)(g),

(2) za projekte sa prihvatljivim investicijama iz tač. (a) i (b) u vrednosti većoj od 3.000.000 EUR, troškovi pripreme poslovnog plana ne mogu biti veći od 3% prihvatljivih troškova investicije;

(3) za projekte sa prihvatljivim investicijama iz tač. (a) i (b) u iznosu od 1.000.000 do 3.000.000 EUR, troškovi pripreme poslovnog plana ne mogu biti veći od 4% prihvatljivih troškova investicije;

(4) za projekte sa prihvatljivim investicija iz tač. (a) i (b) u iznosu manjem od 1.000.000 EUR, troškovi pripreme poslovnog plana ne mogu biti veći od 5% prihvatljivih troškova investicije.

Investicije u proizvodnju i/ili preradu i/ili marketing proizvoda koje su predmet podrške u okviru Mere 1 i Mere 3 moraju biti obuhvaćene Prilogom I Ugovora o funkcionisanju EU. Ovaj uslov se odnosi i na proizvode ribarstva i/ili razvoj novih proizvoda, procesa i tehnologija u vezi sa proizvodima obuhvaćenim Prilogom I Ugovora o funkcionisanju EU. Rezultat proizvodnog procesa može biti proizvod koji nije obuhvaćen navedenim Prilogom.

Investicije u proizvodnju duvana i konoplje nisu prihvatljive u okviru IPARD III programa, kao i u proizvodnju alkoholnih pića, osim u slučaju proizvodnje vina do 15% alkohola/vol.

Pre potpisivanja Finansijskog sporazuma, u okviru IPARD III programa za finansiranje neće biti prihvatljivi potpisani ugovori i aneksi ugovora, troškovi nastali od strane korisnika, kao i plaćanja od strane države. Ovaj princip se ne primenjuje na aktivnosti u okviru Mere 9 – „Tehnička pomoć”, kao i na opšte troškove koji su nastali od strane korisnika nakon 1. januara 2021. godine.

Za ostale mere troškovi se smatraju prihvatljivim za sufinansiranje ako su nastali nakon donošenja rešenja, odnosno zaključenja ugovora o sufinansiranju projekta između korisnika i IPARD agencije.

Opšti troškovi su prihvatljivi za sufinansiranje samo ukoliko je podnosilac zahteva zatražio povraćaj opštih troškova, uz priloženu detaljnu dokumentaciju kojom dokazuje opravdanost ovih troškova, kao i ako je projekat na koji se odnose opšti troškovi odobren od strane IPARD agencije. IPARD agencija je u obavezi da u Vodiču za korisnike navede uslove i dokumentaciju neophodnu za pravdanje troškova od strane podnosioca zahteva/korisnika. Uz zahtev za isplatu koji se podnosi IPARD agenciji, korisnik mora da dostavi detaljnu dokumentaciju kojom se dokazuje opravdanost troškova. IPARD agencija je odgovorna da proveri da li su nastali troškovi realni i stvarni.

U cilju postizanja efikasnosti u korišćenju vode na nivou podržane investicije, za investiciju u sistem za navodnjavanje, potrebno je da postoji vodomer koji omogućava merenje korišćene vode ili da je isti deo navedene investicije.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

Obaveze korisnika podsticaja

Investicija za koju je korisnik ostvario IPARD podršku ne sme biti suštinski izmenjena u roku od pet godina od dana konačne isplate podrške. Suštinske izmene investicije su one koje za rezultat imaju:

1) prestanak ili premeštanje predmeta investicije izvan područja koje je obuhvaćeno IPARD III programom Republike Srbije;

2) promene u vlasništvu dela infrastrukture koja daje privrednom društvu ili javnom organu neopravdanu prednost, ili

3) uticaj na prirodu, ciljeve ili uslove sprovođenja projekta koje za rezultat imaju narušavanje/izmenu njegovih prvobitnih ciljeva.

U slučaju da investicija bude pod uticajem neke od izuzetnih situacija (npr. požar ili poplava) ili „više sile” (npr. pandemija), korisnik o tome mora da obavesti IPARD agenciju u rokovima propisanim Sektorskim sporazumom.

Korisnici su u obavezi da čuvaju svu dokumentaciju i računovodstvenu evidenciju najmanje sedam godina nakon realizacije investicije, kao i da dostave sve tražene informacije službenicima MPŠV, IPARD agencije, Evropske komisije i Evropskog revizorskog suda ovlašćenog za kontrolu i reviziju sprovođenja projekata, kao i NAO/NF i Kancelariji za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije i drugim ovlašćenim organizacijama i institucijama na zahtev IPARD agencije.

Neprihvatljivi troškovi

U skladu sa članom 35. stav 3. Sektorskog sporazuma, sledeći troškovi neće biti prihvatljivi u okviru IPARD III programa:

1) porezi, uključujući porez na dodatu vrednost, carine i uvozne dažbine ili sve ostale naknade sa sličnim efektom, kako je predviđeno članom 28. FFPA;

2) kupovina, zakup ili lizing zemljišta i postojećih objekata, bez obzira na to da li će lizing rezultirati prenosom vlasništva na zakupca, izuzev ako odredbe IPARD III programa tako ne predviđaju;

3) kazne, finansijski penali i troškovi sudskog postupka;

4) troškovi poslovanja, osim kada je to opravdano prirodom mere IPARD III programa ili u slučaju više sile ili izuzetnih okolnosti;

5) polovna mehanizacija i oprema i potrošni materijal (roba kratkotrajne upotrebne vrednosti);

6) bankarski troškovi, troškovi garancija i slični troškovi;

7) troškovi konverzije, taksi i kursnih razlika, u vezi sa IPARD evro računom, kao i drugi čisto finansijski troškovi;

8) doprinosi u naturi, uključujući troškove sopstvenog rada;

9) kupovina prava u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, životinjama, jednogodišnjim biljkama i njihovom sadnjom;

10) svi troškovi održavanja, amortizacije i zakupa, osim ako je opravdano prirodom mere u IPARD III programu ili u slučaju više sile ili izuzetnih okolnosti;

11) svi nastali troškovi i plaćanja koje izvrši javna uprava u vezi sa upravljanjem i sprovođenjem pomoći, uključujući troškove Upravljačke strukture i IPARD Upravljačkog tela/IPARD agencije, a naročito troškovi režija, zakupa i plata za osoblje zaposleno na aktivnostima upravljanja, sprovođenja, praćenja i kontrole, osim ako je opravdano prirodom mere u IPARD III programu.

Dodatno, sledeći troškovi neće biti prihvatljivi u okviru IPARD III programa:

1) nabavka žitnih kombajna i vozila, izuzev specijalizovanih vozila koja direktno doprinese ciljevima podržane investicije kao što je navedeno u IPARD III programu;

2) kupovina životinja, osim životinja za uzgoj ugroženih rasa životinja podržanih u okviru preuzetih agro-ekološko-klimatskih obaveza.

Ukoliko EK jasno i izričito ne odluči drugačije, sledeći troškovi će se smatrati neprihvatljivim

1) troškovi na projektima na kojima je pre njihovog okončanja naplaćivana naknada korisnicima ili učesnicima, osim kada su primljene naknade oduzete od zahtevanih troškova;

2) promotivni troškovi, izuzev onih u zajedničkom interesu;

3) troškovi koje je načinio korisnik, čiji je kapital u iznosu većem od 25% u posedu javnog tela ili više tela, osim ako je Komisija tako odlučila u određenom slučaju na osnovu potpuno obrazloženog zahteva Republike Srbije. Komisija donosi odluku u roku od tri meseca od prijema zahteva. Ovo isključenje ne primenjuje se na troškove za mere za koje je korisnik/potencijalni korisnik javno telo, što uključuje:

(1) Meru 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup,

(2) Meru 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu,

(3) Meru 9 – Tehnička pomoć,

(4) Meru 10 – Savetodavne usluge,

(5) Meru 11 – Podizanje i zaštita šuma.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

Ekonomska održivost

Ekonomska održivost korisnika je uslov prihvatljivosti za Meru 1, Meru 3 i Meru 7.

Održivost treba da se dokaže poslovnim planom u fazi podnošenja zahteva za odobravanje projekta, za svakog korisnika koji je pravni i ekonomski subjekt. U suprotnom, korisnik nije prihvatljiv. Pravo na podršku imaju korisnici koji dokažu ekonomsku održivost na kraju realizacije investicije. Detaljne informacije date su u opisima Mere 1, Mere 3 i Mere 7.

Svrha procene održivosti je da investicija može da bude finansirana od strane korisnika, kao i da pokaže da korisnik može da održi ekonomsku aktivnost u vezi sa podržanom investicijom tokom celog životnog veka projekta (najmanje pet godina od dana konačne isplate).

Glavni kriterijumi koje će IPARD agencija koristiti za procenu poslovnih planova, kao što su verodostojnost pretpostavki i procena finansijske situacije i, tamo gde je neophodno, analiza studija izvodljivosti, nalaze se u Prilogu 2 – Opis metodologije za procenu ekonomske održivosti korisnika IPARD programa, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo .

IPARD sredstva koja će biti dodeljena korisniku moraju se uzeti u obzir prilikom izračunavanja ekonomske održivosti korisnika.

Naknadna (ex-post) kontrola sprovodi se za odobrene projekte kako bi se proverilo da li je došlo do suštinskih izmena odobrenih investicija. Tokom provere, utvrđuje se da li je predmet investicije u funkciji ili nije.

Pravila za avansnu isplatu i plaćanje u ratama

Prihvatljive aktivnosti u vezi sa investicijama moraju se sprovesti nakon što IPARD agencija donese rešenje o odobrenju projekta ili zaključi ugovor. Isplata javne podrške se realizuje na osnovu podnetog zahteva za isplatu i propisane dokumenatacije kojom se dokazuje realizacija aktivnosti i njihova prihvatljivost. Formu zahteva za isplatu određuje IPARD agencija.

Prilikom nabavke mehanizacije i opreme, podrška će se realizovati kao jednokratna isplata nakon realizacije investicije. Za privatne investicije koje obuhvataju izgradnju, plaćanje se može izvršiti u najviše dve rate koje su utvrđene rešenjem o odobrenju projekta ili zaključenim ugovorom, a sve u skladu sa zahtevom korisnika. U ovom slučaju, prva rata se isplaćuje po završetku radova na izgradnji ili rekonstrukciji, a druga rata nakon ugradnje opreme, odnosno nakon realizacije investicije.

U slučaju javnih investicija u okviru Mere 6 – „Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu” koju sprovodi korisnik iz javnog sektora (JLS), broj rata može biti veći, u skladu sa brojem faza izgradnje koje su definisane rešenjem o odobrenju projekta ili zaključenim ugovorom, prema zahtevu korisnika iz javnog sektora.

Avansne isplate korisnicima obezbeđuju se budžetom IPARD programa, prema pravilima i uslovima isplate avansa koji su definisani SS. Avansne isplate predstavljaju prihvatljive troškove u iznosu do 50% javne podrške za predmet investicije, uz dostavljenu bankarsku garanciju ili ekvivalentnu garanciju koja odgovara iznosu od 110% vrednosti avansa.

Avansna plaćanja za Meru 9 „Tehnička pomoćˮ su prihvatljivi troškovi do 90% javne pomoći vezane za operaciju i ne podležu uspostavljanju bankarske garancije ili ekvivalentne garancije.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

Deadweight

Deadweight je termin koji označava korisnika koji je dobio podsticaj za projekat koji bi bio realizovan i bez podsticaja. Ova vrsta korisnika treba da bude isključena iz podrške, usmeravanjem IPARD programa na sektore i područja sa strukturnim nedostacima, koja za rezultat imaju nedovoljno novih investicija i sporu ili negativnu stopu rasta. Resursi IPARD programa treba da budu usmereni na investicije koje se ne bi realizovale bez javne podrške.

Kako bi se dodatno smanjio rizik od deadweight-a, u nekim od odabranih sektora prioritet će imati investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Investicije u obnovljive izvore energije

U okviru ove vrste investicione podrške predaja električne energije u mrežu je dozvoljena ukoliko se poštuje granica „sopstvene potrošnje” (tj. ako je električna energija koja je predata u mrežu jednaka električnoj energiji koja je tokom godine preuzeta iz mreže), osim za Meru 6 i Meru 7. Ovo se opravdava činjenicom da se električna energija mora predati u mrežu ako se ne može skladištiti, osim ukoliko se ne potroši. Mreža se u ovom slučaju može posmatrati kao skladište električne energije gde se ona unosi i povlači tokom godine, u sličnoj količini, a u drugačijem rasporedu. Koncept „sopstvene potrošnje” proverava se u fazi odobravanja projekta. Investicija se smatra prihvatljivom kada (teoretski) kapacitet objekta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora („investicija”) ne prelazi 120% trogodišnjeg proseka gazdinstva („samopotrošnja”). U slučaju novih gazdinstava ili gazdinstava koja su značajno promenila veličinu svog poslovanja u poslednje tri godine, očekivanu potrošnju treba da proceni IPARD agencija. Isto se odnosi i na očekivano povećanje potrošnje električne energije zbog novih investicija koje će potencijalni korisnik realizovati u okviru istog zahteva.

Odabir mera

Odabir mera sproveden je kroz:

1) kriterijume prihvatljivosti koji ograničavaju podršku na prioritetne sektore i ciljne grupe, pri čemu se ciljne grupe određuju na osnovu potrebe dostizanja standarda EU, nivoa proizvodnje, održivosti proizvodnje i veličine korisnika;

2) kriterijume selekcije koji usmeravaju podršku ka ispunjavanju prioriteta IPARD III programa i ciljeva mera.

8.2. ADMINISTRATIVNA PROCEDURA

Potencijalni korisnici podnose IPARD agenciji Zahtev za odobravanje projekta, sa propisanom pratećom dokumentacijom u određenom vremenskom periodu. Administrativna kontrola dostavljenih zahteva sprovodi se u sledećim fazama: provera blagovremenosti i kompletnosti, provera ispunjenosti opštih i specifičnih kriterijuma, provera opravdanosti troškova i njihove prihvatljivosti, i obračun podrške uključujući nacionalni i doprinos EU. Administrativna provera se dokumentuje detaljnim kontrolnim listama.

Nakon prijema Zahteva za odobravanje projekata od strane IPARD agencije, formira se rang-lista prema kriterijumima rangiranja. Nakon svakog javnog poziva vrši se odabir projekata i sastavlja rang-lista. U slučaju da ima više projekata sa istim brojem bodova dodeljenih po kriterijumima rangiranja, prednost imaju oni projekti sa ranijim datumom podnošenja zahteva. U slučaju kada je zahtevani iznos podrške u okviru zahteva manji od raspoloživih sredstava za podršku, postupak rangiranja se ne sprovodi.

Provera troškova, prihvatljivosti i procena ekonomske i finansijske održivosti

IPARD agencija primenjuje odgovarajući sistem kontrole kako bi se obuhvatili ključni zahtevi u svrhu provere opravdanosti troškova koji se primenjuje za investicije i troškove sa LPT.

Za proveru opravdanosti troškova, IPARD agencija primenjuje propisane standarde i sisteme vrednovanja kao što su referentne cene, standardni jedinični troškovi, poređenje različitih ponuda ili putem evaluacione komisije. Referentna cena je cena investicije ili dela investicije koja se utvrđuje na osnovu tržišne cene i služi za utvrđivanje osnovice za obračun IPARD podsticaja.

Formiranje referentne cene inicira se prikupljanjem cena za svaku stavku investicije iz različitih izvora: predračuni, katalozi cena, odnosno katalozi dobijeni tokom istraživanja tržišta. Kada se prikupi dovoljan broj izvora cena za dobijanje tri prihvatljive cene za svaku stavku investicije, primenjuje se metodologija obračuna, pri čemu se isključuju ekstremni iznosi (najviši i najniži). Aritmetička sredina od najmanje tri prihvatljiva iznosa, odnosno cene iz ponuda, predstavlja referentnu cenu konkretne investicije za koju se traži referentna cena.

IPARD agencija uspostavlja i vodi bazu referentnih cena u skladu sa posebnim propisima.

Takođe, IPARD agencija vrši ocenu poslovnog plana kroz analizu ekonomskih pokazatelja. Provera obračuna prihvatljivih troškova i ocena poslovnog plana vrši se primenom principa kontrole „četiri oka”.

Kontrole na licu mesta mogu se sprovoditi kod prihvatljivih potencijalnih korisnika. Tokom kontrole na licu mesta sastavlja se izveštaj o kontroli sa detaljima o izvršenim proverama. Kontrole na licu mesta se mogu izvršiti fizičkim posetama ili alternativnim sredstvima, kao što su svi relevantni dokumentovani dokazi, uključujući fotografije sa geografskim označavanjem, koji omogućuju da se donesu konačni zaključci.

Ukoliko provere zahteva za odobravanje projekta potvrde njegovu prihvatljivost i usklađenost sa zahtevima IPARD programa i nacionalnog pravnog okvira, IPARD agencija izdaje rešenje o odobravanju projekta ili zaključuje ugovor sa korisnikom.

Odbijanje projekta

Ukoliko nakon provere potpunosti i prihvatljivosti projekta za ostvarivanje prava na IPARD podršku zahtev ne ispunjava propisane uslove, IPARD agencija donosi rešenje o odbijanju zahteva po principu kontrole „četiri oka”.

Sprovođenje projekta

U skladu sa Sektorskim sporazumom IPARD agencija prati napredak u realizaciji investicija, kako bi se uverila da korisnici ispunjavaju obaveze utvrđene rešenjem o odobravanju projekta ili zaključenim ugovorom.

Korisnik se obavezuje da će dostaviti relevantne izveštaje o realizaciji investicije na tromesečnom nivou i u roku navedenom u rešenju o odobravanju projekta ili zaključenom ugovoru.

Po završetku investicije korisnik podnosi Zahtev za isplatu sa propisanom dokumentacijom, uključujući i originalne račune, u roku navedenom u rešenju o odobravanju projekta ili zaključenom ugovoru. Administrativna provera zahteva za isplatu vrši se u sledećim fazama: provera kompletnosti, provera opštih i specifičnih kriterijuma, provera prihvatljivosti troškova i obračun podrške uključujući nacionalni i doprinos EU. Administrativna provera se dokumentuje detaljnim kontrolnim listama. Tehnička tela proveravaju ispunjenost nacionalnih i standarda EU, tamo gde se ona zahteva, propisanim odredbama IPARD programa. Navedene provere vrše se na osnovu zaključenih sporazuma između IPARD agencije i tehničkih tela.

Kontrole na licu mesta sprovode se kod svih prihvatljivih zahteva za isplatu. Tokom kontrole na licu mesta sastavlja se izveštaj o kontroli, sa detaljima o izvršenim proverama. Kontrole na licu mesta se mogu izvršiti fizičkim posetama ili alternativnim sredstvima, kao što su svi relevantni dokumentovani dokazi, uključujući fotografije sa geografskim označavanjem, koji omogućuju da se donesu konačni zaključci.

Ukoliko provere zahteva za isplatu potvrde njegovu prihvatljivost i usklađenost sa zahtevima IPARD programa i nacionalnog pravnog okvira, IPARD agencija izdaje rešenje o odobravanju zahteva za isplatu.

Isplata se vrši na namenski račun korisnika. Obaveza vođenja knjigovodstva, obaveza, isplate, dužnika i povraćaja, uključujući i pripremu finansijskih izveštaja, vrši se u skladu sa procedurama IPARD agencije.

Kod investicionih operacija, vrši se kontrola na licu mesta nakon isplate (ex-post) u roku od pet godina od datuma konačne isplate, sa izuzetkom Mere Tehnička pomoć i obaveza preuzetih u okviru agro-ekološko-klimatske mere, koje će se proveravati samo tokom petogodišnjeg perioda kada se obaveze sprovode. Sve investicije moraju se kontrolisati najmanje jednom tokom perioda od pet godina. Naknadne (eh-rost) kontrole se mogu vršiti korišćenjem fizičkih poseta ili alternativnim sredstvima, kao što su svi relevantni dokumentovani dokazi, uključujući fotografije sa geografskim označavanjem, koje bi omogućile da se donesu konačni zaključci.

Javne nabavke za sve projekte u okviru Mere 6 i Mere 9 sprovode se u skladu sa pravilima za spoljnu pomoć EK sadržanim u Finansijskoj Uredbi i Praktičnom vodiču za ugovorne postupke za eksterne aktivnosti EK (PRAG). Gore navedene administrativne procedure nisu u potpunosti primenljive na Meru 9.

Sve mere sprovode se u skladu sa pisanim procedurama koje priprema IPARD agencija.

Osim toga, IPARD agencija priprema vodiče za korisnike koji, između ostalog, uključuju opis administrativnog postupka. Sve navedeno u delu 8.2. Administrativna procedura, predmet je akreditacije IPARD agencije.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

8.3. OPISI PO MERAMA

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

8.3.1.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) br. 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine o uspostavljanju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29. 1 (1) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.1.2. Obrazloženje

Trenutno stanje tehničke opremljenosti u poljoprivredno-prehrambenom sektoru zahteva značajna ulaganja u jačanje proizvodnog lanca kroz modernizaciju fizičkih sredstava i uvođenje novih tehnologija. U skladu sa Nacionalnom strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014–2024. godine, korisnicima treba obezbediti podršku za povećanje produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i dostizanje standarda EU u oblasti dobrobiti životinja i zaštite životne sredine.

Rezultati Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava (2018) pokazuju da je poljoprivredna mehanizacija zastarela. Prosečna starost traktora i priključnih mašina je veoma nepovoljna. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava (86%) poseduje traktore i priključne mašine starije od 20 godina, što potkrepljuje činjenicu da u Republici Srbiji dominiraju poljoprivredna gazdinstva male ekonomske snage. U Republici Srbiji samo 2.097 poljoprivrednih gazdinstava (0,5%) poseduje traktore starosti manje od godinu dana. Kada je reč o starosti kombajna, najveći broj poljoprivrednih gazdinstava (82,2%) poseduje kombajne starije od 20 godina, dok samo 0,3% poljoprivrednih gazdinstava poseduje kombajne mlađe od godinu dana. Neophodno je modernizovati proizvodnu infrastrukturu i opremu, kako bi se postigla bolja održivost i konkurentnost, a što bi ujedno doprinelo zaštiti životne sredine. Unapređeni skladišni kapaciteti doprinose povećanju obima proizvodnje i poboljšanju kvaliteta proizvoda na tržištu. Pored toga, greenfield investicije će omogućiti bolje pozicioniranje proizvoda na domaćem tržištu i doprineti povećanju izvoza, a takođe će doprineti smanjenju nezaposlenosti.

Bez adekvatnih finansijskih sredstava veći broj poljoprivrednih proizvođača neće moći da ispuni zahteve novih nacionalnih propisa koji su usklađeni sa propisima EU. Kroz podršku za nabavku nove mehanizacije i tehnologije, Mera će takođe doprineti ublažavanju uticaja klimatskih promena na poljoprivredni sektor.

Investicije u obnovljive izvore energije na poljoprivrednim gazdinstvima mogle bi značajno da doprinesu smanjenju siromaštva kroz smanjene troškove električne energije. Umanjeni računi za električnu energiju omogućavaju povećanje raspoloživih prihoda za domaćinstva i privredna društva. Pored toga, ulaganja u energetsku efikasnost su važan deo Vladinih strategija zelenog rasta koji doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju klimatskih promena.

8.3.1.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti ciljevi:

1) povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, npr. kroz progresivno usklađivanje sa standardima EU, jačanje položaja poljoprivrednika u prehrambenom lancu i pružanje podrške mladim poljoprivrednicima;

2) poboljšanje odgovora poljoprivredno-prehrambenog sektora na javnu potražnju za visokokvalitetnom, bezbednom i održivom hranom visoke nutritivne vrednosti, kao i dobrobit životinja;

3) doprinos ublažavanju klimatskih promena i održivoj energiji, i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima, kao što su voda, zemljište i vazduh.

Specifični ciljevi:

1) Sektor 1: Mleko

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor mleka su:

(1) unapređenje konkurentnosti i održivosti malih, srednjih, ali i većih održivih gazdinstava za proizvodnju mleka u ispunjavanju standarda kvaliteta proizvodnje mleka, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine kroz ulaganja u infrastrukturu i opremu,

(2) poboljšanje održivog i bezbednog rukovanja i skladištenja stajnjaka i/ili otpada i/ili otpadnih voda, u skladu sa standardima na većim, specijalizovanim gazdinstvima za proizvodnju mleka;

2) Sektor 2: Meso

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor mesa su:

(1) unapređenje standarda zaštite životne sredine, proizvodne infrastrukture i opreme, u cilju dostizanja održivosti i konkurentnosti na tržištu EU,

(2) povećanje vrednosti poljoprivredne proizvodnje dodavanjem vrednosti primarnim proizvodima kroz podršku višim fazama prerade na gazdinstvima,

(3) povećanje podrške većim specijalizovanim gazdinstvima za investicije u vezi sa biološkom bezbednošću EU, dobrobiti životinja, upravljanjem i skladištenjem stajnjaka i/ili otpada i/ili standardima za skladištenje i upravljanje otpadnim vodama,

(4) poboljšanje horizontalnog povezivanja poljoprivrednih proizvođača;

3) Sektor 3: Voće

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor voća su:

(1) unapređenje konkurentnosti proizvođača kroz podršku za podizanje novih zasada i uvođenje novih tehnologija u postojeće zasade,

(2) povećanje skladišnih i rashladnih kapaciteta, kao i unapređenje opreme za prikupljanje, sortiranje i pakovanje,

(3) poboljšanje dobre poljoprivredne prakse i standarda bezbednosti i kvaliteta hrane, kao i jačanje fitosanitarnih sistema i sistema bezbednosti hrane,

(4) povećanje diverzifikacije tržišta za izvoz voća i povrća;

4) Sektor 4: Povrće

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor povrća su:

(1) uspostavljanje novih proizvodnih linija, obnova postojeće proizvodnje i uvođenje proizvodnje u zatvorenom prostoru,

(2) unapređenje mašina i opreme, kako bi se smanjili gubici nakon berbe i poboljšao proizvodni proces kroz čitav proizvodni lanac,

(3) poboljšanje skladišnih kapaciteta za povrće,

(4) povećanje ukupnog izvoza i povećanje vrednosti izvoza po jedinici obradivog zemljišta kroz intenziviranje proizvodnje i dodavanje vrednosti proizvodima,

(5) povećanje prinosa kod većine komercijalnih proizvođača;

5) Sektor 5: Žitarice i industrijsko bilje

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor žitarica i industrijskog bilja su:

(1) unapređenje konkurentnosti malih i srednjih proizvođača kroz podršku investicijama za unapređenje proizvodnje i skladištenja,

(2) povećanje i unapređenje kvaliteta skladišnih kapaciteta kroz izgradnju, proširenje, obnovu, modernizaciju i opremanje,

(3) promocija precizne poljoprivrede i očuvanje kvaliteta zemljišta;

6) Sektor 6: Jaja

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor jaja su:

(1) unapređenje konkurentnosti i produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom jaja kroz ulaganja u izgradnju objekata i nabavku opreme,

(2) dostizanje standarda EU u pogledu bezbednosti i kvaliteta jaja, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, kroz ulaganja u izgradnju objekata i nabavku opreme za držanje (uzgoj) kokošaka nosilja, skladištenje i upravljanje stajnjakom, kao i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na poljoprivrednom gazdinstvu;

7) Sektor 7: Vinogradarstvo

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor vinogradarstva su:

(1) unapređenje mehanizacije i mašina, kao i uvođenje istih u prilagođenu modernu vinogradarsku proizvodnju sa velikim brojem biljaka vinove loze po hektaru,

(2) povećanje površina vinograda koji se navodnjavaju i onih koji imaju sisteme za protivgradnu zaštitu,

(3) povećanje površina vinograda sa visokim kvalitetom grožđa namenjenog proizvodnji vina sa oznakom geografskog porekla,

4) poboljšanje kapaciteta za skladištenje stonog grožđa;

8) Sektor 8: Ribarstvo

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor ribarstva su:

(1) unapređenje konkurentnosti i produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom ribe kroz rekonstrukciju postojećih objekata, izgradnju potpuno novih objekata akvakulture i nabavku opreme koja se koristi na ribnjaku,

(2) dostizanje standarda EU za biološku bezbednost i zaštitu životne sredine u pogledu bezbednosti i kvaliteta proizvodnje ribe i dobrobiti životinja kroz investicije u izgradnju objekata i nabavku opreme,

(3) unapređenje infrastrukture (putna mreža, snabdevanje vodom, električna mreža i distribucija) na ribnjacima (svih vrsta) kako bi se poboljšala održivost i konkurentnost na tržištu EU.

8.3.1.4. Povezanost sa drugim merama IPARD programa i nacionalnim merama

Ova mera je povezana sa Merom 3 na način da unapređenje prerađivačkih kapaciteta takođe doprinosi poboljšanju kvaliteta u proizvodnji primarnih poljoprivrednih proizvoda. Proizvođači se podstiču da proizvode veće količine kvalitetnih primarnih proizvoda koji se koriste u procesu prerade i tako jačaju lanac vrednosti. Razgraničenje između mera obezbeđeno je prema tipu korisnika. Korisnici u Meri 1 su poljoprivredna gazdinstva koja se bave primarnom proizvodnjom, dok su u Meri 3 korisnici komercijalna privredna društva koja se bave preradom.

Kroz NPRR omogućena je podrška za investicije manjeg obima. Korisnici su poljoprivredni proizvođači koji ulažu u unapređenje fizičke imovine na svojim gazdinstvima. Jasno razgraničenje između korisnika IPARD podrške i nacionalnih mera podrške ruralnom razvoju predstavljeno je u delu 10.3. Kriterijumi za razgraničenje i komplementarnost IPARD mera i državne politike.

8.3.1.5. Korisnici

Korisnici ove Mere su poljoprivrednici, bilo da su fizička ili pravna lica72 (mikro, mala i srednja privatna privredna društva, zadruge i dr.), koji realizuju i finansiraju investicije na poljoprivrednim gazdinstvima. Svi korisnici moraju biti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

8.3.1.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

Tipovi prihvatljivih gazdinstava:

1) u slučaju kada korisnik nije vlasnik poljoprivrednog gazdinstva na kome se realizuje investicija, korisnik i vlasnik treba da zaključe ugovor koji uključuje odredbe koje omogućavaju strukturne efekte projekta najmanje deset godina nakon podnošenja zahteva za odobravanje projekta;

2) poljoprivredno gazdinstvo koje nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi;

3) poljoprivredno gazdinstvo koje za predmetnu investiciju ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu, odnosno da ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (subvencije, podsticaji, donacije);

4) poljoprivredno gazdinstvo koje nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema MPŠV;

5) slučaju kada je korisnik pravno lice, korisnik treba da dokaže da njegovi računi nisu blokirani u trenutku podnošenja zahteva, kao i da nisu bili blokirani više od 30 dana, u roku od 12 meseci pre podnošenja zahteva;

6) korisnici moraju da imaju u strukturi vlasništva manje od 25% javnog kapitala ili glasačkih prava javnih organa, kao i da budu registrovani u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

Ekonomska održivost korisnika

Ekonomska održivost korisnika prikazuje se putem poslovnog plana. Poslovni plan uključuje kratak opis poslovanja, obrtna sredstva i obaveze, ljudske resurse, opis predmetne investicije, njeno finansiranje i projekcije o budućem ekonomskom poslovanju (uključujući marketing).

Kriterijumi koje će IPARD agencija koristiti za procenu buduće ekonomske održivosti poljoprivrednog gazdinstva predstavljeni su u Prilogu 2.

Poslovni plan treba da bude na obrascu koji je pripremila IPARD agencija kao prilog pravilnika za sprovođenje ove Mere. Za investicije veće od 100.000 EUR potrebno je dostaviti složeni poslovni plan, dok je za investicije ispod 100.000 EUR potrebno dostaviti jednostavan poslovni plan.

Ekonomska održivost je definisana kao korišćenje svih resursa poljoprivrednog gazdinstva u optimalnom obimu. Poljoprivredno gazdinstvo treba da pokaže da će moći redovno da izmiruje svoje obaveze, ne dovodeći u rizik obavljanje tekućih poslova na poljoprivrednom gazdinstvu. Svrha provere održivosti jeste da se dokaže da korisnik može da finansira investiciju, kao i da je u stanju da održi ekonomsku aktivnost u vezi sa predmetnom investicijom tokom trajanja projekta.

Nacionalni standardi/standardi EU

Korisnici podržani u okviru IPARD III programa treba da ispunjavaju relevantne nacionalne standarde u pogledu registracije gazdinstva, osnivanja zadruga, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, higijene hrane i ishrane životinja, kao i identifikacije i registracije životinja.

Ukoliko su nacionalni standardi slični standardima EU, u opravdanim slučajevima EK može odobriti odstupanje od ovog pravila. Ispunjavanje odgovarajućih nacionalnih standarda za poljoprivredna gazdinstva do 15 ha u sektoru žitarica i industrijskog bilja, voća, povrća i vinogradarstva proverava se samo u okviru sektora u kojem korisnik podnosi zahtev, a ne i na celom poljoprivrednom gazdinstvu.

Najkasnije pre konačne isplate za predmetnu investiciju celo gazdinstvo mora da ispuni odgovarajuće važeće nacionalne standarde u pogledu zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, higijene hrane i ishrane životinja, kao i identifikacije i registracije životinja.

Kompletna lista ovih standarda data je u Prilogu 5, i biće dostupna podnosiocima zahteva uz dokumentaciju koja je navedena u okviru javnog poziva.

Investicija koja je realizovana mora ispunjavati relevantne standarde EU u pogledu zaštite životne sredine i dobrobiti životinja.

U slučaju da je zajednička investicija realizovana od strane pravnog lica, u ime njegovih članova, nacionalni standardi se primenjuju na imovinu pravnog lica, a ne na pojedinačnu imovinu svakog člana tog pravnog lica.

Najkasnije pre konačne isplate, ukoliko je relevantno, nadležni državni organi u oblasti veterine i zaštite životne sredine moraju proceniti da li su ispunjeni odgovarajući nacionalni i standardi EU. U ovom slučaju, navedeni organi treba da izdaju dokument koji potvrđuje gorenavedeno.

Ostali kriterijumi prihvatljivosti

Investicija se mora odnositi na proizvodnju proizvoda koji su obuhvaćeni Aneksom I Ugovora o funkcionisanju EU, uključujući proizvode ribarstva, i/ili stvaranje novih proizvoda, procesa i tehnologija u vezi sa proizvodima obuhvaćenim Aneksom I Ugovora o funkcionisanju EU, uključujući proizvode ribarstva. Rezultat proizvodnog procesa može biti proizvod koji nije obuhvaćen Aneksom.

U trenutku podnošenja zahteva za podršku, korisnici treba da dokažu da imaju iskustvo u poljoprivredi, kao i kompetencije u jednoj od sledećih kategorija:

1) srednja stručna sprema u oblasti poljoprivrede ili veterinarstva;

2) najmanje tri godine iskustva u poljoprivredi (dokazuje se potvrdom koju izdaje poslodavac ili statusom registrovanog gazdinstva u tom periodu u Registru poljoprivrednih gazdinstava);

ili,

3) visoka stručna sprema;

ili,

4) osnovno ili srednjoškolsko obrazovanje i izjava u pisanom obliku da će pohađati obuku u minimalnom trajanju od 50 časova predavanja u odgovarajućem sektoru, pre podnošenja zahteva za konačnu isplatu.

U slučaju pravnih lica, gore navedeni uslovi važe za lice odgovorno za upravljanje procesom proizvodnje.

Samo investicije ostvarene nakon što je izdato rešenje o odobravanju projekta/potpisan ugovor, mogu se smatrati prihvatljivim za podršku od strane IPARD agencije, osim za opšte troškove, kao što su studije izvodljivosti i drugi konsultantski troškovi u vezi sa pripremom zahteva. Opšti troškovi mogu nastati pre zaključenja ugovora za sufinansiranje između korisnika i IPARD agencije, odnosno pre donošenja rešenja o odobravanju projekta, ali ne pre 1. januara 2021. godine.

Korisnici IPARD podrške mogu ostvariti podršku za nabavku samo jednog traktora maksimalne snage ne veće od 100 kW, određenoj na osnovu obima i prirode aktivnosti koju obavljaju. Za nabavku traktora može biti potrošeno najviše 20% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava EU u okviru Mere „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”. U slučaju investicija koje se odnose na nabavku traktora i opreme na gazdinstvu, investicije treba da budu u skladu sa relevantnim zakonodavstvom EU u pogledu zaštite životne sredine73, posebno u pogledu ograničenja emisije gasova i zagađujućih materija74, 75.

Korisnik je obavezan da nakon konačne isplate od strane IPARD agencije pet godina namenski koristi investiciju, bez izmena koje značajno utiču na njenu prirodu ili na uslove u sprovođenju iste, ili davanjem nefer prednosti privrednom društvu, ili javnom organu, i/ili rezultiraju promenom prirode vlasništva nad komponentom infrastrukture predmetne investicije, ili prekidom ili izmeštanjem jedne proizvodne aktivnosti koja je kofinansirana.

Korisnici su dužni da čuvaju svu računovodstvenu dokumentaciju najmanje sedam godina nakon realizacije investicije, kao i da sarađuju i pruže sve tražene informacije službenicima MPŠV, IPARD agencije, Evropske komisije i Evropskog revizorskog suda, ovlašćenim za kontrolu i reviziju sprovođenje projekta, NAO/Telu za računovodstvo i Revizorskom telu, kao i drugim ovlašćenim organizacijama i institucijama na zahtev IPARD agencije.

Investicije u obnovljive izvore energije

Investicije u obnovljive izvore energije su investicije neophodne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.

Koncept „sopstvene potrošnje” proverava se u fazi podnošenja/obrade zahteva za projekat. Investicija se smatra prihvatljivom kada (teorijski) kapacitet energetskog postrojenja obnovljive energije („investicija”) ne prelazi vrednost od 120% trogodišnjeg proseka (sopstvene) potrošnje na gazdinstvu.

Kod novih gazdinstava ili gazdinstava koja su u poslednje tri godine značajno promenila obim poslovanja, IPARD agencija procenjuje očekivanu potrošnju. Takođe, ovo se odnosi i na očekivano povećanje potrošnje energije, koje može nastati zbog novih investicija, a koje će potencijalni korisnik realizovati u okviru istog zahteva za podršku.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

––––––––––––––

72 Prilog 1 Definicija malih i srednjih privrednih društava

8.3.1.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (prema sektoru)

Sektor 1: Mleko

Poljoprivredna gazdinstva sa minimum 30 i maksimum 300 krava na kraju investicije prihvatljiva su za: 1) investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata ili štala za muzne krave, uključujući opremu za objekte za proizvodnju mleka poput mašina za mužu, hlađenje mleka na gazdinstvu i skladišne kapacitete na gazdinstvu; u objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, mere za sprečavanje zagađenja vazduha, u izgradnju i/ili rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka, uključujući specifičnu opremu objekata za manipulaciju i korišćenje stočne hrane i stajnjaka, poput rezervoara za stajnjak, specijalizovane opreme za transport stajnjaka;

2) investicije u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;

3) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva sa više od 300 krava na početku investicije prihvatljiva su za:

1) investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili u specifičnu opremu i mehanizaciju objekata za manipulaciju i korišćenje stajnjaka;

2) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu;

3) investicije u poboljšanje biosigurnosnih mera.

Sektor 2: Meso

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom od minimum 30 i maksimum 1.000 goveda i/ili minimum 200 i maksimum 1.000 ovaca i/ili koza i/ili minimum 30 i maksimum 400 krmača, i/ili minimum 200 i maksimum 10.000 tovnih svinja i/ili minimum 1.000 i maksimum 10.000 ćurki i/ili minimum 300 i maksimum 3.000 guski i/ili minimum 5.000 i maksimum 50.000 brojlera po turnusu, odnosno upisanim objektom za držanje/uzgoj roditeljskog jata, na kraju investicije, prihvatljiva su za:

1) investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata ili štala, objekte i opremu za biosigurnost na gazdinstvu, u objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, mere za sprečavanje zagađenja vazduha, u izgradnju i/ili rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka, uključujući specifičnu opremu za manipulaciju i upotrebu stočne hrane i stajnjaka, poput rezervoara za stajnjak, specijalizovane opreme za transport stajnjaka;

2) investicije u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;

3) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom većim od 1.000 goveda i/ili većim od 1.000 ovaca i/ili koza i/ili većim od 400 krmača i/ili većim od 10.000 svinja i/ili većim od 10.000 ćurki i/ili većim od 3.000 guski i/ili većim od 50.000 brojlera po turnusu, na početku investicije prihvatljiva su za:

1) investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili specifičnu opremu i mehanizaciju u objektima za manipulaciju i korišćenje stajnjaka;

2) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu;

3) investicije u poboljšanje biosigurnosnih mera.

Sektor 3: Voće

Poljoprivredna gazdinstva sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR prihvatljiva su za:

1) nabavku traktora (do 100 kW), mašina i opreme;

2) izgradnju/proširenje/renoviranje/modernizaciju zaštićenog prostora (pokrivenog staklom i/ili plastikom), kao i nabavku opreme i/ili materijala za proizvodnju voća i rasadničku proizvodnju;

3) investicije u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za voćnjake (uključujući računarsku opremu);

4) investicije u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će zameniti stare neefikasne sisteme i doprineti uštedi u količini potrošene vode;

5) investicije u podizanje i obnavljanje zasada voća (nabavka višegodišnjeg sadnog materijala – osim jednogodišnjih biljaka), uključujući pripremu zemljišta;

6) investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za voće, uključujući ULO kapacitete.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, koji je u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja76, sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR prihvatljiva su za:

1) investicije u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koje doprinose uštedi u količini potrošene vode;

2) podizanje novih matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala;

3) izgradnju objekata za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala i nabavku opreme/uređaja/materijala (uključujući biljni materijal) za rasadničku proizvodnju, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje sadnog materijala.

Sektor 4: Povrće

Poljoprivredna gazdinstva sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR prihvatljiva su za:

1) nabavku traktora (do 100 kW), mašina i opreme;

2) izgradnju/proširenje/renoviranje/modernizaciju zaštićenog prostora (pokrivenog staklom i/ili plastikom), kao i nabavku opreme i/ili materijala za proizvodnju povrća, berbu povrća i rasadničku proizvodnju;

3) investiranje u sisteme za navodnjavanje povrća, koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će zameniti stare neefikasne sisteme i doprineti uštedi u količini potrošene vode;

4) investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za povrće, uključujući ULO kapacitete;

5) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva, u skladu sa Zakonom o semenu77, sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR prihvatljiva su za:

2) izgradnju objekata za konzervaciju i multiplikaciju semena i rasada, nabavku opreme za proizvodnju semena, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje semena i rasada.

Sektor 5: Žitarice i industrijsko bilje

Poljoprivredna gazdinstva od 50 do 100 ha zemljišta pod žitaricama i industrijskim biljem na kraju investicije, prihvatljiva su za investicije u:

1) nabavku traktora (do 100 kW);

2) nabavku mehanizacije i mašina (osim kombajna) za poljoprivrednu proizvodnju;

3) izgradnju skladišnih kapaciteta i opremanje.

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 2 i maksimum 100 ha zemljišta pod hmeljom na kraju investicije prihvatljiva su za investicije u:

1) nabavku traktora (do 100 kW);

2) nabavku mehanizacije i mašina (osim kombajna) za poljoprivrednu proizvodnju;

3) izgradnju skladišnih kapaciteta i opremanje.

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju više od 100 ha zemljišta pod žitaricama i industrijskim biljem na početku investicije prihvatljiva su za investicije u:

1) izgradnju, proširenje, renoviranje, modernizaciju i opremanje objekata za skladištenje, nabavku mehanizacije i mašina za konzervacijsku obradu zemljišta.

Proizvodnja duvana i industrijske konoplje ne spada u prihvatljive investicije unutar IPARD III programa.

Sektor 6: Jaja

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od minimum 5.000 i maksimum 200.000 kokošaka nosilja u eksploataciji, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisan objekat za proizvodnju roditeljskog jata kokošaka lakog tipa, odnosno odgoj kokošaka nosilja, na kraju investicije, prihvatljiva su za:

1) investicije u izgradnju i/ili opremanje objekata za uzgoj kokošaka nosilja, proizvodnju i skladištenje jaja, kao i hrane za životinje; objekte za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, izgradnju objekata za skladištenje stajnjaka;

2) investicije u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;

3) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta većim od 200.000 kokošaka nosilja, na početku investicije prihvatljiva su za:

1) investicije u rekonstrukciju koje se odnose na zamenu starih neobogaćenih kaveza i/ili opreme radi ispunjenja standarda EU u vezi sa dobrobiti životinja, objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, izgradnju objekata za skladištenje stajnjaka;

2) investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu;

3) investicije u poboljšanje biosigurnosnih mera.

Sektor 7: Vinogradarstvo

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu78 sa minimum 2 ha i maksimum 100 ha vinograda na kraju investicije prihvatljiva su za:

1) nabavku voćarsko-vinogradarskih traktora (do 100 kW), mašina za zaštitu bilja, rezidbu, tarupiranje, berbu i obavljanje drugih agrotehničkih i ampelotehničkih mera i opreme;

2) investicije u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za vinograde (uključujući računarsku opremu);

3) investicije u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će zameniti stare neefikasne sisteme i doprineti uštedi u količini potrošene vode;

4) izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za stono grožđe, uključujući ULO kapacitete.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR prihvatljiva su za:

1) investicije u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za matične zasade, rasadnike, vinograde i drugo (uključujući računarsku opremu);

2) investicije u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;

3) podizanje novih matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala;

4) izgradnju/proširenje/adaptaciju objekata za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala i nabavku opreme/uređaja/materijala (uključujući biljni materijal) za rasadničku proizvodnju, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje sadnog materijala.

Sektor 8: Ribarstvo

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od najmanje 10 t ribe godišnje na kraju investicije prihvatljiva su za:

1) investicije u izgradnju novih proizvodnih objekata za akvakulturu i rekonstrukciju postojećih objekata, uključujući investicije u infrastrukturu (putna mreža, vodovod, električna mreža i distribucija) na ribnjacima (svih vrsta);

2) investicije u novu opremu koja će se koristiti za uzgoj i transport ribe, poštujući standarde biosigurnosti i zaštite životne sredine;

3) investicije u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i opreme) za sopstvene potrebe.

––––––––––––––

73 Specifična sekcija za automobilsku industriju koja se odnosi na traktore nalazi se na veb-stranici :https://ec.europa.eu/growth/sectors/automotive/legislation/tractors_en

74 Uredba (EU) br. 167/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 5. februara 2013. godine o odobrenju i tržišnom nadzoru poljoprivrednih i šumskih vozila, a kojom je delegirana Uredba Komisije (EU) 2018/985, kojom se dopunjava Uredba (EU) br. 167/2013 Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa zahtevima koji se tiču zaštite životne sredine, performansi pogonskih jedinica za poljoprivredna i šumska vozila i njihove motore, stavlja van snage Delegiranu Uredbu Komisije (EU) 2015/96.

75 U skladu sa uputstvima Generalnog direktorata za poljoprivredu Ares (2019)6933835-08/11/2019

76 („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 30/10 – dr. zakon)

77 („Službeni glasnik RS”, br. 45/05 i 30/10)

78 („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12)

8.3.1.8. Prihvatljivi troškovi

Podržane investicije moraju biti obuhvaćene Aneksom I Ugovora o funkcionisanju EU.

Opšti troškovi mogu se smatrati prihvatljivim za kofinansiranje samo ako je podnosilac zahteva zatražio podršku za opšte troškove u zahtevu koji sadrži detaljnu dokumentaciju, a koja opravdava stvarnost i validnost troškova, kao i ako je projekat na koji se odnose opšti troškovi odabran i odobren od strane IPARD agencije.

Troškovi koji se odnose na aktivnosti informisanja i promocije na nivou projekta za koje su odgovorni korisnici, smatraće se prihvatljivim za kofinansiranje ukoliko su aktivnosti u skladu sa pravilima informisanja i promocije koja se primenjuju u Programu.

Korisik je dužan da dostavi detaljnu dokumentaciju koja opravdava stvarnost i validnost troškova, uz zahtev za isplatu koji se podnosi IPARD agenciji. IPARD agencija je odgovorna za kontrolu stvarnosti i validnosti troškova, kao i za objavljivanje skupa zahteva i dokumenata koji su potrebni da bi se opravdali troškovi od strane podnosioca zahteva/korisnika, u vodičima za korisnike.

8.3.1.9. Kriterijumi selekcije/ Principi u vezi sa kriterijumima selekcije

Tabela 40: Kriterijumi selekcije za Meru 1

Vrsta kriterijuma selekcije

Odgovor

Bodovi

Investicija se nalazi u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi79

da/ne

14/0

Investicije u skladištenje stajnjaka, tretman i upravljanje otpadnim vodama

da/ne

13/0

Podnosilac zahteva je fizičko lice, mlađe od 40 godina na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta

da/ne

7/0

Podnosilac zahteva je fizičko lice ženskog pola

da/ne

5/0

Investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora

da/ne

13/0

Podnosilac zahteva je sertifikovan za organsku proizvodnju i/ili je korisnik Mere 4

da/ne

11/0

Podnosilac zahteva ima završenu srednju školu/višu školu/fakultet u oblasti poljoprivrede ili veterine

da/ne

6/7/9/0

Projekat je rezultat saradnje sa naučno-istraživačkim organizacijama akreditovanim u Republici Srbiji

da/ne

7/0

Podnosilac zahteva još uvek nije registrovan kao korisnik IPARD podrške

da/ne

6/0

Podnosilac zahteva je član zemljoradničke zadruge ili je zemljoradnička zadruga

da/ne

4/8/0

Investicija se odnosi na izgradnju objekta

da/ne

7/0

––––––––––––––

79 Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi uključuju spisak naselja u planinskim područjima koja su definisana Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, broj 132/21)

8.3.1.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Javna podrška u okviru ove Mere iznosi do 60% ukupnih prihvatljivih troškova investicije. Podrška se može uvećati do:

1) 65% za investicije u planinskim područjima;

2) 70% za podnosioce zahteva koje su sertifikovani za organsku proizvodnju i/ili mladi poljoprivrednici (poljoprivrednik koji je fizičko lice, mlađe od 40 godina na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta i koji poseduje odgovarajuće profesionalne veštine i kompetencije).

Dodatnih 10% podrške, pod uslovom da kumulativna kombinovana podrška ne prelazi 75%, dodeljuje se za:

1) investicije u vezi sa otpadnim vodama i upravljanjem otpadom i obnovljivom energijom;

2) zajedničke investicije.

Stopa kofinansiranja EU je 75% od iznosa ukupne javne pomoći.

Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:

1) minimalno 20.000 EUR;

2) maksimalno 700.000 EUR.

Korisnik može da primi ukupnu podršku do maksimalnog iznosa od 2.000.000 EUR javne podrške u okviru ove Mere kroz celokupan IPARD III programski period.

Korisniku može biti odobren sledeći zahtev za odobravanje projekta ako je:

1) korisnik podneo zahtev za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta; ili,

2) istekao rok za realizaciju investicije i podnošenje zahteva za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta; ili,

3) korisnik odustao od prethodnog zahteva za odobravanje projekta.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.1.11. Budžet za Meru

Tabela 41: Budžet za Meru 1 za period 2021–2027. godina

Godina

Ukupan prihvatljiv trošak (EUR)

Javni troškovi

Doprinos korisnika

Ukupno

Doprinos EU

Nacionalni doprinos

EUR

2=3+9

3=5+7

4=3/2

10=9/2

2021.

18.888.888,89

11.333.333,33

8.500.000,00

2.833.333,33

7.555.555,56

2022.1

686.643,121

411.985,881

601

308.989,411

751

102.996,471

251

274.657,261

401

2023.

25.111.111,11

15.066.666,67

11.300.000,00

3.766.666,67

10.044.444,44

2024.*

28.666.666,67

17.200.000,00

12.900.000,00

4.300.000,00

11.466.666,67

2025.*

33.777.777,78

20.266.666,67

15.200.000,00

5.066.666,67

13.511.111,11

2026.*

33.755.555,56

20.253.333,33

15.190.000,00

5.063.333,33

13.502.222,22

2027.*

27.355.555,56

16.413.333,33

12.310.000,00

4.103.333,33

10.942.222,22

Ukupno1

168.242.198,691

100.945.319,211

75.708.989,411

25.236.329,801

67.296.879,481

* Indikativni budžet

1Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.1.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 42: Pokazatelji i ciljevi za Meru 1

Pokazatelji za Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Ciljana vrednost do 2027. godine

Broj korisnika Mere

850

Broj poljoprivrednih gazdinstava koja su modernizovala proizvodnju kroz IPARD podršku (EUR)

830

Ukupna vrednost ulaganja u modernizaciju na poljoprivrednim gazdinstvima (EUR)

192.000.000

Broj poljoprivrednih gazdinstava koja koriste IPARD podršku kako bi se postepeno usklađivala sa standardima EU

850

Broj novootvorenih radnih mesta

100

Broj mladih poljoprivrednika koji koriste IPARD podršku

340

Broj podržanih proizvođačkih grupa/organizacija

Broj poljoprivrednika/poljoprivrednih gazdinstava koja učestvuju u podržanim proizvođačkim grupama, proizvođačkim organizacijama, lokalnim tržištima, kratkim lancima snabdevanja i šemama kvaliteta

Broj zajedničkih investicija

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

188

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na upravljanje stajnjakom

125

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na tretman ili upravljanje otpadom

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

460

Broj projekata u investicije koje se odnose na cirkularnu ekonomiju

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.1.13. Administrativna procedura

Indikativne aktivnosti administrativne procedure za sprovođenje Mere predstavljene su u delu 8.2. Administrativna procedura.

Mera će se sprovoditi u skladu sa pismenim procedurama o unutrašnjoj kontroli koje je pripremila IPARD agencija, a koje su akreditovane od strane NAO i odobrene od strane Evropske komisije. Pored toga, IPARD agencija treba da pripremi Vodič za korisnike koji će, između ostalog, sadržati i detaljan opis administrativne procedure.

8.3.1.14. Geografski obim Mere

Mera se primenjuje na oblasti definisane u delu 2.1. Geografsko područje obuhvaćeno IPARD III programom.

8.3.1.15. Ostale informacije specifične za Meru

N/P

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

8.3.2.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) br. 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine o uspostavljanju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29. 1 (3) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.2.2. Obrazloženje

Prema rezultatima sprovedenih sektorskih analiza, koji su detaljnije predstavljeni u okviru dela 2, sektoru prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji potrebna je značajna podrška modernizaciji tehnologije, povećanju asortimana proizvoda, jačanju tržišnih lanaca i unapređenju efikasnosti proizvodnje i kvaliteta proizvoda.

Investicije u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta u sektoru prerade žitarica i industrijskog bilja, voća, povrća, grožđa, mleka, mesa, jaja i ribe rezultiraće rastom produktivnosti i konkurentnosti, kao i povećanjem ukupnih performansi navedenih sektora, uz istovremeni doprinos dostizanju standarda EU. Stoga bi navedene investicije trebalo da omoguće bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu, kao i povećanje ukupnog izvoza.

Koristi od ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti za privredna društva uključuju smanjenje upotrebe resursa i zagađenja životne sredine, unapređenje proizvodnje i korišćenja kapaciteta, smanjenje broja operacija i pojednostavljeno održavanje, što će rezultirati rastom produktivnosti i konkurentnosti. Pored toga, ulaganja u energetsku efikasnost su važan deo Vladinih strategija zelenog rasta koji doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju klimatskih promena.

Unapređeni skladišni i prerađivački kapaciteti doprinose povećanju obima proizvodnje i poboljšanju kvaliteta proizvoda na tržištu. Pored toga, greenfield investicije bi trebalo da osiguraju bolju pozicioniranost proizvoda na domaćem tržištu i doprinesu povećanju izvoza i ukupne zaposlenosti. Bez IPARD podrške veliki broj prerađivača ne bi bio u mogućnosti da ispuni zahteve za dostizanje standarda EU.

8.3.2.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti ciljevi

Ova mera će doprineti povećanju konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i poboljšanju efikasnosti i održivosti prehrambene industrije, pružajući bolji odgovor prehrambenog sektora na društvene zahteve za zdravom hranom, uključujući hranu koja je bezbedna, visoke nutritivne vrednosti i održiva, ulaganjem u fizičku infrastrukturu u skladu sa relevantnim standardima EU.

Takođe, ova Mera će pomoći u rešavanju izazova nastalih uticajem klimatskih promena, podsticanjem proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i cirkularne ekonomije.

Deo aktivnosti, u okviru ove Mere, doprineće jačanju položaja poljoprivrednika u lancu proizvodnje hrane, podstičući ih na udruživanje u kratkim tržišnim lancima i proizvodnju proizvoda sa dodatom vrednošću.

Specifični ciljevi

Sektor 1: Sektor prerade mleka i marketing

Specifični ciljevi za sektor prerade mleka i marketing su:

1) povećanje konkurentnosti kapaciteta za preradu mleka na tržištu kroz uvođenje novih tehnologija, unapređenje tehnoloških procesa i specifikacije novih proizvoda u cilju boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu;

2) unapređenje snabdevanja mlekom i kvaliteta i mikrobiološke bezbednosti mleka uvođenjem sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, digitalizacije, energetske efikasnosti i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora;

3) uvođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane (GHP, GMP, HACCP i ISO) u cilju unapređenja konkurentnosti na tržištu.

Sektor 2: Sektor prerade mesa i marketing

Specifični ciljevi za sektor prerade mesa i marketing su:

1) unapređenje objekata za klanje, sečenje i preradu mesa, kako bi se uskladili sa standardima EU;

2) uvođenje novih tehnologija, poboljšanje procesa proizvodnje i proizvoda, u cilju boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu;

3) vođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane (GHP, GMP, HACCP i ISO) u svrhu praćenja, kontrole i upravljanja proizvodnjom;

4) unapređenje upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i obnovljivim izvorima energije.

Sektor 3: Sektor prerade voća i marketing

Specifični ciljevi za sektor prerade voća i marketing su:

1) povećanje podrške mikro, malim i srednjim privrednim društvima/preduzetnicima za preradu voća;

2) unapređenje sektora prerade voća ka dostizanju standarda EU;

3) unapređenje proizvodnih tehnika i tehnologija;

4) uvođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane;

5) unapređenje marketinga proizvoda od voća;

6) uvođenje novih tehnologija i opreme, u cilju boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu.

Sektor 4: Sektor prerade povrća i marketing

Specifični ciljevi za sektor prerade povrća i marketing su:

1) povećanje podrške mikro, malim i srednjim privrednim društvima/preduzetnicima za preradu povrća;

2) unapređenje sektora prerade povrća ka dostizanju standarda EU;

3) unapređenje proizvodnih tehnika i tehnologija;

4) uvođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane;

5) unapređenje marketinga proizvoda od povrća;

6) uvođenje novih tehnologija i opreme, u cilju boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu.

Sektor 5: Sektor prerade jaja i marketing

Specifični ciljevi sektora prerade jaja i marketing su:

1) unapređenje novih i postojećih prerađivačkih kapaciteta, kako bi se uskladili sa standardima EU i povećanje konkurentnosti i produktivnosti;

2) uvođenje novih tehnologija i poboljšanje procesa proizvodnje i proizvoda u cilju boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu;

3) vođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane (GHP, GMP, HACCP i ISO);

4) poboljšanje tretiranja i upravljanja otpadom.

Sektor 6: Sektor prerade grožđa i marketing

Specifični ciljevi sektora prerade grožđa i marketing su:

1) povećanje podrške mikro, malim i srednjim privrednim društvima/preduzetnicima koji proizvode vino/vinske proizvode i aromatizovane proizvode na bazi vina;

2) unapređenje konkurentnosti sektora i dostizanje standarda EU;

3) unapređenje tehnika i tehnologija proizvodnje;

4) uvođenje šema kvaliteta, odnosno proizvodnje proizvoda sa dodatom vrednošću;

5) unapređenje prepoznatljivosti proizvoda od grožđa sa oznakom geografskog porekla na domaćem i međunarodnom tržištu.

Sektor 7: Sektor prerade žitarica i industrijskog bilja i marketing:

Specifični ciljevi sektora prerade žitarica i industrijskog bilja i marketing su:

1) poboljšanje vrednosti primarnih proizvoda kroz povećanje stepena prerade;

2) unapređenje konkurentnosti novoosnovanih ili postojećih prerađivačkih kapaciteta žitarica i industrijskog bilja kroz širenje obima prerade, poboljšanje tehnologije prerade, uvođenje standarda i povećanje kvaliteta proizvoda i efikasnosti proizvodnje;

3) poboljšanje kvaliteta semena kroz ulaganja u centre za preradu semena;

4) povećanje vrednosti izvoza po hektaru dodavanjem vrednosti proizvoda kroz preradu.

Sektor 8: Sektor prerade ribe i marketing:

Specifičini ciljevi sektora prerade ribe i marketing su:

1) povećanje podrške za izgradnju novih postrojenja za preradu;

2) uvođenje proizvodnje sa novim tehnologijama i poboljšanje postojećih tehnoloških procesa i proizvoda u cilju boljeg pozicioniranja na domaćem i međunarodnom tržištu;

3) unapređenje raznovrsnosti proizvoda od ribe i pakovanja;

4) uvođenje sistema bezbednosti hrane i standarda za procenu kvaliteta (GHP, GMP, HACCP i ISO – 9001, 22000);

5) poboljšanje tretmana i upravljanje nusproizvodima životinjskog porekla.

8.3.2.4. Povezanost sa drugim merama IPARD programa i nacionalnim merama

Ova Mera je povezana sa Merom 1 – „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”, kroz koju se obezbeđuje snabdevanje sirovinama. Unapređenje prerađivačkih kapaciteta doprinosi poboljšanju kvaliteta u proizvodnji primarnih poljoprivrednih proizvoda. Proizvođači se podstiču da proizvode veće količine kvalitetnih primarnih proizvoda koji se koriste u procesu prerade i na taj način jačaju lanac vrednosti.

Razgraničenje između mera je obezbeđeno na osnovu tipa korisnika, a u ovoj Meri to su privredna društva/preduzetnici koji se bave preradom i marketingom, dok su u Meri 1 korisnici poljoprivredna gazdinstva koja se bave primarnom proizvodnjom.

Kroz Nacionalni program ruralnog razvoja omogućena je podrška za investicije manjeg obima. Korisnici su poljoprivredni proizvođači koji ulažu u unapređenje fizičke imovine za preradu na svojim gazdinstvima. Jasno razgraničenje između korisnika IPARD podrške i nacionalnih mera podrške ruralnom razvoju predstavljeno je u delu 10.3. Kriterijumi za razgraničenje i komplementarnost IPARD mera i državne politike.

8.3.2.5. Korisnici

Korisnici su preduzetnici i pravna lica/privredna društva/zadruge, koja u strukturi vlasništva imaju manje od 25% javnog kapitala ili glasačkih prava javnih organa. Privredno društvo može da čini jedna ili više poslovnih jedinica (proizvodnih ogranaka).

Korisnici podsticaja moraju biti registrovani u Agenciji za privredne registre i u aktivnom statusu.

8.3.2.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

Vrste podržanih pravnih lica

Prihvatljivi korisnici su mikro, mala i srednja pravna lica (Prilog 1 – Definicija malih i srednjih privrednih društava, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo).

Pravna lica koja nisu obuhvaćena definicijom mikro, malih i srednjih privrednih društava a imaju manje od 750 zaposlenih ili godišnji promet koji ne prelazi 200 miliona EUR takođe mogu biti prihvatljiva, ali samo u slučaju da se podrška odnosi na investicije koje su namenjene potpunom usklađivanju celokupne privredne jedinice sa relevantnim standardima EU.

Na osnovu propisno obrazloženog zahteva zemlje korisnice, Evropska komisija može da odluči da li će podršku pružiti i drugim pravnim licima osim gorepomenutih, i to samo za ulaganja koja su neophodna za ispunjavanje određenih standarda EU, a koja naročito uključuju visokovredne investicije.

Takva podrška može biti odobrena samo kod pravnih lica koja su identifikovana u Nacionalnom planu za dostizanje standarda EU, i to za investicije namenjene potpunom usklađivanju celokupne privredne jedinice sa relevantnim standardima EU.

U slučaju da korisnik nije vlasnik, potrebno je da zaključi ugovor koji uključuje odredbe koje omogućavaju trajanje strukturnih efekata projekta tokom najmanje 10 godina od dana podnošenja zahteva za odobravanje projekta.

Korisnici su u obavezi da:

1) dokažu da nemaju neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda ili obaveze za socijalno osiguranje prema državi ;

2) dokažu da račun nije blokiran u trenutku podnošenja zahteva, kao i da nije bio u blokadi duže od 30 dana u periodu od 12 meseci pre podnošenja zahteva.

Objekti navedeni na veb-sajtu EU (DG SANTE) kao objekti trećih zemalja koji su odobreni od strane EU za izvoz nisu prihvatljivi za podršku u već odobrenim proizvodnim podsektorima za izvoz u EU, već samo za investicije u one objekte koji nisu odobreni od strane EU.

Objekti koji su već na Generalni direktorat za zdravlje i bezbednost hrane (DG SANTE) listi objekata van EU i koji su odobreni za izvoz hrane životinjskog porekla u EU prihvatljivi su za investicije u obnovljive izvore energije ili cirkularnu ekonomiju, bez obzira na nacionalni plan.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

Ekonomska održivost korisnika

Ekonomska održivost korisnika prikazuje se putem poslovnog plana. Poslovni plan uključuje kratak opis poslovanja, tekuću aktivu i pasivu, ljudske resurse, opis predmetne investicije, finansiranje predmetne investicije i projekcije o budućem ekonomskom poslovanju (uključujući marketing).

Kriterijumi koje će IPARD agencija koristiti za procenu ekonomske održivosti korisnika predstavljeni su u Prilogu 2. Poslovni plan treba da bude usklađen sa obrascem pripremljenim od strane IPARD agencije, a koji je ujedno i prilog pravilnika za sprovođenje ove Mere. Za investicije veće vrednosti od 100.000 EUR potreban je složen poslovni plan, dok je za investicije vrednosti ispod 100.000 EUR potreban jednostavan poslovni plan, kako je definisano u zahtevu za odobravanje projekta.

Ekonomska održivost predstavlja potpuno korišćenje resursa podnosioca zahteva (preduzetnika/privrednog društva/zadruge) u optimalnom obimu. Korisnik treba da pokaže da može redovno da izmiruje svoje obaveze, ne dovodeći u rizik obavljanje tekućih poslova. Svrha provere održivosti je da se pokaže da korisnik može da finansira investiciju, kao i da je u stanju da održi ekonomsku aktivnost u vezi sa predmetnom investicijom tokom trajanja projekta (obično najmanje pet godina nakon konačne isplate).

Nacionalni standardi/standardi EU

Najkasnije do momenta konačne isplate, korisnik – pravno lice u celini (preduzetnik/ privredno društvo/ zadruga) mora biti usklađen sa relevantnim nacionalnim standardima koji su na snazi u vezi sa zaštitom životne sredine, javnog zdravlja (sa aspekta bezbednosti hrane), dobrobiti životinja i bezbednosti na radu (Prilog 5).

Najkasnije pre konačne isplate, podržana investicija mora biti u skladu sa relevantnim standardima EU.

Najkasnije pre konačne isplate, korisnik mora da priloži kao obavezan deo konačnog zahteva za isplatu, potvrdu izdatu od strane organa nadležnog za zaštitu životne sredine, javnog zdravlja, dobrobiti životinja i zaštite na radu, koja potvrđuje da je korisnik ispunio sve važeće nacionalne standarde i da je investicioni projekat u skladu sa standardima EU. U tom slučaju, nadležni organi su u obavezi da izdaju dokument koji potvrđuje gorenavedeno. Navedeni dokument je potrebno dostaviti IPARD agenciji pre konačne isplate.

Kompletna lista ovih standarda data je u Prilogu 5, i biće dostupna podnosiocima zahteva uz dokumentaciju u okviru javnog poziva za podnošenje zahteva za odobravanje projekta.

U slučaju da zajedničke investicije sprovodi pravno lice u ime svojih članova, nacionalni standardi se primenjuju na imovinu pravnog lica, a ne na imovinu u vlasništvu svakog člana tog pravnog lica.

Ostali kriterijumi prihvatljivosti

Investicija se mora odnositi na preradu i/ili marketing proizvoda koji su obuhvaćeni Aneksom I Ugovora o funkcionisanju EU, uključujući proizvode ribarstva i/ili razvoj novih proizvoda, procesa i tehnologija povezanih sa proizvodima u sklopu Aneksa I Ugovora o funkcionisanju EU, uključujući proizvode ribarstva. Rezultat proizvodnog procesa može biti proizvod koji nije obuhvaćen Aneksom.

Korisnici su dužni da čuvaju svu računovodstvenu dokumentaciju najmanje sedam godina nakon realizacije investicije, kao i da sarađuju i pruže sve tražene informacije službenicima MPŠV, IPARD agencije, Evropske komisije i Evropskog revizorskog suda, ovlašćenih za kontrolu i reviziju sprovođenja projekta, NAO/Telu za računovodstvo i Revizorskom telu, kao i drugim ovlašćenim organizacijama i institucijama na zahtev IPARD agencije.

8.3.2.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (prema sektoru)

Sektor 1: Prerada mleka i marketing

Korisnik mora biti upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa Zakonom o veterinarstvu80 na kraju investicije.

Mora imati dnevni kapacitet prikupljenog kravljeg mleka od 3.000 do 100.000 l na kraju investicije ili dnevni kapacitet prikupljenog ovčijeg i/ili kozjeg mleka od 500 do 5.000 l na kraju investicije.

Sektor 2: Prerada mesa i marketing

Korisnik mora biti upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa Zakonom o veterinarstvu na kraju investicije.

U slučaju klanica, prihvatljivi su korisnici sa minimalnim kapacitetom za: 10 goveda ili 50 svinja ili 50 ovaca i koza ili 500 ćurki i gusaka ili 5.000 jedinki živine dnevno na kraju investicije.

U slučaju postrojenja za sečenje i/ili preradu mesa, prihvatljivi su korisnici sa minimalnim kapacitetom sečenja ili prerade od 500 kg dnevno na kraju investicije.

Sektor 3: Prerada voća i marketing

Prihvatljivi korisnici su mikro, mala i srednja pravna lica koja su definisana u skladu sa Preporukom EK 2003/361 o malim i srednjim privrednim društvima (MSP). Definicija EU mikro, malih i srednjih pravnih lica data je u Prilogu 1.

Prihvatljivi korisnici su pravna lica sa prihvatljivim investicijama u vrednosti većoj od 50.000 EUR.

Sektor 4: Prerada povrća i marketing

Prihvatljivi korisnici su mikro, mala i srednja privredna društva koja su definisana u skladu sa Preporukom EK 2003/361 o malim i srednjim privrednim društvima (MSP). Definicija EU mikro, malih i srednjih pravnih lica data je u Prilogu 1.

Prihvatljivi korisnici su pravna lica sa prihvatljivim investicijama vrednosti veće od 50.000 EUR.

Sektor 5: Prerada jaja i marketing

Prihvatljivi korisnici su mikro, mala i srednja privredna društva koja su definisana u skladu sa Preporukom EK 2003/361 o malim i privrednim društvima (MSP). Definicija EU mikro, malih i srednjih privrednih društava data je u Prilogu 1.

Sektor 6: Prerada grožđa i marketing

Korisnici moraju biti upisani u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu81, sa maksimalno mogućim godišnjim kapacitetom proizvodnje vina od 20.000 do 1.000.000 l na kraju investicije, i koji je upisan u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu.

Sektor 7: Prerada žitarica i industrijskog bilja i marketing

U slučaju prerađivača semena, prihvatljivi korisnici su pravna lica upisana u Registar dorađivača semena u skladu sa Zakonom o semenu82.

Prihvatljivi korisnici su pravna lica sa prihvatljivim investicijama u vrednosti koja je veća od 50.000 EUR.

Sektor 8: Prerada ribe i marketing

Korisnik mora biti upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, sa dnevnim kapacitetom za preradu ribe većim od 200 kg na kraju investicije.

––––––––––––––

80 („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 – dr. zakon)

8.3.2.8. Prihvatljivi troškovi

Podržane investicije moraju biti obuhvaćene Aneksom I Ugovora o funkcionisanju EU.

Troškovi aktivnosti informisanja i promocije na nivou projekta za koje su odgovorni korisnici smatraće se prihvatljivim za kofinansiranje ukoliko su aktivnosti u skladu sa pravilima informisanja i promocije koja se primenjuju u Programu.

Korisnik mora da dostavi detaljnu dokumentaciju koja opravdava stvarnost i validnost troškova uz zahtev(e) za isplatu, koji se podnosi IPARD agenciji. IPARD agencija je odgovorna za kontrolu stvarnosti i validnosti troškova, i za objavljivanje skupa uslova koje je potrebno ispuniti, kao i dokumenata koji su potrebni kako bi se opravdali troškovi od strane podnosioca zahteva/korisnika.

––––––––––––––

81 („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12)

82 („Službeni glasnik RS”, br. 45/05 i 30/10 – dr. zakon)

Investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora

Investicije u obnovljive izvore energije su investicije neophodne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.

Pod ovom investicionom podrškom dozvoljena je prodaja električne energije u mrežu ukoliko se poštuje granica „za sopstvenu potrošnju” (tj. električna energija prodata mreži jednaka je proseku električne energije koja je uzeta iz mreže tokom godine). To je opravdano činjenicom da se električna energija ne može skladištiti, kao i da ukoliko se ne troši, mora se prodati u mrežu. Električna mreža predstavlja mesto za skladištenje električne energije, pri čemu se električna energija unosi i povlači tokom godine u sličnoj količini i u drugačijem intenzitetu. Koncept „sopstvene potrošnje” proverava se u fazi podnošenja projekta. Investicija se smatra prihvatljivom kada (teorijski) kapacitet energetskog postrojenja za obnovljivu energiju („investicija”) ne prelazi vrednost od 120% trogodišnjeg proseka („sopstvene potrošnje”) na gazdinstvu.

Kod novoosnovanih poljoprivrednih gazdinstava (preduzetnici i pravna lica/ privredna društva/ zadruge) ili poljoprivrednih gazdinstava koja su u poslednje tri godine značajno promenila obim poslovanja, IPARD agencija procenjuje očekivanu potrošnju. Takođe, ovo se odnosi i na očekivano povećanje potrošnje energije, koje može nastati zbog novih investicija, a koje će potencijalni korisnik realizovati u okviru istog zahteva za podršku.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

8.3.2.9. Kriterijumi selekcije/ Principi u vezi sa kriterijumima selekcije

Tabela 43: Kriterijumi selekcije za Meru 3

Vrsta kriterijuma selekcije

Odgovor

Bodovi

Investicija se nalazi u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi83

da/ne

17/0

Investicija u tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom

da/ne

17/0

Podnosilac zahteva ima ispunjene standarde za sistem bezbednosti hrane i/ili kvaliteta hrane

da/ne

15/0

Investicija u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora

da/ne

13/0

Podnosilac zahteva je sertifikovan za organsku proizvodnju i/ili je korisnik Mere 4

da/ne

11/0

Projekat je rezultat saradnje sa naučno-istraživačkim organizacijama akreditovanim u Republici Srbiji

da/ne

11/0

Podnosilac zahteva je zemljoradnička zadruga

da/ne

10/0

Podnosilac zahteva još uvek nije registrovan kao korisnik IPARD podrške

da/ne

6/0

––––––––––––––

83 Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi uključuju spisak naselja u planinskim područjima koja su definisana Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, broj 132/21)

8.3.2.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Javna podrška u okviru ove mere iznosi maksimalno do 50% ukupnih prihvatljivih troškova. Za investicije koje se odnose na tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom, cirkularnu ekonomiju i obnovljivu energiju, maksimalni intenzitet pomoći se može povećati za 10%. Maksimalni nivo pomoći za zajedničke investicije je 70%.

Stopa kofinansiranja EU je 75% od ukupne javne pomoći.

Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:

1) minimalno 20.000 EUR;

2) maksimalno 1.300.000 EUR.

Korisnik može da primi ukupnu podršku do maksimalnog iznosa od 2.500.000 EUR javne podrške u okviru ove Mere kroz IPARD III programski period.

Korisniku može biti odobren sledeći zahtev za odobravanje projekta ako je:

1) korisnik podneo zahtev za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta; ili,

2) istekao rok za realizaciju investicije i podnošenje zahteva za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta; ili

3) korisnik odustao od prethodnog zahteva za odobravanje projekta.

8.3.2.11. Budžet za Meru

Tabela 44: Budžet za Meru 3 za period 2021–2027. godina

Godina

Ukupan prihvatljiv trošak

Javni troškovi

Doprinos korisnika

Ukupno

Doprinos EU

Nacionalni doprinos

EUR

2=3+9

3=5+7

4=3/2

10=9/2

2021.

13.333.333,33

6.666.666,67

5.000.000,00

1.666.666,67

6.666.666,67

2022.1

0,001

501

0,001

751

0,001

251

0,001

501

2023.

22.906.666,67

11.453.333,33

8.590.000,00

2.863.333,33

11.453.333,33

2024.*

23.333.333,33

11.666.666,67

8.750.000,00

2.916.666,67

11.666.666,67

2025.*

29.333.333,33

14.666.666,67

11.000.000,00

3.666.666,67

14.666.666,67

2026.*

26.666.666,67

13.333.333,33

10.000.000,00

3.333.333,33

13.333.333,33

2027.*

25.706.666,67

12.853.333,33

9.640.000,00

3.213.333,33

12.853.333,33

Ukupno1

141,280,000.001

70,640,000.001

52,980,000.001

17,660,000.001

70,640,000.001

*Indikativni budžet

1Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.2.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 45: Pokazatelji i ciljevi za Meru 3

Pokazatelji za Meru 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

Ciljana vrednost do 2027. godine

Broj korisnika Mere

220

Broj privrednih društava za preradu poljoprivedno-prehrambenih proizvoda koja su modernizovala proizvodnju kroz IPARD podršku

220

Ukupna vrednost ulaganja u modernizaciju u poljoprivredno-prehrambenom sektoru (EUR)

161.280.000

Broj privrednih društava za preradu koja koriste IPARD podršku kako bi se postepeno usklađivala sa standardima EU

220

Broj novootvorenih radnih mesta

110

Broj podržanih proizvođačkih grupa/organizacija

Broj zajedničkih investicija

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na tretman ili upravljanje otpadom

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

360

Broj projekata u investicije koje se odnose na cirkularnu ekonomiju

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.2.13. Administrativna procedura

Indikativne aktivnosti administrativne procedure za sprovođenje Mere predstavljene su u delu 8.2. Administrativna procedura.

Mera će se sprovoditi u skladu sa pisanim procedurama o unutrašnjoj kontroli koje je pripremila IPARD agencija, a koje su akreditovane od strane NAO i odobrene od Evropske komisije. Pored toga, IPARD agencija treba da pripremi Vodič za korisnike koji će, između ostalog, sadržati i detaljan opis administrativne procedure.

8.3.2.14. Geografski obim Mere

Mera se primenjuje na oblasti definisane u delu 2.1. Geografsko područje obuhvaćeno IPARD III programom.

8.3.2.15. Ostale informacije specifične za Meru

N/P

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

8.3.3.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) br. 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine kojim se uspostavlja Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29. 1 (4) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.3.2. Obrazloženje

Mera 4 – „Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja” kreirana je sa ciljem da ohrabri poljoprivredne proizvođače da zaštite i poboljšaju životnu sredinu na zemljištu kojim upravljaju. Poljoprivrednim proizvođačima se obezbeđuje nadoknada za sprovođenje Mere, koja predstavlja višegodišnju obavezu poštovanja propisanih agro-ekoloških praksi, tokom najmanje pet godina. Agro-ekološko-klimatska mera za Republiku Srbiju sastoji se od četiri operacije koje imaju za cilj da unaprede proizvodne metode koje su prilagođene životnoj sredini i karakteristikama zemljišta, kao i da unaprede biodiverzitet i usluge ekosistema Republike Srbije, promovišu očuvanje voda i poboljšanje kvaliteta voda i doprinesu prilagođavanju klimatskim promenama i njihovom ublažavanju, i to prvenstveno kroz održivo korišćenje inputa i unapređeno upravljanje zemljištem. Podrška održivom upravljanju poljoprivrednim zemljištem u ruralnim područjima doprineće unapređenju javnih dobara kroz očuvanje prirodnih predela i životne sredine.

Četiri operacije u okviru ove Mere su:

1) Operacija 1 – Plodored na obradivim površinama;

2) Operacija 2 – Zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima;

3) Operacija 3 – Uspostavljanje i održavanje polinatorskih traka;

4) Operacija 4 – Održivo upravljanje livadama i pašnjacima.

Operacije predviđene ovom Merom su rezultat opsežne procene potreba i SWOT analize o pitanjima upravljanja životnom sredinom i zemljištem u Republici Srbiji, koji su predstavljeni na sveobuhvatan način u ovom Programu.

Takođe, ove operacije su relevantne za ostvarivanje vizije i strateških ciljeva Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja naglašava značaj odgovornijeg korišćenja resursa i održivih poljoprivrednih praksi.

Pored toga, operacije su relevantne i komplementarne sa pet stubova Zelene agende za Zapadni Balkan, posebno sa stubom 3 – Borba protiv zagađenja vazduha, vode i tla; stubom 4 – Održivi prehrambeni sistemi i ruralna područja i stubom 5 – Biodiverzitet, čiji je cilj zaštita i obnavljanje prirodnog bogatstva regiona.

Predložene operacije će pokriti sve ključne ciljeve ove Mere, a posebno će se baviti: kontaminacijom zemljišta i vode neefikasnom upotrebom nutrijenata, lošim kvalitetom zemljišta i vode zbog neefikasne upotrebe pesticida, neadekvatne poljoprivredne prakse koja vodi nižem kvalitetu zemljišta (vlaga, organska materija, struktura, biodiverzitet zemljišta) i neefikasne upotrebe vode za navodnjavanje, kao i smanjenjem broja oprašivača zbog neodržive primene metoda suzbijanja štetočina i gubitka staništa.

8.3.3.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti ciljevi

Opšti ciljevi Mere 4 su:

1) doprinos održivom upravljanju prirodnim resursima i prilagođavanju klimatskim promenama i njihovom ublažavanju primenom metoda poljoprivredne proizvodnje koje su u skladu sa zaštitom i poboljšanjem životne sredine, prirodnih resursa, uključujući vodu, vazduh, zemljište, biodiverzitet, pejzaž i njegove karakteristike, koje prevazilaze relevantne obavezne standarde;

2) unapređenje obrazovanja poljoprivrednih proizvođača o primeni agro-ekološko poljoprivrednih praksi i podizanje njihove svesti o značaju zaštite životne sredine;

3) doprinos pripremi Republike Srbije za buduću primenu agro-ekološko klimatske mere u okviru Programa ruralnog razvoja nakon pristupanja EU.

Specifični ciljevi

Specifični ciljevi Mere 4 su:

1) unapređenje kvaliteta zemljišta primenom održivih poljoprivrednih metoda i alternativnih metoda upravljanja korovom, kao i sprečavanje gubitka zemljišta erozijom;

2) unapređenje kvaliteta vode i raspoloživog vodnog kapaciteta;

3) zaštita i održavanje biodiverziteta i unapređenje staništa za bogatiji biodiverzitet;

4) prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje.

8.3.3.4. Povezanost sa drugim merama IPARD programa i nacionalnim merama

Ova Mera povezana je sa Merom 1 koja podržava investicije u izgradnju i opremanje skladišta za stajnjak i u svojim kriterijumima selekcije daje dodatne bodove za investicione projekte sertifikovanih proizvođača organskih proizvoda i ulaganja u proizvodnju obnovljive energije i na taj način doprinosi opštim ciljevima Mere 4.

Povezanost sa Merom 3 ogleda se kroz podršku investicijama u fizičku imovinu za primarnu proizvodnju i preradu, kako bi se korisnicima obezbedila potrebna oprema i alati za pravilno upravljanje prirodnim resursima, što će pomoći u primeni ekološki prihvatljivih praksi.

Mera 4 je takođe povezana sa Merom 7 koja podržava investicije u izgradnju i opremu za objekte obnovljivih izvora energije i na taj način doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrednog sektora.

Takođe, Mera 9 će se koristiti od strane IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije za dodatnu obuku zaposlenih, angažovanje stručnjaka u svrhu praćenja, podizanja svesti i promotivne aktivnosti i druge potrebe, koje su značajne za efikasno i efektivno sprovođenje Mere 4.

Mere u okviru Nacionalnog programa ruralnog razvoja i Nacionalnog programa za poljoprivredu obezbeđuju podršku organskoj proizvodnji i očuvanju biljnih i životinjskih genetičkih resursa, dok će IPARD Mera 4 podržati sprovođenje drugačijeg seta agro-ekološko-klimatskih praksi.

8.3.3.5. Korisnici

Korisnici u okviru ove Mere su poljoprivredna gazdinstva, i to fizička i pravna lica, uključujući preduzetnike, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

8.3.3.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

Opšti kriterijumi prihvatljivosti za sve operacije

Agro-ekološko-klimatska plaćanja namenjena su korisnicima koji se dobrovoljno obavežu da se, u periodu od najmanje pet godina, pridržavaju agro-ekološko-klimatskih obaveza, koje prevazilaze definisanu polaznu osnovu.

Korisnik mora pohađati obaveznu obuku iz agro-ekološko-klimatskih oblasti u trajanju od šest sati, koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ili nadležno telo ovlašćeno od strane MPŠV. Potvrda o pohađanju obuke mora se obezbediti pre početka perioda obavezivanja.

Korisnik mora imati vlasništvo ili pravo na korišćenje parcela na kojima će sprovoditi obaveze, za period od najmanje sedam godina, koji mora obuhvatati ceo period trajanja preuzetih obaveza.

Poljoprivredno gazdinstvo mora biti upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, što potvrđuje da se zemljište koristi kao obradivo zemljište, višegodišnji zasad (voćnjak i vinograd) i/ili livada i pašnjak, najmanje godinu dana pre podnošenja zahteva za podršku, osim za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Korisnik mora da se pridržava relevantnih nacionalnih standarda i obaveza navedenih u svakoj operaciji.

Brisan je raniji stav 6. (vidi Zaključak - 34/2025-51)

Minimalna površina poljoprivrednog zemljišta koja se može prijaviti za odabrani tip operacije je za:

1) obradive površine: 1 ha;

2) voćnjake: 0,5 ha;

3) vinograde: 0,3 ha;

4) livade i pašnjake: 1 ha.

Površina poljoprivrednog zemljišta na kojoj će se sprovoditi odabrana operacija može biti sastavljena od jedne ili više parcela, koja je jednaka ili veća od gorepomenutih minimuma površine, što će biti bliže uređeno Pravilnikom za Meru 4.

Strukture i/ili elementi na parceli, kao što su: putevi, poljoprivredni objekti, bare, jezera, odlagališta, napušteno zemljište, šuma ili vodotokovi, smatraće se neprihvatljivom površinom.

Parcela koja sadrži ograničen broj pejzažnih obeležja i drveće koje je nasumično raspoređeno po parceli, što podrazumeva da se ne zauzima veći deo površine obuhvaćene obavezom i dozvoljava da se poljoprivredne aktivnosti sprovode na sličan način kao na parcelama bez takvih pejzažnih obeležja i drveća u istoj oblasti je prihvatljiva, jer se smatra da takva obeležja ne predstavljaju prepreku za primenu prihvaćenih obaveza.

Korisnik treba jasno da naznači parcelu ili parcele obuhvaćene obavezom na mapi sa nacionalne digitalne platforme „GEOSRBIJA”, ili u posebnoj digitalnoj aplikaciji za Meru 4, kojom upravlja i koju održava IPARD agencija, i/ili na kopiji plana katastarske parcele iz Katastra nepokretnosti.

Pojedinačni tip operacije sprovodiće se na istim parcelama tokom celokupnog trajanja perioda obaveze.

Parcele mogu biti vezane samo za jednu operaciju u okviru ove Mere.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

Polazna osnova

Korisnik će poštovati obavezne standarde, koji su utvrđeni nacionalnim zakonodavstvom koji se odnose na određenu agro-ekološku-klimatsku meru. Obavezni standardi su nacionalna pravila koja odgovaraju relevantnim standardima i uslovima EU (SMR i GAEC) koji se odnose na zemljište, vodu, upravljanje pejzažima i relevantnim minimalnim zahtevima za đubriva i sredstva za zaštitu bilja.

Spisak relevantnih nacionalnih standarda za Meru 4 dat je u Prilogu 5.

Odnos između agro-ekološko-klimatskih obaveza i relevantnih elemenata polazne osnove i uobičajne metode poljoprivredne proizvodnje predstavljeni su u okviru svake operacije.

Odgovarajuće znanje

Svi podnosioci zahteva biće u obavezi da dokažu da poseduju znanje i informacije relevantne za ovu Meru, koje će osigurati pravilno sprovođenje operacija i poštovanje obaveza. Preduslov za uključivanje proizvođača u Meru je pohađanje obuke u trajanju od šest sati, koju će MPŠV omogućiti svim podnosiocima zahteva. Obuka je obavezna i svakom polazniku biće izdat sertifikat o završenoj obuci. IPARD agenicija će zahtevati ovaj sertifikat pre početka obaveze.

Takođe, u cilju efikasnog sprovođenja operacije, Mera zahteva da svi korisnici podrške dobiju savet/obuku od ovlašćenog pružaoca savetodavnih usluga do kraja treće godine perioda obavezivanja. Svrha usmeravanja korisnika podrške je da se osigura ispunjavanje svih obaveza na pravilan način, kako bi se izbegle bilo kakve nepravilnosti koje mogu dovesti do finansijskih penala, a time i do prekršaja u sprovođenju ove Mere.

8.3.3.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (prema operaciji)

Pored opštih kriterijuma prihvatljivosti, predviđeni su sledeći specifični kriterijumi prihvatljivosti:

Operacija 1 – Plodored na obradivim površinama:

Plastenici i drugi oblici proizvodnje u zaštićenom prostoru su isključeni iz ove Mere.

Parcele za koje se podnosi zahtev treba da se nedvosmisleno nalaze na lokaciji sa jasno definisanim granicama. Granice se ne mogu menjati prema vrsti useva i stoga cela parcela mora biti vezana za obavezu.

Plan plodoreda mora pripremiti ovlašćeni pružalac savetodavnih usluga. Moraju se navesti detalji o: vrstama useva koji će se koristiti (vreme setve, žetve i planiranih agrotehničkih operacija), redosledu smenjivanja useva, vrstama rotacija koje će se primenjivati i ostalim relevantnim zahtevima u skladu sa obavezama u okviru operacije.

Operacija 2 – Zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima

Parcele sa vinogradom moraju biti registrovane u Vinogradarskom registru u skladu sa zakonom kojim se uređuje vino. Ukupna površina višegodišnjeg zasada može se sastojati od jedne vrste useva ili njihove kombinacije.

Plan useva mora pripremiti ovlašćeni pružalac savetodavnih usluga. Moraju se navesti detalji o: vrstama prihvatljivih pokrovnih useva, načinu održavanja travnog pokrivača, metodama mehaničkog uklanjanja korova unutar redova i ostalim relevantnim zahtevima u skladu sa obavezama u okviru operacije.

Voćnjaci i vinogradi moraju biti plantažnog tipa.

Operacija 3 – Uspostavljanje i održavanje polinatorskih traka

Plastenici i drugi oblici proizvodnje u zaštićenom prostoru su isključeni iz ove Mere, ukoliko su obaveze vezane za obradive površine.

Parcele sa vinogradom moraju biti registrovane u Vinogradarskom registru u skladu sa zakonom kojim se uređuje vino.

Površina koja će biti vezana za obavezu treba biti ili obradivo zemljište ili višegodišnji zasad.

Plan useva mora pripremiti ovlašćeni pružalac savetodavnih usluga. Neophodno je navesti detalje o: vrstama i mešavinama predloženih cvetnih useva, vremenu sadnje, planu sadnje, mestu, lokaciji i metodama održavanja polinatorskih traka i zaštitne zone u skladu sa prihvatljivim operacijama.

Mesto na kome treba da se uspostavi polinatorska traka i veličina iste moraju da budu jasno naznačeni od strane podnosioca zahteva u vreme podnošenja zahteva i ne mogu se naknadno menjati, osim ako ne dođe do povećanja u površini.

Operacija 4 – Održivo upravljanje livadama i pašnjacima

Plan upravljanja mora pripremiti ovlašćeni pružalac savetodavnih usluga. Moraju se navesti detalji o: gustini stoke, izboru i kombinaciji različitih vrsta i rasa domaćih životinja, odgovarajućim tehnikama i praksama upravljanja ispašom i/ili vremenu košenja i ostalim relevantnim zahtevima u skladu sa obavezama u okviru operacije.

Travnjaci se mogu održavati ispašom i/ili košenjem, kako je navedeno u planu upravljanja za ovu operaciju.

Korisnik na poljoprivrednom gazdinstvu mora imati životinje za ispašu.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.3.8. Prihvatljivi troškovi

Korisnici će dobiti naknadu za nastale troškove i izgubljeni prihod koji proizilaze iz obaveza preuzetih u okviru odabrane vrste operacija.

Troškovi koji nastanu uključivaće troškove koji se odnose na zakup opreme ili tražene usluge, rad, vreme, inpute i ostale potrebne transakcione troškove. Transakcioni troškovi obuhvataju, između ostalog, usluge ovlašćenih pružalaca savetodavnih usluga za izradu plana useva i drugih planova upravljanja potrebnih za sprovođenje aktivnosti, kao i troškove pružanja saveta/obuka za mere održavanja efikasnog sprovođenja.

U slučaju izgubljenog prihoda, isti će se izračunavati kao gubitak potencijalnog prihoda koji proizilazi iz primene obaveze za područje ili deo gazdinstva u poređenju sa onim područjem koje se koristi za proizvodnju u uobičajnim okolnostima.

Detaljna metodologija za izračunavanje troškova data je u Aneksu 18.4. Metodologija za izračunavanje nivoa plaćanja za aktivnosti vezane za Agro-ekološko-klimatsku meru, organsku proizvodnju i šumarstvo.

8.3.3.9. Kriterijumi selekcije/ Principi u vezi sa kriterijumima selekcije

N/P

8.3.3.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Intenzitet pomoći biće 100% javni doprinos.

Stopa doprinosa EU iznosiće 85% javnih troškova, a preostalih 15% biće obezbeđeno iz nacionalnog budžeta Republike Srbije.

Korisnicima će se dodeljivati godišnje isplate za nadoknadu nastalih troškova i izgubljenog prihoda koji su rezultat sprovođenja agro-ekološko-klimatskih aktivnosti i obaveza, u poređenju sa praksom polazne osnove i uobičajenim metodama poljoprivredne proizvodnje.

Jedinica za plaćanje je hektar (ha) prihvatljivog zemljišta na kome se sprovode operacije.

8.3.3.11. Budžet za Meru

Tabela 46: Budžet za Meru 4 za period 2021–2027. godina

Godina

Ukupan prihvatljiv trošak (EUR)

Javni troškovi

Privatni doprinos

Ukupno

Doprinos EU

Nacionalni doprinos

EUR

2 = 3 + 9

3 = 5 + 7

4 = 3/2

10 = 9/2

2021.

2022.

2023.

2.564.705,88

100

2.180.000,00

384.705,88

2024.*

2.729.411,76

100

2.320.000,00

409.411,76

2025.*

3.882.352,94

100

3.300.000,00

582.352,94

2026.*

3.882.352,94

100

3.300.000,00

582.352,94

2027.*

3.882.352,94

100

3.300.000,00

582.352,94

*Indikativni budžet

8.3.3.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 47: Pokazatelji i ciljevi za Meru 4

Pokazatelji za Meru 4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

Ciljana vrednost do 2027. godine

Broj korisnika Mere

560

Broj ugovora

560

Ukupno poljoprivredno zemljište (ha) prema ekološkim ili/i klimatskim ugovorima

3.500

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za upravljanje inputima (uključujući integralnu proizvodnju, smanjenje upotrebe đubriva i pesticida, preciznu poljoprivredu, upravljanje stajnjakom, itd.)

2.750

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za upravljanje pejzažom, staništima, travnjacima (uključujući postavljanje i upravljanje karakteristikama pejzaža, močvare i tresetišta, očuvanje vrsta, ekstenzivno upravljanje travnjacima, itd.)

750

Ukupna površina (ha) prema tipu operacije za organsku proizvodnju

Broj podržanih vrsta ugroženih životinja

Broj podržanih životinja ugroženih rasa

Ukupna površina za podržane sorte ugroženih biljnih sorti

Broj podržanih gazdinstava za konverziju u organsku proizvodnju

Broj podržanih gazdinstava za održavanje organske proizvodnje

Ukupna površina na kojoj je podržana konverzija u organsku proizvodnju

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.3.13. Administrativna procedura

Indikativni zadaci administrativnog postupka za izvršenje Mere predstavljeni su u delu 8.2. Administrativna procedura.

Mera treba da se sprovodi u skladu sa pisanim procedurama o unutrašnjoj kontroli koje je pripremila IPARD agencija, akreditovao Nacionalni službenik za odobravanje, a odobrila Evropska komisija. Pisane procedure za sprovođenje ove Mere (ugovaranje, sprovođenje, isplata), uključuju identifikaciju odgovarajućeg načina kontrole kojim se preuzete obaveze mogu kontrolisati i proveriti.

Sistem sankcija zbog nepoštovanja obaveza u okviru operacije i kriterijuma prihvatljivosti biće razvijen i opisan u Pravilniku o Meri 4.

Pored toga, IPARD agencija će pripremiti Vodič za korisnike koji će, između ostalih odredaba, sadržati i opis administrativnog postupka, provere koje treba sprovesti i kazne za kršenje obaveza.

8.3.3.14. Geografski obim Mere

Ova Mera se primenjuje na područja definisana u delu 2.1.

8.3.3.15. Ostale informacije specifične za Meru (u slučaju da je definisano nacrtom Mere)

Operacija 1 – Plodored na obradivim površinama

Opis vrste operacije

Plodored (rotacija useva) je praksa setve različitih useva uzastopno na istoj parceli radi poboljšanja zdravlja, diverziteta i plodnosti zemljišta, optimizacije korišćenja biljnih hraniva u zemljištu i borbe protiv štetočina i korova. Praksa rotacije useva je jedna od najefikasnijih poljoprivrednih strategija kontrole proizvodnje, jer ima brojne prednosti koje su veoma važne za smanjenje upotrebe hemikalija na poljoprivrednom zemljištu, istovremeno podržavajući dugoročnu plodnost zemljišta i održivost u korišćenju prirodnih resursa. U proteklom periodu, Republika Srbija je zabeležila značajnu promenu u načinu korišćenja zemljišta, porastom poljoprivrednog zemljišta eksploatisanog za komercijalnu ratarsku proizvodnju i odustajanjem od tradicionalne poljoprivredne prakse, koja uključuje poljoprivredu sa niskim ulaganjima. U tradicionalnoj poljoprivredi u Republici Srbiji pravilna rotacija useva je predstavljala temelj biljne proizvodnje, ali je primenom mehanizacije i agrohemikalija ona zanemarena, što je dovelo do intenzivne proizvodnje i monokulture.

Setva različitih useva predstavlja sastavni deo održavanja plodnosti zemljišta, što zavisi od složenih interakcija između bioloških, hemijskih i fizičkih svojstava zemljišta. Iz tog razloga, smenjivanje različitih grupa useva je ključno za iskorišćavanje određenih svojstava biljaka, kao što su smanjena potreba za hranljivim sastojcima kroz fiksiranje azota u slučaju mahunarki, zatim obezbeđivanje staništa za oprašivače kroz cvetne useve, smanjenje verovatnoće pojave određenih bolesti i štetočina, tako da se na taj način minimizuje upotreba sredstava za zaštitu bilja, povećava sadržaj humusa u zemljištu i kontroliše erozija zemljišta kroz povećanje površina pod pokrovnim usevom.

Prilikom sastavljanja plodreda, u okviru ove operacije, primenjuje se princip smene različitih glavnih useva, obezbeđujući pri tome da se u plodored uključe najmanje tri glavna useva iz različitih grupa useva, od kojih jedan treba da bude leguminoza. Pored plodosmene glavnih useva, plodored treba da obuhvata i zasnivanje useva u cilju zelenišnog đubrenja, i to najmanje dva puta.

Obaveze

Plan plodoreda obuhvata najmanje tri glavna useva iz različitih grupa useva, od kojih jedan treba da bude leguminoza.

Isti usev se ne može gajiti na istoj poljoprivrednoj parceli dve godine za redom, osim u slučaju gajenja višegodišnjih useva.

Plan plodoreda treba da obuhvati i zasnivanje useva u cilju zelenišnog đubrenja, najmanje dva puta. Usev se mora zaorati dok je još zelen. Ispaša useva nije dozvoljena. Usevi koji su prihvatljivi za zelenišno đubrenje mogu biti iz grupe leguminoza, neleguminozne biljke, ili njihove smeše, poštujući potrebe useva koji dolazi posle njega.

Vegetacioni period useva za zelinišno đubrenje ne poklapa sa glavnim usevom i oni se gaje umetnuti između glavnih useva tokom perioda godine tokom kojeg bi parcela bila nezasejana. Oni se mogu zasnivati u leto ili u jesen.

Poljoprivrednici neće koristiti mineralna đubriva i samo je organsko đubrivo, uključujući stajsko đubrivo, dozvoljeno do 160 kg/N/ha/godišnje tokom trajanja perioda obaveze.

Kod poljoprivrednih gazdinstva sa mešovitom proizvodnjom, količina stajskog đubriva koja se može proizvesti na gazdinstvu, mora se uzeti u obzir, što će detaljnije biti propisano Pravilnikom o Meri 4.

Poljoprivrednici moraju da vode evidenciju o kupovini i upotrebi herbicida i đubriva za celo gazdinstvo i evidenciju o sprovedenim aktivnostima vezanim za obaveze ove operacije.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveza.

Relevantni elementi polazne osnove

Obaveze u okviru ove operacije

Relevantna polazna osnova

Pravni osnov

Poređenje obaveze sa polaznom osnovom i uobičajnim proizvodnim metodama

Plan plodoreda obuhvata najmanje tri glavna useva iz različitih grupa useva, od kojih jedan treba da bude leguminoza.

Isti usev se ne može gajiti na istoj poljoprivrednoj parceli dve godine za redom, osim u slučaju gajanja višegodišnjih useva.

Plan plodoreda treba da obuhvati i zasnivanje useva u cilju zelenišnog đubrenja, najmanje dva puta. Usev se mora zaorati dok je još zelen. Ispaša useva nije dozvoljena.

Član 5. tačka 4) podtačka (8) – sprečavanje degradacije poljoprivrednog zemljišta i zaštite od erozije sprovodi se staranjem da se na istoj površini više od dve godine za redom ne gaji isti usev, osim u slučaju gajenja višegodišnjih useva (lucerka i trajni travnjaci koji pogoduju poboljšanju plodnosti zemljišta).

Pravilnik o kodeksu dobre poljoprivredne prakse („Službeni glasnik RS”, broj 23/23), koji je usvojen na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu – („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17 i 95/18 – dr. zakon)

Ne postoji zakonski uslov koji obavezuje poljoprivrednike koji upravljaju obradivim zemljištem da primenjuju plodored sa najmanje tri glavna useva iz različitih grupa useva, od kojih jedan treba da bude leguminoza, u periodu od pet godina. Uobičajena poljoprivredna praksa je rotacija dva useva, koji retko uključuje leguminoze. Pored toga, ne postoji nijedan uslov koji obavezuje poljoprivrednike da uzgajaju useve za zelenišno đubrenje. Jedini uslov se odnosi na zaoravanje žetvenih ostataka, ali ne i zelene biljne mase. Primena petogodišnje rotacije useva nije uobičajena poljoprivredna praksa i prevazilazi sve druge zakonske obaveze što ima više koristi za životnu sredinu. Kao rezultat toga, operacija je iznad svih minimalnih uslova.

Poljoprivrednici neće koristiti mineralna đubriva i samo je organsko đubrivo, uključujući stajsko đubrivo, dozvoljeno do 160 kg/N/ha/godišnje tokom celog trajanja obaveze.

Član 97 – U cilju zaštite kvaliteta voda, zabranjeno je korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u priobalnom pojasu do 5 m.

Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon)

Ne postoji zakonski uslov koji zabranjuje poljoprivrednicima upotrebu mineralnih đubriva. Obaveza je da se ograniči njegova upotreba, samo u blizini vodotokova, tampon zona i drugih ranjivih zona. Takođe, ne postoji zakonska obaveza da poljoprivrednici moraju koristiti organska đubriva. Granica je postavljena tako da bude ispod pragova koji su utvrđeni Nitratnom direktivom Evropske unije. To znači da je obaveza iznad minimalnih standarda i obaveza.

Poljoprivrednici moraju da vode evidenciju o kupovini i upotrebi herbicida i đubriva za celo gazdinstvo, kao i evidenciju o sprovedenim aktivnostima vezanim za obaveze ove operacije.

Član 21 – Propisuje osnovne zahteve za vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta da vodi evidenciju o količini upotrebljenih mineralnih đubriva i pesticida.

Član 62 – Propisuje osnovne zahteve za sve upravnike poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu da vode knjigu polja za biljnu proizvodnju, čiju kontrolu vrši diplomirani inženjer poljoprivrede.

Član 28 – Proizvođač bilja je dužan da vodi evidenciju o upotrebi sredstava za ishranu bilja i da tu evidenciju stavi na uvid.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19).

Poljoprivrednici nemaju običaj da vode evidenciju, međutim to je uslov u slučaju upotrebe herbicida i đubriva. U okviru ove operacije, poljoprivrednik takođe mora voditi evidenciju svih aktivnosti relevantnih za ovu operaciju. Iz tog razloga, ova obaveza se neće uzimati u obzir kao deo naknade poljoprivrednicima u okviru ove mere, jer je to obaveza.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveze.

Nema zakonske obaveze

Ne postoji zakonski uslov koji obavezuje poljoprivrednike, koji obrađuju zemljište, da koriste savetodavne usluge ili da pohađaju obuku, što dovodi do nekoliko pogodnosti u smislu bolje edukacije poljoprivrednika.ˮ.

Vrsta i iznos podrške

Proračune za ovu operaciju izvršio je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je angažovan kao nezavisno telo nadležno za sprovođenje proračuna. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu izdao je Izjavu o adekvatnosti i tačnosti obračuna, koja je data u Prilogu 11 – Izjava o adekvatnosti i tačnosti obračuna, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Osnovna stopa podrške za ovu operaciju izračunava se na osnovu dodatnih troškova rada, povezanih sa pripremom zemljišta, troškova za setvu useva za zelenišno đubrenje, troškova za pripremu, obradu i zaoravanje zelenišnog đubriva u zemljište, troškova kupovine organskih đubriva i dodatne transakcione troškove povezane sa pripremom plana rotacije useva i primljenim savetodavnim uslugama.

Iznos podrške

Nivo podrške za ovu operaciju 560,16 EUR/ha godišnje.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

Operacija 2 – Zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima

Opis vrste operacije

Cilj ove operacije je da ponudi ekološki održivu alternativu poljoprivrednicima koji se bave konvencionalnom proizvodnjom i koji se oslanjaju na sintetička đubriva i hemijske herbicide, kako bi se hranljive materije vratile u zemljište u cilju borbe protiv korova. Namera je da se uvedu metode koje se bave posledicama, uključujući zagađenje vode, eroziju zemljišta i gubitak bogatog biodiverziteta koji proizilaze iz primene postojećih praksi.

Praksa primene herbicida za suzbijanje korova koji se nadmeću sa gajenim usevima za hranljive sastojke i vodu, i korova koji skrivaju štetočine dovodi do toga da zemljište ostaje golo, bez ikakvog pokrivača u periodima kada je erozija zbog kiše i vetra pojačana, kao i do povećanih gubitaka vode u zemljištu isparavanjem u toplim periodima zbog nedostatka pokrivača. Stoga je važno da poljoprivrednici počnu da koriste travne useve kao pokrivače zemljišta koji mogu sprečiti prethodno navedeno, dok istovremeno omogućavaju fiksiranje hranljivih sastojaka i poboljšavaju strukturu zemljišta.

Travni usevi se seju između redova u voćnjacima i vinogradima koji bi inače ostali nepokriveni nakon obrade zemljišta, košenja ili hemijskih tretiranja, radi zaštite zemljišta od erozije i gubitka hranljivih sastojaka. Usevi trava takođe pomažu istrebljenju korova, suzbijanju štetočina i bolesti, povećavaju raspoloživi vodni kapacitet, organsku materiju i biodiverzitet zemljišta na gazdinstvu.

Takođe, ova operacija je smišljena da se korovi suzbijaju koristeći samo mehanička sredstva tokom meseci u kojima je suzbijanje korova izuzetno potrebno.

Obaveze

Poljoprivrednici moraju da poseju između redova voćaka ili vinove loze travni usev koji će biti propisan Pravilnikom o Meri 4.

Različiti usevi sa liste prihvatljivih travnih useva se moraju koristiti kao mešavina. Svi redovi na parceli na koju se odnosi obaveza moraju imati travni pokrivač.

Lista prihvatljivih travnih useva ne primenjuje se na već uspostavljen travni usev u višegodišnjem zasadu, što će uticati na nivo podrške.

Travni usevi moraju se kositi najmanje pet puta godišnje i pravilno održavati tokom trajanja obaveze. To podrazumeva setvu na ogoljenim delovima travnog pokrivača.

Upotreba herbicida je zabranjena tokom čitavog perioda obaveze. Korove koji rastu unutar redova i u blizini voćaka i vinove loze, potrebno je suzbijati ručno i mehanički, u istoj učestalosti kao i košenje trave.

Poljoprivrednici moraju da vode evidenciju o kupovini i upotrebi herbicida na celom gazdinstvu, kao i evidenciju o sprovedenim aktivnostima vezanim za obaveze ove operacije.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveza.

Relevantni elementi polazne osnove

Obaveze u okviru ove operacije

Relevantna polazna osnova

Pravni osnov

Poređenje obaveze sa polaznom osnovom i uobičajenim proizvodnim metodama

Poljoprivrednici moraju između redova voćaka ili vinove loze da poseju travni usev koji će biti propisan Pravilnikom o Meri 4.

Svi redovi na parceli, na koju se odnosi obaveza, moraju sadržavati travni pokrivač.

Član 19 – Propisuju mere koje su korisnici poljoprivrednog zemljišta dužni da primenjuju: zemljište sa nagibom većim od 10% treba obrađivati paralelno sa izohipsama, tako da se na takvim terenima i u slivovima pojedinih bujica strukturom setve obezbedi da najmanje trećina ukupne površine bude zasejana ili zasađena višegodišnjim zasadima i terene sa nagibom većim od 25% ne treba koristiti kao oranice.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Uobičajena poljoprivredna praksa je da nema travnih useva između redova voćaka ili vinove loze. U praksi poljoprivrednici tretiraju ili obrađuju zemlju kako bi ograničili samoniklu travu koja raste na ovim područjima. Obaveza održavanja zelenog pokrivača na zemljištu ograničena je na područja sa većim rizikom od erozije i sa određenim nagibom. Predložene obaveze uključuju upotrebu međurednih travnih useva na čitavoj parceli, bez obzira na nivo nagiba i nivo rizika od erozije tla. Dakle, obaveze obuhvaćene ovom operacijom idu iznad minimalnih zahteva.

Travni usevi moraju se kositi najmanje pet puta godišnje i pravilno održavati tokom trajanja obaveze. To podrazumeva setvu na ogoljenim delovima travnog pokrivača.

Nema zakonske obaveze

Ne postoje zakonski uslovi koji regulišu način održavanja travnog useva. Dakle, obaveza prevazilazi minimalne standarde i obaveze.

Upotreba herbicida je zabranjena tokom čitavog perioda. Korove koji rastu unutar redova i u blizini voćaka ili vinove loze, potrebno je suzbijati mehanički u istoj učestalosti kao i košenje trave.

Član 97 – U cilju očuvanja kvaliteta voda, zabranjeno je korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u priobalnom pojasu do 5 m

Član 44 – Sredstva za zaštitu bilja moraju se primenjivati u skladu sa odlukom o registraciji i uputstvom za upotrebu

Član 45. tačka 7) – Upotreba sredstava za zaštitu bilja koja su toksična za pčele je zabranjena.

Član 2. tačka 1) sprečavanje pojave i/ili suzbijanje štetnih organizama, koje se postiže: (2) primenom odgovarajućih postupaka gajenja, kao što su suzbijanje korova pre setve ili sadnje bez dodatne obrade zemljišta, pravilan izbor roka i gustine setve ili sadnje, izbor preduseva, orezivanje, konzervacijska obrada zemljišta

Zakon o vodama

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja

Pravilnik o elementima integralnog upravljanja štetnim organizmima („Službeni glasnik RS”, broj 126/20)

Upotreba mehaničkih i ručnih metoda za suzbijanje korova u višegodišnjim zasadima je neuobičajena i većina poljoprivrednika koristi herbicide za njihovo suzbijanje. Stoga zabrana upotrebe herbicida i zamena mehaničkim i ručnim sredstvima ne predstavlja uobičajnu poljoprivrednu praksu i prevazilazi minimalne zahteve.

Upotreba herbicida je raširena i odobrena u kontroli korova. Ograničenja u primeni sredstava za zaštitu bilja koja su toksična za pčele primenjuju se samo tokom cvetanja biljaka. Prema tome, uslov da se ne koriste herbicidi prevazilazi minimalne zahteve.

Elementi integrisanog suzbijanja štetočina ne uključuju obavezu primene mehaničkog uklanjanja korova.

Poljoprivrednici moraju da vode evidenciju o kupovini i upotrebi herbicida na celom gazdinstvu, kao i evidenciju o sprovedenim aktiviranjima vezanim za obaveze ove operacije.

Član 21 – Propisuje osnovne zahteve za vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta da vodi evidenciju o količini upotrebljenih mineralnih đubriva i pesticida.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Poljoprivrednici nemaju običaj da vode evidenciju, međutim to je uslov i obaveza. Iz tog razloga, ova obaveza se neće uzimati u obzir kao deo naknade poljoprivrednicima u okviru ove mere.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveze.

Nema zakonske obaveze

Ne postoji zakonski uslov koji obavezuje poljoprivrednike koji obrađuju višegodišnje zasade da koriste savetodavne usluge ili da pohađaju obuku, što dovodi do nekoliko pogodnosti u smislu bolje edukacije poljoprivrednika.ˮ.

Vrsta i iznos podrške

Podrška se zasniva na nastalim dodatnim troškovima. Ova operacija uglavnom uključuje dodatne troškove koji proističu iz kupovine semena, setve, košenja, troškova rada za mehaničko uklanjanje korova, troškova goriva i transakcionih troškova za pripremu plana useva i primljene savetodavne usluge.

Iznos podrške

Nivo podrške za ovu operaciju iznosi 390,00 EUR/ha godišnje.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

**Službeni glasnik RS, broj 86/2026

Operacija 3 – Uspostavljanje i održavanje polinatorskih traka

Opis vrste operacije

Usled intenziviranja poljoprivredne proizvodnje ugrožena je raznolikost i brojnost insekata oprašivača, što utiče na smanjenje potencijalne usluge ekosistema oprašivanja divljih i kultivisanih biljaka. Ova operacija ima za cilj stvaranje i održavanje novih staništa koja podržavaju i čuvaju biodiverzitet na poljoprivrednim zemljištima, koja se obično koriste za gajenje ratarskih kultura i višegodišnjih useva. Ova operacija će dovesti do povećanja broja i raznolikosti insekata oprašivača. Polinatorske trake obezbediće hranu i stanište oprašivačima, uglavnom tokom perioda kada nema dovoljno hrane, i na taj način podržati oprašivanje.

Pokazalo se da ova praksa pogoduje pticama, pčelama i biljkama tako što povećava broj jedinki i vrsta. To će se postići setvom, sadnjom i održavanjem cvetnih mešavina. Dalje, stvaranje i očuvanje staništa oprašivača može poboljšati ukupni biodiverzitet i funkcije koje pruža ekosistem (uključujući smanjenje populacije štetočina), zaštititi kvalitet zemljišta i vode ublažavanjem njenog oticanja i zaštitom od erozije zemljišta, dok istovremeno poboljšava ruralni ambijent. Zaštitna zona je neophodna da bi se sprečilo potencijalno prenošenje pesticida sa drugih parcela koje može nastati i koje bi moglo uticati na oprašivače koji se hrane na polinatorskoj traci.

Obaveze

Obaveze koje korisnici moraju da ispune u ovoj vrsti operacije su:

1) poljoprivrednici moraju na svom gazdinstvu uspostaviti polinatorsku traku koja pokriva najmanje 1% ukupne površine obradivog zemljišta ili višegodišnjeg zasada. Lokacija i oblik trake nisu unapred definisani, ali to mora biti opisano u planu useva koji priprema ovlašćeni pružalac savetodavnih usluga. Ukoliko površina zemljišta koje je vezano za ovu operaciju iznosi manje od 1 ha, tada minimalna površina mora biti 100 m2;

2) polinatorska traka mora biti sastavljena od prihvatljivih biljnih vrsta koje će biti propisane Pravilnikom o Meri 4. Traka se mora sastojati od mešavine pet različitih biljnih vrsta (mogu biti seme, lukovice, biljke, grmlje, drveće, itd.) koje su prilagođene lokaciji, kako bi se produžila sezona cvetanja tokom cele godine. Pravilno održavanje polinatorske trake podrazumeva setvu, sadnju, košenje i/ili zamenu i/ili uklanjanje uvenulih, bolesnih i slomljenih biljaka;

3) zaštitna zona širine 5 m, mora se uspostaviti oko polinatorske trake, okrenuta prema usevu, na kojoj se ne mogu koristiti pesticidi i đubriva, na kojoj se mora kontrolisati divlja vegetacija. Održavanje zaštitne zone se mora obavljati pet puta godišnje tokom trajanja obaveze.

Prirodna granica između parcela (živica, šiblje), put, drvored, vodotok, od najmanje 3 m, može se smatrati zaštitnom trakom;

4) upotreba pesticida na polinatorskoj traci i zaštitnoj zoni je zabranjena tokom čitavog perioda obavezivanja;

5) potreba đubriva na polinatorskoj traci i zaštitnoj zoni je zabranjena tokom čitavog perioda obavezivanja;

6) poljoprivrednici moraju voditi evidenciju o svim relevantnim aktivnostima koje se odnose na ovu operaciju;

7) poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveza.

Relevantni elementi polazne osnove

Obaveze u okviru ove operacije

Relevantna polazna osnova

Pravni osnov

Poređenje obaveze sa polaznom osnovom i uobičajnim proizvodnim metodama

Poljoprivrednici moraju na svom gazdinstvu uspostaviti polinatorsku traku, koja pokriva najmanje 1% ukupne površine obradivog zemljišta i/ili višegodišnjeg zasada. Lokacija i oblik trake nisu unapred definisani, ali to mora biti opisano u planu useva koji priprema ovlašćeni pružalac savetodavnih usluga.

Ukoliko površina zemljišta, koje je vezano za ovu operaciju, iznosi manje od 1 ha, tada minimalna površina mora biti 100 m2.

Član 9 – U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti za upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, pribavlja se akt o uslovima zaštite prirode.

Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 – ispravka, 14/16, 95/18 i 71/21 – dr. zakon)

Zakonom je propisana obaveza zaštite postojećih staništa, ali poljoprivrednicima se ne nameću obaveze da uspostave nova staništa na svom poljoprivrednom zemljištu. Dakle, uspostavljanje takvih površina na gazdinstvu prevazilazi bilo kakve minimalne zahteve

Polinatorska traka mora biti sastavljena od prihvatljivih vrsta biljaka, koje će biti propisane Pravilnikom o Meri 4. Traka se mora sastojati od mešavine pet različitih biljnih vrsta (mogu biti seme, lukovice, biljke, grmlje, drveće, itd.) koje su prilagođene lokaciji, kako bi se produžila sezona cvetanja tokom cele godine.

Pravilno održavanje polinatorske trake podrazumeva setvu, sadnju, košenje i/ili zamenu i/ili uklanjanje uvenulih, bolesnih i slomljenih biljaka.

Član 9 – U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti za upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, pribavlja se akt o uslovima zaštite prirode.

Zakon o zaštiti prirode

Zakonom je propisana obaveza zaštite postojećih staništa, ali poljoprivrednicima se ne nameću nikakve obaveze da uspostave nova staništa na svom poljoprivrednom zemljištu. Dakle, uspostavljanje takvih površina na gazdinstvu i njihovo pravilno održavanje prevazilaze bilo kakve minimalne zahteve

Zaštitna zona širine 5 m, mora se uspostaviti oko polinatorske trake, okrenuta prema usevu, na kojoj se ne mogu koristiti pesticidi i đubriva, na kojoj se mora kontrolisati divlja vegetacija. Održavanje zaštitne zone se mora obavljati najmanje pet puta godišnje tokom trajanja obaveze.

Prirodna granica između parcela (živica, šiblje), put, drvored, vodotok, od najmanje 3 m, može se smatrati zaštitnom trakom.

Nema zakonske obaveze.

Ne postoje obaveze za uspostavljanje zaštitne zone duž polinatorske trake. Ovo je od suštinskog značaja za sprečavanje prenošenja pesticida, koje može uticati na oprašivače. Takođe, ne postoji obaveza za uređivanje zaštitne zone. Ova obaveza prevazilazi zahteve postavljene u odgovarajućoj polaznoj osnovi.

Upotreba pesticida je zabranjena tokom čitavog perioda obavezivanja na polinatorskoj traci i zaštitnoj zoni.

Član 44 ‒ Sredstva za zaštitu bilja moraju se primenjivati u skladu sa odlukom o registraciji, uputstvom za upotrebu i načelima integralnog upravljanja štetnim organizmima.

Član 45. tačka 7) – Upotreba sredstava za zaštitu bilja, koja su toksična za pčele tokom cvetanja biljaka, je zabranjena.

Član 97 – U cilju očuvanja kvaliteta voda, zabranjeno je korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u priobalnom pojasu do 5 m

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja

Zakon o vodama

Upotreba pesticida je široko rasprostranjena i dozvoljena za suzbijanje korova, štetočina i određenih bolesti. Ograničenja u primeni sredstava za zaštitu bilja, koja su toksična za pčele, primenjuju se samo tokom cvetanja biljaka. Prema tome, uslov da se na polinatorskoj traci i zaštitnoj zoni ne koristi nikakav pesticid prevazilaze minimalne uslove propisane zakonom.

Upotreba đubriva je zabranjena tokom čitavog perioda obavezivanja na polinatorskoj traci i zaštitnoj zoni.

Član 28 – Sredstva za ishranu bilja primenjuju se u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, u količini koja je u skladu sa plodnošću tla i potrebama biljaka, uzimajući u obzir klimatske uslove područja i uslove setve i sadnje.

Član 97 – U cilju očuvanja kvaliteta voda, zabranjeno je korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u priobalnom pojasu do 5 m

Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta

Zakon o vodama

Uobičajena je praksa da se organsko ili mineralno đubrivo primenjuje pre setve i tokom gajenja useva. U tom pogledu, zahtevi vezani za ovu operaciju zahtevaju od poljoprivrednika da ne koriste nikakvo đubrivo na polinatorskoj traci i zaštitnoj zoni. Ova obaveza prevazilazi zahteve postavljene u relevantnoj polaznoj osnovi.

Poljoprivrednici moraju voditi evidenciju o svim relevantnim aktivnostima koje se odnose na ovu operaciju.

Član 21 – propisuje osnovne uslove za vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta da vodi evidenciju o količini upotrebljenih mineralnih đubriva i pesticida.

Član 62 – propisuje osnovne zahteve za sve upravnike poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu da vode knjigu za biljnu proizvodnju, čiju kontrolu vrši diplomirani inženjer poljoprivrede.

Član 28 – Proizvođač biljaka je dužan da vodi evidenciju o upotrebi sredstava za ishranu bilja i da je stavi na uvid.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta

Poljoprivrednici nemaju običaj da vode evidenciju, međutim to je uslov i obaveza. Iz tog razloga, ova obaveza se neće uzimati u obzir kao deo naknade poljoprivrednicima u okviru ove mere.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze do kraja treće godine obaveza.

Nema zakonske obaveze.

Ne postoji zakonski uslov koji obavezuje poljoprivrednike koji obrađuju poljoprivredno zemljište da koriste savetodavne usluge ili da pohađaju obuku, što dovodi do nekoliko pogodnosti u smislu bolje edukacije poljoprivrednika.ˮ.

Vrsta i iznos podrške

Proračune za ovu operaciju izvršio je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu koji je angažovan kao nezavisno telo nadležno za sprovođenje proračuna. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu izdao je Izjavu o adekvatnosti i tačnosti obračuna koja je data u Prilogu 11.

Podrška se zasniva na izgubljenoj dobiti i nastalim dodatnim troškovima. To uglavnom uključuje dodatne troškove koji proističu iz rada, troškove kupovine semena i sadnog materijala, njihove setve ili sadnje i održavanja površine. Takođe, proračuni uzimaju u obzir izgubljenu dobit koja proizlazi iz površina koje se koriste kao zaštitna zona i polinatorska traka.

Iznos podrške

U okviru ove operacije nude se dva nivoa podrške koji proizilaze iz diferencijacije u proračunima za obradivo zemljište u odnosu na višegodišnje zasade:

1) za obaveze na obradivom zemljištu iznos podrške iznosi 312,98 EUR/ha godišnje;

2) za obaveze u višegodišnjem zasadu iznos podrške iznosi 333,77 EUR/ha godišnje.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

Operacija 4 – Održivo upravljanje livadama i pašnjacima

Opis vrste operacije

Odavno je prepoznato da upravljanje travnjacima, bilo zbog očuvanja prirode ili iz estetskih razloga, ima veliki uticaj, ne samo na strukturu prirodnih staništa, već i na biljni i životinjski biodiverzitet koji tamo postoji, kao i na sekvestraciju ugljenika. U Republici Srbiji se livadama i pašnjacima ne upravlja pravilno i ne održavaju se, a često su ili opustošeni ili napušteni, što dovodi do poremećaja zemljišta tokom ekološki osetljivih sezona razmnožavanja ptica, insekata i divljih životinja, povećanog rizika od požara divlje flore i pojave štetočina i bolesti koji utiču na susedne oranice i voćnjake.

Iz tog razloga, naglasak je na unapređenju biodiverziteta kroz ispašu niskog inteziteta domaćih životinja tokom cele godine, uključujući i sezonu razmnožavanja divljih životinja i ptica. U tom smislu, ova operacija je veoma važna za očuvanje i poboljšanje biodiverziteta, jer livade i pašnjaci u Republici Srbiji predstavljaju važno mesto za razmnožavanje mnogim pticama koje se gnezde na zemlji, poput sive jarebice (Perdix perdix), jarebice kamenjarke (Alestoris graeca) i obične prepelice (Coturnix coturnix), kao i divljih životinja kao što su jelen, lisice, vukovi, divlje svinje, kunići i fazani. Ispaša niskog inteziteta stvoriće i optimalne uslove za prirodne predatorske insekte koji su korisni na poljoprivrednim površinama. Takvi insekti uključuju bubamare, paukove, ose, leptire itd., koji ograničavaju štetu koju čine vaši, bube, puževi i drugi. Ovi prirodni neprijatelji često čine prvu liniju odbrane od napada štetočina i samim tim smanjuju potrebu za primenom insekticida. Ovi insekti se proređuju zbog niza faktora, uključujući klimatske promene, invazivne vrste, upotrebu agrohemijskih sredstava i gubitak prirodnih staništa.

Ova operacija takođe treba da promoviše kasnu kosidbu travnjaka, čime se, pored zaštite flore i faune, obezbeđuje obnavljanje širokolisnih biljnih vrsta i zaštita prirodnog florističkog sastava travnjaka. Još jedan važan element ove operacije je održavanje minimalne i maksimalne gustine stoke, kako bi se obezbedilo da se livade i pašnjaci održavaju u dobrom ekološkom stanju. Ovo bi trebalo da obezbedi održivo upravljanje uspostavljanjem ravnoteže između travnjaka sa nedovoljnom ispašom i/ili livada i pašnjaka sa prekomernom ispašom. Nastavak ovih tradicionalnih metoda poljoprivrede niskog intenziteta od suštinskog je značaja za očuvanje biodiverziteta, kako u planinskim, tako i u nizinskim područjima, što će takođe održati karakteristike ruralnih pejzaža.

Obaveze

Poljoprivrednici će održavati minimalnu i maksimalnu gustinu stoke tako da opterećenje travnjaka koji se koriste za ispašu u okviru ove operacije bude najmanje 0,3 uslovnog grla po hektaru (LU/ha) i ograničeno na najviše 1 LU/ha tokom cele godine.

Brisan je raniji stav 2. (vidi Zaključak - 34/2025-51)

Travnjaci se ne smeju kositi pre 30. juna.

Upotreba pesticida je zabranjena tokom čitavog perioda trajanja obaveze.

Upotreba mineralnih đubriva je zabranjena tokom čitavog perioda trajanja obaveze, isključujući stajnjak koji ostaje na travnjaku od životinja koje pasu.

Poljoprivrednici moraju voditi evidenciju o svim relevantnim aktivnostima koje se odnose na ovu operaciju.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveza.

Relevantni elementi polazne osnove

Obaveze u okviru ove operacije

Relevantna polazna osnova

Pravni osnov

Poređenje obaveze za polaznom osnovom i uobičajenim proizvodnim metodama

Poljoprivrednici će održavati minimalnu i maksimalnu gustinu stoke, tako da opterećenje travnjaka koji se koriste za ispašu u okviru ove operacije bude najmanje 0,3 uslovnog grla po hektaru (LU/ha) i ograničeno na najviše 1 LU/ha tokom cele godine

Član 84 ‒ Goveda, svinje, ovce, koze i kopitari na teritoriji Republike Srbije moraju da budu obeleženi i registrovani u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja

Zakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 – dr. zakon)

Osiguranje pravilne ravnoteže stoke na datoj površini i u određenom vremenu od ključne je važnosti za zaštitu kvaliteta travnjaka, zemljišta, flore i faune koji ga naseljavaju.

Uzimajući u obzir da postoji opšta odredba o broju životinja na travnjacima u područjima sklonim eroziji, propisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, ali ograničenje nije propisano, može se smatrati da ova obaveza prelazi minimalne zahteve.

Pored toga, granica od 170 kg/ha azota godišnje koja je postavljena Nitratnom direktivom EK, se mora poštovati.

Travnjaci se ne smeju kositi pre 30. juna.

Član 9. ‒ U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti za upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, pribavlja se akt o uslovima zaštite prirode.

Član 74. – zaštitne mere za strogo zaštićene divlje vrste: Zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti koje bi mogle ugroziti strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja, uključujući ptice i gljive i njihova staništa.

U smislu ovog člana, zabranjeno je:

– hvatanje, držanje i/ili ubijanje, bilo kojom metodom, strogo zaštićenih vrsta divljih životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivanje ili uništavanje njihovih razvojnih oblika, jaja čak i kada su prazna, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, i ugrožavanje ili uništavanje njihovih staništa itd.

‒ značajno uznemiravanje, posebno tokom reprodukcije, odgoja, migracije i hibernacije.

Član 18. – kako bi se zaštitilo poljoprivredno zemljište od štetnih efekata erozije i bujica u erozionom području, korisnici poljoprivrednog zemljišta su dužni da primene mere protiv erozije, kao što je privremena ili trajna zabrana oranja livada i pašnjaka i drugih površina radi njihovog pretvaranja u ratarske useve i druge mere.

Član 28 – U cilju očuvanja nivoa organske materije, pored ostalih stvari, zabranjene su aktivnosti koja dovode do oštećenja koja smanjuju produktivnost, strukturu i slojeva poljoprivrednog zemljišta, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljišta. Iz istog razloga, zabranjeno je spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva na poljoprivrednom zemljištu.

Zakon o zaštiti prirode

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zakon ograničava intervencije tokom sezone parenja i uzgajališta zaštićenih divljih vrsta. Međutim, ono što se predlaže u okviru ove obaveze, proteže se na zaštitu svih vrsta koje se pojavljuju na tom poljoprivrednom zemljištu, bilo one zaštićene ili ne. Košenje trave nije dozvoljeno tokom osetljivog perioda parenja.

Takođe, nema ograničenja za vreme košnje, pa se uvođenje kasne košnje treba posmatrati kao obaveza koja nadilazi sve zakonske obaveze u smislu upravljanja livadama. Iz ovih razloga, obaveze prevazilaze one predviđene zakonom.

Upotreba pesticida je zabranjena tokom čitavog perioda trajanja obaveze.

Član 44 – sredstva za zaštitu bilja moraju se primenjivati u skladu sa odlukom o registraciji i uputstvom za upotrebu

Član 97 – U cilju očuvanja kvaliteta voda, zabranjeno je korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u priobalnom pojasu do 5 m

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja

Zakon o vodama

Upotreba pesticida je uobičajena i dozvoljena za suzbijanje korova, štetočina i određenih bolesti. Dakle, uslov da se ne upotrebljavaju pesticidi na celoj livadi ili pašnjaku ni u jednom trenutku tokom perioda od pet godina prevazilazi bilo koji minimalni zahtev propisan zakonom.

Ne postoji zakonska obaveza koja zabranjuje poljoprivrednicima da koriste pesticide. Obaveza je da se njihova upotreba ograniči samo u blizini slivnih područja.

Upotreba mineralnih đubriva je zabranjena tokom čitavog perioda trajanja obaveze, isključujući stajnjak koji ostaje na travnjaku od životinja koje pasu.

Član 97 – U cilju očuvanja kvaliteta voda, zabranjeno je korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u priobalnom pojasu do 5 m

Zakon o vodama

Ne postoje zakonska ograničenja za poljoprivrednike za korišćenje organskih ili mineralnih đubriva. Obaveza je da se njihova upotreba ograniči samo u blizini slivnih područja U tom smislu, uslovljenost vezana za ovu operaciju zahteva od poljoprivrednika da ne koristi nikakvo đubrivo. Iz tog razloga, ova obaveza prevazilazi zahteve postavljene u relevantnoj polaznoj osnovi.

Poljoprivrednici moraju voditi evidenciju o svim relevantnim aktivnostima koje se odnose na ovu operaciju.

Član 21 – propisuje osnovne zahteve za vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta da vode evidenciju o količini upotrebljenih mineralnih đubriva i pesticida.

Član 62 – propisuje osnovne zahteve za sve upravnike poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu da vode knjigu polja za biljnu proizvodnju, čiju kontrolu vrši diplomirani inženjer poljoprivrede.

Član 28 – proizvođač biljaka je dužan da vodi evidenciju o upotrebi sredstava za ishranu bilja i da je stavi na uvid.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta

Poljoprivrednici nemaju običaj da vode evidenciju, međutim to je uslov i obaveza.

Iz tog razloga, ova obaveza se neće uzimati u obzir prilikom obračuna naknade poljoprivrednicima u okviru ove mere.

Poljoprivrednici moraju da završe dodatnu obuku ili prime savetodavne usluge o pitanjima od direktnog značaja za ovu operaciju i preuzete obaveze, do kraja treće godine obaveze.

Nema zakonske obaveze

Ne postoji zakonski uslov koji obavezuje poljoprivrednike koji upravljaju pašnjacima i livadama da koriste savetodavne usluge ili da pohađaju obuku, što dovodi do nekoliko pogodnosti u smislu bolje edukacije poljoprivrednika.

Vrsta i iznos podrške

Podrška se zasniva na izgubljenoj dobiti i nastalim dodatnim troškovima. Izgubljena dobit izračunavaće se na osnovu smanjenog broja stoke u odnosu na slično područje pod uobičajnim nivoom proizvodnje i gubitka stočne hrane usled upotrebe travnjaka sa niskim intenzitetom i nekorišćenja veštačkih đubriva. U smislu dodatnih nastalih troškova, ovo će biti povezano sa troškovima rada u vezi sa dodatnim premeštanjem stoke i troškovima koncentrovane hrane kao zamene za zelenu stočnu hranu tokom ekološki osetljivog perioda.

Iznos podrške

Nivo podrške za ovu operaciju 337,18 EUR/ha godišnje.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

8.3.4. Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup

8.3.4.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) br. 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine o uspostavljanju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29. 1 (5) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.4.2. Obrazloženje

Lokalne akcione inicijative najbolje prikazuju interes i potencijal malih zajednica u ruralnim područjima, približavajući se njihovim društvenim i ekonomskim problemima, kao i problemima zaštite životne sredine. Uloga Lokalnih akcionih grupa usmerena je na animiranje lokalnih zajednica, olakšavanje sprovođenja lokalnih strategija ruralnog razvoja i podsticanje razvoja društvenog kapitala u lokalnoj zajednici. LEADER pristup ima za cilj jačanje lokalnog razvoja uključivanjem najvažnijih javnih i privatnih lokalnih aktera kroz sufinansiranje lokalnih projekata koje su zajedno odabrali pomenuti lokalni akteri. LEADER pristup treba da pomogne poljoprivrednim proizvođačima i široj ruralnoj populaciji da istraže nove načine kako bi postali konkurentni, ali i da prevaziđu poteškoće kao što su: starenje stanovništva, nizak nivo ponuđenih usluga ili nedostatak mogućnosti za zapošljavanje.

LEADER pristup je prisutan u Republici Srbiji od 2007. godine. Podržan je uglavnom kroz donatorske projekte, a delimično i kroz državne institucije od 2010. do 2015. godine na teritoriji AP Vojvodine. U tom periodu u Republici Srbiji je osnovano dvadesetak Potencijalnih lokalnih akcionih grupa za ruralni razvoj koje su bile funkcionalne. LEADER Mera je na nacionalnom nivou uspostavljena 2019. godine, a 21 partnerstvo dobilo je status LAG. LEADER predstavlja relativno nov pristup razvoju ruralnih područja u Republici Srbiji. Stoga, i dalje postoji potreba podrške procesu izgradnje i jačanja kapaciteta, učenja, animacije, obrazovanja i umrežavanja LEADER zainteresovanih strana.

Kvantitativna i kvalitativna analiza u oblasti izrade Programa ukazuje da podrška sprovođenju LEADER pristupa treba da doprinese ostvarenju sva četiri cilja IPARD III programa, a posebno: stimulisanju razvoja poslovanja, rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenju mladih u poljoprivredu, unapređenju razvoja zajednice, povećanju društvenog kapitala u ruralnim područjima, kao i izgradnji moderne, efikasne i transparentne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, uz poštovanje principa dobrog upravljanja.

Postojeća Partnerstva (potencijalni LAG) sa odobrenom LSRR koja su osnovana tokom sprovođenja nacionalne „LEADER like” Mere, biće prepoznata kao LAG, uz obavezu pripreme i usvajanja LSRR za IPARD III programski period.

8.3.4.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti ciljevi

Sprovođenjem LEADER pristupa unapređuje se razvoj zajednice, povećava društveni kapital i doprinosi se unapređenju ekonomskih, socijalnih, kulturnih i ekoloških aspekata na lokalnom području, kroz angažovanje većeg broja privatnih i javnih partnera iz različitih sektora valorizujući resurse na lokalnom nivou.

Specifični ciljevi

Ova Mera doprinosi sledećim specifičnim ciljevima:

1) unapređenje društvenog kapitala i lokalne uprave stvaranjem privatno-javnih partnerstava, koje pripremaju i sprovode Lokalne strategije ruralnog razvoja (LSRR);

2) animacija stanovništva na određenom području i jačanje kapaciteta lokalnog stanovništva i Lokalnih akcionih grupa;

3) doprinos ruralnoj ekonomiji i ruralnom turizmu, unapređenje kulturnog i društvenog života zajednice, javnih prostora u selima, poboljšanje ekoloških standarda na području LAG, kao glavnim temama u vezi sa pripremom Lokalnih strategija ruralnog razvoja;

4) povezivanje sa drugim LAG, razmena najbolje prakse, širenje informacija u vezi sa IPARD programom i učenje o novim pristupima ruralnog razvoja na nacionalnom nivou, kao i povezivanje sa drugim zemljama kandidatima i državama članicama.

8.3.4.4. Povezanost sa drugim merama IPARD programa i nacionalnim merama

Ova Mera je povezana sa Merom 9, u okviru koje su prihvatljivi troškovi svrstani u kategoriju f): Troškovi u vezi sa „sticanjem veština” za pripremu potencijalnih LAG za sprovođenje Mere 5 – „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”. Kroz Meru „Tehnička pomoć” omogućena je podrška potencijalnim LAG da se pripreme za LEADER Meru. Takođe, kroz Meru 9 – „Tehnička pomoć” podržano je umrežavanje LAG. Mera 5 je povezana i sa Merom 1, Merom 3 i Merom 7, naročito kada je reč o projektima koji se sprovode u skladu sa LSRR.

MPŠV sprovodi nacionalnu „LEADER like” Meru od 2019. godine. Ova Mera omogućava jačanje kapaciteta već osnovanih Partnerstava (potencijalnih LAG) i sprovođenje njihovih LSRR kroz realizaciju malih projekata. „LEADER like” Mera se neće sprovoditi na nacionalnom nivou nakon početka implementacije LEADER Mere kroz IPARD program. Postojeća Partnerstva su uglavnom osnovana u skladu sa kriterijumima prihvatljivosti i kriterijumima selekcije IPARD II programa. Potencijalni LAG, osnovani tokom sprovođenja nacionalne „LEADER like” Mere, biće prepoznati kao LAG, sa obavezom da pripreme i usvoje LSRR, kao i da prilagode Partnerstva za IPARD III programski period.

8.3.4.5. Korisnici

Prihvatljivi korisnici su Lokalne akcione grupe registrovane u skladu sa Zakonom o udruženjima, a koje su odabrane i ugovorene od strane IPARD agencije.

8.3.4.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

LEADER pristup na programskom nivou treba da sadrži najmanje sledeće elemente:

1) lokalne strategije ruralnog razvoja koje su zasnovane na području, a namenjene dobro identifikovanim podregionalnim ruralnim područjima;

2) lokalna javno-privatna partnerstva (Lokalne akcione grupe);

3) pristup „odozdo prema gore”, čime će Lokalnim akcionim grupama biti omogućeno donošenje odluka u vezi sa pripremom i sprovođenjem Lokalnih strategija ruralnog razvoja;

4) multisektorski pristup i sprovođenje LSRR zasnovanih na povezivanju učesnika i sprovođenju projekata iz različitih sektora lokalne ekonomije;

5) umrežavanje lokalnih partnerstava;

6) sprovođenje inovativnih pristupa.

Lokalne strategije ruralnog razvoja sadržaće aktivnosti povezane sa najmanje jednom od prioritetnih tema, a to su:

1) Ruralna ekonomija: razvoj kratkih lanaca snabdevanja i proizvoda sa dodatom vrednošću, uključujući kvalitetne proizvode, zanate i druge aktivnosti u vezi sa diverzifikacijom ruralne ekonomije;

2) Ruralni turizam: razvoj proizvoda ruralnog turizma koji se zasnivaju na korišćenju lokalnih, prirodnih i kulturnih resursa;

3) Zajednica: jačanje kulturnog i društvenog života zajednice i podržavanje zajedničkih organizacija lokalnih učesnika, udruženja i nevladinih organizacija;

4) Javni prostori: poboljšanje javnog prostora u selima;

5) Životna sredina: unapređenje ekoloških standarda na području LAG i promocija korišćenja obnovljive energije od strane lokalne zajednice;

6) Umrežavanje: umrežavanje LAG, razmena najbolje prakse, širenje informacija u vezi sa IPARD programom i učenje o novim pristupima ruralnog razvoja.

Sprovođenje Lokalne strategije ruralnog razvoja obuhvata: aktivnosti animacije i izgradnje kapaciteta, male projekte i tekuće troškove LAG. Aktivnosti moraju biti povezane sa gorenavedenim odabranim prioritetnim temama.

Lokalne akcione grupe su u obavezi da ispune sledeće uslove:

1) moraju da predlože integrisanu Lokalnu strategiju ruralnog razvoja zasnovanu na LEADER karakteristikama, kako je definisano u pododeljku 8.3.4.6. stav 2. tač. 1) do 6);

2) moraju da se sastoje od grupe lokalnih partnera iz različitih društveno-ekonomskih sektora sa istog područja. Treba da osiguraju rodnu ravnopravnost učešćem žena i mladih na nivou donošenja odluka;

3) moraju da pokažu sposobnost da definišu i sprovode LSRR na području LAG;

4) lokalne akcione grupe moraju biti udruženja registrovana u skladu sa Zakonom o udruženjima;

5) LAG mora biti osposobljen za upravljanje javnim sredstvima – angažovanjem administrativnog i finansijskog saradnika koji je osposobljen za upravljanje javnim sredstvima i obezbeđenje zadovoljavajućeg funkcionisanja partnerstva. Određene aktivnosti, poput vođenja računovodstva, mogu biti poverene ako ih ne može sprovesti član LAG.

Zahtevi za područja LAG koja su obuhvaćena Lokalnom strategijom ruralnog razvoja:

1) područje LAG mora biti koherentno i imati dovoljnu kritičnu masu u pogledu ljudskih, finansijskih i ekonomskih resursa za podršku održivoj strategiji razvoja;

2) područje LAG mora imati više od 10.000 stanovnika, a najviše 150.000 stanovnika, uključujući naseljena mesta sa populacijom manjom od 25.000 stanovnika;

3) isto područje ne sme pripadati više od jednom LAG, što znači da jedno partnerstvo može imati jednu strategiju i jednu teritoriju.

Minimalan sadržaj Lokalne strategije ruralnog razvoja

Definicija područja i stanovništva obuhvaćenih LSRR, uključujući opis koherentnosti i dovoljne kritične mase u pogledu ljudskih, finansijskih i ekonomskih resursa;

Analiza razvojnih potreba i potencijal područja, uključujući analizu snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji (SWOT analiza). U tu svrhu, LAG bi trebalo da uzmu u obzir ne samo statistiku, već i stavove lokalnih aktera.

Opis strategije i njenih ciljeva. U tu svrhu, LAG definišu viziju i ciljeve u skladu sa prioritetnim temama iz IPARD programa.

Opis procesa uključivanja zajednice u pripremu strategije, strukturu partnerstva i interna pravila odlučivanja.

Akcioni plan, koji je najvažniji deo LSRR. Obavezno je da sve predložene aktivnosti budu povezane sa odabranim prioritetnim temama. Akcioni plan utvrđuje minimalni (obavezujući) nivo aktivnosti (minimalni nivo ciljeva). Kasnije, Akcioni plan mora biti pretočen u detaljnije razrađene Godišnje planove. LAG moraju da definišu kriterijume za odabir aktivnosti u okviru Godišnjih planova.

Finansijski plan sa indikativnim budžetom za period trajanja LSRR treba da bude podeljen na: tekuće troškove LAG, troškove animacije/jačanja kapaciteta i male projekte.

Detaljni zahtevi u vezi sa LSRR biće navedeni u Pravilniku za sprovođenje LEADER Mere.

8.3.4.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti

Kriterijumi prihvatljivosti odnose se na teritoriju obuhvaćenu LSRR, sastav LAG, pravnu formu LAG i prezentaciju LSRR.

Teritorija:

1) teritorije iz ruralnih područja sa dovoljnom koherentnošću i kritičnom masom, odnosno teritorija koja ima od 10.000 do 150.000 stanovnika, a koja uključuje naseljena mesta sa populacijom manjom od 25.000 stanovnika.

2) ista opština/naseljeno mesto pripada samo jednom LAG. Nije dozvoljeno preklapanje teritorija, što znači: „jedno partnerstvo, jedna strategija, jedna teritorija”.

Pravni oblik:

Lokalne akcione grupe su udruženja registrovana u skladu sa Zakonom o udruženjima. Statut LAG jasno opisuje uloge i odgovornosti članova LAG koji se obavezuju na razvoj teritorije LAG i sprovođenje Lokalne strategije ruralnog razvoja.

Partnerstvo:

Sastoji se od grupe koja predstavlja partnere iz različitih društveno-ekonomskih sektora na određenoj teritoriji, i to:

1) civilnog sektora: interesna udruženja (npr. iz oblasti: sporta, kulture, životne sredine, itd.); fondacije; stanovnici; fizička lica i organizacije civilnog društva (mladi, žene iz ruralnih područja, itd.);

2) privrednog sektora: poljoprivredni proizvođači, proizvođačke organizacije, privredna društva, kompanije, preduzetnici angažovani u različitim sektorima privrede;

3) javnog sektora (npr. JLS, javne institucije, institucije kulture i pružaoci javnih usluga, itd.).

Nivo odlučivanja u LAG:

1) organi javne vlasti ili bilo koja pojedinačna interesna grupa ne sme da ima više od 50% glasačkih prava;

2) sektor civilnog društva, koji se sastoji od civilnog i privrednog sektora, treba da ima više od 50% glasačkih prava;

3) lokalne vlasti treba da imaju najmanje 20% glasačkih prava;

4) žene iz ruralnih područja treba da budu zastupljene sa najmanje jednim pravom glasa;

5) mladi treba da budu zastupljeni sa najmanje jednim pravom glasa.

Lokalna strategija ruralnog razvoja:

LAG mora da predloži integrisanu Lokalnu strategiju ruralnog razvoja, koja uključuje minimalne elemente i prioritetne teme, kao što je navedeno u pododeljku 8.3.4.6.

8.3.4.8. Prihvatljivi troškovi

Prihvatljive aktivnosti

Ova mera će obuhvatati sledeće aktivnosti povezane sa prioritetnim temama definisanim LSRR:

1) „Sticanje veština, animiranje stanovništva LAG teritorija” za izgradnju kapaciteta i animaciju odabranih LAG;

2) „Tekući troškovi” – za funkcionisanje izabranih LAG;

3) Sprovođenje „malih projekata”;

4) „Projekti saradnje” za među-teritorijalne (unutar zemlje) ili međunarodne projekte (između zemalja). Ova aktivnost će biti prihvatljiva u kasnijoj fazi sprovođenja IPARD III programa.

Sticanje veština, animiranje stanovništva LAG teritorija za izgradnju kapaciteta i animaciju odabranih LAG

Prihvatljive aktivnosti u okviru aktivnosti „Sticanja veština, animiranja stanovništva LAG teritorija”, jesu one koje se odnose na izgradnju kapaciteta zaposlenih u LAG, članova LAG i stanovništva LAG, kao i animacija članova LAG i stanovništva LAG, i to:

1) animacija, organizacija informativnih i promotivnih događaja, uključujući pripremu promotivnih materijala (npr. seminari, radionice, sastanci itd.);

2) obuka i edukacija (npr. priprema poslovnih planova, priprema projektnih prijava, računovodstvo itd.);

3) priprema relevantnih studija područja LAG za budući razvoj (npr. društveno-ekonomskih, regionalnih, marketing studija, itd.);

4) umrežavanje, učešće na nacionalnim i međunarodnim seminarima, radionicama, sastancima, studijskim posetama, uključujući događaje nacionalne i Evropske mreže za ruralni razvoj.

Različiti troškovi su prihvatljivi u pogledu sticanja veština i animacije, a posebno:

1) troškovi angažovanja stručnjaka;

2) troškovi usluga prevođenja i tumačenja;

3) troškovi u vezi sa učešćem zaposlenih u LAG, članova LAG i stanovništva LAG na studijskim posetama, obukama, sastancima i umrežavanju u Republici Srbiji i inostranstvu (npr. putni troškovi, troškovi osiguranja, dnevnice, kotizacije za konferencije/seminare, iznajmljivanje vozila i troškovi goriva);

4) troškovi u vezi sa organizacijom sastanaka i obuka (npr. zakup prostora i opreme, troškovi hrane i pića) za zaposlene u LAG, članove LAG i stanovništvo LAG;

5) troškovi u vezi animacije, promotivne i informativne kampanje za LAG.

Detaljna lista prihvatljivih troškova u vezi sa sticanjem veština i animacijom biće navedena u Pravilniku za sprovođenje LEADER Mere.

Tekući troškovi Lokalnih akcionih grupa

Prihvatljive aktivnosti koje se odnose na „Tekuće troškove” su one koje su povezane sa redovnim radom LAG. Prihvatljive aktivnosti redovnog rada LAG su:

1) opremanje i rad kancelarije (npr. nameštaj, zakup prostora, IT usluge, itd.);

2) troškovi zaposlenih (npr. plate, osiguranje, troškovi prevoza, itd.);

3) spoljne usluge (npr. računovodstvo, veb-hosting, IT usluge, itd.).

Kada je reč o tekućim troškovima prihvatljivi su različiti troškovi, a naročito operativni troškovi i troškovi zaposlenih, kao i troškovi povezani sa komunikacijom i odnosima s javnošću, kao što su:

1) plate (kofinansiranje) za menadžera LAG i/ili druge zaposlene u LAG;

2) zakup kancelarije i režijski troškovi;

3) kancelarijski materijal (npr. pribor za pisanje itd.);

4) kupovina opreme, uključujući IT opremu;

5) nameštaj;

6) troškovi u vezi sa komunikacijom (npr. veb-stranice);

7) članarine i pretplate (mreže na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom i evropskom nivou – npr. Evropska LEADER asocijacija za ruralni razvoj – ELARD);

8) usluge (IT stručnjaci, računovođe, lica zadužena za odnose sa javnošću, itd.).

Detaljna lista prihvatljivih troškova u vezi sa tekućim troškovima biće navedena u Pravilniku za sprovođenje LEADER Mere.

Mali projekti

Mali projekti su:

1) povezani sa jednom od prioritetnih tema, kako je definisano u pododeljku 8.3.4.6, npr. lokalni marketing i kratki lanci snabdevanja; organizacija događaja (sajmovi, seoski festivali, takmičenja, itd.); učešće na sajmovima i sličnim događajima; renoviranje manjeg obima zgrada unutar zajednice; uređenje javnih prostora manjeg obima; unapređenje turističke infrastrukture manjeg obima; restauracija manjih seoskih spomenika; izrada i održavanje veb-stranica;

2) definisani u LSRR kao prihvatljivi za IPARD podršku;

3) oni čiji je postupak izbora opisan u LSRR;

4) izabrani i sprovedeni od strane LAG;

5) zajedničke prirode i imaju korist za lokalnu zajednicu.

Projekti koji donose korist fizičkim licima ili pojedinačnim privrednim društvima nisu prihvatljivi.

Mali projekti mogu dobiti podršku do 10.000 EUR, bez obzira na ukupnu vrednost projekta (prihvatljivi i neprihvatljivi troškovi).

Pregled malih projekata koji su planirani za određenu godinu predstavljeni su u Godišnjem planu LAG.

Kada je reč o malim projektima različiti troškovi su prihvatljivi, uključujući investicione i operativne troškove. Detaljna lista prihvatljivih troškova biće navedena u Pravilniku za sprovođenje LEADER Mere.

Što se tiče troškova za zaposlene, putnih troškova, troškova smeštaja, ishrane i sličnih režijskih troškova, može se uspostaviti pojednostavljeni postupak u skladu sa članom 68. Uredbe (EU) br. 1303/2013. U tom slučaju metodologija za primenu pojednostavljenog postupka će biti opisana u priručniku o procedurama.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

8.3.4.9. Kriterijumi selekcije

Kriterijumi selekcije koji će se koristiti u proceni LSRR su sledeći:

1) kvalitet partnerstva;

2) koherentnost teritorije LAG i procena kritične mase u pogledu ljudskih, finansijskih i ekonomskih resursa;

3) učešće zainteresovanih strana u pripremi LSRR;

4) sposobnost LAG da upravlja i sprovodi LSRR;

5) izvori finansiranja aktivnosti koje su predviđene u LSRR;

6) kvalitet intervencijske logike LSRR;

7) usklađenost LSRR sa ciljevima IPARD programa i prioritetnim temama.

Uzimaće se u obzir samo LSRR koji ispunjavaju minimalne uslove. Detaljna lista za ocenu LSRR data je u Aneksu 18.9 Elementi bodovanja za ocenu kvaliteta Lokalne strategije ruralnog razvoja IPARD programa.

Procedura za odabir Lokalnih akcionih grupa

LAG će biti izabrani na osnovu javnog poziva koji će biti raspisan za sva ruralna područja, kako bi se osigurala konkurencija između Lokalnih akcionih grupa koje dostavljaju LSRR.

Procedura odabira LAG sastoji se od dve faze, a to su:

1) provera prihvatljivosti LAG od strane IPARD agencije;

2) procena LSRR prihvatljivih LAG prema kriterijumima selekcije od strane Evaluacione komisije.

Evaluacionu komisiju čine predstavnici IPARD Upravljačkog tela i drugi relevantni akteri u oblasti ruralnog razvoja, kao i nevladine organizacije koje se bave ruralnim razvojem. Članove Evaluacione komisije imenuje ministar, na predlog IPARD Upravljačkog tela.

Detaljna procedura za izbor LAG biće data u Pravilniku za sprovođenje LEADER Mere.

Koraci u sprovođenju LEADER Mere opisani su u Tabeli 48.

Tabela 48: Koraci u sprovođenju LEADER Mere

Korak

IPARD agencija

LAG

IPARD Upravljačko telo

1 – Odabir LAG

1.1

Objavljuje Poziv za odabir LAG na osnovu Pravilnika za sprovođenje LEADER Mere

1.2

Podnose IPARD agenciji Zahtev za odabir, uključujući LSRR

1.3

Vrši proveru prihvatljivosti potencijalnih korisnika (kriterijumi prihvatljivosti) i dostavlja LSRR Evaluacionoj komisiji

1.4

Evaluaciona komisija:

- vrši vrednovanje LSRR;

- primenjuje kriterijume selekcije za LAG;

- rangira LAG.

1.5

Objavljuje listu odabranih LAG

1.6

Potpisuje ugovor o pravima i obavezama sa odabranim LAG

2 – Sprovođenje LSRR

2.1

Odabrani LAG podnosi IPARD agenciji Godišnji plan rada za sprovođenje aktivnosti 1, 2 i 3

2.2

Odobrava Godišnje planove rada

2.3

Odabrani LAG:

- sprovodi aktivnosti navedene u Godišnjem planu rada (LAG treba formalno da odabere male projekte i projekte saradnje);

- podnosi zahteve za isplatu IPARD agenciji;

- animira lokalno područje;

- obezbeđuje obuke.

2.4

Proverava zahteve za isplatu i vrši isplate odabranim LAG

2.5

Kontroliše LAG u vezi sa ugovornim obavezama

8.3.4.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Intenzitet pomoći, izražen kao udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima, iznosi do 100%, gde je stopa doprinosa EU 90%.

Maksimalni iznos godišnje javne podrške po korisniku (odabranom LAG) i po aktivnosti biće propisan Pravilnikom za sprovođenje LEADER Mere. Najmanje 30% budžeta LAG treba da bude izdvojeno za aktivnosti koje se odnose na sticanje veština, animiranje stanovništva LAG teritorija za izgradnju kapaciteta i animaciju odabranih LAG.

Ugovoreni LAG mogu avansno dobiti sredstva za početne aktivnosti iz nacionalnog učešća IPARD sredstava, ali to se ni u kom slučaju ne smatra troškovima koje će Evropska komisija nadoknaditi iz doprinosa EU IPARD sredstava. Iznos avansa ne sme biti veći od 10% ugovorenog iznosa za vreme trajanja LSRR.

8.3.4.11. Budžet za Meru

Tabela 49: Budžet za Meru 5 za period 2021–2027. godina

Godina

Ukupan prihvatljiv trošak (EUR)

Javni troškovi

Privatno učešće

Ukupno

Učešće EU

Nacionalno učešće

EUR

2=3+9

3=5+7

4=3/2

10=9/2

2021

2022

2023

2.222.222,22

100

2.000.000,00

222.222,22

2024*

2.888.888,89

100

2.600.000,00

288.888,89

2025*

3.555.555,56

100

3.200.000,00

355.555,56

2026*

3.666.666,67

100

3.300.000,00

366.666,67

2027*

3.666.666,67

100

3.300.000,00

366.666,67

Ukupno

16.000.000,00

14.400.000,00

1.600.000,00

*Indikativni budžet

Uzimajući u obzir procenu da će se tokom sprovođenja IPARD III programa u periodu od pet godina finansirati 30 LAG, godišnje će biti isplaćeno 88.000 EUR svakom LAG

8.3.4.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 50: Pokazatelji i ciljevi za Meru 5

Pokazatelji za Meru 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup

Ciljana vrednost do 2027. godine

Broj podržanih lokalnih strategija ruralnog razvoja

Broj novootvorenih radnih mesta

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

Stanovništvo koje je obuhvaćeno LAG

1.200.000

Broj isplaćenih malih projekata

600

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.4.13. Administrativna procedura

IPARD agencija objavljuje poziv i vrši odabir LAG na osnovu provere prihvatljivosti i procene Evaluacione komisije, koja je formirana na predlog IPARD Upravljačkog tela. Potpisuje se Ugovor između IPARD agencije i odabranih LAG za sprovođenje LSRR. IPARD agencija vrši isplatu avansa LAG.

Svake godine LAG dostavljaju Godišnji plan (na osnovu Akcionog plana iz LSRR) IPARD agenciji i IPARD Upravljačkom telu.

Svaki LAG sprovodi animaciju, izgradnju kapaciteta i male projekte u skladu sa Godišnjim planom. Takođe, LAG treba da osigura da su cene prihvatljive, kao i da izbor dobavljača bude nepristrasan.

Svaki LAG redovno (npr. svakog meseca, svakog tromesečja) podnosi zahtev za isplatu za nadoknadu troškova izgradnje kapaciteta, tekućih troškova i troškova realizovanih malih projekata. Svaki zahtev za isplatu mora biti jasno povezan sa Godišnjim planom (kao što je predstavljeno u Lokalnoj strategiji ruralnog razvoja). IPARD agencija će izvršiti proveru LAG u skladu sa ugovornim obavezama (administrativna provera i kontrola na licu mesta, uključujući opravdanost cene troškova). IPARD agencija vrši plaćanja LAG na osnovu odobrenog zahteva za isplatu.

8.3.4.14. Geografski obim Mere

Mera se primenjuje na oblasti definisane u delu 2.1. Geografsko područje obuhvaćeno IPARD III programom.

8.3.4.15. Ostale informacije specifične za Meru

N/P

8.3.5. Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

8.3.5.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) br. 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine o uspostavljanju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29. 1 (6) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.5.2. Obrazloženje

Glavni izazov koji bi trebalo rešiti u ruralnim područjima su sistemi vodosnabdevanja, odnosno „legalizacija” vodosnabdevanja i prevođenje vodosnabdevanja u nadležnost opština, imajući u vidu da je reč o sistemima koji ne ispunjavaju propisane uslove kvaliteta vode za piće. Prema izveštajima Instituta za javno zdravlje „Batut”, primena odredbi o higijenskoj ispravnosti vode za piće u 2017. godini predstavlja izazov, posebno u ruralnim područjima. Investicijama u vodosnabdevanje obezbediće se snabdevanje kvalitetnom vodom za piće i povećaće se stopa priključenja stanovništva na sistem javnog snabdevanja vodom za piće. Takođe, ove investicije su usmerene ka povećanju efikasnosti javnog sistema vodosnabdevanja i treba da doprinesu smanjenju gubitaka vode i identifikaciji i otklanjanju problema koji mogu nastati na vodovodnoj mreži.

Još je nepovoljnija situacija u vezi sa prečišćavanjem otpadnih voda. U Republici Srbiji gotovo da ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda koje dolaze iz domaćinstava. Oko 40% stanovništva koristi septičke jame za odlaganje otpadnih voda, dok oko 7% koristi kompostiranje i nenamenske instalacije za odlaganje otpadnih voda. Izražena je značajna razlika i u stepenu priključenosti stanovništva na kanalizacionu mrežu u odnosu na priključke na vodovod, posebno u naseljima sa manje od 50.000 stanovnika, što predstavlja posebnu pretnju za zagađenje podzemnih voda. Pokrivenost prečišćavanja svih otpadnih voda u 2017. godini iznosi svega 13,85%, što kao posledicu ima direktno ispuštanje otpadnih voda u reke, zagađenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja stanovništva. Investicije u kanalizacione sisteme treba da povećaju stopu povezanosti stanovništva na javnu kanalizacionu mrežu. Investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i manjih objekata za prečišćavanje vode i septičkih jama, treba da doprinesu smanjenju posledica nastalih od ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu.

Naselja u ruralnim područjima gotovo da su izostavljena iz sistema organizovanog sakupljanja otpada, što za posledicu ima pojavu divljih deponija u zemlji. Procenat stanovništva obuhvaćenog organizovanim sakupljanjem otpada pokazuje blagi porast, što ukazuje na pozitivne tendencije smanjenja neuređenih deponija i odlagališta otpada. Najmanje stanovnika obuhvaćenih organizovanim sakupljanjem otpada je u opštinama na jugu Republike Srbije (20–25%).

Poseban izazov za unapređenje javne infrastrukture je položaj mnogih manjih naselja koja se nalaze na širokom geografskom području. Socijalna inkluzija i lokalni razvoj postiže se i izgradnjom i rekonstrukcijom nekategorisanih puteva u cilju bolje saobraćajne povezanosti manjih seoskih naselja sa opštinskim putevima. Izgradnja, rekonstrukcija i uvođenje javne rasvete opštinskih ili nekategorisanih puteva doprineće boljoj saobraćajnoj povezanosti seoskih naselja, ali će i poboljšati socijalnu inkluziju i ojačati društveno-ekonomsku strukturu ruralnih područja.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, naglašava podršku u oblasti obnovljivih izvora energije. Jedinice lokalne samouprave su u procesu usvajanja svojih programa energetske efikasnosti, koji uključuju procenjenu vrednost investicije u proizvodnju i distribuciju energije iz obnovljivih izvora. Programi su u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Cilj Zakona je da osigura uštedu energije i sigurnost snabdevanja energijom, smanji uticaj energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene i doprinese održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

8.3.5.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti ciljevi

Opšti cilj je podrška ekonomskom, društvenom i teritorijalnom razvoju, koji vodi pametnom, održivom i inkluzivnom rastu kroz razvoj fizičke infrastrukture u Republici Srbiji i olakšavanje razvoja, rasta i zapošljavanja zajednica u ruralnim područjima.

Specifični ciljevi

1) obezbeđivanje infrastrukture potrebne za razvoj aktivnih ruralnih područja, mogućnosti dinamičnog razvoja poslovanja, kao i funkcionalnog sektora usluga;

2) doprinos poboljšanju životnog standarda i društveno-ekonomske strukture ruralnih područja;

3) podrška javnim investicijama neophodnim za postizanje održivog razvoja;

4) povećanje atraktivnosti ruralnih područja i smanjenje depopulacije ruralnih područja.

Ove specifične ciljeve bi trebalo postići kroz poboljšanje vodosnabdevanja, kanalizacionog sistema i tretmana otpadnih voda, odlaganja otpada, lokalnih/ nekategorisanih puteva i snabdevanja energijom.

8.3.5.4. Povezanost sa ostalim IPARD merama u programu i nacionalnim merama

Ova mera je povezana sa Merom 1 – „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”. Razvoj infrastrukture doprinosi rastu proizvodnje u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Mera je takođe povezana sa Merom 3 – „Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva”. Poboljšanje prerađivačkih kapaciteta moguće je uz razvijenu infrastrukturu. Razvoj infrastrukture u ruralnim područjima takođe je povezan sa Merom 7 – „Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja”. Za razvoj poslovanja u ruralnim područjima neophodno je obezbediti prateću infrastrukturu. Takođe, postoji povezanost i sa Merom 5 – „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”. Osnovna infrastruktura je jedan od preduslova za razvoj uravnotežene ekonomske delatnosti u ruralnim područjima, kao i za poboljšanje društveno-ekonomskih uslova života ruralnog stanovništva.

8.3.5.5. Korisnici

Korisnici ove Mere su jedinice lokalne samouprave, za projekte koji se sprovode u naseljenim mestima do 10.000 stanovnika.

8.3.5.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

Korisnici Mere 6 u obavezi su da ispune opšte kriterijume prihvatljivosti, i to:

1) investicija treba da bude u skladu sa planovima za razvoj jedinica lokalne samouprave, propisanim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije84;

2) investicije se moraju sprovoditi u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na izgradnju/rekonstrukciju;

3) u cilju postizanja maksimalne efikasnosti ove podrške, korisnici moraju da dokažu kapacitet da redovno održavaju investiciju, najmanje pet godina nakon konačne isplate;

4) projekat se mora odnositi na infrastrukturu potrebnu za razvoj ruralnih područja u naseljima do 10.000 stanovnika;

5) ako se predmet investicije realizuje u nekoliko naseljenih mesta, svako od njih mora da ispuni uslov da nema više od 10.000 stanovnika;

6) svi projekti moraju biti realizovani u skladu sa pravilima za spoljnu pomoć Evropske komisije sadržanim u Finansijskoj uredbi i Praktičnom vodiču za ugovorne postupke za eksterne aktivnosti EK – PRAG procedure;

7) svaki projekat mora da bude u skladu sa relevantnim nacionalnim pravnim standardima i relevantnim standardima Evropske unije koji su na snazi pre konačne isplate investicije od strane IPARD agencije;

8) korisnik mora da obezbedi sredstva za održavanje investicije u funkciji najmanje pet godina nakon konačne isplate projekta. Troškovi održavanja nisu prihvatljivi za kofinansiranje od strane EU;

9) računi korisnika ne mogu biti u blokadi, niti je dozvoljeno da su bili blokirani duže od 30 dana u periodu od 12 meseci pre podnošenja zahteva;

10) korisnici su preduzeli sve mere kako bi izbegli dvostruko finansiranje investicije i nisu se prijavili za istu investiciju prema drugom izvoru javnih sredstava ili subvencija. U skladu sa zakonskim rešenjima, investicijom upravlja operater, a jedinice lokalne samouprave moraju operateru da prenesu upravljanje na kraju investicije.

8.3.5.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (prema sektoru)

Za investicije u opštinske/nekategorisane puteve, korisnici moraju da ispune specifične kriterijume prihvatljivosti:

1) investicije moraju biti deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave i godišnjeg programa radova na izgradnji i rekonstrukciji opštinskih i nekategorisanih javnih puteva.

Za investicije u upravljanje otpadom korisnici moraju ispuniti specifične kriterijume prihvatljivosti:

1) investicije moraju biti u skladu sa lokalnim planom upravljanja komunalnim otpadom.

8.3.5.8. Prihvatljivi troškovi

Prihvatljive investicije su ograničene na:

1) izgradnju/rekonstrukciju/ugradnju fiksne opreme nepokretne infrastrukture;

2) opšti troškovi povezani sa troškovima kao što su naknade za arhitekte, inženjere i konsultante, kao i troškovi pripreme studija izvodljivosti, su prihvatljivi. Maksimalni prihvatljivi iznos za opšte troškove ne sme biti veći od 10% ukupnih troškova. Opšti troškovi mogu nastati pre zaključenja ugovora i mogu se smatrati prihvatljivim samo ako se odnose na projekat koji je odabrala i odobrila IPARD agencija, ali ne pre 1. januara 2021. godine;

3) kofinansiranje od strane EU ne pokriva redovno investiciono održavanje;

––––––––––––––

84 („Službeni glasnik RS”, broj 30/18)

Razgraničenje pomoći

Investicije u ruralnu infrastrukturu su prihvatljive za podršku u okviru nacionalnog budžeta MPŠV, ako je minimalna vrednost podrške po projektu manja od definisanog iznosa u pododeljku 8.3.5.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU.

Investicije u ruralnu infrastrukturu koje nisu obuhvaćene IPARD III programom prihvatljive su za finansiranje u okviru nacionalnog budžeta MPŠV.

Primeri prihvatljivih investicija:

1) investicije u upravljanje vodama: izgradnja i/ili rekonstrukcija sistema za snabdevanje vodom, postrojenja i sličnih objekata (npr. za prečišćavanje, filtriranje, itd.).

2) investicije u sistem javne kanalizacije i tretman otpadnih voda: seoska kanalizaciona postrojenja, kanalizacioni sistemi, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uključujući i pripadajuću opremu.

3) investicije u upravljanje otpadom: izgradnja (mobilne) stanice za odlaganje otpada, oprema za odlaganje otpada, uključujući vozila i kontejnere za domaćinstva (uključujući primarnu selekciju tamo gde je uspostavljena), deponije koje ispunjavaju sve ekološke zahteve, mesta za sakupljanje otpada.

4) putevi: izgradnja i/ili rekonstrukcija puteva koji povezuju lokalne puteve/infrastrukturu sa glavnim putevima, seoskim obilaznicama, seoskim putevima, javnim pristupnim putevima do gazdinstava i parcela, uključujući i izgradnju saobraćajnih znakova, pešačke zone, javnu rasvetu, stajališta za javni prevoz, mostove, trotoare itd. Putevi koji se nalaze u okviru gazdinstva su već podržani kroz Meru 1, te stoga nisu prihvatljivi u okviru Mere 6.

5) snabdevanje energijom: snabdevanje sela i poljoprivrednih gazdinstava energijom i izgradnja obnovljivih izvora energije/toplotnih postrojenja i instalacija.

8.3.5.9. Kriterijumi selekcije/ Principi u vezi sa kriterijumima selekcije

Kriterijumi selekcije biće detaljno razrađeni na osnovu sledećih principa:

1) vrsta investicija;

2) broj stanovnika u naselju gde je predviđena investicija;

3) stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave;

4) investicija je u planinskom području ili području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi;

5) energetska efikasnost, upotreba obnovljivih izvora energije;

6) mesto investicije se nalazi u naseljenom mestu gde postoji najmanje jedna realizovana investicija u okviru IPARD programa.

Detaljan spisak kriterijuma priprema IPARD Upravljačko telo, a odobrava IPARD Odbor za praćenje. Kompletna lista kriterijuma selekcije sa predloženom raspodelom bodova biće deo Pravilnika za Meru 6.

8.3.5.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Intenzitet pomoći se izražava kao udeo javne pomoći u okviru prihvatljivog troška iznosa investicije:

1) do 100% (75% doprinos EU, 25% nacionalni doprinos) za prihvatljive investicije koje po prirodi nisu takve da stvaraju značajan neto prihod;

2) do 50% (75% doprinos EU, 25% nacionalni doprinos) za ostale prihvatljive investicije u ruralnu infrastrukturu.

Korisnik može tražiti podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih maksimalnih iznosa:

Minimalna vrednost podrške po projektu za vodosnabdevanje, upravljanje otpadnim vodama, odlaganje otpada, izgradnju puteva i proizvodnju energije iznosi 300.000 EUR. Maksimalna vrednost podrške po projektu je 4.000.000 EUR.

Korisnik može dobiti ukupnu podršku od najviše 5.000.000 EUR javne podrške tokom celog IPARD III programskog perioda.

Avansne isplate su dozvoljene u Meri 6.

Korisniku može biti odobren sledeći zahtev za odobravanje projekta, ako je:

1) korisnik podneo zahtev za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta;

ili,

2) istekao rok za realizaciju investicije i podnošenje zahteva za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta;

ili,

3) korisnik odustao od prethodnog zahteva za odobravanje projekta.

8.3.5.11. Budžet za Meru

Tabela 51: Budžet za Meru 6 za period 2021–2027. godina

Godina

Ukupan prihvatljiv trošak

(EUR)

Javni troškovi

Doprinos korisnika

Ukupno

Doprinos EU

Nacionalni doprinos

EUR

2=3+9

3=5+7

4=3/2

10=9/2

2021.

2022.

2023.

2024.*

11.186.666,67

100

8.390.000,00

2.796.666,67

2025.*

15.120.000,00

100

11.340.000,00

3.780.000,00

2026.*

19.173.333,33

100

14.380.000,00

4.793.333,33

2027.*

23.640.000,00

100

17.730.000,00

5.910.000,00

Ukupno

69.120.000,00

51.840.000,00

17.280.000,00

*Indikativni budžet

8.3.5.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 52: Pokazatelji i ciljevi za Meru 6

Pokazatelji za Meru 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

Ciljana vrednost do 2027. godine

Broj korisnika Mere

Ukupne investicije u ruralnu javnu infrastrukturu (EUR)

69.120.000

Broj novootvorenih radih mesta

Broj podržanih projekata lokalne infrastrukture

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.5.13. Administrativna procedura

Indikativne aktivnosti administrativne procedure za sprovođenje ove Mere predstavljeni su u delu 8.2. Administrativna procedura.

Javne nabavke za sve projekte u okviru ove Mere trebalo bi izvršiti u skladu sa pravilima za spoljnu pomoć Evropske komisije sadržanim u Finansijskoj uredbi i Praktičnom vodiču za ugovorne postupke za eksterne aktivnosti EK – PRAG procedure.

8.3.5.14. Geografski obim Mere

Mera se primenjuje na oblasti definisane u delu 2.1. Geografsko područje obuhvaćeno IPARD III programom.

8.3.5.15. Ostale informacije specifične za Meru

N/P

8.3.6. Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

8.3.6.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) br. 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine kojim se utvrđuje instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29. 1 (7) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.6.2. Obrazloženje

Ulaganja u nepoljoprivredne aktivnosti, kao i osnivanje novih privrednih društava, od suštinskog su značaja za razvoj i konkurentnost ruralnih područja. Žene, mladi i osobe sa invaliditetom su grupa koja je naročito izložena riziku od migracija iz ruralnih područja u gradska naselja, zbog vrlo ograničenih mogućnosti u ruralnim područjima. Ekonomska diverzifikacija i diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava neophodne su za rast, zapošljavanje i održivi razvoj u ruralnim područjima. To će doprineti boljoj teritorijalnoj ravnoteži kako u ekonomskom tako i u društvenom smislu, direktno povećavajući prihod poljoprivrednih domaćinstava i ruralnog stanovništva.

Kvantitativna i kvalitativna analiza ukazuju na to da bi podrška diverzifikaciji aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava trebalo da se odnosi na potpunije iskorišćavanje raspoloživih resursa gazdinstva. Sa druge strane, podrška razvoju ruralnog poslovanja odnosi se na otvaranje radnih mesta u sektoru usluga i stvaranje alternativnih mogućnosti za ostvarivanje prihoda u ruralnim naseljima, čime bi se povećala atraktivnost ruralnih područja.

Podrška razvoju poslovanja, naročito za mala i srednja privredna društva, dostupna je na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, a finansira se iz državnog, regionalnih ili lokalnih budžeta, kao i iz sredstava različitih stranih donatora. Brojni programi nude podršku diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti/razvoju poslovanja u vidu bespovratnih sredstava i/ili kredita za investicije u proizvodnju (za proizvodne objekte, opremu, mehanizaciju) ili bespovratnih sredstava i/ili kredita za tekuće troškove (npr. obrazovanje, obavezno osiguranje, režijski troškovi itd.). Iako postoje neki sektorski orijentisani ili prostorno usmereni programi, većina programa cilja intervencije u pojedinim segmentima lanaca vrednosti, ali bez integralnog pristupa njihovom jačanju u celini.

8.3.6.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti ciljevi

Opšti cilj ove Mere je podsticanje ekonomskog razvoja u ruralnim područjima kroz diverzifikaciju poljoprivrednih aktivnosti, osnivanje malih privrednih društava i otvaranje radnih mesta u ruralnim područjima. Takođe, Mera treba da podstakne veće korišćenje energije iz obnovljivih izvora i prelazak na ruralnu ekonomiju sa niskom emisijom ugljen-dioksida, otpornu na klimatske promene.

Specifični ciljevi

Sektor: Ruralni turizam

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor ruralnog turizma su:

1) povećana atraktivnost ruralnih područja kroz povećanje turističke ponude;

2) povećan nivo zaposlenosti u ruralnim područjima;

3) podrška proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Sektor: Direktni plasman proizvoda

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor direktnog plasmana proizvoda su:

1) povećan prihod poljoprivrednih proizvođača kroz mogućnost direktne prodaje;

2) podrška proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Sektor: Usluge malog obima

Specifični ciljevi u okviru ove Mere za sektor usluga malog obima su:

1) povećanje nivoa zaposlenosti u ruralnim područjima;

2) povećanje opšteg nivoa usluga u ruralnim područjima;

3) podrška proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

8.3.6.4. Povezanost sa drugim merama IPARD programa i nacionalnim merama

Mera 7 je usko povezana sa sledećim IPARD merama:

1) Mera 1 – „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”. Ova mera se fokusira na razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje i povećanje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava, dok Mera 7 ima za cilj diverzifikaciju prihoda poljoprivrednih gazdinstava kroz jačanje kratkih lanaca snabdevanja i direktan plasman poljoprivrednih proizvoda;

2) Mera 3 – „Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva”. Akcenat Mere 3 je na razvoju prerade poljoprivrednih proizvoda i povećanju konkurentnosti prehrambeno-prerađivačke industrije, dok Mera 7 ima za cilj diverzifikaciju prihoda poljoprivrednih gazdinstava kroz jačanje kratkih lanaca snabdevanja i direktan plasman poljoprivrednih proizvoda;

3) Mera 5 – „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”. Ova Mera fokusirana je na diverzifikaciju, osnivanje i razvoj novih malih privrednih društava, otvaranje radnih mesta, i u izvesnoj meri razvoj socijalne i fizičke infrastrukture u ruralnim područjima primenom pristupa „odozdo nagore”, dok Mera 7 podstiče ekonomski razvoj u ruralnim područjima kroz diverzifikaciju delatnosti poljoprivrednih gazdinstava, osnivanje mikro i malih privrednih društava i otvaranje radnih mesta primenom pristupa „odozgo nadole”;

4) Mera 6 – „Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu”. Cilj Mere 6 je razvoj javne infrastrukture u ruralnim područjima, koja je neophodna za osnivanje malih privrednih društava i stvaranje radnih mesta, što se podržava Merom 7;

5) Nacionalna mera za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednih aktivnosti. Ova mera ima za cilj da podrži manje investicije u autentične/tradicionalne objekte u sektoru ruralnog turizma, kao i opremanje zanatskih i umetničkih radionica u cilju očuvanja lokalne kulture i tradicije. Mera je značajna za one potencijalne korisnike koji nemaju dovoljan finansijski kapacitet za ulaganje kroz IPARD podršku, ili za one koji samo žele da opreme/izgrade autentični objekat (npr. uređenje dvorišta, izgradnja sanitarnih prostorija, itd.) putem investicije za koju je iznos podrške manji od minimalne javne podrške iz IPARD Mere. U cilju razgraničenja nacionalne Mere sa IPARD Merom 7, maksimalni iznos podsticaja iz nacionalnog budžeta je niži od minimalnog iznosa IPARD Mere 7.

8.3.6.5. Korisnici

Korisnici Mere 7 su:

1) fizička lica – nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, bez obzira na to da li se ona nalaze u urbanom ili ruralnom području;

2) pravna lica – preduzetnici i privredna društva u rangu mikro i malih privrednih društava, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, čija poljoprivredna gazdinstva se nalaze u ruralnom području i upisana su u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

8.3.6.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

Korisnici Mere 7 moraju da ispune sledeće opšte kriterijume prihvatljivosti:

1) preduzetnici i privredna društva, registrovana poljoprivredna gazdinstva i investicija nalaze se u ruralnom području;

2) u slučaju da je kapital pravnog lica u vlasništvu jednog ili više organa javne vlasti, korisnik treba da dokaže da procenat tog vlasništva ne prelazi 25%;

3) investicija na kraju realizacije mora biti u skladu sa relevantnim nacionalnim standardima i zahtevima koji su navedeni u Prilogu 5;

4) podnosilac zahteva mora da dokaže ekonomsku održivost kroz poslovni plan na kraju investicionog perioda. Poslovni plan treba da bude usklađen sa obrascem koji je pripremila IPARD agencija. Za investicije čija vrednost prelazi 50.000 EUR potreban je složen poslovni plan, dok je za investicije niže vrednosti (ispod 50.000 EUR), potreban jednostavan poslovni plan. Kriterijumi koje će IPARD agencija koristiti za procenu ekonomske održivosti korisnika predstavljeni su u Prilogu 2;

5) podnosilac zahteva mora da dokaže da nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Podnosilac dostavlja potpisanu izjavu da ne postoji prijava za istu investiciju iz drugog javnog fonda ili šema podrške;

6) dvostruko finansiranje investicije iz bilo kog javnog izvora podrške nije dozvoljeno;

7) ako se investicija odnosi na rekonstrukciju i opremu, korisnik treba da obezbedi dokumentaciju o vlasništvu/dugoročnom zakupu objekta koji će biti rekonstruisan/opremljen. Period zakupa ne sme da bude kraći od 10 godina, od datuma podnošenja zahteva za odobravanje projekta;

8) korisnik je obavezan da pet godina nakon konačne isplate od strane IPARD agencije namenski koristi investiciju, bez izmena koje značajno utiču na njenu prirodu ili na uslove njene upotrebe, ili na davanje neopravdane prednosti privrednom društvu ili javnom organu i/ili rezultiraju promenom prirode vlasništva nad delom infrastrukture, ili prekidom, ili izmeštanjem aktivnosti koja je kofinansirana.

Opšti kriterijumi prihvatljivosti biće bliže propisani Pravilnikom za Meru 7.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.6.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (prema sektoru)

Sektor: Ruralni turizam

Podržana investicija treba da se realizuje u naseljenim mestima koja se nalaze u ruralnim područjima.

Maksimalan kapacitet u broju ležajeva u kategorisanim smeštajnim objektima iznosi do 30 individualnih ležajeva, po korisniku.

Korisnik mora biti registrovan na platformi „eTuristaˮ i staviti investiciju u funkciju, u skladu sa rešenjem o odobravanju projekta.

Sektor: Direktni plasman proizvoda

Investiranje se može sprovoditi u naseljenim mestima koja se nalaze u urbanom ili ruralnom području.

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.6.8. Prihvatljivi troškovi

Prihvatljivi troškovi u sektorima Mere 7 odnose se na ulaganja u fizičku imovinu, i to na sledeći način:

1) direktni plasman: poljoprivredno – prehrambenih proizvoda i proizvoda domaće radinosti (hrana, odeća, kozmetički i higijenski proizvodi, umetnički predmeti i sl.), u skladu sa posebnim propisima, i to: izgradnja/rekonstrukcija/opremanje objekata za skladištenje, pakovanje i prodaju na poljoprivrednom gazdinstvu, kao i putem interneta, na pijacama, sajmovima i u prodavnicama (npr. objekti, štandovi, kiosci), kupovina novih mašina, mehanizacije, uređaja i opreme za opremanje objekata za skladištenje, pakovanje i prodaju proizvoda; IT hardver i oprema, uključujući softver; mobilne prodavnice – vozilo sa odgovarajućom opremom u cilju obavljanja delatnosti i dr.

Ruralni turizam: izgradnja/rekonstrukcija/opremanje, i to:

1) kategorisanih smeštajnih objekata, uključujući prateće objekte za pružanje ugostiteljskih usluga;

2) pomoćnih objekata za pružanje dodatnih usluga, kao što su sport, rekreacija, razonoda, velnes, edukacija i izložbeni prostori koji izražavaju tradicionalne, istorijske, obrazovne i druge sadržaje;

3) prateći objekti (npr. ostave, garaže, spremišta, kotlarnice, bunari i dr.).

Usluge malog obima: izgradnja/rekonstrukcija/opremanje objekata za pružanje nepoljoprivrednih usluga u ruralnim područjima (npr. popravka poljoprivrednih i šumarskih alata, mašina i mehanizacije, motornih vozila, motocikala, bicikala; popravka računara i komunikacione opreme, kao i predmeta i aparata za ličnu upotrebu i aparata za upotrebu u domaćinstvu; usluge pranja i hemijskog čišćenja; edukativne usluge, sportsko – rekreativne usluge, konsultantske usluge u poljoprivredi, usluge nege kućnih ljubimaca, frizersko/kozmetičke usluge i dr.).

Jedan zahtev za odobravanje projekta može da obuhvati više od jednog sektora.

Prihvatljivi troškovi odnose se na:

1) izgradnju/rekonstrukciju objekata u okviru sva tri sektora, kao i postrojenja za proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, u skladu sa posebnim propisom;

2) kupovinu nove opreme (uključujući montažu), i to: mašina, mehanizacije, alata i druge opreme, obuhvatajući opremu za proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, opremu za prečišćavanje i unapređenje kvaliteta vode i vazduha, IT hardvera i softvera, računovodstvene opreme u okviru svih sektora;

3) opšti troškovi u vezi sa pripremom projektne dokumentacije (npr. naknade za angažovanje arhitekata, inženjera i drugih konsultanata i obavezne studije izvodljivosti) su prihvatljivi do gornje granice od 10% prihvatljivih troškova iz tač. 1) i 2) ovog stava. Troškovi pripreme poslovnog plana ne mogu biti veći od 5% vrednosti prihvatljivih troškova iz tač. 1) i 2) ovog stava;

4) kupovinu novih prevoznih sredstava (bicikala, kvadova i sl) i namenskih vozila koja su direktno namenjena i neophodna za projekat koji se finansira iz ovog Programa. Nabavka namenskih vozila ne sme preći 30% prihvatljivih troškova iz tačaka 1) i 2) ovog stava u okviru jednog sektora. Lice koje je ostvarilo pravo na podršku u više sektora, može ostvariti pravo za nabavku namenskog vozila samo u jednom sektoru. Sva vozila moraju odgovarati nacionalnim standardima i biti nakon nabavke registrovana u skladu sa važećim propisima.

Investicija u postrojenja i opremu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prihvatljiva je za finansiranje samo kao sastavni deo projekta u okviru svih sektora (npr: solarni paneli u sektoru ruralnog turizma ili drugim sektorima). Ograničenje koje se odnosi na „sopstvenu potrošnju” nije relevantno za Meru 7 i nije ga potrebno proveravati.

8.3.6.9. Kriterijumi selekcije/ Principi u vezi sa kriterijumima selekcije

Kriterijumi selekcije biće detaljno razrađeni u Pravilniku za Meru 7, na osnovu sledećih principa:

1) status korisnika (npr. fizičko lice – nosilac, registrovano porodično poljoprivredno gazdinstvo, obrazovanje, profesionalni status; Lista nije konačna);

2) kategorija korisnika (npr. žene, osobe sa invaliditetom, samozaposleni; Lista nije konačna);

3) doprinos održivom ekonomskom razvoju (npr. kreiranje mogućnosti za zapošljavanje, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, efikasno korišćenje vode; Lista nije konačna).

8.3.6.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Podrška će biti dodeljena u vidu bespovratnih sredstava. Intenzitet podrške iz javnih izvora iznosi do 60% prihvatljivih troškova investicije. Podrška iz javnih izvora može biti povećana na najviše 70% za: investicije mladih poljoprivrednika, i proizvođača sertifikovanih organskih proizvoda.

Dodatnih 10% može se odobriti za investicije koje se odnose na upravljanje otpadnim vodama i otpadom, korišćenje energije iz obnovljivih izvora ili investicije u cirkularnu ekonomiju (efikasno korišćenje otpadnog materijala). Maksimalni intezitet pomoći ne sme biti veći od 75%.

Doprinos EU u ukupnoj javnoj pomoći iznosi 75%.

Minimalne i maksimalne vrednosti javne prodrške po projektu (u jednom javnom pozivu) su sledeće:

1) Sektor ruralnog turizma: minimum 20.000 EUR i maksimum 300.000 EUR;

2) Sektor direktnog plasmana proizvoda, za investicije u:

(1) izgradnju/rekonstrukciju ili izgradnju/rekonstrukciju sa opremanjem: minimum 5.000 EUR i maksimum 300.000 EUR,

(2) projekte koji se odnose samo na opremanje: minimum 5.000 EUR i maksimum 100.000 EUR.

3) Sektor usluga malog obima, za investicije u:

(1) izgradnju/rekonstrukciju ili izgradnju/rekonstrukciju sa opremanjem: minimum 5.000 EUR i maksimum 300.000 EUR,

(2) projekte koji se odnose samo na opremanje: minimum 5.000 EUR i maksimum 200.000 EUR.

U slučaju kada projekat obuhvata investiranje u više od jednog sektora, minimalna vrednost javne podrške biće 20.000 EUR, a maksimalna 300.000 EUR.

Korisnik može da primi ukupnu podršku do maksimalnog iznosa od 600.000 EUR javne podrške u okviru ove Mere kroz IPARD III programski period.

Korisniku može biti odobren sledeći zahtev za odobravanje projekta ako je:

1) korisnik podneo zahtev za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta;

ili,

2) istekao rok za realizaciju investicije i podnošenje zahteva za konačnu isplatu prethodno odobrenog projekta;

ili,

3) korisnik odustao od prethodnog zahteva za odobravanje projekta.

8.3.6.11. Budžet za Meru

Tabela 53: Budžet za Meru 7 za period 2021–2027. godine

Godina

Ukupni prihvatljivi troškovi (EUR)

Javni troškovi

Ukupni doprinos

Doprinos EU

Nacionalni doprinos

Doprinos korisnika

EUR

2=3+9

3=5+7

4=3/2

10=9/2

2021

13.333.333,33

8.000.000,00

6.000.000,00

2.000.000,00

5.333.333,33

20221

0,001

601

0,001

751

0,001

251

0,001

401

2023

13.333.333,33

8.000.000,00

6.000.000,00

2.000.000,00

5.333.333,33

2024*

15.000.000,00

9.000.000,00

6.750.000,00

2.250.000,00

6.000.000,00

2025*

17.977.777,78

10.786.666,67

8.090.000,00

2.696.666,67

7.191.111,11

2026*

20.266.666,67

12.160.000,00

9.120.000,00

3.040.000,00

8.106.666,67

2027*

21.955.555,56

13.173.333,33

9.880.000,00

3.293.333,33

8.782.222,22

Ukupno1

101.866.666,671

61.120.000,001

45.840.000,001

15.280.000,001

40.746.666,671

*Indikativni budžet

1Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.6.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 54: Pokazatelji i ciljevi za Meru 7

Pokazatelji za Meru 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Ciljana vrednost do 2027. godine

Broj korisnika Mere

520

Ukupna ulaganja u ruralnu diverzifikaciju, razvoj poslovanja i infrastrukturu (EUR)

115.200.000

Broj novootvorenih radnih mesta

250

Broj mladih poljoprivrednika koji koriste IPARD podršku

120

Broj poljoprivrednika koji učestvuju u podržanim proizvođačkim grupama, proizvođačkim organizacijama, lokalnim tržištima, kratkim lancima snabdevanja i šemama kvaliteta

Broj zajedničkih investicija

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije koje se odnose na zaštitu životne sredine ili klimatske promene

Broj IPARD korisnika podržanih kroz investicije u obnovljive izvore energije

Instalisana snaga objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (kWh)

Broj gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom sa IPARD podrškom investicijama

Broj projekata u investicije koje se odnose na cirkularnu ekonomiju

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.6.13. Administrativna procedura

Administrativni postupak koji se primenjuje na Meru 7 opisan je u delu 8.2. Administrativna procedura.

8.3.6.14. Geografski obim Mere

Mera 7 će se sprovoditi u ruralnim područjima, izuzev sektora direktnog plasmana proizvoda, koji će se sprovoditi i u ruralnim i u urbanim područjima. Lista naseljenih mesta koja ne spadaju u ruralna utvrđena su u Prilogu 10 – Lista naseljenih mesta izvan ruralnih područja, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Fizička lica (nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji diverzifikuju aktivnosti) su prihvatljivi korisnici podsticaja, bez obzira na to da li se njihova gazdinstva nalaze u urbanom ili ruralnom području.

*Službeni glasnik RS, broj 34/2025

8.3.6.15. Ostale informacije specifične za Meru

N/P

8.3.7. Tehnička pomoć

8.3.7.1. Pravni osnov

Član 3. Uredbe (EU) 2021/1529 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. septembra 2021. godine o uspostavljanju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III)

Član 29.1 (9) Sektorskog sporazuma

Aneks 4 Sektorskog sporazuma

8.3.7.2. Obrazloženje

Mera 9 – Tehnička pomoć, obuhvata pružanje stručne pomoći i troškove podrške u vezi sa sprovođenjem IPARD programa. Aktivnosti su usmerene na pripremu, upravljanje, praćenje i vrednovanje, informisanje, komunikaciju, koordinaciju i aktivnosti umrežavanja, kao i na funkcije kontrole i revizije IPARD programa. Mera 9 takođe podržava jačanje kapaciteta državnih organa Republike Srbije i korisnika u cilju efektivnog i efikasnog upravljanja i korišćenja sredstava IPARD programa. Ova mera se koristi za otklanjanje operativnih ograničavajućih faktora, kao i za smanjenje administrativnog opterećenja za korisnike.

8.3.7.3. Opšti i specifični ciljevi

Opšti cilj Mere 9 je izgradnja moderne javne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj u Republici Srbiji, uz poštovanje principa dobrog upravljanja, kao i unapređenje razvoja zajednice i društvenog kapitala u ruralnim područjima.

Specifični ciljevi

Cilj Mere 9 je pružanje pomoći, naročito u pripremi, sprovođenju, praćenju, vrednovanju i promociji IPARD programa i njegovih mogućih izmena. S tim u vezi, specifični ciljevi obuhvataju:

1) podršku praćenju i vrednovanju IPARD programa;

2) podršku protoku informacija i promovisanju IPARD programa;

3) podršku studijama, obukama, posetama i seminarima u cilju unapređenja kapaciteta IPARD administracije i korisnika;

4) podršku za spoljnu ekspertizu;

5) podršku uspostavljanju i pripremi potencijalnih LAG;

6) podršku unapređenju kapaciteta nacionalnih PSS, kako bi se osposobili za pružanje savetodavnih usluga kroz sprovođenje Mere 10 – „Savetodavne usluge” IPARD programa;

7) unapređenje kapaciteta lokalnih entiteta (npr. opština, regionalnih entiteta) koji podržavaju sprovođenje IPARD programa;

8) jačanje državne administracije koja upravlja IPARD programom.

8.3.7.4. Povezanost sa drugim merama IPARD programa i nacionalnim merama

Mera 9 obuhvata potrebe za tehničkom pomoći za sve mere programa, uključujući i mere za koje je poveravanje poslova sprovođenja budžeta/sprovođenje predviđeno u kasnijoj fazi. Podrška u okviru Mere 9 posebno je važna za pripremu i sprovođenje Mere 4 – „Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja”, Mere 5 – „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup” i Mere 6 – „Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu” i pre početka njihovog sprovođenja.

S obzirom da mere o savetodavnim uslugama i prenosu znanja nisu predviđene IPARD III programom, Mera 9 obuhvata relevantne aktivnosti obuke PSS (za pružanje obavezne obuke/saveta za korisnike) i zaposlenih u IPARD Upravljačkom telu/IPARD agenciji u vezi sa Merom 4. Osim toga, angažovanje nezavisnog tela za pripremu obračuna premije po odabranoj vrsti operacija za Meru 4 obezbeđeno je u okviru Mere 9.

Mera 9 podržava pripremu Mere 5 kroz različite prateće aktivnosti (sastanci, seminari, obuke, itd.) za sticanje veština, animiranje stanovnika teritorija potencijalnih LAG i pripremu lokalnih strategija ruralnog razvoja, sa ciljem uspostavljanja LAG i njihovog efikasnog rada.

Mera 9 doprinosi pripremi Mere 6 u procesu sprovođenja kroz jačanje kapaciteta JLS sticanjem praktičnog znanja za pripremu tenderske dokumentacije i primenu pravila javnih nabavki EU za spoljnu pomoć (Praktični vodič za ugovorne postupke za eksterne aktivnosti EK – PRAG).

Obim dodeljene pomoći u okviru Mere 9 neće se preklapati sa obimom pomoći dodeljene u okviru nacionalnog programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

8.3.7.5. Korisnici

Korisnik Mere 9 je IPARD Upravljačko telo. Ostali IPARD III entiteti i povezana tela (IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija, Upravljačka struktura, PSS, tehnička tela, potencijalni LAG i nacionalna ruralna (razvojna) mreža) mogu ostvariti podršku kroz aktivnosti predviđene Merom 9 posredstvom IPARD Upravljačkog tela.

8.3.7.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti

Svi projekti moraju biti ugovoreni u skladu sa pravilima spoljne pomoći Evropske komisije koja su sadržana u Finansijskoj Uredbi, kao i sa nacionalnim javnim nabavkama. U okviru procesa usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU dolazi do stalnih izmena, što će dodatno smanjiti razlike između nacionalnih pravila javnih nabavki i pravila EU, u ovom slučaju PRAG pravila. U tu svrhu, primena PRAG pravila biće prilagođena zakonodavstvu Republike Srbije.

Što se tiče troškova za zaposlene, putnih troškova, kao i troškova koji se odnose na organizaciju obuka, dogođaja i drugih sličnih troškova, može se uspostaviti pojednostavljeni postupak u skladu sa članom 68. Uredbe (EU) br. 1303/2013. U tom slučaju metodologija za primenu pojednostavljenog postupka će biti opisana u priručniku o procedurama za Meru 9 – Tehnička pomoć.

Pojedini troškovi (npr. dnevnice) biće u skladu sa uslovima koji se primenjuju u javnom sektoru Republike Srbije, a koji se tiču sličnih aktivnosti u kojima nije uključeno kofinansiranje od strane EU.

Troškovi u vezi sa stručnjacima i drugim učesnicima biće ograničeni na one koji potiču iz država članica EU, kao i iz potencijalnih zemalja kandidata i zemalja kandidata.

Prihvatljivi troškovi zasnovani na stvarnim troškovima, vezani za sprovođenje kofinansirane aktivnosti, moraju se odnositi na plaćanja koja je izvršio korisnik, uz priložene fakture ili računovodstvena dokumenta jednake dokazne vrednosti85.

Izveštaj o prihvatljivim troškovima predstavlja deo Godišnjeg izveštaja o sprovođenju IPARD programa.

Mera 9 ne obuhvata aktivnosti koje se finansiraju ili su predviđene da budu finansirane kao deo twinning ili drugih projekata podržanih u okviru drugih IPA komponenti.

Mera 9 – Tehnička pomoć za podršku uspostavljanju sistema upravljanja i kontrole, prihvatljiva je i pre poveravanja poslova sprovođenja budžeta za nove mere, za troškove nastale u periodu nakon 1. januara 2021. godine.

8.3.7.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti

N/P

8.3.7.8. Prihvatljivi troškovi

U okviru ove Mere, sledeće aktivnosti su prihvatljive ukoliko su obuhvaćene Godišnjim indikativnim akcionim planom za Meru 9 – Tehnička pomoć:

1) troškovi u vezi sa funkcionisanjem Odbora za praćenje;

2) troškovi koji se odnose na promociju i vidljivost IPARD programa;

3) troškovi prevođenja i tumačenja dokumenata navedenih u FFPA, Sektorskom sporazumu i Finansijskom sporazumu, kao i onih na zahtev Evropske komisije;

4) troškovi u vezi sa izgradnjom kapaciteta IPARD subjekata, uključujući tehnička tela i nacionalne savetodavne službe za obavljanje zadataka povezanih sa sprovođenjem IPARD programa;

5) troškovi u vezi sa „sticanjem veština” za pripremu potencijalnih LAG-ova za sprovođenje Mere „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”;

6) troškovi koji se odnose na pripremu, smanjenje administrativnog opterećenja korisnika ili racionalizaciju sprovođenja mera u Programu, kako bi se osigurala njihova efektivnost, uključujući i pilot projekte za one mere za koje je poveravanje poslova sprovođenja budžeta predviđeno u kasnijoj fazi;

7) troškovi u vezi sa vrednovanjem IPARD programa;

8) troškovi u vezi sa uspostavljanjem i radom Nacionalne mreže za ruralni razvoj;

9) troškovi u vezi sa kupovinom IT opreme i licenci za softver (do 5% budžeta Tehničke pomoći) u svrhu sprovođenja IPARD programa;

10) troškovi u vezi sa sprovođenjem politike održivosti ljudskih resursa u IPARD III subjektima. Uvođenje ovih troškova može se izvršiti samo nakon prethodnog odobravanja EK i može biti vremenski ograničeno;

11) troškovi u vezi sa uspostavljanjem i radom pilot projekata u uspostavljanju saradnje u kratkim lancima vrednosti i lancima vrednosti za kvalitetne proizvode.

Troškovi treba da budu detaljno obuhvaćeni indikativnim godišnjim akcionim planom za sprovođenje Mere – Tehnička pomoć koji će odobriti IPARD Odbor za praćenje.

Mera 9 – Tehnička pomoć se ne primenjuje za aktivnosti jačanja kapaciteta koje nisu povezane sa administracijom i sprovođenjem IPARD programa.

––––––––––––––

85 „Računovodstveni dokument jednake dokazne vrednosti” označava bilo koji dokument priložen radi dokazivanja da unos u računovodstvene knjige predstavlja istinitu i stvarnu transakciju u skladu sa Zakonom o računovodstvu koji je na snazi.

8.3.7.9. Kriterijumi selekcije/ Principi u vezi sa kriterijumima selekcije

N/P

8.3.7.10. Intenzitet pomoći i stopa doprinosa EU

Intenzitet pomoći, izražen kao učešće javne podrške u prihvatljivim troškovima, iznosi do 100%, pri čemu je stopa doprinosa EU 85%, a nacionalni doprinos 15%.

8.3.7.11. Budžet za Meru

Tabela 55: Budžet za Meru 9 za period 2021–2027. godine

Godina

Ukupan prihvatljiv trošak (EUR)

Javni troškovi

Doprinos korisnika

Ukupno

Doprinos EU

Nacionalni doprinos

EUR

2=3+9

3=5+7

4=3/2

10=9/2

2021.

588.235,29

100

500.000,00

88.235,29

2022.1

0,001

1001

0,001

851

0,001

151

-1

2023.

1.094.117,65

100

930.000,00

164.117,65

2024.*

1.517.647,06

100

1.290.000,00

227.647,06

2025.*

2.200.000,00

100

1.870.000,00

330.000,00

2026.*

2.011.764,71

100

1.710.000,00

301.764,71

2027.*

2.164.705,88

100

1.840.000,00

324.705,88

Ukupno1

9.576.470,591

8.140.000,001

1.436.470,591

-1

*Indikativni budžet

1Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.7.12. Pokazatelji i ciljevi koji će se koristiti u Programu

Tabela 56: Pokazatelji i ciljevi za Meru 9

Pokazatelji za Meru 9 – Tehnička pomoć

Ciljana vrednost do 2027. godine

Ukupan iznos (EUR) namenjen podršci Nacionalnoj mreži za ruralni razvoj

Broj promotivnih materijala za opšte informisanje svih zainteresovanih strana (leci, brošure, itd.)

15.000

Broj promotivnih kampanja

Broj podržanih ekspertskih zadataka

Broj obuka, radionica, konferencija, seminara

Broj podržanih sastanaka Odbora za praćenje

Broj studija o izradi i sprovođenju programskih mera

Broj izveštaja o vrednovanju programa

Broj podržanih aktivnosti ruralnog umrežavanja

Broj podržanih potencijalnih LAG

*Službeni glasnik RS, broj 86/2026

8.3.7.13. Administrativna procedura

IPARD Upravljačko telo sastavlja Indikativni godišnji Akcioni plan za aktivnosti predviđene Merom 9 – Tehnička pomoć u konsultaciji sa DG AGRI, a usvaja ga IPARD Odbor za praćenje. IPARD Upravljačko telo dostavlja Akcioni plan IPARD agenciji, kako bi ga ona objavila na zvaničnoj veb-stranici. Takođe, IPARD agencija dostavlja obaveštenje IPARD Upravljačkom telu da podnošenje zahteva za odobravanje projekta vezanih za sprovođenje odabranih aktivnosti iz Akcionog plana može početi.

Akcioni plan sadrži najmanje: vrstu troškova, naziv planiranih aktivnosti sa kratkim opisom, opredeljena sredstva i okvirni raspored sprovođenja aktivnosti.

Svaka javna nabavka se sprovodi u skladu sa pravilima javnih nabavki EK za spoljnu pomoć (PRAG pravila), poštujući principe transparentnosti, proporcionalnosti, jednakog tretmana, nediskriminacije i dobrog finansijskog upravljanja (vrednost za novac).

Ako se zahtev za odobravanje projekta podnet od strane IPARD Upravljačkog tela sastoji od troškova u iznosu jednakom ili manjem od praga za postupak sa jednim ponuđačem, sa ili bez fiksnih troškova, kontrola se vrši u sledećim fazama: kontrola potpunosti i prihvatljivosti zahteva za odobravanje projekta, provera referentnih cena i opravdanosti troškova, kontrole na licu mesta kada su predviđene procedurama, obračun prihvatljivih troškova i odobravanje/odbijanje zahteva.

Ako se zahtev za odobravanje projekta podnet od strane IPARD Upravljačkog tela sastoji od troškova u iznosu većem od praga za postupak sa jednim ponuđačem, sa ili bez fiksnih troškova, kontrola se vrši u sledećim fazama: kontrola potpunosti i prihvatljivosti zahteva za odobravanje projekta, ex-ante kontrola procedura nabavke, kontrole na licu mesta kada su predviđene procedurama, proračun prihvatljivih troškova i odobravanje/odbijanje zahteva.

Nakon što zahtev za odobravanje projekta bude odobren, IPARD Upravljačko telo potpisuje Ugovor sa pružaocem usluga/dobavljačem i započinje sprovođenje aktivnosti.

Nakon što se okonča sprovođenje aktivnosti, IPARD Upravljačko telo podnosi zahtev za isplatu IPARD agenciji, sa dokumentacijom neophodnom za proveru troškova za sprovedenu aktivnost.

Ukoliko je primenljivo, kontrole na licu mesta mogu se izvršiti alternativnim načinima, kao što su fotografije, video-zapisi itd.

U slučaju kada IPARD agencija ostvaruje podršku za aktivnosti predviđene Merom 9 – Tehnička pomoć, biće obezbeđena raspodela dužnosti prilikom odobravanja projekta.

8.3.7.14. Geografski obim Mere

N/P

8.3.7.15. Ostale informacije specifične za Meru

Prelazni aranžmani

Aktivnosti tehničke pomoći podržane programskim periodom 2021–2027. godine, mogu se odnositi na prethodni, i naredne programske periode. S tim u vezi, tehnička pomoć dodeljena za programski period 2021–2027. godina može se koristiti za olakšavanje, npr. zatvaranja prethodnih programskih perioda, posebno u pogledu ex-post vrednovanja Programa za period 2014–2020. godina, ili priprema za programski period nakon 2027. godine.

IX. NACIONALNA MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ

Uzimajući u obzir činjenicu da Nacionalna mreža za ruralni razvoj (NMRR) uspostavljena u skladu sa pravilima EU još uvek ne postoji u Republici Srbiji, UT treba da definiše buduće aktivnosti u vezi sa istom. Po završetku pripreme nacrta aktivnosti ove mreže, isti će biti predmet razmatranja i usvajanja od strane Odbora za praćenje, a nakon prethodne konsultacije sa EK. Detaljne aktivnosti NMRR biće predstavljene u Godišnjem akcionom planu za Tehničku pomoć.

Međutim, iskustvo umrežavanja kroz aktivnosti civilnog društva prisutno je u Republici Srbiji već duže vreme. Nevladina organizacija „Mreža za ruralni razvoj Srbije” (MRRS) osnovana je 2010. godine, kada je bila predmet podrške MPŠV za promociju politike ruralnog razvoja. Danas MRRS broji 16 članova (Prilog 7 – Lista članova „Mreže za ruralni razvoj Srbije”, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo), od kojih je 13 članova iz civilnog sektora (udruženja građana), dok su tri člana iz javnog sektora (regionalne razvojne agencije). Članstvo novih članova, kao i sva pravila, vrednosti, ciljevi, upravljanje i delovanje MRRS regulisani su Statutom. MRRS uključuje sledeća tela: Skupštinu Mreže, predsednika Skupštine, predsednika Mreže, Upravni i Nadzorni odbor Mreže. Skupštinu čine svi članovi i sastaje se najmanje jednom godišnje.

Tokom perioda 2014–2020. godina, MRRS je sprovela projekte u oblasti promocije zelene ekonomije, cirkularne ekonomije, jačanja kapaciteta NVO, umrežavanja i zagovaranja poljoprivredne diverzifikacije, zapošljavanja ruralnih marginalizovanih grupa, okruženja za unapređenje poslovanja, razvoja socijalnog preduzetništva, razvoja kratkih lanaca vrednosti, izgradnje jakog civilnog društva u ruralnim područjima, održivog društveno-ekonomskog razvoja ruralnih područja Zapadnog Balkana i Turske, regionalnog razvoja i saradnje, i izgradnje partnerstva NVO sa javnim institucijama. Ključne aktivnosti MRRS u prethodnom periodu bile su:

1) kordinacija Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlja 11, 12 i 13;

2) organizacija 14 obuka na sledeće teme: LEADER pristup, kratki lanci vrednosti, zelena ekonomija u ruralnim područjima, zapošljavanje mladih i žena iz ruralnih područja kroz diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti u turizmu, upravljanje projektima i informisanje 30 poljoprivrednih proizvođača i potencijalnih konsultanata o kriterijumima prihvatljivosti za IPARD program, kao i pripremi zahteva;

3) organizacija radionica za novinare o LEADER pristupu, zelenoj ekonomiji u ruralnim područjima i IPARD II programu;

4) realizacija Prvog Balkanskog ruralnog parlamenta, tri Godišnja foruma o ruralnim politikama (2017–2019), dva Međunarodna foruma o iskustvima mreža EU u ruralnom razvoju, u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Balkanske mreže za ruralni razvoj i EU PREPARE mrežom;

5) učešće predstavnika Mreže na Drugom i Trećem Evropskom ruralnom parlamentu.

Uzimajući u obzir umrežavanje partnera, LAG i drugih ruralnih zainteresovanih strana, NVO, vladinih institucija, poljoprivrednih savetodavnih službi i istraživača, IPARD Upravljačko telo će pripremiti Akcioni plan za uspostavljanje funkcionalne NMRR, u skladu sa pravilima EU, s obzirom na to da ista ne postoji u Republici Srbiji, kao što je pomenuto na početku ove glave. Mreža će se sastojati od članova Mreže, jedinice za podršku Mreži (Sekretarijat Mreže) i Upravnog odbora. Osnova za razvoj NMRR biće saradnja sa trenutnim liderima umrežavanja ruralnih zainteresovanih strana, kao što su MRRS, organizacije organskih i drugih poljoprivrednih proizvođača, Lokalne akcione grupe. Organizacija i funkcionisanje buduće NMRR treba da poveća učešće svih zainteresovanih strana, posebno onih u poljoprivredi, šumarstvu i raznovrsnim aktivnostima u sprovođenju politike ruralnog razvoja; poboljša kvalitet programa ruralnog razvoja; razvije saradnju stručnih savetodavnih i istraživačkih službi sa poljoprivrednim proizvođačima na modernizaciji proizvodnje kroz inovacije i digitalizaciju; informiše širu javnost o prednostima politike ruralnog razvoja i pruži podršku prilikom vrednovanja programa ruralnog razvoja. Akcionim planom utvrdiće se procedura i vremenski okvir za uspostavljanje NMRR, pružiće se sažet opis glavnih kategorija aktivnosti koje će NMRR preduzeti u skladu sa ciljevima IPARD III programa; utvrdiće se raspoloživi resursi za uspostavljanje i rad NMRR; zadaci Sekretarijata Mreže; uspostaviće se tematske radne grupe i mehanizmi za praćenje i vrednovanje aktivnosti NMRR i postaviće se osnova za učešće u Evropskoj mreži za ruralni razvoj. Rad Sekretarijata Mreže i sprovođenje aktivnosti NMRR finansiraće se iz budžeta Mere 9 – Tehnička pomoć.

X. INFORMACIJE O USKLAĐENOSTI IPARD MERA SA MERAMA

10.1. KRITERIJUMI RAZGRANIČENJA IPARD PODRŠKE OD PODRŠKE UNUTAR NEKOG DRUGOG PROZORA IPA III PROGRAMSKOG OKVIRA ILI UNUTAR ISTOG PROZORA

Razgraničenje između IPARD i drugih IPA III mera postići će se posredstvom nekoliko aspekata:

1) tip korisnika podrške (registrovana PG; LAG);

2) mesto investicije (ruralna područja);

3) vrsta podržanih aktivnosti;

4) veličina podržanih investicija.

Ključno razgraničenje biće postignuto prema tipu prihvatljivih korisnika IPARD III programa, koji podržava privatne korisnike (poljoprivredne proizvođače, MSP iz poljoprivredno-prehrambenog sektora, itd.), registrovane u RPG. Ovi kriterijumi namenjeni su Meri 1, Meri 3, Meri 4 i Meri 7. Ostali pozivi za podršku MSP isključuju aktivnosti koje podržavaju poljoprivrednu proizvodnju, a u nekim slučajevima čak i preradu. Najveći deo IPA III podrške usmeren je na javne institucije i javne organe kao glavne korisnike.

Osim toga, IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija za neke od mera posebno definiše teritoriju prihvatljivu za podršku. To je slučaj sa Merom 6 i Merom 7 koje definišu ruralna područja u skladu sa podzakonskim aktima koji regulišu sprovođenje ovih mera.

Razgraničenje ruralne javne infrastrukture biće preciznije definisano, uzimajući u obzir propise koji se odnose na putnu infrastrukturu, vrstu investicija u vodnu i komunalnu infrastrukturu, jasno razgraničavajući slične investicije finansirane kroz nacionalne i IPA III intervencije.

Razgraničenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora obezbeđeno je tipom korisnika. Potencijalni korisnici takvih intervencija finansiranih kroz IPARD III program su poljoprivredni proizvođači, kao i mikro, mala i srednja privredna društva koja se bave preradom hrane.

Glavni kriterijumi razgraničenja za intervencije koje se odnose na poslovanje i razvoj ljudskih resursa, potencijalno finansiranih kroz Meru 5 i Meru 9, biće klasifikovani prema ciljnim grupama i tipu investicija, a usko povezani sa sprovođenjem IPARD III mera.

Koordinacija pomoći se dodatno postiže redovnim radom IPA Stalne radne grupe za poljoprivredu i ruralni razvoj. Glavni zadaci ove grupe su poboljšanje i koordinacija aktivnosti u vezi sa planiranjem, programiranjem, sprovođenjem i praćenjem fondova EU i međunarodne pomoći, kao i povećanje efikasnosti i efektivnosti razvojne pomoći.

Viši nivo koordinacije postiže se redovnim sastancima IPA III Odbora za praćenje, koji čine relevantni predstavnici IPARD Upravljačkog tela/IPARD agencije i IPA Operativne strukture, kao i predstavnici EK.

10.2. USKLAĐENOST IPARD PROGRAMA SA DRUGIM FINANSIJSKIM INSTRUMENTIMA

Podrška za ulaganja u mašine, opremu i objekte u cilju poboljšanja konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava, kao i poboljšanja tržišnog lanca kroz podršku otkupljivačima i prerađivačima koji imaju ugovore sa poljoprivrednim proizvođačima, dostupna je u okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu Srbije (SCAP), a koji je usklađen sa IPARD programom.

Sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz decembra 2019. godine u okviru SCAP je potpisan, a zatim potvrđen u Narodnoj skupštini u februaru 2020. godine. Ukupna vrednost zajma iznosi 50 miliona USD (48,5 mil. EUR). Projekat traje pet godina, tačnije do kraja 2024. godine.

Od ukupnog iznosa zajma, 30,3 mil. EUR namenjeno je sprovođenju grant programa. Bespovratna sredstva su obezbeđena za primarne proizvođače, kao i za subjekte uključene u marketing i preradu (otkupljivači/prerađivači, odnosno tzv. agregatori) u sektorima mleka, mesa, voća i povrća, grožđa i vina, meda, ribarstva, žitarica i industrijskog bilja.

Podnosioci zahteva za SCAP grantove obezbeđuju 10% vrednosti prihvatljivih investicija, komercijalne banke obezbeđuju 40% podnosiocima zahteva putem komercijalnih kredita, a ostalih 50% grantova obezbeđuje se iz kredita Svetske banke. Podrška iz SCAP grant programa pruža se unapred, slično nacionalnoj meri ruralnog razvoja za mlade poljoprivrednike, što će značajno olakšati ulaganje malim i srednjim komercijalno orijentisanim gazdinstvima.

Budući da je u vreme pripreme SCAP grant programa, sprovođenje IPARD II programa već započeto, velika pažnja posvećena je postizanju jasnog razgraničenja između SCAP grant programa i IPARD II programa. Razgraničenje je izvršeno na osnovu nekoliko kriterijuma:

1) ciljna grupa SCAP grant programa su poljoprivredni proizvođači manji od onih koji ispunjavaju uslove za IPARD podršku;

2) podrška onim učesnicima u tržišnom lancu koji ne ispunjavaju uslove u okviru IPARD II programa (agregatori);

3) SCAP grant programom predviđena je podrška pojedinim sektorima koji nisu prihvatljivi u IPARD II programu, kao što su pčelarstvo i akvakultura.

Primera radi, prema SCAP grant programu prihvatljivi korisnik može imati najviše 19 mlečnih krava, što predstavlja donju granicu specifičnih kriterijuma prihvatljivosti IPARD II programa. Prihvatljive su investicije u sektor ovčijeg i kozjeg mleka, a koje nisu dozvoljene u IPARD programu. Sa druge strane, u SCAP grant programu nisu prihvatljiva ulaganja u preradu voća i povrća, proizvodnju žitarica i industrijskog bilja, kao i ulaganja u preradu proizvoda akvakulture.

U slučaju izmena kriterijuma prihvatljivosti u IPARD III programu, SCAP grant program će biti usklađen sa istim.

Pored toga, Republika Srbija učestvuje u sprovođenju Strategije EU za Dunavski region (EUSDR), Strategije EU za jadransko-jonski region (EUSAIR) i programima međuregionalne saradnje. Pomenute strategije i programi se sprovode bez dodatnog finansiranja, kroz postojeća sredstva finansiranja i ograničena sredstva dostupna putem IPARD III programa, kao što je već opisano u delu 6.4. Usklađenost predložene IPARD intervencije i IPA III Programskog okvira i Strateškog odgovora.

Kada je reč o zapošljavanju mladih u Republici Srbiji, IPARD III program bi mogao doprineti sprovođenju šeme Garancije za mlade, koju trenutno razvija Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. S tim u vezi, od posebnog značaja su mere „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup” i „Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja”. MPŠV će koordinirati sa nacionalnim koordinatorom Garancije za mlade iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tako doprineti radu grupe stručnjaka i Grupe zainteresovanih strana koje razvijaju Plan sprovođenja Garancije za mlade.

10.3. KRITERIJUMI ZA RAZGRANIČENJE I KOMPLEMENTARNOST IPARD MERA I DRŽAVNE POLITIKE

Republika Srbija garantuje da su sve mere osmišljene u skladu sa pravilima koja nalaže IPARD III program. Tokom ispitivanja prihvatljivosti i odabira pojedinačnih projekata od strane IPARD agencije, dati kriterijumi razgraničenja će biti provereni i isključiće se mogućnost dvostrukog finansiranja.

NPRR (koji čeka usvajanje od strane Vlade) će obezbediti alate i konkretne mere podrške u cilju dostizanja konkurentnosti i standarda kvaliteta proizvodnje i prerade hrane, kao i poboljšanja u oblasti očuvanja i zaštite životne sredine i dobrobiti životinja.

Razgraničenje između IPARD programa i NPRR (Tabela 57) biće omogućeno kroz različite kriterijume podrške. Razgraničenje kriterijuma između IPARD programa i NPRR biće uspostavljeno na nekoliko nivoa, i to na nivou:

1) mera koje se sprovode;

2) potencijalnih korisnika;

3) vrste prihvatljivih investicija;

4) ograničenja finansijske podrške za određene investicije.

Kroz IPARD III program biće uglavnom podržana održiva poljoprivredna gazdinstva i privatni korisnici (poljoprivredni proizvođači, mala i srednja privredna društva iz sektora proizvodnje hrane, itd), dok će podrška kroz nacionalne mere biti usmerena ka manjim poljoprivrednim gazdinstvima, a sve u cilju povećanja njihovog obima proizvodnje i pripreme za učešće u podršci kroz IPARD program. Velika privredna društva nisu prihvatljivi korisnici za podršku kroz nacionalne mere, kao ni kroz IPARD III program osim, potencijalno, u Meri 3.

IPARD III program i NPRR su komplementarni. NPRR biće implementiran uporedo sa IPARD III programom.

Tabela 57: Kriterijumi za razgraničenje između IPARD III programa i NPRR

Mera

Sektor

IPARD

NPRR

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Sektor mleka

Poljoprivredna gazdinstva sa minimum 30 i maksimum 300 krava na kraju investicije;

Poljoprivredna gazdinstva sa više od 300 krava na početku investicije (za investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili u specijalizovanu opremu i mehanizaciju za objekte za manipulaciju stajnjakom, kao i za investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na poljoprivrednom gazdinstvu).

Poljoprivredna gazdinstva sa maksimum 29 krava na kraju investicije;

Nema posebnih kriterijuma prihvatljivosti za investicije u sektoru proizvodnje kozjeg i ovčijeg mleka.

Sektor mesa

Poljoprivredna gazdinstva koja na kraju investicije imaju kapacitet od minimum 30 i maksimum 1.000 goveda, i/ili minimum 200 i maksimum 1.000 ovaca i/ili koza, i/ili minimum 30 i maksimum 400 krmača, i/ili minimum 200 i maksimum 10.000 tovnih svinja, i/ili minimum 1.000 i maksimum 10.000 ćurki, i/ili minimum 300 i maksimum 3.000 gusaka, i/ili minimum 5.000 i maksimum 50.000 brojlera po turnusu, i/ili upisanim objektom za držanje/uzgoj roditeljskog jata, na kraju investicije.

Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom objekta većim od 1.000 goveda i/ili većim od 1.000 ovaca i/ili koza, i/ili većim od 400 krmača, i/ili većim od 10.000 svinja i/ili većim od 10.000 ćurki i/ili većim od 3.000 gusaka, i/ili većim od 50.000 brojlera po turnusu, na početku investicije, prihvatljiva su za investicije u izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili u specifičnu opremu i mehanizaciju za objekte za manipulaciju stajnjakom, kao i za investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na poljoprivrednom gazdinstvu i investicije u poboljšanje biosigurnosnih mera.

Poljoprivredna gazdinstva koja na kraju investicije imaju ukupan kapacitet od maksimum: 29 grla goveda i/ili 199 grla ovaca i koza i/ili 29 krmača i/ili 199 tovnih svinja i/ili 999 ćurki i/ili 299 gusaka i/ili 4.999 brojlera po turnusu.

Sektor voća

Poljoprivredna gazdinstva sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR;

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, koji je u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 30/10 – dr. zakon) sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Poljoprivredna gazdinstva sa prihvatljivim investicijama do 49.999 EUR;

Poljoprivredna gazdinstva registrovana u Registru proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, koji je u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 30/10) sa prihvatljivim investicijama do 49.999 EUR.

Sektor povrća

Poljoprivredna gazdinstva sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva, u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS”, br. 45/05 i 30/10), sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Poljoprivredna gazdinstva sa prihvatljivim investicijama do 49.999 EUR.

Sektor žitarica i industrijskog bilja

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 50 i maksimum 100 ha zemljišta pod žitaricama i industrijskim biljem na kraju investicije;

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 2 i maksimum 100 ha zemljišta pod hmeljom na kraju investicije;

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju više od 100 ha zemljišta pod žitaricama i industrijskim biljem na početku investicije su prihvatljiva za investicije u izgradnju, proširenje, renoviranje, modernizaciju i opremanje objekata za skladištenje, kao i za nabavku mehanizacije i mašina za konzervaciju i obradu zemljišta.

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju do 49,99 ha zemljišta pod žitaricama i industrijskim biljem;

Poljoprivredna gazdinstva koja imaju do 1.99 ha zemljišta pod hmeljom.

Sektor jaja

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od minimum 5.000 do maksimum 200.000 kokošaka nosilja u eksploataciji, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisan objekat za proizvodnju roditeljskog jata kokošaka lakog tipa, odnosno odgoj kokošaka nosilja, na kraju investicije;

Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom objekta većim od 200.000 kokošaka nosilja, na početku investicije, su prihvatljiva za investicije u rekonstrukciju objekta u vezi sa zamenom starih neobogaćenih kaveza i/ili opreme radi ispunjenja standarda EU, kao i za investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na poljoprivrednom gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta do 4.999 kokošaka nosilja u eksploataciji.

Sektor vinogradarstva

Poljoprivredna gazdinstava upisana u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) sa minimum 2 ha i maksimum 100 ha vinograda upisana u Vinogradski registar na kraju investicije;

Poljoprivredna gazdinstava upisana u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 30/10) sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) koja imaju do 1.99 ha vinograda na kraju investicije, upisanih u Vinogradski registar;

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) su prihvatljiva za podizanje novog, rekonstrukciju i konzervaciju postojećeg vinograda;

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 30/10) sa prihvatljivom investicijom do 49.999 EUR.

Sektor ribarstva

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od minimum 10 tona ribe godišnje na kraju investicije.

Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od maksimum 9,99 tona ribe godišnje na kraju investicije.

Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih prozvoda i prozvoda ribarstva

Sektor prerade mleka i marketing

Korisnici koji su upisani u Registar objekata (u skladu sa Zakonom o veterinarstvu „Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 – dr. zakon) na kraju investicije;

Prosečan dnevni kapacitet prikupljenog kravljeg mleka od 3.000 do 100.000 litara na kraju investicije ili prosečan dnevni kapacitet prikupljenog ovčijeg i/ili kozjeg mleka od 500 do 5.000 litara na kraju investicije.

Korisnici koji su upisani u Registar objekata (u skladu sa Zakonom o veterinarstvu „Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19);

Prosečan dnevni kapacitet prikupljenog kravljeg mleka do 2.999 litara na kraju investicije ili prosečan dnevni kapacitet prikupljenog ovčijeg i/ili kozjeg mleka do 499 litara na kraju investicije.

Sektor prerade mesa i marketing

Korisnici koji su upisani u Registar objekata (u skladu sa Zakonom o veterinarstvu „Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19) na kraju investicije;

U slučaju klanica, prihvatljivi su korisnici sa minimalnim kapacitetom klanja od: 10 goveda ili 50 svinja ili 50 ovaca i koza ili 500 ćurki i gusaka ili 5.000 jedinki živine dnevno na kraju investicije;

U slučaju postrojenja za sečenje i/ili preradu mesa, prihvatljivi su korisnici sa minimalnim kapacitetom sečenja ili prerade od 500 kg prerade dnevno na kraju investicije.

Korisnici koji su upisani u Registar objekata (prema Zakonu o veterinarstvu „Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19);

U slučaju klanica, prihvatljivi su korisnici sa maksimalnim kapacitetom klanja do: 9 goveda ili 49 svinja ili 49 ovaca i koza ili 499 ćurki i gusaka ili 4.999 jedinki živine dnevno na kraju investicije;

U slučaju postrojenja za sečenje i/ili preradu mesa, prihvatljivi su korisnici sa maksimalnim kapacitetom sečenja ili prerade do 499 kg dnevno na kraju investicije.

Sektor prerade voća i marketing

Korisnici sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Korisnici sa prihvatljivim investicijama do 49.999 EUR.

Sektor prerade povrća i marketing

Korisnici sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Korisnici sa prihvatljivim investicijama do 49.999 EUR.

Sektor prerade jaja i marketing

Prihvatljiva su mikro, mala i srednja pravna lica, u skladu sa preporukom EU o malim i srednjim privrednim društvima (MSP).

Podrška korisnicima za investicije u vezi sa preradom i marketingom jaja će se sprovoditi samo kroz IPARD program.

Sektor prerade grožđa i marketing

Korisnici koji su upisani u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) sa maksimalnim mogućim godišnjim kapacitetom proizvodnje vina od 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije, koji je upisan u Vinarski registar skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12).

Korisnici koju su upisani u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) sa maksimalnim mogućim godišnjim kapacitetom proizvodnje vina do 19.999 litara, koji je upisan u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12).

Sektor prerade žitarica i industrijskog bilja i marketing

Korisnici sa prihvatljivim investicijama većim od 50.000 EUR.

Korisnici sa prihvatljivim investicijama do 49.999 EUR.

Sektor prerade ribe i marketing

Korisnici koji su upisani u Registar objekta (u skladu sa Zakonom o veterinarstvu „Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19) sa dnevnim kapacitetom za preradu ribe većim od 200 kg na kraju investicije.

Korisnici koji su upisani u Registar objekta (u skladu sa Zakonom o veterinarstvu „Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19) sa maksimalnim dnevnim kapacitetom za preradu ribe do 199 kg.

Sprovođenje lokalnih strategija rualnog razvoja – LEADER pristup

Nakon akreditacije LEADER Mere, Mera će se sprovoditi samo kroz IPARD program.

LEADER like Mera se sprovodi kroz NPRR. Nakon akreditacije LEADER Mere u sklopu IPARD III programa, nacionalna LEADER like Mera se neće sprovoditi.

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu

Ako se predmet investicije realizuje u nekoliko naseljenih mesta, svako od njih mora da ispuni uslov da nema više od 10.000 stanovnika.

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu sa podrškom po projektu većom od 300.000 EUR prihvatljive su u IPARD programu za podršku u investicije za: vodosnabdevanje, upravljanje otpadnim vodama, izgradnju puteva i odlaganje otpada.

Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu sa maksimalnom podrškom po projektu do 299.999 EUR prihvatljive su za finansiranje iz budžeta MPŠV.

Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstva i razvoj poslovanja

Sektor ruralnog turizma

• Prihvatljivi korisnici:

- Fizička lica: nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, čija su poljoprivredna gazdinstva registrovana u Registru poljoprivrednih gazdinstava, bez obzira da li se nalaze u urbanom ili ruralnom području;

- Pravna lica – preduzetnici i pravna lica koji su razvrstani u mikro i mala privredna društva, kako je definisano Zakonom o računovodstvu, čija se poljoprivredna gazdinstva nalaze u ruralnom području i upisana su u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

• Specifični kriterijumi prihvatljivosti:

- Investicije treba sprovoditi u naseljima koja se nalaze u ruralnim područjima;

- Maksimalni kapacitet u broju ležajeva u registrovanim smeštajnim objektima ograničen je na 30 individualnih ležajeva, po korisniku.

• Prihvatljivi troškovi odnose se na:

- Izgradnju/rekonstrukciju/opremanje: kategorisanih smeštajnih objekata uključujući prateće objekte za pružanje ugostiteljskih usluga; pomoćnih objekata za pružanje dodatnih usluga, kao što su sport, rekreacija, razonoda, velnes, edukacija i izložbeni prostori koji izražavaju tradicionalne, istorijske, obrazovne i druge sadržaje; prateći objekti (npr. ostave, garaže, spremišta, kotlarnice, bunari i dr.).

- Izgradnju/rekonstrukciju objekata, kao i postrojenja za proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, u skladu sa posebnim propisom;

- Kupovinu nove opreme (uključujući montažu), i to: mašina, mehanizacije, alata i druge opreme, obuhvatajući opremu za proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, opremu za prečišćavanje i unapređenje kvaliteta voda i vazduha, IT hardvera i softvera, računovodstvene opreme, u okviru svih sektora; Investicija u postrojenja i opremu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prihvatljiva je za finansiranje samo kao sastavni deo projekta u okviru svih sektora.

- Kupovinu novih prevoznih sredstava (bicikala, kvadova i sl.) i namenskih vozila koja su direktno namenjena i neophodna za projekat koji se finansira iz ovog Programa.

• Intenzitet pomoći:

Minimalne i maksimalne vrednosti javne podrške po projektu (u jednom javnom pozivu): minimalan iznos: 20.000 EUR; maksimalan iznos: 300.000 EUR.

Mera za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima:

Sektor ruralnog turizma i sektor starih i umetničkih zanata

• Prihvatljivi korisnici:

- Fizička lica (nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava), čija su poljoprivredna gazdinstva registrovana u Registru poljoprivrednih gazdinstava;

- Preduzetnici i pravna lica, koji su razvrstani u mikro i mala privredna društva, registrovana u Privrednom registru Republike Srbije (u aktivnom statusu) i u Registru poljoprivrednih gazdinstava;

- Zemljoradničke zadruge koje se bave ugostiteljstvom.

• Prihvatljivo područje: Cela teritorija Republike Srbije.

- Maksimalni kapacitet u broju ležajeva u registrovanim smeštajnim objektima ograničen je na 30 individualnih ležajeva, po korisniku.

• Prihvatljivi troškovi odnose se na:

- Izgradnju/rekonstrukciju i opremanje tradicionalnih (autentičnih) objekata kategorisanih samo kao seosko turističko domaćinstvo i domaća radinost, u cilju očuvanja lokalne kulture i tradicije;

- Promociju nepoljoprivrednih aktivnosti (izradu i dizajn veb-stranica; dizajn i štampanje promotivnog materijala).

• Intenzitet pomoći:

Nacionalna mera je značajna za one potencijalne korisnike koji nemaju dovoljan finansijski kapacitet za ulaganje putem IPARD podrške ili za one koji žele samo da opreme/ izgrade (npr. parterno uređenje dvorišta ili izgradnja sanitarnih čvorova, itd.) autentični objekat putem investicije za koju je iznos podrške manji od 19.999 EUR.

XI. SAŽETI PRIKAZ STRUKTURA UPRAVLJANJA I KONTROLE

U skladu sa članom 8. Sprovedbene Uredbe Komisije (EU) broj 2021/2236, Republika Srbija je odredila sve organe koji su predviđeni IPA zakonodavstvom.

Tabela 58: Strukture i tela, sa osvrtom na trenutno stanje u Republici Srbiji

Telo/organ

Opis prema IPA III zakonodavstvu

Stanje u Republici Srbiji

Nacionalni IPA koordinator (NIPAK)

Nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK) određuje IPA III korisnik. NIPAK je visoko rangirani predstavnik Vlade ili državne uprave IPA III korisnika sa odgovarajućim ovlašćenjima. Pored funkcija i odgovornosti iz člana 6. stav (2), člana 16. stav (3), člana 62. i člana 78. FFPA, kada su poslovi sprovođenja budžeta povereni korisniku instrumenta IPA III, NIPAK:

(a) preduzima mere kako bi obezbedio da se ciljevi, koji su utvrđeni akcijama ili programima za koje su povereni poslovi sprovođenja budžeta, adekvatno izvršavaju tokom sprovođenja IPA III pomoći.

(b) U skladu sa članom 56. FFPA, koordiniše izradu plana vrednovanja u saradnji sa EK, u kojem će biti predstavljene aktivnosti vrednovanja koje je potrebno izvršiti u različitim fazama sprovođenja u skladu sa odredbama člana 54. FFPA.

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337-3595/2023 od 27. aprila 2023. godine imenovala ministra za evropske integracije za Nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK) i ponovo potvrdila ulogu Sektora za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći u sastavu Ministarstva za evropske integracije kao Tehničkog sekretarijata NIPAK. Uloge i odgovornosti svih tela u okviru IPA strukture utvrđeni su u FFPA. Usvojeni FFPA je potvrđen od strane Narodne skupštine Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 6/22). Specifičnosti u vezi sa IPARD programom obrađene su u različitim poglavljima, u zavisnosti od predmeta konkretnog poglavlja sporazuma. Isto važi i za Aneks A FFPA, koji sadrži informacije o funkcijama i odgovornostima organa i tela u okviru strukture (uključujući NIPAK), u skladu sa članom 16. odeljka III – Pravila za programiranje, st. 2 i 5 FFPA.

Nacionalni službenik za odobravanje (NAO)

Nacionalnog službenika za odobravanje (NAO) određuje IPA III korisnik. NAO je visoko rangirani predstavnik Vlade ili državne uprave IPA III korisnika sa odgovarajućim ovlašćenjima. NAO snosi sveukupnu odgovornost za finansijsko upravljanje IPA III pomoći kod IPA III korisnika, kao i za obezbeđivanje zakonitosti i ispravnosti troškova. NAO je konkretno odgovoran za:

(a) upravljanje IPA III računima i finansijskim poslovima;

(b) efektivno funkcionisanje sistema unutrašnje kontrole za sprovođenje IPA III pomoći u skladu s Aneksom B FFPA. Upravljačku strukturu čine Telo za računovodstvo i Telo za podršku NAO. Poslovi i odgovornosti Tela za računovodstvo i Tela za podršku NAO će biti na adekvatan način razdvojeni.

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337-3595/2023 od 27. aprila 2023. godine imenovala državnog sekretara u Ministarstvu finansija za NAO.

Upravljačka struktura

Upravljačku strukturu (Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije u sastavu Ministarstva finansija) čine Odeljenje za nadzor i praćenje funkcionisanja sistema upravljanja sredstvima Evropske unije (Telo za podršku NAO) i Odeljenje za nacionalni fond za upravljanje sredstvima Evropske unije (Telo za računovodstvo). Telo za računovodstvo podržava NAO u obavljanju njegovih/njenih poslova, a naročito onih koji se odnose na upravljanje IPA III računima i finansijskim poslovima iz klauzule 2 stav (3) Aneks A FFPA i zadužen je za poslove finansijskog upravljanja IPA III pomoći, u okviru nadležnosti NAO. Telo za podršku NAO će biti odgovorno NAO i pružaće pomoć NAO u ispunjavanju zadataka navedenih u klauzuli 2(4) i (5) Aneks A FFPA.

Važeći Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija stupio je na snagu 3. avgusta 2021. godine. U okviru Sektora za upravljanje sredstvima Evropske unije koji je osnovan direktno na nivou NAO funkcionišu Telo za podršku NAO i Telo za računovodstvo. Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije u sastavu Ministarstva finansija obavlja poslove finansijskog upravljanja, kontrole i računovodstva, poslove izveštavanja u okviru sistema upravljanja pretpristupnim fondovima EU, kao i poslove uspostavljanja, nadzora, praćenja i unapređivanja sistema za upravljanje pretpristupnim fondovima EU u skladu sa propisima i sporazumima koji se odnose na sprovođenje finansijske pomoći Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć pod neposrednom nadležnošću NAO. Broj stalno zaposlenih u Sektoru za upravljanje sredstvima Evropske unije trenutno iznosi 30. Priručnik sa procedurama Upravljačke strukture u vezi sa IPARD programom je pripremljen i usklađen sa IPA III propisima.

IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija

IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija, koja će biti uspostavljeni u skladu sa članom 8. i 20. Sprovedbene Uredbe Komisije (EU) broj 2021/2236, za potrebe programa ruralnog razvoja činiće sledeći zasebni organi koji blisko sarađuju:

(a) IPARD Upravljačko telo, kao javno telo koje deluje na nacionalnom nivou, zaduženo za pripremu i sprovođenje programa, uključujući i odabir mera i promociju, koordinaciju, vrednovanje, praćenje i izveštavanje o programu, kojim upravlja viši službenik sa isključivim odgovornostima, i

(b) IPARD agencija, sa funkcijama slične prirode kao Agencija za plaćanje u državama članicama Evropske unije, zadužena za promociju, odabir i odobravanje projekata, kontrolu i obračun obaveza i plaćanja, kao i za izvršavanje plaćanja.

Videti deo 12.1.

Revizorsko telo

IPA III korisnik obezbeđuje eksterno Revizorsko telo nezavisno od NIPAK, NAO, Upravljačke strukture, IPARD Upravljačkog tela/IPARD agencije, kojem će biti obezbeđena neophodna finansijska autonomija. Revizorsko telo treba da poštuje međunarodno prihvaćene standarde revizije. Direktora Revizorskog tela imenuje IPA III korisnik. On/ona poseduje adekvatne kompetencije, znanja i iskustvo u oblasti revizije za obavljanje potrebnih zadataka. Revizorsko telo vrši revizije sistema upravljanja i kontrole u odnosu na akcije, transakcije i godišnje račune u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima revizije i u skladu sa strategijom revizije. Ti standardi mogu biti dopunjeni dodatnim uputstvima i definicijama od strane EK.

Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije osnovana je Uredbom o osnivanju Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije („Službeni glasnik RS”, br. 41/11, 83/11 i 81/23) koju je donela Vlada 2. juna 2011. godine, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), kojom se uređuju njena organizaciju i delokrug rada.

Delokrug rada Revizorskog tela će biti uređen uredbom o određivanju tela za reviziju sistema upravljanja programima pretpristupne pomoći EU u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III).

Tabela 59: Imenovanje svih relevantnih organa i sažeti opis strukture upravljanja i kontrole (NIPAK, NAO, IPARD Upravljačko telo, IPARD agencija i Revizorsko telo)

Vrsta organa

Organ, sektor ili odeljenje

Rukovodilac organa

Adresa

Telefon

Elektronska pošta

NAO

Ministarstvo finansija

državni sekretar, Gojko Stanivuković

Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, Srbija

+381 11 765 2018

gojko.stanivukovic@mfin.gov.rs

NIPAK

Ministarstvo za evropske integracije

ministarka,

Tanja Miščević

Nemanjina 34,

11000 Beograd, Srbija

+381 11 3061 110

office@mei.gov.rs

IPARD Upravljačko telo

Odeljenje za upravljanje IPARD programom

načelnik Odeljenja, Jasmina Miljković

Bulevar kralja Aleksandra 84,

11000 Beograd, Srbija

+381 11 3348 048

jasmina.miljkovic@minpolj.gov.rs

IPARD agencija

Uprava za agrarna plaćanja

v.d. direktora, Sanja Danilović

Bulevar Mihajla Pupina 113a,

11070 Beograd, Srbija

+381 11 3020 164

sanja.danilovic@minpolj.gov.rs

Revizorsko telo

Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije

direktor Kancelarije, Ljubinko Stanojević

Nemanjina 4 (i Nemanjina 11),

11000 Beograd, Srbija

+381 11 3639 951

kancelarija@aa.gov.rs

XII. OPIS IPARD UPRAVLJAČKOG TELA/IPARD AGENCIJE, UKLJUČUJUĆI PRAĆENJE I VREDNOVANJE

12.1. OPIS IPARD UPRAVLJAČKOG TELA I IPARD AGENCIJE I NJIHOVIH GLAVNIH FUNKCIJA

IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija IPARD III programa uspostavljeni su u skladu sa zahtevima iz člana 10. stav (1) tačka (g) FFPA:

1) IPARD Upravljačko telo, kao javno telo koje deluje na nacionalnom nivou, zaduženo je za pripremu i sprovođenje programa, uključujući i odabir mera i promociju, koordinaciju, vrednovanje, praćenje i izveštavanje o programu, kojim upravlja viši službenik sa isključivim odgovornostima;

2) IPARD agencija sa funkcijama slične prirode kao Agencija za plaćanje u državama članicama Evropske unije, zadužena za promociju, odabir projekata, kao i za odobravanje, kontrolu i utvrđivanje/obračun obaveza i plaćanja i za izvršavanje plaćanja.

Odlukom o određivanju organa, lica i tela za upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021–2027. godine („Službeni glasnik RS”, br. 34/23 i 77/23), MPŠV je određeno kao IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija za sprovođenje IPARD programa. Odeljenje za upravljanje IPARD programom, u sastavu MPŠV, imenovano je za IPARD Upravljačko telo, dok je Uprava za agrarna plaćanja imenovana za IPARD agenciju.

Odnosi između IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije uređeni su Odlukom o određivanju organa, lica i tela za upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021–2027. godine, kao i Memorandumom o razumevanju koji je potpisan 31. oktobra 2019. godine. Sva pitanja između IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije koja se odnose na sprovođenje ili tumačenje Memoranduma o razumevanju biće predmet konsultacija između IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije.

U slučaju da nije došlo do izvršenja obaveza sadržanih u Memorandumu o razumevanju ili relevantnim instrukcijama i ukoliko su preduzete korektivne mere bile nedovoljne, NAO može preduzeti korektivne mere u okviru svojih nadležnosti.

Odredbe bilateralnih sporazuma između Vlade Republike Srbije i EK u vezi sa sprovođenjem IPA III primenjivaće se na sva pitanja koja nisu obuhvaćena ovim Memorandumom o razumevanju i prevladaće u nerešenim sporovima među stranama.

IPARD Upravljačko telo

Poslove IPARD Upravljačkog tela obavlja Odeljenje za upravljanje IPARD programom u sastavu MPŠV. U skladu sa članom 10. stav (1) FFPA, članom 8. i Aneksom 1 Sektorskog sporazuma, IPARD Upravljačko telo je odgovorno za efikasno, efektivno i pravilno upravljanje IPARD III programom. Biće mu dodeljene funkcije i odgovornosti u skladu sa Aneksom 1 i klauzulom 6a Aneksa A Sektorskog sporazuma:

1) izrada IPARD III programa i svih njegovih izmena i dopuna, uključujući i one izmene koje zahteva Komisija;

2) kontrola i provera mera koje treba definisati u IPARD III programu u saradnji sa IPARD agencijom;

3) odabir mera u okviru svakog poziva za podnošenje zahteva u okviru IPARD III programa, uslovi prihvatljivosti i dodela finansijskih sredstava po meri i po pozivu. Odluka se donosi u dogovoru sa IPARD agencijom;

4) postojanje odgovarajućeg nacionalnog pravnog osnova za sprovođenje IPARD III programa i njegovo ažuriranje po potrebi;

5) pomoć u radu IPARD III Odbora za praćenje, kao što je navedeno u članu 54. Sektorskog sporazuma, posebno obezbeđivanjem dokumenata neophodnih za praćenje kvaliteta sprovođenja IPARD III programa;

6) IPARD Upravljačko telo u skladu sa klauzulom 6a (4) Aneksa A FFPA uspostavlja sistem izveštavanja i informisanja za prikupljanje finansijskih i statističkih informacija o napretku IPARD III programa na osnovu informacija koje dostavlja IPARD agencija i prosleđuje te podatke IPARD III Odboru za praćenje, u skladu sa sklopljenim sporazumima između Republike Srbije i EK, koristeći, gde je to moguće, kompjuterizovane sisteme koji omogućavaju razmenu podataka sa EK i povezani su sa sistemom izveštavanja i informisanja koji uspostavlja NAO;

7) sistem izveštavanja i informisanja treba da doprinese sastavljanju godišnjih i završnih izveštaja o sprovođenju iz člana 61. Sektorskog sporazuma;

8) IPARD Upravljačko telo predlaže izmene i dopune IPARD III programa EK uz dostavljanje kopije NIPAK, nakon konsultovanja sa IPARD agencijom i nakon odobravanja od strane IPARD III Odbora za praćenje. IPARD Upravljačko telo odgovorno je za obezbeđivanje obaveštenosti relevantnih organa o potrebi unošenja odgovarajućih administrativnih promena, kada se takve promene zatraže nakon Odluke EK da se izmeni i dopuni IPARD III program;

9) IPARD Upravljačko telo svake godine sastavlja akcioni plan za aktivnosti predviđene u okviru Mere „Tehnička pomoć”, koji se podnosi IPARD III Odboru za praćenje radi dobijanja saglasnosti;

10) kao što je navedeno u klauzuli 6a (7) Aneksa A FFPA, IPARD Upravljačko telo sastavlja plan vrednovanja u skladu sa članom 58. Sektorskog sporazuma, koji se podnosi IPARD III Odboru za praćenje najkasnije godinu dana nakon usvajanja IPARD III programa od strane EK (član 54. Sektorskog sporazuma). IPARD Upravljačko telo podnosi IPARD III Odboru za praćenje i EK izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju tog plana;

11) u skladu sa čl. 31. i 32. Sektorskog sporazuma, IPARD Upravljačko telo sastavlja koherentan plan aktivnosti vidljivosti i komunikacije, koji se sprovodi prema godišnjem spisku aktivnosti i savetuje i obaveštava EK, nakon savetovanja sa IPARD III Odborom za praćenje. Plan će posebno prikazati inicijative koje su preduzete i koje će se preduzeti u vezi sa informisanjem šire javnosti o ulozi koju ima EU u IPARD III programu i njegovim rezultatima;

12) kada deo svojih zadataka prenese drugom organu, IPARD Upravljačko telo zadržava potpunu odgovornost za upravljanje i sprovođenje takvih zadataka, u skladu sa principom odgovornog finansijskog upravljanja.

Grafikon 13: Organizaciona šema IPARD Upravljačkog tela

IPARD agencija

Poslove IPARD agencije obavlja Uprava za agrarna plaćanja (UAP), koja je zvanično osnovana u oktobru 2009. godine. Uprava za agrarna plaćanja je odgovorna za obradu poljoprivrednih podsticaja i vršenje plaćanja. Mere ruralnog razvoja, uključujući i zahteve za plaćanje, obrađuju se neposredno u UAP.

IPARD agenciji dodeljene su funkcije i odgovornosti u skladu sa Aneksom 1 Sektorskog sporazuma. U skladu sa članom 10. stav (1), klauzulom 6b Aneksa A FFPA i članom 9. Sektorskog sporazuma, odgovorna je za:

1) davanje mišljenja IPARD Upravljačkom telu po pitanju kontrole i proverljivosti mera IPARD III programa;

2) objavljivanje poziva za podnošenje zahteva i objavljivanje odredbi i uslova prihvatljivosti, uz prethodno obaveštavanje IPARD Upravljačkog tela u skladu sa klauzulom 6a(3)(c) FFPA;

3) odabir projekata za sprovođenje;

4) utvrđivanje ugovornih obaveza u pisanom obliku između IPARD agencije i korisnika, uključujući i informacije o mogućim sankcijama u slučaju nepoštovanja tih obaveza i, ukoliko je potrebno, izdavanje odobrenja za započinjanje sa radom. IPARD agencija može nastaviti da ugovara ili preuzima obaveze u okviru SS za određenu meru do datuma kada Republika Srbija počne sa ugovaranjem ili preuzimanjem obaveza za ovu meru u okviru IPARD III programa;

5) poslove daljeg praćenja u cilju obezbeđivanja napredovanja projekata koji se sprovode;

6) izveštavanje o napretku mera koje se sprovode u odnosu na pokazatelje;

7) osiguravanje da je korisnik upoznat sa doprinosom Evropske unije projektu;

8) obezbeđivanje izveštavanja o nepravilnostima na nacionalnom nivou;

9) obezbeđivanje da NAO, Upravljačka struktura i IPARD Upravljačko telo dobiju sve potrebne informacije za obavljanje svojih zadataka;

10) obezbeđivanje usklađenosti sa obavezama koje se tiču promocije iz člana 23. FFPA;

11) s obzirom na ulaganja u infrastrukturne projekte one vrste od koje se obično očekuje da stvori znatnu neto dobit, IPARD agencija procenjuje, pre sklapanja ugovora sa potencijalnim korisnikom, da li je projekat takve vrste. Ako se može zaključiti da jeste, IPARD agencija osigurava da javna pomoć iz svih izvora ne prelazi 50% ukupnih troškova vezanih za projekat i koji se smatraju prihvatljivim za kofinansiranje EU;

12) IPARD agencija osigurava da za svaki projekat u okviru IPARD III programa akumulacija javne pomoći dodeljene iz svih izvora ne prelazi gornje granice za javne troškove utvrđene u čl. 34. i 37. Sektorskog sporazuma.

Grafikon 14: Organizaciona šema IPARD agencije

12.2. OPIS SISTEMA PRAĆENJA I VREDNOVANJA, UKLJUČUJUĆI PREDVIĐENI SASTAV ODBORA ZA PRAĆENJE

U skladu sa odredbama EU za programiranje, funkcija praćenja je institucionalizovana uspostavljanjem sistema praćenja u okviru IPARD Upravljačkog tela i IPARD Odbora za praćenje.

IPARD Upravljačko telo i IPARD III Odbor za praćenje prate efektivnost, efikasnost i kvalitet sprovođenja IPARD III programa i podnose izveštaje IPA III Odboru za praćenje i Komisiji o napredovanju mera u okviru Programa u skladu sa članom 53. FFPA i članom 54. Sektorskog sporazuma.

Praćenje programa vrši se putem pokazatelja predstavljenih u IPARD III programu.

Prikupljanje podataka

IPARD agencija obavlja poslove dostavljanja podataka za praćenje za potrebe IPARD Upravljačkog tela i odgovorna je za dostavljanje validnih i tačnih podataka, kako je definisano u tabelama za praćenje pripremljenim od strane IPARD Upravljačkog tela. Tabele su utvrđene prema pokazateljima i u skladu su sa tabelama za praćenje koje je preporučila EK.

MPŠV je dobilo grant podršku od strane Vlade Japana za jačanje kapaciteta za praćenje i vrednovanje u cilju donošenja odluka zasnovanih na dokazima. Grant od oko 1,5 mil. EUR (1,8 mil. USD) započeo je 2020. godine i trajaće do 2023. godine. U navedenom periodu predviđena je izgradnja zajedničke platforme, koja objedinjuje podatke iz različitih izvora, kao i obuka zaposlenih. Platforma bi trebalo da omogući usklađivanje sa EU ZPP PMEF, i istovremeno da pruži podršku različitim akterima i zainteresovanim stranama u analizi dostupnih podataka poljoprivredno-prehrambenog sektora u skladu sa portalom Agri-data EK. Nakon izgradnje platforme, IPARD Upravljačko telo će koristiti ovu platformu i za svoje aktivnosti praćenja i vrednovanja.

Za svaku meru priprema se obrazac za praćenje zajedničkih pokazatelja, koji se prilaže kao obavezan deo obrasca zahteva za odobravanje projekta i obrasca zahteva za konačnu isplatu. Odgovornost IPARD agencije je da u bazu podataka za praćenje unosi podatke koje dostavljaju korisnici, kao i da obezbedi proveru kvaliteta podataka. Provereni podaci se u dogovorenom kompatibilnom formatu prenose u sistem za praćenje koji vodi IPARD Upravljačko telo, gde se obrađuju podaci i izrađuju tabele za praćenje. Detaljne obaveze i odgovornosti IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije u pogledu praćenja, vrednovanja i izveštavanja utvrđuju se Memorandumom o razumevanju.

Ugovornim obavezama sa korisnicima utvrđuju se odgovornosti za dostavljanje podataka IPARD agenciji/IPARD Upravljačkom telu i/ili evaluatorima, kao i drugim telima, neophodnih za efikasno sprovođenje praćenja i vrednovanja Programa.

Odbor za praćenje

U skladu sa članom 19. Sprovedbene Uredbe Komisije (EU) broj 2021/2236 i članom 53. FFPA, IPARD III Odbor za praćenje (IPARD III OP) osniva se najkasnije šest meseci nakon stupanja na snagu prvog finansijskog sporazuma.

U skladu sa članom 54. Sektorskog sporazuma, IPARD III Odbor za praćenje:

1) ispituje rezultate IPARD III programa, posebno postizanje ciljeva utvrđenih za različite mere i napredak u korišćenju finansijskih sredstava dodeljenih za te mere. S tim u vezi, IPARD Upravljačko telo obezbeđuje da su sve relevantne informacije o napretku mera dostupne Odboru za praćenje i NIPAK;

2) periodično proverava napredak u postizanju ciljeva utvrđenih IPARD III programom. U tu svrhu, Odboru za praćenje se dostavljaju:

(1) informacije o svim sektorima ili merama gde se naišlo na poteškoće,

(2) informacije o rezultatima izvedenih provera; razmatra i odobrava, po potrebi, sve predloge IPARD Upravljačkog tela za izmenu i dopunu IPARD III programa koji se podnosi EK, uz dostavljanje primerka NIPAK i NAO, u skladu sa članom 53(4)(e) FFPA;

3) bez obzira na član 8. Sektorskog sporazuma, IPARD III Odbor za praćenje može, nakon savetovanja sa IPARD Upravljačkim telom i IPARD agencijom, predložiti IPARD Upravljačkom telu izmene i dopune IPARD III programa za podnošenje EK, uz primerke NIPAK i NAO, kako bi se osiguralo postizanje ciljeva definisanih Programom i poboljšala efikasnost pružene pomoći;

4) razmatra i odobrava godišnje i završne izveštaje o sprovođenju pre slanja NIPAK za podnošenje EK, uz dostavljanje primerka NAO i Revizorskom telu;

5) ispituje vrednovanja IPARD III programa u skladu sa članom 59. Sektorskog sporazuma;

6) razmatra i odobrava plan aktivnosti vidljivosti i komunikacije iz člana 32. Sektorskog sporazuma, kao i sva naknadna ažuriranja plana;

7) biće konsultovan u vezi sa aktivnostima tehničke pomoći u okviru IPARD III programa. Svake godine razmatra i odobrava indikativni godišnji akcioni plan za sprovođenje aktivnosti tehničke pomoći, uključujući indikativne iznose za informativne svrhe;

8) kada IPARD III program zahteva davanje mišljenja o bilo kom pitanju, IPARD III Odbor za praćenje deluje u skladu s tim;

9) svi konačni dokumenti sa sastanaka IPARD III Odbora za praćenje biće dostupni javnosti;

10) IPARD III Odbor za praćenje sastajaće se najmanje dva puta u toku 12 meseci.

Sastav Odbora za praćenje

IPARD III Odbor za praćenje uspostavlja se Rešenjem o osnivanju IPARD III Odbora za praćenje u svrhu praćenja i vrednovanja Programa pretpristupne pomoći za ruralni razvoj u Republici Srbiji za period 2021-2027. godine.

Odgovarajuća udruženja se biraju u sastav IPARD III Odbora za praćenje na osnovu sledećih kriterijuma:

1) delatnost;

2) broj članova;

3) aktivnosti članova;

4) regionalna zastupljenost.

IPARD III Odbor za praćenje čine predstavnici relevantnih državnih organa i tela i odgovarajućih ekonomskih, socijalnih i ekoloških partnera. Broj nevladinih organizacija u IPARD III Odboru za praćenje treba da bude najmanje jednak broju članova iz državnih tela i organa. Ekonomske, socijalne i ekološke nevladine organizacije koje se pozivaju u članstvo IPARD III Odbora za praćenje biraju se iz redova organizacija koje su konsultovane tokom pripreme Programa ili drugih relevantnih organizacija, a koje su najreprezentativnije za odgovarajuće sektore. Predstavnici bilateralnih i multilateralnih donatorskih organizacija, bankarskog sektora, akademske zajednice i drugih organizacija od značaja za IPARD III program, pozivaju se u IPARD III Odbor za praćenje u svojstvu posmatrača.

U IPARD III Odboru za praćenje mogu se formirati radne grupe za rešavanje konkretnih pitanja. IPARD III Odborom za praćenje predsedava viši predstavnik MPŠV sa pravom glasa. Evropska komisija, IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija, NAO i NIPAK učestvuju u radu IPARD III Odbora za praćenje bez prava glasa.

Na prvoj sednici IPARD III Odbora za praćenje biće usvojen Poslovnik o radu. IPARD III Odbor za praćenje se sastaje najmanje dva puta u toku 12 meseci, s tim da je moguće i sazivanje ad-hoc sastanaka.

IPARD III Odbor za praćenje za svoj rad odgovara IPA Odboru za praćenje i može da iznosi predloge o korektivnim merama kojima će se obezbediti postizanje ciljeva aktivnosti i povećati efikasnost, efektivnost, uticaj i održivost pomoći iz IPARD programa.

IPARD Upravljačko telo će obavljati poslove Sekretarijata za IPARD III Odbor za praćenje i pružaće podršku radu Odbora dostavljanjem informacija i analiza, kao i praćenjem sprovođenja njegovih odluka.

Vrednovanje

Obaveza vrednovanja IPARD III programa utvrđena je čl. 54. i 56. FFPA, a bliže je određena čl. 56. do 60. Sektorskog sporazuma.

IPARD III program podleže sistemu prethodnog (ex-ante) i naknadnog (ex-post) vrednovanja i, tamo gde EK smatra potrebnim, periodičnom (interim) vrednovanju, koje sprovode nezavisni evaluatori, a za koje je odgovorno IPARD Upravljačko telo. IPARD Upravljačko telo je odgovorno za pravilno izveštavanje o nalazima vrednovanja i preporukama koje dostavlja odgovarajućim nacionalnim organima i EK.

U skladu sa članom 58. Sektorskog sporazuma, IPARD Upravljačko telo je odgovorno za izradu plana vrednovanja za period 2021–2027. godina u saradnji sa NIPAK, a u skladu sa zahtevima iz članom 56. FFPA. Plan vrednovanja se dostavlja IPARD III Odboru za praćenje najkasnije godinu dana nakon usvajanja IPARD III programa od strane EK. IPARD Upravljačko telo svake godine izveštava IPARD III Odbor za praćenje o rezultatima postignutim u okviru plana vrednovanja, uz dostavljanje primerka izveštaja Revizorskom telu. Pregled navedenih aktivnosti treba da bude uključen u godišnji izveštaj.

U skladu sa članom 60. Sektorskog sporazuma, najkasnije krajem prve godine nakon perioda sprovođenja Programa, priprema se naknadno (ex-post) vrednovanje IPARD III programa. Navedeni izveštaj mora biti završen i dostavljen EK najkasnije do kraja te godine.

Izveštavanje

Obaveza izveštavanja o sprovođenju IPARD III programa predviđena je čl. 58, 59. i 62. FFPA, a bliže je određena članom 61. Sektorskog sporazuma.

U skladu sa čl. 58. i 59. FFPA koji se odnose na opšte zahteve vezane za izveštavanje EK u okviru indirektnog upravljanja od strane IPA III korisnika, NIPAK i NAO dostavljaju EK godišnji izveštaj o sprovođenju IPA III pomoći, zajedno sa godišnjim izveštajem o sprovođenju poverenih poslova sprovođenja budžeta, najkasnije do 15. februara naredne finansijske godine. U skladu sa članom 62. FFPA, IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija dostavlja sve neophodne informacije NIPAK i NAO za potrebe izveštaja.

Obaveza IPARD Upravljačkog tela da izrađuje godišnje izveštaje i završne izveštaje o sprovođenju IPARD III programa utvrđena je članom 61. Sektorskog sporazuma. Do 30. juna svake naredne godine nakon pune kalendarske godine sprovođenja IPARD III programa, IPARD Upravljačko telo, nakon savetovanja sa IPARD agencijom, sastavlja godišnje izveštaje o sprovođenju IPARD III programa u prethodnoj kalendarskoj godini. Završni izveštaj se podnosi najkasnije šest meseci nakon krajnjeg datuma prihvatljivosti troškova u okviru IPARD III programa, u skladu sa članom 29(4) FFPA.

XIII. REZULTATI KONSULTACIJA IZRADE PROGRAMA I ODREDBE ZA UKLJUČIVANJE NADLEŽNIH ORGANA I TELA, KAO I ADEKVATNIH PARTNERA U OBLASTI EKONOMIJE, DRUŠTVA I ŽIVOTNE SREDINE

13.1. OBEZBEĐIVANJE ODREDBE ZA POVEZIVANJE NADLEŽNIH ORGANA, TELA I PARTNERA

IPARD Upravljačko telo je steklo značajno iskustvo u implementaciji principa partnerstva tokom pripreme nacionalne strateške politike za period 2014-2024. godine (NSPRR), kao i prilikom procesa pripreme NPRR i IPARD II programa, kroz uključivanje državne uprave, civilnog društva i zainteresovanih strana privatnog sektora na nacionalnom i lokalnom nivou.

IPARD III program je pripremljen uz konsultacije sa svim odgovarajućim zainteresovanim stranama, u skladu sa posebnim odredbama o programima ruralnog razvoja, navedenim u članu 20. Sprovedbene Uredbe Komisije (EU) broj 2021/2236 od 15. decembra 2021. godine.

IPARD Upravljačko telo je pripremilo komunikacioni okvir za implementaciju principa partnerstva tokom procesa pripreme IPARD III programa. Definisani su komunikacioni putevi za razmenu informacija i dokumenata, kao i za prijem primedbi i komentara zainteresovanih strana. Glavna ideja bila je da se tokom pripremnog procesa uključe sve relevantne strane (nadležni regionalni, lokalni i drugi organi javne vlasti, ekonomski i socijalni partneri, nevladine organizacije), koje bi, zatim, bile uključene i u sprovođenje, praćenje i vrednovanje IPARD III programa.

Grupe zainteresovanih strana koje su tokom trajanja konsultacija za izradu IPARD III programa u 2021. godini identifikovane i uključene u različite faze pripreme tog programa su:

1) organi i tela javne vlasti u cilju uspostavljanja snažne unutrašnje i međuresorne koordinacije koja se odnosi na saradnju između:

(1) Sektora za razvoj politika MPŠV sa upravama (npr. Uprava za veterinu, Uprava za šume, Uprava za zaštitu bilja, Uprava za poljoprivredno zemljište, Republička direkcija za vode, Sektor poljoprivredne inspekcije, Sektor za poljoprivrednu politiku, Sektor za ruralni razvoj),

(2) predstavnika drugih ministarstava Republike Srbije: Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, RZS,

(3) regionalnih i lokalnih vlasti: lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština, regionalne razvojne agencije, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu;

2) granska udruženja i nevladine organizacije iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije – Privredna komora Srbije, Asocijacija poljoprivrednika, Zadružni savez Srbije, nacionalna i regionalna udruženja zemljoradničkih zadruga i proizvođača, Nacionalna asocijacija prerađivača hrane, organizacije za pitanja životne sredine, udruženja koja promovišu ravnopravnost polova, organizacije za pitanja u vezi sa osobama sa invaliditetom, Roma, itd.;

3) donatorske organizacije kao što su Svetska banka, USAID, FAO, itd;

4) ostali partneri, kao što su naučno-istraživački instituti i akademska zajednica, konsultanti, komercijalne banke i mikrofinansijske institucije u Republici Srbiji.

U tom pogledu, u skladu sa pravnim zahtevima EU, početkom 2020. godine započeo je proces konsultacija, organizovanjem šest događaja u svrhu predstavljanja izrađenih konačnih analiza sektora mleka, mesa, voća, povrća, ribarstva i ostalih useva relevantnim zainteresovanim stranama iz sektora. Sektori jaja, vinogradarstva i vinarstva su ranije analizirani i predstavljeni zainteresovanim stranama u svrhu njihovog uključivanja tokom izmene IPARD II programa. Isto tako, analiza stanja komunalne infrastrukture predstavljena je zainteresovanim stranama u jesen 2020. godine.

Pored različitih događaja na kojima je predstavljen i razmatran IPARD III program, članovi IPARD Odbora za praćenje bili su uključeni u proces IPARD III konsultacija i kroz redovne sastanke OP.

U aprilu 2021. godine, u vezi sa nacrtom Poglavlja 3.3. IPARD III programa: Životna sredina i upravljanje zemljištem, kao i odgovarajućom SWOT analizom, konsultovani su javni zavodi i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prirode i životne sredine. Nakon toga, tokom jula 2021. godine u Beogradu su održane dve nacionalne radionice na kojima su predstavljene planirane operacije unutar Mere 4, o kojima je diskutovano. Sve prepoznate zainteresovane strane pozvane su da učestvuju u ovim radionicama.

Nacrt IPARD III programa predstavljen je na nacionalnoj konferenciji „IPARD III program – Šta tu ima za mene?”, u okviru promotivne kampanje Delegacije EU u Republici Srbiji „Za naša polja – # EU za poljoprivredu”, održane u okviru 88. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu u septembru 2021. godine.

Tokom avgusta i septembra 2021. godine IPARD III program je bio predmet diskusije na okruglim stolovima organizovanim u Novom Sadu, Kruševcu, Aranđelovcu i Valjevu. U svrhu dobijanja komentara i sugestija, na sajtu MPŠV i UAP tokom perioda jul–avgust 2021. godine objavljene su SWOT analize, identifikovane potrebe u okviru IPARD III programa, kao i nacrti odabranih mera.

Komentari i sugestije na sektorske analize, SWOT analize, definisane potrebe i razvijene predloge mera, prikupljene i primljene tokom procesa konsultacija i javnih rasprava, razmotrene su i uzete u obzir prilikom izrade IPARD III programa.

Takođe, predstavnici Delegacije EU u Republici Srbiji učestvovali su u diskusijama na gore navedenim sastancima sa zainteresovanim stranama.

13.2. KONSULTOVANE ZAINTERESOVANE STRANE (TOKOM 2021. GODINE) – REZIME

Naziv institucije/tela/osobe

Nadležnost/Stručnost

Ime kontakt osobe

Predstavnici ministarstava:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Pomoćnik ministra

Nenad Katanić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Šef Odseka za analitiku i statistiku

Milica Jevtić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Viši savetnik u Grupi za savetodavstvo, Sektor za ruralni razvoj

Ana Bogunović

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Samostalni savetnik u Grupi za savetodavstvo, Sektor za ruralni razvoj

Mirko Vlačo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Viši savetnik za životinjske genetičke resurse, Sektor za ruralni razvoj

Srđan Stojanović

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo, Sektor za poljoprivrednu politiku

Jelena Kuzmanović

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju, Sektor za poljoprivrednu politiku

Jelena Milić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Grupa za proizvodnju i tržište voća, povrća i jakih alkoholnih pića, Sektor za poljoprivrednu politiku

Vesna Radojičić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Grupa za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Sektor za poljoprivrednu politiku

Mirko Novaković

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Odeljenje za upravljanje vodama i međunarodnu saradnju, Republička direkcija za vode

Marija Lazarević

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište

Branko Lakić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Šef Odseka za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, Uprava za zaštitu bilja

Lidija Ristić Matijević

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Odsek za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, Uprava za zaštitu bilja

Snežana Jeličić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Direktor Uprave za veterinu

Emina Milakara

Ministarstvo zaštite životne sredine

Odeljenje za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda

Dušan Ognjanović

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Šef Odseka za razvoj turističkih proizvoda

Jasna Simović

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pomoćnik ministra

Renata Pindžo

Ministarstvo privrede

Savetnik u Sektoru za regionalni razvoj i stratešku analizu privrede

Miona Popović

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Načelnik Odeljenja za prostorno planiranje

Svetlana Čeperković

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave

Dragana Potpara

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Načelnik Odeljenja za projekte u Sektoru za evropske integracije i međunarodnu saradnju

Mila Stanković

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Pomoćnik ministra

Viktor Nedović

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Rukovodilac Grupe za sprovođenje IPA

Mirko Ožegović

Ministarstvo omladine i sporta

Državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta

Milan Savić

Ministarstvo finansija

Državni sekretar u Ministarstvu finansija/Nacionalni službenik za odobravanje

Gojko Stanivuković

Ministarstvo finansija

Rukovodilac Grupe za nadzor i praćenje funkcionisanja sistema upravljanja sredstvima pretpristupne pomoći Evropske unije iz IPARD programa

Jelena Mitevski

Ministarstvo za evropske integracije

Savetnik ministra

Danilo Golubović

Ministarstvo za evropske integracije

Slobodan Savić

Predstavnici institucija:

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Pomoćnik pokrajinskog sekretara u Sektoru zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta

Petar Samolovac

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Podsekretar

Darko Milanković

Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije (Revizorsko telo)

Direktor Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije

Ljubinko Stanojević

Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije (Revizorsko telo)

Rukovodilac Grupe za reviziju u okviru programa – poljoprivreda i ruralni razvoj – IPARD program

Saša Ćelić

Razvojna agencija Srbije

Jelena Radoman Ilić

Agencija za zaštitu životne sredine

Indikatori i izveštavanje

Dragana Vidojević

Agencija za zaštitu životne sredine

Biodiverzitet

Slaviša Popović

Garancijski fond AP Vojvodine

Garancijski fond

Goran Vasić

Institut za krmno bilje, Kruševac

Direktor

Zoran Lugić

Institut za krmno bilje, Kruševac

Pomoćnik direktora za nauku

Jasmina Radović

Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Novi Sad

Šumarstvo

Saša Orlović

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Stručni saradnik za urbanizam i prostorno planiranje

Ivana Glušica Bajić

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Sekretar direktora

Vesna Luković

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Koordinator za međunarodnu saradnju

Marko Tucakov

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Stručni saradnik za zaštitu prirode

Alen Kiš

Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”

Lekovito bilje i organska proizvodnja

Vladimir Filipović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove

Ana Marjanović Jeromela

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Ratarstvo

Vojin Đukić

Institut za voćarstvo Čačak

Voćarstvo

Mira Milinković

Opština Trstenik

Odsek za privredu, poljoprivredu i održivi razvoj

Slavica Pavlović Brašić

Opština Varvarin

Savetnik za poljoprivredu i ruralni razvoj

Aleksandar Živković

Opština Varvarin

Inženjer poljoprivrede

Zoran Branković

Opština Ćićevac

Miloš Radosavljević

Opština Trstenik

Ivan Dubičanin

Institut za zemljište

Zemljište i organska proizvodnja

Vladan Ugrenović

Stalna konferencija gradova i opština

Programski direktor za ekonomski razvoj

Slađana Grujić

Predstavnici Univerziteta:

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vinogradarstvo

Zoran Pržić

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Agroekologija

Željko Dolijanović

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Agrobotanika, biodiverzitet i biljni resursi u poljoprivredi

Zora Dajić – Stevanović

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Voćarstvo

Dragan Radivojević

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Agroekonomija

Vlade Zarić

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu/ Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica”

Agroekologija i organska proizvodnja

Snežana Oljača

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Ratarstvo i organska proizvodnja

Srđan Šrmešić

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Stočarstvo

Ivan Pihler

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Stočarstvo

Snežana Trivunović

Agronomski fakultet u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu

Profesor Agronomskog fakulteta u Čačku

Drago Milošević

Univerzitet Singidunum, Univerzitet u Beogradu

Ruralni razvoj, agro-ekološke mere, stočarstvo

Suzana Đorđević Milošević

Predstavnici Privredne komore Srbije:

Privredna komora Srbije

Sekretar u Sektoru poljoprivrede

Aleksandar Bogunović

Privredna komora Srbije

Savetnik

Veljko Simić

Privredna komora Srbije

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda

Nenad Budimović

Privredna komora Srbije

Pomoćnik direktora u Sektoru poljoprivrede

Dragana Gagić

Privredna komora Srbije

Sekretar u Sektoru za turizam

Tijana Maljković

Regionalna privredna komora Kolubarski i Mačvanski okrug

Koordinator za poljoprivredu

Mirjana Đorđević

Regionalna privredna komora Kolubarski i Mačvanski okrug

Katarina Madžarević

Regionalna privredna komora Rasinski okrug

Koordinator za poljoprivredu

Dragana Milosavljević

Regionalna privredna komora Rasinski okrug

Direktor Regionalne privredne komore

Maja Marković

Regionalna privredna komora Južnobački okrug

Koordinator za poljoprivredu

Milena Jerosimović

Predstavnici razvojnih agencija:

Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga

Regionalni razvoj

Jelena Lacić

Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica

Agencija za ruralni razvoj

Marina Maksimović

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

Agencija za ruralni razvoj

Goran Miljković

Predstavnici Poljoprivredno-savetodavnih službi:

Poljoprivredna savetodavna služba

Poljoprivredni savetodavac

Tijana Kašiković

Poljoprivredna savetodavna služba

Poljoprivredni savetodavac

Snežana Radovanović

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Beograd

Poljoprivredni savetodavac (ratarstvo)

Dragana Stoiljković

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Beograd

Poljoprivredni savetodavac (voćarstvo)

Radmila Koprivica

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kruševac

Agroekonomista

Zoran Starinac

Poljoprivredna savetodavna služba Novi Sad

Poljoprivredni savetodavac

Obrad Bogdanović

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac

Poljoprivredni savetodavac (voćarstvo)

Milorad Jocković

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac

Poljoprivredni savetodavac

Zoran Beljić

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Smederevo

Poljoprivredni savetodavac (ratarstvo)

Dragomir Radić

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Smederevo

Poljoprivredni savetodavac (voćarstvo)

Biljana Nikolić

Predstavnici udruženja:

Udruženje „Ariljska malina”

Voćarstvo

Mirjana Milutinović

Udruženje „Natura Balkanika”

Slobodan Milošević

Udruženje HabiProt

Zaštita životne sredine

Bojana Nadaždin

Udruženje HabiProt

Zaštita životne sredine

Milan Đurić

Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Agroprofit”

Stočarstvo

Tibor Birze

Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Agroprofit”

Stočarstvo

Aleksandar Radojević

Asocijacija poljoprivrednih proizvođača „Vojvodina agrar”

Poljoprivredna proizvodnja

Milan Vlaović

Savez pčelarskih organizacija Srbije

Pčelarstvo

Nenad Protić

Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Agroprofit”

Organska proizvodnja

Tanja Maksimović

Udruženje poljoprivrednika „Klub 100P plus”

Ratarstvo

Žarko Kobilarov

Savez vinara i vinogradara Srbije

Aleksandar Vinčić

Savez vinara i vinogradara Srbije

Vinogradarstvo

Marko Malićanin

Savez vinara i vinogradara Srbije

Vinar

Dragan Krgović

Udruženje ORCA

Zaštita životne sredine

info@orca.rs

Savez udruženja nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije

Jovica Jakšić

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Ornitologija

Milan Ružić

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Ornitologija

Dimitrije Radišić

Centralno udruženje odgajivača goveda simentalske rase

Stočarstvo

Vlada Pantelić

Ambasadori životne sredine za održivi razvoj

Zaštita životne sredine

Aleksandra Mladenović

Udruženje proizvođača jabuke „Čačanska jabuka”

Voćarstvo

Nebojša Jovanović

Nacionalna asocijacija „Seoski turizam Srbije”

Predsednik Asocijacije

Vladimir Ivanović

Nacionalna asocijacija prerađivača mleka „SEDA”

Miloš Stojanović

Nacionalno društvo za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija”

Koordinator Kooperative voćara/ direktor zadruge „Agro eko voće”, Arilje

Božo Joković

Mreža za ruralni razvoj Srbije

Predsednik Upravnog odbora

Dragan Roganović

Zadružni savez Srbije

Predsednik Zadružnog saveza Srbije

Nikola Mihailović

Udruženje proizvođača mleka Srbije

Predsednik Upravnog odbora

Vasa Džigurski

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika

Milan Borić

WWF Adria Serbia

Zaštita životne sredine

serbia@wwfadria.org

Predstavnici međunarodnih institucija i organizacija:

FAO Regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju

Projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode”

Jelena Čubrilo Vranac

FAO Regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju

Projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode”

Ljiljana Isić

Predstavnici sektora mesa/prerade mesa i marketing:

Udruženje za uzgajivača goveda za tov Srije

Predsenik Udruženja

Čedomir Keco

Savez udruženja odgajivača ovaca i koza Srbije

Predsednik Saveza

Frida Bauman

Sarneh/Savet tehnologa industrije mesa

Izvršni direktor/Predsednik

Tamara Penjić

Delikos

Direktor

Mina Rakićević

Delikos

Nikola Grbić

Elixir Feed

Konsultantske usluge

Srđan Krnjaić

„Hrana produkt” DOO

Pomoćnik direktora „Hrana produkt”

Stefan Stanković

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

Savetnik

Tisa Čaušević

Nacionalni tim za preporod sela Srbije i Mreža za ruralni razvoj Srbije

Branislav Gulan

Neoplanta, Industrija mesa

Poslovni rukovodilac

Jelena Šoć Dujaković

Premium Chicken

Kontrola kvaliteta

Mirjana Grubić

Asocijacija stočara Srema i Mačve

Predsednik Asocijacije

Zoran Ilić

Yuhor

Menadžer kvaliteta

Ana Jeremić

Yuhor

Direktor proizvodnje

Violeta Marjanović

Predstavnici sektora mleka/prerade mleka i marketing:

Udruženje proizvođača zlatarskog sira, Nova Varoš

Mlekara Bio Panon

Direktor komercijalnih poslova i marketinga

Bojan Milenković

Centar za ruralni razvoj i poljoprivredu Sjenica

Esad Hodžić

Mlekara „Granice”

Tehnički direktor

Sonja Stojanović

Mlekara „Šabac”

Saša Živanović

Mlekara „Subotica”

Direktor proizvodnje

Saša Džonlaga

Mlekara „Šabac”

Nikola Popović

Četiri male mlekare na Zlataru

Milanka Trtović/Marijana Đorđević

Institut za primenu nauke u poljoprivredi

Poljoprivredni savetodavac za stočarstvo i mlekarstvo

Boris Berisavljević

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Viši savetnik, Uprava za veterinu

Tamara Bošković

Meggle

Vladimir Mihajlović

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije

Slavoljub Stojanović

SEEDEV

Konsultantske usluge

Dragana Tar

Zlatiborski Eko agrar/Naša Zlatka

Direktor/Menadžer male mlekare koja pruža usluge u zajednici

Vladimir Bojović

Predstavnici sektora jaja/prerade jaja i marketing:

„Hrana produkt” DOO

Direktor „Hrana produkt”

Goran Stanković

„Sins” DOO

Senad Kolašinac

„Timok” DOO

Komercijalista

Dragan Nikšić

„Animal Commerce” DOO

Direktor

Bojan Mirkić

Poljoprivredno gazdinstvo Janković

Vlasnik gazdinstva za uzgoj i proizvodnju pilića i konzumnih jaja

Janković Budimir

„Fides 2014” DOO

Direktor

Bojan Poznić

Jaje produkt

Direktor

Ljubomir Đurđević

Mikros Union

Menadžer prodaje

Aleksandar Nikolić

Panić Trade NP

Direktor

Nemanja Panić

PU „Zajednica živinara”

Predsednik udruženja

Rade Škorić

Rebra Commerce

Menadžer proizvodnje

Rade Šćepanović

Tenen

Direktor

Jovo Rodić

Univerzitet u Novom Sadu

Profesor, specijalista za ekonomiju mlekarstva, lanac vrednosti mlekarstva i FADN

Rade Popović

Veterinarski zavod Subotica

Menadžer prodaje

Vesna Raić-Ivošević

Predstavnici sektora povrća/prerade povrća i marketing:

Udruženje poljoprivrednika „Klub 100P plus”

Predsednik Kluba i uspešan poljoprivrednik

Vojislav Malešev

Vojvodina agrar

Predsednik Odbora

Dejan Verbalov

Proizvođač povrća

Proizvođač povrća (preko 200 ha)

Pera Đuričkov

Predstavnici sektora ribarstva/prerade ribe i marketing:

„Alas Export Import” DOO

Direktor

Dejan Đorđević

„Bio Fish” DOO

Direktor

Nikola Mandić

Privredna komora Srbije

Predsednik Grupacije za ribarstvo

Krum Anastasov

Privredna komora Srbije

Viši savetnik

Mirjana Mišćević

Privredna komora Srbije

Sekretar

Nenad Budimović

„DB Food” DOO

Vlasnik DB Food

Slobodan Aleksandrić

„DB Food” DOO

Vlasnik DB Food

Dragan Popović

„Dini Trade” DOO

Direktor

Dimitrije Ćirić

„Dini Trade” DOO

Miljana Ćirić

DTD Ribarstvo, Bački Jarak

Direktor

Aleksandar Stajčić

DTD Ribarstvo, Bački Jarak

Direktor

Milica Nešić

„ESCO” DOO, Smederevo

Direktor

Vladimir Stanojković

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Profesor

Vesna Poleksić

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Profesor

Božidar Rašković

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Profesor

Miroslav Urošević

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Profesor

Nikolina Novakov

Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu

Profesor

Ksenija Aksentijević

Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu

Profesor

Dejan Krnjaić

Jugotrade

Direktor

Petar Labudović

Jugotrade

Pomoćnik direktora

Nebojša Basta

„Pe Co” DOO

Direktor

Bogoljub Pejak

Prirodni rezervat Tara

Vlasnik Prirodnog rezervata Tara

Luka Prelević

Ribarsko gazdinstvo „RG Ečka”

Menadžer kvaliteta

Biljana Mihajlović

Ribarsko gazdinstvo „RG Ečka”

Izvršni direktor

Dejan Zejak

Ribarsko gazdinstvo „RG Ečka”

Sekretar

Darko Sladeček

Ribnjak Mika Alas

Tehnolog

Bojan Đurđević

“RM” DOO, Stubica

Direktor

Braniša Petrović

Udruženje pecaroša Srbije

Predsednik Udruženja

Dragoljub Ristić

Tropic Trade

Menadžer nabavke

Tijana Milenković

Predstavnici sektora vinogradarstva/prerade grožđa i marketing:

Vinarija Plavnici

Vinar i vinogradar

Branislav Anđelić

Vinarija Emporio

Vinar i vinogradar

Aleksandar Stojaković

Predstavnici sektora voća/prerade voća i marketing:

Poljoprivedna savetodavna i stručna služba Valjevo

Savetodavac za sektor žitarica

Svetlana Jerinić

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo

Savetodavac za sektor voća

Jovan Milinković

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo

Savetodavac za sektor stočarstva

Svetislav Marković

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo

Savetodavac za sektor voćarstva i vinogradarstva

Đorđe Sovilj

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo

Savetodavac za sektor voćarstva i vinogradarstva

Srđan Stanojlović

Zadruga „Zekcir”

Izvršni direktor

Ivan Radovanović

Zadruga „Darovi Crkvenca”

Predsednik Upravnog odbora

Saša Stojanović

Zadruga „Darovi Crkvenca”

Direktor

Zoran Dimitrijević

Udruženje proizvođača hmelja

Proizvođač hmelja

Igor Đuriš

„Belfarma” DOO

Vlasnik privrednog društva za preradu i zamrzavanje voća

Snežana Ranković

Privredna komora Srbije

Viši savetnik

Milada Lukešević

Grad Šabac

Član gradskog veća

Nataša Radovanović

Grad Šabac

Savetnik u Odeljenju za poljoprivredu

Jelena Berić

Grad Šabac

Član gradskog veća

Predrag Vujković

„Frigo Fruit Stil” DOO

Direktor kompanije za preradu voća i povrća

Snežana Marković

Proizvođač voća, Tavankut

Ruža Petrina

Voćar, Hajdukovo

Voćar

Karoly Gajdac

Hibrid DOO

Direktor

Duško Radulović

Institut za primenu nauke u poljoprivredi

Naučni saradnik

Ivana Bakić

Institut za primenu nauke u poljoprivredi

Naučni saradnik

Dragan Rahović

Lukowa DOO

Senior Legal Manager

Nemanja Vujović

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni inspektor, Sektor poljoprivredne inspekcije

Davor Đukić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni inspektor, Sektor poljoprivredne inspekcije

Ivana Jazić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni inspektor, Sektor poljoprivredne inspekcije

Gordana Babić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni inspektor, Sektor poljoprivredne inspekcije

Ivana Petrović

Mims Team DOO, Ljubovija

Direktor

Dejan Stepanović

Podgorina Frucht

Direktor

Katarina Vučetić

Regionalna privredna komora Valjevo

Mirjana Đorđević Gavrilović

Regionalna privredna komora Valjevo

Direktor

Stanko Marković

SEEDEV

Konsultantske usluge

Goran Živkov

Predstavnici sektora žitarica i industrijskog bilja/prerade žitarica i industrijskog bilja i marketing:

Poljoprivredna savetodavna služba Novi Sad

Poljoprivredni savetodavac

Aleksandar Davidov

Udruženje proizvođača sadnog materijala voća

Privredna komora Srbije

Viši savetnik

Slavica Stevanović

Privredna komora Srbije

Viši savetnik

Tatjana Beuk

Chemical Agrosava

Program menadžer za semena

Zoran Kaplanović

Ambasada Kraljevine Holandije

Poljoprivredni savetodavac

Mila Mirković

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Profesor na institutu za ratarstvo i povrtarstvo

Ljubiša Živanović

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Profesor na institutu za zootehniku

Zoran Marković

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Profesor na institutu za ratarstvo i povrtarstvo

Ljubiša Kolarić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Savetnik ministra

Radivoj Nadlački

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni inspektor, Sektor poljoprivredne inspekcije

Aleksandar Đukić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni inspektor, Odeljenje poljoprivredne inspekcije

Aleksandra Božić

SEEDEV

Konsultantske usluge

Danijela Stolica

USAID projekat za konkurentnu poljoprivredu

Miroslava Panić

Victoria group

Marketing menadžer

Natalija Kurjak

Vojvodina agrar

Predstavnik Vojvodina agrar

Radmila Vučinić

Žito Bačka

Direktor

Srđan Bukilica

Predstavnici konsultanstskih kuća:

ADR GROUP 2019

Konsultantske usluge

Marija Martinović

Adria Triticum

Konsultantske usluge

Svetlana Andrić

Agencija Inkom plan

Konsultantske usluge

Sanja Bačić

Agro Consult Team

Konsultantske usluge

Vesna Jotić

Agromondo

Konsultantske usluge

Dušica Pižula

Agroportal

Konsultantske usluge

Jasna Bajšanski

AK Konsalting Plus

Konsultantske usluge

Aleksandra Knežević

Aleksandra Trbojević preduzetnik BB, Consulting Agro-fin

Konsultantske usluge

Aleksandra Trbojević

Alfa Team Consulting

Konsultantske usluge

Nikola Ilić

Bios Consulting Group

Konsultantske usluge

Branko Mitrović

Borislav Naić PR, Agencija za konsultantske usluge i konsalting

Konsultantske usluge

Branka Naić

Cardno Emerging Markets USA LTD

Konsultantske usluge

Miroslava Panić

Centro Konsalting

Konsultantske usluge

Con Com

Konsultantske usluge

Tibor Rudić

Consipard

Konsultantske usluge

Nataša Tomić

Consipard

Konsultantske usluge

Bojana Adžić

Dragan Vranješ PR Agencija za konsalting Ipard Optimus

Konsultantske usluge

Dragan Vranješ

Eastok

Konsultantske usluge

Aca Ilić

Econsulting

Konsultantske usluge

Boris Rašović

„EKO DRAG” DOO, Valjevo

Konsultantske usluge

Dragica Raković

Elkipard

Konsultantske usluge

Maja Aćimović

Emilija Teofanov PR Smart IPARD 4EU

Konsultantske usluge

Ivana Serdar

EPCCO

Konsultantske usluge

Čedomir Nikolić

Equiteam Consulting

Konsultantske usluge

Dario Balažević

GBS Consult

Konsultantske usluge

Gordana Jovanović

Goran Mitrović PR

Konsultantske usluge

Goran Mitrović

Grant Thornton BC Consulting

Konsultantske usluge

Miloš Bekčić

Green Tech Agro

Konsultantske usluge

Miloš Radosavljević

Ipacons

Konsultantske usluge

Nenad Trifunović

Ipacons

Konsultantske usluge

Slađana Jevtić

IPARD Consulting

Konsultantske usluge

Uroš Mirčević

IPARD Project Team

Konsultantske usluge

Arjana Dugajlić

Konsterra

Konsultantske usluge

Jože Sivaček

KruNet

Konsultantske usluge

Jasmina Cvetić

KruNet

Konsultantske usluge

Ana Petrović

KruNet

Konsultantske usluge

Slađana Radović

Laušević Consulting

Konsultantske usluge

Danijela Laušević

Magen Kać

Konsultantske usluge

Jelena Komloš

Milan Petrović PR

Konsultantske usluge

Milan Petrović

Miloš Pavić PR MP Izbor

Konsultantske usluge

Miloš Pavić

Miroslav Moravčević PR MH Consulting

Konsultantske usluge

Aleksandar Moravčević

Miroslav Nikolić PR Gruža agrar

Konsultantske usluge

Andrijana Teofilović

MS Consult

Konsultantske usluge

Dragana Marković

Plan Plus

Konsultantske usluge

Dragana Vukadinović

Podsticaji

Konsultantske usluge

Đorđe Mirković

Poljo-klub

Konsultantske usluge

Aleksandar Petrović

PRO B2ME DOO – PJ S&N Consulting

Konsultantske usluge

Igor Kuručev

PROFIX PR Consulting Agency

Konsultantske usluge

Darija Šajin

Project&Trust by JM

Konsultantske usluge

Jelena Marinković

SEEDEV

Konsultantske usluge

Đorđe Teofilović

Šemsudin Plojović

Konsultantske usluge

Šemsudin Plojović

Sigma Solution

Konsultantske usluge

Svetlana Sarafijanović

Silvana Petrović PR Agencija za konsalting

Konsultantske usluge

Silvana Petrović

Sim Cert

Konsultantske usluge

Ana Perić

Sim Cert

Konsultantske usluge

Marija Janković

Skradin PR Milovan Grbović

Konsultantske usluge

Milovan Grbović

Smart 4EU

Konsultantske usluge

Slobodan Teofanov

Smart IPARD

Konsultantske usluge

Dejan Serdar

Terra Consulting

Konsultantske usluge

Nikolina Ćulibrk

Terra Consulting

Konsultantske usluge

Nikola Kopilović

TIPON

Konsultantske usluge

Marko Kentera

Agencija za kompjutersku obradu podataka „Videokom”

Konsultantske usluge

Goran Milutinović

Wiwa Consulting

Konsultantske usluge

Jana Zabunov

Predstavnici poljoprivrednih proizvođača:

Poljoprivredno gazdinstvo, Bogatić

Poljoprivredni proizvođač (voćarstvo)

Zoran Jovanović

Poljoprivredno gazdinstvo, Vrbas

Poljoprivredni proizvođač (stočarstvo)

Aleksandar Repček

Poljoprivredno gazdinstvo, Šabac

Poljoprivredni proizvođač (stočarstvo)

Veroljub Ilić

Poljoprivredno gazdinstvo

Poljoprivredni proizvođač

Dejan Stefanović

Poljoprivredno gazdinstvo

Poljoprivredni proizvođač

Jovan Radosavljević

Poljoprivredno gazdinstvo

Poljoprivredni proizvođač

Pavel Brezina

Poljoprivredno gazdinstvo

Poljoprivredni proizvođač

Jelena Stanković

Poljoprivredno gazdinstvo

Poljoprivredni proizvođač

Jovan Strojadinović

Poljoprivredno gazdinstvo – Saša Panković

Poljoprivredni proizvođač

Vera Adžić

Poljoprivredno gazdinstvo, Gornja Bukovica

Poljoprivredni proizvođač

Zoran Milinković

Ostale zainteresovane strane:

Mlekara Loznica

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Zoran Tokić

Poljoprivredno-ribarsko preduzeće „Sveti Nikola”

Poljoprivreda i ribarstvo

Milošević Majo

Agro Bins DOO

Pomoćne delatnosti u stočarstvu

Dušica Šević

Udruženje Lokalna akciona grupa Čačak – Gornji Milanovac

Udruženje poljoprivrednika za ruralni razvoj Deliblatske peščare

Udruženje proizvođača grožđa i vina „Srem – Fruška gora”

Proizvodnja grožđa i vina

Slobodan Spasovski

Balkanski razvojni centar

Udruženje /Organizacija

Zagorka Stavljanin

Dunav 1245, Udruženje građana

„Gozba” DOO

Prerada mesa

Željka Rašeta

„Klanica Divci” DOO

Prerada mesa

Toma Ćesarević

„Login Eko” DOO

Vinarija „Mačkov podrum”

Proizvodnja vina

Sava Jojić

Mokrogorska škola menadžmenta

Škola menadžmenta

Bojan Balaž

Opština Bela Palanka

Fizičko lice

Ana Radenković

Mreža Lokalnih akcionih grupa Srbije

„Pan Harvest” DOO

Poljoprivredna proizvodnja (žitarice i idustrijski usevi i voće)

Anja Vukoje Cvejić

„Pan Harvest” DOO

Poljoprivredna proizvodnja (žitarice i idustrijski usevi i voće)

Srđan Kovačević

Semenarska asocijacija Srbije

Proizvodnja semena i dorada

Sandra Bogdanović

SP Laboratorija

Laboratorija

Svetlana Bošković

Sveže & Smrznuto

Trgovina poljoprivrednim proizvodima

Aleksandar Radišić

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika

Vinarija „Veritas”

Proizvodnja vina

„Wood Master” DOO

Prehrambena i poljoprivredna industrija

Ivan Stojaković

„Župski podrum” DOO

Proizvodnja vina

Miroslav Ćalić

Rezultati konsultacija – rezime

Tema konsultacija

Datum konsultacija

Vreme za komentare

Nazivi institucija/tela/ konsultovana lica

Rezime

3.4. Ruralna ekonomija i kvalitet života (Ruralni turizam):

Sektor za turizam je dostavio nove podatke za 2019. godinu

20. april 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Sektor za turizam, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ažurirani su podaci za sektor turizma u Republici Srbiji za 2019. godinu.

4.3. SWOT – Ruralna ekonomija i kvalitet života:

Predlozi za SWOT analizu (pretnje i mogućnosti)

14. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Vanredni profesor/ prof. dr Suzana Đorđević Milošević (Univerzitet Singidunum, Univerzitet u Beogradu)

SWOT analize definisane su tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama i stečenom iskustvu, i kao takve podložne su promenama.

8.3.6. Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja:

Predlozi izmena i dopuna teksta sa ciljem poboljšanog obrazloženja i pojašnjenja teksta Mere 7.

14. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Vanredni profesor/ prof. dr Suzana Đorđević Milošević (Univerzitet Singidunum, Univerzitet u Beogradu)

Predlog teksta za pododeljka 7.3.6.2 Obrazloženje i 7.3.6.8. Prihvatljivi troškovi su usvojeni sa ciljem unapređenja teksta Mere 7.

3.3. Životna sredina i upravljanje zemljištem:

Preporuka je da se uključe podaci o međunarodno značajnim područjima za ptice, ramsarskim područjima i broju ptica u Republici Srbiji.

29. april 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Prihvaćeni poslednji podaci o međunarodno značajnim područjima za ptice, ramsarskim područjima i broju ptica u Republici Srbiji.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Predlog da se plodored uvrsti u operacije koje će se sprovoditi kroz Meru 4.

11. jun 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Prof. dr Snežana Oljača, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu;

Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „SERBIA ORGANICA”

Prihvaćeno. Izmenjena je lista operacija i operacija plodored na obradivim površinama je uključena u Meru 4.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

8.3.3.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti:

Predlog da se u Programu definiše da će obuku korisnika sprovoditi Poljoprivredna savetodavna i stručna služba (PSSS)

13. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Sektor za ruralni razvoj, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

IPARD programom je definisano da će obaveznu obuku iz agro-ekološko-klimatskih oblasti sprovesti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (uključujući PSSS) ili nadležno telo koje je ovo Ministarstvo ovlastilo.

Nadležno telo za sprovođenje obuke biće određeno Pravilnikom o Meri 4.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

8.3.3.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti:

Povećati broj sati obavezne obuke iz agro-ekološko-klimatskih oblasti

19. avgust 2021. godine

Jednonedeljni proces komunikacije

Redovni profesor/ prof.dr Suzana Đorđević Milošević (Fakultet Singidunum, Univerzitet u Beogradu)

Predlog je usvojen – uvedena je obavezna obuka u trajanju od šest sati iz agro-ekološko-klimatskih oblasti.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Mehaničko uklanjanje korova i zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima: Predlog je da se izmeni minimalna veličina poljoprivrednog zemljišta na kome će se sprovoditi Mera 4.

20. i 22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Jelena Kuzmanović, Vesna Radojičić,

Sektor za poljoprivrednu politiku, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Grupa 2/3 sa Radionice od 22. jula 2021. godine:

Radmila Koprivica, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Beograd;

Biljana Nikolić, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Smederevo;

Milorad Jocković, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac;

Zoran Pržić, Poljoprivredni fakultet, Beograd;

Mira Milinković, Institut za voćarstvo Čačak;

Marko Malićanin, Savez vinara i vinogradara Srbije;

Dragan Krgović, Savez vinara i vinogradara Srbije;

Zoran Jovanović, poljoprivredni proizvođač, Bogatić

Korigovana je minimalna veličina poljoprivrednog zemljišta za voćnjake i vinograde.

Određen je minimum površine poljoprivrednog zemljišta za voćnjake – 0,5 ha i za vinograde 0,3 ha, na osnovu prosečnih vrednosti površine gazdinstava koja imaju višegodišnje zasade.

Minimum površine parcele nije definisan, kako ne bi bio ograničavajući faktor proizvođačima za uključivanje u ovu Meru.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Predlog za dopunu specifičnih kriterijuma prihvatljivosti za operacije koje se mogu sprovoditi u vinogradima.

14. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Jelena Kuzmanović, Sektor za poljoprivrednu politiku, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Uveden je novi specifični kriterijum prihvatljivosti za operaciju – Zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima, koji propisuje da parcele sa vinogradom moraju biti registrovane u Vinogradarskom registru, u skladu sa zakonom koji uređuje vino.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Plodored na obradivim površinama: Preciznije definisati uslove za sastavljanje plodoreda.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupa 1 sa Radionice od 22. jula 2021. godine – Plodored na obradivim površinama:

Srđan Šeremešić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad;

Ana Marjanović Jeromela, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad;

Tanja Maksimović, Udruženje poljoprivrednika „Agroprofit”

Dragana Stoiljković, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Beograd;

Žarko Kobilarov, Udruženje poljoprivrednika „Klub 100P plus”.

Definisane su grupe useva koje se mogu smenjivati, prema određenom redosledu.

Usvojen je predlog da se u plan plodoreda uključi zeleni ugar i da se definiše koje se biljke mogu gajiti kao zeleni ugar.

Perdlog je usvojen – međuusevi su uključeni u plodored, i to kao obaveza njihovog gajenja najmanje dva puta u toku petogodišnjeg perioda ugovorne obaveze.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Plodored na obradivim površinama: Predlog da se dozvoli upotreba stajnjaka i da se definiše dozvoljena količina primenjenog stajnjaka.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupa 1 sa Radionice od 22. jula 2021. godine (članovi grupe su navedeni u prethodnom komentaru)

Predlog je usvojen – dozvoljena je upotreba organskih đubriva i stajnjaka sa određenim limitom.

29. jul 2021. godine

Jelena Čubrilo Vranac, FAO projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode”

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Mehaničko uklanjanje korova i zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima:

Predlog da se odrede preduslovi za korišćenje određene travne smeše kojom će se vršiti zatravljivanje na osnovu tipa zemljišta i višegodišnjeg useva, a u skladu sa urađenom agrohemijskom analizom.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupe 2 i 3 sa Radionice od 22. jula 2021. godine (članovi grupa su navedeni u prethodnom komentaru)

Spisak prihvatljivih biljnih vrsta za zatravljivanje i potrebne elementi plana koji treba da pripremi stručno lice, propisaće se Pravilnikom o Meri 4.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Mehaničko uklanjanje korova i zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima: Olakšati nabavku mehanizacije vezano za ovu IPARD Meru.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupe 2 i 3 sa Radionice od 22. jula 2021. godine (članovi grupa su navedeni u prethodnom komentaru)

IPARD Mera 1, koja podržava nabavku poljoprivredne mehanizacije, u novim kriterijumima selekcije daje prednost u investiranju korisnicima Mere 4.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Mehaničko uklanjanje korova i zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima:

Dozvoliti upotrebu herbicida u izuzetnim slučajevima, kod intezivnog širenja ambrozije kada mehaničke mere uklanjanja ne daju rezultate.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupe 2 i 3 sa Radionice od 22. jula 2021. godine (članovi grupa su navedeni u prethodnom komentaru)

Usvojen je predlog upotrebe hemijskih sredstava za ciljano uklanjanje ambrozije, kao poslednje rešenje.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Uspostavljanje i održavanje cvetnih traka:

Uspostavljanje bafer zona koje bi štitile cvetne trake od prenošenja pesticida sa dela parcele na kojoj je glavni usev.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupa 4 sa Radionice od 22. jula 2021. godine:

Nenad Portić – Savez pčelarskih organizacija Srbije;

Dragomir Radić, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Smederevo;

Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić”;

Vladan Ugrenović, Institut za zemljište;

Slaviša Popović, Agencija za zaštitu životne sredine;

Saša Orlović, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Novi Sad

Usvojen je predlog i dodata je obaveza uspostavljanja bafer zone oko cvetne trake, širine 5 metara.

29. jul 2021. godine

Jelena Čubrilo Vranac,

FAO projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode”

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Uspostavljanje i održavanje cvetnih traka:

Definisati prihvatljive biljne vrste za uspostavljanje cvetnih traka prema agro-ekosistemima i uključiti i žbunaste i drvenaste medonosne vrste.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupa 4 sa Radionice od 22. jula 2021. godine (članovi grupe su navedeni u prethodnom komentaru)

Obaveza je ponovo definisana tako da se za uspostavljanje cvetne trake mogu koristiti prihvatljive biljne vrste koje će biti propisane Pravilnikom o Meri 4. Cvetna traka mora biti sastavljena od više biljnih vrsta koje treba prilagoditi lokaciji, a mešavina mora sadržavati jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste, kako bi sezona cvetanja bila što duža tokom godine.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – održivo upravljanje livadama i pašnjacima.

Predlog da se uvede dugoročniji period zakupa državnog zemljišta sa pravom prečeg zakupa za specijalizovana gazdinstva koja se bave stočarstvom i napraviti registar pašnjaka, kako bi se oni racionalno i pravilno koristili za ispašu stoke.

22. jul 2021. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Grupa 5 sa Radionice od 22. jula 2021. godine:

Ivan Pihler, Poljoprivredni fakultet Novi Sad;

Zoran Beljić, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac;

Čedomir Keco, Udruženje poljoprivrednika „Agroprofit”;

Tibor Birze, Udruženje poljoprivrednika „Agroprofit”;

Aleksandar Radojević, Udruženje poljoprivrednika „Agroprofit”;

Marko Tucakov, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode;

Alen Kiš, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode;

Veroljub Ilić, poljoprivredni proizvođač, Šabac;

Aleksandar Repček, poljoprivredni proizvođač, Vrbas;

Ivana Glušica Bajić, Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Regulisanje zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta nije u nadležnosti IPARD Upravljačkog tela i uslovi koje se na to odnose ne mogu biti deo Programa.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Operacija – Održivo upravljanje livadama i pašnjacima.

Košenje polu-prirodnih pašnjaka treba vršiti kada biljke proizvedu seme, kako bi se podržalo obnavljanje široko-lisnih biljnih vrsta.

19. avgust 2021. godine

Jednonedeljni proces komunikacije

Prof. dr Suzana Đorđević Milošević (Fakultet Singidunum, Univerzitet u Beogradu)

Predlog je prihvaćen. Košenje je dozvoljeno posle 30. juna.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor voća:

Povećati podršku malim proizvođačima. Predlog je da se povećaju minimalni prihvatljivi troškovi u sektoru voća sa 5.000 na 20.000 EUR, kako bi se kroz nacionalne mere malim proizvođačima/ investicijama manje vrednosti pružilo više mogućnosti.

Novembar, 2019. godine

Priprema Sektorske analize proizvodnje i prerade voća u Republici Srbiji

Dvonedeljni proces komunikacije

Karoly Gajdac,

proizvođač voća,

Hajdukovo

Postoji jasna granica između kriterijuma prihvatljivosti u okviru IPARD programa i kriterijuma prihvatljivosti u okviru NPRR. IPARD III program predviđa specifične kriterijume prihvatljivosti u sektoru voća prema vrednosti investicije.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Sektor voća:

Neusklađenost standarda prilikom upotrebe pesticida. Povlačenje pesticida dimetoata i iprodiona sa tržišta u RS izaziva potencijalni problem sa MRL (najviši nivo ostatka pesticida koji se zakonski toleriše) kod izvoza zamrznute višnje.

17. januar 2020. godine

Privredna komora Srbije

Prezentacija rezultata Sektorske analize proizvodnje i prerade voća u Repubici Srbiji

Dvonedeljni proces komunikacije sa Upravom za zaštitu bilja

Mirjana Đorđević Gavrilović

Regionalna privredna komora Valjevo

Ograničeni resursi Uprave za zaštitu bilja za podršku proizvođačima i prerađivačima voća.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor voća:

Sve veći značaj i odlični izvozni trendovi sadnog materijala voća.

Oktobar, 2019. godine

Dvonedeljni proces komunikacije

Udruženje proizvođača sadnog materijala voća

Uključeno u SWOT analizu sektora voća (A1.3).

Snage:

Konkurentna proizvodnja sadnog materijala.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor povrća:

Predlog da se:

poveća maksimalna površine zaštićene proizvodnje sa 5 na 10 ha;

poveća minimalna površina na otvorenom polju sa 3 na 5 ha.

Predlog da se za investicije ispod 40.000 EUR potencijalni korisnici mogu prijaviti za podršku u okviru NPRR, a za investicije veće vrednosti u okviru IPARD programa.

Januar 2020. godine

Zimski seminar farmera, Tara

Prezentacija rezultata Sektorske analize proizvodnje i prerade povrća u Republici Srbiji

Četvoronedeljni proces komunikacije

Udruženje poljoprivrednika „Klub 100P Plus”

Vojislav Malešev, predsednik udruženja „Klub 100P Plus” i uspešan poljoprivrednik

Sektorskom analizom došlo se do predloga da se površina kao kriterijum prihvatljivosti ukine, kao i da se uvede uslov da se za investicije ispod 50.000 EUR potencijalni korisnici mogu prijaviti za podršku u okviru NPRR, dok za investicije veće vrednosti u okviru IPARD programa.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor povrća:

Predlog da građevinska dozvola ne bude uslov, već da umesto građevinske dozvole bude dokument kojim bi se dokazalo da je postupak za dobijanje građevinske dozvole u toku.

Januar 2020. godine

Privredna komora Srbije:

Prezentacija rezultata Sektorske analize proizvodnje i prerade povrća u Republici Srbiji

Tronedeljni proces komunikacije

Dejan Vrebalov, Vojvodina Agrar APPP, d.o.o.

Predsednik Upravnog odbora

Pravilnicima za sprovođenje akreditovanih IPARD mera (Mera 1, Mera 3 i Mera 7) predviđeno je podnošenje građevinske dozvole prilikom podnošenja zahteva, zajedno sa ostalom dokumentacijom koju podnosi korisnik

zahteva.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Sektor povrća:

Predlog da se poveća minimalna površina kod proizvodnje na otvorenom sa 3 na 10 ha, kako bi manji proizvođači mogli da konkurišu za podršku u okviru NPRR.

Januar 2020. godine

Privredna komora Srbije

Prezentacija rezultata Sektorske analize proizvodnje i prerade povrća u Republici Srbiji

Dvonedeljni proces komunikacije

Pera Đuričkov, proizvođač povrća (preko 200 ha)

Sektorskom analizom došlo se do predloga da se površina kao kriterijum prihvatljivosti ukine, kao i da se uvede uslov da se za investicije ispod 50.000 EUR potencijalni korisnici mogu prijaviti za podršku u okviru NPRR, a za investicije veće vrednosti u okviru IPARD programa.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Sektor žitarica i industrijskog bilja:

Hmelj je specifična kultura koja ima elemente voćarske proizvodnje (višegodišnji zasad u kom je neophodno ulaganje u sadni materijal, saksije i žice), kao i industrijske proizvodnje (botanički nije moguće da se koristi u svežem stanju i mora da se preradi) i predstavlja kulturu za koju nisu predviđene investicije kroz IPARD program. Proizvodnja hmelja podržana je kroz NPRR. Cilj konsultativnog procesa je bio da se vidi kakva je struktura proizvođača hmelja, kao i koji su investicioni planovi proizvođača, kako bi se izvršila demarkacija između nacionalnih i IPARD mera.

Januar i februar, 2020. godine

Nekoliko konsultativnih procesa

Dvonedeljni proces komunikacije

Igor Đuriš, Udruženje proizvođača hmelja, Bački Petrovac

Uključen je hmelj u sektor žitarica i industrijskog bilja i precizirane su mere i kriterijumi za podršku u proizvodnju i preradu kroz Meru 1 i Meru 3. Udruženje je samostalno sprovelo konsultativni proces i dalo je zajednički predlog za uključivanje hmelja u IPARD program. Proces je trajao oko nedelju dana.

Većina komentara je prihvaćena i postali su sastavni deo sektorske analize i IPARD III programa

3.2. Karakteristike poljoprivrednog, šumarskog i prehrambenog sektora (Sektor žitarica i industrijskog bilja):

Tokom grupne diskusije predstavljeni su rezultati sektorske analize za žitarice i industrijsko bilje, kao i predlozi za unapređenje IPARD programa. Predlozi su dobijeni od PSS, poljoprivrednika, konsultantivnih agencija i kreatora politike.

13. januar 2020. godine

Privredna komora Srbije

Prezentacija rezultata Sektorske analize proizvodnje i prerade ostalih useva u Republici Srbiji

Dvonedeljni proces komunikacije

Više od 30 zainteresovanih strana iz sektora ostalih useva.

Organizovano uz podršku Privredne komore Srbije.

SWOT analiza je unapređena.

Sektor prerade žitarica i industrijskog bilja je uključen u Meru 3.

Za izgradnju i opremanje objekata za skladištenje podignuta je donja granica.

3.2. Karakteristike poljoprivrednog, šumarskog i prehrambenog sektora (Sektor žitarica i industrijskog bilja):

Konsultativni proces započeo je predstavljanjem ključnih trendova i glavnih nalaza, a nastavljen je diskusijom o mogućem unapređenju IPARD programa i kriterijuma prihvatljivosti.

Konkretno, predstavnici udruženja „Vojvodina Agrarˮ predložili su da se investicije u preradu semena uključe u Meru 3. Takođe, dali su predloge za minimalne kriterijume prihvatljivosti u okviru IPARD programa za izgradnju silosa.

Nisu se složili sa aktuelnim predlogom i smatraju da veća gazdinstva moraju imati prioritet investicijama u silose. Po njihovom mišljenju, dobavljači/prerađivači, odnosno tzv. agregatori takođe treba da budu prihvatljivi korisnici.

Januar i februar 2020. godine

Nekoliko konsultativnih procesa

Dvonedeljni proces komunikacije

Održano je nekoliko sastanaka.

Ceo proces je trajao oko 10 dana i završen je sa 3 sastanka.

Udruženje agregatora žitarica i industrijskih kultura „Vojvodina Agrar“, koje je jedno od najvećih udruženja ovog tipa sa interesovanjem za IPARD program.

U IPARD III program uključen je novi sektor – sektor prerade žitarica i industrijskog bilja. Prerada žitarica i industrijskog bilja obuhvaćena je Merom 3.

Kroz Meru 3 u okviru

Sektora žitarica i industrijskog bilja omogućena je podrška

dorađivačima semena, a prihvatljivi korisnici su privredna društva upisana u Registar dorađivača semena, u skladu sa Zakonom o semenu.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor ribarstva- Specifični ciljevi:

Izgradnja i unapređenje (kroz rekonstrukciju postojećih, dogradnju, proširenje i opremanje) skladišnih kapaciteta za svežu ribu na ribnjacima i kod privrednih društava koja se bave otkupom ribe od privrednih ribolovaca i plasmanom sveže ulovljene ribe sa otvorenih voda (minimalnog kapaciteta od 10 tona).

Decembar, 2019. godine

Priprema sektorske analize

Jednonedeljni proces komunikacije

Dragoljub Ristić, Udruženje pecaroša Srbije, Beograd

Specifični cilj za sektor ribarstva koji se odnosi na unapređenje skladišnih kapaciteta sveže ulovljene ribe na ribnjacima u okviru IPARD III programa obuhvata: unapređenje konkurentnosti i produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava koja se bave ribarstvom kroz rekonstrukciju postojećih objekata, izgradnju potpuno novih objekta za akvakulturu i oprema koja se koristi na ribnjaku.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor ribarstva:

Unapređenje uslova za uzgoj i očuvanje ribe na postojećim ribnjacima kapaciteta preko 10 tona i nabavka nove opreme.

16. januar 2020. godine

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prezentacija rezultata sektorske analize za ribarstvo

Jednonedeljni proces komunikacije sa predstavnicima Grupacije za ribarstvo,

Privredna komora Srbije.

Krum Anatanasov, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije

Proizvođači koji se bave uzgojem ribe kapaciteta preko 10 tona uključeni su kao prihvatljivi korisnici IPARD III Programa za investicije u izgradnju i opremanje objekata.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Izgradnja novih prerađivačkih kapaciteta, rekonstrukcija postojećih i unapređenje infrastrukture (putna, vodovodna i elektrodistributivna) sa prerađivačima kapaciteta preko 200 kg.

Novembar, 2019. godine

Priprema sektorske analize

Dvonedeljni proces komunikacije

sa predstavnicima industrije prerade ribe

Aleksandar Stajčić, direktor, DTD Ribarstvo,

Bački Jarak

U Meri 3 u okviru sektora ribarstva usvojen je predlog sa ciljem da se poveća podrška u izgradnju novih prerađivačkih kapaciteta, kao i da se

uvede proizvodnja novih tehnologija i unaprede postojeći tehnološki procesi i proizvodi u cilju bolje pozicije na domaćem i međunarodnom tržištu.

U Meri 3, u okviru Sektora prerade ribe,

korisnici moraju biti upisani u Registar objekata u skladu sa Zakonom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19) sa raspoloživim dnevnim kapacitetima za preradu ribe više od 200 kg na kraju investicije.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor mesa:

Povećanje specifičnih kriterijuma prihvatljivosti u sektoru mesa (minimalni

kapaciteti prihvatljivih gazdinstava),

kako bi se kroz nacionalne mere pružile veće mogućnosti za male proizvođače/manje investicije.

Novembar i decembar, 2019. godine

Priprema sektorske analize

Četvoronedeljni proces komunikacije

Čedomir Keco, predsednik Udruženja goveda Srbije

Frida Bauman, predsednica Saveza udruženja odgajivača koza i ovaca Srbije

Zoran Ilić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve

Rade Škorić, predsednik poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara”

Branislav Gulan, Nacionalni tim za preporod sela Srbije i Mreža za ruralni razvoj u Srbiji

Usvojen je predlog sektorske analize.

Povećani su minimalni kapaciteti poljoprivrednih gazdinstava u sektoru mesa za Meru 1 u sklopu IPARD III programa, na sledeće granice: Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom od minimum 30 i maksimum 1.000 goveda i/ili minimum 200 i maksimum 1.000 ovaca i/ili koza i/ili minimum 30 i maksimum 400 krmača, i/ili minimum 200 i maksimum 10.000 tovnih svinja i/ili minimum 5.000 i maksimum 50.000 brojlera po turnusu, i/ili minimum 1.000 i maksimum 10.000 ćurki po turnusu i/ili minimum 300 i maksimum 3.000 guski po turnusu na kraju investicije.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Sektor mesa:

Unapređenje biosigurnosnih mera na gazdinstvima i podsticanje povećanja vrednosti poljoprivredne proizvodnje uz dodavanje vrednosti primarnim proizvodima kroz podršku višim fazama prerade na gazdinstvima.

Novembar i decembar, 2019. godine

Priprema sektorske analize

Četvoronedeljni proces komunikacije

Frida Bauman, predsednica Saveza udruženja odgajivača koza i ovaca Srbije

Zoran Ilić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve

Rade Škorić, predsednik poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara”

Predlog sektorske analize je usvojen u okviru IPARD III programa.

Omogućeno je da poljoprivredna gazdinstva sa više od 1.000 goveda ili više od 1.000 ovaca i koza ili više od 10.000 tovnih svinja ili više od 50.000 brojlera po turnusu ili više od 10.000 ćuraka po turnusu ili više od 3.000 gusaka po turnusu budu podržani kroz investicije u

unapređenje biosigurnosti na gazdinstvima kroz investicije u objekte i opremu za bezbedno uklanjanje uginulih životinja, izgradnju i/ili rekonstrukciju fiksnih ograda oko gazdinstva i dezinfekcione barijere, opremu za čišćenje i dezinfekciju, fiksne opreme za ograde i električne ograde za pašnjake/livade; investicije u prerađivačke kapacitete i opremu na gazdinstvima.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Sektor prerada mesa i marketing:

Promeniti opšte kriterijume prihvatljivosti kako bi se omogućilo privrednim društvima koja nisu obuhvaćena definicijom malih i srednjih privrednih društava da budu prihvatljiva za podršku investicijama namenjenim potpunom usklađivanju objekta sa relevantnim standardima EU za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, poboljšanje energetske efikasnosti i standardima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Decembar 2019. godine i

januar 2020. godine

Prezentacija rezultata sektorske analize proizvodnje i prerade mesa u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu

Četvoronedeljni proces komunikacije

Tamara Penjić, izvršna direktorka industrije mesa Carnex i predsednica Saveta tehnologa industrije mesa Srbije

Jelena Šoć Dujaković

Direktor proizvodnje,

Neoplanta Industrija mesa, Novi Sad

Usvojen je predlog sektorske analize.

Izmena opštih kriterijuma prihvatljivasti izvršena je u okviru Mere 3 u sektoru mesa, kako bi se omogućilo privrednim društvima, koja nisu obuhvaćena definicijom malih i srednjih privrednih društava, a zapošljavaju manje od 750 ljudi i imaju godišnji promet koji ne prelazi 200 miliona evra, da budu prihvatljiva za podršku u investicije namenjenim za potpuno usklađivanje objekta sa relevantnim standardima EU za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, poboljšanje energetske efikasnosti i standardima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Sektor prerade mleka i marketing:

Diskusija o kriterijumima prihvatljivosti i IPARD procedurama.

Komentari u vezi sa pritiscima u pogledu efikasnosti proizvodnje mleka, regionalne varijabilnosti cena i regionalnih modela proizvodnje u Vojvodini i centralnoj Srbiji koji treba da se odraze na IPARD program.

Decembar 2019. godine i

15. januar 2020. godine

Prezentacija rezultata sektorske analize sektora mleka i prerade mleka u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu

Dvonedeljni proces komunikacije

Udruženje odgajivača goveda simentalske rase

Nikola Popović,

Šabačka mlekara

Bojan Milenković, Mlekara Biopanon

Komentari i preporuke su uključeni u SWOT analizu.

Bilo je sugestija da se povećaju specifični kriterijumi prihvatljivosti u pogledu broja muznih krava. Ovo je ocenjeno kao neprihvatljivo zbog još uvek značajne koncentracije proizvođača oko granice, a koji su motivisani da proširuju proizvodnju i ulažu u konkurentnost kroz IPARD fond.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Sektor prerade mleka i marketing:

Podrška investicijama na malim gazdinstvima i u kapacitete za goveda i ovce u marginalizovanim oblastima.

Predlog za davanje prednosti manjim gazdinstvima i zadrugama kroz dodatno bodovanje.

Objašnjeno je da su ovi kriterijumi uključeni u bodovanje zahteva, dok su neke od investicija obuhvaćene nacionalnim merama za ruralni razvoj i investicionim merama.

Decembar, 2019. godine

Nekoliko konsultantivnih procesa

sa malim proizvođačima u marginalizovanim ruralnim područjima

Dvonedeljni proces komunikacije

Esad Hodžić,

Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela, Sjenica;

Milanka Trtović, Marijana Đorđević,

4 male mlekare na Zlataru;

Udruženje proizvođača zlatarskog sira, opština Nova Varoš

Predlog je usvojen u okviru IPARD III programa, prihvatljiv iznos investicije za Meru 3 je podignut na 20.000 EUR.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Sektor prerade mleka i marketing:

Omogućiti usaglašenost sa nacionalnim standardima kroz proces kategorizacije objekata nakon realizacije IPARD investicije.

Decembar 2019. godine

Jednomesečni proces komunikacije

Slavoljub Stojanović,

Nacionalna referentna laboratorija;

Tamara Bošković, Uprava za veterinu

Lista prihvatljivih troškova i investicija je revidirana na osnovu komentara obe institucije, kako bi se odrazile potrebe i ograničavajući faktori u pogledu higijene mleka i mikrobiološke kontrole, kao i poboljšanja u pogledu mera zaštite životne sredine.

U IPARD III programu, u okviru sektora prerade mleka i marketinga, korisnik mora da bude upisan u Registar odobrenih objekata (prema Zakonu o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19) na kraju investicije.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Obezbediti avansnu uplatu celokupnog iznosa sredstava za podizanje voćnjaka ili putem startup kredita (ne nakon realizacije investicije). Isto omogućiti mladim poljoprivrednicima.

15. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Ana Radenković, fizičko lice

U skladu sa nacrtom Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, avansna uplata biće omogućena potencijalnim korisnicima, i to 50% od iznosa odobrenih troškova, uz bankarsku garanciju.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Uključiti destilerije kao prihvatljive korisnike.

15. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Ipacons d.o.o., konsultantska kuća

Na osnovu odluke EK, zemlje korisnice IPARD programa nemaju mogućnost podrške korisnika za investicije u preradu voća i grožđa u alkoholna pića. Ova vrsta prerade biće podržana kroz NPRR.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Postoji diskriminacija prema poljoprivrednicima koji nemaju završenu srednju školu i nemaju mogućnost da učestvuju u javnim pozivima, bez obzira na to što se poljoprivredom bave od kad su završili osnovnu školu i što imaju gazdinstvo dve godine.

IPARD III programom predviđeno je da korisnici sa osnovnom školom, koji nemaju tri godine iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji, mogu da pohađaju 50 časova obuke kod PSSS i budu prihvatljivi korisnici Mere 1.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Da li je prerada ostalih useva uključena u IPARD III program? Predlog je da se da uključi.

Prerada žitarica i industrijskog bilja (ostali usevi) je uključena u Meru 3 IPARD III programa.

6.2. Utvrđivanje potreba i rezime celokupne strategije:

Sve važne potrebe jesu delimično predložene.

15. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Jovan Radosavljević, poljoprivredno gazdinstvo

Potrebe su definisane tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama, a sve u skladu sa strateškim dokumentima RS.

4.3. SWOT ruralna ekonomija i kvalitet života:

Po obodima sela, trebalo bi trajno rešiti divlje deponije.

17. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Pavel Brezina, poljoprivredno gazdinstvo

Merom 6 – „Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu” biće podržane investicije u upravljanje otpadom.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Merom 1 obuhvaćeno je dosta investicija, ali donošenje rešenja o odobravanju projekta bi trebalo da bude brže i efikasnije, što je na korist korisnicima.

Postupak odobravanja projekata i postupak odobravanja isplate definisani su zakonskim i podzakonskim aktima, kao i procedurama UAP, koje su akreditovane od strane EK. Planiranim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju biće uvedene nove odredbe koje će doprineti bržem procesu obrade zahteva i izdavanja rešenja o odobravanju projekta i rešenja o isplati.

4.1. SWOT – poljoprivreda, šumarstvo i prehrambena industrija:

Potrebno je uskladiti sa Green Deal.

17. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Udruženje poljoprivrednika za ruralni razvoj Deliblatske peščare

SWOT analize su u skladu sa smernicama EK za izradu programa i Zelenom agendom za Zapadni Balkan, a koja je u skladu sa Green Deal-om.

6.2. Utvrđivanje potreba i rezime celokupne strategije:

Nisu predložene sve važne potrebe.

Potrebe su definisane tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama, sa dosadašnjim iskustvom, a sve u skladu sa strateškim dokumentima RS.

8.3.4. Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

LEADER like Mera ne funkcioniše u Republici Srbiji i uzurpirana je.

Dosadašnje sprovođenje LEADER like Mere realizovano je kroz NPRR. Jedna od prvih mera IPARD III programa za koju će se pokrenuti proces akreditacije biće LEADER Mera. Nakon akreditacije LEADER Mere u sklopu IPARD III programa, nacionalna LEADER like Mera se neće sprovoditi.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Na početku sam proizvodnje lešnika (1 ha) i treba da kupim sadni materijal. Malim poljoprivrednicima, poput mene, teško je da ulože veliki novac u kupovinu traktora i mehanizacije bez prethodnih prihoda u proizvodnji. Treba podržati poljoprivrednike koji su na početku investiranja, jer nemaju novca da pokrenu proizvodnju.

18. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Dejan Stefanović, poljoprivredno gazdinstvo

Podrška za male proizvođače u sektoru voća predviđena je kroz mere NPRR. Postoji jasno razgraničenje između IPARD III programa i NPRR. Start-up podrška za mlade poljoprivrednike, sa omogućenom avansnom uplatom od 75% prihvatljivih sredstava, predviđena je merom NPRR.

4.4. SWOT Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

W: Nedovoljna informisanost i upućenost JLS (sa ruralnim mesnim zajednicama) o ciljevima, planovima i merama NPRR i IPARD III programa, usled odsustva sistemske komunikacije sa organima ministarstva nadležnog za poslove ruralnog razvoja.

W: JLS (sa ruralnim mesnim zajednicama) ne prepoznaju pLAG-ove kao institucije koje deluju lokalno, u javnom interesu na realizaciji LEADER pristupa, a koje su akreditovane od strane organa ministarstva nadležnog za poslove ruralnog razvoja.

19. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Dunav 1245, udruženje građana

SWOT analize su definisane tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama, a u skladu sa dosadašnjim iskustvom u procesu sprovođenja LEADER pristupa.

6.2. Utvrđivanje potreba i rezime celokupne strategije:

Potrebe pod br. 11 i 12 su ponovljene, pa je moguće da je neka potreba izostavljena. Jačanje institucionalnih kapaciteta pLAG-ova za sprovođenje LEADER pristupa u lokalnim ruralnim područjima.

Potrebe su usklađene tokom procesa pripreme konačne verzije IPARD III programa.

Predlog je obuhvaćen kroz potrebu broj 10. Promote Community Led Local Development, koja obuhvata LEADER pristup i CLLD.

8.3.4. Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

Neadekvatna komunikacija organa ministarstva nadležnog za poslove ruralnog razvoja sa Partnerstvima za ruralni razvoj, koja su se kvalifikovala kroz akreditaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja, a koje je odobrilo i usvojilo MPŠV.

Navodi se da će se ovom Merom podržati „projekti manjeg obima”, što je neadekvatno navodu da se time podržava razvoj osnovne infrastrukture i usluga u ruralnim područjima. Kako je Mera 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup projektovana i skalirana za čitavo ruralno područje, mikro-projekti ne mogu biti odgovarajući alat za finansiranje razvoja i realizaciju LSRR, čak mogu biti i kontraproduktivni u smislu minorizacije uloge lokalnog institucionalnog kapaciteta (LAG/Partnerstva za ruralni razvoj) u lokalnom ruralnom razvoju. Sagledavanje da se finansiranjem na nivou mikro-projekata može nešto postići na planu realizacije strateških dokumenata, dugoročno stavlja LAG-ove/Partnerstva za ruralni razvoj u nemoguću poziciju opstanka i značaja kao razvojnog faktora na nivou područja, čime se dezavuiše LEADER pristup. Takođe, minorizacija lokalnih organizacija koje objedinjavaju tri sektora je suprotna procesu integracije lokalnog institucionalnog kapaciteta u sistem državnog mehanizma za ruralni razvoj, čime se dovodi u pitanje svrha i dugoročna perspektiva ovih organizacija. U tom smislu, predlažemo da se formulacija „projekti manjeg obima” izmeni tako da glasi: „projekti predviđeni lokalnim strategijama ruralnog razvoja”. Predlažemo da se u skladu sa pozitivnim praksama zemalja u okruženju (Republika Hrvatska) omogući LAG-ama/Partnerstvima za ruralni razvoj da aktivno učestvuju u realizaciji projekata manjeg obima, tako što će za račun ministarstva nadležnog za poslove ruralnog razvoja realizovati konkurse i finansiranje tih projekata za konkretne mere na ruralnom području na kome su osnovani. Ovim se realno jačaju tehnički i kadrovski kapaciteti same organizacije, koja primenjuje LEADER pristup, ali i njihova uloga i uticaj na ruralni razvoj u lokalnoj zajednici.

Jedna od prvih mera IPARD III programa za koju će se pokrenuti proces akreditacije biće LEADER Mera. Dosadašnje sprovođenje LEADER like Mere realizovano je kroz NPRR.

Razvoj infrastrukture u ruralnim područjima finansiraće se kroz Meru 6. Projekti predviđeni lokalnim strategijama ruralnog razvoja LAG-ova neće finansirati investicije u infrastrukturne projekte (u skladu sa smernicama za izradu IPARD III programa). Realizacija mini-projekata biće finansijski podržana od strane IPARD programa do nivoa određenog smernicama EK, što ne isključuje mogućnost da vrednost mini-projekata bude i veća od tog iznosa – uz dodatnu podršku drugih donatora. Učešće privatnog, civilnog i javnog sektora u LAG-u je osnovni postulat LEADER pristupa. Različiti uslovi su definisani zemljama članicama EU u sprovođenju CLLD pristupa i zemljama kandidatima za članstvo u EU u sprovođenju LEADER pristupa.

8.3.5. Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu:

Smatramo da putem koordinacije sa Regionalnim razvojnim agencijama na području APV i usmeravanjem dela kadrovskih struktura ka JLS-ovim mogu da se prevaziđu problemi prilikom pripreme projektno tehničke i planske dokumentacije i projektnih predloga u okviru Mere 6 predstojećeg IPARD III programa. U vezi sa tim, već su preduzete adekvatne aktivnosti.

Osmislili smo sveobuhvatan proces finansijske i nefinansijske podrške od strane Pokrajinske vlade ka JLS na teritoriji APV.

26. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija je u procesu pripreme IPARD III programa uključila sve predstavnike lokalne i regionalne javne vlasti. Priprema projektno-tehničke i planske dokumentacije će biti podržana kroz izvore finansiranja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Sektor voća:

Smatram da je potrebno izdvojiti više sredstava za ulaganje u ruralnim područjima sa namenom za navodnjavanje.

26. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Centro Konsalting, konsultantska kuća

Investicije u sisteme za navodnjavanje u sektoru voća su prihvatljive. Vrednost podržanih projekata u sisteme za navodnjavanje uslovljena je brojem zainteresovanih potencijalnih korisnika.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Pojednostaviti proces razmatranja podnetih zahteva.

Ubrzati proces rešavanja po podnetim zahtevima. Često, zbog neefikasnosti UAP u rešavanju zahteva potencijalni korisnici IPARD programa odustaju od planiranih investicija.

Postupak odobravanja projekata i postupak odobravanja isplate definisani su zakonskim i podzakonskim aktima, kao i procedurama UAP-a. Postupci i procedure se kontinuirano menjaju i usklađuju u skladu sa zahtevima korisnika, sve do nivoa propisanih smernica EK.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Pojednostaviti proces razmatranja podnetih zahteva.

Ubrzati proces rešavanja po podnetim zahtevima. Često, zbog neefikasnosti UAP-a u rešavanju zahteva, potencijalni korisnici IPARD programa odustaju od planiranih investicija.

Ovo je irelevantno, s obzirom na to da akreditacija Mere 4 još uvek nije sprovedena, kao i da sama priroda Mere 4 nije ista kao kod investicionih mera.

4.3. SWOT ruralna ekonomija i kvalitet života:

Smatram da treba dodati „sezonski karakter poslovanja”.

Predlog:

W: U pogledu poboljšanja kvaliteta turističke ponude i turističkih proizvoda, kao i edukacija o standardima EU.

W: Ograničene mogućnosti zapošljavanja usled izrazitog sezonskog karaktera poslovanja.

28. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Jasna Simović, Šef Odseka za razvoj turističkih proizvoda,

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

SWOT analiza se ne odnosi samo na sektor ruralnog turizma. Cilj Mere 7 nije unapređenje turističkih proizvoda. Kao slabosti prepoznate su: Ograničena mogućnost zapoljšljavanja i stvaranja alternativnih izvora prihoda u ruralnim područjima i nedostatak profesionalne i poslovne obuke za stanovništvo u ruralnim područjima.

8.3.6. Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja:

Dodati pansion – izgradnja i opremanje kategorisanih objekata za smeštaj (npr. seosko turističko domaćinstvo i domaća radinost, kampovi, hoteli manjeg kapaciteta i pansion).

Za finansiranje su prihvatljivi svi kategorisani objekti, uključujući i pansion. Uslov je da ukupan smeštajni kapacitet ne prelazi 30 individualnih ležajeva.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Predlažemo da uslov za nabavku traktora, mašina i mehanizacije i izgradnju objekta umesto 50 ha bude 20 ha, jer se dosta sredstava ne iskoristi.

Takođe, predlažemo da se ne povećava broj mlečnih grla sa 20 na 50, već da ostane 20.

Mera 1 ne prepoznaje geo-poreklo. Predlažemo da se osim sertifikovanih organskih proizvoda uvede i geo-poreklo proizvoda.

Mera 1 ne poznaje termin „finansijer”, koji je definisan Zakonom o planiranju i izgradnji. Poljoprivrednici koji nisu vlasnici zemlje, ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu na njihovo ime, već samo na ime vlasnika. Sam IPARD program dozvoljava mogućnost da zemlja bude u zakupu, ali prilikom izgradnje nastaje problem, jer zakupac ne može biti i investitor. Potrebno je da Mera 1 bude prilagođena Zakonu o planiranju i izgradnji i da se prepozna termin „finansijer”, jer je to jedini način da poljoprivrednici koji su zakupci budu navedeni u građevinskoj dozvoli kao „finansijeri”.

29. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika

Razgraničenje IPARD i NPRR za nabavku traktora, mašina i mehanizacije biće 50 ha kako bi manji poljoprivredni proizvođači po jednostavnijoj proceduri mogli da nabave traktore, mašine i mahanizaciju putem NPRR.

Razgraničenje IPARD i NPRR za izgradnju skladišnih kapaciteta biće podignuto sa 2 na 50 ha, s obzirom na to da je analizom isplativosti ulaganja u ove objekte utvrđeno da korisnici do 50 ha mogu biti podržani jedino kroz NPRR.

Četvrtom izmenom Pravilnika za Meru 1 omogućeno je da zakupci zemlje i objekata budu prihvatljivi korisnici, bez obzira na to što građevinske dozvole ne glase na njihovo ime.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Mera 3 ne prepoznaje mlade poljoprivrednike. Predlažemo da se i u Meru 3 uvedu mladi poljoprivrednici, koji će imati veći procenat povraćaja sredstava.

Mera 3 ne prepoznaje geo-poreklo. Predlažemo da se osim sertifikovanih organskih proizvoda uvede i geo-poreklo proizvoda.

Mera 3 ne poznaje termin „finansijer”, koji je definisan Zakonom o planiranju i izgradnji. Poljoprivrednici koji nisu vlasnici zemlje, ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu na njihovo ime, već samo na ime vlasnika. Sam IPARD program dozvoljava mogućnost da zemlja bude u zakupu, ali prilikom izgradnje nastaje problem jer zakupac ne može biti i investitor. Potrebno je da Mera 3 bude prilagođena Zakonu o planiranju i izgradnji i da prepozna termin „finansijer”, jer je to jedini način da poljoprivrednici koji su zakupci budu navedeni u građevinskoj dozvoli kao „finansijeri”.

Smernicama EK za pripremu IPARD Mere 3 nisu predviđena fizička lica kao potencijalni korisnici, već samo preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Četvrtom izmenom Pravilnika za Meru 3 omogućeno je da zakupci zemlje i objekata budu prihvatljivi korisnici, bez obzira na to što građevinske dozvole ne glase na njihovo ime.

8.3.6. Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja:

Mera 7 ne poznaje termin „finansijer”, koji je definisan Zakonom o planiranju i izgradnji.

Poljoprivrednici koji nisu vlasnici zemlje, ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu na njihovo ime, već samo na ime vlasnika. Sam IPARD program dozvoljava mogućnost da zemlja bude u zakupu, ali prilikom izgradnje nastaje problem jer zakupac ne može biti i investitor. Potrebno je da Mera 7 bude prilagođena Zakonu o planiranju i izgradnji i da prepozna termin „finansijer”, jer je to jedini način da poljoprivrednici koji su zakupci budu navedeni u građevinskoj dozvoli kao „finansijeri”.

Gustina naseljenosti nije odgovarajući kriterijum kojim se određuje ruralno područje. Naime, postoje primeri da se određena sela zbog tog kriterijuma smatraju urbanim područjima (npr. Bukovac kod Novog Sada, Laćarak, itd.). Potrebno je odrediti drugi kriterijum, npr. da se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom ili broj registrovanih gazdinstva.

Pravilnikom za Meru 7 IPARD III programa bliže će se urediti uslovi i dokumentacija za podnošenje zahteva za odobravanje projekata.

Kada je reč o kriterijumu za određivanje ruralnog područja, za potrebe IPARD III programa koristi se ista definicija koja je korišćena u IPARD II programu, a koja je zasnovana na OECD kriterijumima i za koju postoje podaci, a koja je odobrena od strane EK.

IPARD Mera 7, kao i druge IPARD mere, finansira se najvećim delom iz budžeta EU i u skladu je sa potpisanim sporazumima. Uvođenjem drugog kriterijuma, isključila bi se druga naseljena mesta. Mera kojom se podstiču nepoljoprivredne aktivnosti, a koja se finansira iz nacionalnog budžeta, nema navedeni kriterijum.

6.2. Utvrđivanje potreba i rezime celokupne strategije:

Sve važne potrebe su predložene.

30. jul 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Mirko Jovanović PR Agencija Đorđe LJNS, Kruševac, konsultantska kuća

Potrebe su definisane tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama, a sve u skladu sa strateškim dokumentima RS.

4.4. SWOT Priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

W: Predlog nove izjave za SWOT analizu: Nezainteresovanost lokalnog stanovništva povezana je sa nedostatkom i skrivanjem informacija od stanovništva, opravdanim nepoverenjem u nekim slučajevima.

3. avgust 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 06. avgusta 2021. godine

Poljo-Klub, konsultantska kuća

Slabosti SWOT analize: Priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER su usklađene, predlog je usvojen tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama.

4.1.1. SWOT analiza sektora mleka:

O05 – Dobra je mogućnost, ali prepreka za malu količinu proizvoda je registracija preduzetnika. Preduzetnik se može registrovati i bez ovog pravilnika, tako da je ta mogućnost diskutabilna u smislu povoljnosti.

4.1.2. SWOT analiza sektora mesa:

O08- Dobra mogućnost, ali je uslovljena registracijom preduzetničke radnje.

4.1.3. SWOT analiza sektora voća:

O01 – Uslove prilagoditi najmanjim poljoprivrednim proizvođačima, kao mogućnost opstanka gazdinstva.

4. avgust 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

OU Bela Palanka

SWOT analize sektora mleka, mesa i voća su usklađene tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama.

4.1.1. SWOT analiza sektora mleka:

O05 – Mogućnost je u redu, ali prepreka za preradu male količine proizvoda je registracija preduzetnika.

4.1.3. SWOT analiza sektora voća:

O01 – Uslove bi trebalo prilagoditi najmanjim poljoprivrednim proizvođačima.

4.3. SWOT ruralna ekonomija i kvalitet života

O11 – Prvo bi trebalo omogućiti pristup mobilnih mreža u ruralnim područjima, a zatim pojačati signal i pokrivenost internetom.

4. avgust 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Jelena Stanković, poljoprivredno gazdinstvo

SWOT analize sektora mleka, voća i ruralne ekonomije i kvaliteta života su usklađene tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Brža realizacija.

Postupak odobravanja projekata i postupak odobravanja isplate definisani su zakonskim i podzakonskim aktima, kao i procedurama UAP-a.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Brža realizacija.

Postupak odobravanja projekata i postupak odobravanja isplate definisani su zakonskim i podzakonskim aktima, kao i procedurama UAP-a.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Brža realizacija.

Akreditacija Mere 4 još uvek nije sprovedena.

4.2. SWOT – Životna sredina i upravljanje zemljištem:

W05 – Smatramo da IPARD III program treba da uvažava značaj organske proizvodnje za razvoj održive i ekološke poljoprivredne prakse, te da u skladu sa tim finansijski podrži sve što ima veze sa merama i metodama organske proizvodnje, a posebno da finansijski podstiče i subvencioniše izbor vrsta i sorti bilja, plodored, sisteme obrade zemljišta, sredstva i način đubrenja, sistem održavanja plodnosti zemljišta, način suzbijanja biljnih bolesti, štetočina i korova, način sakupljanja divljih biljnih vrsta iz prirodnih staništa, kao i troškove kontrole i sertifikacije organskih proizvoda.

5. avgust 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Postupak odobravanja projekata i postupak odobravanja isplate definisani su zakonskim i podzakonskim aktima, kao i procedurama UAP-a.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Smatramo da IPARD III program treba da uvažava značaj organske proizvodnje za razvoj održive i ekološke poljoprivredne prakse, te da u skladu sa tim finansijski podrži sve što ima veze sa merama i metodama organske proizvodnje, a posebno da finansijski podstiče i subvencioniše izbor vrsta i sorti bilja, plodored, sisteme obrade zemljišta, sredstva i način đubrenja, sistem održavanja plodnosti zemljišta, način suzbijanja biljnih bolesti, štetočina i korova, način sakupljanja divljih biljnih vrsta iz prirodnih staništa, kao i troškove kontrole i sertifikacije organskih proizvoda.

IPARD III program uvažava značaj organske proizvodnje time što, u kriterijumima selekcije investicionih IPARD mera, daje prednost proizvođačima organskih proizvoda.

Organska proizvodnja je već podržana nacionalnim merama, te je IPARD III program usmeren na aktivnosti održive poljoprivrede koje do sada nisu bile predmet nacionalne podrške, a imaju za cilj očuvanje i unapređenje životne sredine.

IPARD III programom predviđena je podrška agro-ekološko-klimatskim merama koje: uključuju primenu višegodišnjeg plodoreda, ograničavaju upotrebu mineralnih đubriva i pesticida, sprečavaju eroziju zemljišta i poboljšavaju njegovu strukturu, podstiču obnavljanje biodiverziteta na poljoprivrednim površinama i čuvaju prirodnih staništa.

Agro-ekološko-klimatske mere su vezane za površinu zemljišta i isplate će se vršiti po jedinici površine (ha), te ova mera ne može pokrivati troškove kontrole i sertifikacije organskih proizvoda.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Uvesti mogućnosti startup projekata, odnosno ulaganja u okviru ove Mere.

5. avgust 2021. godine

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Udruženje Lokalna Akciona Grupa Čačak – Gornji Milanovac

IPARD III programom specifični kriterijum u okviru Mere 1 i Mere 3 proveravaće se na kraju investicije, u tom smislu biće prihvatljivi korisnici koji po prvi put pokreću proizvodnju u određenom sektoru. U skladu sa Sektorskim sporazumom, avansna uplata biće omogućena potencijalnim korisnicima, i to 50% od iznosa odobrenih troškova, uz bankarsku garanciju.

8.3.2. Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva:

Uvesti mogućnosti startup projekata, odnosno ulaganja u okviru ove Mere.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Što pre akreditovati ovu Meru i uvesti mogućnost startup projekata u okviru ove Mere.

Agro-ekološko- klimatska mera i organska proizvodnja nije investiciona mera, već se vezuje za površinu poljoprivrednog zemljišta na kojoj se ona sprovodi, tako da se i podrška isplaćuje u vidu godišnjih isplata po jedinici površine (ha).

8.3.4. Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

Što pre akreditovati ovu Meru i ubrzati aktivnosti u vezi sa istom.

Jedna od prvih mera IPARD III programa za koju će se pokrenuti proces akreditacije, biće LEADER Mera. Dosadašnje sprovođenje LEADER like Mere realizovano je kroz NPRR.

8.3.5. Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu:

Detaljnije iskomunicirati sa lokalnim samoupravama u vezi sa mogućnostima vezanim za ovaj sektor.

Krajem 2020. godine sprovedena je Analiza kapaciteta jedinica lokalne samouprave, izazova i mogućnosti za korišćenje sredstava iz IPARD programa, kao i aktuelnog stanja ruralne infrastrukture, u kojoj su učestvovali predstavnici 84 JLS. Proces akreditacije ove Mere sprovodiće se uz neposrednu komunikaciju sa JLS.

8.3.6. Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja:

Opredeliti veća sredstva u skladu sa zainteresovanošću za ulaganjima u okviru ovog sektora.

Izmenama IPARD programa moguće je vršiti preraspodelu sredstava, u zavisnosti od interesovanja potencijalnih korisnika za pojedine mere.

8.3.7. Tehnička pomoć:

Omogućiti LAG-ovima finansijsku podršku kroz ovu Meru, kako bi opstali do akreditacije Mere 5.

Lista prihvatljivih investicija u Meri 9 uključuje troškove vezane za „Sticanje veština” za pripremu potencijalnih LAG-ova za sprovođenje Mere „Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup”.

4.4. SWOT priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

S: Aktivan i razvijen civilni sektor, S: Podrška MPŠV, T: Političke promene i birokratija, O: Osnovna Mreža LAG-ova Srbije za promociju i sprovođenje LEADER-a.

5. avgust 2021. godine.

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Panonski fijaker, LAG

SWOT analiza za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup usklađena je tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama.

4.4. SWOT priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

S: Smatramo da bi trebalo dodati da je saradnja sa LAG iz zemalja EU ostvarena i u okviru novoformirane Mreže LAG Srbije: „Odlična komunikacija i saradnja sa LAG iz zemalja EU uz razmenu iskustva i dobrih primera prakse koja je ostvarena uz pomoć novoformirane Mreže LAG Srbije”.

6. avgust 2021. godine.

Od 15. jula 2021. godine do 6. avgusta 2021. godine

Mreža Lokalnih akcionih grupa Srbije

SWOT analiza za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup usklađena je tokom konsultacija sa zainteresovanim stranama.

W: Smatramo da je ispravnije navesti da kod određenog broja LAG postoje ograničeni kapaciteti, budući da ograničenost kapaciteta u pogledu ljudskih resursa i upravljanja projektima kod jednog broja LAG nije slabost, odnosno da jedan broj organizacija poseduje kapacitete za upravljanje projektima u smislu ljudskih resursa „Ograničeni kapaciteti jednog broja LAG”.

O: Smatramo da bi se uz unapređenje postojeće Mreže za ruralni razvoj trebalo navesti i unapređenje Mreže LAG Srbije, koja je formirana ove godine i broji osam članova LAG, uz najavu uključivanja u rad još najmanje 4 LAG „Afirmacija svih LEADER komponenti kroz unapređenje Mreže za ruralni razvoj i unapređenje Mreže Lokalnih akcionih grupa Srbije”.

T: Neki od osnovanih LAG mogu biti ugašeni i usled sporog odvijanja procesa formiranja LAG i kašnjenja Ministarstva sa isplatama sredstava odobrenih po osnovu Javnog poziva, što trenutno predstavlja najveću prepreku u nastavku rada osnovanih organizacija.

T: U određenom broju lokalnih samouprava postoji problem da ni lokalne samouprave i nosioci razvoja u istim ne prave razliku između LAG i drugih oblika udruženja, tako da predlažemo formulaciju „Lokalni akteri (lokalno stanovništvo i lokalna samouprava) ne prave jasnu razliku između LAG i drugih oblika udruženja”.

Potrebno je dodati: S – Formirano je udruženje Mreža Lokalnih akcionih grupa Srbije, koje u punopravnom članstvu trenutno okuplja 40% postojećih LAG, sa tendencijom rasta članstva.

W: Spor proces ocene LSRR i isplate sredstava po Javnom pozivu.

6.2. Utvrđivanje potreba i rezime celokupne

strategije:

Sve definisane potrebe mogu da se realizuju kroz Meru 5 – „Sprovođenje LSRR – LEADER pristup”. Na ovaj način se može postići da se mali projekti, koji su obuhvaćeni postojećim LSRR, mogu realizovati na mnogo više načina i odgovoriti različitim potrebama lokalnog stanovništva. (Prema predlogu, potrebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ne poznaju mogućnost finansiranja iz Mere 5).

Potrebe su usklađene tokom procesa pripreme finalne verzije IPARD III programa i

obuhvaćene kroz potrebu broj 10. Promocija lokalnog razvoja vođenog od strane zajednice (koja obuhvata LEADER pristup i CLLD). U skladu sa preporukama EK u vezi sa pripremom IPARD III programa, mali projekti će se realizovati kroz Meru 5, dok u drugim merama LAG nisu prepoznati kao potencijalni korisnici.

8.3.4. Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup:

Smatramo da je u okviru Mere 5 potrebno pronaći model i uspostaviti mehanizam za finansiranje rada kancelarija i tehničkog osoblja LAG, koji bi bio nezavisan od finansiranja malih projekata, u cilju obezbeđenja sigurnog i nesmetanog funkcionisanja LAG.

Finansiranje rada kancelarija i tehničkog osoblja LAG će u okviru IPARD LEADER Mere biti podržano nezavisno od finansiranja malih projekata, a sve u skladu sa smernicama EK.

Ponavljamo, da bi se opredeljenim sredstvima za rad kancelarije i ljudskih resursa LAG, nezavisnim od sredstava za male projekte, omogućila veća angažovanost lokalnih aktera na terenu, zainteresovanost, pre svega, mladih za lokalne probleme, a kroz njihovu trajniju afirmaciju u LAG, obezbedilo bi se nesmetano i trajno funkcionisanje organizacija kao servisa građana i podstakle bi se druge aktivnosti na terenu.

Na ovaj način, smanjuje se ili potpuno eliminiše učešće troškova ljudskih resursa u malim projektima i povećava se mogućnost da se sa istom količinom materijalnih sredstava uradi mnogo više i konkretnije. Time bi mali projekti bili u velikoj meri rasterećeni linija za ljudske resurse, a pojedinci angažovani na radu u LAG dodatno stimulisani i motivisani. Ovo otvara i mogućnost za nova zapošljavanja, pre svega, mladih i obrazovanih ljudi u ruralnim sredinama i njihov opstanak i ostanak na selu, u kojima je veoma teško pronaći posao.

8.3.1. Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava:

Nejasne i komplikovane odredbe, lepo pojašnjene, ukazano na nove izmene i šta bi to trebalo da znači u praksi.

Da pozivi budu raspisani češće ili da budu uvek otvoreni i da se omogući do 50% avansnog plaćanja.

Da se svima dostavi proširena lista prihvatljivih troškova i Pravilnik o obeležavanju investicije.

Molimo da nam se dostavi spisak proizvođača opreme, koji sarađuju sa naučnim institutima u Republici Srbiji, a koji podrazumevaju veće bodovanje.

Ostalo je nejasno da li se mestom investicije, kod mehanizacije i opreme, smatraju parcele, koje će obrađivati mašine. Parcele, koje će obrađivati mašine, nije moguće predvideti pet godina unapred. Ovo u praksi neće moći da funkcioniše.

Visokointenzivni moderni zasadi jabuka imaju mnogo veći gornji limit od trenutno predviđenog Prilogom 8 Pravilnika, pa proizvođač ne treba zbog toga da bude odbijen, nego da mu se po Pravilniku odobri investicija za taj broj sadnica, a da se preko toga proizvođač sam finansira.

U slučaju da prijem sadnica bude manji od 90%, da UAP odobri investitoru da dokupi dovoljan broj sadnica i dosadi ih, bez izmene projekta, a da investitor uginuće sadnica rešava dalje sa dobavljačima.

9. avgust 2021. godine.

Od 9. avgusta 2021. godine do 30. avgusta 2021. godine

Pan Harvest d.o.o., Gakovo

Javni pozivi se raspisuju u skladu sa procedurama koje su usaglašene sa EK. Indikativni plan Javnih poziva objavljuje se najkasnije do 15. januara za tekuću godinu.

Izmenom Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a u skladu sa Sektorskim sporazumom, avansna uplata biće omogućena potencijalnim korisnicima, i to 50% od iznosa odobrenih troškova, uz bankarsku garanciju.

Spisak naučno-istraživačkih organizacija nalazio se na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Lista proizvođača opreme ne postoji. Naučno-istraživačke organizacije će izdavati dokument, kojim se potvrđuje da je određeni proizvod rezultat saradnje sa proizvođačima opreme, mašina i mehanizacije.

Mesto investicije jeste mesto u kome se nalazi katastarska parcela na kojoj se vrši izgradnja ili opremanje objekta, odnosno, katastarska parcela na kojoj se koriste oprema, mašina ili mehanizacija, koje su predmet zahteva.

Predlozi o izmeni uslova o broju sadnica koji se primio (90%) i Priloga 8, u okviru Pravilnika za Meru 1, biće razmotreni prvom narednom izmenom navedenog dokumenta.

8.3.3. Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja:

Molimo da se nastavi rad na akreditaciji Mere 4 – Organska proizvodnja, jer bismo bili zainteresovani za sprovođenje ove mere.

Mera 4 će biti jedna od prvih mera u okviru IPARD III programa za koju će biti pokrenut proces akreditacije, ali sektor organske proizvodnje će biti i dalje podržan kroz NPRR.

XIV. REZULTATI I PREPORUKE PRETHODNOG (EX-ANTE) VREDNOVANJA PROGRAMA

14.1. OPIS PROCESA

Pod odgovornošću IPARD Upravljačkog tela, Republika Srbija je sprovela prethodno (ex-ante) vrednovanje Programa u okviru PHRD projekta podrške Republici Srbiji za jačanje kapaciteta poljoprivrednog sektora za donošenje politika na osnovu podataka (PHRD Grant on Strengthening Agriculture Sector Capacities for Evidence-Based Policy Making). Deo ovog finansiranja iskorišćen je za angažovanje konsultanta za uslugu „Prethodno vrednovanje IPARD programa Republike Srbije za period 2021–2027. godina”, koje je sproveo ekspert Morten Kvistgaard u periodu jul – septembar 2021. godina (Ugovor br. SER-GA-IC-CS-21-04), a uz koordinaciju privrednog društva Ecorys iz Hrvatske.

Pristup vrednovanju pratio je uputstva sadržana u Vodiču EK za prethodno (ex-ante) vrednovanje programa ruralnog razvoja u okviru IPARD III programa, od oktobra 2020. godine. Osnova za vrednovanje bio je Nacrt IPARD III programa za period 2021–2027. godina, od 26. juna 2021. godine. Takođe, evaluator je analizirao i druge relevantne dokumente i statističke informacije.

Uvodnim onlajn sastankom koji je održan 13. jula 2021. godine formalno je započelo prethodno (ex-ante) vrednovanje. Na ovom sastanku ekspert se predstavio relevantnim zaposlenima u okviru IPARD Upravljačkog tela, predstavljen je proces izrade IPARD programa do tog dana i dostavljene su kopije relevantnih materijala i dokumenata. Tokom procesa vrednovanja održano je nekoliko operativnih onlajn sastanaka između tima za vrednovanje i relevantnih zaposlenih u IPARD Upravljačkom telu i IPARD agenciji. Pored toga, obavljeno je dvanaest onlajn intervjua sa relevantnim zainteresovanim stranama. Takođe, razgovarano je o aktivnostima tima za vrednovanje i koordinaciji sa ekspertom u okviru gorepomenutog projekta Svetske banke.

Nakon uvodnog sastanka, tim za vrednovanje dostavio je IPARD Upravljačkom telu Početni izveštaj 16. jula 2021. godine, koji je uključivao metodologiju i plan rada vrednovanja u skladu sa projektnim zadatkom. U skladu sa usaglašenim planom rada vrednovanja, 26. avgusta 2021. godine tim za vrednovanje je dostavio IPARD Upravljačkom telu tri periodična izveštaja o vrednovanju, kao preliminarne delove konačnog izveštaja. Dostavljeni periodični izveštaji su uključivali procenu sledeće tri glavne aktivnosti date u projektnom zadatku na osnovu Vodiča EK za prethodno vrednovanje IPARD III programa:

1) procena potreba, uključujući procenu SWOT analize trenutne situacije;

2) procena strategije intervencije, uključujući izbor mera, ciljanje korisnika i postavljenje ciljanih vrednosti pokazatelja;

3) procena predloženog sistema sprovođenja, uključujući praćenje, vrednovanje i finansijsko upravljanje.

Nacrt konačnog izveštaja koji je dostavljen IPARD Upravljačkom telu 17. septembra 2021. godine razmatran je od strane IPARD Upravljačkog tela, i povratne informacije su uzete u obzir. Konačan izveštaj o prethodnom vrednovanju dostavljen je krajem septembra 2021. godine.

14.2. PREGLED PREPORUKA

SWOT analize, procena potreba

P.1.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: SWOT

U nacrtu IPARD programa predstavljeno je nekoliko detaljnih SWOT tabela. Tabele obuhvataju znatno više SWOT elemenata nego što je opisano u Poglavlju 3 nacrta Programa. U principu, samo SWOT elementi koji su predstavljeni u analizama sektora treba da budu uključeni u SWOT tabelama. SWOT elementi su identifikovani u sektorskim analizama u cilju pružanja podrške tokom procesa programiranja i direktnog korišćenja u tekstu Programa. Preporuka je da se pripremi zbirna SWOT tabela na jednoj do dve strane, koja obuhvata glavne teme uključene u Poglavlje 3, a da se detaljne SWOT tabele prikažu kao prilog Programa. Takođe, preporuka je da se pripremi kratak tekst koji rezimira SWOT tabelu. Osim toga, preporuka je da se uzmu u obzir goreopisani principi prilikom pripreme rezimea SWOT analiza. U nacrtu IPARD programa, određeni SWOT elementi nisu kategorizovani na odgovarajući način, odnosno pripadaju drugim delovima SWOT tabela, a neki elementi nisu razlozi/uzroci, već su simptomi. Mnogi faktori su predstavljeni kao mogućnosti. Međutim, to nisu mogućnosti u kontekstu SWOT analize, već su akcije koje treba preduzeti da bi se prevazišla slabost, iskoristila snaga, iskoristila prednost ili izbegla pretnja na tržištu.

Preporuka nije prihvaćena. Smernice su dostavljene od strane EK. Rezime SWOT tabela koji obuhvata glavne teme i kratak tekst koji sumira SWOT tabelu nije uključen u smernice EK. SWOT analize predstavljene u Programu rezultat su detaljnih SWOT analiza koje su pripremljene u okviru sektorskih analiza. IPARD Upravljačko telo je prilagodilo SWOT analize na način da samo najvažnije činjenice u svakom sektoru budu prikazane.

P.2.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Sektorske analize

U okviru dela 3.2. nedostaju informacije o broju potencijalnih IPARD korisnika u različitim podsektorima. Važno je uzeti u obzir učešće poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednih prerađivača u različitim sektorima, koji su iznad minimalnog praga i mogu da konkurišu za IPARD podršku. Preporuka je da se koriste podaci iz sektorskih analiza, tamo gde su dostupni (npr. mleko, goveda, svinje i voće), odnosno preporuka je da se u poglavlje uključe podaci iz sektorskih analiza.

Preporuka je delimično prihvaćena. Podaci iz sektorskih analiza dostupni su za šest sektora, i to: meso, povrće, žitarice i industrijsko bilje, grožđe i vino, jaja i sektor ribarstva. Preporuka je delimično prihvaćena zbog tipa specifičnih kriterijuma prihvatljivosti.

P.3.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Sektorske analize

U tekstu nije sistematično prikazan finansijski značaj, kao i značaj proizvodnje u svakom od podsektora. Sistematično su prikazani samo autput podaci. Podaci o ekonomskom značaju različitih sektora u pogledu proizvodnje, a posebno u pogledu trgovine, donekle su dostupni u sektorskim analizama pripremljenim kao deo programiranja. Ex-ante evaluator je informisan da je MPŠV preduzelo korake u cilju unapređenja FADN sistema, a unapređeni FADN sistem sa pouzdanim podacima takođe može pružiti informacije o ekonomskom značaju poljoprivrede na nivou sektora. Preporuka je da MPŠV uzme u obzir potrebu korišćenja kvalitetnih finansijskih podataka o poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kao i dalji razvoj FADN sistema u cilju poboljšanja kreiranja politike zasnovane na realnim i statistički značajnim finansijskim podacima, prema mogućnostima.

Preporuka je prihvaćena. Dostupni finansijski podaci za poljoprivredno-prehrambeni sektor uključeni su u odgovarajuće poglavlje (npr. Poglavlje 3.2, pasus 3).

P.4.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Identifikacija potreba

Neophodno je odrediti prioritete po pitanju potreba na transparentan i objektivan način, što nije slučaj u nacrtu IPARD III programa. Određivanje prioriteta identifikovanih potreba nije opisano sistematično, objektivno i transparentno. Ex-ante evaluator ima u vidu da smernice za programiranje IPARD programa ne navode eksplicitno da prioritizacija mora biti predstavljena, ali s druge strane, u skladu sa Vodičem za prethodno vrednovanje, ex-ante evaluator ocenjuje određivanje prioriteta. Određivanje prioriteta je sprovedeno u okviru finansijskog plana u Programu, gde se celokupan fond raspoređuje po merama. Shodno tome, preporuka je da finalna verzija Programa, pre podnošenja EU, obuhvati tekst koji opisuje opšte principe određivanja prioriteta, na primer u pogledu relativno niskog nivoa produktivnosti rada u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji u Republici Srbiji u poređenju sa prosecima EU. Formalni model određivanja prioriteta predstavljen je u nacrtu izveštaja kao primer.

Preporuka je prihvaćena. Određivanje prioriteta potreba uključeno je u poglavlje 5.2.

Logika intervencije

P.5.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Opis strategije

Opšti ciljevi od broja 1 do 4 su relevantni i odražavaju identifikovane potrebe i IPARD strategiju predstavljenu u poglavlju 6.2. Međutim, cilj br. 3 se isključivo odnosi na izazove klimatskih promena, što je veoma relevantno, ali izgleda da strategija zanemaruje potrebe (6 i 7), koje se odnose na unapređenje životne sredine, efikasnost resursa, biodiverzitet i zaštitu prirode, zemljišta, vode i vazduha od zagađenja. Iz gorenavedenih ciljeva nije jasno u kojoj meri će ove ključne potrebe biti adresirane u Programu. Preporuka je da se uspostavi hijerarhija ciljeva, koja uključuje opšte, specifične i operativne ciljeve. Takođe, preporuka je da se uvrsti opšti cilj koji se tiče životne sredine, prirode i biodiverziteta (potrebe 5 i 6). Pored toga, preporuka je da se ciljevi u okviru pojedinačnih mera uključe kao specifični ciljevi u sklopu relevantnih opštih ciljeva, kao i da se kvantifikovani ciljevi za svaku meru koriste kao operativni ciljevi. Hijerarhija ciljeva može biti predstavljena na sledeći način:

1) opšti ciljevi od 1 do 6, uključujući dodatni cilj koji se odnosi na životnu sredinu;

2) specifični ciljevi jednaki ciljevima svake od odabranih mera, kategorisani prema opštem cilju kome doprinose;

3) operativni ciljevi jednaki kvantifikovanim ciljevima za svaku meru.

Preporuka je prihvaćena. Hijerarhija ciljeva uvrštena je kao Prilog 8 – Hijerarhija ciljeva. Opšti ciljevi IPARD programa zadati su od strane EK. Ciljevi koji se tiču životne sredine, prirode i biodiverziteta obuhvaćeni su ciljem br. 3.

P.6.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mere

Obrazloženje za mere je dobro opisano, ali je moguće pojačati opravdanost izabranih mera pružanjem podataka koji će doprineti opravdanosti odabranih mera, učiniti tekst preciznijim i jasnijim kako bi se izbegli nesporazumi ili nenamerne greške. Preporuka je da se unapredi tekst mera, kako je predloženo u ex-ante izveštaju, kako bi opis mera bio kvalitetniji.

Preporuka je prihvaćena. Obrazloženje za Meru 1 i Meru 6 je pojačano, i unapređeni su kriterijumi selekcije za Meru 1 i Meru 3. U okviru Mere 7 naveden je maksimalni intenzitet pomoći.

P.7.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 1

Neproizvodne investicije su ukratko opisane u Meri 1 kao kapitalni radovi koji ostvaruju doprinos dostizanju agro-ekološko-klimatskih ciljeva, npr. za obnovu staništa i predela, uključujući uspostavljanje ili ponovno uspostavljanje infrastrukture potrebne da bi se omogućilo odgovarajuće upravljanje staništima. Iako se navodi da se određene agro-ekološko-klimatske operacije i ciljevi mogu uspostaviti samo ako im prethode neproizvodne investicije, u opisu mere nije dat dalji opis neproizvodnih investicija. Preporuka je da se neproizvodne investicije dalje opišu i razviju, kao i da se uključi opredeljeni budžet.

Preporuka nije prihvaćena. IPARD Upravljačko telo/IPARD agencija imaju ograničen kapacitet da sprovedu takvu meru zbog nedostatka LPIS sistema. Neproizvodne investicije su potpuno drugačija vrsta investicija od Investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Mera 1). U poljoprivrednoj proizvodnji Republike Srbije postoji mali broj potencijalnih korisnika Mere 1 koji bi istovremeno bili i korisnici koji bi realizovali neproizvodne investicije. Korisnici, koji ulažu u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava unapređuju sopstvenu produktivnost i profitabilnost. U slučaju uključivanja neproizvodnih investicija u okviru Mere 1, sprovođenje ove Mere bi bilo komplikovano zbog različitog sistema i načina realizacije ovih investicija (pravilnikom se moraju definisati odredbe za obe vrste ulaganja). Smatramo da ovaj tip investicija treba da bude posebna mera ili deo neke druge mere.

P.8.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 1 i Mera 3

Uz maksimalnu javnu podršku za dva projekta od 2.500.000 EUR i intenzitet pomoći od 50%, maksimalna prihvatljiva ulaganja u okviru Mere 3 iznosiće 5.000.000 EUR. Minimalni broj korisnika sa dva projekta po korisniku u tom slučaju će biti svega 32. Na isti način, kao što je istakao ex-ante evaluator u okviru Mere 1, maksimalni prag podrške je previsok, postoji rizik da će veća i resursno jaka privredna društva iskoristiti maksimalni nivo podrške i možda realizovati dva projekta tokom programskog perioda. Na taj način, broj projekata i korisnika će se značajno smanjiti, što treba izbegavati. Obrazloženje za prethodno navedeno dato je u obrazloženju Mere, gde se navodi da veća grupa privrednih društava neće moći da ispuni standarde EU ukoliko ne dobiju podršku u okviru Programa. Preporuka je da se smanji maksimalni nivo podrške u okviru Mere 1 i Mere 3, kako bi se povećao broj podržanih korisnika.

Preporuka nije prihvaćena. Rizik od podrške malog broja korisnika sa visokim nivoom podrške je minoran na osnovu dosadašnjeg iskustva u sprovođenju IPARD II programa, odnosno prosečna vrednost investicije u Meri 1 iznosila je 158.173 EUR, dok je maksimalna vrednost podrške iznosila 1 milion EUR, prosečna vrednost investicija u okviru Mere 3 iznosila je 536.703 EUR, dok je maksimalna vrednost podrške iznosila 1 milion EUR.

P.9.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 4

Opšti kriterijumi prihvatljivosti su dobro opisani. Korisnika je potrebno obavezati ugovorom da sprovodi agro-ekološko-klimatske operacije najmanje pet godina, da ima vlasništvo ili pravo korišćenja zemljišta predloženog za obavezu najmanje sedam godina (pokrivajući celokupno trajanje perioda obaveze), da prisustvuje obaveznoj četvoročasovnoj obuci i vodi evidenciju sa opisom svake aktivnosti koju obavlja na gazdinstvu, a koje su relevantne za obavezu. Preporuka je da se objasni na koji način će biti organizovane obavezne obuke za 1.000 korisnika u okviru Agro-ekološko-klimatske mere i organska proizvodnja i priprema planova upravljanja za sve korisnike.

Preporuka je delimično prihvaćena. Organizacija obuka za korisnike biće detaljno opisana u Pravilniku za sprovođenje Mere 4.

P.10.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 6

Obrazloženje za Meru 6 obuhvata osnovne informacije o ruralnoj infrastrukturi i izazovima u ovoj oblasti, dok detaljnije analize nisu uključene. Predstavljeno je samo nekoliko podataka koji podržavaju opis problema i nema poređenja sa prosecima EU. Međutim, značajno više informacija (uključujući kvantitativne podatke) o problemima u vezi sa ruralnom infrastrukturom, prikazano je na stranicama 61–63. U tekstu Mere 6 nije data referenca na navedene podatke. Obrazloženje nedovoljno dobro prikazuje zašto i kako loša ruralna infrastruktura utiče na ruralni razvoj uopšte, a posebno na poljoprivredu. Takođe, u analizi se ne navode informacije o najsavremenijim tehnologijama u ruralnim područjima, kao što su pristup informaciono-komunikacionim tehnologijama i razvoj brzog, širokopojasnog pristupa internetu. Preporuka je da se izvrše sledeće korekcije: poboljšanje kvaliteta teksta u delu obrazloženja, kao i uključivanje više kvantitativnih podataka u cilju njegovog unapređenja (ili reference ka podacima u drugim delovima dokumenta).

Preporuka je delimično prihvaćena. Obrazloženje Mere 6 obuhvata dostupne kvantitativne podatke RZS, podatke predstavljene u Analizi kapaciteta jedinica lokalne samouprave, izazova i mogućnosti za korišćenje sredstava iz IPARD programa, kao i aktuelnog stanja ruralne infrastrukture. U skladu sa preporukom, podaci za ruralnu javnu infrastrukturu obuhvaćeni Poglavljem 3.4., predstavljaju procenat domaćinstava priključenih na sistem vodosnabdevanja u Republici Srbiji, kao i na procenat domaćinstava priključenih na sistem za prikupljanje otpadnih voda. Takođe, u ovom poglavlju su uključeni i podaci o ministarstvima nadležnim za uspostavljanje zakonodavnog okvira za sprovođenje investicija za ruralnu javnu infrastrukturu i izgradnju infrastrukturne mreže u ruralnim područjima.

P.11.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 6

Naučene lekcije tokom sprovođenja IPARD programa u prethodnim programskim periodima nisu prikazane, s obzirom na to da Mera 6 nije bila obuhvaćena IPARD II programom. Međutim, iskustva i naučene lekcije tokom sprovođenja Nacionalnog programa ruralnog razvoja, kojim je obuhvaćena i podrška za razvoj ruralne infrastrukture, takođe nisu prikazani, iako ova podrška postoji već dugo.

Preporuka je prihvaćena. Poveravanje poslova sprovođenja budžeta za Meru 6 planirano je za sredinu programskog perioda do kada će se ojačati kapaciteti na svim nivoima. Relevantno iskustvo stečeno na programima prekogranične saradnje uključeno je u Program. Do 2021. godine posredstvom NPRR nisu sprovođene mere koje se odnose na ruralnu javnu infrastrukturu.

P.12.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 6

Neki kriterijumi navedeni u delu „Kriterijumi selekcije/Principi u vezi sa kriterijumima selekcije” nisu jasni i dovoljno konkretni. Ukoliko nisu dobro definisani, njihova procena bi mogla da dovede do veoma proizvoljnih odluka. Međutim, u tekstu se navodi da će detaljnu listu i bodove za raspodelu pripremiti IPARD Upravljačko telo i odobriti Odbor za praćenje, i isti će biti sastavni deo Pravilnika za Meru 6. Poseban oprez je potreban kod sledećih kriterijuma selekcije koje bi trebalo bolje razraditi i preciznije definisati:

1) nivo razvijenosti opština: nije jasno koji kriterijumi i proverljivi pokazatelji će se koristiti za procenu stepena razvoja;

2) ulaganje u planinska ili druga područja: dok Republika Srbija ima zvaničnu listu planinskih područja, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, broj 132/21), ostaje nejasno šta se podrazumeva pod „ostalim područjima” i kako će to biti definisano;

3) energetska efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije: nije jasno koji kriterijumi će biti korišćeni za procenu, npr. broj investicija, vrsta investicija, proizvedeni kW (po uloženom EUR), itd.;

4) investicija je locirana u oblasti u kojoj postoji najmanje jedan korisnik jedne od IPARD mera: nije jasno zašto je ovaj kriterijum selekcije relevantan u kontekstu Mere 6 i njenih ciljeva.

Preporuka je prihvaćena. Principi za Meru 6 utvrđeni su Programom, dok će kriterijumi selekcije biti definisani Pravilnikom.

P.13.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Mera 6

Mera 6 ima četiri pokazatelja od kojih se očekuje da ukažu na napredak u potrošnji sredstava. Njihove ciljne vrednosti za 2027. godinu su jasne, ali je teško proceniti da li je opredeljeni budžet dovoljan za ciljani broj projekata, korisnika i novootvorenih radnih mesta, s obzirom na to da nema naznaka o veličini ruralne infrastrukture koja bi se mogla izgraditi sa opredeljenim budžetom, npr. koliko km puteva ili kanalizacionih cevi, koliko sistema za prečišćavanje otpadnih voda, deponija, itd. U tekstu se takođe ne objašnjava na koji način su postavljene ciljne vrednosti. Pokazatelji u okviru Mere 6 nisu u potpunosti usklađeni sa pokazateljima datim u opisu mere EK za ruralnu javnu infrastrukturu. Preporuka je da se revidira lista pokazatelja i da se uskladi sa pokazateljima koji su navedeni u opisu mere EK.

Preporuka je prihvaćena. Lista pokazatelja je usklađena sa pokazateljima navedenim u opisu mere EK.

P.14.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Mera 7

Tekst o povezanosti sa drugim merama u IPARD III programu odnosi se na povezanost između Mere 1 i Mere 3, što je razumljivo, posebno kada se u tekstu navodi da Mera 7 ima za cilj diverzifikaciju prihoda gazdinstava putem jačanja kratkih lanaca snabdevanja i direktne prodaje poljoprivrednih proizvoda. Preporučuje se izmena teksta u vezi sa povezanošću sa drugim merama u opisu Mere 1 i Mere 3, na način koji obezbeđuje doslednost u tekstu Programa. Ukoliko ciljevi Mere 7 uključuju i razvoj kratkih lanaca vrednosti i preradu na gazdinstvu, kao što je gore preporučeno, potreba će biti izraženija.

Preporuka nije prihvaćena. Kratki lanci vrednosti u EU se finansiraju preko proizvođačkih grupa. Republika Srbija nema sličnu meru niti kapacitete da je sprovodi. Odluka na nacionalnom nivou je da se podrži prerada na gazdinstvu u okviru NPRR.

P.15.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Mera 9

Mera 9 ima jedan opšti i devet specifičnih ciljeva. Opšti cilj je dobro formulisan, a lista od devet specifičnih ciljeva prati opis Mere. Pored toga, sledeća tri specifična cilja (broj 5, 6 i 7) su upitna iako su u skladu sa opisom mere, tako da ex-ante evaluator ne očekuje preduzimanje bilo kakvih aktivnosti od strane IPARD Upravljačkog tela u vezi sa ovim formulacijama.

Podrška osnivanju i pripremi pLAG

U državama članicama EU ovo je deo LEADER Mere. Značajan deo budžeta LEADER Mere može se koristiti za animaciju, uspostavljanje i pripremu LAG. Preporučuje se da se razmotri premeštanje cilja „Podrška osnivanju i pripremi pLAG” i pratećih aktivnosti u okviru LEADER Mere.

Preporuka nije prihvaćena. Podrška osnivanju i pripremi pLAG je jedan od specifičnih ciljeva Mere 9, kao i sastavni deo opisa mere EK za Meru 9 – Tehnička pomoć. Priprema pLAG se odnosi na animaciju, podizanje svesti i promotivne događaje za stanovništvo na obuhvaćenoj teritoriji, aktivnosti na izgradnji kapaciteta osoblja pLAG, planiranje, pripremu i reviziju lokalne strategije ruralnog razvoja (LSRR) za teritoriju pLAG, studije o teritoriji pLAG koje podržavaju pripremu LSRR (ruralne studije, analize teritorije i druge analize i prikupljanje podataka neophodnih za pripremu analiza), itd.

Fokus LEADER Mere je izgradnja kapaciteta, uključujući animaciju teritorije i funkcionisanje LAG, nakon što budu izabrani i njihove LSRR budu odobrene.

P.16.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Mera 9

Posebna IPARD mera namenjena PSS bila bi značajna s obzirom na to da bi mogla da pruži podršku ne samo PSS, već i kvalifikovanim privatnim kompanijama koje se bave uslugama savetovanja u poljoprivredi. Navedene organizacije bi takođe mogle da se finansiraju iz IPARD fonda (uz obavezu formalnog uključivanja u nacionalni savetodavni sistem) uz mogućnost pružanja niza usluga (potencijalnim) IPARD korisnicima. Navedeno bi oslobodilo (barem delimično) PSS od radnog pritiska u vezi sa IPARD programom, što je u analizi prepoznato kao problem:

1) „Glavni izazov sa kojim se PSS suočavaju je ograničen broj savetodavaca, nedovoljan da zadovolji potrebe više od 564.000 PG u Republici Srbiji” (str. 225);

2) „IPARD III program će povećati potrebu za dodatnim savetodavcima i proširiti delokrug rada PSS”.

Preporuka nije prihvaćena. PSS sistem je dobro razvijen u Republici Srbiji. U Centralnoj Srbiji postoje 22 PSS, a u AP Vojvodini 12 PSS. Odluka na nacionalnom nivou je da će se savetodavni sistem i dalje finansirati iz državnog budžeta. Broj savetodavaca će se povećavati za 10% na godišnjem nivou u skladu sa Srednjoročnim programom razvoja PSS.

P.17.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Mera 9

Mera 9 obuhvata sedam pokazatelja koji su u skladu sa opisom EK za ovu Meru. Međutim, dva pokazatelja predložena u opisu mere nisu uključena:

1) broj promotivnih kampanja;

2) broj izveštaja o vrednovanju programa.

Navedeni pokazatelji su prilično korisni tebi bilo poželjno uključiti ih. Nema objašnjenja kako su postavljene ciljne vrednosti. Međutim, čini se da je opredeljeni budžet realan i dovoljan za ciljani broj projekata, korisnika i novootvorenih radnih mesta.

Preporuka je prihvaćena. Dva nova pokazatelja su uključena u opis Mere 9. Postavljanje ciljeva, raspodela finansijskih alokacija

P.18.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Ciljane vrednosti i određivanje prioriteta potreba

Ciljane vrednosti programskih ciljeva su sažeto prikazane u tabeli u okviru Poglavlja 6.6 IPARD III programa. Očekivani broj projekata i korisnika, na primer za Meru 1 i Meru 3 je možda visoko postavljen, dok je realna vrednost pokazatelja na nižem nivou. U slučaju Mere 7 procenjena vrednost pokazatelja može biti veća od postavljene. Ciljane vrednosti svih pokazatelja, osim jednog (novootvorena radna mesta), definisane su uz pomoć autput pokazatelja, koji su direktno povezani sa finansijskim alokacijama za svaku meru. Detaljna procena ciljanih vrednosti pokazatelja po merama data je u Poglavlju 4.7. Izveštaja o prethodnom vrednovanju (Prilog 6 – Rezime izveštaja o prethodnom (EX-ANTE) vrednovanju). Sa stanovišta ex-ante evaluatora, finansijski plan odražava Program koji nije u skladu sa identifikovanim potrebama. Preporuka je da se pojača opravdanost prioritizacije mera i/ili da se finansijski plan prilagodi na način da Program bude usklađen sa identifikovanim potrebama.

Preporuka je prihvaćena. Principi određivanja prioriteta su prikazani u delu 5.2. i samim tim će se odraziti na mere i finansijski plan.

Sprovođenje Programa, praćenje, vrednovanje i finansijski aranžmani

P.19.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

Kao rezime zapažanja, procena ex-ante evaluatora je da je potrebno ojačati implementacione strukture u narednom periodu, kako bi iste bile spremne za efikasno sprovođenje Programa. IPARD agencija potvrđuje da efikasnost upravljanja procesom sprovođenja IPARD III programa nije zadovoljavajuća. Postoji nekoliko razloga za to: unutrašnji faktori, kao što su nedostatak radne snage u IA, fluktuacija zaposlenih koji rade u IA, primena rangiranja projekata, i eksterni faktori, kao što su nepotpuni zahtevi. Stoga je naglašena preporuka da IPARD Upravljačko telo i IPARD agencija preduzmu korake u pravcu procene trenutnih radnih procesa u cilju povećanja efektivnosti. Takođe, preporuka je da se izvrši procena na koji način se efekti unapređenih kompetencija i iskustava mogu iskoristiti za povećanje efikasnosti.

Preporuka je prihvaćena. Vrednovanje celokupnog sistema biće sprovedeno. U planu je sprovođenje tekućeg (ongoing) vrednovanja IPARD II programa tokom 2022. godine, gde se kao jedna od aktivnosti predviđa praćenje sprovedenih preporuka proizišlih iz prethodno sprovedenog vrednovanja koje se odnosilo na prepreke u apsorpciji sredstava i administrativno pojednostavljenje.

P.20.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

Kada je reč o internim faktorima, u januaru 2020. godine IA je odobreno dodatno 101 novo radno mesto, ali je proces zapošljavanja veoma spor i ne može se završiti pre kraja 2022. godine zbog dužine administrativnog postupka. Međutim, sa nedavnim angažovanjem 16 novozaposlenih, IA će moći da ubrza obradu zahteva. Takođe, IA se suočava sa visokim nivoom fluktuacije zaposlenih. Pritisak i odgovornosti na zaposlene su veliki, a plata se smatra nekonkurentnom. Preporuka je da se učini sve što je moguće da se zaposli potreban dodatni kadar, uzimajući u obzir administrativne postupke zapošljavanja. Preporuka je da se, ukoliko je moguće, preduzmu koraci na povećanju plata zaposlenih u IA, tako da plate budu u skladu sa nivoom odgovornosti i kompetencija potrebnih za podršku sprovođenju Programa.

Preporuka je prihvaćena. Dodatni kadar u okviru IPA sistema biće angažovan u skladu sa Akcionim planom za unapređenje iskorišćenosti IPARD sredstava. Takođe, izmenom Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika („Službeni glasnik RSˮ, br. 117/05, 108/08, 109/09, 95/10, 117/12, 84/14, 132/14, 28/15, 102/15, 113/15, 16/18, 2/19, 4/19, 26/19, 42/19 i 56/21), odobriće se napredovanje zaposlenih u ključnim organima IPA sistema do najvišeg zvanja.

P.21.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

Prema navodima IA, saradnja sa tehničkim telima (MoR) formalizovana je za IPARD II program, dok za IPARD III program tek treba da se formalizuje. Međutim, većina tehničkih tela je u nadležnosti MPŠV te IA ne očekuje veće izazove. Kapaciteti tehničkih tela nisu bili dovoljni za efikasno upravljanje IPARD II zahtevima. Vremenski period provere ispunjenosti propisanih standarda i izdavanja sertifikata je ponekad bio dugotrajan, s obzirom na to da ova aktivnost nije bila prioritetna sa aspekta tehničkih tela. Pritisak na tehnička tela će se povećati, ali ne postoji konkretan akcioni plan kako da se reši ovaj problem. Očekuje se da će tehnička tela povećati svoje kapacitete i poboljšati efikasnost. Prema navodima IA, postoji svest o tome šta se može očekivati u okviru IPARD III programa. Kada je reč o saradnji sa delegiranim tehničkim telima, preporuka je da se poboljša komunikacija sa relevantnim institucijama kako bi se uspostavio zajednički pristup i stav u ostvarivanja cilja povećanja efikasnosti sprovođenja IPARD III programa.

Preporuka je prihvaćena. Izgradnja kapaciteta tehničkih tela biće obezbeđena kroz Meru 9 – Tehnička pomoć i istovremeno će biti predviđena u realizaciji drugih projekata tehničke pomoći u sklopu IPA.

P.22.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

Od posebnog je značaja da Upravljačke strukture, a posebno IA, preduzmu neophodne korake kako bi se izbegao rizik od prekomernog opterećenja (deadweight). Ex-ante evaluator je u svom Izveštaju uključio tabelu sa kriterijumima za procenu rizika od prekomernog opterećenja koju će koristiti IA (Tabela 25: Alat za procenu rizika od preokomernog opterećenja u okviru Izveštaja o prethodnom vrednovanju IPARD programa Republike Srbije za period 2021–2027. godine). Zahtevi korisnika sa većim rizikom od prekomernog opterećenja (deadweight) treba da budu detaljno procenjeni, i po potrebi uključe dodatni „par očiju” za konačnu proveru pre odobravanja projekta. Preporuka je da se razmotri korišćenje predloženog alata za procenu rizika od prekomernog opterećenja.

Preporuka je delimično prihvaćena. Preporuka će biti sprovedena kroz procenu rizika prekomernog opterećenja korišćenjem tri faktora: perioda povraćaja investicije, ulaganja u inovativne tehnologije i ulaganja u zaštitu životne sredine. Period povraćaja investicije procenjivaće se putem poslovnog plana, dok će druga dva kriterijuma biti procenjena putem LPT.

P.23.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

U skladu sa tekstom IPARD III programa, IA će koristiti dvostruki nivo kontrole u svrhu provere navedenih prihvatljivih troškova za investiciju, kao i za opšte troškove u zahtevima u cilju utvrđivanja njihove realnosti i usklađenosti sa nivoom tržišnih cena. Prvi nivo kontrole podrazumeva primenu metoda tri ponude za investicije iz Liste prihvatljivih troškova (LPT), kao i za opšte troškove. Treba razmotriti da li su potrebne tri ponude ili su dovoljne dve ponude, kao i da li je to prihvatljivo sa stanovišta pravnog okvira. Drugi nivo kontrole je zasnovan na proveri na osnovu referentnih cena. Nije jasno šta se podrazumeva pod proverom referentnih cena i na koji način se ona obavlja. Da li je to referentna baza podataka o cenama, gde zaposleni u IPARD agenciji mogu da provere prihvatljive troškove za investiciju i zahteve za plaćanje za specifične investicije/ tehnologije/ izgradnju/ opšte troškove? Preporuka je da se dodatno obrazloži sistem provere referentnih cena.

Preporuka je prihvaćena. Tekst koji se odnosi na funkcionisanje sistema provere referentnih cena u IA dodatno je obrazložen u Poglavlju 7.2. Administrativna procedura.

P.24.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

Prikupljanje podataka putem izveštavanja od strane korisnika o rezultatima i uticaju predstavlja mogućnost, koju MPŠV može da istraži u cilju kontinuiranog prikupljanja podataka o rezultatima i uticaju, ne samo u vezi sa IPARD III programom, već i u vezi sa nacionalnim instrumentima. Takođe, ista preporuka navedena je i u izveštaju prof. Bogdanov o nacionalnom sistemu podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Na osnovu zapažanja prof. Bogdanov i ex-ante evaluatora, preporuka je uspostavljanje koherentnog sistema za praćenje i vrednovanje u MPŠV, koji obuhvata sve instrumente usmerene ka poljoprivredi i ruralnom razvoju. Funkcionalan sistem praćenja i vrednovanja, bez ikakve sumnje, doprineće povećanju efektivnosti i efikasnosti politika, boljim rezultatima i uticajima u korist ruralnog razvoja i efikasnijeg razvoja politika u MPŠV.

Preporuka je prihvaćena. MPŠV sprovodi PHRD grant projekat za jačanje kapaciteta poljoprivrednog sektora za donošenje politika na osnovu podataka, koji treba da omogući unapređenje procesa praćenja i vrednovanja politike poljoprivrede i ruralnog razvoja u Republici Srbiji.

P.25.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

U skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju neophodno je uspostavljanje elektronskog registra plaćanja poljoprivrednicima od strane MPŠV. Zakonom je predviđeno da ovaj registar sadrži podatke o vrsti i visini isplaćene pomoći za svakog korisnika, Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja tog registra. Ovaj registar još uvek nije uspostavljen. Uspostavljanjem registra biće povećana transparentnost, što će omogućiti zaposlenima u MPŠV bolje praćenja i analize sprovođenja mera podrške.

Preporuka je prihvaćena. IT rešenje za IPARD je razvijeno kroz projekte tehničke pomoći EU (IPA 2013, FwC). Imajući u vidu trenutno stanje po ovom pitanju, planirano je da se podneti zahtevi u okviru Četvrtog javnog poziva za Meru 3 obrađuju ručno i istovremeno putem razvijenog IT softvera. Ovo će omogućiti IPARD agenciji da prati funkcionisanje softvera pre konačnog prelaska sa ručne na elektronsku obradu zahteva.

P.26.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Implementacione strukture

Preporuka je da IA proveri primenjene principe u tabelama za praćenje i koriguje ih, ukoliko provera potvrdi zapažanja ex-ante evaluatora.

Preporuka je prihvaćena. Principi u tabelama za praćenje će biti provereni u saradnji sa EK i, ukoliko je neophodno, prilagođeni.

P.27.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Tehnička tela i savetodavne službe

Obezbeđenje podrške za unapređenje kapaciteta nacionalne PSS. U principu to je prihvatljivo, ali će zahtevati linije razgraničenja kako se iste aktivnosti ne bi finansirale iz dva izvora. Mera 9 može pružiti podršku za obuku savetodavaca o temama koje su relevantne za sprovođenje IPARD programa, ali bi možda bilo bolje da se uspostavi posebna IPARD mera za PSS, jer bi takva mera omogućila sveobuhvatniju obuku poljoprivrednika i drugih potencijalnih IPARD korisnika.

Preporuka je da se izvrše sledeće korekcije:

1) ponovno razmatranje uključivanja posebne mere za PSS, kao i obezbeđenje učešća privatnih savetodavnih službi u pružanju savetodavnih usluga poljoprivrednicima;

2) prenos informacija o IPARD programu: potrebno je razmotriti stavljanje većeg naglaska na direktnije i dinamičnije kanale prenosa informacija.

Preporuka nije prihvaćena. Doneta je odluka na nacionalnom nivou da se PSS finansira iz državnog budžeta. U skladu sa preporukom posebna pažnja biće usmerena na direktne i dinamičnije kanale prenosa informacija tokom pripreme i sprovođenja PAVK.

P.28.

Datum: 13. septembar 2021. godine

Tema: Kontekst pokazatelji

Obavezna lista kontekst pokazatelja je skoro kompletna. Podaci navedeni u tabeli su u potpunosti ili relativno ažurni. Osim toga, kvalitet podataka je bio predmet provere od strane eksternih evaluatora u izveštaju: „Evaluacija IPARD II programa u Republici Srbiji za period 2017–2019. godina”, od juna 2020. godine. Njihov zaključak je da je većina pokazatelja zasnovana na statističkim podacima RZS ali i da nedostaju podaci za nekoliko pokazatelja. Preporuka je pokretanje procesa adekvatnog prikupljanja podataka, kako bi tabela kontekst pokazatelja bila potpuna.

Preporuka je prihvaćena. Proces je pokrenut na dva nivoa: unapređenje saradnje IPARD Upravljačkog tela sa RZS i Agencijom za zaštitu životne sredine, i priprema sveobuhvatne platforme sa obuhvaćenim relevantnim podacima za praćenje sprovođenja podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju od strane PHRD grant projekta tokom 2022/2023. godine.

Ostalo

P.29.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Naučene lekcije

Nacionalni instrumenti su dobro opisani u pogledu ciljeva i sadržaja svake oblasti politike i pojedinačnih mera. Relevantnom tabelom obezbeđene su informacije o učešću ukupnih plaćanja za poljoprivredu i preradu hrane u periodu od 2015. do 2019. godine (zbirno). Međutim, rezultati i uticaji nacionalne podrške nisu opisani, a lekcije naučene u vezi sa sprovođenjem nacionalne podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu analizirane. Preporuka je da se iskoriste već sprovedene analize ili vrednovanja nacionalnih mera ili iniciraju nova vrednovanja kako bi se sticalo iskustvo iz prethodnog sprovođenja nacionalnih politika.

Preporuka je delimično prihvaćena. Izvršena je finansijska analiza nacionalne podrške sprovedene u prethodnom periodu, a osnovni rezultati su predstavljeni u Poglavlju 4.1. Glavni rezultati prethodne nacionalne intervencije; opredeljeni iznosi, rezime vrednovanja i naučene lekcije. Vrednovanje sprovedene nacionalne podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju planirano je u okviru narednog programskog perioda.

P.30.

Datum: 26. avgust 2021. godine

Tema: Naučene lekcije

Preporuke u okviru Evaluacije IPARD II programa za period 2017-2019. god. date su u cilju povećanja efektivnosti sprovođenja, što je ocenjeno kao značajno od strane ex-ante evaluatora. Međutim, izveštaj o evaluaciji u toku programskog sprovođenja ne pruža informacije o postignutim rezultatima i uticajima IPARD II programa, tako da efektivnost Programa nije određena, na primer, u pogledu doprinosa poboljšanju konkurentnosti, ekonomskog rasta i zapošljavanja, kao i ekološke koristi i prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena.

Preporuka je prihvaćena. Tekuće (ongoing) vrednovanje IPARD II programa za period sprovođenja 2020–2021. godina biće sprovedeno tokom 2022. godine. Ono će obuhvatiti analizu postignutih rezultata IPARD II mera, pored aktivnosti predviđenih u okviru preporuke 19, kao i unapređenje sprovođenja u smislu prevazilaženja prepreka za apsorpciju i administrativno pojednostavljenje.

Tabela 60: Pregled preporuka

Datum

Referenca

Tema

Preporuka

Kako je preporuka adresirana ili obrazloženje zbog čega nije uzeta u obzir

SWOT analiza, procena potreba

26.8.2021.

P.1.

IPARD III program

Poglavlje 4.

SWOT

Izrada sveobuhvatne zbirne SWOT tabele koja pokriva glavne teme obrađene u Poglavlju 3, kao i premeštanje detaljnih tabela u prilog Programa. Takođe, preporuka je da se pripremi kratak tekst koji sumira SWOT tabelu.

Nije prihvaćeno.

Forma dokumenta je obezbeđena od strane EK.

26.8.2021.

P.2.

IPARD III program

Poglavlje 3.2.

Sektorske analize

U poglavlju nedostaju informacije o broju potencijalnih IPARD podnosilaca zahteva u podsektorima. Preporuka je da se u Poglavlju 3.2. primene informacije iz sektorskih analiza.

Delimično prihvaćeno.

Podaci su dostupni za sektor mesa, povrća, žitarica, industrijskog bilja, grožđa i vina, jaja i ribarstva. Iz tog razloga preporuka je delimično prihvaćena, kao i zbog tipa kriterijuma selekcije.

26.8.2021.

P.3.

IPARD III program

Poglavlje 3.2.

Sektorske analize

Unapređenje finansijskih podataka za poljoprivredu i prehrambenu industriju i razvoj FADN sistema u svrhu poboljšanja kreiranja politike zasnovane na stvarnim i statistički značajnim finansijskim podacima.

Prihvaćeno.

Dostupni finansijski podaci za poljoprivredno-prehrambeni sektor uključeni su u Poglavlje 3.2, pasus 3.

13.9.2021.

P.4.

IPARD III program

Poglavlje 6.

Identifikacija potreba

Određivanje prioriteta po pitanju identifikovanih potreba na transparentan i objektivan način. Preporuka je da se u konačnu verziju Programa doda tekst koji opisuje osnovne principe određivanja prioriteta.

Prihvaćeno.

Određivanje prioriteta potreba uneto je u odgovarajuće poglavlje.

Logika intervencije

26.8.2021.

P.5.

IPARD III program

Poglavlje 6.

Opis strategije

Uspostavljanje hijerarhije ciljeva sa opštim, specifičnim i operativnim ciljevima. Takođe, preporuka je da se uključi opšti cilj koji se odnosi na životnu sredinu, prirodu i biodiverzitet (potrebe 5 i 6).

Prihvaćeno.

Hijerarhija ciljeva uključena je kao prilog Programa. Opšte ciljeve IPARD programa definiše EK. Cilj o životnoj sredini, prirodi i biodiverzitetu je obuhvaćen ciljem br. 3.

26.8.2021.

P.6.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mere

Unapređenje teksta mera na način kako je predloženo u ex-ante izveštaju u cilju kvalitetnijeg opisa istih.

Prihvaćeno.

Unapređen je tekst koji se odnosi na obrazloženje za

Meru 1 i Meru 6, kao i na kriterijume selekcije za Meru 1 i Meru 3.

Za Meru 7 određen je maksimalni intenzitet pomoći.

26.8.2021.

P.7.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 1

Potrebno je opisati i detaljnije razraditi deo koji se odnosi na neproduktivne investicije, uključujući opredeljeni budžet.

Nije prihvaćeno.

Sistem ima ograničen kapacitet za sprovođenje takve mere zbog nedostatka LPIS sistema.

26.8.2021.

P.8.

IPARD III program

Poglavlje 8.1.

Mera 1 i Mera 3

Smanjenje maksimalnog nivoa podrške u okviru Mere 1 i Mere 3 u cilju povećanja broja podržanih korisnika.

Nije prihvaćeno.

Rizik od podrške malog broja korisnika sa visokim nivoom podrške je minimalan na osnovu dosadašnjeg iskustva u sprovođenju IPARD II programa, odnosno prosečna vrednost investicije u Meri 1 iznosila je 158.173 EUR, dok je maksimalna vrednost podrške iznosila 1 milion EUR, a prosečna vrednost investicije u okviru Mere 3 iznosila je 536.703 EUR, dok je maksimalna vrednost podrške iznosila 1 milion EUR.

26.8.2021.

P.9.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 4

Objašnjenje načina organizacije obavezne obuke za 1.000 korisnika AEK Mere i priprema planova upravljanja za sve korisnike.

Delimično prihvaćeno.

Način organizacije obavezne obuke biće detaljno opisan u Pravilniku za sprovođenje Mere 4.

26.8.2021.

P.10.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 6

Poboljšanje kvaliteta teksta u delu obrazloženja, kao i uključivanje više kvantitativnih podataka u cilju njegovog unapređenja (ili reference ka podacima u drugim delovima dokumenta).

Delimično prihvaćeno.

Uključeni su dostupni kvantitativni podaci.

26.8.2021.

P.11.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 6

Kratak pregled iskustva i naučenih lekcija iz Nacionalnog programa ruralnog razvoja.

Prihvaćeno.

Poveravanje poslova sprovođenja budžeta za Meru 6 planirano je za sredinu programskog perioda do kada će se ojačati kapaciteti na svim nivoima. Relevantno iskustvo stečeno u okviru programa prekogranične saradnje uključeno je u Program. Putem NPRR nisu sprovođene mere koje se odnose na ruralnu javnu infrastrukturu do 2021. godine.

26.8.2021.

P.12.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 6

Pojasniti kriterijume/principe selekcije na način kako je predloženo u izveštaju o vrednovanju.

Prihvaćeno.

Principi za Meru 6 utvrđeni su Programom, dok će kriterijumi selekcije biti opisani u Pravilniku.

26.8.2021.

P.13.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 6

Revizija liste pokazatelja i usklađivanje sa pokazateljima koji su navedeni u opisu mere EK.

Prihvaćeno.

Lista pokazatelja je usklađena sa pokazateljima navedenim u opisu mere EK.

16.9.2021.

P.14.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 7

Uključivanje razvoja kratkih lanaca vrednosti i lokalne prerade poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu u okviru Mere 7.

Nije prihvaćeno.

Kratki lanci vrednosti u EU se finansiraju preko proizvođačkih grupa. RS nema sličnu meru niti kapacitet da je implementira.

Odluka na nacionalnom nivou je da se podrži prerada na gazdinstvu u okviru NPRR.

13.9.2021.

P.15.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 9

Premeštanje cilja „Podrška osnivanju i pripremi pLAG” i pratećih aktivnosti u okviru LEADER mere.

Nije prihvaćeno.

Navedeni cilj je sadržan u opisu mere EK.

13.9.2021.

P.16.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 9

Uključivanje posebne IPARD mere koja se odnosi na savetodavne usluge.

Nije prihvaćeno.

Odluka na nacionalnom nivou je da će savetodavni sistem i u narednom periodu biti finansiran iz državnog budžeta.

13.9.2021

P.17.

IPARD III program

Poglavlje 8.

Mera 9

Uključivanje dva dodatna pokazatelja kao što je objašnjeno u tekstu Izveštaja.

Prihvaćeno.

U Program su dodata dva nova pokazatelja.

Postavljanje ciljeva, raspodela finansijskih alokacija

13.9.2021.

P.18.

IPARD III program

Poglavlje 6.

Ciljane vrednosti i određivanje prioriteta potreba

Pojačanje obrazloženja opravdanosti prioritizacije mera i/ili prilagođavanje finansijskog plana u svrhu obezbeđenja usklađenosti Programa sa identifikovanim potrebama.

Prihvaćeno.

Principi određivanja prioriteta uključene su u potrebe i shodno tome odražavaju se na mere i finansijski plan.

Sprovođenje programa, praćenje, vrednovanje i finansijski aranžmani

26.8.2021.

P.19.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Preduzimanje relevantnih aktivnosti od strane IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije u svrhu procene trenutnih radnih procesa u cilju povećanja efektivnosti. Takođe, preporuka je da se proceni na koji način se efekti unapređenih kompetencija i iskustava mogu iskoristiti za povećanje efikasnosti.

Prihvaćeno.

Vrednovanje celokupnog sistema biće sprovedeno.

Tekuće (on-going) vrednovanje IPARD II programa planirano je za sprovođenje tokom 2022. godine i uključiće praćenje sprovođenja preporuka prethodnog vrednovanja po pitanju prepreka u apsorpciji sredstava i administrativnog pojednostavljenja.

26.8.2021.

P.20.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Zapošljavanje dodatnog kadra, uzimajući u obzir administrativne procedure zapošljavanja.

Takođe, preporuka je i da se preduzmu koraci, ukoliko je moguće, za povećanje plata zaposlenih u IA tako da plate budu u skladu sa nivoom odgovornosti i kompetencija potrebnih za podršku sprovođenju Programa.

Prihvaćeno.

Dodatni kadar u okviru IPA sistema biće angažovan u skladu sa Akcionim planom za poboljšanje apsorpcije IPARD sredstava. Takođe, izmenom Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika odobriće se napredovanje zaposlenih u ključnim organima IPA sistema do najvišeg zvanja.

26.8.2021.

P.21.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Kada je reč o saradnji sa delegiranim tehničkim telima, preporuka je da se poboljša komunikacija sa relevantnim institucijama kako bi se uspostavio zajednički pristup i stav u ostvarivanju cilja da sprovođenje IPARD III programa bude što efikasnije.

Prihvaćeno.

Izgradnja kapaciteta biće obezbeđena kroz Meru „Tehnička pomoć”.

26.8.2021.

P.22.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Korišćenje predloženog (ili drugog i boljeg) alata za procenu rizika od prekomernog opterećenja.

Delimično prihvaćeno.

Preporuka će biti sprovedena kroz procenu rizika prekomernog opterećenja korišćenjem tri faktora: period povraćaja investicije, ulaganja u inovativne tehnologije i ulaganja u zaštitu životne sredine. Period povraćaja investicije procenjivaće se putem poslovnog plana, dok će druga dva kriterijuma biti procenjena kroz LPT.

26.8.2021.

P.23.

IPARD III program

Poglavlje 8.1. i 12.

Implementacione strukture

Poboljšanje teksta u vezi sa funkcionisanjem sistema provere referentnih cena u IA.

Prihvaćeno.

Tekst koji se odnosi na funkcionisanje sistema provere referentnih cena u IA poboljšan je u Poglavljima 8.1. i 12.

26.8.2021.

P.24.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Uspostavljanje koherentnog sistema za praćenje i vrednovanje u MPŠV, koji obuhvata sve instrumente usmerene ka poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prihvaćeno.

MPŠV sprovodi PHRD grant projekat za jačanje kapaciteta poljoprivrednog sektora za donošenje politika na osnovu podataka, koji treba da omogući praćenje i vrednovanje celokupne politike poljoprivrede i ruralnog razvoja u Republici Srbiji.

26.8.2021.

P.25.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Sprovođenje relevantnih aktivnosti od strane MPŠV i IPARD agencije u cilju uspostavljanja elektronskog registra plaćanja poljoprivrednim proizvođačima.

Prihvaćeno.

IT rešenje za IPARD je razvijeno kroz projekte tehničke pomoći EU (IPA 2013, FwC). S obzirom na trenutno stanje po ovom pitanju, planirano je da se podneti zahtevi u okviru Četvrtog javnog poziva za Meru 3 obrađuju ručno i istovremeno putem razvijenog IT softvera. Ovo će omogućiti IPARD agenciji da prati funkcionisanje softvera pre konačnog prelaska sa ručne na elektronsku obradu zahteva.

13.9.2021.

P.26.

IPARD III program

Poglavlje 12.

Implementacione strukture

Provera od strane IA primenjenih principa u tabelama za praćenje i korekcija istih, ukoliko provera potvrdi zapažanja ex-ante evaluatora.

Prihvaćeno.

Principi u tabelama za praćenje će biti provereni u saradnji sa EK i prilagođeni u skladu sa tim.

13.9.2021.

P.27.

IPARD III program

Poglavlje 17.

Tehnička tela i savetodavne službe

Preporuka je da se izvrše sledeće korekcije:

- Ponovno razmatranje uključivanja posebne mere za PSS, kao i da se dozvoli privatnim savetodavnim službama da uzmu učešće;

- Prenos informacija o IPARD programu: potrebno je razmotriti stavljanje većeg naglaska na direktnije i dinamičnije kanale prenosa informacija.

Nije prihvaćeno.

Odluka na nacionalnom nivou je da će se savetodavni sistem i u narednom periodu finansirati iz državnog budžeta.

13.9.2021.

P.28.

IPARD III program

Poglavlje 3.6.

Kontekst pokazatelji

Pokretanje procesa adekvatnog prikupljanja podataka, kako bi tabela kontekst pokazatelja bila potpuna.

Prihvaćeno.

Proces je pokrenut na dva nivoa: IPARD Upravljačko telo u bliskoj saradnji sa RZS, Agencijom za zaštitu životne sredine i PHRD grant projektom priprema sveobuhvatnu platformu za praćenje za poljoprivredu i ruralni razvoj koja bi trebalo da bude sprovedena u 2022. godini.

Ostalo

26.8.2021.

P.29.

IPARD III program

Poglavlje 5.

Naučene lekcije

Rezultati i uticaji nacionalne podrške nisu opisani, a lekcije naučene u vezi sa nacionalnom podrškom nisu analizirane. Preporuka je da se iskoriste već sprovedene analize ili vrednovanja nacionalnih mera ili iniciranje novih vrednovanja kako bi se sticalo iskustvo iz prethodnog sprovođenja nacionalnih politika.

Delimično prihvaćeno.

Izvršena je finansijska analiza prethodne nacionalne podrške, a osnovni rezultati su predstavljeni u Poglavlju 5.1. Glavni rezultati prethodne nacionalne intervencije; opredeljeni iznosi, rezime vrednovanja ili naučene lekcije. Za naredni programski period planirano je da se izvrši vrednovanje nacionalne podrške.

26.8.2021.

P.30.

IPARD III program

Poglavlje 5.

Naučene lekcije

Prikupljanje naučenih lekcija i vrednovanja iz projekata koje finansira EU i donatori i korišćenje ovih informacija u budućem razvoju politike. Preporuka je da se iniciraju vrednovanja IPARD II programa, kako bi se izmerio doprinos Programa rezultatima i uticajima.

Prihvaćeno.

Tekuće (ongoing) vrednovanje IPARD II programa planirano je za sprovođenje tokom 2022. godine, sa uključenim sledećim aktivnostima:

Praćenje sprovođenja preporuka prethodnog vrednovanja po pitanju prepreka za apsorpciju i administrativnog pojednostavljenja;

Postignuti rezultati IPARD II mera.

XV. PROMOCIJA, VIDLJIVOST I TRANSPARENTNOST U SKLADU SA IPA PROPISIMA

U skladu sa pravilima definisanim čl. 23. i 24. FFPA, detaljnije opisanim u čl. 31. i 32. Sektorskog sporazuma, biće uspostavljen set aktivnosti i odgovarajućih procedura kako bi se obezbedilo transparentno sprovođenje i maksimalna dostupnost informacijama, promociji i vidljivosti podrške u okviru IPARD programa za period 2021–2027. godina. IPARD Upravljačko telo treba da ispuni zahteve u vezi sa informisanjem, promocijom i transparentnošću, kao i da obezbedi odgovarajuću vidljivost aktivnosti EU.

U skladu sa članom 32. Sektorskog sporazuma, sve aktivnosti u vezi sa informisanjem, promocijom i vidljivošću će se planirati, sprovoditi, nadgledati i procenjivati u okviru IPARD III Plana aktivnosti vidljivosti i komunikacije za period 2021-2027. godina (u daljem tekstu: PAVK), nakon dogovora sa Komisijom i odobravanja od strane IPARD III Odbora za praćenje. PAVK će se sprovoditi prema godišnjoj listi aktivnosti.

IPARD Upravljačko telo je odgovorno za celokupno praćenje i sprovođenje PAVK, kao i za pripremu izveštaja o napretku u sprovođenju aktivnosti informisanja i promocije, u skladu sa Memorandumom o razumevanju između IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije. O rezultatima aktivnosti vidljivosti i komunikacije izveštavaće se na sastancima IPARD III Odbora za praćenje.

Uspostavljanje Nacionalne mreže za ruralni razvoj doprineće sprovođenju aktivnosti vidljivosti i komunikacije.

15.1. AKTIVNOSTI PREDVIĐENE U CILJU INFORMISANJA POTENCIJALNIH KORISNIKA, STRUČNIH ORGANIZACIJA, PARTNERA U DOMENU EKONOMIJE, DRUŠTVA I ŽIVOTNE SREDINE, KAO I TELA UKLJUČENIH U PROMOCIJU RODNE RAVNOPRAVNOSTI I NVO O MOGUĆNOSTIMA KOJE NUDI IPARD III PROGRAM I PRAVILIMA ZA PRISTUP FINANSIRANJU

IPARD Upravljačko telo, u bliskoj saradnji sa IPARD agencijom, biće odgovorno za informisanje potencijalnih korisnika, stručnih organizacija, partnera u domenu ekonomije, društva i životne sredine, tela uključenih u promociju rodne ravnopravnosti i NVO, o mogućnostima finansiranja u okviru IPARD III programa na jednostavan, prijemčiv i blagovremen način. IPARD Upravljačko telo će obezbediti uspostavljanje veb-stranice za pružanje informacija i pristup IPARD III programu, uključujući konsultativni proces, informacije o rokovima sprovođenja Programa i o pravilima za pristup finansiranju.

Potencijalnim korisnicima biće na raspolaganju širok spektar promotivnih sredstava, kao što su štampane i elektronske verzije informativnog materijala, upotreba nacionalnih i lokalnih masovnih medija, informativni događaji, seminari i obuke. Predstavnici organizacija za podršku, kao što su Poljoprivredne savetodavne stručne službe, Privredna komora Srbije, Zanatska komora Srbije, udruženja i NVO, na centralnom i lokalnom nivou, biće pozvani da učestvuju u raspodeli promotivnog materijala, kao i na informativnim događajima, seminarima i obukama. Sredstva koja će IPARD Upravljačko telo i IPARD agencija koristiti za sprovođenje aktivnosti promocije i komunikacije, detaljno će biti navedena u PAVK.

Obuke za potencijalne korisnike, savetodavne službe i konsultante za pripremu kvalitetnih zahteva za odobravanje projekata, naročito poslovnih planova, biće organizovane pre objavljivanja javnih poziva.

15.2. AKCIJE PREDVIĐENE ZA INFORMISANJE KORISNIKA O DOPRINOSU EU

Korisnici će u okviru ovog programa dobiti detaljna uputstva u pisanoj formi o realizaciji projekta, uključujući uputstva za pripremu zahteva za plaćanje i uputstva za vidljivost, u skladu sa Aneksom 8 Sektorskog sporazuma i pravilnicima za sprovođenje mera IPARD III programa. IPARD Upravljačko telo i IPARD agencija će obezbediti da korisnici striktno ispunjavaju pravila vidljivosti definisana u pravilnicima i u ugovoru/rešenju o odobravanju projekta sa svim pravima i obavezama koje korisnici moraju poštovati u toku sprovođenja projekta i u narednih pet godina od momenta isplate.

Vidljivost investicija biće obaveza korisnika kojom će doprineti širenju informacija o ulozi EU u sprovođenju IPARD III programa. Obaveze korisnika u pogledu aktivnosti informisanja i promocije na nivou projekta biće definisane u odnosu na iznos javne pomoći i određene nacionalnim zakonodavstvom.

Nakon potpisivanja ugovora/izdavanja rešenja o odobravanju projekta, korisnik automatski daje dozvolu za objavljivanje svojih podataka kao korisnika podrške, naziva projekta i iznosa javnog kofinansiranja projekta. Na osnovu ovih informacija, a u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, IPARD agencija će pripremiti i objaviti na veb-stranici ažuriranu Listu korisnika prema IPARD meri, pozivu za podnošenje zahteva i iznosu IPARD III podrške.

IPARD agencija je odgovorna za informisanje korisnika o doprinosu EU u vezi sa dodeljenom IPARD podrškom, za objavljivanje poziva za podnošenje zahteva i Vodiča za potencijalne korisnike. Pored toga, IPARD agencija će redovno objavljivati listu često postavljanih pitanja i odgovora. IPARD agencija će izveštavati IPARD Upravljačko telo o svim sprovedenim aktivnostima u okviru PAVK.

Uz prethodnu saglasnost IPARD Upravljačkog tela, IPARD agencija će pripremiti Vodič za potencijalne korisnike, detaljan materijal u obliku priručnika, koji na razumljiv način predstavlja mere, pravila, uslove prihvatljivosti, kriterijume selekcije projekata i sve ostale informacije relevantne za odabir i vrednovanje projekata, što će pružiti kvalitetnu osnovu za pripremu zahteva za IPARD III podršku. Na isti način, za svaku meru kreiraće se poseban Vodič za potencijalne korisnike sa odgovarajućim primerom popunjenog prijavnog obrasca. Elektronska verzija Vodiča za potencijalne korisnike biće objavljena na veb-stranicama MPŠV i IPARD agencije.

Vodič za korisnike će sadržati jasna uputstva, koja pojašnjavaju odgovornost korisnika za promociju i vidljivost propisanu ugovorom/rešenjem o odobravanju projekata i informaciju da će finalnu Listu korisnika, sa iznosom javne pomoći, objaviti IPARD agencija.

15.3. AKTIVNOSTI INFORMISANJA ŠIRE JAVNOSTI O ULOZI EU U PROGRAMIMA I NJIHOVIM REZULTATIMA

IPARD Upravljačko telo će informisati širu javnost o procesu programiranja, usvajanju IPARD III programa, njegovim izmenama i dopunama, glavnim dostignućima i rezultatima procesa sprovođenja, koristeći konferencije za štampu, događaje, seminare, predstavljanje primera dobrih projekata i objavljivanje putem medija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Poseban akcenat biće stavljen na informisanje o doprinosu EU u okviru projekata finansiranih kroz IPARD program.

Nakon odobravanja programa, IPARD Upravljačko telo će predstaviti široj javnosti sadržaj programa i razviti administrativna uputstva za sprovođenje mera, čineći ih dostupnim svim zainteresovanim stranama putem IPARD veb-stranice, veb-stranice MPŠV, veb-stranice IPARD agencije, veb-stranice partnera/posrednika, a gde je to moguće, dostaviti štampane primerke. IPARD Upravljačko telo će organizovati informativnu kampanju, uključujući informativne sastanke, konferencije za štampu, objave u medijima, društvene mreže itd.

IPARD Upravljačko telo i IPARD agencija će objaviti različite promo materijale – vodiče, brošure, letke, biltene i druge štampane materijale, kako bi olakšali sprovođenje IPARD III programa korisnicima podrške i kako bi informacije o rezultatima programa učinili dostupnim široj javnosti.

IPARD Upravljačko telo će planirati i sprovoditi promotivne mere u cilju informisanja šire javnosti o rezultatima programa. Da bi se obezbedila transparentnost i prihvatanje odgovornosti za sprovođenje Programa, IPARD Upravljačko telo će redovno objavljivati informacije o Programu, uključujući finansijske pokazatelje, pokazatelje učinka i rezultata, kao i izveštaje o vrednovanju.

XVI. PROMOVISANJE RAVNOPRAVNOSTI POLOVA I NEDISKRIMINACIJE TOKOM RAZLIČITIH FAZA PROGRAMA (PLANIRANJA, SPROVOĐENJA, PRAĆENJA I VREDNOVANJA)

16.1. OPIS NAČINA NA KOJI ĆE SE PROMOVISATI RAVNOPRAVNOST POLOVA TOKOM RAZLIČITIH FAZA PROGRAMA (PLANIRANJA, SPROVOĐENJA, PRAĆENJA I VREDNOVANJA)

Ravnopravnost polova garantovana je Ustavom Republike Srbije. Republika Srbija je potpisnica nekoliko međunarodnih konvencija i dokumenata koji garantuju ravnopravnost polova i zabranjuju polnu diskriminaciju. Ciljevi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020. godine postavljeni su da tome doprinesu. Republika Srbija je 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju.

Narodna skupština je osnovala Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Vlada je uspostavila 2014. godine Savet za ravnopravnost polova, na čijem je čelu potpredsednik Vlade.

Kancelarija Zaštitnika građana (Ombudsman Republike Srbije), kao i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisan državni organ, i druga tela na nivou AP Vojvodine, fokusiraju se na prevenciju svih oblika, vrsta i slučajeva diskriminacije. Pored toga, više od 140 jedinica lokalnih samouprava ima angažovano lice ili telo koje se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou.

Prema istraživanju RZS, 37,6% žena u Republici Srbiji živi u ruralnim područjima, od kojih je 25,7% starije od 65 godina.

Od ukupnog broja gazdinstava, na 19,3% su žene nosioci gazdinstava i poseduju 10% korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) i 10% uslovnih grla stoke (UGS). Polovina žena nosilaca gazdinstava starija je od 65 godina. Ukupno 15,3% upravnika gazdinstava (poljoprivredna gazdinstva registrovana kao pravna lica) su žene. Žene su vlasnice i upravnice fizički i ekonomski malih poljoprivrednih gazdinstava i njihov udeo opada sa povećanjem veličine gazdinstva, kao što je prikazano na Grafikonu 15. Žene upravljaju poslovima sa manje investicija (poput primarne proizvodnje), izbegavajući rizike u vezi sa zajmovima i fluktuacijama na tržištu (Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018). Većinu poslova na gazdinstvima obavljale su žene kao članice poljoprivrednih gazdinstava, obično kao neplaćena i neregistrovana radna snaga.

Grafikon 15: Upravnici poljoprivrednih gazdinstava prema polu i veličini gazdinstva (%), 2018.

Izvor: Bogdanov, Babović, 2019.

Principi rodne ravnopravnosti uzeti su u obzir u procesu pripreme IPARD III programa. Da bi se obezbedilo adekvatno odražavanje rodnih pitanja, tokom pripreme IPARD III programa konsultuju se državni organi i nevladine organizacije aktivne u oblasti ravnopravnosti. Aktivnosti informisanja i promocije postaraće se da svi imaju jednak pristup informacijama bez obzira na pol, što podrazumeva dodatne napore da se dopre do žena u ruralnim područjima.

Sve mere u okviru IPARD programa osmišljene su tako da pružaju jednaku podršku (bez obzira na pol). Što se tiče podrške ulaganjima u fizičku imovinu, žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, mogu dobiti isti obim pomoći kao i svi drugi korisnici IPARD podrške, ali prema kriterijumima selekcije, žene imaju prednost u bodovanju i rangiranju, jer su žene jedna od rizičnih kategorija migracije u urbana naselja, zbog ograničenih mogućnosti zapošljavanja u ruralnim područjima. U okviru Mere 7 IPARD programa postoji prilika za ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim područjima. Tokom Prvog javnog poziva za Meru 7, 2020. godine, 40% podnosilaca zahteva bile su žene.

Kriterijumi selekcije za evaluaciju Lokalne strategije ruralnog razvoja/odabir Lokalnih akcionih grupa odnose se na kvalitet partnerstva, uključujući učešće mladih ljudi i žena.

Kroz Nacionalnu mrežu za ruralni razvoj, posebna pažnja biće posvećena aktivnostima koje će se baviti položajem žena u poljoprivredi i ruralnoj ekonomiji, jer su njihova uloga i doprinos – i na gazdinstvu i van njega – i dalje potcenjeni i umanjeni.

Izveštaji o praćenju i vrednovanju IPARD III programa omogućiće ispitivanje efekata IPARD III programa na rodnu ravnopravnost.

––––––––––––––

86 („Službenom glasniku RS”, br. 22/09 i 52/21)

16.2. OPIS NAČINA NA KOJI ĆE SE DISKRIMINACIJA ZASNOVANA NA POLU, RASI, POREKLU,

RELIGIJI, STAROSTI, SEKSUALNOM OPREDELJENJU SPREČAVATI TOKOM RAZLIČITIH FAZA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Pravni okvir protiv diskriminacije uspostavljen je u Republici Srbiji. Pored Ustava Republike Srbije, opšti režim zaštite uključuje Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o zaštitniku građana i Statut AP Vojvodine. Klauzule protiv diskriminacije su deo i drugih pravnih akata, tako da je politika jednakih mogućnosti garantovana Ustavom Republike Srbije (član 15) i može biti dalje razvijena. Ustav Republike Srbije (član 60) predviđa „pravičnu naknadu za obavljeni rad”, dok je princip ravnopravne naknade za jednak rad muškaraca i žena garantovan Zakonom o ravnopravnosti polova (član 17). Zakon o radu, kao i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, takođe uključuju odredbe usmerene na sprečavanje diskriminacije žena na tržištu rada i tokom zapošljavanja. Zakon o zabrani diskriminacije86 uvodi princip ravnopravnosti u odnosu na pol, rasu, boju kože, etničku pripadnost, jezik, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, političku, versku ili filozofsku opredeljenost, ekonomsku, obrazovnu i socijalnu situaciju, trudnoću, roditeljstvo (veze/odgovornost), starosnu dob, porodični ili bračni status, građanski status, boravište, zdravstveno stanje, invaliditet, odnos prema posebnim grupacijama, i u odnosu na bilo koji drugi razlog.

Priprema i sprovođenje IPARD III programa poštuju sve odredbe navedene u gorepomenutoj pravnoj osnovi i principe jednakog tretmana. Neće biti posredne ili neposredne diskriminacije bilo kog lica na osnovu pola, starosti, bračnog statusa, jezika, mentalnog ili fizičkog invaliditeta, seksualne orijentacije, političke pripadnosti ili ubeđenja, etničkog porekla, nacionalnosti, religije, rase, socijalnog porekla ili bilo kog drugog statusa. Kodeks ponašanja IPARD Upravljačkog tela i IPARD agencije u potpunosti poštuje sve odredbe protiv diskriminacije propisane odgovarajućim zakonom, što će takođe biti potkrepljeno odgovarajućom obukom zaposlenih.

Programske mere ne uključuju diskriminatorne kriterijume. Sprovođenje IPARD programa neće tolerisati bilo kakvu diskriminaciju potencijalnih korisnika podrške na osnovu religije, etničke pripadnosti, pola ili fizičkog invaliditeta.

XVII. TEHNIČKA TELA I SAVETODAVNE SLUŽBE

Potreba za unapređenjem profesionalnih kompetencija, podizanjem svesti i prenosom znanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja svake godine je sve veća, a trenutno je stanje takvo da je 49% upravnika PG (uključujući i nosioce PG) steklo stručno obrazovanje radom u poljoprivredi, 3% u srednjoj poljoprivrednoj školi, 1% je steklo na poljoprivrednom fakultetu, a 0,24% je pohađalo neformalne stručne obuke – kurseve.

Prenos znanja u Republici Srbiji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja odvija se kroz formalno obrazovanje (srednje obrazovanje, osnovne, postdiplomske i doktorske studije), kao i kroz neformalne edukacije i stručne obuke koje organizuju obrazovne i istraživačke institucije, savetodavne službe, konsultantske kuće, projektne jedinice i mediji.

Poljoprivredna savetodavna stručna služba Srbije (PSSS) je mreža koju čine 34 poljoprivredne savetodavne i stručne službe sa 256 licenciranih poljoprivrednih savetodavaca87. Od tog broja, 22 PSSS (19 državnih i tri privatne) širom Centralne Srbije ima 188 licenciranih poljoprivrednih savetodavaca. Kontrolu i koordinaciju ovih službi sprovodi MPŠV uz pomoć Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, koji je na period od pet godina imenovan za sprovođenje stručnih obuka, praćenje i vrednovanje efekata rada PSSS. Teritorija AP Vojvodine obuhvata 12 PSS sa 88 licenciranih poljoprivrednih savetodavaca. Kontrolu i koordinaciju ovih službi vrši PSPVŠ, uz pomoć PSS Novi Sad, kao ovlašćene organizacije za stručnu obuku savetodavaca u AP Vojvodini. I MPŠV i PSPVŠ obavljaju poslove u skladu sa Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede88 aktuelnim srednjoročnim programom89 i godišnjim programima za razvoj PSS u poljoprivredi.

PSSS pružaju usluge prenosa znanja, podizanja svesti, pomoći i druge usluge vezane za različite teme zainteresovanim stranama, poljoprivrednicima, uključujući i potencijalne korisnike IPARD programa, kroz individualni (individualno prilagođeno savetovanje, savetodavni moduli) i grupni rad (radionice, seminari, ogledne aktivnosti i razmena iskustava i prakse sa kolegama), kao i kroz sredstva javnog informisanja. Glavni izazov s kojim se suočavaju PSSS je ograničen broj savetodavaca, koji nije dovoljan da zadovolji potrebe više od 564 hiljade registrovanih PG u Republici Srbiji.

U periodu od 2017. do 2020. godine, od ukupno oko 272.000 poljoprivrednih proizvođača koji su obuhvaćeni savetodavnim aktivnostima, više od 25.000 potencijalnih IPARD korisnika informisano je o mogućnostima u okviru IPARD programa putem neformalnih edukacija: predavanja, radionica, seminara/zimskih škola i tribina. PSSS su pružile podršku u pripremi poslovnih planova i zahteva potencijalnih korisnika. Pored navedenog, PSSS su organizovale obuke i učestvovale kao predavači za one IPARD korisnike koji su prošli 50 sati stručne obuke u poljoprivredi. IPARD III program će povećati potrebu za dodatnim savetodavcima i proširiti predmet delovanja PSSS, koje se smatraju važnim partnerima MPŠV u procesu sprovođenja IPARD III programa.

Edukativni moduli u okviru Mere 9 – Tehnička pomoć IPARD III programa ili drugih izvora tehničke pomoći, imaće za cilj da omoguće savetodavcima sticanje posebnih i adekvatnih znanja, ne samo o polaznim informacijama za promotivne aktivnosti vezane za IPARD III program, već i o svim pojedinostima opštih i specifičnih kriterijuma za svaku meru, potrebnoj dokumentaciji i postupcima podnošenja zahteva i odobravanja. Cilj je pružanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima u popunjavanju zahteva za odobravanje projekata i izrada poslovnih planova za Meru 1 i Meru 7. Posebna pažnja tokom pripreme poljoprivrednih proizvođača biće posvećena oblasti dostizanja standarda i pružanje blagovremenih i tačnih informacija o ovim merama.

Savetodavne službe će informisati širu javnost u Republici Srbiji kroz medije (regionalne i lokalne televizijske i radio emisije, članci na zvaničnoj veb-stranici90 i bilteni koje objavljuju PSSS i/ili lokalne novine).

Tehnička tela će biti zadužena za proveru ispunjenosti propisanih nacionalnih standarda i standarda EU od strane korisnika pre vršenja plaćanja u oblasti zaštite životne sredine, veterinarstva, javnog zdravlja, dobrobiti životinja, zaštite biljaka, bezbednosti hrane za proizvode biljnog porekla i ruralnog turizma. Tehnička tela su: Uprava za veterinu, Ministarstvo zaštite životne sredine, Poljoprivredna inspekcija, Fitosanitarna inspekcija, Sektor za poljoprivrednu politiku, Uprava za zaštitu bilja, Inspekcija rada i Turistička inspekcija. Jačanje kapaciteta tehničkih službi i tela za sprovođenje IPARD III programa postići će se kroz obezbeđene obuke u okviru Mere „Tehnička pomoć”, ili drugih izvora tehničke pomoći.

Planirano je da Mreža za ruralni razvoj Srbije ima ulogu u promociji IPARD III programa i organizaciji informativnih kampanja u toku Javnih poziva za IPARD podsticaje (naročito u JLS u kojima je u prethodnom periodu zabeležen slabiji odziv), pružanju podrške potencijalnim LAG, kao i saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) u pripremanju JLS za investicije u ruralnu javnu infrastrukturu.

Tržište konsultantskih usluga, iako na početku nije posedovalo adekvatan nivo veština, uspešno se razvilo za vreme sprovođenja IPARD II programa. Kontinuirana informativna kampanja i obuke organizovane za konsultante doprinele su boljem kvalitetu podnetih zahteva. Na prethodnim javnim pozivima za IPARD mere, više od 50 konsultantskih kuća bilo je uključeno u pripremu dokumentacije za IPARD podršku. Takođe, one su pružile svoje usluge u izradi studija izvodljivosti i drugih studija u vezi sa projektom i/ili poslovnim planovima. IPARD Upravljačko telo će nastaviti da pruža blagovremene informacije i edukaciju konsultanata i u periodu sprovođenja IPARD III programa.

––––––––––––––

87 U toku sprovođenja IPARD II programa, grupa od 116 savetodavaca pohađala je dva obrazovna modula godišnje (ukupno osam modula u periodu 2017–2020. godina)

88 („Službeni glasnik RS”, broj 30/10)

89 Uredba o utvrđivanju Srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 19/21)

90 Veb-stranica Instituta za primenu nauke u poljoprivredi: www.psss.rs

XVIII. PRILOZI

NAPOMENA IZDAVAČA: Zaključkom o usvajanju Programa o izmenama i dopunama IPARD III programa za Republiku Srbiju za period 2021–2027. godine ("Službeni glasnik RS", broj 34/2025) izmenjeni su Prilozi 4, 5, 10 i 11 (vidi Zaključak - 34/2025-51).

Zaključkom o usvajanju Programa o izmenama i dopunama IPARD III programa za Republiku Srbiju za period 2021–2027. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/2026) Prilog 5 zamenjen je novim Prilogom 5 (vidi Zaključak – 86/2026-13).

PRILOG 1 – Definicija malih i srednjih privrednih društava

PRILOG 2 – Opis metodologije za procenu ekonomske održivosti korisnika

PRILOG 3 – Lista naseljenih mesta u planinskim područjima

PRILOG 4 – Metodologija za izračunavanje nivoa plaćanja za aktivnosti vezane za agro – ekološko – klimatsku meru, organsku proizvodnju i šumarstvo

PRILOG 5 – Lista relevantnih nacionalnih standarda

PRILOG 6 – Rezime izveštaja o prethodnom (EX-ANTE) vrednovanju

PRILOG 7 – Lista članova mreže za ruralni razvoj Srbije

PRILOG 8 – Hijerarhija ciljeva

PRILOG 9 – Elementi bodovanja za ocenu kvaliteta lokalne strategije ruralnog razvoja

PRILOG 10 – Lista naseljenih mesta izvan ruralnih područja

PRILOG 11 – Izjava o adekvatnosti i tačnosti obračuna

Istorija akta

9. septembra 2026.Izmene i dopune
Sl. glasnik RS 86/2026
16. aprila 2025.Izmene i dopune
Sl. glasnik RS 34/2025
28. decembra 2023.Donošenje
Sl. glasnik RS 118/2023

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.