Zaključak o usvajanju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period 2025–2027

Na osnovu člana 17. stav 1. i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), na predlog Ministarstva odbrane,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 33 od 15. aprila 2025.

1. Usvaja se Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period 2025–2027, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 337-3618/2025

U Beogradu, 11. aprila 2025. godine

Vlada

Predsednik,

Miloš Vučević, s.r.

NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA – ŽENE, MIR I BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2025–2027

SADRŽAJ

I. UVOD

1

II. REZULTATI PRIMENE NACIONALNOG AKCIONOG PLANA 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2017–2020)

2

III. NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2025–2027)

4

1. Međunarodni okvir

6

2. Nacionalni pravni okvir

8

3. Proces izrade Nacionalnog akcionog plana

(2025–2027)

9

4. Struktura Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2025–2027)

11

IV. TABELA AKCIONOG PLANA

15

I. UVOD

Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost (u daljem tekstu: Rezolucija 1325 SB UN1) usvojena 31. oktobra 2000. godine, jedna je od najvažnijih rezolucija ove globalne organizacije u oblasti mira i bezbednosne politike. Rezolucija 1325 SB UN naglašava posledice oružanih sukoba po žene, važnost njihove uloge u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku društva i u saglasnosti je sa opšteprihvaćenim međunarodno-političkim i pravnim dokumentima i standardima u oblasti mira, bezbednosti i ljudskih prava. Vladama država članica Ujedinjenih nacija, preporučeno je da usvoje nacionalne akcione planove za njenu primenu.

Do danas je više od 100 zemalja, članica Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN), donelo nacionalne akcione planove za primenu Rezolucije 1325 SB UN. Njihovi sadržaji su opredeljeni za mere i aktivnosti na zaštiti žena od nasilja u oružanim konfliktima i osnaživanje žena u postkonfliktnom periodu, ali usmeravaju svoje ciljeve i na unapređenje bezbednosti žena u sopstvenim državama, u miru, kroz doslednu primenu stubova Rezolucije 1325 SB UN – prevenciju, učešće, zaštitu i oporavak.

Kao članica Ujedinjenih nacija, Republika Srbija je dosad izradila i sprovela dva nacionalna akciona plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN, sa ciljem unapređenja prava žena, njihovog položaja u društvu i bezbednosti. Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2010–2015) (u daljem tekstu: NAP (2010–2015)) bio je usmeren na žene u sektoru bezbednosti, njihovu zastupljenost, položaj i ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u državi, međunarodnu saradnju i multinacionalne operacije. Uspostavljene su institucije i mehanizmi za realizaciju plana, postignuta je vidljivost žena u sektoru bezbednosti, istaknut je značaj unapređenja rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kao preduslova za bavljenje prevencijom, upravljanjem i rešavanjem konflikata i drugih bezbednosnih izazova. U iniciranju i podršci izrade NAP (2010–2015) učestvovale su organizacije civilnog društva, dok su u pojedinim aktivnostima značajnu podršku pružile međunarodne organizacije − Misija OEBS u Republici Srbiji, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (engl. UN Women), Kancelarija Ujedinjenih nacija programa za razvoj (engl. United Nations Development Programme, UNDP). Tokom primene prvog akcionog plana, povećana je ukupna zastupljenost žena u sektoru bezbednosti, a od značaja je i podatak da su prvi put u istoriji Vojske Srbije 2012. godine, u multinacionalnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Kipar, angažovane žene profesionalni vojnici. Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2017–2020) (u daljem tekstu: NAP (2017–2020)) odnosio se na bezbednost žena u Republici Srbiji, u oblastima prevencije, učešća, zaštite i oporavka, uz veću uključenost žena u očuvanju mira i bezbednosti, na nivou lokalne zajednice.

Izražavajući značaj i posvećenost zaštiti žena ne samo tokom i nakon sukoba, već i kroz uvažavanje njihove uloge i značaja u pregovaračkim procesima, aktivnom učešću i doprinosu u održavanju mira i bezbednog okruženja, zatim i kao rezultat potreba da se uvaže savremeni bezbednosni izazovi koji mogu različito da utiču na žene i muškarce, Ministarstvo odbrane nosilac je izrade Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija − Žene, mir i bezbednost za period 2025–2027 (u daljem tekstu: NAP (2025–2027)), sa ciljem nastavka primene Rezolucije 1325 SB UN i težnjom da dalje doprinosi miru, stabilnosti i bezbednosti.

––––––––

1 Lista skraćenica nalazi se na 35. strani

II. REZULTATI PRIMENE NACIONALNOG AKCIONOG PLANA 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2017–2020)

Vlada Republike Srbije usvojila je Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017–2020) u oktobru 2022. godine2.

NAP (2017–2020) predstavljao je jedan od ključnih planskih dokumenata u oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, uz Strategiju za rodnu ravnopravnost 2016–2020. Period njegove implementacije obeležen je pozitivnim procesima u pogledu unapređivanja rodne ravnopravnosti, izmerenim Indeksom rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (sa 52,4 poena u 2014. godini, na 58 poena u 2018. godini).

U Izveštaju Političkog saveta o sprovođenju NAP (2017–2020), konstatuje se i to da su planirani rezultati delimično ostvareni, uz veliku neujednačenost između različitih oblasti, zatim i da je implementacija NAP (2017–2020) ostvarila značajne veze između institucija bezbednosti, kao i između institucija bezbednosti i onih koje nisu u sistemu bezbednosti, ali da je izostala povezanost između nacionalnih i lokalnih aktera, kao i horizontalna saradnja između lokalnih samouprava.

Faktori koji su sputavali delotvornu implemeniju NAP (2017–2020), delom su proistekli iz činjenice da je u određenim oblastima projektovan preambiciozno, odnosno da je predviđen veliki broj aktivnosti, bez odgovarajućih sredstava i resursa za njihovu realizaciju. Pokušaj da se NAP lokalizuje, a da se prethodno ne omoguće preduslovi efektivne implementacije na nacionalnom nivou (npr. pojedini mehanizmi nisu uspostavljeni, niti je sistem centralizovanog praćenja bio uspostavljen), umanjili su šanse za efektivnu implementaciju u lokalnim zajednicama, posebno imajući u vidu slabije kapacitete lokalnih mehanizama.

S tim u vezi, date su preporuke da se prilikom izrade narednog NAP, postave jasniji prioriteti, izdvoji manji broj ciljeva za koje se procenjuje da bi bili realno ostvarljivi, rezultati postave preciznije i merljivije, kao i da se realistično procene sredstva i resursi. Takođe, preporučuje se da se pojednostavi struktura koordinacije, praćenja i izveštavanja, da se uključe i različiti akteri kako bi se ostvarilo šire i bolje korišćenje resursa.

Iako u periodu 2020–2024 godine nije bilo važećeg nacionalnog akcionog plana, Republika Srbija je kontinuirano bila posvećena ciljevima Rezolucije 1325 SB UN. U republičkim i pokrajinskim organima javne vlasti i jedinicama lokalne samouprave realizovane su aktivnosti koje su rezultat i zajedničkog delovanja sa drugim politikama, odnosno strategijama i zakonima usvojenim od 2017. do 2023. godine, a koji su doprineli daljem unapređivanju rodne ravnopravnosti u sistemu bezbednosti, osnaživanju žena, uravnoteženoj zastupljenosti žena i muškaraca u upravnim i nadzornim telima i na položajima, kao i daljoj nediskriminatornoj politici. Mnoge od tih aktivnosti odgovaraju ciljevima koje su postavili prethodni nacionalni akcioni planovi, posebno u oblasti prevencije i zaštite. U državnim organima nastavljen je rad analitičkih grupa, istraživačkih timova i osoba od poverenja, kao institucionalnih tela i mehanizama uspostavljenih prethodnim nacionalnim akcionim planovima. Novi saziv Političkog saveta za sprovođenje NAP konstituisan je u julu 2023. godine. U pojedinim državnim organima osnovani su saveti i posebne radne grupe (npr. u Bezbednosno-informativnoj agenciji) ili operativni timovi (u Ministarstvu pravde) koji se bave rodnom ravnopravnošću i realizacijom aktivnosti NAP. Tokom proteklog perioda, realizovane su obuke i obrazovni sadržaji koji se odnose na Agendu „Žene, mir i bezbednost”, posebno u organima sistema bezbednosti, čime je unapređeno znanje rukovodilaca i zaposlenih i mogućnost primene u praktičnom radu. Budžetski korisnici bili su u obavezi da primene rodno odgovorno budžetiranje u budžetu Republike Srbije i budžetima lokalnih vlasti. Organi javne vlasti koji po svojoj nadležnosti imaju posebnu ulogu u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu, suprotstavljanju diskriminaciji i nasilju nad ženama, ali i sprovođenju aktivnosti sa ciljem osnaživanja žena, kao preduslova za unapređenje njihove bezbednosti, takođe su realizovali značajne aktivnosti. Doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti bilo je imenovanje lica zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima javne vlasti, kao i utvrđena obaveza donošenja planskih dokumenata koji se tiču ove oblasti. U organima javne vlasti pokrenuti su i realizovani programi i projekti koji doprinose rešavanju bitnih problema u osnaživanju žena i poboljšanju njihove bezbednosti. Mnoge od tih aktivnosti podržane su i od strane međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.

––––––––

2 Završna evaluacija implementacije NAP (2017–2020) sprovedena je uz tehničku podršku Agencije za osnaživanje žena u Republici Srbiji (UN Women).

III. NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA (2025–2027)

Potreba za donošenjem Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN nije samo međunarodna obaveza da se utvrde aktivnosti za zaštitu žena u konfliktima i postkonfliktnom oporavku, već proističe i iz porasta savremenih izazova, sa ciljem kreiranja efikasnijih odgovora na savremene bezbednosne izazove, uz unapređenje mehanizama za adekvatniju zaštitu žena, unapređenje njihove otpornosti i podizanje kapaciteta za suočavanje i prevazilaženje tih izazova.

U nacionalnim akcionim planovima većeg broja država, u periodu od gotovo dve decenije od usvajanja prvih planova, uočljive su promene u njihovim opredeljenjima, principima i ciljevima. U aktuelnim nacionalnim planovima proširen je, pre svega, spisak izazova i pretnji koji mogu da utiču na bezbednost žena i muškaraca u društvu. I premda se i dalje odnose na konflikte i postkonfliktni period, tokom poslednjih godina primetne su i druge teme kao što su klimatske promene, trgovina ljudima, sprečavanje nasilnog ekstremizma3 i dr. Ciljevi održivog razvoja takođe su jedno od afirmativnih polazišta NAP. Akcenat nije dakle samo na zaštiti žena u konfliktu i njihovom učešću u rešavanju sporova i postkonfliktnom oporavku, već i na bezbednosnim izazovima u širem smislu.

Akcioni plan Evropske unije – Žene, mir i bezbednost (engl. EU Action Plan on Women, Peace and Security) koji je usvojen 2019. godine sa važenjem do 2024. godine, na primer, promoviše rodnu ravnopravnost, ljudska prava, mir i bezbednost unutar Evropske unije i izvan njenih granica. Pored prioriteta koji se odnose na integrisan pristup i odlučno delovanje u sprečavanju konflikta i odlučne odgovore na krize i katastrofe nastoji se da se ugradi rodna ravnopravnost i osnaživanje žena u sve spoljne akcije, uključujući, ali ne ograničavajući se na prevenciju sukoba, razvojnu pomoć, humanitarnu pomoć, trgovinu ljudima, migracije, rešavanje sukoba, smanjenje rizika od katastrofa, sprečavanje i suzbijanje radikalizacije, nasilnog ekstremizma i terorizma4.

Imajući u vidu dinamične promene u međunarodnim odnosima, izazovi, rizici i pretnje bezbednosti menjaju karakter i forme ispoljavanja. Okolnosti koje doprinose njihovom nastanku na globalnom nivou su, na primer, velike razlike u pogledu nivoa ekonomskog i kulturnog razvoja, koje imaju za posledicu siromaštvo i socijalnu ugroženost znatnog dela stanovništva u svetu, što uzrokuje nastanak negativnih demografskih i socio-psiholoških pojava. Regionalni i lokalni sukobi, etnički i verski ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oružja za masovno uništavanje, ilegalne migracije, hibridne pretnje, sajber pretnje, ograničena raspoloživost prirodnih resursa (uključujući vodu, hranu, energente i sirovine), kao i promena klime i degradacija prirodne okoline, ugrožavaju stabilnost pojedinih država i čitavih regiona, kao i globalnu bezbednost5.

Kada je reč o savremenim bezbednosnim izazovima, Rezolucija 2242 SB UN ukazuje da države treba da vode računa o „promenljivom globalnom kontekstu mira i bezbednosti, posebno u vezi sa rastućim nasilnim ekstremizmom, koji može da bude pogodan za terorizam, sa povećanim brojem izbeglica i interno raseljenih lica, na uticaje klimatskih promena i na globalnu prirodu zdravstvenih pandemija”6. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, među ostalim izazovima, rizicima i pretnjama, prepoznaje i klimatske promene, koje mogu izazvati značajne posledice i u oblasti ekonomije, kao i socijalne promene praćene bezbednosnim rizicima7. Kada se govori o savremenim izazovima, brojni izveštaji i istraživanja u proteklim godinama naglašavali su uticaj i implikacije koje je pandemija COVID 19 imala na bezbednost žena, kako u privatnom tako i javnom odnosno sajber prostoru8.

Prilikom predlaganja mera i aktivnosti u NAP (2025–2027), posebna pažnja usmerena je na savremene izazove, rizike i pretnje i s tim u vezi, vanredne situacije9 koje mogu nastati. Takođe, uvaženi su i podaci o različitom uticaju pojedinih vanrednih situacija na žene (posebno one iz ranjivih grupa10) i muškarce. U tom smislu, žene se ne predstavljaju samo kao pol kome treba pružiti zaštitu, već su prepoznate i kao resurs i aktivni akteri u rešavanju mnogih bezbednosnih problema.

––––––––

3 Prema Sprovođenje Agende „Žene, mir i bezbednost” u regionu OEBS-a, dostupno na linku www.osce.org/files/f/documents/7/0/471363.pdf , pristup, februar 2024.

4 Na linku https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-11031-2019-INIT/en/pdf, pristup, februar 2024.

5 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, na linku https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/2 pristup, februar 2024.

6 https://www.un.org/sc/ctc/news/document/sres2242-2015-women-and-peace-and-security-adopted-on-13-october-2015/ pristup, februar, 2024.

7 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/2 pristup, februar, 2024.

8 Videti npr. https://www.unwomen.org/sites/default/files/Headquarters/Attachments/Sections/Library/Publications/2020/Issue-brief-COVID-19-and-ending-violence-against-women-and-girls-en.pdf, ili https://eca.unwomen.org/sites/default/files/Field%20Office%20ECA/Attachments/Publications/2020/06/Infografika%20%20Pandemija%20u%20sjeni%20Nasilje%20nad%20enama%20i%20djevojicama%20i%20COVID19min.pdf pristup, februar 2024.

9 Vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada (prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama „Službeni glasnik RS”, broj 87/18.)

10 Ranjivost podrazumeva karakteristike i okolnosti neke zajednice, sistema ili njene vrednosti, koje je čine osetljivom na posledice opasnosti. Ranjiva grupa predstavlja deo stanovništva koji se zbog neke posebne karakteristike ili svojstva nalaze u nejednakom položaju ili u situaciji zbog koje je izložena višem riziku od diskriminacije od ostalih.

1. Međunarodni okvir

Prilikom izrade NAP (2025–2027), uzeta su u obzir međunarodna dokumenta koje je Republika Srbija ratifikovala, a odnose se na različite aspekte bezbednosti, zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Pored važećih dokumenata koja su bila relevantna za izradu prethodnog NAP (2017–2020)11, okosnicu za izradu NAP (2025–2027) predstavljala su i dokumenta koja su nastala u periodu nakon 2016. godine, posebno Strategija za rodnu ravnopravnost Evropske unije (2022–2025) i Akcioni plan Evropske unije – Žene, mir i bezbednost usvojen 2019. godine.

Takođe, u periodu nakon usvajanja Rezolucije 1325 SB UN, Ujedinjene nacije usvojile su i druge rezolucije kojima se naglašava važnost zaštite žena. U skladu s tim, nove generacije nacionalnih akcionih planova sadrže principe definisane u još deset pratećih rezolucija, koje zajedno sa Rezolucijom 1325 SB UN kao krovnom, čine tzv. Agendu „Žene, mir i bezbednost”. Ove rezolucije proširuju opseg aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti i bezbednosti u konfliktu i postkonfliktnom oporavku, tako da sada sastavni deo nacionalnih akcionih planova čine i:

1) Rezolucija SB UN 1820 od 19. juna 2008. godine (S/RES/1820) koja ističe da će sve strane učesnice u oružanom sukobu preduzeti mere za sprečavanje seksualnog nasilja; UN bi trebalo da izrade odgovarajuće obuke za celokupno mirovno osoblje kako bi im se omogućilo da prepoznaju, spreče i odgovore na seksualno nasilje i druge oblike nasilja nad civilnim stanovništvom;

2) Rezolucija SB UN 1888 od 30. septembra 2009. godine (S/RES/1888) koja ističe da se države članice podstiču da rasporede veći broj ženskog vojnog i policijskog osoblja u mirovne misije uz završenu obuku, i traži se od generalnog sekretara UN da pruži podršku i smernice zemljama koje učestvuju u mirovnim operacijama u vezi sa obukom o politici nulte tolerancije prema seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju;

3) Rezolucija SB UN 1889 od 5. oktobra 2009. godine (S/RES/1889) koja poziva generalnog sekretara UN da izradi strategiju za povećanje učešća žena u političkim misijama, misijama za izgradnju i održavanje mira UN;

4) Rezolucija SB UN 1960 od 16. decembra 2010. godine (S/RES/1960) koja podstiče države članice da koriste materijal UN zasnovan na scenarijima za obuku mirovnih snaga;

5) Rezolucija SB UN 2106 od 24. juna 2013. godine (S/RES/2106) koja poziva generalnog sekretara UN da osigura sveobuhvatnu rodnu obuku za mirovno i civilno osoblje i poziva da predviđene obuke uzmu u obzir potrebe dece;

6) Rezolucija SB UN 2122 od 18. oktobra 2013. godine (S/RES/2122) koja poziva zemlje koje šalju trupe da obezbede adekvatnu obuku o rodnoj perspektivi za vojno i policijsko osoblje;

7) Rezolucija SB UN 2242 od 13. oktobra 2015. godine (S/RES/2242) koja, zbog kontinuiranih optužbi za seksualnu eksploataciju i zlostavljanje, poziva države koje učestvuju u mirovnim operacijama da obezbede sveobuhvatnu preduputnu obuku o seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju i da vrše proveru svog osoblja;

8) Rezolucija SB UN 2467 od 23. aprila 2019. godine (S/RES/2467) koja poziva na obuku pre raspoređivanja i na obuku u misiji vojnih i policijskih kontingenata o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju i podstiče integraciju tih obuka u procenu spremnosti trupa za učešće u misijama;

9) Rezolucija SB UN 2493 od 29. oktobra 2019. godine (S/RES/2493) koja reafirmiše potrebu zaštite u konfliktnim situacijama i postkonfliktnom oporavku društva i učešće žena u izgradnji mira i bezbednosti, uz podsećanje na obavezu implementacije svih rezolucija, naročito Rezolucije SB UN 2242;

10) Rezolucija SB UN 2538 od 28. avgusta 2020. godine (S/RES/2538) koja zahteva povećanje zastupljenosti žena u mirovnim operacijama. Rezolucijom se pozivaju zemlje da sprovedu adekvatnu obuku, a Sekretarijat UN da obezbedi i ažurira potrebne vodiče i materijale za obuku, uz podršku saradnji država u razmeni iskustava i dobre prakse.

––––––––

11 Spisak međunarodnih dokumenata relevantnih za izradu NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017–2020), nalaze se na linku https://www.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/zakljucak_vlade_o_usvajanju_nap_za_primenu_r_1325_1727333873.pdf pristup, oktobar 2024.

2. Nacionalni pravni okvir

Ustav Republike Srbije12 propisuje da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, kao i da se neposredno primenjuju (član 16. stav 2.).

Pored važećih dokumenata koja su bila relevantna i za izradu NAP (2017–2020)13, zakonodavni okvir za planirane mere i aktivnosti sadržane u NAP (2025–2027), sa stanovišta različitih aspekata bezbednosti, zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti14 čine pre svega Zakon o odbrani15, Zakon o Vojsci Srbije16, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalinim operacijama van granica Republike Srbije17, Zakon o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Republike Srbije18, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi19, Zakon o zabrani diskriminacije20, Zakon o javnom informisanju i medijima21 i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama22.

Takođe, sa stanovišta relevantnog strategijskog okvira, NAP (2025–2027) usklađen je sa Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije23, Strategijom odbrane Republike Srbije24, Strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine25 sa pratećim akcionim planom, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine26 i drugo.

––––––––

12 „Službeni glasnik RS”, br. 98/06 i 115/21.

13 Spisak dokumenata relevantnih za izradu NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017-2020), nalaze se na linku https://www.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/zakljucak_vlade_o_usvajanju_nap_za_primenu_r_1325_1727333873.pdf pristup, oktobar 2024.

14 Tokom izrade NAP, Ustavni sud Republike Srbije 27. juna 2024. godine, pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS, broj 52/21). Sud je obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog Zakona (predmet IUz-85-2021).

15 „Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 88/09, 88/09 − dr. zakon, 104/09 − dr. zakon, 10/15 i 36/18

16 „Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 88/09, 101/10 − dr. zakon, 10/15, 88/15 − US, 36/18, 94/19 i 74/21 − US

17 „Službeni glasnik RS”, br. 88/09 i 36/18

18 „Službeni glasnik RS”, broj 76/23

19 „Službeni glasnik RS”, br. 88/09, 95/10 i 36/18

20 „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

21 „Službeni glasnik RS”, broj 92/23

22 „Službeni glasnik RS”, broj 87/18

23 „Službeni glasnik RS”, broj 94/19

24 „Službeni glasnik RS”, broj 94/19

25 „Službeni glasnik RS”, broj 103/21

26 „Službeni glasnik RS”, broj 47/21

3. Proces izrade Nacionalnog akcionog plana (2025–2027)

Prilikom izrade NAP (2025–2027) u fokusu je bila bezbednost i zaštita žena, naročito u savremenim izazovima, zatim zaštita od diskriminacije i poštovanje principa rodne ravnopravnosti koji predstavljaju osnov ostvarivanja ljudskih prava utvrđen međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija potvrdila. Uključivanje Republike Srbije u proces evropskih integracija podrazumeva da se u ostvarivanju i zaštiti osnovnih ljudskih prava poštuju najviši međunarodni standardi koji proističu iz tih dokumenata. Dosledna primena ovih principa znači da nijedna odluka, mera ili radnja u NAP (2025–2027) ne podstiče i ne dovodi do nepovoljnijeg položaja žena u oblastima prevencije, učešća, zaštite i oporavka.

Izrada NAP (2025–2027) obeležena je visoko participativnim procesom, uz učešće zainteresovanih i relevantnih organa državne uprave, nezavisnih institucija, pojedinaca, kao i uključivanja i učešća organizacija civilnog društva, koje su zajedno dale doprinos izradi, jer kvalitet i delotvornost tog procesa zavise od učešća svih zainteresovanih strana.

Prilikom izrade NAP (2025–2027), vodilo se računa i uzete su u obzir preporuke iz sledećih dokumenata:

1) Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017–2020);

2) Izveštaj o monitoringu sprovođenja NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN (2017–2020), koji je izradila institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom zakonom propisanom nadležnošću i ulogom definisanom u samom akcionom planu;

3) Smernice za izradu NAP (2025–2027) Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017–2020), usvojene na sednici tog tela 17. jula 2023. godine;

4) Analiza stanja o primeni Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji u periodu 2020–2023 godine (pre početka izrade dokumenta prikupljeni su i analizirani podaci od organa javne vlasti).

Tokom izrade NAP (2025–2027), razmatrane su i aktivnosti iz NAP (2017–2020), koje iz različitih razloga nisu realizovane.

Nakon usvajanja završnog Izveštaja Političkog saveta o sprovođenju NAP (2017–2020), stekli su se uslovi za početak izrade novog nacionalnog akcionog plana.

U julu 2023. godine, održana je konstitutivna sednica Političkog saveta o sprovođenju NAP (2025–2027), na kojoj su usvojene smernice za njegovu izradu. Rešenjem ministra odbrane u junu 2023. godine formirana je interresorna Radna grupa za izradu NAP (2025–2027), a u periodu od septembra 2023. godine do aprila 2024. godine realizovani su sastanci i radionice Radne grupe. Radnu grupu činio je 31 član. Pored predstavnika Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za brigu o selu, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, predstavnika Bezbednosno-informativne agencije, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Komesarijata za izbeglice i migracije, Stalne konferencije gradova i opština, Radnu grupu činili su i predstavnici tri organizacije civilnog društva, koje su izabrane na konkursu za izbor civilne organizacije za učešće u Radnoj grupi − Centar za nestalu i zlostavljanu decu, Centar za istraživanje javnih politika i Udruženje „Ženske studije i istraživanja”, Novi Sad27. Sastancima Radne grupe prisustvovali su i predstavnici institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a doprinos izradi dali su i pojedinci koji su učestvovali u izradi i prethodnih nacionalnih akcionih planova u Republici Srbiji, kao i lica iz različitih organizacionih jedinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Koordinaciju aktivnosti obavljala je Kancelarija za rodnu ravnopravnost Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane. Dve radionice realizovane su uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji i jedna uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena u Republici Srbiji (UN Women) koja je pružila početnu stručnu podršku za izradu dokumenta.

––––––––

27 Lista skraćenica nalazi se na 35. strani

4. Struktura Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2025–2027)

U skladu sa preporukama i smernicama, u NAP (2025–2027), postavljeni su ciljevi, mere i aktivnosti. Kao opšti cilj NAP (2025–2027) postavljena je unapređena bezbednost žena u društvu, integralnom primenom Rezolucije 1325 SB UN - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. NAP (2025–2027) sadrži i četiri posebna cilja u okviru kojih su predložene mere i aktivnosti, a odnose se na četiri oblasti - institucionalna tela i akteri, prevencija, participacija, zaštita i oporavak:

Poseban cilj 1: Obezbeđen efikasan, efektivan i kontinuiran rad institucionalnih tela, mehanizama i aktera za sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP

Mera 1.1: Uspostavljeni i unapređeni profesionalni kapaciteti institucionalnih tela, mehanizama i aktera za efikasno sprovođenje, praćenje i procenu uticaja NAP na svim nivoima;

Mera 1.2: Povezivanje institucionalnih tela, mehanizama i aktera NAP.

Poseban cilj 2: Osnaženi individualni i kolektivni kapaciteti koji doprinose bezbednosti žena i unapređenju znanja o ulozi žena u izgradnji mira, postkonfliktnom oporavku i vanrednim situacijama

Mera 2.1: Kontinuirana edukacija zaposlenih u organima državne uprave i lokalne samouprave o bezbednosti žena, Rezoluciji 1325 SB UN i NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN;

Mera 2.2: Promocija primene Rezolucije SB UN 1325 i Agende „Žene, mir i bezbednost”;

Mera 2.3: Prevencija i kontrola zloupotrebe vatrenog oružja u legalnom i nelegalnom posedu.

Poseban cilj 3: Unapređen položaj žena u sistemu bezbednosti i njihovo veće učešće u odlučivanju u svim aspektima zaštite mira i bezbednosti

Mera 3.1: Jačanje mehanizama za zapošljavanje, zadržavanje i učestvovanje žena u sistemu bezbednosti;

Mera 3.2: Jačanje kapaciteta različitih aktera u društvenoj zajednici za doprinos unapređenju bezbednosti žena.

Poseban cilj 4: Unapređena zaštita, pristup pravdi i oporavak žena žrtava nasilja u konfliktu, postkonfliktnom oporavku i vanrednim situacijama

Mera 4.1: Unapređenje kapaciteta za pružanje zaštite, pristupa pravdi i oporavka žena žrtava rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, posebno migrantkinja, azilantkinja i izbeglih i prognanih lica;

Mera 4.2: Unapređenje prevencije i mera zaštite učesnica vojnih i civilnih misija;

Mera 4.3: Unapređenje odgovora lokalne zajednice na bezbednost žena u vanrednim situacijama.

Vrednovanje sprovođenja NAP planirano je na kraju realizacije. U međuvremenu, potrebno je raditi na praćenju realizacije aktivnosti pomoću izveštavanja od strane relevantnih institucija i organizacija koje su određene kao realizatori aktivnosti ovim planom.

U NAP (2025–2027) je planirana sledeća struktura za realizaciju i praćenje:

1) Politički savet za sprovođenje NAP kao najviše političko telo, koje čine državni sekretari, pomoćnici ministara i drugi visoki zvaničnici;

2) Operativno telo – godišnje izveštaje o realizaciji NAP za organe iz sistema bezbedosti (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnu agenciju, Ministarstvo spoljnih poslova, Upravu za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i Upravu carine Ministarstva finansija) prikupljaće Ministarstvo odbrane. Izveštaje od ostalih organa uključenih u realizaciju NAP prikupljaće Ministarstvo odbrane uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost28, a saradnju i podršku u tom procesu ponudila je Stalna Konferencija gradova i opština;

3) Funkciju nadzora obavljaće Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije;

4) Analitičke grupe i istraživački timovi – tela obrazovana radi obavljanja funkcije planiranja i praćenja realizacije aktivnosti, kao i izveštavanja o rezultatima sprovođenja NAP − ovu funkciju bi trebalo da obavljaju imenovani pojedinci, tj. kontakt osobe za sprovođenje NAP, koje mogu biti već imenovane kao koordinatori za rodnu ravnopravnost, ili druga lica, uz dopunsku edukaciju o Rezoluciji 1325 SB UN;

5) Mehanizam „osobe od poverenja”, odnosno „kolega za podršku”29 jesu lica koja pružaju primarnu kolegijalnu pomoć, čiji mandat i funkcionisanje se regulišu posebnim internim aktima i čiju je funkciju potrebno dodatno osnaživati permanentnom edukacijom i razmenom dobrih praksi;

6) Savetnik30 za sprovođenje NAP jeste mehanizam u okviru pojedinih ministarstava koji pripadaju organima sistema bezbednosti koji se stara o stvaranju potrebnih preduslova za realizaciju ciljeva ovog plana.31

Analitičke grupe i/ili istraživački timovi i/ili kontakt osobe za sprovođenje NAP, kao i drugi organi nadležni za sprovođenje mera i aktivnosti u NAP sačinjavaju godišnje izveštaje o realizaciji aktivnosti NAP. Operativno telo za sprovođenje NAP godišnji izveštaj podnosi Političkom savetu, a ovo telo izveštaj podnosi Vladi Republike Srbije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni organi, u okviru utvrđenih zakonskih ovlašćenja, mogu nadgledati ispunjavanje ciljeva definisanih u NAP. Takođe, nezavisan monitoring vrši javnost u celini, kojoj treba pružiti informacije o fazama i rezultatima sprovođenja NAP.

Finansijska sredstva za sprovođenje NAP predviđena su za sve budžetske korisnike koji učestvuju u realizaciji NAP, u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 92/23 i 79/24). Potrebna sredstva za realizaciju NAP za 2026. i 2027. godinu biće planirana u okviru limita koje za budžetske korinsike – nosioce aktivnosti i partnere, odredi Ministarstvo finansija.

––––––––

28 Imajući u vidu da Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u trenutku donošenja NAP nije formirano, dopisom ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjane Macure upućenog Ministarstvu odbrane, broj 337-00-5/2024 od 5. decembra 2024. godine, navedeno je da taj kabinet, sem ostalog, obavlja i pojedine poslove koji se odnose na koordinaciju aktivnosti iz navedene oblasti.

29 Termini koji se koriste u ovom NAP izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

30 Isto

31 Lica imenovana u strukturama za realizaciju i praćenje NAP (2025–2027) obavljaće navedene poslove u okviru svojih redovnih poslova, bez dodatne naknade iz sredstava Budžeta RS

Lista skraćenica:

APV − Autonomna Pokrajina Vojvodina

BIA − Bezbednosno-informativna agencija

EU − Evropska unija

JLS − Jedinice lokalne samouprave

KTRR – Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

KMRR − Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena

MBPD − Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

MDULS − Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MEI − Ministarstvo za evropske integracije

MIT − Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MZ − Ministarstvo zdravlja

MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine

MLJMPDD − Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MnOp − Multinacionalne operacije

MO − Ministarstvo odbrane

MO i VS − Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

MP − Ministarstvo pravde

MP-UIKS − Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

MRZBSP − Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MSP − Ministarstvo spoljnih poslova

MUP − Ministarstvo unutrašnjih poslova

MF − Ministarstvo finansija

MF-UC − Ministarstvo finansija – Uprava carina

NAJU − Nacionalna akademija za javnu upravu

NAP − Nacionalni akcioni plan

OEBS − Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

OCD − Organizacije civilnog društva

PZR − Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Rezolucija SB UN 1325 − Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 – Žene, mir i bezbednost

RS − Republika Srbija

SB UN − Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

SKGO − Stalna konferencija gradova i opština

S/RES − Rezolucija

UIKS − Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

UN − Ujedinjene nacije

UNDP − Program Ujedinjenih nacija za razvoj (engl. United Nations Development Programme)

UNHCR − Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice

UN WOMEN − Agencija Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (United Nationis Development Fund for Women)

UC − Uprava carina

CŽSN − Centar za žrtve seksualnog nasilja