Zaključak o usvajanju Poslovnog plana za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine sa Pregledom planiranih mera i aktivnosti

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), na predlog Ministarstva finansija,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 94 od 30. oktobra 2025.

1. Usvaja se Poslovni plan za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine sa Pregledom planiranih mera i aktivnosti, koji su sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 021-11342/2025

U Beogradu, 24. oktobra 2025. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.

POSLOVNI PLAN ZA UNAPREĐENJE ORGANIZACIJE I RADA CARINSKE SLUŽBE MINISTARSTVA FINANSIJA ZA PERIOD 2025–2029. GODINE

1. UVOD

Cilj ovog dokumenta je da pruži detaljan pregled aktivnosti, mera i inicijativa neophodnih za unapređenje rada i organizacione strukture Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije (u daljem tekstu: UC) za period 2025–2029. godine.

Dokument identifikuje ključne oblasti za poboljšanje i predlaže konkretne korake u cilju povećanja efikasnosti, transparentnosti i usklađenosti carinskih procedura sa standardima Evropske unije (u daljem tekstu: EU), što je ključno za ubrzanje procesa pristupanja Republike Srbije EU i pružanje podrške privrednom razvoju zemlje.

Aktuelno stanje carinske službe Republike Srbije karakterišu određeni izazovi koji se tiču modernizacije tehnoloških sistema, pojednostavljenja administrativnih procedura, kao i očekivane interoperabilne i interkonektivne integracije sa informacionim sistemima EU.

Postoji prostor za unapređenje kapaciteta zaposlenih u primeni EU standarda. Takođe, postoje mogućnosti za povećanje transparentnosti rada, efikasnosti poslovnih procesa i još viši stepen usklađenosti sa pravnim normama EU. Trenutni organizacioni okvir i resursi zahtevaju dalje prilagođavanje potrebama savremenog tržišta, što može pozitivno uticati na konkurentnost privrede i efikasnost procesa pristupanja EU.

Proces pristupanja Republike Srbije EU definiše strateški kontekst za unapređenje rada UC. U skladu sa Izveštajem Evropske komisije o napretku Srbije za 2024. godinu, u okviru Poglavlja 29 – Carinska unija (u daljem tekstu: PP 29), Srbija je ostvarila dobar nivo pripremljenosti u oblasti carinske unije, ali mora da nastavi da ostvaruje napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama i sprovođenju pravnih tekovina EU koje podrazumeva ovo poglavlje.

Pretpostavke za uspešnu realizaciju plana uključuju kontinuiranu podršku, raspoloživost odgovarajućih finansijskih i kadrovskih resursa, kao i aktivnu saradnju sa relevantnim institucijama EU.

Ključni cilj ovog procesa je osiguravanje spremnosti carinske službe za efikasno funkcionisanje u okviru jedinstvenog tržišta EU, što će doprineti poboljšanju ukupnog ekonomskog ambijenta.

2. ANALIZA TRENUTNOG STANJA

UC funkcioniše kroz strukturu koja obuhvata Centralu Uprave carina i 15 područnih jedinica – carinarnica, u okviru kojih su formirane carinske ispostave, odseci i referati. Organizaciona šema UC je data na Slici 1.

Organizacione jedinice Uprava carina sprovode operativne aktivnosti – vrše mere carinskog nadzora, sprovode carinski postupak u putničkom i robnom prometu, sprečavaju nelegalan uvoz/izvoz robe, vode carinsko – upravni postupak, otkrivaju i pokreću postupak za utvrđivanje carinskih prekršaja, vrše naplatu i prinudnu naplatu carinskih dažbina i prodaju robe.

Kao organ uprave u okviru Ministarstva finansija, UC ima ključnu ulogu u sprovođenju carinske politike Republike Srbije. Prateći savremene standarde u oblasti carinskog poslovanja, UC kontinuirano unapređuje i pojednostavljuje carinske postupke kroz modernizaciju/digitalizaciju sistema i ulaganje u razvoj i stručno usavršavanje kadrova.

Saradnja i razmena informacija sa domaćim i međunarodnim institucijama predstavlja ključni segment unapređenja efikasnosti, obezbeđivanja stabilnih javnih prihoda, olakšanja međunarodne trgovine i očuvanja bezbednosti i sigurnosti.

UC osigurava doslednu primenu propisa u svojoj nadležnosti, kontroliše rad carinarnica i koordinira aktivnosti na nivou celokupne organizacije. Istovremeno, sprovodi mere za suzbijanje krijumčarenja, vrši analitičko-obaveštajne poslove, analizu i upravljanje rizikom, sprovodi carinske istrage, primenjuje mere za zaštitu prava intelektualne svojine i obavlja skup drugih funkcija koje obuhvataju informatičku podršku, finansijsko-materijalne, pravne i logističke aspekte poslovanja.

Slika 1: Organizaciona šema UC

U cilju obezbeđivanja kontinuiranog strateškog planiranja UC, u skladu sa preporukama koje je Evropska komisija iznela u Godišnjem izveštaju EK o napretku Republike Srbije za 2015, 2016, 2018. i 2019. godinu, a imajući u vidu da se donošenje strategije razvoja UC pominje u Pregovaračkoj poziciji Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za PP 29, kao i Zajedničkoj poziciji Evropske unije za PP 29, usvojenoj na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u junu 2017. godine, ova uprava u kontinuitetu donosi strateška dokumenta u kojima razrađuje dalji razvoj carinske službe.

Kao rezultat navedenih obaveza, usvojen je Poslovni plan za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2020–2024. godine, koji je formalizovan Zaključkom Vlade 05 broj 021-917/2020 od 6. februara 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 11/20). Evropska komisija je ovaj korak prepoznala u svojim izveštajima za 2020. i 2021. godinu. Ovaj dokument je nastavak prethodno važećeg Plana razvoja carinske službe za period 2017–2020. godine, koji je usvojen Zaključkom Vlade 05 broj 021-11436/2017 („Službeni glasnik RS”, broj 108/17).

U toku realizacije Poslovnog plana za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2020–2024. godine, UC je aktivno sprovodila mere usmerene na unapređenje i modernizaciju svog rada. Pored Sektora za carinski sistem i politiku Ministarstva finansija, UC je imala vodeću ulogu u PP 29, a učestvovala je i u aktivnostima u okviru drugih poglavlja pristupnih pregovora, uključujući poglavalja 1, 7, 16, 18, 23, 24, 27, 28, 30 i 33.

Digitalizacija i razvoj novih informaciono-komunikacionih tehnoloških (IKT) sistema prepoznati su u Poslovnom planu za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2020–2024. godine, kao najvažniji segment modernizacije UC, i predmet su posebnog strateškog dokumenta – Plana rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2020–2024. godine, koji je je Vlada usvojila Zaključkom 05 broj 483-911/2020 od 6. februara 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 11/20), a čije usvajanje je Evropska komisija konstatovala u Godišnjim izveštajima RS o napretku za 2020. i 2021. godinu. Navedeni strateški dokument predstavlja kontiniuitet u primeni mere 8. (Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija) predviđene Planom razvoja carinske službe Republike Srbije za period 2017–2020. godine. U nastojanju da se dalje modernizuju i tehnološki unaprede usluge UC, dalje aktivnosti u ovoj oblasti, koja dotiče sve segmente carinske službe, biće predmet Plana rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine. Ključna preporuka u izveštajima Evropske komisije je upravo dodatni razvoj IKT sistema kako bi se omogućilo međusobno povezivanje i interoperabilnost sa elektronskim carinskim okruženjem EU.

U oblasti strateškog upravljanja i realizacije projekata, UC kontinuirano realizuje aktivnosti usmerene na modernizaciju i unapređenje svog rada, kroz implementaciju programa finansiranih iz fondova EUu najvećoj meri IPA instrumenata.

U okviru programa IPA 2020, krajem maja 2023. godine, otpočela je implementacija projekta za uspostavljanje automatizovanog sistema izvoza AES (Automated Export System), automatizovanog sistema uvoza AIS (Automated Import System) i sistema upravljanja carinskim odlukama CDS (Customs Decision System) (u daljem tekstu: AES/AIS/CDS).

Tokom prethodnog perioda UC je u okviru sprovođenja ugovora „Uvođenje automatizovanih sistema uvoza i izvoza i sistema upravljanja carinskim odlukama” i ugovora Tehnička pomoć za sprovođenje ugovora „Uvođenje automatizovanih sistema uvoza i izvoza i sistema upravljanja carinskim odlukama”, otpočela ključnu fazu u potpunoj digitalizaciji poslovanja, odnosno uspostavljanja bezpapirnog poslovanja. Osim približavanja EU standardima u pogledu carinskih procedura, zaštiti interesa građana kroz automatizovanu kontrolu uvoza/izvoza, što poboljšava sigurnosne aspekte i osigurava efikasniju naplatu dažbina, ovaj proces će značajno izmeniti i modernizovati dosadašnje poslovanje UC.

S tim u vezi, preduslov za uspostavljanje novih automatizovanih sistema je obezbeđivanje odgovarajućeg zakonodavnog okvira, u koju svrhu je UC pripremio sledeće dokumente: Nacrt pravilnika o zahtevima i odlukama i Nacrt pravilnika o popunjavanju deklaracija.

Zaključno sa 2024. godinom, za potrebe uvođenja sistema AES/AIS/CDS realizovana je biznis analiza i dizajn IT sistema, s tim da će se iste ažurirati u daljem fazama uvođenja sistema.

Takođe, otpočete su faze razvoja IT sistema i integracija sa drugim sistemima i komponentama (postojećih i budućih sistema UC kao i sa sistemima Ministarstva finansija) i testiranja IT sistema.

Projekat obuhvata i izradu preporuka za reviziju postojećeg Poslovnog plana za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija sa novim Akcionim planom za period 2025–2029. godine, kao i izmene Plana rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija, u istom petogodišnjem periodu.

Pored navedenog, u okviru programa IPA, finansiraju se i razvoj i implementacija značajnih projekata kao što su Sistem skladištenja carinskih podataka (DWH) i Integrisani sistem upravljanja tarifom (ITMS).

UC je kao budući Operater sistema, zajedno sa drugim institucijama koje će biti korisnici istog, započela i implementaciju Projekta Nacionalni jednošalterski sistem (NSW) koji predstavlja podkomponentu u okviru Projekta za olakšavanje trgovine i transporta Zapadnog Balkana, za koji je Vladi Republike Srbije odobren zajam od strane Svetske banke.

Takođe, UC je jedna od ključnih institucija u sistemu integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova – Upravom granične policije i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravom za veterinu i Upravom za zaštitu bilja. U tom kontekstu, UC aktivno učestvuje u realizaciji mera definisanih Strategijom integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji za period 2022–2027. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 89/22), a naročito kroz učešće u projektu „Podrška Evropske unije za efikasno upravljanje granicom” – IPA 2022.

Zahvaljujući razvoju aplikativnih platformi i modernih informacionih sistema, UC je postigla značajne rezultate u oblasti pojednostavljenja i ubrzanja carinskih procedura. Konkretno, ostvareni su rezultati koji se ogledaju u kraćem vremenu zadržavanja robe na graničnim prelazima, smanjenju administrativnih troškova i formalnosti, te unapređenju ekonomske povezanosti zemalja unutar Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (Central European Free Trade Agreement – CEFTA, u daljem tekstu: CEFTA) i sa EU. UC nastavlja da razvija elektronske alate i unapređuje procese u pravcu dalje digitalizacije i modernizacije trgovinskog procesa.

Republika Srbija je prva zemlja van EU koja je uspešno započela primenu nadograđenog Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) faza 5. U cilju omogućavanja podnošenja i obrade carinskih deklaracija u elektronskom formatu, UC je razvila Novu aplikativnu platformu (NAP) – softversko rešenje koje uvodi upotrebu deklaracija u elektronskom obliku za sve carinske postupke.

Aplikacija za elektronsko podnošenje zahteva za izdavanje obavezujućih obaveštenja o svrstavanju robe (OOS) dostupna je na internet stranici UC i u primeni je od 1. februara 2022. godine. Na ovaj način obezbeđeno je unapređenje poslovanja privrede kroz bespapirni proces i automatizaciju postupka podnošenja i izdavanja OOS. Pored toga, u toku je pilot faza automatizacije postupka donošenja i izdavanja mišljenja o svrstavanju robe (MOS), kao i uspostavljanja onlajn baze podataka sa donetim mišljenjima, radi boljeg informisanja svih učesnika u postupku.

Od 1. septembra 2014. godine, UC primenjuje institut Ovlašćenog privrednog subjekta (AEO), usklađen sa zakonodavstvom EU. Takođe, u primeni je i pojednostavljeni postupak pri uvozu i izvozu robe (tzv. kućno carinjenje) i pojednostavljeni postupak na osnovu fakture. Dalje unapređenje benefita sprovodi se u okviru bilateralnih sporazuma o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata, tako su zaključeni sa Republikom Severnom Makedonijom Protokol o sprovođenju sporazuma o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost (AEOS) 2021. godine, kao i sa Republikom Albanijom 2022. godine, kojim se detaljno uređuje implementacija ranije zaključenog Sporazuma o uzajamnom priznavanju AEOS statusa između Srbije i Albanije iz 2021. godine. Sa Narodnom Republikom Kinom zaključen je Sporazum o uzajamnom priznavanju Programa ovlašćenih privrednih subjekata (AEO) 2021. godine, dok je sa Izraelom 2023. godine zaključen Zajednički akcioni plan o uzajamnom priznavanju AEO programa. U oblasti multilateralne saradnje donete su odluke o priznavanju statusa AEOS u CEFTA.

U 2024. godini, na poziv Privredne komore Srbije, UC se priključila procesu digitalizacije ATA karneta. Prema iskustvima zemalja potpisnica Konvencije o privremenom uvozu (Istanbulske konvencije) i Konvencije o ATA karnetu, a koje su se već priključile procesu digitalizacije ATA karneta, predloženo je da se najpre pilot faza ovog projekta (faza testiranja) sprovede na graničnim carinskim ispostavama na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu. S tim u vezi, uspostavljeni su tehnički uslovi, sprovedena je obuka carinskih službenika za rad na platformi za obradu digitalnog ATA karneta – ATA Carnet Customs na putničkom i robnom terminalu na aerodromu i uspešno je otpočela pilot faza ovog projekta u aprilu 2025. godine.

Među aktivnostima koje se sprovode u okviru CEFTA, sa ciljem unapređenja upravljanja granicama na Zapadnom Balkanu, razvijena je unapređena verzija sistema za razmenu elektronskih podataka – SEED+ (Systematic Exchange of Electronic Data +, u daljem tekstu: SEED+). Cilj ovog sistema je da se u razmenu podataka uključe i druge granične službe, veterinarska i fitosanitarna, kao i Agencija za lekove i medicinska sredstava. Projekat SEED+ u potpunosti je usklađen sa Akcionim planom za Zajedničko regionalno tržište i Planom rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan.

U prethodnom periodu ostvarena je i kontinuirana saradnja sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ), kroz sprovođenje više projekata koji se odnose specifične aspekte rada carinske službe. Ovi projekti obuhvataju teme kao što su: pojednostavljene carinske procedure u poštanskom saobraćaju, naknadne kontrole finansijske dokumentacije privrednih subjekata, standardizacija operativnih procedura za projektni menadžment, upravljanje rizicima i druge relevantne oblasti.

Takođe, posebno ističemo da je nakon pristupanja Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku, 2015. godine, Uprava carina pokrenula NCTS (Novi kompjuterizovani tranzitni sistem) koji je uticao na povećanje broja tranzitnih deklaracija u 2016. godini za 13% u odnosu na 2015. godinu. Tokom 2020. godine ukupno je podneto 1.647.544 tranzitnih deklaracija, dok je u 2024. godini taj broj bio čak 1.906.038 deklaracija.

Sve gore navedene aktivnosti bile su adekvatno predstavljene u javnosti, u skladu sa evropskim standardima vidljivosti, kao i u skladu sa unutrašnjim standardima koji se odnose na razvoj i promociju transparentnosti u svim poslovnim i reformskim procesima.

Jedan od pokazatelja intenziviranja aktivnosti UC predstavlja i stalni rast broja podnetih carinskih deklaracija od 2020. godine (Tabela 1). Tokom 2020. godine, ukupan broj prihvaćenih deklaracija iznosio je 2.818.842, dok je u 2024. godini taj broj dostigao 3.230.060.

godina

C1 (izvoz)

C4 (uvoz)

C1 – C9 (ukupno)

(T+NT)

2020.

843.675

1.389.545

2.818.842

1.647.544

2021.

879.006

1.457.546

2.948.478

1.880.016

2022.

907.401

1.486.313

3.048.559

2.032.924

2023.

881.423

1.510.473

3.095.511

2.050.805

2024.

933.169

1.615.662

3.230.060

1.906.038

Tabela 1. Trend porasta broja deklaracija

Isti period obeležio je i rastući trend naplate budžetskih prihoda (Tabela 2.):

godina

Naplaćeni budžetski prihodi u mlrd. evra

2020.

5,3

2021.

6,4

2022.

7,6

2023.

7,4

2024.

8,2

Tabela 2. Prikaz naplaćenih budžetskih prihoda po godinama

U periodu od 2020. do 2024. godine realizovani su infrastrukturni projekti na više graničnih prelaza. Granični prelazi Bajmok (ka Republici Mađarskoj) i Kotroman (ka Bosni i Hercegovini), finansirani su sredstvima iz IPA fondova, dok su sredstva za radove na prelazima Sot (ka Republici Hrvatskoj) i Gostun (ka Crnoj Gori) obezbeđena iz budžeta Republike Srbije.

U toku je i obiman projekat izgradnje kompleksa carinske ispostave u carinarnici Dimitrovgrad, na graničnom prelazu Gradina. Realizacija ovog projekta započeta je 2018. godine, a finansira se iz nacionalnog budžeta. U toku su radovi u okviru završne faze projekta, čiji završetak je planiran do 2026. godine.

Carinski zakon koji je trenutno na snazi je u velikoj meri usklađen sa Carinskim zakonikom EU (UCC) i primenjuje se od juna 2019. godine. Poslednje izmene ovog zakona, bile su krajem 2022. godine.

Zakon o carinskoj službi, koji je stupio na snagu u decembru 2018. godine, takođe je izmenjen i dopunjen 2020. godine.

Zakon o Carinskoj tarifi, u primeni je od 2005. godine. Na osnovu njega kontinuirano se donose uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU za svaku tekuću godinu, kao i ostali podzakonski propisi u vezi sa Carinskom tarifom, neophodni za pravilnu naplatu carinskih i drugih dažbina i za pravilno svrstavanje robe. U skladu sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za period 2024–2027. godine, planirano je donošenje novog zakona u okviru PP 29.

Izmene carinskih propisa dovele su do povećane angažovanosti carinskih službenika iz Sektora za carinske postupke i Sektora za tarifske poslove, koji su intenzivirali pripremu objašnjenja i uputstava o primeni carinskih propisa, namenjenih kako carinskim službenicima, tako i drugim učesnicima u postupku. Pored toga, carinski službenici su aktivno učestvovali kao predavači i učesnici na brojnim edukacijama, seminarima i radionicama organizovanim za potrebe UC i privrede.

U periodu od 2020. do 2024. godine, UC je aktivno razvijala međunarodnu saradnju kroz brojne bilateralne sporazume, memorandume, protokole i izjave o namerama, čime je značajno doprinela unapređenju prekogranične saradnje i bezbednosti prekogranične trgovine.

U oblasti jačanja bilateralne saradnje u carinskim pitanjima zaključeni su sporazumi sa Narodnom Republikom Kinom (2024. godine) i sa Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske (2024. godine), a sa egipatskom carinskom službom Memorandum o razumevanju, kojim se definišu osnovni pravci saradnje u carinskim pitanjima između dve države (2024. godine).

U okviru intenzivne saradnje sa carinskom službom Republike Mađarske potpisani su: Protokol o redosledu međusobnog obaveštavanja u slučaju vanrednih situacija na zajedničkoj granici (2020. godine), Zajednička izjava o promovisanju elektronske razmene podataka između carinskih službi Srbije i Mađarske (2023. godine), a zatim i Memorandum o razumevanju o elektronskoj dostavi podataka između naših službi (2024. godine).

U okviru saradnje sa Republikom Severnom Makedonijom zaključen je Protokol o sprovođenju Memoranduma o razumevanju o merama za unapređenje kretanja ljudi i robe preko zajedničke granice (2024. godine).

U periodu od 2021. do 2023. godine UC je izuzetnu pažnju poklonila ovlašćenim privrednim subjektima i njihovom uzajamnom priznavanju sa pojedinim partnerima u međunarodnoj trgovini i u tom kontekstu zaključila različita dokumenta sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Kinom i Izraelom.

U oblasti evrointegracija, UC je 2023. godine formalizovala učešće u programu EU „Carina”, koji podstiče saradnju u oblasti carinske politike, potpisivanjem Sporazuma sa EU.

Na globalnom nivou, u oblasti jačanja međunarodne saradnje, UC je 2021. godine zaključila Memorandum o razumevanju sa Svetskom carinskom organizacijom i Švajcarskim saveznim većem radi učešća u Globalnom programu trgovinskih olakšica (GTFP).

U ostvarivanju jednog od svojih prioritetnih strateških zadataka i ciljeva – borbi protiv korupcije, UC sprovodi kako preventivne, tako i druge mere. U cilju unapređenja integriteta i sprovođenja antikoruptivne politike i preventivnih mera, saradnja se ostvaruje sa državnim organima i institucijama, pre svega sa javnim tužilaštvom i Ministarstvom unutrašnjih poslova, kao i sa stranim carinskim administracijama.

Primenjujući mere za suzbijanje korupcije, carinska služba teži jačanju profesionalnih, etičkih i transparentnih principa, čime gradi pozitivan odnos javnosti prema svom radu.

U proteklom periodu, u cilju primene i daljeg razvoja sistema finansijskog upravljanja i kontrole, Ministarstvu finansija su redovno dostavljani Godišnji izveštaji o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole, kontinuirano se sprovode aktivnosti na ažuriranju poslovnih procesa i identifikaciji, proceni i otklanjanju rizika, a blagovremeno su razmotrene i primenjene preporuke Odeljenja interne revizije UC.

Kroz Poseban program obuke, carinski službenici se usavršavaju u skladu sa nadležnostima i aktuelnim potrebama. Obuke se sprovode u Centru za stručno osposobljavanje i usavršavanje u Upravi carina i carinarnicama, kao i u inostranstvu, uz podršku Svetske carinske organizacije, EU Programa „Carinaˮ i dr.

UC je prepoznala značaj transparentnosti u radu, zbog čega je značajno modernizovala svoje poslovanje, omogućavajući otvorenu i dvosmernu komunikaciju sa privrednim subjektima, građanima, medijima i drugim relevantnim akterima. Redovnim izveštavanjem o svojim aktivnostima i rezultatima, kao i primenom savremenih komunikacionih alata, UC značajno doprinosi jačanju poverenja javnosti. Carinska služba je sprovođenjem ovih aktivnosti prepoznata kao moderna institucija koja ima važnu ulogu u privrednom razvoju Republike Srbije.

Unapređenje komunikacije se ogleda u redovnom informisanju javnosti o rezultatima rada i modernizaciji, kako bi što širi krug građana bio upoznat sa misijom i strateškim ciljevima UC. Informacije o poslovnim aktivnostima UC predstavlja putem zvaničnog sajta, društvenih mreža, medijskih saopštenja, kao i putem brošura i drugih promotivnih materijala.

U okviru ugovora „Tehnička pomoć za ugovor Uvođenje automatizovanih sistema uvoza i izvoza (AIS/AES) i sistema upravljanja carinskim odlukama (CDS)” preduzeti su koraci na izradi Komunikacione strategije UC sa aneksima koji se odnose na funkcionisanje Poslovne kontakt grupe, što je odraz strateškog komunikacionog pristupa koji će doprineti efikasnosti i transparentnosti u radu carinske službe.

3. MISIJA I VIZIJA

Misija Uprave carina:

UC je kompetentna i transparentna carinska administracija fokusirana na održivu izgradnju kapaciteta koja omogućava efikasnu naplatu prihoda, protok roba i ljudi, kao i poslovanje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim standardima i profesionalnom etikom u korist svih građana, uz poštovanje ljudskih prava i sloboda, zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, kao i očuvanje bezbednosti i sigurnosti.

Vizija Uprave carina:

UC teži da postane razvijena i moderna carinska administracija, koja svojim profesionalnim odnosom doprinosi ekonomskom razvoju i obezbeđuje zaštitu svim građanima i društvu u celini.

4. VREDNOSTI

UC doprinosi ekonomskom razvoju i obezbeđuje zaštitu svim građanima i društvu u celini negujući temeljne vrednosti, i to:

1) efikasnost – brži promet putnika i robe uz sprovođenje zakonite i kvalitetne kontrole;

2) posvećenost – sprovođenje fiskalne i bezbednosne uloge;

3) integritet – zakonitost, profesionalnost, pouzdanost i odgovornost u radu;

4) proaktivnost – inovativnost i spremnost na promene.

5. STANDARDI POSLOVANJA

Primenom Poslovnog plana za unapređenje organizacije i rada carinske službe Ministarstva finansija za period 2025–2029. godine (u daljem tekstu: Poslovni plan carinske službe) biće ostvareni sledeći standardi carinskog poslovanja, i to:

1) usklađenost postupaka i operativnih sistema sa principima i najboljom praksom EU, Svetske trgovinske organizacije (STO) i Svetske carinske organizacije (SCO), uvažavajući standarde Revidirane Kjoto konvencije;

2) obavezna primena svih standarda propisanih kako nacionalnim, tako i međunarodnim propisima, odnosno obavezujućim konvencijama;

3) ubrzanje trgovine kroz pojednostavljenje i skraćivanje procedura poslovnoj zajednici i građanima, te smanjenje troškova;

4) efikasna zaštita građana i privrede Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine i svih oblika prekograničnog kriminala u međunarodnom prometu robe kroz unapređene sisteme kontrole i sofisticiranu i efikasnu analizu rizika;

5) efikasna naplata budžetskih prihoda;

6) transparentan i nepristrasan način rada koji je orijentisan ka poslovnoj zajednici i građanima Republike Srbije;

7) stručni, dobro obučeni i visoko motivisani carinski službenici;

8) otvorena i odgovorna politika zapošljavanja, unapređenja i razvoja ljudskih resursa, efikasno sprovođenje vrednovanja radne uspešnosti;

9) najveći mogući stepen korišćenja novih informacionih i komunikacionih tehnologija kojima se olakšavaju carinski postupci, unutrašnja i spoljna komunikacija;

10) jačanje vidljivosti i podizanje ugleda UC.

6. STRATEŠKI KONTEKST

U cilju jačanja kapaciteta i modernizacije, UC definiše i sprovodi prioritete na osnovu sledećih dokumenata, i to:

1) carinski i drugi propisi Republike Srbije;

2) pozitivna praksa EU u primeni carinskih i drugih propisa;

3) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih zemalja članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane i Protokol Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih zemalja članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji;

4) zaključeni bilateralni sporazumi o administrativnoj saradnji u carinskim pitanjima sa 28 zemalja;

5) Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za period 2024–2027. godine;

6) godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku Republike Srbije;

7) Skrining izveštaji za Pregovaračko poglavlje 29 – Carinska unija i druga pregovaračka poglavlja u kojima učestvuje UC;

8) Pregovaračka pozicija Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 29 – Carinska unija i druga pregovaračka poglavlja u kojima učestvuje UC;

9) Zajednička pozicija EU za Pregovaračko poglavlje 29 – Carinska unija;

10) Fiskalna strategija za 2025. godinu sa predviđanjima za 2026. i 2027. godinu;

11) Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021–2025. godine;

12) Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2025–2027. godine;

13) Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2023–2028. godine sa Akcionim planom za implementaciju;

14) Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji;

15) Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine

16) Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji 2022–2027;

17) Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala Republike Srbije;

18) Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije;

19) Strateški dokumenti EU kojima se definišu odgovornosti UC do i nakon pristupanja EU (višegodišnji Strateški plan elektronske carine – Electronic Customs Multi-Annual Strategic Plan – MASP, Strategija evolucije Carinske unije (Strategy of the evolution of the Customs Union) i dr.);

20) Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi – CEFTA 2006;

21) CEFTA Strategija upravljanja rizikom 2020–2024. godine;

22) Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA;

23) Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske;

24) Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske;

25) Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica, sa druge strane;

26) Sporazum o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine;

27) Sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata;

28) Sporazum o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat;

29) Međunarodna konvencija o pojednostavljivanju i usklađivanju carinskih postupaka (Kjoto konvencija);

30) Revidirana Kjoto konvencija;

31) Carinska konvencija o međunarodnom transportu robe na osnovu MDP dokumenta (karnet TIR) – (Konvencija TIR);

32) Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola robe (Ženevska konvencija);

33) Međunarodna konvencija o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba Svetske carinske organizacije;

34) Carinska konvencija o ATA karnetu za privremeni uvoz robe;

35) Konvencija o privremenom uvozu (Istanbulska konvencija);

36) Konvencija o zajedničkom tranzitnom postupku;

37) Konvencija o pojednostavljivanju formalnosti u trgovini robom;

38) Revidirana Regionalna konvencija o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu;

39) Okvirni standard za bezbednost i olakšice u međunarodnoj trgovini Svetske carinske organizacije;

40) Olakšice za prekogranično kretanje robe u okviru komponente 1. Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;

41) Strategija komunikacije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji;

42) Vodič za vidljivost za projekte koje EU finansira u Republici Srbiji.

UC ima značajnu ulogu u ostvarenju finansijske i fiskalne stabilnosti kao organ u sastavu Ministarstva finansija, nadležan za primenu carinskih, poreskih i drugih propisa i odgovorna je za prikupljanje carinskih i drugih uvoznih dažbina, poreza na dodatu vrednost, akciza i drugih dažbina koje su joj poverene aktima Narodne skupštine i Vlade.

Uspostavljanje sveobuhvatnih i dobro organizovanih javnih finansija je preduslov za uspešne procese reformi i dalji razvoj svih sektora privrede. UC je, zbog svoje uloge u obezbeđivanju budžetskih prihoda, uključena u reformu javnih finansija koja je jedna od ključnih stubova reforme javne uprave u Republici Srbiji. Petogodišnji Program reforme upravljanja javnim finansijama predstavlja najviši prioritet Ministarstva finansija i Vlade.

UC svojim rezultatima, iz godine u godinu, opravdava ulogu koja joj je poverena, produbljuje poverenje u carinsku službu kao važnu, profesionalnu, pouzdanu, nepristrasnu instituciju i olakšava komunikaciju sa drugim relevantnim organima i javnošću.

7. STRATEŠKI CILJEVI

Za sprovođenje Strategije, utvrđuju se strateški i posebni ciljevi kao i načini njihovog ostvarivanja.

STRATEŠKI CILj 1.

OLAKŠANJE TRGOVINE KROZ UNAPREĐENJE EFIKASNOSTI I TRANSPARENTNOSTI CARINSKOG SISTEMA

Uspostavljanje novih digitalnih rešenja, dalji razvoj pojednostavljenja carinskih procedura prilikom uvoza, izvoza i tranzita robe, saradnja sa privredom koja podržava rast i razvoj trgovinskih aktivnosti, unapređenje procesa kojim se osigurava stabilnost i održivost javnih prihoda, kao i jačanje vidljivosti i ugleda UC kroz aktivnu komunikaciju i poboljšanje odnosa sa javnošću ključni su za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, gde se smanjuju administrativne barijere i pojednostavljuju i ubrzavaju carinske procedure, što privrednicima omogućava lakše i brže obavljanje poslovnih aktivnosti. Unapređenje e-trgovine odgovara na savremene potrebe i ekonomske trendove, podstičući inovacije i rast. Efikasna naplata prihoda osigurava finansijsku stabilnost, dok jačanje odnosa sa privredom i vidljivost UC doprinose izgradnji poverenja i saradnje.

Poseban cilj 1.1. Automatizacija carinskih postupaka

Automatizacija carinskih postupaka predstavlja ključni aspekt unapređenja efikasnosti carinskog sistema, fokusirajući se na implementaciju sistema AIS/AES/ CDS i drugih IKT sistema. Ova promena poslovanja ima za cilj da značajno ubrza carinske postupke, što će rezultirati smanjenjem vremena obrade zahteva i carinskih deklaracija i uticati na smanjenje vremena čekanja robe na granici.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) Implementacijom sistema AIS/AES/CDS, ITMS, NCTS, ICS2, e-ATA, DWH i NSW i integracija sa drugim IKT sistemima predstavlja ključni korak u unapređenju carinskog poslovanja;

2) Uvođenjem novih procedura u skladu sa implementiranim sistemima.

Poseban cilj 1.2. Unapređenje saradnje sa privrednom zajednicom

Dalji rad na uvođenju novih benefita za nosioce AEO odobrenja samim tim i podsticanje privrednih subjekata da postanu pouzdani partneri UC koji ispunjavaju i pridržavaju se standarda. Optimizacija carinskog postupka radi unapređenja e-trgovine predstavlja važan korak ka modernizaciji trgovinskih aktivnosti i unapređenju efikasnosti carinskih procedura u svetu koji se sve više oslanja na digitalizaciju. U kontekstu globalizacije rasta onlajn trgovine, ovaj cilj ima za svrhu da omogući privrednicima lakši i brži pristup širem tržištu, čime se podstiče povećanje obima trgovine.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) međusobnim priznanjem i unapređenjem programa ovlašćenog privrednog subjekta (AEO) kroz razvoj saradnje u okviru regiona, sa EU, u skladu sa EU Planom rasta za Zapadni Balkan, kao i sa ostalim spoljnotrgovinskim partnerima;

2) unapređenjem, ubrzanjem i pojednostavljenjem procedura u poštanskom saobraćaju u saradnji sa JP „Pošta Srbije” kroz projekat „Pojednostavljene procedure u poštanskom saobraćaju (PAP)”, u cilju daljeg rasta i razvoja e-trgovine u Republici Srbiji;

3) saradnjom sa privrednicima i partnerima u cilju razmene informacija i iskustava radi unapređenja i optimizacije carinskih postupaka, stvara čvrste osnove za uspešnu implementaciju novih tehnologija i procedura;

4) obukama zaposlenih za rad sa novim platformama, procedurama i propisima koji se odnose na e-trgovinu. Ovaj proces će osigurati da se zaposleni u Upravi carina blagovremeno adaptiraju na primenu novih tehnologija i da na taj način budu efikasniji u sprovođenju carinskih formalnosti, čime će pružiti neophodnu podršku privredi i građanima u njihovim aktivnostima;

5) praćenjem i analizom performansi kroz redovno prikupljanje podataka o efikasnosti novih platformi i procedura, kao i analiza rezultata u odnosu na postavljene ciljeve. Analiza performansi će omogućiti identifikaciju oblasti koje zahtevaju dodatna unapređenja i prilagođavanja, čime će se osigurati kontinuirano poboljšanje sistema.

Poseban cilj 1.3. Unapređenje procesa utvrđivanja i naplate carinskih dažbina

Unapređenje procesa utvrđivanja i naplate carinskih dažbina usmerava se na unapređenje i optimizaciju procesa naplate finansijskih sredstava u carinskom sistemu, čime se osigurava stabilnost i održivost javnih prihoda. Predstavlja ključni aspekt u unapređenju funkcionisanja carinskog sistema, usmeravajući se na optimizaciju svih procesa koji su povezani sa naplatom finansijskih sredstava.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) unapređenjem procedura naknadne kontrole kroz unapređenje sistema upravljanja rizikom i dalju implementaciju upravljanja rizicima u ključne poslovne procese, što će osigurati da se potencijalni rizici adekvatno i pravovremeno procene i kontrolišu;

2) unapređenjem procedura u oblasti carinske vrednosti, preferencijalnog porekla i svrstavanja robe kroz razvoj jasnih i transparentnih procedura koje će osigurati da se svi podaci o robi pravilno obrađuju i evidentiraju i upotrebljavaju pri sprovođenju carinskih procedura;

3) integracijom novih digitalnih rešenja AES i AIS u postojeće procese i procedure. Ova mera će omogućiti automatizovanu razmenu podataka između privrednika i carinskog organa, što će ubrzati obradu carinskih deklaracija i smanjiti administrativne barijere;

4) kontinuiranim nastavkom razvoja sistema naplate i praćenje naplate, kao i integracija sa postojećim sistemima kroz redovno ažuriranje i unapređenje postojećih informacionih sistema, kao i uvođenje novih tehnologija koje će osigurati da carinski sistem bude u skladu sa aktuelnim standardima i propisima;

5) unapređenjem rada Carinske laboratorije kroz opremanje novom opremom što će omogućiti uvođenje novih analitičkih tehnika i metoda kod ispitivanja različite robe i time dovesti do ubrzanja carinskih procedura i efikasniju naplatu carinskih dažbina, te omogućiti usklađivanje sa standardima i propisima EU.

Poseban cilj 1.4. Jačanje vidljivosti i podizanje ugleda UC kroz unapređenje odnosa sa javnošću

Jačanje vidljivosti i podizanje ugleda Uprave carina kroz unapređenje odnosa sa javnošću temelji se na jačanju poverenja kroz dosledno poštovanje principa transparentnosti u radu.

Blagovremeno, tačno i objektivno obaveštavanje javnosti o svim aspektima i značaju delovanja UC kroz uvođenje savremenih, inovativnih i efikasnih kanala komunikacije omogućava bolje povezivanje sa svim zainteresovanim stranama.

Takvim pristupom neguje se partnerski odnos sa poslovnom zajednicom i građanima i smanjuje otpor prema novinama koje se uvode u carinske postupke.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) redovnim izveštavanjem o rezultatima rada i novitetima u Upravi carina kroz aktivnu komunikaciju sa javnošću putem medijskih objava, redovnog ažuriranja veb sajta i prisustva na društvenim mrežama;

2) intenzivnom komunikacijom sa internom (UC) i eksternom javnošću (mediji i građani) koja se realizuje kroz redovne sastanke i radionice sa zaposlenima u UC, odnosno kroz odgovaranje na upite medija i građana, postove na društvenim mrežama, saradnju na realizaciji tekstova, priloga i gostovanja, kao putem konferencija za novinare i informativnih kampanja;

3) upoznavanjem sa najboljom PR praksom drugih carinskih administracija i njeno prilagođavanje internim potrebama kroz istraživanje i analizu uspešnih primera iz drugih zemalja, kao i adaptaciju tih praksi za interne potrebe UC;

4) razvojem strategije za krizne situacije, kao što su negativne medijske kampanje, kroz identifikaciju mogućih kriznih scenarija i plana aktivnosti u takvim okolnostima.

STRATEŠKI CILj 2.

UNAPREĐENJE I RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA I USLOVA RADA

Strateški cilj unapređenja i razvoja ljudskih resursa predstavlja ključni aspekt u izgradnji efikasne i fleksibilne organizacije koja može uspešno da se nosi sa izazovima savremenog poslovnog okruženja. U kontekstu brzih promena u tehnologiji, zakonodavstvu i tržišnim uslovima, važno je da ljudski resursi budu adekvatno obučeni, motivisani i spremni da se adaptiraju na nove zahteve. Ovaj cilj podrazumeva sistematski pristup razvoju zaposlenih, što uključuje obuku, usavršavanje i stvaranje okruženja koje podstiče učenje i inovacije.

Ulaganje u ljudske resurse predstavlja ključni faktor za unapređenje individualnog učinka, pa samim tim i ukupne efikasnosti organizacije. Adekvatna podrška i resursi značajno unapređuju motivaciju i produktivnost zaposlenih, što utiče na poboljšanje rezultata i kvaliteta pruženih usluga. Pored toga, razvoj ljudskih resursa je od suštinskog značaja za zadržavanje već obučenih carinskih službenika i smanjenje fluktuacije zaposlenih, što doprinosi stabilnosti i kontinuitetu rada.

Poseban cilj 2.1. Razvoj i održavanje potrebnih kompetencija

Ulaganje u obuku i razvoj zaposlenih će osigurati da oni raspolažu znanjem i veštinama neophodnim za efikasno obavljanje svojih zadataka.

Ovaj pristup unapređuje individualni učinak zaposlenih i značajno doprinosi institucionalnoj efikasnosti.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) procenom trenutnih i definisanjem potrebnog nivoa ključnih veština podrazumeva detaljnu analizu trenutnih kompetencija zaposlenih u Upravi carina, kao i identifikaciju veština neophodnih za efikasno obavljanje zadataka. Ova analiza će služiti kao osnova za razvoj programa obuke i usavršavanja;

2) podizanjem nivoa veština zaposlenih sa fokusom na kontinuirano usavršavanje. Organizacija redovnih obuka, radionica i seminara će osigurati da zaposleni budu u toku sa aktuelnim trendovima, novim tehnologijama i najboljim praksama u oblasti carinskih procedura. Kontinuirano stručno usavršavanje carinskih službenika u skladu sa međunarodno priznatom praksom kroz primenu elektronskih paketa SCO i EU, prevedenih na srpski jezik;

3) privlačenjem novih kadrova podrazumeva pripremu plana zapošljavanja i efikasan konkursni postupak koje će privući mlade i kvalifikovane pojedince. U tom kontekstu, potrebno je identifikovati specifične veštine i kompetencije koje su neophodne za rad u UC i usmeriti napore na privlačenje kandidata koji poseduju te sposobnosti, kao i poboljšati materijalni položaj zaposlenih, što je preduslov za privlačenje novih kadrova i zadržavanje postojećih. Postojeći sistem plata, nagrađivanja i napredovanja izaziva nezadovoljstvo i napuštanje službe;

4) kreiranjem atraktivnog radnog okruženja, koje uključuje mogućnosti za profesionalni razvoj, obuku i napredovanje, može značajno poboljšati poziciju carinske uprave na tržištu rada.

Poseban cilj 2.2. Planiranje sukcesije i zadržavanje znanja

Odlaskom starijih zaposlenih u penziju ili napuštanjem organizacije, od suštinskog je značaja osigurati prenos njihovog znanja, veština i iskustva na mlađe generacije. Ovaj proces doprinosi održavanju kontinuiteta u radu i smanjuje rizik od opadanja stručnih kompetencija, što može negativno uticati na efikasnost i produktivnost UC. Zadržavanje znanja podrazumeva sistematsko dokumentovanje procedura, procesa i najboljih praksi u organizaciji. Ova dokumentacija služi kao resurs za nove zaposlene i pomaže u održavanju kontinuiteta u radu. Ulaganje u razvoj baza podataka, baze znanja i sistema za upravljanje znanjem može značajno olakšati pristup važnim informacijama i resursima, čime se minimalizuje rizik od gubitka ključnih znanja.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) mapiranjem ključnih uloga u organizaciji koje podrazumeva identifikaciju pozicija koje su primarne za funkcionisanje i uspeh organizacije. Ova analiza uključuje pregled svih radnih mesta i utvrđivanje koja od njih imaju najveći uticaj na operativne procese i postizanje strateških ciljeva. U tom pravcu, potrebno je blagovremeno pripremati i prenositi znanja na carinske službenike koji će preuzeti ključne uloge u slučaju odlaska zaposlenih i identifikovati potencijalne naslednike unutar organizacije. Takođe je potrebno unaprediti njihova znanja i veštine kroz programe obuke i mentorstva. Istovremeno dokumentovati ključne procese i stvoriti jedinstvenu bazu poslovnih procesa koja podrazumeva sistematsko prikupljanje i evidentiranje informacija o važnim procedurama, metodama i najboljim praksama;

2) redovnim ažuriranjem baza podataka koje se koriste prilikom analiza starosne strukture radi identifikovanja realne potrebe za nasleđivanjem unutar organizacije;

3) podrškom zaposlenima tokom tranzicije što podrazumeva pružanje resursa i alata koji će pomoći zaposlenima da se prilagode promenama u organizaciji. To može uključivati obuku, mentorstvo i redovne sastanke za razmenu informacija.

Poseban cilj 2.3. Prilagođavanje organizacije, uloga i odgovornosti u procesu pristupanja EU

Stupanjem u članstvo EU, doći će do značajnih promena u obimu aktivnosti Uprave carina. Kroz proces pristupanja EU, potrebno je da se UC, kroz promene u organizaciji i strukturi, prilagodi novim okolnostima, čime će osigurati optimalno raspoređivanje i efikasno korišćenje ljudskih resursa uz uvažavanje socijalnog aspekta gde je to moguće. Ovaj cilj podrazumeva reorganizaciju postojećih kadrovskih struktura i razvoj novih kapaciteta i veština koje će biti neophodne za uspešno funkcionisanje u novom kontekstu. Važno je utvrditi ključne uloge i odgovornosti, kao i identifikovati potencijalne nove nadležnosti, zarad optimalnog rasporeda ljudskih resursa u skladu sa novim operativnim potrebama.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) formiranjem zajedničkih radnih grupa koje će uključivati predstavnike različitih sektora i institucija sa ciljem rada na identifikaciji potreba za reorganizacijom i realokacijom nadležnosti i resursa, kao i na razvoju strategija za implementaciju promena;

2) sprovođenjem obuka za zaposlene u Upravi carina koje su usmerene na razvoj veština i kompetencija neophodnih za rad u novom okruženju, čime će se osigurati da zaposleni budu spremni da se adaptiraju na promene;

3) izradom plana preraspodele ljudskih resursa u skladu sa novim operativnim potrebama koji će osigurati optimalnu iskorišćenost i prilagođenost novim ulogama i odgovornostima. Potrebno je da plan sadrži analizu trenutnih resursa, identifikaciju oblasti u kojima je potrebno preraspoređivanje i definisanje koraka za implementaciju.

Poseban cilj 2.4. Poboljšanje uslova za rad carinske službe

Poboljšanje uslova za rad carinske službe će omogućiti slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, implementaciju projekata od zajedničkog interesa, posebno onih vezanih za upravljanje granicom i borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca, ilegalne migracije i trgovine ljudima.

Ostvarivanje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) obezbeđivanjem potrebne infrastrukture i opreme koja će omogućiti modernizaciju i poboljšanje uslova rada, efikasnu carinsku kontrolu na svim graničnim prelazima u cilju olakšavanja prekograničnog prometa i trgovine, kao i prelaska putnika, uz istovremeno obezbeđivanje pravilnog prikupljanja prihoda, sprečavanja ilegalne trgovine i zaštite zdravlja i bezbednosti;

2) odgovarajućom zdravstvenom zaštitom i bezbednosti na radu u skladu sa najboljom međunarodnom praksom kroz primenu zdravstvene i bezbednosne politike i pravila.

STRATEŠKI CILj 3.

JAČANJE BEZBEDNOSNE FUNKCIJE UPRAVE CARINA

Strateški cilj jačanja bezbednosne funkcije Uprave carina predstavlja ključni faktor za osiguranje bezbednosti i legitimiteta trgovinskih aktivnosti i zaštitu javnog interesa. Jačanje bezbednosne funkcije carinske službe je od ključnog značaja za suočavanje sa izazovima, kao što su ilegalna trgovina, pranje novca, zaštita prava intelektualne svojine i trgovina robom dvostruke namene.

Jačanje bezbednosne funkcije UC podrazumeva razvoj i implementaciju naprednih tehnologija i procedura koje će osigurati efikasnije nadgledanje i kontrolu trgovinskih tokova. Ovaj strateški cilj će osigurati da carinska služba bude spremna da odgovori na nove izazove i pretnje, što će doprineti većoj bezbednosti građana i društva u celini. Ovaj strateški cilj ne samo da poboljšava bezbednost i integritet carinskih procedura, već i stvara povoljnije uslove za legalnu trgovinu i ekonomski razvoj.

Poseban cilj 3.1. Unapređenje sistema upravljanja rizicima i postupanja UC u borbi protiv ilegalne trgovine

Ovaj poseban cilj predstavlja ključni aspekt u osiguranju bezbednosti i pravnog poretka u međunarodnim trgovinskim aktivnostima. On podrazumeva unapređenje tehnika carinske kontrole i razvoj naprednih alata za praćenje i nadzor nad trgovinskim tokovima, što će omogućiti efikasnije identifikovanje i sprečavanje pokušaja ilegalnog uvoza i izvoza proizvoda kao što su: akcizni proizvodi, kulturna dobra, lekovi, prehrambeni proizvodi, oružje, krivotvoreni proizvodi, ekološki osetljiva roba (opasan otpad, pesticidi, organski zagađivači, itd.) Jačanje upravljanja rizicima doprinosi prevenciji kriminalnih aktivnosti, optimizaciji resursa i osiguranju kontinuiteta rada.

Unapređenje načina na koji UC sprovodi svoje nadležnosti u ovoj oblasti predstavlja važan korak ka stvaranju bezbednijeg i stabilnijeg trgovinskog okruženja.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) usavršavanjem tehnika carinske kontrole kroz primenu savremenih metoda i tehnologija u procesu kontrole što će omogućiti efikasnije identifikovanje i sprečavanje pokušaja ilegalnog uvoza i izvoza robe. Unapređenje tehnika kontrole uključuje i korišćenje naprednih sistema za analizu rizika, koji će doprineti preciznijem i efikasnijem upravljanju rizicima;

2) razvojem i implementacijom sofisticiranih softverskih rešenja za automatizovanu identifikaciju i procenu rizika u realnom vremenu, što će omogućiti bržu i precizniju reakciju na potencijalne pretnje;

3) organizovanjem specijalizovanih obuka i radionica za zaposlene u cilju razvijanja veština za prepoznavanje, procenu i upravljanje rizicima u svakodnevnom radu;

4) definisanjem ključnih pokazatelja uspešnosti (Key Performance Indicators – KPI) za procenu efikasnosti implementiranih mera upravljanja rizicima, što će omogućiti kontinuirano poboljšanje sistema;

5) obukama zaposlenih za rad u novim ili unapređenim alatima sa ciljem efikasnog korišćenja u svakodnevnom radu;

6) uspostavljanjem jedinstvene baze carinskih kontrola Baza bi trebala da sadrži podatke o obavljenim direktnim kontrolama u carinskim i tranzitnim postupcima, od strane operativnih carinskih službenika kao i službenika Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja. Ova baza je neophodna za sagledavanje uspešnosti obavljenih kontrola i kao izvor podataka za analitičko sagledavanje i operativno postupanje;

7) jačanjem saradnje sa drugim institucijama poput policije i pravosudnih organa što podrazumeva razvoj mehanizama za razmenu informacija i koordinaciju akcija između različitih organa;

8) izradom objašnjenja/instrukcija za sprečavanje ilegalne trgovine, a prema ukazanim potrebama Ovaj proces uključuje identifikaciju oblasti koje zahtevaju dodatne promene ili poboljšanja, kao i uvođenje novih procedura i metoda koje će optimizovati rad i maksimizovati efikasnost u borbi protiv ilegalne trgovine.

Poseban cilj 3.2. Unapređenje aktivnosti koje se odnose na sprečavanje pranja novca

Unapređenje aktivnosti koje se odnose na sprečavanje pranja novca igra ključnu ulogu u očuvanju integriteta finansijskog sistema i ekonomske bezbednosti. Ovaj poseban cilj se fokusira na identifikaciju i sprečavanje nelegalnih aktivnosti i stvaranje čvrstih osnova za legalne i transparentne trgovinske tokove. Efikasno sprečavanje pranja novca pomaže u zaštiti državnih resursa i smanjenju rizika od finansijskih prestupa koji mogu ugroziti ekonomsku stabilnost i bezbednost građana.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) usavršavanjem procedura za efikasnu kontrolu prekograničnog prenosa prenosivih sredstava plaćanja, što podrazumeva razvoj i implementaciju detaljnih procedura koje će omogućiti Upravi carina da efikasno identifikuje sumnjive prekogranične prenose prenosivih sredstava plaćanja;

2) organizovanjem redovnih obuka zaposlenih na temu prepoznavanja pranja novca, kako bi se osigurala njihova spremnost da prepoznaju indikatore takvih zloupotreba;

3) jačanjem saradnje sa finansijskim institucijama radi razmene informacija o sumnjivim prekograničnim prenosima prenosivih sredstava plaćanja, što rezultira bržim identifikovanjem i reagovanjem na potencijalne slučajeve pranja novca;

4) redovnim usklađivanjem procedura UC sa međunarodnim standardima i preporukama.

Poseban cilj 3.3. Optimizacija aktivnosti za bezbednu trgovinu robom dvostruke namene

Roba dvostruke namene je roba koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe, pa je unapređenje aktivnosti u oblasti sprečavanja nelegalne trgovine ovom robom, koja predstavlja značajan rizik za bezbednost, od izuzetnog značaja.

Ovaj poseban cilj pored jačanja bezbednosti i integriteta trgovinskih procedura, stvara i povoljnije uslove za legalnu trgovinu i ekonomski razvoj.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) razvojem i usavršavanjem procedura za kontrolu robe dvostruke namene kroz kreiranje jasnih i efikasnih procedura za identifikaciju i kontrolu takve robe;

2) uspostavljanjem čvrste saradnje sa drugim relevantnim institucijama, radi razmene informacija i koordinacije akcija, što rezultira bržim i efikasnijim reakcijama na potencijalne pretnje;

3) sprovođenjem obuka zaposlenih na temu kontrole robe dvostruke namene u cilju razvijanja veština i sticanja neophodnog znanja zaposlenih.

Poseban cilj 3.4. Zaštita životne sredine

Zaštita životne sredine predstavlja važan aspekt u radu UC fokusiran na smanjenje negativnog uticaja trgovinskih aktivnosti na životnu sredinu.

Carinska služba ima ključnu ulogu u kontrolisanju uvoza i izvoza roba koje mogu imati štetan uticaj na ekosistem.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) uvođenjem Green Customs inicijative koja podrazumeva prelazak na bespapirno poslovanje i digitalizaciju svih carinskih procedura;

2) uspostavljanjem čvrste saradnje sa ekološkim organizacijama, vladinim agencijama i drugim relevantnim institucijama radi razmene informacija i koordinacije akcija u oblasti zaštite životne sredine;

3) uspostavljanjem sistema za praćenje i izveštavanje o uticaju aktivnosti carinske službe na životnu sredinu.

STRATEŠKI CILj 4.

INTEGRACIJA U EU I DALJE JAČANJE REGIONALNE I MEĐUNARODNE SARADNJE

Ovaj strateški cilj je od suštinskog značaja za jačanje pozicije zemlje u globalnom trgovinskom sistemu i za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Integracija u EU i saradnja sa regionalnim i međunarodnim organizacijama će poboljšati efikasnost carinskih procedura i doprineće većoj transparentnosti, pravnoj sigurnosti i ekonomskoj stabilnosti.

Spomenuti cilj donosi brojne koristi, uključujući poboljšanje trgovinskih odnosa, lakši pristup tržištima EU i drugih regiona, kao i mogućnost učešća u zajedničkim akcijama, projektima i inicijativama. Integracija u EU će takođe značiti dalje usaglašavanje sa evropskim standardima i propisima, što će podstaći modernizaciju i unapređenje carinskih procedura.

Poseban cilj 4.1. Priprema za integraciju u Carinsku uniju EU

Ovaj poseban cilj podrazumeva pripremu za integraciju u Carinsku uniju EU, što je ključni korak ka punopravnom članstvu. Iako je Carinski zakon u najvećoj mogućoj meri usaglašen sa evropskim standardima i propisima, potrebno je usredsrediti se na praktičnu primenu zakona i razvoj kapaciteta UC. Ova priprema će osigurati da Republika Srbija bude spremna da se uključi u zajedničke carinske procedure i da ostvari sve prednosti koje integracija donosi.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) nastavkom aktivnog učešća u radu Electronic Customs Coordination Group (ECCG) i drugih relevantnih tela. Ova saradnja će omogućiti razmenu znanja i iskustava sa drugim zemljama članicama, što će doprineti operativnoj primeni usklađenog zakonodavnog i tehničkog okvira;

2) pripremom za rad u radnim telima EU kroz razvoj kapaciteta i stručnosti zaposlenih u UC putem aktivnog učestvovanja u EU Programu „Carina” i EU instrumentu tehničke pomoći „TAIEX”, kako bi mogli aktivno da učestvuju u radu različitih komiteta i radnih grupa.

Ova mera će uključivati obuku o procedurama, pravilima i standardima EU, kao i razvoj veština potrebnih za efikasnu komunikaciju i saradnju sa predstavnicima drugih zemalja članica.

Poseban cilj 4.2. Dalje jačanje saradnje na međunarodnom, regionalnom i bilateralnom nivou u carinskim pitanjima

Ovaj poseban cilj fokusira se na jačanje saradnje sa regionalnim i međunarodnim organizacijama, kao i drugim carinskim administracijama. Ova saradnja je ključna za razmenu informacija, znanja i najboljih praksi, što će doprineti efikasnijem upravljanju carinskim procedurama i poboljšanju bezbednosti u trgovini.

Ostvarenje posebnog cilja obezbeđuje se:

1) unapređenjem i održavanjem formalnih kanala komunikacije i saradnje sa međunarodnim institucijama kao što su Svetska carinska organizacija (SCO), Direkcija za oporezivanje i carinu (DG TAXUD), Evropska služba za suzbijanje prevara (OLAF), Centar za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC). Ova partnerstva omogućavaju razmenu informacija i resursa, učestvovanje u zajedničkim akcijama i aktivnostima u različitim oblastima carinskog delovanja što dovodi do unapređenja kapaciteta carinske službe;

2) učestvovanjem u obukama, seminarima, kursevima i drugim vidovima kratkoročnih i programskih usavršavanja organizovanim od strane relevantnih međunarodnih i regionalnih institucija;

3) aktivnim učestvovanjem u međunarodnim, regionalnim i bilateralnim aktivnostima, akcijama, sastancima i događajima u oblasti carinske saradnje, kako bi Republika Srbija bila uključena u borbu protiv nelegalne trgovine i drugih kriminalnih aktivnosti na globalnom planu.

8. RIZICI I POSTUPANJE SA RIZICIMA

Blagovremeno prepoznavanje rizika u procesu ostvarivanja strateških ciljeva, kao i adekvatno postupanje sa njima, od izuzetnog je značaja. Ključni prepoznati rizici su sledeći:

1) Finansijski rizici;

2) Tehnološki rizici;

3) Kadrovski rizici (rizici upravljanja ljudskim resursima).

Finansijski rizici

Nedostatak finansijskih sredstava koja su odobrena Upravi carina Zakonom o budžetu, može uticati na sprovođenje razvojnih projekata, modernizaciju tehnološke opreme i infrastrukture, unapređenja tehnoloških rešenja, kao i smanjenja sposobnosti reagovanja na hitne situacije. Takođe, nestabilnost u makroekonomskom okruženju može dovesti do smanjenja budžetskih izdvajanja, što dodatno povećava finansijsku neizvesnost i dugoročno utiče na stabilnost UC.

Tehnološki rizici

Implementacija novih sistema kao što su AIS/AES/CDS, Sistem skladištenja carinskih podataka (DWH), Integrisani sistem upravljanja tarifom (ITMS), kao i Nacionalni jednošalterski sistem (NSW), može prouzrokovati neke tehnološke rizike, koji mogu uticati na efikasnost i bezbednost carinskog poslovanja. Potencijalni rizici koji proizilaze iz ovih implementacija su neusaglašenost sa postojećim sistemima i bazama podataka, što može dovesti do tehničkih problema. Takva neusaglašenost može značajno narušiti integritet poslovnih procesa i prouzrokovati kašnjenja u obradi carinskih deklaracija, što utiče na brzinu i tačnost transakcija.

Pored toga, implementacija novih sistema može dovesti do kratkoročnih prekida u radu tokom perioda adaptacije, kada će korisnici morati da se upoznaju sa novim platformama i procesima. Postoji i rizik od tehnoloških kvarova i potencijalnih sajber napada, jer se ranjivost novih sistema može otkriti u periodu testiranja.

Kontinuirani razvoj tehnologije zahteva kontinuirana ulaganja u unapređenje IT infrastrukture, kao i unapređenje sigurnosnih mera zaštite podataka i prevencija od sajber napada, kako bi se osigurao uspešan prelazak na nove sisteme i na najmanju moguću meru smanjili potencijalni rizici od neuspeha.

Kadrovski rizici

Kadrovski rizici predstavljaju značajan izazov za uspešno funkcionisanje UC i direktno utiču na ostvarivanje strateških ciljeva. Prvi aspekt ovih rizika odnosi se na dinamiku zapošljavanja i privlačenje novog kadra. Dugotrajan konkursni postupak, neuspeh u privlačenju i zadržavanju kvalifikovane radne snage može direktno da utiče na kvalitet i efikasnost carinskih procedura.

Drugi važan aspekt je razvoj kompetencija. U složenim i dinamičnim uslovima rada, zaposleni moraju imati aktuelna znanja i veštine. Usled nedovoljne motivisanosti, za obuke i programe stručnog usavršavanja, carinski službenici mogu biti nepripremljeni za nove izazove, što može dovesti do grešaka u radu i smanjene efikasnosti.

Značajan rizik koji može ugroziti kontinuitet i stabilnost poslovanja je fluktuacija kadrova. Odliv iskusnih zaposlenih može dovesti do privremenog opterećenja preostalih timova, što može uticati na kvalitet rada i povećati stres. Postojeća starosna struktura zaposlenih, gde je 80% zaposlenih na neodređeno vreme između 31 i 55 godina starosti, ukazuje da je potreba za popunjavanjem radnih mesta po osnovu odlaska u penziju i starenja zaposlenih više nego prioritetna. U tom cilju, potrebno je skratiti trajanje konkursnog postupka i održati transparentnost dostupnosti informacija svim učesnicima u konkursnom postupku.

Prilagođavanje novozaposlenih zahteva vreme i resurse, a u tom periodu može doći do propuštanja rokova i opadanja kvaliteta usluga. Takođe, prekomerno opterećenje zaposlenih može dovesti do smanjenja produktivnosti i povećanja grešaka u radu.

Ostali rizici

Pored prethodno navedenih rizika najznačajnijih za uticaj na ostvarenje Poslovnog plana carinske službe, prepoznati su i rizici u nastavku:

– Regulatorni i pravni rizici – Česte izmene u zakonodavstvu mogu zahtevati dodatne resurse za usklađivanje sa novim propisima, što uslovljava potrebe za obukama zaposlenih, prilagođavanje postojećih procedura i uvođenje novih tehnologija. Ovakve izmene mogu usporiti operativne procese, što potencijalno ugrožava postizanje strateških ciljeva.

– Operativni rizici – Osim kratkih rokova za ispunjenje obaveza iz pojedinih konvencija i time skraćenje vremena za implementaciju obaveznih nadogradnji, značajan je i rizik da zbog potreba za integrisanjem sa različitim aplikacijama identifikuju se neplanirani tehnički zahtevi i uslovi za IKT sisteme UC. Tehnička ograničenja u digitalnim sistemima i tehnologijama mogu otežati prikupljanje, obradu i analizu podataka. To može dovesti do nepotpunih ili netačnih podataka u informacionom sistemu, što utiče na donošenje odluka i sprovođenje mera u skladu sa strategijom.

Postupanje sa rizicima

Kroz redovno praćenje i projekcije glavnih faktora koji utiču na nastajanje prethodno pomenutih rizika, u slučaju identifikacije značajnog nivoa, biće implementiran adekvatan plan mera za njihovo ublažavanje ili otklanjanje, u saradnji sa ostalim relevantnim državnim organima.

9. IMPLEMENTACIJA PLANA

Poslovni plan carinske službe, kreiran je sa ciljem dostizanja vizije modernog državnog organa koji uspešno obavlja zadatke i pruža usluge poslovnoj zajednici na efikasan način.

Kako bi se postigli zadaci i ciljevi, neophodno je angažovati sve dostupne finansijske resurse (budžet Republike Srbije i drugi izvori finansiranja), sposoban i obučen ljudski kadar i odgovarajuće materijalne resurse.

Pregled planiranih mera i aktivnosti dat je u prilogu Poslovnog plana carinske službe i čini njegov sastavni deo.

Pregledom planiranih mera i aktivnosti su definisane organizacione jedinice odgovorne za sprovođenje mera, ključni indikatori učinka, rokovi za realizaciju pomenutih aktivnosti, kao i potrebna finansijska sredstva za realizaciju istih, u obimu u kojem su finansijska sredstva u trenutku izrade Pregleda poznata.

10. ZAVRŠNI DEO

UC će raditi na primeni Poslovnog plana carinske službe, kako bi ispunila zahteve Vlade za unapređenje rada ove službe.

Strateške ciljeve treba ostvariti pre kraja 2029. godine.

UC će dostavljati Vladi godišnje izveštaje o ispunjenosti ciljeva iz ovog plana.

PREGLED PLANIRANIH MERA I AKTIVNOSTI