Zaključak o utvrđivanju Plana implementacije Garancije za mlade za period od 2023. do 2026. godine

Na osnovu člana 17. stav 1. i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 120 od 29. decembra 2023.

1. Utvrđuje se Plan implementacije Garancije za mlade za period od 2023. do 2026. godine, koji čini sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

05 broj 56-12697/2023

U Beogradu, 28. decembra 2023. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Plan implementacije Garancije za mlade za period od 2023. do 2026. godine

Sadržaj

1. UVOD 2

1.1. Okvir/kontekst 3

1.2. Razlozi za uspostavljanje Garancije za mlade 6

2. IMPLEMENTACIJA GARANCIJE ZA MLADE 7

2.1. Faze 9

2.1.1. Mapiranje i rana intervencija 9

2.1.2. Dosezanje 18

2.1.3. Priprema 20

2.1.4. Ponuda 24

2.2. Transverzalni pokretači 32

2.2.1. Mobilisanje partnerstava 33

2.2.2. Unapređenje prikupljanja podataka, praćenja

i vrednovanja Garancije za mlade 37

2.2.3. Optimalno korišćenje finansijskih sredstava 39

2.2.4. Izgradnja snažnih mehanizama isporuke nadležnih

organa i partnera 56

3. PRILOZI: 60

3.1. Prilog 1. Dodatne usluge i ponude Garancije za mlade 60

3.2. Prilog 2. Okvir pokazatelja za praćenje Garancije

za mlade 65

Lista skraćenica

AzK

Agencija za kvalifikacije

APZ

Aktivna politika zapošljavanja

ARRA

Akreditovane regionalne razvojne agencije

ARS

Anketa o radnoj snazi

GzM

Garancija za mlade

ZVKOV

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

ZUOV

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

IPA

Instrument za pretpristupnu pomoć

IPZ

Individualni plan zapošljavanja

JLS

Jedinica lokalne samouprave

JPOA

Javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih

KViS

Karijerno vođenje i savetovanje

KDONOK

Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija

KzM

Kancelarija za mlade

KOMS

Krovna organizacija mladih Srbije

MOR

Međunarodna organizacija rada

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MTO

Ministarstvo turizma i omladine

NAKZM

Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade

NAPOR

Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

NSKZ

Nacionalna standardna klasifikacija zanimanja

NOKS

Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije

OP

Operativni program

OSI

Osobe sa invaliditetom

OCD

Organizacije civilnog društva

Plan implementacije

Plan implementacije Garancije za mlade za period od 2023. do 2026. godine

PVO

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje

PON

Praktični oblik nastave

PPU

Priznavanje prethodnog učenja

RAS

Razvojna agencija Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

CROSO

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

NEET (Not in employment, education or training)

Mladi koji nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci

LMIS

Sistem informacija tržišta rada

SDC

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

SKGO

Stalna konferencija gradova i opština

1. UVOD

Republika Srbija je u julu 2021. godine potvrdila Deklaraciju Zapadnog Balkana o osiguranju održive integracije mladih na tržište rada i prihvatila da će raditi na postepenom uvođenju Garancije za mlade, opredeliti potrebne ljudske resurse i finansijska sredstva i izraditi Plan implementacije Garancije za mlade. Potvrđivanje navedene deklaracije usledilo je nakon što je Evropska komisija u oktobru 2020. godine usvojila sveobuhvatan Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, sa ciljem da pospeši dugoročan privredni oporavak regiona, podrži zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu integraciju i konvergenciju sa Evropskom unijom. Plan je definisao deset investicionih prioriteta, od kojih je jedan Garancija za mlade, u okviru oblasti razvoja ljudskog kapitala. Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan predviđa da se Garancija za mlade na Zapadnom Balkanu sprovede po modelu koji se primenjuje na nivou EU, odnosno u skladu sa Preporukom Saveta EU „Most ka poslovima – jačanje Garancije za mlade” i predlaže njeno uvođenje u četiri faze: I – Izrada implementacionog plana; II – Sprovođenje pripremnih radnji; III – Pilotiranje; IV – Progresivno/opšte uvođenje u više regiona/ na području cele zemlje. U Programu ekonomskih reformi za period 2023–2025. godine, najvažnijem strateškom dokumentu Republike Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije, kao jedan od ključnih izazova identifikovano je povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva. Kako bi se mladima omogućila olakšana tranzicija na tržište rada i podstaklo njihovo zapošljavanje prepoznata je potreba za Uspostavljanje okvira za uvođenje Garancije za mlade u Republici Srbiji. Na taj način Garancija za mlade, kao jedna od strukturnih reformi, svrstana je u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za rešavanje ovog izazova na najvišem nivou. Ova reforma je praćena i reformama obrazovnog sistema, posebno onim koje promovišu odgovarajuću ponudu relevantnih znanja, veština i kompetencija kako bi se otklonila postojeća neusklađenost ponude i potražnje za radnom snagom (Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada).

Garancija za mlade je program kojim se na nezaposlenost mladih odgovara kroz saradnju različitih sektora i socijalnih partnera i podrazumeva da mladi do 30 godina starosti dobijaju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili praksu u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, odnosno završetka formalnog obrazovanja. I pored ostvarenog ekonomskog rasta i pozitivnih kretanja osnovnih pokazatelja tržišta rada u Republici Srbiji, situacija mladih na tržištu rada i dalje zabrinjava i iziskuje potrebu za sistemskom intervencijom u cilju uklanjanja barijera koje stoje između mladih i tržišta rada.

Garancija za mlade uslovljena je na prvom mestu sprovođenjem određenih reformi, koje se prepoznaju kao neophodan preduslov za unapređenje položaja mladih. Tako se, u okviru Plana implementacije prepoznaju reforme i intervencije koje doprinose jačanju položaja mladih na tržištu rada kroz sistem formalnog obrazovanja i na taj način olakšavaju njihovu tranziciju u svet rada i preveniraju ulazak u NEET status, kao i razvijanje određenih kurativnih mera za mlade koji nisu u obrazovanju, koji su bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, a kojima treba omogućiti sticanje znanja i veština potrebnih za uključivanje na tržište rada. Posebno se izdvaja i razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja (KViS) uzimajući u obzir njegov značaj za mlade pri izboru odgovarajućeg obrazovanja u odnosu na zanimanje kojim u životu žele da se bave, za prohodnost u sistemu obrazovanja, za tranziciju na tržište rada, kao i za promociju celoživotnog učenja i upravljanja karijerom. Sagledavajući osnovne pokazatelje tržište rada, može se videti da problem aktivnosti mladih perzistira, iz kog razloga je potrebno raditi na modelu za dopiranje do onih mladih koji su pasivni, demotivisani i koji se sami ne obraćaju institucijama za podršku, kao i na prepoznavanju i promociji aktivnosti dosezanja u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva (OCD). Pružanje usluga Garancije za mlade – pripreme i kvalitetnih ponuda zahteva izmenu zakonskog okvira u oblasti zapošljavanja, kao i reforme u načinu rada i funkcionalnoj organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Konačno, usvajanje Zakona o radnoj praksi, kojim će se radna praksa uskladiti sa kriterijumima kvaliteta utvrđenim Preporukom Saveta EU iz 2014. godine, treba da omogući mladima da steknu kvalitetno radno iskustvo u sigurnim i pravičnim uslovima.

Najveći deo tereta sprovođenja Garancije za mlade, u smislu njene koordinacije, realizacije i praćenja je na Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBSP) kao Koordinatoru Garancije za mlade i Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao glavnom implementacionom partneru. Ministarstvo prosvete (i drugi nadležni organi u sektoru obrazovanja) primarno je odgovorno za fazu rane intervencije, dok će Ministarstvo turizma i omladine (MTO) biti zaduženo za razvoj i upravljanje fazom dosezanja.

Procenjeni troškovi reformi politika i inicijativa (mera) planiranih u Planu implementacije iznose oko 4,5 mlrd. RSD (oko 37,7 mil. evra). Detaljnije informacije o finansijskim sredstvima i izvorima finansiranja prikazane su u Poglavlju 2.2.3.

1.1. Okvir/kontekst

Republika Srbija je ostvarila značajan napredak ka postizanju makroekonomske stabilnosti i održivog ekonomskog rasta u proteklih nekoliko godina. Uspešna koordinacija monetarne i fiskalne politike, kao i dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih prilagođavanja, doprineli su poboljšanju poslovne i investicione klime. Republika Srbija se uspešno izborila sa zdravstvenom i ekonomskom krizom izazvanom pandemijom, zabeleživši kumulativni rast realnog BDP-a od 6,6% u dve pandemijske godine (-0,9% u 2020. i 7,5% u 2021.) zahvaljujući, između ostalog, blagovremenom i sveobuhvatnom paketu ekonomskih mera (u iznosu od 17,3% BDP) kao podrška privredi i stanovništvu. Privredna aktivnost u Republici Srbiji beleži solidnu dinamiku od 2,3% rasta realnog BDP-a u 2022. godini, uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, sukobu u Ukrajini, kao i rastu cena energenata. Međutim, značajniji negativan uticaj ovih faktora na domaća privredna kretanja očekuje se sa određenim vremenskim zakašnjenjem. Pokazatelji tržišta rada su poboljšani jer su očuvana radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru. Tržište rada je pokazalo znake oporavka u 2022. godini, uz veću stopu aktivnosti (za 2,6 procentnih poena u odnosu na 2019. godinu) i zaposlenosti (za 3,3 procentna poena) i nižu stopu nezaposlenosti (za 1,8 procentnih poena) stanovništva starijeg od 15 godina1. Stopa aktivnosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosila je 55,5%, stopa zaposlenosti 50,3%, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,4% u 2022. godini.

Unapređenje položaja nezaposlenih lica na tržištu rada, a posebno kategorija teže zapošljivih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u fokusu je politike zapošljavanja u Republici Srbiji. Kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica su ekstenzivno postavljene i obuhvataju veliki broj lica koja se međusobno razlikuju prema nivou zapošljivosti koji poseduju, tako da je neophodno obezbediti da se u finansijske2 mere aktivne politike zapošljavanja uključuju samo oni pripadnici ovih kategorija kojima je takva podrška potrebna u cilju integracije na tržište rada.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema podacima za 2022. godinu, nalazilo se prosečno oko 12.000 nezaposlenih osoba sa invaliditetom (OSI), aktivnih u traženju posla, od kojih su 43,5% žene. Prema nivou obrazovanja, 54,1% ima završeno srednje obrazovanje, 38,2% su lica bez kvalifikacija, a samo 7,7% nezaposlenih OSI ima visoko obrazovanje. Prema starosnoj strukturi svega 10,6% OSI na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su mladi do 30 godina starosti. Učešće uključenih OSI u finansijske mere aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini iznosilo je 8,4% u odnosu na ukupan broj uključenih lica. Učešće OSI uključenih u finansijske mere u odnosu na broj OSI na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 19,4%.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazilo se prosečno oko 28.000 nezaposlenih lica koji su se izjasnili kao pripadnici romske nacionalne manjine, od kojih su 50,8% žene, pokazuju podaci za 2022. godinu. Visoko učešće lica bez kvalifikacija od 88,5% glavno je obeležje obrazovne strukture ove kategorije nezaposlenih. Srednje obrazovanje ima 10,5%, a visoko obrazovanje svega 1% Roma. Prema godinama starosti, 27,8% su mladi do 30 godina. Dugoročna nezaposlenost Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 69,3%. Učešće uključenih Roma u finansijske mere aktivne politike zapošljavanja na osnovu podataka za 2022. godinu iznosi 8,5% u ukupnom broju uključenih lica. Učešće Roma uključenih u finansijske mere u odnosu na broj Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 8,4%.

Zapošljavanje mladih ostaje problem u Republici Srbiji. Za mlade starosti 15–29 godina stopa aktivnosti iznosila je 50%, stopa zaposlenosti 41,5%, dok je stopa nezaposlenosti 17,1% u 2022. godini. Rodni jaz za starosnu kategoriju 15–29 godina kod stope aktivnosti je 14,4 procentnih poena, kod stope zaposlenosti 12,4 procentnih poena, a kod stope nezaposlenosti 1,2 procentna poena3. Navedeni podaci nisu uporedivi sa periodom pre 2021. godine zbog promene metodologije, pri čemu za ovu starosnu kohortu podaci nisu revidirani.

Uprkos intervencijama u poslednjih nekoliko godina, još uvek postoje oblasti koje zahtevaju pažnju. Najveći deo ulaganja u obrazovanje (3,3% BDP-a u 2021. godini) odlazi na plate osoblja (92% u ukupnom budžetu). Obuhvat predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem (PVO) u 2020/2021. godini iznosio je 55,5% za uzrast od 6 meseci do 6,5 godina, uz manji obuhvat dece iz ugroženih domaćinstava (10,5% dece iz siromašnih porodica, 7,4% romske dece i 46% dece koja žive u ruralnim područjima). Prisutna je i razlika u obuhvatu PVO posmatrano prema različitim starosnim grupama dece, a značajniji obuhvat za uzrast 5,5 do 6,5 godina od 96,4%, proizilazi iz propisane obaveznosti pohađanja pripremnog predškolskog programa. Ako govorimo o stopama pohađanja za druge nivoe obrazovanja, one su u opštoj populaciji u Srbiji visoke i za osnovno (99%) i za srednje obrazovanje (94%)4. Nejednakosti su uočljive prema socio-ekonomskom statusu, kod dece iz najsiromašnijih domaćinstava (98% za osnovno i 79% za srednje obrazovanje), kao i kod dece iz romskih naselja u Srbiji (92% za osnovno i 28% za srednje obrazovanje). Stope završavanja osnovne (99,5%) i srednje škole (97,7%) u opštoj populaciji su takođe visoke, dok su ove stope značajno niže kod dece koja žive u romskim naseljima (63,7% za osnovno i 61% za srednje obrazovanje). Rezultati PISA testiranja učenika u Republici Srbiji sprovedenog 2018. godine5 ispod su proseka zemalja OECD6, pri čemu je srpskim učenicima potrebno još godinu i po dana školovanja da bi premostili razliku. Najveći broj srednjoškolaca pohađa stručno obrazovanje (72,4% od ukupnog broja), uglavnom u četvorogodišnjem trajanju. Sistem dualnog obrazovanja u Republici Srbiji primenjuje se od 2017. godine, i do danas je obuhvatio oko 15.800 učenika, koji pohađaju 73 dualnih obrazovnih profila (u školskoj 2023/2024. godini).

Za Republiku Srbiju je karakterističan proces demografskog starenja stanovništva. Prisutan je sve manji obim mlade populacije usled negativnog demografskog trenda, kao i emigracije, jer se najveći broj potencijalnih migranata nalazi među mlađom populacijom starosti do 40 godina. Kod mladih u Republici Srbiji rasprostranjena je želja da odu iz zemlje, pokazalo je regionalno istraživanje7. Podaci pokazuju da skoro 75% mladih (15–29 godina) izražava želju ili nameru da emigrira. Za oko 20% njih najpoželjnija opcija je kratkoročna migracija (na godinu ili dve), dok isto toliko mladih razmišlja o trajnom iseljenju iz zemlje. Kao razloge za emigraciju mladi navode želju za boljim životnim standardom, kao i veće mogućnosti za obrazovanje. Istraživanja koja su nedavno objavljena8 sugerišu da iz Republike Srbije, u najvećem broju, odlaze pojedinci sa srednjim obrazovanjem i da je priča o odlivu mozgova predimenzionirana. Republika Srbija se suočila sa prilivom visokoobrazovanih u periodu od 2010. do 2019. godine, što je posledica povratka studenata sa studija u inostranstvu, kao i priliva stranih studenata, pre svega iz regiona9.

Sredstva dostupna za mere aktivne politike zapošljavanja, kojim upravlja Nacionalna služba za zapošljavanje, dostigla su 0,1% BDP-a u 2021. godini. Ograničeni finansijski okvir rezultira relativno niskim obuhvatom nezaposlenih (12,8% od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih). Kada su mladi u pitanju, njihovo uključivanje u finansijske mere aktivne politike zapošljavanja finansirane iz budžeta RS je na visokom nivou – podaci za 2022. godinu govore da je 57,4% mladih bilo uključeno u ove mere u odnosu na ukupan broj uključenih lica. Međutim, to je i dalje samo 18% mladih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

U tom kontekstu, Garancija za mlade nudi Republici Srbiji okvir za koordinaciju aktivnosti među različitim zainteresovanim stranama, udruživanje resursa u cilju maksimiziranja uticaja na rezultate mladih na tržištu rada, a pre svega za izgradnju nacionalnih kapaciteta za rešavanje problema isključenosti mladih i prelaska iz obrazovanja na tržište rada.

–––––––––––––

1 Finansijske mere APZ uključuju subvencije za zapošljavanje, dodatno obrazovanje i obuku, javne radove i Program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ

2 Izvor: Anketa o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku

3 Izvor: Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2019. (Srbija MICS 2019) i Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima u Srbiji 2019. (Srbija – romska naselja MICS 2019)

4 https://www.unicef.org/serbia/media/16056/file/MICS%206%20Istra%C5%BEivanje%20vi%C5%A1estrukih%20pokazatelja%20za%202019.%20godinu.pdf

5 Izvor: PISA 2018, Izveštaj za Republiku Srbiju http://www.obrazovanje.org/rs/uploaded/dokumenta/PISA-2018_Izvestaj-za-Republiku-Srbiju_ceo.pdf

6 U odnosu na OECD zemlje, kompetencije učenika iz Srbije su niže za 48 poena na skali čitalačke pismenosti, 41 poen na skali matematičke pismenosti i 49 na skali naučne pismenosti

7 Izvor: Mladi u Srbiji 2018–2019. (Popadić i dr, 2019.) str. 38, u okviru Youth Studies Southeast Europe 2018/2019

8 Izvor: Arandarenko M. (2020), Poglavlje 4: Migracije, kvalifikacije i tržište rada, Nacionalni izveštaj o ljudskom razvoju – Srbija 2020, UNDP

9 Izvor: Leitner S., (2021), Net Migration and its Skills: Composition in the Western Balkan Countries between 2010 and 2019: Results from a Cohort Approach Analysis, The Vienna Institute for International Studies.

1.2. Razlozi za uspostavljanje Garancije za mlade

U Republici Srbiji je bilo oko 222.200 mladih (15–29) koji nisu bili zaposleni, u obrazovanju ili na obuci (NEET) u 2020. godini, prema Anketi o radnoj snazi (ARS), što odgovara približno jednoj petini (20,2%) ukupne populacije mladih, a primetan je i opadajući trend u odnosu na 2017. godinu (21,7% NEET stopa). Ovakav pad je delom posledica progresivnog smanjenja populacije mladih (-5,1% u periodu), a delom opadanja udela nezaposlenih mladih u NEET grupi (sa 11,2% u 2017. na 8,4% u 2020. godini).

Stope NEET su veće za starije mlade (25–29) u poređenju sa kohortom 15–24 (27% i 15,9%, respektivno); za mlade žene u odnosu na muškarce (21,6% i 18,4%, respektivno); za mlade bez obrazovanja (63,3%); i za mlade koji žive u južnoj i istočnoj Srbiji (22,6%). Stopa NEET među diplomiranim studentima iznosila je 26,9% u 2020. godini, što je prilično visoka vrednost.

Mladi nezaposleni obuhvatali su približno 45,9% svih mladih NEET (oko 103.000 mladih) u 2020. godini, pri čemu je veća verovatnoća da će mladi muškarci u grupi od 15–24 godina biti nezaposleni u poređenju sa ostalima. Najveći udeo nezaposlenih mladih zabeležen je u regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije (oko 31%). Kratkotrajno nezaposleni su uglavnom mladi muškarci u starosnoj grupi 15–24, najčešće srednjeg obrazovanja i koji žive na jugoistoku zemlje. Dugotrajno nezaposleni su uglavnom muškarci, u starosnoj grupi 25–29, sa srednjim obrazovanjem i koji žive van regiona Beograda i Vojvodine.

Među mladima koji su neaktivni, dominiraju oni koji su odvojeni od tržišta rada zbog porodičnih obaveza i staranja o drugima (22,4% NEET populacije, što iznosi preko 50.300 mladih) i onih neaktivnih iz „drugihˮ, neutvrđenih razloga (21,9%

ili 49.100 mladih). Mladi sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom čine 5,8% (13.100 mladih) svih neaktivnih mladih u NEET broju, uglavnom muškarci u starijoj kohorti koji žive u urbanim sredinama jugoistočne Srbije. Obeshrabreni radnici su uglavnom žene u kohorti 25–29 a koje žive u ruralnim područjima. Većina promena uočenih u statusu NEET populacije na tržištu rada između 2019. i 2020. godine dogodila se u prelasku iz nezaposlenosti u neaktivnost, pri čemu je broj mladih muškaraca koji su postali neaktivni porastao za 30% u 2020. u odnosu na 2019. godinu, dok je povećanje kod broja mladih žena koje su postale neaktivne iznosilo svega 9% u istom vremenskom periodu.

Verovatnoća da pripadaju NEET kategoriji veća je za mlade u starosnoj grupi 25–29 (za 7,3% u poređenju sa kohortom 15–24) i za mlade žene (za 2,4%), ali su mladi muškarci u većem riziku od nezaposlenosti (za 2,5%) u odnosu na mlade žene (više u riziku od neaktivnosti za 4,8%, a posebno neaktivnosti zbog porodičnih obaveza i staranja o drugima, 5,9%). Život u Beogradu ili Vojvodini značajno smanjuje verovatnoću da mladi pripadaju NEET (za 5,9% i 3%, respektivno) i da ostanu nezaposleni (za 2,8% odnosno 2,6%). Kao što je već pomenuto, obrazovanje se isplati na srpskom tržištu rada, pri čemu je manja verovatnoća da će mladi sa osnovnim, srednjim i visokim obrazovanjem za 31,1%, 31,9% i 19,7%, respektivno, biti NEET u poređenju sa mladima bez obrazovanja.

Tri su glavna razloga za uspostavljanje ojačane Garancije za mlade u Republici Srbiji. Prvo, Garancija za mlade se pokazala kao moćan instrument politike u zemljama EU za smanjenje nezaposlenosti mladih i njenih društvenih i ekonomskih troškova. Ako Garancija za mlade u Republici Srbiji prati sličan obrazac, država bi mogla da izbegne troškove povezane sa visokim nivoom nezaposlenosti i neangažovanosti mladih (koji mogu iznositi 0,8–0,9% BDP na godišnjem nivou).10 Drugo, zapošljavanje mladih je bio prioritet politike u Republici Srbiji u poslednjoj deceniji i iako je zabeležen napredak, to nije bilo dovoljno da bi se smanjio jaz u zapošljavanju mladih i odraslih, pri čemu je verovatnoća da će mladi biti zaposleni skoro tri puta manja u poređenju sa odraslima. Konačno, Garancija za mlade bi mogla da postane ključni pokretač strukturnih reformi, ne samo za Nacionalnu službu za zapošljavanje, već i za resorna ministarstva (rad i socijalna zaštita, obrazovanje, omladina) sa ulogom u zapošljivosti i zapošljavanju mladih.

–––––––––––––

10 Procene EUROFOND-a pokazuju da su se u 2012. godini i Slovenija i Slovačka Republika, koje su imale stope i nivoe NEET uporedive sa Srbijom, suočavale sa ekonomskim troškovima u rasponu od 0,8 do 0,9% BDP-a. EUROFOND (2012), NEET – Mladi ljudi koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju ili obuci: karakteristike, troškovi i odgovori politike u Evropi, Kancelarija za publikacije Evropske unije, Luksemburg.

2. IMPLEMENTACIJA GARANCIJE ZA MLADE

Garancija za mlade u Republici Srbiji sprovodiće se po modelu koji se primenjuje na nivou EU i u skladu sa Preporukom Saveta EU „Most ka poslovima – jačanje Garancije za mlade”11 (oktobar 2020). Prvi Plan implementacije je izrađen na bazi rezultata mapiranja mladih koji nisu zaposleni, nisu na školovanju ili obuci (NEET), pregleda postojećih politika i sprovedenog konsultativnog procesa u okviru Koordinacionog tela za izradu i praćenje sprovođenja Plana implementacije Garancije za mlade12 i obuhvata vremenski period od 2023. do 2026. godine. Planirane reforme i intervencije grupisane su u okviru četiri faze Garancije za mlade: i) mapiranje i rana intervencija; ii) dosezanje do neaktivnih mladih; iii) priprema; i iv) ponuda, i transverzalnih pokretača potrebnih za delotvorno sprovođenje Garancije za mlade. U prvoj godini sprovođenja Plana implementacije započeće se sa izmenama normativnog okvira, jačanjem kapaciteta nadležnih organa i prepoznatih partnera na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i sa uspostavljanjem okvira za praćenje Garancije za mlade. Imajući u vidu kompleksnost planiranih reformi i napore koje je potrebno uložiti na uspostavljanju potrebnih okvira i ispunjenju preduslova za progresivno uvođenje Garancije za mlade na teritoriji cele Srbije, pripremne radnje nastaviće se ceo period važenja Plana implementacije, a posebno uzimajući u obzir značaj povratnih informacija dobijenih kroz postupak pilotiranja za njihovo preciznije definisanje i usmeravanje. Nakon sprovođenja osnovnih pripremnih radnji sa pilotiranjem Garancije za mlade započeće se u 2024. godini i ono će se trajati do kraja 2026. godine. Pilotiranje će se realizovati na teritoriji tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje: Niš, Kruševac i Sremska Mitrovica. Pilot filijale su izabrane uzimajući u obzir preduslove za implementaciju koji se odnose na resurse koji postoje na lokalnim tržištima, kao i na organizacione i administrativne izazove u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje. Prilikom izbora pilot filijala razmatrani su sledeći kriterijumi: ravnomerna regionalna pokrivenost; priliv i odliv mladih nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje; analiza mladih NEET; kadrovski kapacitet filijala; ekonomski potencijal odnosno saradnja sa poslodavcima kod kojih je moguće obezbediti zapošljavanje i obuku na radnom mestu; postojanje OCD i kancelarija za mlade kao potencijala za realizaciju aktivnosti dosezanja; dostupnost predškolskih ustanova; dostupnost izvođača obuka; saradnja sa jedinicama lokalne samouprave (JLS); kao i potreba da se u pilotiranje uključe manje, kao i velike filijale, u cilju dobijanja relevantnih pouka u kontekstu planiranja daljeg širenja Garancije za mlade na ostale filijale.

Kada je u pitanju regionalna zastupljenost, filijale Niš, Kruševac i Sremska Mitrovica nalaze se u tri regiona Srbije: Region Južne i Istočne Srbije, Region Šumadije i Zapadne Srbije i Region Vojvodine (respektivno). Pokrivaju oko 10% teritorije Republike Srbije, na kojoj živi 12,6%13 stanovništva, sa udelom mladih od 16,1% od ukupnog broja mladih u ovim oblastima. Priliv mladih na evidenciju pilot filijala iznosi prosečno oko 16,5 hiljada lica na godišnjem nivou14, što predstavlja 14,2% ukupnog prosečnog priliva mladih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Najveći priliv mladih beleži se nakon završetka školske godine, tokom juna i jula meseca, zatim početkom godine (mart, april), kao i tokom jeseni (septembar, oktobar), što treba imati u vidu prilikom organizovanja rada u pilot filijalama.

–––––––––––––

11 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv%3AOJ.C_.2020.372.01.0001.01.ENG

12 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2022/4/5/reg

13 Izvor: RZS, procena 2021.

14 Priliv mladih na evidenciju pilot filijala: 2019. – 18.616, 2021. – 16.659, 2022. – 14.504. Nije analizirana 2020. godina zbog pandemije Kovida-19

Grafikon 1. Novoprijavljeni mladi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje u pilot filijalama, mesečni nivo

Izvor: NSZ

Saradnja sa poslodavcima na lokalnom nivou je jedan od ključnih faktora uspeha za sprovođenje Garancije za mlade. Na području pilot filijala posluje oko 46,8 hiljada privrednih subjekata15, što predstavlja 10,7% od ukupnog broja privrednih subjekata u Republici Srbiji. Beleži se kontinuirana ponuda poslova na lokalnom tržištu rada, u proseku oko 11 hiljada na godišnjem nivou16, koja je u porastu iz godine u godinu.

Grafikon 2. Prijavljene potrebe za zapošljavanjem u pilot filijalama, mesečni nivo

Izvor: NSZ

Na području ovih filijala akreditovano je 57 programa obuka (9,3% od ukupno akreditovanih programa), koje realizuje 8 ustanova/organizacija sa statusom javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) (5,4% od ukupnog broja JPOA)17. Iskustva i rezultati sprovedenog pilotiranja treba da pruže potrebne informacije za progresivno uvođenje Garancije za mlade u više filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno na celoj teritoriji Republike Srbije.

–––––––––––––

15 Broj privrednih subjekata na području pilot filijala: privredna društava – 11.290; preduzetnici – 35.566 u 2022. godini. Izvor: Agencija za privredne registre

16 Broj prijavljenih potreba za zapošljavanjem u pilot filijalama: 2019. – 9.981, 2021. – 10.055, 2022. – 13.039. Nije analizirana 2020. godina zbog pandemije Kovida-19

17 Izvor: Agencija za kvalifikacije, podaci ažurirani sa stanjem 24.04.2023. godine

2.1. Faze

2.1.1. Mapiranje i rana intervencija

U fazi mapiranja, predviđa se nekoliko intervencija, ključnih za unapređenje baze znanja o NEET mladima, posebno o uzrocima njihove neaktivnosti i obezbeđivanje potrebnih informacija za dizajn i razvoj prilagođenih i delotvornih usluga dosezanja, podrške i pripreme.

Statističko mapiranje NEET mladih u Republici Srbiji18 rađeno je na mikro-podacima ARS za 2017, 2019. i 2020. godinu. Faktori koji utiču na verovatnoću da će se pojedinac naći u NEET kategoriji (pol, nivo obrazovanja i geografska lokacija) stabilni su u posmatranom periodu. Međutim, deskriptivna statistika za 2019. i 2020. godinu ukazuje na pomak u sastavu NEET mladih, koji se uglavnom ogleda u prelasku u neaktivnost. Iako je moguće je da se radi o privremenom efektu zbog posledica pandemije kovida na tržište rada, sprovođenje statističkog mapiranja NEET mladih na podacima ARS za 2021. i 2022. godinu omogućilo bi da se otkrije da li su ove promene na tržištu rada i dalje prisutne, što bi zahtevalo dodatne intervencije, ili se smanjuju sa rastom privredne aktivnosti. Dodatno, preciznije razvrstavanje varijabli tržišta rada prema starosnim podgrupama, tamo gde je to statistički izvodljivo, može pomoći da se bolje razume veza obrazovanja i zapošljavanja. Komplementarni izvori podataka, administrativni podaci iz poreskog sistema/sistema socijalne zaštite, kao i informacije iz sistema praćenja svršenih učenika i studenata na tržištu rada, dopuniće analizu i omogućiti da se stekne uvid u izloženost mladih žena i muškaraca obeshrabrenosti, siromaštvu i neiskorišćenim veštinama.

Posebna pažnja biće usmerena na podgrupu neaktivnih NEET mladih kroz dve planirane intervencije. Polazeći od rezultata sprovedenog mapiranja NEET mladih koje je pokazalo da postoji značajan udeo mladih koji su neaktivni, ali su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje19 savetnicima za zapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje će biti poverena identifikacija ovih mladih i procena njihovih potreba. To će se raditi: (i) prilikom periodičnog javljanja mladih Nacionalnoj službi za zapošljavanje (svaka tri meseca prema zakonu) kroz individualne razgovore sa ciljem da se utvrdi stvaran status mladih na tržištu rada i razlozi njihove neaktivnosti, (ii) analizom evidencije lica privremeno sprečenih za rad i opravdanih razloga za uvođenje u ovu posebnu evidenciju20, i (iii) analizom statusa i rezultata lica koja su se na osnovu samoprocene izjasnila da su u mogućnosti da samostalno pronađu zaposlenje, bez podrške Nacionalne službe za zapošljavanje21. Ovo prikupljanje podataka i analiza potreba treba da omogući razvoj namenske podrške koja bi pomogla udaljenim mladima da postanu aktivniji na tržištu rada. Dodatno, istraživanje planirano u partnerstvu sa UN Women će omogućiti da se razumeju faktori koji ometaju (ponovni) ulazak mladih žena na tržište rada, kao i u kojoj meri porodične obaveze utiču na izglede za zapošljavanje. Nalazi će se koristiti za oblikovanje politika i mera za lakše usklađivanje posla i porodičnog života i unapređenje položaja mladih žena na tržištu rada.

Mapiranje usluga i dostupne podrške mladima na lokalnom nivou osmišljeno je kako bi se došlo do informacija potrebnih za uvođenje Garancije za mlade. Mapiranje će se obaviti kroz dve faze – fokus prve faze će biti na JLS u kojima će se pilotirati Garancija za mlade, dok će se drugom fazom obuhvatiti celokupna teritorija Republike Srbije. Mapiranje će biti prilika da se utvrde postojeći, ali i nedostajući kapaciteti i usluge na lokalnom nivou i u skladu sa tim će biti planirane dalje intervencije. Iskustva iz pilotiranja i nalazi druge faze mapiranja će biti predstavljena i diskutovana na regionalnom nivou sa svim relevantnim akterima, uz podršku Stalne konferencije gradova i opština, kako bi se spremnije ušlo u punu primenu Garancije za mlade.

Rana intervencija u okviru sistema Garancije za mlade obuhvata reforme i mere koje doprinose jačanju položaja mladih na tržištu rada kroz sistem formalnog obrazovanja i na taj način olakšavaju njihovu tranziciju u svet rada i preveniraju ulazak u NEET status. Pored toga rana intervencija podrazumeva i razvijanje određenih kurativnih mera za mlade koji nisu u obrazovanju, koji su bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, a kojima treba omogućiti sticanje znanja i veština potrebnih za uključivanje na tržište rada.

Najveći deo reformi i mera rane intervencije u primarnoj je nadležnosti Ministarstva prosvete i drugih organizacija i tela u resoru obrazovanja. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine22 (u daljem tekstu: Strategija obrazovanja) već prepoznaje reforme i intervencije relevantne za sistem Garancije za mlade i stavlja akcenat na unapređenju obuhvata, inkluzije, kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti obrazovanja.

Unapređenje kvaliteta, relevantnosti i efikasnosti obrazovanja i dalji razvoj sistema Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije (NOKS) zahtevaće izmene i dopune relevantnih zakona i podzakonskih akata u oblasti obrazovanja. Podaci o nivou obrazovanja pokazuju da većina NEET mladih ima srednje obrazovanje (61,9%) – a posebno kvalifikaciju stručnog obrazovanja (56,9%) – bez većih promena tokom vremena23. Više od 70% svih učenika srednjih škola pohađa neki od programa stručnog obrazovanja, koji mogu trajati tri ili četiri godine24. Planirano unapređenje kvaliteta i efikasnosti stručnog obrazovanja podrazumeva razvijanje tržišno relevantnih standarda kvalifikacija i na njima zasnovanih novih ili unapređenih programa nastave i učenja, kao i razvijanje Metodologije za praćenje efekata primene novih kvalifikacija na zapošljavanje i celoživotno učenje. Imajući u vidu uticaj učenja zasnovanog na radu na unapređenje zapošljivosti mladih radiće se na daljem razvoju dualnog obrazovanja i povećanju njegovog obuhvata u srednjem stručnom obrazovanju, kao i na dalji razvoj dualnog modela studija.25 U cilju unapređenja kvaliteta dualnog obrazovanja, kreiran je okvir koji se može posmatrati kao nadogradnja postojećih nacionalnih mehanizama za osiguranje kvaliteta kada je reč o sistemu srednjeg stručnog obrazovanja, jer u obzir uzima sve ključne specifičnosti srednjih stručnih škola u užem smislu, ali i dualnih obrazovnih profila u Republici Srbiji (na primer: ostvarivanje učenja kroz rad, saradnja škola i poslodavaca, raspoređivanje učenika itd.) i bazira se na monitoringu i evaluaciji onih aspekata dualnog obrazovanja koji se najčešće koriste u međunarodnoj praksi. Praćenjem implementacije i razvoja dualnog obrazovanja, obezbediće se adekvatni uslovi za poboljšanje njegovog kvaliteta. Van dualnog modela obrazovanja unapređivanje praktičnih oblika nastave (PON) u stručnim školama sprovodiće se u skladu sa usvojenim Pravilnikom o realizaciji praktične nastave i profesionalne prakse26, uz podršku školama da realizuju odredbe ovog pravilnika. Naročito je potrebno obezbediti podršku u vezi izrade Plana realizacije PON i ostvarivanju uloge nastavnika i organizatora praktične nastave i vežbi u njegovoj realizaciji.

Podaci o obrazovanju NEET mladih pokazuju i da je udeo lica sa visokim obrazovanjem koji su bili NEET u 2020. godini relativno visok (17,1%) i uporediv sa udelom onih koji su stekli najmanje osnovno obrazovanje (16,2% u istoj godini). Pored toga, podaci pokazuju da je bilo malo napretka tokom vremena, pošto je udeo mladih NEET sa visokim obrazovanjem stabilan u poslednje tri godine (iznad 16%).27 Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposleni mladi sa visokim obrazovanjem čine oko 23,5%. U pravcu poboljšanja položaja visokoobrazovanih mladih na tržištu rada Strategija obrazovanja prepoznaje kao poseban cilj unapređenu relevantnost visokog obrazovanja. Da bi se ostvario ovaj posebni cilj, pored daljeg razvoja dualnog modela studija radiće se na podsticanju saradnje visokoškolskih ustanova (VŠU) sa poslodavcima, privredom i javnim sektorom, jačanju preduzetničke komponente visokog obrazovanja, uvođenju kratkih ciklusa na nivou 5. NOKS i analizi stanja i projekcija privrede u Republici Srbiji radi utvrđivanja potreba za određenim stručnim profilima u skladu sa potrebama poslodavaca, ali i dugoročnim potrebama razvoja Republike Srbije.

Razvijen sistem KViS od izuzetne je važnosti za realizaciju Garancije za mlade, uzimajući u obzir značaj KViS za mlade pri izboru odgovarajućeg obrazovanja u odnosu na zanimanje kojim u životu žele da se bave, za prohodnost u sistemu obrazovanja, za tranziciju na tržište rada, kao i za promociju celoživotnog učenja i upravljanja karijerom. Iz tog razloga razvoj sistema KViS prepoznaje se kao posebna reforma u okviru rane intervencije. Razvoj ovog sistema ostvaruje se u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i omladine, odnosno civilnog sektora. Kako bi se osigurao jedinstven kvalitet usluga od strane svih pružalaca koristiće se standardi KViS uspostavljeni Pravilnikom o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja28 i preporuke za implementaciju plana primene standarda usluga KViS Saveta za NOKS. Izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacije Republike Srbije data je nadležnost Savetu za NOKS da daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa strateškim dokumentima Republike Srbije, kao i u pogledu koordinacije javnih politika karijernog vođenja i savetovanja u svim sektorima, dok Agencija za kvalifikacije prati aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja i implementaciju standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja. Takođe, ustanovljena je obaveza svih pružalaca usluga KViS da Agenciji za kvalifikacije jednom godišnje dostavljaju izveštaj o radu radi praćenja implementacije standarda. Poseban obrazac koji treba da olakša izveštavanje i praćenje aktivnosti KViS biće utvrđen podzakonskim aktom kao i bliži uslovi za utvrđivanje kompetencija karijernog praktičara. U narednom periodu planiran je razvoj Portala za KViS i digitalnog sistema za praćenje implementacije usluga KViS i praćenje primene standarda KViS. Dodatno, radi se i na pripremi standarda zanimanja relevantnih za oblast KViS (Karijerni savetnik, Stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje i Savetnik za zapošljavanje).

Razvijanje sistema profesionalne orijentacije, karijernog vođenja i savetovanja učenika osnovnih i srednjih škola, realizovaće se kroz izradu različitih instrumenata i alata za potrebe ispitivanja profesionalnih interesovanja učenika, obučavanje stručnih saradnika da ih koriste, razvijanje i ostvarivanje obuke za sprovođenje aktivnosti profesionalne orijentacije i karijernog vođenja i savetovanja učenika. Studentima će se usluge KViS pružati u okviru postojećih centara za razvoj karijere na univerzitetima. Jačanje kapaciteta u okviru sistema formalnog obrazovanja treba postepeno da oslobodi Nacionalnu službu za zapošljavanje sprovođenja profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, kako bi se kapaciteti usmerili na rad sa licima koja traže zaposlenje, odnosno nezaposlenim licima.

U okviru sistema zapošljavanja Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Akcionim planom za prvi trogodišnji period njenog sprovođenja, planirana je obuka za zaposlene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i agencijama za zapošljavanje za pružanje usluga KViS u skladu sa usvojenim standardima. Prepoznata je i potreba da se jača uloga i kapaciteti OCD koje se bave KViS, da dostignu standarde za kvalitetno pružanje usluga KViS, jer OCD ovom uslugom mogu da obuhvate značajan broj lica, posebno onih koja nisu sklona da se za podršku obrate institucijama sistema. Određeni broj OCD je stekao status JPOA za aktivnost pružanja usluga KViS u postupku akreditacije koji sprovodi Agencija za kvalifikacije. U Strategiji za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine29 predviđena je podrška postojećim i inovativnim programima za razvoj veština upravljanja karijerom mladih čija će se ostvarenost meriti preko tri pokazatelja: udeo mladih koji su učestvovali u aktivnostima KViS; udeo kancelarija za mlade koje sprovode programe i aktivnosti upravljanja karijerom; i broj pružalaca usluga KViS u skladu sa usvojenim standardima.

Kao reforma rane intervencije prepoznaje se i razvoj Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja (NSKZ) u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Funkcionalan sistem NSKZ treba da omogući praćenje promena na tržištu rada i pruži detaljne informacije o pojedinačnim zanimanjima uobličenim u standarde zanimanja što predstavlja osnovu i značajan input za: (i) usklađivanje formalnog i neformalnog sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada, (ii) pružanje kvalitetnih usluga KViS i (iii) posredovanje u zapošljavanju, kao značajnim funkcijama u sistemu Garancije za mlade. U prethodnom periodu pripremljen je i pilotiran Nacrt metodologije za razvoj standarda zanimanja, kojim su utvrđeni elementi standarda zanimanja i njihovo značenje, uputstva za njihovu izradu, kao i procesi razvoja standarda zanimanja. Svrha utvrđivanja standarda zanimanja jeste u dobijanju što potpunije i jasnije informacije o poslovima koji se u okviru zanimanja obavljaju, potrebnim znanjima i veštinama za njihovo obavljanje, sredstvima rada koja se u okviru zanimanja koriste, mestu rada gde se zanimanje obavlja, uobičajenom radnom vremenu, postojanju određenih rizika prilikom obavljanja poslova zanimanja i drugim informacijama koje zanimanje treba da učine prepoznatljivim za sve aktere na tržištu rada i omoguće njegovu jednoznačnu upotrebu, a time i lakše sporazumevanje i razmenu informacija na tržištu rada, u sistemu obrazovanja i obučavanja, te na nivou društva u celini. U narednom periodu planirano je uspostavljanje zakonodavnog i institucionalnog okvira za dalji razvoj NSKZ i formalizaciju standarda zanimanja.

Strategijom obrazovanja planirane su i aktivnosti usmerene na povećanje dostupnosti i obuhvata PVO. Ove aktivnosti imaju dvostruki značaj, na prvom mestu kvalitetna briga o deci i obrazovanje u ranom detinjstvu od značaja su za borbu protiv socijalne isključenosti, prekid međugeneracijskog prenosa siromaštva i nastavak obrazovanja. Na drugom mestu budući da među neaktivnim NEET mladima preovlađuju oni koji su odvojeni od tržišta rada zbog staranja o drugima i porodičnih obaveza (22,4% ukupne NEET populacije, preko 50.300 mladih) dostupnost pristupačne, kvalitetne brige o deci važna je podrška učešću mladih žena sa decom na tržištu rada.

U pravcu podrške mladima koji nisu u sistemu formalnog obrazovanja, a kojima nedostaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno znanja i veštine da se uključe na tržište rada od posebnog značaja je jedinstveni integrisani sistem NOKS, tako da se kvalifikacije pored formalnog mogu steći i kroz neformalno obrazovanje, kao i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja (PPU). Iako je primetan pomak u ponudi programa, koje realizuju JPOA, prema izveštajima o sprovođenju godišnjih planova obrazovanja odraslih vidljivo je da programa nema dovoljno, te da programi ne odgovaraju u potpunosti na potrebe tržišta rada.30 Kako bi se unapredila ponuda programa, njihova usklađenost sa potrebama tržišta rada i regionalna dostupnost radiće se na promociji akreditacije JPOA i neformalnog obrazovanja odraslih, kao fleksibilnog načina prilagođavanja obrazovanja brzim tehnološkim promenama i potrebama tržišta rada, informisanju privrednika o uslovima, prednostima i značaju sticanja statusa JPOA i pružanje podrške JPOA u primeni i unapređivanju sistema kvaliteta. PPU je postupak u kojem se, na standardizovan način zainteresovanom licu (kandidatu) priznaju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi i kompetencije utvrđeni standardom kvalifikacije, koje je stekao obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom.31 U pravcu unapređenja i širenja dostupnosti postupka PPU radiće se na: razvoju procedura, metoda i instrumenata koji se koriste u postupku PPU; obučavanju kadra uključenog u postupak PPU; odobravanju statusa JPOA za PPU; analizi mogućnosti pilotiranja postupka PPU u drugim organizacijama sa statusom JPOA; promociji koncepta PPU; praćenju i kontinuiranom unapređenju kvaliteta postupka PPU. U ovom trenutku akreditovano je 611 programa obuka, koje realizuje 148 ustanova/organizacija sa statusom JPOA, kao i pet ustanova koje realizuju aktivnosti PPU za 8 kvalifikacija i 71 zanimanje32. –––––––––––––

Dodatno, planirano je osnivanje regionalnih trening centara (rekonstrukcija i opremanje) kao i razvoj kratkih programa studija na univerzitetima. Proširenje ponude obrazovanja i obučavanja odraslih treba da omogući Nacionalnoj službi za zapošljavanje – kao glavnom implementacionom partneru Garancije za mlade da obezbedi širi spektar kvalitetnih ponuda za kontinuirano obrazovanje i obuku.

–––––––––––––

18 Međunarodna organizacija rada, Mladi koji nisu zaposleni, nisu na školovanju ili obuci (NEET) – mapiranje i smernice za politike, Srbija

19 Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti definiše nezaposlena lica kao sposobna i odmah spremna da rade, koja se vode na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže zaposlenje, te iako se u okviru ovog dokumenta koristi termin „neaktivni” mladi ne evidenciji NSZ on označava mlade koje su iz različitih razloga (obeshrabrenosti, porodičnih obaveza...) udaljeniji od tržišta rada

20 Pravilnik o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja („Službeni glasnik RS”, br. 102/15, 5/17 i 9/18), https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/drugidrzavniorganiorganizacije/pravilnik/2015/102/1/reg

21 Isto

22 Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/21), https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2021/63/1/reg

23 Međunarodna organizacija rada, Mladi koji nisu zaposleni, nisu na školovanju ili obuci (NEET) – mapiranje i smernice za politike Srbija

24 Međunarodna organizacija rada, Srbija, Analiza politika

25 Za školsku 2023/2024. godinu planirano je ukupno 73 dualna profila u srednjem stručnom obrazovanju i postoji tendencija povećanja u skladu sa novim potrebama privrede. Od oktobra 2021. godine započeto je sa realizacijom prvih studijskih programa po dualnom modelu studija. Do sada je akreditovano 46 studijska programa po dualnom modelu koji se realizuju na 11 visokoškolskih ustanova.

26 Pravilnik o realizaciji praktične nastave i profesionalne prakse („Službeni glasnik RS”, broj 112/20), https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2020/112/1/reg

27 Međunarodna organizacija rada, Mladi koji nisu zaposleni, nisu na školovanju ili obuci (NEET) – mapiranje i smernice za politike Srbija

28 Pravilnik o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja („Službeni glasnik RS”, broj 19/19), https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/43/4/reg

29 Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 9/23) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2023/9/1/reg

30 Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine

31 Pravilnik o standardima i načinu sprovođenja postupka priznavanja prethodnog učenja („Službeni glasnik RS”, broj 148/20), http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2020/148/3/reg

32 Izvor: Agencija za kvalifikacije, maj 2023. godine

Tabela 2.1.1: Ključne reforme i inicijative – Mapiranje i rana intervencija

Naziv reforme/inicijative

Ključni ciljevi

Ciljna grupa, uključujući broj obuhvaćenih lica (ukoliko je dostupan)

Nivo

Naziv i uloga organizacije koja je nosilac i partnera

Vremenski okvir sprovođenja

Trošak sprovođenja, ukoliko je primenljivo i izvor finansiranja

Planirane reforme

Izmene i dopune relevantnih zakona i podzakonskih akata u oblasti obrazovanja

– Dalje razvijati sistema NOKS

– Uvesti mogućnost sticanja delimičnih kvalifikacija i poboljšati načine uključivanja ključnih kompetencija u standarde

– Razvijati tržišno relevantne standarde kvalifikacija i na njima zasnovane programe nastave i učenja/studijske programe

– Unaprediti PON u srednjem stručnom obrazovanju

– Dalje unaprediti sprovođenje dualnog obrazovanja u srednjem obrazovanju i dalji razvoj dualnog modela studija

– Unaprediti akreditaciju programa obuka u neformalnom obrazovanju i postupak PPU i povećati broj izdatih akreditacija

– Unaprediti strateški i normativni okvir za usluge KViS

Učenici

Studenti

NEET mladi

Mladi

Odrasli

Nacionalni

Ministarstvo prosvete

KDONOK

AzK

Socijalni partneri

2023–2026.

13.200.000,00 RSD

Izvor: SDC projekat

„Podrška reformi dualnom sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i Nacionalnom okviru kvalifikacija u svetlu celoživotnog učenja u Srbiji”

18.000.000,00 RSD

Izvor: IPA 2020* (Ministarstvo prosvete)

Razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja (KViS)

– Osigurati dostupnost i kvalitet usluga KViS u sistemu obrazovanja, zapošljavanja i sektoru omladine i njihovu usklađenost sa standardima KViS

– Unaprediti kapacitete pružalaca usluga KViS

– Razviti Portal za KViS i digitalni sistem za praćenje implementacije usluga KViS i praćenje primene standarda KViS

– Unapređivanje/revizija standarda KViS

– Izrada standarda zanimanja relevantnih za oblast KViS

– Osigurati interoperabilnost

– Digitalizovati usluge KViS

Učenici

Studenti

Lica koja traže zaposlenje

NEET mladi

Nacionalni

Lokalni

Ministarstvo prosvete (glavni nosilac)

MRZBSP

MTO

AzK

KDONOK

NSZ

OCD

2023–2026.

3.400.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (Ministarstvo prosvete)

7.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MTO)

12.000.000,00 RSD

Izvor: IPA 2020* (Ministarstvo prosvete)

3.600.000,00 RSD – 2023

Izvor: SDC – Program „Znanjem do posla”

2.768.000,00 RSD – 2023

Omladinski savez udruženja ,,Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS”

24.000.000,00 RSD

Finansijski jaz za Portal KViS**

Uspostavljanje zakonodavnog i institucionalnog okvira za dalji razvoj NSKZ

– Razviti standarde za što veći broj zanimanja

– Prikupiti potrebne informacije o zanimanjima radi pružanja kvalitetnih usluga KViS i posredovanja u zapošljavanju

– Povezivanje sistema NOKS i NSKZ i razvoj standarda kvalifikacija na bazi standarda zanimanja

Učenici

Studenti

Lica koja traže zaposlenje

NEET mladi

Odrasli

Nacionalni

MRZBSP (glavni nosilac)

NSZ

AzK

Socijalni partneri

SDC – Program „Znanjem do posla”

2023–2026.

Izvor: Budžet RS – tekući troškovi zaposlenih

6.000.000,00 RSD – 2023

Izvor: SDC – Program „Znanjem do posla”

Planirane inicijative (mere)

Mapiranje NEET mladih 2021/2022

– Utvrditi strukturu NEET mladih i uporediti dobijene rezultate sa prethodnim mapiranjem kako bi se ispitali trendovi

– Prikupiti informacije o vezi obrazovanja i zapošljavanja i izloženost mladih obeshrabrenosti, siromaštvu i neiskorišćenim veštinama uključivanjem dodatnih izvora podataka iz administrativnih evidencija.

NEET mladi

Nacionalni

MRZSBP (glavni nosilac)

MOR

RZS

NSZ

CROSO

Ministarstvo prosvete

2023.

Izvor: Tehnička podrška EK-MOR

Identifikacija NEET mladih koji su na evidenciji NSZ, ali su udaljeni od tržišta rada

– Identifikovati mlade koji su, uprkos tome što se nalaze na evidenciji NSZ kao nezaposleni, isključeni sa tržišta rada (identifikacija i procena potreba)

– Prikupiti potrebne podatke za kreiranje namenske podrške za mlade isključene sa tržišta rada na osnovu individualnih potreba (dosezanje, podrška i priprema)

Mladi na evidenciji NSZ, ali udaljeni od tržišta rada

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2025–2026.

Izvor: Finansijski plan NSZ – tekući troškovi zaposlenih

Istraživanje o usklađivanju radnog i porodičnog života NEET mladih žena

– Identifikovati faktore koji ometaju (ponovni) ulazak mladih žena na tržište rada i oceniti u kojoj meri porodične obaveze utiču na izglede za zapošljavanje

– Pripremiti analitičku osnovu potrebnu za razvijanje politika i mera usmerenih na aktivaciju i zapošljavanje mladih žena sa porodičnim obavezama

NEET mlade žene

Nacionalni

MRZBSP (glavni nosilac)

UN Women

2023.

Izvor: UN Women Projekat „Support to Priority Actions for Gender Equality in Serbia II”

Mapiranje usluga i dostupne podrške mladima na lokalnom nivou

– Prikupiti potrebne informacije za uvođenje GzM

– Omogućiti razmenu iskustava i primera dobre prakse između lokalnih samouprava i drugih aktera na lokalnom nivou

JLS

NEET mladi

Nacionalni

Regionalni

Lokalni

MRZBSP

MTO

KOMS

NAPOR

NAKZM

OCD

SKGO

2023. – Prva faza

2025. – Druga faza

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška (MINRZS i NSZ)

Proširenje obuhvata dualnog obrazovanja

– Omogućiti učenicima srednjih stručnih škola i studentima učenje kroz rad u realnom radnom okruženju i sticanje mekih veština potrebnih za rad kod poslodavca

– Povećavati broj obrazovnih ustanova u sistemu dualnog obrazovanja i vaspitanja

– Unaprediti saradnju sa privatnim sektorom i ojačati kapacitete poslodavca da se uključe u dualno obrazovanje

– Povećati zapošljivost mladih

Učenici (rast učešća učenika upisanih u prvu godinu u sistemu dualnog obrazovanja u odnosu na ukupan broj učenika upisanih u prvu godinu u srednjem stručnom obrazovanju od 12%)

850 studenata

Nacionalni

Ministarstvo prosvete

KDONOK

2023–2026.

40.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS

(KDONOK)

19.416.000,00 RSD

Izvor: SDC projekat

„Podrška reformi dualnom sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i Nacionalnom okviru kvalifikacija u svetlu celoživotnog učenja u Srbiji”

Proširenje ponude neformalnog obrazovanja

– Omogućiti sticanje potrebnih znanja i veština kroz sistem neformalnog obrazovanja radi konkurentnog istupanja na tržište rada

– Akreditovati dodatnih 300 tržišno relevantnih programa obuka (JPOA)

– Uspostaviti 14 regionalnih trening centara

– Razviti 30 novih kratkih programa studija na univerzitetima

– Unaprediti regionalnu dostupnost programa obuka

NEET mladi

Odrasli

Nacionalni

Regionalni

Lokalni

Ministarstvo prosvete

AzK

KDONOK

ZUOV

ZVKOV

2023–2026.

1.184.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS

(KDONOK)

24.000.000,00 RSD

Izvor: IPA 2020* (Ministarstvo prosvete)

60.000.000,00 RSD

Finansijski jaz za podršku razvoja trening centara**

Sprovođenje i kontinuirano unapređenje postupka PPU

– Omogućiti da znanja i veštine stečene izvan sistema obrazovanja budu priznate sticanjem (javne) isprave i tako prepoznatljive na tržištu, čime će zapošljavanje biti olakšano

– Uvesti 30 novih programa u postupak PPU

– Obučiti karijerne savetnike da prepoznaju lica koja bi mogla da se uključe u PPU

NEET mladi

Odrasli

Nacionalni

Lokalni

Ministarstvo prosvete

AzK

KDONOK

ZUOV

2023–2026.

66.720.000,00 RSD

Izvor: IPA 2020*

(Ministarstvo prosvete)

* Navedeni iznos sredstava iz IPA 2020 predstavlja projekciju, budući da u trenutku pripreme Akcionog plana za period od 2023. do 2026. godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine33, nije započeta implementacija projekta IPA 2020.

** Navedeni iznos sredstava predstavlja projekciju potrebnih sredstava budući da za realizaciju navedenih aktivnosti nije obezbeđen donator, odnosno nisu ugovorena sredstva koja će biti opredeljena za ove aktivnosti u trenutku pripreme Akcionog plana za period od 2023. do 2026. godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine.

–––––––––––––

33 „Službeni glasnik RS”, broj 96 od 2. novembra 2023.

2.1.2. Dosezanje

Faza dosezanja u okviru Garancije za mlade predviđa dosezanje do NEET mladih koji su udaljeni sa tržišta rada i koji se sami ne obraćaju institucijama za podršku.

Novi Zakon o mladima će prepoznati koncept dosezanja u omladinskom sektoru i na taj način doprineti njegovoj promociji. Razvoj Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema (metodologija, minimalni standardi usluga, upućivanje, praćenje) i koordinacija pilotiranja dosezanja do NEET mladih koji se nalaze van sistema, sprovodiće se u okviru užeg sastava Stručne grupe Koordinacionog tela. Ovo uključuje i izgradnju kapaciteta OCD i kancelarija za mlade za dopiranje do onih mladih koji su udaljeni od tržišta rada (prikazano u okviru odeljka 2.2.4.) i koji se sami ne obraćaju institucijama za podršku radi njihovog uključivanja u Garanciju za mlade, kao i profesionalizaciju omladinskog rada.

Aktivnosti dosezanja će biti pilotirane zajedno sa sistemom pružanja usluga Garancije za mlade na teritoriji tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Pilotiranje treba da omogući testiranje Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih i pruži povratne informacije o tome: 1) šta daje najbolje rezultate za različite kategorije NEET mladih; 2) koje usluge podrške su najpotrebnije (npr. usluge zapošljavanja, KViS, usluge socijalne zaštite, briga o deci, psihološka savetovanja) i 3) koje dodatne kapacitete i kompetencije OCD, kancelarije za mlade i omladinski radnici treba da razviju radi sprovođenja delotvornih aktivnosti dosezanja. Dodatno prikupljanje informacija o karakteristikama i potrebama mladih koji su prema ARS neaktivni iz „drugih” neutvrđenih razloga moglo bi da postane deo aktivnosti dosezanja u okviru Garancije za mlade, kako bi se istražili razlozi njihove neaktivnosti (npr. uzimanje slobodnog vremena pre ulaska na tržište rada, socijalna zaštita), kao i da li žele da se uključe na tržište rada, u cilju kreiranja adekvatnih pristupa za njihovu aktivaciju.

Usluge dosezanja i pristupi za aktivaciju neaktivnih mladih moraju se prilagoditi lokalnim prilikama i sprovoditi na nivou lokalnih samouprava kako bi na što adekvatniji način mogli da odgovore na izazove i potrebe mladih u datom okruženju. U tom pravcu lokalne samouprave treba da obezbede usaglašenost lokalnih planskih dokumenata i koordinaciju inicijativa koje mogu ostvariti neposredan ili posredan uticaj na sprovođenje usluga Garancije za mlade na lokalu kao i da uspostave odgovarajuće platforme za kontinuirani dijalog i ostvarivanje saradnje različitih aktera na lokalu.

Tabela 2.1.2: Ključne reforme i inicijative – Dosezanje

Naziv reforme/inicijative

Ključni ciljevi

Ciljna grupa, uključujući broj obuhvaćenih lica (ukoliko je dostupan)

Nivo

Naziv i uloga organizacije koja je nosilac i partnera

Vremenski okvir sprovođenja

Trošak sprovođenja, ukoliko je primenljivo i izvor finansiranja

Planirane reforme

Izrada i usvajanje novog Zakona o mladima

– Prepoznati i promovisati aktivnosti dosezanja

– Postaviti osnove za održivo finansiranje aktivnosti dosezanja

NEET mladi

OCD

Nacionalni

MTO (glavni nosilac)

Socijalni partneri

2025.

2.000.000,00 RSD – 2024–2025.

Izvor: Budžet RS (MTO)

Razvoj Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema

– Razviti metodologiju i alate za uspostavljanje kontakta, aktivaciju i pružanje podrške mladima koji su udaljeni od tržišta rada ili izloženi riziku od socijalne isključenosti.

– Utvrditi minimalne standarde usluga za NEET mlade i okvir za praćenje rezultata pruženih usluga

NEET mladi

OCD

Nacionalni

MRZBSP

MTO

NSZ

KOMS

NAPOR

NAKZM

SDC – Program „Znanjem do posla”

2023.

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška

(MINRZS i NSZ)

Planirane inicijative

Profesionalizacija omladinskog rada

– Razviti standarde zanimanja i standarde kvalifikacija za različite nivoe omladinskog rada i na njima zasnovane programe neformalnog obrazovanja

– Uspostaviti strukovno udruženje omladinskih radnika/ca

– Osigurati kvalitetno pružanje usluga dosezanja do mladih

Omladinski radnici

NEET mladi

Nacionalni

MTO

NAPOR

MRZBSP

AzK

SDC – Program „Znanjem do posla”

2023–2026.

17.060.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MTO)

393.111.000,00 RSD

Izvor: Fondacija Tempus

Pilotiranje Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema – sprovođenje aktivnosti dosezanja od strane OCD

– Identifikovati, aktivirati i ponuditi podršku mladima koji su udaljeni od tržišta rada ili izloženi riziku od socijalne isključenosti

– Prikupiti potrebne informacije za potrebe daljeg unapređenja Modela i aktivnosti dosezanja

– Prikupiti dodatne informacije o karakteristikama i potrebama mladih koji su neaktivni iz „drugih” neutvrđenih razloga

8.666 NEET mladih

Lokalni

OCD (glavni nosioci)

KzM

MRZBSP

MTO

NSZ

KOMS

NAPOR

2024–2026.

3.600.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

12.000.000,00 RSD

Finansijski jaz za Pilotiranje Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih za 2025. i 2026.

2.1.3. Priprema

Uvođenje Garancije za mlade u Republici Srbiji i pružanje delotvornih usluga pripreme i kvalitetnih ponuda zahtevaće izmenu zakonskog okvira u oblasti zapošljavanja, kao i reforme u sistemu pružanja usluga Nacionalne službe za zapošljavanje i funkcionalnoj organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje (poslednje se obrazlaže u poglavlju 2.2.4).

Nacionalna služba za zapošljavanje će biti glavna ulazna tačka Garancije za mlade. Mladi koji žele da se uključe u Garanciju za mlade imaće mogućnost da se registruju onlajn (prethodna registracija) ili lično u jednoj od filijala/ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje gde će se sprovoditi pilotiranje. Proces registracije, kojim će se upravljati kroz unapređenu IKT platformu Nacionalne službe za zapošljavanje, omogućiće prikupljanje podataka potrebnih za profilisanje i segmentaciju klijenata. Razvoj i unapređenje IKT platforme sprovodiće se kontinuirano, paralelnim procesom razvoja i testiranja uspostavljenih modula. Segmentacija klijenata će se zasnivati na statističkom profilisanju i individualnom razgovoru sa savetnikom za zapošljavanje. Statističko profilisanje treba da omogući procenu verovatnoće da će se mlada osoba naći u kategoriji NEET na osnovu ličnih karakteristika i geografske lokacije i pomogne savetnicima da segmentišu klijente i opredele potrebnu podršku. Individualni plan zapošljavanja (IPZ) dogovaraće se u okviru zakonskog roka (3 meseca), ali će se internim procedurama Nacionalne službe za zapošljavanje utvrditi različiti rokovi, u skladu sa prethodnom segmentacijom mladih koji se registruju u Garanciju za mlade, tako da će se sa mladima u najvećem riziku IPZ dogovoriti u roku od dve nedelje, sa mladima u umerenom riziku u roku od dva meseca i sa mladima koji su u najmanjem riziku i spremni da se uključe na tržište rada u roku od tri meseca. Učestalost kontakata i intenziviranje razgovora sa savetnikom treba da dovede do identifikacija nepovoljnih okolnosti u kojima se nalazi mlada osoba, prepreka i razloga nedovoljne aktivnosti i nezaposlenosti, kako bi se dogovorile potrebne usluge zapošljavanja, eventualno upućivanje na partnere radi pružanja dodatne podrške i konačno mere aktivne politike zapošljavanja u koje će se lice uključiti radi zapošljavanja ili povećanja zapošljivosti, odnosno odgovarajuća ponuda.

Trenutni portfolio usluga koje Nacionalna služba za zapošljavanje pruža klijentima (savetovanje za zapošljavanje, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, mere aktivnog traženja posla, obilazak poslodavaca, forum poslodavca, posredovanje u zapošljavanju) biće dodatno ojačan i proširen primenom više inicijativa. Prva se odnosi na jačanje usluga posredovanja u zapošljavanju, koje će postati primarno sredstvo za pripremu mladih bez ili sa ograničenim preprekama za ulazak na tržište rada. Ovo, zauzvrat, zahteva dodatno unapređenje saradnje sa poslodavcima i jačanje funkcije novoformiranog Odeljenja za razvoj odnosa sa poslodavcima u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje u pravcu proširenja usluga ka poslodavcima, praćenja njihovih potreba i intenziviranja kontakta sa lokalnim poslodavcima kako bi se prikupila slobodna radna mesta i obezbedilo više ponuda za zaposlenje, kontinuirano obrazovanje i obuku i prakse. Pored postojećih usluga mladima će biti ponuđene i kratke obuke (koje ne vode sticanju priznatih kvalifikacija). Kako ojačana Garancija za mlade stavlja akcenat na digitalne veštine NEET mladih registrovanih u Garanciji za mlade razviće se potrebni alati za procenu i samoprocenu digitalnih veština, kako bi se na osnovu utvrđenih nedostataka, mladima kojima je potrebno unapređenje digitalnih veština ponudile kratke obuke. Savetnici za zapošljavanje će biti informisani o postupku PPU i obučeni da prepoznaju nezaposlene koji bi bili odgovarajući kandidati za ovaj postupak, a planirano je i pilotiranje postupka PPU za 10 mladih registrovanih u Garanciji za mlade. Za nezaposlene mlade samohrane roditelje deteta/dece ispod sedam godina ili porodice u kojoj je jedan supružnik zaposlen, a drugi nezaposlen i ima obavezu čuvanja deteta/dece, uspostaviće se komplementarna podrška u vidu novčanog dodatka za brigu o deci. Konačno, biće proširena ponuda onlajn usluga Nacionalne službe za zapošljavanje i vidljivost Nacionalne službe za zapošljavanje na društvenim mrežama, a radiće se i na razvoju podrške licima nakon uključivanja u meru (post-placement support).

Tabela 2.1.3: Ključne reforme i inicijative – Priprema

Naziv reforme/inicijative

Ključni ciljevi

Ciljna grupa, uključujući broj obuhvaćenih lica (ukoliko je dostupan)

Nivo

Naziv i uloga organizacije koja je nosilac i partnera

Vremenski okvir sprovođenja

Trošak sprovođenja, ukoliko je primenljivo i izvor finansiranja

Planirane reforme

Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

– Uskladiti nacionalni normativni okvir sa zahtevima sistema pružanja usluga GzM (registracija, profilisanje, razdvajanje usluga zapošljavanja i mera APZ, IPZ, podrška nakon uključivanja u meru/zaposlenja, upućivanje na partnere i eksterno ugovaranje usluga (outsourcing), normiranje NSKZ).

Nezaposleni

Nacionalni

MRZBSP (glavni nosilac)

NSZ

Socijalni partneri

2023–2025.

Usvajanje u trećem kvartalu 2025.

Izvor: Budžet RS – tekući troškovi zaposlenih

5.500.000,00 RSD – 2023

Izvor: SDC – Program „Znanjem do posla”

Planirane inicijative

Uvođenje i kontinuirano unapređenje onlajn (pred)registracije i statističkog profilisanja

– Omogućiti nezaposlenim licima onlajn (pred)registraciju na evidenciju NSZ

– Omogućiti NEET mladima onlajn (pred)registraciju u GzM

– Prikupiti podatke potrebne za profilisanje i segmentaciju klijenata

– Olakšati rad savetnika za zapošljavanje prilikom profilisanja, segmentacije klijenata i dogovaranja IPZ

– Proceniti verovatnoću da se mlada osoba nađe u kategoriji NEET

– Digitalizovati IPZ i omogućiti nezaposlenima/mladima unos podataka u dnevnik traženja posla

Nezaposleni

NEET mladi

Nacionalni

NSZ

2023–2026.

10.200.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

9.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027 – Direktni grant NSZ

Jačanje kapaciteta savetnika za zapošljavanje za individualizovani pristup nezaposlenim licima

– Unaprediti veštine savetnika za zapošljavanje za rad sa nezaposlenima na osnovu njihovih individualnih potreba, što će imati uticaj i na kvalitet dogovaranja IPZ

– Unaprediti pružanje usluga KViS kroz kontinuirano sprovođenje internih obuka NSZ

– Osigurati saradnju sa terenskim radnicima koji sprovode aktivnosti dosezanja (OCD)

Nezaposleni

NEET mladi

Nacionalni

NSZ

2023–2026.

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška (MINRZS i NSZ)

Unapređenje procedure i tehnike za dogovaranje i reviziju individualnih planova zapošljavanja

– Intenzivirati kontakte između nezaposlenih i savetnika za zapošljavanje

– Prepoznati barijere sa kojima se suočavaju nezaposleni na evidenciji NSZ i uspostaviti sveobuhvatniji pristup u odgovoru na njihove potrebe

– Unaprediti KViS i targetiranje/selekciju lica prilikom uključivanja u mere APZ

– Internim procedurama utvrditi rokove za dogovaranje IPZ u skladu sa rezultatima statističkog profilisanja

Nezaposleni

NEET mladi

Nacionalni

NSZ

2023–2026.

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška (MINRZS i NSZ)

Sprovođenje i kontinuirano unapređenje posredovanja u zapošljavanju

– Olakšati zapošljavanje nezaposlenih lica i NEET mladih

– Odgovoriti na prijave potrebe poslodavca za zapošljavanjem

Nezaposleni

Lica koja traže zaposlenje

NEET mladi

Poslodavci

Nacionalni

NSZ

2023–2026.

Izvor: Finansijski plan NSZ – tekući troškovi zaposlenih

Unapređenje saradnje sa poslodavcima

– Povećati broj poslodavaca koji sarađuju sa NSZ, koriste usluge NSZ i učestvuju u merama APZ

– Organizovati 6 info sesija sa poslodavcima u 3 pilot filijale

– Povećati obim ponuda (za zaposlenje, kontinuirano obrazovanje i obuku i prakse) za NEET mlade

– Uvesti savetnike za poslodavce (u pilot filijalama koje ih nemaju)

– Unaprediti kapacitete savetnika za poslodavce

Nezaposleni

Lica koja traže zaposlenje

NEET mladi

Poslodavci

Nacionalni

Lokalni

NSZ (glavni nosilac)

JLS

2023–2026.

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška (MINRZS i NSZ)

180.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

Razvoj dodatnih/komplementarnih usluga zapošljavanja

– Obučiti savetnike za zapošljavanje da prepoznaju lica koja bi mogla da se uključe u PPU

– Pilotirati PPU

– Razviti usluge podrške nakon uključivanja u meru/zapošljavanja u portfolio NSZ

– Uvesti komplementarne usluge za mlade (nezaposlene samohrane roditelje deteta/dece ispod 7 godina ili porodice u kojoj je jedan supružnik zaposlen, a drugi nezaposlen i ima obavezu čuvanja deteta/dece) u vidu novčanog dodatka za brigu o deci

– Delegirati kratke obuke (digitalne veštine, jezike) partnerima i privatnim provajderima

– Digitalizovati ponudu usluga NSZ.

– Razviti alat za procenu i samoprocenu digitalnih veština

Nezaposleni

Lica koja traže zaposlenje

NEET mladi

10 mladih registrovanih u GzM uključeno u postupak pilotiranja PPU

701 mladih (nezaposlenih samohranih roditelja deteta/dece ispod 7 godina ili porodice u kojoj je jedan supružnik zaposlen, a drugi nezaposlen i ima obavezu čuvanja deteta/dece) registrovanih u GzM ostvarilo novčani dodatak za brigu o deci

1.100 mladih registrovanih u GzM uključeno u kratke obuke

Nacionalni

Lokalni

NSZ

SDC – Program „Znanjem do posla”

2023–2026.

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška (MINRZS i NSZ)

3.600.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ / pilotiranje PPU

12.066.444,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ / novčani dodatak za brigu o deci

11.371.500,00 RSD

Finansijski jaz za novčani dodatak za brigu o deci za 2025.

5.670.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ/ novčani dodatak za brigu o deci

14.955.840,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ / kratke obuke

14.955.840,00 RSD

Izvor: Budžet RS za 2024 (MINRZS) / kratke obuke

10.080.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS za 2025 (MINRZS) / kratke obuke

13.440.000,00 RSD

Finansijski plan NSZ za 2025 / kratke obuke

10.080.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS za 2026 (MINRZS) / kratke obuke

13.440.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ34 / kratke obuke

9.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ / za alate za procenu i samoprocenu digitalnih veština

–––––––––––––

34 Planiran kroz IPA Operativni program 2024–2027., Direktan grant NSZ koji će se implementirati 2026, 2027 i 2028. godine. U prvoj godini implementacije sredstva će se koristiti za poslednju, 2026. godinu pilotiranja Garancije za mlade.

2.1.4. Ponuda

U okviru poslednje faze – pružanje kvalitetnih ponuda mladima koji su uključeni u Garanciju za mlade planirana reforma odnosi se na donošenje Zakona o radnoj praksi, kojim će se radna praksa uskladiti sa kriterijumima kvaliteta utvrđenim Preporukom Saveta EU o okviru kvaliteta za radne prakse iz 2014. godine35, kako bi se mladim polaznicima prakse omogućilo da steknu kvalitetno radno iskustvo u sigurnim i pravičnim uslovima.

Za mlade koji imaju znanja i veštine koje su potrebne na tržištu rada, savetnik za zapošljavanje posreduje u zapošljavanju u skladu sa prijavljenim potrebama poslodavaca. Posredovanjem u zapošljavanju smatraju se poslovi povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima koji iskazuju potrebu za posredovanjem u zapošljavanju, radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja, i spada u nesubvencionisanu ponudu u okviru Garancije za mlade.

Za mlade koji ne poseduju znanja i veštine koje su tražene u prijavljenim potrebama za zapošljavanjem ili nisu dovoljno motivisani da rade, odnosno poseduju faktore koji ih ograničavaju u traženju posla, u zavisnosti od individualnih potreba svake mlade osobe na raspolaganju su subvencionisane ponude.

Trenutni portfolio mera aktivne politike zapošljavanja koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje je raznovrstan i osmišljen da odgovori, koliko je to moguće, na individualne potrebe nezaposlenih. Međutim, postoje tri velika izazova koje je neophodno rešiti kako bi se ove mere uključile u portfolio ponuda unutar sistema Garancije za mlade. Prvi se odnosi na obuhvat, naime u 2020. godini samo 12,8% od ukupnog broja lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imalo je pristup (finansijskim) merama aktivne politike zapošljavanja, zbog ograničenih finansijskih sredstava. Drugi izazov su efekti pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja koji su često ispod nivoa ostvarenog u EU, posebno obuke za tržište rada. Treća stavka koja zaslužuje pažnju odnosi se na primenu pravila javnih nabavki prilikom ugovaranja obuka za tržište rada. Ova pravila su proceduralno komplikovana i usporavaju organizaciju i realizaciju programa sticanja znanja i razvoja veština. Planiranom analizom preduslova potrebnih za uvođenje vaučera za obuke, kao alternativnog načina da se nezaposlena lica uključe u obuke, predložiće se i eventualne izmene Zakona o javnim nabavkama kako bi se olakšala i ubrzala realizacija obuka za tržište rada, a time unapredili i njeni efekti. Realizacija obuka za tržište rada dodatno je otežana nedovoljnom ponudom akreditovanih programa obuka u okviru neformalnog obrazovanja, na čijem će se unapređenju raditi u okviru reformi i intervencija opisanih u okviru faze rane intervencije. Ovo podrazumeva i promociju akreditacije programa obuke kod poslodavca, odnosno podsticanje poslodavca da uspostave saradnju sa JPOA, kako bi se u okviru ponude Garancije za mlade uključile i obuke na zahtev poslodavca, koje Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi kao meru aktivne politike zapošljavanja, ali koje ne vode uvek do priznate kvalifikacije (dela kvalifikacije). U pravcu proširenja ponuda akreditovanih obuka kod poslodavca i ostvarivanja partnerstava sa različitim akterima van sistema, u saradnji sa SDC – Programom „Znanjem do poslaˮ radiće se i na akreditaciji WBL (work based learning) obuka koje se u okviru ovog programa uspešno sprovode od 2017. godine, kako bi i one mogle da postanu deo ponude za mlade registrovane u Garanciji za mlade.

Dizajn programa „Moja prva plataˮ, kao ponude za radnu praksu, potrebno je unaprediti i uskladiti sa preporukom o okviru kvaliteta, izmenom Uredbe o Programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata”36 u pravcu smanjenja trajanja prakse sa devet na šest meseci.

Pored mera aktivne politike zapošljavanja koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, subvencionisane ponude drugih organa će takođe biti uključene u Garanciju za mlade, prvenstveno one koje pružaju podršku omladinskom preduzetništvu. Ministarstvo privrede je prepoznalo mlade preduzetnike kako značajan potencijal za razvoj ekonomije i pripremilo mere podrške njihovom razvoju, tako da će se Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade uključiti u ponudu Garancije za mlade. Omladinskom preduzetništvu treba pristupiti sistematski, kako bi se verovatnoća da ono generiše ranjivu zaposlenost svela na minimum i kako bi se osiguralo da pokretanje sopstvenog posla bude realna opcija za kvalitetno zapošljavanje mladih. Ovaj pristup uključuje dostupnost specijalizovanih programa obuke za preduzetništvo i snažnu mentorsku podršku tokom prvih godina poslovanja. Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) i akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama (ARRA) pruža mladim preduzetnicima besplatnu nefinansijsku podršku kroz standardizovani set usluga, koji se sastoji od raspoloživih savetodavnih usluga, obavezne obuke za početnike u poslovanju, jedne ili više specijalizovanih obuka i mentoring usluge u trajanju do 40 sati. Pored toga, Ministarstvo turizma i omladine podržava programe razvoja preduzetničkih kompetencija i kulture kod mladih, sa posebnim fokusom na teže zapošljive grupe mladih. Treba napomenuti i da Privredna komora Srbije, preko svog Saveta za omladinsko preduzetništvo, a u saradnji sa Udruženjem mladih privrednika Srbije i organizacijom Privredni forum mladih, radi na definisanju pojma „mladi preduzetnikˮ. Cilj je da se mladi preduzetnik prepozna u normativnim okvirima i okviru drugih dokumenata, kako bi se kreirale odgovarajuće mere podrške i olakšica, i na taj način olakšalo poslovanje mladima koji već vode svoje biznise, ili ohrabrili mladi koji žele da započnu sopstveni posao.

Pored toga, subvencionisanom ponudom Garancije za mlade smatraće se i poreske olakšice koje poslodavci i preduzetnici mogu ostvariti u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Naime, iako država ovde ne izdvaja dodatna sredstva, ona se odriče dela svojih prihoda u cilju podsticanja zapošljavanja novih lica.

–––––––––––––

35 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=CELEX:32014H0327(01)

36 Uredba o Programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata” („Službeni glasnik RS”, br. 107/20, 79/21 i 92/22) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2020/107/1/reg

SUBVENCIONISANE PONUDE GARANCIJE ZA MLADE

PONUDE ZA ZAPOŠLJAVANJE:

Subvencionisano zapošljavanje mladih – finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu poslodavcu iz privatnog sektora za zapošljavanje mladih nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, odnosno subvencija mesečne zarade za zapošljavanje nezaposlenih mladih OSI bez radnog iskustva.

Subvencionisano samozapošljavanje – obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu jednokratne subvencije mladom nezaposlenom licu za otpočinjanje sopstvenog posla, kao i mentorsku podršku.

Pripravništvo za mlade – organizuje se uz zasnivanje radnog odnosa na period od 6 do 12 meseci radi stručnog osposobljavanja za samostalan rad u struci i namenjeno je mladima sa najmanje srednjim obrazovanjem bez radnog iskustva.

Sticanje praktičnih znanja – podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca.

Javni radovi – organizuju se u cilju radnog angažovanja teže zapošljivih mladih i mladih u stanju socijalne potrebe, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa u nerazvijenim i devastiranim područjima.

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade.

Poreske olakšice u skladu Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

PONUDE ZA NASTAVAK OBRAZOVANJA I OBUKU:

Stručna praksa – podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od najduže 6 meseci i namenjena je mladima sa najmanje srednjim obrazovanjem bez radnog iskustva.

Obuka za tržište rada – organizuje se radi sticanja dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija i zapošljivosti nezaposlenih lica i vodi sticanju priznatih kvalifikacija, odnosno dela kvalifikacija. Ove obuke sprovode JPOA u skladu sa akreditovanim programima obuka u okviru neformalnog obrazovanja, i/ili srednje stručne škole koje izdaju javno priznate isprave.

Obuka na zahtev poslodavca – ima za cilj da obezbedi nezaposlenim licima znanja i veštine potrebne za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu. Obuke sprovode akreditovani poslodavci, odnosno poslodavci koji su uspostavili saradnju sa JPOA i/ili srednjim stručnim školama koje izdaju javno priznate isprave.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih – namenjeno je nezaposlenim mladim licima bez osnovnog obrazovanja.

PONUDE ZA RADNU PRAKSU:

Radna praksa37.

Program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ38.

––––––––––––

37 Može biti ponuda nakon usvajanja Zakona o radnoj praksi.

38 Može biti ponuda nakon usklađivanja sa Zakonom o radnoj praksi i Smernicama EK za pripremu Plana implementacije Garancije za mlade (u pogledu dužine trajanja mere – do 6 meseci).

Tabela 2.1.4: Ključne reforme i inicijative za pružanje ponuda Garancije za mlade

Naziv reforme/inicijative

Ključni ciljevi

Ciljna grupa, uključujući broj obuhvaćenih lica (ukoliko je dostupan)

Nivo

Naziv i uloga organizacije koja je nosilac i partner

Vremenski okvir sprovođenja

Trošak sprovođenja, ukoliko je primenljivo i izvor finansiranja

Planirane reforme

Donošenje Zakona o radnoj praksi

– Regulisati radnu praksu u skladu sa Preporukom Saveta EU o okviru kvaliteta za radne prakse iz 2014. godine

– Osigurati da mladi steknu potrebno iskustvo, praktična znanja i veštine za svoju buduću karijeru

Mladi

Nacionalni

MRZBSP (glavni nosilac)

NSZ

Socijalni partneri

2023/2024.

Izvor: Budžet RS – tekući troškovi zaposlenih

1.200.000,00 RSD –

2023

Izvor: SDC – Program „Znanjem do posla”

Planirane inicijative

Izrada analize preduslova za uvođenje vaučera za obuku

– Identifikovanje potrebnih izmena postojećeg zakonodavnog okvira, pre svega Zakona o javnim nabavkama za uvođenje vaučera za obuku

– Unapređenje organizovanja i sprovođenja obuka za tržište rada

– Poboljšanje dostupnosti i efekata obuka za tržište rada

Nezaposleni

NEET mladi

Nacionalni

MRZBSP

NSZ

Ministarstvo finansija

2024.

Izvor: IPA 2020 – Tehnička podrška (MRZBSP i NSZ)

Posredovanje u zapošljavanju

– Zapošljavanje mlade osobe

1.770 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

Tekući troškovi zaposlenih

Subvencije za zapošljavanje mladih iz kategorije teže zapošljivih i mladih OSI bez radnog iskustva

– Podsticati poslodavce da zapošljavaju teže zapošljive mlade

– Podsticati poslodavce da zapošljavaju mlade OSI bez radnog iskustva

468 NEET mladih i mladih OSI

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

36.832.896,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020-Direktni grant NSZ

22,923,926,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2024 (MRZBSP)

19.191.600,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

31.566.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

19.191.600,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

31.566.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Subvencija za samozapošljavanje

– Podržati mlade u pokretanju sopstvenog posla dodelom subvencije za samozapošljavanje i pružanjem mentorske podrške

1.340 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

52.733.340,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

51.005.340,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2024 (MRZBSP)

52.017.600,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

58.012.800,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

52.017.600,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

4.320.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2026 / mentoring

53.692.800,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ / subvencija za samozapošljavanje

Pripravništvo za mlade

– Omogućiti mladima stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje uz zasnivanje radnog odnosa

626 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

116.572.560,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

77.305.968 ,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2024 (MRZBSP)

77.205.600,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

83.144.400,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

72.454.560 ,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

83.144.400,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Sticanje praktičnih znanja

– Omogućiti mladima sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca

318 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

24.541.440,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

12.270.720, 00 RSD

Izvor: Budžet RS 2024 (MRZBSP)

8.316.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

17.820.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

8.910.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

14.850.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Javni radovi

– Omogućiti radno angažovanje teže zapošljivih mladih i mladih u stanju socijalne potrebe

110 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

7.822.560,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

5.680.800,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

5.680.800,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade

– Pružiti podršku mladima u početnoj fazi poslovanja i onima koji tek žele da otpočnu svoje poslovanje

– Podsticanje preduzetništva kao karijerne opcije

NEET mladi

Nacionalni

Lokalni

Ministarstvo privrede

2024–2026.

Izvor: Budžet RS (Ministarstvo privrede)

U okviru 310 miliona RSD – 2024.

U okviru 320 miliona RSD – 2025.

U okviru 330 miliona RSD – 2026.

Poreske olakšice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

– Podsticati poslodavce da zapošljavaju nova lica

Nezaposleni

NEET mladi

Nacionalni

Ministarstvo finansija

Poreska uprava

2024–2026.

Izvor: Budžet RS (Ministarstvo finansija)

Stručna praksa

– Omogućiti mladima stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, u trajanju od 6 meseci, bez zasnivanja radnog odnosa

380 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

12.500.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2024 (MRZBSP)

12.500.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2024

14.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

35.000.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

18.000.000 ,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

45.000.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Obuka za tržište rada

– Omogućiti mladima sticanje stručnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca

– Unaprediti zapošljivost mladih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama

– Omogućiti mladima sticanje potrebnih znanja i veština za rad u IKT sektoru

665 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

58.899.240,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020-Direktni grant NSZ

8.834.886 ,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2024 (MRZBSP)

13.363.200,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

22.272.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

13.363.200,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

22.272.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Obuka na zahtev poslodavca

– Omogućiti mladima da steknu znanja i veštine potrebne za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu na zahtev poslodavca kroz akreditovane obuke

310 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

37.118.880,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MRZBSP) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

5.692.800,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2025 (MRZBSP)

14.232.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2025

5.692.800,00 RSD

Izvor: Budžet RS 2026 (MRZBSP)

14.232.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ 2026

5.692.800,00 RSD

Izvor: Budžet RS i IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih

– Ponuditi mladima bez završenog osnovnog obrazovanja mogućnost da steknu prvu kvalifikaciju

240 NEET mladih

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

2.400.000,00 RSD

Izvor: Finansijski plan NSZ za 2024–2026.

2.2. Transverzalni pokretači

Nesmetano sprovođenje Garancije za mlade zahteva izgradnju snažnih partnerstva na institucionalnom nivou, posebno između resora nadležnih za rad i zapošljavanje, obrazovanje, omladinu, privredu i finansije, sa poslodavcima, kao i sa OCD i kancelarijama za mlade radi sprovođenja aktivnosti dosezanja, osnaživanja i podizanja svesti mladih o podršci koja im je na raspolaganju. Praćenje sprovođenja Garancije za mlade i efekata planiranih reformi i intervencija od ključnog je značaja za kontinuirano prilagođavanje i unapređenje programa Garancije za mlade, kako bi se na što efikasniji način odgovorilo na potrebe NEET mladih. Za praćenje sprovođenja Garancije za mlade i prikupljanje potrebnih podataka za pokazatelje direktnog i naknadnog praćenja zadužena je Nacionalna služba za zapošljavanje, dok će Republički zavod za statistiku obezbediti podatke potrebne za indirektno praćenje. Sredstva za sprovođenje reformi i intervencija planiranih u okviru Plana implementacije, uključujući i pružanje subvencionisanih usluga pripreme i ponude, obezbediće se u okviru budžeta Republike Srbije, finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje, budžeta lokalnih samouprava, IPA fondova i donatorskih projekata tehničke saradnje u oblasti zapošljavanja i obrazovanja. Pored toga za određeni broj planiranih intervencija iskazuje se finansijski jaz, budući da u ovom trenutku nije izvesno iz kojih sredstava će se obezbediti njihovo finansiranje. Kako bi se osiguralo delotvorno upravljanje Garancijom za mlade i pružanje usluga u okviru Garancije za mlade planirano je unapređenje organizacione strukture i angažovanje dodatnih ljudskih resursa u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, dok će se za potrebe sprovođenja aktivnosti dosezanja raditi na unapređenju kapaciteta OCD i kancelarija za mlade u skladu sa pripremljenim Modelom za dosezanje.

2.2.1. Mobilisanje partnerstava

Institucionalni okviri Garancije za mlade u Republici Srbiji su sledeći:

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, preciznije unutrašnja organizaciona jedinica u Sektoru za rad i zapošljavanje, ima funkciju koordinatora Garancije za mlade i odgovorno je za koordinaciju, praćenje i izveštavanje Vladi RS i Evropskoj komisiji o napretku reformi i intervencija predviđenih Planom implementacije, kao i za upravljanje prikupljanjem podataka i vrednovanje uticaja ponuda pruženih NEET mladima. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predsedava Koordinacionim telom za izradu i praćenje sprovođenja Plana implementacije Garancije za mlade, kao i Stručnom grupom Koordinacionog tela.

Koordinaciono telo ima zadatak da pruža smernice i vrši nadzor nad izradom i sprovođenjem Plana implementacije, usmerava rad državnih organa u sprovođenju prepoznatih reformi i inicijativa, razmatra rezultate i pokazatelje sprovođenja Garancije za mlade i daje preporuke za unapređenje, dok Stručna grupa Koordinacionog tela sprovodi pripremne aktivnosti za izradu Plana implementacije, prati njegovo sprovođenje i o preduzetim aktivnostima izveštava Koordinaciono telo. Uloga ovih tela se ne završava usvajanjem Plana implementacije, već se nastavlja i u fazi njegovog sprovođenja i izveštavanja.

Nacionalna služba za zapošljavanje je glavni implementacioni partner i ulazna tačka Garancije za mlade i odgovorna je za pružanje usluga pripreme i ponude NEET mladima registrovanim u Garanciji za mlade. Pored toga Nacionalna služba za zapošljavanje je odgovorna za direktno i naknadno praćenje sprovođenja Garancije za mlade u skladu sa Okvirom pokazatelja za praćenje Garancije za mlade.

Ministarstvo prosvete (i drugi nadležni organi u sektoru obrazovanja) primarno je odgovorno za fazu rane intervencije, odnosno sprovođenje prepoznatih reformi i mera usmerenih na preveniranje ulaska mladih u NEET status kroz unapređenje kvaliteta i relevantnosti formalnog obrazovanja, proširenje obuhvata dualnog obrazovanja i koordinaciju razvoja sistema KViS. Pored toga, Ministarstvo prosvete odgovorno je i za unapređenje ponude neformalnog obrazovanja i razvoj postupka PPU, kroz jedinstveni integrisani sistem NOKS, kako bi se NEET mladima bez odgovarajućih kvalifikacija omogućilo sticanje znanja i veština potrebnih za uključivanje na tržište rada.

Uži sastav Stručne grupe Koordinacionog tela, koji čine Ministarstvo turizma i omladine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Krovna organizacija mladih Srbije, biće odgovoran za razvoj Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema, kao i za koordinaciju pilotiranja dosezanja do NEET mladih koji se nalaze van sistema, na teritoriji tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Odlukom o osnivanju Koordinacionog tela ostavljena mogućnost da u radu po potrebi i pozivu predsednika mogu učestvovati i predstavnici drugih organa i organizacija, iskoristiće se kako bi se uključili i drugi prepoznati akteri, na prvom mestu SDC – Program „Znanjem do poslaˮ koji će zatim izraditi program obuke za dosezanje i aktivaciju NEET mladih na osnovu razvijenog Modela i iste realizovati. Ministarstvo turizma i omladine treba da preuzme primarnu ulogu u promociji aktivnosti dosezanja koje će sprovoditi omladinske OCD, kancelarije za mlade i omladinski radnici. Odgovornost i zadaci OCD, ali i kancelarija za mlade, koje treba da identifikuju i dosegnu do NEET mladih koji su najudaljeniji od tržišta rada i ponude im individualizovanu podršku biće precizirani u okviru Modela za dosezanje.

Ministarstvo privrede odgovorno je za pružanje finansijske podrške mladima koji žele da otpočnu svoje poslovanje, kao deo ponude Garancije za mlade. Dodatno, kako bi pokretanje sopstvenog posla bila opcija za kvalitetno zapošljavanje mladih, Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i Akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama pruža mladim preduzetnicima besplatnu nefinansijsku podršku kroz standardizovani set usluga, koji se sastoji od raspoloživih savetodavnih usluga, obavezne obuke za početnike u poslovanju, jedne ili više specijalizovanih obuka i mentoring usluga.

Ministarstvo finansija odgovorno je za utvrđivanje prava na ostvarivanje poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica i uslova pod kojima se one mogu ostvariti u okviru Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, dok je Poreska uprava odgovorna za njihovo sprovođenje i praćenje.

Uži sastav Stručne grupe Koordinacionog tela, koji čine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo privrede, Republički zavod za statistiku i Krovna organizacija mladih Srbije radiće na uspostavljanju sistema za praćenje Garancije za mlade, razmeni podataka i interoperabilnosti različitih baza podataka. Odlukom o osnivanju Koordinacionog tela ostavljena mogućnost da u radu po potrebi i pozivu predsednika mogu učestvovati i predstavnici drugih organa i organizacija, iskoristiće se kako bi se uključili i drugi prepoznati akteri, na prvom mestu Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Uloga OCD prepoznaje se pre svega u realizaciji aktivnosti dosezanja do mladih. Ipak, treba imati u vidu da planirani Model za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema neće ulogu OCD ograničiti samo na dosezanje, već i na svojevrsnu pripremu i osnaživanje mladih da se uključe u Garanciju za mlade (što može uključivati upućivanje i povezivanje mladih sa relevantnim pružaocima usluga, sticanje mekih veština, karijerno savetovanje i sl.). Dodatno, OCD imaće zadatak da prikupe dodatne informacije o karakteristikama i potrebama mladih, kako bi se istražili razlozi njihove neaktivnosti u cilju kreiranja adekvatnih pristupa za njihovu aktivaciju. Kako bi OCD uspešno realizovale ove aktivnosti, redovno izveštavale o njima i dale doprinos praćenju njihovih efekata potrebno je unaprediti njihove kapacitete39.

Socijalni partneri treba da doprinesu sprovođenju okvira politika Garancije za mlade. Udruženja i organizacije poslodavaca odgovorne su za animiranje i aktiviranje svojih članova kako bi se osiguralo učešće poslodavaca u dualnom obrazovanju i drugim oblicima učenja kroz rad u neformalnom obrazovanju, ali i dovoljan obim ponuda za zapošljavanje i radne prakse za mlade, dok će sindikati biti odgovorni za osiguranje kvaliteta ponuda koje se pružaju mladima u okviru Garancije za mlade, kao i za pružanje informacija i podizanje svesti mladih o pravima na radu i u vezi sa radom.

Lokalne samouprave treba da obezbede usaglašenost lokalnih planskih dokumenata i koordinaciju inicijativa koje mogu ostvariti neposredan ili posredan uticaj na sprovođenje usluga Garancije za mlade na lokalu kao i da uspostave odgovarajuće platforme za kontinuirani dijalog i ostvarivanje saradnje različitih aktera na lokalu, uz podršku Stalne konferencije gradova i opština.

Dodatno partnerstvo ostvaruje se sa Međunarodnom organizacijom rada koja će nastaviti sa pružanjem potrebne podrške i u fazi sprovođenja Plana implementacije, kroz Tehničku podršku EK-MOR.

––––––––––––––

39 Sprovedeno Istraživanje potreba aktera za sprovođenje integrisanih usluga (one-stop-shop) za zapošljivost NEET mladih sa fokusom na 4.0. industrijsku revoluciju, Centar za omladinski rad, 2020. g. ukazuje na nedovoljne kapacitete OCD za sprovođenje aktivnosti dosezanja. Iako, gotovo četiri petine anketiranih OCD ima iskustva u realizaciji projekata koji su se bavili nezaposlenošću NEET, veoma mali broj njih ima iskustvo u aktivnostima dosezanja (11%). Kao ključni problem, kada je u pitanju sprovođenje projekata iz oblasti NEET, prema stavovima OCD izdvaja se poteškoća prilikom pronalaska NEET populacije (34.3%). Dodatno, slab odaziv OCD na poziv MRZBSP da popune upitnike potrebne za njihovo mapiranje, odnosno mapiranja podrške koju pružaju mladima ukazuje na slabu zainteresovanost ili pak na slabu informisanost OCD

Tabela 2.2.1: Ključni akteri i organizacije koji će podržati i realizovati Garanciju za mlade

Naziv organizacije

Vrsta organizacije

Nivo nadležnosti

Uloga u sprovođenju Garancije za mlade

Osiguranje uspeha partnerstava

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBSP)

Organ državne uprave

Nacionalni

Koordinator GzM

Praćenje i izveštavanje Vladi RS i EK o napretku reformi i intervencija predviđenih Planom implementacije

Upravljanje prikupljanjem podataka i vrednovanje uticaja GzM

Predsedavanje Koordinacionim telom i Stručnom grupom Koordinacionog tela

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ)

Organ državne uprave

Nacionalni

Glavni implementacioni partner GzM

Ulazna tačka GzM

Prikupljanje podataka za praćenje direktnih i naknadnih pokazatelja GzM

Ministarstvo prosvete

Organ državne uprave

Nacionalni

Glavni partner u implementaciji reformi i inicijativa rane intervencije

Agencija za kvalifikacije (AzK)

Organ državne uprave

Nacionalni

Sveobuhvatno praćenje implementacije primene standarda KViS

Razvoj tržišno relevantnih standarda kvalifikacija i akreditacija programa obuka u neformalnom obrazovanju za druge organizacije.

Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija (KDONOK)

Organ državne uprave

Nacionalni

Proširenje obuhvata dualnog obrazovanja

Priprema podzakonskih akata koji proističu iz Zakona o NOKS a kojim se uređuje usluga KViS, PPU, obuke i dr.

Usaglašavanje sistema NOKS-a sa sektorskim politikama

Ministarstvo turizma i omladine (MTO)

Organ državne uprave

Nacionalni

Glavni partner u razvoju i implementaciji modela i aktivnosti dosezanja i aktivacije NEET mladih

Ministarstvo privrede

Organ državne uprave

Nacionalni

Partner u realizaciji ponuda za samozapošljavanje NEET mladih

Ministarstvo finansija

Organ državne uprave

Nacionalni

Partner u realizaciji ostvarivanja poreskih olakšica za zapošljavanje NEET mladih

Poreska uprava

Organ državne uprave

Nacionalni

Partner u praćenju sprovođenja GzM

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)

Udruženje

Nacionalni

Lokalni

Učestvuje u razvoju Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema i koordinaciji pilotiranja dosezanja do NEET mladih koji se nalaze van sistema i mapiranju dostupnih usluga za mlade na lokalnom nivou

Organizacije civilnog društva (OCD)

OCD

Lokalni

Sprovođenje aktivnosti dosezanja i aktivacije NEET mladih koji se nalaze van sistema

Organizacije poslodavaca

Socijalni partneri

Nacionalni

Lokalni

Učešće u dualnom obrazovanju i neformalnim oblicima učenja kroz rad

Saradnja sa NSZ i Ministarstvom prosvete

Sindikati

Socijalni partneri

Nacionalni

Lokalni

Učešće u pripremi i usvajanju normativnih i strateških akata

Organizovanje info sesija o pravima mladih na radu i u vezi sa radom

Republički zavod za statistiku (RZS)

Organ državne uprave

Nacionalni

Praćenje makroekonomskih pokazatelja GzM

Uspostavljanje i koordinacija objedinjenog sistema informacija tržišta rada (LMIS)

Lokalne samouprave

Lokalni organi uprave

Lokalni

Staranje o usaglašenosti lokalnih planskih dokumenata i koordinacija lokalnih inicijativa i aktivnosti od značaja za sprovođenje usluga GzM

SKGO

Udruženje

Lokalni

Podrška lokalnim samoupravama da uspostave odgovarajuće platforme za kontinuirani dijalog i ostvarivanje saradnje različitih aktera na lokalu.

Podrška u organizaciji razmene iskustava i primera dobre prakse između lokalnih samouprava u prikupljanju informacija i mapiranju usluga koje se pružaju mladima.

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju – SDC (The Swiss Agency for Development and Cooperation)

Agencija za razvoj i saradnju

Nacionalni

Lokalni

Pružanje podrške Ministarstvu prosvete i MRZBSP u unapređenju strateškog i normativnog okvira, razvoju NOKS i NSKZ.

Učestvuje u razvoju Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema, izradi programa obuke za dosezanje i aktivaciju NEET mladih i realizaciji obuka za dosezanje do NEET mladih.

Razvoj individualizovane podrške licima koja su uključena u meru APZ (post-placement support).

UN Women

Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena

Nacionalni

Sprovođenje istraživanja o usklađivanju radnog i porodičnog života NEET mladih žena

2.2.2. Unapređenje prikupljanja podataka, praćenja i vrednovanja Garancije za mlade

Glavne oblasti koje se odnose na prikupljanje podataka su već istaknute u fazi mapiranja (mapiranje NEET mladih za 2021. i 2022. godinu, prikupljanje dodatnih informacija o neaktivnim mladima koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, istraživanje o mladim ženama sa porodičnim obavezama i obavezama staranja).

Praćenje sprovođenja planiranih reformi i inicijativa u primarnoj je nadležnosti Koordinatora Garancije za mlade (prikupljanje informacija i podataka od partnera i priprema izveštaja na godišnjem nivou). Odlukom o osnivanju Koordinacionog tela za izradu i praćenje sprovođenja Plana implementacije Garancije za mlade propisana je obaveza članova Koordinacionog tela da izveštavaju o implementaciji reformi i intervencija iz nadležnosti organa, odnosno organizacija koje predstavljaju, kao i odgovornost Stručne grupe da prati sprovođenje Plana implementacije i da o preduzetim aktivnostima izveštava Koordinaciono telo. Dodatno, propisano je i da je Koordinaciono telo dužno da dostavi izveštaj Vladi RS najmanje jednom godišnje, dok će se izveštavanje ka Evropskoj komisiji sprovoditi u skladu sa dogovorenom dinamikom.

Svi organi i organizacije koji učestvuju u sprovođenju Garancije za mlade su u obavezi da redovno razmenjuju informacije o broju i strukturi uključenih mladih u Garanciju za mlade, uz poštovanje odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a radi izveštavanja i praćenja efekata Garancije za mlade.

Okvir pokazatelja za praćenje Garancije za mlade40 obuhvata tri kategorije pokazatelja koji se prikupljaju i o kojima se izveštava na godišnjem nivou: zbirno praćenje (makroekonomski pokazatelji), direktno praćenje realizacije Garancije za mlade (pokazatelji priliva/odliva) i naknadno praćenje (pokazatelji rezultata/ishoda). Makroekonomski pokazatelji koriste se za indirektno praćenje efekata sprovođenja Garancije za mlade, kao i uticaja rane intervencije na preveniranje ulaska mladih u NEET status. Glavni zbirni pokazatelj je stopa NEET, dopunjena dodatnim pokazateljima o situaciji na tržištu rada i obrazovanju mladih. Republički zavod za statistiku obezbediće podatke potrebne za izveštavanje o zbirnim makroekonomskim pokazateljima. Direktno praćenje koristi se za praćenje isporuke/sprovođenja Garancije za mlade i zasnovano je na analizi priliva i odliva mladih korisnika Garancije za mlade. Predviđa tri pokazatelja sprovođenja: udeo mladih koji su još uvek u fazi pripreme nakon četiri meseca; udeo mladih sa pozitivnim i pravovremenim izlaskom iz faze pripreme i pokrivenost Garancije za mlade. Naknadno praćenje koristi se za praćenje održivosti ishoda koje su postigli pojedinci uključeni u Garanciju za mlade i predviđa dva indikatora rezultata: situacija mladih nakon 6, 12 i 18 meseci od izlaska iz faze pripreme Garancije za mlade i situacija nakon izlaska iz faze pripreme prema vrsti ponude (zaposlenje; obrazovanje i obuka; radna praksa). Nacionalna služba za zapošljavanje je nadležna za prikupljanje podataka za merenje pokazatelja direktnog i naknadnog praćenja Garancije za mlade.

Da bi ispunila ovu funkciju, Nacionalna služba za zapošljavanje će nadograditi svoju IKT platformu za upravljanje i obradu podataka i urediti svoje interne procedure kako bi omogućila nesmetanu primenu sistema praćenja Garancije za mlade (precizno definisanje ulaska u Garanciju za mlade, izlaska iz faze pripreme, definisanje i razdvajanje kvalitetnih ponuda, početka ponude i dr.).

Rad na obezbeđivanju razmene podataka i interoperabilnosti IKT platforme Nacionalne službe za zapošljavanje sa drugim institucijama odvijaće se u okviru užeg sastava Stručne grupe Koordinacionog tela. Poseban izazov predstavlja razmena podataka sa Ministarstvom privrede koje nema uspostavljen informacioni sistem, odnosno platformu za praćenje podrške koja se pruža mladim preduzetnicima.

Očekuje se da će uspostavljanje objedinjenog sistema informacija tržišta rada (LMIS – Labour market inteligence system) na kome će raditi Republički zavod za statistiku u okviru programskog ciklusa IPA 2022, unaprediti praćenje stanja i kretanja na tržištu rada, sagledavanje trendova i budućih potreba poslodavaca, na nacionalnom i lokalnom nivou kao značajan input za kreiranje na podacima zasnovanih politika zapošljavanja i obrazovnih politika. Navedeno podrazumeva da će konačno biti dostupne i informacije o strani potražnje na tržištu rada, kroz uvođenje anketnog istraživanja o slobodnim poslovima i uspostavljanje registra slobodnih poslova na bazi podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, agencija za zapošljavanje i dr. Značajnu novinu predstavlja i sprovođenje anketnog istraživanja o veštinama odraslih koje treba da ukaže na postojeći jaz u veštinama na tržištu rada.

–––––––––––––

40 Indicator Framework for Monitoring the Youth Guarantee, EUROPEAN COMMISSION-EMCO, 2017, https://ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=13402&langId=en

Tabela 2.2.2: Ključne reforme i inicijative za poboljšanje prikupljanja podataka, praćenja i vrednovanja

Naziv reforme

Očekivana promena

Način merenja promena

Izvor informacija / planirane evaluacije

Izmene i dopune normativnog okvira radi ostvarivanja jedinstvenog pristupa prilikom elektronskog povezivanja sa odgovarajućim evidencijama koje vode nadležni organi

Jedinstveno praćenje situacije mladih uključenih u GzM u okviru različitih elektronskih evidencija

Dostupnost podataka o situaciji svake osobe registrovane u GzM u stvarnom vremenu

„Službeni glasnik RS”

Naziv posebne inicijative

Očekivana promena

Način merenja promena

Izvor informacija / planirane evaluacije

Nadogradnja IKT platforme NSZ za upravljanje i obradu podataka, kao i izveštavanje

Uspostavljanje i razvoj okvira za praćenje GzM, odnosno kontinuirano praćenje situacije mladih koji su se registrovali za uključivanje u GzM

Dostupnost podataka za izračunavanje pokazatelja direktnog i naknadnog praćenja

Izveštaji NSZ

Obezbeđivanje interoperabilnosti IKT platforme NSZ sa drugim institucijama

Uspostavljanje i razvoj okvira za praćenje GzM, odnosno kontinuirano praćenje situacije mladih koji su se registrovali u GzM

Dostupnost podataka za izračunavanje pokazatelja naknadnog praćenja

Izveštaji NSZ

Izrada internih procedura NSZ kako bi se omogućila nesmetana primena sistema pružanja usluga GzM

Omogućeno pružanje usluga u sistemu GzM

Dostupnost podataka o uslugama iz GzM pruženih mladima

Izveštaji NSZ

Uspostavljanje objedinjenog sistema informacija tržišta rada (LMIS)

Unapređene informacije o stanju i kretanjima na tržištu rada na nacionalnom i lokalnom nivou

Dostupnost podataka na lokalnom nivou.

Dostupnost podataka o slobodnim poslovima.

Dostupnost podataka o potrebnim veštinama na tržištu rada.

Izveštaji RZS

2.2.3. Optimalno korišćenje finansijskih sredstava

Procenjeni troškovi reformi politika i inicijativa (mera) planiranih u Planu implementacije iznose oko 4,5 mlrd. RSD (oko 37,7 mil. evra). Iz tekućeg i budućeg državnog budžeta se obezbeđuje 72,9% sredstava, 24,7% sredstava obezbeđuje iz drugih poznatih izvora finansiranja (fondovi EU, donatorska sredstva i sl), dok za određene reforme i inicijative (mere) postoji finansijski jaz koji predstavlja 2,4% od ukupno procenjenih troškova.

Ključni doprinos finansijskim potrebama Planu implementacije predstavljaće fondovi EU (IPA 2020 – Tehnička podrška u oblasti obrazovanja i zapošljavanja i Direktni grant NSZ, IPA Operativni program 2024–2027., EU/UN Women). Napominje se da je pripremljen nacrt IPA Operativnog programa za period 2024–2027. godine za prozor 4, tematski prioritet: obrazovanje, zapošljavanje, socijalna zaštita i inkluzija i zdravstvo. Podrška po oblastima, po iznosima sredstava i po godinama implementacije biće potvrđena potpisivanjem Finansijskog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije.

Za procenjeni finansijski jaz koji iznosi okvirno 107 miliona RSD, što predstavlja 2,4% od ukupno procenjenih troškova, potrebno je obezbediti nedostajuća sredstva iz državnog budžeta, budžeta JLS, autonomne pokrajine ili donatorskih sredstava.

Za pojedine oblasti podrške očekuje se da sredstva budu dostupna tokom pilotiranja Garancije za mlade.

Takođe, potvrđene oblasti podrške potpisivanjem Finansijskog sporazuma (IPA Operativni program 2024–2027), omogućiće ne samo finansiranje pilotiranja Garancije za mlade u 2026. godini, već i (nakon okončanja prvog Plana implementacije), podršku od 2027. do 2030. godine u sprovođenju Garancije za mlade na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

2.2.4. Izgradnja snažnih mehanizama isporuke nadležnih organa i partnera

Sprovođenje Garancije za mlade i koordinacija svih uključenih partnera iziskuje potrebu za jačanjem Sektora za rad i zapošljavanje u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao koordinatora Garancije za mlade, jer postojeći kapaciteti ljudskih resursa nisu dovoljni za sprovođenje zahtevanih poslova (koordinacija i praćenje reformi i inicijativa svih partnera Garancije za mlade na nacionalnom i lokalnom nivou; izveštavanje Vlade RS i Evropske komisije, obavljanje pripremnih radnji za pilotiranje i sprovođenje na celokupnoj teritoriji Republike Srbije i dr.).

Dodatno, izgradnja snažnih mehanizama isporuke od ključnog je značaja za implementaciju Garancije za mlade u Republici Srbiji. Još uvek postoji nekoliko ograničenja koja utiču na performanse Nacionalne službe za zapošljavanje, kao glavnog implementacionog partnera Garancije za mlade. Ograničenja se odnose na: 1) organizacionu strukturu Nacionalne službe za zapošljavanje (nedovoljni kapaciteti za neposredan rad sa klijentima i organizaciona struktura usmerena na menadžment i prateće funkcije); 2) pružanje usluga zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje (bez sistema onlajn (pred)registracije; sistem profilisanja zasnovan na samoproceni nezaposlenog i proceni savetnika za zapošljavanje; ograničena dostupnost usluga za poslodavce; ograničena digitalna ponuda usluga zapošljavanja); 3) realizacija mera aktivne politike zapošljavanja (nisu kontinuirano dostupne tokom cele godine zbog budžetskog ciklusa, sprovođenja složenih postupaka javnih nabavki i ograničenih finansijskih sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja); 4) sistem praćenja efekata mera aktivne politike zapošljavanja fokusiran na status lica na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze.

Da bi se Nacionalnoj službi za zapošljavanje omogućilo da efikasno sprovede inicijative i mere predviđene Planom implementacije, biće neophodno: 1) revidirati pravni okvir kako bi se olakšala implementacija Garancije za mlade (Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti); 2) povećati broj zaposlenih koji rade neposredno sa klijentima i uvesti savetnike za mlade i savetnike za rad sa poslodavcima u pilot filijalama42; 3) povećati iznos finansijskih sredstva (unapređenje dostupnosti i lepeze usluga zapošljavanja i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i kontinuiranu dostupnost mera tokom cele godine; 4) unaprediti IKT platformu Nacionalne službe za zapošljavanje kako bi se omogućilo direktno i naknadno praćenje sprovođenja Garancije za mlade; 5) prilagoditi model pružanja usluga Nacionalne službe za zapošljavanje (onlajn registracija, statističko profilisanje, IPZ, specijalizovane usluge za poslodavce, upućivanje na partnerske organizacije).

Dodatno, delotvorno sprovođenje aktivnosti dosezanja do NEET mladih koji su udaljeni od tržišta rada ili izloženi riziku od socijalne isključenosti, a koji se sami ne obraćaju institucijama za podršku, kao i njihovo osnaživanje radi uključivanja u Garanciju za mlade, iziskuje potrebu za izgradnjom kapaciteta OCD, ali i kancelarija za mlade. Pored toga radiće se na informisanju i aktivnom uključivanju svih prepoznatih partnera kako bi se kroz osnažene kapacitete osiguralo delotvorno sprovođenje Plana implementacije. Forumi poslodavaca koje Nacionalna služba za zapošljavanje realizuje počev od 2022. godine predstavljaju uspostavljanje neposrednog i tematski definisanog kontakta sa poslodavcima radi razmatranja različitih aktuelnih tema na nacionalnom i lokalnom tržištu rada, uz obavezno učešće socijalnih partnera, iskoristiće se za dodatnu promociju Garancije za mlade. Dodatno, sindikati će organizovati info sesije o pravima mladih na radu i vezi sa radom, usmerene prvenstveno na pružaoce usluga za mlade, odnosno savetnike u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, karijerne savetnike i omladinske radnike, koji će mlade neposredno informisati o ostvarivanju i zaštiti ovih prava.

Potrebno je da se pre započinjanja pilotiranja svi relevantni akteri na teritoriji tri filijale gde će se sprovoditi pilotiranje – Kruševac, Niš i Sremska Mitrovica, upoznaju, animiraju i pripreme za sprovođenje aktivnosti u svojoj nadležnosti. U tom pravcu planira se održavanje lokalnih pripremnih sastanaka i izrada analiza lokalnih tržišta rada.

Neke od reformi i inicijativa prethodno su prepoznate i navode se u okviru drugih delova Plana implementacije, tako da tabela prikazuje samo one koje nisu navedene do sada.

–––––––––––––

42 Postupak pilotiranja treba da pomogne da se na osnovu analiza sagleda potreba za izmenom strukture NSZ uključujući i broj potrebnih savetnika za širenje Garancije za mlade na područje RS.

Tabela 2.2.4: Ključne reforme i inicijative za izgradnju snažnih mehanizama isporuke

Naziv reforme/inicijative

Ključni ciljevi

Ciljna grupa, uključujući broj obuhvaćenih lica (ukoliko je dostupan)

Nivo

Naziv i uloga organizacije koja je nosilac i partnera

Vremenski okvir sprovođenja

Troškovi sprovođenja, ukoliko je primenljivo i izvor finansiranja

Planirane reforme

Reforma organizacione strukture NSZ

– Revidirati organizacionu i kadrovsku strukturu NSZ na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi se obezbedila efikasna i pravovremena isporuka usluga GzM

NSZ

Nacionalni

Lokalni

NSZ

2024–2026.

Izvor: Finansijski plan NSZ (nisu potrebna dodatna finansijska sredstva)

Planirane inicijative

Angažovanje i obučavanje dodatnih ljudskih resursa u Sektoru za rad i zapošljavanje, MRZBSP – zapošljavanje državnih službenika

– Unaprediti koordinacione kapacitete MRZBSP kao koordinatora GzM

MRZBSP – Sektor za rad i zapošljavanje – 2 državna službenika

Nacionalni

MRZBSP

Ministarstvo finansija

2024–2026.

Izvor: Budžet RS

Izvor: (MINRZS i NSZ)

IPA 2020 – Tehnička podrška

Angažovanje dodatnih ljudskih resursa u pilot filijalama NSZ – zapošljavanje savetnika za mlade

– Osigurati individualizovan pristup i podršku NEET mladima registrovanim u GzM

– Osigurati blagovremene usluge pripreme i pružanje kvalitetne ponude NEET mladima tokom pilot faze GzM

– Osigurati unapređenu saradnju sa poslodavcima

Pilot filijale NSZ – 7 novozaposlenih savetnika za mlade

Lokalni

NSZ

Ministarstvo finansija

2024–2026.

30.240.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS) i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

Uključivanje u mere APZ dostupno u toku cele godine

– Osigurati nesmetan put mladih NEET od registracije u GzM do dobijanja ponude

Nezaposleni,

NEET mladi

Nacionalni

Lokalni

NSZ (glavni nosilac)

MRZBSP

Ministarstvo finansija

2024–2026.

Izvor: Budžet RS i Finansijski plan NSZ

Izvor: IPA 2020 – Direktni grant NSZ

Nadogradnja i kontinuirano unapređenje IKT platforme NSZ za praćenje GzM

– Prikupiti potrebne podatke za direktno i naknadno praćenje GzM

– Osigurati razmenu podataka i interoperabilnost

Nezaposleni,

NEET mladi

Nacionalni

NSZ

2023–2026.

10.200.000,00 RSD

Izvor: Budžet RS (MINRZS)

i IPA 2020 – Direktni grant NSZ

9.000.000,00 RSD

Izvor: IPA OP 2024–2027. – Direktni grant NSZ

Jačanje kapaciteta OCD i KzM za sprovođenje aktivnosti dosezanja

– Osigurati delotvorno dosezanje do NEET mladih radi njihovog uključivanja u GzM

– Osigurati pružanje usluga dosezanja i praćenje efekata dosezanja u skladu sa utvrđenim standardima u okviru Modela za dosezanje

OCD/Omladinski radnici

KzM

Lokalni

MTO

MRZBSP

KOMS

NAPOR

SDC – Program „Znanjem do posla”

2023–2026.

1.700.000,00 RSD –

2023

Izvor: SDC – Program „Znanjem do posla”

Jačanje kapaciteta partnera za sprovođenje GzM

– Osigurati opredeljenost partnera da aktivno rade na reformama i inicijativama GzM

– Unaprediti kapacitete ustanova i tela iz sektora obrazovanja, socijalne zaštite, sektora za mlade i sl. za implementaciju usluga GzM

– Izraditi Vodič kroz GzM za sve partnere, promocija

– Organizovati forume poslodavaca

– Organizovati info sesije o pravima mladih na radu i u vezi sa radom

Ministarstva

Obrazovne ustanove

JPOA

AzK

Ustanove socijalne zaštite

Poslodavci

Sindikati i dr.

Nacionalni

Lokalni

MRZBSP

NSZ

MP

KDONOK

Sindikati

2023–2026.

Izvor: (MINRZS i NSZ) IPA 2020 – Tehnička podrška

Priprema lokalnih partnera za sprovođenje pilotiranja GzM

– Osigurati da svi prepoznati akteri na lokalnom nivou budu pripremljeni za početak pilotiranja GzM

– Organizovati lokalne pripremne sastanke

– Pripremiti potrebne analize lokalnih tržišta rada

Filijale NSZ

JLS

Obrazovne ustanove

JPOA

Lokalni saveti za zapošljavanje

Poslodavci

Sindikati

OCD

KzM

Regionalne PK

Lokalni

MRZBSP

2023–2024.

Izvor: Budžet RS i Finansijski plan NSZ

3. PRILOZI:

3.1. Prilog 1. Dodatne usluge i ponude Garancije za mlade

Faza pripreme

Kratke obuke – podrazumevaju obuke, u trajanju do dva meseca, koje imaju za cilj unapređenje zapošljivosti kroz sticanje dodatnih znanja i veština (npr. kursevi stranih jezika, IT pismenosti i sl.)43. Tokom trajanja kratke obuke, polaznici ostvaruju pravo na mesečnu novčanu pomoć, putne troškove i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Novčani dodatak za brigu o deci – nezaposleni mladi samohrani roditelj deteta/dece mlađeg/e od sedam (7) godina ili porodice u kojoj je jedan supružnik zaposlen, a drugi nezaposlen i ima obavezu čuvanja deteta/dece, može da ostvari pravo na komplementarnu podršku u vidu novčanog dodatka za brigu o deci radi pokrivanja troškova državne ili privatne predškolske ustanove, dnevnog centra, u slučaju dece sa invaliditetom i dr, u trajanju od najduže šest meseci, ukoliko je roditelj uključen u mere aktivne politike zapošljavanja koje sadrže komponentu obuke i/ili najduže dva meseca, ukoliko je roditelj uključen u mere subvencionisanog zapošljavanja44.

Priznavanje prethodnog učenja – je aktivnost obrazovanja odraslih koja se ostvaruje procenom i validacijom znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom (kroz neformalno ili informalno učenje) i koja omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti na tržištu rada.

U postupku priznavanja prethodnog učenja, kod JPOA, kandidatu se, primenom referentnih instrumenata, procenjuju znanja, veštine i stavovi stečeni kroz radno ili životno iskustvo i priznaju ishodi učenja i kompetencije utvrđene standardom kvalifikacije, koje je u postupku uspeo da dokaže, nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava ili uverenje.

U cilju uvođenja i razvoja priznavanja prethodnog učenja, sprovešće se mapiranje potreba za zanimanjima u tri filijale u kojima se pilotira Garancija za mlade45, a savetnici u Nacionalnoj službi za zapošljavanje biće obučeni da prepoznaju lica koja mogu da se uključe u priznavanje prethodnog učenja, da izvrše selekciju i izbor potencijalnih lica za uključivanje u priznavanje prethodnog učenja za određena zanimanja, a u skladu sa ponudom akreditovanih ustanova.

Faza ponude

Ponuda za zapošljavanje

Subvencionisano zapošljavanje mladih – podrazumeva finansijski podsticaj, u jednokratnom, iznosu poslodavcu iz privatnog sektora za zapošljavanje mladih nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, odnosno subvenciju zarade za zapošljavanje nezaposlenih mladih osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, na mesečnom nivou.

Subvencije za zapošljavanje mladih iz kategorije teže zapošljivih – podrazumeva finansijski podsticaj, u jednokratnom iznosu, poslodavcima iz privatnog sektora, za zapošljavanje nezaposlenih mladih lica i to: mladih bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, mladih iz domskog smeštaja,hraniteljskih i starateljskih porodica, mladih osoba sa invaliditetom, mladih Roma, mladih korisnika novčane socijalne pomoći i sl. Iznos subvencije uslovljen je nivoom razvijenosti lokalne samouprave u kojoj se vrši zapošljavanje, a u skladu sa posebnim aktom Vlade. Realizacija se prati 12 meseci.

Subvencije za zapošljavanje mladih osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva – poslodavac, koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.

Subvencionisano samozapošljavanje – obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu jednokratne subvencije mladom nezaposlenom licu za otpočinjanje sopstvenog posla, kao i mentorsku podršku.

Subvencija za samozapošljavanje – sredstva za samozapošljavanje odobravaju se nezaposlenom mladom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Nezaposlena mlada lica iz kategorije osoba sa invaliditetom imaju pravo na uvećan iznos subvencije. Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana, uzimajući u obzir i pripadnost kategorijama teže zapošljivih lica. Realizacija se prati 12 meseci.

Mentorska podrška za nezaposlene mlade kojima je odobrena subvencija za samozapošljavanje – biće ugovorena sa kompetentnim poslovnim subjektom/pružaocem koji je dokazao da ima iskustva i kapacitet za pružanje specijalističke poslovne podrške u sferi prodaje, marketinga i računovodstva. Mentorska podrška, u trajanju od 24 sata po primaocu subvencije za samozapošljavanje, biće dostupna na zahtev.

Pripravništvo za mlade – organizuje se uz zasnivanje radnog odnosa i podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju, za koje je stečeno najmanje srednje obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.

Pravo na uključivanje u meru imaju nezaposleni mladi, posebno mladi koji su višestruko ranjivi, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih najmanje tri meseca.

Pripravništvo za mlade se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru.

Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje poslodavcu naknadu troškova mesečne zarade za pripravnika sa srednjim obrazovanjem u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima, a za pripravnika sa visokim obrazovanjem u visini minimalne zarade uvećane za 20% sa pripadajućim porezom i doprinosima. Poslodavac je u obavezi da pripravniku isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom.

Trajanje pripravništva za mlade utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje isto finansira šest meseci za mlade sa srednjim obrazovanjem, odnosno do 12 meseci za mlade sa visokim obrazovanjem.

Sticanje praktičnih znanja – podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština obavljanjem konkretnih poslova, kroz zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i namenjeno je mladima bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, kao i mladima koji su višestruko ranjivi. Poslodavac zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim mladim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima u trajanju od tri meseca. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još tri meseca nakon završetka mere. U slučaju da poslodavac zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa nezaposlenim licem na početku mere ili do isteka trećeg meseca, odnosno završetka mere, ima pravo na naknadu troškova zarade za još tri meseca, odnosno u ukupnom trajanju od šest meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje šest meseci nakon isteka finansiranja. Poslodavci moraju imati i zaposlenog mentora, kao i tehničke, prostorne i druge kapacitete za sprovođenje ove mere.

Javni radovi – organizuju se u cilju radnog angažovanja teže zapošljivih mladih i mladih u stanju socijalne potrebe, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa u nerazvijenim i devastiranim područjima. Poslodavac – izvođač javnog rada, zaključuje sa nezaposlenim licem ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Poslodavac – izvođač javnog rada može ostvariti pravo na naknadu troškova sprovođenja javnog rada i naknadu troškova obuke.

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade – sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije raspisivanjem javnog poziva za dodelu bespovratnih sredstava za podsticanje razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade. Podnosici zahteva koji konkurišu za sredstva po programu, mogu se obratiti akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi prošli besplatnu obuku za započinjanje poslovanja i kako bi im se pružila savetodavna i tehnička pomoć u vezi sa javnim pozivom.

Poreske olakšice – u skladu sa propisima u oblasti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na dohodak građana poreske olakšice su namenjene poslodavcima koji zapošljavaju nova lica i to: poreske olakšice koje mogu pod određenim uslovima ostvariti sva pravna lica, preduzetnici, preduzetnici paušalci i preduzetnici poljoprivrednici i poreske olakšice koje mogu koristiti isključivo mikro i mala pravna lica kao i preduzetnici, preduzetnici paušalci i preduzetnici poljoprivrednici. U skladu sa ovim propisima poslodavac ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza i dela plaćenih doprinosa na zaradu, s tim što procenat iznosa za povraćaj zavisi od broja novozaposlenih lica.

Ponude za nastavak obrazovanja i obuku

Stručna praksa – podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, bez zasnivanja radnog odnosa, u trajanju od najduže šest meseci i namenjena je mladima sa najmanje srednjim obrazovanjem bez radnog iskustva.

Obuka za tržište rada – organizuje se radi sticanja dodatnih znanja i veština, u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a u cilju unapređenja kompetencija i zapošljivosti nezaposlenih mladih lica i vode sticanju priznatih kvalifikacija, odnosno dela kvalifikacija. Obuke za tržište rada sprovode JPOA u skladu sa akreditovanim programima obuka u okviru neformalnog obrazovanja, i/ili srednje stručne škole koje izdaju javno priznate isprave.

Obuka na zahtev poslodavca – ima za cilj da obezbedi nezaposlenim mladim licima da steknu znanja i veštine potrebne za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, kod konkretnog poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Obuke sprovode akreditovani poslodavci, odnosno poslodavci koji su uspostavili saradnju sa JPOA i/ili srednjim stručnim školama koje izdaju javno priznate isprave. Poslodavac ima obavezu da zaključi ugovor o radu sa najmanje 50% lica koja su uspešno završila obuku i da ih zadrži u radnom odnosu najmanje još šest meseci. Nacionalna služba za zapošljavanje će pokriti deo troškova obuke koji se isplaćuju poslodavcu, a polaznicima će isplatiti mesečnu naknadu za pohađanje obuke, putne troškove i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih – namenjeno je nezaposlenim mladim licima bez osnovnog obrazovanja i ima za cilj sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje sredstva za troškove prevoza polaznicima ili školskim obrazovnim institucijama, a može snositi i troškove pripreme lica za polaganje završnog ispita.

Ponude za radnu praksu

Radna praksa46

Program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ47

–––––––––––––

46 Može biti ponuda nakon usvajanja Zakona o radnoj praksi.

47 Može biti ponuda nakon usklađivanja sa Zakonom o radnoj praksi i Smernicama EK za pripremu Plana implementacije Garancije za mlade (u pogledu dužine trajanja mere – do 6 meseci).

43 U okviru Garancije za mlade finansiraće se kratke obuke za ukupno 1.100 lica i to: 400 u 2024. godini; 350 u 2025. godini i 350 u 2026. godini.

44 U okviru Garancije za mlade finansiraće se novčani dodatak za brigu o deci za 701 lice i to: 295 u 2024. godini, 271 u 2025. godini i 135 u 2026. godini.

45 U okviru Garancije za mlade finansiraće se uključivanje 10 lica u postupak priznavanja prethodnog učenja u fazi pripreme u 2026. godini.

46 Može biti ponuda nakon usvajanja Zakona o radnoj praksi.

47 Može biti ponuda nakon usklađivanja sa Zakonom o radnoj praksi i Smernicama EK za pripremu Plana implementacije Garancije za mlade (u pogledu dužine trajanja mere – do 6 meseci).

Tabela 1. Projektovani obuhvat nezaposlenih mladih kroz ponude za zapošljavanje i ponude za nastavak obrazovanja i obuku, iz različitih izvora finansiranja, 2024–2026.

Broj korisnika

2024.

2025.

2026.

Budžet RS

FP NSZ

IPA 2020 DG

Budžet RS

FP NSZ

Budžet RS

FP NSZ

OP

24-27

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih mladih iz kategorije teže zapošljivih

50

/

100

40

80

40

/

80

Subvencija za zapošljavanje OSI bez radnog iskustva

18

/

20

10

10

10

/

10

Subvencija za samozapošljavanje

150

/

150

130

140

130

/

140

Pripravništvo za mlade sa srednjim obrazovanjem

50

/

50

40

40

40

/

40

Pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem

60

/

100

50

55

46

/

55

Stručna praksa

50

50

/

40

100

40

/

100

Sticanje praktičnih znanja

50

/

100

28

60

30

/

50

Javni radovi

/

/

50

/

30

/

/

30

Obuka za tržište rada

45

/

300

60

100

60

/

100

Obuka na zahtev poslodavca

/

/

150

20

50

20

50

20

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih

/

80

/

/

80

/

80

/

3.2. Prilog 2. Okvir pokazatelja za praćenje Garancije za mlade

Tabela 1. Makroekonomski pokazatelji – indirektno praćenje

Tabela 2: Pokazatelji za direktno i naknadno praćenje

Izvor

Vrsta

Naziv pokazatelja

Razvrstavanje

Okvir pokazatelja za praćenje GzM

Implementacija (izlaz/proces)

Udeo mladih u GzM nakon ciljanog perioda od četiri meseca (priliv/odliv u okviru GzM)

Priliv: prema polu, starosnoj grupi (15-29), statusu na tržištu rada, nivou obrazovanja dostignuću (ISCED nivoi), prethodnom GzM iskustvu, individualnim nepovoljnim okolnostima.

Odliv: prema vrsti ponude (zaposlenje, obrazovanje/obuka, praksa), vrsti ishoda (pozitivan/negativan), u roku od 4, 6 ili 12 meseci

Pozitivan i blagovremeni izlazak iz GzM

(% procenat)

Po ličnim karakteristikama: (pol, starosna grupa, status na tržištu rada i nivo obrazovanja, prethodno GzM iskustvo, individualna nepovoljna okolnost) i vrsti pozitivnog ishoda (zaposlenje, obrazovanje/obuka, praksa)

Pokrivenost Garancijom za mlade

(% procenat)

Po polu, starosnoj grupi: (15-29), statusu na tržištu rada, nivou obrazovanja (ISCED)

Rezultat (ishod)

Situacija mladih korisnika GzM nakon izlaska iz GzM

(u intervalima od 6, 12 i 18 meseci)

(% procenat)

Po ličnim karakteristikama: (pol, starosna grupa, status na tržištu rada, nivo obrazovanja, prethodno GzM iskustvo, individualna nepovoljna okolnost)

Po ishodu: (i) status pozitivnog ishoda (zaposlenje, obrazovanje/obuka, praksa), (ii) status negativnog ishoda (nezaposlen ili neaktivan) i iii) nepoznat status

Vremenski okvir: 6, 12 i 18 meseci nakon izlaza

Situacija sa mladim korisnicima GzM nakon izlaska iz GzM

(u intervalima od 6, 12 i 18 meseci), po vrsti ponude

(% procenat)

Po ličnim karakteristikama: (pol, starosna grupa, status na tržištu rada, nivo obrazovanja, prethodno GzM iskustvo, individualna nepovoljna okolnost)

Po vrsti ponude: (zaposlenje, obrazovanje/obuka, praksa)

Po ishodu: (i) status pozitivnog ishoda (zaposlenje, obrazovanje/obuka, praksa), (ii) status negativnog ishoda (nezaposlen ili neaktivan) i iii) nepoznat status

Vremenski okvir: 6, 12 i 18 meseci nakon izlaza

Izvor podataka za Tabelu 2: NSZ i od strane NSZ obrađeni podaci drugih pružalaca usluga i ponuda GzM