Zaključak (o usvajanju Plana akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji za period od 2009. do 2015. godine)

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

„Službeni glasnik RS“, broj 83 od 12. oktobra 2009.

1. Usvaja se Plan akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji za period od 2009. do 2015. godine, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 353-6179/2009

U Beogradu, 1. oktobra 2009. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade –

zamenik predsednika Vlade,

Ivica Dačić, s.r.

PLAN AKCIJE

za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji za period od 2009. do 2019. godine

1. UVOD

Na Četvrtoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju koja je održana 2004. godine u Budimpešti u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije, ministri nadležni za zdravlje i ministri nadležni za životnu sredinu potpisali su Ministarsku deklaraciju „Za budućnost naše dece”. Kao jedna od obaveza na nacionalnom nivou, proistekla iz ove deklaracije, je i izrada nacionalnih planova akcije za životnu sredinu i zdravlje dece. Imajući u vidu ovu međunarodnu obavezu, a na osnovu člana 33, st. 2. i 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08), na sednici održanoj 9. maja 2008. godine, Vlada je donela Odluku o obrazovanju Nacionalnog komiteta za životnu sredinu i zdravlje dece, sa zadatkom da izradi Predlog nacionalnog plana akcije za životnu sredinu i zdravlje dece, da predloži aktivnosti i mere u oblasti životne sredine i zdravlja dece i da pokrene inicijativu za saradnju sa drugim organizacijama u oblasti životne sredine i zdravlja dece. U skladu sa obavezama utvrđenim navedenom odlukom Nacionalni komitet za životnu sredinu i zdravlje dece svaka tri meseca obaveštavao je o svom radu Vladu, i u predviđenom roku od godinu i po dana, a do održavanja naredne, Pete ministarske konferencije izradio tekst nacionalnog Plana akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji za period od 2009. do 2019. godine (u daljem tekstu: Plan akcije).

Plan akcije predstavlja poseban oblik plana kojim se za nadležne organe državne uprave, jedinice lokalne samouprave i udruženja, konkretizuju ciljevi i mere koji već postoje u relevantnim strategijama koje je usvojila Vlada (Strategija održivog razvoja, Strategija javnog zdravlja) i ostalim nacionalnim dokumentima (Nacionalni program integracije), a koje su neposredno vezane za uticaje životne sredine na zdravlje dece.

Ciljevi koji se žele postići Planom akcije jesu:

– koordinacija svih relevantnih aktivnosti vezanih za smanjenje i prevenciju oštećenja dečijeg zdravlja prouzrokovanog uticajima iz životne sredine;

– uključivanje aspekata dečijeg zdravlja u sektorske politike vezane za životnu sredinu;

– uključivanje svih segmenata društva, posebno nevladinog sektora, u aktivnosti vezane za podizanje svesti javnosti o uticajima iz životne sredine na zdravlje dece;

– unapređenje dečijeg zdravlja kroz unapređenje kvaliteta životne sredine.

Pravo na zdravlje i pravo na zdravu životnu sredinu koji doprinose očuvanju zdravlja, predstavljaju ljudska prava zagarantovana Ustavom. Ovakav kompleksan i sveobuhvatan pristup podrazumeva angažovanje svih relevantnih društvenih subjekata. Plan akcije za životnu sredinu i zdravlje dece predstavlja skup svih relevantnih mera i aktivnosti sa identifikovanim nosiocima aktivnosti i indikatorima na osnovu kojih će se pratiti i procenjivati njihova realizacija. Jedan od osnovnih principa je i multidisciplinarnost i interresorna koordinacija, jer determinante zdravlja poreklom iz životne sredine predstavljaju širok spektar faktora koji utiču na zdravlje dece, kao najosetljivijeg dela populacije. Naučna saznanja o tome pretočena su u konkretne aktivnosti relevantnih donosilaca odluka i Plan akcije predstavlja kompetentan dokument kojim su predviđene aktivnosti zasnovane na činjenicama i opšteprihvaćenim naučnim saznanjima o tome kako životna sredina utiče na zdravlje dece.

Posebno treba istaći obaveze koje se odnose na delovanje na nivou jedinica lokalne samouprave, gde će i donošenje odluka vezanih za lokalne politike biti znatno kompetentnije, ukoliko se zasniva na aktivnostima predviđenim Planom akcije.

Za sprovođenje Plana akcije neophodno je jačanje institucionalnih, zakonodavnih i finansijskoh okvira koji treba da omoguće njegovo sprovođenje.

2. METODOLOGIJA IZRADE PLANA AKCIJE

Plan akcije odnosi se na period od 2009. do 2019. godine. Ovim planom određeni su prioriteti, koji su iskazani kao četiri prioritetna cilja koji su bili prihvaćeni na Četvrtoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju kao jedinstveni regionalni prioritetni ciljevi za ceo region Evrope, i oni su predstavljali okvir za definisanje aktivnosti u okviru Republike Srbije, uzimajući u obzir trenutno stanje u ove četiri oblasti u Republici Srbiji, postojeći strateški i zakonski okvir i opšte prihvaćena naučna saznanja o uticajima iz životne sredine na dečije zdravlje, imajući u vidu činjenicu da u Republici Srbiji ne postoji sistematičan pristup u ispitivanju uticaja životne sredine na zdravnje i da imamo nedovoljno naših sopstvenih rezultata studija uticaja životne sredine na zdravlje dece. Korišćeni su vodiči dobre prakse za ovu oblast publikovani od strane Svetske zdravstvene organizacije. Svetska zdravstvena organizacija pružila je tehničku pomoć prilikom izrade Plana akcije, a Nacionalni komitet za životnu sredinu i zdravlje dece radio je zajedno sa ekspertima Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a. U rad Nacionalnog komiteta su pored eksperata, predstavnika ministarstava i institucija, predstavnika Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a, bili uključeni i predstavnici udruženja. Stručna javnost kao i celokupna javnost, bila je uključena u predstavljanje radne verzije Plana akcije kroz nekoliko radionica i javnih predstavljanja. Publikovan je i materijal za podizanje svesti javnosti koji je deljen u okviru ovih aktivnosti. Izrađena je i internet prezentacija Plana akcije i relevantnih aktivnosti koja služi za komunikaciju sa javnošću. Sve ove aktivnosti finansirane su kroz pomoć Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške Ministarstvu zdravlja, kojom je odobreno finansiralje projekta „Izgradnja kapaciteta za primenu Plana akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji i podizanje svesti javnosti” u iznosu od 108.000,00 evra. Projekat je počeo decembra 2008. i završiće se decembra 2009. godine.

U širokom procesu konsultacija u toku izrade Plana akcije odlučeno je da se plan izradi za period od deset godina, jer je to, stručno-metodološki gledano, najkraći period u kome se mogu integralno, za sva četiri cilja, postići merljivi rezultati.

Za sprovođenje aktivnosti iz Plana akcije planirano je obrazovanje Grupe za praćenje sprovođenja aktivnosti predviđenih Planom akcije, kao radnog tela Vlade.

3. CILJEVI PLANA AKCIJE

Na Četvrtoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju, usvojena su četiri osnovna prioriteta za region Evrope u okviru kojih pojedine države treba da odrede svoje nacionalne aktivnosti. Ova četiri prioriteta su:

1. Regionalni prioritet I – Voda i sanitacija;

2. Regionalni prioritet II – Udesi, povrede i fizička aktivnost;

3. Regionalni prioritet III – Kvalitet vazduha;

4. Regionalni prioritet IV – Hemijski, fizički i biološki agensi i zdravlje na radu.

U okviru četiri navedena prioriteta planirani su dugoročni i srednjoročni ciljevi, a u okviru srednjoročnih ciljeva pojedine jasno definisane aktivnosti koje imaju za cilj da stvore uslove za primenu ostalih planiranih mera, da unaprede sistem praćenja kvaliteta životne sredine ali i praćenja uticaja pojedinih štetnosti iz životne sredine na zdravlje dece kroz izradu pojedinih studija, novih registara i izradu kompjuterskog programa i sistema za praćenje najvažnijih indikatora životne sredine i zdravlja, onako kako je to predviđeno ENHIS (Environmental National Health Information Sustem – Nacionalni informacioni sistem za životnu sredinu i zdravlje) bazom podataka koja se primenjuje u zemljama Evropske zajednice, ali je i preporučena od strane Svetske zdravstvene organizacije za primenu u svim zemljama evro-regiona Svetske zdravstvene organizacije, kao najkompletniji minimalni set indikatora za praćenje uticaja životne sredine na zdravlje dece. Ova aktivnost, pored aktivnosti koje se odnose na novonastale potrebe adaptacije u reagovanju na uticaj klimatskih promena na zdravlje, predstavljaju aktivnosti koje su zajedničke za sva četiri evropska prioriteta i prikazane su na kraju Plana akcije. Naime, klimatske promene predstavljaju u ovom delu Evrope nezaobilazni faktor u planiranju aktivnosti u vezi sa uticajem na zdravlje, naročito u letnjim mesecima u talasima vrućine, što zahteva posebno angažovanje svih aktera u funkcionisanju društva, a naročito zdravstvenog sistema, da odgovori posebnim potrebama povećanog korišćenja zdravstvenih usluga u periodima izloženosti ekstremno visokim temperaturama, naročito za dečiju populaciju koja je posebno osetljiva.

Najosetljiviji deo dečije populacije na uticaje iz životne sredine, posebno kod aerozagađenja, su deca starosti do četvrte godine života, te je u mnogim aktivnostima ovaj deo dečije populacije u posebnom fokusu. Pri izradi Plana akcije posebno je uzeta u obzir činjenica da deca nisu mali ljudi i da je njihov način reagovanja na uticaje iz životne sredine drugačiji od onoga kod odraslih osoba, a da su u posebnim periodima svoga rasta i razvoja posebno osetljivi za pojedine uticaje, naročito kod delovanja hemikalija, kada su uticaji pojedinih hemikalija naročito izraženi jer dečija fiziologija omogućava njihovu interakciju sa procesima koji se specifično odvijaju pri razvoju pojedinih organa, na takav način da predstavljaju posebne „prozore osetljivosti”, kada ova interakcija predstavlja posebnu opasnost po dečije zdravlje. U svetlu ovih činjenica, planirana je zajednička aktivnost uvođenja posebnog pedijatrijskog „zelenog kartona” u kome će pedijatri evidentirati posebne uticaje iz životne sredine na zdravlje deteta koji mogu da predstavljaju uzrok pojave pojedinih patoloških stanja kod dece. Do sada je malo pažnje obraćano na ovu vrstu podataka kod pojedinačnog obraćanja dece pedijatrima. Takođe, posebnu teškoću u radu pri izradi ovog plana akcije, predstavljala je činjenica da kod nas gotovo uopšte ne postoje studije analize uticaja postojećeg stanja životne sredine na zdravlje dece, te su korišćeni rezultati studija iz drugih zemalja, naročito onih sa sličnim stanjem u životnoj sredini.

Posebno treba istaći činjenicu da je Republika Srbija jedna od poslednjih zemalja u Evropi, ali i u svetu, koja se nije pridružila akciji Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP – United Nations Environment Program) za zabranu upotrebe olovnog benzina do kraja 2008. godine. Olovo iz benzina predstavlja jednu od najvećih pretnji dečijem zdravlju i sa veoma visokom verovatnoćom prouzrokuje umerenu mentalnu retardaciju kod dece izložene povišenim koncentracijama olova u životnoj sredini (deca koja žive ili idu u školu u blizini prometnih saobraćajnica posebno su ugrožena). Na žalost, kod nas ne postoji ni jedna studija koja proučava stanje u Republici Srbiji, ali pošto se naša deca ni po čemu ne razlikuju od druge dece, tvorci ovog plana akcije samo su se mogli u svom stavu, pridružiti inicijativi za zabranu upotrebe olovnog benzina. Kako je Strategija održivog razvoja već usvojena, mogli smo samo da ponovimo već ustanovljen rok za zabranu upotrebe olovnog benzina, a to je 2015. godina. Važno je napomenuti da sama zabrana ne povlači nikakve materijalne troškove, jer sva motorna vozila, bez obzira na starost i tip, mogu da koriste bezolovni benzin.

4. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE PLANOM AKCIJE

Finansijska sredstva potrebna za realizaciju aktivnosti predviđenih Planom akcije u 2009. godini već su opredeljena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu u okviru resornih ministarstava, a u skladu sa planiranim aktivnostima za ovu godinu.

U postupku donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za svaku narednu godinu, razmatraće se zahtevi za obezbeđenje sredstava za sprovođenje aktivnosti planiranih Planom akcije, radi dostizanja postavljenih ciljeva. Plan akcije sprovodiće se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije.