Члан 1 Предмет
Овим законом уређују се електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
Информационе технологије
76 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 52/2021 · историја измена.
Овим законом уређују се електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
(1) Поједини изрази, у смислу овог закона, имају следеће значење:
(2) Сви појмови који се користе у овом закону у мушком роду, обухватају исте појмове у женском роду.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Пружалац услуга од поверења пружа услуге од поверења у складу са овим законом.
(2) Одредбе овог закона не примењују се на услуге од поверења које се пружају искључиво у оквиру затвореног система, односно ограниченог круга учесника, који може бити одређен споразумом, интерним актом или прописом, и које немају утицај на треће стране, односно не обавезују трећа лица ван тог система.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Пружалац услуга од поверења односно услуге електронске идентификације приликом обраде података о личности поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
(2) У оквиру електронске трансакције стране се могу представљати псеудонимом ако прописом, уговором или на други обавезујући начин није другачије одређено.
Поступак електронске идентификације и аутентикације може бити покренут само на захтев правног или физичког лица које је предмет идентификације, осим ако је прописом другачије одређено.
Услуге од поверења, услуге електронске идентификације и производи који се користе за пружање тих услуга једнако су доступни и особама с инвалидитетом.
Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.
(1) Електронски документ се израђује применом једне од доступних и употребљивих информационо комуникационих технологија, ако законом није другачије одређено.
(2) Електронски документ који представља архивску грађу израђује се у форми која задовољава услове прописане овим законом за поуздану припрему за електронско чување.
(1) Електронски документ садржи унутрашњу и спољну форму приказа.
(2) Унутрашња форма приказа састоји се од техничко-програмске форме записивања садржине електронског документа.
(3) Спољна форма приказа састоји се од визуелног или другог разумљивог приказа садржине електронског документа.
(4) Ако документ садржи електронски потпис или електронски печат, та чињеница треба да буде јасно исказана у спољној форми електронског документа.
(5) Уколико електронски документ садржи електронски потпис или печат физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта, свака друга форма потписа или печата истог физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта је излишна.
(1) Електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.
(2) Електронски документ који има истоветан дигитални запис оригиналном електронском документу сматра се оригиналом.
(3) Копија електронског документа на папиру израђује се штампањем спољне форме електронског документа.
(4) Електронски документ који је настао дигитализацијом изворног документа чија форма није електронска, сматра се копијом изворног документа.
(1) Акт који је дигитализован има исту доказну снагу као оригинални акт ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:
(1) физичког односно овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта или овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или
(2) лица које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа, или
(3) лица које је посебним законом овлашћено за оверу дигитализованог акта;
(5) Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења дигитализовати акт и оверити дигитализовани акт квалификованим електронским печатом органа или својим квалификованим електронским потписом, чиме се потврђује истоветност дигитализованог акта са оригиналном исправом.
(6) Дигитализовани акт који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.
(1) Одштампани примерак електронског документа има исту доказну снагу као оригинални акт, ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:
(1) физичког лица, овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или
(2) лица које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа;
(1) својеручним потписом физичког лица, или
(2) својеручним потписом овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица, као и печатом физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно правног лица, ако постоји законска обавеза да акт садржи печат, или
(3) од стране лица које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа.
(7) Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења одштампати електронски документ на папиру и оверити одштампани примерак електронског документа на начин из става 1. тачка 2) подтачка (2) овог члана, при чему одштампани примерак електронског документа обавезно садржи печат утврђен законом којим се уређује печат државних и других органа.
(8) Одштампани примерак електронског документа који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.
(1) Потврда о пријему електронског документа је доказ да је тај документ примљен од стране примаоца.
(2) Потврду о пријему електронског документа издаје прималац електронског документа или пружалац услуге електронске доставе.
(3) Брисан је ранији став 3. (види члан 3. Закона - 52/2021-22)
(4) Обавеза издавања потврде о пријему електронског документа и елементи садржаја потврде уређују се прописима или вољом странака, ако законом није другачије одређено.
Сваки примљени електронски документ сматра се посебним документом, осим ако је више пута примљен истоветан документ и прималац је знао или је морао знати да је реч о истоветном документу.
Електронско општење и електронско достављање између органа јавне власти и странака врши се у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, законом којим се уређује електронска управа и другим прописима, као и путем услуге квалификоване електронске доставе.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
Достављање електронских докумената између органа јавне власти обавља се путем електронске поште, сервисне магистрале органа, услуге квалификоване електронске доставе или другим електронским путем, у складу са прописом.
Шема електронске идентификације мора:
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Шеме електронске идентификације разврставају се према нивоу поузданости на:
(2) Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационог друштва (у даљем тексту: Министарство), уређује ближе услове које морају да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости, а нарочито:
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације представља скуп података о пружаоцима услуге електронске идентификације и о шемама електронске идентификације, који води Министарство.
(2) Пружалац услуге електронске идентификације подноси Министарству захтев и потребну документацију за упис у Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације.
(3) Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су службена адреса, број службеног телефона и службена адреса електронске поште у сврху доступности података корисницима услуге о пружаоцу услуге електронске идентификације.
(4) Саставни део Регистра из става 1. овог члана су и шеме електронске идентификације са листе коју, у складу са чланом 9. Уредбе еИДАС, објављује Европска комисија.
(5) Министарство прописује садржај и начин вођења Регистра из става 1. овог члана, као и начин подношења захтева за упис у тај регистар, у складу са законом који уређује општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин објављивања података из тог регистра.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) За утврђивање идентитета у електронском пословању могу се користити шеме електронске идентификације које су уписане у регистар из члана 19. овог закона, као и шеме електронске идентификације које нису уписане у регистар.
(2) Исказ воље не може се оспорити само зато што су, уместо потписа, коришћене шеме електронске идентификације из става 1. овог члана.
(3) Шема електронске идентификације која је уписана у регистар из члана 19. овог закона (у даљем тексту: регистрована шема електронске идентификације) може се користити за утврђивање идентитета странке у општењу са органом јавне власти.
(4) У општењу странке са органима јавне власти идентитет странке утврђен на основу регистроване шеме електронске идентификације високог нивоа поузданости замењује потпис странке на поднеску.
(5) Прописом може бити одређено да се у случају из става 4. овог члана може користити шема електронске идентификације средњег или основног нивоа поузданости, ако су ризик од злоупотребе и могућа штета од злоупотребе такви да није неопходно користити шему високог нивоа поузданости.
(1) Издавалац средстава електронске идентификације одговоран је за штету која је настала због тога што средство за идентификацију није издато у складу са шемом електронске идентификације која испуњава услове из члана 17. овог закона.
(2) За штету насталу услед неисправно спроведеног поступка аутентикације одговорна је страна која спроводи тај поступак, ако је штету проузроковала намерно или непажњом.
(1) Пружаоци услуга електронске идентификације предузимају потребне техничке, физичке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга.
(2) Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика и предвиђеном нивоу поузданости шеме електронске идентификације, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.
(1) Министарство сарађује са надлежним међународним телима по питањима прекограничне интероперабилности шема електронске идентификације и предузима мере из своје надлежности како би се успоставио што виши ниво интероперабилности шема електронске идентификације на националном нивоу.
(2) Прекогранична интероперабилност регистрованих шема електронске идентификације се остварује путем успостављања чвора који омогућава прекограничну аутентикацију лица, чиме се обезбеђује да се инфраструктура електронске идентификације једне државе повеже са инфраструктуром електронске идентификације друге државе.
(3) Чвор успоставља и њиме управља служба Владе надлежна за пројектовање, развој, изградњу, одржавање и унапређење рачунарске мреже републичких органа.
(4) У процесу управљања чвором орган из става 3. овог члана дужан је да:
(5) Прописом Владе из члана 18. став 2. овог закона ближе се уређују услови из става 4. тач. 5), 8) и 9) овог члана који се односе на чвор.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
Министарство Европској комисији може пријављивати регистроване шеме електронског идентитета које испуњавају услове из Уредбе ЕУ бр. 910/2014 Европског парламента и Савета (у даљем тексту: Уредба еИДАС).
(1) Пружалац услуге од поверења одговоран је за штету насталу услед тога што није поступио у складу са овим законом уколико је штету проузроковао намерно или непажњом.
(2) Терет доказивања намере или непажње пружаоца услуга од поверења је на физичком или правном лицу које захтева накнаду штете из става 1. овог члана.
(3) Терет доказивања да штета није настала услед намере или непажње квалификованог пружаоца услуга од поверења из става 1. овог члана је на том пружаоцу услуга.
(4) Пружалац услуга од поверења није одговоран за штету насталу због коришћења услуге којом је прекорачено назначено ограничење, ако је корисник услуге од поверења о таквом ограничењу унапред обавештен.
Корисник услуге од поверења дужан је да чува средства и податке за формирање електронског потписа односно печата од неовлашћеног приступа и употребе, и да исте користи у складу са одредбама овог закона.
(1) Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, предузимају потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења.
(2) Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.
(3) Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, обавештавају Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења .
(4) Ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могли неповољно утицати на кориснике услуга од поверења, пружалац услуга од поверења о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, обавештава корисника услуга од поверења.
(5) Министарство обавештава јавност или захтева од пружаоца услуга од поверења да то учини, ако утврди да је објављивање података о повреди безбедности или губитка интегритета услуге у јавном интересу.
(6) Министарство ће остварити сарадњу са одговарајућим институцијама других држава по питању размене података о нарушавању безбедности и интегритета, у складу са одговарајућим потврђеним међународним споразумима.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
Министарство врши следеће послове:
Министарство обавља и послове:
(1) О пружању квалификоване услуге од поверења закључује се уговор између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења, на захтев корисника.
(2) Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да, пре закључивања уговора из става 1. овог члана, обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге, а нарочито о:
(3) Корисник квалификоване услуге од поверења може користити услуге од поверења једног или више пружалаца услуга од поверења.
(1) Пружалац квалификованих услуга од поверења мора:
(1) да су јавно расположиви само када је добијена сагласност лица чији су то подаци,
(2) да само овлашћена лица могу уносити податке и вршити измене,
(3) да се може проверавати аутентичност података;
(5) Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да донесе акта којима одређује:
(6) Пружаоци услуга од поверења који издају квалификоване електронске сертификате дужни су да достављају Министарству податке о броју сертификата издатих од почетка пружања услуге до 31. децембра календарске године и податке о броју важећих сертификата на дан 31. децембар календарске године.
(7) Ажурни подаци из става 3. овог члана достављају се редовно, најкасније до 15. јануара за претходну годину, као и по потреби, ванредно, на захтев Министарства.
(8) Влада, на предлог Министарства, ближе уређује услове за пружање квалификоване услуге од поверења из става 1. овог члана и садржај аката из става 2. овог члана, укључујући одређивање међународних стандарда који се примењују.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
Министарство прописује најнижи износ осигурања од ризика одговорности за штету насталу вршењем услуге квалификоване услуге од поверења.
(1) При издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења пружалац квалификоване услуге од поверења проверава податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са законом.
(2) Проверу података из става 1. овог члана пружалац квалификоване услуге од поверења врши:
(3) Провера података из става 2. овог члана врши се на начин уређен прописом из члана 31. овог закона који ближе уређује услове за пружање квалификоване услуге од поверења.
(4) О промени података из става 1. овог члана, физичко односно правно лице дужно је да, без одлагања, обавести пружаоца квалификоване услуге од поверења.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења (у даљем тексту: оцењивање испуњености услова) обавља тело за оцењивање усаглашености које је, у складу са законом којим се уређује акредитација, акредитовано за оцењивање усаглашености пружаоца квалификованих услуга од поверења и квалификованих услуга од поверења које они пружају.
(2) Након спроведеног оцењивања испуњености услова тело за оцењивање усаглашености сачињава извештај о оцењивању усаглашености.
(3) Оцењивање испуњености услова врши се пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења и најмање једном у 24 месеца.
(4) Након завршеног оцењивања испуњености услова пружалац услуге од поверења доставља Министарству извештај о оцењивању усаглашености, у року од три радна дана од дана када га је примио.
(5) Министарство може наложити ванредно оцењивање испуњености услова ако се утврде неправилности у пружању квалификованих услуга од поверења или ако наступи инцидент који је у значајној мери угрозио или нарушио информациону безбедност.
(6) Ванредно оцењивање испуњености услова врши тело за оцењивање усаглашености које није повезано са вршењем претходног оцењивања.
(7) Трошкове оцењивања испуњености услова, укључујући ванредна оцењивања, сноси пружалац квалификоване услуге од поверења.
(8) Министарство утврђује листу стандарда које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености, обавезну садржину извештаја о оцењивању усаглашености и поступак оцењивања испуњености услова односно оцењивања усаглашености квалификованих услуга од поверења.
(1) Регистар пружалаца квалификованих услуга од поверења представља скуп података о пружаоцима квалификованих услуга од поверења и о квалификованим услугама од поверења који води Министарство.
(2) Пружалац квалификованих услуга од поверења подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца квалификованих услуга од поверења .
(3) Пружалац квалификованих услуга од поверења мора бити уписан у регистар из става 1. овог члана пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења.
(4) Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се докази о чињеницама исказаним у захтеву укључујући извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. став 4. овог закона којим је оцењено да подносилац захтева и квалификоване услуге од поверења које он намерава да пружа испуњавају услове из овог закона.
(5) Министарство решава о упису пружаоца квалификованих услуга од поверења у регистар из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана подношења уредног захтева.
(6) У поступку решавања из става 4. овог члана Министарство може захтевати прилагање додатних доказа, као и додатну проверу техничких и безбедносних компоненти и оперативног рада.
(7) Ако пружалац услуга престане да испуњава услове прописане овим законом Министарство доноси решење о његовом брисању из регистра из става 1. овог члана.
(8) Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су службена адреса, службени број телефона и службена адреса електронске поште у сврху доступности података о пружаоцу квалификоване услуге од поверења са којим се закључује уговор о пружању услуге.
(9) Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар из става 1. овог члана у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин провере испуњености услова за пружање квалификоване услуге од поверења.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Издавалац квалификованих електронских сертификата који намерава да престане са обављањем делатности дужан је да о намери раскида уговора обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство, најмање три месеца пре настанка намераваног престанка обављања делатности.
(2) Издавалац квалификованих електронских сертификата који престаје са обављањем послова дужан је да обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике квалификоване услуге од поверења којима је издао сертификат, а ако за то нема могућности, дужан је да опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах обавести Министарство.
(3) Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да достави сву документацију и неопходна техничка средства у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења.
(4) Ако издавалац квалификованих електронских сертификата не поступи у складу са ставом 3. овог члана, дужан је да достави сву документацију Министарству које ће извршити опозив свих сертификата, без одлагања, а на трошак издаваоца квалификованих електронских сертификата.
(5) У случају привремене забране вршења услуга, сертификати издати до дана настанка узрока због којих је изречена мера забране, остају у важности.
Орган јавне власти дужан је да у пружању услуга електронске управе у смислу закона којим се уређује електронска управа у софтверским решењима омогући употребу квалификованих електронских сертификата и квалификованих електронских временских жигова издатих од свих пружалаца квалификованих услуга од поверења уписаних у Регистар из члана 35. овог закона.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Државни орган може пружати квалификоване услуге од поверења уколико испуњава услове за пружање услуга предвиђене овим законом.
(2) Оцењивање испуњености услова државног органа за пружање услуге од поверења врши министарство, односно инспектор за електронску идентификацију и услуге од поверења, након поднетог захтева.
(3) Изузетно од става 2. овог члана оцењивање испуњености услова врши се на основу интерне контроле у сарадњи са надлежним министарством само у случају када је пружалац квалификоване услуге од поверења министарство надлежно за послове одбране, уз обавезу достављања извештаја о извршеној интерној контроли надлежном министарству.
(4) Након провере испуњености услова Влада уредбом утврђује да државни орган може да обавља квалификовану услугу од поверења која је била предмет оцењивања из става 2. овог члана.
(5) Министарство врши упис државног органа у регистар из члана 35. овог закона, на основу уредбе из става 4. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Јавна листа квалификованих услуга од поверења на аутоматизујући начин поуздајућим странама обезбеђује поуздану информацију о статусу пружаоца квалификованих услуга од поверења и њихових квалификованих услуга у складу са подацима уписаним у регистар из члана 35. овог закона.
(2) Јавна листа квалификованих услуга од поверења садржи информацију о релевантним протеклим догађајима у вези са статусом садашњих и бивших пружалаца и њихових услуга током времена, укључујући информацију о почетку пружања, губитку целовитости услуге од поверења, привременој забрани, престанку пружања услуге, брисању из регистра и другим догађајима забележеним у оквиру послова вођења регистра, инспекцијског надзора или догађајима пријављеним од стране пружаоца, а који утичу на прихватљивост квалификоване услуге од поверења и поступак утврђивања њеног статуса у одређеном временском тренутку.
(3) У Јавну листу квалификованих услуга од поверења уписују се подаци из ст. 1. и 2. овог члана као и други подаци утврђени прописом Министарства из става 6. овог члана и одговарајућим стандардима.
(4) Пружаоци квалификованих услуга од поверења дужни су да, на захтев Министарства, у року од седам дана, доставе податке из става 3. овог члана, као и да о свакој промени података из става 3. овог члана обавесте Министарство без одлагања.
(5) Подаци о сертификату којим је подржан потпис Јавне листе квалификованих услуга од поверења, укључујући сха-256 отисак објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(6) Министарство прописује техничке услове, форму и начин објављивања јавне листе квалификованих услуга од поверења и услове које министарство надлежно за објављивање јавне листе квалификованих услуга од поверења мора да обезбеди при њеном формирању, потписивању и објављивању.
(7) Форма и начин објављивања јавне листе квалификованих услуга од поверења из става 6. овог члана треба да буду усклађени са техничким условима за листе од поверења из члана 22. Уредбе еИДАС.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења (у даљем тексту: Знак поузданости) је знак којим се на једноставан, препознатљив и јасан начин означава квалификована услуга од поверења.
(2) Регистровани пружаоци квалификованих услуга од поверења имају право да користе Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења које пружају.
(3) Знак поузданости из става 1. користи се до ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.
(4) Министарство прописује изглед, састав, величину и дизајн Знака поузданости за квалификоване услуге од поверења.
Квалификована услуга од поверења коју пружа страни пружалац услуге од поверења у реципроцитету је са домаћом услугом од поверења у земљи страног пружаоца услуге, што је регулисано потврђеним међународним споразумом.
(1) Услуге од поверења се пружају у областима:
(2) Квалификоване услуге од поверења су:
(3) Пружалац услуга од поверења односно квалификованих услуга од поверења може пружати једну или више услуга из ст. 1. и 2. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
Напредни електронски потпис односно напредни електронски печат мора:
(1) Квалификовани електронски сертификат мора да садржи:
(1) за потписника:
(3) – име и презиме или псеудоним, а уколико је употребљен псеудоним то мора бити јасно обележено у оквиру квалификованог електронског сертификата;
(4) – ЈМБГ, уколико је у захтеву за издавање сертификата потписник захтевао да сертификат садржи ЈМБГ;
(2) за печатиоца: назив, држава и матични број односно јединствена идентификациона ознака у складу са правном регулативом те државе, уколико постоји;
(6) Квалификовани електронски сертификати, поред обележја из става 1. овог члана, могу укључивати додатна обележја.
(7) Министарство ближе прописује услове које морају да испуњавају квалификовани електронски сертификати из става 1. овог члана.
(1) Издавалац квалификованих сертификата дужан је да изврши опозив издатих сертификата, када:
(2) Издавалац квалификованих сертификата дужан је да обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива.
(3) Корисник квалификоване услуге од поверења дужан је да одмах затражи опозив свог квалификованог електронског сертификата у случају губитка или оштећења уређаја или података за креирање сертификата.
(4) У случају опозива квалификовани електронски сертификат трајно престаје да важи од тренутка опозива.
(5) У случају суспензије квалификовани електронски сертификат губи важност током периода трајања суспензије.
(6) Подаци о суспензији и периоду трајања суспензије квалификованог електронског сертификата уписују се у базу података издатих сертификата коју води издавалац квалификованих електронских сертификата и морају бити видљиви током трајања суспензије у оквиру услуга којима се пружају информације о статусу сертификата.
(1) Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим електронским сертификатима, као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима, најмање десет година по престанку важења сертификата.
(2) Подаци из става 1. овог члана могу се чувати у електронској форми.
(1) Квалификовано средство за креирање електронског потписа односно печата мора да, помоћу одговарајућих техничких решења и поступака, обезбеди:
(2) Средства за креирање квалификованог електронског потписа, односно печата, приликом креирања електронског потписа односно печата, не смеју променити податке који се потписују односно печатирају или онемогућити потписнику, односно печатиоцу увид у те податке пре процеса креирања квалификованог електронског потписа односно печата.
(3) Квалификовано средство за креирање електронског потписа, односно печата на даљину (у даљем тексту: услуга управљања квалификованим средством на даљину) корисник квалификоване услуге од поверења може користити путем услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата, што такође представља квалификовану услугу од поверења.
(4) Изузетно од става 1. овог члана, квалификовани пружалац услуга од поверења из става 3. овог члана може израдити копију података за израду електронског потписа, односно печата у сврху заштите од губитка података ако:
(5) Министарство ближе прописује услове које мора да испуњава средство за креирање квалификованог електронског потписа односно печата.
(6) Сертификација квалификованих средстава за креирање електронског потписа односно печата и упис у Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) У складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, Министарство именује тело за оцену усаглашености средстава за креирање квалификованог електронског потписа односно печата (у даљем тексту: именовано тело) које врши оцену усаглашености у складу са прописом из члана 46. овог закона.
(2) Прописом из члана 46. овог закона ближе се уређују услови које мора да испуњава именовано тело.
(3) Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата представља скуп података о квалификованим средствима за креирање електронских потписа и електронских печата, који води Министарство.
(4) Захтев за упис у Регистар из става 3. овог закона подноси се Министарству, на основу извештаја које добија од именованих тела.
(5) Именовано тело без одлагања, а најкасније у року од седам дана од настале промене, обавештава Министарство о издатим и повученим потврдама о усаглашености средстава за креирање електронских потписа односно печата.
(6) Саставни део Регистра из става 3. овог члана су и квалификована средства за креирање електронског потписа и електронског печата са листе коју, у складу са чланом 31. Уредбе еИДАС, објављује Европска комисија.
(7) За квалификована средства за креирање електронских потписа и електронских печата из става 6. овог члана не подноси се захтев за упис у Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата.
(8) Министарство прописује садржај и начин вођења Регистра из става 3. овог члана, начин подношења захтева за упис у тај регистар у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев и образац захтева.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Поступком валидације утврђује се да електронски потпис представља исправан квалификовани електронски потпис када:
(2) Систем који се користи за валидацију квалификованог електронског потписа обезбеђује тачан резултат поступка валидације поуздајућој страни и омогућава јој идентификовање било ког проблема од значаја за поузданост.
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују на електронски печат.
(4) Министарство ближе прописује услове за поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата.
(1) Пружалац услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа односно печата обезбеђује:
(2) Министарство ближе прописује услове за пружање услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата.
(1) Електронском потпису не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски потпис.
(2) Квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као и својеручни потпис.
(3) Квалификовани електронски потпис може да замени оверу својеручног потписа, ако је то прописано посебним законом.
(4) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.
(5) Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1. и 2. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.
(1) Електронском печату не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски печат.
(2) За квалификовани електронски печат важи правна претпоставка очуваности интегритета и тачности порекла података за које је везан.
(3) Акт органа јавне власти који се доноси у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа уместо печата односно потписа службеног лица и печата садржи квалификовани електронски печат тог органа или квалификовани електронски потпис овлашћеног лица органа јавне власти.
(4) Квалификовани електронски печат на поднеску у поступку који органи јавне власти спроводе у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа има исто правно дејство као и својеручни потпис, односно печат.
(5) Одредбе ст. 1–4. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.
(6) Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1–4. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Квалификовани електронски временски жиг мора:
(2) Министарство прописује ближе услове за квалификоване електронске временске жигове.
(1) Електронском временском жигу не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификован временски жиг.
(2) За квалификовани електронски временски жиг и податке којима је тај временски жиг придружен важи правна претпоставка тачности датума и времена исказаног у временском жигу и очуваности интегритета тих података у односу на тај временски тренутак.
Услуга квалификоване електронске доставе мора:
(1) Пружалац услуге је у обавези да приликом пружања услуге квалификоване електронске доставе изда две потврде пошиљаоцу, и то:
(2) Потврде из става 1. овог члана пружалац услуге доставља аутоматски у електронском облику потписане напредним електронским печатом, а на захтев их може издати у електронском или папирном облику.
(3) Потврда из става 1. тач. 1) и 2) овог члана садржи:
(4) Потврда из става 1. тачка 2) овог члана сматра се доставницом у електронском облику у смислу закона којим се уређује управни поступак, при чему се датум и време преузимања из става 3. тачка 4) овог члана сматрају датумом и временом уручења.
(5) Датум и време пријема поднеска који је странка у управном поступку упутила органу путем квалификоване електронске доставе сматра се да је датум и време преузимања из става 3. тачка 4) овог члана.
(6) Ако дође до техничких проблема приликом електронског достављања односно пријема података, пружалац услуге квалификоване електронске доставе дужан је да о томе обавести пошиљаоца и примаоца.
(7) Министарство прописује ближе услове за услуге квалификоване електронске доставе из члана 54. овог закона и садржај потврда из става 3. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Пружаоци услуге квалификоване електронске доставе у обавези су да приликом пружања услуге квалификоване електронске доставе омогуће пријем и слање порука и када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе.
(2) Размена електронских порука из става 1. овог члана врши се на начин уређен прописом из члана 55. овог закона који ближе уређује услове за услуге квалификоване електронске доставе.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Подацима послатим или примљеним путем услуге електронске доставе не може се оспорити правна снага и допуштеност као доказ у правном промету само из разлога што су у електронској форми или из разлога што не испуњавају све услове услуге квалификоване електронске доставе.
(2) За податке из електронске поруке послате или примљене путем услуге квалификоване електронске доставе важи правна претпоставка интегритета података, слања података од назначеног пошиљаоца, пријем од стране назначеног примаоца, поузданости датума и времена слања или примања.
(1) Аутентикација веб сајта користи се за потврду идентитета веб сајта од стране корисника квалификоване услуге од поверења, којом се гарантује његова поузданост коришћења.
(2) За аутентикацију веб сајта користи се квалификовани сертификат који издаје пружалац квалификованих услуга од поверења.
(3) Квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта мора да испуњава услове из члана 59. овог закона.
Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова садрже:
(1) Припрема докумената за електронско чување односи се на:
(2) Документ припремљен за електронско чување може обухватити и додатне податке који описују документ или су изведени из документа.
(1) Припрема документа за поуздано електронско чување мора:
(2) Ако је прописани рок за чување документа дужи од пет година, документ припремљен за чување треба да буде у формату који је погодан за дугорочно чување.
(3) Влада, на предлог Министарства, уређује ближе услове које мора да испуњава поуздана припрема документа за електронско чување и формате документа који су погодни за дуготрајно чување.
(1) Поуздано електронско чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат, као потврду интегритета и порекла тих докумената, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.
(2) Поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.
(3) Министарство прописује ближе услове за поступке и технолошка решења из ст. 1. и 2. овог члана.
(4) Министарство надлежно за послове културе уређује ближе услове, задатке, послове, стандарде и процесе дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва који се односе на поступке и технолошка решења из чл. 61. и 62. овог закона.
(1) Услуга квалификованог електронског чувања докумената је квалификована услуга од поверења путем које се пружа поуздано електронско чување докумената у складу са чл. 60– 62. овог закона.
(2) Пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа може се определити да услугу квалификованог електронског чувања докумената ограничи само на чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат.
(3) За документ који се чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената важи правна претпоставка верности изворном документу, о чему пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа издаје потврду.
(4) Ако се документ чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената тако да период чувања предвиђен том услугом обухвата прописани период чувања датог документа, изворни документ може бити уништен, осим ако није другачије прописано.
(1) Инспекција за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом пружалаца услуга електронске идентификације и пружалаца услуга од поверења (у даљем тексту: пружаоци услуга) преко инспектора за електронску идентификацију и услуге од поверења (у даљем тексту: инспектор).
(2) У оквиру инспекцијског надзора пружалаца услуга инспектор утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона.
Инспектор је овлашћен да у поступку инспекцијског надзора:
(1) Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге од поверења новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај корисник квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.
(4) За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
(1) Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај регистрован пружалац услуге електронске идентификације – правно лице ако:
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге електронске идентификације новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге електронске идентификације – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.
(1) Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац услуге из члана 64. овог закона ако не поступи по налогу инспектора у остављеном року из члана 65. став 1. овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.
(1) Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).
(2) Новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јавних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).
(1) Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 1. овог члана новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.
(4) Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јавних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).
(5) За прекршај из става 4. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 4. овог члана новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.
(6) За прекршај из става 4. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.
(1) Подзаконска акта из члана 18. став 2, члана 19. став 3, члана 31. став 3, члана 35. став 8, члана 46. став 5. и члана 47. став 7. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Подзаконска акта из члана 34. став 8, члана 38. став 4, члана 39. став 4, члана 43. став 3, члана 48. став 4, члана 49. став 2. и члана 52. став 2. овог закона донеће се у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(3) Подзаконска акта из члана 55. став 7, члана 61. став 3. и члана 62. ст. 3. и 4. овог закона донеће се у року од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(1) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о електронском потпису („Службени гласник РС”, број 135/04) и Закон о електронском документу („Службени гласник РС”, број 51/09).
(2) Подзаконски акти донети на основу закона из става 1. овог члана примењиваће се и после престанка важења наведених закона, све до доношења одговарајућих прописа сагласно овом закону, осим ако су у супротности са одредбама овог закона.
(3) Даном ступања на снагу овог закона сертификациона тела за издавање квалификованих електронских сертификата која су регистрована на основу Закона о електронском потпису настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис.
(4) Даном ступања на снагу овог закона издаваоци временског жига који су регистровани на основу Закона о електронском документу настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих електронских временских жигова.
(5) Сертификациона тела из става 3. овог члана и издаваоци временског жига из става 4. овог члана дужни су да у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје пословање са одредбама овог закона и доставе Министарству извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. овог закона.
(6) Министарство врши оцењивање усаглашености из члана 34. овог закона до акредитације првог тела за оцењивање усаглашености, у складу са прописима.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
(1) Приликом вршења оцењивања усаглашености услуге управљања квалификованим средством на даљину, врши се и оцена усаглашености средства за креирање електронског потписа односно печата са прописаним условима.
(2) Оцену усаглашености средства из става 1. овог члана врши Министарство, односно тело за оцењивање усаглашености из члана 34. овог закона, до именовања тела из члана 47. овог закона.
(3) Средство из става 1. овог члана сматра се квалификованим само у оквиру оцењене услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата на даљину коју пружа пружалац квалификоване услуге од поверења.
(4) Средство из става 1. овог члана уписује се у Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата уз напомену да се средство сматра квалификованим само када се користи у оквиру оцењене услуге.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2021
Овај закон ступа на снагу осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Сл. гласник РС 52/2021
Сл. гласник РС 94/2017
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.