Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Краљевине Белгије о полицијској сарадњи

Члан 1

Потврђује се Споразум између Републике Србије и Краљевине Белгије о полицијској сарадњи, потписан 7. фебруара 2017. године, у Београду, у оригиналу на српском, француском, холандском и енглеском језику.

Члан 2

(1) Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи:

(2) Споразум

(3) између Републике Србије и Краљевине Белгије о полицијској сарадњи

(4) РЕПУБЛИКА СРБИЈА

(5) I

(6) КРАЉЕВИНА БЕЛГИЈА

(7) У ДАЉЕМ ТЕКСТУ: УГОВОРНЕ СТРАНЕ,

(8) У ЖЕЉИ да унапреде пријатељске односе и продубе сарадњу између Уговорних страна, нарочито имајући у виду заједничку вољу за јачање полицијске сарадње између њих;

(9) СВЕСНЕ чињенице да међународни организовани криминал и тероризам представљају велику претњу друштвено-економском развоју држава Уговорних страна као и њиховој јавној безбедности;

(10) ИМАЈУЋИ У ВИДУ да стављање под контролу незаконитих улазака и излазака са територије Уговорних страна и нерегуларних миграција, и сузбијање организованих канала који учествују у овим незаконитим радњама представљају предмет забринутости за владе и парламенте Уговорних страна;

(11) УВЕРЕНЕ да делотворна билатерална сарадња олакшава остваривање циљева борбе против криминала које су одредили надлежни органи Уговорних страна;

(12) НАСТОЈЕЋИ да осмисле механизам билатералне полицијске сарадње као и конкретне мере које се примењују у ту сврху;

(13) ВОЂЕНЕ начелима равноправности и обостране користи;

(14) ВОЂЕНЕ законима који су на снази на територијама Уговорних страна и имајући у виду међународне обавезе које су преузеле њихове владе и институције, нарочито Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода од 4. новембра 1950. године и њене протоколе, Конвенцију Савета Европе о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података (ЕТЅ бр. 108) од 28. јануара 1981. године и Додатни протокол уз Конвенцију Савета Европе о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података у вези са надзорним органима и прекограничним протоком података (ЕТЅ бр. 181) од 8. новембра 2001. године,

(15) ДОГОВОРИЛЕ СУ СЕ О СЛЕДЕЋЕМ:

Члан 3

(1) Уговорне стране су такође сагласне да сарађују:

(2) – у трагању за несталим лицима и помагању приликом идентификовања лица и неидентификованих лешева;

(3) – у трагању за лицима за којима се трага на међународном нивоу;

(4) – у претрази својих националних територија у циљу лоцирања несталих и изгубљених предмета или предмета у вези са кривичним делима;

(5) – путем узајамне помоћи кроз размену најбољих пракси, обуку и друге стручне активности у области одржавања јавног реда и јавне безбедности током масовних догађаја, нарочито спортских догађаја, који се одржавају на националним територијама Уговорних страна.

Члан 4 ОБЛИЦИ САРАДЊЕ

(1) Надлежни органи Уговорних страна сарађују у областима из чл. 2. и 3. овог споразума кроз:

(2) – размену информација у вези са областима које спадају у њихову надлежност;

(3) – обезбеђивање техничке и научне помоћи, стручног знања као и специјализоване техничке опреме;

(4) – размену искустава;

(5) – обезбеђивање помоћи у професионалној обуци,

(6) у складу са овде наведеним условима.

Члан 5 НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ

(1) 1. У спровођењу овог споразума Уговорне стране одређују као надлежне органе:

(2) – у Републици Србији: Дирекција полиције и друге организационе јединице у Министарству унутрашњих послова надлежне за извршење полицијских задатака;

(3) – у Краљевини Белгији: белгијска интегрисана полиција, коју чине два нивоа.

(4) 2. Уговорне стране обавештавају једна другу без одлагања писаним путем дипломатским каналима о свим променама контакт детаља надлежних органа.

(5) 3. У спровођењу овог споразума надлежни органи Уговорних страна могу, у оквиру своје надлежности, да закључе додатне техничке протоколе за конкретне области или облике сарадње.

Члан 6 РАЗМЕНА ИНФОРМАЦИЈА

(1) Уговорне стране пружају помоћ и обезбеђују тесну и сталну сарадњу. Стога оне размењују све релевантне и важне информације.

(2) Ова сарадња може се остварити путем сталних контаката преко официра за везу који ће бити постављени.

Члан 7

(1) 1. Уговорне стране се старају да обезбеде да њихови надлежни органи, у складу са националним законодавством и у оквиру својих овлашћења, помажу једни другима у циљу спречавања, сузбијања и расветљавања кривичних дела, као и одржавања јавног реда и безбедности, осим ако национално законодавство предвиђа да се информације морају размењивати преко правосудних органа.

(2) 2. У конкретним случајевима, Уговорна страна може, на сопствену иницијативу и у складу са националним законодавством, да саопшти информације другој Уговорној страни које се сматрају корисним за ту другу страну у спречавању и сузбијању кривичних дела као што су она из члана 2. овог споразума или у спречавању претњи по јавни ред и безбедност, на начин који одређује национално законодавство Уговорне стране која шаље информације.

Члан 8 ЗАХТЕВИ ЗА ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ

(1) 1. Надлежни органи шаљу информације и спроводе друге облике сарадње предвиђене у члану 4. овог споразума кроз давање одговора на примљене захтеве за пружање помоћи поштом, преко курира или слањем информација електронским средствима комуникације, под условом да је безбедност осигурана. Таква сарадња може се одржавати преко официра за везу, ако постоје.

(2) 2. Захтев за пружање помоћи садржи неопходне информације које су потребне за његово извршење. Захтев за пружање помоћи може бити пропраћен документима који се односе на његов садржај или копијама истих.

(3) 3. Замољени надлежни орган извршава захтев за пружање помоћи у што краћем року. Он може затражити од надлежног органа молиоца друге Уговорне стране додатне информације када се то чини потребним за извршење захтева или када то може олакшати извршење.

(4) 4. Ако се захтев односи на преступе политичке или војне природе или ако замољени надлежни орган основано сумња да ће захтев, уколико се одобри, вероватно довести у питање њен национални суверенитет или безбедност или да ће бити противан њеном националном законодавству, међународним обавезама или другим суштинским националним интересима, он може одбити да га изврши у целини или делимично, или може поставити услове за његово извршење. Захтев за пружање помоћи може се и одбити ако се радња због које је упућен захтев за пружање помоћи не сматра кривичним делом према важећем националном законодавству у држави замољеног надлежног органа. У случају одбијања, замољени надлежни орган одмах о томе обавештава писаним путем надлежни орган молилац друге Уговорне стране, наводећи разлоге одбијања.

Члан 9

Уговорна страна молиља не може користити информације које достави замољена Уговорна страна као доказе извршења кривичног дела које се ставља на терет, већ само путем захтева за узајамну помоћ у складу са преовлађујућим међународним одредбама.

Члан 10

(1) 1. Захтеви за пружање помоћи и одговори на те захтеве морају се размењивати између централних органа задужених за међународну полицијску сарадњу у свакој Уговорној страни. Када захтев није могуће упутити благовремено на основу напред поменуте процедуре, надлежни орган Уговорне стране молиље може га изузетно и само у хитним случајевима упутити директно надлежном органу замољене Уговорне стране, који може директно одговорити. У тим изузетним случајевима, надлежни орган молилац мора у што краћем року обавестити централни орган који је надлежан у замољеној Уговорној страни о свом директном захтеву и образложити хитност истог.

(2) 2. Надлежни органи именују централне органе који ће бити надлежни за међународну сарадњу.

Члан 11 ОФИЦИРИ ЗА ВЕЗУ

(1) 1. Уговорне стране могу, уз обострану сагласност, упутити на одређено или неодређено време официре за везу из једне Уговорне стране у другу Уговорну страну.

(2) 2. Упућивање официра за везу на одређено или неодређено време има за циљ да продуби и убрза сарадњу између Уговорних страна, а нарочито кроз:

(3) а) размену информација у сврхе дефинисане у члану 7;

(4) б) пружање помоћи у задацима које спроводе органи надлежни за надзор границе и за миграције;

(5) ц) пружање помоћи у задацима које спроводе органи надлежни за спречавање претњи по јавни ред;

(6) д) извршење било ког другог задатка предвиђеног њиховим националним законодавством.

(7) 3. Официри за везу имају задатак да пружају савете и помоћ. Они нису овлашћени да предузимају самосталне полицијске мере. Они размењују информације и врше друге радње у складу са инструкцијама које им даје Уговорна страна која их упућује и могу, у оквиру својих овлашћења, одговарати на захтеве за пружање помоћи које добију од Уговорне стране у коју су упућени. Приликом обављања својих задатака официри за везу поштују законе који важе на националној територији Уговорне стране у коју су упућени.

(8) 4. Уговорна страна која упућује одговара за сву штету коју њени официри за везу учине током обављања својих задатака из става 2. овог члана, у складу са националним законодавством Уговорне стране у коју су упућени. Уговорна страна на чијој је националној територији штета настала надокнађује штету под условима који се примењују на штету коју проузрокују њена службена лица. Уговорна страна која упућује надокнађује оној другој у потпуности сваки износ који је она исплатила оштећенима или другим лицима која на то имају право.

(9) 5. Надлежни министри Уговорних страна могу се договорити да официри за везу једне Уговорне стране који су упућени у трећу земљу такође заступају интересе друге Уговорне стране.

Члан 12 ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Приликом обраде података о личности на основу овог споразума, надлежни органи Уговорних страна поступају у складу са Конвенцијом Савета Европе о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података (ЕТЅ бр. 108) од 28. јануара 1981. године и Додатним протоколом уз Конвенцију Савета Европе о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података у вези са надзорним органима и прекограничним протоком података (ЕТЅ бр. 181) од 8. новембра 2001. године, као и са законима који су на снази на територијама држава Уговорних страна и следећим одредбама:

1. 1) надлежни орган Уговорне стране која шаље податке о личности одговоран је за тачност, целовитост и исправност података о личности који се шаљу и стара се о томе да се подаци шаљу само онолико колико је потребно у сврхе овог споразума;
2. 2) надлежни орган Уговорне стране која прима податке користи послате податке о личности искључиво у сврхе због којих су послати, у складу са одредбама овог споразума и условима које постави надлежни орган Уговорне стране која шаље податке. Подаци се могу користити у друге сврхе предвиђене овим споразумом искључиво уз претходно одобрење надлежног органа који их је доставио;
3. 3) само надлежни органи Уговорних страна који су наведени у члану 5. овог споразума могу користити податке о личности који су размењени на основу овог споразума. Ти подаци не могу се саопштавати другим органима без претходног одобрења надлежног органа који их је доставио, осим када Уговорну страну која прима податке на то обавезује национално законодавство;
4. 4) на захтев надлежног органа Уговорне стране пошиљаоца, надлежни орган Уговорне стране примаоца доставља информације о коришћењу података о личности и оствареним резултатима;
5. 5) ако се испостави да су послати подаци о личности неисправни или нетачни или да те податке о личности није требало послати у складу са законима који су на снази на територији државе надлежног органа пошиљаоца, надлежни орган пошиљаоца одмах о овоме обавештава надлежни орган примаоца. Овај други их исправља или уништава без одлагања и о томе ће одмах обавестити сваки други орган коме су предметни подаци послати у складу са ставом 3. овог члана;
6. 6) Уговорна страна не може да тврди да је друга Уговорна страна саопштила нетачне податке не би ли избегла сопствену одговорност на основу свог националног законодавства према оштећеној страни;
7. 7) на захтев лица чији су подаци о личности послати, дотична Уговорна страна ће му доставити информације које су тражене и у складу са националним законодавством Уговорне стране. Остваривање права лица на која се односе подаци о личности може се ускратити када је такво ускраћивање потребно како би се осигурала национална безбедност, одбрана, јавни ред, спречавање криминала, расветљавање и откривање кривичних дела, значајни национални економски и финансијски интереси Уговорне стране;
8. 8) Уговорна страна прималац уништиће послате податке о личности у складу са својим националним законодавством;
9. 9) надлежни органи Уговорне стране пошиљаоца и примаоца воде евиденцију о слању, пријему и уништавању података о личности као и о одбијању слања података о личности. Уговорне стране достављају листе органа који су овлашћени да имају увид у евиденције;
10. 10) надлежни органи Уговорне стране пошиљаоца и примаоца прописно штите пренете податке од недозвољеног приступа, измена без сагласности надлежног органа Уговорне стране пошиљаоца, случајног или незаконитог уништавања, обелодањивања и сваке друге незаконите обраде.

Члан 13 ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА

Надлежни орган молилац мора да обезбеди степен тајности којим је замољени орган означио податак. Степени тајности су они које користи Европол.

Члан 14

Ако се подаци о личности саопштавају преко официра за везу као што је поменуто у члану 11, одредбе овог споразума се не примењују осим ако официр за везу саопштава те податке Уговорној страни у коју је упућен.

Члан 15 ЈЕЗИЦИ САРАДЊЕ И ВАЉАНОСТ ДОКУМЕНАТА

(1) 1. Захтев за пружање помоћи и друга документа која се шаљу на основу овог споразума састављају се на било којем од званичних језика Уговорне стране примаоца или на енглеском језику.

(2) 2. Надлежни орган Уговорне стране примаоца прихвата ваљаност пратећих докумената из члана 8. став 2. које добије од надлежног органа друге Уговорне стране без додатне потврде или провере веродостојности.

Члан 16 КОНСУЛТАЦИЈЕ

(1) 1. Надлежни министри Уговорних страна могу основати сталне или повремене радне групе у циљу разматрања заједничких проблема који се односе на откривање и спречавање области криминала из члана 2. овог споразума и области сарадње из члана 3. овог споразума и, ако је потребно, изношења предлога како би се унапредили практични и технички аспекти сарадње Уговорних страна.

(2) 2. Надлежни министри Уговорних страна оснивају комитет за евалуацију који ће подносити извештаје министрима сваке три године.

Члан 17 РЕШАВАЊЕ СПОРОВА

Било који спор између Уговорних страна у вези са тумачењем или применом овог споразума решава се путем преговора или консултација.

Члан 18 ОСТАЛЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОБАВЕЗЕ

Овај споразум не утиче на обавезе које проистичу из других међународних билатералних или мултилатералних споразума, чија је потписница било која од Уговорних страна.

Члан 19 ТРОШКОВИ

У оквирима одобрених буџета укључених институција, Уговорне стране сносе своје трошкове који проистичу из спровођења овог споразума, осим ако другачије није договорено.

Члан 20 ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Одредбе овог споразума примењују се само ако су у складу са националним законодавством. Спровођење овог споразума ће се пратити у складу са националним законодавством обе Уговорне стране.

Члан 21

(1) Уговорне стране обавештавају једна другу, писаним путем и дипломатским каналима, о окончању законских процедура неопходних за спровођење овог споразума.

(2) Споразум ће ступити на снагу првог дана другог месеца након пријема последњег обавештења.

(3) Споразум се закључује на неодређено време. Било која Уговорна страна има право да га откаже путем писаног обавештења другој Уговорној страни, које ће послати преко дипломатских канала. Отказ ступа на снагу шест месеци након његовог слања.

Члан 22

(1) Било која Уговорна страна може послати било какав предлог у циљу измене овог споразума другој Уговорној страни. Уговорне стране ће финализирати измене и допуне овог споразума уз обострану сагласност.

(2) Као потврду тога су долепотписани, прописно овлашћени за то, потписали овај споразум.

(3) САЧИЊЕНО у Београду, дана 7. фебруара 2017. године, у два примерка на српском, француском, холандском и енглеском језику при чему се сва четири текста сматрају веродостојним. У случају разлике у тумачењу одредби овог споразума, текст на енглеском језику има предност.

(4) ЗА ВЛАДУ

(5) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(6) потпредседник Владе и

(7) министар унутрашњих послова

(8) Републике Србије

(9) др Небојша Стефановић

(10) ЗА ВЛАДУ

(11) КРАЉЕВИНЕ БЕЛГИЈЕ