Zaključak (o utvrđivanju Polazne osnove za donošenje Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima)

Na osnovu člana 43. stava 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 − ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 − US, 72/12, 7/14 − US i 44/14), a u vezi sa članom 11. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 − US i 55/14), na predlog Tela za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima,

Vlada donosi

ZAKLJUČAK

"Službeni glasnik RS", broj 94 od 3. septembra 2014.

1. Utvrđuju se Polazne osnove za donošenje Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima, koje su odštampane uz ovaj zaključak i čine njegov sastavni deo.

2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 344-9672/2014-1

U Beogradu, 30. avgusta 2014. godine

Vlada

Predsednik,

Aleksandar Vučić, s.r.

POLAZNE OSNOVE

ZA DONOŠENJE NACIONALNE STRATEGIJE BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA

I. UVOD

U saobraćajnim nezgodama na putevima Republike Srbije od 1981. do 2013. godine poginulo je 41.718 ljudi dok je 632.907 povređeno, a u periodu od 2002. do 2013. godine poginulo je 9.840 i povređeno 225.148 ljudi. Iako je broj motornih vozila u porastu, prisutan je trend smanjenja broja poginulih i povređenih. Tako je osamdesetih godina prošlog veka trend poginulih na godišnjem nivou bio blizu 2.000, devedesetih godina oko 1.300, u prvoj dekadi ovog veka blizu 1.000, dok je u ovoj dekadi trend oko 700 poginulih godišnje. Uprkos trendu smanjenja broja žrtava, rizik stradanja u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji je višestruko veći u odnosu na države sa razvijenim i stabilnim sistemom bezbednosti saobraćaja poput Švedske, Velike Britanije, Novog Zelanda i dr. Ako se uporedi broj poginulih u odnosu na 100.000 stanovnika (javni rizik) i u odnosu na 100.000 motornih vozila (saobraćajni rizik) jasno se uočava da je Republika Srbija među najnebezbednijim državama Evrope.

Pored ogromnog broja ljudskih tragedija i patnji koje rezultuju žrtvama, saobraćajne nezgode predstavljaju značajan problem države i društva. Ukupni troškovi saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji mere se stotinama miliona evra na godišnjem nivou. Direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda, u zavisnosti od metode obračuna, iznose od 1,7 do 4% BDP Republike Srbije1, jer jedan poginuli reprezentuje prateće troškove države od oko 1.000.000 evra po poginulom. Kapaciteti zdravstvenog i pravosudnog sistema su značajno angažovani aktivnostima koje slede nakon saobraćajnih nezgoda, što umanjuje delotvornost i valjanost ostvarivanja prava na zdravstvenu i sudsku zaštitu svim članovima društva. Treba imati u vidu da je veliki broj bolničkih dana posledica saobraćajnih nezgoda. Privreda takođe trpi posledice saobraćajnih nezgoda, a pre svega osiguravajuća društva i privredni subjekti u čijem poslovanju drumski transport ima osnovnu odnosno značajnu ulogu. Posmatrano iz ugla privrednog napretka, saobraćajne nezgode sprečavaju stvaranje dobara i uništavaju već stvorena dobra.

Saobraćajna nezgoda nije samo saobraćajni problem, već ekonomski, zdravstveni i socijalni problem društva koji nastaje kao posledica propusta u saobraćaju. Saobraćajne nezgode, u većem obimu, nastaju kao posledica nerada, neznanja, neposvećenosti upravljanju bezbednošću saobraćaja i prihvatanja stradanja u saobraćajnim nezgodama.

Preovlađujući stav političkog i javnog mnjenja u Republici Srbiji u prošlosti bio je da su saobraćajne nezgode nužna posledica odvijanja drumskog saobraćaja, i da se stradanje u saobraćaju prihvata kao neminovnost. Vlada ovim aktom jasno i nedvosmisleno prihvata stav da saobraćajne nezgode nisu slučajnost, već posledica grešaka u sistemu čovek–vozilo–put–okolina, a koje se mogu otkloniti odnosno sprečiti boljim i delotvornijim sistemom drumskog saobraćaja i odgovornim delovanjem svih građana, te ističe stav da ne prihvata stradanje u saobraćaju kao neminovnost.

Prilikom sprovođenja politike upravljanja bezbednošću drumskog saobraćaja vodiće se računa o sprovođenju pravne regulative u oblasti bezbednosti saobraćaja u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije.

________________________

1 Na osnovu rezultata istraživanja koje je sproveo Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraćaja.

II. VIZIJA I CILJEVI

1. Vizija

Drumski saobraćaj bez poginulih, sa drastično smanjenim brojem povređenih, i drastično smanjenim troškovima saobraćajnih nezgoda.

2. Misija

Postojan i delotvoran sistem bezbednosti drumskog saobraćaja.

3. Ciljevi

1) Bez poginule dece u saobraćaju od 2020. godine,

2) Broj poginulih lica smanjen za 25% na godišnjem nivou do 2017. godine, u odnosu na 2011. godinu,

3) Prepolovljen broj poginulih lica na godišnjem nivou u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu,

4) Prepolovljen broj teško povređene dece na godišnjem nivou u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu,

5) Smanjenje broja teško povređenih lica na godišnjem nivou od 40% u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu.

III. NAČELA

1. Načelo opšteg interesa

U drumskom saobraćaju učestvuju svi, i svi su izloženi riziku. Negativne posledice saobraćajnih nezgoda utiču na sve, a ne samo na učesnike saobraćajne nezgode i njihove bližnje.

Unapređenje bezbednosti saobraćaja i sprečavanje saobraćajnih nezgoda interes je svakog pojedinca, bez obzira na pol, starost, nacionalnost, versku odnosno političku opredeljenost, društveni položaj i sl.

2. Načelo zajedničkog delovanja

Delovanje u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja i sprečavanja saobraćajnih nezgoda nije dužnost samo činilaca kojima je bezbednost saobraćaja u delokrugu nadležnosti, već svih članova društva i činilaca u zajednici.

3. Načelo podele odgovornosti

Svi moraju da snose odgovornost za svoje propuste u sistemu bezbednosti saobraćaja.

Odgovornost u sistemu bezbednosti u Republici Srbiji imaju svi vidovi i nivoi vlasti, javna uprava, sredstva javnog informisanja, mediji, obrazovne institucije, privredna društva i preduzetnici, udruženja i ostali oblici udruživanja, i građani.

Delovanje u sistemu bezbednosti saobraćaja preduzima se u skladu sa priznatim metodama, pravilima i principima nauke i struke.

4. Načelo zaštite dece

Deca uživaju posebnu zaštitu u saobraćaju.

Prilikom delovanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, bezbednost dece je prvi prioritet.

IV. PODRUČJA DELOVANJA SA SMERNICAMA

Delovanje u sistemu bezbednosti drumskog saobraćaja preduzima se u cilju unapređivanja:

1. Upravljanja bezbednošću saobraćaja;

2. Bezbednosti puteva;

3. Bezbednosti vozila;

4. Bezbednosti učesnika u saobraćaju;

5. Delovanja nakon saobraćajne nezgode.

1. Unapređivanje upravljanja bezbednošću saobraćaja

Osnovne smernice u području delovanja ka unapređivanju sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja su:

1) postavljanje strateškog i pravnog okvira;

2) izgradnja i jačanje činilaca u sistemu upravljanja (izgradnja i jačanje kapaciteta i integriteta institucija i pojedinaca);

3) izgradnja i jačanje upravljanja radom činilaca i kontrole rada činilaca u sistemu upravljanja;

4) izgradnja i jačanje veza između činilaca u sistemu upravljanja;

5) upravljanje podacima;

6) postojano finansiranje, transparentno trošenje sredstava i transparentna analiza odnosa uloženih sredstava i ostvarenih efekata.

2. Unapređivanje bezbednosti puta

Osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti puteva su:

1) put ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode;

2) put treba da spreči saobraćajnu nezgodu kada dođe do greške učesnika u saobraćaju ili greške na vozilu;

3) put treba da spreči ili ublaži posledice nastale saobraćajne nezgode.

3. Unapređenje bezbednosti vozila

Osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti vozila su:

1) vozilo ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode;

2) vozilo treba da spreči saobraćajnu nezgodu kada dođe do greške učesnika u saobraćaju ili greške puta;

3) vozilo treba da ima mogućnost da spreči ili ublaži posledice nastale u saobraćajnoj nezgodi.

4. Unapređivanje bezbednosti učesnika u saobraćaju

Osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti učesnika u saobraćaju su:

1) izgradnja i promena svesti, stavova, znanja i veština učesnika u saobraćaju kroz obrazovanje, informisanje i vaspitanje;

2) promena ponašanja učesnika u saobraćaju kao rezultat kontrole i sankcionisanja;

3) uklanjanje iz sistema (trajno ili privremeno) učesnika u saobraćaju koji nisu podobni za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.

5. Unapređenje delovanja nakon saobraćajne nezgode

Osnovne smernice u području unapređenja delovanja nakon saobraćajne nezgode su:

1) sprečavanje nastanka saobraćajne nezgode kao posledica prethodno nastale saobraćajne nezgode (tzv. „sekundarne saobraćajne nezgode”);

2) spasavanje života, odnosno ublažavanje zdravstvenih posledica povređenih učesnika saobraćajne nezgode;

3) utvrđivanje greške koja je uzrokovala saobraćajnu nezgodu odnosno doprinela težini posledica i primena mera za trajno otklanjanje uticaja (ponavljanja) greške;

4) utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje činioca koji je uzrokovao saobraćajnu nezgodu odnosno doprineo težini posledica;

5) otklanjanje odnosno ublažavanje zdravstvenih, finansijskih i drugih posledica saobraćajne nezgode;

6) koordinacija delovanja hitnih službi prilikom otklanjanja odnosno ublažavanja posledica saobraćajnih nezgoda.

V. ROK ZA DONOŠENJE STRATEGIJE

Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja na putevima će biti doneta u roku od tri meseca od dana usvajanja ovog zaključka.