stav. Ћир

Član 265 · Krivični zakonik Srbije

Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra

Krivična dela protiv životne sredine

Osnovni oblik
Zatvor od 6 meseci do 5 godina srednje teško
Raspon u članu
Novčana kazna ili zatvor do 5 godina
Gonjenje
Javni tužilac, po službenoj dužnosti
Izmene
Sl. glasnik 72/2009
1

Ko uništi ili ošteti posebno zaštićeno prirodno dobro, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Zatvor od 6 meseci do 5 godina

2

Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Novčana kazna ili zatvor do 6 meseci

3

Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo strogo zaštićenu, odnosno zaštićenu vrstu biljaka ili životinja ili uveze ili unese u Srbiju stranu vrstu biljaka ili životinja zaštićenu međunarodnim ugovorima i dokumentima, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Zatvor od 3 meseca do 3 godine i novčana kazna

4

Za pokušaj dela iz stava 3. ovog člana će se kazniti.

5

Strogo zaštićena ili zaštićena vrsta biljaka ili životinja iz stava 3. ovog člana oduzeće se.

Kako ljudi opisuju ovo delo

Opiši svoju situaciju — Stav pokazuje moguće članove i kaznu →

Šta sudovi stvarno izriču

Pravnosnažno osuđena punoletna lica, 2022–2024: 13 (od toga za pokušaj 1) — mali broj, zato bez procenata

Kad je izrečen zatvor (3): 3–6 meseci: 3.

Izvor: Republički zavod za statistiku, bilten „Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji“. Brojevi važe za ceo član — svi stavovi i oblici zajedno — i ne predviđaju ishod pojedinačnog predmeta. Kućni zatvor je kazna zatvora do jedne godine koja se izdržava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Zavod objavljuje raspone, ne pojedinačne kazne.

Istorija izmena

Menjan 1 put, poslednji put 2009. godine.

  1. Novi tekst

    Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika · Sl. glasnik RS 72/2009 · na snazi od 11. septembra 2009.

  2. Prvobitni tekst

    Krivični zakonik · Sl. glasnik RS 85/2005 · na snazi od 1. januara 2006.

Tekst svake izmene i prvobitni tekst člana iz 2005. godine dostupni su u planu Pro.

Šta treba znati

  1. Prijava se podnosi javnom tužiocu ili policiji

    Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom; ako se preda policiji, ona je prima i odmah dostavlja tužiocu (čl. 280 i 281 Zakonika o krivičnom postupku). Tužilac zatim goni po službenoj dužnosti. ZKP čl. 280 · ZKP čl. 281

  2. Gonjenje zastareva za 5 godina

    Rok teče od izvršenja dela, a ako posledica nastupi kasnije — od dana kad je nastupila; prekida se radnjama organa gonjenja, a u svakom slučaju ističe posle 10 godina (čl. 103 i 104). Zakon za pojedina dela predviđa izuzetke. KZ čl. 103 · KZ čl. 104

  3. Kažnjiv je i pokušaj

    Odgovara i onaj ko je delo započeo, a nije ga dovršio; kazna može biti ublažena (čl. 30). KZ čl. 30

  4. Važi zakon iz vremena kad je delo učinjeno

    Ako je zakon posle toga menjan, primenjuje se onaj koji je najblaži za učinioca (čl. 5). Ovaj član je menjan (Sl. glasnik 72/2009), pa kazna i opis dela zavise od toga kada je delo učinjeno. Ovde je prikazan tekst koji važi danas. KZ čl. 5

Česta pitanja

Koja je kazna za delo „Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra“?

Za osnovni oblik (čl. 265 st. 1 Krivičnog zakonika) propisana je kazna: zatvor od 6 meseci do 5 godina. Teži i lakši oblici imaju druge raspone.

Ko pokreće postupak za delo „Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra“?

Javni tužilac, po službenoj dužnosti.

Kada zastareva gonjenje za delo „Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra“?

Po opštem pravilu za 5 godina od izvršenja dela (ako posledica nastupi kasnije — od tada), a u svakom slučaju posle 10 godina (čl. 103 i 104 Krivičnog zakonika).

Koja se kazna najčešće izriče za delo „Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra“?

U praksi retko: 13 osuđenih lica. Podatak je za sva pravnosnažno osuđena punoletna lica u Srbiji 2022–2024 (13), za ceo član, prema Republičkom zavodu za statistiku; ne predviđa ishod pojedinačnog predmeta.