Zaključak o usvajanju Plana rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon) i člana 243. stav 1. Carinskog zakona („Službeni glasnik PC”, br. 95/18, 91/19 – dr. zakon, 144/20, 118/21 i 138/22), na predlog Ministarstva finansija,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 119 od 29. decembra 2025.

1. Usvaja se Plan rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 021-14523/2025

U Beogradu, 26. decembra 2025. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.

PLAN RADA ZA RAZVOJ I KORIŠĆENJE ELEKTRONSKIH SISTEMA CARINSKE SLUŽBE MINISTARSTVA FINANSIJA ZA PERIOD 2025-2029. GODINE

1. UVOD

1.1. Pregled

Ključni cilj svake moderne carinske organizacije danas je da omogući efikasan, dobro kontrolisan protok robe, ljudi i usluga preko svojih nacionalnih granica, u potpunosti poštujući i ispunjavajući relevantne zakonske propise svoje države, kao i njene međunarodne obaveze. Trenutne međunarodne poslovne aktivnosti i procesi zahtevaju sve brže kretanje robe i pružanje usluga preko međunarodnih granica; njih moraju pratiti (ili im čak i prethoditi) sve brži i efikasniji carinski postupci.

U cilju ispunjenja ovog i drugih odgovarajućih, određenijih poslovnih ciljeva, neophodno je dobro isplanirati i primeniti alate za informaciono-komunikacionu tehnologiju (u daljem tekstu: IKT). IT strategija carinske službe Republike Srbije (u daljem tekstu: IT strategija) je strateški dokument kreiran da služi toj svrsi, i da pruži Upravi carina (u daljem tekstu: UC) korisna uputstva i smernice za uvođenje IKT tokom sledećih nekoliko godina.

U nastojanju da se dalje modernizuju i tehnološki unaprede usluge UC tokom sledećih pet godina, naročita pažnja se mora posvetiti tekućem procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU), u kome presudnu ulogu ima usaglašenost sa carinskim propisima i procesima EU.

Iako je usklađenost i spremnost UC za Carinsku uniju EU formalno vezana za Pregovaračko poglavlje 29 – Carinska unija, to ujedno predstavlja i ključni, neophodan uslov za brojna druga poglavlja u procesu pristupanja, kao i za buduće, efikasno i uspešno, celokupno funkcionisanje carinske službe. Ulazak Republike Srbije u EU zahteva da carinska služba postane potpuno usklađena sa propisima EU, odnosno sa članom 5. Carinskog zakona Evropske Unije koji je već na snazi, kao i sa standardnim informacionim i sistemima IKT. UC mora da se tehnološki modernizuje kako bi ispunila i nacionalne ciljeve i potrebe u ovoj oblasti, doprinoseći celokupnoj poslovnoj efikasnosti države i njenoj konkurentnoj poziciji u svetu.

Vremenski okvir procesa pristupanja EU je od takvog značaja da zahteva da UC mobiliše sve raspoložive unutrašnje resurse, kao i spoljnu pomoć, finansijsku i bilo koju drugu, da bi se pripremila za ovaj značajan korak u roku.

Uzimajući u obzir celokupan trošak dovođenja IKT UC do nivoa pripremljenosti za članstvo u EU, važno je razumeti finansijske razmere ovog poduhvata. Ovaj iznos se zasniva na pouzdanim unutrašnjim i spoljnim procenama, kojima su obuhvaćena i slična iskustva zemalja koje su se ranije pridružile EU.

Od suštinskog značaja je da ovu činjenicu – neophodno finansijsko ulaganje da se omogući adekvatan nivo funkcionisanja IKT unutar UC – na pravi način razume visoko rukovodstvo Republike Srbije, te da joj daju odgovarajući prioritet u narednom petogodišnjem periodu; ovo podrazumeva zauzimanje kod različitih međunarodnih donatora da bi se obezbedila adekvatna finansijska podrška u tu svrhu, bez koje bi UC veoma teško sama obezbedila odgovarajuća i celokupna finansijska sredstva.

Glavni izazovi na ovom putu potpune modernizacije i usaglašenosti sa propisima i sistemima EU, kao što je definisano ovim dokumentom, su:

– blagovremeno obezbeđivanje finansijskih resursa;

– odgovarajuća unutrašnja reorganizacija UC, kojom će se obezbediti neophodan broj IT osoblja;

– stalno usavršavanje i podizanje svesti o korišćenju novih tehnologija i sistema, sa primarnim fokusom na IT osoblje;

– postepena integracija novih aplikacija u usklađen sistem koji je zasnovan na standardima i osposobljen za međupovezanost i interoperativnost;

– blagovremena primena principa kontinuiteta poslovanja (uključujući osposobljenost za hitan oporavak od havarijskih situacija), kojim se pruža podrška funkcionisanju po modelu 24x7 (24 sata, sedam dana u nedelji);

– postepeno unapređenje hardverske, softverske i komunikacione opreme do potrebnog nivoa;

– postepena implementacija servisno orijentisane arhitekture (SOA);

– migracija servisa iz zastarele u arhitekturu nove generacije.

Ovaj dokument ukazuje na mere koje se moraju preduzeti da bi se odgovorilo ovim izazovima i pruža osnovu za dalje, detaljnije planiranje neophodnih aktivnosti unutar UC u narednih pet godina. Pored toga, on nastoji da obezbedi kontinuitet sa aktivnostima u skladu sa dosadašnjim opredeljenjima u IKT oblasti, kao i druge, relevantne izvore informacija, predviđajući potencijalne buduće korake i radnje koje treba preduzeti u ovoj oblasti.

Takođe sadrži i pregled predložene organizacije i metodologije IKT UC, sa preporukama visokog nivoa za naredne korake modernizacije rada IKT UC. Cilj je usklađivanje sa aktuelnim tehnološkim trendovima, relevantnim uredbama EU (uključujući MASP) i dobrom praksom. Ova poboljšanja će obezbediti usklađenost rada IKT UC sa propisima EU, kao i efikasno ispunjenje svih glavnih zahteva, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

1.2. Skraćenice

Skraćenica

Opis

AEO

Ovlašćeni privredni subjekt

AES

Automatizovani sistem izvoza

AI

Veštačka inteligencija

AIS

Automatizovani sistem uvoza

API

Interfejs za programiranje aplikacija

BCP

Plan nastavka poslovanja

BOI

Obavezujuća obaveštenja o poreklu

BTI

Obavezujuća obaveštenja o svrstavanju (OOS)

BP

Baze podataka

CCI

Centralizovano carinjenje za uvoz

CCN/CCN2

Zajednička komunikaciona mreža

CDS

Sistem carinskih odluka

COPIS

Sistem za zaštitu prava intelektualne svojine

CS/RD / CS/RD2

Centralne usluge / referentni podaci

CSI

Zajednički sistemski interfejs

DC

Centri podataka

DG TAXUD

Generalni direktorat za oporezivanje i carinsku uniju

DRP

Plan oporavka usled havarije

DS

Digitalni potpisi

DWH

Sistem za skladištenje carinskih podataka

EA

Arhitektura organizacije

EBTI

Evropska obavezujuća obaveštenja o svrstavanju

ECS

Sistem kontrole za izvoz

EMCS

Sistem kretanja i kontrole akciznih roba

EORI/EORI 2

Registracija i identifikacija privrednih subjekata

EOS

Sistem privrednih subjekata

EU

Evropska unija

HCI

Hiperkonvergovana struktura

IKT

Informaciono-komunikacione tehnologije

IPA

Instrument za pretpristupnu pomoć

ISCS

Informacioni sistem carinske službe

IT

Informacione tehnologije

ICS / ICS 2

Sistem za kontrolu uvoza

IoT

Internet stvari

ITIL

Biblioteka infrastrukture IT

ITMS

Integrisani sistem upravljanja tarifama

ITSM

Upravljanje servisima IT

LAN

Lokalna računarska mreža

LJR

Ljudski resursi

MASP

Višegodišnji strateški plan za stvaranje evropskog elektronskog okruženja

OKRokruženja

MASP-C

Višegodišnji strateški plan za Carinu

MFA

Višefaktorska mreža autentifikacija

MIS

Informacioni sistem menadžmenta

MRA

Sporazum o uzajamnom priznavanju

MS

Zemlja članica EU

NCTS

Novi kompjuterizovani tranzitni sistem

OC

Operativni sistem

OUZP

Opšta uredba o zaštiti podataka

RBAC

Kontrola pristupa zasnovana na ulogama

REX

Registrovani izvoznici

RSS

Servis redovne isporuke

SAAS

Softver kao usluga

SEED

Sistem za razmenu podataka o akciznoj robi

SLA

Ugovor o nivou usluge

SMS

Sistem za upravljanje uzorcima

SOA

Servisno orijentisana arhitektura

SOC

Centar za bezbednosne operacije

SW

Jednošalterski sistem

UCC

Carinski zakon Unije

UUM

Jedinstveno upravljanje korisnicima

UC

Uprava carina

WAN

Regionalna računarska mreža

TAIEX

Instrument za tehničku pomoć i razmenu informacija

TARIC

Integrisana tarifa EU

TEMPO

Onlajn elektronsko upravljanje projektima TAXUD

2. IKT STRATEGIJA UC: VIZIJA, MISIJA I TRENDOVI

2.1. Izveštaj analize trenutnog stanja (AS-IS)

Informacioni sistem UC

Informacioni sistem carinske službe (ISCS) omogućava carinarnicama da koriste svoja ovlašćenja kroz carinske aplikacije putem centralnih servera u carinskom sedištu, koji su stalno međusobno povezani u komunikacionoj mreži tipa „zvezda”.

Prvi korak ka ispunjenju zahteva EU je bila implementacija Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) na nivou EU. UC je implementirala NCTS kao prvi korak i kao jednu od najsloženijih obaveznih aplikacija. Postoji i nekoliko drugih sistema koji su u primeni.

Ima oko dvadeset obaveznih carinskih aplikacija za zemlje članice EU. EU trenutno razvija dodatne, nove aplikacije i veliki broj njih je ažuriran.

Prema aktuelnom planu rada, nekoliko projekata je u toku kod UC:

– zamena zastarelog IT sistema arhitekturom nove generacije, uključujući osnovnu opremu za farmu servera i mrežu;

– modernizacija arhitekture, prelazak sa monolitne na SOA;

– konsolidacija i modernizacija kompleta aplikacija automatizovanog sistema uvoza (AIS), automatizovanog sistema izvoza (AES) i sistema carinskih odluka (CDS), zajedno sa njihovim pratećim komponentama i servisima.

U procesu pregovora o pristupanju Srbije EU, odnosno u Pregovaračkom poglavlju 29. navedeni su neophodni koraci koje treba izvršiti pre prijema. UC koristi fondove EU – Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) za finansiranje IT projekata u što većoj meri, ali se IPA fondovi mogu koristiti uglavnom za implementaciju aplikacija koje se moraju primeniti u okviru carinskih usluga. Samo se manjim delom tih fondova može finansirati oprema koja je potrebna za rad ovih sistema. Održavanje i poboljšanje aplikacije ima svoj kontinuitet u EU, kao i zamena amortizovane opreme. Obično se finansiraju iz državnog budžeta. UC je u obavezi da završi započete projekte pre ulaska u EU.

Rizici, izazovi i ograničenja

Prema analizi trenutnog stanja, Sektor za IKT UC je naveo sledeće izazove i ograničenja.

Ograničeni resursi:

1. nedovoljno finansijskih sredstava za ulaganje u infrastrukturu i unapređenje bezbednosti, kao i za zadržavanje osoblja;

2. otežan odabir i zadržavanje kvalifikovanog osoblja zbog visokorazvijene IT zajednice.

Izazovi u upravljanju projektima:

1. istovremeno sprovođenje više projekata što dovodi do preopterećenja resursa;

2. problemi u postupcima nabavke koji dovode do kašnjenja i nedovoljno stručni izvršioci;

3. nejasni ili promenljivi projektni zahtevi.

Tehnički dug:

1. zastareli IT sistemi koji zahtevaju posebne stručne veštine, koji su prevaziđeni ili se ne koriste;

2. složena arhitektura sistema koja dovodi do otežanog održavanja i nedoslednosti podataka.

Izazovi u poslovanju:

1. otežano prilagođavanje novim propisima i poslovnim potrebama.

2.2. Vizija IKT

Osnaživanje našeg tima za carinske servise nove generacije savremenim, prilagodljivim IT sistemom kojim se obezbeđuje usklađenost sa propisima, jednostavnije obavljanje sadašnjih operacija i ispunjenje budućih zahteva Carinske unije EU.

2.3. IKT misija

Primena inovativnih tehnologija u cilju stvaranja bezbednog, brzog i integrisanog IT okruženja koje osnažuje naš tim za carinske servise, promoviše poštovanje propisa, optimizuje tekuće procese i vrši pripremu za besprekorno prilagođavanje budućim propisima Carinske unije EU.

2.4. Poreklo IT strategije UC

Zajedno sa promocijom bespapirnog okruženja od strane Evropske komisije, UC počinje da usvaja svoju IKT strategiju kako bi podržala ovu viziju i okruženje koje se stalno menja.

Najnovija verzija IT strategije je usklađena sa aktuelnim prioritetima Evropske komisije, jer predviđa nekoliko akcionih planova:

– razvoj modernog, integrisanog i koherentnog informacionog sistema;

– promovisanje dalje modernizacije UC u svim poslovnim procesima, obuhvatajući i one koji nisu pokrenuti EU integracijama;

– unapređenje IT podrške poslovnih procesa UC i spoljnih korisnika;

– ažuriranje strateških IT dokumenata, pratećeg zakonskog okvira i politika bezbednosti;

– poboljšanje IT veština i zadržavanje IT osoblja.

IT strategija UC predstavlja stratešku inicijativu za transformaciju sopstvenog informacionog sistema iz vlasničke platforme u provereno, lako dostupno rešenje koje se sastoji od višenamenskih, visokoefikasnih, otvorenih i standardizovanih komponenti.

2.5. Ključni ciljevi IKT strategije UC

Poslovni plan za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine, koji je usvojen Zaključkom Vlade 05 Broj 021-11342/2025 od 24. oktobra 2025. godine i objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 94/25 od 30. oktobra 2025. godine, u sedmom poglavlju: Strateški ciljevi, kao glavne ciljeve poslovne strategije UC definiše:

1. Olakšanje trgovine kroz unapređenje efikasnosti i transparentnosti carinskog sistema

2. Unapređenje i razvoj ljudskih resursa i uslova rada

3. Jačanje bezbednosne funkcije Uprave carina

4. Integracija u EU i dalje jačanje regionalne i međunarodne saradnje

Da bi se ispunili gore navedeni strateški ciljevi, potrebno je definisati ključne ciljeve u okviru carinske službe, i to:

1. Razvoj savremenog, integrisanog i usklađenog informacionog sistema UC korišćenjem pristupa servisno orijentisane arhitekture

2. Sprovođenje digitalne transformacije UC implementacijom modernog IT sistema u svim oblastima poslovanja

3. Unapređenje IT infrastrukture u cilju optimizacije carinskih procesa i iskustva korisnika

4. Ažuriranje strateških dokumenata IT, kojima se podržava zakonski okvir

5. Unapređenje veština IT, privlačenje i zadržavanje osoblja IT

Na osnovu ciljeva, zadataka i prethodnih trendova iz ovog poglavlja možemo utvrditi koje su to ključne strateške inicijative koje će značajno doprineti ostvarenju ciljeva:

1. procena prekida poslovanja: procena mogućeg uticaja prekida na osnovne poslovne procese i povezane IT servise, zaključenje ugovora o nivou usluga (SLA) i uspostavljanje plana podrške 24x7 (24 sata, sedam dana u nedelji);

2. modernizacija infrastrukture IKT: nadogradnja infrastrukture IKT UC radi obezbeđenja daljinskog pristupa, poboljšanja efikasnosti i bezbednosti i unapređenja sredstava komunikacije za krajnje korisnike;

3. puštanje osnovnih aplikacija u rad: obezbeđivanje blagovremenog puštanja visokokvalitetnih, integrisanih i operativnih osnovnih aplikacija u rad, zajedno sa svim zavisnim servisima. Migracija svih servisa na novu platformu, integracija sa centralizovanim servisom direktorijuma korisnika i podržavanje pristupa zasnovanog na ulogama i inicijative ograničenog prava pristupa;

4. proučavanje metodologija za stvaranje otpornosti na buduće događaje: aktivno proučavanje metodologija za stvaranje otpornosti na buduće događaje, razvoj i operativne pristupe u cilju obezbeđenja dugoročnog uspeha;

5. stavljanje zastarelih sistema van upotrebe: stavljanje sistema sa zastarelom infrastrukturom i svih povezanih komponenti van upotrebe;

6. odgovor na potražnju za razvojem aplikacija: proaktivno rešavanje povećane potražnje za razvojem, implementacijom, operacijama i podrškom aplikacija proširenjem tima za IKT u organizaciji ili strateško angažovanje spoljnih saradnika za određene oblasti;

7. povećanje sposobnosti IT osoblja: definisanje inicijativa za povećanje sposobnosti IT osoblja, fokusirajući se na ključne talente i razumno proširenje kapaciteta. Obezbeđenje konkurentnog radnog okruženja, konkurentnih plata na tržištu i dugoročnih ugovora;

8. pokretanje programa stručnog usavršavanja i podizanja svesti: pokretanje programa stručnog usavršavanja i podizanja svesti za sve zaposlene, sa fokusom na IT osoblje. Utvrđivanje obaveznih tema o kojima je potrebno podići svest svih zaposlenih i putanja stručnog usavršavanja prilagođenih IT osoblju;

9. modernizacija razmene podataka: modernizacija svih razmena podataka sa drugim ustanovama njihovim prelaskom na bezbedne telekomunikacione kanale u realnom vremenu u skladu sa uredbama Evropske komisije. Na taj način će se povećati efikasnost, kao i bezbednost podataka i podržati modernizacija razmene podataka sa drugim ustanovama, kako na državnom, tako i na međunarodnom nivou;

10. utvrđivanje zahteva u vezi sa centrima podataka: utvrđivanje zahteva u vezi sa centrima podataka u cilju ispunjenja visokih zahteva centara podataka organizacija i uspostavljanje redundantnog centra podataka za održavanje visoke dostupnosti. Donošenje odluka u skladu sa analizom zasnovanom na rizicima i internim SLA. Sprovođenje plana kontinuiteta poslovanja (BCP) i procedure za oporavak od havarijskih situacija (DRP) kao bi se obezbedilo ispunjenje obaveza menadžerskog vrha i zaštitile osnovne operacije.

2.6. Trendovi IKT u EU

Carina predstavlja oblast koja se stalno usavršava usled brzog razvoja informacione tehnologije i dinamične prirode potreba poslovanja na globalnom nivou. Ovi izazovi povećavaju potražnju za svetskim inovativnim IT rešenjima koja obezbeđuju bolju saradnju i deljenje informacija. Širi program digitalizacije čijoj realizaciji teži Evropska komisija, a naročito DG TAXUD sa početka dve hiljaditih godina, zagovara novo, jednostavnije bespapirno okruženje za carinu i trgovinu.

Za potrebe ostvarenja ovog cilja razvijen je Višegodišnji strateški plan za carinu (MASP-C) u skladu sa članom 8. stav 2. Odluke e-Carina1 u kojem su navedeni prioriteti DG TAXUD i strateški pravac koordinacije i praćenja svih IT aktivnosti i zahteva planiranja u elektronskoj carini. U MASP su definisani potrebni instrumenti za upravljanje, planiranje i opšte upravljanje zakonskim, poslovnim i IT tehničkim aspektima novih IT projekata carine. Prema planu, Evropska komisija teži modernizaciji IT servisa isporučenih svakoj zemlji članici i internim zainteresovanim stranama, a u svim pravcima: IT upravljanje, IT arhitektura, kontinuitet IT servisa, razvoj brzog softvera, bezbednost i rad.

Evropska komisija je nastavila da se aktivno bavi optimizacijom pravnog okvira i procedura carine što je kulminiralo usvajanjem Carinskog zakona Unije (UCC) 2013. godine (Uredba (EU) broj 952/2013). Isti čini sastavni deo procesa modernizacije carina i predstavlja novi okvir carinskih pravila i procedura u celoj EU.

Korišćenje tehnika elektronske obrade podataka i elektronskih sistema će doprineti primeni UCC. U cilju pružanja podrške razvoju elektronskih sistema usvojena je Implementirajuća odluka Komisije o uspostavljanju programa rada na osnovu Carinskog zakona Unije2, kojom se takođe utvrđuju rokovi za uvođenje potrebnih elektronskih sistema prema UCC.

U Izveštaju za 2023. godinu o napredovanju Srbije (od 11. novembra 2023. godine), EU je u vezi sa Poglavljem 29, Carinska unija, navela:

„Srbija je dobro pripremljena iz oblasti Carinske unije. Manji napredak je ostvaren usvajanjem dodatnih izmena postojećih propisa u cilju daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Nema nikakvog napretka po pitanju prošlogodišnjih preporuka, koje zbog toga i dalje važe.

U predstojećoj godini Srbija treba naročito da:

– dalje nadograđuje carinski sistem obrade putem integracije upravljanja rizicima i

– dalje razvija nacionalni carinski IT sistem kako bi se omogućila integracija sa sistemima EU.”

U Izveštaju za 2024. godinu o napredovanju Srbije (od 30. oktobra 2024. godine), EU je u vezi sa Poglavljem 29, Carinska unija, navela:

„Srbija je ostvarila dobar nivo pripremljenosti u oblasti carinske unije. Ostvaren je izvestan napredak usvajanjem izmena i dopuna postojećeg zakonodavstva, što je za cilj imalo njegovo dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i sprovođenje Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. Srbija je potpisnica Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i uspešno je pokrenula novi kompjuterizovani tranzitni postupak (NCTS – faza 5). Prošlogodišnje preporuke Komisije su delimično sprovedene i stoga ostaju na snazi.

U narednoj godini Srbija treba naročito da:

– dodatno nadogradi carinski sistem za obradu integrisanjem upravljanja rizikom;

– dodatno razvije i IT sistem nacionalnih carinskih službi kako bi se omogućilo međusobno povezivanje i interoperabilnost sa elektronskim carinskim okruženjem EU.”

U Izveštaju za 2025. godinu o napredovanju Srbije (od 4. novembra 2025. godine), je navedeno:

„Srbija je ostvarila dobar nivo pripremljenosti u oblasti carinske unije. Ostvarila je ograničen napredak, naročito usvajanjem izmena postojećeg zakonodavstva, uključujući i podzakonske propise, u cilju daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, kao i delimične operacionalizacije novog IT sistema za analizu rizika RMS-a. Preporuke Komisije iz prošle godine sprovedene su u ograničenoj meri i stoga i dalje važe.

U narednoj godini Srbija naročito treba da:

– dodatno nadogradi carinski sistem za obradu integrisanjem upravljanja rizikom u sve carinske postupke;

– dodatno razvije i IT sistem nacionalnih carinskih službi kako bi se omogućilo međusobno povezivanje i interoperabilnost sa elektronskim carinskim okruženjem EU.

– nadogradi svoju nacionalnu komponentu novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) na Fazu 6.”

Izveštaji imaju dvostruku svrhu: obezbeđuje blagovremeno sprovođenje pokrenutih promena i neguje kulturu pružanja potpune podrške upravi kako bi se ostvarili ovi ciljevi.

Ukratko, ključne stavke budućih aktivnosti u vezi sa IKT su:

– što se tiče zakonskog okvira, Ministarstvo finansija je zaduženo za zakonske aktivnosti (usklađivanje sa UCC je u toku);

– problemi sa razvojem i održavanjem moraju biti posebno razrađeni u IT strategiji, uključujući resurse, kako bi se ispunili zahtevi za ulazak u EU;

– stručno usavršavanje i redovno održavanje sastanaka sa DG TAXUD;

– finansijski aspekti, uključujući budžet za IKT i ostala finansijska sredstva za razvoj;

– nadogradnja infrastrukture IKT (komunikacija, hardver, OS, baze podataka);

– standardi upravljanja projektima.

––––––––

1 Odluka br. 70/2008/EC Evropskog parlamenta i Saveta o bespapirnom okruženju za carinu i trgovinu od 15. januara 2008, OJ L 23, 26.1.2008, str. 21–26.

2 Implementirajuća odluka Komisije (EU) 2023/2879 od 22. decembra 2024. o uspostavljanju programa rada u vezi sa razvijanjem i uvođenjem elektronskih sistema iz Carinskog zakona Unije.

2.7. Dokument afirmacije

Što se tiče dokumenta afirmacije (Zajednička pozicija Evropske unije) tu je navedeno da EU podržava Republiku Srbiju u nastavku procesa usklađivanja i usaglašavanja sa pravnim tekovinama i njihove efikasne primene i sprovođenja, i saopšteno da će Poglavlje 29 biti implementirano do datuma pristupa EU. Diskutuje se o temama koje se tiču zakonodavstva, carinskih postupaka, administrativnih i operativnih kapaciteta i navode se preporuke.

3. OBLASTI I SMERNICE APLIKACIJA

3.1. Kontekst i izazovi

UC trenutno koristi ISCS koji je u primeni već trideset godina. Ovaj sistem je razvijen u skladu sa internim propisima i zahtevima, kao i direktivama Evropske unije (EU). U ISCS se obavlja većina poslovnih procesa UC. Stalna poboljšanja i nadogradnja servisa se implementiraju za postojeći sistem obrade carinskih deklaracija i sistem upravljanja carinom. Cilj ovih napora je da se postigne potpuna kompjuterizacija carinskih procedura i uspostave besprekorne veze sa odgovarajućim informacionim sistemima EU.

ISCS je postao ključna komponenta infrastrukture UC, jer obezbeđuje osnovne aplikacije pomoću kojih se obavljaju osnovni poslovni procesi ISCS. Po prepoznavanju značaja ovih procesa neophodno je obezbediti visoku dostupnost, robusnu bezbednost i otpornost sistema. Međutim, sadašnja vlasnička i složena priroda rešenja sistema IKT sa sobom nosi sledeće izazove:

– duga implementacija novih aplikacija: zbog vlasničke prirode sistema razvojni ciklusi novih aplikacija dugo traju;

– visoki troškovi razvoja i održavanja: zbog kompleksnosti sistema troškovi razvoja i tekućeg održavanja su visoki;

Kao odgovor na izazove i za unapređenje celokupnog rada sistema IKT predložene su sledeće inicijative za poboljšanja:

– poboljšana interoperabilnost: promovisanje šire dostupnosti i besprekorne interoperabilnosti servisa UC sa eksternim sistemima, a naročito sa sistemima Evropske komisije;

– slaba sprega servisa: implementacija arhitekture servisa sa slabim spregom u cilju obezbeđenja veće fleksibilnosti i skalabilnosti;

– korisničko iskustvo ujednačenog kvaliteta: garancija ujednačenog kvaliteta za sve korisnike, interne i eksterne, uključujući aspekte kao što su kašnjenja u mreži, bezbednost i učinak prilikom pristupa novim sistemima aplikacija.

3.2. Strateški pravac

Da bi se postigla željena transformacija potrebna je standardna infrastruktura SOA. Ona bi zamenila trenutno vlasničko rešenje i obezbedila platformu za hosting deljenih servisa. Robusna arhitektura SOA će omogućiti interoperabilnost nezavisno od platforme. Korisnici mogu raditi sa jedinstvenom grupom interfejsa (ekrani ili veb-stranice) koji samo izgledaju kao jedna aplikacija, dok u pozadini koriste komponente različitih sistema.

Usvajanjem SOA bi se postigli sledeći ciljevi u vezi sa arhitekturom aplikacija:

– opšti cilj: uspostavljanje moderne, skalabilne i održive arhitekture aplikacija koja zadovoljava sadašnje i buduće potrebe poslovanja;

– plan modernizacije: razvoj plana prelaska sa zastarelih IT sistema na servisno orijentisane arhitekture;

– standardizacija: standardizacija tehnološkog skupa i okvira radi lakšeg održavanja i smanjenja zavisnosti od veština;

– arhitektura vođena interfejsom za programiranje aplikacija: projektovanje servisno orijentisane arhitekture sa dobro definisanim interfejsima za programiranje aplikacija (API) u cilju lakše integracije i razmene podataka;

– integracija sa spoljnim sistemima: projektovanje arhitekture sa mogućnošću besprekorne integracije kako bi se prilagodila budućim propisima i integrisala sa spoljnim sistemima;

– bezbednost: integracija rešenja na osnovu dobre prakse iz oblasti bezbednosti u arhitekturu radi zaštite podataka i bezbednosti aplikacije;

– skalabilnost: projektovanje arhitekture koja može pratiti budući rast i veće potrebe korisnika;

– učinak: optimizacija arhitekture za brzi rad i odziv;

– dokumentacija i upravljanje: održavanje jasne i ažurirane dokumentacije o arhitekturi i uspostavljanje procesa upravljanja kako bi se obezbedila primena dobre prakse.

U skladu sa pristupom arhitekture aplikacija, u nastavku je dat pregled strateških IKT odluka u vezi sa razvojem, radom i održavanjem softvera i hardvera:

1. politika razvoja aplikacija: u cilju optimizacije raspodele sredstava i rešavanja problema ograničenih kapaciteta internog IT osoblja, UC će prevashodno angažovati spoljne saradnike za razvoj softvera. Ovaj pristup je u skladu sa uspostavljenim politikama nabavke i obezbeđuje potrebnu stručnost i iskustvo na projektu. UC će održavati ograničeni kapacitet internog osoblja za razvoj koje će obavljati posebne poslove na zastarelim aplikacijama i specijalizovanim projektima;

2. politika rada i održavanja: predviđeno je da podrška za održavanje u organizaciji radi na većini aplikacija UC. Međutim, uz planirano angažovanje spoljnih saradnika za razvoj ključnih aplikacija, razmatra se i odgovarajući prelazak na eksternu podršku za predviđene poslove održavanja;

3. politika servisne podrške: arhitektura aplikacija UC će imati podršku na tri nivoa:

– prva linija podrške – korišćenje resursa u organizaciji za pružanje podrške carinskim službenicima;

– druga linija podrške – pruža se interno od strane osoblja UC u skladu sa uspostavljenim procedurama i jednom tačkom kontakta;

– treća linija podrške – ugovara se za nove carinske aplikacije.

3.3. Zahtevi EU

Svi sistemi koji se moraju razviti kako bi se ispunili zahtevi EK se razvijaju i uvode u određenom roku. Na ovaj način je moguće kombinovati primenu na jednom ili više projekata u zavisnosti od obima i rokova.

U skladu sa čl. 8. st. 2. Odluke e-Carine, Višegodišnji strateški plan (MASP) predstavlja alat za upravljanje i planiranje koji je izradila Evropska komisija u saradnji sa zemljama članicama kako bi se obezbedilo efektivno i usklađeno upravljanje IT projektima postavljanjem kako strateškog okvira, tako i ključnih stavki.

U članu 280. Carinskog zakona Unije se navodi da Komisija treba da izradi program rada koji se odnosi na razvoj i uvođenje elektronskih sistema. Program rada UCC sadrži detaljne opise projekata, njihove zakonske osnove koje se tiču odredbi UCC, ključne stavke za izradu stabilnih tehničkih specifikacija i predviđene datume za puštanje sistema u rad.

Ova dva strateška dokumenta su povezana. Projekti sadržani u programu rada Carinskog zakona Unije predstavljaju selekciju projekata navedenih u Višegodišnjem strateškom planu (MASP). Program rada UCC se zasniva na prioritetima u cilju planiranja i upravljanja razvojem elektronskih sistema koji su u vezi sa UCC.

Pristupi za implementaciju novih sistema koji se mogu primeniti na nivou EU su:

– centralizovani razvoj – sve funkcionalnosti sistema razvija DG TAXUD. Nacionalni uticaj na centralizovani razvoj se ogleda u razvoju interfejsa za centralni sistem;

– distribuirani razvoj – neke komponente sistema za prateću infrastrukturu kreira i razvija DG TAXUD. Ključna funkcionalnost (nacionalne komponente) mora biti implementirana od strane zemalja članica. Opšte tehničke specifikacije propisuje DG TAXUD;

– nacionalni razvoj – zemlje članice moraju da razviju sve potrebne funkcionalnosti u nacionalnim sistemima. Funkcionalnost sistema se dogovara sa DG TAXUD;

– kombinovani razvoj – odnosi se na razvoj koji zemljama članicama daje mogućnost da koriste bilo centralno razvijen sistem koji funkcioniše na centralnom nivou ili da razviju neke komponente na sopstvenom nacionalnom domenu i sami upravljaju njihovim radom.

3.4. Aplikacije na nacionalnom nivou

UC je započela integraciju postojećih sistema, ali usled zakonodavnih izmena ili novih interfejsa sa internim i eksternim sistemima u budućnosti potrebno je izvršiti neophodne izmene. Automatizacija poslovnih procesa koji se tiču uvoza je nacionalni razvoj, a nova unapređenja sistema i interfejsi, novi zahtevi na nacionalnom nivou, promene u zakonodavnim procedurama i skupovima podataka dovešće do poboljšanja unutar sistema.

Izmene skupova i formata podataka će uticati na elektronsku razmenu sa trgovinskim sektorom, sistem izveštavanja, skladištenje podataka i interfejse sa eksternim sistemima.

Istovremeno je u toku nekoliko projekata na kojima se radi na ispunjenju nacionalnih zahteva za poboljšanje sistema aplikacija UC:

– sistemi za tarifsko okruženje – ITMS;

– sistemi za glavne poslovne procese – CDS, AES/ECS, AIS/ICS, izrada softvera za ekspresne pošiljke;

– povezivanje sa eksternim subjektima – CCI, ICS2, faza 5. i 6. NCTS;

– interni servisi – LJR, finansije, analiza rizika, naknadna kontrola i revizija i drugi;

– povezivanje sistema za razmenu informacija u međunarodnoj trgovini – Jednošalterski sistem (SW) sa drugim IKT sistemima;

– sistem skladištenja carinskih podataka.

3.5. Pregled poslovnih aplikacija UC

Carinske poslovne aplikacije se mogu grupisati na osnovu glavnih carinskih poslovnih procesa:

– sistemi za tarifsko okruženje – ITMS (TARIC 3, Quota, Surveillance, SMS, EBTI, BOI itd.);

– sistemi za glavne poslovne procese – NCTS, AES/ECS, AIS/ICS, izrada softvera za ekspresne pošiljke;

– sistemi za kontrolu i upravljanje rizikom – sistem analize rizika, COPIS;

– sistemi za privredne subjekte – EOS-EORI2, EOS-AEO i MRA, RSS, REX, carinske odluke, UUM&DS;

– prateći i dodatni sistemi – CS/RD2, CS/MIS;

– drugi sistemi – EMCS, SEED (EU).

3.6. Tehnologije u povoju

S obzirom da se tehnologije brzo razvijaju u današnje vreme, organizacije moraju obezbediti najsavremenija rešenja kako bi održale svoju konkurentnost. Sledeći predlog u okviru aktuelnog plana implementacije sadrži preporuku za buduće usvajanje tehnologija nove generacije.

Veštačka inteligencija (AI)

Sistem informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) UC radi u zatvorenom okruženju uz ograničeni broj interkonekcija sa spoljnim sistemima. Ova eksterna okruženja su uglavnom takođe zatvorena i pridržavaju se strogih protokola za povezivanje. Do sada su takvi zatvoreni sistemi pristupali veštačkoj inteligenciji (AI) sa obazrivim optimizmom.

Međutim IT strategija UC priznaje nesumnjivi potencijal AI za revolucionarne promene aktivnosti servisne podrške, poboljšanje korisničkog iskustva i smanjenje rizika. Iako implementacija AI ne mora biti obuhvaćena prvim delom planiranih poboljšanja, strateški pristup usvajanju AI se ubuduće toplo preporučuje. Ovaj pristup se može iskoristiti kao vredni okvir za poboljšanje efikasnosti i upravljanja rizicima u sistemu IKT UC.

Platforme za razvoj softvera bez kodiranja

U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju tradicionalne metode razvoja softvera teže mogu da isprate potražnju za brzim inovacijama. Platforme za razvoj softvera bez kodiranja ili uz minimalno kodiranje predstavljaju tehnologije u povoju koje mogu pomoći firmama da ubrzaju proces razvoja i smanje troškove. Pomoću ovih platformi svako može da kreira moćne aplikacije, nezavisno od svog iskustva sa kodiranjem.

Uz pomoć platformi za razvoj softvera bez kodiranja, a kao što su Power Automate ili JIRA, UC može da utvrdi koje su to oblasti u kojima ovaj pristup može biti od koristi, naročito kod podrške manje važnih procesa koje je potrebno poboljšati. Ova tehnologija takođe može unaprediti kreativnost i veštine rešavanja problema IT osoblja i omogućiti zaposlenima u drugim sektorima da se učestvuju kako bi IT resursi bili slobodni za složenije zadatke.

Softver kao usluga (SaaS)

Tradicionalni sistemi često ne mogu da održe korak sa brzim promenama zbog čega je teško korisnicima pružiti izvanredno iskustvo i prilagoditi se novim trendovima. Tu nastupa softver kao usluga (SaaS) koji nudi stratešku prednost organizacijama naprednog razmišljanja. SaaS omogućava koristi koje ne podrazumevaju samo niže troškove i veću efikasnost, već i mogućnost integracije najsavremenijih tehnologija i brže, bezbednije i pouzdanije pružanje usluga. Osim toga, SaaS može pomoći UC da implementira kontinuirane servisne operacije usvajanjem servisa visokog nivoa dostupnosti uz dobre SLA.

4. PRAVAC RAZVOJA TEHNIČKE INFRASTRUKTURE

4.1. Strateški pravci razvoja tehnološke infrastrukture

UC je posvećena razvoju, sprovođenju i održavanju brzih, otvorenih, višestruko iskoristivih i standardizovanih IKT u skladu sa novim tehnološkim dostignućima. Modernizacija tehničke infrastrukture savremenim tehnologijama je od suštinskog značaja za ispunjenje razvojnih zahteva novih IT sistema. Nadogradnja zastarele opreme će povećati učinak sistema, poboljšati bezbednosne mere i optimizovati operativnu efikasnost.

Prepoznavši potrebu za modernom tehničkom infrastrukturom kako bi novi IT sistemi bili podržani, UC će sprovesti program kontinuirane nadogradnje IT opreme. Kako bi se optimizovala raspodela resursa i nepotrebni troškovi sveli na minimum, program nadogradnje IT opreme će slediti neke od osnovnih načela upravljanja životnim ciklusom IT opreme, obuhvatajući smanjenje učinka, veće troškove održavanja, podršku prodavca pred istek radnog veka itd. Ovim pristupom se troškovi mogu predvideti i sprečiti preopterećenje budžeta.

U svom pristupu informacionim tehnologijama UC daje prioritet sledećim ciljevima:

– pružanje bezbednih i visokokvalitetnih usluga IKT korisnicima u Republici Srbiji, koje podržavaju carinske politike i administrativne procese specifične za UC;

– obezbeđivanje kontinuiteta rada IT funkcija u slučaju nepredviđenih okolnosti;

– obezbeđenje usluga i saveta oko automatizacije kancelarijskih procesa;

– uspostavljanje i upravljanje infrastrukturom kojom se omogućava interoperabilnost između UC, Evropske unije (EU), partnerskih zemalja i drugih institucija u Republici Srbiji;

– efikasno upravljanje instalacijom i radom prateće opreme i mreža.

4.2. Centri podataka i serveri

Centri podataka (DC) čine okosnicu savremenog poslovanja. Predstavljaju centralizovanu lokaciju u kojoj se nalazi osnovna oprema IKT, obezbeđuju neprekidan rad osnovnih servisa i njihovu zaštitu od neovlašćenog pristupa. Ovim centralizovanim pristupom su omogućeni jednostavnije upravljanje, bolji bezbednosni protokoli i efikasna rešenja za oporavak od havarijskih situacija.

Da bi se optimalan učinak i skalabilnost održali, DC je predmet stalnog poboljšavanja. U ovoj strategiji prioritet ima modernizacija postojeće infrastrukture sa fokusom na stavljanje zastarele opreme van upotrebe ukoliko ona više ne ispunjava aktuelne zahteve poslovanja ili sprečava dalji razvoj. Strateškim utvrđivanjem faza u primeni savremenih tehnologija, DC UC će se postarati da i dalje bude pouzdan i bezbedan temelj svih poslovnih operacija.

Što se tiče budućeg rada, UC planira da nastavi sa konsolidacijom DC zauzimajući odmeren pristup. U budućim planovima prioritet imaju:

– oprema DC: UC će obezbediti primenu dobre prakse za uvođenje opreme DC koja je pre svega jaka, otporna, održiva i bezbedna;

– skalabilnost i učinak: UC će se postarati da infrastruktura bude takva da je moguće povećanje broja aplikacija i zahteva korisnika bez smanjenja učinka;

– dostupnost i bezbednost: održavanje stalne dostupnosti servisa i povećanje bezbednosti podataka će biti od najvećeg značaja tokom celog procesa konsolidacije;

– energetska efikasnost: UC je posvećena maksimalnom smanjenju uticaja njenog DC na životnu sredinu tako što prednost daje merama za uštedu energije.

Usvajanjem pristupa koji je okrenut ka budućnosti i u kojem prioritet imaju modernizacija, održivost i robusna strategija DC, UC je odlučila da buduća primarna lokacija DC bude državni centar podataka. UC će ovim pristupom ispoštovati sve propise i standarde. Ovom odlukom se obezbeđuje pristup najsavremenijoj arhitekturi i servisima, čime se povećava pouzdanost, bezbednost i skalabilnost operacija. Tekuća modernizacija državnog centra podataka je u skladu sa ciljevima UC.

Serverski operativni sistemi

UC je donela stratešku odluku da sa zastarelog sistema pređe na virtuelizacionu platformu. Izbor serverskog operativnog sistema (OS) za novu virtuelizacionu infrastrukturu UC je od suštinskog značaja za njenu efektivnu podršku svim poslovnim aplikacijama i njihovim komponentama. Zbog toga prilikom odabira serverskog OS treba voditi računa da isti bude kompatibilan sa virtuelizacionim tehnologijama.

Pored osnovne podrške za aplikacije, odabrani serverski OS može imati unapred ugrađene servise koji mogu pojednostaviti integraciju i sistemske operacije. Iako ovi servisi nisu od suštinskog značaja, tim za IKT UC će izvršiti detaljno planiranje kako bi se odredila najpogodnija distribucija ovih servisa na celoj platformi. Ovim pristupom će biti obezbeđen optimalan učinak servera, jer će se maksimalno smanjiti nepotrebno opterećenje.

Kod odabira serverskog OS prioritet moraju imati robusne bezbednosne karakteristike, uključujući:

– kontrolu privilegovanog pristupa: granularna kontrola pristupa privilegovanih korisnika je neophodna za zaštitu virtuelizovanog okruženja;

– granularne rezervne kopije i vraćanje u prethodno stanje: mogućnost izrade rezervnih kopija određenih skupova podataka i granularno vraćanje u prethodno stanje obezbeđuje efikasno upravljanje podacima i maksimalno skraćuje vreme zastoja u slučaju incidenata;

– centralizovano upravljanje zakrpama: centralizovani sistem za uvođenje bezbednosnih zakrpa i ažuriranje pojednostavljuje održavanje sistema i smanjuje ranjivost bezbednosti.

4.3. Komunikacije

LAN

IKT UC koriste lokalne mreže (local area network LAN) za povezivanje fizičkih servera, računara krajnjih tačaka, mrežne opreme i drugog pratećeg hardvera. LAN predstavlja „krvotok” interne komunikacije. Zbog razvoja tehnologije i potrebnih promena u UC, ista treba da ima strateški pristup planiranju budućih poboljšanja LAN. Sledeći ovaj pristup i trendove u delatnosti IT, u obzir se mogu uzeti sledeće ključne smernice:

– bezbednost: LAN strategija mora dati prioritet robusnim bezbednosnim merama. To podrazumeva primenu nove generacije mrežnih barijera, sistema detekcije upada, pristup mreži sa nultim poverenjem i šifrovanje podataka radi zaštite osetljivih finansijskih podataka;

– kapacitet: ulaganje u kablovsku infrastrukturu velikog propusnog opsega, kao što su optički kablovi, će obezbediti da mreža može da podnese sve veći protok podataka koji se predviđa za naredne godine.

Ovaj sveobuhvatni pristup se primenjuje kako za aktivnu opremu, kao što su prekidači i ruteri, tako i za pasivne komponente, uključujući kablove i komunikacione panele. Modernizacijom i aktivnih i pasivnih elemenata UC će obezbediti visok učinak, pouzdanost i skalabilnost, zajedno sa povećanjem brzine mreže, poboljšati rukovanje podacima i obezbediti usaglašenost sa propisima i standardima.

WAN

UC koristi regionalnu računarsku mrežu (WAN) za povezivanje svojih geografski različitih lokacija sa glavnim centrom podataka. Ova infrastruktura WAN prenosi osetljive podatke zbog čega je njena bezbednost od najvećeg značaja za integritet poslovnih procesa UC. UC će osmisliti pristup za strateško poboljšanje WAN, čime će omogućiti najviši nivo bezbednosti prenosa podataka:

– centralizovane operacije: infrastruktura WAN omogućava besprekoran pristup sistemu UC i podacima u celoj organizaciji. Da bi se pridržavala regulatornih standarda, zaštitila osetljive podatke i upravljala operativnim rizikom, UC treba da bude posvećena obezbeđenju snažnog, centralizovanog bezbednosnog okvira i centralizovanim IT operacijama;

– bezbednost: stalna evaluacija i implementacija najnovijih standarda šifrovanja, kao i protokola za kontrolu pristupa kako bi se ojačala infrastruktura WAN. Višefaktorska autentifikacija (MFA) i kontrola pristupa zasnovana na ulogama (RBAC) će biti uzete u obzir kao dodatna zaštita prenosa osetljivih podataka;

– praćenje mreže i detekcija pretnji: implementacija robusnog sistema za praćenje mreže za blagovremeno otkrivanje i smanjenje mogućih pretnji po bezbednost;

– redundansa i oporavak od havarijskih situacija: arhitektura WAN ima mogućnost premošćavanja otkaza kako bi se obezbedio nastavak rada prekinutog servisa i dostupnost podataka;

– redovna procena bezbednosti: redovno sprovođenje testa neprobojnosti i procene ranjivosti kako bi se otkrile i uklonile moguće slabe tačke.

Sprovođenjem ovih strateških poboljšanja UC će moći da značajno poveća bezbednost infrastrukture WAN čime će zaštititi osetljive podatke i obezbediti stalnu pouzdanost servisa UC.

CCN/CSI i CCN2

Kao član Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, UC je povezana na mrežu DG TAXUD putem zajedničke komunikacione mreže (CCN) i zajedničkog sistemskog interfejsa (CSI). Radna infrastruktura CCN/CSI se sastoji od infrastrukture zatvorene, bezbedne mreže koju omogućava Evropska komisija kako bi se olakšala razmena informacija između nacionalne carinske i poreske uprave. Kao što je navedeno u Prilogu 5. MASP: IT strategija, ovaj tip povezivanja se smatra zastarelim i koristi se samo za interakciju zemalja članica putem zastarelih aplikacija koje koriste paradigmu CSI.

CCN2 je poseban projekat u okviru MASP i predstavlja novu generaciju sadašnje arhitekture CCN. To je platforma koja podržava interakcije zemalja članica putem svih novih aplikacija koje koriste paradigmu SOA. Koristi arhitekturu SOA i obezbeđuje skup servisa dodate vrednosti kako bi se podržale paradigme razvoja i uvođenja novih aplikacija. Aplikacije koje će biti razvijene će koristiti ovu novu infrastrukturu CCN2.

Razvoj CCN2 je u skladu sa svom konsolidacijom arhitekture DG TAXUD. Takođe je u skladu i sa vizijom UC koja se odnosi na rekonstrukciju infrastrukture IKT i uvođenje okruženja omogućenog za SOA.

Bežična (WiFi) mreža i internet stvari (IoT)

Teško je zamisliti moderan sistem IKT bez bežičnog pristupa i mobilnih uređaja ili uređaja IoT. Iako Poslovna strategija UC ne zahteva ni mobilni pristup servisima i podacima IKT, niti posebnu strategiju za IoT, brzi tehnološki razvoj ukazuje na to da će ove funkcije verovatno ubrzo postati neophodne. Zbog toga je uvođenje mobilnog pristupa i proučavanje strategije za IoT potrebno uzeti u obzir kao moguće buduće pravce. U svakom slučaju, veoma brza, robusna i bezbedna bežična mreža može značajno poboljšati iskustvo krajnjih korisnika tako što omogućava jednostavniji i brži pristup neophodnoj podršci.

Zbog stalnog razvoja mobilnih uređaja i IoT UC treba da razmotri strateški pristup uvođenju bezbedne i robusne bežične mreže kojoj se pristupa na osnovu provere identiteta.

4.4. Radne stanice

Radne stanice su važne, jer omogućavaju interakciju računarskog sistema sa korisnikom i okruženjem. Da bi se omogućio svakodnevni rad, UC mora proveriti da li sve radne stanice mogu da podrže poslovanje koje raste, planirana i tekuća tehnološka poboljšanja.

Dobro definisana IT strategija za radne stanice se ne bavi samo omogućavanjem rada. UC će usvojiti sledeće smernice za radne stanice:

– ulaganje u radne stanice u skladu sa potrebama i osnovnim funkcijama;

– usklađenost sa zahtevima IKT i razmatranje budućih potreba;

– izrada jedinstvenog inventara svih radnih stanica sa mogućnošću daljinskog upravljanja;

– obezbeđivanje radnih stanica od neovlašćenog pristupa i njihovo zaključavanje (šifrovanje) u slučaju otuđenja;

– obezbeđivanje radnih stanica od sajber napada;

– obavljanje redovne procene kako bi se otklonile moguće neispravne konfiguracije ili neusklađenost sa ovim smernicama.

Strateškim odabirom radnih stanica koje su u skladu sa ovim smernicama, UC može stvoriti tehničko okruženje koje joj omogućava da bude produktivnija, bezbednija i jednostavnija. Napominje se da radne stanice ne predstavljaju samo dodatnu opremu, već su strateška ulaganja koja celokupno računarsko iskustvo mogu podići na viši nivo.

OS radnih stanica

Kod izbora OS radne stanice prioritet ima jednostavan korisnički interfejs kako bi se poboljšali iskustvo i produktivnost zaposlenih. Odabrani klijentski OS mora imati i mogućnost instalacije i korišćenja osnovnih lokalnih aplikacija, obezbeđivati kontinuitet rada i zadovoljavati specifične potrebe korisnika. Zbog toga UC bira operativni sistem Microsoft Windows kao platformu za klijentsku radnu stanicu.

Centralni korisnički direktorijum će upravljati pristupom klijentskom OS, omogućavajući daljinsko upravljanje i jake bezbednosne protokole. Ovaj centralizovani pristup olakšava sprovođenje prava pristupa sa granularnom kontrolom, pri čemu svaki korisnik dobija posebno odobrenje u skladu sa svojom ulogom, kao i sistema daljinskog upravljanja OS.

Aplikacije radne stanice

UC daje prioritet efikasnim poslovnim procesima, a da se pri tome ne oslanja samo na određene klijentske aplikacije. Ovaj pristup omogućava korišćenje prilagođenih aplikacija koje su kreirane tako da povećaju produktivnost zaposlenih, u smislu konverzacije i komunikacije (npr. Outlook, Teams, Skype), upravljanja kancelarijskim poslovima i dokumentacijom (MS Office, digitalni potpis) ili drugih korisnih aplikacija za svakodnevni rad (čitač pdf dokumenata, aplikacija za štampanje, skeniranje). Međutim, mora se obezbediti da ove aplikacije nikako ne ugrožavaju bezbednost i stabilnost klijentskog OS.

U cilju smanjenja mogućih rizika povezanih sa klijentskim aplikacijama, sektor za IKT se rukovodi sledećim smernicama:

– nabavka aplikacija sa licencom od proverenih prodavaca: dozvoljeno je korišćenje samo aplikacija sa licencom koje su nabavljene od uglednih prodavaca. Na ovaj način se smanjuje rizik od štetnog softvera ili ranjivosti sadržanih u nedozvoljenom softveru;

– redovno upravljanje zakrpama: obezbeđivanje blagovremene primene bezbednosnih zakrpa za sve klijentske aplikacije. Na ovaj način se maksimalno smanjuje zloupotreba poznatih ranjivosti od strane sajber napadača;

– stroga kontrola pristupa nedozvoljenih aplikacija: sprovođenje posebnih mera bezbednosti u cilju sprečavanja instalacije nedozvoljenih aplikacija. Na ovaj način se čuva integritet klijentskog OS i smanjuje površina napada;

– centralizovano upravljanje i kontrola: implementacija centralizovanog sistema za potrebe daljinskog upravljanja i kontrole klijentskih aplikacija. Na ovaj način se omogućava efikasno uvođenje, ažuriranje i praćenje, čime se dodatno povećava bezbednost i efikasnost rada.

Zastarele aplikacija na čijim slabim tačkama nisu postavljene zakrpe mogu predstavljati velike bezbednosne propuste na klijentskim operativnim sistemima. Napadači mogu zloupotrebiti ove slabe tačke kako bi dobili neovlašćen pristup osetljivim podacima i prekinuli osnovne poslovne procese.

4.5. Mobilni uređaji

Kao što je prethodno navedeno, zbog toga što se UC oslanja na desktop računare i radne stanice, potencijal mobilnih uređaja za omogućavanje jednostavnijih operacija UC je ograničen. Međutim, tekuća poboljšanja i brzi razvoj IT pružaju dobru priliku za korišćenje prednosti tehnologije mobilnih uređaja.

U današnjem dinamičnom okruženju je neophodno maksimalno povećanje efikasnosti i brže pružanje vrednosti kupcima. Mobilni uređaji više nisu samo opcija za ostvarenje ovih ciljeva. Osim toga, promovisanje bespapirnog društva od strane Evropske komisije podržava potrebu da se ide korak dalje od tradicionalnih radnih tokova koji se oslanjaju na računare. Da bi se prilagodila budućnosti bez papira i povećala efikasnost, UC treba da razmotri integraciju mobilnih uređaja ili mobilnih terminala za određene poslovne procese. Ova rešenja su savršena za niskorizične transakcije osetljive na vreme, omogućavajući UC da brže i odgovornije uslužuje svoje klijente.

OS mobilnih uređaja

Iako UC za sada ne koristi mobilne uređaje, nova dostignuća informacione tehnologije ukazuju na to da će verovatno imati važnu ulogu u budućnosti. Da bi iskoristila ovaj potencijal, UC treba da razmotri strateški pristup upravljanju OS mobilnih uređaja. Međutim, UC treba da uzme u obzir korišćenje mobilnih uređaja koje je ograničeno samo na servise bez ili sa malim uticajem na njene poslovne procese.

Za razliku od konvencionalnih radnih stanica, mobilni uređaji koriste bežični ili mobilni internet za pristup mreži, što dovodi do različitih bezbednosnih problema. Potreban je drugačiji način upravljanja njihovim OS i pravima pristupa iz centralne lokacije. Srećom su sistem daljinskog upravljanja i kontrole OS mobilnih uređaja unapređeni. Ukoliko UC odluči da ih koristi u svojim poslovnim procesima, uspostavljanje takvog sistema će biti neophodno.

4.6. Baze podataka (BP)

U današnjem svetu koji počiva na podacima, baze podataka (BP) su napredovale mnogo dalje od jednostavnih skladišnih rešenja. Imajući u vidu kako dobro kreirane i organizovane baze podataka mogu doprineti ostvarenju strateških ciljeva, ova strategija teži da iskoristi njihov potencijal u celosti:

– konsolidacija osnovnih i pratećih aplikacija u jednu BP sa jednim prodavcem BP i serverom sa namenskim instancama;

– integritet i visoka dostupnost podataka su najvažniji zahtevi;

– BP treba da podržava model relacionih podataka i da ima interfejs za integraciju sa aplikacijama;

– omogućavanje odgovarajuće bezbednosti informacija i na nivou OS i na nivou BP;

– BP mora da ima mogućnost održavanja, kao što su izrada rezervnih kopija i praćenje.

Ukoliko se fokusiraju na gore navedene strateške ciljeve, organizacije mogu na raspolaganju imati pravi potencijal svojih baza podataka i steći značajnu prednost među konkurencijom u doba podataka.

4.7. Integracija najsavremenijih tehnologija

Oblast baze podataka i komunikacija se stalno razvija, tako da naša strategija za DC mora biti prilagodljiva i usmerena na budućnost. U ovom odeljku je opisana strateška vizija koja može zadovoljiti ne samo sadašnje, već i buduće potrebe.

– Integracija u oblaku (cloud) – računarstvo u oblaku je postala dominantna sila, sa pristupom računarskih resursima na zahtev. Budućnost oblaka je njihovo širenje usvajanjem nekoliko mogućih pristupa kao što je privatni hibridni oblak, računarstvo bez servera itd;

– hiperkonvergovana infrastruktura (HCI) – ovaj pristup nudi brže uvođenje, lakše upravljanje i veću skalabilnost u poređenju sa tradicionalnim postavkama DC;

– kontejnerizacija – budućnost centara podataka i komunikacija, brza, skalabilna i efikasna.

Usvajanjem ovih trendova koji su usmereni ka budućnosti – integracije u oblaku, hiperkonvergovane infrastruktura, kontejnerizacije – DC UC može postati bezbedna, skalabilna i efikasna platforma koja omogućava brzo obavljanje poslova i inovacije. Ova strateška vizija omogućava da DC UC ostane čvrsta osnova za dalji uspeh u oblasti tehnologije koja se stalno menja.

5. BEZBEDNOST IKT

Zahtevi državne bezbednosti

Kao državna institucija, UC mora postupati u skladu sa strategijom državne informacione bezbednosti3, koja se sprovodi putem raznih propisa. Kako bi naša IKT strategija bezbednosti zasigurno bila u skladu sa svim našim poslovnim ciljevima, neophodno je uzeti u obzir nacionalni pravni okvir, naročito u pogledu Zakona o informacionoj bezbednosti i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ovi propisi predstavljaju smernice za pristup bezbednosti koji ima UC i omogućavaju joj da postigne ravnotežu između smanjenja rizika i održavanja operativne efikasnosti.

Dobra strategija bezbednosti IKT je neophodna za zaštitu podataka, sprečavanje prekida i održavanje kontinuiteta poslovanja. Obim bezbednosti IKT je prilično veliki i prevazilazi IKT, odnosno obuhvata celu organizaciju. Ovo je glavni razlog zbog kojeg UC treba da razmotri izradu strateških dokumenata o usvajanju sistema informacione bezbednosti kojim se uspostavljaju mere bezbednosti, principi, metode i procedure za postizanje i održavanje adekvatnog nivoa bezbednosti organizacije.

Da bi se efektivno zaštitili podaci i sistemi organizacije, UC razmatra strateški pristup bezbednosti IKT, a u nastavku su navedene ključne oblasti za poboljšanje odbrane organizacije:

1. procena rizika: prvi korak podrazumeva utvrđivanje slabih tačaka vaše organizacije. Sprovedite sveobuhvatnu procenu rizika kako biste otkrili ugroženu imovinu, moguće pretnje i slabosti koje mogu biti zloupotrebljene;

2. odbrana po dubini: nemojte se oslanjati samo na jedno bezbednosno rešenje. Sprovedite strategiju slojevite odbrane koja podrazumeva razne kontrole. To mogu biti mrežne barijere, sistemi detekcije upada, šifrovanje podataka, kontrola pristupa i edukacija korisnika;

3. ljudi su najvažniji: čak se i najnaprednija tehnologija može zaobići zahvaljujući ljudskoj grešci. Uložite u obuku zaposlenih o bezbednosti na kojoj će naučiti da prepoznaju i izbegnu sajber napade. Pecanje i taktike socijalnog inženjeringa su česte, tako da je neophodno zaposlene dobro obučiti;

4. plan reagovanja u slučaju incidenta: uprkos vašim velikim naporima bezbednost ipak može biti narušena. Spreman i dobro definisan plan reagovanja u slučaju incidenta će maksimalno smanjiti štetu i obezbediti brz oporavak. Ovim planom treba definisati uloge i zaduženja, komunikacione protokole i procedure za vraćanje podataka;

5. stalno usavršavanje: sajber pretnje se stalno razvijaju. Redovno revidirajte i ažurirajte svoje bezbednosne politike, procedure i tehnologije kako biste zadržali prednost u odnosu na nadolazeće pretnje. Upravljanje zakrpama je neophodno za otklanjanje slabih tačaka softvera čim iste budu otkrivene.

Usvajanjem strateškog pristupa bezbednosti IKT organizacije mogu značajno smanjiti rizik od sajber napada i zaštiti svoje vredne podatke i imovinu. Stalnim praćenjem, procenom i prilagođavanjem bezbednosnih mera organizacija UC može ostati otporna na sajber pretnje koje se stalno razvijaju.

––––––––

3 Strategija za razvoj informacionog društva i informacione bezbednosti Republike Srbije za period od 2021. do 2026, Zaključak broj 86/2021-5 „Službeni glasnik RS”, broj 86 od 3. septembra 2021. godine.

Bezbednosne smernice EU i Evropske komisije

Evropska komisija zauzima proaktivan pristup sajber bezbednosti, tako što poštuje svoje unutrašnje bezbednosne smernice i usklađuje ih sa širom strategijom sajber bezbednosti EU. Ova strategija naglašava značaj zaštite osnovne infrastrukture, promocije bezbednih povezanih uređaj i postavljanja kolektivne odbrane od sajber napada. Evropska komisija aktivno radi sa zemljama članicama na obezbeđenju usklađenog pristupa informacionoj bezbednosti u celoj Evropskoj uniji.

Opšta uredba o zaštiti podataka (OUZP)

Opšta uredba o zaštiti podataka (OUZP) je Uredba Evropske unije (EU) kojom se uređuje obrada podataka o ličnosti od strane organizacija. Odobrio ju je Parlament EU 2016. godine, a ista je stupila na snagu 25. maja 2018. godine. OUZP je imala globalni uticaj na praksu zaštite podataka. Prinudila je organizacije da budu transparentnije u vezi sa prikupljanjem podataka koje obavljaju i licima daju više kontrole nad sopstvenim podacima. Iako je to u početku bila uredba za EU, visoko je podigla kriterijume zaštite podataka i uticala na slične zakone o zaštiti podataka širom sveta.

Proces pristupanja Srbije EU je u toku i Srbija je dobila status zemlje kandidata. Zbog toga Vlada Republike Srbije za sada nije u obavezi da se pridržava OUZP. Međutim, zaštita podataka se smatra osnovnim aspektom privatnosti i bezbednosti ljudi u Republici Srbiji. Zbog toga je Vlada Republike Srbije donela Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon je u skladu sa većinom zahteva iz OUZP.

6. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE IT

U ovom odeljku je predstavljena strategija organizacije i upravljanja IKT UC, sa posebnim osvrtom na prelazak sa klasičnog upravljanja projektima na metodologiju upravljanja servisima IT (ITSM).

6.1. Prelazak sa upravljanja projektima na metodologiju upravljanja servisima IT

UC je obično bila usmerena na realizaciju pojedinačnih projekata iniciranih izmenama nacionalnih ili propisa EU. Iako je upravljanje projektima i dalje važno, kod servisno orijentisanog pristupa akcenat je stavljen na pružanje i upravljanje uslugama bez prekida. Na ovaj način se obezbeđuje da IT budu u skladu sa potrebama poslovanja i redovno ostvaruju rezultate.

Primenom metodologije ITSM, kao što je biblioteka infrastrukture IT (ITIL), obezbeđuje se okvir za ovu promenu. ITSM promoviše standardizovane procese pružanja usluga, upravljanja incidentima i stalnog usavršavanja.

Prelazak sa projekata na servise zahteva strateški pristup i pažljivo planiranje unutar okvira ITSM:

1. mapiranje servisa: analizirati postojeće procese ITSM i utvrditi moguće servise kandidate. Fokusirati se na funkcije koje se često koriste, koje se mogu automatizovati ili na koje bi pozitivno uticala šira integracija;

2. standardizacija i upravljanje: postaviti jasne standarde i prakse upravljanja servisima kako bi se postigao ujednačen dizajn i kvalitet servisa. Definisati interfejse servisa, uključujući formate podataka i komunikacione protokole;

3. razvoj i uvođenje servisa: razviti i uvesti IT servise primenom odgovarajućih tehnologija i usklađivanjem sa postojećim okvirima ITSM kao što je ITIL. Bezbednost, skalabilnost i učinak moraju imati prioritet;

4. stalno usavršavanje: stalno pratiti i meriti učinak okruženja servisno orijentisanog ITSM. Utvrditi i izvršiti poboljšanja na osnovu podataka o korišćenju i povratnih informacija korisnika.

6.2. Arhitektura organizacije i SOA

Arhitektura organizacije (EA) služi kao plan kojim su definisani struktura, procesi i tehnologije koje čine osnovu infrastrukture IKT jedne organizacije. Predstavlja holistički pogled koji prevazilazi poslovne procese, aplikacije, podatke i komponente infrastrukture. Arhitektura organizacije je šema cele oblasti IKT visokog nivoa.

SOA je posebno usmerena na stil arhitekture za izradu softvera kao modularnih servisa koji se mogu koristiti više puta. SOA je detaljnija, jer definiše tehničke pojedinosti interakcije i međusobne komunikacije servisa. Predstavlja poseban pristup koji se može primeniti unutar okvira EA.

Uprkos mišljenju da složeni okviri kao što su arhitektura organizacije i SOA nisu pogodni za dinamično okruženje UC, stvarnost je upravo suprotna. Primenom i jedne i druge timovi UC stiču nekoliko prednosti:

– efektivniji odgovor na potrebe korisnika;

– brža isporuka inovativnih proizvoda i usluga;

– optimalno korišćenje sredstava i niži troškovi.

6.3. Metodologija upravljanja projektima

UC će usvojiti ključne komponente metodologije upravljanja projektima pod nazivom onlajn elektronsko upravljanje projektima (TEMPO) TAXUD koju primenjuje DG TAXUD, uprkos nedovoljnim sredstvima za njeno sprovođenje u celosti. Projekat se može podeliti u nekoliko faza, i to na fazu prethodnog proučavanja, tendera, početka, razrade, izrade i prelaska.

Faza prethodnog proučavanja je usmerena na definisanje poslovnih problema i pronalaženje rešenja visokog nivoa, a njeni glavni ciljevi su omogućavanje izvodljivosti projekta i definisanje jasnih zadataka, polja delovanja i ograničenja.

Faza tendera se sprovodi u skladu sa državnim postupkom javne nabavke ili postupkom nabavke programa spoljne pomoći, u zavisnosti od izvora finansiranja projekta.

Faza početka je faza u kojoj se utvrđuje početni obim, potencijalna arhitektura projekta i pribavljaju početna sredstva i saglasnost zainteresovanih strana.

Faza razrade je usmerena na testiranje arhitekture sistema, dok je cilj faze izrade postepeno kreiranje funkcionalnog softvera kako bi se zadovoljile potrebe zainteresovanih strana koje imaju najviši prioritet.

I na kraju, faza prelaska je usmerena na proveru ispravnosti i puštanje sistema u rad u produkcionom okruženju.

Da bi ostvarila opšti cilj i očekivane rezultate, a po razmatranju uslova i internih kapaciteta, UC može primeniti druge okvire upravljanja projektima. Na ovaj način se obezbeđuje prilagođena i kombinovana primena dva okvira, sprečavajući moguće kolizije prilikom njihove implementacije tokom celokupnog trajanja projekta.

6.4. Metodologije rada

Rad servisa je od suštinskog značaja u svakom okviru ITSM, jer obezbeđuje upravljanje IT servisima i njihovo omogućavanje klijentima i korisnicima. Od rada IT servisa zavisi da li su IT servisi pouzdani, dostupni, bezbedni i usklađeni sa poslovnim potrebama i očekivanjima.

Sistem IKT UC usvaja moderne, integrisane sisteme koji podrazumevaju sve radne procese i podatke neophodne za rad carinskog sistema, u realnom vremenu, putem jedne forme servisa. Obezbeđivanje visoke dostupnosti u takvom okruženju je teško i zahteva dosta truda i obezbeđivanje rada servisa u UC.

Strateška odluka o pristupu radu servisa zavisi od nekoliko ključnih faktora:

– broja IT osoblja;

– nivoa iskustva i obrazovanja;

– složenosti tehnologije;

– ugovora o nivou usluge (SLA).

UC je izabrala kombinovani model rada servisa, koji podrazumeva spoljnu podršku, centar za bezbednosne operacije (SOC) i unutrašnje resurse:

– spoljna podrška – podrška osnovnim i pratećim servisima UC, a za koju UC nema kapaciteta;

– SOC – spoljna podrška specijalizovana za praćenje i uzbunjivanje u slučaju prekida servisa ili incidenta u vezi sa bezbednošću;

– unutrašnji resursi – podrška svim ostalim servisima u UC.

Što se tiče spoljne podrške, UC će izraditi politiku kojom će definisati ključne elemente takve podrške, a kao što su aktivnosti za koje će biti angažovani spoljni saradnici i SLA. Da bi zaštitila stabilnost i raspoloživost IT okruženja, UC će biti strateški usmerena na dugoročno angažovanje proverenih partnera koji najpre moraju ispuniti kriterijume pouzdanosti.

7. REFERENTNA DOKUMENTACIJA

Odgovarajuće nacionalne strategije

– Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine

https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2024/70/1/reg

– Program razvoja e-Uprave u Republici Srbiji za period 2023–2025.

https://mduls.gov.rs/propisi/strategije/?script=lat

– Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2022–2030.

https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2021/42/1/reg

– Strategija razvoja informacionog društva Republike Srbije do 2026. („Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine”)

https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2021/86/1/reg

– Godišnji izveštaji o napretku Evropske komisije za Srbiju

https://www.mei.gov.rs/eng/documents/eu-documents/annual-progress-reports-of-the-european-commission-for-serbia

Referentni dokumenti EU

– Strateški dokumenti EU kojima se definišu zaduženja UC do i po ulasku u EU (Višegodišnji strateški plan za elektronsku carinu – MASP, Strategija razvoja Carinske unije)

– Carinski pravilnik unije – Uvod

https://taxation-customs.ec.europa.eu/union-customs-code-ucc-introduction_en

– Carinski pravilnik unije – Priručnici

https://taxation-customs.ec.europa.eu/customs-4/union-customs-code/ucc-guidance-documents_en

– Carinski pravilnik unije – Legislativa

https://taxation-customs.ec.europa.eu/customs-4/union-customs-code/ucc-legislation_en

– Carinski pravilnik unije – Program rada

https://taxation-customs.ec.europa.eu/customs-4/union-customs-code/ucc-work-programme_en

– Odluka br. 70/2008/EC Evropskog parlamenta i Saveta o bespapirnom okruženju za carinu i trgovinu od 15. januara 2008.

https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32008D0070(01)

– Referentni priručnik transevropskih sistema, DG TAXUD, april 2024. godine

https://taxation-customs.ec.europa.eu/document/download/54458b92-7d1a-4459-a4ae-3ba4c4dc691a_en?filename=Reference%20doc%20-%20TAXUD%20IT%20environment-%20Web.v1.0.pdf

Ostale reference

– Objašnjenje pojma „Hiperkonvergentna infrastruktura”

https://en.wikipedia.org/wiki/Hyper-converged_infrastructure

– Objašnjenje pojma „Kontejnerizacija (računarstvo)”

https://en.wikipedia.org/wiki/Containerization_(computing)

– Objašnjenje pojma „Virtuelizacija na nivou operativnog sistema”

https://en.wikipedia.org/wiki/OS-level_virtualization

– Objašnjenje pojma „Virtuelizacija aplikacija”

https://en.wikipedia.org/wiki/Application_virtualization

– Razlike i prednosti između Hiperkonvergencije i VMware nasleđa

https://www.smartx.com/blog/2022/06/hyperconvergence-vs-legacy-vmware-virtualization-infrastructure-four-differences-and-five-advantages/

– Objašnjenje sistema klasifikacije nivoa

https://uptimeinstitute.com/tiers

8. ZAVRŠNA ODREDBA

Uprava carina će dostavljati Vladi godišnje izveštaje o ispunjenosti ciljeva iz ovog plana.

PRILOG 1: Strategija smanjenja rizika

U odeljku 2.1 Izveštaj analize trenutnog stanja (AS-IS) dat je spisak rizika i izazova. U nastavku su dati rizici koji se smatraju relevantnim.

Ograničeni resursi:

1. nedovoljno finansijskih sredstava za ulaganje u infrastrukturu i unapređenje bezbednosti, kao i za zadržavanje osoblja.

Plan ublažavanja:

– sprovesti analizu troškova i koristi kako bi se otkrile oblasti u kojima se mogu optimizovati troškovi IKT. Ova optimizacija može podrazumevati konsolidaciju pretplata na suvišni softver, ugovaranje boljih poslova sa prodavcima ili angažovanje spoljnih saradnika za obavljanje nekritičnih zadataka;

– predstaviti primamljiv poslovni slučaj zainteresovanim stranama ističući aktuelne i predstojeće projekte na nacionalnom nivou i nivou EU. Izraditi višegodišnji finansijski plan kojim se sredstva raspoređuju za stalne aktivnosti u vezi sa arhitekturom, bezbednošću i zadržavanjem osoblja;

– razmotriti rešenja zasnovana u oblaku čiji se obim može povećati ili smanjiti u zavisnosti od potreba, a čime se smanjuju inicijalni troškovi i tekuće održavanje;

2. otežan izbor i zadržavanje kvalifikovanog osoblja zbog visokorazvijene IT zajednice.

Plan ublažavanja:

– redovno sprovoditi ankete o platama kako bi konkurentne plate i paketi doprinosa u skladu sa cenama na tržištu bili obezbeđeni. Ponuditi dodatne pogodnosti pored plate, kao što su pogodnosti u vezi sa zdravljem i rekreacijom, prilike za stalno usavršavanje i fleksibilno radno vreme;

– ulagati u stručno usavršavanje zaposlenih putem programa obuka, prilika za mentorstvo i jasnih putanja napredovanja u karijeri. Sprovesti sistem za prepoznavanje i nagrađivanje zaposlenih za postignuća. Nagrade mogu biti u vidu javnog priznanja, unapređenja ili bonusa;

– redovno obavljati intervjue o ostanku zaposlenih u organizaciji kako biste se informisali o njihovim potrebama, zabrinutostima i ciljevima u karijeri.

Izazovi u upravljanju projektima:

3. istovremeno sprovođenje više projekata što dovodi do preopterećenja resursa.

Plan ublažavanja:

– jasno definisati prioritete i dinamiku projekta. Izvršiti planiranje kapaciteta resursa. Utvrditi potrebne veštine tima i obim posla na svakom projektu. Izraditi matricu u kojoj ćete povezati potrebe na projektu sa raspoloživim resursima. Definisati moguće probleme;

– redovno revidirati projekat radi procene napretka i iskorišćenja resursa. Budite spremni na prilagođavanje obima projekta, rokova ili raspodele resursa u skladu sa potrebama. Koristiti alate za upravljanje projektima radi praćenja raspodele sredstava, zavisnosti i napretka;

– ohrabriti zaposlene da izraze svoje zabrinutosti zbog obima posla i sagorevanja na poslu. Podsticati otvorenu komunikaciju o ograničenjima resursa i mogućim problemima;

4. problemi u postupcima nabavke koji dovode do kašnjenja i nestručni izvršioci.

Plan ublažavanja:

– revidirati i pojednostaviti postupke nabavke kako bi se uklonili nepotrebni koraci i sprečilo kašnjenje;

– sprovesti detaljne provere referenci prodavaca koji su ušli u uži krug u cilju potvrde njihovih sposobnosti i prethodnog učinka. Redovno obavljati procenu prodavaca kako bi lista bila ažurirana;

– razviti plan sveobuhvatnog upravljanja ugovorima koji definiše komunikacione protokole, očekivani učinak, strategije izlaska i strategije upravljanja rizicima. Na ovaj način se omogućava jasna komunikacija i sprečavaju mogući problemi tokom sprovođenja projekta;

5. nejasni ili promenljivi projektni zahtevi.

Plan ublažavanja:

– održati radionicu sa zainteresovanim stranama na kojoj će se razraditi, razmotriti i dokumentovati ciljevi, funkcije i metrika uspešnosti na projektu. Izradite dokument sa detaljnim zahtevima (DRD) koji su konkretni, koji se mogu izmeriti, ispuniti, koji su relevantni i vremenski ograničeni (SMART). Definisati kriterijume prihvatanja od strane korisnika (UAC) na osnovu kojih će korisnici odrediti da li određena karakteristika zadovoljava njihove potrebe;

– razviti planove za vanredne situacije ukoliko dođe do promene zahteva, uključujući analizu uticaja i strategije ublažavanja;

– razmotriti primenu metodologije agilnog upravljanja projektima koja akcenat stavlja na fleksibilnost i prema kojoj su promene dobrodošle tokom celog procesa razvoja.

Tehnički dug:

6. zastareli IT sistemi koji zahtevaju posebne stručne veštine, koji su prevaziđeni ili se ne koriste.

Plan ublažavanja:

– napraviti sveobuhvatnu listu IT sistema, uključujući starost, funkcionalnost, korišćenje i zavisnosti. Izvršiti procenu veština koje su potrebne za održavanje ovih sistema i utvrditi sve kritične nedostatke veština u IT timu;

– utvrditi redosled prioriteta među zastarelim sistemima na osnovu njihovog značaja za poslovanje, slabih tačaka sistema bezbednosti i potencijala za kvar. Za svaki sistem odrediti tok preduzimanja mera, modernizaciju, zamenu, angažovanje spoljnih saradnika ili stavljanje van upotrebe i napraviti plan realizacije;

– dokumentovati postojeće znanje i procese kako bi se zastareli sistemi održavali. Razviti plan prenosa znanja kako bi se zadržala ekspertiza osoblja koje odlazi u penziju i obučiti novo osoblje za rad sa preostalim zastarelim sistemima;

7. složena arhitektura sistema koja dovodi do otežanog održavanja i nedoslednosti podataka.

Plan ublažavanja:

– razložiti sistem na manje, samostalne module sa dobro definisanim interfejsima. Sprovesti standardne protokole i formate podataka za komunikaciju među modulima. Izraditi sveobuhvatnu i ažuriranu dokumentaciju o arhitekturi sistema;

– standardizovati tehnologije i alate koji se koriste u celom sistemu. Razmotriti korišćenje formate podataka koji su standardni u delatnosti kako bi se obezbedila doslednost podataka u različitim modulima;

– automatizovati rutinske radove na održavanju kao što su testiranje, puštanje u rad, samouslužni portal i upravljanje konfiguracijom. Uvesti alate za praćenje sistema kako biste pratili učinak, otkrili moguće probleme i obezbedili doslednost podataka u celoj infrastrukturi.

Izazovi u poslovanju:

8. otežano prilagođavanje novim propisima i poslovnim potrebama.

Plan ublažavanja:

– sprovesti sistem koji će vam obezbediti da uvek budete informisani o predstojećim izmenama propisa, kako na državnom, tako i na nivou EU. Ukoliko već ne postoji uzeti u obzir formiranje namenskog tima ili radne grupe koja će biti zadužena za praćenje propisa i razvoj planova usklađivanja;

– obezbediti jasnu i transparentnu komunikaciju u celoj organizaciji u vezi sa novim propisima i poslovnim promenama. Olakšati saradnju odeljenja kako bi se obezbedio usklađeni odgovor na nove izazove;

– pratiti vreme koje je potrebno za implementaciju novih propisa. Izmeriti zadovoljstvo zaposlenih komunikacijom i obukom o promenama. Razmotriti naučene lekcije u cilju poboljšanja procesa za buduće promene.

PREGLED MERA I AKTIVNOSTI

1. Uvod

Pregled mera i aktivnosti je dokument koji je sastavni deo Plana rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine (u daljem tekstu: Plana rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe) za period od narednih pet godina.

Plan rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe, kao dokument od strateškog značaja za Upravu carina (u daljem tekstu: UC) u ovoj oblasti, definiše strateške ciljeve koji se moraju ispuniti:

1) razvoj savremenog, integrisanog i usklađenog informacionog sistema UC korišćenjem pristupa servisno orijentisane arhitekture;

2) sprovođenje digitalne transformacije UC implementacijom modernog IT sistema u svim oblastima poslovanja;

3) unapređenje IT infrastrukture u cilju optimizacije carinskih procesa i iskustva korisnika;

4) ažuriranje strateških dokumenata IT, kojima se podržava zakonski okvir;

5) unapređenje veština IT, privlačenje i zadržavanje osoblja IT.

Navedeni strateški ciljevi su direktno povezani sa ciljem opšteg poslovanja UC, a to je razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija kao što je navedeno u Planu razvoja carinske službe Republike Srbije za period 2025–2029. godine. Pored ovoga, Plan rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe predstavlja mere koje treba preduzeti da bi se odgovorilo na predstojeće izazove i da bi se obezbedila osnova za dalje, detaljnije planiranje neophodnih radnji.

Pregled mera i aktivnosti opisuje unapređenja, poboljšanja i izmene koji treba da se implementiraju tokom njegovog ciklusa. Ovaj dokument će omogućiti da UC usmeri svoje napore ka ostvarenju određenih, definisanih kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva u ovom periodu.

Deo sredstava za realizaciju aktivnosti planiranih za 2027. godinu, biće obazbeđen iz donatorskih sredstava.

2. Skraćenice

U tabeli koja sledi navedene su skraćenice koje su korišćene u Pregledu mera i aktivnosti uz Plan rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine.

Skraćenica

Opis

AEO

Ovlašćeni ekonomski operater

AES

Automatizovani izvozni sistem

AFIS

Sistem za borbu protiv prevara

AIS

Automatizovani uvozni sistem

BCP

Plan nastavka poslovanja

CDS

Sistem carinskih odluka

COPIS

Sistem za zaštitu prava intelektualne svojine

DRP

Plan oporavka usled havarije

DS

Digitalni potpisi

DWH

Sistem za skladištenje carinskih podataka

EORI2

Podsistem registracije i identifikacije ekonomskih operatera 2

EU

Evropska unija

IT

Informacione tehnologije

ICS2

Sistem za kontrolu uvoza

ISMS

Sistem mera za bezbednost informacija

ISO

Međunarodna organizacija za upravljanje standardima

ITMS

Integrisani sistem upravljanja tarifama

MASP

Višegodišnji strateški plan za stvaranje evropskog elektronskog okruženja

MRA

Sporazum o uzajamnom priznavanju

NCTS

Novi kompjuterizovani tranzitni sistem

PoUS

Dokaz o statusu u uniji

REX

Registrovani sistem izvoza

SW

Jednošalterski sistem

TARIC

Integrisana tarifa EU

TOR

Tradicionalna sopstvena sredstva

UC

Uprava carina

UCC

Carinski pravilnik unije

UUM

Jedinstveno upravljanje korisnicima