Zaključak (o usvajanju Izveštaja o napretku u sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine – za 2009. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka i Usvajnju Izveštaja o napretku u primeni Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine – za 2009. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka)

Normal 0 false false false MK X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08), na predlog Kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

1. Usvaja se Izveštaj o napretku u sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine – za 2009. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Usvaja se Izveštaj o napretku u primeni Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine – za 2009. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.

3. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 021-4578/2010

U Beogradu, 24. juna 2010. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade –

zamenik predsednika Vlade,

Ivica Dačić, s.r.

IZVEŠTAJ

o napretku u sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine

– za 2009. godinu –

"Službeni glasnik RS", broj 47 od 13. jula 2010.

UVOD

Nacionalna strategija održivog razvoja za period 2009–2017. (u daljem tekstu: Strategija) usvojena je 9. maja 2008. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/08).

Strategija polazi od vizije Republike Srbije 2017. kao „institucionalno i ekonomski razvijene države sa adekvatnom infrastrukturom, kompatibilne sa standardima EU, s privredom zasnovanom na znanju, efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima, većom efikasnošću i produktivnošću, bogate ljudskim resursima, sa očuvanom životnom sredinom, istorijskim i kulturnim nasleđem, države u kojoj postoji partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane”.

Održivi razvoj, kojim treba da se ostvari ta vizija Republike Srbije, podrazumeva skladan odnos privrede i životne sredine koji će omogućiti da se prirodno bogatstvo naše planete sačuva i za buduće naraštaje.

Osnovni nacionalni prioritet Republike Srbije, strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja su:

– članstvo u EU;

– razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast;

– razvoj ljudskih resursa i povećanje zapošljavanja;

– razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj;

– zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa.

Strategija se zasniva na globalno prihvaćenim principima definisanim u Deklaraciji održivog razvoja iz Johanesburga, Milenijumskim ciljevima razvoja UN-a i Strategiji održivog razvoja EU, a to su:

– međugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije;

– otvoreno i demokratsko društvo – učešće građana u odlučivanju;

– znanje kao nosilac razvoja;

– uključenost u društvene procese;

– integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike;

– princip predostrožnosti;

– princip „zagađivač / korisnik plaća”, uključenje troškova vezanih za životnu sredinu u cenu proizvoda;

– održiva proizvodnja i potrošnja.

Održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, težnju da se stvori bolji svet balansiranjem socijalnih i ekonomskih faktora i faktora zaštite životne sredine. Cilj Strategije je postizanje ravnoteže tri „stuba” održivog razvoja, a to su: privreda zasnovana na znanju, socijalno-ekonomski razvoj i zaštita životne sredine i prirodni resursi.

Nakon usvajanja Strategije, ključno je njeno sprovođenje. Za praćenje ostvarenih mera Strategijom su utvrđeni ishodni indikatori u skladu sa međunarodno utvrđenim indikatorima održivog razvoja. Na osnovu njihovih vrednosti može se pratiti napredak u sprovođenju Strategije. Odabrani indikatori su usaglašeni s novom listom indikatora održivog razvoja UN, koja obuhvata i indikatore sprovođenja Milenijumskih ciljeva razvoja. Svi indikatori uzimaju u obzir ravnopravnost polova. Vrednosti ishodnih indikatora navedene u ovom izveštaju predstavljaju početne vrednosti i u odnosu na njih će se u narednim godinama procenjivati napredak u sprovođenju Strategije.

Strategijom je predviđeno godišnje izveštavanje o tome kako napreduje njeno sprovođenje i ovaj izveštaj je prvi takav izveštaj koji obuhvata 2009. godinu.

Prvi izveštaj o napretku u sprovođenju Strategije pripremio je Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije u saradnji sa stručnjacima koji su radili na pripremi Strategije i Akcionog plana za njeno sprovođenje. Podaci o vrednostima ishodnih indikatora održivog razvoja u Republici Srbiji u 2009. godini predstavljaju podatke zvanične statistike, gde god su takvi podaci bili dostupni. Za veći broj indikatora nema zvaničnih statističkih vrednosti, pa su za njih korišćeni podaci iz drugih izvora.

Za pojedine indikatore nije bilo moguće pribaviti vrednosti u 2009. godini, pa se u ovom izveštaju navode najsvežiji dostupni podaci. Takođe, jedan od problema u radu bilo je to što prikupljanje određenih vrednosti nije bilo srazmerno potrebama izveštaja (npr. podaci se prikupljaju samo popisima stanovništva, a za izveštaje se traže vrednosti za svaku godinu).

Skraćenice koje se koriste u tekstu imaju sledeće značenje:

AP – Autonomna pokrajina;

APD – Anketa o potrošnji domaćinstva;

BDP – bruto domaći proizvod;

BPK-5 – biološka potrošnja kiseonika tokom pet dana;

VSS – visoka stručna sprema;

GHG – Greenhouse gasses / gasovi sa efektom „staklene bašte”;

DSL (ADSL) – Digital Subscriber Line / digitalna pretplatnička linija (Asumetris Digital Subscriber Line / asimetrična digitalna pretplatnička linija);

EU – Evropska unija;

EUR – evro;

ZJZ – zavodi za javno zdravlje;

IBA – područje za ptice od međunarodnog značaja;

ICAO – Međunarodna organizacija civilne avijacije;

IEA – International Energy Agency / Međunarodna agencija za energiju;

IPA – Instrument for Pre-accession Assistance / pretpristupni fondovi;

IPA – područje za biljke od međunarodnog značaja;

MŽSPP – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja;

MZ – Ministarstvo zdravlja;

MNTR – Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj;

MOP – materijalno obezbeđenje porodice;

MPŠV – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

MRE – Ministarstvo rudarstva i energetike;

MRSP – Ministarstvo rada i socijalne politike;

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova;

MWe – jedinica za električnu snagu;

NPZŽS – Nacionalni program zaštite životne sredine

NOh – azotni oksidi;

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj;

ODA – Official Development Assistance / zvanična razvojna pomoć;

PPP – Purchasing Power Parity / paritet kupovne moći;

RZZZ – Republički zavod za zdravstvenu zaštitu;

RS – Republika Srbija;

RZR – Republički zavod za razvoj;

RZS – Republički zavod za statistiku;

SZO – Svetska zdravstvena organizacija;

SEPA – Agencija za zaštitu životne sredine;

toe – tona ekvivalentne nafte;

UNCCD – Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom;

UNDP – Program za razvoj Ujedinjenih nacija;

UNECE – Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu;

UNEP – Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija;

UNESCO – Organizacija Ujedinjenih nacija za naučnu, kulturnu i prosvetnu saradnju;

UNFCCC – Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama;

UNICEF – Fond Ujedinjenih nacija za decu;

UN – Ujedinjene nacije;

USD – američki dolar;

NSFS – hlorofluorougljovodonik;

CDM – Clean Development Mechanism / mehanizam čistog razvoja;

CEFTA – Central European Free Trade Agreement / Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi;

CLC – Corine Land Cover.

1. Siromaštvo

1.1. Nedostatak prihoda

Procenat stanovništva koji se nalazi ispod nacionalne linije siromaštva

Apsolutna linija siromaštva 2009. godine procenjena je na 8.022 dinara mesečno po ekvivalentnom odraslom stanovniku. Podaci pokazuju da je ispod apsolutne linije siromaštva 2009. godine živelo 6,9 % stanovnika (Vlada, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, 2010). Takođe, podaci pokazuju da je 2009. godine siromaštvo veće za 0,8 procentnih poena nego 2008. godine. Relativna linija siromaštva, koja se određuje kao 60 % medijane lične potrošnje po potrošačkoj jedinici, pokazuje da je u Republici Srbiji bilo siromašno 13,6 % stanovništva, što je takođe više nego 2008. godine (13,2 %). Stopa rizika od siromaštva znatno je porasla: sa 20,6 % 2008. na 22,5 % 2009. godine. Posebno velik porast siromaštva beleži se među decom do 15 godina starosti. Skoro svako treće dete izloženo je riziku od siromaštva (28,1 % 2009. godine, a 22,2 % 2008). S druge strane, stopa rizika od siromaštva za starije od 65 godina blago opada. Dubina siromaštva značajno je smanjena (sa 3,1 % na 2,5 %), dok je oštrina siromaštva 2008. godine duplo manja nego 2007. godine. Nakon značajnog smanjenja siromaštva prethodnih godina, procenat siromašnih porastao je u prvoj polovini 2009. godine. Dok je oštrina siromaštva ostala ista, dubina siromaštva je porasla sa 1,1 % u trećem kvartalu 2008. godine na 1,6 % u prvoj polovini 2009. godine.

Još postoje znatne regionalne razlike u procentu siromašnih. U prvoj polovini 2009. godine stopa siromaštva u centralnoj Srbiji iznosila je 10 % i bila je dvostruko viša nego u Beogradu i AP Vojvodini. U poređenju s periodom pre krize, indeks siromaštva je relativno brzo rastao u centralnoj Srbiji i u Beogradu dostižući nivo iz 2006. godine. Počevši od poslednjeg kvartala 2008. godine, siromaštvo je poraslo i u AP Vojvodini, ali je ipak ostalo dvostruko niže nego što je bilo pre krize (G. Matković, B. Mijatović, M. Petrović. „Uticaj krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji”, CLDS, Beograd, 2010).

Siromaštvo je sve izraženije u seoskoj populaciji. Ispod apsolutne linije siromaštva 2009. godine živelo je 4,9 % stanovnika s gradskog područja (približno isto kao i 2008. godine) i 9,6 % stanovnika sa seoskog područja (što je za 2,1 % više nego 2008. godine).

Odnos prosečne zarade žena i muškaraca

Prosečne zarade žena u Republici Srbiji iznosile su 2008. godine 95,2 % prosečne zarade muškaraca iste godine (Republički zavod za statistiku, Statistika zaposlenosti i zarada, 2009). Taj podatak pokazuje lagani trend smanjenja razlike u zaradi muškaraca i žena u odnosu na 2007. godinu, kada su prosečne zarade žena iznosile 96,3 % prosečne zarade muškaraca. S druge strane, nisu zabeležene razlike u siromaštvu između muškaraca i žena. Analitički podaci APD-a ukazuju na to da se siromaštvo u Republici Srbiji ne može objasniti razlikama među polovima. Iz analize se ne uočava da su u periodu krize nastale znatne razlike u siromaštvu između muškaraca i žena. Međutim, kada se podaci za prvu polovinu 2009. godine posmatraju prema polu nosioca domaćinstva, evidentno je da je siromaštvo poraslo u svim domaćinstvima, ali i da su domaćinstva čiji su nosioci muškarci bila izložena većem riziku od siromaštva (7,8 % u poređenju sa 6,1 % domaćinstava čiji su nosioci žene) (G. Matković, B. Mijatović, M. Petrović, Uticaj krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji, CLDS, Beograd, 2010).

1.2. Nejednakost

Koeficijent GINI

Koeficijent GINI je 2009. godine iznosio 0,319 (Vlada, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, 2010). U odnosu na 2008. godinu vrednost koeficijenta GINI minimalno je opala (za 0,003), što ukazuje na to da nema značajnijih promena u nejednakosti između domaćinstava. Nejednakost raspodele prihoda (kvintilni odnos S80/S20), koji pokazuje odnos u prihodima samo za 20 % populacije koja raspolaže najvišim ekvivalentnim prihodom u odnosu na 20 % populacije s najnižim ekvivalentnim prihodom, iznosio je 2009. godine 5,6 i približno je jednak istom pokazatelju u 2008. godini (5,5). U poređenju s prethodnim godinama vidljivo je da nejednakost raspodele prihoda opada u poslednje dve godine (sa 7,7 2006. godine).

HDI – indeks humanog razvoja

Prema procenama Republičkog zavoda za razvoj, indeks humanog razvoja Republike Srbije 2007. godine iznosio je 0,837, što pokazuje da je veći nego 2006. godine (0,821). Poslednji objavljeni Izveštaj humanog razvoja Programa za razvoj UN, u kome su prikazani podaci o ljudskom razvoju 2006. godine, po prvi put je obuhvatio Republiku Srbiju i svrstao je u grupu zemalja s visokim nivoom ljudskog razvoja (iznad 0,800). Po tom parametru, Republika Srbija se nalazi na 65. mestu od 179 rangiranih zemalja.

Izvor: Program za razvoj UN, Izveštaj humanog razvoja (2003–2007)

Slika 1.1. Indeks humanog razvoja Republike Srbije.

Indeks regionalne nejednakosti

u humanom razvoju

Regionalna neravnomernost u razvoju veoma je izražena u Republici Srbiji. Polarizovanost između južnih i severnih područja Republike Srbije postaje izrazita. Odnos između najrazvijenije i najnerazvijenije opštine u Republici Srbiji iznosio je 2007. godine 6,9 : 1, što predstavlja najnepovoljniji indeks regionalne neravnomernosti u razvoju u Evropi (Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju Srbije za 2008. godinu, 2009). Ako se posmatra indeks regionalne neravnomernosti u razvoju u okruzima, razlika je manja i iznosi 3 : 1 (Grad Beograd u odnosu na Jablanički okrug).

1.3. Pomoć siromašnima

Stanovništvo obuhvaćeno programima državne

pomoći i podrške

Dva osnovna vida novčanih naknada koje država izdvaja za siromašne u Republici Srbiji jesu davanja u oblasti socijalne zaštite (materijalno obezbeđenje porodice i dodatak za negu i pomoć drugog lica) i davanja u oblasti dečije zaštite (naknada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada zbog nege deteta, dečji dodatak i roditeljski dodatak). Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike (Ministarstva rada i socijalne politike, Izveštaj o radu za 2009. godinu, 2010), 2009. godine u oblasti socijalne zaštite bila su 198.243 lica obuhvaćena sledećim materijalnim davanjima:

– materijalnim obezbeđenjem (MOP) za prosečno 59.067 porodica, tj. za 151.504 lica s mesečnim iznosom od oko 366 miliona dinara;

– dodatkom za negu i pomoć drugog lica za prosečno 46.739 lica s mesečnim iznosom od oko 485 miliona dinara.

Pored toga, 2009. godine u oblasti dečje zaštite bilo je ukupno 478.439 lica obuhvaćeno sledećim materijalnim davanjima:

– naknadom zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta – u izveštajnom periodu pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva ostvarilo je prosečno mesečno 30.568 korisnika, a isplaćena sredstva iznose 18.034.390.399,05 dinara (iz sredstava Ministarstva rada i socijalne politike 16.572.176.610,05 dinara, a iz budžetskog fonda 1.462.213.789,00 dinara);

– roditeljski dodatak ostvarilo je prosečno mesečno 62.558 korisnika za 61.406 dece, a isplaćena sredstva iznose 4.246.213.848,00 dinara; od čega je iz sredstava Ministarstva rada i socijalne politike realizovano 4.236.399.083,00 dinara, a iz budžetskog fonda 9.814.765,00 dinara;

– dečji dodatak ostvarilo je prosečno mesečno 203.403 korisnika za 386.465 dece, a isplaćena sredstva iznose 8.222.541.306,43 dinara, (iz sredstava Ministarstva rada i socijalne politike 7.436.138.934,43 dinara, a iz budžetskog fonda 787.402.372,00,00 dinara).

Broj domaćinstava koja koriste MOP bio je 2008. godine znatno veći nego 2007. godine, ali se broj porodica koje su 2009. godine koristile MOP neznatno smanjio u odnosu na 2008. godinu (59.067 u odnosu na 59.210). S druge strane, broj domaćinstava koja koriste MOP još ne prelazi 3 % ukupnog broja domaćinstava u Republici Srbiji.

Ukupan broj korisnika socijalne zaštite smanjen je od 2005. do 2008. godine za više od 40 % kao rezultat novousvojenih zakonskih rešenja, čiji je cilj bio bolja „usmerenost” socijalnih davanja, tj. da se najveći deo pomoći daje najugroženijima.

Izvor: Baza podataka DevInfo na osnovu podataka Ministarstva rada i socijalne politike i Centara za socijalni rad, 2009.

Slika 1.2. Broj korisnika socijalne zaštite u Republici Srbiji 2000–2008.

1.4. Životni uslovi

Procenat izgrađenih socijalnih stanova

u odnosu na ukupan broj završenih stanova

Socijalno stanovanje u Republici Srbiji nije bilo regulisano zakonom u prethodnom periodu. Narodna skupština usvojila je u drugoj polovini 2009. godine Zakon o socijalnom stanovanju, koji definiše socijalno stanovanje i propisuje uslove za rešavanje stambenih pitanja za domaćinstva koja iz socijalnih i ekonomskih razloga ne mogu sebi da obezbede stan po tržišnim uslovima. Zakon predviđa i formiranje Agencije za stanovanje, koja će kao neprofitna stambena organizacija podsticati izgradnju socijalnih stanova. Vlada je obavezna da donese Nacionalnu strategiju socijalnog stanovanja, koja će predstavljati okvir za konkretne programe u toj oblasti. Imajući sve to u vidu, sada se ne može dati konkretna procena vrednosti indikatora, pa će to biti učinjeno u narednom izveštaju.

2. Upravljanje

2.1. Korupcija

CPI – indeks percepcije korupcije

Indeks percepcije korupcije u Republici Srbiji za 2009. godinu iznosio je 3,5 i po tom pokazatelju, Republika Srbija se nalazila u grupi zemalja koje imaju znatne probleme s korupcijom, tj. nalazi se na 83. mestu liste Transparency International. Indeks percepcije korupcije porastao je sa 3,4 2008. godine na 3,5 2009. godine, što predstavlja minimalno poboljšanje. Republika Srbija je još daleko od vrednosti 5 indeksa percepcije korupcije, što se smatra snošljivim stepenom rasprostranjenosti korupcije. Iako je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije usvojena još 2005. godine, s njenom primenom se kasni, a sprovođenje obaveza se u prethodnom periodu nije pratilo na zadovoljavajući način. Osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije 2009. godine predstavlja snažan podsticaj u borbi protiv korupcije, pa se može očekivati da se u narednim godinama poboljša indeks percepcije korupcije.

Stepen opšteg poverenja građana

U prethodnom periodu nije vršeno ispitivanje stepena opšteg poverenja građana, pa nema podataka o tom indikatoru.

2.2. Kriminal

Broj zabeleženih kriminalnih dela nasilja

na 100.000 stanovnika

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Rezultati rada Ministarstva za 2009. godinu, 2010), tokom 2009. godine smanjen je ukupan kriminal za 1.442 krivična dela (sa 94.270 krivičnih dela u jedanaest meseci 2008. godine na 92.828 krivičnih dela u istom periodu 2009. godine). Većina policijskih uprava beleži smanjenje ukupnog kriminala, a značajna je činjenica da je to smanjenje zabeleženo na području najvećih gradskih centara, i to u Beogradu (1.000 krivičnih dela manje), Nišu i Kragujevcu. Smanjen je opšti kriminal za 1.774 krivična dela (sa 83.413 na 81.639 krivičnih dela). Smanjen je i broj krivičnih dela protiv života i tela i krivičnih dela protiv imovine, što je vrlo značajna činjenica jer su imovinski delikti najzastupljeniji oblik opšteg kriminala u Republici Srbiji. Takođe, smanjena su i krivična dela protiv opšte sigurnosti, a smanjuje se i broj lakših krivičnih dela opšteg kriminala. Smanjen je broj težih krivičnih dela opšteg kriminala, i to ubistava u pokušaju, teških telesnih povreda, silovanja, silovanja u pokušaju, teških krađa, razbojničkih krađa, iznuda i neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila.

2.3. Efikasnost državne uprave

Stepen efikasnosti e-uprave

Prva elektronska sednica Vlade održana je 11. juna 2009. godine, čime je otvoreno novo poglavlje u vođenju državnih institucija. Svi članovi Vlade imaju svoj laptop koji im omogućava održavanje takvih sednica i stalnu međusobnu komunikaciju, što je značajan napredak u odnosu na period pre 2008-2009. godine. Elektronske sednice podrazumevaju sednicu „bez papira”, i uključuju primenu elektronskog toka dokumenata, u svim odeljenjima, kao i pripremu materijala za sednice Vlade.

Vlada 2004. godine usvojila Strategiju reforme državne uprave sa akcionim planom za njeno sprovođenje do 2008, a potom jula 2009. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme državne uprave. Jedan od osnovnih principa na kojima se zasniva reforma državne uprave kao i oblast u kojoj će se primarno sprovoditi aktivnosti na osnovu navedenih strateških dokumenata jeste i modernizacija državne uprave, e-uprava. U skladu sa ovim strateškim dokumentom Vlada je usvojila i Strategiju razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje („Službeni glasnik RS”, broj 83/09) kojom se detaljnije razrađuju aktivnosti u ovoj oblasti reforme državne uprave, posebno sa informaciono- tehnološkog aspekta. Osnovni dokument za izradu strategije bilo je saopštenje Evropske komisije Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, Evropskom ekonomskom i socijalnom savetu i Komitetu regiona „i2010 Akcioni plan za e-upravu: Ubrzavanje e-uprave u Evropi za dobrobit svih”, koji je prihvatila Evropska komisija 2006. godine. Akcioni plan je sastavni deo „i2010 – Evropsko informaciono društvo za rast i zapošljavanje”, koja je okvir politike za informaciono društvo i medije u Evropskoj uniji. Vlada je prihvatila pomenutu inicijativu kao opšti okvir za razvoj informacionog društva. Elektronski (digitalni) sertifikati namenjeni su svim učesnicima elektronskog poslovanja u Republici Srbiji, i fizičkim i pravnim licima (državna uprava, lokalna samouprava, javne službe, preduzeća, banke, osiguravajuća društva, organizacije, institucije...). Registrovana su sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa. Prvo je registrovano 19. decembra 2008. godine u Javnom preduzeću PTT saobraćaja „Srbija”, a drugo 29. decembra 2009. godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Elektronski podaci su zaštićeni uspostavljanjem infrastrukture javnih i privatnih ključeva – Public and Private Key, a primenom asimetričnih kriptografskih algoritama i tehnologije digitalnog potpisa ostvaruju se bezbednosne funkcije u savremenim računarskim mrežama: bezbedna provera autentičnosti strane koja je poslala digitalno potpisanu poruku, zaštita integriteta podataka u poruci koja je poslata i neporecivost potpisnika za sadržaj određene poruke.

Ta vrsta zaštite je propisana standardima prema kojima su uspostavljeni Country Signing CA i Document Signer CA. U toku su pripreme mehanizama da se svaki Document Signer CA sertifikat koji je sačinila Republika Srbija prosledi međunarodnoj organizaciji. Priprema se i bilateralna razmena Document Signer CA sertifikata između država (Vlada, Izveštaj o napretku Republike Srbije u dostizanju ciljeva Lisabonske agende za period 2007-2009. godine, 2010).

3. Zdravlje

3.1. Smrtnost

Stopa smrtnosti dece ispod pet godina

Smrtnost dece ispod pet godina u Republici Srbiji bila je 2008. godine 7,8 na 1.000 živorođenih (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010). To pokazuje tendenciju smanjenja u dužem periodu i na nivou je zemalja u okruženju ili zemalja novih članica EU. S druge strane, vrednost tog indikatora u Republici Srbiji je iznad vrednosti proseka EU, koji je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u 2007. godini, iznosio 5,47 na 1.000 živorođenih.

Među decom ispod pet godina najveća je smrtnost odojčadi. Smrtnost dece do navršene prve godine (mortalitet odojčadi) smanjen je sa 11,6 na 1.000 živorođenih (1998) na 6,7 na 1.000 živorođenih (2008). Međutim, vrednost tog pokazatelja je još iznad vrednosti koje se beleže u zemljama EU (4,6 na 1.000 živorođenih) i Evro A-grupe[1] (3,9 na 1.000 živorođenih) (Ministarstvo zdravlja, Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije 2010–2015, Nacrt).

Stopa smrtnosti dece ispod pet godina znatno je viša u romskoj populaciji u Republici Srbiji. Prema podacima UNISEF-a, stopa smrtnosti dece ispod pet godina i stopa smrtnosti odojčadi u romskim naseljima 2005. godine bila je 29, odnosno 25,9 na 1.000 živorođenih – što je znatno iznad prosečne vrednosti u Republici Srbiji.

Izvor: Republički zavod za statistiku.

Slika 3.1. Stopa smrtnosti dece ispod pet godina

na 1.000 živorođene dece.

Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju

Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju (healthy life expectancy) ne prati se kao indikator u Republici Srbiji. Očekivano trajanje života u Republici Srbiji 2008. godine iznosilo je 73,7 godina (71,1 godinu za muškarce i 76,2 godine za žene). Iako taj pokazatelj beleži blagu tendenciju porasta u odnosu na prethodne godine, to je za oko šest godina manje od proseka u zemljama EU. Prema podacima UNECE, očekivano trajanje života za populaciju iznad 65 godina u Republici Srbiji je 2008. godine iznosilo 14,6 godina, što je manje nego u zemljama u okruženju (na primer Rumunija 15,7, Mađarska 16,0) i u zemljama EU.

Godine života s nesposobnošću / invaliditetom (pokazatelj DALY)

Poslednji dostupni podaci za procenu godina života s nesposobnošću (Disability Adjusted Life Expectancy – DALY) u Republici Srbiji odnose se na 2000. godinu. Prema tim podacima, ishemijske bolesti srca, kardiovaskularne bolesti, kancer pluća, depresivni poremećaji i šećerna bolest bili su uzroci za blizu 70 % godina života s nesposobnošću ili invaliditetom. Pokazatelj DALY za ishemijsku bolest srca muškaraca iznosio je 2000. godine 26,1, a žena 18,1 (Janković i dr., The burden of disease and injury in Serbia, The European Journal of Public Health, 2007). Cerebrovaskularne bolesti i infarkt miokarda kao drugi najznačajniji uzrok, kod muškaraca su u istoj godini prouzrokovali vrednost pokazatelja DALY 17,9, a kod žena 18,1. Depresija među ženama bila je visoko zastupljena, s visokom vrednošću pokazatelja DALY od 8,7.

Izvor: Janković i dr., The burden of disease and injury in Serbia, The European Journal of Public Health,2007.

Slika 3.2. Vrednosti pokazatelja DALY za različite bolesti

i povrede u Republici Srbiji 2000. godine.

3.2. Obezbeđenje zdravstvene brige

U poslednjih nekoliko godina u zdravstvenom sektoru Republike Srbije realizovane su veoma značajne aktivnosti koje podržavaju ravnopravan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti. Usvojen je niz zakonskih, podzakonskih, programskih i strateških dokumenata na republičkom i lokalnim nivoima. Unapređeni su mehanizmi za praćenje zdravstvenog stanja i korišćenja zdravstvene službe, kao i za ostvarivanje preventivne zdravstvene zaštite. Učinjeni su značajni pomaci kada je u pitanju dostupnost zdravstvenih usluga za ugrožene grupe stanovništva brojnim projektima i nedavno usvojenim podzakonskim dokumentima.

Procenat stanovništva koje ima pristup

primarnoj zdravstvenoj zaštiti

U Republici Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu zaključno sa 31. decembrom 2009. godine, bilo obavezno zdravstveno osigurano 6.786.333 građana, što je 92,5 % ukupne populacije (procena broja stanovnika RZS 1. januara 2009). Od toga po osnovu zaposlenosti osigurano je 2.958.668 lica (43,60 % od ukupnog broja obavezno osiguranih lica), 1.842.066 penzionera (27,14 %) i 1.210.157 lica čije se osiguranje finansira iz budžeta Republike Srbije (17,83 %). Ostalo čine poljoprivrednici, lica koja samostalno obavljaju delatnost, nezaposleni i druga lica.

Usluge u primarnoj zdravstvenoj zaštiti danas u Republici Srbiji pruža 157 domova zdravlja i njihovih ogranaka – zdravstvenih stanica i ambulanti. Osim toga, primarnu zdravstvenu zaštitu pružaju i zavodi za zdravstvenu zaštitu i apoteke. Mreža primarne zdravstvene zaštite je zadovoljavajuća – sve opštine imaju domove zdravlja. Od najbliže ustanove primarne zdravstvene zaštite udaljeno je manje od 15 minuta vožnje čak 98,6 % stanovništva , a skoro celokupno stanovništvo manje od 30 minuta vožnje. U pripremi je Strategija razvoja primarne zdravstvene zaštite (Ministarstvo zdravlja, Smernice zdravstvene politike za jačanje sistema primarne zdravstvene zaštite 2010–2015), koja se realizuje u okviru projekta „Politika primarne zdravstvene zaštite na Balkanu”, kao i niz pratećih dokumenata.

Procenat žena koje koriste neku savremenu metodu kontracepcije

U 2006. godini od ukupnog broja žena reproduktivne dobi koje su imale stalnog seksualnog partnera 37,3 % je koristilo kontraceptivna sredstva (pilulu, intrauterinu spiralu, lokalna hemijska sredstva, kondom, dijafragmu) (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Zdravstveno-statistički godišnjak Srbije za 2008. godinu, 2009). I pored toga što je procenat žena koje koriste savremene metode kontracepcije malo viši nego 2000. godine, u planiranju porodice još se primenjuje namerni prekid trudnoće umesto modernih metoda kontracepcije. Istovremeno se zapaža i niža stopa namernih pobačaja, kako među ženama reproduktivne dobi, tako i među adolescentkinjama (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010). Stopa namernih pobačaja žena reproduktivne dobi 2000. godine iznosila je 2.069,5 na 100.000 žena reproduktivne dobi, a 2007. godine – 1.149,4 na 100.000 žena reproduktivne dobi.

3.3. Zdravstveni status i rizici po zdravlje

Jedan od značajnih pokazatelja zdravstvenog stanja i kvaliteta života je percepcija zdravlja, koja uključuje individualnu procenu fiziološkog, fizičkog, psihološkog i socijalnog blagostanja i efekte zdravlja na druge aspekte života, odnosno individualne mogućnosti i samopoštovanje. U Republici Srbiji je 2006. godine samo 15,7 % odraslog stanovništva svoje opšte zdravstveno stanje procenjivalo kao loše ili vrlo loše (Ministarstvo zdravlja, Istraživanje zdravlja Republike Srbije, Finalni izveštaj, 2006). Taj procenat je veći u istočnoj (15,8 %) i jugoistočnoj Srbiji (16,6 %). Svaki peti odrasli stanovnik jugoistočne Srbije procenjuje da se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo u poslednjoj godini, što je za blizu 3 % više od proseka u Republici Srbiji. S druge strane, procenat odraslog stanovništva koji ima poželjan (ispravan) stav o odgovornosti za sopstveno zdravlje u jugoistočnoj Srbiji viši je od proseka u Republici Srbiji.

Prevalencija pušenja kod dece uzrasta

od 13 do 15 godina

Pušenje među školskom decom uzrasta 13–15 godina opada, pa je prevalencija pušenja u toj grupi bila 16,9 % 2003, a 10,4 % u istraživanju 2008. godine. Pozitivna promena u vezi s pušenjem zapažena je i u istraživanju zdravlja stanovnika Republike Srbije, koje takođe pokazuje da je procenat mladih uzrasta od 15 do 19 godina koji puše povremeno ili stalno od 2000. do 2006. opao sa 22,9 % na 15,5 % i da je porastao procenat onih koji nikada nisu pušili (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010).

Prevalencija pušenja kod odraslih koji imaju više od 20 godina

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji je 2006. godine 33,6 % odraslih stanovnika pušilo (svakodnevno ili povremeno), što je manje nego 2000. godine (40,5 %). Svakodnevno je pušilo 27,7 % odraslih stanovnika, odnosno skoro svaka četvrta žena (23,7 %) i svaki treći muškarac (32,5 %). Dnevno se popuši najmanje milion paklica cigareta, a od posledica pušenja u Republici Srbiji umre 15 % ukupnog broja umrlih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. Skoro dve trećine odraslih izloženo je duvanskom dimu u svojoj kući, a na radnom mestu 44,9 % zaposlenih. U maju 2010. godine usvojen je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu („Službeni glasnik RS”, broj 30/10), koji treba da doprinese da se dodatno smanji broj aktivnih pušača i posledice koje prouzrokuje pušenje.

Broj samoubistava (na 100.000 stanovnika)

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Republici Srbiji je 2006. godine zabeleženo 19,5 samoubistava na 100.000 stanovnika, što je neznatno više nego u prethodnom periodu. Na samoubistvo se mnogo češće odlučuju muškarci (28,4 na 100.000 stanovnika 2006. godine) nego žene (11,1 na 100.000 stanovnika 2006. godine). Po broju samoubistava Republika Srbija je u rangu sa Češkom Republikom (20,7), Slovenijom (19,8) ili Mađarskom (21,5), ali ima znatno više samoubistava od Austrije (15,6), Rumunije (12,5), Bugarske (9,5), Bosne i Hercegovine (11,8) i Makedonije (6,8). Prevalenca suicidnog ponašanja i trend porasta broja samoubistava može se povezati pre svega sa ekonomskim teškoćama pojedinaca, krizom u porodici i porodičnim odnosima, kao i gubitkom perspektive. Od 2002. do 2004. godine broj samoubistava bio je znato manji nego pre i posle tog perioda, što se može objasniti porastom životnog standarda i povećanim očekivanjima posle dugotrajnog perioda ekonomske i društvene stagnacije devedesetih godina prošlog veka.

4. Obrazovanje

4.1. Nivo obrazovanja

Procenat stanovništva sa VSS

Procenat stanovnika s visokom stručnom spremom porastao je na 11,9 % 2009. godine u odnosu na 11,0 % u 2008. godini, ako se poredi sa ukupnim stanovništvom, ali i ako se računa samo u odnosu na stanovnike starije od 15 godina.

Tabela 4.1. Procenat stanovnika s visokom stručnom spremom.

Pokazatelj

Vrednost u %

2008.

2009.

VSS/ukupnom stanovništvu

11,0

11,9

VSS/stanovništvo starije od 15 g.

13,1

14,1

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2009.

Povećanje broja stanovnika s visokom stručnom spremom može se oceniti kao uspešno jer, makar samo u formalnom smislu, pokazuje da se sve veći procenat stanovništva opredeljuje za sticanje visoke stručne spreme. To je posledica činjenice da sva istraživanja pokazuju da su osobe sa VSS u kategoriji onih s najvišim prosečnim platama, kao i činjenice da je u poslednjih nekoliko godina otvoren velik broj privatnih fakulteta i strukovnih škola, što je pružilo mnogo širi izbor sticanja VSS. Međutim, situacija je loša u seoskim sredinama jugoistočne Srbije i romskim naseljima. Prosečan obrazovni nivo u Republici Srbiji beleži rast u odnosu na prethodni period, ali taj rast nije dovoljan u poređenju sa zemljama u okruženju i, posebno, sa zemljama EU. Sa 3,2 % studenata ukupne populacije 2007. godine, Republika Srbija se nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja (prosek EU je 3,7).

4.2. Pismenost

Stopa pismenosti odraslih

Poslednji dostupni podaci o pismenosti odraslog stanovništva potiču iz zvaničnog popisa stanovništva od 2002. godine, što znači da su zastareli i nisu sasvim pouzdani.

Prema popisu 2002. godine, u Republici Srbiji je bilo 232.925 nepismenih stanovnika starijih od 10 godina, tj. 3,45 %. Gledano prema polu, mnogo manje je nepismenih muškaraca, tj. 1,08 %, dok je nepismeno 5,66 % žena. Prema prosečnoj starosti nepismenih osoba, uočava se da je najviše nepismenih među starijim osobama (muškarci s prosečnom starošću 57,22 godine, a žene s prosečnom starošću 69,72 godine). To pokazuje da je među nepismenim ženama najviše onih koje pripadaju ranijim generacijama, dok se mlađe ženske osobe sve više opredeljuju za redovno školovanje i samim tim one se opismenjuju. Gledano po delovima Republike Srbije, nepismenost je najviša u centralnoj Srbiji (3,83 %, sa ekstremom od 6,88 % nepismenog ženskog stanovništva), dok je u AP Vojvodini nepismeno 2,41 % stanovništva starijeg od deset godina.

4.3. Nivo obrazovanosti stanovništva

Obrazovna struktura stanovništva prema popisu iz 2002. je nepovoljna: 3,4 % ukupnog stanovništva je potpuno nepismeno, 21,8 % nema završenu osnovnu školu, 23,9 % stanovništva ima osnovno obrazovanje, 41,1 % srednje, 4,5 % više i 6,5 % visoko obrazovanje.

Prema statističkim podacima, u Republici Srbiji školske 2007/08. godine predškolskim i osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno je oko 815.000 stanovnika, srednjim obrazovanjem 283.000 stanovnika i višim i visokim 237.000 stanovnika. Tendencija povećanja upisa na više škole i fakultete do 2007. nije nastavljena u školskoj 2008. godini, tj. na više škole i fakultete 2008. godine upisano je 0,5 % manje nego 2007. godine.

Obrazovna struktura ukupnog stanovništva starijeg od 15 godina je, prema anketi iz 2009. godine, sledeća: 3,2 % bez škole, 34,7 % niži nivo, 48,0 % srednje i 14,1 % visoko obrazovanje. U ukupnom stanovništvu starijem od 15 godina procenat onih koji imaju srednje obrazovanje u zemljama u kojima je sprovedena anketa, po podacima za 2009. godinu, kretao se od najnižih 18,6 % u Turskoj do najviših 71,2 % u Češkoj.

U Republici Srbiji ima 48,0 % stanovnika sa završenom srednjom školom, što je iznad nivoa Evropske unije, dok je u odnosu na neke zemlje okruženja taj procenat nizak. U 27 zemalja Evropske unije prosečno 44,4 % stanovnika ima srednje obrazovanje.

Stopa upisa u osnovne i srednje škole

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je osnovnim obrazovanjem 2008. godine bilo obuhvaćeno 95,7 % dece, što je za 1,8 % manje nego 2005. godine (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010), ali se nalazi u granicama zabeleženim u prethodne dve godine (2006. godine 94,6 %, 2007. godine 95,8 %). U ukupnoj populaciji broj dece koja se upisuju u osnovnu školu manji je za oko 5 %, ali je taj procenat mnogo veći u populaciji seoske dece (više od 20 %). Osnovnu školu završi 74 % dece sa sela. Najveći procenat dece koja nisu u obrazovnom sistemu i dalje je iz romskih porodica (21,6 %), iz siromašnih porodica (11,8 % u odnosu na prosek 1,6 %) i nedovoljno obrazovanih porodica (4,4 %) (Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak za 2007). Između 2002. i 2007. godine povećao se procenat siromašne dece koja nisu u obrazovnom sistemu: 2002. godine 6 % dece iz porodica koje žive ispod linije siromaštva nije bilo u obrazovnom sistemu, a 2007. godine 12 %.

Stopa upisa u srednje škole u Republici Srbiji 2008. godine iznosila je 81,58 %, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, što predstavlja blagi rast u odnosu na 2005. godinu (76,4 %). Prema anketi o životnom standardu, 2007. godini u obrazovni sistem nije bilo uključeno 16,7 % mladih od 15 do 19 godina, pri čemu je znatno manje od proseka bilo obuhvaćeno obrazovnim sistemom mladih iz porodica u kojima je nosilac domaćinstva niskog obrazovanja, mladih iz siromašnih porodica, Roma, kao i izbeglih i interno raseljenih lica. Značajno osipanje na prelasku iz osnovnog u srednje obrazovanje beleži se u romskoj populaciji u kojoj je procenat upisa u osnovnu školu 73 %, a u srednju 38 %.

Procenat završavanja srednje škole opada.

Navedeni podaci moraju se uzeti s rezervom jer još ne postoji jedinstveni informacioni sistem u prosveti, pa nema ni podataka o određenom broju dece koja nikada nisu obuhvaćena obrazovnim sistemom.

5. Populacija

5.1. Stanovništvo

Stopa rasta ukupne populacije

Stanovništvo Republike Srbije se nalazi na pragu demografske starosti, što je posledica različitih faktora, pre svega opadanja nataliteta i stope prirodnog priraštaja, kao i veće smrtnosti nego osamdesetih godina prošlog veka. Procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji za 2009. godinu iznosio je 7.334.935 (Republički zavod za statistiku), što je za 0,21 % manje nego 2008. godine. U odnosu na popisnu 2002. godinu broj stanovnika Republike Srbije opao je za 2,17 %. Natalitet je od 2004. do 2008. godine opao sa 10,5 na 9,4 živorođenih na 1.000 stanovnika. Stopa prirodnog priraštaja u istom periodu opala je sa -3,5 na – 4,6 2008. godine. S druge strane, stopa mortaliteta je ostala ista (14 na 1.000 stanovnika). Broj živorođene dece na 100 umrlih 2008. godine bio je veoma nepovoljan (67,3) i beleži pad u odnosu na 2004. godinu (75).

Stopa ukupnog fertiliteta

U Republici Srbiji 2008. godine bilo je od ukupne populacije 23,19 % žena u fertilitetnom dobu od 15 do 49 godina, a stanovništvo od 65 i više godina starosti činilo je 17,18 % populacije. Stopa ukupnog fertiliteta u Republici Srbiji iznosila je 1,4 2008. godine (Republički zavod za statistiku, 2009). Fertilitet beleži neprekidan nepovoljan trend duži niz godina. Broj živorođene dece na 1.000 žena koje su u reproduktivnom dobu bio je 2007. godine 22,3, što je manje nego 2000. godine, kada je taj pokazatelj iznosio 26,3 (Republički zavod za statistiku, 2008). S takvom stopom ukupnog fertiliteta Republika Srbija se svrstava u grupu zemalja koje ne mogu da obezbede ni prostu reprodukciju stanovništva. Povećanje stope ukupnog fertiliteta je jedan od strateških ciljeva Strategije podsticanja rađanja koja je usvojena 2008. godine.

Odnos zavisnosti starog stanovništva

Koeficijent zavisnosti starog stanovništva u Republici Srbiji 2008. godine iznosio je 32,5. S takvim odnosom Republika Srbija se svrstava u grupu zemalja sa izraženo starom populacijom u odnosu na prosek EU (25,2). Broj dece do 14 godina u ukupnoj populaciji neprestano opada (u poslednjem međupopisnom periodu taj broj je opao sa 19 % na 16 %). Indeks starenja (odnos broja starog i mladog stanovništva) takođe je izuzetno visok u Republici Srbiji (čak 105,9 2008. godine).

Pokazatelji unutrašnjih migracija stanovništva

Republika Srbija nema organizovanu godišnju statistiku unutrašnjih migracija stanovništva, pa se ne može adekvatno proceniti taj pokazatelj. Strategijom razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji od 2009. do 2012. godine, koju je Vlada usvojila 2009. godine, predviđeno je da se u narednom periodu prate unutrašnje migracije i obezbede podaci o broju i teritorijalnoj podeli migranata prema demografskim, etničkim i ekonomskim obeležjima.

Kada se posmatra ukupan migracioni saldo po upravnim okruzima u Republici Srbiji, može se uočiti da je u 2008. godini samo u gradu Beogradu i južno-bačkom upravnom okrugu došlo do značajnijeg rasta stanovništva zbog migracija (uključujći spoljne i unutrašnje migracije). Sa druge strane značajan negativan migracioni saldo beleže zlatiborski, sremski, mačvanski, borski i jablanički upravni okrug.

Tabela 5.1. Migracije u Republici Srbiji, prema starosti,

po okruzima, 2008.

Upravni okrug

Doseljeni

Odseljeni

Migracioni saldo

REPUBLIKA SRBIJA

154.210

151.154

3.056

Centralna Srbija

123.938

118.878

5.060

Vojvodina

30.272

32.276

-2.004

Grad Beograd

60.545

47.974

12.571

Severno-bački

3.167

3.123

44

Srednje-banatski

2.468

3.299

-831

Severno-banatski

2.105

2.627

-522

Južno-banatski

3.918

4.786

-868

Zapadno-bački

2.114

3.137

-1.023

Južno-bački

12.411

10.018

2.393

Sremski

4.089

5.286

-1.197

Mačvanski

5.107

6.203

-1.096

Kolubarski

3.274

3.769

-495

Podunavski

2.792

3.090

-298

Braničevski

2.945

3.128

-183

Šumadijski

4.213

4.076

137

Pomoravski

3.718

3.805

-87

Borski

2.067

2.887

-820

Zaječarski

2.204

2.417

-213

Zlatiborski

4.830

6.483

-1.653

Moravički

4.001

4.387

-386

Raški

7.208

7.171

37

Rasinski

4.407

5.024

-617

Nišavski

6.874

6.491

383

Toplički

1.944

2.571

-627

Pirotski

1.284

1.623

-339

Jablanički

3.236

4.071

-835

Pčinjski

3.289

3.708

-419

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2008.

5.2. Turizam

Turistički promet u glavnim turističkim regijama i destinacijama

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak 2009), u 2007. godini turizam je učestvovao sa 1 % u bruto domaćem proizvodu. Tokom 2009. godine u Republici Srbiji je evidentirano oko 2.021.166 turista, a od januara do oktobra 2009. godine Republika Srbija je imala 1.802.586 turista.

Najposećeniji gradovi su Beograd, Novi Sad i Niš, a najposećenije turističke destinacije su: Vrnjačka Banja, Sokobanja, Zlatibor, Kopaonik, Tara, Divčibare itd. Među gradovima, Beograd je imao najviše turista 2009. godine – 576.540 (1.186.867 noćenja) i Novi Sad – 83.981 (161.709 noćenja). Od banjskih mesta najpopularnija su Vrnjačka Banja sa ukupno 147.611 turista (609.035 noćenja) i Sokobanja sa 55.313 turista (321.252 noćenja). Od planinskih mesta najviše turista i noćenja bilo je na Zlatiboru – 93.093 turista (388.977 noćenja), na Kopaoniku – 67.385 turista (323.651 noćenja), na Tari – 50.097 turista (165.386 noćenja) i Divčibarama – 30.804 turista (139.165 noćenja). Ostala turistička mesta imala su ukupno 525.263 turista i 1.251.409 noćenja (Republički zavod za statistiku, Turistički promet u Republici Srbiji, januar 2010).

Maja 2009. godine donet je novi Zakon o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) kojim se propisuju uslovi i načini planiranja i razvoja turizma. Zakonom su utvrđeni uslovi za proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora.

6. Ekonomski razvoj

6.1. Makroekonomske performanse

BDP po stanovniku

U uslovima svetske ekonomske i finansijske krize bio je neminovan pad BDP-a i u Republici Srbiji. Taj pad je prema poslednjim dostupnim procenama iznosio oko 3 % 2009. godine i to je prvi put u poslednjih devet godina da je BDP smanjen. Međutim, kada se uzme u obzir struktura stvaranja i raspodele BDP-a u Republici Srbiji, može se oceniti da je pad tog indikatora samo ubrzan i pojačan krizom, a da bi BDP pao pre svega zbog toga što se ne preduzimaju strukturne promene i reforme koje ka tome vode.

Tabela 6.1. BDP po stanovniku.

Razvojni indikator

Jedinica

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

BDP po stanovniku

EUR

1.723

2.162

2.338

2.556

2.736

3.174

4.002

4.500

BDP po stanovniku (PPS)

EU = 100

21,3

25,7

26,1

28,9

31,8

33,3

34,4

36,0

-

Rast BDP

Realni rast

5,6

3,9

2,4

8,3

5,6

5,2

6,9

5,5

-3,0

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2009.

Procenat učešća investicija u BDP-u

Kao posledica krize, 2009. godine je drastično smanjen obim preduzetih investicija, zbog čega je njihov procenat u raspodeli BDP-a palo sa više od 23 % u prethodnim godinama na svega 18,2 % u prošloj godini. Paralelno s tim, smanjena su direktna strana ulaganja mereno kao procenat BDP-a sa 5,3 % 2008. godine na 4,4 % 2009. godine.

Tabela 6.2. Procenat investicija u BDP-u.

Razvojni indikator

Jedinica

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

Bruto investicije

% BDP

10,7

12,4

16,7

19,2

19,0

20,8

23,4

23,0

18,2

Strane direktne investicije

% BDP

1,4

3,1

6,9

4,1

6,1

14,1

6,2

5,3

4,4

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2009, Narodna banka Srbije, 2009.

Unutrašnji i spoljni dug

Nepovoljna kretanja u proizvodnji i zaposlenosti odrazila su se i na tekuću likvidnost u domaćoj ekonomiji. Naime, veliki deficiti koji su nastali usled lošijeg punjenja budžeta i nedostatka svežeg kapitala za finansiranje proizvodnje, nadomeštani su povećanim spoljnim zaduživanjem i porastom deficita javne potrošnje. To se uočava iz sledeće tabele:

Tabela 6.3. Unutrašnji i spoljni dug.

Razvojni indikator

Jedinica

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

Tekući plat. deficit

% BDP

2,2

- 4,2

- 7,8

-13,8

- 8,8

-10,1

-16,0

-18,2

- 5,7

Spoljni dug

% BDP

98,3

67,2

62,3

54,3

64,2

63,3

60,2

64,5

74,1

Budžetski suf. / def.

% BDP

- 0,5

- 2,6

- 2,7

0,7

1,0

- 1,6

- 1,9

- 2,5

- 4,1

Izvor: Narodna banka Srbije, 2009.

Kao jedino povoljno iz date tabele jeste znatan pad tekućeg platnog deficita (smanjenje sa više od 17 % na 5,7 % BDP-a), ali to je posledica pre svega smanjenog obima ukupne spoljne trgovine, pa i izvoza Republike Srbije.

Kretanje indeksa cena na malo

Na kraju, u analizi ekonomskog razvoja Republike Srbije 2009. godine, odnosno makroekonomskih performansi, mora se istaći da je uprkos svim nedaćama i teškoćama u kojima je domaća ekonomija poslovala u protekloj godini, očuvana cenovna stabilnost. Naime, stopa inflacije od decembra 2009. godine do decembra 2008. bila je 10,4 %.

Tabela 6.4. Kretanje indeksa cena na malo.

Razvojni indikator

Jedinica

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

Inflacija (dec. / dec.)

Stopa rasta

40,7

14,8

7,8

13,7

17,7

6,6

10,1

6,8

10,4

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2009.

6.2. Zaposlenost

U sledećoj tabeli dati su podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Republici Srbiji, kao i po pojedinim kategorijama i delovima zemlje.

Tabela 6.5. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti po anketi

o radnoj snazi za stanovništvo u dobi 15-64.

Zaposlenost

oktobar 2008.

oktobar 2009.

Stopa zaposlenosti

53,3

50,0

Stopa nezaposlenosti

14,7

17,4

Stopa nezaposlenosti muškaraca

12,7

16,1

Stopa nezaposlenosti žena

17,3

19,1

Stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 15-24

37,4

42,5

Izvor: Anketa o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku, 2009.

Tabela 6.6. Stope nezaposlenosti po anketi o radnoj snazi

za stanovništvo starog 15 i više godina.

Region

oktobar 2008.

oktobar 2009.

Centralna Srbija

13,8

17,2

Beograd

14,2

13,4

AP Vojvodina

14,2

18,3

Izvor: Anketa o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku, 2009.

Stopa zaposlenosti

Zaposlenost u Republici Srbiji je 2009. godine manja nego prethodne godine, što je moglo i da se očekuje s obzirom na pad BDP-a i stanje kako domaće privrede, tako i privrede u okruženju.

Stopa zaposlenosti je opala za 0,8 % od aprila do oktobra 2009. godine, ali taj pad je znatno manji nego u prethodnom periodu (2,5 % od oktobra 2008. godine do aprila 2009. godine). Broj zaposlenih lica u dobi 15-64 godine smanjen je za oko 36.000, odnosno 1,5 % (sa 2.486.734 lica u aprilu 2009. godine na 2.450.643 lica u oktobru 2009. godine). Taj pad broja zaposlenih je za 4,5 % manji nego od oktobra 2008. godine do aprila 2009. godine.

Stopa nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti (lica u dobi 15-64) u oktobru 2009. godine je za 2,7 % veća nego u oktobru 2008. godine, dok se broj nezaposlenih lica povećao za oko 60.000 u istom periodu (sa 457.205 u oktobru 2008. povećao se na 516.990 u oktobru 2009. godine).

Stopa nezaposlenosti žena

Stopa nezaposlenosti žena (u dobi 15-64) u oktobru 2009. godine je za 1,8 % veća nego u oktobru 2008. godine. Nezaposlenost žena u Republici Srbiji je izraženija od nezaposlenosti muškaraca. Razlika u stopi nezaposlenosti između žena i muškaraca u Republici Srbiji 2009. godine smanjena je na 3,0 %.

Stopa nezaposlenosti lica

od 15 godina do 24 godine

Nezaposlenost lica u dobi 15-24 u Republici Srbiji veoma je izražena i znatno je iznad opšte stope nezaposlenosti. Podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih u oktobru 2009. godine porasla na 42,5 % (5,1 % u odnosu na oktobar 2008. godine).

Nezaposlenost po regionima

Razlike u stepenu razvijenosti (prosečna zarada, nacionalni dohodak, stepen migracija, zaposlenost i stanje na tržištu rada) regiona Republike Srbije veoma su izražene. Zapošljavanje takođe ukazuje na to da je regionalni razvoj Republike Srbije neravnomeran. Stanje u južnim delovima zemlje nepovoljnije je nego u severnim delovima zemlje. Takođe, stanje je nepovoljnije u seoskim područjima nego u gradskim. Zbog nedovoljne privredne aktivnosti i nedostatka poslova u pojedinim regionima, radna snaga se kreće ka regionima u kojima ima veću mogućnost da se zaposli.

6.3. Informacione i komunikacione tehnologije

Broj aktivnih korisnika interneta

na 100 stanovnika

U Republici Srbiji je 2009. godine bilo više od 2,2 miliona korisnika interneta. Pristup internetu ima 36,7 % domaćinstava i 94,5 % preduzeća. Ukupan broj korisnika interneta veći je nego 2008. godine za 2,8 %, domaćinstava za 3,5 %, a preduzeća za 3,0 %.

U korišćenju interneta Republika Srbija znatno zaostaje za prosekom i za većinom članica EU. U Republici Srbiji je 2009. godine samo 38 % pojedinaca koristilo internet (prosek EU-27 je 65 %). Slično je i korišćenje interneta u domaćinstvima (oko 37 % domaćinstava koristi internet u Republici Srbiji, dok je prosek EU 65 %).

Iako Republika Srbija još zaostaje u načinu pristupa internetu u odnosu na članice EU (osim Rumunije), stalan rast osnovnih performansi nastavljen je i 2009. godine:

– Ima više kvalitetnijeg širokopojasnog – broadband pristupa internetu. Od ukupnog broja domaćinstava 22,9 % ima širokopojasnu internet konekciju (za 7,4 % više nego 2008. godine), odnosno 62 % domaćinstava koja imaju pristup internetu od kuće putem personalnog računara koriste taj vid internet konekcije;

– Manje se koristi pristup internetu modemom – u domaćinstvima za 22 % i u preduzećima za 17 %;

– Najveći napredak je ostvaren u DSL (ADSL) pristupu internetu (16 % više u domaćinstvima, odnosno 9 % više u preduzećima).

Broj pretplatnika mobilnih telefona

na 100 stanovnika

Republika Srbija ima oko 7,5 miliona stanovnika, a oko osam miliona pretplatnika mobilne telefonije.

6.4. Istraživanje i razvoj

Troškovi za istraživanje i razvoj

kao procenat BDP-a

Prema proceni Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, za nauku je 2008. godine ukupno izdvojeno približno 0,5 % BDP (od čega su 0,3 % BDP budžetska sredstva), što je manje nego u bilo kojoj zemlji EU i daleko ispod proseka EU-27 koji iznosi 1,9 %. Procenjuje se da je i 2009. godine izdvojen isti procenat BDP-a za nauku u Republici Srbiji, tj. 0,5 %, s tim što je BDP snižen, što je automatski značilo i manje sredstava za nauku i istraživanja.

Tabela 6.7. Troškovi istraživanja i razvoja, % BDP.

2005.

2006.

2007.

2008.

EU-27

1,82

1,85

1,85

1,90

Bugarska

0,49

0,48

0,48

0,49

Češka Republika

1,41

1,55

1,54

1,47

Mađarska

0,94

1,00

0,97

1,00

Poljska

0,57

0,56

0,57

0,61

Rumunija

0,41

0,45

0,52

0,59

Slovenija

1,44

1,56

1,45

1,66

Slovačka

0,51

0,49

0,46

0,47

Hrvatska

0,87

0,76

0,81

0,90

Makedonija

0,24

0,21

-

-

Republika Srbija

0,43

0,48

0,50

0,50

Izvor: Eurostat, Republički zavod za statistiku, MNTR.

U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2010. do 2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 13/10) nauka se posmatra kao strateški resurs zemlje i planira se povećanje sredstava za nauku na 1,05 % BDP 2015. godine.

Cilj EU je postavljen u novoj Evropskoj strategiji do 2020. godine, gde se predviđa da investicije u istraživanje i razvoj iznose 3 % BDP-a. U zemljama EU-27 za nauku i istraživanje izdvojeno je 2008. godine u proseku 1,9 % (samo 35,4 % direktno iz budžeta, 54 % iz privrede, a 10,6 % iz drugih nacionalnih i međunarodnih izvora).

7. Globalno ekonomsko partnerstvo

7.1. Trgovina

Trgovinski deficit

Spoljnotrgovinski deficit Republike Srbije 2009. iznosi 5,2 milijarde evra, ali je manji nego 2008. godine za 35,6 %, pre svega zato što je usporena spoljnotrgovinska razmena u svetu, a ne zato što je povećan izvoz i što su poboljšane izvozne performanse. Smanjenje svetskih porudžbina uticalo je na izvoz Republike Srbije, koji od poslednjeg kvartala 2008. godine beleži pad. Kako su usporene privredne aktivnosti i u našoj zemlji, tako je izražen osetan pad uvoza, pa je on 2009. godine manji za 32 % (izvoz za 24 %) nego 2008. godine. U robnoj razmeni Republika Srbija jedino ostvaruje suficit sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dok najveći deficit beleži sa Rusijom. Dostignuti deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i način njegovog pokrića (doznake iz inostranstva, prihodi od privatizacije i dodatno spoljno zaduživanje) ograničava razvoj privrede u celini i opterećuje budući ekonomski razvoj privrede i društva. Da bi se izbegla kriza spoljne likvidnosti zemlje, pored toga što treba obezbediti nove green field investicije, mora se znatnije povećati izvoz robe i usluga, pre svega na tržištima na kojima proizvodi iz Republike Srbije imaju preferencijalni tretman: u EU, zemljama SEFTA-e, Rusiji, Belorusiji i Turskoj.

U sledeće dve tabele dati su podaci o tome koliko je uvoz pokriven izvozom u Republici Srbiji (u %) i o spoljnotrgovinskom bilansu Republike Srbije (u mil. EUR), koji se odnose na robu, ali ne i na usluge.

Tabela 7.1. Podaci o pokrivenosti uvoza izvozom.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

UKUPNO

40,4

37,0

36,9

35,5

46,1

48,8

47,6

48,0

53,6

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2009.

Tabela 7.2. Spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

Republika Srbija

- 4.620

- 5.361

- 7.075

- 8.066

- 5.195

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2009.

7.2. Eksterno finansiranje

ODA kao procenat BDP-a

Eksterno finansiranje bilo je skoro identično 2007. i 2008. godine. Učešće ODA kao procenat u odnosu na BDP iznosio je 2,08 % i 2,09 % respektivno po godinama, tj. iznos ODA bio je 838,89 milijardi američkih dolara 2007. godine i 1.046,67 milijardi američkih dolara 2008. godine.

8. Potrošnja i proizvodnja

8.1. Uspostavljanje ravnoteže tekuće proizvodnje i potrošnje

Odnos tekuće proizvodnje i potrošnje

Podataka za ovu kategoriju nema.

8.2. Korišćenje energije

Potrošnja finalne energije po glavi

stanovnika

Prema energetskom bilansu koji je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike, uočava se pad potrošnje primarne i finalne energije, kao i znatno manja uvozna zavisnost nego 2008. godine. Pad potrošnje energije 2010. godine može se očekivati kao rezultat daljeg smanjenja industrijske aktivnosti, što će se takođe odraziti i na smanjenje uvozne zavisnosti.

Ukupna planirana primarna energija za potrošnju 2010. godine iznosi 14,644 Mtoe, što je za 1 % manje od procenjene ukupne količine primarne energije 2009. godine od 14,856 Mtoe. Potrebna količina primarne energije obezbediće se 66 % iz domaće proizvodnje i 34 % iz neto uvoza. Tako isplanirana količina primarne energije povećava uvoznu zavisnost za 1 % u odnosu na procenjenu uvoznu zavisnost 2009. godine, ali je uvozna zavisnost manja nego prethodnih godina.

Planirano je da se 2010. godine potroši 7,623 Mtoe finalne energije, što je 2 % manje od procenjene potrošnje finalne energije 2009. godine koja iznosi 7,745 Mtoe. U potrošnji finalne energije udeo saobraćaja je 25 %, industrije 32 %, dok udeo ostalih sektora zajedno (domaćinstva, poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) iznosi 44 %. Najveći porast potrošnje 2009. godine planiran je u domaćinstvima, poljoprivredi i javnoj i komercijalnoj delatnosti, i to za 5 %, dok je za ostale sektore planirano smanjenje potrošnje u odnosu na 2009. godinu. U potrošnji finalne energije po energentima 2010. godine tečnih goriva je 33 %, električne energije 31 %, čvrstih goriva 10 %, gasovitih goriva 10 %, toplotne energije 11 % i geotermalne i solarne energije i ogrevnog drva zajedno 5 %.

Procenjena potrošnja finalne energije 2009. godine iznosi 7,745 Mtoe, dok potrošnja po stanovniku iznosi 1,054 toe.

Energetska intenzivnost

(utrošena energija po jedinici BDP-a mereno

u kupovnom paritetu)

Potrošnja energije u Republici Srbiji veoma je neracionalna. Uz izuzetno nisku energetsku efikasnost u svim sektorima potrošnje energije (industriji, saobraćaju, poljoprivredi, javnim i komunalnim delatnostima i u domaćinstvima), karakteristično je i veliko korišćenje električne energije za grejanje. Energetska efikasnost u Republici Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. Neophodno je povećati energetsku efikasnost jer u svetskoj energetici rastu problemi koji se direktno odražavaju i na energetsku situaciju u Republici Srbiji: rast cena energenata (velike oscilacije cena energenata na svetskom tržištu 2008. godine) i potrebe da se obezbede dugoročni izvori energije i smanji uvozna zavisnost, kao i da se zaštiti i očuva životna sredina (Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju Srbije u 2008, 2009).

Potrošnja primarne energije (PPE) po stanovniku iznosila je 2,29 toe 2006. godine, što je nešto više od svetskog proseka od 1,80 toe po stanovniku i ovih vrednosti u zemljama iz okruženja i sa zemljama sa usporenom tranzicijom (Rumunija – 1,86 toe po stanovniku; Hrvatska – 2,02 toe po stanovniku). Međutim, u poređenju s Mađarskom, koja je tranziciju izvršila ubrzano i čija PPE iznosi 2,74 toe po stanovniku, ili u poređenju sa razvijenim zemljama EU (Nemačka – 4,23 toe po stanovniku; Danska – 3,85 toe po stanovniku; EU-27 – 3,69 toe po stanovniku) zaostajanje je očigledno. Taj energetski indikator bio je 2003. godine svega 1,79 toe po stanovniku i njegov porast u Srbiji veći je nego u svim pomenutim zemljama.

Republički zavod za statistiku ne prikazuje BDP u dolarima iz 2000. godine, pa u skladu s metodologijom Međunarodne agencije za energiju nije moguće izračunati energetski intenzitet primarne i finalne energije i on se ne može uporediti s tim indikatorima u drugim zemljama. Ako se ti indikatori izračunaju na bazi domaćeg bruto proizvoda u stalnim cenama iz 2002. godine iskazanog u dinarima, u periodu 2003 – 2008. godine oba ta indikatora su smanjena za oko 15 %, uglavnom usled povećanih privatizacionih prihoda i BDP-a, a manje usled povećanja ekonomske aktivnosti i energetske efikasnosti.

Na bazi grubih procena, energetski intenzitet u Srbiji je od dva do tri puta veći nego u zemljama EU15, što je posledica pada industrijskih aktivnosti tokom devedesetih godina prošlog veka, sporog oporavka industrije, niskih cena električne energije i neusaglašenosti cena energije i energenata koje ne stimulišu racionalnu upotrebu energije.

Potrošnja električne energije u Republici Srbiji po stanovniku 2003. godine iznosila je 3.341 kWh, dok je prosek potrošnje električne energije po stanovniku 2003. godine sledeći: svetski prosek – 2.429; EU15 – 6.867; EU25 – 6.399; Mađarska – 3.637 i Hrvatska – 3.154 i Rumunija – 2.220 kWh. U razvijenim zemljama visoka potrošnja električne energije po stanovniku je posledica njenog intenzivnog korišćenja u proizvodnji i stvaranja novih vrednosti, dok je u Republici Srbiji ona posledica korišćenja električne energije u domaćinstvima i javnim i komercijalnim delatnostima prvenstveno za potrebe grejanja.

Udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj

potrošnji primarne energije

Udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora 2008. godine u ukupnoj potrošnji primarne energije procenjen je na 5,86 %, i to samo ako se računa i primarna proizvedena električna energija iz hidropotencijala velikih hidroelektrana (a ne samo potencijal hidroelektrana do 10 MW). U odnosu na 2002. godinu, kada je iznosio 7,5 %, uočeno je lagano opadanje tog udela.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

Slika 8.1. Udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji

primarne energije.

U cilju podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije, 2009. godine je doneta Uredba o uslovima za sticanje povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), kao i Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09). Politika podsticaja podrazumeva garantovane otkupne cene za svu električnu energiju proizvedenu u malim hidroelektranama, postrojenjima na biomasu, elektranama koje koriste vetar, solarnim elektranama i elektranama koje koriste biogas, deponijski ili kanalizacioni gas, u periodu od 12 godina od početka proizvodnje.

Tabela 8.2. Garantovane otkupne cene električne energije

proizvedene iz obnovljivih izvora.

Vrsta elektrane

Otkupna cena

(evrocenti/kWh)

Male hidroelektrane

7,8–9,7

Postrojenja na biomasu

11,4–13,6

Biogas

12–16

Kanalizacioni i deponijski gas

6,7

Elektrane koje koriste vetar

9,5

Solarne elektrane

23

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike, 2009.

Cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća proizvodnju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora za 7,4 % – sa 9.974 GWh 2007. godine na 10.713,1 GWh 2012. godine. Za ostvarenje postavljenog cilja planirano je privlačenje i angažovanje privatnih investicija u iznosu od 200 miliona evra kojima bi se izgradilo 100 MWe novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore. Time bi se do kraja 2012. proizvodnja „zelene električne energije” u odnosu na 2007. godinu povećala za 7,4 %, tj. za 735 miliona kWh. To je količina električne energije kojom je moguće podmiriti godišnje potrebe za energijom 175.000 domaćinstava (s prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kWh), pri čemu bi se izbeglo emitovanje blizu milion tona CO2. Planirano je da se do 2012. godine izgradi najmanje 45 MWe (električne snage) kapaciteta u malim hidroelektranama, 45 MWe postrojenja koja koriste energiju vetra, pet MWe solarnih elektrana, dva MWe postrojenja na biomasu i pet MWe na biogas.

8.3. Stvaranje otpada i upravljanje njime

Stvaranje otpada

Ukupno je 2008. godine stvoreno 2,55 miliona tona (347 kg/stanovniku/god.) komunalnog otpada, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine. To je u skladu i s procenjenom količinom iz Strategije upravljanja otpadom za period 2010-2019, koju je Vlada usvojila aprila 2010. godine. Usvojen je Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09). Zakonom je predviđeno donošenje Pravilnika o izveštavanju o otpadu i Pravilnika o izveštavanju o ambalaži i ambalažnom otpadu koji čine osnovu za dobijanje podataka o ukupnoj količini otpada koji nastaje u Republici Srbiji. Njihovo donošenje je u toku.

Upravljanje otpadom još nije zadovoljavajuće. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji i dalje se odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga, kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada. Prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine, prosečno sakupljanje otpada iznosi 60 %. Otpad se sakuplja u urbanim sredinama, dok se u seoskim oblastima uglavnom ne sakuplja organizovano. Veoma lagano raste broj sredina u kojima je organizovano sakupljanje otpada, što jeste pozitivan trend, ali se i dalje govori samo o procenama, bez detaljnih podataka. U skladu sa Strategijom upravljanja otpadom za period 2010-2019, planira se da sakupljanjem otpada bude obuhvaćeno 80 % stanovništva do 2015. godine. U Republici Srbiji se gradi nekoliko regionalnih deponija. Postojeći stepen reciklaže, odnosno iskorišćenja otpada nije dovoljan. Očekuje se napredak u toj oblasti s obzirom na usvojeni zakonski okvir (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010).

Stvaranje opasnog otpada

Još ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija, pa se vrednost tog indikatora ne može pouzdano odrediti. Podatke za Integralni katastar zagađivača prikuplja Agencija za zaštitu životne sredine. U novoj Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. realno se procenjuje da se u Republici Srbiji stvara oko 100.000 t/god. opasnog otpada koji potiče iz svih postrojenja Procenjuje se da količina zaostalog opasnog otpada iznosi takođe oko 100.000 t.

Količina otpada koji se podvrgava tretmanu

Na osnovu postojećih podataka nije moguće izračunati vrednost ovog indikatora, jer preduzeća koja su se bavila tretmanom otpada nisu imala obavezu da prikupljaju podatke. Novim propisima predviđeno je izdavanje dozvola za bavljenje tom delatnošću, kao i donošenje Pravilnika o izveštavanju o otpadu i Pravilnika o izveštavanju o ambalaži i ambalažnom otpadu koji čine osnovu za dobijanje podataka o količini otpada koji se podvrgava tretmanu u skladu sa D i R listom ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada. Njihovo donošenje je u toku. Zakonski osnov za upravljanje otpadom usklađen sa zahtevima EU uspostavljen je donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu u maju 2009. Podzakonska akta kojima se reguliše prikupljanje podataka, odnosno izveštavanje o upravljanju otpadom su u proceduri usvajanja, nakon čega će započeti sakupljanje podataka za potrebe izrade niza izveštaja o ovom indikatoru na nacionalnom i međunarodnom nivou.

8.4. Transport

Energetska intenzivnost saobraćaja

Indikator potrošnje energije za transport u odnosu na količinu tereta ili broj prevezenih putnika i pređeno rastojanje, kao i vrednost utrošene energije po jedinici novčane vrednosti ostvarene u saobraćaju nije moguće izračunati. Nedostaju osnovni podaci o emisijama zagađujućih materija iz prevoznih sredstava, a podaci o potrošnji goriva se mogu smatrati nepotpunim. Agencija za zaštitu životne sredine prati indikator razdvajanja (decoupling) pokazatelja obima prevoza putnika i prevoza tereta iz bruto domaćeg proizvoda. Putnici se prevoze u drumskom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, a najviše putnika se preveze u drumskom saobraćaju, oko 80 %. U vazdušnom saobraćaju se preveze oko 15 % ukupnog broja putnika. Taj procenat se blago povećava, dok broj putnika u železničkom saobraćaju minimalno opada (Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine u 2008, 2009).

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

Slika 8.2. Razdvajanje pokazatelja obima prevoza putnika iz BDP.

Teret se prevozi u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Najviše se tereta preveze u železničkom saobraćaju, tj.

60-65 %. Prevoz tereta u drumskom saobraćaju 2007. godine i 2008. godine se blago povećao, dok je prevoz tereta u vodnom saobraćaju minimalno opao, 9-5 %.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

Slika 8.3. Razdvajanje pokazatelja obima prevoza tereta iz BDP.

Saobraćajna infrastruktura svih vidova saobraćaja nije zadovoljavajuća. Osnovni pokretač razvoja transporta je prevoz tereta. Može se reći da je energetska intenzivnost saobraćaja visoka, jer je prevoz u vodnom saobraćaju, kao energetski povoljnijem, veoma slabo zastupljen.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, ukupna potrošnja energije u saobraćaju 2004. godine u Republici Srbiji iznosila je 1.794 ktoe, 2005. je iznosila 1.793 ktoe, 2006. je iznosila 1.774 ktoe, a 2007. godine – 1.849 ktoe (IEA, Energy Balances of Non-OECD Countires, 2009).

9. Prirodne katastrofe

9.1. Osetljivost na prirodne katastrofe

Broj smrtnih slučajeva u prirodnim i tehnološkim katastrofama

Podatak o udelu stanovništva nastradalog od prirodnih katastrofa (poplave, suše, zemljotresi, klizišta) nije poznat.

Što se tiče indikatora o broju smrtnih slučajeva u tehnološkim katastrofama (saobraćajne nesreće, hemijski akcidenti, požari), za sada se, prema Republičkom zavodu za statistiku, može odrediti broj smrtno nastradalih lica u saobraćajnim nesrećama i broj lica nastradalih u požarima. U Republici Srbiji je 2007. godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 955 lica, tj. 13 slučajeva na 100.000 stanovnika, dok su 83 lica život izgubila u požarima, tj. jedno lice na 100.000 stanovnika. U odnosu na 2002. godinu, postoji trend porasta smrtnih slučajeva u tehnološkim katastrofama.

Procenat stanovništva koje živi u prirodno

rizičnim oblastima

Podatak o procentu stanovništva koje živi u oblastima s rizikom od poplava, zemljotresa, klizišta i dr. nije poznat.

U sistemu rane najave atmosferskih i hidroloških nepogoda Republičkog hidrometeorološkog zavoda razvijeni su i uspostavljeni elektronski sistemi „meteoalarm” i „hidroalarm” za upozorenja o pojavi elementarnih nepogoda na teritoriji Republike Srbije. Ti sistemi su u periodu 2007-2009. godine zvanično uključeni i funkcionišu u sistemu Evropske unije „Meteoalarm” i „EFAS” (European Flood Alert System).

10. Atmosfera

10.1. Klimatske promene

Emisija SO2 po stanovniku

Indikator ukupne godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte u tonama CO2 po stanovniku može se izračunati pošto bude uspostavljen registar gasova staklene bašte u okviru projekta izrade Prve nacionalne komunikacije prema UNFCCC konvenciji i pošto Vlada usvoji dobijene vrednosti. Realizacija tog projekta je u toku. Urađeni su prvi grubi inventari po pojedinim grupama (energetika, saobraćaj, poljoprivreda itd.). Nakon izrade Prve nacionalne komunikacije, Vlada treba da usvoji izveštaj, nakon čega će podaci biti dostupni.

Energetski sektor je, uz sektor saobraćaja, glavni izvor emisije SO2 u Republici Srbiji, uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva u termoelektranama i toplanama. Korišćenje drveta kao goriva u domaćinstvima takođe doprinosi emisiji SO2. Prema statistici Međunarodne agencije za energiju – izdanje za 2009. godinu, intenzitet emisije SO2 (1,03 kg SO2/000 BDP u 2000USD PPP) u Republici Srbiji je 2007. godine 2,5 puta veći od proseka OECD zemalja Evrope. Od 2001. godine, kada je emisija SO2 iznosila 4,43 t SO2 po stanovniku, postoji trend rasta – i 2007. godine ona je iznosila 6,73 t SO2 po stanovniku, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (isti izvor). Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije u okviru obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (United Nations Framework Convention on Climate Change, UNFCCC) još nije pripremljena. U tome Republika Srbija znatno zaostaje za većinom država članica Konvencije, pa se ne raspolaže zvaničnim podacima o emisiji SO2. Navedeni podaci predstavljaju procenu i ne mogu se smatrati zvaničnim, a inventar gasova sa efektom staklene bašte tek se priprema. Republika Srbija je 2007. potvrdila Kjoto protokol kao ne-Aneks I država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, odnosno ne-Aneks B država članica grupe Kjoto protokola, čime se otvaraju mogućnosti Republike Srbije da učestvuje u čistom razvoju (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010).

Emisije gasova sa efektom staklene bašte

Indikator emisije gasova sa efektom staklene bašte predstavlja antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte (SO2, CH4, N2O, NFC, PFC, SF6, CFC i HCFC), umanjene za gubitke, zajedno sa indirektnim gasovima sa efektom staklene bašte (NOh, SO i VOS bez metana). Takav podatak nije moguće dobiti jer još nije urađen registar gasova sa efektom staklene bašte.

Republika Srbija, kao ne-Aneks I ugovornica (zemlja u razvoju), nema obavezu da smanjuje količinu emisije gasova sa efektom staklene bašte u prvom obavezujućem periodu (2008-2012). Istovremeno, Republika Srbija ima obaveze koje su u vezi sa izradom nacionalnih izveštaja (komunikacija), periodičnim izveštavanjem organa UNFCCC, međunarodnom saradnjom u oblasti klimatskih istraživanja i sistematskih osmatranja, transferom znanja i čistih tehnologija, donošenjem i sprovođenjem mera za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, donošenjem i sprovođenjem mera ublažavanja posledica izmenjenih klimatskih uslova, obrazovanjem, obukom i informisanjem javnosti o uzrocima i mogućim uticajima promena klime na čoveka (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Pored aktivnosti u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, za Republiku Srbiju je veoma značajno i to da se utvrdi koliko je pogođena izmenom klimatskih uslova i koliko je adaptirana na njih. To potvrđuje činjenica da su neki delovi Republike Srbije sve češće izloženi poplavama, eroziji zemljišta, klizištima, suši i drugim nepogodama atmosferskog i hidrološkog porekla, koje uzrokuju veliku ekonomsku štetu. U cilju zaštite klime i uspostavljanja sistema upravljanja rizikom od klimatskih promena, Republički hidrometeorološki zavod je pripremio predlog prioritetnih strateških aktivnosti u oblasti klimatskih promena za period 2010-2014, za potrebe novog Prostornog plana Republike Srbije, koji je u postupku donošenja. Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je strategiju primene mehanizma čistog razvoja u energetskom sektoru Republike Srbije. Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja, za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva usvojena je u februaru 2010. godine („Službeni glasnik RS”, broj 30/10). Strategija pruža informacije o ukupnim i prioritetnim potencijalima za sprovođenje CDM projekata u Republici Srbiji (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010). Do marta 2010. godine u Republici Srbiji nije realizovan nijedan CDM projekat, niti je okončan rad na Inventaru gasova sa efektom staklene bašte.

10.2. Oštećenje ozonskog omotača

Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač

Republika Srbija je potpisnica Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača i Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, uključujući sva četiri amandmana na protokol. Prema odredbama Montrealskog protokola, Republika Srbija spada u zemlje utvrđene u članu 5 – zemlje u razvoju. Sredstvima Multilateralnog fonda sprovode se različiti projekti u cilju postepenog smanjivanja do potpunog isključivanja iz upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Nacionalna ozonska kancelarija, formirana u okviru Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koordinira aktivnost na tim projektima i obezbeđuje ispunjavanje svih obaveza koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Konvencije i protokola. Jedna od najvažnijih aktivnosti te kancelarije jeste izdavanje dozvola za uvoz / izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač u cilju precizne kontrole potrošnje tih supstanci i izveštavanja nadležnih organa o tim podacima.

U skladu sa odredbama Montrealskog protokola, 1. januara 2010. godine je počela zabrana potrošnje određenih supstanci koje oštećuju ozonski omotač, i to supstanci Aneksa I grupa A. Republika Srbija privodi kraju projekat Nacionalnog plana za isključivanje iz upotrebe CFC (potpuno halogenovanih ugljovodonika) u pogledu nekoliko investicionih projekata, dok su preostale obaveze obuke servisnih tehničara u postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i obuke carinika kako da identifikuju te supstanci. Takođe, u toku je priprema Nacionalnog plana za postepeno isključivanje iz upotrebe NSFS (hlorofluorougljovodonika), kao i nekoliko pojedinačnih projekata, od kojih je najvažniji projekat isključivanja iz upotrebe ugljen-tetrahlorida korišćenog u laboratorijske svrhe i aktivnosti na podizanju javne svesti i promovisanju značaja zaštite ozonskog omotača (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja vodi evidenciju o supstancama koje oštećuju ozonski omotač i o tome izveštava Ozonski sekretarijat UNEP. U skladu s Montrealskim protokolom, zabrana upotrebe hlorofluorougljenika (CFC) stupila je na snagu 1. januara 2010. godine (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010). Količina hlorofluorougljenika (CFC) je 2008. u Republici Srbiji iznosila 76,7 ODP, pa je evidentan pozitivan trend i opadanje u odnosu na 849,2 ODR iz 1994. godine (UNEP Ozone Secretariat, 2009). Ukupna potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač 2008. godine bila je 88 ODP t.

Tabela 10.1. Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Anx

Grp

Naziv

jedinjenja

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

A

I

CFC

309,7

263,3

371,7

412,0

282,8

52,1

233,8

53,5

76,7

A

II

Haloni

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,9

0,0

0,0

1,8

B

I

Ostali halogenovani CFCs

0,0

0,0

0,00

0,1

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

B

II

Ugljen-tetrahlorid

33,0

33,0

0,0

0,0

0,0

1,7

1,4

1,1

2,1

B

III

Metil-hloroform

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

C

I

HCFC

5,2

6,6

6,6

0,0

14,6

18,8

9,1

9,2

7,4

C

II

HBFC

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

C

III

Bromohlorometan

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

E

I

Metil-bromid

9,5

14,8

6,6

6,2

0,0

3,0

0,0

0,0

0,0

Ukupno

88,0

Izvor: Ozonski sekretarijat UNEP, 2009.

10.3. Kvalitet vazduha

Koncentracija zagađujućih materija u urbanim oblastima

Glavne izvore zagađenja vazduha u Republici Srbiji čine: termoenergetski objekti (termoelektrane, toplane), rafinerije nafte i produkti sagorevanja goriva u industriji i saobraćaju (stalni porast broja vozila i loše motorno gorivo – korišćenje benzina s dodatkom olova i dizela s visokim procentom sumpora), ali i korišćenje čvrstih goriva (ogrevno drvo i ugalj) u domaćinstvima, individualnim kotlarnicama i ložištima (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010).

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009) u 2008. godini tri su glavna izvora emisije sumpor-dioksida: temoelektrane Nikola teska A i B u Obrenovcu, termoelektrane Kostolac A i B u Kostolcu i rudarsko-topioničarski basen Bor. Glavni izvori emisije NO2 su bile termoelektrane Nikola Tesla A i B i Kostolac A i B. Najveći izvori emisija čvrstih čestica tokom 2008. godine bili su: termoelektrane Nikola Tesla A i B i Kostolac A i B, TE-TO Kolubara u Lazarevcu, industrijski kompleks u Pančevu i železara US Steel u Smederevu.

Rezultati merenja zagađujućih materija 2008. godine pokazuju da je godišnja vrednost sumpor-dioksida iznad dozvoljene granice, koja iznosi 50 µg/m3, bila samo u Boru, gde je iznosila 127 µg/m3.

Prekoračenja najvećeg dozvoljenog dnevnog limita za Republiku Srbiju, koji iznosi 150 µg/m3, tokom 2008. godine najčešća su bila u Boru – 96 dana, a potom u Kostolcu osam dana. Mnogo ređa prekoračenja su zabeležena u Beogradu i Loznici. Najveće dnevne koncentracije sumpor-dioksida su 2008. godine bile u Boru, gde su iznosile 1089 µg/m3 i u Kostolcu, gde su iznosile 220 µg/m3. U Beogradu (Omladinskih brigada) najveća koncentracija je iznosila 163 µg/m3.

Tokom 2008. godine ni na jednom mernom mestu nije prekoračen godišnji dozvoljeni limit za NO2, koji iznosi 60 µg/m3. Najveće godišnje vrednosti su bile u Beogradu – ZJZ i u ulici Omladinskih brigada 48 µg/m3, kao i u Čačku – u centru grada 46 µg/m3. Dozvoljena dnevna količina, koja u Republici Srbiji iznosi 85 µg/m3, bila je tokom 2008. prekoračena na istim mernim mestima gde su zabeležene najveće godišnje vrednosti; u Beogradu – u ulici Omladinskih brigada bilo je 26 dana s prekoračenjem granične vrednosti te zagađujuće materije u vazduhu, u Čačku 15 dana, Beogradu – ZJZ 11 dana i Kraljevu dva dana.

Tokom 2008. godine zabeležen je blagi porast koncentracije prizemnog ozona u odnosu na raniji period. Tokom 2008. godine, u Republici Srbiji (Novi Beograd) zabeleženo je 16 dana s prekoračenjima srednjih dnevnih graničnih vrednosti (85 µg/m3). Najveća koncentracija prizemnog ozona (167 µg/m3) izmerena je 17. jula 2008. godine u Novom Beogradu u ulici Omladinskih brigada. Pored praćenja u državnoj mreži, kvalitet vazduha se prati na ukupno sedam automatskih stanica koje održava Agencija za zaštitu životne sredine i sa njih prikuplja podatke, i to dve u Boru, tri u Smederevu, dve u Beogradu i jedna u Beočinu. Na teritoriji AP Vojvodine, državnu mrežu dopunjuje mreža od šest automatskih stanica. U Republici Srbiji je 2009. godine uspostavljen sistem nadgledanja stanja vazduha koji obuhvata 28 novih automatskih mernih stanica i referentnu laboratoriju (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

11. Zemljište

11.1. Korišćenje zemljišta i status zemljišta

Promena namene zemljišta

Analiza promena načina korišćenja zemljišta na teritoriji Republike Srbije u periodu 1990-2000. godine pokazuje da su najveće promene u kategoriji veštačkih površina, pri čemu se uočava da su povećane za 3.947 ha. Poljoprivredne površine u posmatranom periodu su smanjene za 8.473 ha. Površine pod šumom i poluprirodna područja povećani su za 1.975 ha, što je rezultat pošumljavanja poljoprivrednog zemljišta i povećanja područja pod četinarskim i mešovitim šumama. Površine pod vlažnim područjima za koje su karakteristične kopnene močvare nisu se značajno promenile – 119 ha je nestalo u periodu 1990-2000. godine. Područja pod vodenim bazenima su povećana za 2.343 ha, uglavnom zbog izgradnje novih veštačkih jezera.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

Slika 11.1. Promene površina CLC klasa u periodu

1990–2000. godine.

Analiza baze podataka Corine Land Cover za 2006. godinu pokazuje da postoji 28 klasa od 44 klase CLC nomenklature. Poljoprivredne površine dominiraju sa više od 58 % od ukupne teritorije Republike Srbije. Oko 26 % te teritorije zauzima kategorija oranica koje se ne navodnjavaju, 16 % zauzimaju kompleksi parcela koje se obrađuju, dok su na 13 % pretežno poljoprivredna zemljišta sa značajnim površinama pod prirodnom vegetacijom. Šume i poluprirodna područja pokrivaju skoro 40 % teritorije Republike Srbije (širokolisne šume – 27 %). Zemljište klasifikovano kao veštačke površine čini skoro 3 % teritorije, i ostatak od približno 1,6 % klasifikovano je kao vlažno područje i vodeni bazeni. Na osnovu analize doprinosa pojedinih kategorija načina korišćenja zemljišta koje su zauzete urbanim razvojem u Republici Srbiji u periodu 1990-2006. godine utvrđeno je da su uglavnom zauzimana zemljišta pod pašnjacima, kao i mešovita poljoprivredna područja.

Tabela 11.1. Poreklo urbanog zemljišta iskazano u % različitih kategorija zemljišta kome je promenjena namena.

Kategorije

Zauzimanje u ha

1990-2000.

2000-2006.

Ukupno

Pašnjaci i mešovita poljoprivredna

područja

2818

2280

5098

Oranice i stalni zasadi

2468

939

3407

Vodeni bazeni

58

0

58

Ogoljena područja s malo vegetacije ili bez vegetacije

0

0

0

Prirodni travnati predeli

12

3

15

Šume i prelazno šumsko područje

546

1066

1612

Močvare

21

36

57

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, 2009.

Da bi se prikazali glavni pokretači i pritisci koji dovode do promene načina korišćenja zemljišta u Republici Srbiji, analizira se zauzimanje zemljišta različitim tipovima ljudskih aktivnosti. Urbanim područjima i sportskim i rekreacionim objektima godišnje je u Republici Srbiji zauzimano 351 ha u periodu 1990–2006. godine, industrijskim i komercijalnim lokalitetima 127 ha, putnom mrežom i pratećom infrastrukturom 2 ha i rudnicima, odlagalištima otpada i gradilištima 239 ha godišnje u istom periodu.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

Slika 11.2. Poreklo urbanog zemljišta iskazano u % različitih kategorija zemljišta kome je promenjena namena

u periodu 2000-2006. godine.

Tabela 11.2. Zauzimanje zemljišta različitim tipovima ljudskih aktivnosti (godišnje).

Tipovi ljudskih aktivnosti

Zauzimanje u ha

1990-2000.

2000-2006.

Ukupno 1990-2006.

Godišnje

Zauzimanje zemljišta

rudnicima, odlagalištima

otpada i gradilištima

1701

2124

3825

239

Zauzimanje zemljišta putnom mrežom i pratećom

infrastrukturom

6

22

28

2

Zauzimanje zemljišta

industrijskim i komercijalnim lokalitetima

403

1623

2026

127

Zauzimanje zemljišta urbanim područjima i sportskim

i rekreacionim objektima

3813

1810

5623

351

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, 2009.

Degradacija zemljišta

Osnovni prirodni procesi degradacije zemljišta su vodena erozija i erozija vetrom; gubitak organske materije, zbijenost kroz povećanje zapreminske težine i opadanje poroznosti zemljišta; salinizacija kroz akumulaciju rastvorljivih soli u zemljištu; klizišta uzrokovana kliženjem na kosinama, odnosno umereno brza ili brza pomeranja masa zemljišta i stena.

Pojava i razvoj erozija predstavljaju jedan od osnovnih uzroka degradacije zemljišta, odnosno pogoršanja njegovog kvaliteta (boniteta). Procenjuje se da su erozije (različitog stepena razvoja) zastupljene na oko 80 % poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Zemljište se u velikoj meri degradira aktiviranjem u prvom redu klizišta i odrona, zatim sipara, puzišta i tecišta. Od 25 % do 30 % teritorije Republike Srbije obuhvataju potencijalno nestabilna područja, dok je 8-10 % teritorije zahvaćeno aktivnim klizištima. Samo 2006. godine, štete prouzrokovane aktiviranjem klizišta na jugu Republike Srbije procenjene su na 25.000.000 evra. U centralnim delovima i brdsko-planinskom predelima preovlađuje vodna erozija (erozije izazvane vodom), dok je za teritoriju AP Vojvodine karakteristična pojava eolske erozije, tj. erozija koje nastaju pod dejstvom vetra. U AP Vojvodini je oko 85 % poljoprivrednog zemljišta ugroženo eolskom erozijom uz prosečan gubitak veći od 0,9 t zemljišta/ha godišnje. Usled eksploatacije mineralnih sirovina, posebno na površinskim kopovima, zemljište se potpuno degradira. To je naročito izraženo u Kolubarskom i Kostolačkom basenu, gde se vadi lignit koji leži ispod najkvalitetnijeg zemljišta.

U Republici Srbiji je 86,4 % ukupne teritorije pogođeno degradacijom zemljišta različitog tipa i jačine. Na nagibima većim od 5 %, zahvaćeno je 70 % teritorije. U brdsko-planinskom području dominira vodna, dok u ravničarskim eolska erozija. Prema postojećim proračunima, svake godine se na teritoriji Republike Srbije stvori 37.300.00 m3 nanosa, od čega se 9.350.000 m3

(25 %) taloži u vodnim akumulacijama ili drugim vodnim ekosistemima (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2008. godine ukupno je erodirano 122.100 ha zemljišta.

Tabela 11.3. Degradacija zemljišta 2008. godine.

Erodirano zemljište 2008, ha

122.100

od toga:

Erodirano šumsko zemljište

13

Urvinske pojave

1.780

Smireno zemljište

3.600

Izvor: Republički zavod za statistiku, 2008.

Zakišeljavanje zemljišta je posledica prirodnih pedogenetskih procesa, ali i uticaja antropogenih faktora, delom usled intenzivnog korišćenja bez primene adekvatnih agrotehničkih mera, a delom i usled globalnih procesa zakišeljavanja kiselim kišama, kao difuznog oblika degradacije zemljišta.

11.2. Dezertifikacija

Zemljište degradirano sušom

Jedan od kratkoročnih ciljeva NPZŽS-a jeste izrada dugoročne strategije i akcionih planova i programa za upravljanje sušom, degradacijom i dezertifikacijom zemljišta.

Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama s teškom sušom i/ili dezertifikacijom (UNCCD) predstavlja prvi međunarodni pravni instrument koji uređuje pitanje dezertifikacije i posledice suša, kao i probleme globalnih razmera radi zaštite životne sredine i održivog razvoja. Republika Srbija je potvrdila tu konvenciju u novembru 2007. godine i pripada Aneksu V zemalja srednje i istočne Evrope. Dezertifikacija kao proces, znači degradacija zemljišta u aridnim, poluaridnim i suvim subhumidnim oblastima kao posledica različitih faktora, u prvom redu klimatske promene i ljudske aktivnosti. Ciljevi Konvencije o borbi protiv dezertifikacije su usklađeni s Konvecijom o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama. Osnovni cilj Konvencije jeste suzbijanje dezertifikacije i ublažavanje posledica suše u zemljama koje su pogođene jakim sušama i/ili dezertifikacijom tako što će se delovati na svim nivoima koji su u skladu s dogovorima o međunarodnoj saradnji i partnerstvu radi postizanja održivog razvoja na pogođenim područjima.

Agencija za zaštitu životne sredine ne poseduje podatke za izračunavanje ovog indikatora. Metodologija za njegovu izradu će biti definisana Nacionalnom listom indikatora.

11.3. Poljoprivreda

Stalni usevi na ukupnom obradivom zemljištu

Poljoprivredni sektor u Republici Srbiji ima veoma povoljne prirodne uslove za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Sektor poljoprivrede učestvuje u BDP sa oko 11 % (oko 18 % ako se uključi i prehrambena industrija) (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010). Ukupna površina pod stalnim usevima (voćnjaci i vinogradi) 2008. godine, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 299.000 ha. Od ukupne površine obradivog zemljišta, pod stalnim usevima je 7,1 % zemljišta (Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009).

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije doneta je 2005. godine. Maja 2009. godine donet je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09).

Upotreba mineralnih đubriva

Nema dovoljno podataka da bi ovaj indikator bio precizno određen. Potrošnja đubriva u Republici Srbiji je opala sa 115 kg/ha 1991. godine na 36 kg/ha 2002. godine. Prema tome, doprinos oplemenjivanja zemljišta eutrofikaciji vodenih masa znatno je smanjen. Uočava se da je 2008. godine manja proizvodnja azotnih i fosfornih đubriva nego 2007. godine i da je veća proizvodnja kompleksnih i mešanih đubriva (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Upotreba pesticida

Pouzdanih podataka o potrošnji sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji nema, pa se prikazuju podaci o proizvedenim pesticidima i ostalim hemikalijama u poljoprivredi. U 2008. godini proizvedeno je 6.418 t pesticida i ostalih hemikalija za poljoprivredu, pri čemu je proizvodnja manja nego 2007. godine. U 2008. godini je uvezeno 6.288,61 t pesticida u obliku gotovih preparata. U istom periodu uvezeno je 2.148,7 t aktivne materije i prekoncentrata (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

11.4. Šume

Procenat šumskog zemljišta u ukupnom

zemljištu

Udeo prirodnog šumskog zemljišta i pošumljenog zemljišta negovanog u određenom periodu u ukupnom zemljišnom fondu iznosi 35,33 %.

Od ukupne teritorije Republike Srbije 29,1 % nalazi se pod šumom, a ostalo šumsko zemljište, kojem po međunarodnoj definiciji pripadaju šikare i šibljaci, obuhvata 4,9 % teritorije, što ukupno iznosi 34,0 % ili 35,3 % površine produktivnog zemljišta Republike Srbije. Ukupna površina šuma u Republici Srbiji iznosi 2.252.400 ha. Od toga je u državnom vlasništvu 1.194.000 ha ili 53,0 %, a u privatnom vlasništvu 1.058.400 ha ili 47,0 %. Šumovitost Republike Srbije se, posmatrano s globalnog aspekta, ne razlikuje mnogo od šumovitosti u svetu, koja iznosi 30 %, a znatno je niža od šumovitosti u Evropi, koja dostiže 46 %. Teritorija AP Vojvodine je najmanje pokrivena šumama, gde je pod šumom 6,4 % (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Novi Zakon o šumama (,,Službeni glasnik RS”, broj 30/10), koji je donet maja 2010. godine, obezbediće pre svega očuvanje šuma uspostavljanjem stalnog praćenja njihovog stanja, kao i destimulaciju promena namene šuma i šumskog zemljišta.

11.5. Ribolov

Godišnji ulov pet najzastupljenijih

vrsta ribe

Teritorija Republike Srbije je relativno bogata rekama i jezerima. Najveći deo reka Republike Srbije pripada crnomorskom slivu, zatim jadranskom i egejskom slivu. Ihtiofauna voda Republike Srbije obuhvata stotinak vrsta riba, što je nešto više od 50 % ukupne ihtiofaune Evrope. Od sedam endemičkih vrsta riba dunavskog bazena, pet vrsta živi na teritoriji Republike Srbije (Vlada, Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Ukupan godišnji izlov pet najzastupljenijih vrsta riba 2008. godine u Republici Srbiji bio je 856 t, i to šarana 289 t, soma 256 t, smuđa 186 t, štuke 82 t i kečige 46 t. Ukupan izlov slatkovodne ribe bio je 997 t (Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine 2008, 2009).

Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda (,,Službeni glasnik RS”, broj 36/09) uređuje se upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama, koje obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao prirodnog bogatstva i dobra od opšteg interesa.

12. Vode

12.1. Količina vode

Godišnja količina podzemne i površinske vode

iscrpene apsolutno i kao deo od ukupne

obnovljive količine vode

Za vodosnabdevanje stanovništva koriste se podzemne i površinske vode. Površinske vode se zahvataju iz živog toka i iz akumulacija (ukupan kapacitet izvorišta je oko 250 miliona m3/god.). Podzemne vode se najviše koriste za vodosnabdevanje stanovništva.

Iskorišćeni kapacitet postojećih izvorišta podzemnih voda za vodosnabdevanje, prema podacima iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije (Vodoprivredna osnova Srbije, 2002), iznosi oko 23 m3/s, tj. oko trećinu raspoloživog potencijala, od čega stanovništvo koristi oko 45 %, industrija i javna potrošnja oko 25 %, dok je ostalih 30 % potrošnja pri preradi vode i gubici u mreži. Nepovratni gubici u vodosnabdevanju procenjuju se na oko 20 % zahvaćene vode. Prosečna specifična potrošnja vode po stanovniku u Republici Srbiji iznosi oko 350 l/st/dan (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Ukupno zahvaćena količina vode za javni vodovod 2008. godine iznosila je 674.301.000 m3. Od toga je 485.612.000 m3 zahvaćene podzemne vode, a 188.689.000 m3 zahvaćene površinske vode. Za navodnjavanje je 2008. godine zahvaćeno 48.409.000 m3.

Ukupna količina zahvaćene vode u industriji 2008. godine iznosila je 175.557 miliona m3, od čega iz sopstvenih vodozahvata 175.531 miliona m3, a iz javnog vodovoda 25 miliona m3 (Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak 2009).

Novi Zakon o vodama (,,Službeni glasnik RS”, broj 30/10), kojim se na sveobuhvatan način reguliše pravni status voda, upravljanje vodama, vodnim objektima i vodnim zemljištima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, u skladu sa zakonodavstvom EU, donet je maja 2010. godine.

Potrošnja vode po sektorima

Iz javnih vodovoda je 2008. godine isporučeno je 475.875.000 m3, od čega je domaćinstvima isporučeno 348.052.000 m3.

Ukupna količina korišćene vode u industriji 2008. godine iznosila je 175.557 miliona m3. Udeo iscrpene vode za navodnjavanje u poljoprivredi je 48.409.000 m3. Utrošena količina vode u stočarstvu je 35.660.000 m3.

12.2. Kvalitet voda

Postojanje fekalnih bakterija u vodi za piće

Godine 2008. na teritoriji Republike Srbije kontrolisano je 156 centralnih vodovodnih sistema, i to 113 u centralnoj Srbiji i 43 u AP Vojvodini. Ispravni javni vodovodni sistemi su oni koji imaju manje od 5 % mikrobiološki neispravnih uzoraka i manje od 20 % fizičko-hemijski neispravnih uzoraka. Ukupno postoji 50,64 % ispravnih centralnih vodovodnih sistema, od čega u AP Vojvodini 6,41 %, a u centralnoj Srbiji 44,23 % (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Izveštaj o vodi za piće za 2008, 2009). Postoji trend povećanja javnih vodovodnih sistema sa odgovarajućim kvalitetom vode za piće.

Na mikrobiološku ispravnost ispitano je 2008. godine 61.943 uzoraka vode. Od tog broja 3.360 ili 5,42 % uzoraka bilo je neispravno. Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih i ukupnih koliformnih bakterija, postojanje koliformnih bakterija, E. coli i streptokoka fekalnog porekla.

BPK u vodotokovima

Metodologija za izradu ovog indikatora je usklađena s metodologijom Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Podatak predstavlja medijanu niza aritmetičkih sredina BPK-5 godišnje sa odgovarajućih mernih mesta. U zagradi iza naziva vodnog područja je odgovarajući broj mernih mesta.

Tabela 12.1. Medijane koncentracija BPK-5 u (mg/l) na vodnim područjima.

GODINA

1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

SVA vodna područja (89)

2,50

2,75

2,64

2,67

2,84

2,55

2,51

2,59

2,53

2,51

Vodno područje DUNAV (49)

3,01

2,96

2,68

2,83

3,13

2,79

2,71

2,81

2,84

2,61

Vodno područje MORAVA (21)

2,28

2,78

3,33

2,57

3,18

2,35

2,42

2,36

2,92

2,82

Vodno područje SAVA (19)

2,07

1,85

1,96

2,43

2,06

1,71

1,67

1,69

1,93

1,70

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, 2009.

Za sva vodna područja zbirno i pojedinačno u periodu 1999 – 2008. godine registrovana je beznačajna promena.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

Slika 12.1. Medijane koncentracija BPK-5 u (mg/l)

na vodnim područjima.

Procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju

Nedovoljno se pažnje posvećuje prečišćavanju otpadnih voda pre nego što se uliju u recipijente. Postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda, sa ukupnim kapacitetom oko 1.000.000 ekvivalent stanovnika, izgrađena su u svega nekoliko naselja, a 2006. godine radilo je samo pet. Otpadne vode iz naselja, industrije i poljoprivrede ispuštaju se u vodotokove skoro bez ikakvog prethodnog tretmana. Prema Republičkom zavodu za statistiku, od ukupne količine komunalnih otpadnih voda, 13,78 % prečišćava se na neki način pre nego što se ispusti u recipijente. Najveći gradovi u zemlji – Beograd, Novi Sad i Niš – nemaju postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Neka od postojećih postrojenja su zapuštena, dok veliki broj pruža samo primarno (mehaničko) prečišćavanje, pri čemu većina njih ne radi neprekidno. Samo 4,8 % domaćinstava priključeno je na kanalizacionu mrežu koja ima odgovarajući sistem za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, od čega 0,4 % domaćinstava ima prečišćavanje primarnim tretmanom, 4,3 % sekundarnim tretmanom, dok je 0,3 % domaćinstava priključeno na tercijarni tretman otpadnih voda pre nego što se ispuste u recipijent (Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010).

U vodotoke Republike Srbije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2008. godine direktno je ispušteno oko 3.207 miliona m3 industrijskih otpadnih voda, a iz javnih kanalizacionih sistema naselja oko 350 miliona m3. Od toga se prečišćava oko 4,53 % otpadnih voda iz industrije i oko 48 miliona m3

(13,78 %) otpadnih voda iz domaćinstava i ostalog nefinansijskog sektora. Sliv Dunava prima oko 80 % industrijskih otpadnih voda Republike Srbije (Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak 2009).

Na osnovu predstavljenih indikatora u oblasti zaštite voda i o emisijama zagađenja, stanje u Republici Srbiji se može oceniti krajnje nezadovoljavajućim, jer otpadne vode i druge nepoželjne materije iz naselja, industrije i poljoprivrede izlivaju neprečišćene ili se bez kontrole ispuštaju u vodotoke i zone sanitarne zaštite podzemnih i površinskih voda, izazivajući degradaciju vodnih resursa i potencijalnu opasnost od zagađenja.

13. Biodiverzitet

13.1. Ekosistemi

Površina zaštićenih oblasti u Republici Srbiji u odnosu na njenu ukupnu teritoriju

Površina zaštićenih ekosistema na zemljištu ili u unutrašnjim vodama, izraženi kao udeo u ukupnoj površini ekosistema je 5,86 %.

U odnosu na 2000. godinu, kada je ukupna površina pod zaštitom iznosila 4,8 %, evidentno postoji pozitivan trend. Osim nacionalnih parkova, rezervata prirode, predela izuzetnih odlika, spomenika prirode i parkova prirode, u Republici Srbiji je strogo zaštićeno 1.760 vrsta, a 868 vrsta se vodi u kategoriji zaštićene vrste. Zaštićeno je i devet područja od međunarodnog značaja, prema Ramsarskoj konvenciji o vlažnim staništima od međunarodnog značaja posebno kao staništa ptica močvarica: Obedska bara, Ludaško jezero, Stari Begej – Carska bara, Slano Kopovo, Gornje podunavlje i Zasavica, predeo izuzetnih odlika Vlasina, kao i područja Labudovo okno i Peštersko polje. Prema Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine u okviru UNESSO-vog programa, zaštićen je park prirode Golija, koji je u sklopu rezervata biosfere „Golija – Studenica”. Prema tome koliki je udeo zaštićenih površina u ukupnoj teritoriji, Republika Srbija spada u zemlje sa srednje nižim stepenom zaštite.

Godine 2009. usvojen je Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), kojim se uređuje zaštita i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine. Nacionalnim parkovima upravljaju posebna javna preduzeća osnovana Zakonom, dok ostalim zaštićenim područjima upravljaju javna preduzeća, društvene organizacije, lovačka udruženja, ekološke organizacije i dr. kojima je upravljanje povereno aktom o ustanovljenju zaštićenog područja.

Površine pod izabranim ključnim ekosistemima

Od 1953. do 2000. godine površine pod šumom su povećane za oko 1.000.000 ha, ili za 75 %, tako da sada ima 2.300.000 ha pod šumom.

U Republici Srbiji je u periodu 1990 – 2003. godine registrovan veoma stabilan trend brojnosti populacija 22 vrste šumskih ptica, što ukazuje na stabilnost šumskih ekosistema. Od 22 odabrane vrste livadskih ptica, devet ima stabilnu brojnost, pet ima smanjenje i pet porast brojnosti.

13.2. Vrste

Promene u statusu ugroženih vrsta

Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, koji je donet u februaru 2010. godine („Službeni glasnik RS”, broj 05/10) strogo je zaštićeno 1.760 vrsta, a 868 vrsta se vodi u kategoriji zaštićene vrste. Do donošenja Pravilnika, na snazi je bila Uredba o zaštiti prirodnih retkosti, po kojoj je bilo zaštićeno 215 biljnih i 429 životinjskih vrsta.

Višegodišnjim nadgledanjem populacija vrsta ptica ustanovljeno je stanje i trend brojnosti tih populacija u Republici Srbiji. Od 22 odabrane vrste šumskih ptica, 14 vrsta ima stabilnu brojnost, četiri smanjenje i četiri porast brojnosti.

Učešće ugroženih vrsta u ukupnom broju vrsta

Učešće ugroženih vrsta u ukupnom broju vrsta je sledeće: biljke 1 %, sisari 8 %, ptice 34 %, ribe 12,5 %, vodozemci 56 %.

Na osnovu Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), za ekološku mrežu je utvrđeno 61 potencijalno područje Emerald na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, izdvojena su 42 područja od međunarodnog značaja za ptice (IBA), 40 odabranih područja za dnevne leptirove (PBA) i 61 međunarodno značajno područje za biljke (IPA) (Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010).

Indeks ugroženih vrsta ENDAN

Indeks ugroženih vrsta se izračunava na sledeći način:

ENDAN = (M2/3 + B2/3 + F2/3) 0,5

pri čemu je:

M – % ugroženih vrsta sisara;

B – % ugroženih vrsta ptica;

F – % ugroženih vrsta riba.

Indeks ugroženih vrsta ENDAN za Republiku Srbiju 2009. godine iznosi 0,21. Jedan (1,00) je najveći mogući stepen ugroženosti živih vrsta.

14. Zaključci i preporuke

1. U uslovima globalne ekonomske i finansijske krize 2009. godine znatno su smanjene gotovo sve planirane kategorije, pa i budžet. Pad BDP-a nije posledica samo tekuće krize već i „istrošenosti” razvojnog modela na kome se bazirao rast nacionalne ekonomije u proteklih devet godina. To nameće potrebu da se preispitaju dalji pravci razvoja Republike Srbije i da se poveća domaća štednja, podstiče i izgrađuje nova domaća industrija, podiže konkurentnost i znatno poveća izvoz uz uravnoteženje tekućeg bilansa plaćanja.

2. Apsolutno nužno u uslovima krize jeste uravnotežiti i svesti na realnu meru unutrašnji deficit, odnosno uspostaviti održiv odnos između proizvedenog BDP-a i javne potrošnje s jedne strane i javnih prihoda i rashoda s druge strane.

3. Uprkos mišljenjima o tome da Republika Srbija ima velika prirodna bogatstva, utvrđeno je da su potencijalno najkonkurentniji razvojni faktor ljudski resursi, ali uz znatno povećana, strukturno izmenjena i kvalitativno obogaćena ulaganja u obrazovanje, (ne)formalno znanje i istraživanja i nauku.

4. U ekonomiji, potrebno je da se u što kraćem roku okonča privatizacija, restrukturiranje i ostali procesi koji su vezani za sprovođenje reformi da bi se moglo ući brže u neophodne strukturne promene.

5. Kao jedna od strateški važnih mera jeste uspostavljanje ravnoteže između tekuće potrošnje i proizvodnje, što je navedeno i u Strategiji. To je neophodno da bi se zaustavilo dalje povećanje obaveza koje stvara sadašnja generacija, a koje će otplaćivati buduće generacije stanovnika Republike Srbije. Nužno je ubrzo započeti obrnuti proces – postepeno smanjivati teret dugova koji ostavljamo narednim generacijama kao negativan međugeneracijski transfer.

6. U narednom periodu posebnu pažnju treba posvetiti zaustavljanju negativnog trenda povećanja ukupnog siromaštva izazvanog ekonomskom krizom. Stopa siromaštva direktno je povezana s ciljevima održivog razvoja i bez odgovarajućih aktivnosti koje bi zaustavile negativan trend stvaranja novog siromaštva i nastavile smanjenje stope siromaštva iz perioda 2003–2007, ciljevi zacrtani Strategijom neće u potpunosti biti ostvareni.

7. Veoma visok indeks regionalne neravnomernosti u razvoju (najviši u Evropi) predstavlja poseban izazov za naredni period. Zakon o regionalnom razvoju trebalo bi da uz odgovarajuće programe primene ima efekte u narednim godinama, što bi moglo povoljno da utiče na indikatore neravnomernosti regionalnog razvoja. S druge strane, taj problem je višedimenzionalan i zahteva hitne i neprekidne mere na svim nivoima upravljanja i u svim segmentima razvoja.

8. Nepovoljna demografska struktura, starenje stanovništva i depopulacija pojedinih delova Republike Srbije dodatno otežavaju razvoj nedovoljno razvijenih regiona. Demografski pokazatelji u Republici Srbiji su veoma nepovoljni i zahtevaju odgovarajuću i neodložnu akciju ako se želi razvoj koji će biti održiv. Donošenje odgovarajućih strategija 2009. godine može da znači podsticaj za demografski razvoj Republike Srbije i treba dalje raditi na uspostavljanju mehanizama koji su predviđeni tim strategijama.

9. Neophodno je nastaviti obezbeđivati odgovarajuće i dostupno stanovanje, što je započeto donošenjem Zakona o socijalnom stanovanju.

10. Korupcija i s njom povezan organizovani kriminal, iako je smanjena 2009. godine, još predstavlja bolnu tačku društva u Republici Srbiji. Jačanje borbe protiv korupcije, pre svega tako što će se stvoriti odgovarajući i funkcionalan institucionalni okvir, treba posmatrati kao prioritet u narednoj godini.

11. U 2009. godini u oblasti životne sredine ostvaren je veliki napredak time što je usvojen niz zakona koji su usaglašeni s propisima EU. Radilo se i na jačanju institucija, ali je neophodno i dalje jačanje institucionalnih kapaciteta za primenu propisa.

12. Nedostaje infrastruktura u oblasti životne sredine (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom, postrojenja za tretman otpadnih voda, obezbeđenje vode za piće). Prioritet je uspostavljanje sistema u upravljanju otpadom: izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom i stimulisanje reciklaže otpada, podsticanje održivog korišćenja prirodnih resursa, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje energetske intenzivnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. Potrošnja energije u Republici Srbiji veoma je neracionalna.

13. Kvalitet vazduha i dalje ugrožavaju termoenergetski objekti (termoelektrane, toplane), rafinerije nafte i produkti sagorevanja goriva u industriji i saobraćaju (stalni porast broja vozila i loš kvalitet motornog goriva – korišćenje benzina s dodatkom olova i dizela s visokim procentom sumpora). Još nije sačinjena Prva nacionalna komunikacija Republike Srbije o klimatskim promenama, a ne postoje ni zvanični podaci o emisijama CO2 i ostalih gasova sa efektom staklene bašte.

14. Kvalitet vode za piće posebno je nezadovoljavajući u AP Vojvodini. Potrebna su ulaganja u izgradnju postrojenja za tretman vode za piće. Nedovoljno pažnje se posvećuje prečišćavanju otpadnih voda. Procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju je nizak i što pre treba uskladiti zakonodavstvo u toj oblasti s propisima EU i investirati u izgradnju i revitalizaciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda naselja.

15. Očuvanje, unapređenje i proširenje postojećih šuma, kao najvrednijeg dela ekosistema, veoma je značajno. Danas postoji 2,3 miliona ha pod šumom. Nedostaju, međutim, podaci o degradaciji zemljišta, upotrebi mineralnih đubriva i pesticida i uticaju suša.

16. Neophodno je dalje jačati i modernizovati sistem ekonomskih instrumenata namenjenih zaštiti životne sredine i racionalnoj upotrebi prirodnih resursa. U tom cilju potrebno je redefinisati sistem ekonomskih instrumenata, utvrditi kolike su potrebe za finansijskim sredstvima, posebno one potrebe koje proističu iz obaveze države da reši probleme nasleđenih tzv. „istorijskih zagađenja”; kao i bolje regulisati lokalne eko-fondove.

17. Strategijom je predviđeno stvaranje odgovarajućeg institucionalnog okvira, što treba posmatrati kao prioritet u narednoj godini.

18. U narednom periodu neophodno je definisati metodologiju za praćenje svih indikatora koji su usvojeni u Strategiji. Takođe, neophodno je imenovati institucije koje će zvanično pratiti te indikatore.

Literatura

1. Agencija za zaštitu životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine za 2008, 2009.

2. IEA, Energy Balances of Non-OECD Countires, 2009. (http://data.iea.org/IEASTORE/DEFAULT.ASP ) mart – april 2010.

3. Ministarstvo rudarstva i energetike, Energetski bilans, 2010.

4. Vlada, Izveštaj o napretku Republike Srbije u dostizanju ciljeva Lisabonske agende za period 2007 – 2009. godine, 2010.

5. Vlada, Nacionalni program zaštite životne sredine, 2010.

6. Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju u 2008, 2009.

7. Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak 2009.

8. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Izveštaj o vodi za piće za 2009, 2009.

9. Vlada, Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji, 2010.

10. Janković i dr., The burden of disease and injury in Serbia, The European Journal of Public Health 2007 17(1) : 80 – 85

11. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2008, 2009.

12. G. Matković, B. Mijatović, M. Petrović, Uticaj krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji, CLDS, Beograd, 2010.

13. Ministarstvo rada i socijalne politike, Izveštaj o radu za 2009. godinu, 2010.

14. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Rezultati rada Ministarstva unutrašnjih poslova za 2009. godinu, 2010.

PRILOG 1: Tabela sa osnovnim vrednostima indikatora

Teme

Oblasti

Ključni indikatori

Godina

Osnovna

vrednost

Izvor podataka

Napomena

Siromaštvo

Nedostatak

prihoda

Procenat stanovništva koji se nalazi ispod

nacionalne linije siromaštva, %

2009.

6,9%

Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, 2010.

Odnos prosečne zarade žena i muškaraca, %

2008.

95,2%

RZS – Statistika zaposlenosti i zarada

Nejednakost

Koeficijent GINI

2009.

0,319

Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, 2010.

HDI – indeks humanog razvoja

2007.

0,837

RZR

Indeks regionalne nejednakosti u humanom razvoju

2007.

6,9 : 1

RZR

Pomoć

siromašnima

Stanovništvo obuhvaćeno programima državne pomoći i podrške, broj stanovnika

2009.

676.682

MRSP

Životni uslovi

Procenat izgrađenih socijalnih stanova u odnosu na ukupan broj završenih stanova, %

-

Nema podataka

Upravljanje

Korupcija

CPI – indeks percepcije korupcije

2009.

3,5

Transparency International

Stepen opšteg poverenja građana

-

Nema podataka

Kriminal

Broj zabeleženih kriminalnih dela nasilja na 100.000 stanovnika

2009.

92.828 krivičnih dela (ukupan kriminal)

Efikasnost

državne uprave

Stepen e-uprave, %

2009.

46

Republički zavod za informatiku i internet

Zdravlje

Smrtnost

Stopa smrtnosti dece ispod pet godina, %

2008.

7,8

Izveštaj o ostvarivanju MCR

Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju

2008.

73,7

Očekivano trajanje života

Godine života sa nesposobnošću / invaliditetom (pokazatelj DALY)

2000.

26,1 i 18,1 za ishemijsku bolest srca

17,9 i 18,1 za infarkt miokarda

8,7 za depresiju kod žena

Janković i dr., The burden of disease and injury in Serbia, The European Journal of Public Health 2007

Obezbeđenje zdravstvene brige

Procenat stanovništva koje ima pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti, %

2009.

92,5

RZZZ

Procenat žena koje koriste neku savremenu metodu kontracepcije, %

2006.

37,3

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Zdravstveni status i rizici po zdravlje

Prevalencija pušenja kod dece od 13 do 15 godina, %

2008.

10,4

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Prevalencija pušenja među licima starijim od 20 godina, %

2006.

33,6

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Broj samoubistava (na 100.000 stanovnika)

2006.

19,5

Svetska zdravstvena organizacija

Obrazovanje

Nivo obrazovanja

Procenat stanovništva sa VSS, %

2008.

11,9

RZS

Pismenost

Stopa pismenosti odraslih, %

2002.

96,6

RZS

Nivo obrazovanosti stanovništva

Stopa upisa u osnovne i srednje škole, %

2008.

95,7 (osnovno školstvo)

81,5 (srednje školstvo)

RZS

Populacija

Stanovništvo

Stopa rasta ukupne populacije, %

2009.

-0,21

RZS

Stopa ukupnog fertiliteta, %o

2008.

1,4

RZS

Odnos zavisnosti starog stanovništva

2008.

32,5

RZS

Pokazatelji unutrašnjih migracija stanovništva

2008.

3.056

RZS

Ukupan migracioni saldo za Republiku Srbiju

Turizam

Turistički promet u glavnim turističkim regijama i destinacijama, %

2008.

Beograd 576.540

Vrnjačka Banja 147.611

Zlatibor 93.093

RZS

Broj dolazaka turista

Ekonomski razvoj

Makroekonomske performanse

BDP po stanovniku, EUR

2008.

4.500

RZS

Procenat učešća investicija u BDP-u, %

2009.

18,2 %

RZS, NBS

Unutrašnji i spoljni dug, % BDP-a

2009.

4,1 (unutrašnji)

74,1 (spoljni)

NBS

Kretanje indeksa cena na malo, %

2009.

10,4

RZS

Zaposlenost

Stopa nezaposlenosti, %

2009.

17,4

RZS

Stopa zaposlenosti, %

2009.

50,0

RZS

Stopa nezaposlenosti žena, %

2009.

19,1

RZS

Stopa nezaposlenosti lica od 15 godina do 24 godine, %

2009.

42,5

RZS

Nezaposlenost po regionima, %

2009.

17,2 centr. Srbija

18,3

AP Vojvod.

13,4 Beograd

RZS

Informacione i komunikacione tehnologije

Broj aktivnih korisnika interneta na 100 stanovnika, %

2009.

38

RZS

Broj pretplatnika mobilnih telefona na 100 stanovnika

2009.

119,71

RZS

1) Republika Srbija ima oko 7,5 miliona stanovnika, a pretplatnika mobilne telefonije oko osam miliona.

Istraživanje i razvoj

Troškovi za istraživanje i razvoj kao procenat BDP-a, %

2009.

0,5

RZS

Globalno ekonomsko partnerstvo

Trgovina

Trgovinski deficit, mil. EUR

2009.

5.200

RZS

Eksterno finansiranje

ODA kao procenat BDP-a, %

2008.

2,09

RZR

Potrošnja i proizvodnja

Uspostavljanje ravnoteže tekuće proizvodnje i potrošnje

Odnos tekuće proizvodnje i potrošnje

-

Nema podataka

Korišćenje energije

Potrošnja finalne energije po glavi stanovnika, toe po stanovniku

2009.

1,054

MRE

Energetska intenzivnost, toe/2000USD BDP

2007.

-

AEE

Nema zvaničnih podataka, na bazi grubih procena, energetski intenzitet u Srbiji je od dva do tri puta veći nego u zemljama EU15.

Prema podacima IEA, energetska intenzivnost Srbije je 0,327 toe/2000USD BDP

Udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije, %

2008.

5,86

MRE

Stvaranje otpada i upravljanje

Stvaranje otpada, t po stanovniku

2008.

0,347

SEPA

Stvaranje opasnog otpada, t/god.

2008.

100.000

MŽSPP

Procena prema Strategiji upravljanja otpadom, 2010.

Količina otpada koji se podvrgava tretmanu, %

-

SEPA

Nema podataka

Transport

Energetska intenzivnost saobraćaja, toe /1000USD BDP

2007.

-

IEA

Ukupna potrošnja energije u saobraćaju je 1.849 ktoe

Prirodne katastrofe

Osetljivost na prirodne katastrofe

Broj smrtnih slučajeva u prirodnim i tehnološkim katastrofama, %

2007.

1.038 lica (od tehnoloških katastrofa)

RZS

Nema podataka o broju smrtnih slučajeva od prirodnih katastrofa

Procenat stanovništva koje živi u prirodno rizičnim oblastima, %

-

Nema podataka

Atmosfera

Klimatske promene

Emisija SO2 po stanovniku, t SO2 po stanovniku

2007.

6,73

IEA

Emisije gasova sa efektom staklene bašte, Gg po stanovniku

-

Nema podataka

Oštećenje ozonskog omotača

Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ODP tona

2008.

88

MŽSPP, Ozonski skeretatijat UNEP

Zabrana upotrebe hlorofluorougljenika (CFC) stupila je na snagu 1. januara 2010. godine

Kvalitet vazduha

Koncentracija zagađujućih materija u urbanim oblastima, μg/m3

2008.

SO2-127 Bor

Čađ-86 Užice

MŽSPP

U 2008. nije prekoračena godišnja dozvoljena granica za NO2

Zemljište

Korišćenje zemljišta i njegov status

Promena namene zemljišta, %

-

SEPA

Ne postoji jedinstven brojčani podatak, ali SEPA prati promenu namene prema bazi

Corine Land Cover

Degradacija zemljišta, ha

122.100

RZS

Dezertifikacija

Zemljište degradirano sušom, %

-

Nema podataka

Poljoprivreda

Procenat stalnih useva na ukupnom obradivom zemljištu, %

2008.

7,1

SEPA

Upotreba mineralnih đubriva, kg/ha

-

MŽSPP

Smanjenje proizvodnje azotnih i fosfornih đubriva, i povećanje proizvodnje kompleksnih i mešanih đubriva

Upotreba pesticida, t aktivne materije /10 km2

-

MŽSPP

Smanjenje proizvodnje u odnosu na 2007. godinu

Šume

Udeo šumskog zemljišta u ukupnom zemljištu, %

2008.

35,33

SEPA

Ribolov

Godišnji ulov pet najzastupljenijih vrsta ribe, t

2008.

856

SEPA

Vode

Količina vode

Godišnja količina podzemne i površinske vode iscrpene apsolutno i kao deo od ukupne obnovljive količine vode, m3

2008.

674.301.000

RZS

485.612.000 m3 zahvaćene podzemne vode, a 188.689.000 m3 zahvaćene površinske vode

Potrošnja vode po sektorima, m3

2008.

Domaćinstva 348.052.000 m3

Industrija 175.557 miliona m3

Poljoprivreda 83.993.000 m3

RZS

Kvalitet voda

Postojanje fekalnih bakterija u vodi za piće, %

2008.

5,42

„Dr Milan Jovanović Batut”

BPK u vodotokovima, mg/l

2008.

2,51

SEPA

Procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju, %

2007.

13,78

RZS

Biodiverzitet

Ekosistemi

Udeo zaštićenih oblasti u odnosu na ukupnu

površinu, %

2008.

5,86

SEPA

Površine pod izabranim ključnim ekosistemima, mil. ha

2008.

2,3 mil. ha

pod šumom

porast brojnosti ima pet vrsta livadskih ptica

SEPA

Vrste

Promene u statusu ugroženih vrsta, broj odraslih jedinki

2008.

porast brojnosti ima četiri vrste šumskih ptica

SEPA

Udeo ugroženih vrsta u ukupnom broju vrsta, %

2008.

biljke 1

sisari 8

ptice 34

ribe 12,5

vodozemci 56

SEPA

Indeks ugroženih vrsta – ENDAN

2008.

0,21

SEPA

PRILOG 2: Indikatori održivog razvoja – definicije

i jedinica mere

Ključni indikatori

Definicija indikatora i jedinica mere

Procenat stanovništva koji se nalazi ispod nacionalne linije siromaštva

Definicija: Udeo stanovništva sa životnim standardom ispod nacionalne linije siromaštva.

Jedinica mere: % siromašnih u odnosu na ukupnu populaciju.

Odnos prosečne zarade žena i muškaraca

Definicija: Odnos prosečnih zarada

isplaćenih zaposlenim ženama i muškarcima za redovan rad

Jedinica mere: % prosečne zarade žena u odnosu na prosečnu zaradu muškaraca.

Koeficijent GINI

Definicija: Zbirna mera obima do kojeg se stvarna raspodela prihoda, troškova potrošnje ili zavisna promenljiva, razlikuje od hipotetičke raspodele u kojoj svaka osoba prima identičan udeo.

Jedinica mere: Bezdimenzioni indeks u opsegu od 0 do 100 (0 pokazuje stanje apsolutne jednakosti, u kojem su prihodi i imovina podjednako raspoređeni na sve članove društva, a 100 je stanje apsolutne nejednakosti u kojem svi prihodi i imovina pripadaju samo jednoj osobi).

HDI – indeks humanog razvoja

Definicija: Standardizovani izvedeni indikator koji obuhvata pokazatelje očekivanog trajanja života na rođenju, stope pismenosti odraslih, nivoa obrazovanja i bruto nacionalnog proizvoda.

Jedinica mere: Bezdimenzioni koeficijent između 0 i 1.

Indeks regionalne nejednakosti u humanom razvoju

Definicija: Odnos indeksa humanog razvoja opštine s najvišim HDI i opštine s najnižim HDI.

Jedinica mere: HDI opštine s najvišim koeficijentom / HDI opštine s najnižim koeficijentom.

Stanovništvo obuhvaćeno programima državne pomoći i podrške

Definicija: struktura i broj stanovnika obuhvaćenih socijalnom pomoći u sistemu socijalne sigurnosti.

Jedinica mere: % korisnika od broja siromašnih ili od ukupnog stanovništva.

Procenat izgrađenih socijalnih stanova od ukupnog broja završenih stanova

Definicija: Broj izgrađenih stanova uz podršku budžetskih sredstava (države) za domaćinstva koja ne mogu rešiti stambenu potrebu na tržištu u odnosu na ukupan broj izgrađenih stanova.

Jedinica mere: %.

CPI – indeks percepcije korupcije

Definicija: Indeks korumpiranosti javnih službenika i političara sračunat po metodologiji Transparency International.

Jedinica mere: Bezdimenzioni indeks u rasponu 1 do 10; 1 pokazuje da je korupcija najveća, 10 da nema korupcije.

Stepen opšteg poverenja građana

Definicija: Indeks stvorenog poverenja građana rađen po metodologiji WVS, petogodišnje praćenje.

Jedinica mere: %.

Broj zabeleženih kriminalnih dela nasilja na 100.000 stanovnika

Definicija: Ukupan broj kriminalnih dela zabeležen u policijskim statistikama, bez obzira na vrstu kriminalnog dela.

Jedinica mere: Broj zabeleženih slučajeva u policiji na 100.000 stanovnika godišnje.

Stepen e-uprave

Definicija: Uspostavljanje elektronske Vlade kao savremenog načina upravljanja državom.

Jedinica mere: Broj državnih organa koji su uveli sistem e-uprave.

Stopa smrtnosti dece ispod pet godina

Definicija: Smrtnost dece ispod pet godina na 1.000 novorođenih.

Jedinica mere: na 1.000 novorođenih.

Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju

Definicija: Prosečan broj godina koji se očekuje da će osoba doživeti, ako je poznata stopa smrtnosti muškaraca i žena u određenom periodu.

Jedinica mere: Godine života.

Godine života s nesposobnošću / invaliditetom (pokazatelj DALY)

Definicija: Zbir izgubljenih godina života zbog prevremene smrti i godina života s nesposobnošću izazvanom poremećajem zdravlja.

Jedinica mere: Godina.

Procenat stanovništva koji ima pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Definicija: Udeo stanovništva koje ima pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Jedinica mere: %.

Procenat žena koje koriste neku savremenu metodu kontracepcije

Definicija: Udeo žena reproduktivne starosti koje koriste bilo koji metod kontracepcije.

Jedinica mere: %.

Prevalencija pušenja kod dece od 13 do 15 godina

Definicija: Prevalencija korisnika duvana (uključujući pušenje, žvakanje i mirisanje) u jednoj ili više prilika u 30 dana koji prethode istraživanju, među adolescentima starosti 13-15 godina.

Jedinica mere: %.

Prevalencija pušenja kod odraslih koji imaju više od 20 godina

Definicija: Prevalencija pušača (uključujući cigarete, cigare, lulu ili bilo koji drugi proizvod od duvana koji se puši). Pušači su oni koji svakodnevno, neredovno ili povremeno koriste duvan.

Jedinica mere: %.

Broj samoubistava

Definicija: Broj registrovanih samoubistava sa smrtnim ishodom na 100.000 stanovnika.

Jedinica mere: Broj zabeleženih slučajeva u policiji na 100.000 stanovnika godišnje.

Procenat stanovništva sa VSS

Definicija: Udeo stanovništva radne starosti (25-64 godine) s fakultetskim obrazovanjem.

Jedinica mere: %.

Stopa pismenosti odraslih

Definicija: Udeo odraslog stanovništva od 15 godina naviše koji je pismen.

Jedinica mere: %.

Stopa upisa u osnovnu i srednju školu

Definicija: Sistematski stepen upisa stanovnika u osnovne i srednje škole.

Jedinica mere: % upisanih od ukupnog broja potencijalnih polaznika.

Stopa rasta ukupne populacije

Definicija: Prosečan godišnji stepen promena broja stanovnika u određenom periodu.

Jedinica mere: %.

Stopa ukupnog fertiliteta

Definicija: Prosečan broj dece koji bi bio rođen ako bi sve žene živele do kraja svojih reproduktivnih godina i rađale decu prema stopi rađanja za određenu oblast i period.

Jedinica mere: %o.

Odnos zavisnosti starog stanovništva

Definicija: Udeo zavisnog stanovništva do 14 godina i preko 65 godina u ukupnom stanovništvu.

Jedinica mere: %.

Pokazatelji unutrašnjih migracija stanovništva

Definicija: Regionalni raspored stanovnika i kretanje stanovništva između popisa da bi se utvrdili regioni s najvećim odlivom / prilivom stanovnika.

Jedinica mere: Bilans stanovništva između dva popisa.

Gustina turizma u glavnim turističkim regijama i destinacijama

Definicija: Odnos broja turista i broja stanovnika.

Jedinica mere: %.

BDP po stanovniku

Definicija: Nivoi BDP po stanovniku kao odnos godišnjeg ili periodičnog BDP mereno paritetom kupovne snage i broja stanovnika.

Jedinica mere: USD.

Procenat učešća investicija u BDP-u

Definicija: Udeo bruto i neto investicija u ostvarenom BDP-u, izražen kao odnos bruto proizvodnih ulaganja (amortizacije i akumulacije) i BDP-a mereno paritetom kupovne snage.

Jedinica mere: %.

Unutrašnji i spoljni dug

Definicija: Godišnje praćeni podaci o kretanju unutrašnjeg i spoljašnjeg duga zemlje da bi se procenila održivost daljih tokova.

Jedinica mere: Unutrašnji i spoljni dug kao procenat od BDP-a.

Kretanje indeksa cena na malo

Definicija: Mesečni indeksi cena na malo u cilju analiziranja održivosti postojećeg stanja ili preduzimanja mera za stabilizaciju makroekonomskih tokova.

Jedinica mere: Mesečni indeks cena na malo.

Stopa nezaposlenosti

Definicija: Udeo stvarno nezaposlenih lica u odnosu na ukupno aktivno stanovništvo.

Jedinica mere: %.

Stopa zaposlenosti

Definicija: Udeo zaposlenih lica u ukupnom broju radno aktivnih lica (radne snage).

Jedinica mere: %.

Stopa nezaposlenosti žena

Definicija: Udeo stvarno nezaposlenih žena u ukupnom aktivnom stanovništvu.

Jedinica mere: %.

Stopa nezaposlenosti mladih ispod 28 godina

Definicija: Udeo mladih nezaposlenih ljudi ispod 28 godina u ukupnoj radnoj snazi

Jedinica mere: %.

Kretanje nezaposlenosti po regionima

Definicija: Poseban problem predstavlja izuzetno visoka nezaposlenost u najnerazvijenijim regionima zemlje. Stoga će se pitanjima zapošljavanja u tim regionima posvećivati posebna pažnja.

Jedinica mere: Kretanje stope nezaposlenosti, posebno mladih i visoko obrazovanih, u nerazvijenim regionima.

Broj aktivnih korisnika interneta na 100 stanovnika

Definicija: Odnos broja aktivnih internet pretplatnika i ukupnog stanovništva. Pretplatnici su pojedinci ili organizacije.

Jedinica mere: Broj pretplatnika na 100 stanovnika.

Broj pretplatnika mobilnih telefona na 100 stanovnika

Definicija: Odnos broja operativnih telefonskih brojeva i broja stanovnika.

Jedinica mere: %.

Troškovi za istraživanje i razvoj kao procenat BDP-a

Definicija: Ukupni domaći izdaci za naučna istraživanja i eksperimentalni razvoj, izraženi kao udeo u BDP-u.

Jedinica mere: %.

Trgovinski deficit

Definicija: Razlika između vrednosti izvezene robe i usluga i vrednosti uvezene robe i usluga.

Jedinica mere: USD.

ODA kao procenat BDP-a

Definicija: Ukupna ODA data kao udeo u BDP-u.

Jedinica mere: %.

Odnos tekuće proizvodnje i potrošnje

Definicija: Potrebno je stalno godišnje praćenje kretanja tekuće potrošnje i njeno usklađivanje sa ostvarenim rezultatima proizvodnje.

Jedinica mere: Bilans tekuće proizvodnje i potrošnje (odnos stvorenog BDP-a i ukupne potrošnje, porast potrošnje samo u skladu i na osnovu postignutog porasta produktivnosti rada).

Potrošnja energije po stanovniku

Definicija: Količina energije (nafta, ugalj, gas i električna energija) po stanovniku raspoloživa za određenu godinu.

Jedinica mere: GJ po stanovniku ili toe (tona ekvivalentne nafte) po stanovniku.

Energetska intenzivnost (utrošena energija po jedinici BDP-a mereno u kupovnom paritetu)

Definicija: Odnos vrednosti ukupno utrošene energije po jedinici ostvarenog BDP-a.

Jedinica mere: MJ/USD BDP.

Procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije

Definicija: Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije.

Jedinica mere: %.

Stvaranje otpada

Definicija: Godišnja količina industrijskog i komunalnog čvrstog otpada koji nastaje u proizvodnji i potrošnji.

Jedinica mere: t/stanovniku, t/1000$ BDP.

Stvaranje opasnog otpada

Definicija: Ukupna godišnja količina opasnog otpada pri industrijskim i drugim aktivnostima, prema definiciji opasnog otpada.

Jedinica mere: t/jedinici BDP.

Količina otpada koji se podvrgava tretmanu

Definicija: Udeo otpada koji se podvrgava reciklaži, kompostiranju, insineraciji.

Jedinica mere: %.

Energetska intenzivnost saobraćaja

Definicija: Potrošnja energije za transport u odnosu na količinu tereta ili broj prevezenih putnika i pređeno rastojanje, vrednost utrošene energije po jedinici novčane vrednosti ostvarene u saobraćaju.

Jedinica mere: MJ/t/km za teret,

MJ/putniku/km za putnike, USD /1000$ BDP.

Broj smrtnih slučajeva od prirodnih i tehnoloških katastrofa

Definicija: Udeo stanovništva nastradalog od prirodnih katastrofa (poplave, suše, zemljotresi, klizišta) i tehnoloških katastrofa (saobraćajne nesreće, hemijski akcidenti, požari).

Jedinica mere: %.

Procenat stanovništva koji živi u prirodno rizičnim oblastima

Definicija: Udeo stanovništva koje živi u oblastima s rizikom od poplava, zemljotresa, klizišta i dr.

Jedinica mere: %.

Emisija SO2 po stanovniku

Definicija: Ukupna količina SO2 emitovana u atmosferu na teritoriji zemlje, kao posledica ljudskih aktivnosti (proizvodnja i potrošnja), u odnosu na broj stanovnika.

Jedinica mere: t SO2 po stanovniku.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte

Definicija: Antropogene emisije gasova za efektom staklene bašte (SO2, CH4, N2O, NFC, PFC, SF6, CFC i HCFC), umanjene za gubitke, zajedno sa indirektnim gasovima sa efektom staklene bašte (NOh, SO i VOS bez metana).

Jedinica mere: Godišnja emisija gasova sa efektom staklene bašte u Gg ili Gg po stanovniku i Gg/1000$ BDP. Emisije CH4, N2O, HFCs, PFC i SF6 mogu se preračunati u SO2 ekvivalent koristeći stogodišnji potencijal globalnog zagrevanja.

Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač

Definicija: Količina materija koje oštećuju ozonski omotač, koje su eliminisane prema Montrealskom protokolu.

Jedinica mere: t/stanovniku, t/1000$ BDP.

Koncentracija zagađujućih materija u urbanim oblastima

Definicija: Koncentracija zagađenja vazduha ozonom, SO, suspendovanim česticama, SO2, NOh, VOS uključujući benzen i olovo.

Jedinica mere: μg/m3, ppm ili ppb; ili udeo dana kada su prekoračene granične vrednosti.

Promena namene zemljišta

Definicija: Udeo promene namene korišćenja zemljišta u određenom periodu.

Jedinica mere: %.

Degradacija zemljišta

Definicija: Promene u prirodi resursa zemljišta zavisno od vrste i geografske lokacije, koje uključuju: fizičko stanje zemljišta; diverzitet ili gustinu prekrivenosti vegetacijom; debljinu površinskog sloja, salinitet ili alkalitet itd.

Jedinica mere: ha (veličina oblasti i intenzitet promena s poboljšanjem ili pogoršanjem stanja).

Zemljište degradirano sušom

Definicija: Mera veličine zemljišta pogođenog sušom i njegov udeo u nacionalnoj teritoriji.

Jedinica mere: Površina (ha) ili % zemljišta pogođenog sušom.

Procenat stalnih useva na ukupnom obradivom zemljištu

Definicija: Zemljište pod stalnim usevima je zemljište pod usevima koji zauzimaju zemljište za duži period i ne treba da budu ponovo sađeni posle svake žetve.

Jedinica mere: 1000 ha.

Upotreba mineralnih đubriva

Definicija: Obim korišćenja đubriva u poljoprivredi po jedinici površine poljoprivrednog zemljišta.

Jedinica mere: kg/ha.

Upotreba pesticida

Definicija: Korišćenje pesticida po jedinici površine poljoprivrednog zemljišta.

Jedinica mere: t aktivne materije pesticida na 10 km2 poljoprivrednog zemljišta.

Procenat šumskog zemljišta u ukupnom zemljištu

Definicija: Udeo prirodnog šumskog zemljišta i pošumljenog zemljišta negovanog u određenom vremenu u ukupnom zemljišnom fondu.

Jedinica mere: %.

Godišnji ulov pet najzastupljenijih vrsta ribe

Definicija: Godišnji ulov pet najzastupljenijih vrsta ribe u odnosu na godišnji najveći ulov.

Jedinica mere: t.

Godišnja količina podzemne i površinske vode iscrpene apsolutno i kao deo od ukupne obnovljive količine vode

Definicija: Ukupna godišnja količina iscrpene podzemne i površinske vode kao udeo ukupne godišnje obnovljive vode za piće.

Jedinica mere: m3, %.

Potrošnja vode po sektorima

Definicija: Udeo potrošene iscrpene vode po sektorima (domaćinstva, industrija, poljoprivreda).

Jedinica mere: % od ukupno iscrpene vode.

Postojanje fekalnih bakterija u vodi za piće

Definicija: Udeo resursa vode za piće namenjene za kućnu upotrebu koja sadrži koncentracije fekalnih bakterija više od dozvoljenih prema uputstvima SZO za kvalitet vode za piće.

Jedinica mere: %.

BPK u vodotokovima

Definicija: Količina kiseonika potrebna ili potrošena za mikrobiološko razlaganje (oksidaciju) organskih materija u vodi.

Jedinica mere: mg/l kiseonika potrošenog za pet dana na stalnoj temperaturi od 20° C.

Procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju

Definicija: Udeo otpadnih voda koje se podvrgavaju nekom obliku tretmana.

Jedinica mere: %.

Udeo zaštićenih oblasti u ukupnoj površini

Definicija: Površina zaštićenih ekosistema na zemljištu ili u unutrašnjim vodama, izražena kao udeo u ukupnoj površini ekosistema.

Jedinica mere: %.

Površine pod izabranim ključnim ekosistemima

Definicija: Procena trendova u postojećim oblastima utvrđenih ključnih ekosistema radi procene relativne efektivnosti mera za zaštitu biodiverziteta na nivou ekosistema i kao alat za ocenu potrebe za posebnim merama zaštite radi održanja biodiverziteta.

Jedinica mere: Površina (km2 ili ha) odabranih vrsta ekosistema.

Promene u statusu ugroženih vrsta

Definicija: Procena trendova brojnosti određenih vrsta, radi sagledavanja promena u biodiverzitetu i relativne efektivnosti mera za održanje biodiverziteta.

Jedinica mere: Broj odraslih jedinki za određenu oblast.

Udeo ugroženih vrsta u ukupnom broju vrsta

Definicija: Udeo ugroženih vrsta u ukupnom broju vrsta, biljaka, sisara, ptica, riba i vodozemaca.

Jedinica mere: %.

Indeks ugroženih vrsta

ENDAN

Definicija: Indeks se izračunava na sledeći način ENDAN = (M2/3 + B2/3 + F2/3) 0,5 pri čemu: M je % ugroženih vrsta sisara, B je % ugroženih vrsta ptica i F % ugroženih vrsta riba.

Jedinica mere: Bezdimenzioni indeks od 0 do 1; 0 pokazuje da nema ugroženosti, a 1 je najveći mogući stepen ugroženosti živih vrsta.

IZVEŠTAJ

o napretku u primeni Akcionog plana

za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja

Republike Srbije od 2009–2017. godine

– za 2009. godinu –

1. Uvod

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije za period 2009 – 2017. godine (u daljem tekstu Akcioni plan) donet je 13. marta 2009. godine („Službeni glasnik RS”, broj 22/09). Akcionim planom utvrđene su specifične mere i/ili aktivnosti za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije za period 2009–2017. godine (u daljem tekstu: Strategija), nadležne institucije i partneri u sprovođenju mera i/ili aktivnosti, rokovi za sprovođenje mera i/ili aktivnosti, ukupni troškovi sprovođenja mera i/ili aktivnosti i izvori finansiranja.

Akcionim planom nisu utvrđeni procesni indikatori za praćenje njegovog sprovođenja, što je u dogovoru s nadležnim institucijama i partnerima u sprovođenju utvrđeno 2009. i u prvom kvartalu 2010. godine i u izmenjenom i dopunjenom tekstu Akcionog plana za 2010. godinu.

Ovaj izveštaj o sprovođenju Akcionog plana 2009. godine (u daljem tekstu Izveštaj) pripremila je Grupa za održivi razvoj u Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, tako što je pratila napredak u sprovođenju svake utvrđene specifične mere i/ili aktivnosti iz Akcionog plana, a na osnovu izveštaja o sprovođenju koje su dostavile nadležne institucije za sprovođenje Akcionog plana. Napredak u sprovođenju Akcionog plana 2009. godine praćen je na osnovu vrednosti procesnih indikatora.

Za pojedine mere i/ili aktivnosti od nadležnih institucija i partnera u sprovođenju nisu dobijeni odgovarajući podaci o napretku u sprovođenju Akcionog plana 2009. godine, pa nije moguće proceniti napredak u njihovom sprovođenju.

Skraćenice koje se koriste u tekstu Akcionog plana imaju sledeće značenje:

ADR, RID, ADN – Evropski sporazumi o međunarodnom prevozu opasne robe;

AE – Agencija za energetiku;

AEE – Agencija za energetsku efikasnost;

AZJZNSS – Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije;

AOD – Agencija za osiguranje depozita;

AP – Agencija za privatizaciju;

APok – Autonomna pokrajina;

AR – Agencija za reciklažu;

ATS – Akreditaciono telo Srbije;

BAT – Best Available Technology / najbolja raspoloživa tehnologija;

BDP – bruto domaći proizvod;

BEP – Best environmental practice / najbolja praksa po životnu sredinu;

GVE – granična vrednost emisije;

GEF – Global environmental facility / finansijski program Svetske banke namenjen podršci zaštite životne sredine;

GHG – Greenhouse gasses / gasovi sa efektom „staklene bašte”;

GMO – genetski modifikovani organizmi;

DEU – Delegation of the European Union/ Delegacija Evropske unije;

Dir. – Direktiva EU;

EBRD – European Bank for Reconstruction and Development / Evropska banka za obnovu i razvoj;

EIB – European Investment Bank / Evropska investiciona banka;

ESCO – Energy Service Company / kompanije za pružanje usluga u energetici, koje razvijaju, izvode i finansiraju tržišno zasnovane projekte energetske efikasnosti;

EPS – Elektroprivreda Srbije;

EMS – Elektromreža Srbije;

EU – Evropska unija;

EZZ – Ekonomija zasnovana na znanju;

ZZPS – Zavod za zaštitu prirode Srbije;

ZIS – Zavod za intelektualnu svojinu;

ZJZ – zavodi za javno zdravlje;

ZS – zdravstvene službe;

ZUOV – Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja;

IAEA – International Atomic Eneregy Agency / Međunarodna agencija za atomsku energiju

IZ – Institut za zemljište;

IZJZ – instituti / zavodi za javno zdravlje;

IKT – informaciono komunikacione tehnologije;

ILO – International Labour Organization / Međunarodna organizacija rada;

IOM – International Organization for Migration / Međunarodna organizacija za migracije;

IPA – Instrument for pre-accession assistance / pretpristupni fondovi;

IPCC – Intergovernmental Panel on Climate Change / Međudržavni panel o klimatskim promenama;

IPPC – Integrated Prevention and Pollution Control / integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine;

IR – istraživanja i razvoj;

ISS – Institut za standardizaciju Srbije;

JANAF – Jadranski naftovod;

JVP – javna vodoprivredna preduzeća;

JKP – javna komunalna preduzeća;

JLS – jedinice lokalne samouprave;

JNZ – jedinstvena nomenklatura zanimanja;

JP – javna preduzeća;

KOR – Kancelarija za održivi razvoj;

KORNP – Kancelarija za održivi razvoj nerazvijenih područja;

KEI – Kancelarija za evropske integracije;

MV – Ministarstvo vera;

MD – Ministarstvo za dijasporu;

MDULS – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;

MERR – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja;

MŽSPP – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja;

MZ – Ministarstvo zdravlja;

MI – Ministarstvo za infrastrukturu;

MK – Ministarstvo kulture;

MKiM – Ministarstvo za Kosovo i Metohiju;

MLJMP – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava;

MNTR – Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj;

MO – Ministarstvo odbrane;

MOS – Ministarstvo omladine i sporta;

MP – Ministarstvo pravde;

MPr – Ministarstvo prosvete;

MPŠV – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

MRE – Ministarstvo rudarstva i energetike;

MRSP – Ministarstvo rada i socijalne politike;

MSP – Ministarstvo spoljnih poslova;

MSP – Mala i srednja preduzeća;

MTID – Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo;

MTU – Ministarstvo trgovine i usluga;

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova;

MF – Ministarstvo finansija;

MHE – male hidroelektrane do 10 MW;

NARR – Nacionalna agencija za regionalni razvoj

NBS – Narodna banka Srbije;

NI – Nauka i istraživanja;

NIO – naučnoistraživačke organizacije;

NKMZ – Nacionalna komisija za mentalno zdravlje;

NLMRZ – Nacionalna laboratorija za zemljište i mineralne resurse;

NOK – Nacionalni okvir kvalifikacija;

NP – nacionalni parkovi;

NRA – Nacionalna radiodifuzna agencija;

NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje;

NSR – Nacionalni savet Roma;

NOh – azotni oksidi;

NUTS – NUTS klasifikacija / nomenklatura teritorijalnih statističkih jedinica;

OIE – obnovljivi izvori energije;

PA – Pravosudna akademija

PIJZ – Poverenik za informacije od javnog značaja;

PKS – Privredna komora Srbije;

PRTR – Pollutant Release and Transfer Register / Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija;

PSZŽS – Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine;

RSV – Polychlorinated biphenyl / polihlorovani bifenili;

RAMSPP – Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća

RAPP – Republička agencija za prostorno planiranje;

RAS – Republička agencija za stanovanje;

RGZ – Republički geodetski zavod;

RZII – Republički zavod za informatiku i internet;

RZJZ – Republički zavod za javno zdravlje;

RZR – Republički zavod za razvoj;

RRA – Republička radiodifuzna agencija;

RS – Republika Srbija;

RZS – Republički zavod za statistiku;

RHMZ – Republički hidrometeorološki zavod;

SB – Svetska banka;

SEPA – Agencija za zaštitu životne sredine;

SIEPA – Agencija za promociju izvoza;

SIDA – Swedish International Development Cooperation Agency / Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju;

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština;

SMZ – službe mentalnog zdravlja;

SRR – Savet za rodnu ravnopravnost;

SS – socijalne službe;

SU – stručna udruženja;

TE – termoelektrane;

TIS – turistički informacioni sistem;

TNG – tečni naftni gas;

TO – toplane;

TOS – Turistička organizacija Srbije;

UNDP – United Nations Development Programme / Program za razvoj Ujedinjenih nacija;

UNECE – Ekonomska komisija UN za Evropu;

UNECE IAN – UNECE Industrial Accident Notification System – IAN System / Evropski sistem za obaveštavanje i rukovođenje pri hemijskim udesima;

UNICEF – United Nations Children’s Fund / Fond Ujedinjenih nacija za decu;

UNFCCC – United Nations Framework Convention on Climate Change / Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama;

Udruženja – udruženja građana;

URR – Uprava za rodnu ravnopravnost;

Fond – Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije;

HE – hidroelektrane;

CORINAIR – Core Inventory of Air Emissions / osnovni inventar emisija u vazduh;

CO2 – ugljendioksid;

WHO – World Health Organization / Svetska zdravstvena organizacija.

1. PRIVREDA REPUBLIKE SRBIJE – ODRŽIVOST ZASNOVANA NA ZNANJU

1.1. Kakva je ekonomija potrebna Republici Srbiji

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija

i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

1.1.1. Održiva ekonomija

1. Usklađivanje potrošnje s rezultatima proizvodnje i produktivnosti rada, odnosno s mogućnostima alimentiranja budžeta Republike Srbije.

MF, MERR, MRSP

Kontinuirano

1. Udeo finalne potrošnje u % u BDP-u

2. Udeo investicione potrošnje u % u BDP-u

3. Udeo trgovinskog deficita u % BDP

Zamrznute su plate u javnom sektoru, uključujući penzije; smanjene su previsoke plate u javnim preduzećima i ograničene na najviše šest prosečnih dohodaka u Republici Srbiji.

2. Nastavak reforme javnih finansija:

– smanjivanje poreskog opterećenja privrede i građana tako da javni rashodi ne prelaze 40 % BDP-a;

– proširivanje poreske osnovice na sve aktivnosti.

MF

Kontinuirano

Udeo javnih rashoda u % u BDP-u

Udeo javnih rashoda u BDP-u iznosio je 42,9 %.

3. Fiskalna ravnoteža:

– smanjenje fiskalnog deficita na 2 % BDP-a;

– smanjenje fiskalnog deficita na 1 % BDP-a;

– fiskalna ravnoteža ili blagi suficit.

MF

2012.

2014.

2017.

Udeo konsolidovanog fiskalnog deficita u % u BDP-u

Udeo konsolidovanog fiskalnog deficita iznosio je 4,1 % BDP-a.

4. Održivo upravljanje eksternim i unutrašnjim dugom:

– svođenje učešća ukupnog javnog duga do 30 % BDP-a;

– ukupnog eksternog duga do 60 % BDP-a;

– javnog eksternog duga na 15 % BDP-a;

– kontrola dužničkog opterećenja po zaposlenom (do pet prosečnih mesečnih zarada) i po stanovniku (do 10 % godišnjeg dohotka per capita).

MF, NBS, privreda – preduzeća i banke

2017.

2015.

2015.

2010.

Zaduženost prema inostranstvu kao procenat BDP-a

Udeo spoljnog duga zbog pada ekonomskih aktivnosti povećan je na 74,1 % BDP-a.

Ukupni udeo javnog duga Republike Srbije u BDP-u iznosio je 31,3 %.

5. Smanjivanje deficita tekućeg računa na nivo:

– ispod 12 % BDP-a;

– ispod 10 % BDP-a;

– ispod 8 % BDP-a.

MF, NBS, MERR, privreda – preduzeća i banke

2014.

Udeo deficita tekućeg računa u BDP-u

Deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen je sa 18,2 % 2008. godine na 5,7 % BDP-a 2009. godine.

6. Ostvarivanje cenovne stabilnosti:

– stalno smanjivanje inflacije na niži nivo;

– ispod 4 % godišnje.

NBS, MTU, MF

Kontinuirano

2014.

Indeks potrošačkih cena

Započeto je praćenje novog indikatora inflacije – kretanje indeksa potrošačkih cena.

Stopa ukupne inflacije 2009. godine iznosila je 6,6 %.

1.1.2. Privreda zasnovana na znanju

1. Ostvarivanje materijalnih i tehničkih uslova za što šire korišćenje znanja kao javnog dobra:

– uvođenje e-uprave:

– na republičkom nivou,

– na lokalnom nivou;

– unapređenje infrastrukture za korišćenje brzog interneta;

– bitno poboljšanje uslova za kvalitetan prenos signala mobilne telefonije;

– smanjenje poreza na transfer tehnologije i know how;

– formiranje i primena adresnog koda u Republici Srbiji.

MTID, MDULS, MNTR, MF, MERR, PKS, „Telekom”, univerziteti, škole, naučni instituti, udruženja

MTID, JP PTT saobraćaja „Srbija”

Kontinuirano

2008-2010.

1.Stepen uvedenosti e-uprave na republičkom i lokalnom nivou

2. Pokrivenost brzim internetom

Doneta je Strategija razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 84/09).

Započeto je sprovođenje aktivnosti vezanih za podsticanje državnih organizacija i institucija, pravnih i fizičkih lica na to da prihvate standardizovanu adresu putem štampanih i dr. medija.

U okviru aktivnosti na obrazovanju / usavršavanju zaposlenih u državnim institucijama održano je

sedam radionica;

11 obuka;

11seminara.

Odlukom o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata NIP-a odobreni su sledeći projekti: „Translacija adrese u adresni kôd”, u vrednosti od 15.764.168 dinara i „Infrastruktura e-uprave”, u vrednosti od 54.700.000 dinara.

2. Uvođenje standarda neophodnog nivoa znanja za funkcionisanje privrede:

– utvrđivanje neophodne stručne strukture zaposlenih u tehnološki intenzivnim kompanijama;

– omogućavanje boljeg sistema obrazovanja uz rad;

– izjednačavanje standarda za ispunjavanje stručnih uslova rada u privatnom i javnom sektoru;

– identifikacija domaćih potencijala tradicionalnih znanja, tehnika i zanata.

MERR, MNTR, MRSP, PKS, ZIS, MPr

2009.

2010.

2009.

Na zahtev MERR-a započela je izrada Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja, čiji je nosilac RZS, a kojim, između ostalog, treba da se utvrde kompetencije i znanja neophodni za obavljanje određenog posla (i to ne samo u tehnološki intenzivnim kompanijama).

Takođe, NSZ prilikom utvrđivanja potreba poslodavaca stiče uvid u neophodnu stručnu strukturu zaposlenih.

3. Obrazovanje o ekonomiji znanja i o mogućnostima razvoja privrede zasnovane na znanju:

– obrazovanje i seminari za poljoprivredno stanovništvo;

– regionalni seminari o ekologiji, resursima i održivom razvoju;

– podizanje informatičke pismenosti radne populacije;

– unapređenje kvaliteta opšteg obrazovnog sistema;

– razvoj savetodavnih službi u poljoprivredi;

– uspostavljanje institucionalnog monitoringa za praćenje razvoja ekonomije zasnovane na znanju.

MPr, MŽSPP,

MNTR, MTID, MPŠV, PKS, SB, udruženja

2010.

2009–2010.

Kontinuirano

2012.

2015.

2012.

Broj organizovanih kampanja za promociju ekonomije zasnovane na znanju.

Na zahtev MERR-a započela je izrada Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja čiji je nosilac RZS, a kojim, između ostalog, treba da se utvrde kompetencije i znanja neophodni za obavljanje određenog posla (i to ne samo u tehnološki intenzivnim kompanijama).

Takođe, NSZ prilikom utvrđivanja potreba poslodavaca stiče uvid u neophodnu stručnu strukturu zaposlenih.

4. Poboljšanje kapaciteta medijskog sistema i unapređenje kulture sadržajima o ekonomiji znanja:

– kvalitativno popravljanje sadržaja ekonomije znanja u okviru programa medijskog nacionalnog servisa;

– široko medijsko i kulturno promovisanje ekonomije zasnovane na znanju;

– uspostavljanje sistemskog praćenja sadržaja ekonomije zasnovane na znanju u medijima;

– promocija domaćih resursa znanja.

MK, MTID, RRA, mediji, strukovna udruženja, PKS

Kontinuirano

2010.

2012.

Broj emisija i priloga u medijima o KBE

1.1.3. Ekspanzija trećeg sektora

1. Podsticanje održivog razvoja sektora usluga.

MTU, MERR

Kontinuirano

1.Stopa rasta sektora usluga

2. Učešće sektora usluga u stvaranju BDP-a

U prethodnim godinama stalno se povećavao udeo sektora usluga u stvaranju BDP-a.

2. Ekonomska rekonstrukcija i racionalizacija državne uprave.

MDULS u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima

2010.

Doneti zakoni i podzakonska akta za reformu državne uprave

1. U oblasti reforme državne uprave donet je Zakon o upravnim sporovima, koji je stupio na snagu 31. decembra 2009. godine („Službeni glasnik RS”, broj 111/2009).

3. Podsticaj razmene informacija, obrazovanja i znanja kao faktora proizvodnje:

– organizacija stručnih skupova i istraživanja o razvoju trećeg sektora;

– međunarodna saradnja u ovoj oblasti.

MNTR, ZIS, PKS

Kontinuirano

Broj seminara i radionica posvećenih širenju ekonomije zasnovane na znanju

Održano je sedam seminara i radionica (Pančevo, PKS Beograd, Kruševac, Leskovac, PKS Beograd, Požarevac, Sombor). Ukupni troškovi 0,00 dinara.

4. Restrukturiranje javnog i društvenog sektora privrede u pravcu jačanja trećeg sektora, posebno onog njegovog dela s najvećim udelom znanja.

MERR, MNTR, AP

2012.

5. Unapređenje kapaciteta infrastrukture:

– saobraćaja;

– telekomunikacija;

– vodosnabdevanja;

– energetskog sistema;

– komunalnog sistema;

– poštanskog sistema.

MI, MRE, MTID,

MERR, JLS

2009-2012.

(Statistički) pokazatelji razvoja infrastrukture

U saradnji s Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje pripremani su podzakonski akti Zakona o planiranju i izgradnji, koji se odnose na izgradnju telekomunikacionih objekata.

Realizovan je projekat „Izgradnja Glavnog poštanskog centra” (izgradnja GPC Beograd, GPC Niš i GPC Novi Sad).

Započeta je izrada investicione tehničke dokumentacije i tehnološke koncepcije za izgradnju GPC Beograd.

Rađeno je na 134 različita infrastrukturna projekta u 74 mesta u Republici Srbiji: 60 projekata je završeno, a na 74 predstoji nastavak rada 2010. godine.

1.1.4.

Uspostavljanje sistema održive proizvodnje i potrošnje

1. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za svaki pojedinačni resurs.

MŽSPP, MERR,

MPŠV, PKS

2010.

Doneta strategija

2. Donošenje odgovarajućeg zakonodavnog okvira kojim se reguliše štetna i neprihvatljiva proizvodnja i potrošnja za životnu sredinu, odnosno uvoz i izvoz ekološki nepodobnih dobara i usluga po životnu sredinu.

MŽSPP, PKS, udruženja

2010.

Doneta strategija

3. Razvoj i stimulacija „bestežinske” ekonomije i čiste proizvodnje sprovođenjem programa:

– dematerijalizacije;

– reciklaže;

– energetske efikasnosti;

– životnog ciklusa proizvoda.

MŽSPP, MNTR,

MRE, PKS, AR, AEE

2015.

2009.

Donet zakona

Vlada je usvojila preporuke Nacionalnog saveta za konkurentnost koje se odnose na energetsku efikasnost.

Čeka se usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije.

4. Standardizacija prihvatljivih proizvoda i usluga sa stanovišta zaštite životne sredine i zaštite potrošača.

MTU, ISS,

MERR, MŽSPP, PKS, udruženja

2012.

1.Količina utrošene energije na 1.000EUR BDP-a

2. Stepen reciklaže proizvoda (staklo,aluminijum, papir...).

5. Podsticaji eko-ambalaže, „zelenih” pakovanja i ekoloških projekata:

– poreskim stimulacijama;

– naučnim istraživanjima.

MŽSPP, MF, AR, MNTR, PKS, udruženja

2010.

Donete podsticajne mere

6. Restrukturiranje industrije na osnovu programa čistije proizvodnje, organske poljoprivrede i održive ekonomije.

MERR, MRE,

MPŠV, MŽSPP, PKS, privredni subjekti, udruženja

2015.

Udeo eko-ambalaže u ukupnoj potrošnji ambalaže

7. Program obuke i obrazovanja za održivu proizvodnju i potrošnju na širokom frontu:

– promena navika, i promocija održivog ponašanja ljudi u potrošnji energije, vode, hrane, zaštiti prirode i čuvanja biodiverziteta, kulturnih i drugih trajnih vrednosti u potrošnji;

– negovanje zdravih stilova života;

– pokretanje i vođenje medijske kampanje za prihvatanje održivog načina proizvodnje i potrošnje.

MPr, MŽSPP,

KOR, MZ, udruženja,

mediji

Kontinuirano

Broj organizovanih kampanja za promociju održive proizvodnje i potrošnje

Sprovođene su aktivnosti u okviru funkcija opšteg interesa u zdravstvu (iz budžeta izdvojeno 788,2 mil. dinara).

8. Podrška reciklaži i „zelenim” proizvodima preko sistema javnih nabavki:

– izmene u Zakonu o javnim nabavkama kod tehničke specifikacije - definisanje zahteva kvaliteta proizvoda, usluga i radova, kao i u pogledu organizovanja i menadžmenta ponuđača u odnosu na ekološke imperative.

MŽSPP, AEE

AR, udruženja,

privredni subjekti

2009.

1. Udeo recikliranih i „zelenih” proizvoda u izvršenim javnim nabavkama.

2. Donete odgovarajuće izmene Zakona o javnim nabavkama

9. Uvođenje i primena sistema društveno odgovornog poslovanja.

MRSP, PKS, privredni subjekti, udruženja

2012.

1.1.5. Internalizacija eksternalija (ekonomija u kojoj korisnik plaća sveukupne, interne i eksterne-ekološke troškove)

1. Postepeno uvođenje principa „zagađivač plaća” i „korisnik plaća”u kompletan zakonodavni okvir ekonomije:

– ekološki porezi na zagađujuću proizvodnju i tehnologije;

– uvođenje posebnih taksi („congestion charges”) za individualni saobraćaj, GPS kontrole i drugih mera u gradskim jezgrima;

– uvođenje i promocija mera održive urbane mobilnosti: pešačenje, biciklizam, javni prevoz.

MŽSPP, MF, MI

2010.

2012.

2012.

Uvođenje poreza i taksa

2. Uvođenje i primena mehanizma plaćanja prirodne i ekološke rente (zakonski i operativno) za:

– rudarstvo;

– energetiku;

– poljoprivredu;

– saobraćaj;

– građevinarstvo.

MŽSPP

2012.

2010.

2015.

2015.

2012.

1. Uvođenje rente

2. Prikupljene sredstva

3. Unapređenje rada ekoloških fondova na republičkom i lokalnom nivou koji će prihodovati od prirodne rente, ekoloških poreza, taksi i kazni, a koji će služiti isključivo za unapređenje stanja životne sredine i zaštitu neobnovljivih resursa i prirode.

MŽSPP, JLS, Fond

2012.

Iznos prikupljenih sredstava

1.2. Ekonomija Republike Srbije – razvoj i održivost

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

1.2.1. Rast BDP-a po stopi od 5,0% godišnje počev od 2012. godine i porast BDP-a per capita na oko 5.000 evra do 2012. godine

1. Podsticanje stranih direktnih investicija (stvaranjem investicione klime) na oko četiri milijarde evra godišnje:

– olakšanje procedure otvaranja firmi;

– strateško mapiranje domaćih resursa znanja i inovacija;

– promocija poslovne saradnje sa srpskom dijasporom;

– uvođenje priliva novca od deviznih doznaka u legalne tokove, a na način prihvatljiv i povoljan za dijasporu

– dovršetak privatizacije i restrukturiranja društvenog i državnog sektora;

– bitno popravljanje stanja infrastrukture;

– privatizacijom gradskog građevinskog zemljišta;

– subvencije privatnim preduzećima izvoznicima.

MERR, MPŠV, MF – Uprava carine, NBS,

PKS, AP, MD, MNTR, ZIS

Kontinuirano

2010.

2009–2010.

2010.

2012.

2012.

1. Stopa rasta BDP-a

2. Iznos inostranih investicija

3. Procenat investicija u infrastrukturu od ukupnih investicija

4. Porast broja novootvorenih preduzeća i trend rasta 2010–2012. godine

Aktivnost pojednostavljenja procedure otvaranja firmi je realizovana:

- uspostavljen je jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata (One stop shop).

Održana su dva kruga dodele subvencionisanih sredstava privatnim preduzećima izvoznicima.

2. Povećanje green field investicija do nivoa 50 % u ukupnim stranim direktnim investicijama.

MERR, PKS, privreda - preduzeća i banke, JLS, MI

2012.

Procenat green field investicija u ukupnim investicijama

3. Zaštita institucija tržišne privrede:

– vlasnička prava: održivi dovršetak privatizacije, pravna zaštita poverilaca i manjinskih vlasnika;

– restitucija: donošenje i primena zakona o restituciji;

– zaštita intelektualne svojine / donošenje zakona.

MERR, MNTR, ZIS, AP, PKS, privreda – preduzeća i banke,

reprezentativni sindikati

2009.

Zakon o restituciji je pripremljen, ali nije ušao u proceduru usvajanja.

4. Bitno unapređenje opšteg poslovnog ambijenta:

– izgradnja održive ekonomije zasnovane na konkurentnom tržištu;

– vladavina zakona;

– povećanje konkurencije i njena zaštita usklađena sa pravilima EU;

– podizanje konkurentnosti privrede Republike Srbije u međunarodnim okvirima;

– smanjenje korupcije i kriminala;

– podizanje poslovne etike;

– izgradnja tržišne i poslovne kulture i kulture konkurencije;

– zaštita potrošača prema EU standardima;

– smanjenje sive ekonomije i rada na crno.

MERR, Komisija za hartije od vrednosti,

Komisija za zaštitu konkrencije,

PKS, AEE, MTU, MRSP,

MI, MUP, MO, privredni subjekti, udruženja

2010.

1. Broj organizovanih programa

2. Doslednost sprovođenja zakona i procedura

Izvršeni su inspekcijski nadzori kontrole rada na crno u vidu redovnih aktivnosti i posebno usmerenih kampanja.

Ostvarena je saradnja sa:

Poreskom upravom, MUP-om, Većem organa za prekršaje, Saobraćajnom i Socijalnom inspekcijom.

5. Efikasniji i savremen način promocije izvozne ponude srpske privrede na značajnijim međunarodnim privrednim i sajamskim manifestacijama.

MTU, PKS

Održane su promocije izvozne ponude srpske privrede u Minsku u Belorusiji, kao i u Beogradu prilikom posete državno-privredne delegacije grada Moskve;

Izrađen je portal o starim zanatima koji je dostupan na internet adresi www.starizanati.gov.rs i izrađen je i odštampan Katalog „Stari zanati u Srbiji”.

Potpisan je ugovor sa izvršiocem obuke korisnika klaster portala i administriranja klaster portala.

Izrađen je i odštampan plakat koji predstavlja najbitnije odredbe Zakona o zaštiti potrošača.

1.2.2. Povećanje zaposlenosti ukupne radne snage na 65 % do 2017.

1. Ostvarivanje institucionalnih pretpostavki za brži ekonomski rast:

– ubrzanje privatizacije;

– programi restrukturiranja;

– reforme tržišta rada;

– uspostavljanje monitoringa zapošljavanja.

MERR, MF, MRSP

Kontinuirano

Stalno inoviranje regulative – broj donetih zakona iz ekonomske oblasti

Započeta je reforma tržišta rada i kao dugotrajan i neprekidan proces biće nastavljena i narednih godina.

U NSZ je, kao preduslov za praćenje zapošljavanja, uspostavljen jedinstveni informacioni sistem (JIS) i počeli cu da se koriste podaci RZS za praćenje zapošljavanja.

Radi utvrđivanja i razvijanja preduzetničkih veština, NSZ organizuje trodnevnu obuku za nezaposlena lica koja žele da pomoću subvencije započnu sopstveni posao. U prvoj polovini 2009. godine 8.384 lica su pohađala tu obuku.

U prvoj polovini 2009. godine 332 lica su dobila subvenciju za samozapošljavanje.

Očekuje se uspostavljanje veze NSZ i centara za socijalni rad u narednom periodu da bi se dodeljena pomoć objedinila.

Septembra 2009. godine Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovođenje politike zapošljavanja mladih.

Visina subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta zavisi od razvijenosti regiona u kome poslodavci posluju i veća je za one koji posluju u najnerazvijenijim i nerazvijenim opštinama.

U dosadašnjem radu NSZ

je usredsredila svoje aktivnosti na zapošljavanju lica koja se teže zapošljavaju i mladih bez iskustva u struci.

2. Podsticaji većeg zapošljavanja u privatnom sektoru:

– poreske i proceduralne olakšice za privatnu inicijativu;

– posebni podsticaji za mikropreduzetništvo;

– programi obrazovanja privatnog sektora u cilju dodatnog zapošljavanja.

MERR, MF, MRSP, NSZ, PKS, udruženja, privredni subjekti

2009–2010.

2009–2012.

2009–2010.

Bilans zaposlenosti u privatnom sektoru

Usled dejstva globalne krize, iz budžeta nisu izdvajana sredstva za podsticaje.

3. Podsticanje i razvoj nefinansijskih usluga.

MTU

Kontinuirano

Sprovedena dva statistička istraživanja u sektoru poslovnih usluga – podaci istraživanja su prikazani na statističkoj aplikaciji koja je dostupna neprekidno na portalu www.usluge.gov.rs. Sačinjena je radna verzija Zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti, a njegovom primenom će se uspostaviti evropski standardi poslovanja u posredovanju u prometu nepokretnosti u Republici Srbiji.

4. Veća finansijska podrška samozapošljavanju:

– krediti za projekte samozapošljavanja;

– obrazovanje i prekvalifikacije radi samozapošljavanja;

– uspostavljanje čvršće socijalne mreže (pomoć i podrška privremeno nezaposlenim licima);

– program za mlade;

– široka podrška malim ekonomskim inicijativama zasnovanim na domaćem znanju;

– podsticaji za mali porodični biznis u urbanim i ruralnim sredinama.

MERR, MRSP,

Razvojni fondovi Republike Srbije, Agencija za MSP, NSZ

2015.

1.Iznos kredita za samozapošljavanje

2. Broj novozaposlenih u MSP

NSZ je finansijski podržala subvencijom samozapošljavanje 5.303 lica sa evidencije nezaposlenih (iz republičkog budžeta za 2.307, a iz budžeta APok Vojvodine za 2.996 lica). NSZ je održala trodnevnu obuku „Put do uspešnog preduzetnika” za 13.274 lica. Od ukupnog broja lica koja su dobila subvenciju za samozapošljavanje, 798 lica su mladi (34,59 %).

5. Donošenje programa podsticanja zapošljavanja u ekonomski nerazvijenim ili zaostalim regionima Republike Srbije, sa prosekom ispod 75 % republičkog dohotka.

MERR, KORNP, NARR

2010.

Broj novozaposlenih u nerazvijenim područjima

Realizovan je „Program podsticanja razvoja preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama Republike Srbije”. KORNP je u dva navrata organizovala konkurs za finansiranje izrade projektne dokumentacije (dodeljena sredstva 80 miliona dinara).

Sa 20 miliona dinara KORNP je finansirala medijsko predstavljanje nerazvijenih područja.

Započela je, zajedno sa RZS, izradu katastra podataka o nerazvijenim područjima Republike Srbije - 42 jedinice lokalne samouprave.

6. Donošenje republičkog programa podsticanja zapošljavanja posebnih talenata i visokoobrazovanih mladih sa visokim prosekom ocena.

MPr, MOS

2009.

1. Donet republički program podsticanja zapošljavanja posebnih talenata i visokoobrazovanih mladih sa visokim prosekom ocena

2. Broj posebnih talenata i visokoobrazovanih mladih koji su prošli program podsticanja zapošljavanja posebnih talenata i visokoobrazovanih mladih sa visokim prosekom ocena

3. Broj novozaposlenih i nagrađivanih mladih talenata

Ova aktivnost je podržana nizom mera nadležnih ministarstava.

1.2.3. Smanjenje nezaposlenosti na nivo do 12 % do 2014. godine i ispod 10 % do 2017. godine (po kriterijumima MOR)

1. Sve mere orijentisane ka održivom rastu ekonomije.

2. (cilj 1.1.1)

KOR u koordinaciji sa MERR, MRSP, MNTR, MPr

Kontinuirano

Kao posledica ekonomske krize povećana je stopa nezaposlenosti na 16,6 %. Sprovedene su određene mere koje će uz očekivani porast BDP-a u 2011. godini omogućiti da se smanji stopa nezaposlenosti u narednoj, 2010. godini.

2. Unapređenje načina ulaganja i povećanje domaćih i stranih direktnih investicija.

MERR, MRSP, PKS

2009–2010.

Smanjene su strane investicije usled delovanja globalne krize.

3. Prilagođavanje obrazovnog sistema zahtevima tržišta rada.

MERR, NSZ, MPr, MRSP, MOS, PKS, privredni subjekti,

obrazovne ustanove, udruženja

Kontinuirano

Procenat mladih koji nađu posao u struci u roku od godinu dana od završetka škole ili prijavljivanja na evidenciju NSZ

Nezaposlenost mladih uzrasta 15-24 veoma je izražena i znatno je iznad opšte stope nezaposlenosti. Podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih u oktobru 2009. porasla na 42,5 % (5,1 % u odnosu na oktobar 2008. godine).

Ostvarena je odgovarajuća saradnja MERR i MPr na uspostavljanju i modernizaciji sistema obrazovanja, posebno srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, u smislu realizacije koncepta učiti celoga života.

4. Dalje poresko rasterećenje zarada zaposlenih i drugih davanja poslodavaca na osnovu angažovanja radne snage.

MF, MRSP,

2015.

Iznos ukupnih opterećenja zarada

5. Podrška programima regionalnog i lokalnog sistema samozapošljavanja (posebno u manje razvijenim područjima).

MERR, KORNP, NZS, JLS

2012.

Broj programa samozapošljavanja koji su organizovale i finansirale jedinice lokalne samouprave

NAPZ-om za 2010. planirano je sufinansiranje lokalnih akcionih planova zapošljavanja, kao i dodeljivanje sredstava zavisno od stepena razvijenosti opštine.

1.2.4. Povećanje broja malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji za oko 10.000 godišnje do 2010. godine, a zatim 8-10 hiljada godišnje do 2017. godine

1. Realizacija Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća:

– donošenje programa za razvoj mikropreduzetništva.

MERR, privredni subjekti, udruženja

Kontinuirano

Broj novootvorenih MSP

Nisu donseni propisi o mikropreduzetnišvu, ali je realizovan „Program za start up kredite za početnike”, koji je u funkciji razvoja preduzetnštva. Odobrena su 2.824 start up kredita u iznosu od oko 4,1 milijarde dinara.

Fond za razvoj Republike Srbije odobrio je 1.805 kredita preduzetnicima koji će zaposliti 4.907 lica i istovremeno je 525 privrednih društava dobilo start up kredite koja će zaposliti 3.224 lica.

RAMSPP je realizovao „Program podrške razvoju, konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, poslovnih inkubatora i klastera”, u vrednosti od 60.000.000 dinara, u skladu sa Akcionom planom za realizaciju Strategije konkurentnih i inovativnih MSP. Sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije.

2. Primena akta o malim i srednjim preduzećima.

MERR

Kontinuirano

Primena Akta o malim preduzećima (Small Business Act) umesto Evropske povelje o malim preduzećima koja je do sada primenjivana.

3. Primena lokalnih i regionalnih razvojnih programa na bazi ekspanzije MSP i podsticanje korišćenja lokalnog domaćeg znanja i resursa sa određenim geografskim poreklom.

NARR, JLS

Kontinuirano

Doneti regionalni programi razvoja MSP

RAMSPP je realizovala programe obuke, tzv. start-up obuke, čiji su polaznici potencijalni korisnici kredita za početnike:

ukupno održano 230 obuka, sa 3.217 polaznika početnika u biznisu.

U okviru projekta „Razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji” (projekat je finansirala norveška vlada u partnerstvu sa norveškom neprofitnom organizacijom BIP/Business Innovation Program) preko RAMSPP u saradnji sa mrežom regionalnih agencija održane su 43 obuke sa 746 polaznika.

Realizaovan je „Projekat razvoja omaladinskog preduzetništva u srednjim školama” – osnovano170 učeničkih preduzeća uz predhodnu obuku..

4. Program posebnog razvoja ruralnih područja Republike Srbije na bazi širenja MSP-a:

– kreditna podrška projektima na bazi osnivanja MSP;

– podrška MERR za poboljšanje turističke ponude fizičkih MSP;

– obrazovanje (seminari o MSP);

– obrazovanje za preduzetništvo i održivi razvoj.

MERR, MPŠV, PKS, privredni subjekti, udruženja

2010.

2009.

Realizovan je Program za start up kredite za početnike 2009. godine i „Program podsticaja kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica MSP iz oblasti turizma“.

1.2.5. Povećanje udela investicija u BDP-u na 20 % do 2013. godine i na oko 25 % do 2017. godine

1. Podsticanje investicija kroz privatizaciju preostalog društvenog kapitala.

MERR, AP

2009.

1. Investicije – ukupno

2. Investicije iz prihoda od privatizacije

2. Razvoj preduzetništva kroz restituciju.

MERR

Kontinuirano

1.2.6. Jačanje najpropulzivnijih sektora ekonomije znanja

1. Bitno popravljanje stanja infrastrukture:

– putevi;

– avio-saobraćaj;

– železnica;

– telekomunikacije;

– pošta.

MI, JP, MTID

Kontinuirano

1. Statistički podaci o razvoju infrastrukture (broj kilometara izgrađenih puteva, rekonstruisana / nova železnička mreža i sl.)

2. Dostignut stepen penetracije širokopojasnih priključaka od 20 % (ili 1,2 mil.) do 2012. godine

Osnovan je Savet za infrastrukturu u koji su uključeni najviši predstavnici državnih organa s predsednikom Republike Srbije na čelu.

Iz sredstava NIP-a u popravljanje infrastrukture uloženo je šest milijardi dinara.

2. Modernizacija i restrukturiranje energetike:

– ekonomizacija elektroprivrede;

– modernizacija naftne i gasne industrije.

MRE, MNTR, JP, EPS, EMS, NIS

Kontinuirano

Potrošnja primarne energije u odnosu na proizvedeni BDP (000 toe/EUR BDP)

Izvršena je privatizacija NIS-a.

3. Poboljšanje stanja informacionih tehnologija i radiotelekomunikacija:

– sprečavanje zloupotreba dominantnog položaja od operatora sa značajnim tržišnim udelom i zaštita konkurencije na tržištu internet usluga;

– povezivanje domaćih sa stranim internet provajderima;

– unapređenje opštih tehničkih uslova za bežične internet veze.

MTID, MNTR,

RRA

Kontinuirano

Broj odluka RATEL-a kojima je odobreno JTO međunarodno povezivanje s telekomunikacionom mrežom druge zemlje

RATEL je doneo odluke kojima je utvrdio javnog telekomunikacionog operatera sa značajnim tržišnim udelom za usluge javne fiksne telefonske mreže i usluge distribucije RTV programa preko kablovsko distributivne mreže.

RATEL je doneo Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja odobrenja javnom telekomunikacionom operateru za povezivanje domaće telekomunikacione mreže s telekomunikacionom mrežom druge države.

4. Promovisanje rasta i povećanje učešća propulzivnih industrija (farmaceutike, biotehnologije, informatičke industrije, hemijske industrije, automobilske industrije) u nacionalnoj ekonomiji.

MERR, MTID, PKS

Kontinuirano

1. Utvrđene propulzivne industrije

2. Učešće propulzivnih industrija u ukupnoj proizvodnji

3. Doneta strategija povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji

Doneta je Strategija povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji, 29. decembra 2009. godine.

1.3. Tranzicija i održivi razvoj privrede u Republici Srbiji

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija

i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

1.3.1. Održivo okončanje privatizacije društvenog kapitala do kraja 2009. godine

1. Priprema za privatizaciju svih preostalih društvenih preduzeća, banaka i osiguravajućih društava:

– podsticaji za zakonitu i legitimnu privatizaciju u predviđenom roku;

– vlasničko povezivanje preduzeća sa strateškim investitorima (posebno u oblastima automobilske industrije, elektronske industrije i dr);

– podsticaj za vlasničko povezivanje, investiranje i zapošljavanje;

– programi obrazovanja održivog dovršetka privatizacije;

– obrada i distribucija celovitih informacija i preostalim obavezama u privatizaciji;

– osmišljavanje i zakonsko usvajanje vaučerske privatizacije na osnovu podele akcija građanima.

MERR, MF, AP, NBS, AOD,

privreda - preduzeća i banke

2009.

Ukupan broj privatizovanih privrednih društava

Doneta je Strategija upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012. („Službeni glasnik RS”, broj 61/09).

Nastavljeno je sa angažovanjem na pronalaženju (inostranih) strateških partnera za najznačajnija preduzeća.

2. Privatizacija većinskog dela društvenog kapitala preduzeća.

AP, NBS

2009.

Privatizovano je 76 društvenih preduzeća.

3. Vlasnička identifikacija preostalog društvenog kapitala – fondovi, građani, poverioci, država.

AP

2009.

Učešće društvenog sektora u ukupnoj vrednosti kompanija

4. Podela preostalog društvenog i predviđenog državnog dela kapitala građanima koji nisu prethodno iskoristili pravo na besplatne akcije.

AP, Akcioni fond Republike Srbije

2010.

5. Rešavanje pitanja restitucije:

– donošenje zakona;

– sprovođenje mera povraćaja ili nadoknade oduzete imovine.

MF, Direkcija za restituciju Republike Srbije

2010-2017.

Donet zakon o restituciji

6. Praćenje privatizovanih preduzeća – kontrola izvršenja ugovornih obaveza kupaca.

MERR, AP

Kontinuirano

Raskinuto je 90 ugovora i izvršene su 1.584 kontrole.

1.3.2. Restrukturiranje i (delimična) privatizacija javnog sektora ekonomije i grupe strateških društvenih preduzeća

1. Donošenje strategije restrukturiranja i privatizacije javnog sektora.

MF

2009.

Doneta strategija restrukturiranja i privatizacije javnog sektora

Nije doneta strategija restrukturiranja i privatizacije javnog sektora.

2. Restrukturiranje društvenih preduzeća

MERR, AP

2009.

Broj restrukturiranih preduzeća

U postupku restrukturiranja su 52 preduzeća, 37 sa društvenim, a ostalih 15 s državnim kapitalom.

3. Rekonstrukcija i delimična privatizacija velikih javnih preduzeća Republike Srbije:

– uspostavljanje zajedničke socijalne strategije sindikata, Vlade i poslodavaca;

– osmišljavanje zaštitne socijalne mreže za tranzicione gubitnike i neprilagođene radnike.

MF, MRSP

reprezentativni sindikati, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije

2010.

2009.

2009.

Broj privatizovanih javnih preduzeća

Izvršena je privatizacija NIS-a.

4. Restrukturiranje lokalnih javno komunalnih preduzeća:

– obrazovanje radne grupe;

– izrada nacrta strategije.

MERR, AP i JLS

2009.

Učešće privatnog u javnom sektoru (JPP, koncesije i slično u skladu sa pozitivnim iskustvima iz evropske prakse)

Obrazovana je radna grupa u martu 2009. godine.

Pripremljen je prvi nacrt strategije u novembru 2009. godine.

5. Praćenje stanja u restrukturiranim preduzećima javnog sektora.

MF, AP i JLS

Kontinuirano

Aktivnost se sprovodila preko Agencije za privatizaciju.

1.3.3. Uspostavljanje i unapređenje konstruktivnog i efektivnog socijalnog dijaloga

1. Promena zakonodavnog okvira o socijalnom dijalogu :

– zakonsko regulisanje novih sadržaja socijalnog dijaloga;

– zakonsko osnaživanje instituta socijalnih saveta.

MRSP, socijalni saveti, sindikati, udruženja

2009.

Započela je priprema tripartitnog socijalnog dijaloga.

2. Donošenje izmena i dopuna Zakona o radu u delu koji se odnosi na sindikate i udruženja poslodavaca:

– priprema i diskusija nacrta zakona u saradnji sa poslodavcima i reprezentativnim sindikatima.

MRSP, reprezentativni sindikati, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije, udruženja

2009–2010.

Donesen zakon

Započeta je izrada Nacrta zakona o radu.

3. Donošenje novog zakona o udruženjima poslodavaca i privrednim komorama

MRSP, MTU, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije

2009.

Donet zakon

Zakon nije donet.

4. Organizovanje okruglog stola i regulisanje pitanja podele sindikalne imovine iz socijalističkog nasleđa:

– inicijativa za socijalni dogovor u vezi sa sindikalnim nasleđem;

– Formulisanje i ponuda platforme pregovora;

– realizacija pregovora pod okriljem Vlade;

– usvajanje i potpisivanje pakta o sindikalnom nasleđu i budućim odnosima socijalnih partnera;

– realizacija odredaba socijalnog ugovora: podela sindikalne imovine.

MERR, MF,

reprezentativni sindikati, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije, MRSP

2009–2010.

Nema uspostavljanja čvršća saradnje između različitih sindikata.

5. Formiranje novih ekonomsko-socijalnih saveta i jačanje kapaciteta postojećih:

– aktivnosti na jačanju saveta na republičkom i lokalnom nivou.

MRSP,

reprezentativni sindikati, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije

Kontinuirano

Osnivanje saveta

6. Podsticanje opšteg socijalnog učešća, industrijske demokratije i socijalne saradnje:

– organizacija zajedničkih seminara o socijalnoj saradnji na republičkom, lokalnom i kompanijskom nivou.

privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije, reprezentativni sindikati

Kontinuirano

1.3.4. Dvostruko povećanje preduzetničkih projekata i samozapošljavanja do 2017. godine.

1. Definisanje segmenta razvoja samozapošljavanja kao sastavnog dela Strategije zapošljavanja.

MERR, MRSP

2010.

2. Sistematsko organizovanje na lokalnom nivou: obuke nezaposlenih za samozapošljavanje, pokretanje preduzetničkih poduhvata i podrške (para)državnih organa i institucija tom procesu.

MERR, NSZ, MOS, Fond za razvoj, udruženja

2010.

1. Broj sprovedenih obuka nezaposlenih

2. Broj pokrenutih preduzetničkih poduhvata.

3. Broj sprovedenih obuka za nezaposlene i broj pokrenutih preduzetničkih poduhvata finansiranih iz budžeta jedinica lokalne samouprave

3. Projekti obrazovanja za preduzetništvo:

– promene u školskim programima;

– seminari za zaposlene;

– obrazovanje nezaposlenih.

MERR, MOS, MPr, NSZ, KOR

2009–2010.

Broj sprovedenih programa i projekata za preduzetništvo

Poslovni centar NSZ organizovao je instruktivnu trodnevnu obuku „Put do uspešnog preduzetnika” s radionicom za izradu biznis plana, koja predstavlja uslov za odobravanje subvencije za samozapošljavanje. Tu obuku je 2008. godine pohađalo 11.187 lica, a 2009. godine 13.274 lica.

4. Organizovanje skupova i istraživačkih projekata o preduzetničkoj ekonomiji uz:

– angažman poslodavaca;

– sindikata;

– međunarodnih eksperata.

MERR, MNTR, MRSP, NSZ, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije,

sindikati, udruženja

2010.

Broj organizovanih skupova

1.3.5. Unapređenje poslovnog ambijenta, posebno politike konkurencije i zaštite vlasničkih prava, pogotovo manjinskih

1. Izgradnja adekvatne i ekološki prihvatljive infrastrukture za ekonomiju zasnovanu na znanju i razvoj trećeg sektora.

MI, udruženja

2015.

2. Popravljanje vlasničke strukture ekonomije tako da učešće privatnog sektora U BDP-u budedi 80 % i 60 % u zapošljavanju radne snage.

MERR, AP

2017.

Učešće privatnog sektora u BDP-u i zapošljavanju

3. Podsticanje razvoja tržišta i konkurencije kroz privatizaciju, deregulaciju i razvoj finansijskog tržišta:

– unapređenje rada Komisije za hartije od vrednosti u skladu sa evropskom praksom;

– izmene Zakona o hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima;

– razvoj infrastrukture za ekspanziju finansijskog tržišta;

– zakonska i faktička zaštita interesa manjinskih vlasnika kapitala;

– podsticanje konkurencije dolaskom stranih trgovinskih lanaca;

– izrada strategije razvoja nacionalnog tržišta kapitala;

– izmene i dopune Zakona o preuzimanju akcionarskih društava u skladu sa evropskom praksom.

MF, AP,

Komisija za hartije od vrednosti, MERR, PKS,

Udruženje finansijskih posrednika, Centralni registar, berze, naučni instituti

Kontinuirano

2009.

Kontinuirano

2012.

2009.

2009.

Kontinuirano

Usporeno je ili odloženo sprovođenje mera za podsticanje razvoja tržišta i konkurencije kroz privatizaciju, deregulaciju i razvoj finansijskog tržišta usled globalne krize.

4. Unapređivanje rada i podizanje efikasnosti Komisije za zaštitu konkurencije:

– donošenje novog zakona o zaštiti konkurencije;

– jačanje samostalnosti i stručnih kapaciteta Komisije;

MTU, Komisija za zaštitu konkurencije,

ECD

Kontinuirano

2009.

Kontinuirano

Doneti su:

- Zakon o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS”, broj 51/09), 14. jula 2009. godine;

- Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), 2. juna 2009. godine;

– promocija zaštite i unapređenja konkurencije u skladu sa evropskim standardima;

– sprovođenje programa obrazovanja o antimonopolskom zakonodavstvu.

- Uredba o načinu uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija o opasnim proizvodima („Službeni glasnik RS”, broj 89/09);

Pripremljeni su;

- Pravilnik o obliku i sadržini obaveštenja o opasnim proizvodima stavljenim na tržište;

- Uredba o sporazumima o specijalizaciji između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;

- Uredba o sporazumima o istraživanju i razvoju između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;

- Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;

- Uredba o sadržini zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane;

- Uredba o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta;

- Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije;

- Uredba o obliku i sadržini službene legitimacije službenih lica Komisije za zaštitu konkurencije.

Pripremljeni su: Nacrt zakona o trgovini, Nacrt zakona o robnim rezervama i Nacrt zakona o zaštiti potrošača.

Započeta je priprema sledećih podzakonskih akata:

- Uredba o kriterijumima za određivanje visine iznosa mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima određivanja mera;

- Uredba o uslovima za potpuno i delimično oslobađanje od obaveze plaćanja mere zaštite konkurencije;

- Uredba o uslovima za određivanje mera otklanjanja povrede konkurencije (zaštitnih mera).

5. Smanjenje korupcije:

– programi obrazovanja o štetnosti i borbi protiv korupcije;

– unapređenje rada Agencije za borbu protiv korupcije;

– propagandna kampanja za smanjenje korupcije;

– posebne akcije u borbi protiv korupcije u:

– zdravstvu;

– obrazovanju;

– državnoj upravi (posebno carini);

– pravosuđu;

– uspostavljanje organizovanog monitoringa za borbu protiv korupcije.

MUP, MP, MPr,

Agencija za borbu protiv korupcije,

JLS, udruženja

Kontinuirano

1. Broj organizovanih programa

2. Broj otkrivenih dela korupcije

Broj osuđenih lica za korupciju

Pojačana je borba svih državnih organa protiv organizovanog kriminala i korupcije.

1.3.6. Smanjenje rizika za održivu ekonomiju i reforme

1. Ostvarenje socijalne saglasnosti za dalje ekonomske reforme na bazi:

– tržišne privrede;

– evropske i demokratske orijentacije;

– društva jednakih šansi;

– zaštite i razvoja zdrave životne sredine.

MERR, MRSP, privredne komore, Unija poslodavaca Republike Srbije, reprezetntativni sindikati, udruženja

2009.

Održani su tripartitni pregovori: Vlada, poslodavci, sindikati.

2. Bitno smanjenje kriminala (posebno u privredi) za 30 %:

– osposobljavanje policije i sudstva;

– tehnička modernizacija službe unutrašnjih poslova;

– bolja kontrola (istraživanja) socijalne ravnoteže društva;

– izmene u krivičnom zakonu u cilju smanjivanja privrednog kriminala;

– obrazovanje u duhu tolerancije i socijalnog učešća.

MUP, MO, MP, Pravosudna akademija, udruženja

2017.

Broj krivičnih dela iz oblasti privrednog i organizovanog kriminala

Marta 2009. godine doneta je Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala. U zadatom roku, odnosno nakon šest meseci, donet je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, čime je konkretizovano sprovođenje ciljeva postavljenih u Strategiji. Započeto je razvijanje proaktivnog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala. Povećana je efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala odgovarajućom primenom preventivnog i represivnog delovanja, kao i oduzimanje imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela. Usklađeno je nacionalno zakonodavstvo sa međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. Jačani su kapaciteti (ljudski i materijalno-tehnički) svih državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala. Ojačana saradnja na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Ojačana je saradnja između državnih organa, privatnog sektora i civilnog društva.

3. Borba protiv korupcije:

– izmene u krivičnom zakonu - preciziranje odredaba o korupciji;

– donošenje zakona o finansijskoj kontroli rada stranaka;

– jačanje kapaciteta sudova i policije;

– organizacija stručnih skupova - istraživanja i praćenja korupcije.

MUP, MP,

Agencija za borbu protiv korupcije, udruženja

Kontinuirano

Pojačana je borba državnih organa protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na osnovu donetog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08), 1. marta 2009. godine uspostavljena je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom unutar Ministarstva pravde. Direkcija je, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Jedinicom za finansijske istrage MUP-a, uspešno obavila više zadataka.

4. Smanjenje obima sive ekonomije i njenog učešća u BDP-u na 20 %:

– sprovođenje zakona i ostvarenje principa vladavine prava i pravne države;

– ostvarivanje principa transparentnosti i dostupnosti javnih informacija;

– koordinacija rada inspekcijskih službi na nivou republičkih organa radi povećanje efikasnosti i unapređenja rada i postavljanja osnova za uvođenje sistema samoregulisanja privrednih subjekata;

– generalno smanjivanje poreskog opterećenja za privredu i građane;

– unapređenje administracije i infrastrukture;

– dalja fiskalna reforma – transparentnost poreskog sistema.

MUP, MF, MP, MRSP, udruženja

2012.

Kontinuirano

1. Procena učešća sive ekonomije u BDP-u.

2. Broj sprovedenih aktivnosti u borbi protiv sive ekonomije.

Izvršeni su inspekcijski nadzori kontrole rada na crno u vidu redovnih aktivnosti i posebno usmerenih kampanja.

Upućivana su obaveštenja nadležnim inspekcijskim organima o poslodavcima koji nisu registrovani u APR.

Ostvarena je saradnja sa: Poreskom upravom, MUP-om, Većem organa za prekršaje, Saobraćajnom i Socijalnom inspekcijom.

1.4. Obrazovanje za održivi razvoj

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna

institucija

i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

1.4.1. Unapređenje kvaliteta obrazovanja u funkciji održivog razvoja kojim će se osigurati veća produktivnost (efektivnost) i unapređenje efikasnosti obrazovanja, podizanje nivoa postignuća učenika i sticanje kompetencija značajnih za ekonomiju zasnovanu na znanju

1. Podizanje kvaliteta inicijalnog obrazovanja i profesionalnog razvoja zaposlenih u obrazovanju.

MPr, univerziteti, ZUOV

2012.

1. Programi zasnovani na standardima

2. Usvojeni standardi kvaliteta udžbenika

Odobren je program stalnog stručnog usavršavanja vaspitača, nastavnika, stručnih saradnika i direktora u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

2. Unapređivanje obrazovno-vaspitnih programa, udžbenika i nastavnih materijala.

ZUOV, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, MPr

2010.

Sredstva lokalnog budžeta uložena u opremanje, druga sredstva iz projekata

Uveden je novi izborni predmet Čuvari prirode od prvog do šestog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

U okviru realizacije projekata „Održivost razvoja zasnovana na znanju“ sproveden je koncept održivog razvoja u I ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

U okviru sprovođenja koncepta održivog razvoja u srednjem obrazovanju i vaspitanju:

- objavljen je program za novi nastavni predmet Održivi razvoj – za novi obrazovni profil – tehničar za reciklažu, u šest srednjih škola Republike Srbije (ogled);

- objavljen je program za novi nastavni predmet Obnovljivi izvori energije, u četvrtom razredu srednjih elektrotehničkih škola Republike Srbije.

Donet je program za novi nastavni predmet Održivi razvoj za novi obrazovni profil - arhitektonski tehničar u četvrtom razredu srednjih škola u području rada geodezije i građevinarstva (ogled).

Uveden je novi obrazovni profil - modni krojač, u području rada tekstilstva i kožarstva (ogled).

3. Opremanje obrazovno-vaspitnih ustanova.

MPr, JLS

2011.

Pokazatelji opremljenosti škola IKT opremom (računari, štampači...)

4. Obezbeđivanje pristupa i osposobljavanje za korišćenje IKT u procesu učenja.

MPr, MTID, udruženja, privredni subjekti

2011.

Usvojeni standardi kvaliteta i koriste se u evaluaciji

5. Uspostavljanje i primena standarda u obrazovanju.

MPr, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ZUOV

2010.

Izveštaji i evaluacije obrazovnog procesa

Pripremljen je Nacrt standarda kompetencija za profesiju nastavnika i započeta je javna rasprava o tekstu Nacrta.

6. Uspostavljanje efikasnog sistema praćenja i evaluacije obrazovanja na svim nivoima.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, MPr

2011.

Baza uspostavljena

7. Uspostavljanje i održavanje baze podataka o obrazovanju.

MPr

2009.

Dostignuti nivo izdvajanja iz BDP-a

Izdvajanja iz BDP-a dostigla su oko 0,5 %, a cilj je dostizanje izdvajanja od oko 1 % u narednih pet godina.

8. Podizanje nivoa izdvajanja za obrazovanje na 6 % iz BDP-a.

MF, MPr

2012.

Finansijska formula se sprovodi u 20 jedinica lokalne samouprave.

9. Reforma sistema finansiranja obrazovanja.

MF, MPr

2010.

10. Decentralizacija rukovođenja i upravljanja obrazovno-vaspitnim ustanovama.

MPr

2010.

Broj odeljenja smanjen za 5 %.

11. Uvođenje mera za racionalno i efikasno korišćenje resursa: materijalnih, ljudskih i finansijskih.

MPr

2010.

Doneta podzakonska akta koja regulišu kvalitet.

12. Obezbeđivanje zakonskog okvira u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja.

MPr

2010.

1. Veb-sajt sadrži sve informacije

2. Informator o tekućim

projektima izrađen

3. Pripremljeni i distribuirani promotivni materijali

13. Promovisanje obrazovanja i dobiti od obrazovanja u široj populaciji i podizanje nivoa razumevanja obrazovno-političkih pitanja u stručnoj i široj javnosti.

MPr, MK, mediji

2009.

Plan optimizacije

mreže usvojen

na sednici Vlade i jedinicama lokalne samouprave.

1.4.2. Obezbeđenje potpunog obuhvata i olakšavanje pristupa obrazovanju i sticanju kvalifikacija pripadnicima svih, naročito ugroženih kategorija stanovništva i smanjenje stope osipanja iz sistema obrazo

1. Uspostavljanje optimalne mreže predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola koji omogućavaju potpuni obuhvat.

MPr, JLS

2011.

1. Razvijeni modeli

inkluzivnog obrazovanja.

2. Grantovi školama koje

realizuju inkluzivno

Obrazovanje.

Iz sredstava NIP-a u saradnji sa MKiM i MRSP realizovana su 53 projekta, u vrednosti od 641.101.934 dinara, za uspostavljanje optimalne mreže predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.

Odlukom o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata NIP-a za 2010. godinu odobrena su 74 projekta, u vrednosti od 1.417.231.306 dinara

2. Prilagođavanje objekata, sredstava, opreme i programa za uključivanje u obrazovanje i sticanje kvalifikacije pripadnika svih društvenih grupa.

MPr, JLS

2012.

1. Broj pedagoških asistenata.

2. Finansiranje pedagoških asistenata i personalnih asistenata.

3. Besplatni udžbenici za

učenike.

3. Poboljšanje uslova za obrazovanje dece iz ugroženih kategorija (kroz obezbeđivanje asistenata / medijatora, mentorske podrške, produžene nastave, besplatnih udžbenika, IKT, prevoza, ishrane, smeštaja u učeničkim domovima, stipendija i dr.).

JLS, MPr, MRSP, udruženja

2012.

1. Broj obuka za nastavnike o inkluzivnom obrazovanju.

2. Kvalitet udžbenika ѕa decu

sa smetnjama u razvoju.

4. Uspostavljanje sistema inkluzivnog obrazovanja (kadrovi, programi, udžbenici i dr.).

MPr, ZUOV, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, JLS, udruženja

2012.

1. Broj upisanih po AM

2. Broj stipendija socijalno ugroženim učenicima i studentima

U okviru realizacije projekta „Normativi nastavnih sredstava i pomagala u predškolskim ustanovama i osnovnim školama za decu i učenike sa smetnjama u razvoju” izvršena je analiza postojećih standarda prostora, opreme i pomagala u odnosu na savremene zahteve vaspitanja i obrazovanja prilagođenih nastavnih planova i programa predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Predložen je plan udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Započeta je izrada podzakonskih akata za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.

5. Primena afirmativnih mera upisa učenika i studenata iz ugroženih grupa.

MPr, fakulteti

2009.

Zakon o obrazovanju

odraslih

Podstican je veći upis dece iz ugroženih grupa, pre svega romske.

6. Uspostavljanje sistema obrazovanja odraslih (kadrovi, programi, udžbenici i dr.).

MPr, NSZ

2012.

1. Broj ustanova koje se bave uključivanjem učenika

2. Broj učenika koji je vraćen

u sistem obrazovanja

Donet je Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, za period 2009-2010. godine („Službeni Glasnik“, broj 21/09) i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), koji uređuje i obrazovanje odraslih. Započele su aktivnosti na izradi zakona o obrazovanju odraslih u kojima MERR ima aktivnu ulogu.

7. Uključivanje učenika koji su ispali iz sistema obrazovanja u neformalno obrazovanje, sticanje kvalifikacije, funkcionalno osnovno obrazovanje.

MPr, NSZ, MOS

2009.

Centri uspostavljeni

Funkcionalnim osnovnim obrazovanjem bilo je obuhvaćeno 2008. godine 101 lice, a 2009. godine 72 lica.

8. Osnivanje i podrška centrima za vođenje karijere i centrima za profesionalno informisanje i savetovanje –CIPS.

MPr, NSZ, MOS

2010–2012.

Osnovana agencija

Pripremljena je Strategija vođenja karijere i savetovanja i Predlog akcionog plana za njeno sprovođenje.

U 2008. započeto je obrazovanje CIPS-ova i pruženo je 938 usluga, dok su 2009. godine usluge koristila 1.522 lica.

Oktobra 2009. godine, kao pilot projekat, osnovan je Centar za vođenje karijere i savetovanje mladih talenata pri Fondu za mlade talente Republike Srbije, koji pruža usluge vođenja karijere i savetovanja stipendistima Fonda za mlade talente Republike Srbije.

9. Uspostavljanje agencije za akreditaciju obuka.

MPr

2010–2012.

Broj programa

10. Razvijanje i realizacija posebnih programa za smanjivanje socijalne distance prema deci iz ugroženih grupa unutar obrazovnog sistema.

MPr, udruženja

2009.

Broj zajedničkih akcija i

broj sporazuma o

partnerstvu

11. Unapređivanje partnerstva sa udruženjima aktivnim u oblasti obrazovanja.

MPr, udruženja

2010.

1. Broj akreditovanih-neakreditovanih programa-ustanova

2. Ocena kvaliteta

1.4.3. Povećanje procenta visokoobrazovanih u Republici Srbiji i stvaranje uslova za njihov razvoj i profesionalno angažovanje u Republici Srbiji

1. Dosledno sprovođenje Bolonjske deklaracije radi obezbeđivanja efikasnog visokog obrazovanja i uključivanja u svet rada.

MPr, univerziteti

2010.

Broj stipendija u zemlji i inostranstvu

2. Obezbeđivanje stipendija i kredita za studiranje na visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu.

MOS, MPr

Kontinuirano

Broj uključenih studenata

i nastavnika

Ukupna sredstva Fonda za mlade talente 2009. godine bila su 469.964.000 dinara.

Tokom iste godine sprovedena su tri konkursa:

- za učenike srednjih škola i studente za izuzetne uspehe, 680 nagrađenih;

- za stipendiranje najboljih studenata, 155 nagrađenih;

- za stipendiranje studenata završnih godina na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, 1.000 nagrađenih.

3. Uključivanje u EU programe razmene studenata i nastavnika.

MPr, MNTR, univerziteti, škole, studentske organizacije

2009.

Razmena se odvija u okviru postojećih programa EU (TEMPUS; ERAZMUS...)

4. Obezbeđivanje uslova za povratak mladih stručnjaka.

MERR, MNTR

2010.

Broj stipendija (firme,

naučne institucije, ministarstva...)

i nagrada za inovacije

5. Podsticanje naučno-istraživačkog rada.

MNTR, MPr

2009–2012.

Vezano za realizaciju Programa podsticanja mladih i nadarenih (i kroz stipendiranje) za naučnoistraživački rad

Stipendije su 189.709.862 dinara (2.019.694 EUR) za 630 stipendista.

Studijski boravci u inostranstvu su 1.499.620 dinara (15.965 EUR).

Podr. sk. i kongr. mlad. istr. 5.686.181 dinara (60.536 EUR).

Učešće na međun. olimpijadi znanja 3.043.100 din.(32.397 EUR).

6. Jačanje veze između visokog obrazovanja, istraživanja i privrede u cilju zadovoljavanja potreba tržišta rada i društva u celini.

MERR, NSZ, MNTR, MPr i fakulteti

2010.

Zakonski okvir postoji

Visina sredstva za darovite izdvojena iz budžeta

7. Obezbeđivanje uslova za prepoznavanje, podršku i podsticanje darovitih i talentovanih.

MPr, MOS

2010.

Broj sastanaka

Broj zajedničkih odluka

1.4.4. Unapređenje otvorenosti sistema obrazovanja za međusobne uticaje s drugim delovima društva, u nacionalnim i međunarodnim okvirima

1. Uspostavljanje i unapređivanje socijalnog partnerstva.

MPr, MRSP, udruženja, univerziteti

2010.

Broj akreditovanih institucija i programa

2. Unapređivanje saradnje i funkcionalno povezivanje formalnog i neformalnog obrazovanja.

MPr, NSZ, MOS, udruženja

2009.

Donet NOK

3. Izrada nacionalnog okvira kvalifikacija u skladu sa EU.

MPr

2012.

4. Izrada novog nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja odnosno usklađivanje JNZ sa međunarodnim standardima.

MERR, RZS, NSZ

2010.

Broj donetih programa

obuke i kurikuluma , broj obučenih nastavnika,

Na zahtev MERR-a započela je izrada Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja čiji je nosilac RZS, kojim između ostalog treba da se utvrde neophodne kompetencije i znanja (stručna struktura) za obavljanje određenih poslova i koji će biti usklađen s međunarodnim standardima.

5. Razvijanje duha preduzetništva i razvijanje povoljnog okruženja za inovativni biznis.

MERR, privredni subjekti, MPr, škole, fakulteti, JLS

2010.

Primena novih metoda

učenja jezika

6. Obezbeđivanje efikasnijeg učenja stranih jezika.

MPr, ZUOV, udruženja

2010.

1. Broj programa

2. Broj uključenih

Usklađeni su programi za strane jezike u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sa zajedničkim evropskim okvirom za žive jezike.

Uvedena je obaveznost učenja dva strana jezika u osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Ponuđen je izborni predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture za pripadnike nacionalnih manjina koji imaju nastavu na srpskom jeziku.

7. Uključivanje učenika, studenata, nastavnog kadra i menadžmenta obrazovnih ustanova u međunarodne programe i projekte.

MPr, škole, univerziteti, udruženja

2010.

Broj podzakonskih akata

8. Donošenje zakonskih i podzakonskih akata kojima se obezbeđuje usklađenost nacionalnih propisa u obrazovanju sa evropskim.

MPr

2012.

Procenat i kvalitet

sadržaja u nastavnom programu

1.4.5. Povećanje nivoa informisanosti i obučenosti stanovništva za očuvanje životne sredine putem programa formalnog i neformalnog obrazovanja, ličnog i profesionalnog usavršavanja i doživotnog učenja

1. Integracija obrazovanja za zaštitu životne sredine u sve nivoe obrazovno-vaspitnog sistema.

MPr, MŽSPP, ZUOV, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

2011.

1. Distribuiran materijal

- obim i kvalitet

2. Primena materijala u nastavi

Donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), koji je usklađen sa NSOR s ciljem obrazovanja i vaspitanja – razvoj svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine, ekološke etike i zaštite životinja.

Pripremljen je Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji je u proceduri usvajanja.

Uvedeno jeobrazovanje za zaštitu životne sredine u osnovno obrazovanje i vaspitanje.

2. Razvijanje kompetencija zaposlenih u obrazovanju za uključivanje obrazovanja za životnu sredinu u nastavne i vannastavne aktivnosti, izrada i dostupnost nastavnih sredstva i radnih materijala.

MPr, MŽSPP,

ZUOV, univerziteti, udruženja

2011.

Broj programa,

broj obuhvaćenih učenika

i studenata, broj akcija

Započeta je realizacija projekta „Kreativna škola” u okviru Microsoft programa – Partneri u učenju (PIL).

3. Podrška van-nastavnim i terenskim obrazovno-istraživačkim aktivnostima sa ciljem očuvanja geodiverziteta ,biološkog biodiverziteta i kulturnog nasleđa u kontekstu održivog razvoja.

MNTR, MPr, MK,

MŽSPP, udruženja

2009–2012.

1. Vezano za realizaciju projekata promocije i popularizacije nauke i očuvanja naučne baštine;

2. Podrška Petnici itd.;

Za popularizaciju nauke izdvojeno 13.693.000 dinara za 30 projekata (145.779 EUR).

Podrška Petnici iznosila je 9.000.000 dinara (95.816 EUR).

4. Podrška u izradi i primeni standarda u obrazovanju o zaštiti životne sredine u funkciji održivog razvoja koji su usklađeni sa međunarodnim standardima.

MŽSPP

2010.

1. Broj akcija

2. Rezultati akcija i projekata

5. Podrška obrazovno-vaspitnim institucijama radi promovisanja zaštite životne sredine i uključivanje održivosti u njihovo svakodnevno funkcionisanje (energetska efikasnost, ušteda vode, itd).

MPr, MŽSPP

2010.

1. Broj programa i projekata

2. Visina odobrenih sredstava iz lokalnog i državnog budžeta

6. Podrška projektima obrazovanja i podizanja svesti o zaštiti životne sredine i održivog razvoja.

MŽSPP, MPr, KOR, udruženja

2010.

Broj programa i projekata

7. Podrška udruženjima za razvoj neformalnih vidova obrazovanja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

KOR, MPr, MŽSPP, udruženja

2009–2010.

Portal .funkcionisanje i kvalitet sadržaja

Podržani su brojni projekti i aktivnosti studentskih udruženja i nevladinih organizacija u oblasti podizanja javne svesti o životnoj sredini i održivom razvoju.

8. Izrada veb-sajt portala s bazom podataka o obrazovanju za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na svim nivoima vladinog, civilnog sektora, sektora privrede i na međunarodnom nivou.

KOR, MŽSPP, udruženja, MPr

2010.

1. Programi zasnovani na standardima

2. Usvojeni standardi

kvaliteta udžbenika

1.5. Informaciono-komunikacione tehnologije, održivost naučnotehnološke politike i

i zaštita intelektualne svojine i održivi razvoj

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

1.5.1. Izgradnja nacionalne infrastrukture za IKT

1. Realizacija Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji:

– liberalizacija tržišta;

– povezivanje sa IKT sistemima drugih zemalja.

MTID

Kontinuirano

Broj licenci – dodeljene 2 licence za fiksni bežični pristup i licenca za drugog operatera fiksne telefonije

Ministarstvo je donelo pravilnike o broju, periodu, minimalnim uslovima i najmanjem iznosu jednokratne naknade za izdavanje licence za CDMA i za javnu fiksnu telekomunikacionu mrežu i uslugu.

U maju 2009. godine RATEL je izdao licence za CDMA telekomunikacionim operatorima: „Telekom Srbija” i „Media Works”.

U novembru 2009. godine RATEL je raspisao javni oglas za učešće u postupku javnog nadmetanja za izdavanje jedne licence za javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge za teritoriju Republike Srbije.

2. Izgradnja mreže „širokog protoka” IKT:

– aktivno uključivanje u naučno-istraživački rad na razvoju IKT;

– podsticanje naučno-istraživačkog učešća u programima IKT i programima za inovacije EU.

MTID, RZII

MTID

2009–2012.

1. Stepen izgrađenosti mreže širokog protoka

2. Broj odobrenih projekata

3. Broj organizacija iz Republike Srbije

4. Broj podnetih projekata

Usaglašavanje sa direktivama EU i potrebama i zahtevima Svetske trgovinske organizacije

Sprovođenjem Strategije razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine („Službeni Glasnik RS“, broj 84/09), biće realizovana ta aktivnost.

Republika Srbija je juna 2007. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju pristupila u potpunosti Sedmom okvirnom programu za istraživanje i tehnološki razvoj EU i dobila status pridružene zemlje (Associated country). Program traje do 2013. godine.

FP7-2009. godine.

Potpisan je 23. oktobra 2009. godine Memorandum o saglasnosti između Evropske zajednice i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Zajednice „Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP) Okvirnog programa za konkurentnost i inovacije (CIP) (od 2007. do 2013. godine)”. Realizacija se očekuje početkom 2010. godine.

MTID prati liberalizaciju,

Registrovana je i otpočela sa radom RAPUS (Republička agencija za poštanske usluge), koja je dužna da svojim delovanjem omogući konkurenciju i spreči svaki vid monopolskog delovanja na tržištu poštanskih usluga.

3.Realizacija Strategije poštanskih usluga u Republici Srbiji:

- Liberalizacija tržišta poštanskih usluga;

- Održivost univerzalne poštanske usluge;

- Povezanost elektronske i klasične usluge u skladu sa sistemima drugih zemalja.

MTID, Republička agencija za poštanske usluge

2010-2012.

Definisane su procesne aktivnosti, analizirano postojeće stanje i izabrani savetnici za izradu metodologije održivosti.

Početkom 2010. planira se razvoj usluga u funkciji e-uprave, i to registrivane elektronske pošiljke, el. poštanske marke, kao i instalacija el. registara.

4. Usaglašavanje IKT sistema sa standardima EU:

- primena propisane Metodologije obračuna poštanskih usluga na troškovnom principu

MTID, JP PTT saobraćaja „Srbija”

2012.

Stepen usaglašenosti nacionalne regulative sa EU u oblasti IKT

Projekat je započet tokom 2008. godine u saradnji s Poštom Portugalije.

Projekat se nalazi u III fazi, formira se softversko rešenje na osnovu izrađenog modela iz II faze. Završetak realizacije projekta planiran je za 2012. godinu.

5. Definisanje liste strateških informacionih sistema.

MTID, RZII

2010.

1. Objavljena lista

2. Broj sistema na listi

1.5.2. Kompjutersko opismenjavanje mladih

1. Realizacija program Vlade „Kompjuter u svakoj školi u Republici Srbiji”.

MTID, MPr, RZII

2010–2013.

1. Procenat škola sa kompjuterom u ukupnom broju škola

2. Broj učenika po računaru

2. Organizovanje i podrška kreativnim radionicama mladih programera.

RZII

Kontinuirano

Broj održanih radionica

Održano je ukupno sedam radionica: dve o elektronskoj prisupačnosti i pet o generatorima servisa za portal elektronskih uprava.

3. Organizacija i podrška stalnim (republičkim i lokalnim) takmičenjima mladih informatičara.

MPr

2010–2013.

4. Informatičko opismenjavanje zaposlenih u privredi i bankama.

MRSP, NSZ

2010–2013.

1. Stepen uvedenosti uprave

2. Pokrivenost brzim Internetom

3. Broj zaposlenih koji imaju sertifikat

1.5.3. Podsticanje aktivnog korišćenja

interneta

1. Programi informatičkog obrazovanja i korišćenja interneta u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.

RZII, NSZ

2012.

U filijalama NSZ uspostavljeni su korisnički servisi (self servis) koji omogućavaju nezaposlenim licima pristup bazi podataka NSZ o slobodnim poslovima i internetu. U centrima za informisanje (CIPS) podstiču se nezaposlena lica da koriste internet u aktivnom traženju posla. Pored toga, NSZ organizuje i informatičku obuku za nezaposlene i u 2007. god. u obuku su bila uključena 702 lica, dok je 2008. godine osnovnu informatičku obuku završilo 718 lica, a specijalističku informatičku obuku skoro 300 lica. Podacima za 2009. godinu još se ne raspolaže.

2. Programi aktivnog interneta u školama.

MPr, škole i fakulteti

Kontinuirano

Procenat škola sa pristupom internetu

Aktivnost je realizovana u skladu s finansijskim mogućnostima.

3. Programi aktivnog interneta u privredi.

MTID, RZII, privreda - preduzeća i banke

Kontinuirano

1. Učešće računara sa pristupom internetu

2. % Preduzeća koja koriste specijalne servise

Donet je Zakon o elektron

skom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09).

Doneta je Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2009–2013. („Službeni glasnik RS”, broj 83/09).

Donet je Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga („Službeni glasnik RS”, broj 112/09), čime su ostvareni uslovi za primenu elektronskog poslovanja u Republici Srbiji.

4. Realizacija programa: Aktivni internet u državnim službama.

MTID

Kontinuirano

U okviru projekta NIP-a „Jedinstvena računarska mreža republičkih organa – e-Srbija”, završen je i sproveden Program elektronske sednice Vlade.

Održavanjem elektronskih sednica Vlade stvara se potpuna elektronska dokumentacija, unapređuje se rad Generalnog sekretarijata Vlade i ministarstava uz smanjene troškove.

Donetom Strategijom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2009–2013. godine („Službeni glasnik RS”, broj 83/09) utvrđeni su osnovni ciljevi, načela i prioritet unapređenja stanja u oblasti razvoja elektronske uprave i utvrđeni su nosioci aktivnosti, rokovi i mere za njeno sprovođenje.

5. Podsticanje unapređenja i širenja elektronskog poslovanja.

MTU, privreda – preduzeća i banke

Kontinuirano

Obim e-trgovine kao procenat ukupne trgovine

Donet je Zakon o trgovini („Službeni glasnik RS”, broj 41/09).

1.5.4. Unapređivanje efikasnosti NI sektora kroz merenje i poređenje rezultata NI aktivnosti

1. Povećanje potrošnje na IR u ukupnoj potrošnji BDP-a:

– povećavanje izdvajanja javnih sredstava za IR;

– izjednačavanje privatnih i javnih istraživačko-razvojnih jedinica pri korišćenju javnih sredstava;

– podsticanje privatnih ulaganja u IR stimulativnom poreskom politikom;

– smanjenje odlazaka najkvalitetnijih istraživača u inostranstvo.

MNTR, ZIS, PKS, privreda - preduzeća i banke

2010–2012.

1. Dovođenje učešća izdvajanja za IR na nivo evropskih standarda (Strategija za nauku);

2. Učešće izdvajanja privrednih organizacija u ukupnom finansiranju IR

Izdvojeno je za IR 8.299.086.000 dinara, ili 88.353.944 EUR, 0,28 % BDP-a.

2. Bolja opremljenost naučnoistraživačkih organizacija:

– tehnički i infrastrukturni uslovi.

MNTR

Kontinuirano

Pokazatelji opremljenosti laboratorija

Izdvojeno je iz NIP-a

50.001.000 dinara ili 532.322 EUR.

3. Poboljšanje materijalnog statusa istraživača:

– selektivno vrednovanje najkvalitetnijih istraživača;

– finansijska pozicija.

MNTR

2009–2012.

Visina primanja istraživača u odnosu na prosečnu zaradu i u odnosu na prethodnu godinu

Mesečna neto zarada u institutima za naučnog savetnika iz kategorije B1, ekvivalencija zvanja redovni profesor na fakultetu iznosila je 65.080 dinara, što je 206,1 % u odnosu na ukupno prosečnu neto zaradu u novembru 2009. godine u Republici Srbiji (31.576 dinara) i na nivou je 2008. godine.

4. Definisanje vlasničkog statusa i vlasnička transformacija NI sektora:

– delimična ili potpuna privatizacija dela NI sektora;

– definisanje statusa i unapređenje kvaliteta nacionalnih istraživačko-razvojnih jedinica.

MERR, AP, MNTR

2012.

Učešće neprivatizovanog dela IR sektora u ukupnom

5. Restrukturiranje i modernizacija sistema javnih NIO:

– racionalizacija mreže;

– reorganizacija;

– podizanje kvaliteta.

MNTR

2009–2012.

Broj i raspored NIO

Naučni instituti – 28; Istraživačko – razvojni instituti–30;

Visokoškolske ustanove – 118;

Centri izuzetnih vrednosti – dva.

6. Umrežavanje i podizanje efikasnosti saradnje NI organizacija sa svetom:

– međunarodna razmena naučnika, projekata;

– istraživačkih podataka naučnih ustanova;

– uklanjanje prepreka za priliv inostranog znanja i tehnologija.

MNTR, RZII, ZIS, PKS

2012.

Broj ostvarenih međunarodnih projekata

Ukupno je ostvareno 257 međunarodnih projekata:

– bileteralna saradnja 116;

– COST akcije 85;

– FP 7 12;

EUREKA 31;

Nato 14.

7. Sprovođenje akreditacije NIO ustanova.

MNTR i Akreditaciona komisija

Kontinuirano

Broj akreditovanih NIO

NIO – 178;

Registrovane inovacione organizacije – 78; Registrovana privredna dr. za infrastrukturnu podršku inov. del. – pet; Visokotehnološka privredna društva – jedno.

8. Usvajanje stalne aktivnosti podsticanja inovativnog ponašanja stanovništva i privrede uz visoke i prestižne nagrade za preduzetništvo i primenljivu inovaciju (kao npr. kroz organizovanje takmičenja za najuspešniju inovaciju) kao i za realizaciju projekata podsticaja preduzeća za investiranje u jačanje inovativnosti.

MNTR, PKS

MERR

2009–2012.

1. Organizacija takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju;

2. Realizovan javni poziv za inovacione projekte

3. Broj preduzeća koja su dobila sredstva iz programa MERR

Organizovano je takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju 2009. godine (ukupno izdvojeno 21.150.000 dinara ili 225.168 EUR).

Realizovan je javni poziv, izvršene su recenzije i očekuje se objavljivanje projekata koji će se plaćati 2010. godine.

Uplaćeno za inov. projekte inovacionim organizacijama 142.299.820 dinara (1.515.000 EUR) i za fizička lica 22.434.425 dinara (238.842 EUR) po javnom pozivu iz 2008. godine.

Realizovan „ Projekat podsticaja preduzeća za investiranje jačanje inovativnosti za 2009. godinu”. Sredstva su odobrena za 71 preduzeće.

Organizacija takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju.

Realizovan javni poziv za inovacione projekte.

1.5.5. Efikasna zaštita intelektualne svojine

1. Donošenje nacionalne strategije za zaštitu intelektualne svojine.

MNTR, ZIS, PKS

Kontinuirano

Doneta strategija

Planom rada Vlade predviđeno donošenje strategija u decembru 2010. godine.

2. Promene u kompleksu Zakona o zaštiti intelektualne svojine i njihova primena.

MNTR, ZIS, PKS

Kontinuirano

Doneti zakoni

Doneti su sledeći zakoni:

– Zakon o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), 11. decembra 2009. godine;

– Zakon o žigovima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

– Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

– Zakon o zaštiti topografiji integrisanih kola („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

Utvrđeni su:

- Predlog Zakona o oznakama geografskog porekla;

– Predlog Zakona o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga;

– Predlog Zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu;

- Predlog Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.

3. Program kontinuiranog obrazovanja zaposlenih u državnim organima koji su zaduženi za primenu propisa u oblasti intelektualne svojine.

ZIS

Kontinuirano

Broj održanih inovacionih seminara u ovoj oblasti

Započeta realizacijae trogodišnjeg programa IPA- EU „Podrška Zavodu za intelektualnu svojinu u osnivanju Edukativno-informativnog centra”; obuka počinje u septembru 2010. godine.

4. Uvođenje sadržaja o zaštiti intelektualne svojine u opšte obrazovne programe pravne i tehničke struke.

MPr, fakulteti, ZIS

2010.

5. Donošenje i realizacija programa dugoročnog plana medijske podrške promocije važnosti pitanja zaštite intelektualne svojine za efikasno funkcionisanje domaće privrede.

ZIS, Vladina Kancelarija za saradnju s medijima

2012.

Broj medijskih priloga u oblasti zaštite intelektualne svojine

2. DRUŠTVENO-EKONOMSKI USLOVI I PERSPEKTIVE

2.1. Društvene vrednosti, kvalitet života i društveno blagostanje

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.1.1. Stvaranje povoljnijih ekonomskih uslova na makro nivou kroz povećanje stope rasta, udela ulaganja u BDP i greenfield ulaganja

Aktivnosti i mere su definisane u delu „Privreda Republike Srbije – Održivost zasnovana na znanju”

2.1.2. Promocija i razvoj održivih životnih stilova

1. Promocija zdravih životnih stilova kod opšte populacije, a pre svega kod mladih, kroz:

– program vršnjačkog obrazovanja u oblasti zdravih stilova života u skladu s Nacionalnom strategijom za mlade

– program zaštite reproduktivnog zdravlja;

– program unapređenja znanja, stavova i ponašanja mladih u oblasti mentalnog zdravlja;

– program zaštite mladih od zloupotrebe duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci.

MZ, MOS,

RZJZ, MPr, škole i fakulteti, udruženja

Kontinuirano

1. Broj sprovedenih standardizovanih oblika obuke koja uključuje mlade kao vršnjačke edukatore u oblasti pravilne ishrane, kulture koja promoviše fizičke i sportske aktivnosti i gradi zdrave stilove života mladih

2. Broj sertifikovanih vršnjačkih edukatora

3. Broj sprovedenih standardizovanih oblika obuke za zaštitu reproduktivnog zdravlja

4. Broj sprovedenih standardizovanih oblika obuke za zaštitu mentalnog zdravlja

5. Broj sprovedenih standardizovanih oblika obuke za zaštitu mladih od zloupotrebe duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci.

1. Ministarstvo omladine i sporta je, u cilju obuke i informisanja mladih o zdravim stilovima života, pokrenulo projekat na kom su angažovana dva udruženja (JAZAS i „Grupa proces”) koji su sproveli obuku 151„ vršnjačkog edukatora” u 84 grada i opštine u Republici Srbiji i distribuirali informativni materijal u cilju promocije zdravih stilova života. Program „Zdravi stilovi života” realizovan je u saradnji sa 12 udruženja iz osam različitih gradova, a u projektnim aktivnostima je učestvovalo više od 10.000 mladih. Ukupna sredstva za taj projekat izdvojio MOS, a ona iznose 11.802.129,00 dinara.

4. U toku je i sprovođenje devet projekata udruženja koje je finansirao MOS u okviru Konkursa za uključivanje udruženja građana u sprovođenje Nacionalne strategije za mlade i aktivnosti planiranih Akcionim planom koji se bave „vršnjačkom edukacijom” o sidi, bolestima zavisnosti, unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih, prevenciji autodestruktivnog ponašanja kod mladih, informisanju o zdravim stilovima života i njihovoj promociji.

5. U okviru projekta „Balkan youth and health” u Novom Sadu, Novom Pazaru i Novom Beogradu otvorena su savetovališta za mlade pri domovima zdravlja. Obučeno je 1.309 mladih za prevenciju bolesti zavisnosti (narkomanije, alkoholizma, pušenja), o zaštiti reproduktivnog zdravlja, prevenciji side, pravilnoj ishrani i prevenciji nasilja.

2. Osmišljavanje i sprovođenje kampanje u medijima za promociju solidarnosti sa starim licima i marginalizovanim društvenim grupama („Kampanja tolerancije”).

MRSP, MLJMP, MOS, udruženja, Medijski javni servis

2010–2014.

Broj i kvalitet sprovedenih akcija za promociju solidarnosti i tolerancije u medijima

3. Sprovođenje informativnih kampanja za mlade na nacionalnom i lokalnom nivou, (medijske kampanje, javne akcije i priprema i distribucija štampanih i elektronskih informativnih materijala).

MOS, MK, udruženja, Medijski javni servis

2010–2014.

Broj i kvalitet sprovedenih akcija za promociju poštovanja zakona i moralnih normi ponašanja

Započeto je sprovođenje pet projekata udruženja čiji je cilj prevencija nasilja među mladima i suzbijanje agresivnog ponašanja. Projekti su odobreni na Konkursu za uključivanje udruženja građana u sprovođenje Nacionalne strategije za mlade realizacijom projekata usmerenih ka ostvarivanju ciljeva Strategije i aktivnosti planiranih Akcionim planom.

4. Promocija aktivnog učešća i osnaživanja građana u svim aspektima društvenog života i osnaživanje aktera za proces učešća.

MOS, MK, udruženja

Kontinuirano

Broj obuka, okruglih stolova, radionica, projekata udruženja građana koja se finansiraju, kampanja za promociju aktivnog učešća građanstva

MOS je raspisao 11 konkursa kojima se obezbeđuje podrška inicijativama i programima koji motivišu, obrazuju i podržavaju mlade da aktivno učestvuju u društvu. Ukupno je odobren 141 projekat, za čiju realizaciju je opredeljeno 157.876.256,40 dinara. Aktivno učešće mladih podržano je i promovisano i kroz međunarodnu saradnju, za šta je utrošeno 2.500.000,00 dinara. Na inicijativu MOS, Republika Srbija je pristupila Parcijalnom sporazumu Centar ,,Sever-Jug” i u toku su različite aktivnosti u sklopu tog sporazuma (odlazak mladih iz Republike Srbije na seminare i obuke u inostranstvo, prezentacija direktora Centra „Sever-Jug” u Beogradu itd.). MOS i Savet Evrope zajedno su organizovali dve međunarodne konferencije 2007/2008. godine (Razvoj omladinske politike u jugoistočnoj Evropi i Evropska konferencija o omladinskoj mobilnosti, sa akcentom na omladinskoj kartici „EURO 26”), a u oktobru 2009. godine je održan kurs „Demokratsko učešće mladih”.

5. Razvoj zdravih okruženja uz afirmaciju zdravih oblika ponašanja i „denormalizaciju” ponašanja koja ugrožavaju zdravlje kao društveno neprihvatljivih, posebno kroz doslednu primenu zakona i podzakonskih akata koja podržavaju ovu „denormalizaciju” odnosno sankcionišu društveno neprihvatljivo ponašanje (Porodični zakon, Zakon o nošenju oružja, Strategija i Zakon o kontroli duvana, zabrana prodaje duvana i alkoholnih pića maloletnicima, zabrana pristupa maloletnicima rizičnim mestima, i slično).

MUP

Kontinuirano

2.1.3. Promovisanje vrednosti baziranih na političkom liberalizmu, građanskoj participativnosti, tržišnoj privredi i socijalnoj pravdi kao dominantnih u javnosti i političkom životu

1. Dosledno sprovođenje Nacionalnog programa i Akcionog plana za pristupanje EU.

KEI

Kontinuirano

Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU (NPI) je od jula 2008. godine do decembra 2009. godine ispunjen 79 %. Od 233 planirana propisa, doneta su 273. Od 145 planiranih zakona doneto je 105 ili 75 %. Vlada je 24. decembra 2009. godine usvojila izmenjen i dopunjen NPI.

2. Program podrške građanskim i humanitarnim organizacijama u cilju promocije volonterskog rada i omasovljavanja učešća.

MRSP, MOS, MPr

2009–2013.

1. Broj održanih konsultativnih sastanaka sa udruženjima građana

2. Visina finansijske podrške građanskim i humanitarnim organizacijama za programe koji promovišu volonterski rad

Nema podataka o finansijskoj podršci građanskim i humanitarnim organizacijama za programe koji promovišu volonterski rad.

Kao primer dobre prakse u oblasti podrške mladima da aktivno učestvuju u društvu, izdvaja se učešće mladih volontera na Univerzijadi 2009, kada je na inicijativu MOS putem lokalnih kancelarija za mlade angažovano nekoliko hiljada volontera, posebno iz unutrašnjosti.

3. Program podrške udruženjima angažovanim na informisanju javnosti o pitanjima evropskog partnerstva i na sprovođenju Strategije komunikacije u procesu stabilizacije i pridruživanja EU.

KEI

2009–2013.

Broj održanih konsultativnih sastanaka sa udruženjima građana

2.1.4. Podizanje nivoa opšteg poverenja građana na 40 % i postizanje natpolovičnog poverenja građana u većinu modernih institucija

1. Dosledno sprovođenje Strategije borbe protiv korupcije u svim oblastima, uz operacionalizaciju mera i aktivnosti:

– donošenje i sprovođenje akcionog plana borbe protiv korupcije, baziranog na pomenutoj Strategiji.

MP, Savet za borbu protiv korupcije, Agencija za borbu protiv korupcije, Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, MUP, JLS, udruženja

Kontinuirano

Donet i sproveden akcioni plan za sprovođenje Strategije borbe protiv korupcije

Obrazovana je Agencija za borbu protiv korupcije, izabran je direktor Agencije, kao i članovi Odbora i završene su sve pripreme da Agencija počne da radi u punom kapacitetu 1. januara 2010. godine.

Dosledno je primenjivana preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) i evropskih standarda u oblasti borbe protiv korupcije.

2. Donošenje zakona o udruženjima, kojim bi se definisao okvir za saradnju državnih institucija sa udruženjima, prava i obaveze, metodologija transparentnog praćenja pokazatelja rada i način održivog finansiranja udruženja.

MDULS

2009.

Donet zakon o udruženjima

Donet je Zakon o udruženjima 8. jula 2009. godine („Službeni glasnik RS”, broj 51/09).

3. Programi obrazovanja o idejama i ciljevima održivog razvoja i o socijalnom kapitalu za: medijske poslenike, aktiviste političkih partija, zaposlene u državnim institucijama, učenike srednjih škola i studente.

KOR, MŽSPP, MOS, MPr, škole i fakulteti

2009–2017.

1. Broj sprovedenih programa edukacije o održivom razvoju za medije, političke partije, i državnu administraciju

2. Broj sprovedenih programa edukacije o održivom razvoju za studente i učenike srednjih škola

Sproveden je program obrazovanja studenata univerziteta u Beogradu i Nišu. Pripremljen je program oobrazovanja za medijske poslenike i predstavnike jedinica lokalne samouprave.

2.1.5. Formulisanje politike identiteta kao dela dugoročne strategije razvoja kulture

1. Jačanje politike kolektivnog identiteta građana Republike Srbije, bazirane na balansu nacionalnog i evropskog identiteta, na inkluzivnosti (otvorenosti prema identitetima drugih) i kulturnoj raznolikosti.

MK, udruženja, Medijski javni servis

Kontinuirano

2. Razvoj i sprovođenje projekata razvoja interkulturalnog dijaloga.

MK

2009–2012.

Broj i kvalitet realizovanih projekata razvoja interkulturalnog dijaloga

3. Jačanje politike negovanja i zaštite identiteta manjina.

MLJMP, MK, MPr

Kontinuirano

1. Broj formiranih nacionalnih saveta.

2. Broj projekata koji realizuju UG podržanih iz budžetskih sredstava kojima je cilj negovanje identiteta manjina.

Obezbeđeni su uslovi za obrazovanje 20 Nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Iz budžeta za potrebe organizovanja izbora nacionalnih saveta obezbeđeno je 24.970.000 dinara, dok se iz donatorskih sredstava za iste namene očekuje oko 150.000,00 EUR.

Nema podataka o broju projekata koje realizuju udruženja građana budžetskim sredstvima.

4. Dalji razvoj pozitivnog odnosa prema identitetskim obeležjima Republike Srbije (grb, zastava i himna) i jačanja patriotizma.

MK, MPr, Medijski javni servis, udruženja

Kontinuirano

5. Razvoj programa kulturne razmene sa zemljama u regionu i EU:

– realizacija bilateralnih sporazuma o kulturnoj saradnji;

– učešće u programu „Kultura 2007–2013”.

MK

2009–2013.

Broj potpisanih i realizovanih međunarodnih bilateralnih sporazuma o kulturnoj saradnji

Potpisano je šest međunarodnih bilateralnih sporazuma o kulturnoj saradnji (sa Slovenijom, Makedonijom, Turskom, Indijom, Ukrajinom i Kuvajtom). Sprovedene su i aktivnosti na regionalnom bilateralnom i multilateralnom povezivanju.

6. Razvoj programske raznovrsnosti javnog radiodifuznog servisa u cilju afirmacije pluralnih identiteta.

RRA, Medijski javni servis

Kontinuirano

RRA je sprovodio kontrolu programa javnih radiodifuznih servisa u skladu sa Zakonom o radiodifuziji („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), u kojem su ustanovljeni programi koji su namenjeni specifičnim društvenim grupama, uključujući manjinske i etničke. U javnom radiodifuznom servisu APok Vojvodine na kanalu Radio televizije Vojvodine 2 (RTV2) – sadržaj koji se emituje u celini je namenjen nacionalnim i etničkim manjinama.

2.1.6. Uvećanje kulturnog kapitala očuvanjem, afirmacijom i prezentovanjem kulturnog nasleđa Republike Srbije

1. Donošenje i sprovođenje nacionalne politike očuvanja kulturnog nasleđa.

MK

2009–2017.

Doneta nacionalna politika očuvanja kulturne baštine

Nacionalna politika očuvanja kulturne baštine nije izrađena.

Vlada je utvrdila Predlog konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja je od ključnog značaja za uspostavljanje celovitog sistema zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem Republike Srbije.

2. Izrada i donošenje akcionog plana očuvanja kulturnog nasleđa na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.

MK, MKiM

2009.

Donet akcioni plan očuvanja kulturne baštine na Kosovu i Metohiji

Akcioni plan očuvanja kulturne baštine na Kosovu i Metohiji nije izrađen.

3. Izrada detaljne analize mogućeg doprinosa kulturnog nasleđa Republike Srbije povećanju socijalne kohezije unutar Evrope i regiona afirmacijom kulturne raznolikosti.

MK

2009.

Izrađena i usvojena analiza mogućeg doprinosa kulturne baštine Republike Srbije povećanju socijalne kohezije unutar Evrope i regiona afirmacijom kulturne raznolikosti.

4. Potvrđivanje Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo.

MK

2009.

Potvrđena Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo.

Vlada je utvrdila Predlog zakona o potvrđivanju Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, 10. decembra 2009. godine.

5. Usvajanje metodologije za upravljanje kulturnog nasleđa u okviru održivog upravljanja prostorom, kojom će se:

– definisati instrumente za procenu kvantitativnog i kvalitativnog uticaja investicija državnog i privatnog sektora;

– definisati uloge kulturnog nasleđa u stvaranju novih mogućnosti zapošljavanja, imajući u vidu lokalne planove razvoja i urbane obnove.

MK, MŽSPP

2009–2011.

Utvrđeni instrumenti za procenu kvantitativnog i kvalitativnog uticaja investicija državnog i privatnog sektora na kulturnu baštinu.

Nema podataka o tome koliko su i kako su investicije državnog i privatnog sektora uticale na kulturnu baštinu.

6. Realizacija tri projekta rehabilitacije kulturnog nasleđa u okviru „Ljubljanskog procesa” (sa Savetom Evrope i Evropskom komisijom) – „Senjski rudnik – park istorijskog nasleđa”, „Feliks Romulijana”, „Vekovi Bača”.

MK, JLS, udruženja

2009–2012.

Broj realizovanih projekata rehabilitacije kulturnog nasleđa u okviru regionalnog Programa rehabilitacije nasleđa jugoistočne Evrope

Izrađeni su projekti rehabilitacije kulturnog nasleđa u okviru Ljubljanskog procesa i predstavljeni na Konferenciji održanoj novembra 2009. godine u Ljubljani. Realizacija sva tri projekta očekuje se 2010. godine.

7. Realizacija pilot projekta regionalnog razvoja zasnovanog na korišćenju kulturnog nasleđa kao resursa za razvoj.

MK, JLS, udruženja

2009–2012.

Broj realizovanih projekata regionalnog razvoja temeljenog na korišćenju kulturnog nasleđa kao resursa za razvoj

Nisu dostupni podaci o broju realizovanih projekata regionalnog razvoja temeljenog na korišćenju kulturnog nasleđa.

Ministarstvo kulture je zajedno s lokanim upravama iniciralo projekat „Srbija u Srbiji”, s namerom da se promeni postojeći centralizovani pristup kulturnim sadržajima i zameni novim, oličenim u decentralizovanoj kulturnoj mreži.

8. Potvrđivanje Evropske konvencije

o predelu.

MK, MŽSPP

2010.

Potvrđena Evropska konvencija o predelu

9. Promovisanje „Dana kulturnog nasleđa Srbije” kao dela evropskog programa „Dana evropskog kulturnog nasleđa i evropskih puteva kulture”.

MK

2009–2017.

Nema podataka o ralizaciji programa „Dani kulturnog nasleđa Srbije”.

10. Donošenje strategije kulturnog turizma kao aneksa Strategije razvoja turizma Republike Srbije, kojim bi se posebno regulisalo:

– integralno planiranje razvoja lokaliteta kulturnog turizma kroz proces valorizacije kulturnog nasleđa i drugih pogodnosti i društveno ekonomske strukture teritorije;

– promovisanje politike korišćenja kulturnog nasleđa kojom se ne ugrožavaju granice održivosti određene osetljivošću lokaliteta ili nasleđa;

– formiranje centralnog instituta za konzervaciju;

– finansiranje očuvanja kulturnog nasleđa od prihoda od turizma.

MK, MERR

2009.

Doneta i sprovedena strategija kulturnog turizma Republike Srbije.

Nije utvrđena strategija kulturnog turizma Republike Srbije.

Obrazovan je Centralni institut za konzervaciju.

11. Razvoj i oblikovanje kulturnog identiteta regiona i gradova u Republici Srbiji:

– dalji razvoj politika koje će omogućiti lokalnim zajednicama da otkriju i očuvaju svoj identitet i osećaj pripadnosti kroz bolje razumevanje kulturnog nasleđa;

– program mera za očuvanje zanatske delatnosti i malih i srednjih preduzeća koja se bave očuvanjem i restauracijom regionalnog karaktera kulturnog nasleđa;

– program mera za ostvarivanje ravnoteže između usavršavanja u novim tehnologijama i razvoja i prenošenja tradicionalnih znanja uz dostupnost tradicionalnih materijala i tehnika;

– program podizanja svesti lokalnih zajednica o vrednostima kulturnog nasleđa kao potencijala za njihov održivi razvoj i kvalitet života;

– izrada strategije očuvanja narodnog stvaralaštva.

MK, JLS

2009–2017.

Doneta i sprovedena strategija očuvanja narodnog stvaralaštva

Nije utvrđena strategija očuvanja narodnog stvaralaštva.

12. Program jačanja kapaciteta udruženja koja se bave očuvanjem i prezentacijom kulturnog nasleđa.

MK

2010–2017.

2.1.7. Razvoj politike upravljanja rizicima u Republici Srbiji

1. Dalji razvoj normativnog, strateškog i institucionalnog regulisanja sektora bezbednosti u Republici Srbiji:

– donošenjem strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije;

– donošenjem strategije odbrane Republike Srbije;

– donošenjem nacionalne strategije prevencije kriminaliteta;

– donošenjem i doslednim sprovođenjem zakona o bezbednosti saobraćaja;

– osnaživanjem civilne demokratske kontrole u sektoru bezbednosti.

MO i MUP (kao zajednički nosioci), Zaštitnik građana, ministarstva,udruženja, univerziteti

2009–2017.

1. Doneta i sprovedena strategija nacionalne bezbednosti Rebublike Srbije

2. Doneta i sprovedena strategija odbrane Republike Srbije.

3. Doneta i sprovedena nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala

4. Donet zakon o bezbednosti saobraćaja

Doneta je Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 88/09), u oktobru 2009. godine.

Doneta je Strategija odbrane Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 88/09), u oktobru 2009. godine.

Polazni okvir Nacionalne strategije prevencije kriminala izrađen je u saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu i Centra za prava deteta. Cilj Polaznog okvira je da omogući osnov za donošenje Nacionalne strategije prevencije kriminala, kao odrednice za stvaranje i primenu programa u oblasti prevencije kriminala u zajednici sa građanima, kroz izgradnju partnerstva i zajednički rad, smanjenje stope kriminala, povećanje nivoa bezbednosne kulture.

2. Razvoj bezbednosne kulture mladih:

– doslednim sprovođenjem Nacionalne strategije za mlade;

– uvođenjem sadržaja bezbednosne kulture u nastavni plan i program u vaspitno-obrazovnim ustanovama;

– program kontinuiranog promovisanja bezbednosne kulture i razvoja zdravih okruženja putem medijskih kampanja i drugih vidova obrazovanja.

MOS, MPr, udruženja, Medijski javni servis

2009–2012.

1. Broj sprovedenih edukativnih aktivnosti za mlade iz nenasilne komunikacije i rešavanja konflikata

2. Broj programa koji promovišu zdrave stilove života među mladima

3. Broj programa koji promovišu bezbedonosnu kulturu

Sprovedena je obuka 151 „vršnjačkog edukatora” u 84 grada i opštine u Republici Srbiji i distribuiran informativni materijal u cilju promocije zdravih stilova života. Program „Zdravi stilovi života” realizovan je u saradnji s još 12 udruženja iz osam različitih gradova, a u projektnim aktivnostima je učestvovalo više od 10.000 mladih. U toku je i sprovođenje devet projekata udruženja koje je finansirao MOS u okviru Konkursa za uključivanje udruženja građana u sprovođenje Nacionalne strategije za mlade i aktivnosti planiranih AP kojima su predviđene obuke o sidi, bolestima zavisnosti, unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih, prevenciji autodestruktivnog ponašanja kod mladih, informisanju i promociji zdravih stilova života. U okviru projekta Balkan youth and health u Novom Sadu, Novom Pazaru i Novom Beogradu otvorena su savetovališta za mlade pri domovima zdravlja. Obučeno je 1.309 mladih za prevenciju bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam, pušenje), zaštitu reproduktivnog zdravlja, prevenciju side, pravilnu ishranu i prevenciju nasilja.

3. Dalji razvoj sistema bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.

MRSP

2009–2012.

Doneta i sprovedena strategija bezbednosti i zdravlja na radu

Doneta je Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 32/09), 5. maja 2009. godine. Doneti su i prateći propisi: Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu („Službeni glasnik RS”, broj 42/09), Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima („Službeni glasnik RS”, broj 14/09), Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Službeni glasnik RS”, broj 21/09), Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad („Službeni glasnik RS”, broj 23/09) i dr.

2.2. Populaciona politika

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.2.1. Zaustavljanje i/ili usporavanje nepovoljnih demografskih tendencija tako što će se podsticati rađanje i stvarati uslovi za stabilizovanje broja stanovnika

1. Donošenje nacionalne strategije demografskog razvoja u skladu s međunarodnim dokumentima i politikama EU.

MRSP, MPr, MF, JLS, udruženja

2009–2011.

1. Doneta i sprovedena nacionalna strategija podsticanja rađanja

2. Doneta i sprovedena nacionalna strategija demografskog razvoja

Doneta je Nacionalna strategija podsticanja rađanja („Službeni glasnik RS”, broj 13/08), 31. januara 2008. godine.

2. Uvrstiti demografski razvoj i populacionu politiku u sve relevantne nacionalne strategije.

MRSP, MOS

Kontinuirano

Broj i kvalitet mera sa uticajem na demografski razvoj Republike Srbije, koje su deo drugih nacionalnih strategija.

Mere sa uticajem na demografski razvoj Republike Srbije ugrađene su u nacionalne strategije za migracije (doneta 2009.) i o izbeglicama (u postupku) („Službeni glasnik RS”, broj 59/09).

3. Izgradnja i razvijanje institucionalnih kapaciteta za sprovođenje nacionalnih i lokalnih politika i projekata podsticanja rađanja i drugih mera populacione politike.

MRSP, MPr,

MF, MZ, MK, MI, MERR, MOS, JLS, udruženja

2010–2017.

1. Uspostavljen savet za populacionu politiku.

2. Donet i sproveden akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije podsticanja razvoja.

3. Broj uspostavljenih saveta za populacionu politiku u jedinicama lokalne samouprave.

Saveti za populacionu politiku uspostavljeni su u 60 jedinica lokalne samouprave.

4. Unapređenje zakonskih i drugih rešenja koja regulišu biološku reprodukciju uz poštovanje osnovnih ljudskih prava.

MZ, MRSP, MLJMP, udruženja

Kontinuirano

Donet je Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja („Službeni glasnik RS”, broj 72/09).

5. Stvaranje pretpostavki za ekonomsko osnaživanje porodica sa decom:

– usklađivanje porodičnih i radnih obaveza da bi se podstaklo veće prisustvo žena na tržištu rada;

– direktna finansijska podrška porodici sa decom;

– subvencionisanje izdataka za zbrinjavanje i podizanje dece iz posebno ugroženih kategorija (nezaposleni, niske zarade, višečlane porodice, porodice sa izdržavanim članovima);

– poreske olakšice za poslodavce, puna naknada zarade zaposlenim roditeljima za vreme održavanja trudnoće i pomoć nezaposlenim majkama.

MRSP, MF, MERR, MZ, NSZ, JLS

2008–2017.

1. Iznos roditeljskog dodatka

2. Iznos roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete

3. Uvedena naknada zarade za vreme trajanja trudnoće do punog iznosa iz sredstava budžeta u slučajevima privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće

4. Uvedene subvencije izdataka za zbrinjavanje i podizanje dece posebno ugroženih kategorija

1. Iznos roditeljskog dodatka za prvo dete u decembru 2009. godine bio je 27.135,90 dinara.

2. Iznos roditeljskog dodatka za drugo dete u decembru 2009. godine bio je 106.111,61 dinara, za treće dete 190.992,16 dinara i za četvrto dete 254.653,53 dinara.

3. Nije uvedena naknada zarade za vreme trajanja trudnoće do punog iznosa iz budžeta u slučajevima privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

4. Nisu uvedene subvencije izdataka za zbrinjavanje i podizanje dece posebno ugroženih kategorija.

6. Obrazovanje i informisanje javnosti o demografskim tendencijama i uslovima za predupređenje negativnih posledica podsticanjem rađanja.

MPr, MRSP, udruženja

Kontinuirano

Broj akreditovanih programa za obavezno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika iz oblasti populacione edukacije u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima.

Započeta je izrada programa obuke za unapređenje kompetencije profesionalaca iz centara za socijalni rad u promociji planiranja porodice/reproduktivnog zdravlja. Cilj sprovođenja obuke, u okviru sistema socijalne zaštite jeste doprinos očuvanju i unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih ljudi, prelasku s tradicionalne na modernu kontrolu rađanja i usvajanju zdravstveno prihvatljivog koncepta planiranja porodice među socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, osobama bez stalnog prebivališta i u određenim regionima Republike Srbije. Akreditacija ovog programa obuke očekuje se početkom 2010. godine.

2.2.2. Stvaranje odgovarajuće politike rađanja i briga o mladima

1. Stvaranje institucionalnog okvira za kreiranje adekvatne politike podrške porodici, deci i mladima:

– formulisanje politike i strategije demografskog razvoja, poštovanje pricipa, prava i slobode odlučivanja pojedinaca;

– učešće mladih u kreiranju politike i jačanje uticaja omladinskih organizacija.

MRSP, MPr, MOS

2008–2012.

1. Broj i kvalitet aktivnosti savetovališta za reproduktivno zdravlje mladih u jedinicama lokalne samouprave.

2. Broj i kvalitet aktivnosti savetovališta za roditeljstvo u jedinicama lokalne samouprave.

3. Broj sertifikovanih vršnjačkih edukatora u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja.

4. Broj i kvalitet istraživanja o stavovima mladih o potrebama i problemima s kojima se susreću u sferi reproduktivne politike.

5. Broj organizacija mladih koje su uključene u kreiranje politike rađanja i brige o mladima.

Otvorene su 103 kancelarije za mlade u jedinicama lokalne samouprave. U 44 jedinice lokalne samouprave formirani su saveti za mlade. Doneto je devet lokalnih akcionih planova za mlade u opštinama. Kroz projekat „Glas mladih” u tri grada u Republici Srbiji (Novi Sad, Novi Beograd i Novi Pazar) obučeno je više od 120 mladih za razvoj kritičkog mišljenja, aktivno učestvovanje u društvu i samostalno delovanje.

2. Izgradnja normativne osnove u skladu s međunarodnim pravom i evropskim standardima:

– unapređenje zakonske regulative i stvaranje pretpostavki za njihovu realizaciju u praksi;

– usvajanje propisa EU i njihova ugradnja u nacionalno zakonodavstvo;

– praktikovanje mera afirmativne akcije;

– izgradnja mehanizama podizanja nivoa životnog standarda.

MRSP, MPr, JLS, MNTR, MOS, udruženja

2009–2011.

Napomena: Indikatori uključeni u druge mere i aktivnosti.

3. Sprovođenje reformskih ciljeva i strateških opredeljenja:

– podsticanja mladih na aktivno učestvovanje u kreiranju povoljnog društvenog okruženja;

– adekvatna zastupljenost mladih na svim nivoima vlasti;

– poštovanje principa jednakih šansi za sve i razvijanje sistema vrednosti;

– razvijanje zdravih stilova života i suzbijanje svih oblika nasilja u porodici, prema deci, mladima, ugroženim grupama;

– unapređenje zdravlja i bezbednosti u svim fazama života.

MOS, MZ, MPr, udruženja

2008–2015.

Napomena: Indikatori uključeni u druge mere i aktivnosti

2.2.3. Uvažavanje starenja u svim aspektima politike razvoja

1. Unapređenje politike starenja na svim nivoima i nadgledanje primene institucionalnih i zakonodavnih mehanizama radi postizanja konsenzusa o realizaciji strateških dokumenata.

MRSP, MNTR, JLS, MZ, udruženja

Kontinurano

1. Broj starih lica obuhvaćen socijalnom zaštitom

2. Broj razvijenih alternativnih oblika zaštite starih

2. Stvaranje pretpostavki za podizanje nivoa životnog standarda starih i za njihovo učešće u ekonomskom, političkom i kulturnom životu:

– unapređenje kvaliteta života starih;

– stvaranje finansijski održivog javnog penzijskog sistema i razvoj dobrovoljnih privatnih fondova;

– smanjivanje siromaštva među starim licima;

– obezbeđenje stabilne i dovoljno visoke penzije za sve osiguranike.

MRSP, MF, NIO, udruženja

2009–2017.

3. Obezbeđivanje uslova za „aktivnu starost” u skladu sa evropskim dokumentima i nacionalnim specifičnostima.

MRSP, NSZ, MERR,

Univerzitet za treće doba, udruženja

Kotinuirano

4. Stvaranje mreže civilnog i javnog sektora radi podrške i pomoći starijim licima.

MRSP, MZ, MF, JLS, udruženja

Kontinuirano

5. Obezbeđivanje pluralizma u oblasti pružanja usluga: konkurentnost privatnog i javnog sektora, povećanje efikasnosti sistema i mogućnost većeg izbora pojedinaca.

MRSP, udruženja

2008–2017.

6. Razvijanje bolje prilagođenosti socijalnih programa i usluga shodno specifičnim potrebama korisnika.

MRSP, JLS

Kontinuirano

2.2.4. Povećanje očekivanog trajanja života i povećanje broja godina u dobrom zdravlju

1. Promovisanje zdravih stilova života i otklanjanje faktora rizika.

MZ, MRSP, ZS, MK, MOS

2008–2011.

1. Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju

2. Broj kampanja i projekata za promociju zdravih životnih stilova

3. Broj učesnika u kampanjama i projektima

4. Broj mladih koji se bave sportom na godišnjem nivou

1. Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju (healthy life expectancy) ne prati se kao indikator u Republici Srbiji. Očekivano trajanje života u Republici Srbiji u 2008. godini iznosilo je 73,7 godina (71,1 godinu za muškarce i 76,2 godine za žene).

2. Razvoj adekvatne mreže pomoći i nege starim licima:

– povećanje lične odgovornosti;

– podrška porodici u zbrinjavanju i nezi starih i podsticanje međugeneracijske solidarnosti;

– obezbeđenje potrebnih kapaciteta otvorene i institucionalne zaštite;

– stvaranje pretpostavki za razvoj tržišta usluga na lokalnom i regionalnom nivou;

MRSP, MZ, MF, MK, JLS, udruženja

2008–2010.

U oblasti zdravstvene zaštite starih lica donet je Akcioni plan za sprovođenje Strategije palijativnog zbrinjavanja za period 2009-2015. godine („Službeni glasnik RS”, broj 17/09).

U oblasti socijalne zaštite urađeni su nacrti minimalnih standarda usluga i predstavljeni u više od 30 Vladinih pružalaca usluga i pružalaca usluga udruženja građana: Institucionalni smeštaj za stare i odrasle osobe sa invaliditetom, pomoć i nega u kući za starije i odrasle osobe sa invaliditetom, prihvatilišta, klubovi za starije osobe, dnevni

– podrška kulturnim programima koji su prilagođeni starijim licima;

– razvoj privatne inicijative i poštovanje standarda;

– uvažavanje korisnika usluga i učešće u donošenju odluka;

– decentralizacija i jačanje nadležnosti lokalne samouprave;

– razvoj zdravstvene nege starih;

– senzibilisanje javnosti za efekte demografskih promena.

boravci, a u toku je izrada standarda za porodični smeštaj za odrasle i starije osobe..

U poboljšanje uslova života u domovima za stare uloženo je 833.074.000 dinara, završen je dom u Užicu (34), u toku je izgradnja doma u Valjevu. Dato je još 10 dozvola za rad domova u privatnom sektoru (ukupno 35). Najnoviji podaci govore da je zabranjen rad 24 doma i podnete su još tri prijave za nelegalno otvorene domove. Započet je rad na još šest zahteva za otvaranje domova.

Kroz projekat „Razvoj usluga u lokalnoj zajednici (DFID/NMSP)”, koji ujedno doprinosi decentralizaciji i jačanju nadležnosti jedinica lokalne samouprave, i iz sredstava NIP-a, omogućeno je korišćenje usluga pomoći u kući u sedam opština (oko 440 korisnika), dnevnog boravka u jednoj opštini i Kluba za stare u dve opštine.

3. Razvijanje bolje prilagođenosti socijalnih programa i usluga specifičnim potrebama korisnika:

– institucionalizacija primera pozitivne prakse.

MRSP, JLS, udruženja

Kontinuirano

2.2.5.Smanjenje smrtnosti odojčadi na nivo dostignut u evropskim državama

1. Usvajanje evropskih standarda, usklađivanje nacionalnih propisa s međunarodnim aktima i stvaranje pretpostavki za njihovo sprovođenje.

MZ, MRSP, JLS, udruženja

2008–2010.

1. Stopa smrtnosti odojčadi

2. Stopa smrtnosti dece do pet godina starosti

1. Smrtnost odojčadi u Republici Srbiji je 2008. godine iznosila 6,7 umrlih na 1.000 živorođenih.

2. Smrtnost dece ispod pet godina u Republici Srbiji je 2008. godine iznosila 7,8 umrlih na 1.000 živorođenih.

2. Ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja u pogledu smanjenja stope smrtnosti dece, razvijanje preventivnih programa, potpun obuhvat vakcinacije dece.

MZ, MRSP, JLS, udruženja

2008–2017.

3. Unapređenje zdravstvene zaštite žena u reproduktivnom periodu:

– razvijanje savremenih programa prevencije neželjene trudnoće;

– smanjenje stope namernog prekida trudnoće;

– obezbeđivanje višeg nivoa usluga i bolje teritorijalne raspoređenosti.

MZ, MRSP, MF

Kontinuirano

4. Preduzimanje mere za smanjenje smrtnosti dece u posebno rizičnim grupama stanovnika.

MZ, MRSP, JLS, ZS, SS

2008–2017. Kontinuirano

5. Sprovođenje programa javnog zdravlja.

MZ, MPr

2008–2017. Kontinuirano

2.2.6. Podsticanje unutrašnjih migracija radi uravnoteženja prostorne raspoređenosti stanovništva i ukidanje faktora koji utiču na „odliv mozgova” tako što će se stvoriti povoljni uslovi za povratak i / ili investiranje dijaspore u Republici Srbiji

1. Izgradnja i realizacija strategijskih opredeljenja regionalnog razvoja:

– definisanje migracione politike u skladu s demografskim promenama i ciljevima održivog razvoja;

– uklanjanje faktora izrazitih regionalnih razlika i nejednakosti životnog standarda stanovništva;

– podsticanje investicija i jačanje kapaciteta regiona i lokalne samouprave;

– prenošenje nadležnosti na niži nivo i kreiranje politike u skladu s regionalnim potencijalima.

MERR, MD, JLS, udruženja

2008–2011.

Stepen regionalne neravnomernosti razvoja.

Nisu dostupni podaci za 2009. godinu. Odnos između najrazvijenije i najnerazvijenije opštine u Republici Srbiji u 2007. godini iznosio je 6,9 : 1.

2. Jačanje finansijskih i administrativnih kapaciteta na regionalnom nivou:

– jačanje mehanizama većeg učešća u kreiranju politike i donošenju odluka;

– uključivanje u evropske tokove regionalnog razvoja;

– podizanje nivoa stručnih kapaciteta na lokalnom nivou;

– razvijanje obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih službi;

– uključivanje udruženja i jačanje odgovornosti pojedinca.

MERR, JLS, MNTR, MPr, udruženja

Kontinuirano

MRSP je u saradnji sa Asocijacijom centara za socijalni rad Republike Srbije organizovalo pet dvodnevnih i jedan jednodnevni regionalni skup subjekata u lokalnoj zajednici.

U partnerstvu s Fondom za populacionu politiku UN izvršena je analiza ljudskih resursa opština Republike Srbije - demografski, ekonomski i socijalni aspekti, koji su značajni za planiranje mera u svakoj lokalnoj zajednici, odnosno za utvrđivanje politike demografskog razvoja.

3. Izrada koncepta, strategijskih opredeljenja migracione politike u skladu sa evropskim standardima:

– stimulisanje zapošljavanja i povratka u nerazvijene regione;

– prihvatanje povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji;

– saradnja s međunarodnim organizacijama (UNDP, UNICEF) u sprovođenju mera podrške migrantima;

– razvijanje programa socijalne integracije i uključivanja u društveno okruženje;

– olakšavanje nostrifikacije diploma pripadnika dijaspore koji su se usavršavali u inostranstvu;

– olakšavanje priznavanja klasifikacija kao i licenciranje dozvola za rad stručnjaka iz dijaspore koji su se usavršavali u inostranstvu.

MD, MERR, MLJMP, MPr, udruženja, škole i fakulteti

2009–2012.

4. Ullanjanje faktora koji postiču odlazak visokokvalifikovanih kadrova:

– mere bržeg zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja;

– stimulisanje naučno-istraživačkog rada;

– podizanje nivoa životnog standarda i zarada;

– izgradnja podsticajnih mera u privlačenju stručnjaka.

MERR, MRSP, MD, MNTR, NSZ, JLS, udruženja

Kontinuirano

5. Razvijanje strategijskih mera za povratak mladih:

– održavanje dobrih odnosa sa dijasporom;

– stimulisanje ulaganja;

– razvijanje mreže kadrova koji rade u naučno-istraživačkim institucijama i univerzitetima;

– razvoj adekvatne politike povratka i zapošljavanja.

MERR, MRSP, MOS, MNTR, MD, JLS, udruženja

2008–2010.

2.3. Socijalna sigurnost

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.3.1. Jačanje socijalne stabilnosti i solidarnosti

1. Donošenje strateških dokumenata i propisa u skladu s međunarodnim i evropskim standardima.

KEI, MP, MRSP

2008–2010.

1. Izrađen i usvojen memorandum o društvenoj uključenosti (Joint Inclusion Memorandum – JIM)

2. Stopa rizika od siromaštva ukupno i po starosnim grupama i polu

Memorandum o društvenoj uključenosti nije usvojen. Vlada je u julu 2009. godine obrazovala Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalne uključenosti zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi. Jedan od zadataka tog tima jeste sistematsko praćenje indikatora socijalne uključenosti, koje će biti osnov za izradu zajedničkog memoranduma o socijalnoj uključenosti.

Stopa rizika od siromaštva iznosila je 22,5 i veća je nego 2008. godine, kada je bila 20,6. Stopa rizika od siromaštva za muškarce iznosila je 22,9, a za žene 22,1. Stopa rizika od siromaštva po starosnim grupama iznosila je: 28,1(0-15); 22,1(16-24); 20,8 (25-49); 20,8 (50-64) i 23,2 (više od 65 godina).

2. Izgradnja i razvijanje administrativnih, institucionalnih i zakonodavnih kapaciteta za sprovođenje nacionalnih i lokalnih politika i projekata podsticanja solidarnosti i kohezije.

MRSP, MERR, MLJMP, MOS, JLS, udruženja

2008–2012.

3. Afirmisanje principa socijalne kohezije i solidarnosti u različitim sektorskim pristupima.

MERR, MRSP, MPr, MLJMP, MI, MDULS, MŽSPP, MNIP, udruženja, privredni subjekti

Kontinuirano

4. Garantovanje i unapređenje prava u oblastima koje su značajne za koheziju u društvu: zapošljavanje, stanovanje, obrazovanje, zdravstvo i socijalna sigurnost.

MERR, MO, MZ, MRSP, JLS, udruženja

Kontinuirano

5. Obrazovanje i informisanje javnosti o socijalnim rizicima i problemima, u pravcu podsticanja volonterskih i solidarnih aktivnosti.

MPr, MRSP, MV, JLS, udruženja

Kontinuirano

2.3.2. Sprečavanje ekstremnih nejednakosti u raspodeli dohotka

1. Unapređenje i nadgledanje primene institucionalnih i zakonodavnih mehanizama za smanjenje ekstremnih nejednakosti u raspodeli dohotka.

MRSP, MP, JLS, udruženja

Kontinuirano

1. Nejednakost u raspodeli prihoda (kvantilni odnos)

2. koeficijent GINI

3. Broj korisnika i nivo socijalnih transfera (ukupno i po korisniku, po tipu socijalnog transfera, uključujući broj dece korisnika dečjeg dodatka, i broj dece u porodicama korisnicima ostalih socijalnih transfera)

4. Broj porodica obuhvaćenih MOP-om

Nejednakost u raspodeli prihoda (kvantilni odnos C80/C20) iznosio je 5,6 i veći je nego 2008. godine, kada je iznosio 5,5.

Koeficijent GINI je iznosio 0,319 i u opadanju je u odnosu na protekle četiri godine.

Broj korisnika socijalnih davanja:

– MOP: 151.504 lica, 59.066 porodica;

– tuđa nega 46.739;

– dečji dodatak za 386.465 dece

Iznos socijalnih davanja u dinarima:

– MOP 4.411.000.000;

– tuđa nega 5.850.000.000;

– dečji dodatak 8.983.694.206.

MOP-om je obuhvaćeno 59.066 porodica.

2. Smanjenje ekstremnih nejednakosti merama socijalne kohezije i solidarnosti.

MERR, MRSP, MPr, NSZ, MOS, udruženja

2008–2010.

3. Obezbeđivanje minimalnog dohotka za stanovništvo koje živi ispod zvanično utvrđene linije siromaštva.

MRSP, JLS, udruženja

2009.

4. Povećanje broja stanovnika obuhvaćenog sistemom socijalne zaštite.

MRSP

2008–2010.

2.3.3. Podsticanje komponente efikasnosti u sistemu socijalne sigurnosti

1. Modernizacija i koordinacija sistema socijalne sigurnosti sa usvojenim standardima i preporukama EU:

– razvijanje sistema dobrovoljnih penzijskih fondova;

– unapređenje aktivnih mera za nezaposlene;

– sprovođenje adekvatne privatizacije u zdravstvu;

– uspostavljanje pluralizma pružalaca usluga u dečjoj i socijalnoj zaštiti;

– razvoj sistema dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

MRSP, MERR, MZ, NSZ, JLS

2008–2011.

1. Nivo prosečne penzije (po sektoru: zaposleni, poljoprivrednici i samostalne delatnosti)

2. Ukupan budžet, broj sprovedenih reformskih projekata (hraniteljstvo, transformacija institucija, standardi i organizacija rada CSR, integralni model socijalne zaštite) i obuhvaćenost ranjivih grupa

3. Procenat socijalnih transfera distribuiran stanovništvu izloženom riziku siromaštva

4. Nivo izdvajanja za mere aktivne politike zapošljavanja u odnosu na BDP

Iznos prosečne penzije u decembru 2009. godine bio je za zaposlene 21.713 dinara, za samostalne delatnosti 21.248 dinara i za poljoprivrednike 8.126 dinara.

Povećan je broj dece u hraniteljskim porodicama na 4.704 korisnika do 26 godina starosti, a smanjen u domovima za decu na 800 korisnika.

Osnovan je Centar za porodični smeštaj u Beogradu.

Nastavljene su aktivnosti na transformaciji ustanova za decu iz sredstava NIP-a i Projekta koji finansira UNICEF (razvijene usluge dnevnog boravka, „ kuće na pola puta” i drugih usluga podrške deci i porodici u 24 LZ), smanjen je broj dece na domskom smeštaju u Kulinama i Stamnici.

Pripremljeni su nacrti minimalnih standarda za 10 prioritetnih usluga u socijalnoj zaštiti, utvrđeni su standardi i organizacija rada CSR. Daljim razvojem socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima stvoreni su uslovi za veći obuhvat najugroženijih izbeglih i raseljenih lica i lokalnog stanovništva.

3. Od ukupnih socijalnih davanja (bez penzija) stanovništvu koje je izloženo riziku od siromaštva dodenjeno 37,8 %, što je povećanje u odnosu na 2008. godinu (29,7 %).

4. Pružena je 878.781 usluga aktivnih mera tržišta rada, od čega skoro 90 % otpada na grupno informisanje i procenu mogućnosti zapošljavanja i izradu planova zapošljavanja.

Radi daljeg razvoja novog oblika socijalne zaštite prilagođene potrebama korisnika: „socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” u saradnji sa udruženjem građana Housing center izvršeno istraživanje o ostvarenim rezultatima tog oblika zbrinjavanja i podrške u socijalnoj integraciji najugroženijih, izbeglica i raseljenih lica i lokalnog stanovništva u 21 opštini u Republici Srbiji. Rezultati istraživanja predstavljeni su u svim jedinicama lokalne samouprave (u čijoj nadležnosti je taj oblik zaštite) i drugim subjektima radi daljeg unapređenja koncepta (započeta izgradnja objekata iz IPA fondova u još 12 opština).

2. Obezbeđivanje održivosti prava i usluga posredstvom unapređivanja adekvatnog sistema njihovog finansiranja.

MRSP, MF, JLS

2008–2012.

3. Osnaživanje koncepta preuzimanja individualne odgovornosti pojedinca za sopstveni socijalni položaj, uz garantovanje minimalne socijalne sigurnosti onima koji nisu sposobni za rad.

MRSP, MERR, SS

Kontinuirano

4. Razvijanje bolje prilagođenosti socijalnih programa i usluga shodno specifičnim potrebama korisnika.

MRSP, SS, JLS, udruženja

Kontinuirano

5. Pluralizam u oblasti organizovanja, prikupljanja sredstava i pružanja usluga, uvođenje privatnog i civilnog sektora, u svrhu povećanja efikasnosti sistema i izbora pojedinaca.

MRSP, JLS, udruženja

2008–2015.

2.3.4. Povećanje socijalne sigurnosti korisnika sistema socijalnog osiguranja, socijalne i dečje zaštite

1. Obezbeđivanje adekvatnih sredstava za finansiranje davanja i usluga u sistemu socijalnog osiguranja.

MF, MRSP, MZ, NSZ

2008–2010.

1. Procenat targetiranosti socijalnih transfera (po tipu) na prvi i drugi decil najsiromašnije populacije

2. Struktura i nivo budžeta socijalne zaštite, udeo u BDP-u.

Udeo socijalnih transfera (bez penzija) u prihodu domaćinstva za prvi decil iznosio je 14,7 % (9,6 % 2008. godine). Za drugi decil učešće socijalnih transfera iznosilo je 6,6 % (5,4 % 2008. godine).

Nisu dostupni podaci za 2009. godinu. Udeo izdataka za socijalnu zaštitu (uključujući i penzije) u BDP-u 2008. godine bio je 16,4 %, dok je dva najznačajnija oblika državne podrške siromašnima (materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak) iznosili 0,44 % BDP-a, što je manje nego 2005. godine (0,58 %). Procenat tih izdataka za pomoć siromašnima u BDP-u znatno je manji nego u ostalim zemljama Evrope i centralne Azije.

2. Uvećanje iznosa minimalnih socijalnih naknada.

MRSP, JLS, udruženja

2008–2010.

3. Poboljšanje targetiranja prava.

MRSP, JLS, udruženja

2008–2010.

4. Zakonsko uređenje minimalnih prava, standarda kvaliteta usluga i kontrole realizacije prava koje je lokalna samouprava u obavezi da obezbedi svojim građanima.

MRSP, JLS, udruženja

2008–2009.

2.3.5. Podsticanje socijalne uključenosti

1. Stvaranje regulatornih instrumenata i mehanizama.

MRSP, MERR, MZ, JLS, udruženja

2009–2011.

1. Proporcija domaćinstava koja ne mogu sebi da priušte dva obroka dnevno zbog nedostatka novca i koja ne mogu sebi da priušte obrok sa mesom ili zamenom za meso najmanje dva puta nedeljno usled nedostataka novca

2. Proporcija domaćinstava koja ne mogu da kupe adekvatnu količinu osnovnih (neluksuznih) proizvoda za održavanje dnevne higijene (sapun, šampon, pasta za zube, ženski higijenski proizvodi, deterdžent za pranje veša) za sve članove domaćinstva

2. Proporcija osoba kojima nedostaju uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih ili venčani list ako su u braku

3. Proporcija državljana starijih od 25 godina koji imaju biračko pravo i koji nisu učestvovali ni na jednom nivou političkih izbora u poslednjih osam godina

4. Proporcija punoletnih stanovnika koji nisu članovi ni jedne organizacije civilnog sektora

NAPOMENA: Vrednosti za navedene indikatore nisu dostupne.

2. Poštovanje evropskih standarda i prakse.

MRSP, MNTR

2009–2017.

3. Jačanje podsticajnih mera i popularizacija specifičnih programa.

MRSP, MERR, JLS, udruženja

2009–2012.

2.4. Siromaštvo i socijalna uključenost

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.4.1. Unapređivanje ravnomernog pristupa svih građana koristima od društvenog i privrednog napretka i razvoja

1. Usklađivanje i sprovođenje Milenijumskih ciljeva razvoja, kao i ciljeva promovisanih u različitih nacionalnim strateškim dokumentima (strategijama zapošljavanja, za smanjenje siromaštva, razvoja socijalne zaštite i strategijama kojima se uređuju osnovni pravci privrednog razvoja Republike Srbije i dr.) koji su komplementarni s politikom održivog razvoja i socijalne uključenosti stanovništva.

MERR, MRSP, JLS, udruženja

2008–2015.

1. Prag rizika siromaštva ukupno, za jednočlano domaćinstvo, za domaćinstvo sa dva odrasla člana i dvoje dece

2. Stopa stalnog rizika siromaštva po starosnim grupama i polu

3. Relativni jaz rizika siromaštva

4. Stopa rizika siromaštva pre novčanih socijalnih transfera

5. Rast dohotka srednjeg sloja u odnosu na rast dohotka siromašnih

6. Procenat socijalnih transfera distribuiran stanovništvu izloženom riziku siromaštva

Prag rizika od siromaštva iznosio je 12.000 dinara.

Stopa rizika od siromaštva iznosila je 22,5, što je više nego 2008. godine (20,6). Stopa rizika od siromaštva za muškarce iznosila je 22,9, a za žene 22,1. Stopa rizika od siromaštva po starosnim grupama iznosila je: 28,1 (0-15); 22,1 (16-24); 20,8 (25-49); 20,8 (50-64); 23,2 (više od 65 godina).

Relativni jaz rizika siromaštva iznosio je 27,8 % i u porastu je u odnosu na 2008. godinu (25,7 %).

Stopa rizika od siromaštva pre novčanih socijalnih davanja 2009. godine iznosila je 23,4 % (isključujući penzije), odnosno 34,4 % (uključujući penzije). Stopa je viša za približno dva indeksna poena nego 2008. godine.

Nema podataka o rastu dohotka srednjeg sloja u odnosu na rast dohotka siromašnih.

Procenat socijalnih transfera distribuiran stanovništvu izloženom riziku siromaštva iznosio je 37,8 % (bez penzija) i u porastu je u odnosu na 2008. godinu (29,8 %).

2. Stvaranje preduslova, podsticaja i garancija za realizaciju potpunog učešća svih u kreiranju socijalno-političkih mera:

– decentralizacija i regionalizacija;

– uvažavanje principa tržišnih vrednosti i smanjenje uloge države;

– veća uključenost korisnika programa i zaštita interesa marginalnih grupa;

– jačanje uloge civilnog sektora.

MERR, MRSP, MDULS, JLS, SU, udruženja

2008- Kontinuirano

3. Obrazovanje i informisanje javnosti, razvijanje svesti o značaju poboljšanog pristupa sveukupnog stanovništva rezultatima napretka društva i posledicama.

MPr, MNTR, MK i mediji, udruženja

2008–2012.

4. Istraživanje i analiziranje postojećeg (i očekivanog) jaza u mogućnostima populacije da ostvari koristi od razvoja društva pod jednakim uslovima:

– targetiranje „gubitnika” u procesima društvenih promena i onih koji su „generacijski” siromašni;

– razvijanje specifičnih preventivnih programa;

– popularizacija mera aktivizacije korisnika;

– smanjivanje nejednakosti i korišćenje potencijala na svim nivoima;

– kreiranje aktivnih mera i smanjivanje pasivnih davanja;

– otklanjanje nedostataka u administrativnoj proceduri i smanjenje troškova realizacije.

MRSP; MNTR, NIO, udruženja

2008–2012.

5. Stvaranje aktivnih politika za podizanje nivoa životnog standarda i poboljšanje kvaliteta života populacije koja je iznad proseka izložena siromaštvu:

– promovisanje pozitivnih primera aktivizacije socijalne politike;

– jačanje odgovornosti pojedinca, snošenje rizika i stvaranje uslova za suzbijanje monopola i jačanje konkurentnosti;

– stimulisanje programa socijalne uključenosti programa državne pomoći;

– izgradnja institucionalnih kapaciteta i podsticajnih mera na svim nivoima.

MERR, MRSP, JLS, udruženja

2008–2014.

6. Predupređivanje i smanjenje okolnosti koje izrazito nepovoljno utiču na nejednaku (re)distribuciju dohotka:

– smanjivanje regionalnih razlika;

– usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama na tržištu rada;

– razbijanje „začaranog kruga siromaštva” marginalizovanih grupa.

MERR, MRSP, MPr, JLS, udruženja

2008– Kontinuirano

2.4.2. Obezbeđivanje pretpostavki za stvaranje socijalno- uključenog društva

1. Definisanje i jasno profilisanje nacionalne politike socijalne uključenosti, usklađene s relevantnim međunarodnim (i evropskim) propisima.

MRSP, MNTR, KEI

2008–2009.

1. Proporcija domaćinstava koja ne mogu sebi da priušte dva obroka dnevno i koja ne mogu sebi da priušte obrok s mesom ili zamenom za meso najmanje dva puta nedeljno

2. Proporcija domaćinstava koja ne mogu da kupe adekvatnu količinu osnovnih (neluksuznih) proizvoda za održavanje dnevne higijene (sapun, šampon, pasta za zube, ženski higijenski proizvodi, deterdžent za pranje veša) za sve članove domaćinstva

3. Proporcija osoba kojima nedostaju uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih ili venčani list ako su u braku

4. Proporcija državljana starijih od 25 godina koji imaju biračko pravo i koji nisu učestvovali ni na jednom nivou političkih izbora u poslednjih 8 godina

5. Proporcija punoletnih stanovnika koji nisu članovi ni jedne organizacije civilnog sektora

NAPOMENA: Podaci za navedene indikatore još se ne prate.

2. Stvaranje regulatornih preduslova za uvođenje problematike socijalne isključenosti i politike socijalne uključenosti u odgovarajuća akta.

MRSP, MPr, MZ, JLS, udruženja

2009–2012.

3. Formiranje institucija koje bi obezbedile instrumente i stvorile organizacione preduslove za sprovođenje politike održivog razvoja i socijalne uključenosti.

MERR, MRSP, MŽSPP, JLS, udruženja

2009–2012.

4. Formiranje institucija za praćenje primene ovih instrumenata i kontrolnih mehanizama.

MRSP, MERR, MNTR, JLS, SU

2009–2013.

5. Razvijanje regionalnih i opštinskih akcionih planova za socijalno uključivanje i održivi razvoj.

MERR, JLS, SKGO, KOR, udruženja

2010–2015.

6. Formiranje specifičnih državnih, regionalnih i opštinskih tela za održivi razvoj i socijalno uključivanje.

MRSP, MERR, JLS, KOR, SKGO

2010–2017.

2.4.3. Uklanjanje prepreka za prilike koje vode ka jačanju kompetencija krajnje siromašnih i siromašnih

1. Obezbeđivanje i garantovanje minimalnog dohotka.

MRSP, JLS, udruženja

2008–2010.

1. Stopa dugoročne nezaposlenosti

2. Broj odobrenih kredita za pokretanje posla (start-up) koji se isplaćuju iz državnog budžeta za nezaposlene (u odnosu na broj nezaposlenih)

3. Broj odobrenih kredita za pokretanje posla (start-up) koji se isplaćuju iz državnog budžeta za zapošljavanje invalidnih lica, lica sa zdravstvenim smetnjama, izbeglica i interno raseljenih lica, starijih koji nisu ispunili uslove za penzionisanje, mladih koji su tek završili školovanje, itd.

4. Obuhvatnost osnovnim obrazovanjem dece 7-14 godina

5. Obuhvatnost srednjim obrazovanjem dece 15-18 godina

6. Obuhvatnost visokog obrazovanja

7. Subjektivni zdravstsveni status prema nivou prihoda

8.Stopa nepokrivenosti zdravstvenim osiguranjem

Stopa dugoročne nezaposlenosti u 2007. godini iznosila je 14,7 %.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je, posredstvom Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Fonda za razvoj, odobrilo 2.824 kredita u iznosu od 4,1 milijardu dinara. To je 5,5 kredita na 1.000 nezaposlenih, što je povećanje u odnosu na 2008. godinu (5,0).

Nema podataka o broju odobrenih kredita za pokretanje posla koji se isplaćuju iz državnog budžeta za zapošljavanje invalidnih lica, lica sa zdravstvenim smetnjama, izbeglica i interno raseljenih lica, starijih koji nisu ispunili uslove za penzionisanje, mladih koji su tek završili školovanje itd.

Osnovnim obrazovanjem bilo je obuhvaćeno 95,7 % dece od 7 do 14 godina 2008. godine.

Obuhvat srednjim obrazovanjem (stopa upisa u srednje škole) 2008. godine iznosio je 81,58 %.

Ne postoje podaci za 2009. godinu. U odnosu na ukupnu populaciju 2007. godine studenata je bilo 3,2 %.

Subjektivni zdravstveni status prema nivou prihoda 2007. godine bio je 2,6 puta.

Na početku 2009. godine bilo je 4,3 % stanovništva koje nema zdravstveno osiguranje.

2. Stvaranje podsticajnog okruženja za rad i zapošljavanje.

MERR, MRSP, MOS, JLS

2008-

Kontinuirano

3. Podsticanje mogućnosti za zapošljavanje lica sa:

– invaliditetom;

– pripadnika etničkih manjina;

– izbeglica i interno raseljenih lica;

– starijih koji nisu ispunili uslove za penzionisanje;

– mladih koji su tek završili školovanje itd.

MERR, MRSP, MZ, MOS, JLS, NSZ

2008–2015.

4. Pristup školskom i vanškolskom obrazovanju, permanentnom obrazovanju, programima obrazovanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije.

MPr, MOS, MRSP, NSZ, JLS, udruženja

2008–2017.

5. Podizanje nivoa zdravstvene zaštite, naročito iskorenjivanje tzv. socijalnih bolesti i bolesti koje nastaju u vezi sa degradacijom životne sredine.

MZ, MŽSPP, JLS

2008–2017.

2.4.4. Sprovođenje posebnih programa socijalnog uključivanja i povećanje podrške onima koji su naročito izloženi riziku od siromaštva

1. Jasno diferenciranje mera usmerenih ka siromašnima koji zavise od tuđe pomoći i podrške:

– bolja targetiranost državnih programa pomoći.

MRSP, SS, JLS, udruženja

2009–2012.

1. Broj i kvalitet specifičnih socijalnih programa usmerenih ka siromašnima koji nisu sposobni za rad.

2. Broj i kvalitet programa subvencionisanog zapošljavanja usmerenih ka društveno marginalizovanim grupama, mladima i licima starosti preko 50 godina.

3. Broj i kvalitet programa javnih radova.

4. Broj i obuhvat programa obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije za najranjivije kategorije.

Programima samozapošljavanja i novog zapošljavanja bilo su obuhvaćena 12.163 lica.

Programima javnih radova bilo je obuhvaćeno 10.346 lica.

Programima dodatnog obrazovanja i obuke bilo je obuhvaćeno 20.027 lica.

2. Razvoj specifičnih socijalnih programa usmerenih ka siromašnima koji nisu sposobni za rad.

MRSP, JLS, udruženja

2008–2009.

3. Ustanovljavanje državnih mehanizama za subvencioniranje zapošljavanja društveno marginalizovanih grupa, kao i mladih, lica starosti preko 50 godina.

MERR, MRSP, MOS, NSZ

2009–2012.

4. Koncipiranje aktivne politike zapošljavanja siromašnih i socijalno isključenih:

– promovisanje programa radnog angažovanja radno sposobnih korisnika socijalne zaštite.

MERR, MRSP, MOS, JLS, udruženja

2009–2012.

5. Uključivanje siromašnih u programe obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije. Integrisanje „life-long learning ”programa (obrazovanja za čitav život), specifično usmerenih ka najranjivijim kategorijama.

MRSP, NSZ, MPr, MOS, JLS, udruženja

2009–2015.

6. Podsticanje principa učešća siromašnih u kreiranje programa koji su usmereni ka njima.

MRSP, JLS, SS, udruženja

2009–2010.

2.5. Politika jednakih mogućnosti

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.5.1. Završetak započetog usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim normama u sferi ljudskih prava i stvaranje institucionalnih mehanizama za ostvarivanje garantovanih prava

1. Usaglašavanje sektorskih zakona i njihovo sprovođenje u saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, Evropskom konvencijom o sprečavanju torture i Evropskom socijalnom poveljom.

MLJMP, MRSP

2009–2010.

1. Usvojene izmene i dopune Zakona o radu, kojima se menjaju odredbe tereta dokazivanja u slučaju diskriminacije i odredbe zaštite dostojanstva žena i muškaraca na radu („mobing”)

2. Donet zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje Saveta Evrope

3. Donet zakon o izmenama i i dopunama Zakona o izbeglicama

4. Donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Vlada je utvrdila Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Donet je Zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje („Službeni glasnik RS”, broj 42/09), 2. juna 2009. godine. Vlada je utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o izbeglicama. Donošenje zakona predviđeno je u 2010. godini.

2. Donošenje opšteg zakona o sprečavanju diskriminacije.

MRSP, MLJMP

2009.

Donet zakon o zabrani diskriminacije

Donet je Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), 26. marta 2009. godine.

3. Priprema i donošenje zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

MLJMP

2009.

1. Donet zakon o izborima i ovlašćenjima Nacionalnih saveta manjina

Donet je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS”, broj 72/09).

Doneta su tri pravilnika potrebna za sprovođenje Zakona.

Svim jedinicama lokalne samouprave dato je uputstvo o upisu u poseban birački spisak. Razvijen je i aktiviran softver za vođenje posebnog biračkog spiska.

Sprovedene su obuke za predstavnike svih jedinica lokalne samouprave za vođenje posebnog biračkog spiska (PBS). Organizovana je kampanja za upis u PBS.

Za predstavnike nacionalnih saveta organizovani su informativni sastanci s ministrom. Organizovana su dva informativna sastanka s romskim koordinatorima koji rade u jedinicama lokalne samouprave, na kome su učestvovali i predstavnici romskih udruženja građana.

Održane su obuke za aktiviste romskih udruženja građana u vezi sa upisom u poseban birački spisak.

Održana je sednica Saveta Vlade za nacionalne manjine, kojoj predsedava predsednik Vlade, na kojoj su bili predstavnici nacionalnih saveta i resorni ministri (3. novembra. 2009. godine). Organizovan je sastanak s predsednikom Republike na kome su učestvovali predstavnici svih nacionalnih saveta (8. decemra 2009. godine).

Osnovana je Centralna izborna komisija za izbore za nacionalne savete.

4. Rešavanje finansiranja rada Nacionalnih saveta manjina, uz aktivno učešće pripadnika manjina.

MLJMP

2009-2010.

Sredstva u budžetu Republike Srbije za finansiranje rada Nacionalnih saveta manjina uvećana u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.

Obezbeđena sredstva iz budžeta za rad 15 nacionalnih saveta, kao i za Savez jevrejskih opština u iznosu od 141.615.000 dinara. Za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina za 2010. godinu obezbeđeno je 212 miliona dinara.

5. Određivanje nosioca aktivnosti i odgovornosti vezanih za Dekadu Roma i jačanje kapaciteta ove organizacije.

MLJMP, NSR

2009.

1. Uspostavljen Sekretarijat za Rome pri nadležnom Ministarstvu

2. Imenovan nacionalni koordinator Dekade Roma u Republici Srbiji.

3. Broj održanih konsusltativnih sastanaka Lige za Dekadu Roma i Odbora za međunacionalne odnose i Odbora za smanjenje siromaštva Narodne skupštine.

Nije uspostavljen Sekretarijat za Rome pri MLJMP, ali su popunjena tri sistematizovana mesta u Kancelariji za sprovođenje romske nacionalne strategije.

Vlada je imenovala potpredsednika Vlade za evropske integracije za nacionalnog koordinatora Dekade uključivanja Roma.

Održane su dve sednice Saveta Vlade za unapređivanje položaja Roma i sprovođenje Dekade Roma. MLJMP je iniciralo formiranje radnih grupa za sprovođenje Strategije u deset nadležnih ministarstava i Komesarijata za izbeglice.

MLJMP u saradnji s Misijom OEBS razvio je program podrške sprovođenju Strategije, čije je sprovođenje planirano za period 2010–2012. godine.

2.5.2. Ujednačavanje socio-ekonomskog standarda života nekih nacionalnih manjina (pre svih Roma) sa standardom života većinskog srpskog naroda

1. Program podrške unapređenju obrazovanja Roma, u skladu sa Nacionalnom strategijom za davanje novih ovlašćenja Romima.

MLJMP, MPr, JLS

2009–2011.

1. Obuhvat romske dece pripremnim predškolskim programom

2. Obuhvat romske dece upisom u prvi razred osnovne škole

U 2007. godini pripremnim predškolskim programom bilo je obuhvaćeno 56,9% romske dece.

Nema podataka o tome koliko je romske dece upisano u prvi razred osnovne škole 2009. godine.

Sproveden je projekat čije aktivnosti su usmerene na podršku romskim studentima, sa edukativnom komponentom u okviru tolerancije, ljudskih prava, rešavanje konflikta, pisanje predloga projekta, koji je finansirao MOS u okviru Konkursa za uključivanje udruženja građana u sprovođenje Nacionalne strategije za mlade („Službeni glasnik RS”, broj 55/08).

2. Program integracije Roma u tržište rada:

– uključivanje u programe javnih radova;

– podrška poslodavcima koji zapošljavaju Rome;

– programi razvoja preduzeća za Rome;

– programi poboljšanja kvalifikacione strukture Roma.

MLJMP, MPr, JLS, NSZ

2009–2017.

Broj i kvalitet sprovedenih programa i projekata za integraciju Roma u tržište rada (na centralnom i lokalnom nivou)

Baza podataka kojom raspolaže NSZ o nezaposlenim licima romske nacionalnosti znatno je unapređena. Broj nezaposlenih lica romske nacionalnosti prijavljenih na evidenciju NSZ zaključno 31. decembra 2009. godine iznosio je 13.416 lica, od čega je 6.571 žena. Učešće lica romske nacionalnosti u ukupnom broju nezaposlenih lica iznosi 1,84 %. Procena mogućnosti zapošljavanja i utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja urađena je za 5.910 Roma, što predstavlja 1,25 % ukupnog broja lica s kojima je utvrđen individualni plan zapošljavanja. U obuku za aktivno traženje posla uključeno je 248 lica romske nacionalnosti, a u obuku samoefikasnosti 49 lica. Na sajmovima zapošljavanja učestvovalo je 778 Roma. U programe dodatnog obrazovanja i obuka uključeno je 70 lica romske nacionalnosti, od toga 26 lica u program pripravnika. U okviru projekta „Radimo zajedno do posla” u obuke je uključeno šest lica romske nacionalnosti. Ukupno 359 lica romske nacionalnosti uključeno je u program javnih radova.

3. Donošenje programa za reintegraciju Roma koji se vraćaju u okviru programa readmisije.

MRSP, MLJMP, Komesarijat za izbeglice

2009–2010.

1. Doneta strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji

2. Doneta strategija upravljanja migracijama

3. Obrazovano koordinaciono telo za praćenje i upravljanje migracijama

Doneta je Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji („Službeni glasnik RS”, broj 15/09), 13. februara 2009. godine. Akcionim planom detaljno su razrađeni ciljevi utvrđeni Strategijom, i to određivanjem nadležnih institucija za sprovođenje svih aktivnosti, rokova i troškova za njihovo sprovođenje, zajedno sa mogućim izvorima finansiranja.

Doneta je Strategija za upravljanje migracijama („Službeni glasnik RS”, broj 59/09), 23. jula 2009. godine.

Koordinaciono telo za praćenje i upravljanje migracijama je obrazovano („Službeni glasnik RS”, broj 13/09) na međuministarskom nivou (MRSP, MUP, MIP, MLJMP; MZ, MDULS, MŽSPP, MD; KI, KEI) Odlukom Vlade od 13. februara 2009. godine.

2.5.3. Srazmerno učešće pripadnika nacionalne manjine u pravosuđu, tužilaštvu, policiji, vojsci, lokalnoj upravi

1. Izmene propisa koji uređuju radne odnose i kojima se omogućava srazmeran procenat učešća manjina u strukturi zaposlenih.

MLJMP

2009–2010.

2. Program obuke za senzibilizaciju za primenu prava manjina u sektorima pravosuđa, tužilaštva policije, vojske i u jedinicama lokalne samouprave.

MP, MLJMP, MO, MUP, MDULS, JLS

2010–2012.

Broj i kvalitet sprovedenih programa i projekata za primenu prava manjina u pravosuđu, tužilaštvu, policiji, vojsci i lokalnoj samoupravi.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca je, uz poštovanje usvojenih kriterijuma, u postupku opšteg izbora sudija i tužilaca, izabrao određene sudije i tužioce iz redova nacionalnih manjina na područjima gde su nacionalne manjine zastupljene.

2.5.4. Smanjenje etničke distance

1. Program integracije ljudskih i manjinskih prava u nastavne planove i programe na nivou osnovnog i srednjeg školstva.

MPr, MLJMP

2009–2013.

2. Program senzibilizacije javnosti za etničku toleranciju i multikulturalizam („Kampanja tolerancije i multikulturalizma”).

MLJMP

2009–2012.

2.5.5. Poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom dok ne postanu ravnopravni građani koji uživaju sva prava i odgovornosti

1. Razvoj i primena mehanizama za uključivanje pitanja invalidnosti u glavne tokove društva, razvojne planove, programe i projekte, kroz osnaživanje organizacija i predstavničkih grupa osoba sa invaliditetom i dosledno sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom Republike Srbije.

MRSP, MERR

2009–2011.

1. Obrazovana radna grupa za sprovođenje i koordinaciju Strategije za unapređenje položaja OSI pri Savetu za osobe sa invaliditetom

2. Broj razvijenih lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja OSI.

U okviru projekta „Podrška koordinaciji i implementaciji Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji” formirana je Radna grupa za unapređenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja OSI.

2. Donošenje nacionalnog akcionog plana unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

MRSP

2010.

Pripremljen i donet akcioni plan za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja OSI Republike Srbije

3. Obezbeđivanje kontinuiranog prikupljanja podataka o osobama sa invaliditetom i mehanizama redovnog izveštavanja kao dela sistema za praćenje (monitoring) aktivnosti na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom.

MRSP

2010-2014.

1. Razvijena metodologija za kontinuirano prikupljanje podataka o OSI i njihovim uslovima života

2. Izrađeni godišnji izveštaji o sprovođenju Strategije za unapređenje položaja OSI

4. Potvrđivanje Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

MRSP

2009.

Potvrđena međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom

Donet je Zakon o potvrđivanju opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 42/09), 29. maja 2009. godine.

5. Podizanje nivoa javne svesti o osobama sa invaliditetom i nivoa znanja samih osoba sa invaliditetom o njihovim pravima, kroz programe obrazovanja javnosti o pitanjima invalidnosti:

– kontinuirano informisanje javnost o pravima, položaju i potrebama i mogućnostima osoba sa invaliditetom;

– programe obrazovanja osoba sa invaliditetom u cilju obezbeđivanja uslova da osobe sa invaliditetom znaju svoja prava, prepoznaju diskriminaciju, poznaju mehanizme zaštite i jačaju svoje samozastupničke veštine;

– programe podrške organizacija osoba sa invaliditetom koje razvijaju i pružaju usluge namenjene osobama sa invaliditetom (dnevni boravci, klubovi, servis personalnih asistenata, SOS-telefon) na lokalnom, okružnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou.

MRSP, MK, udruženja, Medijski javni servis

2009–2017.

1. Broj medijskih priloga koji se bave problemima osoba sa invaliditetom

2. Broj i kvalitet programa i projekata obrazovanja osoba sa invaliditetom (na centralnom i lokalnom nivou)

3. Broj dnevnih boravaka i klubova za osobe sa invaliditetom

4. Broj personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom

Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva rada i socijalne zaštite pružao je mesečnu finansijsku podršku za više od 500 lokalnih organizacija osoba sa invaliditetom u ukupnom iznosu od blizu 20 miliona dinara. Ministarstvo podržava 116 projekata sa skoro 100 miliona dinara, u 49 jedinica lokalne samouprave (projekti sa konkursa raspisanog 2008. godine). Od ukupnog broja podržanih projekata: 21 projekat se odnosi na prevenciju institucionalizacije i deinstitucionalizaciju (samostalno stanovanje uz podršku), u ukupnom iznosu od 21.436.264,80 dinara; 40 projekata se odnosi na dnevne aktivnosti u lokalnoj zajednici (stimulativni i inkluzivni programi i intenzivne dnevne aktivnosti - dnevni boravci), u ukupnom iznosu od 29.483.661,91 dinara; 19 projekata se odnosi na promociju principa jednakih mogućnosti osoba sa invaliditetom (kampanje), u ukupnom iznosu od 13.98.089,84 dinara; 12 projekata se odnosi na poboljšanje pristupačnosti fizičkog okruženja (uklanjanje arhitektonskih barijera), u ukupnom iznosu od 8.794.427,87 dinara; šest projekata se odnosi na primenu pomoćnih (asistivnih) tehnologija u cilju omogućavanja bolje socijalne integracije osoba sa invaliditetom, u ukupnom iznosu od 4.603.472,80 dinara.

6. Unapređenje sistema podrške i usluga usmerenih ka korisniku u skladu sa njegovim potrebama, saglasno Strategiji unapređenja položaja osoba sa invaliditetom Republike Srbije.

MRSP, udruženja

2009–2017.

7. Program osnaživanja porodica osoba sa invaliditetom kroz sistem pružanja adekvatne podrške odgovarajućih servisa i službi koje pomažu integraciju osoba sa invaliditetom u zajednicu.

MRSP, udruženja

2009–2014.

Broj i kvalitet sprovedenih programa osnaživanja porodica osoba sa invaliditetom (pristup državnoj pomoći da pokriju troškove invalidnosti, obuka, savetovanje, finansijska pomoć, ustanove za privremeni smeštaj itd.)

8. Program individualnih mera podrška osobama sa invaliditetom u obrazovanju (kako formalnom, tako i neformalnom).

MRSP, MPr

2009–2013.

Broj i kvalitet obuka za nastavno osoblje koje radi sa OSI na svim nivoima

9. Program ostvarivanja jednakih mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

MRSP, MERR

2009–2013.

Broj novozaposlenih lica sa invaliditetom

Prema podacima NSZ, zaposleno je 378 osoba sa invaliditetom, a sredstva za zapošljavanje dobilo je 20 osoba sa invaliditetom.

10. Program ostvarivanja pristupa izgrađenom okruženju osobama sa invaliditetom kroz donošenje i nadzor nad sprovođenjem odgovarajućih propisa u urbanističkom projektovanju, saobraćaju i komunikacijama.

MRSP, MŽSPP, MI

2009–2011.

Utrošena finansijska sredstva za uklanjanje barijera u svim javnim službama, javnim objektima, saobraćajnoj infrastrukturi i prevoznim sredstvima u javnom prevozu

11. Izrada i sprovođenje nacionalnog programa za unapređenje zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom.

MZ

2009–2010.

Donet nacionalni program za unapređenje zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom

2.6. Rodna ravnopravnost

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.6.1. Uspostavljanje institucionalnog okvira za mere koje će obezbediti integraciju principa ravnopravnosti polova u sve aktivnosti državnih organa i institucija

1. Donošenje zakona o ravnopravnosti polova.

MRSP (URR)

2009.

Donet zakon o ravnopravnosti polova

Donet je Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), 11. decembra 2009. godine

2. Uspostavljanje saveta za ravnopravnost polova kao stalnog radnog tela Vlade i definisanje mesta i uloge ovog tela u praćenju stanja i odlučivanju.

MRSP (URR)

2009.

Obrazovan savet za ravnopravnost polova kao stalno radno telo Vlade.

Savet za rodnu ravnopravnost imenovan je i konstituisan 8. decembra 2009. godine.

3. Program stvaranja sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima vlasti do kraja 2009. godine:

– donošenje planova za sprovođenje nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2007–2010;

– sprovođenje analize rodnog budžetiranja i poreskog sistema i donošenje predloga za poboljšanja;

– institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti, a posebno na lokalnom nivou;

– institucionalno uključivanje udruženja.

MRSP (URR), udruženja

2009.

1. Izvršena analiza načina budžetiranja i poreskog sistema sa aspekta rodnog budžetiranja

2. Izvršena analiza primene propisa za zaštitu ljudskih prava žena i ravnopravnost polova

Urađena je ekspertska studija i realizovana radionica za predstavnike državnih institucija za jačanje njihovih kapaciteta za razvoj budžeta za unapređenje ravnopravnosti polova na nacionalnom nivou.

Izvršena je komparativna analiza zakona sa stanovišta ravnopravnosti polova.

4. Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i preduzimanje konkretnih mera kako bi sadržaj Konvencije bio vidljiv u svim aktivnostima državnih organa, u svim oblastima i na svim nivoima.

MRSP (URR), udruženja

2009.

Donet zakon kojim se uređuje ravnopravnost polova

Donet je Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS”, broj 104/09).

5. Podizanje svesti o značaju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i njenog Opcionog protokola u medijima, među zvaničnicima u organima vlasti i sprovođenje kontinuirane obuke nadležnih za sprovođenje relevantnih zakona i programa, naročito zaposlenih u policiji, pravosuđu i zdravstvu.

MRSP (URR), MLJMP, udruženja

2009–2012.

Broj održanih konsultativnih sastanaka i/ili obuka za predstavnike vlasti na svim nivoima za primenu Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena

Obrazovana je radna grupa sastavljena od predstavnika ministarstava za praćenje i sistematizaciju podataka vezanih za sprovođenje CEDAW preporuka i održan dvodnevni seminar za pripremu članova radne grupe za pisanje izveštaja o njihovoj primeni.

2.6.2. Ravnopravno učešće žena i muškaraca u vlasti i odlučivanju o javnoj politici

1. Program povećanja zastupljenosti žena, uključujući i pripadnice nacionalnih manjina, na svim nivoima političkog odlučivanja za najmanje 30 % do 2012. godine:

– izmenama izbornog zakonodavstva na nacionalnom nivou, kojima se propisuje obavezno učešće žena u organima zakonodavne i izvršne vlasti;

– doslednim sprovođenjem Zakona o lokalnim izborima;

– izmenama Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštineRepublike Srbije.

Republički sekretarijat za zakonodavstvo, MDULS,

Narodna skupština

2009–2012.

Izvršene izmene izbornog zakonodavstva na centralnom, pokrajinskom i lokalnom nivou kojima se precizira tip izborne liste u vezi sa raspodelom mesta za kandidate manje zastupljenog pola i definišu principi zamene poslanika i odbornika manje zastupljenog pola

2. Izvršene izmene Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije kojima se uvodi obaveza da najmanje jedan potpredsednik Narodne skupštine i skupština autonomnih pokrajina, kao i zamenik predsednika u skupštinama jedinica lokalne samouprave bude žena, kao i da na čelu skupštinskih odbora i drugih radnih tela skupština bude omogućeno adekvatno učešće žena

3. Procenat žena državnih sekretara u ministarstvima.

4. Procenat žena u izvršnim organima vlasti na lokalnom nivou

U Vladi je bilo 23 % državnih sekretara žena.

2.6.3. Poboljšanje položaja žena na tržištu rada i na poslu uz ostvarivanje ravnopravnog položaja s muškarcima

1. Donošenje i sprovođenje nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2007–2010.

MRSP (URR), MLJMP

2009.

Donet nacionalni plan aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova

Doneta je Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2009–2015. („Službeni glasnik RS”, broj 15/09), 13. februara 2009. godine.

2. Podizanje kapaciteta inspekcije rada i tržišne inspekcije i njihova senzibilizacija za probleme ravnopravnosti polova.

MRSP (URR)

2009–2010.

Broj sprovedenih obuka zaposlenih koji se bave inspekcijom i nadzorom rada na svim nivoima.

Održano je pet dvodnevnih seminara za inspektore rada (obuhvaćeno je 125 inspektora) i izrađen priručnik „Diskriminacija žena na radnom mestu”.

3. Povećanje zastupljenosti žena u programima zapošljavanja, posebno onima koji se odnose na obuku i finansijsku pomoć za pokretanje sopstvenog posla.

MRSP (URR), MERR, NSZ

2009–2011.

Procenat žena uključenih u programe zapošljavanja (broj obuka i broj žena kojima je data finansijska pomoć za pokretanje sopstvenog posla)

Programima dodatnog obrazovanja i obuke obuhvaćeno su 11.672 žene, odnosno 56,89 % ukupnog broja lica koja su obuhvaćena programima dodatnog obrazovanja i obuke. U programe pripravnika bilo je uključeno 9.518 žena, ili 54,49 % od ukupnog broja pripravnika. Subvencijama za samozapošljavanje obuhvaćene su 934 žene, odnosno 40,48 % ukupnog broja lica obuhvaćenih subvencijama. Subvencijama poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta zaposleno je 1.628 žena (49,17 %). Na javnim radovima uključene su 2.783 žene, odnosno 32,46 %.

4. Poboljšanje usklađenosti aktivnih mera tržišta rada profilu korisnica i potražnji radne snage.

MRSP, MERR, NSZ, JLS

2009–2011.

5. Promovisanje ženskog zadrugarstva.

MRSP, MERR, JLS

2009–2011.

1. Donet zakon o izmenama Zakona o bankama i propisi o imenama drugih propisa koji uređuju poslovanje finansijskih organizacija kako bi se stvorili zakonski uslovi za formiranje štedno-kreditnih zadruga

2. Donet zakon o zadrugama

6. Promovisanje i osnivanje centara za podršku i inkubatora za žensko preduzetništvo.

MERR, JLS

2009–2011.

1. Broj centara za žensko preduzetništvo

2. Broj žena u inkubatorima za žensko preduzetništvo

7. Promovisanje oblika socijalnog preduzetništva – zapošljavanje kroz mala udruženja u sektoru usluga socijalne zaštite, brige o domaćinstvu i porodici, uslužnih delatnosti i sl.

MRSP, MERR

2009–2011.

Broj novozaposlenih žena u sektoru usluga socijalne zaštite, brige o domaćinstvu i porodici, uslužnih delatnosti i sl.

8. Otvaranje kreditnih programa za podsticanje ženskog preduzetništva i svih oblika samozapošljavanja.

MERR, MF

2009-2010.

Broj odobrenih kredita za podsticanje ženskog preduzetništva

U okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ne postoji posebna kreditna linija za podsticanje ženskog preduzetnišva.

9. Formiranje fondova za podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja žena.

MERR, MF

2010.

Broj novoformiranih fondova za podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja žena (uključujući posebne programe namenjene samozapošljavanju žena u okviru postojećih fondova) i broj žena koje koriste ove fondove

10. Programi obuke i prekvalifikacije nezaposlenih žena, uključujući i marginalizovane grupe žena, obezbeđivanje kredita za preduzetnice i socijalna davanja za žene koje rade kao neplaćeni pomažući članovi u domaćinstvu.

MRSP, NSZ; JLS, udruženja

2009–2012.

Broj i kvalitet programi obuke i prekvalifikacije nezaposlenih žena

U obukama koje je organizovala i sprovela NSZ bile su uključene 2.154 žene, što je 64,01 % ukupnog broja lica obuhvaćenih obukama. Organozovana je 41 različita vrsta obuke (za knjigovođe, poslovne sekretare, kuvare, šivače, računovođe itd.), čiji kvalitet akreditovano telo nije ocenjivalo.

2.6.4. Socijalna intergracija žena i muškaraca iz ranjivih društvenih grupa obrazovanjem, tržištem rada i učešćem u odlučivanju o javnoj politici

1. Iskorenjivanje nepismenosti među seoskim ženama i Romkinjama.

MPr, SRR

2009–2017.

1. Procenat nepismenih žena u seoskoj populaciji

2. Procenat nepismenih žena u romskoj populaciji

NAPOMENA: Vrednosti indikatora nisu validne za procenu dok se ne izvrši popis.

2. Potpuni obuhvat Romkinja osnovnim obrazovanjem i mere za njihovo uključivanje u više nivoe obrazovanja.

MPr, SRR

2009–2017.

1. Obuhvat romskih devojčica pri upisu u osnovnu školu

2. Obuhvat romskih devojčica pri upisu u srednju školu

Nema podataka o broju romskih devojčica upisanih u osnovnu školu.

Nema podataka o broju romskih devojčica upisanih u srednjnu školu.

3. Mere (stipendiranje, kampanje i sl.) za školovanje ženske dece i omladine iz ranjivih grupa.

MPr, SRR

2009–2017.

Broj i kvalitet dodatnih programa stipendiranja i pomoći za devojčice iz višestruko diskriminisanih grupa (besplatni udžbenici, dopunska nastava i pomoć , kursevi za obrazovanje odraslih žena, podsticajne mere prilikom upisa u srednje škole i na fakultete za devojke iz višestruko diskriminisanih grupa)

Nema podataka o broju i kvalitetu dodatnih programa stipendiranja i pomoći za devojčice iz višestruko diskriminisanih grupa.

4. Pokretanje posebnih programa ekonomskog osnaživanja i zapošljavanja Romkinja, žena sa invaliditetom, žena u statusu izbeglica i žena interno raseljenih s teritorije AP Kosova i Metohije, žena sa sela, kao i samohranih majki nepovoljnog socijalnog položaja.

MRSP, SRR, MERR, NSZ

2009–2017.

Broj i kvalitet posebnih programa ekonomskog osnaživanja višestruko depriviranih žena

Grupnim informisanjem obuhvaćena je 2.191 Romkinja. Procena mogućnosti zapošljavanja i individualni plan zapošljavanja urađen je za 2.351 Romkinju. Za 864 Romkinje je posredovano i upućivane su kod poslodavca. Sajam zapošljavanja posetila je 281 Romkinja.

5. Osnaživanje žena iz ugroženih grupa za učešće u javnom i političkom životu.

URR, SRR

2009–2017.

2.6.5. Prevencija, suzbijanje nasilja i zaštita žena od nasilja

1. Sistemsko i redovno prikupljanje podataka i informacija o svim vidovima nasilja nad ženama.

URR

Kontinuirano

Započet je projekat „Borba protiv seksualno i polno zasnovanog nasilja”, u saradnji sa UNDR-om. Realizacija projekta je predviđena u naredne tri godine i finansiraće je vlada Kraljevine Norveške.

2. Standardizovanje procedura i usvajanje protokola o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim, vaspitnim i obrazovnim ustanovama, policiji i pravosuđu.

MUP, MP, URR, MZ, SRR, MLJMP

2009–2011.

Usvojen protokol o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim, vaspitnim i obrazovnim ustanovama, u policiji i pravosuđu

Na osnovu javnog poziva, angažovani su konsultanti za istraživanje najboljih praksi i za razvijanje Protokola o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim, vaspitnim i obrazovnim ustanovama, u policiji i pravosuđu.

3. Stalna obuka kadrova u pravosuđu, policiji, socijalnim, zdravstvenim, vaspitnim i obrazovanim ustanovama i medijima.

URR, MP, MK, MZ, udruženja

2009–2011.

Broj i kvalitet održanih obuka kadrova u pravosuđu, policiji, socijalnim, zdravstvenim, vaspitnim i obrazovanim ustanovama i medijima

Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje je održao niz obuka i specijalističkih seminara za sudije koje sude u porodičnim odnosima, s posebnim osvrtom na zaštitu i suzbijanje nasilja nad ženama.

Na osnovu javnog poziva angažovani su konsultanti za izradu biografije i sprovođenje obuke za predavače u tri institucije: Pravosudni centar Republike Srbije, Policijska akademija i Služba za upravljanje kadrovima Republike Srbije.

4. Program informisanja i senzibilizacije javnosti o uzrocima i posledicama nasilja nad ženama.

URR, SRR, udruženja

2008–2017.

1. Broj održanih javnih tribina i predavanja o problemima nasilja nad ženama u lokalnim sredinama

2. Broj edukativnih programa za novinare i urednike medija o problemima nasilja nad ženama

5. Program obrazovanja žena da prepoznaju nasilje i njihovo upoznavanje s mehanizmima zaštite.

URR, udruženja

2008–2017.

Broj i kvalitet obrazovnih programa u oblicima formalnog i neformalnog obrazovanja.

U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” održano je 18 okruglih stolova u jedinicama lokalne samouprave. Cilj okruglih stolova bio je povezivanje i unapređenje saradnje lokalnih ustanova i organizacija koje pružaju zaštitu i pomoć žrtvama nasilja, promocija ravnopravnosti polova i položaj žena.

6. Obezbeđenje dovoljnog broja sigurnih kuća koje bi bile dostupne za sve žrtve nasilja u porodici i obezbeđenje sredstava za tekuće troškove sigurnih kuća na svim nivoima.

MRSP, JLS, udruženja

2009–2012.

Broj sigurnih kuća za žrtve nasilja

7. Neprekidno praćenje primene kriterijuma za prihvatanje žrtava nasilja u porodici koji se koriste u sigurnim kućama za žrtve nasilja.

MRSP, MLJMP, JLS, udruženja

Kontinuirano

Izrađeni su i poslati upitnici u septembru 2009. godine svim centrima za socijalni rad na teritoriji Republike Srbije da bi se utvrdilo koje su od postojećih usluga dostupne žrtvama nasilja na teritoriji koje ti centri pokrivaju. Popunjeni upitnici su vraćeni i započeta je njihova obrada.

2.6.6. Uklanjanje stereotipa vezanih za polnu razliku i promocija ravnopravnosti polova u javnosti

1. Donošenje i dosledna primena kodeksa ravnopravnosti polova u medijima.

SRR, NRA

2009–2012.

Usvojen kodeks ravnopravnosti polova u medijima.

Kodeks nije usvojen.

2. Program praćenja medija i medijskih programa iz perspektivepolova.

SRR, URR

2009–2017.

Razvijen program praćenja medija i medijskih programa iz perspektive polova

Program nije razvijen.

3. Program obuke nastavnog osoblja za integraciju perspektive polova u obrazovanje.

SRR, URR, MPr

2009–2012.

Broj i kvalitet održanih edukativnih programa za nastavnike na svim nivoima obrazovanja

Aktivnost nije započeta

4. Integrisanje perspektive polova u obrazovne programe.

SRR, URR, MPr

2009–2012.

Broj održanih konsultativnih sastanaka za integrisanje rodne perspektive u obrazovne programe

Raspisan je javni konkurs namenjen institucijama koje imaju kapacitete da sa aspekta polova analiziraju udžbenike za osnovne i srednje škole i programe džbenika/radnog materijala namenjenog građanskom obrazovanju.

5. Priprema i sprovođenje medijskih kampanja protiv nasilja, seksualnog iskorišćavanja i trgovine ženama.

SRR, MK, URR, Medijski javni servis

2009–2017.

Broj i kvalitet medijskih kampanja

2.7. Javno zdravlje

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.7.1. Jačanje preventivne zdravstvene zaštite

1. Usklađivanje politike javnog zdravlja s principima Svetske zdravstvene organizacije (WNO), evropskom zdravstvenom politikom i sprovođenje nacionalnih strategijskih opredeljenja:

– prevencija bolesti, produžavanje života i unapređenje zdravlja organizovanim naporima društva;

– razvoj političkih, ekonomskih i zakonodavnih pretpostavki za promociju javnog zdravlja;

– kolektivna odgovornost i usmerenost ka socio-ekonomskim uslovima i faktorima rizika.

MZ, ZJZ, MŽSPP, ZS, JLS, udruženja

2008–2017.

1. Doneta strategija javnog zdravljaRepublike Srbije 2. Broj pruženih usluga u sistemu preventivne zdravstvene zaštite

3. Broj otvorenih preventivnih centara u domovima zdravlja

4. Izrađen nacionalni vodič dobre prakse za preventivne usluge

Doneta je Strategija javnog zdravlja Republike Srbije, („Službeni glasnik RS”, broj 22/09) u februaru 2009. godine.

Nema podataka o ukupnom broj pruženih zdravstvenih usluga u sistemu preventivne zaštite. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, prosečan broj poseta odraslog stanovništva lekaru u sistemima primarne zdravstvene zaštite 2008. godine iznosio je 6.308.

2. Donošenje strategije javnog zdravlja.

MZ

2009–2010.

Doneta strategija javnog zdravlja Republike Srbije

Doneta je Strategija javnog zdravlja Republike Srbije, („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), u februaru 2009. godine.

3. Sprovođenje rasprave i donošenje zakona o javnom zdravlju.

MZ

2008–2009.

Donet zakon o javno-zdravstvenoj službi

Donet je Zakon o javnom zdravlju („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), u septembru 2009. godine.

4. Definisanje finansiranja javno zdravstvenih aktivnosti – preventivnih usluga.

MZ

2008–2009.

Definisan procenat učešća nacionalnog budžeta i budžeta jedinica lokalne samouprave za održivo finansiranje javno zdravstvenih usluga prema godišnjim programima.

2.7.2. Smanjenje smrtnosti, nesposobnosti i prevremene smrtnosti od najdominantnijih hroničnih nezaraznih bolesti (bolesti krvotoka, malignih bolesti i dijabetesa)

1. Unapređenje sistema prikupljanja, analiza podataka i determinantama zdravlja kao i nejednakostima u zdravlju.

MZ, MNTR, IZJZ

2008–2011.

1. Definisan metod i skup podataka za praćenje, analizu i procenu zdravstvenog stanja, determinanti zdravlja i nejednakosti u zdravlju

2. Formiran nacionalni savet za zdravstvene informacije i znanje

3. Donet nacionalni program za istraživanja i razvoj u javnom zdravlju

2. Unapređenje rada mreže instituta i zavoda za zaštitu javnog zdravlja.

MZ, IZJZ

2008.

Kontinuirano

3. Obezbeđenje pravičnosti i jednakosti u korišćenju zdravstvene zaštite svih građana.

MZ, JLS, ZS

2008–2017.

Usvojen izveštaj o efektima zdravstvene i politike drugih javnih sektora po zdravlje populacije sa naglaskom na nejednakosti

4. Praćenje smrtnosti, neposobnosti i prevremene smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti prema geografskim, demografskim, socio-ekonomskim specifičnostima.

IZJZ

Kontinuirano

Izvršeno prilagođavanje analitičkih podataka o zdravstvenim potrebama i drugim očekivanjima stanovništva za korisnike informacija

5. Obrazovanje stručnih radnika i multidisciplinarnost u pristupu.

MPr, MZ, privredne komore, SU, udruženja

Kontinuirano

1. Broj održanih edukacija na svim nivoima

2. Broj izrađenih vodiča za menadžment prioritetnim masovnim nezaraznim bolestima

2.7.3. Smanjenje smrtnosti, nesposobnosti i prevremene smrtnosti uzrokovane povredama

1. Izrada i sprovođenje programa prevencije hroničnih nezaraznih bolesti i povreda.

MZ, IZJZ , JLS

2008–2009.

1. Urađen i implementiran program prevencije hroničnih nezaraznih bolesti

2. Izrađeni programi ranog otkrivanja (skrining)

Doneta je Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih i nezaraznih bolesti („Službeni glasnik RS”, broj 22/09).

Donet je Nacionalni program za skrining karcinoma dojke, materice i kolorektalnog karcinoma.

Donet je Nacionalni program ,,Srbija protiv raka” („Službeni glasnik RS”, broj 20/09).

2. Dizajniranje i sprovođenje zdravstvenih kampanja usmerenih na unapređenje stilova života i bezbednost i zdravlje na radu.

MZ, MRSP

2008–2009.

Broj zdravstvenih kampanja usmerenih na unapređenje stilova života i bezbednost i zdravlje na radu

3. Izrada i sprovođenje programa zaštite zdravlja na radnim mestima sa povećanim rizikom.

MZ, MRSP

2008–2010.

Donet i sproveden program zaštite zdravlja na radnim mestima s povećanim rizikom

4. Jačanje kapaciteta ustanova koje se bave javnim zdravljem za praćenje i analizu oboljevanja, nesposobnosti i prevremenog mortaliteta izazvanog povredama.

MZ, MRSP

Kontinuirano

1. Utvrđeni populacioni i hospitalni registri i utvrđeni metod i skup podataka na nacionalnom nivou

2. Broj akreditovanih i referentnih laboratorija

5. Sprovođenje i poštovanje međunarodnih konvencija, preporuka i direktiva (ILO-Konvencija 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini, Direktiva EU- 89-391-EES i ostale, smernice EU za procenu rizika).

MRSP, MZ

Kontinuirano

1. Doneta i sprovedena strategija bezbednosti i zdravlja na radu

2. Donet i sproveden nacionalni program zaštite zdravlja radno aktivnog stanovništva

Doneta je Strategija bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, broj 32/09), u aprilu 2009. godine.

6. Obrazovni i informativni programi za zaposlene i poslodavce, inspektore rada i druge stručne kadrove, informisanje javnosti.

MRSP, MNTR

2008–2012.

Broj i kvalitet edukativnih i informativnih programa za zaposlene i poslodavce, inspektore rada i druge stručne kadrove

Sprovedena interna edukacija za 301 inspektora rada za vršenje integrisanog inspekcijskog nadzora. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je u saradnji sa socijalnim partnerima izvršila edukaciju oko 1.700 zaposlenih, poslodavaca i drugih učesnika u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.

2.7.4. Smanjenje negativnih efekata zaraznih bolesti, posebno side i tuberkuloze na zdravlje ljudi

1. Usklađivanje nacionalnih propisa i sprovođenje međunarodnih akata (Deklaracije UN o posvećenosti borbi protiv side, Milenijumski ciljevi razvoja UN (br. 6), - o borbi protiv side, tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti, nacionalna strategija za borbu protiv side i dr.).

MZ, IZJZ, udruženja

Kontinuirano

Broj usklađenih zakonskih i podzakonskih akata

2. Razvoj sistema za brzo reagovanje u nepredvidivim situacijama, uključujući i kontrolu i nadzor nad zaraznim bolestima.

MZ, IZJZ

2008–2012.

Razvijen sistem za brzo reagovanje u vanrednim situacijama

3. Borba protiv HIV-a i kompletiranje epidemiološke slike (još nije potpuna).

MZ, udruženja

Kontinuirano

4. Razvoj programa za mlade, sprečavanje stigmatizacije i socijalne isključenosti.

MZ, MOS, MPr, JLS, udruženja

2008- Kontinuirano

1. Broj razvijenih programa za prevenciju i zaštitu zdravlja mladih

2. Broj registrovanih mladih 15–30 godina obolelih od PPI i side

5. Prevencija i lečenje tuberkuloze, primena opservirane terapije, lečenje multirezistentne tuberkuloze, obrazovanje stanovništva i informisanje javnosti.

MZ, IZJZ, JLS, udruženja

2008–2010.

Donet i sproveden nacionalni program prevencije i lečenja tuberkuloze

6. Prevencija i lečenje ostalih zaraznih bolesti.

MZ, IZJZ

Kontinuirano

2.7.5. Smanjenje opterećenja stanovništva bolestima usled depresije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja

1. Razvoj zakonodavstva u oblasti mentalnog zdravlja i poštovanje međunarodnih standarda.

MZ, SMZ

2008-2010.

2. Donošenje i sprovođenje nacionalne strategije u oblasti mentalnog zdravlja.

MZ, JLS, SMZ, udruženja

2008.

Doneta nacionalna strategija u oblasti mentalnog zdravlja

3. Prevencija mentalnih poremećaja (depresija) i unapređenje mentalnog zdravlja.

MZ, SMZ, udruženja

2008-

Kontinuirano

Donet i sproveden nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja

4. Unapređenje službi, ljudski resursi i obrazovanje (prevencija, razvoj službi za mentalno zdravlje na lokalnom nivou, skraćivanje hospitalizacije, razvoj dnevnih bolnica i dispanzersko lečenje).

MZ, MPr, IZJZ

2008-2017.

5. Razvoj programa zaštite boračke populacije u okviru projekta za poboljšanje zdravstvenog stanja veterana obolelih od PTSP

MRSP, MZ

2010–2017.

Donet i sproveden program zaštite veterana

6. Podizanje nivoa pruženih usluga i usvajanje standarda (dobra klinička praksa, kriteriji akreditacije, nadzor i praćenje i dr.).

MZ, SMZ, NKMZ

2008-2015.

7. Razvijanje programa međusektorske saradnje u oblasti resornih ministarstava (zdravlja, rada i socijalne politike, obrazovanja, pravde).

MZ, MRSP, MPr, MP

2008- Kontinuirano

8. Informisanje javnosti i obrazovanje.

MZ, SMZ, MOS, udruženja

Kontinuirano

Broj kampanja posvećenih informisanju javnosti u cilju prevencije poremećaja mentalnog zdravlja

2.7.6. Smanjenje nejednakosti u zdravlju između populacionih grupa tako što će se poboljšati zdravlje osetljivih populacionih grupa

1. Procena uticaja zdravstvene politike i politike u drugim sektorima na nejednakosti u zdravstvenom stanju stanovništva.

MZ, MRSP, JLS, ZS

2008-2010.

Usvojen izveštaj o efektima zdravstvene i politike drugih javnih sektora po zdravlje populacije sa naglaskom na nejednakosti

2. Izrada i sprovođenje programa unapređenja zdravlja osetljivih populacionih grupa:

– unapređenje dostupnosti zdravstvenih usluga ženama i smanjenje regionalnih razlika;

– poboljšanje dostupnosti usluga u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem;

– obrazovanje mladih o reproduktivnom zdravlju.

MZ, MRSP, MPr i škole, udruženja

2009- Kontinuirano

1. Donet program unapređenja zdravlja žena

2. Donet i sproveden program unapređenja reproduktivnog zdravlja mladih

Donet je Program podsticanja rađanja, unapređenja reproduktivnog zdravlja i planiranje porodice.

3. Smanjenje negativnih uticaja životne sredine na zdravlje dece:

– donošenje i sprovođenje plana akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji (CEHAP);

– smanjenje štetnog uticaja aerozagađenja na zdravlje dece;

– smanjenje broja povreda u saobraćaju.

MZ, MŽSPP, MPr, SEPA, udruženja

Kontinuirano

Donet i sproveden CEHAP

Donet je Akcioni plan za životnu sredinu i zdravlje dece (CEHAP) i započeta je njegova realizacija.

4. Izrada i sprovođenje zdravstveno-vaspitnih programa za određene populacione grupe.

MZ, MPr, MOS,

udruženja

2008- Kontinuirano

Broj zdravstveno-vaspitnih programa za mlade 15–30 godina

2.8. Stanovanje i stambena politika

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna

institucija

i partneri

u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.8.1. Obezbeđenje odgovarajućeg stana licima /domaćinstvima bez stana uz podizanje akcionog potencijala svih aktera u tome

1. Donošenje zakona o socijalnom stanovanju.

MŽSPP

2009.

Donet zakon o socijalnom stanovanju

Donet je Zakon o socijalnom stanovanju („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), u septembru 2009. godine.

2. Priprema i donošenje nacionalne strategije socijalnog stanovanja.

MŽSPP

2008–2009.

Doneta i sprovedena nacionalna strategija socijalnog stanovanja

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja nije doneta.

3. Osnivanje republičke agencije za stanovanje.

MŽSPP

2009.

Osnovana i kadrovski i organizaciono funkcionalna Republička agencija za stanovanje

Republička agencija za stanovanje je osnovana saglasno Zakonu o socijalnom stanovanju, ali nije bila kadrovski i organizaciono osposobljena za delovanje.

4. Razvoj i donošenje novog zakonodavnog okvira stambene politike (izmena Zakona o stanovanju, izmene Zakona o održavanju stambenih zgrada).

MŽSPP

2009–2010.

1. Urađene izmene i dopune Zakona o stanovanju

2. Urađene izmene i dopune Zakona o održavanju stambenih zgrada

5. Izrada i donošenje:

– pravilnika o prostornim i tehničkim standardima gradnje stanova u skladu sa ekološkim parametrima i energetskom efikasnošću;

– uredbe o merilima i kriterijumima za korišćenje sredstava za socijalno stanovanje;

– uredbe o uslovima i merilima za rešavanje stambenih potreba lica bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda;

– uredbe o uslovima, standardima i normativima za planiranje i projektovanje, građenje, korišćenje i održavanje stanova za socijalno stanovanje;

– pravilnika o uslovima za izdavanje i oduzimanje licence za rad, kao i sadržinu posebnog registra neprofitnih stambenih organizacija;

– pravilnika o proceduri izrade i primene planova za konsolidaciju / preuređivanje neformalnih naselja;

– pravilnika o održavanju stambenih zgrada u odnosu na standarde kvaliteta stanovanja i življenja.

MŽSPP, RAS

2010–2011.

1. Donet pravilnik o prostornim i tehničkim standardima gradnje stanova u skladu sa ekološkim parametrima i energetskom efikasnošću

2. Doneta uredba o merilima i kriterijumima za korišćenje sredstava za socijalno stanovanje

3. Doneta uredba o uslovima i merilima za rešavanje stambenih potreba lica bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda

4. Doneta uredba o uslovima, standardima i normativima za planiranje i projektovanje, građenje, korišćenje i održavanje stanova za socijalno stanovanje

5. Donet pravilnik o uslovima za izdavanje i oduzimanje licence za rad, kao i sadržinu posebnog registra neprofitnih stambenih organizacija

6. Donet pravilnik o proceduri izrade i primene planova za konsolidaciju / preuređivanje neformalnih naselja

7. Donet pravilnik o održavanju stambenih zgrada u odnosu na standarde kvaliteta stanovanja i življenja

6. Usaglašavanje zakona i sistemskih mera koje su neophodne za adekvatnu primenu Zakona o socijalnom stanovanju (u oblasti finansiranja, imovine, planiranja, izgradnje, građevinskog zemljišta, eksproprijacije).

MŽSPP, MF, RAS

2009–2010.

Broj donetih usaglašenih zakona i podzakonskih akata

7. Osnivanje opštinskih stambenih agencija i/ili drugih udruženja na regionalnom i/ili lokalnom nivou zaduženih za sprovođenje stambene politike u domenu socijalnog stanovanja i za sprovođenje nacionalne strategije socijalnog stanovanja.

JLS uz koordinaciju MŽSPP i RAS

2008–2011.

Broj opštinskih stambenih agencija

U okviru SIRP programa UN Habitata osnovano je sedam opštinskih stambenih agencija.

8. Priprema i donošenje lokalnih strategija stanovanja.

JLS uz koordinaciju MŽSPP i RAS

2008–2012.

Broj donetih opštinskih stambenih strategija

9. Razvoj i sprovođenje sistema stambenih subvencija:

– objektnih subvencija (direktna davanja, poreske olakšice i sl.) usmerenih na podsticanje gradnje stanova u neprofitnom sektoru, legalizaciju stambenog fonda, konsolidaciju neformalnih naselja, održavanje stanova i stambenih zgrada, a čiji su primaoci investitori odnosno izvođači radova, pod uslovom da deluju neprofitno u delu svojih aktivnosti za koje dobijaju objektne subvencije;

– subjektnih subvencija (stambenog dodatka), u okviru postojećeg sistema socijalne zaštite, usmerenih na povećanje sposobnosti domaćinstava da plate troškove stanovanja, legalizacije stana, priključivanja na javnu komunalnu infrastrukturu uz prethodnu izradu propisa o ukrštenoj proveri imovine i prihoda domaćinstava koja primaju subvencije.

MŽSPP, RAS

2009–2017.

1. Razvijene objektne stambene subvencije

2. Razvijene subjektne stambene subvencije

.

10. Program dostupnog stanovanja u javnom (neprofitnom) sektoru:

– izrada planske i urbanističke dokumentacije i izgradnja 20.000 stanova u javnom (neprofitnom) sektoru uz subvencionisane uslove izgradnje u centrima administrativnih okruga;

– izrada planske i urbanističke dokumentacije i izgradnja 3.000 stanova namenjenih stanovanju u zaštićenim uslovima.

MŽSPP, MNiP,

RAS, lokalne stambene agencije

2009–2015.

1. Broj novoizgrađenih stanova u javnom (neprofitnom) sektoru uz subvencionisane uslove izgradnje

2. Broj novoizgrađenih stanova namenjenih stanovanju u zaštićenim uslovima

2.8.2. Sprečavanje propadanja određenih naselja , odnosno otklanjanje postojećih nehigijenskih i divljih (slamova) uz najveće izbegavanje relokacije stanovništva

1. Program evidentiranja beskućnika i područja podstandardnog stanovanja.

MŽSPP, RAS

2009.

Izrađena funkcionalna baza podataka o nehigijenskim naseljima u Republici Srbiji

2. Lokalni programi sanacije nehigijenskih naselja:

– izrada planske dokumentacije i rešavanje problema vlasništva nad zemljištem, izdavanje dozvola gradnje, pribavljanje subvencija;

– renoviranje zgrada i komunalne infrastrukture;

– razvijanje socijalne infrastrukture i integracija naselja u širu zajednicu.

lokalne stambene agencije

2009–2012.

Broj i kvalitet lokalnih programa sanacije nehigijenskih naselja

2.8.3. Povećanje sigurnosti stanovanja – zaustavljanje ilegalne gradnje, sprovođenje legalizacije uz najveće izbegavanje nepotrebnog rušenja i regulisanje tržišta iznajmljivanja stanova

1. Razvoj i sprovođenje povoljnih kredita za završavanja/adaptaciju nedovršenih/nenastanjenih stanova u gradovima (uz obavezu da se stanovi aktiviraju na tržištu pod kontrolisanim uslovima zakupa ili prodaje).

MŽSPP, MF

2009–2015.

1. Broj novorazvijenih kreditnih programa za adaptaciju nenastanjenih stanova

2. Broj adaptiranih nenastanjenih stanova

2. Program sanacije neformalnih naselja - priprema operativnih (integralnih) projekata konsolidacije neformalnih naselja, uključujući komunalno opremanje društvenom infrastrukturom i obezbeđivanje društveno – ekonomskog razvoja, kao i urbanističke planove.

RAS, lokalne stambene agencije

2009–2012.

Broj legalizovanih stanova

2.8.4. Zaustavljanje propadanja stambenog fonda i približavanje prosečnih uslova stanovanja standardima EU

1. Razvoj i sprovođenje povoljnih kredita za renoviranje i radove na kapitalnom investicionom održavanju iz budžetskih izvora, sanacija najugroženijih zgrada i završavanje nedovršenih stanova u gradovima (uz obavezu da se stanovi aktiviraju na tržištu pod kontrolisanim uslovima zakupa ili prodaje).

MŽSPP

2009–2010.

Broj i kvalitet novorazvijenih kreditnih programa za kapitalno investiciono održavanje stambenog prostora

2. Organizovanje programa obuke vlasnika stanova u organizovanju upravljanja stambenim zgradama.

RAS

2010- Kontinuirano

Broj i kvalitet programa obuke vlasnika stanova u organizovanju upravljanja stambenim zgradama

2.8.5. Otklanjanje velikih razlika u kvalitetu stanovanja na nivou naselja uz očuvanje regionalnih specifičnosti

1. Program jačanja institucionalnih kapaciteta u postojećim telima (gradska ili opštinska uprava i administracija, opštinska stambena agencija ili javno preduzeće za održavanje stambenih zgrada) za obučavanje u organizovanju udruženja stanara, upravljanju i načinu konkurisanja za pristup podsticajnim finansijskim sredstvima.

RAS, lokalne stambene agencije

2009- Kontinuirano

1. Broj i kvalitet programa obuke zaposlenih u lokalnim stambenim agencijama

2. Broj i kvalitet programa obuke skupština stanara u organizovanju upravljanja stambenim zgradama

2. Program podrške stanovanju na selu.

RAS, lokalne stambene agencije

2009- Kontinuirano

1. Dužina izgrađene vodovodne mreže na seoskom području

2. Dužina izgrađene kanalizacione mreže na seoskom području

3. Dužina izgrađenih ulica sa savremenim kolovoznim zastorom na seoskom području

2.9. Regionalni i lokalni aspekti održivog razvoja

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.9.1. Decentralizacija uz primenu savremenog koncepta regionalizacije i socio-ekonomskog pristupa

1. Donošenje zakona kojima se definiše oblast regionalnog razvoja (zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije), kao i odgovarajućih podzakonskih akata, a u skladu sa Strategijom regionalnog razvoja Republike Srbije za period 2007–2012. godine.

MERR, MŽSPP

2009.

1. Donet i sproveden zakon o regionalnom razvoju

2. Doneta i sprovedena podzakonska akta u skladu sa zakonom i Strategijom regionalnog razvoja Republike Srbije 2007–2012.

Donet je Zakon o regionalnom razvoju, („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) sredinom 2009. godine.

Započeta je izrada pratećih podzakonskih akata i donete su: Odluka o osnivanju Nacionalne agencije za regionalni razvoj („Službeni glasnik RS”, broj 75/09) .i Uredba o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS”, broj 109/09).

2. Obrazovanje nacionalne agencije za regionalni razvoj i akreditovanje oblasnih asocijacija.

MERR

2009–2010.

1. snovana nacionalna agencija za regionalni razvoj

2. Broj akreditovanih oblasnih asocijacija

Formirana je Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Akreditacija oblasnih agencija nije započeta.

3. Ustanovljavanje tipologije regiona u skladu sa evropskim standardima

MERR, RZS

2009.

Usvojena nacionalna klasifikacija regiona prema evropskim standardima, nivo 1 i 2.

Doneta je Uredba o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS”, broj 109/09), 29. maja 2009. godine, kojom je utvrđeno sedam statističkih regiona i njihove granice.

4.Izrada regionalnih strategija na osnovu Zakona o regionalnom razvoju

MERR, u koordinaciji s regionalnim i lokalnim akterima

2010.

1. Izrađena regionalna strategija za svaki region u Republici Srbiji uz participaciju nadležnih regionalnih i lokalnih vlasti za taj region

2. Utvrđeni prioriteti razvoja regiona i načini njihovog ostvarivanja.

2.9.2. Izgradnja i jačanje novog sistema raspodele nadležnosti između različitih vertikalnih nivoa vlasti

1. Donošenje zakona o imovini lokalne samouprave.

MF

2009.

1. Donet zakon o imovini lokalne samouprave.

2. Donete odgovarajuće izmene zakona kojima se reguliše raspodela prihoda od naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa i naknade za zaštitu životne sredine lokalnim samoupravama.

Zakon o imovini lokalne samouprave nije donet.

Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), u maju 2009. godine, kojim su precizno utvrđeni kriterijumi za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i obveznici plaćanja, kao i obaveza Vlade da propisuje najviši iznos naknade. Propisana je, takođe, obaveza jedinica lokalne samouprave da ostvarena sredstva namenski usmeravaju u zaštitu i unapređivanje životne sredine prema donetim programima, odnosno prema lokalnim akcionim i sanacionim planovima.

2. Zakonsko uređivanje raspodele ustupljenih prihoda jedinicama lokalne samouprave od prihoda Republike Srbije koji nisu regulisani Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) (pre svega prihoda od naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa i naknade za zaštitu životne sredine).

MF, MŽSPP

2009.

Izvršena funkcionalna decentralizacija poreske administracije.

Sve jedinice lokalne samouprave preuzele su od Poreske uprave naplatu svojih izvornih prihoda, utvrđenih Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 62/06).

2.9.3. Jačanje koncepta regionalne konkurentnosti i povezivanja

1. Program razvoja infrastrukture nerazvijenih područja.

MI, KORNP

2009–2012.

1. Donet i sproveden program razvoja infrastrukture nerazvijenih područja

2. Budžetska sredstva utrošena na razvoj infrastrukture u nerazvijenim područjima

Nije donet Program razvoja infrastrukture nerazvijenih područja.

Ministarstvo za NIP je pokrenulo program „Razvoj infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji kroz projekte NIP-a”. U okviru realizacije Programa izgrađeno je: 43 km puteva i ulica, 38 km vodovodne i 15 km kanalizacione mreže, rekonstruisano je: pet škola, dva obdaništa i jedan dom kulture, izgrađene su dve fiskulturne sale i šest otvorenih sportskih terena i igrališta. Održana je serija obuka u šest gradova za više od 80 predstavnika najnerazvijenijih opština i intenzivnom i kontinuiranom podrškom u svim fazama realizacije Programa znatno je ojačan kapacitet tih opština za upravljanje projektima.

2. Program jačanja regionalnih nosilaca razvoja - Usklađivanje zakonske regulative i uspostavljanje mreže institucija za podsticanje regionalne konkurentnosti (garancijskih fondova, mikrokreditnih organizacija, garancijskih šema ili lokalnih fondova za finansiranje).

MERR

2009–2010.

Broj i kvalitet uspostavljenih institucija za podsticanje regionalne konkurentnosti u jedinicama lokalne samouprave.

Osnovane su kancelarije za lokalni ekonomski razvoj širom Republike Srbije i centri za podršku građanima, dodeljeni su operativni grantovi regionalnim razvojnim agencijama i pružena tehnička podrška njihovom funkcionisanju, ojačani su kapaciteti SKGO.

3.Izrada strategije o industrijskim parkovima

MERR

2010.

Izrađena i doneta strategija kojom će se utvrditi smernice za razvoj industrijskih parkova u Republici Srbiji

4. Stvaranje statističko-analitičke osnove za procenu, praćenje i predviđanje elemenata regionalne konkurentnosti u skladu sa EU.

MERR, RZS

2009–2011.

Uspostavljena statističko-analitička osnova za procenu, praćenje i predviđanje elemenata regionalne konkurentnosti u skladu sa EU

Pripremljena su sledeća aka:

– Uredba o utvrđivanju metodologije za izračunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave;

– Odluka o jedinstvenoj listi razvijenosti regiona;

– Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra mera i podsticanja regionalnog razvoja.

2.9.4. Smanjenje neravnomernosti u regionalnom razvoju; unutar regiona i između sela i grada

1. Uspostavljanje institucionalnog okvira za vođenje politike podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja:

– formiranje odgovarajućih organa, odnosno organizacija za regionalni razvoj na nacionalnom i regionalnom nivou i njihovo umrežavanje (nacionalna agencija za regionalni razvoj, akreditacija oblasnih asocijacija);

– definisanje i primena metodologije za merenje stepena razvijenosti, usklađene sa evropskim standardima;

– definisanje podsticajnih mehanizama za ravnomeran regionalni razvoj;

– izrada programa razvoja 40 najnerazvijenijih opština.

MERR, KORNP, RZR, RZS

2009.

1. Utvrđena metodologija za merenje stepena razvijenosti, usklađena sa evropskim standardima

2. Utvrđeni podsticajni mehanizmi za ravnomerni regionalni razvoj.

3. Donet program razvoja 40 najnerazvijenijih opština

Metodologija za izračunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave nije izrađena.

Jedinstvena lista razvijenosti regiona i registar mera i podsticanja regionalnog razvoja nije izrađena.

2.Implementacija programa za socio-ekonomski razvoj

– podrška sprovođenju politike regionalnog razvoja na nacionalnom nivou

– tehnička pomoć i operativni grantovi za regionalne razvojne agencije

– grant šema za infrastrukturne razvojne projekte

MERR

2009-2012.

1. Ojačani kapaciteti zna nacionalnom nivou za kreiranje i sprovođenje politike regionalnog razvoja

2. Unapređeni kapaciteti i funkcionisanje RRA u cilju unapređenja konkurentnosti datog regiona/oblasti

3. Broj i vrednost relevantnih infrastrukturnih projekata koji će doprineti ravnomernijem regionalnom razvoju i smanjenju dispariteta

3. Program podsticajnih kreditnih sredstava za ravnomerni regionalni razvoj:

– finansiranje i kreditiranje infrastrukturnih projekata;

– odobravanje podsticajnih kredita za osnivanje novih preduzeća, kao i za poboljšanje opremljenosti i proširenje kapaciteta postojećih privrednih subjekata;

– podsticajni krediti za novozaposlene i one koji su ostali bez posla, kao posledica tranzicionog procesa;

– krediti za podsticanje izvoza;

– usmeravanje dela sredstava iz privatizacije za podsticajno kreditiranje profitabilnih projekata na nerazvijenom području.

MERR, MF, Fond za razvoj, SIEPA, KORNP

2009–2013.

1. Broj novoosnovanih preduzeća na teritoriji nerazvijenih opština

2. Procenat nezaposlenih u nerazvijenim opštinama (po opštinama)

Sprovedena su dva konkursa za dodelu bespovratnih sredstava kroz Uredbu o uslovima i načinu internacionalizacije privrednih društava („Službeni glasnik RS”, broj 17/09). Na taj način je finansirano 209 preduzeća u iznosu od 48 miliona dinara.

Realizovan je Program o rasporedu i korišćenju sredstava za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama, na osnovu kojeg je dodeljeno 3,3 milijarde dinara za 237 korisnika podsticajnih kredita.

4. Programi za unapređenje nerazvijenih oblasti u Republici Srbiji:

– projekat podrške južnoj i jugozapadnoj Srbiji

– projekat opštinskog razvoja u regionu Dunava

– program razvoja Jablaničko-pčinjskog okruga

MERR u saradnji sa JLS

2009-2012.

1. Broj nerazvijenih opština uključenih u programe razvoja

2. Broj pripremljenih infrastrukturnih projekata u nerazvijenim oblastima (izrađena projektno-tehnička dokumentacija za one-stop-shop, razvojne infrastrukturne projekte – industrijski parkovi, inkubacioni centri turistička infrastruktura, reciklažni centri itd.)

3. Broj novih prostornih planova u nerazvijenim opštinama obuhvaćenim programima

5. Povećanje uticaja sektora malog i srednjeg preduzetništva ujednačenijem regionalnom razvoju:

– uvođenje diferenciranih podsticaja na osnovu poreske politike (poreski podsticaji, oslobađanje, olakšice i drugi elementi poreske politike za podsticanje regionalnog razvoja, stimulisanje investicija, zapošljavanja i privrednog rasta na nerazvijenom području);

– vođenje politike direktnog programiranja prostornog razvoja i razvoja poslovnih lokacija;

– stvaranje lokalnih razvojnih koalicija (udruženja) za podršku preduzetničkim aktivnostima;

– razvoj lokalnih fondova kroz kofinansiranje javnog i privatnog sektora;

– odgovarajuća alokacija regionalnih razvojnih resursa.

MERR, MF, Fond za razvoj, SIEPA, KORNP

2009- Kontinuirano

2.9.5. Razvoj, kvalitetno i neprekidno unapređenje komunalne infrastrukture

Promena zakonskih propisa kojima bi se omogućilo jedinicama lokalne samouprave da ulaze u koncesione i ostale finansijske aranžmane u cilju izgradnje i održavanja komunalne infrastrukture.

MŽSPP, MF

2009.

Izvršena izmena zakonskih propisa kojom bi se omogućilo lokalnim samoupravama da ulaze u koncesione i ostale finansijske aranžmane u cilju izgradnje i održavanja komunalne infrastrukture

Izrada strategije i akcionog plana za transformaciju javnih komunalnih preduzeća

MERR

2009-2010.

Doneta strategija za transformaciju javnih komunalnih preduzeća i akcioni plan za njeno sprovođenje

Restrukturiranje javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća, uvođenje tržišta i konkurencije u javnom sektoru i stvaranje privatno-javnih partnerstava uz privatizaciju non core delatnosti.

JLS uz koordinaciju MF

2009–2010.

Broj opština u kojima je izvršeno restrukturiranje javnih komunalnih preduzeća

4. Sprovođenje velikih infrastrukturnih projekata komunalne infrastrukture, vodosnabdevanja, prečišćavanja otpadnih voda, izgradnje regionalnih deponija:

– Rasina – projekat regionalnog vodosnabdevanja;

– Veliki Bački Kanal – projekat prerade otpadnih voda i kanalizacija;

– Sremska Mitrovica – upravljanje čvrstim otpadom.

MERR, JLS

2009-2013.

Sprovedeni projekti

Odlukom o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata NIP-a utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, odobren je projekat „Projekti koji se finansiraju i IPA 2008. godine – Program podrške razvoju opštinske infrastrukture”:

– Regionalni sistem vodosnabdevanja za rasinski okrug (Kruševac);

– Regionalni projekat prečišćavanja otpadnih voda Vrbas / Kula, u vrednosti 532.000.000, 00 dinara, i to za Regionalni projekat prečišćavanja otpadnih voda Vrbas / Kula 380.000.000,00 dinara.

5. Donošenje opštinskih strategija razvoja infrastrukture.

JLS uz koordinaciju MI

2009–2011.

Broj opština koje su izradile lokalne strategije razvoja infrastrukture

2.9.6. Zaštita i korišćenje prirodnih resursa kojima gazduje jedinica lokalne samouprave u skladu s principima održivog razvoja, primenom ekonomskih instrumenata

1. Jačanje administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovođenje strategija i propisa u oblasti zaštite životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara na lokalnom i regionalnom nivou.

MŽSPP, JLS

2008–2015.

1. Broj inspektora zaštite životne sredine na lokalnom nivou

2. Broj opština sa uspostavljenom funkcijom komunalne policije

Broj inspektora životne sredine se neznatno povećao

2. Institucionalno jačanje jedinica lokalne samouprave kroz:

– osnivanje uprava za zaštitu životne sredine ili uprava za održivi razvoj;

– osnivanje ili podršku rada opštinskih fondova za zaštitu životne sredine.

JLS uz koordinaciju

MŽSPP

2009–2011.

1. Broj opština sa uspostavljenim institucijama za zaštitu životne sredine u okviru opštinske administracije (uprava, sekretarijat, grupa...)

2. Broj opština sa uspostavljenim fondovima za zaštitu životne sredine

Program unapređenja rada inspekcijskih službi u ingerenciji lokalne samouprave kroz njihovo opremanje, obuku i podsticanje preventivnog rada, kao i poboljšanje koordinacije sa centralnim nivoom i međusektorske koordinacije na nivou opština.

MŽSPP, JLS

2009–2011.

Broj i kvalitet sprovedenih obuka za inspekcijske organe u jedinicama lokalne samouprave

2.9.7. Stvaranje bolje organizovane i koordinisane lokalne vlasti, lokalne administracije i javnih preduzeća, stalna promocija uključivanja javnosti u planiranje i usvajanje principa dobre prakse i održivog razvoja u urbanističko planskoj dokumentaciji

1. Uspostavljanje sistema praćenja i izveštavanja o promenama u prostoru i sprovođenja prostornih i urbanističkih planova i veće investiranje u informacione tehnologije u okviru organa za urbanizam i prostorno planiranje na nacionalnom i lokalnom nivou.

MŽSPP

Uspostavljen funkcionalni sistem praćenja i izveštavanja na centralnom nivou o promenama u prostoru

2. Pomoć opštinama prilikom izrade generalnih planova kroz stručnu, administrativnu i finansijsku podršku sa nacionalnog nivoa:

– razrada sadržaja prostornih planova na lokalnom i regionalnom nivou (pravilnik, uputstvo);

– izrada geoloških (inženjersko-geoloških i hidrogeoloških) osnova kao podloga za prostorno planiranje

– stvaranje informacione osnove i praćenje realizacije planova - registar prostornog planiranja u MŽSPP;

– definisanje institucija međuopštinske saradnje: grupe za usklađivanje razvojnih i prostornih planova na nivou više opština;

– fondovi za prostorno planiranje i usmeravanje razvoja na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

MŽSPP

2009–2010.

1. Uspostavljen centralni registar prostornih planova

2. Broj uspostavljenih međuopštinskih tela za usklađivanje razvojnih i prostornih planova

3. Jačanje administrativnih kapaciteta institucija i organa zaduženih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje, kao i upravljanje projektima na lokalnom nivou.

JLS uz koordinaciju MŽSPP

2009–2010.

Broj i kvalitet sprovedenih obuka za zaposlene u institucijama zaduženim za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje u jedinicama lokalne samouprave

4. Promovisanje jasnih procedura sa uputstvima o izgradnji i realizovanju investicija za potencijalne investitore.

JLS uz koordinaciju MERR

2009–2010.

Broj publikovanih vodiča za potencijalne investitore na centralnom i lokalnom nivou

5. Ugrađivanje principa energetske efikasnosti, racionalne izgradnje, očuvanja prirodnih resursa i vizuelnog identiteta područja, kao i poštovanja tradicije prilikom izrade prostornih i urbanističkih planova.

JLS uz koordinaciju MŽSPP

Kontinuirano

6. Jačanje uloge javnog prevoza, uz uvođenje novih vidova javnog prevoza, pre svega lakog šinskog saobraćaja.

JLS uz koordinaciju MI

Kontinuirano

7. Uvođenje Geografskog informacionog sistema na lokalnom nivou i umrežavanje.

JLS uz koordinaciju MŽSPP

2009–2012.

Broj opština sa razvijenim GIS-om

8. Primena visokih ekoloških standarda pri izradi prostornih i urbanističkih planova (određeni procenat parkovskih površina, pošumljenih površina, izletišta i prostora za rekreaciju).

JLS uz koordinaciju MŽSPP

Kontinuirano

2.9.8. Razvoj lokalne ekonomije na osnovu raspoloživih prirodnih resursa i mera za podršku promocije održivog korišćenja resursa

1. Donošenje zakonske regulative koja rešava pitanja vlasništva nad zemljištem, prava prodaje, naknada i dažbina u vezi sa njegovim korišćenjem:

– donošenje propisa kojim se uvode tržišni kriterijumi u oblasti gradskog građevinskog zemljišta;

– rešavanje pitanja imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata (donošenje zakona o povraćaju imovine);

– donošenje zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, kojim se onemogućava dosadašnja praksa dvostrukog knjiženja zemljišta u zemljišnim knjigama;

– završetak formiranja jedinstvene evidencije o nepokretnostima.

MŽSPP, MF

2009.

1. Donet zakon o planiranju i izgradnji 2. Donet zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti

3. Formirana jedinstvena evidencija o nepokretnostima

Donet je Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 75/09), 31. avgusta 2009. godine

Donet je Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, broj 75/09), 31. avgusta 2009. godine.

Započet je rad na formiranju jedinstvene evidencije o nepokretnostima.

2. Razvoj i sprovođenje horizontalnih programa podsticanja preduzetništva na lokalnom nivou, u skladu sa strategijama kojima se uređuju osnovni pravci privrednog razvoja Republike Srbije (podrška razvoju klastera, industrijskih i tehnoloških parkova, malog i srednjeg preduzetništva, itd).

MERR

2009–2013.

1. Broj osnovanih klastera

po upravnim okruzima

2. Broj industrijskih i tehnoloških parkova

Realizovan je Program za razvoj klastera u okviru koga je podržano 12 klastera. Utrošena sredstva za podsticaj razvoja klastera iznosila su 23.300.566,15 dinara.

3. Izrada i donošenje strategija lokalnog ekonomskog razvoja (LER), sa pratećim opštinskim odlukama i sa izgradnjom ili jačanjem institucija lokalne samouprave koje bi pratile izradu i sprovođenje strategije.

JLS uz koordinaciju MERR

2009–2013.

Broj donetih strategija lokalnog ekonomskog razvoja u opštinama

Doneto je ili započeto 58 strategija lokalnog ekonomskog razvoja u Republici Srbiji, zaključno s krajem 2008. godine.

4. Program horizontalnog i vertikalnog institucionalnog povezivanja i umrežavanje opština u cilju stimulisanja ekonomskog razvoja i zapošljavanja.

MDULS, SKGO

2010–2012.

Broj zaključenih međuopštinskih sporazuma o saradnji

2.9.9. Institucionalno jačanje lokalne samouprave i podizanje nivoa znanja izabranih i postavljenih lica zaposlenih u opštinskim upravama

1. Razvoj kapaciteta lokalnih samouprava za preuzimanje novih ovlašćenja i nadležnosti koje proizilaze iz procesa fiskalne decentralizacije, a na osnovu Strategije regionalnog razvoja Republike Srbije.

MF, MERR, JLS

2008–2009.

1. Broj sprovedenih obuka za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

2. Ukupan broj zaposlenih koji su obuhvaćeni obukama za preuzimanje novih ovlašćenja u procesu decentralizacije.

U okviru Tvining projekta u osam jedinica lokalne samouprave održani su dvodnevni informativni seminari za članove lokalnih saveta za zapošljavanje u cilju pružanja podrške razvoju lokalnih politika zapošljavanja.

Održano je pet regionalnih konferencija na temu „Politika zapošljavanja Republike Srbije”.

2. Obrazovanje i usavršavanje stručnih kadrova, kako nosioca odlučivanja, tako i zaposlenih u opštinskoj administraciji i javnim preduzećima, u cilju efikasnijeg, organizovanijeg i koordinisanog rada:

– donošenje i sprovođenje strategije obuke za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji

MDULS, JLS

2009–2017.

Doneta i sprovedena strategija obuke za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave

Strategija obuke za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave nije doneta.

3. Razvoj finansijskog menadžmenta u opštinama kroz obučavanje opštinske administracije i nosilaca odlučivanja u JP i JKP u sprovođenju Zakona o koncesijama, finansijskom lizingu itd.

MF, JLS

2009–2017.

Broj sprovedenih obuka za zaposlene u upravama JP i JKP na lokalnom nivou

2.9.10. Promovisanje razvoja lokalnog menadžmenta za održivi razvoj putem izrade lokalnih strateških i razvojnih planova

1. Program Lokalne agende 21, kojim bi se ustanovila metodologija i centar izvrsnosti za konsultativnu pomoć opštinama pri izradi lokalnih strategija održivog razvoja, kao i pilot projekti u opštinama.

KOR, MDULS, MŽSPP, SKGO, JLS

2009–2012.

1. Ustanovljen centar izvrsnosti za strateško planiranje lokalnog održivog razvoja

2. Broj i kvalitet pilot projekata lokalnog održivog razvoja u opštinama

Centar izvrsnosti za strateško planiranje lokalnog održivog razvoja nije ustanovljen.

Nema podataka o broju pilot projekata.

2. Izrada, donošenje i sprovođenje strategija lokalnog održivog razvoja.

JLS uz koordinaciju KOR, KORNP, SKGO

2010–2017.

Broj donetih strategija lokalnog održivog razvoja u opštinama

Zaključno sa 2008. godinom, 128 opština u Republici Srbiji započelo je izradu ili usvojilo strategije lokalnog održivog razvoja ili integralne strategije razvoja. Na osnovu raspoložive baze podataka, do sada je doneto 17 strategija lokalnog održivog razvoja, 10 strategija ekonomskog razvoja i 11 strategija razvoja opština. U toku je izrada određenog broja strategija lokalnog održivog razvoja.

3. Izrada, donošenje i sprovođenje lokalnih planova zaštite životne sredine (LEAP).

JLS uz koordinaciju MŽSPP

2008–2012.

Broj donetih lokalnih planova zaštite životne sredine (LEAP) u opštinama

Zaključno sa 2008. godinom započeta je izrada 68 lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine (LEAP), od kojih je određeni broj donet i sada se sprovodi.

4. Program promocije uvođenja i sertifikacije ekomenadžment sistema (EMAS i ISO 14001) u javnom i privatnom sektoru.

JLS uz koordinaciju MŽSPP, PKS

Kontinuirano

Broj sertifikovanih EMAS i ISO 14001 sistema na svim nivoima

Nema podataka o broju sertifikovanih EMAS i ISO 14001 sistema na svim nivoima.

2.9.11. Policentričan razvoj mreže naselja i stvaranje urbanih regija s mrežom srednjih i malih gradova i seoskih naselja.

1. Podsticanje decentralizacije privrednih aktivnosti ka regionalnim centrima i ruralnim područjima.

MERR

Kontinuirano

2. Donošenje i sprovođenje strategije ruralnog razvoja i uspostavljanje sistema praćenja i finansijske kontrole koji će omogućiti korišćenje IRA fondova.

MPŠV

2009.

Doneta strategija ruralnog razvoja

Strategija ruralnog razvoja nije doneta. Ministarstvo poljoprivrede je pripremilo Nacrt strategije ruralnog razvoja 2010–1013. godine.

3. Poboljšanje opšte informisanosti i pružanje podrške za planiranje i sprovođenje programa razvoja sela.

MPŠV

Kontinuirano

2.10. Informisanje javnosti i njeno učešće u odlučivanju

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna

institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikatori

Realizacija aktivnosti

2.10.1. Afirmacija proekološkog mišljenja i svesti o održivom razvoju među građanima i u udruženjima i u medijima

1. Program podizanja javne svesti o ciljevima i mehanizmima ostvarivanja održivog razvoja, namenjen nosiocima javnog odlučivanja na nacionalnom i lokalnom nivou.

KOR, udruženja

2009–2017.

Broj i kvalitet održanih edukacija o politikama održivog razvoja namenjenih nosiocima javnog odlučivanja na nacionalnom i lokalnom nivou

Pripremljen je program obrazovanja za nosioce odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave u saradnji s Fondom i nevladinim udruženjima.

2. Program podizanja javne svesti o ciljevima i mehanizmima ostvarivanja održivog razvoja, namenjen medijima.

KOR, udruženja

2009–2017.

Broj i kvalitet održanih edukacija o politikama održivog razvoja namenjenih predstavnicima medija

Pripremljen je program obrazovanja za predstavnike medija.

2.10.2. Promovisanje dijaloga među proekološki usmerenim udruženjima i ekološkim pokretima i drugim građanskim inicijativama

1. Izrada zajedničkog programa za razmenu i širenje informacija među organima republičkih i opštinskih uprava, udruženja i ostalih građanskih inicijativa, sa ciljem da se ohrabri i podstakne učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini, posebno na lokalnom nivou.

MŽSPP, PIJZ

2009.

Izrađen i donet program za razmenu i širenje informacija među organima republičke i opštinskih uprava, udruženja građana i ostalih građanskih inicijativa u oblasti održivog razvoja

2. Dosledna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i afirmativna akcija na rešavanju problema u funkcionisanju i na afirmisanju institucije Poverenika za informacije od javnog značaja.

MK, MP, PIJZ

Kontinuirano

2.10.3. Izgradnja institucija javne uprave i lokalne samouprave za podršku građanima, udruženjima, ekološkim pokretima i drugim oblicima građanskih inicijativa; saradnju sa lokalnim vlastima u pristupu informacijama, učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravosuđu u oblasti zaštite životne sredine

1. Donošenje zakona o potvrđivanju Arhuske konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti i donošenju odluka o materiji vezanoj za zaštitu životne sredine.

MŽSPP

2009.

Donet zakon o potvrđivanju Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti i donošenju odluka o materiji vezanoj za zaštitu životne sredine

Donet je Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u vezi sa pitanjima koja se tiču životne sredine („Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori, broj 30/09).

2. Povećanje budžetskih sredstava namenjenih projektnom finansiranju organa lokalne samouprave i udruženja, koji imaju obrazovni karakter i koji doprinose povećanju zainteresovanosti građana da učestvuju u rešavanju problema zaštite životne sredine na lokalnom nivou (sukcesivno povećanje do nivoa od 20.000.000 u 2017. godini).

MŽSPP

2009–2017.

1. Iznos budžetskih sredstava na nacionalnom nivou namenjenih projektnom finansiranju edukativnih aktivnosi u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja

2. Iznos budžetskih sredstava na lokalnom nivou namenjenih projektnom finansiranju obrazovnih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja

3. Finansiranje naučnoistraživačkih projekata sa zadatom temom održivog razvoja kroz Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja 2009–2011. godine.

MNTR

2009–2011.

Donet program naučnog istraživanja održivog razvoja

2.10.4. Povezivanje proekoloških i drugih udruženja i građanskih inicijativa u jedinstvenu mrežu

1. Povećanje finansiranja postojećih i organizovanje novih mreža udruženja aktivnih na polju zaštite životne sredine.

MŽSPP

Kontinuirano

Udeo budžeta za finansiranje udruženja građana, mreža udruženja građana i organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine

2.10.5. Motivisanje građana da učestvuju u odlučivanju i ostvarivanju prava na informacije o stanju životne sredine na lokalnom nivou

1. Program obrazovanja građana o pravu na odlučivanje o pitanjima od značaja za zaštitu životne sredine.

MŽSPP

2009–2011.

Broj održanih konsultativnih sastnaka i/ili seminara o pravu na dostupnost informacija i odlučivanje

2.10.6. Aktivno uključivanje medija u problematiku održivog razvoja i zaštite životne sredine, obrazovanje novinara i jasna uređivačka koncepcija, kako javnog radiodifuznog servisa tako i ostalih medija u informisanju o strateški važnim segmentima održivog razvoja i ekologije radi postizanja opšteg razvoja

1. Koncipiranje i finansiranje uvođenja u programsku šemu javnog servisa obrazovnih programa sa adekvatnom zastupljenošću problematike održivog razvoja.

KOR, udruženja, Medijski javni servis

2010–2012.

Broj i kvalitet medijskih priloga o zaštiti životne sredine na javnom servisu

3. ŽIVOTNA SREDINA I PRIRODNI RESURSI

3.1. Prirodni resursi

3.1. 1. Vazduh

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.1.1. Usklađivanje nacionalnih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha i emisije u vazduh sa zakonodavstvom EU i usvajanje i sprovođenje međunarodnih sporazuma koji se odnose na zaštitu vazduha

1. Donošenje propisa:

– zakon o zaštiti vazduha;

– revizija podzakonskih propisa.

MŽSPP

2009.

2009–2010.

Doneti zakon i podzakonski akti

Donet je Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

Pripremljeni su podzakonski akti.

2. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

MŽSPP

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je nacrt Nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

3. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za vazduh.

MŽSPP

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

4. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:

– jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje nacionalne regulative sa regulativom EU;

– jačanje administrativnih kapaciteta za primenu propisa iz oblasti zaštite vazduha i u oblasti prikupljanja podataka o emisijama u vazduh;

– jačanje administrativnih struktura i postupaka radi obezbeđivanja strateškog planiranja u oblasti zaštite životne sredine.

MŽSPP, SEPA

2010–2011.

1. Broj stručnjaka angažovanih na operativnim poslovima proisteklih iz Zakona o zaštiti vazduha i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona

2. Broj održanih radionica, obuka, seminara

3. Osposobljenost i stručnost službenika, usklađenost domaće prakse sa praksom EU

Započeo IPA Tvining projekat „Jačanje kapaciteta u primeni sistema upravljanja kvalitetom vazduha ” potpisivanjem ugovora između ministarstva životne sredine Republike Češke i delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, 26. novembra 2009. godine.

5. Potvrđivanje i primena međunarodnih sporazuma:

– Amandmani na Bečku konvenciju o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;

– Protokoli uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, 1979.:

– Protokol o stalnim organskim zagađujućim materijama (POPs) iz Arhusa 1998. godine;

– Protokol o teškim metalima iz Arhusa 1998. godine;

– Protokol o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona, usvojen 1999. u Geteborgu.

MŽSPP

2010–2012.

Potvrđeni sporazumi

Potpisan je u oktobru 2009. godine Memorandum o razumevanju za prvu elaborativnu fazu projekta (izrada nacionalnih akcionih planova), čime je zvanično započeo Balkanski projekat za sprovođenje i potvrđivanje:

Protokola o teškim metalima, Protokola o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona i Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim materijama uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine.

6. Izgradnja nacionalne laboratorije za vazduh i vode.

MŽSPP, MPŠV

2010.

Izgrađena nacionalna laboratorija

Donet je projekat „Izgradnja Nacionalne referentne laboratorije za kvalitet vazduha”.

Izrađena je osnova za funkcionisanje sistema praćenja kvaliteta vazduha prema preporukama EU.

Fond za zaštitu životne sredine je investirao 37.369.755 dinara.

7. Formiranje nacionalne ozonske kancelarija kao i jedinice za upravljanje projektima za realizaciju Montrealskog protokola.

MŽSPP

2010.

Osnovana nacionalna ozonska kancelarija i obrazovana jedinica za upravljanje projektima

Osnovana je Nacionalna ozonska kancelarija.

Obrazovana je Jedinica za upravljanje projektima.

Multilateralni fond za sprovođenje Montrealskog protokola je investirao, ukupno za period 2007–2009. godine, 93.848,10 USD.

3.1.1.2. Smanjenje zagađenja vazduha koje potiče iz energetike i industrije

1. Izrada registra zagađivača sa bilansom emisije.

MŽSPP, SEPA, MRE

2009.

Izrađen registar zagađivača sa bilansom emisije

Izrađen je program „Uspostavljanje baze podataka o zagađivačima životne sredine”.

Izrađen je projekat „Razvoj informacionog sistema Integralnog katastra zagađivača (IKZ)”.

Izrađena je aplikacija za unos podataka za potrebe digitalizacije podataka prikupljenih od operatera u okviru izrade IKZ.

Fond za zaštitu životne sredine je investirao 3.200.000 dinara.

2. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju u termoenergetskim postrojenjima.

MRE, MŽSPP, EPS

2010–2015.

1. Izrađena tehnička dokumentacija

2. Izgrađeno postrojenje

3. Ugradnja novih ili rekonstrukcija postojećih elektrofiltara u postrojenjima koja emituju suspendovane čestice iznad graničnih vrednosti emisije.

MRE, MŽSPP, EPS, industrija

2010–2015.

Broj ugrađenih i/ili rekonstruisanih elektrofiltara

4. Proširenje mreže za snabdevanje domaćinstava i industrije prirodnim gasom.

JLS

2011–2012.

Broj priključenih domaćinstava i industrija

5. Proširenje sistema daljinskog grejanja.

JLS

2011–2017.

Broj priključenih domaćinstava

6. Realizacija projekta sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.

MRE, MI, MŽSPP, JP „Transnafta”

2012–2017.

1. Izrađena studija opravdanosti sa idejnim projektom

2. Izrađen prostorni plan posebne namene

3. Izrađen glavni projekat

4. Dužina izgrađenog produktovoda

5. Povećana količina derivata nafte koji se transportuju produktovodom

3.1.1.3. Poboljšanje kvaliteta goriva i postepeno izbacivanje iz upotrebe olovnog benzina i dizela s visokim sadržajem sumpora

1. Usvajanje novih tehničkih standarda za motorno gorivo saglasno EN 237.

MRE

2010.

Doneti standardi

Izrada je odložena za 2011. godinu.

2. Izrada plana sprovođenja standarda SRPS EN 228 i SRPS EN 590 o sadržaju sumpora u motornom gorivu.

MRE, NIS

2009.

Izrađen plan

Usvojen je Predlog projekta za finansiranje iz IPA 2010. godine „Sprovođenje energetske komponenete Nacionalne strategije održivog razvoja”. Jedna komponenta se odnosi na izradu plana za sprovođenje propisa EU o kvalitetu goriva. Urađen je projektni zadatak za tu komponentu i očekuje se da realizacija započne u drugoj polovini 2010. godine.

3. Izrada sprovedbenog plana za postepeno izbacivanje olovnog benzina i dizela goriva sa visokim sadržajem sumpora.

MRE, MŽSPP, NIS

2009.

Izrađen plan

Usvojen je Predlog projekta za finansiranje iz IPA 2010. godine „Sprovođenje energetske komponenete Nacionalne strategije održivog razvoja”. Jedna komponenta se odnosi na izradu plana za sprovođenje propisa EU o kvalitetu goriva. Urađen je projektni zadatak za tu komponentu i očekuje se da realizacija započne u drugoj polovini 2010. godine.

4. Modernizacija tehnologije u rafinerijama nafte za proizvodnju bezolovnog benzina i dizela sa niskim sadržajem sumpora.

MRE, NIS

2010–2015.

Isključenost olovnog benzina iz upotrebe i dizela sa visokim sadržajem sumpora

5. Razvijanje svesti javnosti i akcija informisanja o potrebi izbacivanja olova iz goriva.

MŽSPP, APok, MZ, ZJZ

2009.

Programi razvijanja javne svesti

Aktivnost je odložena.

6. Uvesti diferencirane naknade za olovni benzin.

MF, MRE

2009.

Diferencirane naknade u primeni

Naknade nisu uvedene.

3.1.1.4. Unapređenje sistema praćenja kvaliteta vazduha u gradovima i poboljšanje kapaciteta laboratorija za ispitivanje kvaliteta vazduha

1. Inoviranje kriterijuma u skladu sa EU regulativom za uspostavljanje mernih mesta i izbor zagađujućih materija.

MŽSPP, APok, RHMZ, MZ

2010.

Inovirani kriterijumi usklađeni sa EU

Izrađen je program „Razvoj mreže EIONET za prikupljanje i razmenu podataka o stanju životne sredine u Republici Srbiji”.

Izrađen projekat „Podizanje kapaciteta nacionalnih referentnih centara za saradnju sa EEA”.

Postignut napredak u izveštavanju prema EEA.

Iz IPA 2008. investirano 200.000 EUR.

2. Inoviranje indikatora za praćenje zagađenosti vazduha sa ocenom uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, klimu i šumske ekosisteme.

MŽSPP, MZ, RHMZ, ZJZ

2010.

Inovirani indikatori

3. Modernizacija mreže praćenja kvaliteta ambijentalnog vazduha.

MŽSPP, MZ, APok, JLS, ZJZ

2010.

1. Uspostavljen državni sistem za automatsko praćenje kvaliteta vazduha

2. Izveštaj o kvalitetu ambijentalnog vazduha

Postavljeno je i pušteno u operativni rad 28 AMSKV.

Opremljen je deo analitičke laboratorije.

Opremljena je i puštena u rad kalibraciona laboratorija za kvalitet vazduha.

Izvršena je obuka eksperata za potrebe funkcionisanja AMSKV.

Ostvaren napredak u uspostavljanju i razvijanju državnog sistema za praćenje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.

Fond za zaštitu životne sredine investirao je 19.125.000 dinara i CARDS EC1.500.000 EUR.

4. Uspostavljanje automatskog praćenja značajnih emitera.

Industrija

2011.

1. Donet program

2. Nabavka opreme

Praćeno je operativno funkcionisanje postojećih automatskih stanica za praćenje kvaliteta vazduha u Boru, Smederevu Beočinu i Beogradu.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je investiralo 6.401.500 dinara.

5. Modernizacija laboratorija za ispitivanje kvaliteta vazduha.

MŽSPP, APok, JLS

2011.

1. Nabavka opreme

2. Urađena akreditacija

Proširena je postojeća mreža stanica u okviru državnog praćenja (pet novih stanica na teritoriji Republike Srbije).

Ojačani su kapaciteti u analizi podataka i izveštavanju o vrsti i količini alergenog polena.

Ojačani su kapaciteti kadra za praćenje i otkrivanje polena.

3.1.1.5. Unapređenje pristupa javnosti informacijama o kvalitetu vazduha i podizanje javne svesti

1. Obrazovanje:

– organizovanje seminara za zaposlene u privredi i državnim institucijama na republičkom i lokalnom nivou.

MŽSPP, APok, SEPA

2009.

Broj organizovanih seminara

Organizovani su brojni seminari za zaposlene u privredi i državnim institucijama na republičkom i lokalnom nivou u saradnji sa PKS, UPS i drugim zainteresovanim stranama.

2. Razvijanje i jačanje svesti:

– intenzivan rad na podizanju svesti i razvijanju ekološke kulture građana;

– organizovanje kampanja;

– informisanje građana;

– učestvovanje građana u odlučivanju.

MŽSPP, APok, MOS, MZ, ZJZ,

udruženja

2009–2010.

Broj programa razvijanja i jačanja javne svesti

3.1.2. Vode

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.2.1. Usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti voda sa zakonodavstvom EU, a posebno primenu Okvirne direktive o vodama EU

1. Donošenje zakona o vodama, koji uključuje i aspekt finansiranja upravljanja vodama.

MPŠV

2009.

Donet zakon o vodama

Pripremljen je Nacrt zakona o vodama, kojim se na sveobuhvatan način uređuje pravni status voda, upravljanje vodama, vodnim objektima i vodnim zemljištima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, u skladu sa zakonodavstvom EU.

2. Izrada odgovarajućih podzakonskih akata, u skladu sa standardima EU, u cilju sprovođenja zakona o vodama, posebno propisa o graničnim vrednostima emisije za ispuštanje otpadnih voda.

MPŠV, MŽSPP

2009–2010.

Doneti podzakonski ati

Pripremljen je Nacrt uredbe o utvrđivanju liste za prioritetne supstance u vodama (MŽSPP).

3. Pripremljen nacrt zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Helsinki, 1992.

MPŠV, MŽSPP

2009.

Pripremljen nacrt zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera

Vlada je utvrdila Nacrt zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Helsinki, 1992.

4. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

MŽSPP

MPŠV

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

5. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za vode.

MŽSPP,

MPŠV, MRE, APok

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

6. Jačanje kapaciteta državne uprave za usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i uspostavljanje regulatorne funkcije.

MPŠV, MŽSPP, SEPA

2009–2010.

1. Broj održanih radionica, obuka za usklađivanje pravnog okvira

2. Osposobljenost i stručnost službenika

7. Potvrđivanje Protokola o vodi i zdravlju.

MPŠV, MŽSPP, MZ

2010.

Potvrđen protokol o vodi i zdravlju

8. Uspostavljanje efikasnog sistema finansiranja sektora voda.

MPŠV, APok

2011.

Prikupljena finansijska sredstva

.

9. Izrada planova upravljanja vodama za ostala vodna područja, u skladu sa zahtevima Okvirne direktive o vodama EU.

MPŠV, APok

2010–2012.

Izrađeni planovi upravljanja vodama

10. Formiranje nacionalne laboratorije za vazduh i vode.

MPŠV, MŽSPP

2010.

Osnovana nacionalna laboratorija

11. Program sistematskog merenja količina i ispitivanja kvaliteta vode u zaštićenim područjima.

MŽSPP

2010.

Donet program merenja količina i ispitivanja kvaliteta vode u zaštićenim područjima

12 .Operativni plan zaštite voda od havarijskih zagađenja za vode I reda.

MŽSPP

2010.

Donet operativni plan zaštite voda od havarijskih zagađenja za vode I reda

3.1.2.2. Povećanje dostupnosti kvalitetne vode tako što će se sve više stanovništva priključivati na javne sisteme za vodosnabdevanje

1. Smanjenje gubitaka u sistemima za snabdevanje vodom naselja, revitalizacijom postojećih sistema.

MPŠV, JLS, JKP

2010–2012.

Procenat smanjenja gubitaka

Započela je realizacija pojedinačnih projekata (Požarevac).

2. Izgradnja novih kapaciteta za snabdevanje vodom naselja i drugih potrošača, uključujući i distributivnu mrežu.

MPŠV, APok, Fond, JLS, JKP

2010–2015.

Procenat domaćinstava koja imaju pristup vodovodnom sistemu

U okviru dela programa izgradnje koji se odnosi na izgradnju višenamenskih brana i akumulacija realizovani su radovi u vrednosti 975.000.000 dinara na završetku radova na brani i akumulaciji „Prvonek” kod Vranja, iz koje se vodom snabdevaju stanovnici i industrija Vranja i okolnih naselja, i radovi na brani i akumulaciji „Rovni” kod Valjeva.

U oblasti vodosnabdevanja MPŠV je sufinansirao radove na izgradnji objekata za zahvatanje, transport i prečišćavanje vode, u vrednosti od 937.975.000 dinara u 42 opštine u Republici Srbiji: Aleksandrovac, Aranđelovac, Arilje, Batočina, Blace, Bojnik, Valjevo, Veliko Gradište, Gadžin Han, Gornji Milanovac, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žitorađa, Ivanjica, Jagodina, Knjaževac, Kosjerić, Koceljeva, Kraljevo, Kruševac, Kuršumlija, Lapovo, Lebane, Loznica, Lučani, Ljubovija, Malo Crniće, Nova Varoš, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Požega, Prijepolje, Rača, Rekovac, Svilajnac, Surdulica, Ćićevac, Ub, Užice, Šabac.

U MERR rađeno na 58 projekata i iz sredstava NIP investirano ukupno 449.089.226 dinara u 2009. godine.

Ministarstvo za NIP je u partnerstvu s kreditno razvojnom bankom Nemačke (KfW) započelo realizaciju programa „Pomoći opštinama srednje veličine u Srbiji u oblasti vodosnabdevanja i otpadnih voda” u osam gradova (Pančevo, Loznica, Smederevo, Sremska Mitrovica,Kraljevo,, Vršac, Sombor i Šabac) i obezbedilo da u taj program bude uključeno još šest jedinica lokalne samouprave sa izraženim problemima u vodosnabdevanju (Jagodina, Vranje, Trstenik, Leskovac, Aleksinac i Pirot). U okviru realizacije tog programa nabavljeno je i ugrađeno 50.000 vodomera i opreme za otkrivanje curenja, kao i 27 km vodovodnih cevi, završena je izrada studija izvodljivosti za svaku opštinu za izgradnju objekata za vodosnabdevanje, u vrednosti 43.000.000,00 dinara.

Odlukom o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu odobreno je 60 projekata ukupne vrednosti 1.269.989.085, 00 dinara, čijom će se realizacijom izgraditi novi kapaciteti za snabdevanje vodom naselja i drugih potrošača.

3. Uvođenje ekonomske cene vode i naknada za korišćenje resursa.

MPŠV, MŽSPP, MDULS

2011.

1. Cena vode

2. Visina naknade za korišćenje resursa

4. Uvođenje kontrole individualne potrošnje vode.

MPŠV, JLS, JKP

2010.

1. Broj ugrađenih vodomera

2. Potrošnja vode po glavi stanovnika

5. Obezbeđenje racionalnog korišćenja vode u industriji i energetici, uvođenjem novih tehnologija i recirkulacije.

MPŠV, APok, MRE, JLS

2010–2015.

Visina potrošnje vode

6. Zaštita i unapređenje kvaliteta vode u akumulacijama koje su namenjene vodosnabdevanju.

MPŠV, MZ, ZJZ

2011–2014.

3.1.2.3. Poboljšanje kvaliteta vode u vodotocima, pre svega izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i efikasnijim radom postojećih, kao i kontrolisanim korišćenjem đubriva i sredstava za zaštitu bilja

1. Izrada plana upravljanja vodama za neposredni sliv Dunava (ICPDR).

MPŠV

2009.

Izrađen plan upravljanja vodama za neposredni sliv Dunava

2. Izrada katastara vodnog dobra, ugroženih područja, vodnih objekata i sistema, korišćenja voda i zagađivača.

MPŠV, SEPA

2010.

Izrađen katastar vodnog dobra, ugroženih područja, vodnih objekata i sistema, korišćenja voda i zagađivača

3. Sanacija i remedijacija zagađenih vodotokova.

MPŠV, APok, JVP

2010–2014.

Broj projekata saniranih zagađenja

Sprovedena kontrola kvaliteta voda i sedimenta Velikog bačkog kanala u okviru „Projekta izgradnje kolektora, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i čišćenje mulja – Veliki bački kanal”.

4. Revitalizacija postojećih i izgradnja novih sistema za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda naselja.

MPŠV, JLS, JKP

2011–2015.

Procenat domaćinstava koja imaju pristup prečišćavanju komunalnih otpadnih voda

U oblasti prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama u Republici Srbiji, MPŠV je sufinansirao radove u 15 opština: Veliko Gradište, Gornji Milanovac, Despotovac, Dimitrovgrad, Kraljevo, Lebane, Ljubovija, Merošina, Nova Varoš, Paraćin, Požega, Svilajnac, Sokobanja, Užice, Šabac u vrednosti od 350.000.000 dinara.

Odlukom o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu odobreno je 11 projekata ukupne vrednosti 147.407.432,00 dinara, čijom će se realizacijom izgraditi novi sistemi za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.

5. Modernizacija mreže nadgledanja površinskih i podzemnih voda.

MŽSPP, MPŠV, APok, RHMZ

2010.

Obezbeđena oprema

Tehničko nadgledanje površinske vode na više profila Velikog bačkog kanala (ispitivanje većeg broja parametara koji se odnose kako na kvalitet voda tako i na sediment – mulj). U okviru projekta Strengthening capacities in the Western Balkans countries to address environmental problems through remediation of high priority hot spots - Remediation of the Grand Backi Canal

holandska vlada i UNDP projekat za Zapadni Balkan investirali 32.000 EUR.

6. Uspostavljanje mreže nadgledanja emisije otpadnih voda.

MŽSPP, MPŠV, SEPA

2010.

1. Donošenje programa nadgledanja otpadnih voda

2. Uspostavljanje mreže

7. Unapređenje kontrole kvaliteta vode na vodozahvatu i kod potrošača.

MPŠV, JKP, MZ, ZJZ

2012–2015.

Izveštaj o kvalitetu voda

8. Uspostavljanje informacionog sistema Republike Srbije i JVP.

MPŠV, JVP, SEPA

2010.

Uspostavljen informacioni sistem

Početkom januara 2009. godine započela je primena Vodoprivrednog informacionog sistema Republike Srbije, u koji je Republička direkcija za vode uložila dodatnih 4.000.000 dinara.

9. Uvođenje sistema kontrole upotrebe đubriva i pesticida na poljoprivrednom zemljištu radi smanjenja uticaja na vode.

MPŠV, MŽSPP

2011.

Uspostavljen sistem kontrole đubriva i pesticida

10. Uspostavljanje kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje.

MPŠV

2011.

Uspostavljen sistem kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje

3.1.2.4. Uspostavljanje institucionalnog okvira za racionalno poslovanje u sektoru voda

1. Uspostavljanje ekonomskog vrednovanja vode i usluga, primenom principa „zagađivač plaća” i „korisnik plaća”.

MPŠV, MF

2011.

1. Cena vode

2. Prikupljena finansijska sredstva

2. Odgovarajuća institucionalna i teritorijalna organizacija sektora voda.

MPŠV

2011.

Uspostavljena organizacija

3. Utvrđivanje pravnog statusa i vlasnička transformacija vodoprivrednih preduzeća.

MPŠV, JKP

2011.

Broj transformisanih vodoprivrednih preduzeća

4. Rešavanje problema komunalnih voda po modelu javno-privatnog partnerstva za veće gradove, a preko državnih investicionih aktivnosti za manja naselja.

MPŠV, opštine

2011.

Broj realizovanih PPP

5. Obezbeđenje učešća javnosti i uključenje korisnika u sve faze upravljanja vodama.

MPŠV, MZ, ZJZ

2011.

Broj javnih debata

3.1.3. Zemljište

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.3.1. Usklađivanje zakonodavnih akata koji su u vezi s korišćenjem i zaštitom zemljišta sa zakonodavstvom EU

1. Donošenje izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

MPŠV, MŽSPP

2009.

Donet zakon o poljoprivrednom zemljištu

Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), 29. maja 2009. godine.

2. Donošenje propisa za granične vrednosti zagađujućih materija u zemljištu.

MPŠV, MŽSPP

2009–2010.

Doneti propisi za granične vrednosti zagađujućih materija u zemljištu

Pripremljena je Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje ugrožene životne sredine i prioritetima za sanaciju i remedijaciju (MŽSPP).

3. Osnivanje nacionalne laboratorije za zemljište i mineralne resurse.

MŽSPP, MRE

2010.

Osnovana nacionalna laboratorija

3.1.3.2. Sprečavanje daljeg gubitka zemljišta i očuvanje i poboljšanje njegovog kvaliteta, posebno industrijskim, rudarskim, energetskim, saobraćajnim i ostalim aktivnostima

1. Završiti katastar kvaliteta zemljišta.

MPŠV, APok, SEPA

2011.

Urađen katastar kvaliteta zemljišta i inventar kontaminiranih područja

2. Donošenje strategije prostornog razvoja Republike Srbije.

RAPP, MŽSPP

2009–2011.

Doneta strategija prostornog razvoja

Pripremljena je Strategija prostornog razvoja Republike Srbije, ali nije usvojena jer novi Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), koji je donet 31. avgusta 2009. godine utvrđuje Prostorni plan Republike Srbije kao glavni planski dokument.

Izrađen je Nacrt prostornog plana i dat je na javni uvid.

3. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za zemljište.

MŽSPP, MPŠV, MRE, APok

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

4. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

MŽSPP,

MPŠV

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacionalni program zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

5. Sprovođenje postupaka i mera radi zaštite, popravke ili poboljšanja kvaliteta ugroženih zemljišta

MPŠV

2010–2017.

1. Broj urađenih projekata

2. Površina tretiranog ugroženog zemljišta

6. Razviti monitoring kvaliteta zemljišta.

MPŠV, APok,

NLMRZ, SEPA, MŽSPP

2011.

1. Donošenje programa

2. Nabavka opreme

7. Sprovođenje mera za zaštitu od erozije.

MPŠV, APok, NLMRZ

2011–2013.

Sprovedene mere

8. Sanacija degradiranog i kontaminiranog zemljišta u industrijskim oblastima.

MŽSPP, privredni subjekti

2009–2017.

Broj saniranih lokacija

Započete su aktivnosti na sanaciji kontaminiranog zemljišta u Kragujevcu.

3.1.3.3. Zaštita od degradacije i promene namene zemljišta, kao

1. Efikasna upotreba poljoprivrednog zemljišta kroz uspostavljanje funkcionisanja poljoprivrednog zemljišnog tržišta prodajom i kupovinom.

MPŠV

2010–2011.

Uspostavljanje poljoprivrednog tržišta

i uređenje poljoprivrednog zemljišta

2. Identifikacija i izbor grupe parametara za kontrolu kvalitetu zemljišta koji će se pratiti.

MPŠV, APok, SEPA

2010.

Usvojeni parametri za kontrolu kvaliteta zemljišta

3. Identifikacija ugroženih područja i kvantifikovanje problema po ispitivanim parametrima.

MPŠV, APok

2011–2012.

Izrađen inventar ugroženih područja

4. Uvođenje mreže kontrole plodnosti i zagađenja zemljišta na teritoriji cele Republike Srbije.

MPŠV, APok, SEPA

2011–2013.

Površina plodnog zemljišta

5. Akreditacija i imenovanje laboratorija za kontrolu kvaliteta zemljišta.

MPŠV

2011.

Broj akreditovanih laboratorija

6. Izgradnja tržišta dugoročnih kredita za kupovinu državnog i drugog zemljišta.

MPŠV

2012–2013.

Uspostavljeno tržište

3.1.4. Biodiverzitet i zaštita prirode

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna

institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.4.1. Donošenje zakona o zaštiti prirode i potvrđivanje međunarodnih ugovora

1. Donošenje zakona o zaštiti prirode.

MŽSPP

MŽSPP

2009.

2010.

1. Donet zakon o zaštiti prirode

2. Donet zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda

Donet je Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

Donet je Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama („Službeni glasnik RS”, broj 99/09).

Donet je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i sledeći podzakonski propisi:

- Naredba o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o načinu vođenja evidencije o ulovu ribe, kao i o izgledu i sadržini jedinstvenog obasca evidencije ulova od strane rekreativnog ribolova („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o sadržini obrasca dozvole za rekreativni ribolov („Službeni glasnik RS”, broj 82/09);

- Pravilnik o sadržini obrasca godišnje dozvole za privredni ribolov („Službeni glasnik RS”, broj 82/09);

- Pravilnik o načinu obeležavanja granica ribarskog područja („Službeni glasnik RS”, broj 79/09);

- Pravilnik o načinu, alatima i sredstvima kojima se obavlja privredni ribolov, kao i o načinu, alatima, opremi i sredstvima kojima se obavlja rekreativni ribolov („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o načinu određivanja i visini naknade štete nanete ribljem fondu („Službeni glasnik RS”, broj 84/09).

2. Izrada i donošenje strategije zaštite prirode i prirodnih vrednosti.

3. Potvrđivanje međunarodnih sporazuma:

– Evropska konvencija o predelu;

– Akt o razvoju ekoloških mreža.

MŽSPP

2010.

Potvrđeni sporazumi

4. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionih planova za njegovu realizaciju.

MŽSPP

2009.

Donet nacionalni program zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacionalni program zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

3.1.4.2. Zaustavljanje gubitka biodiverziteta u skladu sa Kijevskom deklaracijom

1. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za zemljište.

MŽSPP,

MPŠV, MRE,

ZZPS, APok

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

2. Izrada nacionalne strategije i akcionog plana očuvanja biodiverziteta Republike Srbije.

MŽSPP

2009.

Doneta nacionalna strategija i akcioni plan

Tekla je izrada nacionalne Strategije i akcionog plana očuvanja biodiverziteta Republike Srbije.

3. Izrada indikatora za ocenu ugroženosti komponenti biodiverziteta.

ZZPS, MŽSPP,

MPŠV, SEPA

2010.

Usvojeni indikatori

Planirane su konsultacije nadležnih institucija tokom 2010. godine oko utvrđivanja indikatora i metodologije praćenja ugroženih komponenata biodiverziteta.

4. Ocena ugroženosti komponenti biodiverziteta.

ZZPS

2011.

Izveštaj na osnovu indkatora

5. Obuka carinske službe za kontrolu međunarodne trgovine ugroženim vrstama.

MŽSPP

2010.

1. Broj realizovanih programa obuke

2. Osposobljenost i stručnost službenika

6. Demonstracioni projekti.

KOR u partnerstvu sa ZZPS i MŽSPP

2010.

Broj realizovanih demonstracionih projekata

3.1.4.3. Povećanje površina zaštićenih prirodnih dobara do 10% teritorije Republike Srbije, tj. proširenje mreže zaštićenih područja, uspostavljanje ekoloških koridora i mreže ekološki značajnih područja

1. Izrada planova upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima i poboljšanje gazdovanja.

ZZPS, NP, JP „Srbijašume”, JP „Vojvodina šume”

2010–2011.

Doneti planovi upravljanja

2. Izrada stručno-dokumentacione osnove za proglašenje novih zaštićenih prirodnih dobara.

ZZPS, MŽSPP

2010.

Procenat zaštićene teritorije

3. Izrada plana proširenja nacionalne mreže zaštićenih prirodnih oblasti.

MŽSPP, ZZPS

2010.

Izrđen plan proširenja nacionalne mreže zaštićenih prirodnih oblasti

Donete su sledeće uredbe o zaštiti prirodnih oblasti (MŽSPP):

- Uredba o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac” („Službeni glasnik RS”, broj 14/09);

- Uredba o zaštiti Parka prirode „Stara planina” („Službeni glasnik RS”, broj 23/09);

- Uredba o zaštiti Spomenika prirode „Ripaljka” („Službeni glasnik RS”, broj 26/09);

- Uredba o zaštiti spomenika prirode „Prebrza” („Službeni glasnik RS”, broj 37/09) ;

- Uredba o izmenama Uredbe o zaštiti Park prirode „Golija”;

- Uredba o izmeni Uredbe o zaštiti Specijalnog rezerevata prirode „Gornje Podunavlje” („Službeni glasnik RS”, broj 107/09).

4. Razvoj mreže NATURA 2000/Emerald mreža.

MŽSPP, ZZPS,

udruženja

2010–2011.

Uspostavljena baza podataka i mreža područja značajnih za zaštitu

Izrađen je i odobren Predlog projekta „NATURA 2000”, kojim se utvrđuje mreža područja značajnih za zaštitu.

5. Uspostavljanje ekoloških koridora.

MŽSPP

2011.

Broj uspostavljnih koridora

6. Izrada mape nacionalne ekološke mreže Republike Srbije.

MŽSPP, APok

2011.

Urađena mapa

3.1.4.4. Izrada popisa biološke raznovrsnosti u Republici Srbiji i uspostavljanje praćenja komponenti biodiverziteta

1. Izrada nacionalnog programa za inventar biodiverziteta.

MŽSPP, APok

2011.

Donet nacionalni program

2. Izrada popisa retkih i ugroženih vrsta.

ZZPS

2011–2012.

Izrađen inventar

ZZPS – Izrađene su liste strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.

3. Izrada metodologije monitoringa komponenti biodiverziteta.

MŽSPP, ZZPS

2010.

Izrađena metodologija

4. Formiranje centralne baze podataka i uspostavljanje informacionog sistema o živom svetu i drugim prirodnim vrednostima Republike Srbije.

SEPA

2010–2011.

Formirana baza podataka

Uspostavljen informacioni sistem

5. Uspostavljanje efikasnog sistema biomonitoringa.

MŽSPP, APok

2011.

Izrađen program

Uspostavljen biomonitoring

3.1.5. Šume

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.5.1. Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti održivog upravljanja šumama sa zakonodavstvom EU

1. Donošenje zakona, podzakonskih akata i programa:

– zakon o šumama;

– zakon o divljači i lovstvu;

– podzakonski akti;

– nacionalni šumarski akcioni program.

MPŠV

2009–2010.

1. Doneti zakoni o šumama i o divljači i lovstvu

2. Doneti podzakonski propisi

2. Donet nacionalni šumarski program

Pripremljeni su nacrti tri zakona o šumama, kojima se uređuje očuvanje, zaštita, planiranje, gajenje i korišćenje šuma, kao i raspolaganje šumama i šumskim zemljištem, a njihove odredbe se odnose na šume i šumsko zemljište u svim oblicima svojine i na uspostavljanje jedinstvenog informacijonog sistema za šume i šumarstvo kojim se obezbeđuju podaci o stanju i promenam šumskog fonda.

Pripremljen je Nacrt zakona o divljači i lovstvu, kojim se uređuje lov, korišćenje i unapređenje populacija divljači u lovištu i očuvanje njenog staništa i zaštitu i održavanje lovišta.

2. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:

– jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje propisa

sa zakonodavstvom EU;

– jačanje službe planiranja i projektovanja održivog

korišćenja šuma i dr.;

– jačanje službe praćenja i kontrole održivog upravljanja

šumskim resursima.

MPŠV

2010.

Broj održanih radionica, treninga, seminara

3. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

MŽSPP,

MPŠV

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

4. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za šume i proizvode sakupljene iz šuma.

MŽSPP,

MPŠV, MRE,

ZZPS, APok

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

3.1.5.2. Unapređivanje stanja šuma: prevođenjem izdanačkih šuma u visoke, melioracijom degradiranih šuma i izdanačkih šuma lošeg kvaliteta, podržavanjem prirodnog obnavljanja i zaštite šuma

1. Obnova i nega visokih šuma.

MPŠV, MŽSPP, JP, NP, vlasnici šuma

2009–2017.

Broj izvedenih projekata

2. Rekonstrukcija degradiranih visokih šuma.

MPŠV, MŽSPP, JP, NP, vlasnici šuma

2009–2017.

Površina na kojoj su izvršene aktivnosti

3. Konverzija izdanačkih šuma u viši uzgojni oblik (direktna i indirektna konverzija).

MPŠV, MŽSPP, JP, NP, vlasnici šuma

2009–2017.

Broj izvedenih projekata

4. Sanacija jako oštećenih sastojina od biotičkih i abiotičkih faktora i sanacija opožarenih sastojina.

MPŠV, MŽSPP, JP, NP, vlasnici šuma

2009–2017.

Broj registrovanih i saniranih sastojina

5. Izgradnja i održavanje šumskih komunikacija.

MPŠV, MŽSPP, JP, NP, vlasnici šuma

2009–2017.

Uspostavljena šumska komunikacija

3.1.5.3. Unapređenje održivog gazdovanja šumama i zaštićenim prirodnim dobrima

1. Unapređenje sistema pravne i fizičke zaštite šuma u zaštićenim prirodnim dobrima, uz utvrđivanje realne nadoknade vlasniku šume za uskraćeno ili ograničeno korišćenje (dodatni troškovi upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima).

MPŠV

2009–2017.

Uspostavljen sistem zaštite šuma u zaštićenim dobrima

3.1.5.4. Povećanje površina pod šumom na 29% teritorije Republike Srbije do 2015. godine

1. Povećanje površine pod šumama podsticanjem aktivnosti i pružanjem pomoći na pošumljavanju zemljišta na kojima je ekonomski i ekološki opravdano gajiti šumu (degradirana zemljišta, napuštena poljoprivredna zemljišta, neobrasla šumska zemljišta, itd.).

MPŠV, MŽSPP, JP, NP, vlasnici šuma

2010–2015.

Procenat površine pod šumama

2. Demonstracioni projekti.

KOR u partnerstvu sa MŽSPP, MPŠV

2010.

Broj realizovanih demonstracionih projekata

3.1.6. Mineralni resursi

Metalične sirovine i industrijski minerali

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.6.1. Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja resursima sa zakonodavstvom EU

1. Donošenje zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i dugoročnog programa razvoja osnovnih geoloških istraživanja.

MRE, MŽSPP

2009–2011.

1. Doneti zakoni o rudarstvu i geološkim istraživanjima

2. Donet program razvoja osnovnih geoloških istraživanja

Pripremljen je Nacrt zakona o geološkoj delatnosti (MŽSPP).

2. Osnivanje nacionalne laboratorije za zemljište i mineralne sirovine.

MŽSPP, MRE

2010.

Osnovana nacionalna laboratorija

3. Osnivanje geološkog zavoda Republike Srbije utvrđivanjem pravnog i finansijskog statusa sadašnjeg Geološkog instituta d.o.o.

MŽSPP, MNTR, MRE

2009–2017.

Osnovan geološki zavod

Pripremljen je predlog za rešavanje pravnog i finansijskog statusa sadašnjeg Geološkog instituta

d. o. o. (MŽSPP).

3.1.6.2. Donošenje i primena strateških dokumenata održivog korišćenja resursa i dobara

Analiza raspoložive mineralno-sirovinske baze po vrstama mineralnih sirovina kao i ekološko-prostorne osnove o potencijalima prirodnih resursa ili dobara.

MRE, MŽSPP

2010.

1. Izvršena analiza i podaci uneti u bazu GIS

2. Realizovani projekti osnovnih geoloških istraživanja iz oblasti mineralnih resursa

2. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za mineralne resurse.

MŽSPP, MRE,

MPŠV, ZZPS, APok

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

3. Izrada nacionalne strategije razvoja mineralnog sektora.

MRE

2010.

Doneta nacionalna strategija

4. Učešće prostornog planiranja pri eksploataciji mineralnih sirovina.

MŽSPP, MRE, RAPP

2010.

Usaglašenost rudarskih aktivnosti sa prostornim planovima

3.1.6.3. Nalaženje novih ležišta i racionalno korišćenje postojećih prirodnih resursa uz primenu čistijih tehnologija, integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja

1. Promocija investiranja u geološka istraživanja koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina.

MRE, APok

2009–2011.

Izrađeni veb-sajt, brošure, publikacije

2. Modernizacija postrojenja za eksploataciju metala i nemetala u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu.

MRE, MŽSPP, privredni subjekti

2010–2013.

1. Uvedene nove tehnologije

2. Usvojena BAT lista

3. Optimizacija tehnoloških rešenja u procesima istraživanja, proizvodnje i transporta mineralnih sirovina.

MRE, MŽSPP, privredni subjekti

2010–2013.

Sproveden BEP

4. Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte uz primenu čistijih tehnologija.

MŽSPP, MRE, MERR, MNTR

2012–2014.

Broj preduzeća koja su primenila čistije tehnologije sa izdatim IPPC dozvolama

Pružena je podrška formiranju Mreže nulte emisije i projektu „Čistije proizvodnje”, u saradnji sa UNIDO-om.

3.1.6.4. Ispitivanje validnosti zaostalih mineralnih sirovina u jalovištima i deponijama aktivnih i zatvorenih rudnika sa ekonomskog aspekta i aspekta zaštite životne sredine

1. Utvrđivanje mogućnosti korišćenja mineralnih sirovina iz napuštenih rudnika i ležišta koja više nisu u finkciji eksploatacije, kao i mogućnosti korišćenja tehnogenih sirovina iz rudničkih jalovišta, odlagališta, deponija i šljačišta.

MRE, MŽSPP, privatni sektor

2009–2011.

Izveštaj o mogućnostima

Započeta je realizacija projekta ,,Katastar jalovišta tehnogenih mineralnih sirovina”, čija vrednost iznosi 2.500.000 dinara.

2. Sakupljanje i odlaganje zaostalog otpada nastalog u procesu istraživanja i eksploatacije u skladu sa načelima zaštite životne sredine.

MRE, MŽSPP, industrija

2012–2014.

1. Količina tretiranog otpada

2. Površina na kojoj je izvršena sanacija i remedijacija

3. Sanacija i rekultivacija degradiranog prostora nakon eksploatacije mineralnih sirovina.

privredni subjekti,

MRE, MŽSPP

2012–2015.

Površina saniranog i rekultivisanog prostora

Fosilna goriva

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.6.5. Eksploatacija neobnovljivih prirodnih resursa na način koji obezbeđuje najbolju dugoročnu energetsku sigurnost i pri tome najmanje degradira životnu sredinu i ne ugrožava zdravlje ljudi

1. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za fosilna goriva.

MŽSPP, MRE, MPŠV, APok

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

2. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine.

MŽSPP

2009.

Donet nacionalni program zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

3. Donošenje izmena programa ostvarivanja Strategije energetike i njihova primena.

MRE

2009–2014.

Izmenjen program ostvarivanja Strategije energetike

Doneta je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. („Službeni glasnik RS”, broj 99/09), u cilju usklađivanja s realnim potrebama za energijom i energentima radi sigurnog i redovnog snabdevanja građana i privrede u Republici Srbiji, u oblasti korišćenja i podsticaja za korišćenje obnovljivih izvora energije, za šta je izdvojeno 625.000 dinara. Pripremljene su nove izmene i dopune Programa ostvarivanja Strategije energetike.

4. Usklađivanje propisa o sigurnosti, bezbednosti na radu i zaštiti životne sredine i njihova primena u eksploataciji mineralnih sirovina.

MRE, MRSP

2009–2014.

Doneti usklađeni propisi

5. Uvođenje sistema i propisa za upravljanje i kontrolu kvaliteta uglja na tržištu u Republici Srbiji (ekološka taksa za uvoznike).

MRE, MŽSPP, MTU

2011.

Doneti propisi

6. Jačanje kapaciteta rudarske i geološke inspekcije.

MRE, MŽSPP

2009–2010.

1. Broj održanih radionica i seminara

2. Povećan broj inspekcijskih pregleda

3. Uvođenje IT u inspekcijski nadzor

7. Utvrđivanje strateškog značaja energetskih mineralnih sirovina, rezervacija prostora i pristupa ležištima (ugalj, uljni škriljci, uran, itd.).

MRE

2009–2011.

Broj prostora za koje je utvrđen strateški značaj

3.1.6.6. Nalaženje novih ležišta i održivo korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa na najefikasniji i najracionalniji način

1. Izrada srednjeročnih programa detaljnih istražnih radova u oblasti geoloških istraživanja koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa.

MRE, APok, MŽSPP

2011–2012.

Doneti programi detaljnih istražnih radova

2. Strateški programi obnavljanja rezervi uglja i rezervacije prostora u sistemu Elektroprivrede Srbije:

– izvođenje novih geoloških istražnih radova i utvrđivanje rezervi uglja u ugljenim basenima Kolubare i Kostolca.

MRE, privredni subjekti

2012–2015.

Doneti programi obnavljanja rezervi uglja

3. Programi i projekti izgradnje novih i/ili zamenskih kapaciteta za proizvodnju uglja:

– projekata geoloških istraživanja ili odgovarajuće studijske dokumentacije za perspektivna polja, „Tamnava-južno polje”, „Polje Radljevo”, „Polje Zvizdar”, „Šopić-Lazarevac”;

– projekti van EPS-a, „Štavalj-zapadno polje”, potencijalna koncesija za izgradnju novog rudnika uglja i termoelektrane.

MRE, privredni subjekti

2009–2015.

Realizovani programi i projekti

3.1.6.7. Primena savremenih metoda istraživanja nafte i gasa u domaćem istražnom prostoru uz korišćenje BAT za odlaganje istražnog otpadnog materijala, modernizaciju transportnih i rafinerijskih kapaciteta da bi se zadovoljili sadašnji i planirani zahtevi u kvalitetu proizvoda, distribuciji i prometu naftnih derivata uz primenu svih ekoloških propisa u oblasti prerade, distribucije i prometa naftnih derivata

1. Nalaženje novih ležišta nafte i gasa uz primenu BAT za odlaganje istražnog otpadnog materijala.

MRE, NIS

2012–2015.

Broj otvorenih ležišta

2. Tehnološka modernizacija postojećih rafinerija.

MRE, NIS

2010–2015.

Ispunjene investicione obaveze predviđene Ugovorom o prodaji NIS-a

Aktivnost je u nadležnosti vlasnika.

3. Izgradnja deponije za otpadnu isplaku od eksploatacije nafte.

MRE, NIS

2010.

Izgrađena deponija

Izgrađena deponija u Novom Miloševu.

4. Sprovođenje politike zaštite životne sredine pri korišćenju neobnovljivih prirodnih resursa:

– smanjenje ekološkog uticaja prerade nafte;

– povećanje ekološke bezbednosti pri rukovanju naftnim derivatima.

MŽSPP, MRE, NIS

2010–2014.

Realizovani projekti zaštite životne sredine predviđeni Ugovorom o prodaji NIS–a

5. Revitalizacija postojećeg gasovodnog sistema.

MRE, JP „Srbijagas”, distributeri gasa

2012–2014.

1. Povećanje kapaciteta transportnog gasovoda.

2. Smanjeni gubici u distribuciji prirodnog gasa

6. Modernizacija postojećeg sistema magistralnog naftovoda.

JP „Transnafta”

2010–2014.

1. Smanjeni gubici u transportu nafte

2. Povezan sistem praćenja sirove nafte sa sistemom praćenja JANAF-a

7. Realizacija projekta sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.

MRE, MŽSPP, MI, JP „Transnafta”

2014–2017.

1. Dužina izgrađenog preduktovoda

2. Povećana količina derivata nafte koji se transportuju produktovodom

3.1.6.8. Zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, uz određene ekonomske podsticajne mere

1. Supstitucija fosilnih goriva korišćenjem i unapređivanjem raspoloživih kapaciteta za korišćenje OIE:

– razvoj lokalnih kapaciteta za iskorišćenje biomase i proizvodnju toplotne energije;

– revitalizacija malih i srednjih hidroelektrana;

– revitalizacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i preradu stajnjaka;

– revitaliazcija/unapređivanje postrojenja za korišćenje geotermalne energije, posebno u banjsko-turističkim oblastima.

MRE, MŽSPP, AEE, JLS, privredni subjekti

2011–2014.

1. Broj realizovanih projekata

2. Instalisani kapaciteti za proizvodnju toplotne energije iz biomase i/ili proizvedena toplotna energija korišćenjem biomase

3. Revitalizovani kapaciteti za proizvodnju električne energije u MHE

4. Revitalizovani kapaciteti za proizvodnju električne energije u postrojenjima za preradu otpadnih voda i stajnjaka

4. Razlika u kapacitetu postojećih i revitalizovanih postrojenja za korišćenje geotermalne energije u banjama

2. Izgradnja diverzifikovanih sistema za kogeneraciju (mini termoelektrane-toplane).

MRE, privredni subjekti, JLS

2013.

Broj realizovanih projekata

Započeta je izrada Studije izvodljivosti izgradnje postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije kapaciteta do 5 MW na biomasu, u vrednosti 252.000 USD.

3. Sagledavanje nacionalnih potencijala za korišćenje visoko efektivne kogeneracije.

MRE, JLS

2012.

Izvršene analize potencijala

Predložen je projekat za finansiranje iz IPA za 2010. godinu, kao komponenta programa „Implementacija energetske komponente Nacionalne strategije održivog razvoja”.

Pripremljen je strateški dokument o potencijalima kogeneracije i studije izvodljivosti izgradnje tri postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije.

3.1.7. Obnovljivi izvori energije

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.1.7.1. Donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, podsticajne cene električne energije iz obnovljivih izvora i dr.)

1. Stvaranje zakonodavnog okvira i definisanje podsticajnih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE):

– donošenje propisa koji uređuju rad malih proizvođača energije od OIE, način korišćenja i prometa OIE na tržištu, i način proizvodnje, ispitivanja i prometa

postrojenja, opreme i uređaja za korišćenje OIE;

– donošenje podzakonskih propisa predviđenih Zakonom o energetici vezanim za rad povlašćenih proizvođača električne/toplotne energije, tarifne sisteme, priključenje na distributivnu električnu/toplovodnu mrežu i sl., propisi o radu kotlovskih postrojenja, propisi o minimalnom korišćenju OIE pri proizvodnje električne/toplotne energije i goriva iz konvencionalnih, neobnovljivih izvora, propisi o sistematskom statističkom praćenju korišćenja OIE i sl.;

– usvajanje tehničkih i ekoloških standarda kojima se uređuje rad i kontrola postrojenja, opreme i uređaja za korišćenje OIE, kao i definisanje i kontrola prerađenih OIE kao energenata.

MRE, MŽSPP

2009.

1. Donet zakon

2. Donet podzakonski akt

3. Usvojeni tehnički i ekološki standardi

Doneta je Uredba o uslovima za sticanje povlašćenog proizvođaća električne energije i kriterijuma za ocenu ispunjenosti tih uslova, u cilju povećanja korišćena obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09).

Doneta je Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09). Republika Srbija je postala članica i osnivač međunarodne agencije za obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu te agencije u skladu s njenim statusom i svojim interesima u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije.

Stvoreni su uslovi za veće korišćenje tih izvora energije u Republici Srbiji.

2. Izgradnja institucionalnih kapaciteta:

– osnivanje fonda za energetsku efikasnost i uvođenje drugih mera podsticaja.

MRE, MF

2009–2010.

Osnovan fond

Započeta je izrada Nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se predviđa se osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

Planirana je izrada pravnih akata potrebnih za rad Fonda, pošto bude donet Zakon o racionalnoj upotrebi energije.

3. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za obnovljive izvore energije.

MŽSPP, MRE

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

4. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i pratećeg akcionog plana.

MŽSPP, MRE

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

3.1.7.2. Povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije

1. Intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivih izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja.

MRE

2010.

1. Podaci o proizvodnji, uvozu i potrošnji energije iz energetskog bilansa

2. Učešće proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije

2. Korišćenje i unapređivanje raspoloživih kapaciteta za korišćenje OIE:

– razvoj lokalnih kapaciteta za iskorišćenje biomase i proizvodnju toplotne energije;

– revitalizacija malih i srednjih hidroelektrana;

– revitalizacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i preradu stajnjaka;

– revitaliazcija/unapređivanje postrojenja za korišćenje geotermalne energije, posebno u banjsko-turističkim

oblastima.

MRE, APok, JLS, NIS, MŽSPP, privredni subjekti

2011–2014.

1. Broj realizovanih projekata

2. Novi kapaciteti za proizvodnju toplotne energije iz biomase i/ili proizvedena toplotna energija u novim kapacitetima korišćenjem biomase

3. Revitalizovani kapaciteti za proizvodnju električne energije u MHE 4. Revitalizovani kapaciteti za proizvodnju električne energije u postrojenjima za preradu otpadnih voda i stajnjaka

5. Razlika u kapacitetu postojećih i revitalizovanih postrojenja za korišćenje geotermalne energije u banjama

3. Unapređenje poslovanja privrednih subjekata, posebno kroz podršku malim i srednjim preduzećima i formiranje klastera proizvođača u oblasti OIE.

MRE, privredni subjekti

2012.

Broj formiranih klastera

4. Ekonomski instrumenti:

– uspostavljanje subvencija za istraživanje i razvoj korišćenja

OIE;

– uvođenje podsticajnih instrumenata za kreditiranje

proizvodnje energije i energenata iz OIE;

– uvođenje podsticajnih instrumenata za transfer znanja i tehnologija iz oblasti OIE;

– određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje

podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih

podsticajnih mehanizama;

– uvođenje podsticajnih instrumenata u oblasti dugoročno garantovanih proizvođačkih cena energije dobijene iz OIE;

– uvođenje podsticajnih instrumenata za stimulaciju građana i privrednih subjekata za korišćenje energije dobijene od OIE.

MRE, MF

2011.

Primena ekonomskih instrumenata

5. Društveno odgovorno poslovanje:

– obuka iz oblasti projektovanja, izgradnje/izvođenja i održavanja objekata u kojima se koriste i prerađuju OIE ili proizvode energenti iz OIE, uz uspostavljanje načina licenciranja projektanata i izvođača;

– primena tehničkih standarda kojima se uređuje rad i kontrola postrojenja, opreme i uređaja za korišćenje OIE, kao i definisanje i kontrola prerađenih OIE kao energenata.

MRE, ISS

2012.

1. Broj organozovanih obuka

2. Primena tehničkih standarda

3. Učešće obnovljive energije u potrošnji finalne energije po glavi stanovnika

6. Industrijska postrojenja:

– izgradnja postrojenja za korišćenje energije iz otpada;

– izgradnja postrojenja za proizvodnju biogoriva (biodizel,etanol i sl.);

– upotreba OIE za decentralizovanu proizvodnju

električne/toplotne energije;

– izgradnja sistema za prikupljanje, preradu i

korišćenje/sagorevanje biomase;

– izgradnja postrojenja za korišćenje energije vetra;

– izgradnja postrojenja za korišćenje geotermalne energije;

– izgradnja postrojenja za korišćenje solarne energije;

– izgradnja opreme i malih i srednjih hidroelektrana /sprovođenje tzv. glavnog plana za izgradnju MHE.

MRE, MŽSPP, privredni subjekti

2010–2017.

1. Broj realizovanih projekata

2. Kapacitet izgrađenih postrojenja za korišćenje energije iz otpada

3. Kapacitet izgrađenih postrojenja za proizvodnju biogoriva

4. Kapacitet izgrađenih sistema za prikupljanje i preradu biomase

5. Kapacitet izgrađenih sistema za korišć./sagor. biomase

6. Instalirani kapaciteti za korišćenje energije vetra i/ili proizvedena količina električne energije u vetroelektran.

5. Kkapacitet izgrađenih postrojenja za korišćenje geotermalne energije

6. Kapacitet izgrađenih postrojenja za korišćenje solarne energije

7. Kapacitet izgrađenih postrojenja za proizvodnju električne energije u MHE

7. Druge aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti:

– usklađivanje cene energenata sa proizvodnim troškovima;

– ekonomsko i investiciono podsticanje povećanja energetske efikasnosti, spregnute proizvodnje toplotne i električne energije, upotrebe lokalnih i obnovljivih izvora energije, proizvodnje i primene biodizela i bioetanola;

– primena mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola;

– demonstracioni projekti.

MRE, AE, MŽSPP

2010–2012.

1. Cena energije

2. Potrošnja finalne i električne energije po jedinici BDP-a

3. Realizovani demonstracioni projekti

Realizacija prve podaktivnosti uslovljena je isključivo političkom odlukom VRS.

Doneta je Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09).

Pripremljen je i odobren Predlog projekta za izgradnju kapaciteta regionalnih centara energetske efiksanosti u pogledu primene mehanizma čistog razvoja.

U okviru programa „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u šest gradova / opština u Republici Srbiji uvođene su potrebne institucionalne i organizacione mere i uspostavljanju tarifnog sistema za toplotnu energiju, koji će omogućiti naplatu toplotne energije prema isporučenoj količini.

Započeta je priprema IV faze tog Programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

Otpočela je realizacija II faze projekta „Energetska efikasnost u Republici Srbiji”, koji finansira Svetska banka, a kojim su obuhvaćene škole, bolnice i drugi objekti javnih usluga.

3.1.7.3. Obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije

1. Obrazovanje:

– kursevi za zaposlene u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi;

– obrazovanje i usavršavanje kadrova za poslove energetike;

– predškolski i školski program za vaspitanje i obrazovanje u oblasti OIE.

MRE, MŽSPP, PKS

2011.

1. Broj organizovanih obuka, radionica, seminara

2. Broj polaznika

2. Razvijanje javne svesti:

– kampanje;

– informisanje građana;

– uključivanje javnosti u odlučivanje.

MRE, MŽSPP

2010–2012.

1. Broj programa ravijanja javne svesti

2. Broj i kvalitet javnih rasprava i drugih vidova konsultacija

3. 2. Faktori rizika po životnu sredinu

3. 2.1. Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.1.1. Usklađivanje nacionalnih propisa

1. Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti klimatskih promena i zaštite ozonskog omotača sa propisima EU.

MŽSPP, MRE, MI

2011.

Doneti propisi oblasti klimatskih promena i zaštite ozonskog omotača

iz oblasti klimatskih promena i oštećenja ozonskog omotača s propisima EU

2. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine kao akcionog plana za zaštitu vazduha i atmosfere - Donošenje nacionalnog programa – Strategije klimatskih promena.

MŽSPP, SEPA

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

Pripremljen je Nacrt strategije klimatskih promena.

3. Donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kao i planova, programa i osnova za klimatske promene.

MŽSPP, MRE,

MPŠV

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

4. Analiza nacionalnih kapaciteta za primenu Kjoto protokola i UNFCCC.

MŽSPP, SEPA, MRE, MI, MERR

2009–2010.

Izrađen izveštaj o izvršenoj analizi

Pripremljena Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva.

5. Formulisanje i/ili revizija propisa iz oblasti prikupljanja i obrade podataka iz statistike zaštite životne sredine u skladu s metodologijom IPCC, CORINAIR.

MŽSPP, MRE, SEPA, RZS

2010.

Donet propis iz oblasti prikupljanja i obrade podataka iz statistike zaštite životne sredine

6. Izrada prve nacionalne komunikacije Republike Srbije ka Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama i nacionalne strategije zaštite klime.

MŽSPP, SEPA, RHMZ, MŽSPP

2010.

Urađena prva nacionalna komunikacija

U cilju ispunjenja obaveze prema UNFCCC započeta je izrada Prve nacionalne komunikacije.

3.2.1.2. Prilagođavanje postojećih institucija potrebama aktivnog sprovođenje politike zaštite klime i ispunjavanja obaveza iz međunarodnih ugovora (UNFCCC, Kjoto protokola i dr.)

1. Iniciranje i realizacija projekata izrade nacionalnih izveštaja i drugih projekata uz finansijsku podršku GEF-a i ostalih finansijskih mehanizama jačanje kapaciteta za redovno izveštavnje UNFCCC, kao i izrada narednih nacionalnih komunikacija, izveštavanje EU.

MŽSPP, MRE, SEPA

2009–2012.

Urađeni nacionalni izveštaji

Uspešno je realizovan projekat „Izrada nacionalne strategije za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja u okviru Kjoto protokola”. Realizacija tog projekta ostvarena je uz finansijku pomoć vlade Kraljevine Norveške.

S obzirom na to da je projekat uključivao sektore upravljanja otpadom, poljoprivredu i šumarstvo, realizacija tog projekta ostvarena je u saradnji sa MPŠV.

Realizacijom tog projekta ojačanjni su kapaciteti države za efikasniju primenu Kjoto protokola.

Pripremljena je Strategija primene mehanizama čistog razvoja u energetskom sektoru Republike Srbije, ali još nije doneta.

2. Obuka kadrova za izradu projektne dokumentacije i upravljanje projektima u oblasti klimatskih promena.

MŽSPP, Fond, MRE, privredni subjekti, instituti, univerziteti

2010.

Broj organizovanih obuka i broj obučenih

3. Obuka kadrova za primenu fleksibilnih mehanizama iz Kjoto protokola.

MPE, MŽSPP, JLS, MERR,

univerziteti

2011–2012.

Broj organizovanih obuka i broj obučenih

Pripremljen predlog projekta za obuku kadrova za primenu fleksibilnih mehanizama iz Kjoto protokola, odobren krajem 2009. godine.

Planira se izrada pet PDD-ija.

4. Obuka kadrova za trgovinu emisijama GHG.

MRE, MŽSPP,

univerziteti

2010–2012.

Broj organizovanih obuka i broj obučenih

5. Izrada i sprovođenje programa razvoja ključnih institucija koje se neposredno bave poslovima u oblasti klimatskih promena.

MŽSPP, MRE, SEPA, RZS, RHMZ

2012.

Sprovedeni programi

6. Programi obrazovanja i jačanja svesti javnosti o problemu klimatskih promena.

MŽSPP, MRE, MPŠV

2011–2017.

Broj organizovanih programa ravijanja javne svesti

7. Iniciranje uključivanja Republike Srbije u SMALL GRANT Program GEF-a.

MŽSPP, MRE, MPŠV

2010.

Članstvo u SMALL GRANT programu

8. Uspostavljanje otvorenog foruma za razmatranje pitanja u oblasti klimatskih promena (uključivanje u evropsku i globalnu mrežu foruma).

MŽSPP, MRE, MPŠV

2011.

Uspostavljen otvoreni forum za pitanja klimatskih promena

9. Izrada inventara GHG, izrada plana mera za smanjenje emisija, izrada plana mera za adaptaciju na izmenjenje klimatske uslove.

MŽSPP, MRE, MPŠV

2011–2012.

Izrađen inventar GHG

Započeta izrada okvirnog inventara i projekcije GHG emisija i uloženo 18.000.000 dinara.

10. Obezbeđivanje stalnih finansijskih sredstava u okviru Fonda za zaštitu životne sredine za rešavanje problema u oblasti klimatskih promena.

MŽSPP, MRE, MPŠV, Fond

2012–2014.

Visina obezbeđenih finansijskih sredstava

11. Razvijanje nacionalnog klimatskog centra i jačanje podregionalnih funkcija za jugoistočnu Evropu.

RHMZ, MŽSPP, MNTR, univerziteti,

instituti

2009–2012.

Razvijen nacionalni klimatski centar

Uspostavljen je Podregionalni klimatski centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Puštanjem u rad operativnog sistema za modelovanje i prognoziranje klime uspostavljene su operativne funkcije Centra u oblasti praćenja klime i izrade sezonskih prognoza za jugoistočnu Evropu.

Zaključeni su sporazumi o naučnotehničkoj saradnji između Podregionalnog centra za klimatske promene za jugoistočnu Evropu i nacionalnih hidrometeoroloških službi Albanije, dva entiteta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, a započeti su i pregovori o saradnji sa ostalim zainteresovanim institucijama iz regiona jugoistočne Evrope.

Misija, ciljevi i zadaci centra su prezentovani na Trećoj svetskoj klimatskoj konferenciji, održanoj u Ženavi, od 31. avgusta do 4. septembra 2009. godine.

Na zasedanju Regionalne asocijacije Svetske meteorološke organizacije za Evropu (SMO) septembra 2009. godine, Podregionalni klimatski centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu zvanično je uključen u Evropsku mrežu regionalnih klimatskih centara SMO, a njegove funkcije definisane su posebnom rezolucijom.

Podregionalni klimatski centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu je učestvovao u organizaciji Regionalne ministarske konferencije za Jugoistočnu Evropu „Klimatske promene i energetika”, koja je održana u Beogradu 25. i 26. novembra 2009. godine.

12. Sprovođenje programa unapređenja hidrometeorološkog informacionog sistema:

– automatizacije meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema,

– uvođenje novih tehnologija u oblasti meteoroloških komunikacija;

– unapređenje analitičko-prognostičkog sistema i sistema rane najave atmosferskih i hidroloških nepogoda i klimatskih ekstrema;

– izrada i održavanje baze klimatskih podataka, uključujući podatke o projekciji regionalnih i lokalnih promena klime.

RHMZ, MUP

2011–2012.

1. Obezbeđena oprema

2. Izrađena baza klimatskih podataka

13. Unapređenje istraživanja klime i mogućih uticaja klimatskih promena na različite sektore privrede, prirodne resurse i ljudsko zdravlje i obrazovanje.

MŽSPP

2010–2012.

Izrađen program odgovora zdravstvenog sistema na posledice globalnih klimatskih promena

14. Koncipiranje, razrada i primena adekvatnog odgovora zdravstvenog sistema na posledice globalnih klimatskih promena.

MZ

2010.

Donet akcioni plan

15. Izrada akcionog plana za zaštitu zdravlja u talasima visoke temperature.

MZ, MŽSPP, MRSP

2011.

Donet akcioni plan

3.2.1.3. Prilagođavanje privrednih subjekata u sektorima energetike, industrije, transporta, poljoprivrede i šumarstva i komunalno-stambene delatnosti politici zaštite klime i ispunjavanje međunarodnih ugovora

1. Prilagođavanje privrednih subjekata u sektoru energetike politici zaštite klime i ispunjavanju obaveza iz međunarodnih ugovora

MRE, MŽSPP

2015.

– izrada inventara gasova sa efektom staklene bašte-GNG u sektoru energetike;

MRE, MŽSPP, SEPA, RZS

2011–2013.

Izrađen inventar GHG u sektoru energetike

Započeta je izrada Prve nacionalne komunikacije, čiji će sastavni deo biti i Inventar GHG gasova.

– primena najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća u energetskom sektoru na postojeće i novoizgrađene proizvodne, prerađivačke i prenosne kapacitete, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije;

MRE, MŽSPP, AEE

2013–2017.

Primenjena najnovija naučna i tehnološka dostignuća

U okviru realizacije programa „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u šest gradova / opština u Republici Srbiji počela je ugradnja efikasnijih kotlova, koji će omogućiti smanjenje specifične potrošnje goriva, kao i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Započeta je priprema IV faze tog programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

– donošenje programa za obrazovanje i promocija važnosti Strategije održivog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine kroz aktivnosti kojima bi se obuhvatili svi stručnjaci vezani za problematiku razvoja energetskog sektora;

MRE, MŽSPP,

AE, AEE, EPS, NIS

2010.

Donet program za obrazovanje

– sprovođenje programa revitalizacije svih zastarelih proizvodnih energetskih objekata saglasno njihovim izvornim tehničkim karakteristikama uz mogućnost poboljšanja tehnoloških i operativnih performansi;

MRE, JP

2012–2015.

Sproveden program revitalizacije

– osposobljavanje i unapređivanje postojećih sistema za zaštitu u cilju smanjenja emisije štetnih materija iz postojećih termoenergetskih kapaciteta;

MRE, EPS

2012–2015.

Ugrađeni i/ili unapređeni sistemi za smnjenje emisija štetnih materija

– posredni uticaj na smanjenje emisije štetnih materija u atmosferu preko aktivnosti na racionalizaciji potrošnje energije, odnosno povećanju energetske efikasnosti u domaćinstvima;

MRE, AEE

2011–2014.

1. Smanjenje specifične potrošnje energije u domaćinstvima

2. Broj održanih radionica, treninga, seminara

3. Usavršavanje zaposlenih seminara

Započeta je izrada Nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije.

Tokom cele godine je vršeno promovisanje i edukacija u oblasti racionalnog korišćenja energije u domaćinstvima i u oblasti zgradarstva. U tom cilju, AEE je održala veći broj tribina, gde je u direktnom kontaktu s građanima promovisala energetsku efikasnost u domaćinstvima. AEE je Ministarstvu rudarstva i energetike dostavila predlog Nacrta pravilnika o energetskom označavanju električnih uređaja u domaćinstvima.

Ukupno su održane 23 radionice, obuke i seminara.

Održano je 30 seminara za usavršavanje zaposlenih.

– poboljšanja postojećeg i dalji razvoj sistema daljinskog grejanja;

MRE, JLS

2011–2015.

Broj domaćinstava priključenih na daljinski sistem grejanja

Realizovan je program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u okviru kojeg se sprovodila se rehabilitacija i modernizacija postrojenja u toplanama u šest gradova / opština u Republici Srbiji i započeta je riprema IV faze tog programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

– stimulisanje korišćenja energetski efikasnijih uređaja u domaćinstvima;

MRE, AEE, JLS

2010–2012.

Sprovedene mere

Sistem energetskog označavanja električnih uređaja biće utvrđen zakonom o racionalnoj upotrebi energije. Istim zakonom biće utvrđeni i minimalni standardi energetske efikasnosti koje će ti uređaji morati da ispunjavaju da bi mogli da se nađu na tržištu. Pripremljen je Predlog nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije.

– maksimalno korišćenje postojećih sistema daljinskog grejanja. Modernizacija i proširenje tih sistema, izgradnja novih sistema;

MRE, JLS

2011–2015.

Broj domaćinstava priključenih na daljinski sistem grejanja

Realizovan je program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u okviru kojeg se sprovodila se rehabilitacija i modernizacija postrojenja u toplanama u šest gradova / opština u Republici Srbiji i započeta je priprema IV faze tog programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

– gašenje niza malih lokalnih kotlarnica;

MRE, JLS

2012–2015.

Broj ugašenih kotlarnica

– izgradnja sistema većeg kapaciteta sa kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije, bilo da koriste gas, tečna goriva ili ugalj;

MRE

2010–2012.

Broj i kapacitet izgrađenih postrojenja

Američka agencija za trgovinu i razvoj je finansirala izradu tri studije izvodljivosti:

Završena je Studija izvodljivosti izgradnje kombinovanog postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na gas u Novom Beogradu.

Privedena je kraju Studija izvodljivosti za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije kapaciteta do 100–150 MW, koje kao gorivo koristi prirodni gas u gradu Nišu (rok je bio kraj godine).

Kroz IPA 2010 finansira se Program „Sprovođenje energetske komponente Nacionalne strategije održivog razvoja”, koji obuhvata i procenu potencijala za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u Srbiji.

– razvoj gasovodne mreže i priključenje novih potrošača na tu mrežu;

MRE, JP Srbijagas, JLS

2012.

1. Broj novo priključenih potrošača

2. Dužina novoizgrađene transportne i distributivne mreže

3. Broj novih podstanica.

– korišćenje toplotne energije iz industrijskih energana koje se koriste za proizvodnju tehnološke pare i toplotne energije potrebne za obavljanje proizvodnih procesa;

MRE, privredni subjekti

2010–2017.

Količina iskorišćene toplotne energije

Doneta je Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09).

– korišćenje otpadnog gasa, kao nusprodukta eksploatacije i prerade nafte, za proizvodnju toplotne i električne energije;

MRE, privredni subjekti

2009–2013.

Količina iskorišćenog otpadnog gasa

Doneta je Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09), u kojoj nije utvrđena posebna kategorija otpadnog gasa, ali mu pripada tarifa koja se ostvaruje i za korišćenje prirodnog gasa, što takve investicije čini zanimljivim za investitore.

– smanjenje gubitaka u prenosu i distribuciji prvenstveno električne i toplotne energije;

MRE, EMS, EPS, privredni subjekti

2009–2017.

Procenat smanjenja gubitaka u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije

Započeta je realizacija programa „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u okviru kojeg se sprovodila se zamena cevi distributivne mreže u šest gradova / opština u Republici Srbiji i započeta je priprema IV faze tog programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

– istraživanje hidroenergetskog potencijala, energetskog potencijala sunca i vetra i geotermalne energije i biomase;

MRE, MPŠV, NIS

2013.

Potencijal OIE

– istraživanje uticaja rudnika, skladišta i deponija uglja, postrojenja za preradu uglja na zagađenje životne sredine, a posebno na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

MRE, MŽSPP, NIO

2009–2015.

Izvršena analiza uticaja rudnika, skladišta i deponija uglja, postrojenja za preradu uglja na zagađenje životne sredine

2. Prilagođavanje privrednih subjekata u sektoru industrije politici zaštite klime i ispunjavanju obaveza iz međunarodnih ugovora:

– izrada inventara GHG emisija u sektoru industrije;

MŽSPP, SEPA, MPE, RHMZ

2010.

Urađen inventar GHG u sektoru industrije

– povećanje udela OIE, bio-masa, bio-gas i bio-dizel, sunčeva energija, energija vetra, male hidrocentrale, geotermalna energija;

MRE, AEE

2011–2017.

Udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije

– smanjenje fugitivnih emisija isparljivih organskih jedinjenja bez metana iz naftne industrije i kod upotrebe rastvarača;

MI, MERR, NIS, instituti

2011–2017.

Procenat smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja bez metana iz naftne industrije

– poboljšanje sagorevanja u postrojenjima za proizvodnju energije i poboljšanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru;

MRE, MI, MERR,

privredni subjekti, AEE, instituti

2012–2015.

1. Doneti propisi o kontroli procesa sagorevanja

2. Donet zakon o racionalnoj upotrebi energije

Pripremljen je Pravilnik o kontroli sagorevanja u kotlovima, odnosno u drugim ložištima, koji će biti donet pošto bude donet zakon o racionalnoj upotrebi energije, kao pravni okvir za njegovo donošenje.

Započeta je priprema Nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se uređuje gazdovanje energijom, energetska revizija u sektoru industrije i omogućavaju finansijski podsticaji.

Pravni okvir za rad Fonda za energetsku efikasnost, koji između ostalog treba da podrži i projekte povećanja energetske efikasnosti u industriji utvrđuje se ovim zakonom.

Izrađen je priručnik za EE u industriji (uz učešće AEE).

– upravljanje industrijskim otpadom i iznalaženje mogućnosti za njegovo korišćenje kao energenta, kad god je to moguće;

MŽSPP, MRE, MERR, AEE, instituti

2011–2017.

Procenat iskorišćenja industirjskog otpada kao energenta

Donet je Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama ( „Službeni glasnik RS”, broj 104/09).

– korišćenje komunalnog otpada za stvaranje energije, kad god je to moguće;

MŽSPP, AEE, MRE, instituti

2015–2017.

Procenat iskorišćenja komunalnog otpada kao energenta

– podsticaj istraživanju za revitalizaciju postojećih tehnologija i iznalaženju novih tehnologija;

MERR, MNTR, MŽSPP,

univerziteti, instituti

2015–2017.

Izabrana rešenja za revitalizaciju postojećih tehnologija

– obrazovanje i podizanje svesti o posledicama promena klime;

MPr, škole, univerziteti, mediji

2013–2017.

Broj organozovanih obuka i javnih prezentacija

– sprovođenje mera jačanja institucionalnog kapaciteta za formiranje inventara izvora GHG, za proračun emisija GHG u sektoru upravljanja otpadom;

MŽSPP

2010.

Broj organizovanih obuka

– izrada inventara izvora GHG u oblasti upravljanja otpadom;

MŽSPP, SEPA

2010.

Izrađen inventar GHG u sektoru upravljanja otpadom

– izrada studije opravdanosti o izdašnosti odlagališta otpada u smislu korišćenja GHG za proizvodnju topolotne ili električne energije;

MŽSPP

2010.

Irađene studije opravdanosti o izdašnosti odlagališta otpada

– rekonstrukcija cementara i železara u skladu sa tehničkim zahtevima za koinsineraciju Uvesti BAT za cementare i železare.

MŽSPP, MERR,

privredni subjekti

2011–2015.

Cementare usaglašene sa BAT

3. Prilagođavanje privrednih subjekata u sektoru transporta politici zaštite klime i ispunjavanju obaveza iz međunarodnih ugovora:

– izrada strategije efikasnog transporta Republike Srbije do 2015. godine;

MŽSPP, MI, APok

2010.

Doneta strategija efikasnog transporta

– izrada inventara emisija GHG sektora transporta;

MŽSPP, MI, SEPA

2010.

Izrađen inventar GHG u sektoru transprota

– izrada studije projekcije emisije GHG sektora transporta do 2020. godine;

MŽSPP, RZS, MI, SEPA

2011.

Izrađena studija projekcije emisije GHG sektora transporta do 2020. godine

– uvođenje eko takse na promet fosilnih goriva;

MF, MŽSPP, MRE

2009.

Primenjena eko taksa

– primena graničnih vrednosti emisije za nova motorna vozila proizvedena u Republici Srbiji ili uvezena u skladu sa Dir 98/96/EC;

MŽSPP, MI

2010.

Primenjeni tehnički standardi

– primena EU propisa vezanih za dostupnost informacija o nivou emisije CO2 po km i potrošnji goriva (Dir. 99/94/ES) ;

MŽSPP, MI, MRE, NIS

2010.

Dostupnost informacija

– podizanje javne svesti i informisanost o potrebi uvođenja zakonski regulisanih emisionih limita za nova motorna vozila;

MŽSPP, MI

2010.

Javne prezentacije

– nabavka opreme i obuka kadra u industriji i tehničkih servisa za primenu novih tehničkih normi ;

MERR, privredni subjekti

2012.

1. Obezbeđena oprema

2. Organizovana obuka

– promocija korišćenja prirodnog gasa kao pogonskog goriva motornih vozila;

MI, MRE, NIS, JP Srbijagas

2012.

Organizovana promocija

– sprovođenje mera jačanja institucionalnog kapaciteta institucija odgovornih za prostorno planiranje, sa ciljem promovisanja planiranja sa niskim potrebama za transportom ;

MŽSPP, MI, MRE

2010.

Programi obuke za opštinske institucije nadležne za planiranje

– podizanje javne svesti i informisanosti o uticaju transporta u urbanim sredinama na klimatske promene i prednostima javnog saobraćaja i bicikala;

MŽSPP, MI,

JLS

2010.

Broj javnih prezentacija

– razvijanje plana infrastrukturnog razvoja železnice;

MI, JP

2009–2010.

Izrađen plan infrastrukturnog razvoja železnice

– razvijanje plana razvoja usluga železnice, kombinovanog transporta;

MI, JP

2009–2010.

Izrađen plan razvoja usluga železnice, kombinovanog transporta

– primena dir. EU koja definiše kvalitet goriva (Dir. 2003/17/ES) ;

MRE, NIS, MŽSPP

2012–2014.

Primenjeni standardi o kvalitetu goriva

4. Prilagođavanje privrednih subjekata u sektoru poljoprivrede i šumarstva politici zaštite klime i ispunjavanju obaveza iz međunarodnih ugovora:

– izrada invetara GHG emisija/ponora iz poljoprivrede i šumarstva;

MŽSPP, MPŠV, RHMZ, SEPA

2010.

Izrađen inventar GHG u sektoru poljoprivrede

– poboljšanje energetske efikasnosti u poljoprivredi i šumarstvu;

AEE, MPŠV

2010–2017.

Sprovedeni projekti

– upotreba obnovljivih en. izvora - bio-gas i bio-dizel;

AEE, MPŠV,

MRE

2011–2012.

Udeo OIE

– podsticaj istraživanju obnovljivih vidova energije u poljoprivredi i šumarstvu i izrada Strategije upotrebe obnovljivih vidova energije u poljoprivredi i šumarstvu;

MŽSPP, MPŠV

instituti, univeziteti

2012–2014.

1. Izrađena strategija upotrebe OIE u poljoprivredi i šumarstvu, odnosno

2. Izrađen nacionalni akcioni plan za biomasu

– smanjenje enteričke fermentcije kod preživara;

MPŠV, instituti

2012.

Procenat smanjenja

– bolji uslovi držanja i gajenja stoke - otplinjavanje na velikim farmama;

MPŠV,

instituti

2012–2014.

Broj sprovedenih projekata

– bolje postupanje sa stajskim đubrivom i organskim otpadom sa farmi;

MPŠV, instituti

2011–2012.

Broj sprovedenih projekata

– suzbijanje i potpuna zabrana prakse paljenja org. ostataka posle žetve;

MPŠV, inspekcija, MUP

2012.

Broj inspekcijskih prijava

– efikasnija primena azotnih đubriva;

MPŠV, instituti

2011–2013.

Stepen efikasnosti primene azotnih đubriva

– podsticanje organske poljoprivrede;

MPŠV, instituti

2010–2017.

1. Sertifikovana organska proizvodnja

2. Postojanje organskih proizvoda na tržištu

Pripremljen je Nacrt zakona o organskoj proizvodnji.

– podsticaj istraživanju i selekciji novih biljnih sorti otpornih na promene klime;

MNTR, univeziteti,

MPŠV, instituti

2012–2017.

Broj finansiranih projekata

Finansiran je 31 projekat, u ukupnom iznosu 328. 141.433 dinara (3.493.468 EUR).

– podsticaj istraživanju i stvaranju novih genetskih linija u stočarstvu;

MNTR, MPŠV,

univeziteti, instituti

2012–2017.

Broj finansiranih projekata

Finansirana su četiri projekta, u ukupnom iznosu 58.789.319 dinara (625.884 EUR).

– obrazovanje i podizanje svesti o posledicama promena klime;

MPr, mediji,

škole, univerziteti

2012–2017.

1. Broj organizovanih obuka

2. Broj programa za razvijeanje javne svesti

– prilagođavanje statističke prakse o potrebi prikupljanja podataka za izradu inventara GHG;

RZS

2011.

Doneta metodologija za prikupljanje podataka

5. Prilagođavanje privrednih subjekata u sektoru stambeno-komunalne delatnosti politici zaštite klime i ispunjavanju obaveza iz međunarodnih ugovora

– izrada inventara emisija gasova staklene bašte-GNG i prilagođavanje statističke prakse potrebi prikupljanja podatka u sektoru potrošnje toplotne energije u zgradama;

MŽSPP, MRE

RZS,RHMZ

2010.

Izrađen inventar GHG u sektoru zgradarstva

– izrada studije projekcije emisije GHG u sektoru zgradarstva;

MŽSPP, RHMZ

2010.

Izrađena studija projekcije emisije GHG u sektoru zgradarstva

– analiza postojećeg stanja i izrada baze podataka sa svim relevantnim informacijama o svakom potencijalnom energetskom izvoru (konvencionalnom, obnovljivom, otpadnoj toploti itd) ;

MRE, SEPA, JLS

2011.

Izrađena baza podataka o svakom potencijalnom energetskom izvoru

– ocena stanja energetskih izvora i identifikacija energetskih potreba i potencijala za uštedu energije u zgradama;

MRE, MI

2010.

Izrađena studija

– razvoj energetski efikasnih demonstracionih zona i demonstracionih objekata i pilot projekata; ohrabrivanje sprovođenja rezultata dobijenih na pilot projektima u svakodnevnu praksu;

KOR, MŽSPP, MRE, univerziteti,

instituti

2010–2017.

Broj realizovanih demonstracionih projekata

– uvođenje sistema monitoringa energetske potrošnje i mera zaštitie i unapređenja životne sredine kroz smanjenu upotrebu fosilnih goriva;

MRE

2009–2015.

1. Donet zakon o racionalnoj upotrebi energije.

2. Doneti podzakonski akti.

Započeta je priprema Nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se utvrđuje obaveza praćenja potrošnje energije u velikim energetskim potrošačima u industriji i komercijalnim zgradama, kao i u objektima javne namene.

– kreiranje kampanja za obrazovanje stanovnika i podizanje svesti o potrebama štednje energije i posledicama prekomerne upotrebe fosilnih goriva u sektoru zgradarstva na promenu klime kao i o neophodnosti zaštite životne sredine;

KOP, MPr,

škole i univerziteti,

mediji

2012–2017.

Broj organizovanih programa za razvijanje javne svesti

– ugrađivanje principa energetske efikasnosti, racionalne izgradnje, očuvanje prirodnih resursa prilikom izrade prostornih i urbanističkih planova;

RAPP, JP, JLS

2012.

Doneti prostorni planovi sa ugrađenim principima

– osnivanje regionalnih razvojnih agencija za energetsku efikasnost;

MRE, AEE, JLS

2010–2012.

Broj osnovanih agencija

Uz finansijsku i tehničku pomoć Kraljevine Norveške omogućen je rad i usavršavanje pet regionalnih centara energetske efikasnosti koji su u sklopu tehničkih fakulteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kraljevu.

– usvajanje novih standarda o termičkoj izolaciji zgrada;

ISS, PKS

2009.

Usvojeni tehnički standardi

– podsticanje investitora da putem regulativnih i/ili stimulativnih mera i propisa, grade nove ili rekonstruišu postojeće objekte koristeći principe energetski efikasnih objekata, primenjuju raspoložive OIE i vode računa o zaštiti životne sredine;

MRE,

AEE, AE,

MF

MI

2012.

1. Donet zakon o racionalnoj upotrebi energije

2. Doneta podzakonska regulativa

3. Uvedene mere za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije

Započeta je priprema Nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se stvaraju uslovi za primenu mera energetske efikasnosti pri korišćenju energije u postojećim objektima.

Sprovođene su aktivnosti iz oblasti energetske efikasnosti, u okviru Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu, čiji je i Republika Srbija potpisnik. Pošto su sve zemlje potpisnice morale da do juna 2010. godine dostave akcione planove (AP), po ugledu na standarde EU, AEE je pripremila podloge za izradu Akcionog plana i delove AP za Republiku Srbiju, a koorinator u konačnoj izradi je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Započeta je izrada Modela ugovora za ESCO finansiranje projekata EE u zgradarstvu (uz učešće AEE).

Započeta je izrada podzakonskih akata za sertifikaciju zgrada (uz učešće AEE).

– uvođenje sistema stimulativnih mera i olakšica za investitore koji su spremni da ulažu u nove tehnologije osnivanjem preduzeća i otvaranjem novih radnih mesta;

MRE, MF, AEE

MI, banke

2009.

Donete stimulativne mere

Pripremljen je Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se stvara zakonski okvir za uvođenje podsticaja za realizaciju mera energetske efikasnosti, čije sprovođenje nije moguće bez opredeljenosti Ministarstva finansija i formiranja fonda za energetsku efikasnost. Takođe, zakonom se utvrđuju minimalni standardi energetske efikasnosti koji se moraju primenjivati.

– uvođenje sistema stimulativnih taksi za preduzeća koja grade energetski efikasne objekte, kao i uvođenje destimulativnih mera i kazni za prekomerno korišćenje energije (iznad propisanih standarda);

MRE, AEE

MF, MI

2010.

Broj preduzeća koja su realizovala stimulativne takse

– uvođenje mera kreditne politike usmerene ka smanjenju potrošnje energije u novim i postojećim zgradama, kreditiranje korišćenja OIE i razvoja domaće tehnologije i proizvodnje građevinskih materijala koji doprinose štednji energije;

MF, MI, banke

2012.

Iznos realizovanih kredita

– primena najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća u oblasti energetski efikasnih zgrada kako novih tako i postojećih, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije;

MRE, MI, privredni subjekti

2011–2015.

1. Donet zakon o racionalnoj upotrebi energije

2. Doneta podzakonski ati

3. Uvedene mere za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije

Pripremljen je Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se stvara zakonski okvir za uvođenje podsticaja za realizaciju mera energetske efikasnosti, čije sprovođenje nije moguće bez opredeljenosti ministarstva finansija i formiranja fonda za energetsku efikasnost. Takođe, zakonom se utvrđuju minimalni standardi energetske efikasnosti koji se moraju primenjivati.

– poboljšanja postojećeg i dalji razvoj sistema centralnog grejanja, razvoj gasovodne mreže koji će omogućiti supstituciju korišćenja električne energije, stimulisanje korišćenja energetski efikasnijih uređaja u domaćinstvima;

MRE, JLS

2011–2014.

1. Broj ugašenih individualnih kotlarnica zamenjenih toplotnim podstanicama

2. Broj novih potrošača priključenih na sistem daljinskog grejanja

3. Broj korisnika gasa

4. Smanjena potrošnja električne energije u domaćinstvima u zimskom periodu

Realizovan je program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u okviru kojeg se u šest gradova / opština u Republici Srbiji uvođene potrebne institucionalne i organizacione mera i uspostavljan tarifni sistem za toplotnu energiju, koji omogućava naplatu toplotne energije prema isporučenoj količini energije, a započeta je i priprema IV faze tog programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

Pripremljen Nacrt novog Zakona o komunalnim delatnostima, a uvođenje novog tarifnog sistema, što je pplanirano u Strategiji razvoja energetike i u Programu ostvarivanja Strategije zavisi i od njegovog donošenja. Nacrt zakona predviđa obrazovanje Republičke direkcije za komunalne delatnosti sa značajnim ingerencijama u oblasti obrazovanja cena komunalnih usluga.

– promocija i primena obnovljivih izvora energije za grejanje zgrada i pripremu tople vode;

MRE,

AEE

MŽSPP, MI

2012–2014.

Broj projekata za korišćenje obnovljivih izvora energije

– stvaranje uslova i donošenje ekonomskih mera za povećanje „čistih” oblika energije u zgradarstvu (podsticanje istraživanja i primena znanja za racionalno korišćenje energije, OIE, razvoj i primenu čistih tehnologija);

MRE, MŽSPP,

AEE, NIO, univeziteti

2014–2017.

Donete ekonomske mere mera za povećanje „čistih” oblika energije u zgradarstvu

– uvođenje mehanizama energetski efikasne potrošnje energije u novim i rekonstruisanim zgradama od preko 1000m2;

MRE, AEE, JKP

2014.

Donet zakon o racionalnoj upotrebi energije

Novi Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) uvodi kriterijume energetske efikasnosti za nove i objekte koji će biti rekonstruisani.

Pripremljen Predlog nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se utvrđuje obaveza gazdovanja energijom u velikim industrijskim potrošačima, kao i u velikim potrošačima u sektoru javnih i komercijalnih delatnosti.

Započeta je izrada studije koju finansira japanska vlada, a kojom se razrađuju modaliteti za primenu sistema energetskog upravljanja u sektorima potrošnje energije.

– uvođenje konkretnih stimulativnih mera kojima bi se na kratki rok pokazali pozitivni efekti štednje energije u zgradama (ugradnja merača toplote, efekti koji se postižu energetskom rekonstrukcijom objekata koji su veliki potrošači energije itd.);

MRE,

gradske toplane, JLS, banke

2011.

Sprovedene mere štednje energije u zgradama

Konkretne stimulativne mere kojima bi se na kratak rok pokazali pozitivni efekti štednje energije u zgradama nije bilo moguće uvesti jer nisu usvojeni novi tarifni sistemi toplotne energije i naplata po utrošenoj energiji.

Realizovan je program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja”, III faza, u okviru kojeg se u šest gradova / opština u Republici Srbiji uvođene potrebne institucionalne i organizacione mera i uspostavljan tarifni sistem za toplotnu energiju, koji omogućava naplatu toplotne energije prema isporučenoj količini energije, a započeta je i priprema IV faze tog programa, tokom koje se sprovode iste aktivnosti kao i u III fazi, ali u većem broju toplana u Republici Srbiji.

– donošenje nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti održivog planiranja gradova kao i primene OIE;

MRE, MŽSPP

AEE

2009.

Donet nacionalni plan energetske efikasnosti

AEE je pripremila podloge za izradu Akcionog plana i delove AP za Srbiju, a koorinator u

konačnoj izradi je Ministarstvo rudarstva

i energetike.

Započeta je izrada Modela ugovora za ESCO finansiranje projekata EE u zgradarstvu (uz učešće AEE).

Započeta je izrada podzakonskih akata za sertifikaciju zgrada (uz učešće AEE).

Ministartsvo rudarstva i energetike je započelo izradu Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost, u okviru obaveza Republike Srbije koje proističu iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice („Službeni glasnik RS”, broj 62/06).

Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi aktivnosti (projekti iz Norveške donacije) na uspostavljanju energetskog upravljanja i energetskog planiranja na lokalnom nivou, na osnovu Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 84/04) i Uredbe o izmenama i dopunama uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 44/05).

– publikovanje i promocija uspeha u ostvarenju mera koje su doprinele smanjenoj potrošnji energije;

MRE, AEE, JLS

2012–2017.

1. Izrađene publikacije i brošure

2. Sprovedena medijska kampanja

6. Izrada akcionog plana prilagođavanja privrednih sektora na klimatske promene

MRE, MŽSPP

2010.

– izrada plana isključivanja iz upotrebe supstanci Aneksa S/grupa I Montrealskog protokola (hlorofluorougljovodonika);

MŽSPP

2010.

Izrađen plan isključivanja iz upotrebe hlorofluorougljovodonika

– sprovođenje I faze Plana isključivanja

iz upotrebe supstanci Aneksa S/grupa I Montrealskog protokola

(hlorofluorougljovodonika);

MŽSPP

2011–2013.

Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač

– sprovođenje II faze Plana isključivanja

iz upotrebe supstanci Aneksa S/grupa I Montrealskog protokola

(hlorofluorougljovodonika);

MŽSPP

2013–2015.

Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač

– izrada obrazovnog paketa za osnovne škole u oblasti zaštite ozonskog motača – Ozonska akcija;

MŽSPP

2010.

Izrađen program za osnovne škole

– obuka carinika za identifikaciju rashladnih sredstava i predaja identifikatora;

MŽSPP

2010.

Broj organizovanih programa obuke

– osnivanje nacionalne ozonske kancelarije za sprovođenje Montrealskog protkola u Republici Srbiji;

MŽSPP

2010.

Osnovana nacionalna ozonska kancelarija

Osnovana nacionalna ozonska kancelarija.

– obrazovanje jedinice za upravljanje projektima ;

MŽSPP

2010.

Obrazovana jedinica za upravljanje projektima

Obrazovana jedinica za upravljanje projektima.

– sprovođenje programa rashladno-servisnog sektora (obuka postojećih servisnih tehničara, jačanje tehničkih škola – oprema za obuku, obuka trenera), dodeljivanje opreme za servisne tehničare, uspostavljanje infrastrukture za ponovnu upotrebu recikliranih supstanci) ;

MŽSPP

2011.

Izrađen i sproveden program rashladno-servisnog sektora

– razvijanje priručnika dobre prakse pri radu sa rashladnim sredstvima;

MŽSPP

2011.

Izrađen priručnik o radu sa rashladnim sredstvima

– ciljano informisanje javnosti (promotivni materijali, jačanje javne svesti);

MŽSPP

2011.

Objavljene brošure o radu sa rashladnim sredstvima

3.2.2. Otpad

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.2.1. Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama

1. Donošenje propisa

– zakon o upravljanju otpadom;

– zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu;

– svi podzakonski propisi.

MŽSPP

2009.

2009.

2010.

1. Doneti zakon o upravljanju otpadom i zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i podzakonski akti

2. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

Doneti su:

- Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09);

- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09);

- Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koji se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, broj 60/09);

- Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 60/09);

- Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti prizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem izveštaju, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obaveznicima plaćanja naknada, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, broj 89/09);

- Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kao i uputstvu za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 72/09);

- Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 96/09);

- Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za rad postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09);

- Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 72/09);

- Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, broj 60/09).

2. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine.

MŽSPP

2009.

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

3. Izrada akcionog plana o upravljanju otpadom.

MŽSPP

MPŠV, APok

2010.

4. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:

– jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU;

– jačanje administrativnih kapaciteta, posebno institucija i organa zaduženih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje;

– jačanje administrativnih kapaciteta za efikasnije

sprovođenje propisa u oblasti zaštite životne

sredine.

MŽSPP, SEPA

2009.

Broj sprovedenih obuka, seminara, radionica

Organizovana je obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti zaštite životne sredine”, u saradnji s Ministarstvom pravde, Udruženjem sudija za prekršaje, Pravosudnim centrom i OEBS-om. Od marta do oktobra 2009. godine održano je šest obuka, čime je obuhvaćeno više od 450 učesnika, od čega oko 300 sudija za prekršaje, 95 republičkih i 20 gradskih inspektora za zaštitu životne sredine.

3.2.2.2. Donošenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom

1. Revizija Nacionalne strategije upravljanja otpadom.

MŽSPP

2009.

Doneta revidovana strategija upravljanja otpadom

Privedena je kraju izrada Nacrta nacionalne strategije upravljanja otpadom.

2. Izrada nacionalnih planova za pojedinačne tokove otpada.

MŽSPP, APok

2010.

Izrađeni nacionalni planovi upravljanja otpadom

3. Donošenje regionalnih planova upravljanja otpadom.

MŽSPP, APok

2011–2012.

Broj donetih regionalnih planova

4. Donošenje lokalnih planova upravljanja otpadom.

JLS, MŽSPP

2010–2011.

Broj donetih lokalnih planova upravljanja otpadom

Aktivnost je započeta.

5. Demonstracioni projekti sprovođenja planova upravljanja otpadom:

– Formiranje reciklažnih dvorišta.

KOR u partnerstvu sa MŽSPP i Fondom

2009.

Broj sprovedenih demonstracionih projekata

Pripremljen je projekat za izgradnju reciklažnih dvorišta u cilju socijalne inkluzije Roma i uvođenja njihovih aktivnosti u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina u organizovan sistem upravljanja otpadom. Projekat će biti realizovan u saradnji sa MŽSPP i Fondom, a finansijski će ga podržati SIDA.

3.2.2.3. Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja otpada

1. Donošenje nacionalnog plana upravljanja biodegradabilnim i ambalažnim otpadom.

MŽSPP

2009–2010.

Doneti nacionalni planovi upravljanja biodegradabilnim i ambalažnim otpadom

Doneti su nacionalni planovi upravljanja biodegradabilnim ambalažnim otpadom

2. Izgradnja novih reciklažnih dvorišta na teritoriji Republike Srbije:

– demonstracioni projekti reciklažnih dvorišta - Izgradnja centara za sakupljanje (reciklažnih dvorišta) reciklabilnog otpada (papir, staklo, plastika, limenke, električni /elektronski otpad, baterije i akumulatori, otpadno ulje i dr.)

JLS

2010–2011.

Broj izgrađenih reciklažnih dvorišta

Započela je realizacija aktivnosti.

3. Izgradnja centara za sakupljanje kabastog otpada i otpada za reciklažu.

JLS

2010–2011.

Izgrađeni centri za sakupljanje kabastog otpada

4. Razdvajanje otpada:

– promovisanje širenja prikladnih centara za sakupljanje reciklabilnih materijala u koje će stanovnici sami donositi otpad;

– osnivanje postrojenja za prihvatanje upotrebljenih ulja, starih guma, potrošenih baterija i akumulatora, neupotrebljivih vozila i otpada od električnih/elektronskih dobara.

JLS

2010–2011.

Procenat otpada prema posebnim tokovima koji se odvaja

Započeti su demonstracioni projekti u više jedinica likalne samouprave.

5. Povećati stepen ponovnog korišćenja i reciklaže otpada na 20% njegove količine.

MŽSPP, JLS

2012–2014.

Procenat komunalnog otpada koji se reciklira

6. Ekonomski instrumenti:

– primena principa pune nadoknade troškova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada;

– diferencijacija poreza za unapređenje proizvoda i aktivnosti pogodnih po životnu sredinu;

– uvođenje podsticajnih instrumenata za ponovno korišćenje i reciklažu otpada.

MŽSPP, MF, PKS

2012.

Cena usluge sakupljanja i odlaganja otpada

7. Izrada strategije privatizacije JKP u skladu sa procesom izgradnje regionalnih deponija.

MŽSPP, AP

2012.

Izrađena strategija transformacije JKP

3.2.2.4. Izgradnja infrastrukture za upravljanje otpadom (regionalne deponije, postrojenja za reciklažu različitih vrsta otpada, postrojenja za kompostiranje i anaerobnu digestiju, postrojenja za tretman opasnog otpada, postrojenja za iskorišćenje energije iz otpada i dr.)

1. Izgradnja regionalnih sanitarnih deponija u svakom regionu u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom.

MŽSPP, APok, JLS

2010–2015.

Broj izgrađenih regionalnih sanitarnih deponija

Izgrađene su deponije u Lapovu i Leskovcu, a u toku je izgradnja u Užicu i Pirotu.

Uloženo je 59.466.610,00 dinara u izgradnju regionalnih deponija za opštinee Užice, Zaječar, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica i Valjevo, iz NIP-a preko Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

2. Izgradnja transfer stanica.

JLS

2010–2015.

Broj izgrađenih transfer stanica

3. Izgradnja postrojenja za sortiranje otpada (reciklažu).

JLS, privatni sektor

2010–2015.

Broj izgrađenih psotrojenja za sortiranje otpada

4. Izgradnja postrojenja za anaerobnu digestiju (proizvodnju biogasa iz poljoprivrednog otpada).

MŽSPP, privatni sektor, PKS

2012–2013.

Broj izgrađenih postrojenja za anaerobnu digestiju

5. Izgradnja postrojenja za tretman klaničnog otpada.

MPŠV, privredni subjekti, PKS

2011–2012.

Broj izgrađenih postrojenja za tretman klaničnog otpada

6. Izgradnja postrojenja za korišćenje energije iz otpada.

MŽSPP, privredni subjekti

2013–2014.

Broj izgrađenih postrojenja za iskorišćenje energije iz otpada

7. Izgradnja postrojenja za kompostiranje.

MŽSPP, privredni subjekti

2012–2013.

Broj izgrađenih postrojenja za kompostiranje

8. Izgradnja postrojenja za fizičko-hemijski tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada.

MŽSPP, APok

2011–2013.

Izgrađeno postrojenje za fizičko-hemijski tretman i odlaganje otpada

Započeta realizacija projekta – odobrena lokacija za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada.

9. Izgradnja centara za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava, otpadnog ulja i dr.

MŽSPP, JLS

2010–2011.

Broj izgrađenih cenatara za sakupljanje otpada iz domaćinstava

10. Izgradnja sistema za tretman medicinskog otpada.

MZ, MŽSPP

2010.

Uspostavljen sistem za tretman medicinskog otpada

Započeto je uspostavljanje sistema upravljanja medicinskim otpadom, nabavljeno je 78 autoklava za tretman medicinskog otpada.

11. Izgradnja nacionalnog postrojenja za tretman opasnog otpada insineracijom.

MŽSPP

2015–2017.

Izgrađeno psotrojenje za tretman opasnog otpada insineracijom

3.2.2.5. Sanacija postojećih smetlišta komunalnog otpada i lokacija opasnog otpada

1. Izraditi sveobuhvatni katastar smetlišta otpada.

SEPA

2009.

Izrađen katastar deponija/smetlišta optada

Izrađen je sveobuhvatni katastar smetlišta otpada.

2. Sanacija postojećih smetlišta:

– zatvaranje, sanacija i rekultivacija postojećih smetlišta;

– sanacija lokacija kontaminiranih opasnim otpadom koje predstavljaju rizik po životnu sredinu.

MŽSPP, APok, JLS

2012–2017.

Broj saniranih i zatvorenih smetlišta

Uklonjene su 2.302 divlje deponije od 4.029 evidentiranih divljih deponija, u okviru projekta „Očistimo Srbiju”.

3. Korišćenje raspoloživih kapaciteta za termičku obradu otpada (cementare, termoelektrane i dr.).

MŽSPP, privredni subjekti

2011–2013.

Količina otpada koji se termički tretira

4. Ekonomski instrumenti:

– razvijanje mehanizama za rešavanje problema nasleđenog zagađenja, odnosno štete nanete životnoj sredini nepropisnim odlaganjem opasnog otpada;

– destimulisanje odlaganja otpadnih guma, starih vozila,otpadnih ulja, infektivnog otpada, elektronskog otpada i drugo na neodgovarajućim lokacijama.

MŽSPP, MF

2011.

Utvrđeni mehanizmi sanacije zagađenja odranije

5. Rekultivacija postojećih deponija pepela i korišćenje letećeg pepela iz temoelektrana u izgradnji puteva, građevinarstvu i industriji građevinskog materijala.

MŽSPP, MRE, MI, EPS

2012–2014.

Procenat iskorišćenja pepela iz termoelektrana u građevinarstvu

3.2.2.6. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja otpadom

1. Obrazovanje:

– kursevi za zaposlene u državnoj upravi i lokalnoj

samoupravi, privredi;

– predškolski i školski program za vaspitanje i obrazovanje u oblasti postupanja sa otpadom.

MŽSPP, MDULS, MPr

2010.

1. Broj organizovanih programa obuke

2. Osposobljenost i stručnost zaposlenih

Održan je veći broj kurseva.

2. Razvijanje javne svesti:

– organizovanje kampanja (o reciklaži, o opasnom otpadu);

– informisanje građana o značaju pravilnog postupanja sa otpadom;

– uključivanje javnosti u odlučivanje.

MŽSPP, PKS, udruženja

2010.

Broj realizovanih programa javnih prezentacija

Realizovan je prvi popularno-edukativni stub akcije „Očistimo Srbiju” pod nazivom „Otpad nije đubre – otpad je resurs” s ciljem podizanja nivoa svesti građana Republike Srbije o potrebi očuvanja životnog prostora, novog kvaliteta života, čiste prirode i nove ekološke politike. Realizovana je javna kampanja poznatih ličnosti.

3.2.3. Hemikalije

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.3.1. Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti upravljanja hemikalijama sa

1. Donošenje propisa:

– zakon o hemikalijama;

– zakon o biocidnim proizvodima;

– zakon o transportu opasnog tereta;

– zakon o sredstvima za zaštitu bilja;

– zakon o sredstvima za ishranu bilja.

MŽSPP, MPŠV, MI, MUP

2009.

Doneti zakon o hemikalijama i zakon o biocidnim proizvodima

Doneti su: Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i Zakon o biocidnim proizvodima („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

zakonodavstvom EU i izgradnja administrativnih i drugih kapaciteta za njihovo sprovođenje

2. Donošenje podzakonskih propisa za sprovođenje navedenih zakona, kao i podzakonskog akta za sprovođenje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji se odnosi na preventivne mere za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim agensima.

MŽSPP, MI, MPŠV, MZ, MRSP (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu)

2010.

Doneti podzakonski akti

U vezi s donošenjem podzakonskog akta za sprovođenje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05) koji se odnosi na preventivne mere za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim agensima, MRSP je ispunio obavezu.

3. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovo sprovođenje.

MŽSPP

2009.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

4. Potvrđivanje međunarodnih konvencija koje se odnose na upravljanje hemikalijama:

– izrada nacionalnog implementacionog plana u cilju potvrđivanja Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim materijama (POP) i potvrđivanje Stokholmske konvencije;

– potvrđivanje Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini.

MŽSPP

2009.

Potvrđene konvencije koje se odnose na upravljanje hemikalijama

Doneti su: Zakon o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama („Službeni glasnik RS”, broj 42/09) i Zakon o potvrđivanju Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini sa izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS”, broj 38/09).

5. Izgradnja administrativnih, profesionalnih i institucionalnih kapaciteta:

– osnivanje agencije za hemikalije;

– jačanje administrativnih i profesionalnih kapaciteta za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti upravljanja hemikalijama u nadležnim ministarstvima;

– jačanje administrativnih i profesionalnih kapaciteta zaposlenih u organima državne uprave, naročito inspekcije, koji su nadležni za sprovođenje novih zakonskih propisa u oblasti upravljanja hemikalijama;

– obrazovanje zajedničkog tela za koordinaciju upravljanja hemikalijama;

– formiranje help deska za pomoć industriji za sprovođenje zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima i njihovih podzakonskih propisa.

MŽSPP, MPŠV

2009–2017.

1. Osnovana agencija za hemikalije

2. Broj sprovedenih obuka

3. Obrazovano zajedničko telo

4. Formiran help desk

Osnovana je Agencija za hemikalije.

3.2.3.2. Smanjenje rizika od hemikalija štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i zamena opasnih hemikalija manje opasnim, naročito dugotrajnih postojanih bioakumulativnih i toksičnih hemikalija (PBT - Persistent Bioaccumulative and Toxic)

1. Donošenje integrisanog programa za upravljanje hemikalijama rukovodeći se preporukama Strateškog pristupa za međunarodno upravljanje hemikalijama (SAICM).

MŽSPP

2010.

Donet program za upravljanje hemikalijama

Pripremljen je dokument o proceni nacionalnih kapaciteta za sprovođenje Strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM).

2. Izrada i sprovođenje programa monitoringa hemikalija uključujući i biomonitoring, za praćenje sprovođenja i procenu potrebe propisivanja mera za smanjenje rizika.

MŽSPP, MZ

2010–2017.

Donet program monitoringa

3. Opremanje laboratorija za ispitivanje hemikalija.

MŽSPP, laboratorije

2011–2012.

Obezbeđena oprema

4. Uspostavljanje nacionalnog sistema za proveru rada laboratorija u skladu sa principima dobre laboratorijske prakse (DLP).

MZ

2011.

Uspostavljen nacionalni sistem za proveru rada laboratorija

5. Obrazovanje industrije za sprovođenje postupka registracije i autorizacije (izdavanje dozvola za korišćenje) određenih opasnih hemikalija radi njihove zamene manje opasnim.

MŽSPP, industrija

2011.

Broj organizovanih obuka

6. Izrada socio-ekonomskih studija u cilju procene koštanja procesa zamene opasnih hemikalija manje opasnim, naročito PBT, koje se nalaze na našem tržištu.

MŽSPP

2012.

Izrađene studije

7. Stimulisanje društveno odgovornog poslovanja hemijske industrije (uvođenje ISO 14000, EMAS, Responsible care, Product Stewardship).

MŽSPP, industrija

2010–2015.

Broj preduzeća koja su uvela ISO 14000

8. Uvođenje ekonomskih instrumenata za privredne subjekte u hemijskoj industriji ili industriji koja koristi hemikalije, a koja sprovodi odgovarajuće mere za realizaciju postavljenog cilja.

MŽSPP, MF

2010.

Uvedeni izabrani ekonomski instrumenti

9. Uvođenje mera podrške za uvođenje dobrih praksi u poljoprivredi primenom integrisanog programa upravljanja nepoželjnim organizmima.

MPŠV, MŽSPP

2010.

Sprovedene mere podrške za uvođenje dobre prakse u poljoprivredi

10. Sprovođenje aktivnosti na obrazovanju i razvijanju javne svesti o rizicima od hemikalija štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

MŽSPP, MZ

2011.

Broj sprovedenih programa obuke o rizicima od hemikalija

11. Uspostavljanja sistema za obrazovanje i proveru znanja savetnika za hemikalije.

MŽSPP

2011.

Uspostavljen sistem za proveru znanja savetnika za hemikalije

12. Uspostavljanje sistema za bezbedno upravljanje hemijskim otpadom.

MŽSPP

2014.

Uspostavljen sistem za upravljanje hemijskim otpadom

3.2.3.3. Uspostavljanje i razvoj informacionog sistema za upravljanje hemikalijama

1. Izrada i ažuriranje baze podataka o hemikalijama koje se nalaze na tržištu Republike Srbije i njihovih svojstava, kao i uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

MŽSPP

2010–2017.

Izrađena baza podataka o hemikalijama

2. Izrada i održavanje informacionog sistema za bezbedno upravljanje hemikalijama.

MŽSPP, MPŠV, MUP

2012–2017.

Uspostavljen informacioni sistem

3. Izrada i ažuriranje registra ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR) u cilju sprovođenja PRTR Protokola Arhuske konvencije.

MŽSPP

2013.

Izrađen PRTR

3.2.4. Udesi

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.4.1. Usklađenost nacionalne regulative s međunarodnom pravnom regulativom iz ove oblasti

1. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

MŽSPP

MŽSPP

2009–2010.

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za realizaciju nacionalnog programa zaštite životne sredine

3. Doneti propisi

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

Zakon o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

Pripremljen Pravilnik o sadržini i metologiji izrade politike

prevencije udesa, izveštaja o bezbednosti i plana zaštite od udesa.

2. Donošenje propisa:

– zakon o potvrđivanju konvencije o prekograničnim efektima

industrijskih udesa (Helsinki, 1992.) ;

– pravilnik o sadržini i metologiji izrade politike prevencije udesa, izveštaja o bezbednosti i plana zaštite od udesa;

izmena Zakona o zaštiti životne sredine i podzakonskih propisa radi sprovođenja Seveso II direktive.

3.2.4.2. Sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes na svim nivoima (od preduzeća do Republike Srbije)

1. Donošenje odgovarajućih planova zaštite od udesa

na republičkom nivou, nivou Autonomne Pokrajine, lokalnom nivou i nivou preduzeća koja obavljaju aktivnosti u kojima su prisutne opasne materije u propisanim količinama.

MŽSPP, APok

JLS i preduzeća

2010.

Doneti planovi zaštite od udesa

2. Uspostavljanje sistema davanja saglasnosti na izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa, kao i kontrole njihovog sprovođenja za preduzeća koja obavljaju aktivnosti u kojima su prisutne opasne materije u propisanim količinama.

MŽSPP

2011.

Utvrđeni mehanizmi koordinacije među različitim nivoima uprave

3. Izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije kao dela nacionalnog integrisanog sistema zaštite i spasavanja u slučaju prirodnih katastrofa, elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća.

MUP, MŽSPP, MO, PKS

2012.

Izgrađen sistem obaveštavanja

Zakonom o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09) utvrđeno je da sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja (sadašnji centri za osmatranje, obaveštavanje i uzbunjivanje) budu u okviru MUP-a, Sektora za vanredne situacije. Budući sistem 112 koji treba razvijati takođe treba da bude u sastavu MUP-a, Sektora za vanredne situacije. Međunarodna razmena svih podataka o vanrednim situacijama ide preko Republičkog centra za osmatranje obaveštavanje i uzbunjivanje, a po uspostavljanju sistema 112 preko Nacionalnog centra 112.

3.2.4.3. Institucionalno, organizaciono i kadrovsko jačanje organa, organizacija i institucija u izvršavanju zakonskih obaveza iz ove oblasti

1. Jačanje ljudskih resursa u nadležnim institucijama za adekvatan odgovor na udes.

MUP, MO, MŽSPP,

MPŠV

2011.

Osposobljenost i stručnost službenika za adekvatan odgovor na udes

Po Zakonu o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09), ova obaveza prelazi u nadležnost MUP-a, u Sektor za vanredne situacije.

U okviru realizacije jačanja ljudskih resursa u nadležnim institucijama za adekvatan odgovor na udes, Sektor za vanredne situacije MUP, UVS MO, kao i ostale nadležne institucije i organi na nivou Republike Srbije bili su angažovani na realizaciji zadataka koji su se odnosili na formiranje zajedničke službe za vanredne situacije, a na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj 02-1312/2009 od 5. marta 2009. godine.

2. Osposobiti i opremiti nadležne institucije i preduzeća za adekvatni odgovor na hemijske udese i za sanaciju prostora.

MUP, MO, MŽSPP,

MPŠV

2012.

Osposobljenost i stručnost institucija za adekvatan odgovor na udes

Po Zakonu o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09), ova obaveza prelazi u nadležnost MUP-a, u Sektor za vanredne situacije.

U okviru realizacije osposobljavanja i opremanja nadležnih institucija i preduzeća za adekvatni odgovor na hemijske udese i za sanaciju prostora, Sektor za vanredne situacije MUP, UVS MO, kao i ostale nadležne institucije i organi na nivou Republike Srbije bili su angažovani na realizaciji zadataka koji su se odnosili na formiranje zajedničke službe za vanredne situacije, a na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj 02-1312/2009 od 5. marta 2009. godine.

3. Saradnja nadležnih ministarstava u izradi plana zaštite od udesa na nivou Republike Srbije kao sastavnog dela republičkog plana zaštite od elementarnih nepogoda, odnosno plana zaštite u vanrednim situacijama.

MUP, MO, MŽSPP,

MPŠV

2012.

Izrađen plan zaštite od udesa na nivou Republike

U okviru realizacije saradnje nadležnih ministarstava u izradi plana zaštite od udesa na nivou Republike Srbije kao sastavnog dela republičkog plana zaštite od elementarnih nepogoda, odnosno plana zaštite u vanrednim situacijama, Sektor za vanredne situacije MUP, UVS MO, kao i ostale nadležne institucije i organi na nivou Republici Srbiji bili su angažovani na realizaciji zadataka koji su se odnosili na formiranje zajedničke službe za vanredne situacije, a na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj 02-1312/2009 od 5. marta 2009. godine.

Nije izrađen Plan zaštite od udesa na nivou Republike Srbije. U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama koji stupa na snagu u julu 2010. godine otpočeće izrada ovoga plana čiji rok za izradu je na osnovu AP 2012. godina.

4. Izgradnja informacionog sistema kao sastavnog dela sistema za obaveštavanje i rukovođenje u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije i uspostavljanje komunikaciono-informacionog pristupa međunarodnim mrežama i sistemima obaveštavanja i rukovođenja u hemijskim udesima (mreža UN ECSE IAN u okviru Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa).

MUP, MŽSPP, MO

2010-2012.

Uspostavljen informacioni sistem

U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama koji stupa na snagu u julu 2010. godine otpočeće aktivnosti na formiranju Nacionalnog i regionalnih centara 112, koji će omogućiti uspostavljanje komunikaciono-informacionog sistema na teritoriji Republike Srbije i pristupa međunarodnim mrežama i sistemima obaveštavanja i rukovođenja u hemijskim udesima (mreža UN ECSE IAN u okviru Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa).

5. Organizovanje i sprovođenje zajedničkih vežbi sa susednim zemljama da bi se poboljšala prekogranična saradnja u oblasti reagovanja u slučaju udesa sa mogućim prekograničnim efektima:

– organizovanje obuke za inspektore, predstavnike lokalne samouprave i operatere.

MUP, MŽSPP, MO

2010.

Broj sprovedenih obuka, vežbi, radionica i seminara

U Projekat za Bugarsku, Rumuniju i Republiku Srbiju za zajedničko upravljanje prekograničnim vanrednim situacijama u slučaju izlivanja opasnih materija u reku Dunav, u okviru Programa pomoći UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa

uloženo 24.000 USD.

3.2.5. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.5.1. Harmonizacija nacionalnih propisa iz oblasti zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja sa zakonodavstvom EU i propisima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)

1. Donošenje propisa:

– zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja;

– zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearne

bezbednosti;

– svi podzakonski propisi.

MŽSPP, MNTR, MUP

2009–2010.

1. Doneti zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja i zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti i podzakonski akti

2. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

Doneti su: Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i

Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

Doneti su:

- Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše poslove sistematskog ispitivanja nivoa nejonizujućih zračenja, kao i način i metode sistematskog ispitivanja u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o sadržini i izgledu obrasca izveštaja o sistematskom ispitivanju nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora, načinu i periodu njihovog ispitivanja („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o sadržini evidencije o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);

- Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše poslove ispitivanja nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 104/09).

2. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

3. Osnivanje agencije za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost.

MNTR, MŽSPP, MUP

2010.

Osnovana agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost

Odlukom Vlade 05 Broj 021-5451/2009-1 od 10. septembra 2009. godine osnovana je Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost. Osnovano je javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije”.

4. Donošenje:

– programa i akcionog plana zaštite od nejonizujućeg zračenja;

– programa i akcionog plana zaštite od jonizujućeg zračenja.

MŽSPP, MNTR

2010.

Doneti programi zaštite od nejonizujućeg zračenja

5. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:

– jačanje administrativnih kapaciteta nadležnih organa i organizacija za oblast zaštite od zračenja kao i za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU;

– uspostavljanje inspekcije za zračenje.

MŽSPP, MNTR

2010–2012.

1. Broj organizovanih obuka, radionica, seminara

2. Uspostavljen inspektorat

Osnivano je Javno preduzeće za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji „Nuklearni objekti Srbije”.

3.2.5.2. Rešenje problema skladištenja radioaktivnog otpada

1. Izrada tehničke dokumentacije:

– idejni projekat i dobijanje saglasnosti od nadležnog ministarstva;

– program sanacije radioaktivnog otpada;

– glavni projekat i dobijanje saglasnosti.

MŽSPP, MNTR, MI, MUP

2010.

Izrađena tehnička dokumentacija

2. Izgradnja objekta:

– dobijanje dozvole za gradnju;

– izgradnja;

– dobijanje upotrebne dozvole.

MI

2011.

Izgrađen objekat za skladištenje radioaktivnog otpada

3. Prepakivanje, predtretman postojećeg otpada i budućeg otpada i uskladištavanje u bezbedno skladište.

MŽSPP, MNTR

2011.

Propisno prepakovan i uskladišten otpad

4. Izvoz opasnog radioaktivnog otpada.

MŽSPP, MNTR

2011.

Količina izvezenog radioaktivnog optada

3.2.5.3. Izgradnja i modernizacija sistema praćenja radioaktivnosti i nejonizujućeg zračenja, informacionog sistema, baze podataka i sistema obaveštavanja i reagovanja kada se dogode vanredni događaji

1. Izrada programa za sistematsko praćenje nejonizujućeg

i jonizujućeg zračenja i usvajanje standarda:

– utvrđivanje uslova za ovlašćivanje akreditovanih laboratorija

ovlašćivanje akreditovanih laboratorija;

– utvrđivanje uslova za izveštavanje i dostupnost izveštaja javnosti.

MNTR, MŽSPP

2010.

1. Izrađen program za sistematsko praćenje nejonizujućeg

i jonizujućeg zračenja

2. Usvojeni standardi za sistematsko praćenje nejonizujućeg

i jonizujućeg zračenja

2. Proširenje mreže praćenja.

MNTR, MŽSPP

2011.

1. Obezbeđena oprema za praćenje za sistematsko praćenje nejonizujućeg

i jonizujućeg zračenja

2. Obezbeđeni kadrovi za sprovođenje praćenja za sistematsko praćenje nejonizujućeg

i jonizujućeg zračenja

3. Kadrovsko, tehničko i organizaciono jačanje na svim nivoima u sprovođenju mera zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja

MŽSPP, APok, opštine

2011–2012.

Broj sprovedenih programai obukazaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja

3.2.6. Buka

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna

institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.6.1. Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti buke sa zakonodavstvom EU

1. Donošenje zakona o zaštiti od buke i podzakonskih propisa.

MŽSPP, MI

2009.

1. Donet zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

zaštite životne sredine

1. Donet nacionalni program zaštite životne sredine

2. Donet akcioni plan za

realizaciju nacionalnog

programa zaštite životne

sredine

Donet je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

2. Donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana za njegovu realizaciju.

2009.

Pripremljen je Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Akcioni plan za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine nije izrađen.

3. Razvoj informacionog sistema za podatke o buci.

SEPA

2010.

Razvijen informacioni sistem

3.2.6.2. Uspostavljanje standarda za praćenje buke u naseljima i duž glavnih saobraćajnica – u fazama prema propisima EU i prema finansijskim mogućnostima

1. Unapređenje praćenja buke.

MŽSPP, APok, SEPA

2010–2012.

Obezbeđena oprema za unapređenje praćenja buke

2. Određivanje tihih zona u naseljima i van njih.

MŽSPP, APok

2010.

Mapirane tihe zone

3. Ovlašćivanje organizacija za merenje buke u životnoj sredini.

MŽSPP, ATS

2009–2017.

Broj ovlašćenih organizacija za merenje buke

Ovlašćene su tri stručne organizacije za merenje buke u životnoj sredini.

3.2.6.3. Određivanje ugroženih zona i mera za smanjenje buke u njima, kao i zona tišine i mera za njihovo očuvanje

1. Definisanje i analiza parametara buke, uticaja buke (koliko je dostupno) i primenljivih nivoa buke u crnim tačkama.

MŽSPP, MI

2010.

1. Utvrđeni parametri buke

2. Izvršena analiza uticaja buke

2. Identifikacija najfrekventnijih delova nacionalnih puteva koji zahtevaju praćenje buke.

MŽSPP, APok, SEPA

2010.

Izvršena analiza buke na putu

3. Izrada mera za smanjenje uticaja

buke na ugroženim lokacijama, posebno

u gradovima.

MŽSPP

2011.

Donete mere zaštite od buke

4. Smanjiti nivo buke pored saobraćajnica i industrija koje tangiraju stanovanje (danju za 3-10 db (A), noću za 5-13 db (A)).

MŽSPP

2011–2012.

Sprovedene mere zaštite od buke

5. Demonstracioni projekti postavljanja zidova za zvučnu zaštitu.

KOR

2010.

Broj realizovanih demonstracionih projekata

6. Uspostavljanje efikasnog sistema nadzora i informisanja javnosti.

MŽSPP

2010–2011.

Uspostavljen sistem nadzora

i informisanja javnosti

3.2.6.4. Izrada strateških karata buke na osnovu kojih se donose akcioni planovi

1. Izrada strateških karata buke u životnoj sredini.

SEPA, MŽSPP

2012.

1. Izrađene mape buke

2. Izrađen katastar značajnih izvora buke

Održan seminar „Izrada strateških karata buke i akcionih planova za zaštitu od buke”, u maju 2009.

2. Izrada katastra značajnih izvora buke, kao dela integralnog katastra.

3. Identifikacija naselja sa najvećom emisijom buke i predloženim merama.

MŽSPP, APok, SEPA

2010.

1. Izvršena analiza buke u naselju

2. Sprovedene mere zaštite od buke u naselju

4. Donošenje akcionih planova zaštite od buke.

MŽSPP, MI, MZ

2013.

Doneti planovi zaštite od buke

3.2.7. Prirodne katastrofe – poplave, klizišta, požari i zemljotresi

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.2.7.1. Institucionalizovanje sistema civilne zaštite

1. Donošenje zakona o civilnoj zaštiti (preimenovan u donet Zakon o vanrednim situacijama koji objedinjuje oblast civilne zaštite i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama)

MO, MUP

2009.

Donet zakon o civilnoj zaštiti

U skladu sa Zaključkom Vlade 05 Broj 02-1312/2009 od 17. septembra 2009. godine, Ministarstvo odbrane, Uprava za vanredne situacije i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, pripremili su Nacrt zakona o vanrednim situacijama i civilnoj zaštiti, koji je u toku izrade preimenovan u Nacrt zakona o vanrednim situacijama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao predlagač dostavilo je Nacrt zakona o vanrednim situacijama na usvajanje. Narodna skupština je 29. decembra 2009. godine usvojila Zakon o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09). Primena toga zakona počinje 29. juna 2010. godine.

2. Donošenje zakona o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama (preimenovan u Zakon o vanrednim situacijama koji objedinjuje oblast civilne zaštite i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama)

MUP, MO

2009.

Donet zakon o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama

U skladu sa Zaključkom Vlade 05 Broj 02-1312/2009 od 17. septembra 2009. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije i Ministarstvo odbrane, Uprava za vanredne situacije pripremili su Nacrt zakona o vanrednim situacijama i civilnoj zaštiti.

U toku rada Nacrt zakona o vanrednim situacijama i civilnoj zaštiti preimenovan je u Nacrt zakona o vanrednim situacijama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao predlagač dostavilo je Nacrt zakona o vanrednim situacijama na usvajanje.

3. Organizacija i jačanje institucionalnih kapaciteta.

MO, MUP

2009.

Broj sprovedenih obuka, radionica i seminara:

U okviru organizacije i jačanja institucionalnih kapaciteta pripadnici nadležnih institucija učestovali su u realizaciji četiri seminara, tri naučne konferencije, na jednom predavanju i dve obuke i jednoj radionici:

- na regionalnom seminaru o integrisanom kriznom menadžmentu „Izazovi i perspektive razvoja”, Sarajevo, 19-23. januara 2009. godine;

- na međunarodnoj naučnoj konferenciji na temu „Vanredne situacije”, Beograd, 28-29. januar 2009. godine;

- na međunarodnom seminaru u organizaciji DEMA (Danska organizacija za vanredne situacije) i MUP-a RS, 27. maja 2009. godine u Beogradu, pod nazivom „Zaštita od poplava”;

- na seminaru o nacionalnom platformama za smanjenje rizika od katastrofa u jugoistočnoj Evropi, u Puli, u Republici Hrvatskoj, 29. i 30. septembra 2009. godine;

- na seminaru o seizmičkim problemima i postkriznim situacijama u Sočiju, u Ruskoj Federaciji, od 29. septembra do 2. oktobra 2009. godine;

- na Prvoj stručnoj korporativnoj konferenciji iz oblasti zaštite od požara „PRO FIRE 2009” u organizaciji kompanije „Balkan security services”, 17. septembra 2009. godine u Beogradu;

- na završnoj konferenciji projekta „Lokalna ekološka bezbednost”, u organizaciji Ambasadora životne sredine u Beogradu, 22. septembra 2009. godine;

- na predavanju o upravljanju otpadom i hemijskim udesima Instituta „Kirilo Savić”, u Beogradu, 16. oktobra 2009. godine;

- na obuci o instrumentu za pomoć (IPA) i pripremi projekata u organizaciji Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i ekonomska sigurnost US AID, održanom 26. i 27. oktobra 2009. godine u Beogradu;

- na radionici 9. oktobra 2009. godine u Ubu, predstavljen je međunarodni projekat „Izrada nacrta Plana upravljanja rizikom od poplava za pilot sliv Tamnava”;

- na III stepenu obuke za otkrivanje i uključenje NUS-a 26–30. oktobra 2009. godine u Topuskom, u Republici Hrvatskoj.

4. Izrada nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

MUP, MŽSPP, MO, MI, MPŠV, MZ, MNTR

2010-2011.

Doneta strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama

Obrazovana je interresorne radna grupa za izradu Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Planira se da se aktivnosti nastave i u 2011. godini.

5. Izrada studije za integralnu procenu opasnosti i povredivosti objekata i teritorije od elementarnih nepogoda, požara i tehničko-tehnoloških opasnosti pri proizvodnji, skladištenju, prevozu i korišćenju opasnih i štetnih materija.

MUP, MŽSPP, MO, MI, MPŠV, MZ, MNTR, JLS, PKS

2011.

Izrađena studija procene vanrednih situacija

6. Izrada planova delovanja u vanrednim situacijama.

MUP, MŽSPP, MO, MI, MPŠV, MZ, MNTR, JLS, PKS

2011.

Urađeni planovi za vanredne situacije

7. Organizacija profesionalnih službi koje deluju u vanrednim situacijama.

JLS, sportske asocijacije, vatrogasne jedinice

2011.

Uspostavljene profesionalne službe za vanredne situacije

8. Uvođenje jedinstvenog telefonskog broja za dojavu svih vrsta opasnosti (112).

MUP, preduzeća telefonskog saobraćaja

2011.

Uspostavljen jedinstven broj za dojavu svih vrsta opasnosti

3.2.7.2. Povećanje stepena zaštite od poplava

1. Mapiranje zona sklonih plavljenju.

MPŠV

2009.

Urađene mape plavnih zona

2. Razvoj modernog sistema monitoringa, predviđanja i rane najave (moderna merna oprema na mernim stanicama i softverski sistemi za procenu intenziteta padavina uz korišćenje radarskih sistema vizualizacije).

MPŠV, APok, JP

2011–2012.

1. Obezbeđena oprema

2. Obezbeđeni kadrovi

3. Povećanje stepena zaštite od poplava gradova i naselja u priobalju većih vodotoka, dogradnjom i revitalizacijom postojećih sistema.

MPŠV, APok, JP, JLS

2011–2015.

Broj realizovanih projekata

U oblasti zaštite od voda realizovani su radovi na obezbeđenju spremnosti i funkcionalna sigurnost postojećih objekata sistema za odbranu od poplava iz Operativnog plana odbrane od poplava za 2009. godinu i povećan stepen zaštite branjenih područja. Vrednost radova je 1.073.258.000 dinara.

3.2.7.3. Podsticanje osiguranja protiv šteta od elementarnih nepogoda

1. Informisanje javnosti o potrebama i prednostima privatnog osiguranja protiv šteta od elementarnih nepogoda.

JLS

2010.

Broj javnih prezentacija

2. Formiranje nacionalnog fonda za pomoć u slučaju elementarnih nepogoda.

MŽSPP, MPŠV, MUP

2010.

Formiran nacionalni fond

3. 3. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu

3. 3. 1. Industrija

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.3.1.1. Usklađivanje nacionalnih propisa

1. Donošenje zakona i podzakonskih propisa.

MŽSPP,

MPŠV, MERR, MRE, JLS

2009.

Procenat nacionalnih propisa usklađenih sa propisima EU

Doneti su zakoni iz domena zaštite životne sredine u skladu s pravnom regulativom EU.

u oblasti zaštite vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom, hemikalijama, te harmonizacija sa propisima EU

2. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:

– jačanje administrativnih kapaciteta nadležnih organa i organizacija za industriju kao i usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU;

– uspostavljanje kapaciteta inspekcije za problematiku industrije.

MŽSPP, SEPA,

MPŠV, MERR, MRE

2010.

Broj inspektora koji su pohađali kurseve za upoznavanje sa novim propisima i zakonima usklađenim sa EU

3.3.1.2. Izgradnja i/ili rekonstrukcija infrastrukture u industriji namenjene za zaštitu životne sredine (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda, tretman otpada )

1. Izrada tehničke dokumentacije.

Privredni subjekti,

ovlašćene organizacije,

MŽSPP, MI, MPŠV, MERR, MRE, JLS

2009–2012.

Izrađena tehnička dokumentacija za realizaciju projekata rekonstrukcije industrijske infrastrukture

NIS, Rafinerija nafte Pančevo, Petrohemija, US Steel, Smederevo i Termoelektrane su uložili finansijska sredstva u izradu tehničke dokumentacije za realizaciju projekata rekonstrukcija infrastrukture u industriji.

2. Realizacija projekata.

2009–2017.

Broj realizovanih projekata rekonstruisane idustrijske infrastrukture

3.3.1.3.Rekonstrukcija ili inoviranje postojećih tehnoloških procesa, primena integrisanog sistema izdavanja dozvola za industrijska postrojenja u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), uvođenje BAT-a i VER-a)

1. Izrada tehničke dokumentacije (projekata).

MŽSPP, MPŠV, MERR, APok, SEPA, JLS, PKS, privredni subjekti

2009–2012.

Broj izdatih dozvola za industrijska postrojenja u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine

Nijedna integrisana dozvola nije izdata.

2. Jačanje kapaciteta industrije za sprovođenje BAT-ova i BREF-ova.

Broj industrijskih preduzeća osposobljenih za za sprovođenje BAT-ova i BREF-ova

Od januara do aprila 2009. godine održana serija instruktivnih seminara namenjenih industriji za sprovođenje Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, o popunjavanju zahteva za integrisanu dozvolu i propisivanju uslova u integrisanoj dozvoli, primeni BREF dokumenata i o BAT-ovima.

3. Primena BAT-ova i BREF-ova u industriji.

1. Broj primenjenih BAT-ova i BREF-ova u industriji

2. Broj osposobljenih stručnjaka za praćenje BAT-ova i BREF-ova

3. Broj izdatih dozvola za industrijska postojenja

4. Jačanje uloge Centra za čistiju proizvodnju.

Proširene su aktivnosti koje sprovodi Centar za čistiju proizvodnju.

5. Izdavanje potrebnih dozvola (uključujući IPPC dozvolu) za industrijska postrojenja.

Od maja do novembra 2009. godine

simulirana je izrada nacrta zahteva za izdavanje

integrisanih dozvola za tri operatera i izrada

nacrta integrisanih dozvola za ove

operatere

Na osnovu Uredbe o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima, cementna industrija je započela izradu zahteva za integrisanu dozvolu koju će predati u predviđenom roku 2010. godine.

3.3.1.4. Sanacija zagađenih industrijskih lokacija

1.Izrada procene rizika za svaku lokaciju:

– Definisanje kriterijuma za procenu rizika lokacije, rangiranje lokacija i određivanje prioriteta, određivanje tehnologije remedijacije.

MŽSPP, MPŠV, MERR, SEPA, APok, JLS, PKS

2009–2012.

Broj urađenih procena rizika u odnosu prema ukupnom broju registrovanih lokacija u %

2. Sprovođenje postupka dekontaminacije i remedijacije.

privredni subjekti, MERR

2009–2017.

Broj okončanih projekata dekontaminacije i remedijacije, površine njima zahvaćene , kao procenat od ukupnih površina zemljišta pod industrijski m zagađenjima

Uklonjen je azbest na lokaciji bivše fabrike FIAZ – Prokuplje kao deo privatizacije i početka braunfild investicije, vrednost investicije je 20 miliona dinara.

3.3.1.5.Uvođenje čistije proizvodnje i povećanje energetske i sirovinske efikasnosti uz smanjeno stvaranje otpada

1. Uvođenje ekonomskih instrumenata:

– diferencijacija poreza za unapređenje proizvoda i aktivnosti pogodnih po životnu sredinu;

– razvijanje mehanizama za rešavanje problema nasleđenog zagađenja;

– povoljni kreditni aranžmani.

MŽSPP, MF, MERR, MRE, APok, banke

2009–2012.

Broj uvedenih ekonomskih instrumenata za unapređenje proizvoda i aktivnosti pogodnih po životnu sredinu

2. Uključivanje punih ekonomskih troškova u cene energenata i električne energije.

MRE, MTU

2010.

Cene energenata formirane na principu punih ekonomskih troškova

3. Donošenje i sprovođenje strategije uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji.

MŽSPP

2008.

2008–2015.

Broj zaposlenih u preduzećima koja su uvela principe čistije proizvodnje

Doneta je Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 17/09).

3.3.1.6. Primena upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14.000, sistema EMAЅ

1. Izgradnja i uvođenje sistema zaštite životne sredine.

MŽSPP, MERR, JLS, PKS,

privredni subjekti,

ovlašćene organizacije

2012–2015.

Broj zaposlenih u preduzećima koja primenjuju ISO 14.000 i sistem EMAЅ

Prevedene su direktive vezane za EMAS.

Donet je Pravilnik o EKO znaku („Službeni glasnik RS”, broj 03/09).

3.3.1.7. Uspostavljanje integralnog katastra zagađivača, uspostavljanje monitoringa i samomonitoringa

1. Definisanje baze podataka, kriterijuma, formiranje upitnika i sakupljanje podataka.

SEPA, MŽSPP

2008.

Utvrđeni kriterijumi i oformljeni upitnici

Aktivnost započeta i završena 2007. godine: donet je Pravilnik o metodologiji za uspostavljanje integralnog katastra zagađivača („Službeni glasnik RS”, broj 94/2007).

2. Izrada baze podataka i informacionog sistema.

SEPA, MŽSPP

2008–2010.

Izrađena baza podataka zagađivača

Uspostavljen je registar izvora zagađivanja

i informacioni sistem

registra.

3.3.2. Rudarstvo

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.3.2.1. Usklađivanje propisa iz oblasti rudarstva sa zakonodavstvom EU

1. Donošenje propisa:

– usvajanje međunarodnih konvencija o eksploataciji i korišćenju mineralnih sirovina;

– donošenje strategije razvoja mineralnog sektora;

– donošenje zakonske regulative u oblasti rudarstva prilagođene aktima EU;

– izrada novog zakona o rudarstvu (objedinjavanje dva zakona, i to: Zakona o geološkim istraživanjima i Zakona o rudarstvu).

MRE, AR, MERR

2009–2012.

Broj nacionalnih propisa usklađenih s propisima EU

2. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:

– jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU;

– osnivanje agencije za rudarstvo i izgradnja kapaciteta agencije za rudarstvo;

– jačanje kapaciteta rudarsko-geološke inspekcije za efikasnije sprovođenje propisa u oblasti rudarstva i detaljnih geoloških istraživanja.

MRE, APok, AR

2009–2010.

1. Osnovana agencija za rudarstvo

2. Broj radionica i seminara za obuku kadrova

3. Broj izdatih sertifikata za izvršenu obuku

3.3.2.2. Uspešan završetak tranzicije u rudarskom sektoru s većim učešćem privatnog sektora i povećanje ekonomičnosti poslovanja rudarskih preduzeća

1. Stvaranje preduslova za privlačenje investicija u detaljna geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina.

MRE, AR, Fond za razvoj

2010–2015.

1. Vrednost investicija u istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina

2. Donet novi zakonski okvir usaglašen sa najboljom praksom

3. Obrazovan fond za razvoj rudarstva.

2. Stvaranje preduslova za osiguranje tržišta Republike Srbije dovoljnim količinama mineralnih sirovina.

2010–2015.

Izrađen srednjoročni bilans potreba tržišta za mineralnih sirovinama i moguće proizvodnje mineralnih sirovina

3. Stvaranje preduslova za pojednostavljenje procedura u dobijanju dozvola i licenci, kao i primenu one-stop-shop informacionog centra .

2010–2015.

Osnovan one-stop-shop centar

4. Definisanje podrške razvoju malih i srednjih rudarskih preduzeća.

2010–2015.

Broj realizovanih projekata podrške rudarskim preduzećima

3.3.2.3. Racionalno upravljanje nad neobnovljivim prirodnim resursima i suzbijanje nelegalne eksploatacije

1. Donošenje akcionog plana za sprovođenje strategije razvoja mineralnog sektora:

– analiza raspoložive mineralno-sirovinske baze po vrstama mineralnih sirovina na osnovu bilansa mineralnih sirovina koja se vodi u MRE;

– izrada dugoročne strategije detaljnih geoloških istraživanja mineralnih sirovina.

MRE

2009.

Donet akcioni plan za sprovođenje strategije razvoja mineralnog sektora

Izrađena dugoročna strategija detaljnih geoloških istraživanja mineralnih sirovina.

2. Potpuno uvođenje Geografskog informacionog sistema kao prostorne baze podataka i osnovnog alata u cilju racionalnog upravljanja i kontrole nad eksploatacijom i geološkim istraživanjima mineralnih sirovina.

MRE, AR

2009–2010.

Uveden GIS

3. Uvođenje ekonomskih instrumenata:

– efikasnost u stepenu naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina;

– diferencijacija poreza za unapređenje proizvoda i aktivnosti pogodnih po životnu sredinu;

– uvođenje podsticaja za rekultivaciju zemljišta;

– razvijanje mehanizam za rešavanje problema nasleđenog zagađenja.

MRE, MF, MERR, MŽSPP

APok

2009–2010.

1. Broj uvedenih ekonomskih instrumenata.

2. Povećan prihod od naplate naknade

4. Društveno odgovorno poslovanje:

– izrada regionalnih planova i programa razvoja mineralnog sektora;

– uvođenje ISO 14000, EMAS u rudnicima;

– uvođenje propisa, mera i kaznene politike za sprečavanje ilegalne eksploatacije mineralnih sirovina.

MRE, MF , PKS

2009–2014.

1.Broj rudarskih preduzeća koja primenjuju ISO 14.000 i sistem EMAЅ

2. Broj zaposlenih u rudarskim preduzećima koja primenjuju ISO 14.000 i sistem EMAЅ

REIK Kolubara u Integralni sistem 2010 i TEKO Kostolac u ISO 14001 investirali su 50.000 EUR.

REIK Kolubara – Integralni sistem 2010 (ISO 9000, ISO 14001, ISO 18000).

3.3.2.4. Primena tehnoloških rešenja za smanjenje, integrisano sprečavanje i kontrolu štetnog uticaja eksploatacije mineralnih sirovina na životnu sredinu

1. Utvrđivanje mogućnosti odlaganja tehnološkog i drugog otpada u uslovima trajne obustave radova i zatvaranja rudnika, u skladu sa principima zaštite životne sredine.

MRE, MŽSPP, NIO, privredni subjekti, JLS

2008–2017.

Izrađen katastar rudarskog otpada

2. Povećanje energetske efikasnosti u rudarstvu.

Ostvareni prihod po jedninici utroška enegije u rudarstvu

3. Rekultivacija i remedijacija oštećenih predela.

Procenat rekultivisanog i remediranog zemljišta u odnosu na ukupne ugrožene površine

Povećana je površina na kojoj je okončan postupak rekultivacije zemljišta za dodatinh 1045 ha, u okviru aktivnosti JP EPS.

4. Modernizacija rudnika u cilju zadovoljenja EU standarda u domenu bezbednosti i zaštite životne sredine.

Broj rudnika sa uvedenom modernom mehanizacijom, apsolutno i procenat od ukupnog broja

5. Modernizacija kapaciteta za transport i distribuciju gasa.

1. Broj realizovanih projekata zaštite životne sredine u procesu eksploatacije ugljovodonika.

2. Smanjenje gubitaka u tansportu i distribuciji prirodnog gasa

3.3.2.5. Održivo snabdevanje tržišta mineralnim sirovinama

1. Analiza stanja i potreba tržišta za mineralnim sirovinama.

MRE, MERR, MI, AP,

JP „Srbijagas”, JP „Transnafta”, privredni subjekti

2009–2017.

Izvršena srednjoročna analiza

2. Stvaranje preduslova za obezbeđivanje tržišta Republike Srbije dovoljnim količinama mineralnih sirovina, sa aspekta kvaliteta i zaštite životne sredine.

Uspostavljen sistem upravljanja ukupnim kvalitetom (TQM)

3. Modernizacija postojećeg sistema magistralnog naftovoda.

JP „Transnafta”

2010-2017.

Smanjeni gubici u transportu nafte. Povezan sistem praćenja transporta nafte sa sistemom praćenja JANAF-a

4. Realizacija sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.

MRE, MI, MŽSPP, JP „Transnafta”

2017.

1. Dužina izgrađenog produktovoda.

2. Količina derivata nafte koji se transportuju produktovodom.

3.3.2.6.Razvoj privrede na lokalnom nivou i povećanje zaposlenosti, uz uključivanje svih zainteresovanih strana u donošenju odluka

1. Utvrđivanje i praćenje indikatora održivog razvoja sa aspekta rudarstva na lokalnom i regionalnom nivou.

MRE, MERR, APok,

odgovarajuće agencije, JLS

2010.

Utvrđen sistem indikatora održivog razvoja rudarstva na lokalnom i regionalnom nivou

2. Utvrđivanje potencijala u ljudskim resursima - Izrada baze podataka stručnih lica svih profila vezanih za rudarstvo, kako zaposlenih tako i nezaposlenih (od kvalifikovanih radnika do doktora nauka).

2009–2010.

Izrađena baza podataka o ljudskim resursima

3. Prekvalifikovanje ranije zaposlenih u rudarstvu, ponuda mikro-kredita za novo samozapošljavanje.

2009–2017.

1. Broj prekvalifikovanih radnika

2. Broj odobrenih mikro kredita

4. Modernizacija rudnika u cilju zadovoljenja EU standarda u domenu bezbednosti i zaštite životne sredine.

2009–2015.

Broj rudnika sa uvedenom modernom mehanizacijom, apsolutno i procenat od ukupnog broja

EMAS (REIK Kolubara – Integralni sistem 2010 i TEKO Kostolac ISO 14001 2010 godina).

5. Modernizacija kapaciteta za transport i distribuciju gasa.

1. Povećanje kapaciteta gasovoda

2. Dužina izgrađenog razvodnog gasovoda

6. Izrada akcionaih planova lokalnog razvoja i zaštite životne sredine.

2007–2012.

Broj donetih lokalnih akcionih planova razvoja i zaštite životne sredine

3. 3. 3. Energetika

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.3.3.1. Znatno poboljšanje energetske efikasnosti da bi se smanjila potrošnja energije, a samim tim i uvozna zavisnost i negativan uticaj sektora energetike na životnu sredinu, povećala konkurentnost industrije i standard građana

1. Uspostavljanje cenovnih pariteta u energetici.

MRE, MTU, MF, AE

2009–2012.

Uspostavlje

ne ekonomske cene energije

2. Osnivanje fonda za energetsku efikasnost.

2012.

Osnovan fond za energetsku efikasnost

Započeta je priprema Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se obezbeđuje pravni okvir za rad Fonda za energetsku efikasnost.

Planirana je izrada pravnih akata potrebnih za rad Fonda, pošto bude donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

3. Stvaranje institucionalno-pravnih uslova za aktivnosti ESCO kompanija.

MRE, PKS,

banke, privatni sektor

2009–2010.

Doneti odgovarajući propisi

Pripremljen je nacrt Ugovora za angažovanje ESKO kompanija u javnom sektoru, koji će 2010. godine biti testiran na dva primera.

4. Stvaranje povoljnih kreditnih aranžmana za uvođenje energetske efikasnosti u industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, saobraćaju i dr.

MRE, MERR, MTDI, MPŠV, MŽSPP, PKS, banke, privatni sektor

2009–2012.

Broj i vrednost dodeljenih kredita iz sredstava fonda za energetsku efikasnost i iz sredstava komercijalnih banaka

Uspostavljene su kreditne linije EBRD i KfV direktno i preko lokalnih komercijalnih banaka.

3.3.3.2. Sigurnost i stabilnost snabdevanja, ostvarivanje ekonomski isplative proizvodnje dovoljnih količina energije usklađene sa standardima EU, na način i u količinama koje će pratiti dinamičan ekonomski rast

1. Infrastrukturni zahvati u sektoru.

MRE, EPS, EMS, JP „Srbijagas” i JP „Transnafta”,

distributeri gasa

2008–2017.

Broj realizovanih infrastrukturnih projekata

3.3.3.3. Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije

1.Donošenje odgovarajućih pravno-tehničkih propisa vezanih za upotrebu obnovljivih vidova energije.

MRE, AE, AEE

2009.

Broj donetih propisa o upotrebi obnovljivih vidova energije

U cilju podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) Vlada je usvojila je uredbe od čije primene se očekuje značajniji pomak u širem korišćenju OIE u Republici Srbiji:

- Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova („Službeni glasnik RS”, broj 99/09);

- Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS”, broj 99/09);

- Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 99/09).

Započeta izrada Nacionalnog akcionog plana za korišćenje biomase u energetske svrhe

Pripremljen je Predlog za ukidanje carina na opremu za primenu OIE.

2. Uvođenje podsticajnih ekonomskih mera (poreske olakšice, podsticajne cene, tj. povlašćene tarife za električnu energiju iz obnovljivih izvora).

MF, MRE, APok, AEE

2009.

Doneti propisi za podsticanje proizvodnje električne enrgije iz obnovljivih izvora

3. Uvesti podsticaje za proizvodnju bio-goriva.

MRE, MPŠV

2009.

Doneti propisi za podsticanje proizvodnje bio-goriva

4. Obrazovanje i razvijanje javne svesti o mogućnostima korišćenja energije iz obnovljivih izvora.

MRE, APok, AEE KOR

2008–2017.

Broj organizovnih seminara i izrađenih brošura

Povećano je interesovanje medija za teme iz oblasti EE i OIE kao rezultat neprekidnih aktivnosti AEE na obrazovanju i razvijanju javne svesti o mogućnostima korišćenja energije iz obnovljivih izvora organizovanjem seminara, javnih skupova, konferencija i dr. i promocijom demonstracionih projekata iz oblasti OIE.

3.3.3.4..Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti prirodnih resursa, upravljanja otpadom, upravljanja kvalitetom vazduha s propisima EU

1. Donošenje novih propisa (zakona sa odgovarajućim pratećim podzakonskim dokumentima) revizija odgovarajućih postojećih zakona.

MŽSPP, MRE, APok, AEE

2009–2011.

Broj nacionalnih propisa usklađenih sa propisima EU

Doneseno je 16 novih zakona iz oblasti prirodnih resursa, upravljanja otpadom, upravljanja kvalitetom vazduha usklađenih s propisima EU i odgovarajuća podzakonska akta.

2. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta.

2008–2010.

Formiran neophodan broj institucija za realiazciju odgovarajuće programske politike

3.3.3.5 Usvajanje i sprovođenje međunarodnih ugovora koji se odnose na zagađenje vazduha, klimatske promene i oštećenje ozonskog omotača

1. Jačanje kapaciteta i stvaranje uslova za potvrđivanje konvencija.

MŽSPP, SEPA,

MRE, MPŠV, MI, NIO

2008.

Potvrđene konvencije i prateći dokumenti

2. Jačanje kapaciteta i stvaranje uslova za primenu Protokola iz Kjota, Amandmana na Bečku konvenciju o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, Protokola uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima.

2014.

1. Doneti propisi za sprovođenje konvencija

2. Broj organizovanih seminara, radionica u cilju jačanja insitucionalnih kapaciteta i podizanja javne svesti

3.3.3.6. Podsticanje racionalnog korišćenja prirodnih resursa, smanjenja emisije zagađujućih materija u vazduh, smanjenja nastajanja i veće korišćenje otpada

1. Donošenje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

MŽSPP, MRE, MPŠV

2010.

Doneta nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara

Obavljane su konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine Kraljevine Švedske oko pripremljenog predloga projekta „Završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara”, čiji se nastavak očekuje i u 2010. godini.

Procena potrebnih sredstava za ovaj projekat je 40 miliona dinara, a u Ministarstvu su odobrena sredstva od oko 2,5 miliona dinara.

2. Unapređenje korišćenja čistijih tehnologija:

– donošenje strategije uvođenja čistije proizvodnje;

– unapređenje Nacionalnog centra za čistiju proizvodnju;

– podsticanje sprovođenja projekata i prakse čistije proizvodnje.

MŽSPP, MERR

AEE, APok,

industrija, PKS, NIO

2009–2012.

1. Doneta strategija uvođenja čistije proizvodnje

2. Broj projekata uvođenja čistije proizvodnje u industriji koje je realizovao Centar

Doneta je Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 17/09).

3. Sprovođenje propisa o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja:

– završetak izrade svih podzakonskih akata;

– donošenje nacionalnih BAT (BREF) i BEP.

MŽSPP, SEPA,

AEE, AP, JLS

2009.

Broj donetih nacionalnih BAT (BREF) i BEP

Doneta su sva podzakonska akta za sprovođenje propisa o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.

4. Donošenje nacionalnih programa

– donošenje nacionalnog programa za zaštitu životne sredine;

– donošenje nacionalne strategije zaštite klime;

– donošenje akcionog plana za zaštitu životne sredine i zdravlja.

MŽSPP, SEPA, MRE, MZ

2009–2010.

Doneti nacionalni programi životne sredine i zdravlja

Pripremljen je Nacionaln program zaštite životne sredine.

5. Ocene stanja i izrada registra:

– izrada katastra zagađivača sa bilansom emisije;

– izrada nacionalnog katastra gasova sa efektom staklene bašte;

– ocena stanja energetskih izvora indentifikacija energetskih potreba i potencijala za uštedu energije u zgradama.

MŽSPP, MRE, MI, SEPA

2009–2012.

1. Izrađeni katastri

2. Pripremljene studije ocene stanja

Započeta je izrada Studije o potencijalu energetske efikasnosti u zgradama, koju finansira USAID.

6. Uvođenje ekonomskih instrumenata:

– unapređenje sistema nadoknade za emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i čestica u vazduh;

– primena diferencirane naknade za olovni/bezolovni benzin;

– otklanjanje dispariteta i postavljanje cena energije (toplotne i električne) na ekonomski nivo;

– uvođenje podsticajnih instrumenata za rekultivaciju zemljišta;

– uvođenje podsticaja za korišćenje obnovljivih izvora energije.

MŽSPP, MRE, Fond, MF

2009–2010.

1. Broj uvedenih ekonomskih instrumenata

2. Doneta propisi za podsticanje korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora

7. Društveno odgovorno poslovanje:

– planovi upravljanja prirodnim resursima;

– uvođenje ISO 14000, EMЅ/EMAЅ.

MŽSPP,

industrija, PKS

2008–2012.

1. Broj preduzeća koja primenjuju ISO 14.000 i sistem EMAЅ

2. Broj zaposlenih u preduzećima koja primenjujuprimenjuju ISO 14.000 i sistem EMAЅ

Uveden je i sertifikovan sistem ISO 14001 u PD TENT, PD Kolubara, PD Elektrosrbija Kraljevo, PD Elektrovojvodina, PD Panonske, PD Đerdap, PD Centar Karagujevac, PD Elektrodistribucija Beograd (vrednost projekta je 700.000 EUR), a ukupan broj zaposlenih je 30.000.

3.3.3.7. Smanjenje rizika od zagađenja vazduha i oštećenja ozonskog omotača

1. Uspostavljanje automatskog monitoringa nad značajnim emiterima.

MŽSPP, NIO, industrija

2009–2010.

Broj uspostavljenih stanica za automatski monitoring

Uspostavljeni su u pojedinim postrojenjima merni uređaji za stalno praćenje emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i čestica u vazduh.

2. Uvođenje podsticajnih mera i instrumenata za stimulisanje obnovljivih izvora energije:

– uvođenje poreskih i carinskih olakšica;

– uvođenje cenovnih podsticaja za energiju iz obnovljivih izvora;

– uvođenje subvencija pri izgradnji postrojenja za korišćenje obnovljivih izvora energije;

– kreditiranje investicija koje će doprineti osetnom smanjenju zagađenja vazduha;

– jačanje Fonda za zaštitu životne sredine i fonda za energetsku efikasnost.

MF, MŽSPP, MRE, MERR,

industrija

2009–2010.

Broj uvedenih podsticajnih mera i ekonomskih instrumenata

3.3.3.8. Rešavanje problema postupanja sa otpadom u energetici

1. Izgradnja ili unapređenje infrastrukture za upravljanje otpadom:

– izgradnja postrojenja za fizičko-hemijski tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada;

– izgradnja postrojenja za korišćenje energije iz otpada;

– izgradnja nacionalnog postrojenja za tretman opasnog otpada insineracijom;

– korišćenje raspoloživih kapaciteta za termičku obradu otpada (cementare, termoelektrane i dr.).

MŽSPP, MRE, MI, JLS, privredni subjekti,

privatni sektor

2009–2017.

1. Broj izgrađenih postrojenja za fizičko-hemijski tretman i bezbedno odlaganje otpada

2. Broj izgrađenih postrojenja za korišćenje energije iz otpada

3. Izgrađeno nacionalno postrojenje za tretman opasnog otpada insineracijom

4. Broj raspoloživih kapaciteta koja vrše termičku obradu otpada

2. Upotreba pepela i gipsa iz termoelektrana kao sekundarne sirovine u proizvodnji građevinskog materijala i u građevinarstvu.

2010–2017.

Procenat iskorišćenog pepela i gipsa iz termoelektrana kao sekundarne sirovine u proizvodnji građevinskog materijala u odnosu na ukupnu godišnje proizvedenu količinu

Proces je započeo primenom suvog elektofiltarskog pepela u cementnoj industriji u saradnji EPS sa Lafarge i Holcim.

3. Izrada studija opravdanosti o mogućnosti korišćenja deponijskog gasa za proizvodnju toplotne ili električne energije.

2009.

Izrađena studija opravdanosti

3.3.3.9. Obrazovanje i razvijanje javne svesti i unapređenje pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini u energetici

1. Obrazovanje:

– organizovanje treninga za zaposlene u privredi i državnim institucijama na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou

– predškolski i školski program za vaspitanje i obrazovanje u oblasti korišćenja prirodnih resursa, energije, klimatskih promena i sl.

MŽSPP, SEPA, APok, KOR, MOS, MRE, AEE, PKS, JLS,

MDULS

2008–2012.

1. Broj organizovanih radionica i seminara za zaposlene u privredi, državnim institucijama

2. Broj realizovanih školskih i predškolskih programa

Broj i obuhvat organizovanih kampanja za razvijanje javne svesti

Započeta izrada novog nastavnog predmeta Obnovljivi izvori energije (sadrži i deo o energetskoj efikasnosti), koji se uvodi u školski program za četvrti razred srednjih elektrotehničkih škola u Republici Srbiji od 2010. godine.

2. Razvijanje javne svesti:

– kampanje;

– informisanje građana;

– uključivanje javnosti u odlučivanje.

Razvijanje javne svesti se odvija i finansiranjem projekata udruženja građana kojima je cilj pre svega razvijanje javne svesti u oblasti energetske efikasnosti, a realizuje se kroz niz različitih promotivnih i edukativnih aktivnosti širom Republike Srbije.

Elektroprivreda Republike Srbije – ZAŠTITA VAZDUHA I TLA

ZAŠTITA VAZDUHA I TLA 2008 –2017

N0

Aktivnost/mera

Termoelektrana/Blok

Period realizacije

Izvor finansiranja

Realizacija aktivnosti

1.

Rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltara na TE EPS-a (GVE = 50 mg/Nm3) sa ugradnjom kontinualnih merača protoka i kvaliteta dimnih gasova (14 miliona evra u 2009. godini)

TE Nikola Tesla A - blok A6

2010/2010.

IPA-2007

Realizacija aktivnosti u toku

TE Nikola Tesla B - blok B1

2010/2010.

IPA-2007

Realizacija aktivnosti u toku

TE Nikola Tesla B - blok B2

2010/2011.

IPA-2008/

Realizacija aktivnosti u toku

TE Morava

2011/2012.

EPS/IRA III

TE Nikola Tesla A - blok A3

2011/2012.

EPS/IRA III

TE Kostolac B- blok B1

2011.

Kineski kredit/EPS

TE Kostolac B - blok B2

2012.

Kineski kredit/EPS

2.

Primena primarnih mera za smanjenje emisije NOh (GVE = 200 mg/Nm3) (delimično završeno) (18 miliona evra u 2009 godini)

TE Nikola Tesla B - blok B1-B2

2011-2015.

IPA (očekivano)

TE Kolubara A - blok A5

IPA (očekivano)

TE Morava

EPS

TE Kostolac A A1-A2

EPS

TE Nikola Tesla A - blok A3-A6

Japanski kredit – ODA

TE Kostolac B - blok B1- B2

2011–2012.

Kineski kredit /EPS

3.

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje SO2 (GVE =200 mg/Nm3), (42 miliona evra u 2009 godini)

TE Nikola Tesla A - blok A3– A6

2011/2015.

Japanski kredit – ODA

TE Nikola Tesla B

2011/2016.

Potencijalno IRA/EPS/ Fond za ZŽS RS

TE Kostolac B

2011/2014.

Kineski kredit /EPS

4.

Uvođenje nove tehnologije transporta i odlaganja pepela i šljake na deponiju (38 miliona evra u 2009 godini). Još šest miliona evra za ostale aktivnosti.

TE Kolubara A - blok A5

2008/2010.

Fond za ZŽS RS/ EPS

Realizacija aktivnosti u toku

TE Nikola Tesla A - blok A3– A6

2010/2012.

IPA 2011/EPS

(očekivano)

TE Kostolac A

2010/2012.

KfW/EPS

Realizacija aktivnosti u toku

TE Kostolac B

2008/2010.

EVRD/EPS

Realizacija aktivnosti u toku

5.

Ostali projekti

Uklanjanje PCB ulja iz postrojenja EPS-a

2010/2011.

IPA 2008/EPS

Realizacija aktivnosti u toku

Neprekidno nadgledanje emisija gasova iz TENT-a

2010/2011.

IPA 2008/EPS

Realizacija aktivnosti u toku

Uvođenje Environmental Management System (EMS) ISO 14001 u EPS

2005/2010.

EAR/ EPS

Realizacija aktivnosti u toku

Uvođenje Health and Safety ISO 18000 u EPS

2010/2012.

EVRD/EPS

Realizacija aktivnosti u toku

Modernizacija sistema nadgledanja

i upravljanja u TENT B

2009/2012.

SECO SWISS/EPS

Realizacija aktivnosti u toku

Elektroprivreda Srbije - ZAŠTITA VODA

ZAŠTITA VODA - 2008-2012

NO

Aktivnost/mera

Objekat

Period realizacije

Procenjena sredstva (x 1.000 evra)

1.

Studije: »Bilansiranje otpadnih voda TE i TE-TO EPS-a

TE Nikola Tesla A

2008.

10,55

TE Nikola Tesla B

2008.

2.

Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom tretmana otpadnih voda za TE Kostolac A i B

TE Kostolac A i B

2007–2008.

32,50

4.

Programa osmatranja –

Snimanje poprečnih profila Dunava, Save, Tise i pritoka. Obnavljanje mreže pijezometara u priobalju, maršutna merenja sa ispitivanjem kvaliteta vode, biote i sedimenta (jedanput godišnje), antierozioni i bujičarski radovi, rešavanje pitanja plovećih ostrva, izrada katastra zagađivača, itd

NEPS Đerdap 1 i 2

NE Pirot, NE Vlasinske

NE: Vrla 1, Vrla 2,

PAP Lisina

NE i RNE Bajina Bašta,

NE Zvornik i

NE Elektromorava (NE Međuvršje i NE Ovčar banja).

2008–2012.

6.500,0

.

Ukupno

6.543,05

Elektroprivreda Srbije – OTPAD

OTPAD - 2008-2012

NO

Aktivnost/mera

Objekat

Period realizacije

Procenjena sredstva

(x 1.000 evra)

1.

formiranje osnovnih dokumenata i mehanizama za upravljanje otpadom

formiranje katastra otpada

formiranje informacionog sistema za upravljanje otpadom

usklađivanje sa SRPS – ISO 14000

zamena i uklanjanje RSV-a iz postrojenja EPS-a (NIP - MŽSPP - 3.000.000 evra)

dalje aktivnosti na reciklaži i valorizaciji otpada u sekundarnu sirovinu:

pepeo i šljaka

jonske smole,

staklena i mineralna vuna

otpadna ulja

akumulatori i AKU baterije

proizvodi budućih novih tehnologija (odsumporavanje, denitrifikacija,

otpad-talog pri prečišćavanju otpadnih voda itd.)

Objekti EPS-a

2008-2012.

8.000,0

Ukupno

8.000,0

* - Investicije u oblasti otpada su sagledana bez rešavanja problema deponija pepela i šljake kao i deponija gipsa.

U okviru aktivnosti JP EPS povećana je površina na kojoj je okončan postupak rekultivacije zemljišta za dodatinh 1.045 ha.

PD RB Kolubara je uvela standarde ISO 9001 i 14001. U TE KOLUBARA A urađena je rekonstrukcija elektrofiltara bloka A5 s rekonstrukcijom otpepeljivanja.PD Panonske TE-TO je uvela standard ISO 14001. U HE ĐERDAP I zbrinute su postojeće količine otpadnog PCB- ulja i transformatora. Urađeno je planirano uređenje obala i platoa u neposrednoj zoni Dunava u priobalju sistema HE Đerdap 1. i 2. U 2009. godini PD Drinsko – Limske HE je uvela integrisani sistem menadžmenta – standarde ISO 9001 i 14001 i 18001. PD Elektrosrbija Kraljevo je uvelo standard ISO 14001.

JP „Transnafta” - ZAŠTITA VAZDUNA, VODA I TLA

ZAŠTITA VAZDUNA, VODA I TLA 2008–2017.

Br

Aktivnost/mera

Objekat

Period realizacije

Procenjena sredstva

(x 1.000 evra)

JP „Transnafta” – transport nafte naftovodima i derivata nafte produktovodima

1.

Realizacija Projekta sistema produktovoda kroz Srbiju

u toku

164.000

2.

Sanacija oštećenja cevovoda na trasi naftovoda Dunav-Novi Sad-Pančevo

3.

Adaptacija komunikacionog sistema i sistema daljinskog nadzora i upravljanja na sistemu

Naftovoda

U 2009. godini u JP „Transnafta” sprovedene su sledeće aktivnosti:

1. U okviru realizacije Projekta sistema produktovoda kroz Srbiju započeta je izrada Studije opravdanosti sa Idejnim projektom za deonice Pančevo–Smederevo i Pančevo–Novi Sad, kao i izrada Studija uticaja na životnu sredinu pomenutih deonica. Započeta je izrada Prostornog plana područja posebne namene za Sistem produktovoda, započeta je izrada plana detaljne regulacije terminala u Pančevu i urađena je Dopuna prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom za sistem produktovoda.

2. U okviru izgradnje rezervoara za skladištenje sirove nafte u Novom Sadu započeta je krajem 2009. priprema tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje dva rezervoara od po 20.000 m3 za skladištenje sirove nafte za potrebe obaveznih rezervi na Terminalu u Novom Sadu.

3. U okviru adaptacije komunikacionog sistema i sistema daljinskog nadzora i upravljanja na sistemu naftovoda, u sklopu modernizacije postojećeg sistema magistralnog naftovoda, završena je zamena oštećenog telemetrijskog kabla optičkim, duž trase naftovoda Dunav-Novi Sad-Pančevo i započeta je nabavka aktivne opreme za sistem daljinskog nadzora i upravljanja.

Ostatak privrede – ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA

ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA 2008–2017.

Br

Aktivnost/mera

Objekat

Period realizacije

Procenjena sredstva

(x 1.000 evra)

Industrija, toplane i deo rafinerijskih postrojenja

· Unapređenje postojećih industrijskih i toplovodnih kotlova

Objekti industrija,

toplane i deo

rafinerijskih postrojenja

do 2017. godine

približno 200

miliona u oblasti

rudarstva i industrije

napomena: predviđena

sredstva su samo za radove u

oblasti zaštite životne sredine

· Unapređenje, odnosno zamena gorionika (sa niskim NOh) u indsutrijskim kotlovima

· Uvođenje stalne kontrole sagorevanja

· Unapređenje, odnosno zamena postojeće opreme za smanjenje i kontrolu čestičnog zagađenja

· Dalje uvođenje čistijih i efikasnijih proizvodnih tehnologija

· Proširivanje gasovodne mrežu za priključenje industrijskih potrošača kao i distributivnu za priključenje domaćinstava i male privrede

· Modernizacija postojećih postrojenja za centralno grejanje (poboljšanje energetske

efikasnosti sagorevanja u pećima, nova oprema za smanjenje i kontrolu zagađenja vazduha)

· Proširenje toplovodne distributivne mreže

· Proširenje gasovodne distributivne mreže

· Remedijacija visoko zagađenih zemljišta u rafinerijama

· Izgradnja skladišta za privremeno odlaganje zauljene zemlje, opasnog otpada i postrojenje za obradu zauljenih otpadnih voda

· Dalja modernizacija proizvodnih tehnologija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova u industrijskim postrojenjima

· Revitalizacija svih postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

· Izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

· Revitalizacija svih postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija

· Izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz rudarstva

· Dalja rekonstrukcija jalovišta, brana, kolektora i dr.

Ukupno procenjena sredstva

200.000,00 evra

Za preostale radove u oblasti energetike predviđa se približno 400 miliona EUR (uključujući i sanaciju deponija pepela)

Procenjeno je da će ulaganja za smanjenje emisija buke iznositi ne više od 15 miliona EUR, a od nejonizujućeg zračenja se ne može precizno odrediti, ali se pretpostavlja da ne bi trebalo da pređu 5 miliona EUR.

3. 3. 4. Poljoprivreda

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.3.4.1. Usklađivanje nacionalnih propisa i akcija iz oblasti poljoprivrede sa zakonodavstvom i praksom u EU

1. Donošenje propisa i strategija:

– zakon o zdravlju bilja;

– zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta

– zakon o sredstvima za zaštitu bilja;

– zakon o GMO;

– zakon poljoprivredi i ruralnom razvoju;

– zakon o vodama;

– zakon o bezbednosti hrane;

– zakon o dobrobiti životinja sa podzakonskim aktima;

– zakon o veterinarstvu (novi) ;

– pokretanje potvrđivanja konvencija Saveta Evrope koje se odnose na zaštitu dobrobiti životinja:

o Protokol uz Evropsku konvenciju o zaštiti životinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima (ETS 145);

o Evropska konvencija o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu (ETS 65);

o Protokol uz Evropsku konvenciju o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu (ETS 103);

o Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge naučne svrhe (ETS 123);

o Protokol uz Evropsku konvenciju o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge naučne svrhe (ETS 170);

o Evropska konvencija o zaštiti kućnih ljubimaca (ETS 125);

– zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti;

– potvrđivanje Konvencije iz 1991.godine Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti;

MPŠV, PKS

2009–2011.

Procenat nacionalnih propisa usklađenih sa propisima EU

– propisi iz okvira Zakona za organsku proizvodnju;

– uredbe o podršci agro-environment programa;

– strategija ruralnog razvoja;

– dugoročni program ruralnog razvoja uključujući segment poljoprivrede niskog intenziteta;

– strategija razvoja organske poljoprivrede;

– strategija očuvanja agrodiverziteta;

– nacionalni program za biljne genetičke resurse;

– potvrđivanje FAO međunarodnog sporazuma o biljnim genetičkim rersursima za hranu i poljoprivredu;

– nacionalna strategija zaštite dobrobiti životinja, kao osnova za izradu odgovarajućih akcionih planova;

– definicija oblasti poljoprivrede niskog intenziteta i Program podrške tim oblastima;

Razvoj pravila o dobrim poljoprivrednim praksama.

2. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta

MPŠV, PKS

2010-2015.

– jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU;

Broj osposobljenih državnih činovnika za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU

– jačanje administrativnih kapaciteta, posebno institucija i organa zaduženih za programiranje i monitoring ruralnog razvoja;

2010–2012.

Broj osposobljenih državnih činovnika za programiranje i monitoring ruralnog razvoja

– jačanje administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovođenje propisa u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti gajenih životinja;

2010–2012.

Broj osposobljenih državnih činovnika za efikasnije sprovođenje propisa u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti gajenih životinja;

Osnivanje uprave za zemljište;

2010–2011.

Osnovna uprava za zemljište

.

– rekonstrukcija sektora za ruralni razvoj i unutar njega odeljenja za održivi razvoj poljoprivrede i pitanja životne sredine;

2010–2012.

Rekonstruisan sektor za ruralni razvoj sa odeljenjem za održivi razvoj

– osnivanje uprave/agencije za ruralna plaćanja;

2010–2011.

Osnovana uprava / agencija za ruralna plaćanja

– osnivanje sektora/uprave/agencije za savetodavne službe i rekonstrukcija savetodavnih službi;

2009–2012.

Osnovna uprava ili agencija

– izgradnja mreže za podršku ruralnom razvoju i jačanje udruženja u oblasti istraživanja i razvoja;

2010–2012.

Izgrađena nacionalna mreža podrške ruralnom razvoju

– podizanje kapaciteta za programiranje održivog ruralnog razvoja na lokalnom nivou;

2009–2012.

Broj osposobljenih stručnjaka za programiranje održivog ruralnog razvoja na lokalnom nivou

– razvoj lokalnih akcionih grupa.

2010–2012.

Broj formiranih akcionih grupa na lokalnom nivou

3. Osnivanje nacionalne laboratorije za bezbednost hrane.

MZ, MPŠV,

MERR, PKS

2008–2011.

Osnovana nacionalna laboratorija

4. Izrada i razvoj baza podataka i informacionog sistema iz oblasti zaštite biljnih sorti, biljnih genetičkih resursa i biološke sigurnosti.

MPŠV

2009–2011.

Izrađena baza podataka oblasti zaštite biljnih sorti, biljnih genetičkih resursa i biološke sigurnosti

5. Izrada i razvoj baza podataka i informacionog sistema iz oblasti zaštite biljnih sorti i biološke sigurnosti.

MPŠV

2009–2011.

Izrađena baza podataka oblasti zaštite biljnih sorti i biološke sigurnosti

3.3.4.2. Podsticanje investicija u smanjenje zagađenja iz poljoprivrede, očuvanje agrodiverziteta,tradicionalnih (kombinovanih) sistema farmi, radi očuvanja predeonog i specijskog biodiverziteta u osetljivim agroekološkim uslovima, razvoj sistema zaštite dobrobiti životinja, smanjenje erozije te očuvanje i unapređenje životne sredine u celini

1. Donošenje godišnjih akcionih planova i uredbi za podršku razvoju sela, zasnovanom na organskoj, integralnoj i drugim oblicima proizvodnje, uz standarde dobre poljoprivredne prakse.

MPŠV

2015.

Broj donetih akcionih planova za podršku razvoju sela

2. Podsticanje istraživačkih i razvojnih projekata, kao i obrazovanja; uspostavljanje demonstracionih tačaka za primenu dobre poljoprivredne prakse, organsku poljoprivredu, integralno očuvanje agrodiverziteta, uz održivu diversifikaciju ruralne ekonomije na nivou gazdinstva i seoske zajednice i sl.

MPŠV, MŽSPP, JLS

2009–2017.

Broj uspostavljenih demonstracionih tačaka za primenu dobre poljoprivredne prakse

3. Izgradnja infrastrukture za efikasniju reciklažu i odlaganje organskog otpada iz stočarstva (individualne i zajedničke deponije i tankovi i sl.) i poboljšanje upravljanja stočarstvom u skladu sa potrebama očuvanja životne sredine; unapređenje ratarske proizvodnje u smislu primene integralnih mera zaštite bilja, očuvanja zemljišta od erozije, očuvanje kvaliteta i strukture uz poboljšanje plodnosti zemljišta.

MPŠV, APok, JLS

2009–2012.

Broj izgrađenih infrastrukturnih objekata u ovoj oblasti

4. Stimulisati pretvaranje neekonomičnih poljoprivrednih parcela u šume i stalne pašnjake; ukinuti naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ukoliko se pošumljava.

MPŠV

2009–2017.

Ukinuta naknada promenu namene poljoprivrednog zemljišta ukoliko se pošumljava

3.3.4. 3. Povećanje površina pod organskom i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje uključujući i stočarsku proizvodnju koja se zasniva na principima zaštite dobrobiti životinja

1. Izrada studije o prostornim, resursnim i tehničkim mogućnostima poljoprivrede Republike Srbije za organsku proizvodnju hrane i proizvodnju sirovina za bio-goriva.

MPŠV

2009.

Izrađena studija o prostornim, resursnim i tehničkim mogućnostima poljoprivrede Republike Srbije za organsku proizvodnju hrane i proizvodnju sirovina za bio-goriva

2. Uvođene ekonomskih podsticajnih mera i instrumenata za ulaganje u zemljište i mehanizaciju namenjenu organskoj proizvodnji.

MPŠV, MERR, MF

2009–2017.

Broj uvedenih podsticajnih mera i instrumenata

3. Uvođenje ekonomskih podsticajnih mera i instrumenata za tržišni plasman proizvoda organske poljoprivrede kao i proizvoda stočarske proizvodnje koja je zasnovana na principima zaštite dobrobiti životinja.

MPŠV, MERR, MF, PKS

2009–2017.

Broj uvedenih podsticajnih mera i instrumenata

4. Uvođenje sistema kontrole kvaliteta i sertifikaciju proizvoda organske poljoprivrede kao i proizvoda stočarske proizvodnje koja je zasnovana na principima zaštite dobrobiti životinja.

MPŠV, MERR, PKS

2009.

Procenat površina pod organskom i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje

5. Obrazovanje javnosti, pre svega velikih potrošača, o proizvodima organske poljoprivrede kao i proizvoda stočarske proizvodnje koja je zasnovana na principima zaštite dobrobiti životinja.

PKS, Udruženja

2009–2017.

Broj i obuhvatnost kurseva za upoznavanje javnosti o proizvodima organske poljoprivrede kao i proizvoda stočarske proizvodnje koja je zasnovana na principima zaštite dobrobiti životinja

3.3.4.4. Podizanje i razvijanje javne svesti poljoprivrednih proizvođača o problemima životne sredine u poljoprivredi i proizvodnji hrane, uz uvažavanje principa zaštite bidoverziteta i dobrobiti životinja

1. Obrazovanje:

– kursevi za zaposlene u ministarstvu poljoprivrede i na svim ostalim upravnim nivoima, od strateškog do inspekcijskog (kontrolnog) , od centralnog do lokalnog;

– obuke sa savetodavce o dobroj poljoprivrednoj praksi, objektima, opremi i mehanizaciji za poboljšanje upravljanja stajnjakom, zaštiti bilja, standardima, dobrobiti gajenih životinja, akcijama i merama, koje se preduzimaju radi prilagođavanja poljoprivredne prakse potrebi očuvanja životne sredine i inoviranim načinima transfera znanja u ovoj oblasti;

– kursevi za farmere o obračunu hraniva na farmi, , adaptaciji i izgradnji adekvatnih objekata u stočarstvu, dobrobiti gajenih životinja na farmama i u transportu, skladištenju hemikalija i njihovoj pravilnoj aplikaciji i sl.;

– obuka poljoprivrednih proizvođača o bezbednoj primeni pesticida i zaštiti životne sredine.

MPŠV, APok, JLS, SEPA, PKS

2008–2012.

Broj realizovanih kurseva i obuka i broj polaznika

Broj realizovanih kampanja

2. Razvijanje javne svesti o potrebi prilagođavanja poljoprivrede zahtevima za očuvanjem životne sredine i boljim valorizovanjem proizvoda iz ekološki pogodnih proizvodnih sistema na tržištu:

– kampanje;

– informisanje građana;

– uključivanje javnosti u odlučivanje o organskoj poljoprivredi.

MŽSPP, APok, JLS, PKS

3.3.4.5. Uvođenje kodeksa dobre poljoprivredne prakse

1. Usvajanje i razvoj kodeksa dobre prakse u raznim vidovima poljoprivredne proizvodnje.

MPŠV, MŽSPP, APok, JLS, PKS

2009–2010.

Usvojen kodeks dobre poljoprivredne prakse

2.Obrazovanje proizvođača o primeni kodeksa dobre prakse.

JLS, PK

2010–2017.

Broj obrazovanih proizvođača o primeni kodeksa dobre prakse

3.3.4.6. Sprovođenje efektivnih mera kontrole GMO u skladu sa praksom EU

1. Izrada nacionalnog okvira biološke sigurnosti.

MPŠV

2010.

Izrađeni nacionalni okvir biološke sigurnosti

2. U oblasti biološke sigurnosti projekat UNEP-GEF „Uvođenje nacionalnog zakonskog okvira za biobezbednost”.

MPŠV

2011.

Sproveden projekat „Uvođenje nacionalnog zakonskog okvira za biobezbednost”

3. U oblasti biološke sigurnosti projekat „Bisafety Clearing House (BCH) ”.

MPŠV

2010–2017.

Realizovan projekat

3.3.4.7. Unapređenje očuvanja i održivog korišćenja biljnih genetičkih resursa i formiranje banke gena

1. Osnivanje banke gena.

MPŠV

2011.

Uspostavlje

na banka biljnih i animalnih gena

2. Izrada nacionalnog programa za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa.

MPŠV

2011.

Izrađen nacionalni program

3. Učešće u Programu „Razvojna mreža Jugoistočne Evrope za biljne genetičke resurse-SEEDNet”.

MPŠV

2010.

Uspešno okončano učešće u Programu „Razvojna mreža Jugoistočne Evrope za biljne genetičke resurse-SEEDNet”

3. 3. 5. Šumarstvo, lovstvo i ribarstvo

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.3.5.1. Reorganizacija javnog sektora šumarstva i podrška privatnom sektoru

1. Izgradnja kapaciteta javne šumarske uprave i službe (i njihovo održavanje i unapređivanje):

– reforma javne šumarske uprave;

– reforma javne šumarske službe;

– restrukturiranje javnih preduzeća za gazdovanje šumama.

MPŠV, APok, JP

2009–2017.

Reformisana javna šumarska uprava i služba

2. Stvaranje efikasnog sistema podrške privatnim vlasnicima šuma i osnivanju malih i srednjih preduzeća u šumarstvu i srodnim delatnostima.

MPŠV, PKS

2009–2017.

Izgrađen efikasni sistem podrške privatnim vlasnicima šuma i osnivanju malih i srednjih preduzeća u šumarstvu i u srodnim delatnostima.

3.3.5.2. Održivo gazdovanje šumama i unapređenje šumarstva uz istovremeno održivo upravljanje populacijama divljači

1. Izrada planskih dokumenata za šumarstvo i lovstvo (koji nisu u sastavu troškova javne šumarske službe).

MPŠV

2009–2017.

Broj donetih planskih dokumenata za šumarstvo i lovstvo

2. Razvoj modernog i jedinstvenog informacionog sistema šumarstva koji će biti kompatibilan sa informacionim i komunikacionim sistemom EU.

MPŠV

2009–2017.

Oformljen jedinstveni informacioni sistem šumarstva Srbije

3. Nacionalna inventura šuma.

MPŠV

2009–2017.

Izvršen nacionali inventar šuma

Izvršena je nacionalna inventura šuma.

4. Unapređenje mera zaštite, i unapređenje izveštavanja o dijagnozi i prognozi u zaštiti šuma.

MPŠV, MŽSPP, PKS

2009–2017.

Uspostavljen sistem izveštavanja o dijagnozi i prognozi u zaštiti šuma.

5. Praćenje zdravstvenog stanja šuma.

MPŠV,

MŽSPP

2009–2017.

Uspostavljen sistem jedinstvenog nadgledanja zdravstvenog stanja šuma

6. Obrazovanje i istraživačko-razvojni rad u šumarstvu i lovstvu.

MPŠV, MPr

2009–2017.

Broj prihvaćenih projekata na nacionalnom nivou i registrovanih patenata iz oblasti šumarstva

3.3.5.3. Unapređenje ribolova

1. Donošenje novog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

MŽSPP

2009.

Donet zakon zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda

Donet je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

kroz poboljšano gazdovanje resursima radi razvoja ribolovnog turizma

2. Donošenje podzakonskih akata.

MŽSPP

2009.

Broj donetih podzakonskih akata na osnovu

Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda

Doneto je osam podzakonskih akata na osnovu

Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik RS”, broj 36/09):

1. Naredba o merama za očuvanje i zaštitu

ribljeg fonda („Službeni glasnik RS”,

broj 104/09);

2. Pravilnik o načinu određivanja i visini naknade štete nanete ribljem fondu

(„Službeni glasnik RS”, broj 84/09);

3. Pravilnik o sadržaju obrasca dozvole za rekreativni ribolov („Službeni

glasnik RS”, broj 82/09);

4. Pravilnik o obrascu godišnje dozvole za privredni ribolov („Službeni

glasnik RS”, broj 82/09);

5. Pravilnik o vođenju evidencije o ulovu ribe, kao i o izgledu i sadržini

jedinstvenog obrasca evidencije ulova od strane rekreativnog ribolovca („Službeni

glasnik RS”, broj 104/09);

6. Pravilnik o visini troškova izdavanja godišnje dozvole za rekreativni

ribolov („Službeni glasnik RS”, 71/09);

7. Pravilnik o načinu, alatima i sredstvima kojima se obavlja privredni

ribolov, kao i o načinu, alatima, opremi i sredstvima kojima se obavlja rekreativni ribolov („Službeni glasnik RS”, 104/09).

3. Ustanovljavanje ispita i registara određenih zakonom o ribarstvu (privredni ribar, rekreativni ribolovac, ribočuvar, inspektor).

MŽSPP

2009.

Uspostavljen sistem ispita i registara određenih zakonom o ribarstvu

4. Okončanje evidentiranja i registracije objekata za proizvodnju ribe za poribljavanje.

MŽSPP

2009.

Utvrđena evidencija objekata za proizvodnju ribe za poribljavanje.

5. Uvođenje podsticajnih mera za organizacije proizvođača ribe, poboljšanje prometa ribom, osavremenjavanje postojećih i otvaranje novih prerađivačkih kapaciteta.

MPŠV

2009–2010.

Broj uvedenih podsticajnih mera

6. Razvoj modernog i jedinstvenog informacionog sistema šumarstva koji će biti kompatibilan sa informacionim i komunikacionim sistemom EU.

MŽSPP

2009–2012.

Uspostavljen informacioni sistem u šumarstvu kompatibilan sa sličnim u EU

3.3.5.4. Povećanje ekonomskih efekata koji se mogu ostvariti iskorišćavanjem šumskih, lovnih i ribolovnih resursa

1. Drastično sprečavanje krivolova i ilegalne seče šuma povećanjem broja i opremljenosti inspektora.

MŽSPP,

MPŠV, MUP

2009–2017.

Broj podnetih krivičnih prijava protiv vršilaca krivolova i ilegalne seče šuma

3. 3. 6. Saobraćaj

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadležna institucija i partneri u sprovođenju

Rok za primenu

Indikator

Realizacija aktivnosti

3.3.6.1. Smanjenje udela saobraćaja u zagađenju vazduha i emisiji buke tako što će se poboljšati kvalitet motornog goriva i vozila i smanjiti upotreba fosilnih goriva

1. Osposobljavanje merne stanice za kontrolu vozila EURO standarda.

MI

2010.

Osposobljena merna stanica

2. Obezbediti da sva vozila proizvedena u Republici Srbiji i uvezena do 2012. godine budu usklađena s graničnim vrednostima emisije za motorna vozila prema Uredbi 715/2007/ES.

MI, MERR MŽSPP

2014.

Broj domaćih i uvezenih vozila koja su usklađena sa graničnim vrednostima emisije za motorna vozila prema Uredbi 715/2007/ES.

3. Postepeno izbacivanje olovnog benzina do 2010. godine.

Diferencirane akcize na olovni/bezolovni benzin;

Zamena za ekološki kvalitetnija goriva.

MI, MF, MRE, MERR,

MŽSPP

2015.

Izbačen olovni benzin iz upotrebe

4. Smanjenje specifične potrošnje energije u transportu

MI

2015.

Prosečna potrošnja energije po tonskom kilometru

5. Potvrđivanje Priloga protokola iz 1997. godine na međunarodnu konvenciju o sprečavanju zagađenja mora sa brodova (Aneks VI na MARROL konvenciju).

MI, MŽSPP

2010.

Potvrđen Priloga protokola iz 1997. godine na međunarodnu konvenciju o sprečavanju zagađenja mora sa brodova (Aneks VI na MARROL konvenciju)

3.3.6.2. Uključivanje Republike Srbije u transevropsku mrežu s većom bezbednošću u saobraćaju

1. Pravac Beograd – Južni Jadran, pravci 3, 4, 5, 6, 7, 10 i 11, kao i određene poprečne veze osnovne mreže prihvaćeni su kao deo TEN.

MI, MF, MERR, KEI, PKS, organi APok i JLS, JP i drugi privredni subjekti u oblasti saobraćaja

2015.